PRIKAZI I OSVRTI

Anelka Mili, Sociologija porodice: kritika i izazovi, Beograd: igoja tampa, 2001.

Pisati knjigu koja ima karakter
sveobuhvatnog pregleda neke naune
discipline, u stvari udbenika, veoma je
teak poduhvat, koji zahteva ne samo
entuzijazam i hrabrost ve i duboku odanost
profesiji, u ovom sluaju, sociologiji.
Autorka obimne i dobro smiljene studije ,
Anelka Mili, profesorka sociologije
porodice na Filozofskom fakultetu u
Beogradu, svakako je najpozvanija da se
upusti u ovaj poduhvat. Posebno elim da
istaknem da smatram da je ovakav poduhvat
za Srbiju 2001. godine, kao rezultat
autorkinog viegodinjeg predanog i
koncentrisanog rada, gotovo herojski.
Anelka Mili se hrabro i sigurno uputa u
razmatranje najaktuelnijih debata u
sociologiji porodice i uopte u sociologiji,
pokazujui time sasvim ubedljivo da
otvorenost naune misli i naunika kao
individue ka novim saznanjima moe biti
jaa od izolacije itave naune zajednice, to
se sa Srbijom 1990-ih dogodilo. Jednom
reju, individualni poduhvati ovog tipa,
relativiziraju vreme i prostor kome
naunik/ca pripada i dokazuju da u Srbiji
postoji kontinuitet nauno fundiranog
znanja, bez obzira na iskljuenost 1990-ih, i
to upravo zahvaljujui naunicima kao to je
profesorka Mili. U obimnoj i kvalitetnoj
studiji autorka suvereno otkriva, ne samo
svoju za sociologiju porodice, ve i izuzetnu
kompetentnost i senzibilizovanost za
promene i tokove u savremenoj sociologiji u
celini.
"Sociologija porodice" se sastoji iz etiri
celine:
1. Sociologija porodice kao nauna
disciplina
2. Analiza osnovnih pojmova
3. Porodica kao proces
4. Porodica i drutvo.
Svaka od ovih celina ima vei broj
poglavlja, kojih (poglavlja) knjiga u celini
ima esnaest. Sloena struktura knjige,
meutim, veoma je pregledna, logina, i
sistematina, jednom reju, prijemiva za
itaoca. Sama struktura, izbor osnovnih
tema, njihov redosled, po sebi su bili
znaajan autorski izazov. Mislim da je
jednostavnost osnovne matrice, a zatim
njeno uslonjavanje, kroz niz poglavlja,
uinila ovu knjigu nekom vrstom modela
kako je mogue pisati udbenik koji je
istovremeno vie od udbenika, tj.
zanimljivo tivo o porodici i drutvu,
njihovom meusobnom uticaju i
promenama. U obradi pojedinih tema postoji
veoma uravnoteen odnos izmeu teorijskih
saznanja i istraivakih rezultata, ime se
niz apstraktnih tema konkretizuje do nivoa
koji moe biti zanimljiv veoma irokom
krugu italaca.
U prvom delu knjige autorka se bavi
uspostavljanjem sociologije porodice kao
naune discipline, i to od pretea, do
najnovijih teorijskih tokova, krajem veka.
Osnovna karkteristika ovog dela je njegova
izuzetna informativnost, udruena sa veoma
zanimljivim i znaajnim kritikim opaskama
autorke. Posebno bih istakla vrednost
drugog poglavlja pod nazivom "Osnovni
problemi i sadanje stanje discipline", u
kome se autorka veoma kompetentno, i, u
izvesnom smislu "odmaknuto" od same
378 SOCIOLOGIJA, Vol. XLV (2003), N 4
discipline, uputa u razmatranje problema
rekonstrukcije discipline. Klju za
razumevanje autorkinog pristupa i u
sociologiji porodice, i u pisanju ove studije,
nalazi se, verujem, u onome to ona sama
navodi kao "naine na koji se pokuavaju
prevazii tekoe u koje je disciplina
zapala": 1. kombinovanjem kvantitativnih i
kvalitativnih pristupa, 2. odustajanja od
traganja za "vrstim stanjima",
"dogaajima" i "definicijama" i zanimanjem
za dinamiku i procesualnost, kako u
meuljudskim odnosima, tako i u samoj
linosti, 3. premoavanje disciplinarne
zatvorenosti istraivanja, prelaenje granica
putem kros-kulturnih istraivanja, inter-
institucionalnih istraivanja, interdisci-
plinarnih istraivanja."
U poglavlju koje se odnosi na pojam
porodice u istorijskom preseku autorka,
polazei od toga da se radi o "klizajuem
konceptu", ukazuje na razliite "zablude
prilikom definisanja porodice". Autorka
objanjava modernost pojma porodice,
izmeu ostalog i veoma zanimljivim delom
koji se odnosi na etimoloko poreklo i
znaenje izraza "porodica". Autorka insistira
na pojmu porodice kao konceptu iskljuivo
vezanom za modernost.
U drugom delu studije autorka se bavi
analizom osnovnih pojmova u sociologiji
porodice kao to su: domainstvo, srodstvo,
brak, polovi i rodna podela rada,
roditeljstvo, autoritet i porodine vrednosti.
Osnovna karakteristika ovog dela je da u
njemu dominira fenomenoloki pristup koji
je potkrepljen itavim nizom relevantnih
nalaza iz razliitih sociolokih istraivanja.
Na taj nain se apstraktni teorijski koncepti
problematizuju i dekonstruiu.
U treem delu se porodica posmatra kao
proces i u njega su ukljuena poglavlja koja
se odnose na: socijalizaciju, dez/integraciju i
razvoj porodice (ivotni ciklus). Smatram da
je izdvajanje celine "porodica kao proces"
izuzetno vano i sasvim u skladu sa
savremenim pomeranjem u razumevanju
drutvene realnosti od "struktura" ka
"procesima". Ovakav pristup i njegova
operacionalizacija kroz kljune procese
porodinog konstitutuisanja, razlaganja,
ciklinog menjanja, ohrabruje jednu
inovativnu, sveu i izuzetno aktuelnu
perspektivu. Radi se, naime, o podrujima
koja e, upravo kao "procesi" biti, verujem,
novi istraivaki fokus u izuzetno
dinaminom drutvenom ivotu Srbije. To
se posebno odnosi na potpoglavlje
"Porodina kriza, stres i slom".
Na kraju, u poslednjem delu, koji se
odnosi na porodicu i drutvo, autorka
posmatra porodicu u kontekstu drutvene
strukture (klasno/slojne), i u kontekstu
drutvene promene. Ona ukazuje na
aktuelnu teorijsku skepsu prema pojmu
"klase" i podrobno izlae Burdijeov koncept
"habitusa". Na kraju, autorka nudi svoju
tipologiju porodinih oblika, konstruiui
model "postmoderne porodice".
Kao osnovnu karakteristiku ove studije
istakla bih njenu ujednaenost u kvalitetu.
Od poetka do kraja postoji isti, sasvim
razgovetan, nivo teorijskog diskursa, i
lakoa upotrebe i tumaenja svih relevantnih
sociolokih pojmova. U studiji takoe
postoji veoma mnogo relevantnih
informacija iz opte sociologije, ne samo iz
usko shvaene sociologije porodice. Iako se
zalae za sociologiju porodice kao
samosvojnu disciplinu, autorka u sutini
svojim postupkom dokazuje "socio-
loginost" sociologije porodice. Odnos je
dvosmeran. Ne samo da sociologija porodice
treba i mora da je u vezi sa optom
sociologijom i njenim dominatnim
teorijskim pristupima, ve ona i sama mora
da se "puni" saznanjima iz posebnih
sociologija. Mislim da e izlaskom ovakve
studije postati nemogue ignorisanje
doprinosa posebnih sociologija optoj
Prikazi i osvrti 379
sociologiji, odnosno da e ona u naoj
sredini otvoriti vei protok od posebnog ka
optem. U sutini, radi se o preispitivanju
optih sociolokih postavki konkretnim
sociolokim istraivanjima, iz perspektive
posebnih disciplina.
Ipak, po mom miljenju, najvaniji i
najzanimljivi su upravo oni delovi koji su
kritike opservacije same autorke. U njima
dolaze do izraaja socioloka imaginacija,
smisao za meru, zrelost u donoenju naunih
sudova, kao i izuzetna erudicija. Mnotvo tih
primedbi ukazuje, u stvari, na veoma
razvijen sintetiki pristup, koji u dobrom
klasinom akademskom maniru, prua
oseanje celine. Iako sam ja sama veoma
skeptina prema akademskim disciplinama,
ova studija me je u izvesnom smislu ponovo
uverila u potrebu postojanja reda u
sveoptem naunom neredu i u odgovornost
naunika za kreiranje takvog reda.
"Sociologija porodice" je kruna
viedecenijskog rada Anelke Mili u
oblasti sociologije porodice i njeno
objavljivanje ini je nezaobilaznim
segmentom u obrazovanju mladih generacija
sociologa. Ali, ona e sigurno biti vana i u
obrazovanju za razliite granine discipline,
koje se porodicom bave iz razliitih
perspektiva (socijalna politika, sociologija
prava, psihologija, antropologija, enske
studije...). Verujem, takoe, da e ova
studija postati deo standardnog obrazovanja
naih sociologa i doprineti daljoj
profesionaliziciji sociologije, to i jeste
jedan od eksplicitnih ciljeva ove studije.
Takoe, verujem, da e objavljivanje ove
studije uiniti obaveznim savlaivanje
osnovnih znanja iz oblasti sociologije
porodice i od strane onih koji se bave
drugim sociolokim disciplinama, jer ona
pokazuje da je sociologija kao nauka upravo
polje aktivne razmene znanja, ivi tok koji
treba da postoji u oba smera, i od opte
sociologije ka posebnim sociologijama, i od
posebnih sociologija ka optoj sociologiji.
Sticajem razliitih okolnosti, mnoga
saznanja u oblasti sociologije porodice
jednostavno su ostajala na marginama opte
sociologije, to je, naravno, vodilo njenom
shematizmu i sklonosti preteranim
generalizacijama.
Kao neko ko jako dobro poznaje i prati
rad prof. Mili, usuujem se da kaem da je
ovo kruna njenog viedecenijskog rada. Kao
biva studentkinja, a kasnije koleginica,
mogu da prepoznam put koji je profesorka
Milic prelazila svih ovih godina pomerajui
svoje teite sa jedne na drugu temu koje su
bile vezane za sociologiju porodice, da bi ih
na kraju sve okupila, ali ovoga puta ne samo
kao pojedinane teme, povezujui ih u jednu
samosvojnu intelektualnu celinu, koja je
dobro izbalansirana, ubedljiva, provokativna
i zanimljiva.
Zbog svega navedenog, objavljivanje
ove knjige u naoj javnosti predstavlja vaan
intelektualni dogaaj, vraa poljuljano
intelektualno samopouzdanje, predstavlja
dobar udbenik i dobru osnovu za diskusije i
debate oko pojedinih tema vezanih za
porodicu. Ona predstavlja, verujem, i neku
vrstu uzora za druge sline poduhvate.

Marina Blagojevi