Dojs Kerol Outs

LEPOTICA




2









Ustade sporo, i sporo se kree,
Kraj postelje kad stie, stade,
I ree ona: Mladiu miljah
Da Bogu duu ti ve dade."


Svirepost Barbare Alen"













3














PRVI DEO







4




Nevino sve je poelo. Kad je Katja Spivak esnaest imala leta, a
Markusu Kideru bee ezdeset i osmo.
Niz Aveniju ouan u Bejhed Harboru u Nju Derziju, po sve
beutnijoj prepodnevnoj vruini, ona je gurala u kolicima
desetomesenu bebu Engelhartovih i vodila za ruku njihovu
trogodinju kerku Triu, prolazei pored niza zasenjujuih i
snolikih prodavnica po kojima je Avenija ouan bila poznata -
Brajdal op", Buteri", Viker haus", Ralf Loren", Lili Pulicer",
Kraun duls", Plejs seting", Pandoras gift boks", Prim rouz
lejn ensko donje rublje i spavaice" - kada, zastavi da osmotri
izlog Prim rouz lejna", najednom zau neki glas: ,,I ta bi izabrala
da ti se ispuni elja?"
Primetila je tu starinsku upotrebu izraza da ti se ispuni elja. Da ti
se ispuni elja, kao u kakvoj bajci.
Sa esnaest je bila prestara da veruje u bajke, ali poverovala je u
neto to je moda obeavao taj ljubazni glas koji ju je nutkao da joj
se ispuni elja.
Okrenula se ka njemu sa osmehom. U Bejhed Harboru nije
zgorega da se pone sa osmehom. Jer mogue je da je poznavala tu
osobu, koja ju je sledila, koraajui za njom ustopice, obodom
njenog vidokruga, ne zaobiavi je poput ostalih peaka dok je
dangubila ispred izloga. U Bejhed Harboru, gde su svi tako
ljubazni, ak se i strancu okree sa osmehom, ali malko se
razoarala kad je videla da je taj stranac bio stariji, sedokosi,
otmeni gospodin u pamunom sportskom sakou boje zrele
cerovae, beloj sportskoj koulji, besprekorno istim belim
pantalonama od rebraste tkanine i belim jedriliarskim patikama.
Oi su mu bile otvoreno ledeno plave, naborane u uglovima od
decenija smekanja. Poput neke romantine linosti holivudskih
mjuzikala iz prohujalog doba - Freda Astera? Dina Kelija? - ak se
i oslanjao na tap od izrezbarene slonovae. Pa! ekam, mila. Sta
bi elela?"


5

U izlogu Prim rouz lejna" nalazilo se tako svilenkasto, intimno
rublje da je bilo malo izgleda da e ga neki od prolaznika uoiti, ali
jo vie ju je obeshrabrivala injenica da bi neko ipak mogao
obratiti panju. Katja je zurila u grudnjak od crvene ipke i gaice
od istog materijala - svilene, seksi, smeno skupe - na elegantno
vitkoj plavokosoj lutki lepukastog lica, ali pokazala je na
viktorijansku spavaicu od belog muslina sa satenskim ukrasima
na lutki sa pletenicama. To", ree Katja.
Ah! Besprekoran ukus. Ali, zar nisi gledala u neto drugo? Kao
to rekoh, duice, odaberi ta god ti srce eli."
Duice. Katja se kolebljivo nasmeja. Niko tako ne govori; moda
na TV-u, u filmovima. Duice je trebalo da zvui staromodno, i
komino. Ti si tako mlada, a ja tako star. Ako prihvatim to kroz alu,
hou li pobedili?
Predstavio se kao Markus Kider, dugogodinji stanovnik Bejhed
Harbora u letnjim mesecima". I to je zvualo vragolasto, kao da se
Kider uvek morao aliti. Ali njegov osmeh bee tako iskren,
ponaanje tako srdano da Katja nije videla nita loe u tome da
kae svoje ime, u skraenom obliku: Ja sam Katja. Dadilja."
Zastavi na trenutak da bi nagovestila kako glupavo, kako
poniavajue zvui taj izraz - dadilja - mrzela ga je. Provodila je juli
i avgust do Praznika rada
1
uvajui decu Engelhartovih, iz Sedl
Rivera u Nju Derziju; Engelhartovi su nedavno sagradili kuu na
dva nivoa u Ulici nju liberti, uz jedan od lukih kanala. Moda ih
poznajete? Maks i Lorejn? lanovi su Jedriliarskog kluba Bejhed
Harbora."
isto sumnjam", rekao je gospodin Kider utivo, ali s
podrugljivim osmehom. Ako tvoji poslodavci pripadaju onoj
gomili novog sveta to se mnoi du obale Derzija poput vodenih
cvetova."

__________________________________


1 LaborDaj - Praznik rada u SAD i Kanadi, prvi ponedeljak u septembru. {Prim.
prev.)


6

Katja se nasmeja. Dostojanstveni gospodin Kider nije voleo
Engelhartove nita vie nego ona, a da ih pri tome nije ak ni
poznavao.
Hoe li se ponuditi da joj kupi spavaicu? Izgleda daje zaboravio,
zbog ega je Katja bila zahvalna i blago razoarana u isti mah.
Premda je bila sigurna kako bi postupila: Ne, hvala, gospodine
Kider!
,,E pa, ja bih morala da krenem", ree Katja, povlaei se.
Zbogom."
,,I ja, takoe. U istom smeru."
I tako je gospodin Kider iao u korak s Katjom, pratei je niz
Aveniju ouan i vrcavo razgovarajui sa Triom, stidljivim
detetom, sada i ne toliko stidljivim, oaranim tim draesnim
sedokosim starcem koji je, koliko je trogodinje dete uopte
shvatalo, mogao biti neki stariji prijatelj ili poznanik njenih
roditelja. Pomislio bi ovek: Kakav zgodan par! Katja se smeila u
nadi da bi neko od prolaznika mogao zamisliti da su njih dvoje u
vezi, moda rodbinskoj. Razmiljala je kako je neobino videti tako
visokog oveka u godinama gospodina Kidera, imao je najmanje
metar i devedeset. I drao se tako dostojanstveno, pravih ramena.
A njegova odea - bila je to skupa odea. A tek ta upadljiva bela
kosa, blago leprava sedina, koja se podizala u dva krila s
njegovog visokog ela. Koa mu je bila naborana kao pomalo
zguvana rukavica i neto uvuenija ispod oiju, ali ne vie,
pomisli Katja, od njenih tamnih podonjaka kad mora da se natera
da ustane iz kreveta nakon neprospavane noi. Lice gospodina
Kidera, meutim, bee zajapureno, kao da mu je vrela krv kolala
tik ispod povrine koe. inilo se da je mnogo stariji od Katjinog
oca, ali nije mogla poverovati da je vrnjak njenog dede: taj
uasavajui bezdani limb kada odreeno doba, mladima, postane
potpuno nepojmljivo. Mladi ne razlikuju stepene starosti, kao to
ne postoje ni stepeni smrti: ili jesi, ili nisi.
Katja je zapazila da gospodin Kider jedva primetno hramlje,
oslanjajui se na svoj tap. Ali hteo je da ispadne zabavan, rekavi
njoj i Trii da ima novo, stopostotno neorgansko plastino" desno
koleno: Jeste li ikad ule za neto tako udnovato?"


7

Katja ree: Naravno da jesmo. Ljudi mogu da kupe nova kolena
- kukove - srca - plua - ako imaju para. Nita ne mora da ti se
pohaba, ukoliko si bogat. Tria e doiveti sto deset godina. Njeni
roditelji to oekuju."
Katja se zasmeja, a gospodin Kider joj se pridrui. Ko zna zato.
,,A ta je s tobom, draga Katja. Koliko ti oekuje da poivi?"
Ja? Ne dugo. Moda do... etrdesete. To je sasvim dovoljno."
Nehajno je Katja priala, uz traak gnuanja. Njena majka je imala
preko etrdeset. Katja nije elela da lii na nju.
etrdeset je isuvie malo, draga Katja!", negodovao je gospodin
Kider. Zato govori takve stvari?"
Izgledao je iskreno iznenaen, zamerajui joj. Katja oseti toplinu
u njegovom zameranju, toliko razliitu od ledenog zameranja
njene porodice. Katja ima jeziinu na nju! Jeziinu koju treba skratiti.
Zato to imam poroke."
Poroke! Teko da mogu u to da poverujem", mrtio se gospodin
Kider, zaintrigiran.
Katja nije znala zato je nekad govorila takve stvari. Usta gude to
je uhu milo uti.
Htela je moda da impresionira tog oveka. Polaskana njegovim
zanimanjem za nju, iako je pretpostavljala da zna o emu se tu
radi, ili o emu bi se moglo raditi; a opet, nekako joj se inilo da
nije to u pitanju. Stariji mukarci su je stalno odmeravali -
gospodin Engelhart je esto zurio u nju sa zbunjenim smekom -
ali to je bilo nekako drugaije. Katja nije umela da kae zato, ali je
znala.
Sada su prolazili pored velikog, raskonog izloga Hil-bertove
prodavnice nametaja i gospodin Kider ovla dodirnu Katjin
zglavak. ,,A iz ovog izloga, Katja, ta bi izabrala za svoju kuu iz
snova?"
Kua iz snova. Jo jedan staromodni izraz koji uzbudi Katju.
Kada je prvi put videla izlog Hilbertove prodavnice Katju je
neto steglo u srcu: aoka uasnutosti, ozlojeenosti, besa na one
koji kupuju tako skupe stvari za svoje skupe domove, i deje
zavisti. Ali sada, na nestanu ponudu gospodina Kidera, zagledala
se u izlog sa blagim smekom oekivanja. Tako otmeno oskudan,


8

uglast nametaj! Tu nije bilo udobnih sofa sa jastucima, niti jarkog
cica ili cvetnih dezena, gotovo da i nije bilo boje. Umesto toga,
preovladavao je hrom; glatka crna koa, niski stolovi od
izrezbarenog drveta, teke ploe zasenenog stakla. Obilje jastuka
boje ita, jednolino zagasiti tepisi, ogromne stone lampe i ske-
letne podne lampe za koje kao da nije bila potrebna sijalica... U
Vajnlendu u Nju Derziju, Katjinom rodnom gradu, u
unutranjosti ikarom obraslog Pajn Barensa, uopte nije bilo
ovakvih predmeta, ve samo meke, bezobline, nezgrapne stvari,
umrljane i ulegnute sofe, izanale plastine stolice, stolovi
prekriveni tvrdom plastikom.
Bilo ta iz ovog izloga", ree Katja, smeei se kako njene rei ne
bi bile pogreno shvaene kao sarkazam, pa, trebalo bi da imam
posebnu kuu za to."
Sa dvosmislenim osmehom, gospodin Kider dometnu: Moda
bi se to moglo srediti."
Katja zadrhta. Mada se gospodin Kider alio, naravno, u
zaslepljujuem izlogu njen se odraz ljeskao poput vilinskog lika u
vodi.
Gospodin Kider se nije raspitivao gde Katja vodi decu, a ona mu
sama to nije rekla. No, nije se iznenadio kada je Katja prela Ulicu
epel, a zatim i Post roud, te odgurala kolica u Harbor park. Tu e
Tria dvadesetak minuta hraniti bune barske ptice i, ako bude
prilike, druiti se sa drugom decom iz parka. Bilo je tu est
labudova, mnotvo debelih gegavih kanadskih gusaka, itavi
odredi manjih gusaka i divljih pataka to su vrckale svojim
pernatim zadnjicama juriajui na hranu. Tria je oboavala da im
baca mrvice hleba i to joj je, pored svakodnevnog odlaska na
plau, predstavljalo vrhunac dana. Katji je hranjenje gusaka"
ubrzo postalo odbojno, jer inilo se da izaziva jo veu glad
umesto da je utoljava, a ptice su se oko svakog komadia otimale
prostaki komino, isuvie ljudski zajedljivo. Vei deo travnjaka
oko jezera u Harbor parku bee zaprljan bezbrojnim gromuljicama
ptijeg izmeta; jezero je, zapravo, bilo ovei ribnjak, koji bi se
sredinom leta smanjio. I ostale dadilje - uglavnom latinoamerikog
porekla, i starije od Katje - dovodile su belaku deicu u park da


9

hrane razgalamljene ptice; Katja je ve poela da prepoznaje
poneke od njih. Kao da ve mesecima gavelja Harbor parkom, a ne
manje od dve nedelje.
Katja je dala Trii hleb za ptice i upozorila ju je da im se ne
pribliava isuvie. Kada je Tria, sva uzbuena, otrala, gospodin
Kider, gledajui za njom, ree: Poeli da zauvek ostanu u tom
uzrastu, zar ne..." Govorio je oseajno, oslonjen o tap.
Katja ree: Ne. Mrzela sam da budem tako mala, i mrzela sam
da budem tako slaba. To je bilo uasno - odrasli su tako visoki."
,,A sada ti se vie ne inimo tako visoki?"
inite. Vi koji ste znaajni. I dalje vas se plaim."
Plai se mene, draga Katja? Ma, nemogue."
Katja se nasmeja. Ako je ovo bilo flertovanje - a izgledalo je tako -
nije liilo ni na jedno koje je do sada imala prilike da iskusi: sa
mukarcem koji bi mogao da joj bude deda? (Dodue, potpuno
drugaijim od Katjinog dede Spivaka, pognutog i drhtavog od
dugogodinjeg pijanenja.) U elji da ga malice zaprepasti, ona
ree: Znate ta bi mi sada prijalo? Cigareta."
Cigareta! Meni ne, hvala."
Poela je da pui u dvanaestoj. Jedan od Katjinih poroka.
Propuila je u srednjoj koli. Ako si bila zgodna devojka, stariji
deaci opskrbljivali bi te cigaretama i drugom zabranjenom
robom: dointima, amfetaminima, pivom. Katja, naravno, nije
puila pred decom Engelhartovih. Ne bi se usudila da pui ni u
kom sluaju tamo gde bi je njeni poslodavci mogli primetiti ili gde
bi je neko mogao njima prijaviti, jer prilikom razgovora za posao,
kada ju je gospoa Engelhart pitala da li je pua, Katja ju je
uverila da nije. I da ne pije. (Pa, nadam se i da nee" - utogljeni
odgovor gospoe Engelhart.)
Gospodin Kider je enjivim glasom rekao da je on godinama
puio - Kukavna, predivna navika, kao i sve navike koje nas
ugroavaju." Nasmeio se, kao da je imao jo toga da doda na tu
intrigantnu temu, ali ipak se uzdrao. Ali, draga Katja! Boli me
kad pomislim da tako mlada pui. Tako privlana devojka, tako
jedra, sa itavom mladou ispred sebe..."


10

Katja slegnu ramenima. Moda ba zato. Zbog svega to me jo
eka."
Katja je opet osetila da je zbunila ovog oveka, da ga je
uznemirila. Njihov razgovor, koji se inio tako udljivim,
nemarnim, nasuminim i spontanim, nalik na vrisku dei-ce to
bacaju hleb plovkama, sve vie je sledio jedan dublji, promiljeniji
pravac, poput kakvog podzemnog toka koji se ne vidi sa povrine.
I sve to dok je Katja ljuljukala kolica sa bebom, nesvesna, ritmika
radnja zbog koje joj se beba vlano osmehivala, kao daje voli. Lako
je taj osmeh pobrkati sa ljubavlju, pomislila je Katja.
U Vajnlendu je Katja esto uvala deicu, ukljuujui i klince
njene starije sestre, te je dola do zakljuka da ne eli da ima svoju
decu, nikad. Ali ovde, u Bejhed Harboru, gde se deca letnjih
stanovnika visoko cene i odiu nekom neoekivanom arobnou,
morala je da preispita svoju odluku.
Koliko ti je godina, duice? Ako mi ne zamera to pitam."
Koliko li je godina. Katja se ugrizla za donju usnu, s lukavim
osmehom, i umesto odgovora upitala: ,,A koliko vam se ini da
imam?"
U majici s kratkim rukavima i pantalonicama od dinsa, glatkih,
preplanulih nogu i ruku, sa atirano-plavim repom, i
samopouzdanih, elinosivih oiju provokativno podignutih ka
licu gospodina Kidera, Katja je znala da dobro izgleda. Bila je
visoka metar sedamdeset pet, vitka, ali ne mrava, listovi su joj bili
zategnuti, vrsti. Gospodin Kider ju je procenjivaki odmerio.
Pretpostavljam da ti je najmanje... esnaest? Da bi mogla da radi
kao dadilja? Mada, zapravo, izgleda mlae."
Poput vae unuke?"
Gospodin Kider se usiljeno nasmei. Nemam unuku. Odnosno,
ne roenu", ree odseno.
Katja oseti aoku prekora. Ledeno plave oi, krt osmeh. Vrhom
tapa gospodin Kider je sledio nevidljive are na tlu pored svojih
stopala.
Kider. Je li to stvarno ime, ili neto to ste izmislili."
Kider je pouzdano stvarno. Markus Kider je bolno stvarno.
Dozvoli da ti dam moju posetnicu, draga Katja." Gospodin Kider


11

je iz novanika izvadio malu belu odtampanu karticu i na
poleini navrljao svoj arobni" broj koji se nije mogao nai u
telefonskom imeniku.

Markus Kalen Kider
Ulica Proksmir br. 17
Bejhed Harbor, Nju Derzi

Navrati do mene kad mogne, Katja. Povedi malenu Triu i
njenog divnog brata - ako eli. Sutra, oko pet?"
Katja je tutnula malu belu posetnicu u dep. Dobro. Moda."
Nezainteresovano pomislivi: Malo sutra.
Upravo tada pomamie se plovke. Jedno dete bacilo je ovei
komad hleba, izazvavi arku meu uzbuenim pticama:
razmahivanje krilima, uzrujano kretanje i ljutiti sukob izmeu
kanadskih gusaka i mnogo bezonij ih divljih pataka. Tria!
Dolazi ovamo." Katja skoi da podigne u naruje uplaenu
devojicu koja se rasplakala. Mila, nije ti nita. To su samo bune
ptice. One ogladne i onda se uzbude. Idemo sada." Katju je grizla
savest jer joj je razgovor sa gospodinom Kiderom odvratio panju:
a ta da je neka od veih ptica kljucnula Triu po golim noicama -
ili, jo gore, po rukama, licu...
,,I! I!", mahao je gospodin Kider svojim tapom prema pticama,
rasteravi ih i odagnavi nazad u vodu. Poput kakvog kominog, a
ipak utivog lika iz dejih filmova, zatitnika mladei. Hteo je da
ispadne zabavan, da zasmeje uplaenu decu i njihove dadilje. Ali
Katja se nije smejala. Hajde, Tria. Idemo kui."
Bilo joj je dosta parka, a bilo joj je dosta i njenog sedokosog
otmenog prijatelja. Bilo joj je dosta Katje Spivak koja se uspija tu
pred njim i poklopio ju je talas odvratnosti i straha da je pogreila
to je provela toliko vremena s njim i uzela njegovu posetnicu.
Dok je urno odmicala sa decom Engelhartovih, gospodin Kider je
vikao za njom, ponudivi se da im pozove taksi ili, ako odetaju
do njegove kue - ,,U blizini. Pet minuta peke" - da ih lino
odveze. Ali Katja mu odvrati preko ramena: Ne! Ne, hvala! To
nije dobra ideja."


12

Duice, pomislio sam tada da sam te izgubio. Pre nego to sam te i
upoznao.





































13

2.


Baci kocku. Neka kocka odlui."
Smeila se, prisetivi se oevih davnih rei. Kad je bila devojica
koja je oboavala svog taticu, ne znajui da je njen tatica
kompulsivni kockar, to se u porodici Spivak smatralo porokom
samo ukoliko bi se izgubilo mnogo. Dokle god je Dad Spivak
umereno gubio, uz povremeni dobitak, kockanje se i nije smatralo
porokom.
Koliko se Katja sea, njenoj majci je to bilo sasvim u redu kad je
tata dobijao. Nije bilo osude kompulsivnog kockanja" sve dok je
donosio novac u kuu. Ve zagrljaji i poljupci. Slavlje uz opijanje.
Neka kocka odlui bee oputen nain da se kae: Okuaj sreu, vidi
ta e biti, pa ta kota da kota.
Moda to i nije bila ba najbolja ideja! Ali Katja e, svejedno,
rizikovati.
On je bio stariji ovek i ona ga je privlaila. Bio je bogat, i
(prokljuvila je to) usamljen. U Atlantik Sitiju takvi mukarci su
ovce. Takvi mukarci mole da budu iskorieni, oiani.
Otii e do njega. Promiljeno - svesno - proraunato e posetiti
gospodina Kidera u onoj njegovoj vili.
Ne dan nakon to su se upoznali - to bi bilo prebrzo. Neka malo
eka i brine da se zgodna esnaestogodinja plavua Katja nee
vratiti.
Ni dan posle toga (iscrpljujui dan proveden na razmetljivom
desetmetarskom Kris-Kraft" gliseru Engelharto-vih, koji se
propinjao na talasima do rta Mej i nazad -izlet" u kojem je
namuena dadilja uivala koliko u treska-voj vonji na kosaici po
dombastom terenu). Sledei dan bese ponedeljak - do kada je
gospodin Kider, raunala je Katja, ve digao ruke od posetilaca.
Samo baci kocku. Nije nita rizikovala. Nema opasnosti u
bogatakom Bejhed Harboru, potpuno drugaijem od Atlantik


14

Sitija, pedeset milja junije, gde Katji Spivak ni na pamet ne bi palo
da ide u kuu nekog mukarca, bez obzira koliko se on
bezopasnim, uljudnim ili imunim inio.
Naravno, nee ii sama: nije ba toliko naivna. Povee malenu
Triu sa sobom, i bebu u kolicima. To i nije neki rizik, po merilima
porodice Spivak.
I tako, u ponedeljak, poto su nahranili bune barske ptice u
parku, kao da joj je to upravo palo na pamet, Katja unu ispred
trogodinje Trie i upita je da li bi volela da poseti prijatnog
smenog sedokosog iku sa tapom, koji je onda bio tako ljubazan
prema njima", i Tria oekivano uz-viknu: Da!, te Katja zakljui da
nema nieg loeg u tome da povede Triu i njenog malog brata u
kolicima do kue gospodina Kidera udaljene tek nekoliko ulica.
Ukoliko gospoa Engelhart sazna i upita je za posetu, Katja e
rei da je Tria htela da idu tamo, da je Tria navaljivala. Ne bi
mogla da se pravda kako im je kua broj 17 u Ulici Proksmir bila
usput dok su se vraali do Engelharto-vih u Ulicu nju liberti. Jer
gospodin Kider je iveo u istorijski" prestinijem -
znamenitijem" - kraju Bejhed Harbora, u blizini ivopisnog
bejhedskog svetionika i otvorenog okeana. Poto se otvoreni
okean prilino razlikovao od uskih brodskih kanala u
novoizgraenom susedstvu Engelhartovih, vazduh pored okeana
bio je osetno hladniji i sveiji i mirisao je okrepljujue na vodu,
pesak, sunce.
I na novac, pomislila je Katja. Na posebnu vrstu mirisa novca, koji
nije imao nita sa prljavim papirnim novanicama koje moe
stvarno drati u ruci i brojati. Niti sa kovanicama koje ti se znoje
na dlanu. Taj novac bese nevidljiv, novac istinskog bogatstva.
Engelhartovi i njihovi prijatelji sa zaviu su priali o tim
starijim, prostranim imanjima s pogledom na okean koja su
izuzetno retko nuena na prodaju, a ukoliko bi se to desilo,
odmah bi planula za nekoliko miliona dolara. Katju obuze
zadovoljstvo; Engelhartovi bi zavideli njoj, uzvanici u kui
gospodina Kidera.
Ja sam posebna. Gospodin Kider eli mene.
Nasmejala se, to je bilo izvrsno. Oseala se odlino.


15

Dok je gurala deja kolica niz Ulicu Proksmir i zurila u ogromne
kue. I ne samo u kue - u imanja", kako su ih zvali - nekoliko
puta vee od stenjenih parcela u susedstvu Engelhartovih sa
razmetljivim kuama na dva nivoa ili sa otrim krovom do zemlje
u stilu alpskih brvnara. I u velianstvenu ivu ogradu od kaline
visoku preko tri metra to je zaklanjala kue od radoznalih
pogleda prolaznika i turista koji bi eleli da zavire u domove
bogatih kao to bi se neko zapiljio u zaslepljujue izloge na Aveniji
ouan.
Katji se dopadalo to je kua na broju 17 u Ulici Proksmir bila
stara, dostojanstvena i sa tragovima izloenosti vremenskim
prilikama - kua sa fasadom od indre" - sa belim aluzinama,
svetlucavim prozorima sa reetkama i strmim krovom pokrivenim
kriljcem kao sa ilustracije u nekoj knjizi za decu, bajci koja poinje
recima: Bio jednom jedan...
U ivoj ogradi nalazio se ulaz. I predivna stara kapija od
kovanog gvoa, zatvorena, ali ne i zakljuana.
Nita ne kupujemo.
Sve dostave na zadnja vrata.
Katja se nasmejala. Ova upozorenja se nisu odnosila na nju.
E pa, Tria! Stigli smo - kua gospodina Kidera." Srce joj bre
zakuca u oekivanju avanture. Katja je bila devojka koja je udela
za avanturom. Kako se samo dosaivala ovde u Bejhed Harboru,
izigravajui dadilju kod ljudi koje je mrzela. Dve nedelje! To je bilo
previe.
Razmiljala je razlono: Ako ia nije kod kue, idi. I nikad se vie ne
vraaj.
Katja je gurala kolica ka ulaznim vratima po iznenaujue
neravnom prilazu od kamenih ploa, dok ju je Tria stidljivo
sledila. Da li su imale oseaj da ih gospodin Kider moda
posmatra sa nekog od reetkastih prozora, nevidljiv iza blistavog
stakla? Poput scene iz nekog filma, inilo se Katji; oseala je njegov
pogled na sebi... A opet, iz kue se uo klavir, koji nije zvuao kao
sa radija ili gramofona.


16

Popevi se na iroki kameni stepenik, Katja je pozvonila. Kad je
Tria zaustila da neto kae, ona joj je spustila kaiprst na usne:
!"
Bilo je tu neke arolije. Katja je to oseala. Nije se mogla ponaati
lakomisleno, niti dopustiti detetu da brblja. Obe su bile veoma
uzbuene.
Ko god da je bio unutra, izgleda da nije uo zvono. Katja pokua
jo jednom i ovog puta klavir zamuknu, a nekoliko trenutaka
kasnije, teka vrata od hrastovine irom se otvorie ka unutra - i
pojavi se gospodin Kider, trepui i' zurei u njih kao da ih, na
asak, nije prepoznao.
Ah, pa to je - Keti? Hou rei - Katja. Duice, dola si..."
Gospodin Kider se udno nasmeio, ne ba kao da joj eli
dobrodolicu, ve pomalo opreznim osmehom, zbunjenim i
opreznim, svakako ne onako kako je ona oekivala. I bezmalo da
joj je zaboravio ime! Katjino lice se povreeno uozbilji. No, u
svakom sluaju, nije zaboravio nju.
Doek je ispao veoma nelagodan. Katja pomisli: Doavola - ovo je
greka. Ali nije mogla da uzmakne. Naravno da sada nije mogla da
uzmakne. Razdraljivo se nasmejala -bilo je neke osorne
okrutnosti u njenom smehu - jer gospodin Kider bee zaprepaen
to je vidi, i nervozan; njegove plave oi sada nisu bile tako
staloene, niti tako ledene; na njegovom licu oitovao se nekakav
muan izraz, neto izmeu podlosti i sirove elje, koji je nastojao
da suspregne, poput izgladnelog psa koji pokuava da prikrije
svoju uasnu halapljivost.
Ne moemo se zadravati, gospodine Kider! Ba smo krenuli
kui iz parka, kad Tria ree..."
Gospodin Kider se sav spetljao u pokuaju da upae koulju u
svoj vreati orts, koji bee izguvan; rukom je nespretno
zagladio svoju raupanu belu kosu, koja je izgledala kao da tog
dana nije videla ealj. Ba ste me iznenadili, draga Katja - ali
kakvo lepo iznenaenje - i draga Tria - i Triin batica, koji se
zove..."
Tria se zakikota, izgovorivi bratovo ime kao neto ne-
procenjivo vano: Kevin."


17

Pa naravno -Kevin. Kako sam samo mogao da zaboravim."
Gde li se denuo onaj aljivi otmeni gospodin od pre nekoliko
dana, koji je na Katju ostavio snaan utisak? U sivo-utom ortsu
bez kaia, izguvanoj beloj pamunoj koulji sa prostim kockastim
kratkim rukavima i sandalama na koatim bledim stopalima,
gospodin Kider je izgledao poput najobinijeg starca kojeg jedna
esnaestogodinjakinja ne bi ni pogledala. Navikla na preplanule
mukarce i mladie u Bejhed Harboru i Vajnlendu, Katja je oseala
naroitu odbojnost prema njegovim bosim stopalima i tanunim
nogama, nimalo miiavim i gotovo osavim.
Gospodin Kider urno ree: Uite! Uite. Ja sam vas, zapravo,
eljno iekivao - sve troje."
Zaista!", nasmeja se Katja, malice podrugljivo.
Jesam. Zaista jesam. 'Prebirajui po dirkama' - svirajui klavir
kako bih pobudio lirsko raspoloenje. Zapravo" -ponavljajui
zapravo kao da pokuava da zaara Katju, koja je i dalje zurila u
njega - moje arobno sviranje na klaviru, prvi sanjalaki stav
Betovenove 'Meseeve sonate', prizvalo vas je ovamo."
Katja se nasmejala, to je bilo izuzetno matovito. Tria je
verovatno poverovala u tu priu gospodina Kidera.
Doli ste u pravi as, dragi moji. Katja, izvoli ui. Jer izgleda da
su svi ostali meni bliski otili."
Otili? Kuda?"
Ah, nikuda! Svukuda. Gde god se ljudi raspre, poput
maslaka, kada odu."
Katja nije bila sigurna da joj se to dopada. Otili? Svi?
Razdragano ih gospodin Kider uvede u kuu. Snano gospodin
Kider zatvori vrata.
Teka hrastova vrata. Katja se pitala da li se automatski
zakljuavaju iznutra.
Dok je gospodin Kider, zajapurenih obraza, askao, Katja se
udljivo smekala, steui Triu za ruku. Moda je ovo bila greka
i izloila je tu bespomonu deicu opasnosti... Razmahavi se
rukama, kao da eli da odagna te besmislene misli, gospodin
Kider ree: Moji gosti koje ne dri mesto, jutros su, znate, otili u
grad. Ne mogu rei da sam udeo da ostanu, neee! Jer znao sam


18

da e Katja, Tria i Ke-vin uskoro doi. I tako kua zvrji prazna i
ogromna kao neki - da ne kaemo mauzolej. Ne, ne! Neemo rei. A
gospoa Bi
2
- draga gospoa Bi - ponedeljkom je slobodna, pa je
ve odzujala."
Gosti? Gospoa Bi? Katja je znala ta znai mauzolej i nadala se
da Tria nee ponoviti tu re kasnije, kao to deca njenog uzrasta
ponekad ine, poput papagaja. Koliko je mogla da osmotri iz
predvorja, ogromna kua inila se prazna: sobe su se nastavljale na
sobe, hodnici su vodili u druge hodnike, kao u kakvom lavirintu
prepunom ogledala koja se meusobno u beskraj odraavaju.
Nisam oekivao posetioce ovog popodneva", rekao je gospodin
Kider setno, mada je prole noi izaao mesec, i taj mesec proviri
kroz prozor moje spavae sobe i ree: 'ta god da radi, M. K.' - jer
sa gledita meseca, mi smo tek inicijali - 'nemoj da pojede sve one
ukusne jagode iz friidera', i ja ga upitah zato, a mesec namignu i
ree: 'Videe, M. K.' I sad vidim, doli su mi posebni gosti."
Iako je ova duhovita priica bila namenjena Trii, gospodin Kider
ju je ispriao zbog nje, pomislila je Katja. Brzo mu se vraalo
samopouzdanje, poput glumca koji se priseti svoga teksta i
prestane da se vrpolji, zaslepljen svetlou reflektora.
Ovuda! Popiemo aj na terasi."
Prvo to upadne u oi, kada se ue u dnevnu sobu gospodina
Kidera, jeste naspramni zid, sav u staklu, s pogledom na oblinji
okean. Jer sa uzvienja na kojem se nalazila Ulica Proksmir nije se
videla plaa; ako je nekog i bilo dole na plai, nije se mogao videti;
videli su se samo peani nanosi, evar, uzburkani okean, udaljeno
obzorje. Videlo se nebo, koje je bilo bledo, mutnoplavo i jedva
primetan polu-mesec na dnevnoj svetlosti.
Katja je osetila kao da ju je neto trecnulo u srcu: aoka
povredenosti, zavisti. Ovo je prelepo, gospodine..." Pretvarala se
da je gospodinu Kideru zaboravila ime.


______________________
2 Bee (eng.), pela. {Prim. prev.)


19

da je gospodinu Kideru zaboravila ime. Njen odreiti nazalni
naglasak junog Derzija zvuao je optuujue ak i kad je htela
da iskae divljenje, i to je bilo jae od nje.
Gospodin Kider ljubazno ree da je lepota stvar gledanja" -
gledanja novim oima, oima mladosti". Ve je toliko dugo
provodio leta u ovoj kui na obali Derzija, i kao dete, i kao
odrastao, od juna do Praznika rada, da je vie uopte nije
primeivao.
Izveo ih je napolje, na terasu poploanu kamenom. Tu je bilo
vetrovito, mnogo sveije nego na ulici. A pogled je bio jo lepi:
peani nanosi, valjanje talasa okrunjenih belom penom.
Na plai Jedriliarskog kluba Bejhed Harbora obino je bilo
mnotvo ljudi, koji su Katji odvraali panju. Sada je posadila
Triu na stolicu i videla da mali Kevin zadovoljno cucla svoju
varalicu. Morae da obavesti gospou Engelhart o ovoj poseti,
poto e joj Tria, koja je brbljala bukvalno o svemu to bi se desilo
napolju, sigurno rei. Katja pronicljivo zakljui da moda ima
naina da - smislie ve kako -natukne kako je na ajanki" kod
gospodina Kidera bilo i drugih gostiju, barem njegova
kuepaziteljka.
Katja je pomogla gospodinu Kideru da iznese posluenje na
terasu, jer taj sedokosi ovek oigledno nije bio vian praktinim
poslovima poput postavljanja stola i sluenja hrane. Katja je iz
njegove nesigurne ruke uzela teki bokal od bruenog stakla pun
limunade i kaikom spretno nasula jagode i sorbe u plitke zdelice
od bruenog stakla. Iz kutije sa pecivima izvadila je oblande od
vanile i poredala ih na ta-njir. Zabavljalo ju je to to je gospodin
Kider, dok ga nije gledala, vrsto upasao koulju u sivouti
vreasti orts i pokuao da ukroti svoju raupanu kosu. I
verovatno je gucnuo neto od ega mu se dah oseao slatkasto
oporo, neto poput crnog vina.
Gospodin Kider je sedeo u proelju masivnog belog stola od
kovanog gvozda, zadovoljno se smeei svojim gostima. Umalo
nisam digao ruke, znate. Pomislio sam da se naa malena Tria
radije drui sa onim bunim starim guskama to stalno neto
brljave nego sa Markusom Kiderom."


20

ajanka je protekla na ovaj nain, gospodin Kider se obraao
Trii ili bebi, dok bi krajikom oka pogledavao u Katju, kao da
izmeu njih postoji neka prisnost koja nije zahtevala otvorenu
potvrdu. Katja je razmiljala da ga zamoli za au vina. Nema
sumnje da e je odbiti. Ali ipak e ga to zagolicati. Katja je, po
zakonu, bila maloletna - u Nju Derziju se sluenje alkohola
maloletnom licu, ak i u neznanju, smatra krivinim delom. Kako
je samo udno bilo sedeti pored tog stranca, za prekrasnim stolom
od kovanog gvoa koji mora da je imao pedeset kila, na
stolicama tako tekim daje Katja jedva mogla da ih pomeri; udno,
a opet i sasvim prirodno, da su im se kolena dodirivala ispod
stola, sluajno.
To je verovatno neto najuzbudljivije to se Katji Spivak dogodilo
ovoga leta, do sada. Obuzelo ju je oseanje ponosa, talas detinje
sree to se nalazi ovde: za ovim stolom, na terasi u Ulici Proksmir
broj 17, s pogledom na otvoreni okean; ona, iji je otac bio
suvlasnik automehaniarske radionice u Vajnlendu, zajedno sa
svojom braom, dok nije izgubio svoj udeo i nestao. Katja Spivak u
istorijskom" Bejhed Harboru, dok je tako utivo, tako ljubazno,
gosti bogati sedokosi starac po imenu Markus Kider.
Volela bi da to ispria svojoj majci, starijoj sestri, svojoj brai i
roacima, koji bi joj zavideli.
Deacima koje poznaje. Jednom ili dvojici mladia, u Vajnlendu.
Ta kua! Da ne poveruje. Na okeanu, vredi milione dolara, vlasnik je
sigurno milioner...
,,A o emu ti razmilja, draga Katja? ini se da si odlutala."
Na vetru je kosa gospodina Kidera izgledala kao da je grubo
barue neke nemirne ruke. Vetar im je oduzimao dah. Katja ree
da je razmiljala o tome kako bi joj prijala aa vina. Ukoliko
gospodin Kider ima vina... Videvi njegov za-prepaeni izraz,
Katja se nasmeja.
alim sluaj. Nemam nikakvog vina. A i da imam, duice, ne
bih bio tako nesmotren da ga dam tebi."
Sto e rei: Maloletna si. Ne dolazi u obzir.
Vetar! Tria ciknu kad njena salveta zalepra i odleti preko terase
kao kakva ivuljka, a Katja skoi da je uhvati. Primetila je kako se


21

pogled gospodina Kidera sputa na njene preplanule noge i obline
bokova u pantalonicama od dinsa. Tanuna pruga oblaka zakloni
sunce; napolju je postalo hladnjikavo. Gospodin Kider pomirljivo
ree: Mislim da bi trebalo da uemo unutra! Ovo je jedan od onih
muiavih dana. as toplo - as svee. A i da ne zaboravim, imam
poklone za vas, draga Tria i draga Katja".
Poklone! Tria je bila ushiena. Katja se uzdrano na-smeila.
Da, trebalo bi da uemo", rekla je Katja. Mislim daje vreme da
krenemo. Gospoa Engelhart oekuje da se uskoro vratimo..."
Da li je to uistinu bilo tako? esto se deavalo da, kad bi se Katja
vratila u kuu na dva nivoa pored kanala, terenac gospoe
Engelhart ne bude tu, zatekla bi samo kunu pomonicu
latinoamerikog porekla.
Katja je pomogla gospodinu Kideru da unese pribor za aj u
kuu, u najveu kuhinju koju je ikad videla. Potom ju je odveo u
sobu koja mu je sluila kao atelje, s pogledom na terasu iz drugog
ugla, prozorima sa reetkama, policama za knjige od poda do
plafona, sofom tapaciranom tkaninom jarkih boja. Soba je mirisala
na boje i terpentin; u oku se nalazio tafelaj, a na podu bojom
isprskana cerada; uza zid, gomila neuokvirenih platana. Na
zidovima su visila umetnika dela - slike, pasteli - portreti ena,
devojaka, dece. Gospodin Kider je, dakle, umetnik! Kada je Katja
pohvalila njegova dela, koja su na nju ostavila snaan utisak, on je
sa osmehom upita da li bi elela da mu nekad pozira.
Poziram? Kao za... portret?"
Zavisi od uinka, za portrete."
U smislu: vie od jednog? Katja se oseala zbunjeno, nesigurno.
Te ledeno plave oi netremice su je posmatrale. Kad da naem
vremena, gospodine Kider? Znate da sam dadilja - radim od jutra
do mraka."
Htela je da zvui aljivo. Mada su njene rei, u sutini, bile
istinite. Imala je dva popodneva slobodna, sredom i ne-deljom, ali
je ak i uvee, nakon to bi nahranila decu Engelhartovih, okupala
ih i smestila u krevet, oseala, u zabaenom kutku kue bez
pogleda na kanal, da se od nje oekuje da i dalje bude na
raspolaganju.


22

,,A uvee? Nou?"
Katja se usiljeno nasmeja, pretpostavivi da se gospodin Kider
ali i ne znajui ta da odgovori.
Kada se gospodin Kider okrenuo ka Trii, Katja je razgledala
atelje. Toliko toga da se vidi! Dopalo joj se to na-metaj gospodina
Kidera nije liio na izvajane stvari pravih uglova iz Hilbertove
prodavnice nametaja, i dopalo joj se to na policama ima toliko
mnogo knjiga (knjige su joj bile uteha), mnotvo malih rezbarija,
vaza i urni, staklenih cve-tova. Sevnula je munja i osvetlila te
cvetove poput plamena.
Gospodin Kider je Trii uruio poklon: deju slikovnicu pod
naslovom Roendansko slavlje Zeke Peke, koju je Tria primila sa
oduevljenjem. Katja je osmotrila krajikom oka, jo uvek
uznemirena: ima li poklona i za nju?
Izgleda da ga nije bilo. Gospodin Kider se potpuno posvetio
Trii, okretao joj je stranice slikovnice, itao naglas. Katja je zurila
u staklene cvetove. Nikada pre nije videla nita slino. Nijedan od
njih nije je podseao na pravo cvee, ili barem na cvetne porodice;
stabljike i listovi bili su u razliitim nijansama zelene, ali im latice
behu u najgizdavijim bojama, plameno krmezne, u skerletnim
prelivima, sa zlatnim prugama, grotesknih oblika. Bilo je latica
koje su liile na pipke i latica koje su liile na nervna vlakna.
Pranika nalik na jezike, tuaka poput oiju. Katja se zagledala u
jedan veliki cvet boje mesa nalik na bour koji je podraavao
koljku, ili - nije se usuivala ni da pomisli - glatku bezdlaku
vaginu devojice. Kroz snebljiv smeh, ona upita: Ko je napravio
ovo, gospodine Kider?", a gospodin Kider se sveano nakloni, s
osmehom tunog klovna: ,,M. K. - u svojoj lirskoj fazi pre mnogo
godina. Moji 'fosilni cvetovi'."
Katja upita ta su to fosilni cvetovi, a gospodin Kider ree da su
to staklene replike davno izumrlog cvea" za koje se
zainteresovao jo kao mladi. Uspravio se i priao do Katje - stao je
tik pored nje. Neki od njih uinie ti se poznatim - podseaju na
cvetove koji danas postoje. Ovo su, recimo, orhideje. A ovo je
davni predak ruiaste pogonije." Stakleno cvee bilo je izloeno u
bokorima, u vazama; bilo ga je posvuda po sobi, i bilo gaje vie


23

nego to je Katja isprva mislila. Upitala je gospodina Kidera kako
staklo moe da se oblikuje - zar se ne polomi? A gospodin Kider
joj se nasmeio kao daje rekla neto pametno. Ne ukoliko je
rastopljeno, Katja. Pre nego to se uobliimo, mi smo prilagodljiva
sirova materija." Katja je uvidela da je postavila glupo pitanje.
Naravno, znala je da je rastopljeno" staklo - teno.
Zbunjena, pretvarala se da pomno posmatra bizarno oblikovan
cvet sa klobukom, nazubljenih latica, veoma otrih na dodir, pa se
trgnula kad je videla da se zapravo posekla, napravila se tanuna,
jedva vidljiva rana kao kad se posee na papir, koju je uspela da
zataji od gospodina Kidera. Primetila je da su mnogi fosilni
cvetovi, inae prelepi kad se gledaju sa malog odstojanja, prepuni
sitnih naprsli-na i prekriveni tankim slojem praine. Ne bi se reklo
da su bili prljavi, niti umazani, ali nisu bili ni isti. Tako lomljive
stvari nisu bile praktine. ivei s njima u neposrednoj blizini, ne
moe ih odravati svakoga dana; naposletku ti se sve to smui.
ak ni kuepaziteljka gospodina Kidera, gospoa Bi, nije uspevala
da ih stalno prebrisava.
Kao da je i gospodin Kider doao do istog zakljuka. Pokvasio je
prst i brisao latice, mrtei se. Predivne beskorisne stvari!
Upropastio sam ivot zbog njih, ko zna zato. Bio sam oenjen
jednom - zapravo, dva puta - sa lepoticama. Lepota je moja
ludorija, a zato? Frojd kae: 'Od lepote nema vidljive koristi. A
opet, bez nje bi ivot bio nepodnoljiv'." Katja je kriomice sisala
prst sa tanunom posekotinom iz koje je curkala krv. Gospodin
Kider nije primetio. Gospodin Kider je mudrovao o staklenom
cveu i govorio sa neoekivanim oseanjem, bezmalo ogoreno.
Katja nije e-lela da njihov aljivi/dostojanstveni domain
najednom postane ozbiljan, ili tuan. Kako bi oraspoloila starca,
ona ree: Gospodine Kider, ne postoji nijedna stvar u onim
radnjama na Aveniji ouan koja bi se mogla porediti sa ovim
cvetovima. Da uspem da u ivotu napravim neto tako lepo, bila
bih srena. Nikad vie ne bih bila tuna niti potitena."
Gospodin Kider joj se osmehnu popustljivo, smetenog pogleda.
Ti, Katja, potitena, tuna - duice, teko je u to pove rovati."


24

Katja se nasmeja i slegnu ramenima. Ona je bila unajmljena
devojka; govorila je takve stvari po narudbi. Vei deo ivota
provela je u ovakvim poludovitljivim igricama sa drugim ljudima,
uglavnom starijim, s nadom da e ih navesti da im se dopadne; da
e ih navesti da osete da im je korisna; oduzimajui im neto od
njihove moi, makar i na trenutak. To je kao kad izaziva momka
ili mukarca da te poeli. To moe da bude opasno, kao to je
Katja dobro znala. Katja pomisli: Dae mi jedan od fosilnih cvet ova -
to e biti moja nagrada.
Ali gospodin Kider se inio rastresen i nije ponudio Katji fosilni
cvet. Bila je razoarana, i povreena. Najednom je htela da ode iz
broja 17 u Ulici Proksmir.
Beba se probudila iz dremea i uzvrpoljila se. Pelena joj je
sigurno bila natopljena. Katja je morala to pre da stigne do kue i
presvue je. Do vienja, gospodine Kider! Hvala vam na aju."
Katja, mila! ekaj." Gospodin Kider je ustao, negodujui, dok je
Katja pridravala Triu i nametala bebu u kolicima. Imam neto
za tebe." A onda stade to da trai, otvarao je fioke, preturao po
policama, grizao usnu staraki uznemiren. U Katjinim rukama
nae se paket umotan u sjajnu hartiju: ruiasta kutija iz
prodavnice Prim rouz lejn ensko donje rublje i spavaice". Katja
razmota paket i unutra ugleda ne spavaicu od belog muslina za
devojice, ve privlaan grudnjak od crvene ipke i gaice od istog
materijala.
Katja se zarumeni, kao da ju je neko oamario. Brzo za-bauri
crvenu svilu u svileni papir i zatvori kutiju.
Ne mogu ovo da uzmem, gospodine Kider. Hvala vam, ali ne
mogu."
Pruila mu je kutiju. Bila je uznemirena, i bila je be-sna.
Gospodin Kider se napravio iznenaen i odbio da uzme kutiju.
Ne budi aava, Katja. Zato ne moe da uzme? To je veoma
privlano i odlino izraeno i nema nieg loeg u tome ako
prihvati taj poklon od mene. Zna, ne mora nikome da kae."
Ne elim. Ja ne nosim takve stvari. Neu to!" Smejala se, to je
bilo potpuno besmisleno. Da matorac poput Markusa Kidera
poklanja donji ve njoj. Napipala je Triinu ruku i odvojila


25

devojicu od Roendanskog slavlja Zeke Peke, gurnula je kolica
prema ulaznim vratima, a gospodin Kider ju je pratio,
izvinjavajui se. No, bilo je teko razluiti da li se gospodin Kider
iskreno izvinjava ili je zaikava; da li mu je zaista bilo ao to ju je
doveo u neprijatnu situaciju i uznemirio ili joj se podsmevao.
Draga Katja! Uopte nisam mislio ono to ti izgleda misli da
jesam. A moe i da vrati poklon u prodavnicu -raun je unutra."
Gospodin Kider je ispratio Katju napolje. Na kapiji u ivoj ogradi
pruio joj je ruku, uozbiljivi se, ali Katja nije htela da mu uzvrati.
Oboje su ubrzano disali. Katji su goreli obrazi. Bila je odluna da
vie nikada ne vidi Markusa Kidera, da vie nikada ne kroi u ovu
kuu. Nebo iznad njih bee prekriveno oblacima retkim poput
pare, zaklonili su sunce. Bledi meseev srp je iezao. Katja je bila
uverena da u kui gospodina Kidera nije provela ni sat vremena,
ali uinilo joj se da je prilino kasno.
Gospodin Kider je nastavio da se izvinjava, ali kao da mu se u
pogledu oitovala veselost, a ne kajanje. Bilo je oigledno daje
Markus Kider veliko spadalo; Markusu Kideru nije se moglo
verovati. Njegovo ponaanje je devojice poput Trie nagonilo na
oduevljeni smeh kao da ih neko golica. Tria je oboavala
smenog gospodina Kidera i rukovala se s njim na rastanku, ali
Katja je to odbila, Katja je bila ozbiljno povreena. On joj ree:
Doi ponovo, mila. Kad ne bude tako zauzeta. Kad bude mogla
da doe sama. I ostane due. Tvoj poklon e te ekati."


Kako si samo bila besna, duice. A ipak, znala si da nisam imao nameru
da te povredim. I znala si, kao i ja, da e se vratiti.










26

3.


Jebi se, matori. Ne zna ti ko sam ja."
Ona je bila nabusita devojka. Ona je bila gruba devojka. Ona je
bila srdita devojka. Jer svi su Spivakovi srditi, a ona je bila Spivak.
Mada je bila i devojka koja se lako zastidi, posrami. U toku dana bi
esto, poput nestalnih oblaka to prominu preko sunca, doivela
amar u lice: Sramota! Sramota!, dok bi se, za to vreme, njene usne
koile u bojaljivom smeku: Da, ja sam pristojna devojka, ja sam
ljubazna i korisna devojka, kaite mi ta treba da uradim, samo mi
objasnite i ja u to izvriti.
Jo od trinaeste godine obavljala je mizerno plaene honorarne
poslove, posle nastave, i preko leta, znajui da ne moe da se
osloni na svoje roditelje da joj plate kolarinu ak ni za viu kolu.
Bolniki trokovi, zaduenja na kreditnoj kartici - prestala je vie i
da slua. Kockarski dugovi njenog oca: morali su da se podmire.
Ili barem kamate na pozajmice. Zbog svega toga ona se
prometnula u veoma sposobnu devojku. Ne u mravicu, ili u
slabanu, kakve je viala ovde u Bejhed Harboru, bogate devojke
koje je prezirala. Osim jedne koja se, doavi u posetu kod
Engelhartovih sa svojim roditeljima, nasmeila Katji, upitala je
odakle je, to je Katju duboko ganulo. Jer ona je bila devojka koja je
oboavala, volela, udela da voli mnoge ljude. Mada je toliko njih
mrzela! U koli, jo od osnovne kole, oni za kojima je eznula da
se sprijatelji, gotovo da nisu ni obraali panju na nju: ona je bila
Spivak, a Spivakove je pratila izvesna reputacija u okrugu
Kamberlend u Nju Derziju. Nije bila neka lepotica. Bila je devojka
s kojom su deaci hteli jedino da spavaju, samo to ona nije htela
da spava s njima, i to ih je ljutilo. Bila je stidljiva devojka; nije
imala poverenja u svoje telo. Kad bi se pogledala u ogledalo, ona
ne bi pomislila: To sam ja, ve: Da li sam to ja?, zurei u neverici,
sumnjiavo. Nije verovala ni svojim nastavnicima kad su je hvalili,


27

podsticali. Mora sumnjati da te saaljevaju, ako si Spivak. Mora
sumnjati neto. Oni hoe da seponada, da bi ti se posle smejali. Tako bi
je otprilike posavetovala njena majka. A otac bi joj dao drugaiji
savet: Baci kocku, vidi ta e biti, pa ta kota da kota. Imalo je to
smisla. Katja je mogla da se dri te logike. Ali ipak je znala daje
njena majka u pravu. Ona bee devojka koja teko da e pohaati
fakultet, moda tek viu kolu, a moda ak ni to. Znala je da
mora da se pripremi.
Jo od trinaeste godine, ona se pripremala. Nije bila lepa kao
devojke iz Bejhed Harbora, ali iznenaivalo ju je kako su je
mukarci ponekad posmatrali. Dodue, uglavnom se, iz nekog
razloga, radilo o starijim mukarcima, pre nego o njenim
vrnjacima. Ta njena puna donja usna, turobno--natmureni izraz
lica, kojeg nije bila svesna dok joj majka nije ukazala na to. Taj
Katjin izraz - privlaio je da je odalami po licu. I ta Katjina usta.
Nju su ta otkria poniava-la. Njeno telo ju je poniavalo. Sise,
sifoni, dupe, bile su rune, sramne rei koje su je vreale. U estom
razredu poela je da ih slua. I bila je uverena da e ih sluati do
kraja ivota. Njeno telo je ensko. Momci mogu da budu mnogo
ta, a ne samo telo. Nije volela da je momci pipkaju. Nije volela da
je momci ljube i guraju joj svoj jezik u usta; to joj se gadilo. Zato je
to uzbuivalo i palilo druge devojke, nije mogla da shvati. Od
njihovog jezika u ustima dolo bi joj da se zagrcne, da povrati. I
nije mogla ni da zamisli neto gore od toga u svojim ustima.
Mada, kad bi se naduvala, i napila, tulumarei sa svojim
prijateljima, i kasnije probudila sva oamuena i mamurna, ne
znajui gde se nalazi, verovatno su joj radili takve stvari. Ali ona bi
ih zaboravila. To su bile sasvim uobiajene rave navike za
devojku Katjinog uzrasta, ali nijedna navika nije tako rava da bi
se morala zaboraviti, izbrisati. Bilo je tu momaka - starijih momaka
-za kojima je tako otvoreno udela da joj se to videlo na licu.
Nadala se da e je neko od njih zavoleti, ali to je bilo glupo. Katji
Spivak nije bilo dovoljno to je oni ele seksualno; svaki momak bi
je poeleo na taj nain. Ona je oajniki udela da je vole: nju,
Katju Spivak. Da joj kau da im predstavlja neto posebno, a ne da


28

je kao bilo koja druga de-vojka. Oajniki je udela za ljubavlju i
potovanjem njenog roaka Roja.
Roj Mraz je Katji bio dalji" roak, ali verovatno nisu ni bili u
krvnom srodstvu, jer ena poznata kao Rojeva majka bila mu je
zapravo maeha, a s tom je maehom Katjina majka, Esi, bila u
srodstvu. Kloni se tih ljudi, upozorila je majka Katju. Roj je imao
dvadeset i dve godine. Nedavno se vratio u Vajnlend poto je
odleao osamnaest meseci u Glazborou. U Glazborou je stekao
tatue": tetovae. Stekao je i rave navike, o kojima Katja nije
elela da razmilja. I nije mario za nju; Katja je za njega bila
premlada i nedovoljno privlana ili zgodna. Ma nek' se nosi. Zato
bih patila za njim. Bila je u Bejhed Harboru tokom jula i avgusta, i
mogla je zaplakati, bila je tako zahvalna. Gotovo da je zajecala kad
ju je bogata dama iz Sedl Rivera nazvala i rekla: Katja? Ako si jo
mek slobodna...
Istina da su Engelhartovi mnogo zahtevali od svoje dadilje koja je
ivela sa njima, kao i od svoje kune pomonice koja je takoe
prebivala tu, ali plaali su Katji vie nego to je ikada bila plaena
u Vajnlendu. I bila je u Bejhed Harboru, na obali Derzija, a ne u
Vajnlendu, gdje je leti bilo uasno sparno. I bila je tu kua na dva
nivoa uz kanal, i desetmetarski Kris-Kraft" gliser gospodina
Engelharta koji je opisala majci i sestri preko telefona, i bila su tu
deca En-gelhartovih - Tria i mali Kevin. Majka ju je upozorila: Ne
vezuj se za decu - to nije dobro. Mislila je na decu ljudi za koje radi.
Katja je pazila da ne napravi takvu greku. No, bebin vlani,
iznenadni osmeh i radost u oima kad bi je ugledao - oduzimali su
Katji dah. Bolje kad su bili nestani. Razmaeni, zahtevni. Bolje
kad joj se gospoda Engelhart obraala otro, sa onom useenom
borom izmeu olovkom izvuenih obrva: Katja! Dodi ovamo, molim
te. Katja! Budi ljubazna, uradi ovo ponovo. Ali dadilja je imala tajnu:
bila je pozvana u kuu Markusa Kidera, koji je bio jedan od zaista
imunih stanovnika Bejhed Harbora, sa ogromnom vilom na obali
Atlantskog okeana, a Engelhartovi nisu. Gospodin Kider je
govorio podrugljivo o vodenim cvetovima". Videlo se da je
gospodinu Kideru priroeno da s visine gleda na one koji su bili


29

nieg drutvenog poloaja od njega, a to gledanje s visine na
druge prijalo je Katji, kao osveta.
Za nekog poput Markusa Kidera, razlika izmeu Engelhartovih i
Spivakovih nije bila tako velika, smatrala je Katja. Mi smo svi
inferiorni u odnosu na njega, tano se vidi. Katji se to dopadalo. Ako ti
je bogata prijatelj, moe stvari da posmatra s njegove take
gledita.
Ono to ju je uznemiravalo kod Markusa Kidera, razmiljala je
Katja, jeste to to ju je mogao proitati u duu. Da li se usuivala
da slae gospodina Kidera? Da li bi joj se smejao ako bi pokuala?
(Kao to se deci smeju kad nespretno lau, jer laganje je vetina
koja se mora nauiti!) Katja je volela da misli za sebe da je postala
vesta, umena, a povremeno i zavodljiva laljivica, ali nije bila
ubeena da bi joj Markus Kider poverovao ukoliko bi pokuala da
ga slae, pa stoga: da li se Katja usuivala da ga opet poseti? U
onoj kui?
Draga Katja! Zna, ne mora nikome da kae. Nekako je znao da je
Katja u onom izlogu gledala ipkano crveno donje rublje, a ne
smernu belu spavaicu. Ne mora nikome da kae govorili su
mukarci kada su hteli da podele neku seksualnu tajnu sa
tinejderkom.
Bilo je odraslih mukaraca u ivotu Katje Spivak. Starijih
mukaraca ije je godine Katja mogla samo da pretpostavi. Jedan
od mehaniara u radionici strica Fricija joj se smekao, oblizujui
se polako po debeloj donjoj usni, upuivao joj neke rei koje su bile
jedva ujne i zastraujue: ali Katja o tome, naravno, nikad nikome
nije ni zucnula. A bio je tu i Arti, jedan od prijatelja njene majke,
koji je jednog dana, kada joj je bilo dvanaest godina, ponudio Katji
da je odveze do kue posle kole, i neto u njegovom izrazu lica,
neto u njegovom veselom, pripitom glasu -Hej, Katja, 'ajde, upadaj,
nemoj da se stidi, duo - upozorilo ju je: Ne.
Nikad ne rei mami da je njen prijatelj gledao Katju na taj nain.
A sada, da li je Markus Kider gledao Katju na taj nain? Teko je
znati, jer Markus Kider ne bee nalik ni na jednog mukarca iz
Vajnlenda, bilo kojih godina. Ali donji ve od crvene ipke! Katja
nije bila devojka koja bi nosila takav ve i pozirala poput onih


30

egzotinih plesaica na bilbordima du Garden stejt parkveja to
reklamiraju kazina Atlantik Sitija, i Katja nije bila devojka koju bi
ismevali momci kao to ju je ismevao Roj Mraz. Roj Mraz je ustima
obuhvatio njenu donju usnu (u igri? gruboj igri?), a Katja se
uspanii-la, jer ta da joj je Roj odgrizao usnu kao pacov, ta da je
ludi Roj, drogiran metom, progutao Katjinu usnu? Nagovorio je
Katju da umre gorki beli prah koji je mirisao na hemikalije i koji
joj je kroz nozdrve dopro skroz do mozga, i to to je udahnula bilo
je estoko i grozno i pogled joj se zamutio i sve je postalo
vodenasto i ona se (verovatno) onesvestila i dugo, dugo
propadala, te joj je (verovatno) Roj Mraz radio izvesne stvari kojih
se Katja nije ba najjasnije seala, kao kad bi pokuavala da se
priseti nekih scena iz televizijskih filmova koje je davno kasno
nou gledala, sva iscrpljena i zbunjena. mrkanje - mrkanje leda"
- neto to uradi, ili ti, nekako, to uradi neko drugi, tako da sa
zapre-paujuom opinjenou posmatra sebe sa udaljenosti od
tri metra, mlitavu krpenu lutku oputenih, razmazanih usana i
staklastog pogleda. To je bila Katjina tajna! Katjina tajna, to je
ipak nekako (kako?) dospela do Katjine majke, koja se stutila ka
njoj da je oamari i prodere se: ta sam ti rekla! ta sam ti, doavola,
rekla! Kloni se Mrazovih! Svih odreda! I tako je Esi Spivak osula
drvlje i kamenje na svoju rodbinu, jer ona ih je poznavala, rekla je
Esi, kao retko ko, znala ih je u duu.
Ali u Bejhed Harboru to vie nije bilo bitno. Spivakovi, Mrazovi -
ta prezimena iz junog Derzija/Pajn Barensa nisu znaila nita.
Probudivi se pre zore u svom novom krevetu, Katjina prva
pomisao bee: Ovde me niko ne poznaje, to je trebalo da bude
uteno, ali se zapravo osetila preputena sudbini, ucveljena.
Nostalgija?
Galebovi su je probudili tako rano. Prodorni krici poremetili su
joj san. Krici gladi koji su zvuali kao krici bola, besa. A u
Vajnlendu su je esto budile vrane sa oblinje deponije, gde se
odlagalo ubre. Vrane su neobino nalik na ljude, smatrala je
Katja. Mogu se uti kako se meusobno smeju, bahato i
podrugljivo kao pijanci. Iza orsokaka Ka-unti lajn rouda, gde se
na nekoliko jutara prostiru deponije okruga Kamberlend, mogla


31

su se videti jata vrana, crveno-repih kanjaca, kubanskih leinara,
kako sleu lepeui svojim udnim krilima, nalik na ogromne
slepe mieve. Katjina braa, Duejn i Ralf, pucali su iz svojih
malokalibarskih puaka na te ptice ubretarke, kako su ih zvali,
gaajui ih u letu. Katja je, kao devojica, revnosno grabila za
svojom dugonogom braom, traei blago.
Katja, ovamo! Neto za tebe.
Velika deja lutka, razrogaenih oiju, crvenih napuenih usnica.
Navrh gomile smea. Pre nego to je Katja stigla da potri ka njoj,
puke su opalile i lutkina gumena glava se rasprsla, nestavi bez
traga.
Hej, Katja, ne plai. To nije bila nekakva ista lutka, ve trokava stara
lutka koju je neka mala crnkinja bacila.
Katja se sada nalazila u Bejhed Harboru i ovde je posvuda bilo
blaga. U ljateim izlozima prodavnica na Aveniji ouan, u
bletavim luksuznim automobilima koji su krstarili po hladovitim
ulicama, u prizorima koje bi spazila kad bi provirila kroz procepe
u ivoj ogradi. Mogla si da ga posmatra sa udaljenosti, mogla si
da mu se divi i da bude zavidna, ali nisi se usuivala da ga
dodirne; takvo blago za tebe bee zabranjeno.



















32

4.


Bilo je to iznenaenje: gospodin Kider nije bio samo umetnik, ve
i pisac. Dejih knjiga, barem.
Tek poto su se vratili sa ajanke kod gospodina Kidera i kada je
Katja nala vremena da sedne sa Triom i ita joj Roendansko
slavlje Zeke Peke, otkrila je da je gospodin Kider poklonio Trii
svoju knjigu: odnosno, Markus Kalen Kider bio je i pisac i
ilustrator.
Katja se zastidela. Gotovo da nije ni pogledala ime na ivopisnim
koricama knjige kada ju je uzela od Trie. To bee sasvim
svojstveno gospodinu Kideru - skromnost i tatina tako pomeani
da se nije moglo razluiti ta je ta - da ne nagovesti daje knjiga
njegova. Katja je otvorila naslovnu stranicu gde je gospodin Kider
krasnopisom, ljubiastim mastilom, ispisao posvetu: Trii, uz arku
elju da se nikada ne promeni. Potpis gospodina Kidera bio je tako
kitnjast da si morao znati daje navrljano ime Markus Kalen Kider
da bi ga deifrovao.
Katja je oboavala Zeku Peku. Nije mogla da se zasiti Zeke Peke.
Tria je navaljivala da joj ga Katja stalno ita, iznova i iznova.
Najbolje kod uvanja dece, pomislila je Katja, bilo je itanje dejih
knjiga naglas kako bi se razveselila deca poput Trie, jer njoj niko
nije itao takve knjige naglas kad je bila mala. U domu Spivakovih
na Kaunti lajn roudu nije bilo takvih knjiga, niti je bilo vremena za
takvu razbibrigu. Katja je morala priznati da je Zeka Peka bio
udesno draestan debeljukasti zec sa uspravnim ruiastim
uima, ruiastom njukicom, privlanim blistavosmedim oima.
Kako ga je umetnik opisao, Zeka Peka je bio smean a da toga nije
bio ni svestan; mogao si se smejati Zeki Peki, ali ne zlobno. Zeka
Peka je brinuo zbog gomile stvari, no sve njegove brige bile su
umiljene. Njegova najvea briga bila je da su svi zaboravili njegov
roendan, ali su mu, u stvari, sva njegova braa i sestre i


33

ivotinjski prijatelji iz ume priredili roendansko slavlje
iznenaenja, i poklonili mnotvo izvanrednih poklona (izmeu
ostalog - Katja se nasmejala; Markus Kider je bio tako pametan - i
maioni-arski eir, u kojem je Zeka Peka mogao da nestane kad
je hteo da se sakrije), ali, to je bilo mnogo vanije, naveli su ga da
uvidi da ima mnogo prijatelja kojima je stalo do njega. Na
poslednjem crteu, Zeka Peka bee prikazan u drem-Ijivom
klupku svojih brae i sestara zeia: ,,I tako je Zeka Peka znao da
nijednog trenutka nije bio sam, ak i onda kad je mislio da jeste."
Katja pomisli: Ko god daje napisao takvu priu, ima predivnu duu.


Katja, ta je ovo? Ovo - Roendansko slavlje Zeke Peke?" Gospoa
Engelhart je nala knjigu i listala je, mrtei se. Odakle Trii ova
knjiga?"
Katja joj je obazrivo objasnila da ju je pisac lino poklonio Trii;
da unutra ima i njegov potpis. Da ivi u Bejhed Harboru.
Gospoa Engelhart je otvorila naslovnu stranu i proitala
posvetu, pokuavajui da razabere navrljani potpis. Kider!
Kider je uveno prezime u Bejhed Harboru, doista. Ne postoji li
ovde neka zadubina Kider - biblioteka? Gde si upoznala
gospodina Kidera - u biblioteci?" Gospoda Engelhart je obiavala
da govori brzo, da pita i odgovara na svoja pitanja, ali Katja ree:
U Harbor parku. Hranili smo guske... Gospodin Kider je jedan
sedokosi starac, i jako je ljubazan."
Gospoa Engelhart je rasejano prelistavala slikovnicu,
zagledajui veoma detaljne, upadljive crtee Zeke Peke i njegovih
drugara. Da gospoa Engelhart nije oekivala goste koji su stizali
za manje od sat vremena, te da nije morala da se bake oko
pripremanja veere za desetoro, moda bi se pomnije raspitala o
itelju Bejhed Harbora Markusu Ki-deru i saznala kako je tano
dolo do toga da on pokloni knjigu njenoj kerki. Potpisao ju je
autor - ovo bi jednom moglo da postane kolekcionarska
vrednost..." Gospoa Engelhart je imala obiaj da sumnja kako
njenu dobrotu i po-verenje lukavo izneveravaju osobe koje rade za
nju, osim ako nije na oprezu; morala je budno da motri na kunu


34

pomonicu i dadilju koje su ivele s njom u kui. Ali sada je bila
zadovoljna sa Katjom i osmehnula joj se tako iskreno da je Katja
osetila naklonost prema svojoj poslodavki koja, naposletku, i nije
bila tako loa i sa kojom bi - bezmalo, u nekom drugom kontekstu
- mogla ak i da se sprijatelji. Lorejn Engelhart je likovala:
predivna knjiga za decu, s posvetom za njenu kerku. Narednih
nedelja, Katja e esto viati kako Lorejn pokazuje Roendansko
slavlje Zeke Peke gostima, s ponosom otvarajui naslovnu stranicu.
Sada je rekla Katji: Tria bi trebalo da napie pisamce
zahvalnosti tom dragom starcu. Hou rei, mi bi trebalo da
napiemo. Moe li da se pobrine za to, Katja? Kupi neku lepu
dopisnicu u prodavnici i napii neto lepo i pomozi Trii da se
'potpie'. Nemoj zaboraviti da stavi nau adresu i broj telefona, u
sluaju da gospodin Kider eli da odgovori. Sigurna sam da
njegovu adresu moe da nae u telefonskom imeniku ili da
sazna od bibliotekara u biblioteci."
Katja radosno ree: Da, gospoo Engelhart. Hou."





















35

5.


Ovoga puta Katja nije oklevala da pozvoni kod gospodina
Kidera.
Bila je sreda popodne, Katjino slobodno vreme. Na putu za
plau, svratie do broja 17 u Ulici Proksmir da lino preda
zahvalnicu Trie Engelhart. Ona i devojica su napravile dopisnicu
od papira u boji, a Tria se, uz Katjino voenje njene drhtave
ruice, potpisala krejonom. Katja je bila zadovoljna njihovim
delom, mada gospoa Engelhart, ve na izlasku, gotovo da nije
stigla ni da pogleda pisamce. Katja se osmehnula, pomislivi:
Uruim ga lino.
Zaklela se da se vie nikada nee kroiti u tu kuu, ali upravo je
to inila. Nee se pretvorilo u hoe tako neusiljeno poput srenog
razreenja Zeka Pekinih briga.
Dok je prolazila kroz kapiju od kovanog gvoa zaula je zvuk
klavira koji je dopirao iz kue sa fasadom od indre. Ovoga puta
pijanista je esto prekidao sviranje, zastajao je i iznova nestrpljivo
poinjao. Katja instinktivno sie sa staze poploane kamenom,
krenu da obilazi kuu po vlanom travnjaku i nae se kod desnog
oka sa zadnje strane, gde, kroz komarnikom zastrto okno,
ugleda sedokosog gospodina Kidera za klavirom, okrenutog
leima. Prebirao je po dirkama, kratko svirao s obe ruke, a zatim
naglo prekidao... Katji se to dopalo: mudri Markus Kider nije imao
pojma da ga neko uhodi.
Jo jedno bacanje kocke - dobro se oseala.
Sledi svoj instinkt, kockari znaju. A znala je i Katja Spivak.
Obukla je kupai kostim ispod belog ortsa i plave majice sa
kratkim rukavima Jedriliarskog kluba Bejhed Harbora koju joj je
prosledila gospoa Engelhart, jer je za punaka ramena i grudi
Katjine poslodavke bila pretesna. Ietkala je svoju atirano plavu
kosu do blistanja, a na ui je stavila mindue od krupnih perli


36

nefrita. Godilo joj je to e se gospodin Kider iznenaditi to je vidi,
i to to sasvim oputeno navraa u Ulicu Proksmir broj 17, kao da
je impresivna kua iza ivice od kaline kakvo ustaljeno svratiste za
jednu dadilju iz junog Derzija koja se zaputila na gradsku plau.
Katja je stajala na travnjaku sluajui gospodina Kidera za
klavirom. Nosila je glomaznu slamenu torbu, unutra je bilo
pisamce zahvalnosti. Dopadao joj se taj oseaj neprimetnosti,
uzbuenje nezakonitog stupanja na imanje bogataa, bez njegovog
znanja. Kroz komarnik je videla kako se gospodin Kider, kad
prekine svirku, naginje napred da neto nakraba na listu krute
hartije. Pomislila je: Pa on je i kompozitor. On komponuje muziku, i to
joj se saznanje uini udesnim, arobnim.
Katja ga tiho pozva: ,,E-hej, gospodine Kider."
Bilo je smeno videti kako se sedokosi starac iznenadio! Katja se
nasmejala kad se okrenuo prema njoj, zaprepaen. Imao je
naoari sa debelim crnim okvirima, koje je ustro skinuo. Ah,
Katja! Jesi li to ti?"
Spotakao se, pourivi da joj otvori vrata. Katja je neodluno
stajala na travnjaku, rekavi da nije elela da ga uz-nemirava, da
ima neto da mu urui.
Neto - za mene?" Gospodin Kider je stajao na vratima, mrtei
se i smekajui, zurei u Katju onim ganutljivim, munim
pogledom od kojeg je Katju obuzimala slabost, nesvestica. On me
eli, ovaj matorac. udnja i elja u zgranutim plavim oima
gospodina Kidera nije bila ni nalik onome to je Katja viala u
oima drugih, mlaih mukaraca, poput Roja Mraza.
Ali gospodin Kider je uspeo da se sabere. Prosto se video taj
preobraaj, kao kad glumca osvetli reflektor. Oprostila si mi,
Katja mila? Nadao sam se da hoe."
Katja se nasmejala, osetila je vrelu, prijatnu navalu krvi u obraze.
Ne! Nisam. Svratila sam samo na nekoliko minuta, krenula
sam..." U trenutku zbunjenosti, Katja je zaboravila kuda se
zaputila.
Ui! Ako je 'samo na nekoliko minuta', svaki minut je
dragocen."


37

Da bi ula u kuu, Katja je morala da se oee o gospodina
Kidera, koji je stajao u dovratku, pridravajui vrata sa mreicom
protiv komaraca. Bila je nelagodno svesna njegove blizine: njegove
visine, toplote kojom je odisala njegova koa, ubrzanog disanja,
blagog mirisa kolonjske vode. Kao da je oekivao goste ovog
popodneva, gospodin Kider nije nosio sivouti orts bez kaia, ve
svetlobe lanene pan-talone i bledozelenu koulju od nekog
tankog materijala; na nogama, bele jedriliarske patike. Bio je
svee obrijan; leprava bela kosa nije mu bila razbaruena. Katja
pomisli da e je moda zgrabiti za ruke, pokuati daje poljubi, ali
provukla se pored njega.
Razdragana, pomisli: eli me! Mene, mene!
Katja se obrela u prostoriji iznenaujue lepote - salonu"?
Nasred sobe nalazio se blistavi veliki klavir krem boje, najvei koji
je Katja ikad videla.
To je koncertni klavir, Katja. Ali uveravam te, moje sviranje
daleko je od koncertnog."
Katja se nasmejala. Nije znala ta da odgovori na opasku
gospodina Kidera. U svojoj grozniavoj mati protekla dvadeset i
etiri sata, vebala je ta bi mogla da kae Markusu Kideru, ali u
tim scenarijima samo je Katja govorila, a ne gospodin Kider.
Iz svoje slamene torbe Katja izvadi rukom raenu dopisnicu.
Ovo je za vas, gospodine Kider. Od Trie Engelhart, koja oboava
Zeku Peku i naterala me je da joj ga proitam ve desetak puta."
Koverta od crvenog papira bila je ukraena nalepnicama sa
likovima ivotinja. Gospodin Kider je uze od Katje, zbunjeno se
osmehujui. Videlo se da nema pojma ko je Tria Engelhart. Ali
kad je izvadio dopisnicu i proitao zahvalu koju je Katja sastavila,
odjednom ga ponese emocije. Ah, pa ovo je... umetniko delo.
Ovo je" - na Katjino za-prepaenje, govorio je isprekidano, briui
oi vrhovima prstiju - izuzetno lepo."
Katja je zurila u njega. Mrzela je slabost kod odraslih, to ju je
plailo.
Njen deda Spivak bio je zatvorski uvar u Glazborou skoro
trideset godina. Upropastio je zdravlje puenjem, opijanjem;
vukao je nogu u hodu, kao da je slomio kimu; ali on nije bio


38

mekuac. Njega nikada ne bi ovako obuzele emocije, zbog neeg
tako nitavnog. A ni Katjin otac, koga nije videla ve izvesno
vreme, nikada ne bi pred drugima pokazao takvu slabost. Bila je
sigurna u to!
Katja odvano provrlja po sobi. Gotovo da nije ni sluala
isprekidani govor sedokosog oveka; imala je elju da poklopi ui
dlanovima. Soba je bila izvanredno lepa, pomislila je. Nije bila
pretrpana i nije mirisala na boje i terpentin kao atelje gospodina
Kidera, ve je bila nametena predivnim stvarima, poput izloga.
Pod je bio od uglaanog tvrdog drveta - parket? - parkej? - zastrt
velikim ovalnim istonjakim ilimom tamne prljavo roze boje.
Oko klavira su bile postavljene sofe sa jastucima jarkih boja, bele
pletene stolice, lampe sa neobinim belim abaurima. Na
zidovima, kao trava zelene tapete: svila? Na polici iznad irokog
kamina od bele cigle bile su vaze sa staklenim cveem - fosilnim
cveem gospodina Kidera - upadljivih boja i oblika. U vitrini od
izrezbarenog mahagonija nalazio se muziki stub i police prepune
gusto natisnutih ploa, daje Katju za-bolela glava kad ih je videla.
Toliko muzike! I nita od muzike gospodina Kidera, slutila je, nije
joj bilo poznato.
Sveano je izjavila: Ovo je izuzetno lepa soba, gospodine Kider.
Rekla bih da je posebna."
Jeste, mila. Upravo sada."
Mila! Nasmeila se.
U domu Engelhartovih, Katja Spivak je bila nevidljiva. Osim
ukoliko joj se gospoda Engelhart ne bi iznenada obratila, sa
kratkim uzdranim osmehom i zahtevom, ili prekorom. U
vlastitom domu u Vajnlendu, Katja Spivak je vcrovatno bila jo
nevidljivija, jer tamo esto nikoga nije bilo kod kue: radno vrcme
njene majke tajanstveno se me-njalo. Ali ovde, u salonu gospodina
Kidera, Katja Spivak bee potpuno vidljiva.
Svesna da je gospodin Kider posmatra kako se mota po sobi
poput radoznalog deteta. Svesna u isti mah i njihanja svog repa
izmeu lopatica, svojih glatkih preplanulih nogu, gipkih i
zategnutih kao u plesaa. U ogledalu ponad kamina video se
odraz jedne veoma zgodne devojke atirano-plave kose, drsko


39

rastavljenih crvenih usana, pravi melem za oi. I Katja krajikom
oka opazi, ili joj se barem tako uini, da joj se gospodin Kider
pribliava. Bodrila je samu sebe u oekivanju mukog dodira,
zagrljaja; odgurnue ga ako pokua da je zagrli. Ali umesto toga
oseti ovlano milovanje po repu. Nije se okrenula, ve odmaknula
kao da nita nije primetila. A kada se znatieljno zagledala u
police sa ploama (sve Mocart? Katja bee uverena da nikad nije
ula nita od Mocartove muzike), uvidela je, na vlastito
iznenaenje, da se gospodin Kider uopte nije pomerio i da nije
mogao da je dodirne po kosi; on ju je samo upijao pogledom s
enjivim osmehom. U ruci je drao dopisnicu od papira u boji,
koju je izgleda doivljavao veoma ozbiljno. Rekao je: Naravno da
se seam drage Tric. A ti si Triina dadilja, i ti si verovatno tvorac
ove zahvalnice za Markusa Kalena Kidera, koju e on veno
ceniti."
Sada je Katja shvatila da se gospodin Kider ali: setna staraka
udnja, preterano osetljive rei, sve to je trebalo da bude smeno.
Katja se nasmejala, ne bi li pokazala da je razumela alu. Ah,
naravno."
Prevukla je prstima po klavijaturi, proizvevi zamuen
neskladan zvuk. Iznad klavijature je pozlaenim slovima bilo
ispisano ime Rameau. Volela bih da znam da sviram klavir. To bi
mi se ba dopadalo", rekla je slatkoreivim, skruenim glasom koji
je nagovetavao neiskrenost, iako je ona zapravo bila iskrena, ili je
barem u tom trenutku elela da bude. A gospodin Kider gotovo
isuvie arko ree: Ali nije prekasno, Katja, sigurno..." Nije mogla
da se seti daje od njene brojne rodbine ratrkane diljem junog
Derzija iko bio muzikalan, osim jednog ili dvojice mladih roaka
koji su svirali, ili pokuavali da sviraju, gitaru sa pojaalom.
Katja je razgledala muzike knjige naslagane na klaviru
gospodina Kidera, veina je izgledala prilino pohabano: Ravelova
sabrana dela za klavir, Sopen: balade, Subert: Lieder, Sabrana muzika
dela za klavir Dorda Gervina, Konerto iz Zaarane" Mikloa Roze,
U tiini noi: ljubavne pesme Kola Porlera, Harold Arlen: Blago... Na
stalku za note bili su listovi papira na kojima je gospodin Kider
olovkom pravio beleke. Gospodine Kider, da li vi piete


40

muziku? - vau vlastitu muziku?" upitala je Katja, zainteresovana.
Kom-ponujete muziku?" S njenim nazalnim izgovorom Derzija
pitanje je zvualo blago podsmeljivo.
Gospodin Kider usiljeno ree ne. Ne komponuje.
Pokupio je ispisane listove sa klavira, sloio ih i ostavio na
policu. Izgledao je uvreeno, zbunjeno. Katja nije shva-tala ime
ga je uvredila. S devojakom prostodunou, ree: Svirajte mi
neto, gospodine Kider? Neto poput onoga to ste svirali
malopre?" Rekao sam ne, Katja." Ne, Katja. Oseala se prekorenom
kao dete. Gospodin Kider se zarumeneo, rumenilom ljutnje. Nje-
gove oi vie nisu bile tako blage. Odrasli tako brzo prome-ne
raspoloenje - posebno odrasli mukarci. Katja je znala; Katja je
imala odreenog iskustva. Moe biti sasvim oputena sa takvim
mukarcem, videti da mu se svia, a onda izgovori neku
pogrenu re ili neto pogreno pretpostavi i na njegovom licu se
neto zatvori. Kao kad gvozdena reetka padne preko izloga
zalagaonice u zaputenoj ulici Atlantik Sitija. Tako naglo.
Gospodin Kider je popustio. Zapravo, pokuavao sam da
komponujem lider, Katja. Ali moji napori jo nisu vredni da ih iko
uje, ukljuujui i tebe."
Katja se osmehnu, zbunjeno. Lider?
To je na nemakom - pesme. Obino ljubavne pesme."
Ljubavne pesme! Katja se budalasto nasmeila, ne znajui ta da
odgovori. Gospodin Kider je upita kakvu muziku voli, i Katja
pokua da se seti: Rejdiohed? Gans en rouzis? Najn in nejls? Perl
dem? Nirvana? Izvrdavajui odgovor, ona ree: Nita posebno,
gospodine Kider. Nita to bi se vama dopalo, rekla bih."
Katja usmeri panju na mnotvo uokvirenih fotografija na
zelenim zidovima, za koje je pretpostavila da bi mogle
predstavljati lanove porodice gospodina Kidera: samo to se tu
radilo o sjajnim i glamuroznim fotografijama ena koje su
izgledale kao sa estrade, jako naminkane, sa prenaglaenim
frizurama koje su nekad davno bile u modi. Katja je primetila da je
ispod svake fotografije pisalo Markusu Kideru s ljubavlju: od Kerol
ening, Sendi Dankan, Bernadet Piters, Andele Lensberi, Loren
Bakol, Tami Grajms. Katja upita da li su te glamurozne ene bile


41

prijateljice gospodina Kidera, a gospodin Kider ree: Ne, mila.
Vie nisu."
Jedna drsko privlana riokosa ena smeila se posma-trau
preko obnaenog ramena iznad ivahno nakrabane posvete:
Najdraem Markusu, s mnogo ljubavi i poljubaca, Gven, april 1957.
To je Gven Verdon", kazao je gospodin Kider. Bila je
najomiljenija lepotica Brodveja 1950-ih i kasnije, ali siguran sam da
nisi ula za nju, Katja."
Katja promrmlja neto umesto odgovora. To je bilo tako davno,
april 1957; od toga joj nastade zbrka u glavi.
Gospodin Kider ree: Izvesno vreme bio sam investitor u
Brodveju. Studirao sam na Dulijardu, polagao sam naivne nade u
svoju muziku karijeru. Muzika je oduvek bila jedna od mojih
ljubavi, poput umetnosti - uglavnom neuzvraenih ljubavi. Mada,
sve u svemu, i nisam tako loe proao kao investitor. Moglo se
desiti i da bankrotiram." Govorio je s onom ironinom enjom
koja Katji bee odbojna.
Pitala ga je da li je bio zaljubljen u neku od tih ena, a gospodin
Kider je rekao ne, naravno da nije. Katja gaje upitala zato nije, a
gospodin Kider je rekao: Zato to mene ne privlai glamur, draga
Katja. Ja sam diletant i kolekcionar i zaljubljenik - lepote. A glamur
i lepota su veoma razliite stvari."
Katja je htela da ga pita za njegovu suprugu - supruge. Za decu,
ako ih je imao. Izgledao joj je tako tajanstven, mada je otkrivao
duu kao to to, po Katjinom iskustvu, nijedan ovek koji je drao
do sebe ne bi uradio.
Pomislila je: On eli neto sa mnom. Zamilja kako mi radi neke stvari.
No, neobino uzbuenje prestupa ju je oaravalo, i nije mogla da
mu se otme.
Gospodin Kider sada jeste dodirnuo Katjin rep, neno. Dotakao
ju je ovla po potiljku, i ona je nehotice zadrhtala, nasmejala se i
izmakla, prigrlivi glomaznu slamenu torbu i ispreivi je izmeu
njih.
Smatra da imam nekakvu nameru prema tebi, draga Katja!
Znam, mogu da ti proitam misli to se tako jasno, tako otvoreno,
oituju na tvome licu. I u pravu si, mila: nameravam neto s


42

tobom. Imam za tebe jedan zadatak, doista! Ako si ti stvarno ona
prava."
Kako to mislite? 'Ona prava'?" promucala je Katja, ne znajui da
li on govori ozbiljno ili je re o jo jednoj zagonetnoj ali gospodina
Kidera.
Lepotica - kojoj e biti poveren presudan zadatak. Za koji e biti
bogato nagraena, kad za to doe vreme."
Katja je stajala steui torbu u naruju. Uplaena i zbunjena. Ali
srce joj je ipak ubrzano damaralo u iekivanju.
Nemci imaju jedan izraz - heimweh, nostalgija. To je mono
oseanje, poput narkotika. enja za domom, ali i za jo neim -
prolim sobom, moda. Izgubljenim sobom. Kad sam te prvi put
ugledao na ulici, Katja, osetio sam se tako... Nemam pojma zato."
Sada je gospodin Kider govorio ustro, iskreno. Ispruio je obe
ruke prema Katji, s dlanovima nagore, kao da je moli. Katja je i
dalje stajala nepomino, privijajui torbu uz grudi. Nije znala ta
da odgovori gospodinu Kideru a da to ne zvui neumesno: njena
nagonska reakcija bee da se nervozno nasmeje, promuca neto
adolescentski glupo, uzma-kne... Bio je to udnovat oseaj, da je
posmatra neki stranac, koji kao da je u duu poznaje.
,,De. Nisam mislio da te uplaim, mila. Potpuno sam bezazlen,
kunem se! Taj zadatak nije odmah... nee biti otkriven izvesno
vreme - ne treba da razmiljamo o njemu sada." Gospodin Kider se
osmehnuo i lagano dodirnuo Katjino zapee kao da eli da razbije
ini. Pre nego to ode, mila, dozvoli da ti pustim neto. Muziku
za koju se nadam da e ti se dopasti. Jedan moj mladi roak,
tenor..."
Gospodin Kider je dohvatio plou sa police i stavio na gramofon.
Kakve zastarele stvari! Katja je sela u belu pletenu stolicu, na ivicu
jarko obojenog jastuka, uznemirena. Pomislila je: Ovo je test. On me
testira, razmiljala je kako je htela da pobegne odavde glavom bez
obzira, kako je zapravo bila nepoverljiva prema Markusu Kideru.
Najednom se zau glas mladia, visok, ist, predivan. Tako
prisan da se Katji uinilo da je peva s njima u sobi.
ivljae jedna devojka lepa
Tamo gde Skarlet grad je malen;


43

Vikahu mladi: Prokleta bila!"
A zvae se Barbara Alen.

U veselome mesecu maju,
Kad pupoljak cvet sprema svoj,
Demi Grouv, jer Barbaru voli,
Na postelji je samrtnoj.

On slugu tad u njen odasla grad...

Katja je paljivo sluala, jedva se usuivala da die. Peva je imao
tako ist glas, prelepe modulacije, a opet je bio muevan. Rei
pesme dirale su je u srce. Stara pesma, pesma iz davnina - pesma
kojoj bi se Katjini prijatelji iz Vajnlenda rugali, kao to bi joj se, da
je u njihovom drutvu, i sama Katja rugala.

Ustade sporo, i sporo se kree,
Kraj postelje kad stie, slade,
I ree ona: Mladiu, miljah
Da Bogu duu ti ve dade."
I dok je ila preko polja
u da posmrtno zvono grca
A svaki udar ko da veli:
Barbara Alen tvrda srca!"

Barbara Alen tvrda srca! Katja oseti traak okrutnog zadovoljstva.
Svidelo joj se to je Barbara Alen rekla bolesnom/slabom mladiu
da umre; i kako je samo uzbudljivo uvideti da poseduje takvu
mo.
Ali pesma se nastavila; mladi peva jo nije zavrio svoju
pripovest. Katja je sva napeta sedela na rubu stolice, obgrlivi
svoja gola kolena. Na zidu spram prozora sa reetkom nemirno su
poigravale senke, pojavljujui se, nestajui. Katja rasejano pomisli
da to napolju, u bunju, skakuu ptice.





44

O, majko, majko, krevet mi spremi,
Krevet i nita drugo neu:
Umre zbog mene dragi moj danas,
Zbog njega sutra ja umreu."

Sahranili ih kraj stare crkve,
I jedno do drugoga,
Iz groba njenog glog izraslo,
Rua iz njegovoga.

To je bilo iznenaenje. Katja je sluala brino, ne elei da se
pesma okona. Ali mladi peva ju je zavrio, glasom
melanholinog pouzdanja:

I rastu, rastu, pruaju grane,
S granom grana spletena,
I svako vidi - ljubavnika dva zauvek zagrljena.
3


Zauo se i poslednji refren, samo muzika. Do tog asa Katja jedva
daje i primeivala muziku pratnju, neni zvuk gudakog
instrumenta. A ploa je bila stara, prilino izgrebana.
Oi su joj se orosile suzama. To je bilo smeno. Tek jedna stara
pesma, a Katja zamalo da zaplae.
Gospodin Kider je ustao i sklonio plou sa gramofona. Pogledao
je Katju malko iznenaen, kao da nije oekivao da e sluati
pesmu tako paljivo, ili da e se toliko uiveti u nju.
Katja je obrisala oi i vedro upitala: Ko je peva? Neko iz vae
porodice, rekli ste?"
Da. Da li ti se dopao njegov glas?"
Katja klimnu potvrdno. Nedvosmisleno: da.

___________________________
Stihovi narodne balade Barbara Allen's Crueltv" navedeni su prema prevodu
Todora Toia: Svirepost Barbare Alen" (u: Engleske i kotske narodne balade, Srpska
knjievna zadruga, Beograd, 1991, str. 153-155), osim tree strofe (I dok je ila preko
polja..."), koja je zbog bitnih semantikih nijansi data u naem prevodu. (Prim. prev.)


45


Da li bi volela da ga upozna, mila? Jednom?"
Katja opet klimnu, neto obazrivije. Jer to je mogla biti jedna od
poalica Markusa Kidera, znala je.
On sveano izjavi: ,,A i peva eli - bi eleo - da upozna tebe.
Njemu je dvadeset godina na tom snimku."
Katja nije mogla da se natera da pita kad je ploa snimljena.
Oigledno je bila stara, iz nekog drugog doba, pre CD-a i Ajpoda.
Gospodin Kider ree: Hiljadu devetsto etrdeset i pete."
Katja pokua da se nasmei. Ko...?" a gospodin Kider,
napravivi malu grimasu, ree: Moi." Katja opet upita: Ko?", a
gospodin Kider ree: Markus Kider, mladi tenor koji obeava,
1945. Upravo si ula njegov debitantski snimak i vrhunac njegove
karijere." Gospodin Kider se zabavno nakloni, sa rukom na
grudima. Bledozelena koulja bee mu raskopana oko vrata; u
rasporku nakostreeni bun tankih srebrnastosivih dlaka.
Katja brzo ree: Pesma je jako lepa, gospodine Kider. Imali ste -
imate - predivan glas." Nastojala je da prikrije zaprepaenje i
razoaranost.
Gospodin Kider se nasmejao. Vratio je plou na policu, uguravi
je u meu ostale. Imao, mila. Sada nemam. Taj obeavajui mladi
tenor davno je nestao. Kada bih danas pokuao da zapevam
'Barbaru Alen', zvuao bih kao ostare-la vrana."
Katja je ustala, nestrpljiva da ode. Zahvalila se gospodinu Kideru
to joj je pustio plou, promucala da mora da krene, neko ju je
ekao na plai... Osetila je takvo saaljenje prema Markusu Kideru,
neku fiziku odbojnost, da ga je jedva pogledala u oi. Dozvolila
mu je da joj stisne ruku na rastanku, a onda se izmakla.
Na vratima je viknuo za njom: Katja, saekaj. Tvoj po-kloni iz
'Prim rouz lejna' - obeao sam ti da e te ekati, ovde je. Ako..."
Ali Katja se urno udaljavala. Doviknula je preko ramena da ga
ne eli. Gotovo daje otrala do male kapije u ivoj ogradi i dalje
niz Ulicu Proksmir. Gradska plaa bila je udaljena desetak minuta
hoda, i kad je stigla tamo, Katja bee zadihana i ogorena. Seronjo!
Mene si naao da hvata na te fore. Skinula je majicu s kratkim
rukavima, a zatim i orts. U bikiniju na crvene pruge krupnim


46

koracima zaputila se do vode. Prijalo joj je da pokvasi noge. Prijao
joj je povetarac sa okeana. A tamo na spasilakoj osmatranici,
sedeo je preplanuli Dag, momak iz Bejhed Harbora za koga se
nadala da e opet biti na dunosti ove nedelje i da e joj se javiti sa
svojim ubitanim osmehom: Kejti! ao." Dojs Kerol Outs

































47

6.


Namrtivi se, gospoa Engelhart ree: Poziv za tebe, Katja."
Katja sa zebnjom uze telefon, jer samo ju je njena majka mogla
nazvati. Katja nikom drugom nije dala broj En-gelhartovih, a
majku je zamolila da je ne zove bez preke potrebe, te se sada
psihiki pripremala za loe vesti. U nii pokraj kuhinje
Engelhartovih zaula je u slualici majin oaloeni i prekorni
glas, ne shvatajui isprva ta joj govori; htela je da zna zato se
Katja tako dugo nije javila. Kada je Katja uzvratila da je zvala pre
nekoliko dana, njena majka sumnjiavo upita: Moe li da pria?
Je 1' neko prislukuje?", a Katja ree: Ne! Ne mogu sada da
priam jer radim, mama", no majka je prekide: Da li se neto
dogaa tamo? ta se tamo dogaa?", govorei brzo i nepovezano,
a Katja promuca: Kako to misli, mama? Zna da radim, radim
kao dadilja, brinem se za dvoje deice...", a Katjina majka otro
ree: Nemoj tako da razgovara sa mnom, Katja! Zovem da pitam
kako se ti ljudi odnose prema tebi. Egcnstajn - to je jevrejsko
prezime, zar ne? Plaaju li te koliko su obeali? Plaaju li na
vreme?", a Katja, pritisnuvi slualicu uz uho u strahu da bi
gospoa Engelhart, koja je stajala u kuhinji sa kunom
pomonicom udaljena tek nekoliko koraka, mogla da uje glas
njene majke, slabano se usprotivi: Mama, vidi, ne mogu - ne
mogu sad da priam. Idemo na p-plau", a Katjina majka se
osorno nasmeja. Ide se na plau - ma ta mi napria. Prolog puta
ilo se na jahtu. Neki od nas moraju da rade u ovo doba", i ve
pomalo oajna, Katja upita da li je zove zbog nekog posebnog
razloga, a njena majka srdito ree: Posebnog razloga - e da zna
da zovem. Pa ja sam ti valjda majka i zabrinuta sam za tebe,
zaboga. Otkud ja znam ta ti sve radi tu u Bejhedu! Ti svakom
ivom veruje, a prokleto si zgodna, i maloletna, to znai da se
moe navui na cugu. Nemoj mi samo rei da ne duva, znam da


48

to radi, nemoj mene da lae. Sea li se Ivet, i ta joj se desilo..." I
tako je Katja morala da odslua jarosnu litaniju o tome ta se
dogodilo mlaoj sestri njene majke u osamnaestoj godini, kako je
konobarisala u jednom odmaralitu u Kejp Meju, tedei novac za
medicinsku kolu, ali se spetljala s nekim momkom to je studirao
na Rat-gersu u Nju Bransviku, koji ju je napumpao i otkaio", to
Katjina majka nikad ne bi propustila da kae otrim, odse-nim
tonom punim osude, ali i zadovoljstva - takvi ljudi se ponaaju
prema tebi kao da si govno" - i Katja je rekla: Dobro, mama - da,
znam. Priala si mi to stotinu puta, znam. Ali sada...", a Katjina
majka ree: Zakuni se da te ne varaju? Ti Egenstajnovi", a Katja je,
snizivi glas, rekla: Engelhartovi, mama. Zapisala sam ti njihovo
prezime - ima sve informacije", a Katjina majka ree: Ti! Ti loe
prosuuje. Eto kako si samo verovala Roju - imala si ludu sreu
da ne zaglavi s tim gadom", a Katja je progutala knedlu i outala,
nee ni zucnuti. Zna da se Roj vratio u Vajnlend? Radi kao
automehaniar. Naletela sam na njega neku no i prvo to me
pitao bilo je: 'Gde je Katja?'" i Katji srce poe da udara, oseti kako
je stee u stomaku, ali odluila je da se ne raspituje o Roju Mrazu,
nikad se vie nee raspitivati o njemu, jebe Roja Mraza; a Katjina
majka je pitala za decu Engelhartovih, kako se Katja slae s njima,
a Katja je rekla da se dobro slae, sa svim Engelhartovima, da je to
najbolji letnji posao koji je ikad radila, devojica je tako slatka,
malice razmaena, ali slatka, a deak je jo uvek beba; to je bilo
dovoljno da njena majka padne u vatru i ogoreno kae: Jesam li
ti lepo rekla, Katja - nemoj da se tako vezuje za ljude, sasvim je
pogreno vezati se za tuu decu, kad su i roena deca u stanju da
ti slome srce."
I tada, sa zakanjenjem, Katja shvati da joj je majka pijana, i
nimalo raspoloena da joj se protivurei ili da se s njom razlono
ubeuje; a kad je primetila da gospoa Engelhart proviruje kroz
kuhinjska vrata, Katju obuze nemir. Gospoa Engelhart je,
naravno, bila sumnjiava prema svakom zaposleniku koga su
zvali telefonom u toku dana, tokom njenih sati", jer ona je bila
plaena da za vreme tih sati" radi za Engelhartove, ali devojku je
barem zvala njena majka, a ne neki deko ili mukarac - to


49

gospoa Engelhart ne bi dopustila. (I zamerala je zbog ovog
jutarnjeg poziva Katji, koja se prethodno vee vratila kui posle je-
danaest sati, otkljuavi vlastitim kljuem i zavukavi se u svoju
sobu u prizemlju, tiho, moda i kriom, dok je gospoa Engelhart
leala u krevetu na spratu i paljivo oslukivala da li je dadilja iz
junog Derzija dovela nekog sa sobom, momka, mukarca - bilo
je zabranjeno dovoditi nepoznate osobe u kuu - ali Katja je bila
sama, Katja je prkosno razmiljala: Ali to je moje slobodno vreme,
imam pravo na to, mada je znala da gospoa Engelhart ne odobrava
to ostaje napolju posle devet sati uvee, zamiljajui je kako se
opija, duva, provodi se sa momcima. Gospoa Engelhart bi mnogo
vie volela da je unajmila devojku koja ne privlai momke ili
mukarce i koja ne ide iz kue ak ni kada ima slobodan dan, nego
zajedno sa gospodom Engelhart gleda kasnoveernje televizijske
filmove kada gospodin Engelhart ostane u gradu da radi.)
...slua, Katja? Tako si utljiva! Nazvala sam te, jer mi jeste
preka potreba. Moe li mi poslati novanu uputnicu na trista
dolara? Treba mi do...", ali Katja je bila toliko zateena da nije
mogla da je prati, zamolila je majku da ponovi to to je upravo
rekla.
Mora da si do sada ve neto utedela, Katja, prole su dve
nedeljc, isplata na petnaest dana, zamoli te ljude, Egenstajnove, da
ti plate unapred, objasni im da ima hitan sluaj u porodici, kao
to i jeste."
Katja je sva zaprepaena sluala majine moleive, no u isti mah
i prekorne rei, dok joj je u uima bubnjalo, jer kako se ispostavilo
iz njene prie, ona uopte nije bila u Vajnlendu, nego u Atlantik
Sitiju i Katja bi morala tamo da poalje ek. Nalazila se u motelu
Silverado" u Jedanaestoj ulici, gde je otila sa svojom
prijateljicom Etelom" - ukoliko, pak, nije rekla svojim prijateljem
Edselom" - i dolo je do nekog nesporazuma sa motelskim
raunom, i habanjem" sobe, i upravnik motela, za koga je mislila
da joj je prijatelj, zapretio je da e pozvati policiju, a ako doe do
toga, Esi Spivak e biti uhapena i zaglavie u zatvoru, a Katja ne
moe dozvoliti da se to desi njenoj majci, zar ne? Duo, oajna
sam. Nije ni trebalo da dolazim ovamo, ali su me nagovorili i sad,


50

taj raun za motel, pogreila sam, ali ta da radim, to je kao uena,
duo, najebala sam ako pozovu pandure, zna da..."
Kad je Katja imala dvanaest godina njenu majku su uhapsili zbog
krivotvorenja ekova. Esi i nekolicina njenih prijatelja uobiajili su
da pozajmljuju novac iz Pej dej Iouna", gde su kamate bile visoke,
nenormalno visoke, nekih jedanaest posto? Dvanaest posto? U to
vreme Esi je vikendom radila u kazinu Miraz" u Atlantik Sitiju na
blekde-ku; poela je da pije, navukla se na kodein, pozajmljivala
je novac od mukih prijatelja i Pej dej louna", a onda jo novca
kako bi isplatila visoke kamate da bi naposletku, u oaju,
krivotvorila ekove. Odmah su je uhvatili u prodavnici ,,Se-ven-
ileven" u Vajnlendu i uhapsili, odveli u zatvor, optuili, ona je
priznala krivicu i okruni sudija ju je osudio na osamnaest meseci
uslovne kazne. Ali ako Esi Spivak sada opet bude uhapena,
aktivirae se njen stari dosije, i poslae je u enski dravni zatvor
Glazboro.
Pre bih se ubila, Katja! Bih, svega mi! Ti nee dozvoliti da se to
desi, duo, je l' tako? im mi plate ono to mi duguju - ovde neki
ljudi duguju meni - poslau ti ek pravo u Bejhed, duo. Kunem se
da hou. Daj mi gospodu Egstajn na telefon, da joj objasnim, i ona
je majka, u pitanju je porodina neprilika, neodlona lekarska
intervencija, to i nije daleko od istine, vratiu joj trista dolara sa
kamatom. Duo, pomozi mi! Treba mi tvoja pomo. Volim te,
Katja" - sada je ve jecala, preklinjui i oajavajui, mada i dalje
uvreeno, ljuti to - ...samo mi je jo moja devojica ostala, moje
jedino edo, ostali su odrasli i odselili se i boli ih dupe za njihovu
majku, to su joj slomili srce...", i Katja ree: Dobro, mama. Daj mi
adresu."


Heimiveh: je li tako bee? enja za domom.
U Bejhed Harboru joj je nedostajao dom. Ali nikada nije bila tako
nostalgina kao to je to bila kod kue u Kaunti lajn roudu u
Vajnlendu.
Volela bi da porazgovara sa gospodinom Kiderom o tome. Kako
moe eznuti za domom kad si ve u njemu...


51

Jer za prolim vremenima, pre nego to je Katjin otac otiao, ona
je eznula. Imala je samo devet godina kada je on nestao iz
njihovih ivota, i tek se maglovito seala kako je tata uzima u
naruje, smcje se njenom uplaenom izrazu lica, zove je lepa
devojica" i ljubi je, obeavi joj da e se vratiti do njenog
roendana, ali najgori od svega behu, poto je tata esto bio
odsutan, povratak i ponovni odlazak, i bila je tajna gde tata boravi
kad nije tu - osim ako se Katjina majka u pijanom besu ne bi
izlajala da je sa drugom enom - a onda je vremenom postalo
izvesno da je tata otiao.
I Katja je pitala: Gde je otiao?, a odgovor bee izravan i krt:
Otiao.



























52

52


Znala je: to je greka.
ak i pre nego to se bora, kao noem urezana, pojavila izmeu
obrva gospoe Engelhart, tamnom olovkom izvuenih i
namrtenih.
Katja joj pomenu porodine neprilike", neodlonu lekarsku
intervenciju", i njena poslodavka najednom postade uznemirena,
ogorena: Katja, ti nas nee napustiti, je li tako? Mi raunamo na
tebe" - jer gospoa Engelhart bee ena koja bi se doepala tvoga
oseanja, otela ga i pobegla s njim, potpuno ga prisvojivi, ne bi li
te zastraila i zbunila - poto sada, usred jula, nema nikakvog
izgleda da ti naemo zamenu." Stoga Katja bee prinuena da
brzo, izvinja-vajuim glasom kae: Ne, ne - ne naputam vas,
gospoo Engelhart. Naravno da neu. Nikad to ne bih uinila", na
ta gospoa Engelhart uzrujano ree: Dobro! Nadam se da nee!
To bi bilo izuzetno neprimereno!"
Skanjivajui se, kao da njena majka stoji tik do nje i gurka je
laktom u rebra, Katja je pokuala da objasni da ju je majka pozvala
zbog jedne vanredne situacije" - potreban joj je novac za lekarsku
uslugu - ali gospoa Engelhart je zurila u nju bez traka
saoseanja, ne progovarajui. Katja je rekla: Imam neto
uteevine. Pozajmila bih samo dvesta trideset dolara - od moje
plate, mislim - za naredne dve, tri nedelje", a gospoa Engelhart
ree staloeno: 'Samo' dvesta trideset dolara! Katja, tvoja nedeljna
plata iznosi sto osamdeset dva dolara, bez poreza i ostalih
odbitaka.
To je mnogo vie od propisane minimalne zarade za malole-
tnike, a uz to ti pruamo, verujemo, prilino dobar smetaj i
ishranu, kao da si nam lan porodice. Ne, Katja, nije izvodljivo da
pozajmi od svoje budue plate. Znam tano ta bi Maks rekao: 'A
ta ako da otkaz? Teko da emo tuiti dadilju zbog nezaraenih


53

plata.' Takav je Maks, Katja. Zao mi je. Ali pozajmljivanje tolikog
iznosa u tvojim godinama uopte nije pametno, udi me da tvoja
majka trai takvu uslugu od mene - pa mi se ak ni ne poznajemo -
i od tebe, maloletnice. Rekla bih da tvoja majka mora da ima mno-
tvo drugih izvora odakle bi mogla da pozajmi novac - rodbina?
Komije? Sigurna sam da me razume i da to nije bila tvoja ideja,
Katja." I tako Katji nije preostalo nita osim da se usiljeno nasmci:
Tako je, gospoo Engelhart. U pravu ste. Izvinjavam se to sam
pitala..."
Katja se udaljila potresena, posramljena. Usled gaenja prema
majci i samozadovoljnoj gospodi Engelhart obuzela ju je slabost.
Pred oima joj se ukaza prizor razmetljive kue na dva nivoa
pored kanala koju guta plamen... Engelhartovi bi ostali zarobljeni
u svojoj spavaoj sobi i ne bi uspeli da se izbave. Ali i deca bi,
takoe, bila zarobljena. Kao i latinoamerika kuna pomonica. Ne
samo Engelhartovi, koje je mrzela, ve i te nedune rtve, stoga
Katja odustade od ove vizije, kua u plamenu ieznu u nepovrat.
No, licem joj se razvue okrutni osmeh, nalik na masku, loman. Jer
imala je mo da to uini, samo ako zaeli.

u da posmrtno zvono grca
A svaki udar ko da veli:
,,Barbara Alen tvrda srca''















54


8.


Okrenula je magini broj. Sa poleine posetnice gospodina
Kidera.
Nije bacila belu karticu. Sauvala je belu karticu, znajui da bi
mogla biti dragocena.
Razmiljala je: Mama bi se sloila. Mama bi bila impresionirana!
Pogodilo ju je to to se njena majka vratila u Atlantik Siti, iako je
obeala da nee; no, to i nije predstavljalo veliko iznenaenje. Ne
bi ba bilo pametno ispitivati previe ta je Esi Spivak radila u
Atlantik Sitiju, ali nije bilo sumnje: neprikrivenu moleivost u
njenom glasu, njen strah, njenu uasnu potrebu bilo je lako
prepoznati. Katja se nasmeila na pomisao kako je u Atlantik
Sitiju, ako nema vlastitog novca, najbolje da se povee s nekim
ko ima.
Telefon je zvonio. Javio se enski glas: Halo. Stan Ki-derovih."
Katji u trenutku doe da prekine vezu. Mora da se to javila
kuepaziteljka, gospoa Bi. Ali ipak ree: Gospodina Kidera,
molim."
Sta da kaem, ko ga zove?"
Katja."
Kratka, ledena pauza. Nevidljiva gospoa Bi se namr-tila: Koja
Katja?"
Samo Katja. Gospodin Kider oekuje moj poziv, i znae koja
Katja."
I to se ispostavilo kao tano.







55

9


Dogovoreno je: Katja e uvee doi u Ulicu Proksmir broj 17, u
atelje gospodina Kidera, sa zadnje strane kue. Nee pozvoniti na
ulaznim vratima - Nema potrebe da upliemo i gospou Bi,
mila." Krenue kad se smrai - odnosno, im se rei svojih obaveza
kod Engelhartovih, i njihovog nadzora. Nakon to uuka i uspava
decu.
Bilo je skoro jedanaest sati kad se Katja konano iskobeljala iz
kue Engelhartovih, iz svoje sobe u prizemlju koja je gledala pravo
na Ulicu nju liberti. Izala je kriom. U spavaoj sobi
Engelhartovih gorelo je svetio, ali oni nisu ni slutili daje devojka
koju su unajmili otila napolje. as hodajui, as trei u Ulicu
Proksmir, sa zebnjom je razmiljala: Niko nee znati gde sam. Osim
Markusa Kidera.
Bio je pun razumevanja kad su razgovarali telefonom. Katja mu
je rekla za porodine neprilike", za neodlonu lekarsku
intervenciju", a glas joj je podrhtavao, tako da on nita nije
posumnjao.
U to doba Ulica Proksmir bee mirna i uglavnom mrana. Iza tri
metra visoke ivice od kaline velike kue s pogledom na okean
jedva su se nazirale. Katja je malo oki evala pre nego to je gurnula
kapiju od kovanog gvoa na broju 17. Gotovo da je poelela da
kapija bude zakljuana: u tom sluaju bi se okrenula i vratila u
sobu za dadilju u prizemlju. Ali kapija se na njen dodir irom
otvori, jer nikad se nije zakljuavala. On e mi pomoi, pomislila je
Katja. Srce joj je, u oekivanju, neobuzdano damaralo.
Tu, pored okeana, vazduh bee miomirisan i vetrovit i odisao je
na kiu. Ogromna kua sa fasadom od indre pojavila se ispred
Katje poput nekog velikog jedrenjaka nasukanog na obalu. Bila je
gotovo sasvim zamraena; samo je sa zadnje strane kue gorelo
slabo svetlo. Katja je kamenom poploanom stazom dola do


56

ulaznih stepenica, a zatim se kroz gustu vlanu travu uputila iza
kue. Kako je samo tiho bilo! A ta ako ju je neko video! U Bejhed
Harboru je bilo bezbednosnih patrola, mesna policija je u
patrolnim kolima obilazila Aveniju ouan i zabaene bogatake
ulice sa drvoredima. Ukoliko bi neko opazio Katju kako se unja
kroz travu... Ali niko je nije video, niko je nije zaustavio. Iza kue
je spazila gospodina Kidera kako stoji na vratima osvet-ljene sobe i
gleda napolje. Najednom joj se taj prizor uini utenim: tajno
mesto, raj. Na kamenoj terasi, gde su onomad imali ajanku",
gorelo je vanjsko svetio. Nije bilo me-seine; nebo bee nisko i
neprozirno. Okean, koji se inae video iza peanih dina, nestao je,
ulo se samo teko, sumorno ljapkanje talasa. Katja se premiljala,
obuzelo ju je neko neobino uzbuenje dok je ve drugi put iz
potaje posmatrala sedokosog gospodina Kidera.
Dopadalo joj se to je tako visok. Sto se drao dostojanstveno. Iz
daljine je izgledao privlano, reklo bi se: nisu se videle sitne bore i
brazde na njegovoj koi. I kako se samo zamiljen doimao, stojei
u dovratku. Kad je Katja bez daha stupila na svetio, gospodin
Kider se trgao iz sanjarenja, hitro je zgrabio za ruke i odvukao u
kuu. Draga Katja! Dola si."
Koa mu je odisala toplotom. Osetio se blagi miris kolonjske
vode, i neto slatkasto oporo u njegovom dahu kad se sagnuo da je
ovla poljubi u obraz.
Katja se nehotino ukrutila. To zapravo i nije bio poljubac - zar
ne? Tako uzrujana, nije elela da je dodiruje.
Atelje bee onakav kakvog ga se Katja seala od prethodne
posete: prozori sa reetkama, police prepune knjiga, sofa jarkih
boja i stolice. Na zidovima, portreti gospodina Kidera; u vazama,
svetlucavo i blistavo poput varnica, fosilno cvee gospodina
Kidera. Nou, pod svetlou lampe, prostor se inio veim,
tajanstvenijim; tafelaj i slikarski pribor bili su u senci u udaljenom
uglu. Oseao se miris boje i terpcntina, koji je Katji tipao nozdrvc.
Privatna prostorija; niko ih nee ometati. Gospoa Bi je po svoj
prilici ve legla.
Draga Katja! Zvuala si tako uznemireno preko telefona. Radi se
o nekoj porodinoj neprilici - je li tako?"


57

Katja je pripremila priu o raunima za leenje, bolnikim
trokovima, zdravstvenim problemima, ali gospodin Kider ju je
posmatrao svojim plavim oima punim saoseanja, i ona prekori
samu sebe: Ne mogu da laem ovog oveka! Prozire me u duu. Moja
majka duguje neke pare. U Atlantik Sitiju je. Nisam to znala.
Prestravljena je. Zamolila me je da pozajmim novac od gospode
Engelhart, ali gospoda Engelhart je odbila. Moja majka je ranije
radila u jednom kazinu u Atlantik Sitiju - kao delilac karata za
blekdek. Tamo je i upoznala moga oca. Ponekad je mrzim,
gospodine Kider, volela bih da umre! A onda se tako uplaim za
nju, da e se neto dogoditi i da e ona zaista umreti. Hitno joj
treba trista dolara, a ja sam utedela sedamdeset, tako da bih
pozajmila samo..." Katja je sa zaprepaenjem sluala svoj glas,
kako zamuckuje, s tim odreitim, nazalnim naglaskom Derzija
zbog kojeg su ak i ove iskrene rei zvuale neubedljivo, kao da su
izmiljotina - iako je ona govorila istinu.
Gospodin Kider ju je pribrano sluao. Dok je Katja i dalje priala,
sipajui rei, srdite polujecaje, gospodin Kider je utke otiao do
stola, uzeo ekovnu knjiicu i zamolio je da mu kae kako se tano
pie ime njene majke. Napisao je ek na trista dolara.
Trista dolara! Katja je traila manje.
Sa dejom zahvalnou stegla je njegovu ruku i propela se na
prste kako bi ga poljubila u suvi, vidljivo naborani obraz.
Gospodine Kider, hvala vam! Vi ste tako - tako divni. Vratiu
vam, obeavam! Vratiu vam sa kamatom!"
Gospodin Kider se nasmejao, zadovoljan. Ponudio joj je da
sedne. Siguran sam da hoe, Katja. Jednom."
Sad kad je dobila ek, pare papira koje je magino sadralo
nimalo slina imena Ester Spivak i Markusa K. Kidera, Katja je
poelela da ode. Ali kako da odbije gostoprimstvo gospodina
Kidera, kad je on bio tako ljubazan prema njoj? Nije mogla.
Sela je na sofu sa cicanim jastucima. Pretpostavljala je da e joj
gospodin Kider ponuditi neko pie - on je pio vino, valjda - ali
umesto toga, seo je naspram nje, pomalo rastrojeno, u stolicu sa
ravnim naslonom; nagnuo se napred nalaktivi se na kolena.
Nosio je naizgled skupu lanenu koulju boje blede lavande i


58

tamnoljubiaste letnje pantalone na peglu". Katja je odbijala da
poveruje da se sedokosi stari gospodin presvukao, oeljao i
obrijao samo zbog nje. (Moda je danas ve imao neke goste?
Moda je izlazio sa prijateljima?) Pod toplom svetlou lampe
Katja je videla kou ispod oiju gospodina Kidera, naboranu od
tolikih godina osmehivanja; videla je nekolike otre sede dlake to
su trcale iz njegovih obrva i uiju. Katja se nasmeila, pomi-slivi:
Te dlake sigurno golicaju!, i gospodin Kider je upita zato se smeje, a
Katja se zarumeni i ree da ne zna.
Moda si srena, Katja? To je dovoljan razlog."
Katja se sloi, jeste.
Ti si srena osoba, rekao bih? ini mi se da ima dara za radost."
Gospodin Kider je priao bezbrino, izgovorio je to dar za radost"
kao pod navodnicima. Osim to se brine za majku, to je sasvim
normalno." Katja se sloi, jeste.
Ili se samo slae sa mnom, ekscentrinim matorim Markusom
Kiderom, u elji da, kao i svako pametno dete, ide niz dlaku."
Katja se nasmejala, zacrvenevi se. ek se nalazio u torbi od
slame, a torba na njenim kolenima, i u magnovenoj matariji
videla je kako podie laktove i koristi ih kao od-brambeno oruje
u sluaju da gospodin Kider nasrne na nju.
Ali to je bila sramna i smena pomisao: videlo se da gospodin
Kider nije takav ovek.
Veruje li u srodne due, Katja? Da su neke osobe suene jedne
drugima? Bez obzira na njihove razlike. Bez obzira na udljivost
spoljanjih okolnosti."
udljivost. Katju obuze nelagoda od te rei; nije bila ba sigurna ta
znai. Ali srodne due je valjda razumela.
Sa oblinjeg stola gospodin Kider dohvati blok za crtanje da joj
pokae jedan pastel zbog kojeg se Katja iznenaeno nasmeja.
Gospodine Kider, jesam li to ja?" Jer se na blago priguenom,
mekom crteu videla devojka koja je liila na Katju dovoljno da bi
joj mogla biti sestra, sa tipino spivakovskim jagodinim kostima,
Katjinim oima, lukom obrva i oblikom nosa...
Ovo je Katja po seanju, a ne ti", ree gospodin Kider, s trakom
omalovaavanja prema crteu, iako je Katja smatrala da je


59

izvanredan, udesan: ona, a opet i ne ba ona, mlaa, blaih crta
lica, lepa i zaelo privlani ja Katja Spivak. Sad kad si tu, ispred
mojih oiju, vidim tano gde sam pogreio. Mogu li...?" Gospodin
Kider istrgnu skicu iz bloka za crtanje i, na Katjino zaprepaenje,
zguva je kao da nita ne valja. Uzeo je kredu i poeo da je skicira,
zagledajui se u Katju kao da joj uzima mere. Ako nisi umorna,
Katja, i nema nita protiv da mi pozira. Samo nekoliko minuta."
Katji je bilo neprijatno. Nije to oekivala. Ipak je ponavljala u
sebi: Kako da odbije? Gospodin Kider je bio tako ljubazan prema njoj.
I tako je Katja prvi put pozirala Markusu Kideru. Zbunjena, nije
znala ta bi s rukama. Nervozno je vlaila usne. Najednom ju je
zasvrbelo ispod desnog pazuha, ali nije se usuivala da se poee.
Gospodin Kider ju je zamolio da okrene glavu prema svetlu, da
podigne ramena i nagne se napred, da prekrsti noge u
glenjevima, da ih vrati u preanji poloaj, da ih prekrsti u
kolenima... Preko majice s kratkim rukavima i ortsa nosila je
iroki beli frotirasti pulover, a gospodin Kider ju je zamolio da ga
skine, to je i uradila. Ali opet neto nije bilo u redu. Lice ti je
isuvie u senci. Doi ovamo, Katja - ovde e biti mnogo bolje."
Gospodin Kider je upalio svetla u dnu ateljea i dovukao za Katju
drvenu stolicu sa naslonom i prirujem u visini deje hranilice.
Stao je ispred tafelaja, tako mu je bilo komotnije, i poeo brzo da
je skicira, prekidajui s vremena na vreme kako bi namestio
Katjine ruke, noge, ramena, glavu, kao da je ona krojaka lutka;
zamolio ju je da razvee rep, uradila je i to. Ah! Kakva divna
kosa, prava je teta da je krije."
Katja se postepeno opustila, osetivi se manje zbunjenom. Ovo je
bilo laskavo - zar ne? Koliko je devojaka, koliko ena u Vajnlendu
ikad poziralo nekom pravom ume-tniku? Katja se nasmeila
pomislivi kako e pokazati svoj portret sestri i majci; moda, ali
samo moda i Roju Mrazu, koji joj se onda nee smejati, ve e biti
impresioniran. Taj bogata. U Bejhed Harboru, na obali okeana...
Gospodin Kider je rekao da je odmah znao, im je ugledao Katju
na Aveniji ouan, da u njoj ima neto posebno; u ivotu nema
mnogo istinskih tajni, tajni koje bi se nazvale dubokim, ali on nije
sumnjao da je ovo jedna od njih. Veza izmeu nas. Koja jo nije


60

oigledna. Ali e, mislim, iskrs-nuti - kao to se stakleni cvet
uoblii, isprva rastopljeno staklo, a potom uoblieno, dovreno."
Katja odsutno klimnu glavom, mada nije bila sigurna da je
razumela; ali jeste oseala, verovala je, neku vrstu prisnosti sa
ovim ovekom, kakvu valjda nikad nije osetila ni sa jednim
starijim mukarcem. Njen otac je bio mnogo mlai kad gaje
poslednji put videla...
Gospodin Kider je zastao, blago je ukorivi: Draga Katja! Bez
melanholije, molim. Moja veeranja tema je dar za radost."
Katja podie pogled, i Katja se osmehnu. Umalo da je poverovala
da gospodin Kider ima mo da je uini lepom, samo ako je nacrta
lcpu". Ako bi Katja bila lepa, moda se njena slika jednog dana
pojavi u novinama, ili na televiziji; njen otac e je videti,
prepoznati je i vratiti se u Vajnlend... Glupost, pomisli Katja. Ti si
takva seratorka - prekini vie.
Gospodin Kider joj je rekao da je on po prirodi nona ptica i pitao
se da li je i Katja, a ona je rekla da jeste, uvek je volela da ostaje
budna dokasno i ita, jo kao devojica. A ponekad bi se iskrala
napolje - u stari komijski tagalj koji se godinama nije koristio, ali
je i dalje mirisao na seno, i konje i krave... Gospodin Kider je pitao
Katju staje volela da ita, a Katja je kazala bilo kakvu knjigu, iz
gradske biblioteke u Vajnlendu; kad je imala knjigu da ita, nikad
se nije oseala usamljenom. Gospodin Kider ju je pitao da li se sve
ostalo vreme oseala usamljenom, a Katja je rekla: Da." Da, jeste.
Nije imala nameru da se ispoveda, ali tako je ispalo, poto je
gospodin Kider tako ljubazno razgovarao s njom, Katja je nehotice
izrekla i vie nego to je namerava-la. A gospodin Kider je na
trenutak zastao sa crtanjem i rekao da to vai i za njega: Sto vie
ljudi poznaje, poput mene, nepreglednu gomilu roaka, starih,
dragih prijatelja, poslovnih saradnika - ah, toliko njih! - jer Markus
Kalen Kider je, pored bezbroj drugih identiteta, dete koje su zbri-
nuli bogati roditelji - sramotno je u ovom poodmaklom dobu i
dalje biti dete - to si usamljeniji."
Kakav uvrnut govor, kao pereca: Katja se morala nasmejati. Nije
poznavala nikog nalik na gospodina Kidera, reitog i kominog u
isti mah. On je bio najinteligentnija osoba koju je ikad srela, mnogo


61

inteligentniji od svih njenih srednjokolskih profesora u
Vajnlendu, a pri tom je bio i vragolast, kao neko sa TV-a. Napravio
je nekoliko smenih plesnih koraka iza tafelaja i zafrktao usnama.
Katju je to ponukalo da kae: Gospodine Kider, ma to je
nemogue. Pa, svako bi pomislio da ovek koji ivi u ovakvoj kui
tik uz okean i ije uveno ime znaju svi u Bejhed Harboru nikad ne
moe da bude usamljen", na ta je gospodin Kider iznova zafrktao,
odvrativi: 'Svako' je zvrndov."
Zvrndov! Katja nikad ranije nije ula tu re. Nasmejala ju je.
Mislim da ste luckasti, gospodine Kider. Kao Zeka Peka.
Izmislite neke brige, a onda poverujete da su stvarne."
,Je li tako!" Gospodin Kider je prekinuo sa radom, pogledavi
paljivo u Katju. Ali Zeka Peka je draestan, ha? Dok njegov
tvorac, M. K., nije."
Katja nije znala ta da odgovori na to.
Lepotica, tako ju je nazvao. Onomad. Kad joj je pustio onu
prelepu pesmu, Barbaru Alen". Rekavi da mu je ona pobudila -
kako ono bee? -heimweh, nostalgiju. Nije razumela; volela bi da ga
pita, ali nije se usuivala.
Spominjao je neki poseban zadatak za Katju. Koji joj jo nee
otkriti. Bogatu nagradu...
Kao da joj je gospodin Kider mogao proitati misli, ali nije eleo
da ih prihvati, on ustro ree: Opusti se, molim te" - i da izvije
ramena malice ulevo i skloni kosu sa oiju: Moramo da vidimo
te preoprezne oi, mila!" Namestivi se u novi poloaj, Katja je
sada mogla da osmotri nekoliko portreta na zidu: ene i devojke
umetnikovim skladnim potezima etkice tako predstavljene kao
da imaju neku porodinu slinost, naroito u osmesima, koji behu
na podoban nain ljupki, puni nade. Katja nije znala da li su ti
modeli gospodina Kidera zaista meusobno liili ili ih je
portretista tako video, ili eleo da ih vidi. Sva naslikana lica bila su
u najmanju ruku privlana, ali nijedno nije bilo glamurozno poput
onih ena na uokvirenim fotografijama u muzikoj sobi gospodina
Kidera. Ovde se oitovala mnogo ednija vrsta enske lepote, jer
modeli su mahom bili u znatno mlaem uzrastu. Na Katju je
najvei utisak ostavila jedna devojka otprilike njenih godina,


62

svetloplave kose oiane u klasino uglaen staromodni pa i
prozrano nenog lica; oi su joj bile kestenjaste, umetnikovom
vetinom doarane da se cakle, kao da su ive. Oko vitkog vrata
nosila je tamnu barunastu traku privrenu bisernom
pribadaom. U donjem desnom uglu portreta stajalo je: NAOMI
1956.
Ta devojka, Naomi - ko je ona?", upitala je Katja, a gospodin
Kider je smrknuto rekao: Niko. Sada." Taj na-busiti odgovor
izazvao je nelagodu kod Katje. Primedbe u vezi sa njegovim
privatnim ivotom, ukoliko ih sam nije uputio, gospodin Kider je
izgleda doivljavao kao uvredu.
Koga briga? Tebe se to ne tie. Katja je znala: ne treba ih pritiskati.
Odrasle mukarce, i momke poput Roja Mraza, koji u trenutku
mogu da postanu zlobni.
Pomislivi na Roja, Katja najednom oseti slabost, nes-vesticu.
Retko je sebi doputala da razmilja o svom daljem roaku",
svesna da e je to uznemiriti. No, poklopi je talas udnje za
Rojevim grubim dlanovima, usnama... Pobogu, Katja! Niko ti nee
nauditi. Gledaj ovamo, molim te!" Gospodin Kider blago je ukorio
Katju, koja se okrenula prema njemu sa bolnim osmehom, trudei
se da ne mirka, iako joj je jaka sijalica vreala oi, kao komadi
stakla.
Gospodin Kider kao daje znao kuda su odlutale Katjine misli, pa
je postao rastresen, nezadovoljan onim stoje skicirao. Doavola!"
Zguvao je portret koji je nacrtao, bacio ga na pod; Katja se trgla
kao da je nju udario. No, da li je to znailo da se ova sesija blii
kraju? I da bi ona mogla da krene? Katja je primetila da mu se elo
orosilo znojem i da die hripavo, kao da mu se neto zaepilo u
sinusima ili grudima. Gospodin Kider je obrisao lice maramicom,
okrenuo se ustranu kako bi dlanom pritisnuo grudi, ne bi li tako
valjda ublaio bol; Katja je na porodinom okupljanju Spivakovih
videla jednog od svojih starijih roaka kako ini slinu stvar,
izdvojivi se od ostalih. Ali gospodin Kider se brzo pribrao. inilo
se da gospodinu Kideru zapravo nije bilo nita, a u elji da to i
potkrepi, ustoboio se i naprasno obratio svome modelu. Pitao ju
je da li bi htela da naprave malu pauzu, ponudivi je da neto


63

popije. Pola ae vina, ukoliko bih ga odmereno razblaio s
kiselom vodom?" - ali pre nego to je Katja stigla da prihvati tu
ponudu, gospodin Kider je ustro rekao: Bolje ne, Katja! Ne
veeras." Izaao je i vratio se sa visokom aom u kojoj se, kako se
ispostavilo, penuala kisela voda sa krikom limuna, a sebi je
doneo au tamnog crnog vina.
Vino bi te uspavalo, Katja. Ostaviemo ga za sledei put."
Sledei put. Dakle, ovo poziranje nije bilo potpuni promaaj,
gospodin Kider eli da ona opet doe.
Katja je edno ispila kiselu vodu. Usta su joj bila suva. Zaista joj
se prispavalo, oseala se kao hipnotisana. A ta ako je ubacio neto u
ovo?, proe joj kroz glavu, ali ta misao bee tako neuhvatljiva da ju
je odmah zaboravila.
Sledei put joj je ulivao nadu. Moda postane manekenka? ta bi
Spivakovi mislili o tome - kakav bi to samo utisak ostavilo na
Katjinu sestru? A ta bi pomislio Roj Mraz - ona Katja Spivak, koju
je uzimao zdravo za gotovo, pravi model...
Samo jo nekoliko minuta, mila. Zapali smo u orsokak - neto
ti obuzima misli, ali mislim da moemo to da odagnamo, ako se
potrudimo. Ti si tako privlana mlada devojka, Katja - mora sebi
da kae: Ja sam Katja, ja sam posebna, ja sam ja. Zaista, nemoj se
smejati!", jer Katja je, sva zbunjena, poela da se smeje.
Zabranjujem mojim modelima da se smeju, po cenu da ih
zanavek oteram." I tako je gospodin Kider govorio laskavo, da bi je
umirio, i poeo je opet da je crta, ivahnije, brzim, vetim potezima
krede. Kai mi, mila, dopada li ti se da radi kod Vodencvetova?"
- kako je gospodin Kider aljivo krstio Engelhartove; i Katja se
nasmejala, ali je rekla da joj se dopada kod njih, jer su joj se
dopadala deca i kuna pomonica, Marija, koja je bila ljubazna
prema njoj, a naravno, tu je i Bejhed Harbor, ni nalik na Vajnlend
preko leta, gde je bilo uasno vrue. Rekla je gospodinu Kideru da
joj je ponekad bilo neprijatno kod Engelhartovih, jer je gospoa
Engelhart bila sumnjiava prema njoj, uvek joj je traila greke,
govorei daje Katja dobra dadilja, da bi odmah potom okrenula
urak i kritikovala je, a od Marije je saznala da je gospoda
Engelhart ranije zapoljavala i otputala gomilu dadilja, i da joj je


64

sad bilo teko da unajmi nekoga ko ju je poznavao. Gospodin
Kider ju je paljivo sasluao i upitao da li je gospoa Engelhart ve
pretila Katji otkazom, i Katja se kolebala da li da ga slae, ali
sedei licem u lice sa umetnikom, na samo korak udaljenosti, i
znajui da joj gospodin Kider moe proitati misli, rekla je: ,,N-ne,
gospodine Kider. Nije jo."
Gospoa Vodencvet zamera malenoj Katji to ostaje dokasno
napolju, ha? Je l' to u pitanju?"
Ne! Gospoa Engelhart nema pojma da ja nisam u svom
krevetu."
Gospodin Kider je za tafelajem nastavio da crta Katju brzim,
nadahnutim potezima, kao daje preuo ovu hvalisavu primedbu.
Rekao je: Jer bilo bi tragino, mila, ukoliko bi morala da ode iz
Bejhed Harbora. Pre nego to stignemo da se dobro upoznamo."
Tragino! Katji je to tragino izmamilo osmeh. Krupna, nezgrapna
re, neuobiajena za Vajnlend u Nju Derziju.
Gospodin Kider je prestao da razgovara sa Katjom, i Katjini kapci
poee da se sputaju. Nespretno je odloila au sa kiselom
vodom, i umetnik u tiini nastavi sa crtanjem. Kako se iskljuen
samo inio, potpuno zaokupljen. Dok god gospodin Kider pazi na
mene, ja sam sigurna.
Katja je imala tu deju fantaziju da je njen otac posma-tra iz
prikrajka. Dad Spivak je iezao jednog dana iz Vaj-nlenda zato
to je bio ,,u dugovima" - radilo se o hiljadama dolara, ula je
Katja. I kako je straan bio taj izraz ,,u dugovima", kao da je Katjin
otac upao u neto poput duboke kaljuge kakva se napravi u Pajn
Barensu posle jakog pljuska. Dad Spivak nije napustio svoju enu
i porodicu sa uurbanim vlanim poljupcem za devetogodinju
Katju i nemarnim obeanjem: Tata se vraa do tvog roendana,
sigurno! Umesto toga, Katja je volela da zamilja kako je njen tata
posmatra. Pazi na nju. Moda je postao kamiondija. Toliko je
kamiona prolazilo kroz Vajnlend drumom 55, i nije bilo sasvim
neopravdano pomisliti da bi Dad Spivak mogao da vozi jedan od
njih. A moda je Dad Spivak odravao kontakte sa nekim od
svoje rodbine, jer bio je blizak sa braom i roacima; moda ih je
kriom i poseivao. I moda je sve ove godine pazio na Katju.


65

Uvidevi da je ona dobra devojka ili da se barem trudi da bude
takva. Uvidevi da je zgodna, seksi; privlaila je deake, pa i
mukarce. Ako Katja postane zaista lepa, tata e biti impresioniran
i potraie je. Kada je Katja ispovedila neto od ove matarije
svojoj sestri Lajl, Lajl je nabusito rekla: Ne bih ba raunala na to,
Katja.
ta je to tano znailo, Katja nije elela da zna. Katja! Probudi se,
mila."
Gospodin Kider se nadneo nad Katju, nastojei da ne zvui
uzrujano. Kao daje napravio kakvu grdnu greku koja se mora
ispraviti, i to brzo. Iscrpeo sam svog modela, naalost. I sad je
nesmotreno kasno - odnosno, ja sam nesmotreno dozvolio da
ostane do ovog doba. Odmah u te odbaciti do Vodencvetova."
Sala o Vodencvetovima nije uspela, gospodin Kider je govorio
tako neubedljivo.
Ali Katja se rasanila, i ustala. Bila je malo oamuena, protresla je
glavom. Ubrzo je dola sebi. Ne, hvala vam, gospodine Kider! Ii
u peke."
Kako joj se zaguljiv najednom uinio atelje gospodina Kidera.
Bila je nestrpljiva da pode. Zgrabila je svoju torbu od slame i
stutila se prema vratima, pre nego to je gospodin Kider stigao da
se usprotivi: Katja, molim te. Mora mi dopustiti da te odvezem
do kue - to je najmanje to mogu da uinim. Moj voza nije
trenutno na dunosti, ali ja imam vozaku dozvolu i sasvim dobro
vozim, doista." Ali Katja, pomalo razdraljiva, ostala je pri svojoj
odluci da ide peice i odbila je starca, rekavi da se sva ukoila od
dugog sedenja i da eli da proeta: Ali hvala vam za ek, i u ma-
mino ime, takoe." Jer ek se nalazio na sigurnom, u Katji-noj
torbi, a to je bilo najvanije.
No, gospodin Kider nije tek tako hteo pustiti Katju da ide. To
bee kao kad se rastajete od neke starije roake, koja nastoji da vas
zadri jo nekoliko minuta, povlaei vas za ruke, ljubei vas; tako
je gospodin Kider, na vratima, inae potpuno samouveren tokom
njenog poziranja, najednom postao smeten i uzbuen, iz nekog
Katji neshvatljivog razloga. Uhvatio ju je za ramena kao da e je
zagrliti ili polju-


66






biti. Katja je stajala mirno, nije elela da se izmakne, oseajui
njegov vinski dah i onaj miris pomalo ishlapele kolonjske vode.
Razmiljala je: Gospodin Kider mi je prijatelj, gospodin Kider me nikad
ne bi povredio. Gospodin Kider e mi pomoi. Svojim toplim, suvim
dlanovima, gospodin Kider je obuhvatio Katjino lice. Osetila je
kako mu ruke drhte, i osetila je njegovo uzbuenje. Kako je samo
elela da umakne iz ove sobe. Srce joj je ubrzano damaralo usled
blage odvratnosti koju je izazvao taj dodir, ali Katja se naterala da
ostane mirna, da se iz pristojnosti ne opire. U oima gospodina
Kidera, koje su se ovlaile, Katja je videla takvu ne-nost prema
njoj, takvu elju, ili ljubav, da joj se grlo steglo i gotovo da je
zaplakala. Gospodin Kider je staloeno spustio svoje lice do
njenog. Katja je zadrala dah, ali on ju je samo ovla poljubio u
elo i nije ni pokuao daje poljubi u usta.
Laku no, Katja! Sledeeg puta, uskoro, isplanirae-mo duu
posetu."

















67

10


Sledeeg jutra je kurirskom slubom poslala majci ek: Motel
Silverado", za Esi Spivak, Jedanaesta ulica br. 1677, Atlantik Siti,
Nju Derzi. Nadajui se da njena majka nee biti sumnjiava ko je
sad taj Markus K. Kider i zato je dao Katji trista dolara da joj
poalje.
Bila je uzbuena, i osetila je olakanje. Bila je puna nade.
Pomislila je: Mama e sad biti bezbedna! Barem izvesno vreme.
Pomislila je: Mama e me sada malo vie voleti.
A onda, dok je posmatrala trogodinju Triu kako, cie-i od
sree, tri i posre po privatnoj peanoj plai Jedriliarskog kluba
Bejhed Harbora, ona pomisli razlonije: Moda ovo i promeni stvari.
I naposletku: Mama e me barem nazvati i zahvaliti mi se.






















68

11


I onda je poelo. Posle eka na trista dolara, i nakon to mu je
pozirala. Pozirati je sada postala sasvim uobiajena re u njenom
reniku. Lepotica. Heimiveh. Srodna dua. Sueno. Bogato nagraditi. U
prohladno i mrano praskozorje, dok su napolju kriali galebovi,
trgla se iz sna o tajanstvenoj nunosti, zauvi njegov glas tako
blizu kao da je leao pored nje: Kalja, mila moja.
I onda je poelo, mislila je na njega esto. Isprva ispitivaki, ak i
podrugljivo, a potom s neobjanjivom i snanom udnjom. Misli
koje su je ranije opsedale, o njenoj majci i nestalom ocu i kui u
Kaunti lajn roudu u Vajnlendu i Roju Mrazu bile su olujni oblaci,
sparni i kionosni, ali njene misli o Markusu Kideru bile su
paperjasti beli oblaci to su, blago ratrkani, promicali u visini po
vedrom, istom, gotovo ispranom nebu, izmamljujui ti osmeh na
lice. Duaposeta, rekao je. Sledeeg puta. Njen lukavi spivakovski
instinkt govorio joj je: Nee moi, matoril, a ipak, bilo je neosporno
da je Markus Kider prema Katji Spivak bio ljubazniji, dareljiviji i
paljiviji nego iko izvan njene najblie porodice. Naravno da je
znala, ili je verovala da zna, da ona privlai Markusa Kidera - onaj
njegov udno-ganutljivi pogled - no, smatrala je da se tu ne radi o
sirovoj seksualnoj privlanosti. Zeleo je da joj pomogne, eleo je da
je zatiti. Izdvojio ju je na Aveniji ouan, rekao je. I otuda je Katja
bila jedinstvena, i posebna. Mogla je u sebi da nosi ovu tajnu,
poput skrivene tetovae, zamrljanog, crnim mastilom nespretno
uraenog, palac irokog pikovog znaka na nenoj puti s
unutranje strane njenog desnog bedra, po elji Roja Mraza...
A on je i bogat...
Tako bi se hvalisala Roju Mrazu, da ga napravi ljubomornim.
Tako bi se hvalisala svojoj majci i sestrama, da ih napravi
ljubomornim. Vidite? Niste mi samo vi potrebni.


69

Razmiljala je o njemu tokom celodnevnog dadiljanja. Pre zore, u
rano i kasno jutro, u vreme ruka i ranog popodneva, posle podne
i predvee, iscrpljena i u postelji. Trpei zakeranje gospoe
Engelhart - Katja, gde ste ti i Tria? Kasnimo" - i piljenje
gospodina Engelharta kada bi nosila dvodelni kupai kostim na
plai jedriliarskog kluba ili na bletavo beloj jahti gospodina
Engelharta. Dok je kupala bebu, debeljukastog bepca grgoljavih
usta i sjajnih oiju, jakih plua kad bi odluio da urla, ali uglavnom
udesno poslunog, tu naizgled srenu bebu, koja bi svojim
prstii-ma zapanjujue snano obujmila Katjin kaiprst, to bi Ka-
tju nagnalo da pomisli: Bie da mi je sueno da i ja rodim jednu bebu, i
u to otkrovenje na neki nain bee umean i gospodin Kider, jer on
je u njoj video takvu dobrotu, takvu izvrsnu duu, da je bilo
pravedno i dobro da takva izvrsna dua dobije bebu, ili bebe.
Mislila je na njega dok je bila sa Triom, jurcajui za neobuzdanom
devojicom po plai, pomaui joj da nahrani guske u parku,
kupajui je, uspavljujui je; a naroito kad bi Trii itala
Roendansko slavlje Zeke Peke, prelazei prstima ispod rei u dnu
stranica, koje je Tria do sada ve nauila napamet. U tim
prilikama Katja je oseala prisustvo gospodina Kidera u sobi.
Katja i Tria su poele same da crtaju Zeku Peku, upli-ui
smenog zeia gospodina Kidera u vlastite izmiljene
dogodovtine. Katja je prilino uivala u ovim igrarijama sa
devojicom, mnogo vie nego da tegli decu Engelhartovih
naokolo u prisustvu njihove majke. Bilo je ba zabavno crtati
ivotinje koje hodaju uspravno kao ljudi, ali su mnogo ljubaznije
od veine ljudi, i ije su se komine avanture mogle okonati
sreno. Katja je kao devojica volela da crta, a onda su je u srednjoj
koli odvukle druge stvari. To bee isto kao sa Hromim Dabom,
dobroudnim komijskim konjem guravih lea koji je pasao na
livadi, dole niz drum, i koga je Katja obilazila i milovala najmanje
jednom, ponekad i dvaput na dan; a onda, u srednjoj koli,
postepeno je prestala da mazi Hromog Dabu i hrani ga jabukama;
tokom zime je potpuno zaboravila na njega, da bi jednog
proletnjeg dana, vozei se sa majkom, ugledala prazan panjak i
upitala: Gde je Hromi Daba?", a Katjina majka je rekla: Onaj


70

stari konj koga si nekad mazila? Nema ga ve meseci-ma." Majka
ju je pogledala postrance, kiljei kroz oblak dima, dok je Katja
sedela utke, sva zabezeknuta, grizui donju usnu. Ne pitaj,
pomislila je. Nije mogla podneti da sazna ta se dogodilo s njenim
starim prijateljem Hromim Dabom.
Roendansko slavlje Hromog Dabe: tako bi se mogla zvati knjiga za
decu Katje Spivak?

I poela je da se sree sa njegovim imenom. Poela je da ga
uoava na neoekivanim mestima. Gurala je bebu u kolicima i
drala Triu za vlanu ruicu, i na ulasku u Harbor park, gde su
poli da hrane guske, sa desne strane, Katja je primetila jedan
paviljon u viktorijanskom stilu na koji ranije gotovo da nije ni
obraala panju: MEMORIJALNI PAVILJON KIDER. (Kad su
onoga jutra uli u park sa Markusom Kiderom, on nije rekao ni
rei o paviljonu, iz skromnosti - ili ravnodunosti.) Drugog dana, u
Ulici ariti koja se ukrtala sa Avenijom ouan, sluajno je opazila
da na dostojanstvenoj staroj gradskoj kui od cigle stoji bronzana
ploa: HENDRIKS, STEJPLS, MENHAJMER I KIDER
INVESTICIJE. (Ali taj Kider nije mogao da bude Markus, pomislila
je Katja. Mora da mu je neki mlai roak.) A bila je tu i gradska
biblioteka u Bejhedu, ije je puno ime glasilo Bejhedharborska
memorijalna biblioteka Kider, smetena u sivu kuu od istorijskog
znaaja, sa fasadom od indre, na koju su tokom decenija
dograivana brojna krila. Katja je volela tu malu biblioteku, samo
da ue u nju, da uje kako daani pod tiho kripue pod njenim
nogama da udie bogate mirise kojim je odisala stara biblioteka. U
dejem odeljenju bile su izloene knjige lokalnih pisaca, a isticalo
se nekoliko slikovnica Markusa K. Kidera, ukljuujui i Zeku Peku.
Vidi, Tria!", rekla je Katja, pokazavi prstom. Evo ga Zeka Peka."
Devojica je zurila, iajui palac. Otkud to da se knjiga koju je
gospodin Kider poklonio samo njoj nala ovdc?
Katju su zainteresovale tri preostale slikovnice koje je Markus K.
Kider napisao i ilustrovao: Prvi dan u koti tvora Dankana, Mali
leopard koji je promenio svoje pege i Elgar, letei slon. Tria je buno
zahtevala te knjige, pa ih je Katja podigla na karticu gospode


71

Engelhart. Ovaj pisac - Markus Kider - ivi u Bejhed llarboru,
pretpostavljam?", upitala je Katja bibliotekarku, enu srednjih
godina sa crvenim klovnovskim naoarima i srdanim osmehom,
koja je rekla: Gospodin Kider, naravno! On je na najizdaniji
darodavac. Ranije je stalno navraao, ali u poslednje vreme ga
neto ne viamo." Katja je pitala ko su bili Kiderovi i saznala da su
oni stara, ugledna porodica" koja je ivela u Njujorku, a leta
provodila u Bejhed Harboru. Starija generacija je pomrla - ostao
je izgleda samo gospodin Kider. Ukoliko i ima nekih mlaih
roaka, ne viamo ih u Bejhedu. Gospodin Kider je lan naeg
upravnog odbora i upravnog odbora Istorijskog drutva, koje
odrava bejhedski svetionik. On je, takoe, i muziar, i
kompozitor - u parku su ranije prireivani koncerti na kojima se
izvodila njegova muzika..." ena je govorila tako srdano o
Markusu Kideru, uz traak aljenja, ili enje, da se prosto videlo
da bi volela da joj Markus Kider bude prijatelj, ali uzalud.
Nastojei da ne zvui isuvie znatieljno, Katja je pitala koliko je
knjiga gospodin Kider napisao, a bibliotekarka je rekla: Samo
ove, koliko znam. etiri knjige za decu." Katja je proverila godine
izdanja koje su ile od 1955. do 1962. Zeka Peka je bio objavljen
1961. Tako davno! Gospodin Kider nije napisao nita posle
ovoga?", pitala je Katja, a bibliotekarka je zakiljila u nju kroz
klovnovske naoari crvenih okvira, sada ve bez srdanog
osmeha: Ne. Mislim da nije." Katja zau sebe kako pita: ,,A zato
nije?", i bibliotekarka ree hladno, kao da je Katja pridolica koja
zabada nos u privatne stvari metana: Zaista ne znam. Zato ga
to sami ne pitate?" Primedba je trebalo da zvui omalovaavajui,
ali Katja, prislonivi knjige na grudi, ree: Moda i hou."
Te veeri, kad je Katja otvorila Prvi dan u koli tvora Dankana da
ita Trii pre spavanja, ugledala je posvetu: Za moju pokojnu Naomi
(1939-1956).

Ona devojka s portreta: Naomi. Mlada, verovatno mlaa od
Katje, talasaste plave kose, s osmehom to srce slama, krupnih
kestenjastih oiju koje je umetnik prikazao prelepim no, pomislila
je Katja, praznim. Osmeh joj je bio draesno obeavajui; osmeh


72

devojke spremne da udovolji. Ili ju je umetnik takvom sazdao.
Oko vrata je imala tamnu barunastu traku privrenu bisernom
pribadaom. Pokojna Naomi bila je privlanija od Katje Spivak, jer
oigledno je bila mnogo prefinjenija, i imunija. Sigurno je bila
imunija! Moda je bila ak i Kider, u krvnom srodstvu sa
Markusom Kiderom. No, okrutna misao javi se Katji: A li Naomi je
mrtva, a ja sam iva.
































73

12.



ekala je da je majka nazove. Ah, Katja, hvala ti! Spasla si mi
ivot, duo... Bila je uzbuena i puna zebnje i paljivo je smiljala
ta da kae kada je majka pita ko je taj Markus K. Kider to je bio
tako prijateljski nastrojen da nepoznatoj osobi pozajmi trista
dolara. Ali njena majka nije nazvala, te se nije ni zahvalila Katji.
Niti se raspitivala o gospodinu Kideru.
A kad je Katja nazvala kuu, niko se nije javio, ak ni poznati
snimak zbunjenog nazalnog glasa Esi Spivak: Izvinite, Esi nije tu,
inae bi se javila, pa vas molim da ostavite poruku posle zvunog signala.
Umesto toga, telefon je zvonio i zvonio u oigledno praznoj kui.
Kada je Katja pozvala svoju sestru Lajl, ula je barem nasnimljenu
poruku, ali Lajl joj nikada nije uzvratila poziv, pa je Katja nazvala
drugu sestru, Trejsi, iji je mu, narednik u amerikoj vojsci, bio
stacioniran u Fort Noksu, sedamdeset kilometara severno od
Vajnlenda. Toj starijoj sestri izgleda nikad nije bilo naroito stalo
do Katje, mada Katja nije mogla da dokui zato, i im je zaula
Katjin kolebljivi glas, odluno je kazala: Ako me zove u mamino
ime, reci joj ne."
Katja je pitala: ta ne?, a Trejsi je rekla, nadglasavajui dete koje je
urlalo: Ne, neu toj eni vie ni cvonjka da pozajmim. Ona Dvajtu
i meni duguje eststo dolara koje je obeala da e vratiti jo u junu,
i to s kamatom, ali otada nam se nije ni javila, niti mogu da stupim
s njom u vezu, a Lajl kae da se opet propila, a verovatno se i
drogira, ivi s nekim tipom u Atlantik Sitiju, i Dvajt kae daje bilo
dosta, i ja se stoprocentno slaem s njim. Dakle, ne." Katja se
ponizno izvinila, i prekinula vezu.







74

13.


Rei e mu: Naravno da boli - moja majka nikad nije na zvala. Moju
sestru nikada nije zanimalo kako mi je u Bejhed Harboru, zaposlenoj kod
bogate porodice kao dadilja. Gde radim ono to mi poslodavci naloe, sa
osmehom.
A on e rei, milujui je po obrazu, s onim enjivim ljubavlju
ispunjenim pogledom svojih ledeno plavih oiju Ah, kakav predivan
osmeh, Kalja! Lepolice moja.


























75


















DRUGI DEO









76


76.


Zgrada e sada biti evakuisana. Zgrada e sada biti evakuisana.
Odmah...
Imala je jedanaest godina. Ila je esti razred u vajnlendskoj
Srednjoj koli Jug. Bila je na treem asu, drutvene nauke, kad se
sa zvunika, bez upozorenja, zauo uznemireni glas i lepo se
videlo da je ta objava predstavljala iznenaenje i ok za gospou
Vilnik, njihovu nastavnicu. Stoga je tako oamuena, natmurena
gospoa Vilnik, nastojei da ostane mirna, povisila svoj drhtavi
glas i naloila uenicima da stanu kraj svojih klupa, jedan iza
drugoga, i polako, u koloni po jedan, kao prilikom vebe u sluaju
poara, napuste uionicu i zapute se korakom - korakom, ne trkom -
do stepenica, siu dole i izau napolje. Zapamtite: korakom, ne
trkom. I Katja se uplaila, Katja je bila uzbuena, ustala je i zajedno
sa ostalima izala u hodnik neobino zaguen, poput kakvog
tunela ili odvodnog kanala, pa do stepenica koje su kripale pod
mnotvom njihovih nemirnih stopala, stutivi se niz njih u koloni
po jedan, u neprirodnom muku, koji je naruavao samo taj
uznemireni, zagluujui glas odrasle osobe to je ponavljala
naredbe. Katja je bila brza kao jegulja - uvek je bila brza, prodorna,
i okretna u takvim zbrkanim okolnostima. Grabila je napred sa
prijateljicom, devojice su se drale za dlanove ledene od panike -
Bomba? Misli daje bomba? - jer u takvim situacijama uvek prielj-
kuje da se neto dogodi, a strahuje od toga ta bi to moglo biti?
Ovo nije bila rutinska protivpoarna veba; nije zvonilo na
uzbunu, a lica odraslih bila su smrknuta, napeta. Ne znaju o emu
se radi nita vie od nas, uvideli su uenici, a to ba i nije prualo
neku utehu. U ovom jeku izgreda po dravnim kolama irom
zemlje, bilo je pucnjave, pretnji bombama i bombi, a u Paramusu u
Nju Derziju, neto ranije tog meseca, stigla je dojava i u


77

uenikom ormariu pronaena je prava bomba koja je omanula
da eksplodira. Stoga su se stariji momci raspitoljili, kikotali su se i
podgurkivali u rebra, hvatali devojice koje su se izmicale, kao i
Katja se zaletali u njih usred krkljanca na stepenicama koji se kroz
otvorena vrata izlevao na plonik...
Kad su izali napolje, Katji i njenim kolskim drugovima reeno
je: Udaljite se od kole, udaljite se od kole, ne ulazite u kolu, idite na
parkiralite, udaljite se od kole i idite na parkiralite, polako i mirno, ali
oni su se dali u trk, gurajui se i sudarajui, iznova se okupljajui,
bez daha, razveseljeni to vide da su stigli Vajnlendski vatrogasci
dobrovoljci i ulaze u kolu u svojim kabastim zatitnim odelima u
kojima su izgledali egzotino poput astronauta. Bilo je i
vajnlendskih policajaca. Bio je tu i gospodin Mir, direktor, koji je
vikao, napreui glas kako bi nadjaao graju, nikad ga nisu videli
tako bledog i potresenog. Nita nije tako zastraujue i tako
komino kao kad odrasle osobe od autoriteta poblede i upadljivo
drhte. Nastavnici su govorili otro, ali ih napolju vie niko nije
zarezivao. im izae napolje, im se nebo otvori ponad tebe,
autoritet odraslih se urui. Autoritet odraslih se tada pokae
slabanim, prezira vrednim. Gospodin Mir, koji je unutra, okruen
zidovima, tavanicom i podom, tako autoritarno dominirao, sada
bee prinuen da stavi dlanove oko usta i vie kako bi privukao
panju. I shvatili su da nije visok ovek, ni prineti visokim
vatrogascima u egzotinim odelima ili vajnlendskim policajcima.
Moete da idete kui, govorio im je gospodin Mir. Dananji asovi su
otkazani. Ne ulazite ponovo u kolu, ali mirno i u redu moete da
napustite kolski krug... Da li se radilo o pretnji bombom? Bomba?
Prialo se da je neko nazvao i javio da se u koli nalazi bomba
tempirana da eksplodira u podne. Bilo je 11:48.
Katja je trala sa ostalima, udaljavajui se od kole. Ostavila je
torbu ispod klupe u uionici gospoe Vilnik. A u ormariu joj je
ostala kabanica. Dodue, vie nije padala kia; nebo bee vedro i
sunce je sijalo neobino arko i zaslepljujue, kao u jednom od
onih snova u kojima je sve presvetlo i proeto tajanstvenim
znaenjem. Katja se rastala sa prijateljima koji su brbljali o tome da
ispue po cigaretu kod kontejnera za smee iza prodavnice Seven


78

ileven", gde su se esto okupljali posle kole. Pretrala je est-
sedam blokova do Medicinske klinike okruga Kamberlend, gde je
njena majka radila kao nadzornica u ekspres-restoranu. Jer njena
majka je ve dve godine radila na klinici i sve to vreme bila je
trezna. Mislila je: Mama e se iznenaditi to me vidi u ovo doba dana!
Ali radnici u ekspres-restoranu rekli su joj da Esi Spivak vie ne
radi tu. Katja je rekla da radi! Ona je nadzornica. No, pojavio se
jedan potpuno elav ovek, bez ijedne dlaice na glavi i licu, s
kiselim osmehom, koji se predstavio kao nadzornik ekspres-
restorana i saoptio Katji zapanjujuu vest da Esi Spivak ne radi na
klinici od marta. Ali gde je onda ona?, pitala je Katja, a ovek je
rekao, sa zadovoljnim, kiselim osmehom, da nema pojma, ali da
nije ovde. Katja nije mogla da poveruje u to. Njena majka je barem
dve poslednje godine radila na Kamberlendskoj klinici; esto je
govorila Katji i Lajl kako je zadovoljna sobom, daje ovo dobro
razdoblje u njenom ivotu. Katjina majka bi se obino vratila s
posla oko sedam sati uvee, ponekad i kasnije, svakog radnog
dana; vikendom je ponekad radila pola smene. Ili je barem Katja
tako verovala. Katja bee sigurna da njena majka nikome nije rekla
da je dala otkaz u klinici ili da je otputena. Osim ako su svi ostali
znali za to, a Katju su potedeli te vesti: ali zato? Katja je pitala
oveka s kiselim osmehom zato njena majka vie ne radi tu, a
ovek s kiselim osmehom je, slegavi ramenima, rekao: Pitaj nju.
Majka ti je, zar ne?"
Zapanjena i potresena, Katja je otrala kui. Protutnjala je kroz
kuu uzvikujui: Mama! Mama! Gde si?", iako je znala da nema
nikoga. Trejsi se prethodne zime udala i odselila, a Katjina braa,
Duejn i Ralf, su se iselili. Samo je Lajl, koja je ila u trei razred
Vajnlendske srednje kole, ostala s njima, ali je esto bila odsutna.
Katja je u kuhinji, u friideru, nala pivo Molson". Iskapila je dve
konzerve u roku od etrdeset minuta, pruila se na sofu i gledala
MTV, a onda zadremala. Probudila se zbunjena i uplaena: u
dnevnoj sobi je bilo tamno, napolju je pao mrak; iz kuhinje su se
uli glasovi. Katjinu majku je kui dovezao njen prijatelj Arti, koji
je Katji i Lajl predstavljen kao Esin kolega sa posla na
Kamberlendskoj klinici. Sada se Katja morala zapitati ko je


79

zapravo Arti. Nespretno je ustala kad je njena majka upalila svetio:
,,U koli je bila dojava za bombu, ali nije eksplodirala. Mislim,
bomba nije eksplodirala. Poslali su nas kui ranije." Katja je
govorila udno; zapliui jezikom. Usne su joj utrnule, kao da su
od gume. Nasmejala se uoivi na majinom licu usplahirenost,
zabrinutost: Bomba? Isuse."
Esi Spivak je bila u svojim ranim ili srednjim etrdesetim, pomalo
ogrubele koe i preterano oupanih obrva, ali je jo uvek bila
privlana ena. Farbala je prosedu kosu u tamnocrvenu boju
brusnice, to joj je davalo egzotian, glamurozan izgled. Oekivalo
bi se da nosi tamnokestenjasti ru za usne, ali ona je stavljala
bledunjavi ruiasto-bronzani koji je, obilno nanesen, izgledao kao
dodatni sloj koe. Nosila je cipele sa kloparavim potpeticama i
crne markirane farmerke sa sjajnim nitnama, markiranu bluzu boje
breskve sa ve-izrezom koji je otkrivao gornji deo njenog
kremastog, bujnog poprsja. Imala je punake, zaobljene bokove i
stomak. Njeni dugaki nokti pomodno zatupljenih ivica bili su
nalakirani istom svetlucavom ruiasto-bron-zanom nijansom u
skladu sa usnama. Puila je; prebacila je upaljenu cigaretu u levu
ruku kako bi zagrlila Katju i zabrinutim jecajem rekla: Isuse!
Duo! Bomba! Hvala bogu da si itava..." Katja je stajala ukoeno,
oseajui majine snane ruke, majine grudi, koje su se inile kao
baloni puni tople vode. Prolo je ve dosta vremena otkako je
majka po-slednji put zagrlila Katju. Katji se oi napunie suzama.
To su bile nehotine suze; to su bile suze povreenosti. Katja je
silno elela da odgurne majku svojim otrim laktovima. elela je
da laktovima izbode te njene balonaste grudi. Ali je u isti mah i
silno udela da se sakrije u majino naruje i isplae se: Ti si
laljivica, ne voli me, niti voli ikog od nas. U kuhinji, neko je otvarao
i zatvarao vrata friidera. Mora da je to bio mamin prijatelj, Arti,
to je moglo da znai da e Arti ostati s njima na veeri ili da e
Katjina majka opet izai, sa Artijem. Moda bi i Katja mogla da
poe s njima. Katja je zatvorila oi, iz kojih su lile suze, pomislivi:
Ne pitaj.




80

15.


,,I nisi je pitala? Gde je bila sve to vreme dok si ti mislila da je na
poslu?"
Ne. Nisam nikada."
Njen odgovor bee neoekivan. Njen odgovor bee nastran.
Gospodin Kider je saoseajno pogleda. On je pomno sluao dok
mu je Katja jednolinim, zbunjenim glasom priala ovu priu koju
nije ispripovedala nikome, ak ni svojoj sestri Lajl; umalo daje
briznula u pla. A nije elcla da zaplae, ne ovde. Ne u ateljeu
gospodina Kidera, dok gospodin Kider pravi skice za njen portret.
No, kada je neko ljubazan prema tebi, tada si najranjiviji. A to je
tako sramotno, tako jadno sramotno. Katja je znala da bi se ovek
poput Markusa Kidera morao saaliti na nju. Na Katju Spivak iz
Vajnlenda u Nju Derziju, koja je radila ovde u Bejhed Harboru
kao dadilja kod bogatih Engelhartovih. Rekla je: Nisam pitala
majku zato to sam znala da bi mi odvalila amarinu, jer je
'uhodim'. A onda bi znala da ja znam, ali ionako nikad ne bih
saznala istinu, jer mi ona nikad ne bi odgovorila."
Bila je nedelja poslepodne, jedno od Katjinih slobodnih
popodneva. Dola je u atelje gospodina Kidera da mu pozira, na
njegov zahtev. I Katja je sada plakala, iako se zaklela da nee.
Zaklonila je pri tom dlanovima lice obliveno rumenilom. Jer nije
elela da Markus Kider, koji je verovao da je ona lepa, vidi da je
zapravo runa.
Ah, Katja. Molim te nemoj da plae, mila." Odloio je krede i
ustro zakoraio od tafelaja ka mestu gde je ona sedela u
ukoenoj pozi, krijui lice od njega. Rekao je: Moda te je majka
obmanula, Katja, ali siguran sam da je imala razlog zato je to
uinila. Moda je htela da te potedi brige. Siguran sam daje njoj
veoma stalo do tebe. I elim da zna da je i Markusu Kideru
takoe stalo do tebe." To je bilo neto najljubaznije to je iko ikada


81

rekao Katji, i izgovoreno sa takvom nenou. To nije bila izjava
kojom je neko polagao pravo na nju, ve injenini iskaz. I
gospodin Kider ju je zagrlio, kao to se grli uplakano dete da bi se
uteilo. I Katja se isprva drala kruto, ne elei da je dodiruje taj
se-dokosi starac, jer joj se gadio slabani miris njegove kolonjske
vode, i reskiji miris njegove koe, ili kose; i zadah iz njegovih usta,
jedva osctan smrad, na neto suvo i kredasto, kao unutranjost
lobanje, osuena i ista kost. A opet, obuzela ju je slabost,
oamuenost, jer je ve dugo niko nije drao tako, ve dugo joj
niko nije govorio takve nenosti; i Katja prestade da se opire, ruke
joj se obavie oko mravog tela gospodina Kidera, uzvratii mu
zagrljaj, i ona zagnjuri svoje vrelo, uplakano lice u pregib njegovog
vrata.
Draga Katja! Niko te vie nikad nee povrediti."

























82

16.


Oi ka meni, Katja! Te tvoje prelepe oi."
Bio je poetak avgusta. Nakon oluje od prethodne noi, obala
Derzija bee zatrpana morskom travom, algama, trulom ribom, i
stotinama - hiljadama? - poluivih meduza koje su izbacili talasi,
sa prozirnim, otrovnim hvataljka-ma to su treperile. U ateljeu
gospodina Kidera Katja je pozirala umetniku za tafelajem,
posaena na stolicu sa ravnim naslonom, okrenuta ka njemu na
udaljenosti od nekoliko stopa. Upravo tada joj je gospodin Kider
najstaloe-nijim, prozainim glasom rekao da je on perfekcionista
u umetnosti, kad ve nije u ivotu; teio je da dosegne Katji nu
savrenu slinost", poto je tu slinost naas spazio godinama
ranije, pre nego to je ugledao Katju na Aveniji ouan.
Katja se nelagodno nasmeja. Da li se gospodin Kider ali? Ili je
gospodin Kider ozbiljan? Postavio ju je nasuprot svetiljke koja kao
da joj je svrdlala mozak. Nije mogla da vidi izraz lica gospodina
Kidera.
Srodne due. Najednom to shvati. Roeni u pogreno vreme. Jedno
tako staro, drugo tako mlado...
ta bi njeni prijatelji iz Vajnlenda pomislili na ovo?, pitala se
Katja. Dolo joj je da se nasmeje - na to kako bi oni reagovali. Neki
starkelja se nabacuje Katji, odvratni matori dedica, sram ga i stid bilo.

A moda ga je Katja i volela. Moda.
Jer Markus Kider bee tako ljubazan prema njoj! Dao joj je toliko
novca, a da nije ak ni priupitao da li ju je njena majka nazvala da
joj se zahvali. (Ne. Esi Spivak nije nazvala. Nije ak ni potvrdila da
je primila ek, a kamoli pokazala neku znatielju povodom toga.
Njihova majka je provodila duge vikende" u Atlantik Sitiju,
saznala je Katja od svoje sestre Lajl. U kojim kasinima, i s kim: ne
pitaj.)


83

Kako se udaljenom Katja oscala od svoje porodice. Spi-vakovi
su bili razbacani kao morska stvorenja to ih talasi izbace na obalu
posle uasne oluje, oamuena, ali u kojima jo treperi ivot, kod
nekih dodue ivot otrovnih uboda, ali jedini koji imaju. Katja
pomisli: Ja nisam jedna od njih! Ne u kui gospodina Kidera.
On e je voleti kao to je njena porodica nikad nije volela, inilo
joj se da je obeao. Volee je za dvoje.
Doavola! Doavola!"
Ponekad bi je iznenadio kad bi se razljutio. Jedan pogrean potez
dok crta Katju i gospodin Kider bi opsovao, pocepao papir napola
i zafrljaio kredu na pod tako da bi se raspala u paramparad.
Katja bi se zgrila, nadajui se da nije ljut na nju. Naviknuta da
ljudi, momci i mukarci, najednom promene raspoloenje i ostrve
se na onoga ko im je u tom trenutku najblii.
Kako si neuhvatljiva, Katja! Eterina dua, kao krila leptira."
Gospodin Kider joj je rekao da su ove pastelne skice pripreme za
slike. Nameravao je da naslika niz njenih portreta u ulju koji e biti
autonomna" umetnika dela koja je jo davno zamislio, pre nego
to ju je uopte i video na Aveniji ouan.
ak pre nego to si se rodila. Znao sam to."
Markus Kider je govorio tiho, energino. Za to vreme vesti prsti
su mu se micali, drei kredu.
Katja sumnjiavo upita kako je znao.
Stoga, Katja, to kad sam te ugledao tamo sa onom de-icom,
kao da sam te se u tom trenutku setio. Samo to si onda bila
drugaije obuena. Kosa ti je bila rasputena, ko-vrdavija. Ali to
si bila ti, Katja. I ti si mene prepoznala."
Katja se zamisli: da li je to zaista bilo tako? Nepoznat, stariji
ovek, sa najlepom sedom glavom, tik iza nje govori: I ta bi
izabrala, kad bi ti se ispunila elja?
Gospodin Kider joj se nasmeio iza tafelaja. Priseti se, mila!
Oboje smo osetili da smo se ve sreli ranije, u nekom drugom
ivotu moda. Negde."
Katja pomisli: Ne! Nikad! Mora da se ali. Kao Zeka Peka, koji
izvali nekakvu budalatinu, izmiljotinu, a onda oekuje da mu
poveruje; ali ne moe da ga ne voli, jer te zasmejava.


84

Katja se pobunila: ako e gospodin Kider ionako poce-pati te
crtee, zato ih ona ne bi zadrala? Niko je nikad nije nacrtao tako
- ne mora da bude savreno... Ali gospodin Kider je rekao: Ne.
Kad dosegnem ono to vidim, pokaza-u ti, i dau ti jedan crte.
Ali bi me povredilo, Katja, da vidi bilo ta to nije savreno."
A te druge devojke koje ste crtali, jesu li one bile savrene? Katja je
htela da pita, ali je znala da bi se gospodin Kider uvredio zbog
tako linog pitanja.
I ko je bila Naomi? I kako je Naomi umrla?
Katju nikad niko nije upitao ta planira da postigne u ivotu, ali
Markus Kider jeste.
Dok mu je pozirala, Katja mu je priala, isprva stidljivo, jer joj je
bilo udno da se Markus Kider zaista zanima za budunost Katje
Spivak; a onda sve otvorenije, jer se inio iskren. Tako udesno
iskren! Katja se poverila umetniku kao nikom pre: da eli da ode
iz Vajnlenda kad zavri srednju kolu, ukoliko bude mogla; da eli
da studira na dobrom univerzitetu, poput Ratgersa u Nju
Bransviku, a ne na nekom lokalnom dravnom fakultetu.
Gospodin Kider je pitao ta bi Katja volela da studira, a Katja je
rekla moda psihologiju, lingvistiku - gledala je jedan
dokumentarac na televiziji o timu psihologa koji je radio sa
impanzama, izvodei eksperimente u cilju utvrivanja da li
impanze mogu da se slue jezikom kao ljudi. A u poslednje
vreme, otkako je proitala Zeku Peku, Katja je pomiljala da bi
mogla da studira umetnost i deju knjievnost i postane spisa-
teljica i ilustratorka dejih knjiga poput Markusa Kidera...
Stvarno! Ali ne 'poput Markusa Kidera', mila - samo je jedan
takav na svetu."
Da li to bee prekor? Da li joj se to gospodin Kider pod-smevao?
No, kada je Katja sledei put dola u atelje, gospodin Kider joj je
uruio poklon: blok za crtanje i kutiju
olovaka u boji.
Poni tako to e crtati ono to vidi. I nemoj da posustaje."


Ovamo gledaj, Katja! E, tako je ve bolje."


85

Pred kraj etrdesetominutnog poziranja Katja je bila oamuena.
Oseala je premor u glavi kao posle neprospavane noi na
ekstaziju. Oi su je bolele od napora da ih dri irom otvorene i
razrogaene na detinji nain, kako je insistirao gospodin Kider. On
isisava ivot iz mene, prominu joj upozoravajua misao, ali isuvie
brzo da bi je Katja zadrala.
Kada bi zavrila sa poziranjem, gospodin Kider bi Katju redovno
ispratio do kapije. Dok su u polumraku koraali poploanom
stazom, on bi joj se tiho obraao, drei je za lakat i neno je
vodei, iako to bee sasvim izlino, zahvaljujui joj se na strpljenju
i pitajui je kad e opet doi. Na kapiji bi gospodin Kider obiavao
da iz depa, kao da se upravo toga setio, izvadi nekoliko uredno
presavijenih novanica, koje bi tutnuo Katji u ruku, zbog ega bi
Katja zbunjeno promrmljala: Gospodine Kider, ne - ne morate da
mi plaate", iako je Katja, zapravo, oekivala da bude plaena i
unapred se radovala tome; a gospodin Kider bi joj se na-smejao
kao to se smejemo detecetu uhvaenom u kakvoj nevinoj lai.
Katja, naravno da moram - ti si meni veoma draga, zna."
Bilo ju je zaista sramota. to ovako uzima novac od Markusa
Kidera. vrsto je stisnula novanice i ne pogledavi ih, ne
obraajui panju na njih, i drala ih je tako sve dok nije odmakla
nekoliko blokova od broja 17 u Ulici Proksmir, gde je konano
otvorila aku i prebrajala novac.
Prvi put joj je dao etrdeset dolara. Drugi put pedeset pet. Trei,
ezdeset pet. Toliko mnogo para, za nikakav napor! Niko ne zna za
ovaj novac. To je moja tajna. Bez poreza, i bez odbitaka. Gospoda
Engelhart nee znati. Nee ni mama. Sve ostaje meni.











86

17.


U kupaem kostimu, sa irokom majicom kratkih rukava preko i
vetrom u kosi, trala je - pokuavala je da tri - po plai
jedriliarskog kluba za gegavim kasom Trie Engelhart dok su
uboravi, penuavi, olovnosivi talasi zapljuskivali obalu,
golicajui i kvasei devojicina stopala. Katja je oseala kako joj
bose noge tonu u pesak, mekani suvi pe-sak koji ju je usporavao
kao u komaru u kojem tri -pokuava da tri - ali ne moe,
doziva upomo - pokuava da zove upomo - ali ne moe. Tog
dana, kad je bilo sparno ak i na obali, Katja je osetila kako joj se
niz telo sli-vaju potoii znoja. Iznova je proivljavala zagrljaj s
Mar-kusom Kiderom. 0 boe, zagrlila je gospodina Kidera i ne
znajui ta ini, da bi se asak kasnije izmakla, bez daha i
uplaena, blago zgaena i nestrpljiva da umakne, dok ju je on
uveravao: Katja, mila! Platiu ti, naravno.
Sitni beli pesak privatne plae pod stopalima bio je posut malim
polomljenim koljkama, kao da ih je neko na-merno rasuo tuda da
bi se drugi bosonogi ljudi rasekli; ponad glave krianje srebrnastih
galebova; na pustom delu plae Katja najednom ugleda vlastito
telo, nago, kupai kostim i majicu strgane s nje, ruke i noge Katje
Spivak rairene na krupnom pesku i njen staklasti pogled uperen
ka nebu dok se gladni srebrnasti galebovi obruavaju na nju...
Zau se neiji razdraljiv glas: Katja! Za ime boga, gledaj malo
gde se Tria zaputila!"
Naglo probuena iz transa. O boe, gde je ona? Dozvolila je da
malena Tria Engelhart zbrie daleko ispred nje - i eno je sad samo
to nije upala u jarak. Katja se proderala: Tria! Dolazi ovamo!" i
uspela da stigne do deteta i zgrabi ga u poslednji as.
To je gospodin Engelhart doviknuo Katji, sa daane staze kroz
evar, ponad plae. Katja nije znala da je Triin otac u blizini.
Stajao je gore, mrko je gledajui, u kupaim gaama, raskopane


87

koulje i sa belom jedriliarskom kapom ispod koje je virila
kovrdava proseda kosa. Kad je Katja tek dola u dom
Engelhartovih, gospodin Engelhart je piljio u nju ljubazno se
smekajui, a kad njegove supruge nije bilo u blizini, otvoreno je
flertovao sa njom. S vremena na vreme dao bi joj napojnicu -
Lorejn ne mora da zna, Katja. Neka ovo ostane izmeu nas." Sada
su oi Maksa Engelharta streljale Katju bez trunka naklonosti, a
obraao joj se gotovo podrugljivim tonom: O emu kog vraga
razmilja, Katja? O svom momku?"
Katja je bila potresena. Katja je progutala knedlu. Katja je
zaklonila oi od sunca. Katja bee odluna da ne pokae tom
oveku srdbu koju je tog trenutka osetila prema njemu.
Rekla je, uvredeno, da nema momka... Odlino. I ko god daje u
pitanju, nemoj da ti padne na pamet da ga dovodi u nau kuu,
ikada."























88

88.



Gospoo Bi! Ovo je moja mlada prijateljica umetnica Katja, koja
nam je dola u posetu iz Vajnlenda u Nju Derziju."
Prijateljica umetnica, to ju je gospodin Kider zaikavao. Ali Katja
se istovremeno oseti i polaskanom.
Bilo je toplo, vetrovito avgustovsko popodne. ajanka na terasi u
zadnjem delu prelepe stare kue sa fasadom od indre gospodina
Kidera. Gospoa Bi je pripremila obed, i gospoa Bi ga je
posluila. Gospoa Bi je bila ena u srednjim ili poznim
pedesetim, u strogoj zagasitosivoj uniformi kuepaziteljke sa
belom kragnom i manetnama, kao iz crtanog filma, upravo
onakva kakvom ju je Katja zamiljala: punaka, niska, bucmasta,
sitniava, namrgoena i zaljubljena u uglaenog gospodina
Kidera, svog dugogodinjeg poslodavca. Jer nikad niste znali - a
zaelo srameljiva gospoda Bi nije znala - da li se gospodin Kider
ali ili je ozbiljan, i da li je ono to je rekao za nju - najradinija i
najbolja gospoa Bi u elom Derziju" - trebalo da bude laskavo ili
blago podrugljivo. Katji je bilo jasno da je gospoda Bi gleda s
neodobravanjem: tu plavokosu mladu de-vojku tako leerno
obuenu, u bolero majici, trofrtaljkama i sandalama, koju gospoa
Bi prvi put vidi, ali koja je ipak prijateljica umetnica gospodina
Kidera. Gospoa Bi se usiljeno smeila dok je Katji i gospodinu
Kideru sluila ohlaenu supu od krastavaca, salatu od jastoga i
avokada, svee ispeen hleb od kiselog testa, merkajui Katju
postrance svojim kiljavim sivkastim oima. Nemoj da misli da sam
oarana tobom poput gospodina Kidera. Nisam.
Katju je jako zaudilo to gospodin Kider nimalo nije bio
zainteresovan da pria o svojim knjigama za decu. O Zeki Peki,
Elgaru, leteem slonu, Malom leopardu koji je promenio svoje pege i
Prvom danu u koli tvora Dankana, koje je Tria oboavala, a i Katji
su se sviale, alei to nije imala takvih knjiga kad je bila mala.
Ali kada je Katja upitala gospodina Kidera da li je tano, kao to je


89

rekla bibliotekarka, da je prestao s pisanjem i ilustrovanjem knjiga
za decu, on se ukrutio i samo slegao ramenima; kada ga je Katja
pitala zato je prestao kad su mu knjige predivne, on je hladno
rekao: Deca porastu i odu. Kao i odrasli." ta mu je to znailo,
Katja nije imala pojma. Katja se oseti odbijenom, pov-reenom. A
gospodin Kider pomirljivije ree: Katja, na tom polju sam uradio
ta sam mogao. Svaka knjiga je kopija prethodne, u neto
izmenjenom obliku. 'Sto sam uinio, uinio sam.'" Kazao je to
setno, ali sugeriui daje razgovor na tu temu zavren.
Katja i gospodin Kider su sedeli jedno pored drugog za belim
stolom od kovanog gvozda, posmatrajui okean iza peanih dina,
zanjihanog evara. Katja se prosto nije mogla nagledati
uzburkanih talasa Atlantskog okeana, pene nalik na pljuvaku,
morskih ptica to plivaju na krestama valova zibajui se poput
belih zapuaa od plute. Peane dine iza imanja gospodina
Kidera liile su na ogromne ispruene nage ljude. Katja je
razmiljala kako je neobino to se okeanski talasi nikad ne
smiruju: kako talasi nastaju? I zato? Ima neke veze sa Mesecom,
pomislila je. Sila gravitacije. Osetila je kako joj je gospodin Kider
lagano dodirnuo obnaenu podlakticu i trudila se da odagna
strah.
Za tebe, draga Katja! Za tvoj portret, koji e uskoro biti
naslikan."
Gospodin Kider je lukavo saekao da se gospoa Bi udalji pre
nego to je nazdravio svojom aom belog vina, kucnuvi se
otmeno sa Katjom koja je drala istu elegantnu kristalnu au za
vino kao gospodin Kider, premda sa kiselom vodom i krikom
limuna. Katja mu je uputila svoj najblistaviji osmeh i ispila vodu.
Htela je da se nasmeje u zbrkano lice onoj matoroj kuki
gospoi Bi. Otkud toj eni pravo da prezire Katju Spivak?
Jesi li srena, Katja? Ja jesam." Da, gospodine Kider. Jesam."
Usta gude stoje uhu milo uti. Kakva mudra umotvorina iz Starog
sveta, proeta cinizmom. Mora da se neko od Katjinih baka ili
dedova koristio ovakvim izrekama.
Usta zbore uhu: ono to kaem slui iskljuivo da izmanipuliem
onoga kome se obraam.


90

Govorie matorcu ono to bi eleo da uje. Zato da ne?
Bilo kom mukarcu, bilo kog doba. Maksu Engelhartu takoe.
enski instinkt nalae da im se kae ta god poele da uju.
Dok god mi plaaju.
Nakon obeda na terasi trebalo je da se zapute u atelje gospodina
Kidera, ali danas e Katja, kako je gospodin Kider obazrivo
objasnio, umesto da scdi na stolici, otpo-inuti" na sofi.
Portretista je uradio dovoljno pripremnih crtea glave i ramena
subjekta", rekao je gospodin Kider. Sada je pred njim mnogo vei
izazov - telo subjekta."
Katja se plahovito zakikota. Subjekt sam, pretpostavljam, ja?"
Ba tako, mila. Ti."
U ateljeu gospodina Kidera Katji se neto uinilo drugaijim: ali
ta? Bie to to je sofa pomerena. I uklonjena stolica ravnog
naslona za poziranje.
I tada je gospodin Kider upitao, kao da mu je to upravo palo na
um, ima li Katja momka. Izgovorivi re momak zbunjenim, ali
neodreenim glasom kako bi dao do znanja da Markus Kider nije
pohotljivi matorac koji bi da zabada nos u seksualni ivot
esnaestogodinje srednjokolke, ve samo prijatelj, brini prijatelj,
koga zanima njen privatni ivot.
Katja se nasmejala. Osetila je kako je obliva rumenilo.
,Je l' mislite, gospodine Kider, da li sam jo uvek nevina? Ili da li
spavam sa momcima?" Izgovoreno Katjinim otresitim naglaskom
junog Derzija, pitanje je zvualo neprikladno kao gurkanje u
rebra.
Gospodin Kider se zabuljio u nju. Gospodin Kider se zakaljao.
Toliko se iznenadio da je na trenutak ostao bez rei.
A onda, sabravi se, primaknu se Katji i ispotiha, kao da se plai
da bi ga gospoa Bi mogla uti, ree: Ali - da li si bila zaljubljena,
Katja? Voli li nekoga sada? To sam mislio da pitam."
Katja nepromiljeno ree: Ne znam, gospodine Kinder.''


A onda se Katja zapanjila. Jer joj je Markus Kider naloio:
Presvui se u ovo, Katja. Samo veeras."


91

Pruio joj je donji ve od crvene svile: ipkasti grudnjak sa uskim
bretelama, svetlucave gaice opervaene ipkom. To to je
gospodin Kider izvadio ve iz kutije Prim rouz lejna" i pruio joj
ga tako nehajno uinilo je njegov gest jo intimnijim i
uvredljivijim.
Taj prokleti stari poklon za koji se Katja nadala da ga je gospodin
Kider zaboravio.
Videvi Katjinu zabezeknutost, ogorenost, uvreenost,
gospodin Kider je rekao: Ono to ovaj komad odee ini tako
privlanim za slikarevo oko jeste njegova jarka boja. Svilena
tekstura, i ipka... Spram tvoje koe, Katja, ostavie izvanredan
utisak."
Katja odgurnu ruku gospodina Kidera. Sva se zajapurila. Ne!
Nee.
Gospodin Kider se osmehnuo. Da. On to eli.
Katja je ustrajavala: Ne! Ona to ne eli. Promucala je: Ja - ja ne
nosim... takav ve! Takve stvari slue za sprdnju."
Niko se nee sprdati s tobom, Katja. Obeavam ti."
Glumei utivost, Markus Kider je sluao Katjino negodovanje
dok je po ateljeu navlaio zastore na prozorima sa reetkama, jer
vei deo neba jo uvek bee obasjan bledim zracima sunca na
zalasku, koje kao da se razlilo po obzorju svetlei sablasnim
crvenilom. Zatim je gospodin Kider pripremio sofu kako bi Katja
legla na nju, uklonio je jastuke ivih boja i zastro je prekrivaem
od crnog baruna. Katja se bunila: Ne! Doavola, ona nee obui to
smeno donje rublje, stezala je i oputala pesnice kao uzrujano
dete. Ali gospodin Kider joj uze stisnute ake, otvori ih neno i
silom u isti mah, te joj odluno tutnu crveni svileni ve u ruke.
Hoe. Presvui e se u ovo, Katja. Niko ti se nee smejati."
Gospodin Kider je govorio tako strogo, kao da se obraa
obesnom detetu. Katja je zgrabila ve i odmarirala u oblinje
kupatilo da se presvue.
Proklet bio! Mrzim ga."
Kako joj se samo ovo gadilo - on joj se gadio. Primoravao ju je da
radi ono to ne eli, jer se njemu tako prohtelo; obraao joj se tim
tonom smetene superiornosti kojim se obraao i gospoi Bi, tonom


92

to nije dozvoljavao pogovora. I krajnje zlovoljno, mrzovoljno,
Katja je svukla odeu i obukla svileno rublje, plaei se da se
pogleda u ogledalo.
Kad se vratila u atelje, gospodin Kider se majao oko tafelaja i
inilo se da je nije ni primetio. Pocrvenevi kao bulka, Katja je legla
na sofu, utogljeno, suzdravajui se da osmotri svoje telo u
oskudnom prsluetu i gaicama koji su otkrivali dobar deo njenih
malih okruglastih grudi, stomak i bedra. Ako kolena bude drala
vrsto priljubljena, moda od umetnikovog otrog oka uspe da
sakrije malu zamrljanu tetovau pikovog znaka s unutranje
strane desnog bedra, za koje je Roj Mraz u ali govorio da je
njegovo vlasnitvo; ne bi mogla da podnese da ga gospodin Kider
ugleda i digne larmu oko toga, to bi sigurno uradio.
Prelepa Katja! Ne budi zbunjena, mila. Lepota ne pripada
iskljuivo subjektu, ve objektivno postoji u svetu."
Katja promrsi: Sranje."
Ali ako se nadala da e se Markus Kider preneraziti, razoarala
se: umetnik se samo nasmejao.
A onda se setila. Njena majka je nosila ovakav donji ve.
Naravno! Katja je to potpuno smetnula s uma.
Crvena svila, crna svila, providni grudnjaci boje mesa,
podsuknje, prsluii i gaice, oskudne tange, koje su Katja i njena
sestra Lajl, kada je Katji bilo jedanaest, a Lajl petnaest godina,
otkrile jednog popodneva u fioci plakara u majinoj spavaoj sobi.
Mami je to poklonio njen deko Arti, rekla je Lajl, prislonivi uza se
kraunu spavaicu od crne ipke, epurei se i kezei u ogledalu
na plakaru. Poludela bi kad bi saznala da smo pronale ovo.
Katja je razgledala majune crne tange sa izrazom zbunjenog
gnuanja. Jesu li ovo nekakve gaice? Ko bi nosio neto ovako
blesavo?
Lajl je zgrabila tange od Katje i ubacila ih nazad u fio-ku.
Razborito joj je rekla: Ovakve stvari se ne nose. To se obue samo da te
neki tip vidi u tome, i da se napali, a onda ti ih skine, i onda... zna ve -
navali. Na tebe.


93

Navali. Na tebe. Katja se osmehnula na sestrine prostake rei,
koje su bile tako jezgrovite. ak i ako te momak voli, ili tvrdi da te
voli, posao se, u sutini, svodi na to.
Moete me posmatrati kao neki le", ree Katja najednom, kao
neto u mrtvanici." Izrekla je to i ne znajui ta je htela da kae,
niti ta je mislila time da postigne; ali joj se dopalo to je Markus
Kider zastao dok je pomerao lampu sa zaslepljujue jakom
sijalicom i rekao, namrtivi se: Katja, stvarno! Morbidno je i
detinjasto rei takvo ta. Na cilj je lepota."
Lepota! Katja je htela opet da promrmlja: Sranje, ali nije se
usudila.
Navlastito uenje, dok je pozirala Markusu Kideru na seksi
prekrivau od crnog baruna, u seksi donjem rublju od crvene
svile veoma slinom donjem rublju koje je njena majka onomad
skrivala u fioci plakara, kako je vreme prolazilo oseala se sve
oputenije, gotovo hipnotisano. Poput lea na stolu u mrtvanici. Jer
gospodin Kider se ponaao kao da je to to on radi neto
najprirodnije na svetu. Katja je udisala rezak miris akrilnih boja,
otar ali prijatan, a umirilo ju je i kriputavo struganje umetnikove
etkice po platnu. Jedino kad bi gospodin Kider naglo odloio
etkicu i priao do sofe da poravna barunasti prekriva, ili da
Katji-ne udove postavi u novi poloaj, ili da rairi Katjinu kosu po
naslonjau sofe iza njene glave, Katja bi se unervozila, pomislila bi:
Sad e me dodirnuti! Spustie svoje ruke na mene, ali gospodin Kider
je zapravo bio praktian i profesionalan, nametao je Katjinu glavu
kao da je ona lutka iz izloga. Nije joj se ak ni obraao, osim to bi
promrmljao: Ovako! Da."
Bilo je neeg spokojnog u svemu tome. Bilo je neeg op-
injavajueg u svemu tome. Iako je Katju i dalje vredalo to to ju je
Markus Kider prinudio da uradi neto to nije elela, ipak je bilo
ugodno pokoriti se. Kakvo zadovoljstvo, moi ugoditi mukarcu
takvog autoriteta poput Markusa Kidera - i kako jednostavno.
Samo se mora prepustiti.
Gospodine Kider? Seate li se kad ste rekli da imate neki
zadatak za mene? Je li to ovo, poziranje, ili neto drugo?"


94

Neumesno Katja prozbori, u pogrean as. Zar nije znala da
gospodin Kider ne eli da ga prekida dok je slika. Na-mrtivi se,
on ree: Rano je sada govoriti o tome, Katja. Sada smo se otisnuli
u potragu za savrenom slinou. Na velikom platnu. Katja
Spivak je isuvie nova u mome ivotu i premlada da bismo nas
dvoje razgovarali o tome sada."
Katja bee ukorena. Katja bee zainteresovana. Premlada? Da li je
to znailo da je Markus Kider oekivao da nastavi da se via s
njom i nakon leta? Poto ode iz Bejhed Harbora i vrati se u
Vajnlend? Ona e se vratiti kui odmah posle Praznika rada i
krenue u kolu ve narednog dana. A gospodin Kider bi trebalo
da se vrati u Njujork, barem je Katja tako razumcla iz njegovih
opaski.
Tamo je Markus Kider iveo na petnaestom spratu jedne stare,
prastare i veoma skupe" zgrade na Petoj aveniji, s pogledom na
Central park. Rekao je Katji da mora doi jednom da ga poseti.
A kako da vasposetim, tako daleko u Njujorku?, upitala je Katja
sumnjiavo.
Huan e te dovesti, naravno. Kad god mu to naredim. Kad god Katja
Spivak odlui.
Katja se nasmejala nervozno. Ali i uzbueno, u isti mah. Luda
misao pade joj na um: On hoe da se oeni sa mnom! Ili moda da me
usvoji.
Gospodin Kider joj se sada obraao ljubaznim glasom: Sve u
svoje vreme, Katja. Taj zadatak nije tako lako obaviti. Teko je
dostii ono: T iveli su sreno do kraja ivota.' Ljudima poput nas,
roenim u pogrena vremena."
Katja najednom pomisli na svog oca. Obeavam da u se vratiti,
duo. Za tvoj roendan. Da, tata e doi! Tata obeava. Katja oseti kako
joj se grlo stee; samo to nije zaplakala.
Obrisala je oi, nadajui se da gospodin Kider nee primeti-ti.
(Naravno da je gospodin Kider primetio. Gospodin Kider je sve
primeivao.) Jer prvi put je Katji sinulo da se njen otac, Dad
Spivak, nije vratio u Vajnlend kako je obeao zato to ga je neto
spreilo u tome, a ne zato to je zaboravio svoju kerkicu, ili
porodicu. Moda se prijavio u vojsku i otiao da se bori u onome


95

to se u novinama nazivalo Zaliv-skim ratom, ili operacijom
Pustinjska oluja, kako god ve da jeste, ili bee. (Nekoliko Katjinih
mlaih roaka borilo se tamo. I starijih momaka koje je poznavala,
to su zavrili Vajnlendsku gimnaziju.) Ali Dad Spivak bi se
uskoro mogao vratiti u Vajnlend i Katja e ga opet videti. Katja, ta
se to desilo s tobom? Gde je moja kerka Katja? Kako si samo porasla...
Crni barunasti prekriva je iritirao Katjinu kou. Najednom je
obuze nemir, nelagoda. Gospodine Kider? Koliko jo? Ne - ne
oseam se ba najbolje."
Iznerviran, gospodin Kider ree da mu treba jo nekoliko minuta,
zamolio bi je da zauzme preanju pozu, da prestane da se vrpolji,
i zamolio bi je da podigne glavu, da, upravo tako: Oi ka meni,
Katja", i ako moe sa osmehom, a Katja nemono ree: Ja - ja bih
da idem. Ne elim da budem ovde", na ta gospodin Kider,
namrtivi se, ree: Katja, zna da e ti biti plaeno. Mora da
pozira profesionalno ako eli da ti se plati", a Katja ree,
uspravivi se u sedei poloaj, prekrstivi ruke preko grudi tako
besramno izloenih u ipkanom grudnjaku, i ne razdvajajui noge
kako bi sakrila malu runu pikovu tetovau: Ja - ja ne elim
novac! elim da skinem ovaj jebeni ve - mrzim ga! Mrzim ovo!
Ne elim va prokleti novac, gospodine Kider!", jer Katji se
najednom uini da zaista to i misli. Daje sve vreme mislila tako!
Ako insistira, Katja. Ali ponaa se vrlo detinjasto."
Gospodin Kider je bez osmeha odloio kistove. Katja ga nije ni
pogledala, odjurila je u kupatilo, gde je brzo skinula crveno
svileno rublje i obukla svoju odeu u kojoj se oseala prijatno: beli
pamuni grudnjak i jeftine najlonske gaice, bolero koji je od znoja
jedva primetno izbledeo oko vrata, beli orts. Nazula je sandale.
Srce joj je zbog neega lupalo ubrzano. Videvi svoje zajapureno
lice u ogledalu iznad umivaonika, obuze je tako stravian bes
prema Markusu Kideru da nije mogla pogledati sebi u oi. Kakva si
ti drolja! Poput tvoje majke, Esi - pogledaj se samo. Volela bi da je
mogla da iscepa mrski ve na komadie, ali nije, pa ga je zguvala
u grudvu i zafrljaila u oak bletavobelog, sjajnog i kupatila -
vie enskog toaleta, nego kupatila - gde se uurio kao kakva
ranjena ivuljka. U vazi na polici stajao je buket fosilnog cvea


96

udnovatih boja, postavljen tako da se odraava u ogledalu koje se
prualo od poda do plafona, utisak bee fantastian. Katja vide
svoju ruku, ruku nevaljalog derita, kako posee da prelomi
stabljiku izuzetno duge grimizne rue, koja pade na bele ploice,
smrskavi se. Katja? Je li sve u redu?"
Gospodin Kider je usplahireno pokucao na vrata kupatila. Katja
se bila zakljuala, i sad ih je, razjarena, otvorila. Mora da je Markus
Kider odmah primetio skrenu grimiznu ruu na podu i zguvani
donji ve od crvene svile, a na licu Katje Spivak izraz histerinog
besa. Pustite me! Ne po-pokuavajte da me zadrite! Ja - ja ne bi
trebalo da sam ovde! Idem sada." Katja se grubo progurala pored
zabezeknutog oveka, usne su joj besno mrmljale: Matori
pokvarenjae, odakle ti samo pravo, i odakle Engelharlovima pravo,
prokleti bili, mrzim vas. Katja je zgrabila svoju torbu od slame i
krenula ka vratima. Sav ojaen, Markus Kider ju je sledio,
izvinjavajui se: Draga Katja! ta se, pobogu, desilo? Ovo je bio
samo - jedan eksperiment, u ivim bojama i svili. Svilena tkanina i
svilena koa. Kao Renoar..." Katja je razmiljala: Mogu da odem
odavde, neu se vie vraati. Ne treba mi novac ovog oveka, no - zaista
udno! - kao da sve to bee neki san u kojem je pokuavala da se
probije kroz gusti, lepljivi kal, ona zastade navratima; kad se
dokopala vrata disanje i drhtanje joj se umirilo, iznova je osetila
ono stezanje u grlu, koje joj je teralo suze na oi; a moda je Katja i
zaplakala, jer kako je mogla na taj nain da se ponaa prema
Markusu Kideru, koji je bio tako dobar prema njoj, pravi
dentlmen - odnosio se prema Katji mnogo ljubaznije nego njen
roeni deda, i video je u njoj takav potencijal, takvu vrednost i
posebnost, kao to niko nikad u Vajnlendu nije video, ukljuujui i
njenog oca. Katja je stajala na vratima u zadnjem delu ateljea
gospodina Kidera i kao da nije bila u stanju da iskorai na terasu i
pobegne. Dahtala je poput izdresiranog psa koji ne moe da se
oslobodi svoje dresure, iako mu je dresura nanosila bol,
poniavala ga, omalovaavala i pokoravala.
I tako je Katja stajala u dovratku ateljea gospodina Kidera
posmatrajui Atlantski okean, uzburkani talasi belih kresta jedva
su se videli pod sve bledom sunevom svetlou, i gospodin Kider


97

joj tiho prie s lea znajui daje sada bolje utati, jer ukoliko bi
rekao neto Katji samo bi je jo vie razdraio. Neno ju je
gospodin Kider pomilovao po kosi, kao to se miluje krzno
uplaene ivotinje; gospodin Kider ju je pomilovao po ramenu, i
ruci; gospodin Kider ju je obuhvatio oko zapea svojim dugim,
lepo oblikovanim prstima, ali sasvim blago. Jer Markus Kider je
uvek bio ne-an prema Katji, na svoj sveani, uglaeni nain. I
znala je da Markus Kider nee zaboraviti da joj plati.
Katja, neu vie nikad traiti neto takvo od tebe. Pov-redio sam
te, vidim."
Gospodin Kider okrenu Katju, spustivi joj ruke na ramena,
neno ih je stegao i vrsto ju je drao. I ona podie pogled ka
njegovim oima i vide u njima iskreno kajanje. A da li ju je on
zaista povredio? Zapravo i nije. Crveni svileni ve bee ala, nita
vie. Katja Spivak je bila jaka, i Katja Spivak je bila pametna. Poput
svih Spivakovih, Katja je oekivala da joj se plati.
Gospodin Kider uze Katjinu aku i rastvori joj prste kako bi joj na
dlan spustio sveanj uredno sloenih novanica. Zna da te
oboavam, Katja. Ja teim samo da dosegnem tvoju savrenu
slinost - da te oplemenim. Veruj mi! Vide-e."
Katjini ukoeni prsti stisnuli su novanice, kao to su to uvek
inili. Dobro! Isplaena je, konano.
,,A ini mi se da i ti osea neto prema meni, Katja? Da li sam u
pravu?"
Uvrnuti govor Markusa Kidera! Katja je stajala bez rei, grizui
donju usnu. Opet je osetila knedlu u grlu. Jedva se usuivala da
pogleda privlano ostarelo lice Markusa Kidera, te njegove oi
koje su joj bile tako lepe, prepune ljubavi prema njoj, usaene u
crmpurasto izborano meso.
Oprosti mi, Katja! Sledei put e biti potpuno drugaije,
obeavam."
Katja se u zagrljaju gospodina Kidera ukoila, ali nije se opirala. I
njegove usne na njenoj slepoonici, vreli dah u njenoj kosi, na
njenom obrazu; polako, kolebljivo, primiui se ka njenim ustima.
I najednom je gospodin Kider ljubio Katju. A Katja, zgranuta, ni
ne znajui ta ini, stajala je mirno u njegovom zagrljaju kao


98

posluno detece, i tako zateena, uzvratila mu poljubac, kao to bi
uzvratila poljubac svakom mukarcu ili momku prema kome bi
osetila snanu naklonost; jer usne gospodina Kidera behu tako
tople, tako meke i ugodne, i nisu od nje traile nita, i Katja se
odjednom oseti tako usamljenom, na granici suza.
Otrgla se. Otrala je niz poploanu stazu, steui torbu od slame,
steui novanice u aci, pre nego to je gospodin Kider stigao da
je isprati i oprosti se od nje na kapiji.


Nekoliko ulica dalje Katja je rairila aku, zastala je da prebroji
novanice pod svetlou izloga neke prodavnice: pet novanica od
po dvadeset dolara. Pet! utavih i glatkih kao da su upravo ispod
ekia izale.
























99

19.


Nijedan se poljubac ne zaboravlja; ostaje u seanju kao da je
stvaran, te je Katja narednih dana, a naroito noi, iznova i iznova
proivljavala dodir toplih usana Markusa Kidera. I srce bi joj u
znak protesta jae zadamaralo: Kako si samo mogla! Da ga poljubi!
Tog malorca! Da poljubi! Da dozvoli da te zagrli i poljubi i da mu jo
uzvrati! Usta starca i usta Kalje Spivak! Kako si samo mogla.
Pet novanica od po dvadeset dolara Katja je paljivo sakrila sa
preostalim novcem koji joj je dao njen prijatelj: ukupno dvesta
ezdeset dolara.























100

20.


Ko je to? Ah, Katja! Pa, ao, duo."
Katjina majka se konano javila na telefon. Koliko je samo puta
Katja okrenula njen broj. Esi Spivak se napokon javila.
Isprva je zvuala nadrndano. I iznemoglo, kao da ju je Katjin
poziv upravo probudio. Ali nije zvuala kao daje pijana, niti
ozbiljno ljuta. Esi se, zapravo, oraspoloila, inila se srenom to se
uje sa Katjom, kao da ju je neko munuo laktom, rekavi: To ti je
kerka! Kerka koja ti je uinila uslugu! 'Ajde, Esi, budi prijatna. Iako se
Esi nije potrudila da nazove Katju, inila se iskreno radosnom to
je Katja nazvala nju, iako je u po bela dana (u pola etiri popodne?
Da li je mogue?) zvuala kao da se netom probudila. Katja je vi-
dela kako se njena majka bunovno smei i brzo prolazi prstima
kroz otru, u crveno ofarbanu kosu dok pita Katju kako je? Kako
se Egenstajnovi odnose prema njoj? Koliko e jo nedelja Katja
ostati tamo? Tek tada se setila eka koji joj je Katja poslala pre
nekoliko nedelja i stala da joj se preterano zahvaljuje: To je bilo
tako lepo od tebe, Katja! Mila moja devojice. Bila sam ve digla
ruke, kad ono moja najbolja kerkica, moja draga Katja, izbavi
mamu iz nevolje. A one tvoje odvratne sestre - zna ta? Nisu htele
ni da mi se jave na telefon."
Katja je napeto iekivala da njena majka postane sumnjiava i
upita ko je taj Markus K. Kider, koji joj je poslao ek, ali na njeno
iznenaenje majka prede na drugu temu, kako joj se srea
nasmeila u Atlantik Sitiju, gde je onomad osvojila silne novce u
Tadu", i gde je uvek imala sree, ili gotovo uvek. Upoznala je
tamo tog dragog, zaista pristojnog oveka", pravog doktora" -
specijalistu za digastivni traktat" - iz Moristauna, koji joj je
pozajmio lovu za blek-dek i pripomogao joj da plati uee za
njen novi merkjuri grand markiz, 1989. godite... Katja je pritisnula
slualicu vrsto na uho dok je uzbueni glas njene majke treperio,


101

povremeno se gubei; dolazilo je do nekih smetnji, i Esin glas se
pojaao. Katja? Jesi li jo tu? Zna ko hoe da sko-kne do tamo da
te vidi? Roj Mraz - tvoj ludi roak Roj? Bio je na rehabilitaciji i
porastao je, simpatian deko, ili bi mogao da bude... Pitao me da
mu dam tvoj broj, Katja?" A Katja odmah ree ne, Engelhartovi ne
vole daje zovu ovamo, a posebno ne momci; Katjina majka ree:
Onda ga moe dobiti u automehaniarskoj radionici kod Fricija.
Javi mu se."
Kad je prekinula vezu, Katju obuze slabost, pometenost,
shvativi da je zaboravila da pita majku kada e vratiti trista
dolara, jer ne bee li to pozajmica?
Ne bee li to pozajmica od gospodina Kidera? Ili poklon?


























102

21.


Neu.
Nee nazvati Roja Mraza, i nee se opet videti sa Markusom
Kiderom.
Ponela je svoj blok za crtanje i bojice u Harbor park. Dok je Tria
ciala sa ostalom decom bacajui komadie hleba uzbuenim
barskim pticama, Katja je sedela na klupi sa malenim Kevinom u
kolicima i crtala prizor koji je videla pred oima: razlepetano i
kretavo mnotvo labudova, kanadskih i belih gusaka, divljih
pataka, sve odreda lepih ptica, ali tako kominog ponaanja. Jo
kominiji bili su vrapci koji su uletali u taj krkljanac i otprhivali sa
komadiima hleba koje bi pokupili tik ispod kljuna velikih ptica.
ovek se morao glasno nasmejati kad vidi kako te siune ptice
odleu sa komadima hleba velikim bezmalo kao njihove glavice...
Katjini prsti nisu se pomerali tako brzo i vesto kao prsti gospodina
Kidera dok ju je skicirao u ateljeu, ali njeni crtei nisu bili loi,
mislila je Katja. Stos je bio u tome, kako ju je gospodin Kider
pouio, da vidi pre nego to pone da crta; ako prebrzo pone
da crta, bez gledanja, zabrljae. Nastavnici u osnovnoj koli
hvalili su Katjine crtee krejonom na kojima su se pripovedale
neke priice, poput stripova, ali njena sestra Trejsi joj je sruila
iluzije rekavi da nastavnici u osnovnoj koli hvale gotovo svakog
ko nije retardiran i da Katja ne bi trebalo tome da pridaje neki
znaaj. Ali sada, otkako je Trii itala Zeku Peku i druge knjige za
decu, u njoj se rodila misao: I ja bih mogla da piem i ilustrujem takve
knjige. Moda!
U Vajnlendu, u kuama ena kod kojih je Katja esto dadiljala,
nije bilo slikovnica koje bi itala deci; televizor je bio stalno
upaljen, svejedno da li gaje neko gledao ili ne. U Bejhed Harboru,
u domainstvima poput Engelhartovih, sva deca su imala knjige,
predivno ilustrovane knjige pria u kojima su se pojavljivale


103

ivotinje kao to je Zeka Peka koje su mogle da govore i
razmiljaju kao ljudi i zasmejava-ju te. Ponekad su knjige bile
zastraujue, ali nikad previe; uvek bi se sreno zavrile. Katju je
iznenaivalo koliko su te knjige bile skupe. Samo su imuni ljudi
mogli da ih priute, i mada su mogle da se pozajme iz gradske
biblioteke, inilo se da su samo imuni ljudi znali i marili za njih.
U vajnlen-dskim domovima u kojima je Katja Spivak boravila nije
bilo knjiga, tek pokoje novine: samo TV.
Katja se stresla, setivi se toga. Nije elela da se vrati u Vajnlend!
Poela je da se plai Vajnlenda.
Izvinite. Vi ste Katja?"
Pojavio se iznebuha. Mukarac mirnog glasa, u kasnim
tridesetim otprilike, u tamnoj jakni, tamnim pantalonama i beloj
koulji otkopanoj ispod grla, sa oferskom kapom sa obodom i
naoarima za sunce. ,Ja sam voza gospodina Ki-dera. Imam neto
za vas."
Zateena, Katja je primila ono to joj je taj ovek uruio: ogromnu
kovertu napravljenu od crvenog pakpapira, na kojoj je velikim
tampanim slovima pisalo: ZA KATJU.
Katja je otvorila kovertu, izvukla presavijeni list krutog
pakpapira i proitala:


Najdraa Katja,
izvinjavam se. Oprosti i doi danas na ajanku na terasi, povedi i decu.
Obeavam da e biti zabavno i veselo, a Huan e vas dobaciti autom.
Sav ucveljen koliko mu nedostaje, tvoj prijatelj

Markus Kider


Sav ucveljen. Katja se nasmejala pomislivi kako je Markus Kider
ucveljen zbog nje, ali je ustro presavila pismo i rekla vozau
Huanu: Kaite mu - gospodinu Kideru - da ne mogu. Zahvalite
mu se u moje ime, ali - ne mogu."
Ozbiljnim glasom voza ree: Onda moram da vam predam
ovo."


104

Druga koverta? Ovog puta napravljena od nebeskiplavog
pakpapira, naslovljena velikim tampanim slovima: ZA KATJU.


Najdraa Katja,
Razumem! Zapravo, predvideo sam to! Naravno da ne moe da do-vede
decu s obzirom na tako kratak rok.
Hoe li onda doi u neko drugo vreme, sama? Sutra uvee? Mogu li se
nadati tome?
Obeavam iskljuivo zabavu i veselje i jedan veoma lep i veoma poseban
poklon koji eka moju prelepu izuzetnu Katju, videe!
Sav ucveljen koliko mu nedostaje, tvoj prijatelj

Markus Kider


Katja se nasmeja plahovito. Ose ti kako joj se lice zajapurilo.
Prelepa izuzetna: Markus Kider je pisao tako da se u njegovom
glasu uo Zeka Peka. Katja je bila u iskuenju da pristane, ali ipak
ree vozau: Ne, hvala - kaite gospodinu Kideru da ne mogu.
ao m-mi je." Katja je mucala kao da joj se grlo steglo. Ne mogu."
Ozbiljno sveanim glasom, tamnouniformisani voza zahvalio se
Katji i krenuo nazad. Katja je skoila na noge i posmatrala ga kako
gazi preko travnjaka do parkiralita, gde je dugi, svetiucavocrni
linkon taun kar sa zatamnjenim staklima bio upadljivo parkiran.
Limuzina gospodina Kidera! Katja je zapanjeno zurila. Gospodin
Kider je poslao limuzinu po nju.
Sad su je ve i ostale dadilje znatieljno posmatrale. Kako udno
bee Katji Spivak da bude izdvojena pred drugima, osetila se
povlaeno, ali i nelagodno u isti mah. I ona tad shvati daje
nedavno videla tu limuzinu nalik na pogrebna kola, u Ulici nju
liberti, blizu kue Engelhartovih, i dok je ila na gradsku plau Ist
pond roudom, neasfaltiranim drumom, bez plonika, tako da se
moralo ii ukraj puta. Tada nije obratila panju na otmeni crni
automobil koji kao da ju je pratio na izvesnom odstojanju;
pretpostavila je da je u pitanju sluajnost, da nema nikakve veze sa
njom. Sada je morala da se zapita da li je vozau, Huanu, bilo na-


105

loeno daje uhodi, ili da li se moda i gospodin Kider nalazio
unutra, na zadnjem seditu, iza zatamnjenih stakala, uhodei je.
Moda je gospodin Kider oekivao da ga Katja primeti? U stilu
Zeke Peke, kao da se igra murke.
On ne bi eleo da me uplai. Ne mene.
Katja je znala daje to tako. Markus Kider nikada ne bi uplaio
nju.
No, postoji jedna re za takve stvari: proganjanje.
Barem dvojica bivih momaka proganjali su Katjinu majku
nakon raskida. Nacrtali bi se ispred klinike u kojoj je tida radila,
nudei se da je odbace do kue. U prodavnica-ma, trnom centru,
na ulici, sluajno" bi naletali na nju. Najuporniji progonilac bee
Arti, koji je toliko dosaivao Esi telefonom da je morala da
promeni broj, a Katja se pri-seti i onog zastraujueg susreta s njim
ispred kole kad joj je ponudio prevoz do kue... Ne moe se otresti
kretena, rekla je Esi. Oni moraju da se ohlade, a ne ti.
Arti je naposletku odustao, ili nestao. U Vajnlendu ljudi esto
nestanu. Odreena vrsta ljudi.
Ali Markus Kider nije bio od te vrste.
,,Kat-a? Je 1' sve u redu?"
Tria Engelhart stajala je ispred nje, zabrinuto iajui palac. Tria
je bacila sav hleb koji joj je Katja dala, no bune barske ptice bile su
jo gladne. Katja je uverila devojicu da je dobro, naravno da je sve
u redu, ali bilo je vreme da se krene kui.
Zapravo, jo nije bilo vreme. Nisu ostali u parku ni blizu koliko
su inae ostajali. Ali Katja je uhvatila devojicu za ruku i gurnula
kolica sa malenim Kevinom, opazivi krajikom oka kako otmeni,
svetlucavocrni linkon taun kar naputa parking i odlazi, neujno i
sklisko poput morskog grabljivca.

Odlazi! Odlazi! Ne volim te! Mrzim to me voli.







106

22.


Evo dokaza da je Katja mogla da se dri podalje. Od Markusa
Kidera, da se dri podalje. Poklone koje joj je nudio, novac za
poziranje" - mogla je da odbije.
I njegove poljupce. I njegovu ljubav. Mogla je da odbije.
Moe da poe sa nama u nedelju popodne, do Kejp Meja? U
svoje slobodno vreme?" Gospoa Engelhart je to rekla sa blagom
nevericom, kao da nije najbolje ula Katju.
Katja je rekla da, ako moe da bude od pomoi gospoi
Engelhart. Ako ima mesta za nju na jahti. Katja je govorila
ponizno, kao da trai posebnu uslugu, iako je znala - kao i njeni
poslodavci, dodue - daje njeno prisustvo na tom izletu brodom,
sa prijateljima Engelhartovih koji su poveli dvoje male dece,
dragoceno.
No, lukava Lorejn Engelhart nije rekla: Katja! Spasila si nas, ve,
uz odmereni smeak: Mada, ne moemo da ti platimo
prekovremeni rad. Samo redovni. Nadam se da razume."
Katja je revnosno klimnula. Razume!


I tako je Katja krenula na vetroviti izlet sa Engelharto-vima i
njihovim prijateljima, du obale Derzija, ka jugu, do Kejp Meja,
gde su posetili rodbinu; i Katja bee od velike pomoi, brinula se o
nemirnoj deci, ali i o odraslima, sluila pia, brisala kad bi se neto
prolilo, prava unajmljena devojka ljubaznog osmeha koja je znala
gde joj je mesto; i Engelhartovi su bili zahvalni to je pola s njima
i inilo se da im se opet dopada, kao pre Markusa Kidera. Jer Katja
je elela da se dopadne, imala je tu slabost: oajniki je elela da se
dopadne, ak i ljudima koje je mrzela. Jer to bee imuan svet,
Engelhartovi i njihovi gojazni prijatelji, a nikad ne zna, kako je Esi
Spivak govorila, hoe li lovator potroiti neto novca i na tebe.


107

Katjina majka je mislila na mukarce. U tome bee dra Atlantik
Sitija. Sklonost ka kockanju podrazumevala je kockanje svake
vrste.
Ali ne. Glupo je to je Katja umiljala da bi Engelhartovi iz Sedl
Rivera mogli da uine neto za nju. Kakva uzaludna elja.
Katja je znala da je ona potrona roba za te ljude. Oni su bili
potroai, korisnici - koristili su ljude i odbacivali ih. Bez obzira to
je Tria oboavala svoju dadilju; Katja Spivak je bila samo devojka
koju su unajmili preko leta i koju nee unajmiti sledee godine. Jer
gospoa Engelhart je angaovala Katju iskljuivo zato to su je
odbile ostale de-vojke, devojke koje su htele da im se plati vie od
minimalne zagarantovane zarade.
Devojke koje su znale da je Lorejn Engelhart podla i krta ena.
(Posteljina na dadiljinom krevetu i pekiri u njenom kupatilu bili
su otrcani i izlizani od silnih pranja. ak su i sijalice u sobi za
dadilju bile slabije.) A Maks Engelhart, nakon nekoliko aica,
poeo bi da te odmerava sa prljavim, ovlaenim osmehom,
njegove oi bi milele po tebi kao mravi. Mogla bi se lepo provesti sa
mnom, lutko. Jel' zna, ha!
Maks Engelhart je krmanio bunim Kris-Kraftom" koji je
poskakivao i propinjao se po uzburkanim talasima uz obalu
Derzija, a Katja je morala da mu donese pie u plastinoj ai i
stoji pored njega, sluajui ga kako se hvalie, dok joj je hladni
vetar mrsio kosu i terao suze na oi, i u svojoj usamljenosti ona je
razmiljala o Markusu Kideru kako joj otvara aku i gura
novanice u dlan (jer on e joj uvek platiti, obeao je); o Markusu
Kideru kako govori daje oboava i da e je oplemeniti"; kako
slika njen portret, koji e nepoznati ljudi gledati i diviti mu se;
kako joj ljubi usne toplo, neno, kao to Katju nikad ranije niko
nije poljubio, i kako samo neobino i prelepo to bee, kako ona
uzvraa poljubac Markusu Kideru, i podie ruke da bi ga zagrlila.
Na podu glisera Katja je kasnije nala par kockica koje su ispale
iz kutije za drutvenu igru pod imenom Kazino". Katja ih je
protresla u ruci, pomislivi: Ako ispadne est ili vie, videu se sa
gospodinom Kiderom opet. Ako ne, onda neu.
Bacila je kocke, i ispalo je devet.


108

23.


Ah, Katja! Dola si."
Sve je bilo dogovoreno: voza gospodina Kidera pokupie Katju
pola ulice dalje od kue Engelhartovih, kako bi je u dugom crnom
linkon taun karu odvezao do zadnjeg de-la prelepe stare kue sa
fasadom od indre u Ulici Proksmir broj 17. A iza kue, pod
kronjom senovite vistarije, stajao je Markus Kider, ekajui je.
Bilo je kasno, prolo je jedanaest sati uvee. Napokon su svetla u
domu Engelhartovih pogaena; a i kua Markusa Kidera, u Ulici
Proksmir broj 17, posmatrana sa ulice, inila se mranom.
Bojaljivo je Katja pozdravila svog vremenog prijatelja. Svog
vremenog ljubavnika, takvim je trebalo da ga smatra. Dodue, u
polusvetlu, sa srdanim osmehom na licu, tako visok i stasit,
moglo bi se pomisliti da je gospodin Kider znatno mlai.
Rukovali su se. Gospodin Kider ovla spusti usne na Katjin obraz
i zagrli je, zbog ega se Katja zatetura, plahovito se nasmejavi, i
suzdravi se da nagonski, u odbrani, podigne laktove. Osetila je u
njegovom dahu poznati slatkasto opori miris. Pio je, pomislila je
Katja. On me se plai.
Draga devojko! Tako sam srean to te vidim..." Gospodin
Kider, izmotavajui se, poe da obasipa Katjine ruke poljupcima,
vlano je cmoktao kao to se ljubi dete kad hoe da se ono najei i
nasmeje se. Jer Markus Kider je uvek takvim lakrdijakim
ponaanjem nastojao da stekne prevlast nad situacijom. Katja se
nadala da njegov voza, Huan, koji je uterivao kola u garau, nije
nita primetio.
Obgrlivi je oko ramena, gospodin Kider povede Katju u kuu.
Kroz mrani lavirint bate gde ju je ubadalo trnje rua, preko
kamenom poploane terase u zadnjem delu kue gde je gorelo
jedino svetio napolju, pa u atelje gospodina Kidera, u kojem su
prijatno mirisale boje. Katja se iznenadila kako joj se prisnom


109

uinila ta prostorija, kao neka vrsta utoita, skrovita za koje niko
osim gospodina Kidera i Ka-tje Spivak nije znao. Nije joj palo na
pamet da se zapita da li su i druge devojke i ene iji su portreti
visili u senci, na zidu, svojevremeno imale isti oseaj.
Dobrodola i dobro mi se vratila! Nisam bio u stanju da slikam -
jedva da sam i oka sklopio - od... prole nede-lje." Jo jednom
Markus Kider spusti svoje tople, suve usne na Katjin obraz,
uzdrano i bezopasno. Katji proe kroz glavu: Ovaj ovek me voli!
To se u ovoj sobi desilo.
Bilo je neeg arobnog u tom otkrovenju. Katja oseti kako joj se
grlo stee kao da e zaplakati.
Gospodin Kider nije upalio jarka svetla u ateljeu, ve samo
nekoliko stonih lampi. U ogledalu iznad kamina, kao kroz kakvo
providno platno, video se odraz mlade plavokose devojke i
starijeg sedokosog mukarca, ublaenih kontura. Na polici ponad
kamina, ukraeni staromodni sat koji Katja nije ranije primetila
otkucavao je s pouzdanom mero-davnou, okruen vazama sa
fosilnim cvetovima to su bleskali i svetlucali poput treptavih
oiju. A u pozadini, fluidna snolika muzika izuzetne lepote, poput
vode to neno ubori preko kamenja.
ivahno gospodin Kider protrlja ruke. Bezizraajnim glasom on
saopti Katji daje radina gospoa Bi" otila na nekoliko dana,
ostavivi ga prilino usamljenog: Osim ako gospoa Bi nije s
uasom zatoena u nekom sobiku u potkrovlju ove ogromne
stare kue, gde zuji i udara o tvrdokorno prozorsko okno."
To je bilo smeno! Katja se morala nasmejati na prizor gospoe Bi
smanjene do veliine pele, kako zuji i udara o tavanski prozor.
Pie, Katja? Mora se neto popiti, u ast povratka modela
razmetnog."
Kao da je Katja bila odsutna jako dugo, a ne manje od nedelju
dana.
Pet dana je prolo. Za one koji vole, itava venost.
Bilo je jasno: gospodin Kider izgledao je nervoznije, uzbuenije
nego obino. Prsti su mu malice podrhtavali dok je sipao vino u
dve ae sa dugim noicama: gotovo do vrha za sebe, a za Katju


110

paljivo odmerena treina crnog vina po-meana sa dve treine
kisele vode iz duguljaste zelene boce sa francuskom etiketom.
Mogu ja i isto vino, gospodine Kider", pobunila se Katja.
Nemam vie deset godina."
Uistinu nema, draga Katja! Upozorila si me kad smo se
upoznali na tvoje 'poroke' - u koje se, na moje razoarenje,
proteklih nedelja nismo ba imali prilike uveriti. Ali i pored tvojih
draesnih 'poroka', ipak si ti i dalje maloletna po zakonu uvek
budne drave Nju Derzi."
Ipak, gospodin Kider je podigao au da nazdravi -'Savrenoj
slinosti' i onome koji joj tei" - kucnuo se sa Katjom i otpio gutljaj.
Popila je i Katja.
Katja se iznenadila kako je jak, opor ukus imalo to vino,
oekivala je neto nalik na slatkasto lokalno vino koje je pila na
urkama. I pored toga to bee razblaeno kiselom vodom, od
njega joj se skupie usta.
Blago je gospodin Kider ukori: Vino se mora pijuckati, Katja. A
ne ispijati. Ako si edna, mila, sada ili dok bude pozirala za svoj
portret, zamolio bih te da pije kiselu vodu."
Dakle, planirana je jo jedna sesija poziranja za to vee. Katja je
pretpostavljala da e biti tako. Ali ovoga puta ne u onom smenom
donjem veu od crvene svile!
Kad ga je videla kako je eka ispod stabla vistarije, poput
otmenog ljubavnika sa neke ilustracije iz kakve stare knjige
pripovedaka, Katju obuze strast prema Markusu Kideru; tako
snana privlanost, moda ga je stvarno volela. No, njena
spivakovska dua nepristrasno je raunala: Ako mije prolog puta
platio sto dolara, sada e mi platiti vie...
Mora da je naao iscepani, raskomadani, zguvani ve od crvene
svile na podu kupatila gde ga je Katja zafrljaila. Mora da je znao
koliko je Katja mrzela da pozira tako obuena, da se ponizila samo
zbog njega.
Gospodine Kider..."
Zovi me Markus, molim te. Gospodin Kider je - bio je - moj
ostareli otac, biznismen bez imalo mate i poleta, on jedva da
zasluuje tebe."


111

,,M-Markus." Katja to ree nesigurno, najednom se zastidevi.
Mar-kus. Najbolje je to izgovoriti kao spondej, mila."
Katja nije imala pojma ta je spondej. Mar-kus: isti naglasak na
oba sloga.
Muzika koju uje, Katja - to je Ravel, preraen za harfu. Da li ti
se dopada?"
Prelepa je, gospodine Kider", utivo je rekla Katja, a zatim
dometnu: Mar-kuse."
Zaista je prelepa. Izabrao sam je posebno za veeras. Mogla bi
da studira harfu, zna, Katja - i da pusti dugu kosu, sjajnu i
talasastu niz lea."
Meu njima je vladalo neko udno uzbuenje. Neka vrsta
elektrine napetosti, kao u vazduhu pred oluju. Katja se pitala da
li je gospodin Kider uopte oekivao da e se ona opet pojaviti, i
da li bi se to moglo nekako okrenuti u njenu prednost.
,,A da sedne, Katja? Pretpostavljam da si se naradila ovih dana,
oko gospoe Vodencvet i dece. Kako si ti samo jedna dobra mala
dadilja, poput Pepeljuge - koja se nikad ne ali, iako je njena zla
poslodavka tera da spava u pepelu."
Katja je sela, na sofu. Gospodin Kider se spusti pored nje, ali ne
obeshrabrujue blizu. Videlo se da se trudi da ne uznemiri svoju
mladu posetiteljku; resio je da se ponaa kao dentlmen, pa moda
ona prie k njemu. Katja je esto zamiljala da e je gospodin
Kider poljubiti im ostanu nasamo, kao to ju je poljubio pre pet
dana; no, on joj je tek ovla spustio usne na obraz, a sada ju je
samo dodirnuo po nadlanici dok je govorio i lagano pomilovao po
zapeu. Ubrzalo mu se disanje, uestilo. Katja je primetila da se
on sredio za ovo vee: njegova izduena, mrava, svee izbrijana
vilica kao da se sijala odiui reskim zimzelenim mirisom, a
bezmalo bela kosa bee uredno zaeljana, jedino mu je na elu
otro trcala. Kako mu samo behu svetle, budne i umne te ivahne
plave oi, a tek koa rumena! Pod svetlou lampe Katja jedva da
je mogla razaznati mreu bora na njegovom licu, nabore na
visokom elu i neobine uspravne linije na obrazima, nalik na
potoie suza, koje su doprinosile utisku izvajanog dostojanstva.
Gospodin Kider je nosio let-nje pantalone na peglu" i krem


112

koulju raskopanog okov-ratnika odakle mu je virio busen
svetlucavih dlaka. Strasno je govorio: Bio sam zabrinut da bih te
mogao izgubiti, Katja. Da sam rekao - ili uinio - neto neoprostivo
i da ti vie nee hteti da me vidi. Nakon to sam se onako
iskreno izjasnio - kad je tvoj ljupki portret najzad poeo da se
pomalja iz haosa praznog platna..."
Katji doe da prasne u smeh. Kako je samo Markus Kider
preterivao! A bila je, u isti mah, i duboko ganuta, te je elela da
uveri gospodina Kidera da mu se, evo, vratila i da e mu opet
pozirati.
Katja otpi gutljaji. Ukus vina kao da se popravljao. U
nozdrvama oseti peckanje koje ju je teralo na kijanje.
Ovog oseanja izmeu nas, Katja, koje je oivelo onog jutra na
Aveniji ouan, i koje pokuavam da doaram u umetnosti - i ti si,
mila, svesna, zar ne? Da smo mi srodne due, roene u pogrena
vremena?"
Katja se ugrize za donju usnu, promrmljavi neto poput:
Valjda."
Zaista tako misli, Katja? Ne kae to samo da bi me razgalila?"
Razgalila? Katja nije bila sigurna ta to znai. Osim ako gospodin
Kider nije pitao da li ona lae ne bi li ga umirila. Kao to devojke i
ene ine, da bi umirile mukarce.
Premda ja sigurno mogu da volim za oboje, mila. Ako mi
dozvoli."
Sedeli su utke, potreseni. Gospodin Kider joj je milovao
nadlanicu, ali nita vie od toga. Ako bi krenuo daje dodiruje, ako
bi je zagrlio, razmiljala je Katja nemono, ne bi mogla da se
izmakne; spustila bi mu glavu na rame, prislonila lice uz vrat... Ne
bi mogla da odoli Markusu Kideru u ovom trenutku, jer niko na
itavom svetu nije toliko cenio Katju Spivak koliko Markus Kider.
Pomislila je: Oprostio bi mi sve, toliko me voli.
Najednom Katja ree: Nikad mi niste ispriali ko je bila Naomi,
gospodine Kider." ustro dodavi svojim odse-nim naglaskom
Derzija: Mar-kuse."
Naomi je, nekad davno, bila jedna veoma ljupka devojka, mila.
Manje Katja - jedna neostvarena i nepotpuna Katja."


113

,,Je li vam bila u rodu? Da li je bila... vaa kerka?" .
Ne. Nije."
Iako se gospodin Kider ukoio od nezadovoljstva i prestao da joj
miluje ruku, Katja je bila uporna: Pa, ko je onda ona bila? Da li ste
je voleli?"
Savetovao bih ti da zaboravi Naomi, mila. Postoje neke male
zagonetke koje ne treba nikad odgonetnuti."
Ali ta se Naomi rodila blie vremenu kad ste se vi rodili,
gospodine Kider, nego ja, zar ne? 'Hiljadu devetsto trideset trea -
hiljadu devetsto pedeset esta.'"
Gospodin Kider je zurio u Katju, zaprepaen. Ali - otkud to
zna?"
Videla sam knjigu. Knjigu u biblioteci koju ste joj posvetili.
Slikovnicu o polasku u kolu malenog tvora, koju sam itala Trii
Engelhart. Videla sam posvetu - 'Za moju pokojnu Naomi.'"
Sad gospodin Kider ustuknu od Katje. Sa lica mu ieznu osmeh.
'Za moju pokojnu Naomi' - zaboravio sam."
Da li je i Naomi bila vaa srodna dua? Kako ste mogli da
zaboravite srodnu duu?"
Tamno, oporo vino kolalo je Katjinim venama, nag-navi je da
izusti takve rei. Jer Katja je u tom asu bila alosno ljubomorna na
tu drugu devojku, bogatu plavuu ljupkog ispraznog pogleda.
Bee to neka vrsta otrog seksualnog zadirkivanja. Katja je bila
svesna grubosti svog naglaska junog Derzija, ali nije mogla da
ga nadvlada.
Paljivo gospodin Kider ree: Naomi je deo mog privatnog
ivota, Katja. ivota pre tebe. Bila je, zapravo, kerka mojih
prijatelja iz Bejhed Harbora, i umrla je mlada od pogubne bolesti
sline, ali ne identine multipli sklerozi. Ona obitava u mome
seanju, ali ne ivi sada, za razliku od tebe, draga Katja. Zato te
molim da se mane toga."
No, Katja nije odustajala. Ogoreno je iskrivila usta, to takoe
bee podrugljiv izraz koji je pokupila od Esi Spivak.
A ta je sa drugim devojkama? enama? Onom enom crvene,
talasaste kose" - Katja pokaza na jedan od portreta, okaen na
vidnom mestu - ,,ko je ona?"


114

Dosta, Katja! Uvek je opasno kad model odlui da progovori."
Gospodin Kider je ustao. Uurban, i trezven. Moda ga je
zabavljala detinjastost njegove mlade prijateljice. Moda je bio
zaprepaen, zgaen. Na njemu se nita nije videlo, ali poeo je da
radi, upalio je jaa svetla, postavio tafelaj ispred sofe. Katju tada
obuze aljenje. Iskapila je au i zaka-ljala se. Kako je bila prosta!
Znala je to. Kako je ispala glupa to je pokazala ljubomoru.
Pogreila je to je izazivala gospodina Kidera. Na kraju krajeva,
dola je u njegov atelje da mu pozira, i da joj se plati za to. Obukla
se briljivije nego obino, ak je stavila i ru za usne. Kurva, Kurva!
Plati mi.
Hajde, Katja. Nemamo mnogo vremena."
Bezmalo pono! Katju preplavi zebnja i kajanje.
ivahno gospodin Kider namesti sofu, ukloni jastuie, poravna
prekriva od crnog baruna. Sa oblinjeg stola uzeo je belo
ebence, ili al, koji je Katja primetila: da li je to bio onaj veoma lep
i veoma poseban poklon koji joj je obeao ako mu se vrati? Zaista
je prelepo izgledao, isheklan i ukraen belim atlasnim traicama.
Leerno gospodin Kider ree: Veeras e se, Katja, razodenuti."
Katja nije bila sigurna da je dobro ula. Razodenuti?
Tvoju odeu, Katja. Ne misli valjda ozbiljno da bih te slikao u
tim tvojim letnjim krpicama? Moe se skinuti u kupatilu i
zaogrnuti ovim alom, koji je inae tebi name-njen. Kamir i svila,
runo isheklan, iz Portugala. Za tebe."
Videvi da Katja i dalje zuri u njega, toliko iznenaena da jo nije
stigla da se uzruja, gospodin Kider strpljivo ree: Ne budi dete,
Katja. Modeli poziraju - ljudsko telo je subjekt, a u ozbiljnoj
umetnosti ljudsko telo je obino nago. Nago, ne golo. U tome ime
razlike."
Polako Katja odmahnu glavom. Ne.
Katja, da. Idi u drugu prostoriju, svui tu glupu sportsku odeu,
zaogrni se ovim divnim alom, i pojavi se ovde kao profesionalni
model. Zna da u ti platiti, mila? U redu?"
Gospodin Kider je pruio Katji beli al od svile i kamira, prilino
velik al, sa finim porubom, lak kao pero. al je zaista bio prelep.
Moe ga, kao sluajno, pokazati Lorejn Engelhart, prebacie ga


115

preko ramena prilikom sledee vonje amcem po vetrovitom
okeanu.
,,N-ne bih se sloila, gospodine Kider. Mislim da - ne elim da
poziram... naga." Katja se gotovo udavila izgovarajui tu re: naga.
Gospodin Kider se usprotivi: Katja, ono to ti eli je potpuno
nevano. Mi teimo neemu viem od elja - stanjima. Misli o
tome da se tvoja dua otkriva kroz tvoje telo, a umetnik je orue
koje omoguava da ona svetli, kao umetnost."
No, Katja tupo ree: ,Ja-ja ne znam ta to znai, gospodine Kider.
Ali ne elim to da uradim. Ja nisam zaista... model. Nisam ak ni
veoma lepa. Nemam nikakvog dara za umetnost." Rei su ispadale
iz Katjinih usta; jedva da je i bila svesna ta govori. Onaj blok za
crtanje to ste mi dali, i bojice - pokuala sam da ih upotrebim, u
Harbor parku, da nacrtam guske, ali..."
Katja, prekini! Ponaa se budalasto. Neu dozvoliti da samu
sebe nipodatava - svoju lepotu, i svoj talenat. Siguran sam da
ako bude marljivo radila i koristila svoju matu, jednoga e dana
moi da pie i ilustruje deje knjige ba kao Markus Kalen Kider
svojevremeno. Kako moe znati, ako ne proba? Sve te to eka,
mila. to ti od sveg srca elim. Ali to je budunost, a ovo vee je
sada. Skinue se u kupatilu i umotati ovim alom. Odmah."
Katja uze al od gospodina Kidera. Lak kao letnja pauina,
najlepi al koji je ikad imala u rukama.
Ipak, sa dejom tvrdoglavou, Katja je i dalje odreno
odmahivala glavom. Ne. Ona to ne moe da uini. Ona nije lepa,
kao to kae gospodin Kider, ve obina, runa. Ko god je vidi
golu - nagu - smejae se.
Razdraen, gospodin Kider je sa police dohvatio masivnu knjigu
pod naslovom enska nagost da je pokae Katji. Unutra se, na
sjajnom papiru u boji, nalazilo mnotvo reprodukcija dela
umetnika poput Ticijana, Botielija, oronea, Rafaela, Engra,
Rubensa, Renoara, Manea, Matisa... Katja je zurila u reprodukcije
u boji postajui sve nestrpljivija, dok je gospodin Kider prevrtao
stranice zastajui da kae poneto o svakoj od njih. Videlo se da
Markus Kider nije ovek kojem se moe protivreiti; njegova
uglaena do-brodunost ispoljavala se jedino ukoliko bi mu se


116

neko povinovao u svemu. Kad bi naiao na protivljenje razbesneo
bi se. I to je vailo za sve mukarce koje je znala, pomislila je Katja,
ukljuujui i njenog oca. Mukarcu se ne protivrei. Ako eli da te
voli, onda to ne radi.
Katja je videla da gospodinu Kideru, dok se nadnosio nad nju, na
visokom, koatom elu svetlucaju masnjikave grake znoja, i da
korenom ake pritiska grudi, na mestu srca otprilike. Na
njegovom licu oitovala se istovremeno ophrvanost bolom i
ogorenost, kao da bol za njega predstavlja uvredu. Katja,
uasnuta, pomisli: Gospodin Kider od neeg boluje! On to krije.
Gubimo vreme. Za oveka mojih godina, dragoceno vreme.
Skini se, Katja, i zaogrni se ovim alom. Doi ovamo i ako, dok
bude leala na sofi, oseti da ti je neprijatno da ukloni al, ili da
meni dozvoli da ga uklonim, nema problema. Nee biti savreno,
ali proi e." Gospodin Kider je uzeo Katjinu au, dopola nasuo
vino, otpola kiselu vodu i dodao joj, a sebi je do vrha natoio vino i
otpio gutljaj. Nije vie bio toliko uzrujan; mora da mu je uminuo
pritisak u grudima.
Katja pomisli: Hoe da me napije. To je dobra ideja. Uzela je gutljaj
pia; tucnula je, nasmejala se i rukom obrisala usta. Rekla je: Vi
sigurno znate kako gola - naga - ena izgleda, gospodine Kider.
ta u vam ja?", a gospodin Kider je odgovorio: Zato to si ti - ti,
Katja", a Katja je rekla: Moje telo moe biti telo bilo koje devojke,
gospodine Kider. To je samo neto u emu sam se rodila", a
gospodin Kider je rekao: Pa da - kao to sam se ja rodio u telu
Markusa Kalena Kidera. To je tako. Ti si u dobroj meri platonista,
Katja! No, Platon bi se sporio da li je tvoje telo tek posuda za tvoju
duu: tvoje savreno telo jeste posuda za tvoju savrenu duu. I
upravo tvoju duu, Katja, ja elim da por-tretiem. Pojavila si se u
odsudnom asu moga ivota, u poslednji as zapravo - ti si moja
srodna dua i nikad te se neu odrei."
Katju su njegove rei ganule, ali i zabrinule. Pila je iz ae, nije
pijuckala ve poteno potezala, kao da je edna. Tamno, oporo
vino sad joj se inilo ukusno. Poput sonih poljubaca Roja Mraza,
poljubaca prepunih sisanja i grickanja, poput ogrubelih dlanova
Roja Mraza na njenom telu - kad je elela da vrisne Roju da


117

prestane s tim to radi, a potom da vrisne zato to bi Roj zaista
mogao da prestane. Ona bespomono pomisli: Neu to da uradim -
otii u odavde. A onda neto razboritije: Platie mi vie nego to mi je
dosad plaao. On me voli.
Kao da je neto odlueno, i to u njegovu korist, Markus Kider
poe da zvidue. Preko odela je navukao radni mantil umazan
bojom i pripremio etkice. Prekorevajui Katju, ree: Moramo
iskoristiti svaki preostali trenutak, Katja!
Vreme je neprijatelj ljubavnika. Gori i od jasne svetlosti dana."
Katja se nasmejala i odloila praznu vinsku au, nespretno, tako
da se prevalila na pod. Nesigurnim korakom otila je u bletavo
belo kupatilo da se skine. Ponela je prelepi beli al od svile i
kamira, da ga omota oko svog nagog tela.


Jedino me on voli. I ja volim njega.
On je matori pokvarenjak, perverznjak. Da zna.
Markus Kider! Nikad.
Otmeni perverznjak. Bogati matori perverznjak. On me oboava. On
oboava Katju, veruje u nju. Katja ne postoji - on je sve to izmislio!
Kakva smejurija. Dao mi je novac za mamu kad niko drugi nije hteo.
Plaa mi, i voli me. A i ja volim njega.
Zbog njegovih para, droljo. Znamo.


Kad se Katja pojavila, kreui se udno - pijano? - zaogrnuta
alom, koji je sreom bio veliine dejeg ebenceta, gospodin Kider
za tafelajem bacio je tek jedan nehajan pogled. Rekao joj je da
legne na sofu, kao i prolog puta, ali da sada podigne ruke i
prekrsti ih iza glave - ,,U najprirodnijem moguem poloaju. I
opusti se." Izgledalo je da ne mari da li se Katja briljivo pokrila
alom ili ne. Ukruena, trudila se da ga poslua, a da joj se pri tom
ne otkriju grudi, dok je kolena drala vrsto priljubljena; uasavala
se od toga da otrooki umetnik primeti malu runu tetovau


118

znaka pika s unutranje strane njene butine i najednom nasluti o
emu se tu radi.
Pravo drugoga. Prostako pravo na seks.
Ili to bee tek jedna od ala Roja Mraza? On je bio drogiran, a
Katja toliko oamuena da se kasnije jedva seala estokog
bockanja igle za tetoviranje...
Katja, ka meni gledaj! Nemoj, molim te, da upadne u svoju
tajanstvenu melanholiju. Ovde smo, u sadanjem trenutku. Sve
ostalo je verboten." Nakon toga, gospodin Kider je zautao. Katja je
ula samo uljuljkujui zvuk njegove etkice po platnu i uborenje
harfe u pozadini. U nekoj vrsti lakog sna, ona bee svesna ugodno
osvetljenog ateljea, lepih, s ukusom probranih stvari gospodina
Kidera: pletenog nametaja, brodskog poda, otmenih venecijanera
paljivo zatisnutih preko prozora sa reetkom, kuckanja sata na
polici ponad kamina. Svetlucavih bokora fosilnih cvetova, tako
ivotnih da bi se mogli zameniti za pravo cvee obloeno staklom,
ne bi li mu se uguila i sauvala lepota.
A spolja, ljapkanje talasa.
Katji se od jakog vina prispavalo. Misli joj postadoe usporene,
neujne i udaljene poput kumulusa u visini. Beli al je postepeno
skliznuo, otkrivi njene male, vrste, okruglaste, mlenobele grudi
sa bradavicama nalik na zgnjeene jagode... Dok je malopre
nespretnim prstima svlaila odeu u kupatilu, Katja je izbegavala
svoj odraz u ogledalu, zajapureno lice, oi pune stida; brzo se
umotala alom kako bi sakrila golotinju. Jer ne postoji iskonskiji
strah od straha da se bude go na nepoznatom mestu. Ali sada,
tako oputena, dok su joj se kapci sputali, Katja je razmiljala
kako je gospodin Kider bio u pravu, kao i obino: ljudsko telo je
subjekt umetnosti. U enskoj nagosti bilo je zasenjujuih
umetnikih dela, stoleima starih slika neoekivane lepote; najvei
umetnici su veoma cenili ensku nagost kao subjekt, a Markus
Kider bee od njihova roda. Jer ovo je bila prava umetnost, ni nalik
na one nepristojne, grozne bilbor-de du Garden stejt parkveja sa
egzotinim plesaicama u kazinima Atlantik Sitija...
To nije sramota, ako si za to plaena. Modele plaaju.
to ti vie plate, manja je sramota.


119

Koliko je sati? Katja pokua da razazna kazaljke na satu koji je
bio u senci. Pokua da gleda kroz sklopljene kapke, kapke toliko
teke da nije mogla da ih podigne. Nije mogla da pomeri ni ruke,
ni noge, kao da su od olova. Kole-na joj se razmakoe; mora da joj
se videla crna pikova teto-vaa. al je potpuno skliznuo, ili su ga
nevidljive ruke uklonile. Prekriva od crnog baruna se naborao,
uljao ju je po osetljivoj koi lea i zadnjice. Disanje joj postade
promuklo i duboko, kao da je zaspala, iako - Katja bee sigurna! -
nije spavala, ve je bila budna i svesna. A onda se neko nagnu nad
nju i ovla joj poljubi usne. I nju obuze elja da bude ljubljena,
grljena i ljubljena, voljena, zatiena. Jer ne postoji iskonskiji strah
od straha da se ne bude voljen i zatien. Sljapkanje talasa bilo je
uspavljujue, a opet: neosporno je da je okean surov i neovean,
uzburkan, da veliki talas moe najednom da te savlada, poklopi,
proguta, napuni ti usta slanom vodom i peskom; moe oas posla
da se utopi ako nisi voljen i zatien. Mila moja! Devojice moja
lepa! - leala je, nemona da se pomeri, da otvori oi, tonui sve
dublje u tamu koja bee zaguljiva i prijatna u isti mah. Osetila je
kako joj bradavice gube detinju mekou i vrsnu poput tvrdih
bobica, postavi osetljive na dodir. Vlane usne nekog mukarca
spustie se na njene grudi, sisao joj je bradavice; Katja nije mogla
da mu vidi lice, promekoljila se u znak protesta, pokuala je da
neto kae, ali nije bila u stanju, smejala se zato to ju je to veoma
golicalo, najednom oseti neto u stomaku, izmeu nogu, neku
vrstu kakljive, no treperave tvrdoe; osetila je mukarev vreli
dah na stomaku, na kovrdavim dlaicama meunoja kojih se
stidela, na maljavom buniu kojem se Roj Mraz smejao. Nemoj, ne,
molim te nemoj, ne elim to, preklinjala je Katja, jer on je ugledao
mali iste tovi rani znak pika na njenom bedru, te je i njega ljubio,
prelazio jezikom preko njega, lizao ju je izmeu nogu i sisao, i
Katja je pokuala da ga odgurne, ali nije mogla, nije mogla da
povisi glas, nije bila u stanju da se odupre jer je bila preumorna,
ruke i noge su joj bile tako teke, uopte je nisu sluale. Misli su joj
se sada uobliavale presporo da bi ih razumela, poput oblaka to
tako sporo promiu u visini da ne moe primetiti njihovo
kretanje, u daljini se i dalje ulo podrugljivo sljapkanje talasa.


120

Katju odjednom obuze oseaj prodiranja, skupljanja nervnih za-
vretaka kroz koje kao da je tekla struja; poela je da cvili, poput
malog deteta, bespomono se bacakala, kao da je nabijaju na kolac,
ali polako, jer jo nije mogla da se sasvim razbudi - itko crno
blato Pajn Barensa brzo ju je gutalo.


U kraljevstvu jednom kraj mora, Lepotica bajna ivela je jedna. A Kralj tog
kraljevstva bee star i udeo je da umre, jer dugo je iveo i vreme mu bee
umirati, no plaio se Smrti, koja se razmetala pred njim: Uskoro e umreti,
starce! Za mene ti nisi kraljevskog roda, ve obian starac, poput bilo kog
prostog oveka iz kraljevstva tvoga - niko si i nita, i istrunue, raspae se i
zaudarae kao i svi ostali." Smrt bee bradati neotesanac, zatupastog lica,
buljavih zakrvavljenih oiju, razbaruenih brina, bradaviastih prstiju, a iz
usta joj je bazdio beli luk. Smrt bee nalik na kakvog krmara bez trunke
dostojanstva!
A vremeni Kralj vaspitan bee da dostojanstven, tat i ponosan bude, i nije
mogao da podnese da e skonati na tako surov nain. Bee to jedan
usamljeni Kralj, koji je nadiveo svoje ene, ak i decu svoju, i malo je uitka
u starosti imao. I plaio sa da je na njega baena kletva, da mu je, i pored
plemenitog porekla, sueno da kao prost puanin umre, i istrune i raspadne
se kao to mu je Smrt obeala. I otuda je Kralj samo jo jednu stvar eleo: da
umre na rukama najlepe devojke u kraljevstvu, jer tako e mu smrt biti
slasna, a ne odvratna.
I tavorio je ostareli Kralj u dvorcu visoko iznad mora i grada u podnoju;
njegovi podanici su ga se plaili, jer Kralj je imao takvu mo da ih prozre u
duu i da ih poznaje bolje nego to su ih njihove komije, pa ak i roena
porodica, ikad poznavali. Ali ostareli Kralj bee mudrac i vidovnjak, i nije
nalazio neke utehe u svojim moima, te ga ophrvae jo vea seta i
usamljenost. U Kraljevim nemirnim snovima ukaza se Lepotica: ona koja vie
nije bila dete, ali ni ena jo, o kojoj se brinula ostarela baka, prelepo blistavo
plavokoso eljade, ista srca kao nijedna druga devica u kraljevstvu.
I Kraljevo srce, koje dugo vremena bee lomno kao kamen, prepue na dva
dela i Kralj se probudi iz zaaranosti, i njegovo srce ispuni se radou i
smislom, te posle dugo vremena on poele da izae iz dvorca i sie u grad i


121

pomea se sa obinim svetom, preruen da ga ne bi prepoznali i u strahu mu
se bacali pred noge kako bi mu potu odali. I gurala je Kralja gomila na
gradskom trgu, video je kako su neki nepristojni, a drugi utivi; jedni behu
glasni i prosti poput zverinja, a drugi srdani, saoseajni, prijateljski
nastrojeni; i Kralj shvati da su oni njegovi podanici i da ne moe da ih
osuuje.
Oni su moji podanici. Ja imam mo da blagoslovim."
I tako Kralj ude u crkvu, kleknu i pomoli se sa vernicima; ak ni svetenik
nije prepoznao ko se to na slubi bojoj pojavio. I meu priesnicima ukaza se
Lepotica, ba onako kao to je ranije usnio ostareli Kralj; i Kralj ju je odmah
prepoznao i kleknuo pred nju. Ali Lepotica ustuknu od njega, zbog
skromnosti i zebnje, te domu svome pobee; i Kralj naredi slugama svojim
daje pronau, da devojinoj baki plate koliko god potrebno bude, samo u
dvorac da je dovedu kako bi postala poslednja nevesta ostarelog Kralja. I u
svojoj spavaoj sobi ostareli Kralj se molio: Lepotica bajna k meni mora doi
- Kraljev delat ona e biti."
I ponuie baki novac za Lepoticu, ali silno ponosna, ona ne pristade. I
ponuie baki jo vei iznos, ali silno ponosna, ona ne pristade. Kad trei put
joj jo veu ponudu dadoe, starica najzad popusti.
I tako LepotiCu ostarelom Kralju dovedoe, i u privatnoj ceremoniji
svetenik ih vena i blagoslov im dade, mada je Lepotica, veoma mlada i
neiskusna, strepela od svoga ostarelog mladoenje kraljevske krvi, kao i od
bogatstva dvorca, te nije prestajala suze da lije; a Kralj joj se zavetova da e je
oboavati i da joj nikada nauditi nee: Jer ti si moja srodna dua, moja draga
nevesta - i pre bih samome sebi naao uinio, no to bih tebe povredio."
I kad svi ostali bejahu otputeni, a Kralj i Lepotica najzad ostadoe sami u
Kraljevoj spavaoj sobi, Kralj objasni svojoj nevesti da se on njome nije oenio
zarad neiste, telesne ljubavi, ve da bi ona njegov delat bila, kako bi Kralj
izigrao Smrt. Jer Kralj se dovoljno naiveo i eleo je da umre dok u njemu jo
tinja iskra mladalakog dostojanstva. Ona e biti bogato nagraena, ne samo
novcem, imanjem i izvrsnim dragim kamenjem, ve i sveu o tome da je
ispunila Kraljevu najveu elju i bie poznata diljem kraljevstva kao Kraljeva
srodna dua, zbog ega e je potovati i zavideti joj. Ostareli Kralj e lei u
njihovu branu postelju, prekrstivi ruke na grudima, i umirie se, a Lepotica
e lei pored njega, razodevena; pod treperavom svetlou vatre, Lepotica e


122

prekriti Kraljevo lice svojom dugom zlatnom kosom i omotati mu je oko
vrata, i stegnuti je, i svom snagom svog mladog tela pritisnue svoje usne na
njegove, i isisati ivot iz njega, tako da e se srce ostarelog Kralja ubrzati, i
napregnuti i raspui od silnog ushienja. I Kralj e napustiti ovu dolinu suza i
razdora i prei u novi ivot, bez bola; izdahnue njegova dua i bie oslo-
boena svekolike patnje; Kralj e umai onoj neotesanoj krmarskoj budali
Smrti, koja e osujeena dredati pred kapijama dvorca, u blatu i na pljusku.
U spavau sobu osvetljenu plamenom kamina Lepotica e pozvati svetenika
da blagoslovi njenog mua i ona e lino pripremiti njegovo izmueno,
ostarelo telo, paljivo ga oprati i obui u pogrebnu oedu, i poslednji put
poljubiti Kraljeve hladne usne i oprostiti se od svog kraljevskog suprunika.
I tako se i zbilo: ostareli Kralj umro je srean na rukama Lepotice; a
Lepotica, koja u noi svog venanja bee nevesta i udovica u isti mah, postade
diljem kraljevstva poznata kao Kraljeva srodna dua i svi su je potovali i
zavideli joj do kraja njenog ivota.


Drhtei od jeze, Katja se probudi iz dubokog, otuplju-jueg sna.
Koliko je sati! ta se desilo s njom! Usta su joj bila suva, kao da se
nagutala peska. Leala je na sofi, sva ukoena i iskrivljena, kao da
je pala sa velike visine; barunasti prekriva ispod nje se nabrao i
uljao ju je. Opet je bila pokrivena belim alom, neko joj ga je
navukao do brade.
Nejasno je videla obris mukarca koji je sedeo na oblinjoj stolici.
Abaur na lampi iza njega bee nameten tako da Katjino lice bude
osvetljeno, a njegovo da ostane u senci, i Katja panino pomisli: On
me je gledao dok sam spavala.
A onda, jo paninije: Uradio mije neto dok sam spavala.
Gospodine Kider! Koliko je s-sati..."
Nespretno Katja pokua da se uspravi u sedei poloaj. Neto
nije bilo u redu: vrtelo joj se u glavi. Bila je gola ispod ala i - da li
je neko leao pored nje, na sofi? Dok je bila gola? Maglovito se
seala njegovih ruku oko nje, njegovih usta na njoj; njenog
pokuaja da ga odgurne i postepenog pokoravanja; udne prie
koju joj je ispriao, kao detetu pred spavanje, koja je zvuala poput


123

bajke, o ostarelom Kralju koji udi da umre i Lepotici izabranoj da
bude njegov delat...
Katja se zaprepastila kad je na satu ponad kamina videla da je
skoro dva sata posle ponoi. Tako kasno! Mora da joj je gospodin
Kider stavio neto u pie. Mora da ju je drogirao. Ona
polumoleivo upita: Gospodine Kider, ta ste mi uradili? Ja-ja se
oseam skroz udno. U glavi mi je udno. Ja - ja bih da idem
sada..."
Katja se i dalje oseala veoma oamueno i jedva je se-dela.
Slaba kao da ju je najednom spopao grip. No, gospodin Kider je
sedeo u pletenoj stolici izluujue spokojno, pos-matrajui je iz
senke kao ranije iza tafelaja. Neto nije bilo u redu sa gospodinom
Kiderom: njegovo zgodno ostarelo lice izgledalo je sada grozno,
jezovito. Najneprijatnije bee odsustvo njegove kao sneg bele
kose... On laskavim glasom ree: Draga Katja! Huan je zavrio
svoju smenu, ali ja u te, naravno, odbaciti. im bude spremna da
krene nazad ka Vodencvetovima kojima si izgleda tako zadrto
privrena."
Katja nije mogla da podnese da se gospodin Kider sprda s ovim.
Bila je besna na njega, pokuavala je da ustane: ta - ta ste mi
uradili? Unutra nije bilo samo vino - zar ne? Uspavali ste me, kako
biste mogli da mi uradite neto gadno! Mrzim vas - mrzim!"
Gospodin Kider stavi kaiprst na usne. Katja, tie malo. Ovo je
Ulica Proksmir, a skoro je dva sata ujutro. Uvera-vam te, svi ostali
spavaju, ovde ivi stariji svet. Ne elimo da privuemo panju
lokalne policije, je li tako? Ti si sasvim dobro, kao to zna. Draga
Katja Spivak iz Vajnlenda u Nju Derziju, kojoj je neko, pohotni
ljubavnik pretpostavljam, udario svoj ig na nenu put butine.
Nema sumnje da si mnogo sigurnija sa Markusom Kiderom."
Katja je uspela nekako da se osovi na klecave noge. Bosonoga,
nonim prstima uprla je o brodski pod. Drala je al ispred sebe
dok se trudila da ostane na nogama, da ne poklekne od slabosti i
padne nazad na sofu. Ne mogu da verujem da ste mi ovo uradili!
Verovala sam vam! Rekli ste da me v-volite..."
Gospodin Kider se usprotivi: Katja, pa naravno da te volim. ak
i sada, kad sam saznao jo poneto o tebi, ja te i dalje volim. Kao


124

to rekoh, ti i ja smo srodne due i to se nikad nee promeniti.
Iskreno, nisam nameravao da ti ovako rano otvorim duu. Pre
nego to se naa prisnost ne produbi. Ali odluio sam da ne ekam
vie. Kao to vidi, ja nisam ba onakav kakvim si me smatrala."
Osmehnuo se, pokazavi na svoju gotovo elavu glavu, jer
snenobela kosa mora da je bila perika. Katja je videla da je
njegova glava prekrivena olinjalim, zagasitosrebrnkastim
dlaicama i izgledala je jadno, kao da se sparuila. Uspravne linije
na njegovom licu kao da su se produbile, uokvirujui tanke usne,
uobliene u onaj poznati podrugljivi smeak Markusa Kidera: Ja
sam ostareli Kralj, mila. Ti si Lepotica. Da budem sasvim iskren,
zamolio bih te da mi pomogne u jednom veoma praktinom
inu... mislim da se to struno zove eutanazija - ubistvo iz
milosra. Ne davljenjem, niti da isisa dah iz mene - nemoj da se
uzrujava, draga Katja. Biemo civili-zovaniji, milosrdniji. Imam
prilinu zalihu analgetika -opijata - i piemo ampanjac u naoj
branoj postelji. Ne sada, duice - ali uskoro. im sredim svoje
finansijske poslove, a dogovorili smo se da e ti, draga Katja, biti
bogato nagraena u svakom sluaju." Gospodin Kider napravi sta-
nku, a osmeh mu postade bolniji. Nadam se da neu morati da te
preklinjem? Jer upravo je to i zlehudi Kralj eleo, da umre na
rukama Lepotice, a ne da ga surova Smrt ugrabi."
Katja promuca: ,,T-to je neka - ala, je l' tako? Molim vas,
gospodine Kider, alite se, je l' tako? Smejete mi se sada - zar ne?"
Ali gospodin Kider se nije smejao, samo se smekao. Imae
dovoljno vremena da donese mudru odluku, Katja. Neu te
pourivati. Naravno, krajnje sam ozbiljan. Zeka Peka je uvek
krajnje ozbiljan, ak i onda kad je veoma smean. I odrau datu
re da u te izdano nagraditi. Pre samog... dogaaja, kao i posle
njega. Dobro zna, draga Katja, moe mi verovati da u ti dobro
platiti, u redu?"
Katja zapui ui dlanovima. Kakav uasan razgovor! Oi joj se od
jeda napunie suzama. Ne v-verujem vam, gospodine K-Kider!
Vi se - vi se alite, zar ne! Samo to ovo nije smeno..."
Katja, onog jutra kad smo se upoznali, upravo sam se vraao iz
ordinacije mog nefrologa - a prethodnog dana bio sam kod


125

gastroenterologa. Kakve kitnjaste rei, ha? Moli boga, draga Katja,
da u nemarnoj krepkosti mladosti nikad ne sazna ta znae. A
vesti su istovremeno bile i dobre i loe: nakon vie od osamnaest
meseci intenzivnog zraenja i hemoterapije, Markusu Kideru je
dijagnostikovana - kako se ini! privremena! - remisija. No, da li je
to bila dobra ili ne ba tako dobra vest? Jer ako si u remisiji - i to ne
prvi put, teko mi je da priznam - mora da ivi sa senkom iznad
glave, nalik na crni olujni oblak, da e doi vreme, moda i uskoro
- bez brige, doi e - kada vie nee biti u remisiji, kada e opet
morati da te apnu u aparat koji e te bombardovati i da ti
ubrizgavaju prtave hemikalije, i mo-rae iznova da izdri ono
to si nedavno jedva pregurao. Do tada e - jer vreme nas sve
oslabljuje - ve moda biti prekasno da ostvari svoju najdublju
elju, elju koja se moe ispuniti samo kada si snaan i bistre
pameti - jednom reju, kad uopte nisi u remisiji. 'U pono
izdahnuti lien svih bolova.'
4
Jer, kad su te stvari u pitanju, svi
ekaju predugo. Kao to ostareli Kralj zna, nagledavi se tolikih
ljudi u poslednjim gramzivim, gramzivim mesecima njihovih
oajnih ivota..."
Katja je ula neto od ovoga. Katja je ula onoliko koliko je htela
da uje. On hoe da mu pomognem da umre. Da mu pomognem da se
ubije. To on hoe od mene. Oajniki je elela da pobegne iz ove
zaguljive sobe, sa ovog uasnog mesta; kako se samo zarobljeno
oseala ovde, drogirano, paralizo-vano, oajniki je elela da se
dokopa svoje sobe kod Engel-hartovih pre nego to neko primeti
da je nema. Gospodin Kider je ustao s namerom da pridri Katju,
jer bila je nestabilna, ali Katja je odgurnula tog udnog elavog
oveka, koga gotovo da nije ni poznavala - Ne! Ne diraj me!" - i
oteturala se nekako do kupatila, zakljuala vrata za sobom i brzo
se obukla, ugledavi u ogledalu jedno bledo, boleljivo, uplaeno
ensko lice. Da, ali Katja je bila i besna, Katja je bila dozlaboga
besna, dok je nazuvala sandale i oblaila se navrat-nanos, ne
vodei rauna to je majicu navukla naopako; ceptei od ljutine,
otkljuala je vrata i progurala se pored odvratnog starca koji se
_____________________________
4
Stih iz pesme Dona Kitsa Oda slavuju" {Ode to a Nightingale); navedeno prema
prevodu Marka Veovia. (Prim. prev.)


126

vrzmao ispred, prokletog matorog elavca, olinjalog elavca,
poput njenog roenog dede Spivaka, ostarelog bolesnog kukavca,
ali nalik na leinara, gladnih oiju, odvratne gubice to joj isisava
snagu. Katja takvog oveka na ulici ne bi ni pogledala; da onoga
jutra, na Aveniji ouan, on nije imao svoju snenobelu periku i da
nije bio onako elegantno obuen i nosio tap i drao se onako
uspravno, ona bi se odmah okrenula na drugu stranu, pourivi
da se udalji sa malom Triom i bebom, jer evo sad ju je Smrt
grabila za ruku, sad ju je Smrt htela da zagrli. Katja se otrgla,
otresla je njegovu ruku sa svog zapea; krenula je da sipa psovke
koje je gotovo celog ivota sluala u Vajnlendu: Jebi se, nosi se
doavola, proklet bio, gade jedan, ostavi me na miru, dok se baktala sa
torbom, ignorisala je stareva izvinjenja, molbe, ponudu da joj
plati, proklet bio. Katja je bila isuvie besna i uzrujana da bi ostala i
asak due na tom uasnom mestu, gurnula je vrata i izala u no.
Sve, hladnjikav okeanski vazduh odmah joj je razbistrio glavu, i
miris okeana, uzburkano sljapkanje talasa; istrala je kroz kapiju, a
za njom se zauo povieni glas Markusa Kidera: Razmisli, Katja!
Ponuda - i Kralj - e te ekati."




















127


24.


Ne, neu. Ma, nek' se nosi doavola - nije u pravu.
Ubistvo je greh. Ne moe me naterati na to.
Pipkao me je. Radio mi je neke stvari dok sam spavala.
Ne volim ga. Ne mogu da volim bolesnog starca na samrti.




























128


25.


Na plai jedriliarskog kluba, u prisustvu Trie Engelhart, ije je
omiljeno trapavo gacanje kroz talase nadgledala, Katja je uspela da
odradi emu sa protegljastim devetnaestogodinjim spasiocem
koji joj je doturio jedan doint i tabletu oksikontina, pozvavi
Katju da izau u petak uvee u klub u centru, na ta je Katja bodro
rekla: Naravno!, okrenuvi se, a zatim se setivi da mu preko
ramena dobaci: I hvala!, dok je preplanuli mladi, ije ime nije ba
najbolje zapamtila - Dejv? Den? - piljio za njom poput kakvog
gladnog mesodera koji zuri u neto sitno i toplokrvno. Kasnije,
kod Engelhartovih, osnaena oksikontinom, Katja je smogla
hrabrosti da nazove Roja Mraza u automehaniafsku radionicu
njenog strica Fricija u Vajnlendu, postupak koji bi mogao da ima
dejstvo kao bacanje upaljene ibice - nehajno, nesmotreno - u suvo
i agoreno ipraje, premda je ona ubeivala sebe: To je bacanje
kocke, i kako je ta odluka izvan njene kontrole, kao to je Katjin
otac, sa osmehom i sleui ramenima, imao obiaj da kae: Ti baca
kocku, ali kako e prokleta kocka pasti, to ne zavisi od tebe, i Dad
Spivak bee u pravu. A Katja je mislila da nee zatei Roja Mraza u
radionici u Vajnlendu, da je do sada ve napustio taj posao, i da e
biti poteena onoga to je nameravala da uini, jer deo nje plaio
se vlastitog besa, ali zauo se Rojev glas, osoran i zauen - Hej,
Katja? Jes' to ti? - i Katju obuze slabost, kao da joj je mozak ostao
bez kiseonika, kao da je Roj Mraz obesno zario ruke u njene grudi
i stisnuo prstima njeno ustreptalo srce; i iz nje pokuljae rei sa
tonom povreenog i osvetoljubivog deteta: Taj ovek ivi ov-de! U
Bejhed Harboru! Drogirao me je, pipkao me, traio da mu uradim jednu
uasnu stvar! Odvratnu stvar! On je bogat, bogati matorac ovde u
Bejhedu. Ali Roj je prekinu, nasmejavi se: Vau! ta, kog avola, Kac?
ta mi to napria? I Katjin jezik se zaveza, uspela je samo moleivo


129

da promuca: Pomozi mi, Roj. Doi ovamo i pomozi mi, Roj, tako se
bojim. I to bee to, upaljena ibica je baena.


Moj roak e doi iz Vajnlenda, gospoo Engelhart. Nakon to
uspavam Triu, morau da izaem na neko vreme."
To je bila izjava, ne molba, ne ak ni zahtev. Videvi na Katjinom
licu izraz nekakve opustoenosti i rastrojenosti, gospoa Engelhart
je moda trebalo da upita svoju esnaestogodinju dadilju da li je
u nejtoj ozbiljnoj nevolji, ali rekla je samo, cepidlaki se namrtivi:
Zamolila bih te da ne os-taje dokasno! Sutra imamo mnogo
obaveza."
Te noi doao je po nju u metalik terencu koji je podseao na
vojno vozilo. asija je bila podignuta na prevelikim crnim
gumama, a na rom proaranoj reetki spreda pisalo je: RAM -
CHARGER. Uznemirena i uzbuena, Katja se popela na
suvozako sedite, a Roj Mraz se nagnuo, privukao je, grubo
poljubio, a zatim odgurnuo, nasmejavi se i pokazavi svoje otre
poutele zube: Porasla si, ha?"
Katja je sada prvi put videla Roja Mraza posle osamnaest meseci.
Prvi put otkako je Roj puten uslovno iz Mukog dravnog
zatvora u Glazborou, gde je izdravao trogodinju kaznu po
optubi za teki napad, nedozvoljeno posedovanje oruja, opiranje
prilikom hapenja. Roj je valjao i drogu, ali nije imao nita kod
sebe kad su ga uhapsili. Tako blizu Roja Mraza, Katju najednom
obuze nemir, zebnja. Roj je izgledao starije; crte lica su mu
ogrubele, brada zarasla u tamne ekinje. Njegova plavkasto-crna
kosa bila je sa strane izbrijana nemilosrdno do same koe, dok mu
je na temenu bila dugaka, otra i kovrdava, u stilu motorista
junog Derzija. Katja je ugledala oiljak od pet centimetara iznad
Rojevog levog oka, koji ranije nije imao. Roj se ras-krupnjao u
zatvoru, dobio miie na torzu, ramenima i vratu; na debeloj
desnoj podlaktici Katja je primetila zamrljanu tetovau neega to
je liilo na bode u plamenu. Nosio je umazane kaki pantalone,
motorake izme, plavo-uti dres Iglsa. Vozio je agresivno i
haotino, a kad se zaustavio na crveno svetio u Aveniji ouan, opet


130

je privukao Katju i poljubio je kao i proli put, grubo, i brzo, i
bezoseajno, poljupcem koji bee upozorenje. ustro ju je ispipao,
zavukao joj ruku ispod majice, stisnuvi je za rebra, grudi u
pamunom grudnjaku, krsta, poput nekog slepca, kako bi joj utvr-
dio identitet i potvrdio svoje pravo na nju.
Nedostajala si mi, lutko! Mnogo."
Roj Mraz je izgovorio to sa trakom prekora, kao da izaziva Katju
da mu poveruje.
Kao da bi mi nedostajala, mala moja roako. Momak poput mene ima
toliko devojaka i ena koje su lude za njim.
Roj je Avenijom ouan proao pored bogatog bejhedhar-borskog
Vilida, a zatim je vozio autoputem ka jugu kroz predeo
ranerskih kuica, kamp-naselja i malih trnih centara, sve do
peanih dina, evara, bunja koje je raslo tik uz tlo. Zapahnu ih
slani morski vazduh proet mirisom uginule i trule ribe. Roj je
zapalio doint i dodao ga Katji koja ga je eljno uzela, jer bila je
jako nervozna, nije imala pojma ta bi Roj Mraz mogao uiniti,
nita vie (moda) no to je i sam Roj Mraz znao, jer Roj Mraz i
njegova braa postupali su nagonski, mada ponekad i
proraunato, a teko je rei ta je od ta dva gore. Katja se setila
kako ju je Roj Mraz izveo kad je imala nepunih etrnaest godina,
flertovala je tada s njim, mora da je Katja bila jedna od onih
devojaka koje su otkidale na Roja Mraza a da ga uopte nisu
poznavale, i on joj se smejao, rekavi: Nee boleti, Katja, ne mnogo, a
kad je za Katju ve bilo kasno da se predomisli: Samo ovaj prvi put,
moda. Katja nije elcla da razmilja o glasinama koje je sluala
protekle godine u Vajnlendu, o tome kako je Roj Mraz radio
izvesne stvari u zatvoru - ili kako su moda Roju Mrazu radili
izvesne stvari u zatvoru - ali Katja nije znala o emu je tu navodno
re. (Mada je, zahvaljujui svome dedi Spivaku, koji je preko
trideset godina radio kao zatvorski uvar u Glazborou, imala neku
predstavu.) I prialo se - Katja se tek sada setila toga, kao da se
magla polako podizala, otkrivajui opustoen predeo - da je taj, u
to vreme devetnaestogodinji mladi, koji jeste a moda i nije njen
roak, pomogao dvojici starijih tipova da opljakaju benzinsku
pumpu i kad je vlasnik nasrnuo na njih sa palicom za bejzbol,


131

jedan od njih se uspaniio i upucao gaje sa nekoliko hitaca u grudi
i on je umro na podu benzinske pumpe u predgrau Atlantik
Sitija, pa ak i ako Roj Mraz nije bio taj koji je pucao, bio je
sauesnik. To je bilo teko ubistvo. Katja se nalazila u terencu koji je
jurio nedozvoljenom brzinom sa osobom koju jedva da je i
poznavala, i koja je poinila teko ubistvo, a ipak... mora daje elela
to, jer ona je nazvala Roja Mraza, i pozvala ga da doe, i on je evo
doao.
Koliko mnogo zloina, koliko mnogo ubistava nikad se ne
rasvetli, proe nekanjeno? Ovo nije televizija ili filmovi ili krimii
u kojima se zloini uvek razree i zloinci budu privedeni pravdi,
ovo je stvarni ivot. Ono za staje neko osuen, za ta izdrava kaznu,
nikad nije sve ono to je taj ovek poinio, ula je Katja kako odrasli
kau sa jarosnim zadovoljstvom. Od tog saznanja podilazila ju je
jeza, poto se tu nema ta dodati.
Na jednom pustom mestu, kad se sie s puta broj 37, Roj je
parkirao metalik ramardera. U podnoju zaraslog peanog
nanosa poljubio je Katju svojim velikim iskeenim zubima, nazvao
je Kac, nazvao je lutko, rekao da ne moe da veruje koliko je seksi,
poslednji put kad ju je video bila je jo klinka, Isuse, ba mu je
nedostajala! Poeo je da joj povlai odeu poput osujeenog deteta
koje trga neto to hoe odmah i sad, te je Katja brzo svukla svoje
lepe stvari pre nego to ih Roj Mraz pocepa; Roj Mraz se iz istih
stopa svalio na nju, Katja je jedva disala pod njegovim krupnim
toplim telom, i Roj je krenuo da prodire duboko u Katju, grubo i
brzo i bezoseajno, i Roj je pritisnuo svoja iskrivljena usta na
Katjina, povreujui neno meso njenih usana, u poljupcima Roja
Mraza nije bilo nikakve nenosti kao u poljupcima Markusa
Kidera, ali Katja nee sada razmiljati o Markusu Kideru, Katja bi
volela da nikad ne razmilja o Markusu Kideru na taj nain. Da
uopte ne razmilja o njemu: Ali on je taj koji te voli, a ne ovaj ovde!
Gospodin Kider je jedini ovek koji te poznaje i voli ili to e te ikad u
ivotu voleti. Srano se Katja trudila da grli oznojana miiava
ramena Roja Mraza, da ga ljubi i mrmlja rei kako bi mu ugodila i
umirila ga. Katju je rastuilo to to je Roj vodio ljubav s njom tako
ustro i ravnoduno, kao da skoro i nije bio sves-tan Katje Spivak,


132

ve samo nekog popustljivog enskog tela u koje se zabijao,
stenjui i brekui, jo uvek pomalo nestrpljiv, dok je Katja
zatiljkom udarala o tvrdi pesak ispod njih - Ah! boli. Ah, ah! Katja
se ugrizla za usnu da ne bi ja-ukala, trudila se da ne zajeca, kako bi
ovek pomislio da ona to uiva u seksu, a ne da je sve ulja i boli,
no ak i u tom trenutku ona je razmiljala: Poznajem li ga? elim li
ovo?, a onda se najzad zavrilo i Roj se skotrljao s nje, teak i nepo-
kretan posle strasti, poput mrtvaca; i leali su tako neko vreme
jedno pored drugoga ne dodirujui se, zadihani, oa-mueni, kao
stranci koje je pokosio jedan koban udarac na usamljenom mestu
posutom otpacima, kad se side s puta broj 37, i poput dejeg plaa
to se zauje u daljini, u Katjinoj glavi iskrsnu misao: Ali moda e
me sada voleti?
Roj je iznajmio sobu pored autoputa, rekao je. Ostae jednu no -
moda dve - a Katja moe da bude s njim, pa da se rano izjutra
vrati tamo gde radi, pre nego to im bude potrebna; ili moda, ako
sve ispadne kako treba, Katja moe da napusti prokleti posao,
doavola s tim. Roj je seo i otresao pesak sa tamnih kovrdavih
malja na grudima, pretu-rao je po depovima svojih kaki
pantalona baenih na zemlju, traei cigarete. Zapalio je, izdahnuo
itav oblak dima i, mangupski se osmehujui, rekao: Taj tip o
kome si mi priala preko telefona. Sto ti je 'radio neke stvari'? On
je bogat, kae? Koliko bogat?"
















133

26.


Baci kocku, vidi ta e biti, pa ta kota da kota.
Bie da se radilo o nekoj vrsti razmetljivosti - navigirala je Roju
Mrazu do bejhedharborskog Vilida, elei da ga impresionira.
ula je kako Roj Mraz zvidue kroz zube, mrmljajui: Sranje! i
Jebote! i Isuse!, dok je posmatrao ono to se moglo videti od
zasenjujuih kua s pogledom na oke-an i malo more jahti i
jedrilica u osvetljenoj marini, a zatim su proli kroz istorijski kraj i
du senovite Ulice Proksmir sa alejom visokih potkresanih platana
glatke kore koji su svetlucali na meseini. Do tada su se ve oboje
uradili pue-i led" u motelu Send dolar" - zrnasti kristalni met
koji je Roj nabavio u Atlantik Sitiju od svog dilera. (A ne diluje li i
Roj, samo u manjoj meri, u Vajnlendu? Iz nekoliko njegovih
primedbi i nagovetaja da nee jo dugo raditi u Fricijevoj
radionici, Katji se to uinilo verovatnim.) (I nee li Roj povesti
Katju sa sobom ukoliko napusti Vajnlend? Uraena, dok je svaku
drugu re izgovarala zadihano se kikoui, Katja je, naoko
uverena, mislila: Moda.) I tako je navodila Roja Mraza u metalik
vojnom vozilu niz otmenu Ulicu Proksmir. Dopadalo joj se kako
Roj namrgoeno zuri u porodine kue nalik na omanje hotele
koje su se nazirale kroz otvore u ivici od kaline i osetila je ponos
kad je Roj zazvidao, rekavi: ,,I bila si unutra?", nakon to mu je
pokazala kuu gospodina Kidera. Roj je prikoio i zaustavio
ramardera uz ivinjak, a onda se nagnuo kroz prozor kako bi
osmotrio gotovo zamraenu kuu sa fasadom od indre, koja je,
obasjana meseinom, podseala na kuu iz jedne slikovnice iz
nekog prohujalog doba, i nieg slinog ne bee u elom Vajnlendu
u Nju Derziju. A Katja je rekla, da, naravno, bila je unutra.
Neto je zujalo u njenoj glavi. Oseaj da neto tanano treperi, kao
da kroz to protie elektrina struja, za koji bi elela da misli da
nije od droge, ve da je tvoje izvorno ja, tvoje ja koje se nieg ne


134

plai i boli ga dupe za sve osim za Sad! Sad i odmah, a ne da umesto
toga pomilja: Alija zapravo ne elim ovo - zar ne? Ovo je pogreno -
zar ne?, dok Roj mozga i krevelji se, piljei u prelepu kuu
Markusa Kidera sa petnaestak metara udaljenosti; i Katji su
nadolazile misli u izoblienim oblaiima kao sa karikature koji bi
joj, kad bi posegnula da ih uhvati, iskliznuli iz prstiju i odlebdeli.
Roj je pitao Katju kako se spetljala s tim tipom, a Katja mu je
usrdnim glasom prostoduno odgovorila da se on zove Markus
Kider i daje poznat u Bejhed Harboru i da poznaje sve ive jer je
lan svih privatnih klubova. Bie da je prepoznao decu
Engelhartovih kad ih je video sa Katjom u parku; i tako ih je
pozvao na aj u njegovu kuu, gde su sedeli na terasi sa pogledom
na okean; i gospodin Kider je pokazao Katji slike koje su visile na
zidovima njegovog ateljea, jer ispostavilo se da je on umetnik; i
upitao ju je da li bi htela da mu pozira ponekad, i tako - Kakav
umetnik", prekinu je Roj sumnjiavo, a Katja negodujui ree:
Pravi umetnik! Ozbiljan umetnik poput onih u muzeju. A
gospodin Kider je i pisac, napisao je knjige za decu i ima ih u
biblioteci", a Roj ree: Dakle, taj matorac ti je platio, ha? Da mu
pozira", a Katja ree: Da", a Roj podrugljivo ree: Sa ili bez
odee?", a Katja se nasmeja, rekavi: Uglavnom sa , a Roj ree:
ta ti je uradio, Kac - je l' te jebo?", a Katja sada tiim,
nesigurnijim glasom ree: Stavio mi je n-neto u pie, i ja - ja sam
se valjda onesvestila. Ne znam ta mi je sve radio", na ta se Roj
grubo nasmeja, kao da je prezire, i Katja je bila zbunjena, ne
znajui ta je rekla ili mislila da kae, niti zato su joj usta tako
suva, ta je nagoni da toliko guta kao da u ustima ima peska. Roj
Mraz je nekoliko minuta se-deo utke, osmatrajui kuu sa
fasadom od indre to je sve-tlucala na meseini, vidljivu kroz
otvor za kruni prilaz u ivoj ogradi. Uto ih obasjae farovi nekog
automobila i Katju obuze panika - ta ako je to patrolno vozilo
bejhedske policije, ta ako ih otkriju i uhapse zbog neovlaenog
upada u ovaj komiluk, u ovo doba noi, mogu da ih uhapse,
mogu li? Ali ispostavilo se da je vozilo sa zaslepljujuim sve tlima
zapravo obian automobil koji proe mimo njih. Roj iznenada
uhvati Katju za razgolieno koleno i stee je tako jako da se


135

trecnula, kao da je neto odluio i oraspoloio se zbog toga.
Rekao je: Ti si, dakle, uzela lovu od tog Kidera, lutko. ta god da
ti je radio, platio ti je. Onda nee imati nita protiv da ti plati jo
malo."
Katja proguta knedlu. Katja zadrhta i spusti svoj dlan na Rojevu
teku aku koja je poivala na njenom kolenu. Katja proaputa: U
redu.
Nakon toga, stvari su se odvijale brzo.
Katja Spivak se kasnije nee seati svega to se zbilo. Mada e se
seati da je nazvala Markusa Kidera sa govornice ispred
prodavnice Seven-ileven" u Bejhed Harboru, dok je Roj Mraz
stajao pored nje i prislukivao: Gospodine K-Kider? Ja sam,
Katja? D-dola bih do vas, gospodine Kider, kao to ste rekli...",
kazala je bojaljivim, kolebljivim glasom, a u slualici se, nakon
trenutka mukle zgranutosti, zauo iznenaeni i ushieni glas
Markusa Kidera. Pa, Katja! Duice! Sedeo sam ovde usamljen i
ucveljen, ne usuujui se ni da se ponadam da e nazvati. Moe
li da doe veeras?" Katja se ugrizla za usnu, okle-vajui sa
odgovorom, ali Roj je uo sve, epao ju je za ramena i stisnuo, pa
je Katja rekla: ,,D-da, im budem m-mogla. Moram da obavim jo
neke sitnice i onda u...", slualica joj iskliznu iz vlanih prstiju, a
Roj je zanjihanu podie za kabl, obrisa zguvanom maramicom i
vrati na dra.
Bilo je jedanaest i petnaest te sparne avgustovske veeri u Bejhed
Harboru kad su se Roj Mraz i Katja Spivak vratili u ramarderu
do kue na broju 17 u Ulici Proksmir. Katja je videla da je vanjsko
svetio upaljeno. A tamo na ulaznim stepenicama stajala je jedna
prilika bele kose, umanjena zbog veliine kue u pozadini i
izobliena nonim senkama. Dok je Roj ekao iza ivice, Katja se
urno uputi poploanom stazom, a gospodin Kider joj pode u
susret, eljno je zagrli i poljubi u obraz; zadrao ju je u vrstom
zagrljaju itav jedan dugi ustreptali trenutak. Draga Katja!
Ljubavi moja! Mislio sam da sam zauvek izgubio svoju srodnu
duu." Kako bi se Roj Mraz podrugljivo nasmejao na ove preterane
rei samo da ih je uo! Izvukavi se iz njegovog zagrljaja, Katja
oseti aoku saaljenja prema Markusu Kideru kad je videla kako je


136

on sa oboavanjem posmatra suznim oima. U oekivanju njene
posete on se obrijao i namirisao kolonjskom vodom; presvukao se
u lanene panta-lone i koulju od neke fine tkanine. Pokrio je svoju
eki-njavu elu snenobelom perikom, koja se Katji uinila
najalosnijom od svega kod Markusa Kidera.
Razdragano se gospodin Kider obraao Katji, koja je zauzvrat
uspela da promrmlja jedva nekoliko rei.
Kad su uli u kuu, u predvorje osvetljeno priguenim svetlom,
gospodin Kider je krenuo da zatvori vrata kad ih Roj Mraz naglo
gurnu i otvori, te se ugura unutra. im je gospodin Kider video
Roja Mraza sa tim ratobornim mladim licem i uzbuenim oima i
tamnom kosom izbrijanom sa strane, mora da je znao ta e se
dogoditi.
Roj kratko ree: Ulazi, Kider. I ni rei."
Katja se okrenu u stranu, oseajui krivicu. Nije mogla da se
suoi sa potresenim pogledom gospodina Kidera. ula je kako
zapanjeni starac pita Roja ko je on, zato je tu, kako se usuuje da
mu upada u kuu i kako Roj drsko odgovara da mu je Katja
roaka i da je Katji tek petnaest godina -Kae da si je drogirao i
silovao, ubre jedno bolesno." A gospodin Kider se pobunio: Ja -
ja nikada nisam uradio neto takvo - Ja v-volim Katju, ja nikada ne
bih...", a Roj ree, gurnuvi gospodina Kidera: Sve mi je ispriala!
Zvala me je! Prljava matora perverznjaino, ima da plati."
Zbunjen, dozlaboga uplaen, gospodin Kider je molio Katju da
objasni Roju Mrazu daje on nije povredio - Zna, Katja, da nisam,
je li tako? Katja, reci mu" - i u tom asu on je na Katjinom licu
proitao da ga je izdala. Naravno, mora biti da ga je Katja izdala;
upravo je Katja dovela ovog razjarenog mladia u kuu gospodina
Kidera. Roj je rekao da e ga, ukoliko im gospodin Kider ne da ono
to zasluuju, prijaviti bejhedskoj policiji; a gospodin Kider se
taman toliko pribrao da kae da ga nee ucenjivati; a Roj mu je po-
drugljivo odgovorio: ,,A je 1'? Nee? Onda daj mojoj roaki ono
to joj duguje, govnaru matori." Uraen od meta, Roj se sav
zajapurio od vruine, a elo mu se orosilo grakama znoja; znoj
mu je probio dres Iglsa i smrdeo je. No, Katja primeti da je Roj bio
dovoljno priseban da navue kone rukavice i zbog te pojedinosti


137

ophrva je zebnja. Tako nee ostaviti otiske. ta god da uradi gospodinu
Kideru, pripremio se za to.
Odvano gospodin Kider ree Roju Mrazu da ako on i Katja odu
sada, on ih nee prijaviti policiji, a Roj mu se nasmeja u lice,
munuvi ga u grudi ispruenim dlanom, za-htevajui novac: ,,I
sve to jo ima, zasluili smo. Srebrni-nu, zlatne stvarice, sva ta
skupa sranja - duguje nam, drkadijo." Gospodin Kider je
pobledeo kao krpa, kolena su mu se tresla; pritiskao je grudi
rukom kao da ga jako boli. Potresenim i oajnim pogledom
posmatrao je Katju, koja pokajniki promuca: Roj? M-moda bi
ipak trebalo da odemo? Njemu je ao zbog onoga to je..." Roj
oamari Katju, nejako, ali dovoljno daje uutka. Umukni, zaboga.
Je-s' ti poludela? Ne idemo dok nam ovaj drkadija ne plati."
Roj je primorao gospodina Kidera da ih odvede u zadnji deo
kue, u njegov atelje, gde je u velikom starinskom stolu drao
ekove. Tu su na zidovima visili portreti subjekata Markusa
Kidera u nenim pastelnim nijansama i Katju na trenutak podie
jeza od straha da bi se meu njima mogao nai i jedan od njenih
portreta koje je napravio Markus Kider, emu bi se Roj Mraz
narugao. Roj je zahtevao da mu gospodin Kider da novac, a
gospodin Kider se bunio da nema novca u kui, da ga nikada ne
dri u kui, osim nekoliko novanica u novaniku; i Roj mu ote
novanik, otvori ga, izvue sveanj novca i nekoliko plastinih
kartica, uradio je to tako naglo, trapavo, da mu je ispalo nekoliko
novanica i jedna mala plastina kartica - ne kreditna, videla je
Katja, ve lanska kartica Gradske biblioteke u Bejhed Harboru.
Roj je zatim naterao gospodina Kidera da izvadi ekovnu knjiicu
iz jedne od fioka stola i ispie ek na deset hiljada dolara na ime
Katje Spivak - Duguje Katji, i dobro zna daje tako." Roj je
gurnuo gospodina Kidera u stolicu, a gospodin Kider je nespretno
uzeo naliv-pero, ruka mu se tresla; dok mu je Roj stajao nad
glavom, gospodin Kider je poeo da ispisuje ek, ali ruka mu se
omakla, i ek bee upropaten; a Roj ree: Namerno si to uradio!
Jebi se, ubre matoro, perverznjaino, ima sree to ti nisam
razbio njuku do sada, gade pokvareni, a da drpa moju roaku,
da gura svoj prljavi smeurani kurac u nju, to zna, ha? Silovanje


138

maloletnice - bilo kakav seks sa maloletnom osobom. Njoj je tek
petnaest godina, jesi li to znao, ubre jedno? To je silovanje
maloletnice - a i drogirao si je, nekakvim tabletama za spavanje,
rekla je. Drao si je ovde, to je kidnapova-nje - otmica - moe
dobiti doivotnu robiju za to sranje. Bolje napii na dvadeset
hiljada dolara, govno jedno govnji-vo." Roj se obilno znojio, a oi
su mu svetlucale luakim, staklastim sjajem fosilnih cvetova,
kristalnog cvea izloenog u otmenim vazama i urnama koje je Roj
tek sad pri-metio; kao da mu je takva lepota nanosila bol, poeo je
pesnicom nasumino da udara staklene cvetove - Kakve su ovo
nastrane stvari? Isuse boe", i jednim zamahom poistio je policu
ponad kamina, stakleno cvee popadalo je na pod i skrilo se, a
gospodin Kider se nemono usprotivio: Ti si jedan varvarin!
Nema prava! Izlazi iz moje kue!" Dok je Katja uasnuto
posmatrala, gospodin Kider se odvaio da zgrabi izrezbarenu
skulpturu sa stola i zamahne njome na Roja Mraza, pogodivi ga u
grudi. Roj se razjaren nasmejao i bezduno nasrnuo na starca,
mlatei ga pesnicama: Matori drkadijo! Ma, ta si ti mislio!" Dok
je Roj tukao Markusa Kidera, Katja je pokuala da se umea, da
zadri Rojeve pesnice, ali Roj ju je odgurnuo - Koji kurac, Katja!
Mii se." Katja oseti udarac poreci leve slepoonice; posrnula je i
stropotala se preko jedne od pletenih stolica. Na trenutak joj se
smrailo pred oima, kao da se onesvesti-la. Roj ju je nekako
potkaio po licu, i lice joj je krvarilo, a Markus Kider je bio na
podu, oamuen, krvav, pokuavao je da se uspravi na kolena dok
ga je Roj psovao, smejao mu se i utirao ga. Gospodin Kider je
krvario iz duboke posekotine iznad levog oka i posekotina po
nosu i ustima; disao je teko i bolno. Roj nije imao milosti prema
njemu, utirao gaje u rebra i stomak, a kada je povredeni starac
pokuao da se zatiti od mladievih udaraca, sklupavi se kao
crv, on ga je utirao u lea. Katja je viknula Roju da prestane. Ona
nikad nije videla da iz rane na glavi moe toliko da lipti, krv se
slivala u tamnim potocima; oi gospodina Kidera su uasnuto
sijale, a onda se zamutile. Okrvavljena usta su mu se otromboljila,
leao je nepomino. Katja je preklinjala Roja: Daj da pozovem
hitnu pomo, Roj, ta ako umre?", ali Roj je opsova i odgurnu od


139

sebe. Sve je otilo po kurcu, pika ti materina. Nije trebalo ovako
da se zavri, pizdo jedna glupava, sve je otilo u kurac..." Roj je
prevrtao po fiokama stola, prosipajui na patos papire, fascikle,
raune. Katja je prila do telefona okaenog na zidu s namerom da
pozove policiju pre nego to Roj primeti, ali video ju je, odvukao
odatle i oamario, odluivi da je bolje da odmagle, jer ih je moda
neko od komija uo. Izvukao je Katju iz ateljea, gde je gospodin
Kider stenjui leao na podu iza stola u gomili svetlucave sre,
proli su kroz hodnik i predvorje, te izali kroz ulazna vrata koja
su ostala odkrinuta sve vreme tako da je bilo ko mogao ui.
Isuse! Kakav sjeb." Roj se osorno nasmejao kao da nita smenije
u ivotu nije video.
I dok su se odvozili u terencu, Roj je nastavio da se srne-je i
mrmlja sebi u bradu, a Katja ga je preklinjala: Roj, molim te - daj
da pozovem hitnu pomo sa govornice, nee znati ko je nazvao,
molim te, Roj, ta ako gospodin Kider umre...", a Roj joj ree da
umukne. Ali Katja nije odustajala, jer nije mogla da podnese to to
je izdala Markusa Kidera, ona je volela Markusa Kidera i izdala ga
je i sada ga je ostavila da umre. Plakala je, vukui Roja za ruku dok
je vozio kroz kvart sa vilama, platani su sablasno svetlucali, i Roj
hladnim, besnim glasom ree: Ti si privrena tom matorom
pokvarenjaku, je l' tako? Ti i on. Isuse, pa to je odvratno. Svidelo ti
se da te jebe, ha? Ako je uopte i mogao? Kako je to obavio?
Matoro ubre to moe deda da ti bude. Blesava si kao onaj tvoj
ale - zna ta je uradio? Dad Spivak? Umesto daje ispario pre
nego to ga ubiju, on je mislio da se moe nagoditi sa tim tipovima
kojima je dugovao lovu - grdnu lovu - a oni su ga bacili u Barens,
to svi ivi znaju, ili su ve skontali do sada, osim vas Spivakovih."
Katja je zurila u Roja Mraza, u lice Roja Mraza, zatupasto, znojavo,
sa zlobnim smekom na usnama. Nije bila sigurna staje upravo
ula: njen otac je mrtav? Dad Spivak je mrtav? I njegovo telo je
baeno? U Barens, njegovo telo je baeno? Sve to vreme dok ga je
Katja ekala da joj se vrati on je bio mrtav i svi u Vajnlendu su
znali za to...
Katja je uhvatila ruku na vratima i pritisnula je; otvorila ih je pre
nego to je Roj stigao da je sprei. Roj je prikoio, opsovao i


140

posegao ka njoj, ali se zgaen predomislio i, dok su se otvorena
vrata sa suvozake strane klatila, Roj ju je gurnuo napolje iz
terenca koji se kretao brzinom od oko osamdeset kilometara na
sat. Katja je izletela i pala na plonik, leala je oamuena, u uhu
joj je odjekivala piskava zvonjava, dok se Roj Mraz odvozio,
kripei gumama.
Sve se dogodilo tako brzo. Dok je Katja leala zbunjena, ne
znajui gde se nalazi, otra jasnoa koja nastaje kao posledica
uzimanja meta, ta isto vizuelna jasnoa, naglo je slabila. Katju je
sada ophrvala ogromna tuga, teina gubitka. On je sve vreme bio
mrtav! A ja sam izdala gospodina Kidera, jedinu osobu koja me voli.
Lecnuvi se od bola, Katja ustade sa plonika. Nije imala pojma
gde se nalazi, gde ju je Roj izbacio. Strepela je da e se on vratiti i
uvui je u terenac i odvesti medu peane dine, bojala se onoga to
bi mogao da joj uradi pesnicama i motorakim izmama... U
daljini se videla osvetljena ulica; Katja se hramljui uputila u tom
pravcu. Kolena su joj bila izgrebana, raskrvavljena, oderana o
plonik. Njena odea, tako paljivo birana da impresionira Roja
Mraza, bee iscepana i umazana krvlju. Oseala je da su joj usta i
levo oko nateeni. U izmaglici bola, Katja je prepoznala ulicu tamo
napred: Meridijan, koja se ukrtala sa Avenijom ouan. Sada je
otprilike znala gde je. Kua Engelhartovih u Ulici nju liberti
nalazila se na oko kilometar udaljenosti. U ovo doba, radnim
danom, gospoda Engelhart je verovatno spavala.
Na Meridijanu, pored zamraene benzinske pumpe Sunoko",
nalazila se telefonska govornica prema kojoj se Katja urno
hramljui zaputila, povlaila se u senku kad bi naiao neki
automobil. U govornici je podigla slualicu i zaula signal i
okrenula 911, a kad se dispeerka javila, Katja je tihim glasom brzo
rekla: ,,U Ulici Proksmir - na broju 17 u Ulici Proksmir - jedan
ovek je povreden u zadnjem delu kue - ovek krvari i potrebna
mu je hitna pomo..."
Dispeerka je pitala ko zove. Katja ree: Niko! i brzo spusti
slualicu.




141

27.


Ako on umre, ja u biti kriva.
I ta god da mi se desi, zasluila sam.
Potom su usledili snoliki dani ispunjeni napetou kao oni
nabrekli kumulusi boje modrica to se gomilaju iznad Atlantskog
okeana, koje prema kopnu tera hladni severoistoni vetar.
Neispavana i razdirana krivicom, Katja je ekala da sazna da je
Markus Kider preminuo, i ekala je da policija dode po Katju
Spivak.
ekala je da zakucaju na vrata kue Engelhartovih, kue s
pogledom na kanal i blistavobelu jahtu Kris-Kraft" gospodina
Engelharta. ekala je na jutro kad e je uznemiriti, raspolutiti. I
moe se desiti da Lorejn Engelhart otvori vrata oekujui svoju
prijateljicu, i ako Katja bude u drugoj sobi sa Triom ili bebom
ue muke glasove i gospodu Engelhart kako zaprepaeno kae:
Ko? Devojka koja radi kod nas? Zato, zbog ega je traite...?
Dalje od ovoga Katja se nije usuivala da zamilja. Dalje od
ovoga njene misli bi se rasprile u kajanju, aljenju.
Jer itav Bejhed Harbor bee okiran vestima: upad u kuu" u
Ulici Proksmir, pokuaj pljake", svirepo, bezumno prebijanje"
uglednog itelja Bejhed Harbora u toku letnjih meseci Markusa
Kidera. Lokalne novine, lokalna televizija, neprestano su
izvetavali kako su gospodina Kidera, starog ezdeset i osam
godina, koji ivi sam u jednoj od najstarijih obalskih" kua u
istorijskoj" Ulici Proksmir, ini se na prepad zaskoili" u
njegovom domu kasno uvee; on se izgleda suprotstavio
napadau ili napadaima pre nego to je divljaki" pretuen i
ostavljen da onesveen iskrvari na podu svog ateljea. Povreeni
je kolima hitne pomoi prebaen do najblie ustanove sa
intenzivnom negom, na Medicinski fakultet Univerziteta
Pensilvanije u Filadel-fiji, udaljen osamdeset kilometara; jo uvek


142

nije izaao iz kome i navodi se daje u kritinom stanju". Katja je
strepela da e uti kako je Markus Kider umro. Ali isto tako stre-
pela je da e uti kako je Markus Kider doao k sebi. Razmiljala je,
sva otupljena: Rei e im moje ime. To sam i zasluila.
U domu Engelhartovih, dok su se nizali ovi snoliki dani, Katja je
ekala, muena glavoboljom i oiju punih suza zaklonjenih
naoarima za sunce. Jer kocka je bila baena, i ona tu vie nije
mogla nita.
,,Ka-a? Zato si tuna? Ka-a, nemoj da plae." eljno se Tria
Engelhart privila uz Katju kad je Katja postala rastrojena usred
itanja jedne od devojicinih slikovnica. Katja je obrisala oi i brzo
poljubila Triu. ,,Ka-a nije tuna i ne plae, Ka-a samo razmilja
kako ete joj nedostajati ti i maleni Kevin posle Praznika rada."
Tria je nabrala nos i energino zatresla glavom. Ne, ne! Ne valja
razmiljati o posle Praznika rada", kada e Tria krenuti u
predkolsko u Sedl Riveru.
Katja se pitala kakav e ivot Katje Spivak biti posle Praznika
rada.
Ako Markus Kider umre, Katja e biti sauesnik u ubistvu. U
tekom ubistvu, zapravo.
A mogla bi i da ne ode u policiju, da ne prizna svoje uee u
zloinu. Nije se usuivala da policiji otkrije ime Roja Mraza;
plaila se onoga to bi mogao da joj uradi, ili njenoj porodici u
Vajnlendu.
Obuze je mahnitost. Katja je htela da poseti Markusa Kidera, da
ga vidi u bolnikoj postelji. Da ga moli za oprotaj !
Volela ga je, pomisli. A ipak ga je izdala.
To kajanje bie njena tajna. Kao to je, nekoliko dana nakon
Rojevog napada, prikrivala modrice minkom. Jutro nakon
prebijanja probudila se sva ukoena i sa bolom, morala je da se
natera da ustane iz kreveta u koji se ranije stropotala obuena, da
se brzo istuira, opere kosu, oelja je i namesti tako da joj
delimino zaklanja lice kako bi sakrila nateeno i podliveno desno
oko. Stavila je naoari za sunce i obukla iroke bele pantalone sa
ukurom da joj se ne vide oderana kolena. Ruka joj se tresla dok je
nanosila minku boje mesa u debelim slojevima kao da stavlja git,


143

zbog ega je izgledala sablasno, kao da ima masku. Nastojala je da
se ne trza i ne hramlje dok hoda. Kad ju je otrooka gospoa
Engelhart videia i upitala ta joj se dogodilo, Katja se zbunjeno
nasmejala i rekla da je u mraku naletela na vrata od kupatila u
svojoj sobi - Mora da sam sanjala - mislila sam da sam kod svoje
kue. Ali uopte ne boli, zaista." Kazala je to tako ubedljivo da joj
je gospoda Engelhart izgleda poverovala, ili je barem elela da joj
poveruje. Ako hoe da ide kod doktora, Katja, ja te mogu
odvesti", rekla je gospoa Engelhart. ,,I ja u da platim, mila. Ba si
gadno rasekla usnu."
Katja je bila iskreno ganuta to Lorejn Engelhart tako ljubazno
razgovara s njom. Ovih poslednjih dana avgusta, dok se blii
Praznik rada.
Sigurna si, Katja, da te niko nije povredio? Deko ili...",
zamuckivala je gospoa Engelhart; Katja je nikad nije videla tako
uznemirenu. Katju najednom obli rumenilo kad je shvatila: Ona
misli da sam trudna. I strepi da bi njen mu mogao biti otac deteta. I da
ja to tajim!
Katja je uverila gospou Engelhart da nema nita da se
obelodani.


Kao u bajci, kraj moe da nastupi naglo. I neoekivano.
Jer jutro nakon ovog razgovora, dok je davala kompot od kajsija
bebi u hranilici, Katja je na televizoru u kuhinji Engelhartovih ula
da Markus Kider ne samo to se u bolnici u Filadelfiji probudio iz
kome nakon pet dana, ve je bio u stanju i da bejhedskoj policiji
opie svoje napadae: ljudi koji su upali u njegov dom da ga
pretuku i opljakaju bila su dvojica nepoznatih belaca od dvadeset
i neto godina, siguran je da ih nikad pre nije sreo, ali veruje da bi
mogao da ih identifikuje ako bi ih opet video.
Dvojica nepoznatih belaca!
Na televizoru se ukazao Markus Kider u krupnom planu, na
snimku od pre nekoliko godina, kako mu na nekom lokalnom
skupu odaju poast. Kroz buanje u uima Katja je jedva razabrala
rei spikera. Kako je samo mladoliko izgledao gospodin Kider dok


144

se utivo rukovao sa bibliotekarkom koja mu je uruivala nekakvu
plaketu; kako je samo stasit bio, kakvog dostojanstvenog dranja,
kako je lepa bila njegova glava sa snenobelom kosom... Katja je
zurila, zanesena, drei u ruci kaiicu sa kompotom, sve dok
krupna beba Engelhartovih nije poela opasno da se ljulja u
hranilici i od gladi mlatara svojim malim pesnicama.
Na taj nain je Katji Spivak dato do znanja da joj je Markus Kider
oprostio.






























145

28.


Dve veeri pre Katjinog odlaska iz Bejhed Harbora, dan pre
Praznika rada, a samo dvanaest dana posle napada na Markusa
Kidera, voza gospodina Kidera doao je po nju.
Katja je bila u Harbor parku sa decom Engelhartovih. Hranili su
guske poslednji put tog leta.
Kako se samo setno Katja oseala. Kako utueno uoi odlaska.
Znala je da nikad vie nee videti Engelhartove; njena majka ju je
upozorila da se ne vezuje za tuu decu, a ipak joj se to desilo,
Katja je oseala bezmalo neku vrstu ljubavi prema trogodinjoj
Trii, koja je skoro nauila da ita pod njenim starateljstvom ili
barem da ita neke od svojih slikovnica, i prema Triinom
malenom bratu, koji je u dadiljinom naruju manje larmao i
zakerao nego kad bi ga roena majka uzela. Jer Katja je znala da
deca ive u intenzivnom sadanjem vremenu: ona brzo
zaboravljaju. Za dan-dva beba e potpuno zaboraviti Katju Spivak
koja ju je hranila, kupala, presvlaila i mazila celo leto; za nekoliko
nedelja Tria e zaboraviti devojku koja ju je upoznala sa Zekom
Pekom i njegovim prijateljima i podsticala je da crta drvenim
bojicama.
Katja je vlastitim bojicama pokuavala da u bloku za crtanje
uhvati dirljivi prizor u parku: deicu, guske razlepe-tanih krila i
isturenih vratova, mirnu povrinu oblinjeg je-zerceta... Ali bilo je
isuvie komeanja i buke, Katja nije mogla da se usredsredi. Bila je
razoarana svojim crteima; kidala je listove jedan za drugim i
guvala ih. Zato je gospodin Kider morao da ohrabruje Katju
Spivak da misli kako ima talenta? Bez gospodina Kidera ja sam niko i
nita.
Najnovija vest bee da se Markus Kider vratio u Bejhed Harbor.
Otputen je iz bolnice, za njega se sada brinula privatna
medicinska sestra, osim ako se ono privatna medicinska sestra"


146

nije odnosilo na gospou Bi. Jer koliko je Katja znala, gospoa Bi je
zaista bila privatna medicinska sestra. Katja vie nikad nee videti
gospodina Kidera, i Katja vie nikad nee videti Roja Mraza.
(Nekoliko dana nakon prebijanja, dok je ekala daje bejhedska
policija uhapsi, Katja je nazvala svoju sestru Lajl da se raspita o
Roju, a Lajl joj je rekla da se Roj, koliko ona zna, odselio iz Vajn-
lenda. Dao je otkaz u Fricijevoj automehaniarskoj radionici i niko
izgleda ne zna gde je otiao, ak ni mlada rasputenica sa
dvogodinjim sinom s kojom se Roj uglavnom viao preko leta.)
Katja je prevrtala po glavi ove misli, zbog ega su joj bojice
zapinjale po tvrdom belom papiru kao da su izgubile svoju ar,
kad joj je tiho otpozadi priao voza gospodina Kidera, Huan.
Gospoice, morate poi sa mnom. Gospodin Kider vas oekuje."
Katja se, zapanjena, okrenula da pogleda vozaa. I pred njom je
zaista stajao mukarac u tamnoj oferskoj uniformi, beloj koulji i s
tamnom kravatom, tamnom kapom sa obodom i naoarima za
sunce. Utivo je govorio, s jedva primetnim smekom.
Katja promuca: Ne! Ne mogu. Tu sam sa decom..."
A Huan joj se opet utivo obrati mekim glasom sa blagim
akcentom: Gospodin Kider eli da vas vidi, gospoice. Molio bih
vas da odmah poete sa mnom."
Na susednoj klupi sedela je jedna dadilja, ljubazna mlada
Latinoamerikanka koja se brinula o deci komija gospoe
Engelhart, a s kojom se Katja zbliila u parku i na plai.
Izvinjavajui se, Katja ju je zamolila za uslugu, da ako moe
odvede kui i decu Engelhartovih kad krene u Ulicu nju liberti, na
staje mlada ena, iznenaena, bez problema pristala.
Videla je kako Huan stoji na korak od Katje Spivak u svojoj crnoj
oferskoj uniformi i eka.
I tako se Katja opet zaputila u Ulicu Proksmir broj 17.
Tog toplog, vetrovitog dana poznog leta, u Bejhed Harboru.
Noen vetrom, pesak je zasipao cestu, udarao o zatamnjena
stakla svetlucavocrnog linkon taun kara, peckao i terao Katji suze
na oi, iako su prozori bili vrsto zatvoreni. Put od Harbor parka
do Ulice Proksmir broj 17 nije mogao da traje vie od pet minuta,
ali njoj se uinio mnogo dui. Katji je bilo teko da razabere ta joj


147

to promie pred oima, kao kad se film pusti ubrzano ili uspori do
nepokretnosti. inilo se da Huan vozi brzo, jer Katja je morala da
se uhvati za naslon sedita; zavrtelo joj se u glavi, isto kao onda
kad je podilazila Roju Mrazu i puila kristalni met s njim; obuze je
oamuujui oseaj odvojenosti od vlastitog tela, kao nekad u
detinjstvu kad se s tim oseajem znala probuditi u svom krevetu,
otvorila bi tada oi, prestraena, i videla kako se plafon iznad nje
okree, a ona ne bi bila u stanju da se pomeri ili pozove upomo.
Morala je da uloi strahovit napor kako bi skupila snagu i pozvala
upomo: Mama! Tata! Ali retko kad bi je ko uo.
Jer obuzmu nas tokom ivota takvi oseaji. Pojave se niotkuda i
dozlaboga nas namue, a onda najednom uminu, isto onako kao
to su se i pojavili.
Ili bar mi tako mislimo.
Katja je zurila u visoku ivicu od kaline koja se pruala du ulice.
inilo se da je via nego to se ona seala, kao to je i Ulica
Proksmir izgledala ira i samotnija nego to se ona seala, poto su
se meusobno prilino udaljene kue nalik na palate jedva videle
sa ulice. Katja je uvidela da je ivica od kaline neka vrsta granice:
iza nje ti je zabranjen ulaz. Zabranjeno ti je da upada na tui
posed. Ali svetlucavocrni linkon taun kar sa monim, gotovo
neujnim motorom, ipak je skrenuo na prilazni put ispred broja 17
u Ulici Proksmir i pribliio se kui glatko, kao da pluta. I kako se
ogromnom inila kua gospodina Kidera, kako velianstveni i lepi
behu stara, vremenskim prilikama izloena fasada od indre, krov
pokriven kriljcem i nekoliko dimnjaka od vremene, isprane cigle
to su se arili na suncu; jer mada se nebo natmurilo, dok su sa
okeana nadirali loptasti, kionosni oblaci, koji su skoro dodirivali
vrhove divovskih platana, ipak je nekoliko jarkih krpa suneve
svetlosti, kao s nekom namerom, brzo promicalo Katjinim
vidokrugom.
Kamenom poploana staza, svee zelenilo malko zaraslog
travnjaka, stabljike ika to poput kopalja izbijaju iz cvetnih leja...
Gospoice, poite za mnom. Gospodar vas oekuje." Gospoica
Bi stajala je na ulaznom stepenitu u svojoj beloj najlonskoj


148

uniformi, sva utegnuta, namrgoeno se osmehu-jui dok joj brada
podrhtavala.
Stidljivo Katja prie kuepaziteljki gospoina Kidera. Iznenadilo
ju je kako ju je vrsto ta starija ena uzela za ruku, jer Katja je sve
vreme mislila da je gospoa Bi ne podnosi.
Ali gde ju je to gospoa Bi vodila? Ne u zadnji deo kue, u atelje
gospodina Kidera, ve - ka irokom stepenitu u predvorju? Na
sprat? Katja se slabano usprotivi: Gospoo Bi, ne mogu! Ne
mogu na sprat. Nikad nisam ila gore..."
Otresito gospoa Bi ree: Va portret je zavren, gospoice.
Gospodar danas ne slika, pa e vas primiti u svojim odajama na
spratu, kao to ste se obavezali?"
Obavezala? Kad sam se ja to... obavezala."
Sve je sreeno. Predbrani ugovor je sastavljen. Biete
obezbeeni, gospoice. Gospodar je obeao."
Gospoa Bi je odvela Katju stepenitem do jedne sobe sa visokim
uzanim prozorima s pogledom na oblinji okean. Sunce je u ovoj
sobi bilo tako zaslepljujue da je Katja jedva videla okean, ali ula
je uteni zvuk ljapkanja talasa. ustro gospoda Bi ree Katji da se
skine - Ne moete u toj odei da izaete pred Gospodara" - i
dodade joj al da se za-ogrne. Katja nemona pokua da se pobuni,
ali gospoa Bi nije obraala panju na to, pomogla joj je da svue
majicu s kratkim rukavima i otkopa beli pamuni grudnjak;
gospoa Bi je spretno raspustila Katjinu kosu i poela energino
da je elja. Katja se oseala ponienom to stoji naga pred
gospodom Bi, ali teilo ju je to to je al bio dovoljno velik da se
potpuno pokrije njime; ispostavilo se da je to onaj isti beli al od
svile i kamira koji joj je gospodin Kider poklonio kad mu je
pozirala naga, a koji je Katja onako nesmotreno zaboravila. Onaj
izvrsni al koji mora da je mnogo kotao!
Poite za mnom, gospoice. Sigurna sam da e Gospodar biti
zadivljen vaom lepotom."
Tipino za nju, gospoa Bi se mrtila ak i kad je izgovarala
ovakve neoekivano ljubazne rei. Katja, iznenaena i zahvalna,
porumeni. Razmiljala je: Dakle, sve ovo vreme gospoda Bi me uopte
nije mrzela? Da l' je mogue?


149

Kuepaziteljka je opet povela Katju za ruku, njen stisak bee
topao, ali vrst.
Tako je prostrana i lepo nametena bila susedna prostorija da je
Katja odmah shvatila da to mora biti glavna spavaa soba: zidovi
su bili prekriveni svilenim tapetama boje slonovae proaranim
siunim zlatnim mrljama; na plafonu detaljno izrezbaren gipsani
friz; velika ogledala pozlaenih okvira; pod nogama pliani
purpurni tepih... Uz suprotni zid stajao je otmeno izraeni krevet
sa baldahinom od zlatne i bele svile i izrezbarenom daskom od
mahagonija kod uzglavlja nalik na ikonostas, a na tom izuzetnom
krevetu, koji je istovremeno bio i neka vrsta bolnike postelje koja
se mogla podizati i sputati poput sofe, leao je, odnosno sedeo
Markus Kider, podboen raskonim jastucima od gujeg perja.
Katja! Mila moja! Prii, duo. ekao sam te, zna." Gospodin
Kider se slabano osmehnu, podigavi ruke ka njoj. Katja s bolom
primeti da je koa gospodina Kidera votanobleda i da povrede na
njegovom licu - modrice, posekotine, brazgotine - jo uvek nisu
sasvim zacelile; na pregibu desnog lakta imao je flaster, to je
ukazivalo da je nedavno primio infuziju; nosio je beli bolniki
ogrta koji se vezivao na leima, oko vrata. No, bila je tu i prelepa
snenobela kosa Markusa Kidera koja je izgledala sasvim
prirodno, a ne kao perika; moda je to, zapravo, bila njegova
vlastita kosa koja je nekim udom izrasla od kada ga je Katja
poslednji put videla. Oi gospodina Kidera, usaene u tamne
duplje, ipak su bile srdane i saoseajne, i isijavale su nekom
vrstom ushiene udnje od ega Katji srce zaigra. Umotana u kao
pero laki al, bosa, Katja stidljivo zakorai na purpurni tepih.
Gospoa Bi je tiho zatvarala aluzine na visokim uzanim
prozorima. Iz okova sobe sunue senke poput brzih poteza
ugljenim tapiem. Gospoa Bi je zatim upalila svece, nekoliko
raskonih svenjaka sa dugakim sveama krem boje koje su
gorele neobino visokim i usiljenim plamicima i ispunjavale sobu
jakim mirisom od kojeg se Katji zavrtelo u glavi.
Vrata se lagano zatvorie. Katja se osvrnu oko sebe i vide da je
gospoa Bi iezla. Na stolu pored kreveta gospodina Kidera
stajala je srebrna tacna sa dve duguljaste boce ampanjca i dve


150

ampanjske ae, a na tanjim sa zlatnim rubom itava gomila
pilula, kapsula i tableta. Ispod mirisa naparfimisanih sveca oseao
se otar miris bolnice.
Katja je, bosonoga, polako prilazila krevetu, dok ju je gospodin
Kider ohrabrivao: Ne boj se, duo draga! Ti nee biti
povreena."
Jedva primetno naglasio je re ti. Kada je gospodin Kider
namignuo i podigao brokatni pokriva kako bi Katja mogla da se
uvue i legne pored njega, nju podie jeza, ali resila je da ne
uzmie. Uz malo muke popela se i legla na taj iroki krevet koji je
imao neobino tvrde dueke prekrivene zaslepljujue belim
lanenim arafima. Gospodin Kider je zatim neno pokrio Katju
koja se najednom nae tik uz njega, toliko blizu da je ostala bez
daha. Gospodin Kider se osmehnuo i uzeo Katju za ruku.
Moramo te zagrejati, Katja! Ruka ti je tako hladna... Ovo je naa
prva brana no, mila, i ovo e biti na medeni mesec, ova jedna
jedina no. U to ime nazdravi emo ampanjcem, vai?" Katja je
sada videla da su dve visoke ae napunjene do vrha penuavim
ampanjcem, koji mora daje gospoa Bi usula pre nego to se
iskrala iz sobe. Gospodin Kider je veselo dodao au Katji, a za
sebe uzeo drugu; kucnuo se s njom i otpio jedan gutljaj, to je i
Katja uinila, nasmejavi se kad su joj majuni balonii zagolicali
nos. Izvrsno, zar ne? Ovo je najbolji ampanjac koji sam ikad
probao." Katja je razumela, kad joj je gospodin Kider dodao
zlatom obrubljeni tanjir, da e ona morati da mu daje pilule,
kapsule i tablete, da mu ih jednu po jednu, bez oklevanja, stavlja
na jezik kako bi ih progutao sa gutljajem ampanjca. Katja je
posmatrala, sva opinjena. U kakvom je samo iskuenju bila da i
sama proguta nekoliko pilula! Katja se nagnula i poljubila
povree-no lice gospodina Kidera: elo, obraz, usne, koje su bile
neoekivano tople. Gospodin Kider ju je neno milovao po kosi i
uzeo jedan pramen koji je rairio preko svoga lica i vrata. Mora
prii malo blie, mila. Mora biti moja nevesta, zna. Neu
odugovlaiti, obeavam. Dugo sam planirao ovu no, od trenutka
kad sam te prvi put ugledao." Katja nije pitala kada je to bilo, pre
koliko godina. Paljivo je uzela au iz ruke gospodina Kidera i


151

prinela mu je do usana kako bi mogao da pijucka iz nje ak i ako
zanemoa. Tenost mu je curila niz bradu; Katja ga je obrisala
maramicom. Progutao je poslednju pilulu, na red su dole kapsule,
a potom i tablete. Jer Katja nije bila samo nevesta gospodina
Kidera, ve i njegova negovateljica. Meu Spivakovima je bilo
pomonih medicinskih sestara i bolniarki; kad je bila mala Katja
je pomiljala da bi mogla postati medicinska sestra. Sada je bila
zaduena da dopuni ae za ampanjac kada bi se ispraznile, to je
Katja radila polako i paljivo, jer nije elela da prospe ni kap
dragocene tenosti boje ilibara. ampanjac joj je isprva bio
malice opor, ali nedugo potom slastan. Katja nikada pre nije
probala ampanjac. U Vajnlendu u Nju Derziju ampanjac se
retko sree. Ali kakvo je to venanje, kakav medeni mesec bez
ampanjca... Sa police ponad kamina ulo se tiho kuckanje sata, a
sa oblinje obale ljapkanje talasa. Katja se priljubila uz sedokosog
starca, oseala je kako mu disanje prelazi u dugo zasopljeno
uzdisanje. Njegovi tamni i podliveni kapci blago su treperili;
ledeno plave oi bile su zatvorene; gospodin Kider je sve sporije i
sporije milovao Katjinu kosu koju je omotao oko vrata. Volim te,
draga Katja. Ti si moja..." inilo se kao da krevet sa baldahinom
pluta, kao da ih odnosi struja; purpurni tepih je potamneo i
prometnuo se u nekakav tok; Katju obuze vrtoglavica, ampanjac
je bio tako opojan. Oseala se prijatno, toplo. Ja pripadam ovde, ovde
mi je mesto, pomislila je Katja. A naglas je rekla: Tu sam,
gospodine Kider. Ovde sam." To bee zavet, i obeanje. Markus
Kider nee umreti neasnom smru. Markus Kider e umreti u
naruju svoje neveste. Disao je teko i duboko, as nekon-
trolisanim drhtajima, as blago kao da uzdie, zatim zasopljeno, a
onda sve slabije. Dok se pojaavalo ljapkanje talasa, disanje
gospodina Kidera kao da se stialo. Sa Atlantika je duvao jak
vetar, umorile su kronje iznad stare kue sa fasadom od indre,
ali ipak se uo i okean prema kojem se izgleda zaputio krevet sa
baldahinom, noen strujom. Katji se prispavalo i spustila je glavu
na rame gospodina Kidera, koje nije bilo miiavo, ve prevueno
kao papir tankom koom; osetila je kost tik ispod koe i obuzela ju
je tuga. Katja mu vre omota svoju dugu kosu oko vrata i


152

provue ruku ispod njegovog usukanog tela ne bi li ga ugrejala;
vrsto e ga zagrliti i uukati kao to je imala obiaj da ini sa
Triom Engelhart kad bi se trogodinja devojica plaila da zaspi; i
Katja je drala gospodina Kidera za ruku, prsti su mu bili dugi i
jagodice su mu se ve bile ohladile, a nokti poplaveli. I taman kad
je pomislila da je gospodin Kider utonuo u dubok san, on
proaputa: Katja? Jesi li tu? Sa mnom? Katja?", a Katja, stegnuvi
gospodina Kidera za ruku, kao da ga blago prekoreva, ree:
Gospodine Kider, a gde bih drugo bila?"
Bosonoga, Katja je trala po mekom klizavom pesku iza kue
gospodina Kidera. Bosa je ila po plai, ka okeanu. Jutro nakon
oluje; plaa je bila proarana svetlucavim baricama i zatrpana
otpacima - morskom travom, algama, rastrgnutim telima riba,
drhturavim meduzama gadnim za oko, odbojnim, ne biste eleli
da bosi nagazite na njene prozirne hvataljke, jer meduze izbaene
na obalu Derzija mogu da ubodu. Ali Katja Spivak je trala
skokovito, Katja Spivak je izbegavala bodljikave hvataljke, kao to
je izbega-vala i raskomadana tela uginulih riba, polomljene koljke
i evar; noge su joj bile mlade i snane i miiave; njene noge su je
nosile napred, pucajui od ivota; srce joj je igralo od sree - tako
snano, ljubavlju ispunjeno. Jer ljubav je snaga, nema snage bez
ljubavi - Katja to nikada nee zaboraviti.
Nikada, nikada nemoj da zaboravi. I da sam te ja voleo, Katja.


Satima kasnije Katja se trgla iz sna. Srce joj je jako kucalo, kao da
je u snu trala, odbijala se od neku nevidljivu prepreku. Htela je da
sledi svog saputnika, ali nije bila u stanju da to uini i sada nije
znala kuda je on otiao, ostavio ju je, zaprepaenu. Osim izvijenih
plamiaka svee, soba je bila mrana. Sunce je iezlo iza
zatvorenih aluzina. itav jedan muni trenutak Katja nije mogla
da se seti gde se nalazi. Nije se pomerala, jedva se usuivala i da
die, jer tik do nje, tako blizu da ga nije mogla obuhvatiti
pogledom, nepomino je leao gospodin Kider; nije se ulo da
die. Njena vitka devojaka aka uporno je stezala stareve prste,
sada ve ukoene i hladne.


153




Beleka o autorki


Dojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates, 1938, Lokport, Njujork) je
jedna od najnagraivanijih i najplodnijih amerikih spisateljica.
Radi kao profesorka kreativnog pisanja na Univerzitetu Prinston
gde predaje od 1978. godine. Takoe je i pomonica urednika
knjievnog asopisa Ontario rivju i godinje knjievne zbirke
Ontario rivju pres, koju ureduje njen suprug Rejmod D. Smit.
Objavila je preko pedeset romana, desetak novela, preko trideset
zbirki pria, osam drama, desetak knjiga eseja i kritika, deset
pesnikih knjiga, pet romana za omladinu i tri knjige za decu.
Dobitnica je Nacionalne knjievne nagrade za roman Oni (1970),
nagrade PEN/Malamud i lan je Amerike akademije umetnosti i
pisanja. ivi u Prinstonu u Nju Derziju.