Anda di halaman 1dari 54

Boanska odeda.

O tome, kako zadobiti


smirenje protjerej Vjeeslav Tulupov
Predgovor
U pravoslavnu Gruziju su 1208. godine ule trupe muslimanske vojske na elu sa
sultanom persijskog grada Ardebilja.Na askrs! u zoru! muslimani su iznenada
upali u grad Ani! i opljakavi ga! ubili 12 "iljada "ri#ana. Gruzijska $ari$a
%amara! saznavi ta se dogodilo! naredila je svom poznatom vojskovo&i
'a"ariju ("argrdzeli! da se osveti. ojskovo&a je saekao da pone muslimanski
post i krenuo je sa vojskom u )ersiju. U no#i punog mese$a! njegovi odredi su
okru*ili grad Ardebilj. U zoru! kada su se gra&ani tek poeli buditi iz sna! i mule s
minareta oglasili zavretak posta! Gruzini su zauzeli grad. +n je po nare&enju
'a"arije bio sruen do temelja. 12 "iljada njegovi" stanovnika su bili ubijeni.
,azna je stigla i zarobljenog ardebiljskog sultana. )osle toga sluaja muslimani
su prestali da napadaju gruzijsku zemlju na velike "ri#anske praznike.
'a vreme vladavine $ari$e %amare Gruzijska zemlja je dostigla sami vr" svoje
mo#i. %amarine vojskovodje su proslavili Gruziju mnogim uspenim ratovima i
bitkama. Uporedo s tim $ari$i je bilo strano bilo kakvo ratovanje. Naprotiv!
%amara je uvek te*ila da rei sukobe putem mirni" pregovora. Njena vojska je
sve vreme zauzimala pozi$ije odbrane i prelazila u napad samo onda! kada i" je
na to prinu&avao protivnik.
,ao to svedoe arapski i persijski izvori! u Gruziji su za vreme %amarinog
$arevanja! muslimani *iveli u boljim so$ijalnim uslovima! nego u mnogim
islamskim dr*avama. -lagoverna $ari$a je zamenila smrtnu kaznu i ak je
zabranila ka*njavanje ljudi ibanjem. .vake godine je izdvajala jednu desetinu iz
pri"oda! za pomo# onima kojima je bilo potrebno i esto bi $ele no#i ila ode#u
za siromane.%amara se svaki dan molila na liturgiji u dvorskoj $rkvi.
.avremeni$i su se divili njenoj mudrosti! smirenju i blagoestivosti. /adi svoga
pravednog *ivota ona je pribrojena broju sveti".
,ako je u linosti $ari$e %amare spojena krotost "ri#anke i vrstina $ari$e0
'ato je Gruzijska vojska po njenom nare&enju nanosila protivniku udar$e kao
odgovor0 )oto su muslimani znali rei .pasitelja o tome da posle udar$a po
jednom obrazu! "ri#anin treba da okrene i drugi obraz! mogli su da oekuju od
gruzijske $ari$e drugaiji stav prema svojim osvajakim napadima. 1li blagoverna
%amara nije imala smirenje0 +va dobrodetelj je naravno krasila svetu $ari$u! ali o
"ri#anskom smirenju u svim vremenima mnogi su imali nepravilnu predstavu.
)rotivni$i 2rista su uvek irili miljenje o smirenju! kao o karakternoj $rti ropske
prirode! pritisnute teretom "ri#anski" dogmi. Ali na primeru gruzijske $ari$e mi
se mo*emo uveriti u suprotno.
U ovoj knjizi #e itatelj saznati o sutini smirenja! o putevima za dostizanje
smirenja i uvideti da zadobiti ovu veliku dobrodetelj mo*e samo ovek sa
sna*nom voljom i "rabrim sr$em.
Glava I
!"#$!%$ I &'(TI!" &)I*$!%"
.mirenje pobe&uje zamke &avola
.vi mi! koji *ivimo na zemlji! nalazimo se u velikoj opasnosti. 'ato0 'ato to! po
reima apostola )etra! u svetu koji nas okru*uje &avo ide kao lav riu#i i tra*i
koga #e progutati 31 )et.4.8.5.
Niko od nas ne mo*e spasiti svoju duu ako ne pobedi u borbi sa palim
an&elima. 'lobni demoni! koji su sami dospeli u ad! postavili su pred sobom $ilj
da i oveanstvo pogube u njegovom bezdanu. +ni sabla*njavaju oveka! vezuju
ga strastima i dovode do pada u gre". 'a to neisti du"ovi koriste sva
raspolo*iva sredstva. )oto nemaju mogu#nosti da nasilno nateraju ljude da ine
bezakonja! demoni to ine lukavstvom. ,ako se mi mo*emo suprotstaviti zlobi
&avola0 %o je pitanje muilo "ri#anske podvi*nike od davni" vremena.
6ednom je prepodobni Antonije eliki video du"ovnim oima sve mre*e &avola!
prostrte po svetu. Uzda"nuvi! on je rekao7
8%eko rodu ljudskome9 ,o se mo*e osloboditi od ovi" mre*a0
,ao odgovor prepodobni je uo glas svie7
8 .mirenomudri se spasavaju od nji"! i one ne mogu ni dotaknuti takvoga.
.ve zamke &avola razruavaju se smirenjem. :to se mi vie usavravamo u
smirenju uz pomo# -o*iju! tim se manje podvrgavamo opasnosti da budemo
prele#eni i pogubljeni od strane zlobni" demona.
'li du"ovi se nevidljivo bore s nama preko pomisli! a vidljivo posredstvom drugi"
ljudi! od koji" mi trpimo nepravedna vre&anja i ugnjetavanja. Ako demoni
uspevaju da u potpunosti ovladaju nekim ovekom! tada oni poinju da ga koriste
za jo grublje napade prema nama.+ jednom od takvi" iskuenja je bilo govora u
;+taniku<.
.tar$u 8 pustinjaku je doao posednut ovek. 1z usta nesre#nika je stalno izlazila
pena! i njegov spoljanji izgled je bio u*asan. ide#i star$a! on ga je udario po
obrazu. )ustinjak je postavio drugi. =emon! ne izdr*avi smirenje pustinjaka!
istog asa je izaao iz oveka.
>avo! napadaju#i nas preko drugi" ljudi! namerava da u naim sr$ima
prouzrokuje prema njima gnev i neprijateljstvo. U vreme slini" iskuenja mi
treba da ispoljimo posebnu ljubav prema oveku koji na nas vri pritisak! i
smirivi se pred njim da pobedimo &avola. Naravno to se odnosi na na lini
*ivot. 'lo! koje svesno stremi da uniti drutveni poredak! da zbrie s li$a zemlje
$eli narod! ili da pogubi bar jednog oveka! treba da se odse$a najjaim
metodima.
U istoriji $rkve su poznati sluajevi kada se &avo lino javljao velikim svetiteljima i
"teo da prenese na nji" svoju zlobu.%ako je jednom prepodobni (akarije
?gipatski nosio u keliju palmine grani$e za pletenje kotari$a. 1znenada je na
svom putu sreo &avola! koji je zama"nuo srpom i "teo da ga udari! ali nije
mogao. 8 (akarije9 8 obratio se on svetome! 8 radi tebe ja trpim veliku muku! jer
nisam u mo#i da te pobedim. ?to! i ja inim sve to ini i ti. %i posti 8 i ja nita
uopte ne jedem 8 ti bdi 8 i ja nikada ne spavam. Ali jedno ima u emu si ti iznad
mene.
8 :ta bi to moglo biti0 8 pitao ga je prepodobni.
8 %voje smirenje! 8 odgovorio je &avo! 8eto zbog ega se ja ni ne mogu boriti
protiv tebe.
+bmanjuju#i ljude satana mo*e da uzme lik 2rista! angela i sveti". 6avljaju#i se u
takvom obliku "ri#anima! on nastoji da i" dovede u stanje du"ovne prelesti.
6ednom davno je &avo stao u liku angela ispred jednog egipatskog podvi*nika i
pobu&uju#i u njemu slavoljublje! rekao je7
8 6a sam ar"angel Gavrilo koji sam poslan tebi9
8 )ogledaj9! 8smireno i prostoduno je molio stara$. @ =a nisi ti nekom drugom
poslan0 6er ja sam nedostojan toga da mi se alju angeli. )osle ovi" rei &avo je
istog asa nestao.
=emoni! budu#i prekomerno nagli i gordi! pribli*ivi se smirenomudrenom
oveku! gube svu svoju silu zlobe! i sve nji"ove zamke se pretvaraju u nita.
?gipatski podvi*nik! ava (ojsije je govorio! da onaj koji ima smirenje! smiruje
demone! a onaj koji nema smirenje podsme" je demonima. .mirenje je osnova
svi" dobrodetelji.
U $rkvenim predanjima je sauvano mnogo primera o velikom znaaju smirenja
za du"ovni *ivot oveka. ?vo jednog od nji".
U davna vremena "ri#anka se nala na pustom ostrvu! gde je A0 godina provela
u podvizima posta i molitve! trpe#i razna liavanja. Na kraju je uz ostrvo pristao
brod! i ona se vratila na rodnu grudu. +tila je kod jednog velikog podvi*nika! i
ispriala mu o svome pustinjskom podvigu. .asluavi je pa*ljivo! stara$ je pitao7
8 A mo*e li pri"vatiti uvrede jednako kao blagougodne mirise0
8 Ne! oe! zbunjeno je odgovorila "ri#anka.
8 %ada nisi nita zadobila za A0 godina svoga podviga! bio je zakljuak star$a koji
nije bio utean.
%ako! provevi dugo godina van ljudskog drutva! nesretna otelni$a nije
zadobila ono glavno 8 smirenje! bez kojega sve ostale dobrodetelji gube na snazi.
)oznati du"ovni pisa$ iz davni" vremena! prepodobni Ava =orotej! poredio je
pro$es spasenja due sa gradnjom ku#e. )isao je da graditelj treba da na svaki
kamen stavlja kreni rastvor! jer bez njega kamen mo*e da se srui i $elo zdanje
da bude razrueno. 'a du"ovni dom "ri#anina $igle predstavljaju dobrodetelji! a
kre predstavlja smirenje. .vako dobro delo koje se ini bez njega! ne donosi
oveku nikakve koristi. %im povodom je mudra egipatska podvi*ni$a bla*ena
.inklitikija rekla! da kao to u davna vremena nije bilo mogu#e sagraditi brod bez
eksera! tako nije mogu#e ni spasti se bez smirenomudrenosti. U naem
du"ovnom *ivotu daske su dobrodetelji! a ekseri 8 smirene misli o njima.
6ednom je kod optinskog jeros"imona"a Anatolija 3'er$alova5 dola *ena koja je
molila za blagoslov da *ivi sama! da bi mogla nesmetano da posti! da se moli i
da spava na golim daskama. .tara$ joj je rekao7
8 'na li ti da djavo ni ne jede! ni ne pije! niti spava! pa ipak u bezdanu *ivi jer
nema smirenja. )okoravaj se u svemu volji -o*ijoj 8 eto ti podvigaB smiravaj se
pred svima! ukoravaj sebe u svemu! nosi s blagodarno#u bolesti i nevolje 8 to je
vie od svi" podviga9
=rugoj svojoj du"ovnoj k#erki! koja je molila za blagoslov da kupi 6evan&elje i
)saltir! prepodobni Anatolije je posavetovao7
8 =a kupi mo*e! ali najva*nije je posluanje bez lenjosti! smiravaj se i sve trpi.
%o #e biti vie od posta i molitve.
'naaj smirenja za uspean du"ovni rast "ri#anina jeste u tome da ono ima
osobinu da uva duu od gordosti. ,oliko god ovek da zadobije dobrodetelji i
koliko god da se vie pribli*i -ogu! smirenje ne samo da mu ne dozvoljava da
vidi svoju svetost! nego! naprotiv jo vie ga pogru*ava u spoznaju o sopstvenoj
gre"ovnosti.
."imona" Nikodim! atonski podvi*nik C1C veka! dobio je od -oga veliki dar suzaB
mogao je da plae po svojoj *elji! onoliko koliko je "teo. Njegov du"ovnik!
primetivi kod njega ovu dobrodetelj! pitao ga je7
8 1ma li odavno taj dar0
8 =ve i po godine! 8 odgovorio je s"imona" Nikodim! 8 od onog vremena! kada
sam posle besede s tobom o tom daru -o*ijem! nainio tebi poklon i molio od
tebe blagoslov da tra*im taj dar -o*iji. A do tada sam ja sebe tri godine s
teko#om prinu&avao na svakodnevne suze.
Na to priznanje! du"ovnik mu je rekao7
8 %i si dobio ovaj dar za posluanje! a ne zbog svoji" zasluga. 'naj da se svaki
dar -o*iji uva smirenjem. Duvaj se od preuznoenja! nikoga ne osu&uj i sve
vreme sebe ukoravaj. =rugi isto imaju taj dar! ali smatraju sebe ni*im od svi".
.veti o$i su zapazili da -og daje "ri#aninu dobrodetelji ne zbog du"ovni"
podviga! nego zbog smirenomudrenosti. )o meri uzrastanja oveka u smirenju!
Gospod vie umno*ava i .voje darove.
&mirenje + izvor mira i radosti
6edna od sestara :amordinske obitelji za sluajni propust je dobila od namesni$e
strogi ukor. .estra je "tela da objasni razlog svoje krivi$e! ali razlju#ena
namesni$a nije "tela nita da uje i istog asa je pred svima zapretila da #e joj
narediti da radi poklone. -olno i uvre&eno se ose#ala amordinska sestra. Ali
ona je u sebi potisnula samoljublje! za#utala je i smireno zamolila od namesni$e
oprotaj. =oavi u keliju sestra je umesto stida i smu#enosti! iznenada osetila u
svom sr$u neobjanjivu radost. 1stoga dana uvee ona je ispriala sve to se
dogodilo prepodobnom Amvrosiju +ptinskom! koji je! poto je sasluao njenu
priu rekao7
8 +vaj sluaj je promisao. 'apamti to. Gospod je "teo da ti poka*e! kako je
sladak plod smirenja! da bi ti! osetivi ga jednom! uvek prinu&avala sebe na
smirenje7 ispoetka na spoljanje! a posle na unutranje. ,ada ovek prinu&ava
sebe na smirenje! Gospod ga tei! i upravo to i jeste ona blagodat koju Gospod
daje smirenima. .amoopravdanje se samo ini olakavaju#im sredstvom! ali u
stvari donosi dui mrak i smu#enost.
/e ;smirenje< ima u svojoj osnovi re ;mir<. %o ukazuje na to da smireni ovek
uvek prebiva u miru s -ogom! sa samim sobom i sa drugim ljudima. )oznati
egipatski podvi*nik! ava )aEnutije je priao kako je u vreme svoje mladosti uvek
odlazio velikim star$ima! iako su oni *iveli u pustinji na udaljenosti od dvadeset
milja od njega. Ava )aEnutije im je otkrivao sve svoje misli. +ni su mu uvek
govorili jedno te isto7
8Gde god da si! uvaj smirenje! i bi#e spokojan.
.mirenje donosi oveku mir! radost i blagodatnu bezbri*nost. +no stvara ova
ose#anja kod "ri#anina nepokolebljivim! ak bez obzira na nevolje i svetsku
sujetu. Ako mi! pri svim iskuenjima budemo pribegavali pod pokrov .mirenja!
tada #emo na#i jedinstveno pravilno reenje svi" svoji" problema.
&pasenje nije mogu,e bez smirenja
6edna mona"inja! du"ovna k#erka optinskog star$a Anatolija! u svom pismu je
izrazila molbu da joj stara$ da uputstvo o tome! kako da ne skrene sa puta
spasenja. )repodobni je u odgovoru napisao7 ;)oni od smirenja! radi sa
smirenjem! i zavri sa smirenjem! i upodobi#e se svetima. +vaj put! i jeste put
smirenja! najsigurniji i! kako govore o$i! ;bez padova<. 6er! gde mo*e da padne
smireni! kada on smatra sebe gorim od svi"0 .tara$ Anatolije je bio *itelj +ptine
pustinje! koja je bila jedan od du"ovni" $entara /usije. U ovoj obitelji su
vaspitavanju mona"a u smirenju pridavali prvostepenu va*nost. +snivai
optinskog starestva prepodobni Fav! (ojsej i (akarije su stremili da usade u
due svoji" uenika pre svega du" smirenja i krotosti. -udu#i da su oni bili *ivi
primeri smirenomudrosti! smatrali su smirenje temeljem du"ovnog *ivota
"ri#ana. +vo miljenje se kod optinski" stara$a Eormiralo blagodare#i dubokom
izuavanju .vetog )isma! dela sveti" ota$a i linoga asketskog opita. +ptinski
star$i su u svome manastiru preporodili du"ovne tradi$ije drevne "ri#anske
blagoestivosti.
+ni koji su polo*ili osnove ove tradi$ije o smirenju izjanjavali su se mnogo puta!
uvek istii#i njegovu bezuslovnu neop"odnost za spasenje oveka. %ako je!
prepodobni 6ovan u svojoj uvenoj knjizi ;Festvi$a< pisao! da je &avo samo radi
svoje gordosti spao sa neba! a $ar =avid! kako je on sam o sebi govorio! nije
postio! nije bdio! nije le*ao na goloj zemlji! ali se smiravao! i spasao ga je
Gospod. .veto smirenje otvara dveri nebeske! i bez njega niko ne mo*e u#i u
nebeske predele. ;.mirenje i bez dela mnoga sagreenja ini oprostivim! 8
nastavlja prepodobni 1sak .irin. Nasuprot tome! i dela !bez smirenja! su
beskorisna! ak nam donose mnogo loega. +no ta je so za svako jelo! to je
smirenje za svaku dobrodetelj. 1 ako ga zadobijemo! ono #e nas uiniti sinovima
-o*ijim i bez dobri" dela privesti -ogu.<.
/adi istinitosti treba istaknuti! da iako samo smirenje mo*e spasiti oveka! s
druge strane ako je smirenje uz ostale dobrodetelji! pro$es spasenja protie
blagoprijatnije. )repodobnoga 6ovana )roroka su jednom pitali! na kakav nain
se mo*e br*e spasiti. eliki stara$ je odgovorio! da br*e od svi" spasava svoju
duu onaj! koji uz smirenju dodajeje i druge du"ovne podvige. .porije se
spasavaju oni! koji imaju#i smirenje! umesto podvi*nitva! trpe vre&anja od
bli*nji". 6o sporije se spasavaju "ri#ani! koji vladaju jedino smirenjem.
-rzo! ili sporo! ali u vidu smirenja mi #emo u#i u Garstvo -o*ije. -ez smirenja su
sve nae nade na spasenje uzaludne.
&u-tina smirenja
U emu se sastoji sutina smirenja0 +vo pitanje je uvek interesovalo "ri#anske
podvi*nike. =a bi se ono razjasnilo! kako govori prepodobni 6ovan Festvinik!
jednom se sastalo nekoliko du"onosni" mu*eva. 6edan od nji" je rekao7
8.mirenje se sastoji u neprestanom zaboravljanju svoji" dobri" dela.
8.mirenje se sastoji u tome! da sebe smatramo u svemu poslednjim i
najgrenijim od svi" ljudi! 8 rekao je svoje miljenje drugi.
8.mirenje je saznanje o svojoj nemo#i i slabosti! 8 rekao je tre#i.
=rugi podvi*ni$i su dali nekoliko odre&eni" osobenosti smirenja! ali ni jedno od
nji" nije bilo potpuno. .asluai sve! prepodobni 6ovan Festvinik je sabrao sva
miljenja ovi" blagoestivi" mu*eva.
. prepodobnim 6ovanom Festvinikom u svome s"vatanju smirenja saglasan je i
prepodobni 1sak .irin. +n pie da je smirenje nekakva tajanstvena sila! koja se u
svoj svojoj puno#i daje od strane -oga samo svetima. .mirenje predstavlja
sveukupnost svi" dobrodetelji i prema tome uvenava oveka koji je dostigao
du"ovno savrenstvo 1. ;.mirenomudrenost je odevanje u -o*ansko. U njega se
obuklo ovaplo#eno .lovo i preko njega se prie#ujemo u telu naem. 1 svaki!
obuen u njega! zaista se upodobljava +nome ,oji je siao sa .voje visine! koji
je sakrio dobrodetelj veliine .voje i slavu .voju prikrio smirenomudro#u! da
tvar ne bi izgorela vi&enjem ovoga<2. ,o se odene u ode*du smirenja! taj se
oblai u .amoga 2rista H. Ali ak ni taj ovek ne mo*e objasniti ljudima njima
dostupno s"vatanje sutine smirenja! on samo ima mogu#nost da je oseti sam.
1ako je naem ra$ionalnom miljenju nedostupno s"vatanje prirode smirenja! mi
mo*emo videti priznake smirenomudrenosti u oveku. %akvi" priznaka ima
mnotvo! ali glavno je bestra#e i potpuno predavanje oveka volji -o*ijoj. +va
dva priznaka smirenja je mogu#e posmatrati! naprimer! kod prepodobnog
.alamana (olanika.
.veti .alaman se naselio na zapadnoj obali ?uErata u malu kolibi$u! koju je
potpuno zatvorio! i vrata i prozor. 6ednom godinje je izlazio napolje kroz
podzemni izlaz! i uzimao zali"e "rane. Fokalni episkop! doznavi za pravednika!
po*eleo je da ga posveti u in svetenika. Uklonivi deo zida kolibi$e! poslani$i
episkopa su uzeli .alamana i predali ga vladi$i! koji je i rukopolo*io
prepodobnog. )osle nekoga vremena! episkop! tako ne uvi od podvi*nika ni
jedne rei! naredi da ga vrate u kolibi$u! i da zid postave opet. (e&utim! *itelji
naselja ,apersani! gde se rodio prepodobni! zagrejali su se *eljom da vide
svetoga u svome selu. 6ednom no#u! oni su uzeli .alamana! doveli ga u
,apersanu i naselili ga u ranije sagra&enu kolibu. )ri svom preseljenju .alaman
se nije bunio! nije se protivio i ak nije rekao ni rei. Uskoro su stanovni$i naselja
u kojem je prepodobni *iveo ranije! isto tako no#u doli do njegovog novog mesta
stanovanja! kolibi$u poruili i odveli .alamana na ranije mesto prebivanja.
.mireni molanik ni ovaj put se nije protivio! i nije za"tevao da ga ostave na miru.
%akvo je bilo smirenje veliki" sveti". U kakvoj meri ovu dobrodetelj mo*e! bolje
reeno obavezno treba da zadobije svako od nas. Na koji nain0 + tome #e biti
rei u slede#em poglavlju.
G."V" II
&poznaja sopstvene nemo,i
.veti o$i esto upotrebljavaju re IsmirenjeJ i IsmirenomudrenostJ kao
sinonime! ali ipak su im pridavali razliito znaenje. )o svetootakom s"vatanju
smirenomudrenost je pravilan nain ovekovi" misli o samome sebi i o svetu koji
ga okru*uje. Upravo smirenomudrenost ra&a smirenje! koje ne predstavlja nita
drugo! nego stanje unutranjeg mira sr$a. .ledi! da ako mi *elimo da zadobijemo
smirenje! treba prvo da postanemo smirenomudreni. :ta je karakteristika
smirenomudrosti i na koji nain se ona mo*e dosti#i0 )rije svega treba re#i da se
smirenomudrost ra&a u oveku od saznanja sopstvene nemo#i i sopstvene
nitavnosti.
Pravednik je smatrao sebe udovi-tem
)repodobni (akarije +ptinski je u pismu jednoj od svoji" mnogobrojni" du"ovni"
eda pisao! da je on ispunjen gordo#u i da le*i u gresima! i ako bi se kod nje
otvorile oi ona bi videla samo mali deo njegovi" zli" dela! te da bi ispred nje
stajalo udovite. %akoje pisao stara$! koji je dostigao meru du"ovnog
savrenstva. 1ako takvo miljenje svetoga o sebi samome ne zau&uje! u
svetlosti .lave -o*ije pravednik jasnije prime#uje svoje ljudske nedostatke! to
mu daje povod za jo ve#e smirenje.
Duveni moskovski protojerej Aleksej (eev rukovodio je du"ovnim *ivotima
"iljade (oskovljana! imao je dar prozorljivosti i inio uda. Na dan njegove
etrdesetogodinji$e slu*enja bila mu je uruena patrijarijska povelja. ,ako o
sebi nije imao visoko miljenje! stara$ je bio tako dirnut da se rasplakao. 'a
vreme propovedi i besede ota$ Aleksej je esto spominjao svoju nitavnost i
nazivao je sebe IubogimJ. Govorio je on to s takvom uvereno#u! da su se sr$a
oni" koji bi ga sluali stezala od tuge prema njemu i oni su bili spremni da
zaplau zajedno s njim.
,od sveti" je spoznaja svoje nitavnosti bila veoma duboka i sveobu"vatna. (i bi
trebalo da sledimo nji"ov primer i neprestano da negujemo ovo ose#enje u
svome sr$u. /adi toga treba to e#e razmiljati o svojoj gre"ovnosti i misleno
predstavljati sebe nitavnom truni$om praine u beskrajnoj aseljeni @
truni$om praine! izgubljenoj u vremenu i doga&ajima u istoriji oveanstva.
'aista! neop"odno je da o tome razmiljamo sa izvesnim oprezom! da nas ne bi
misli o svojoj nitavnosti i gre"ovnosti dovele do malodunosti. .e#aju#i se svoji"
slabosti i gre"ova! ne bi trebali da zaboravimo na veliku ljubav Gospoda prema
nama! ,oji je pripremio svojim smirenim slugama obitelji u Garstvu Nebeskom.
Ne oekuju#i od sebe nita slavno u du"ovnom smislu! mi trebamo svu nadu na
svoje spasenje da polo*imo na -oga i u Njemu 6edinome da nalazimo du"ovnu
silu i ute"u.
,ako da ponemo spoznavati svoju sopstvenu nemo#0 Dovek najbolje ose#a
svoju sopstvenu nitavnost! kada razmiljanja o svojim gresima i nemo#ima! uz
pokajne molitve pred -ogom. )oznata podvi*ni$a! mona"inja Andaliona je
ispriala kako je jednom no#u u svojoj keliji itala pokajni kanon s molitvom! u
kome se ovek poredi s $rvom i zemnim pra"om. 1znenada se u njenoj dui
pojavilo duboko saznanje o svojoj nitavnosti. +vaj ose#aj je bio toliko sna*an i
pri tome utean! da su suze obilno potekle iz oiju podvi*ni$e. Gelu no# do kraja
ona je provela u molitvenim metenijama! poklanjaju#i se do zemlje.
%reba napomenuti! da saznanje svoje gre"ovnosti! ako je ono od -oga! treba
uvek da bude propra#eno blagodatnom radosti! a ne uninijem. 1guman %eodosije
3)opov5 je *iveo u mirovini u skitu +ptinske pustinje. +n je ve# dostigao veliku
visinu du"ovnog *ivota! ali demoni su ga esto napadali kroz pomisli uninija. 'a
vreme jednog takvoga iskuenja ota$ %eodosije je gotovo pao u oajanje. +tiao
je prepodobnome Amvrosiju +ptinskome i plau#i rekao7
8+$e! pomozi @ izgibo"9 .vinja sam ja! a ne mona"7 koliko godina nosim mantiju!
a u meni nema nita monakog. 6edino to je za mene je@ svinja9
Nasmeio se stara$ Amvrosije svojim krotkim osme"om! stavio je ruku na rame
naklonjenom pred njim igumanu i rekao7
8%ako i misli! misli tako o sebi! oe igumane! do same svoje smrti. Ali do#i#e i to
vreme! kada #e se o meni i o tebi! svinjama! jo i pisati9
+ve rei su se pokazale prorokim7 o *ivotu i du"ovnim podvizima prepodobnog
Amvrosija i igumana %eodosija na usavravanje slede#i" narataja bile su
napisane knjige. %ako proslavlja Gospod pravednike! koji su zaista smatrali sebe
velikim greni$ima.
&veti nisu videli svoje zasluge
6ednom su posluni$i ave Arsenija elikog doli do njegove kelije i uli kako se
on moli7
8-o*e! ne ostavi me9 6a nisam uinio nita dobro pred %obom! ali daruj mi! po
blagodati %vojoj! da postavim dobar poetak.
%ako jedan od najpoznatiji" svetitelja pravoslavne Grkve nije video svoju veliinu
a! tim vie! molio se o tome! da mu Gospod pomogne da pone spasavati svoju
duu. %akav odnos prema sopstvenom du"ovnom *ivotu bio je svojstven mnogim
pravedni$ima.
)repodobni (akarije eliki je jednom sedeo u svojoj keliji! i iznenada je pred njim
stao angel! poslan od -oga.
8(akarije98 obratio se on prepodobnome! 8 ne boj se napada nevidljivi" vragova!
jer na blagi ladika ne#e odstupiti od tebe i ne#e prestati da te podr*ava. .na*i
se! utvr&uj se! "rabro pobe&uj protivnike! ali delima svojim nemoj se preuznositi!
da te ne bi ostavila -o*anstvena pomo# i da ne bi pao padom udnim.
Ava (akarije! uvi rei angela! zaplakao je i rekao7
8Dime da se ja preuzviavam! kada se dua moja kao razvratna bludni$a! "rani
smradom neisti" pomisli! koje donose zli du"ovi.
+ve rei je izgovorio ovek! koji je zadobio bestra#e! inio mnoge du"ovne
podvige i udostojio se da dostigne vii stepen svetosti. 1pak! niko od ljudi ne
mo*e neprestano da se se#a svoji" nemo#i! ako ga ne uznemirava neko
iskuenje! od kojega on iznemogne. %ako kako veliki sveti! pobedivi sve svoje
strasti! vie nisu mogli biti iskuani niim materijalnim! Gospod je doputao
demonima da uznemiruju Negove izabranike pomislima! daju#i tako
pravedni$ima da preko smirenja dostignu jo ve#e savrenstvo. .veti su
postepeno dostizali takvu ube&enost u svoju nitavnost! da ovu niko i nikada nije
mogao da pokoleba.
(la&i savremenik prepodobnog (akarija ava .isoje eliki! kada se pribli*io smrti!
legao je na odar! i iznad njega su se skupili njegovi drugovi8pustinja$i. 1znenada
su star$i primetili da je njegovo li$e zasijalo kao sun$e.
8?vo! doao je ava Antonije eliki! 8 rekao je umiru#i! a neto posle dodao7
8?vo! doao lik proroka.
)osle nekoga vremena li$e prepodobnoga .isoja je jo vie zablistalo nebeskom
svetlo#u i on je rekao7
8?vo! vidim lik apostola.
.ijanje! koje je dolazilo od svetoga! postepeno se pojaavalo! i on je poeo
razgovarati sa nevidljivim posetio$ima.
.tar$i su ga pitali7
8. kim ti! oe ! razgovara0
=oli su angeli da me uzmu! a ja i" molim da me jo neko vreme ostave radi
pokajanja.
8%i! oe! 8 rekoe monasi! 8 nema potrebe za pokajanjem.
8Ne! ja sam uveren! da jo nisam ni poeo sa pokajanjem! 8 odgovorio je ava
.isoje! i svetlost njegovog li$a je dostigla takvu silu! da su svi koji su se nali u
blizini bili za"va#eni trepetom.
Gledajte! eno Gospod! rekao je7 I=onesite mi izabrani sasud pustinje!J 8 rekao je
prepodobni i predao du" svoj u ruke -o*ije. 1 istoga asa se $ela njegova kelija
ispunila neobjanjivim miomirisom.
Ava =orotej je pisao! da se vii stepen smirenja sastoji u tome! da se svi svoji
du"ovni podvizi pripisuju -ogu. ,ao grane drveta koje se Inaklanjaju prema
zemlji pod te*inom plodova! tako i pravedni$i! im se vie pribli*avaju -ogu! tim
se vie smiravaju i vide sebe grenijimJ.
Uzimaju#i primer od sveti"! mi treba uvek da se se#amo toga! da sami po sebi
nita ne znaimo! a svoje uspe"e na putu spasenja da objanjavamo da je to
pomo# -o*ija. %reba imati vrstu uverenost! da bez stalnog pokroviteljstva
Gospoda mi ne mo*emo uraditi nita dobro i korisno za svoju duu.
aboraviti dostojanstvo
)repodobni Arsenije eliki je pre svoga udaljavanja u egipatsku pustinju mnoge
godine proveo pri dvoru vizantijskog imperatora %eodosija elikog. -io je blistavi
dvorjanin i jednim od najobrazovaniji" ljudi toga vremena. )od njegovim
rukovodstvom su se vaspitavali budu#i imperatori Arkadije i Gonorije. )ostavi
mona"! Arsenije je dostigao du"ovno savrenstvo. +vladavi svetskim znanjima i
ogromnim asketskim iskustvom! prepodobni je mogao da napie drago$ene
knjige po mnogim du"ovnim pitanjima. 1ako su ga molili! on se ni jednom nije
izjasnio ni po jednom bogoslovskom problemu! ak je i pisma retko pisao i
veoma nerado. .poznavi svoju nitavnost! sveti nije smatrao da je mogu#e da
neto pie ili da objavljuje javno radi pouavanja. +tvarao je usta radi
pouavanja samo nekim svojim ueni$ima.
)odvi*nik CC veka karagandinski stara$ s"iar"imandrit .evastijan po snazi
svojega slu*enja trebao bi pouavati narod sa amvona. 1pak je on za vreme
propovedi naje#e itao iz knjiga poznati" propovednika! nita od sebe ne
dodaju#i. .tara$ je objasnio ovo time! da on predstavlja malo pismenog oveka!
koji nema ni dar reitosti! ni odgovaraju#i glas za to. (e&utim! me&u njegovom
mnogobrojnom du"ovnom de$om bilo je mnogo veoma obrazovani" ljudi! me&u
kojima i proEesor (oskovske du"ovne akademije! episkop )itirim. ,ako ovde ne
navesti rei prepodobnoga 6ovana Festvinika da se prvos"odnim stepenom
smirenja javlja savreno neverovanje svojim dobrim delima i neprestana *elja za
uenjem.
.vako od nas ima u ovoj ili onoj meri neke izuzetne kvalitete. 1pak bi i" trebali
obavezno zaboraviti! da nam ne bi smetali da sagledamo svoju nitavnost. %reba
se se#ati! da nae pozitivne osobine! uro&ene ili steene! predstavljaju darove
-o*ije. Nji"ovo postojanje u nama zavisi samo od volje -o*ije. /adi toga treba
svojim mislenim pogledom to je mogu#e e#e obu"vatiti sve svoje slabosti!
nedostatke i strasti. %akvo sozer$anje #e nam pomo#i da predamo zaboravu
vrline i da realno o$enimo svoje mogu#nosti. )repodobnog Amvrosija +ptinskog
su jo za *ivota potovali njegovi savremeni$i za velikog svetoga! ali on sam se
prema takvom miljenju odnosio sa velikom ironijom. 6ednom je prepodobni
Amvrosije +ptinski bio okru*en ogromnom grupom poklonika! i neko je glasno! u
us"i#enju rekao o njegovoj pravednosti i o tome! da se pred njom svi klanjaju. Na
to je stara$ s osme"om ispriao slede#i sluaj7
86ednom je pokojni $ar Nikolaj )avlovi iao po uli$i )eterburga. .usrevi vojnog
pisara! pitao ga je7 I+dakle ti0J I1z depoa! vae imperatorsko velianstvoJ!
raportirao je pisar. I/e IdepoJ 8 je strana re! 8 zapazio je $ar! 8ona se ne
menja 3po pade*ima5J. )isar je na to rekao7 I)red vaim velianstvom @ sve se
menjaJ.
+dnos prepodobnog Amvrosija prema sopstvenoj svetosti zasnivao se na
dubokom poznavanju ovekove prirode! koja se nalazi u palom stanju.
,ada mi *ivo ose#amo svu pogubnost svoga karakternog pada! kod nas se javlja
stremljenje ka du"ovnom preporodu. )oinjemo da se sna*no trudimo za
spasenje due! ali vrlo brzo se uveravamo u svoju nemo#. Uspesi na putu
spasenja kod nas se javljaju samo onda! kada mi! odba$ivi nadanje u sebe! svu
nadu pola*emo na pomo# -o*iju.
6ednom je optinski stara$ Nektarije! pokazuju#i rukom na prirodu koja i" je
okru*avala! rekao ar"imandritu! a budu#em mitropolitu! enjaminu
3Kedenkovu57
8)ogledajte! kakva krasota @ sun$e! nebo! drve#e! $vetovi...A! eto! pre niega
nije bilo9 Ni8e8ga9 1 -og je iz niega stvorio takvu krasotu. %ako i ovek7 ,ada on
iskreno do&e do ovog saznanja! da je on @ nita! tada -og poinje da od njega
stvara veliko.
."iigumana Antonija +ptinskog su trideset godina bolele noge. Noge su mu do
kolena bile pokrivene stranim ranama! iz koji" je $urila krv. =esilo se! da je
prepodobnog posetio poznati pravoslavni mislila$ 1. . ,irijevski. idevi star$eva
stradanja! on je rekao7
8?to! o$e! ostvaruju se rei )isma! da mnoge nevolje imaju pravedni$i7 kakav
te*ak krst je polo*io na vas Gospod9
%ako i jeste! 8 primetio je prepodobni Antonije! da #e pravedni imati nevolje! ali
kod mene su ove rane! kako sveti prorok =avid govori! mnoge rane grenome.
Ako se mi nadaju#i se na milosr&e -o*ije! budemo neprestano se#ali svoje
nitavnosti i gre"ovnosti! tada se naa dua smirava! a sr$e se nalazi u
skruenosti. %ada Gospod! vide#i nae smirenje! ukro#ava u nama gordost i daje
nam blagodat da se dr*imo skromno! preziru#i zemne strasti i da se s
podsme"om odnosimo prema slavi vidljivog sveta.
Glava 111
H. deo Unutranje samouni*avanje
+se#aj smirenja se nalazi u ovekovom sr$u! ali se ra&a od smirenomudrenog
stanja uma. Ako *elimo da budemo smireni "ri#ani! tada je! uporedo sa
spoznajom svoje nemo#i! neop"odno da imamo i pravilno gledanje na ljude i na
odnos prema njima. .mirenomudrost pred bli*njima u oblasti mislenog!
postepeno #e nas dovesti do smirenja pred njima i u praksi. /adi toga! da bismo
saznali! na koji nain mo*emo zadobiti smirenje pred ljudima! bolje od svega je
da se obratimo opitu sveti".
%ako su! prepodobnom Grigoriju .inaitu! koji je bio iz bogate i uvene porodi$e! u
manastiru dali posluanje u ku"inji. ie od tri godine se on trudio za dobro
bratije i $elo vreme je mislio! da slu*i ne ljudima! nego an&elima. ,u"inju je sveti
smatrao -o*ijim svetilitem i oltarom.
.mirenje prepodobnoga Grigorija pred ljudima zasnivalo se ne njegovoj ljubavi
prema njima. Dovek! koji je ispunjen ljubavlju! iskreno smatra sebe gorim od svi"
ljudi. 1maju#i takvo miljenje o sebi! smirenomudri "ri#anin je uvek spreman da
ini usluge svojim bli*njima! ak iako se te usluge odnose na neki malo $enjeni
oblik dela slu*enja.
Fjubav prema ljudima! protkana smirenomudreno#u! odnosi se na sve ljude bez
razlike na nji"ova ube&enja! na$ionalnost! nain *ivota i polo*aj u drutvu.
.mireni "ri#anin voli ak i javne grenike! smatraju#i! da uzrok nji"ovi"
bezakonja nema koren u njima samima! nego u demonima! koji su obmanuli
slabe due.
.tara$ (ojsije! koji je ostavio usamljivanje u /osljavskim umama! naselio se u
+ptini pustinji! gde je ubrzo postao namesnik. (nogo godina kasnije u
otvorenom razgovoru su ga pitali! kako se on ose#ao! naavi se! umesto sred
umske tiine! u vrtlogu doma#i" poslova i usred ljudi razliiti" zvanja.
Nasmeivi se! stara$ je odgovorio! da se vie od svega trudio da na sve gleda
blagim i istim oima! a prema svetskim osobama! koje su ga pose#ivale!
odnosio se kao prema svetima! pravednima i prepodobnima! misleno uni*avaju#i
sebe pred njima.
)odra*avaju#i prepodobnom (ojseju! i mi smo du*ni da vidimo svakog oveka
kao prekrasno stvorenje -o*ije! ukraeno Njegovim likom i predodre&eno za
bogoupodobljenje. Nama je neop"odno! po primeru prepodobnog (ojseja! da
smatramo da su svi ljudi ljubljena de$a -o*ija i pri kontaktu s njima da unutranje
uni*avamo sami sebe! se#aju#i se sopstveni" gre"ova! slabosti i strasti. )ri tome
treba da se trudimo da svakom oveku dajemo priznanje kao viem od sebe i po
talentima! i po dobrodeteljima. Ako budemo tako postupali sa svom usrdno#u!
tada ne#emo videti u naim bli*njima nikakve nedostatke! koji ponekad zaista i
pomrauju u njima lik -o*iji.
.tradaju#i od teke bolesti! kratko pre smrti! ar"imandrit (ojsej je u besedi s
jednim od du"ovni" drugova rekao7
8=rugi mo*da samo misle! da su oni gori od svi"! a ja sam za pedeset i sedam
godina monatva iskustvom i stvarno spoznao da sam ja gori od svi".
.linog miljenja o sebi su bili i svi sveti. %ako je! jeros"imona" Nektarije!
poslednji saborno izabrani +ptinski stara$! budu#i da je bio du"onosni nastavnik
mnogobrojne pastve! sa smirenjem uvek ovako govorio o sebi7
86a sam poetnik! ja se uim! izgubio sam svaki smisao...6a sam najstariji u
obitelji po godinama! vie od pedeset godina sam pro*iveo ovde! a najmanji sam
po dobrodetelji. 6a @ mrav! puzim po zemlji i vidim sve rupe i jame! a bratija je
veoma visoko! do oblaka se podi*e.
)ravedni$i se nisu zanimali ispitivanjem! da li je ovaj ili onaj ovek dostojan
uva*avanja. +ni nisu obra#ali pa*nju na mnotvo njegovi" oigledni"
nedostataka. Nji"ove misli su bile prikovane samo za to! da ne bi zbog nekog
razloga zaboravili na to! da je svaki ovek lik -o*iji i da sva naa dela u
odnosima prema bli*njima 2ristos prima tako! kao da se ona odnose na Njega
.amoga.
(i treba da se se#amo! da se naa *elja da ne prime#ujemo tu&e gre"ove i
slabosti javlja samo kao blaga namera! ali to je jo uvek daleko od istinskog
smirenja. ,ada "ri#anin dostigne savrenstvo u ovoj dobrodetelji! on uopte ne
mo*e videti nedostatke u drugim ljudima! zbog toga jer on vidi samo svoje
sopstvene gre"e. Upravo takvoga oveka! ispunjenog istinskom
smirenomudro#u! sreo je na svome *ivotnom putu prepodobni Antonije eliki.
6ednom je on! mole#i se u svojoj keliji uo glas .vie7
8Antonije9 %i jo nisi priao u meru obu#ara! koji *ivi u Aleksandriji.
Lele#i da vidi oveka! koji je dostigao du"ovno savrenstvo! prepodobni je ustao
rano ujutro! uzeo *ezlo i po*urio u Aleksandriju. ,ada je u gradu sa mnogo ljudi
naao ukazanog mu obu#ara! ovaj se krajnje zaudio! kada je video kod sebe u
gostima uvenog podvi*nika. 6o vie se zanatlija zaudio reima velikog star$a!
koji ga je zamolio da mu ispria o svojim du"ovnim podvizima. +bu#ar je rekao7
8Ne znam za sebe! da sam ja uinio nekada ili neto dobro. /adi toga ustaju#i
rano sa postelje! pre nego to krenem na posao! govorim sam sebi7 I.vi
stanovni$i ovoga grada! od velikoga do maloga! u#i #e u Garstvo -o*ije za svoje
dobrodetelji! a ja #u jedan oti#i u venu muku radi moji" gre"ovaJ. +ve iste rei
ponavljam u svome sr$u pre nego to legnem da spavam.
Duvi priznanje obu#ara! prepodobni Antonije je rekao7
8 'aista! sine moj! ti si kao iskusni zlatar! sede#i mirno u svojoj ku#i! zadobio
Garstvo -o*ije. A ja! iako $eo *ivot i provodim u pustinji! nisam zadobio
du"ovnoga razuma! nisam dostigao meru saznanja! koju si ti izrazio svojim
reima.
Dovek! kojem je strano "ri#ansko smirenje! mo*e pomisliti! da neprestano
samouni*avanje dovodi duu do uninija ili ak do oajanja! ali to! naravno! nije
tako. Gospod daje svojim slugama da okuse plodove svoji" du"ovni" napora ve#
u zemaljskom *ivotu.
.vetitelj 1gnjatije 3-rjananinov5 se se#ao! da je u mladosti! dok je bio poslunik!
jednom raznosio "ranu u manastirskoj trpezariji! i postavivi jelo na sto! za kojim
su sedeli drugi posluni$i! u mislima je rekao7 IUzmite od mene! sluge -o*ije!
ovo ubogo slu*enjeJ. 1znenada je njegovo sr$e ispunila takva radost! da se on
ak zateturao. -lagodatno stanje due mladi podvi*nik je ose#ao posle jo oko
mese$ dana. =rugi put je budu#i episkop uao u prosEorni$u 3mesto gde se prave
i peku prosEore! prim. prev.5 i sa unutranjim samuni*avanjem se nisko poklonio
bratiji koja je tamo radila. 1znenada je blagodat sa takvom silom osenila njegovu
duu! da je on telesno iznemogao i morao je odma" da ode i da legne na
postelju.
2ri#anin! koji stremi da dostigne savrenstvo u smirenomudrosti! treba da gleda
ne sve ljude kao na pravednike! a sebe da smatra nedostojnim da se ak i naziva
ovekom. ,ada je prepodobni Arsenije eliki! ostavivi visoki polo*aj pri
imperatorskom dvoru! doao u egipatski .kit i izjavio prezviterima svoju nameru
da primi monatvo! njega su odveli prepodobnome 6ovanu ,olovu. .tara$!
ispunjen =u"om .vetim! je reio da stavi Arsenija na ispit. ,ada su monasi seli
za trpezu! on ga nije pozvao za sto! nego ga je ostavio da stoji. Arsenije! uprevi
pogled u zemlju! stajao je i mislio! da stoji u prisustvu -oga pred Njegovim
an&elima. ,ada je poeo da jede! prepodobni 6ovan je uzeo komadi# dvopeka i
ba$io ga bivem imperatorskom visokom inovniku.
Arsenije! videvi ispred sebe su"i "leb! pomislio je7 I.tara$! slian angelu
-o*ijem! je video da sam ja slian psu! ak da sam gori od psa! i zato mi je dao
"leb tako! kako se daje psu. )oje#u i ja "leb onako! kako ga jedu psiJ. )osle
ovakvi" misli Arsenije je etvoronoke doao do "leba! uzeo ga zubima! odneo u
#oak i tamo pojeo. )repodobni 6ovan! posmatraju#i ponaanje Arsenija! je
rekao prezviterima7
8+n #e biti iskusan mona"9
,ada je prolo neko vreme! prepodobni 6ovan ,olov je dao Arseniju keliju blizu
svoje kelije i poeo je da deli s njim svoje bogato du"ovno iskustvo.
=ubina smirenomudrosti otkriva se onome "rianinu! koji smatra sebe ni*im ne
samo od svi" ljudi! nego gorim od beslovesni" *ivotinja! i ak od demona.
6eros"imona" .ergej! autor izuzetne knjige I)isma .vetogor$aJ! jednom je
razgovarao o smirenju s svetogorskim zatvornikom o$em %imotejem.
8 =a bi dostigli savrenstvo u svoj visini jevan&eljskog smirenja! 8 rekao je
zatvornik! 8 ovek treba da priui sebe da misli i da veruje! da je on gori ne samo
od *ivotinja! nego i od demona.
8 )omiluj! to je ve# previe! 8 uznegodovao je jeros"imona" .ergije! 8 to se ne
uklapa u s"vatanje o visokom dostojanstvu nae due. %o da sam ja gori od
*ivotinja! to je razumljivo! ali gori od demona09 /e#i tako o oveku! iskupljenom
krvlju -ogooveka! ne samo da nije lepo! nego je ak greno.
8 )o vaoj uenoj gordosti! mo*e biti i tako! 8 s osme"om je rekao ota$ %imotej! 8
ali sa strane nae monake neukosti to je @ neosporna istina! potvr&ena
6evan&eljem. .vaki! koji ini gre"! jeste sluga gre"u a zajedno s tim i &avolu! koji
se naziva naelnikom zla. A ko je od nas tu& gre"u! ko nije rob bezakonja0 A rob!
mo*e li biti vii od svoga vladike0 (i smo gori od demona i po tome! to za njega
nije prolivena drago$ena krv -ogooveka i nije za njega prinesena *rtva
iskupljenja. A mi smo otkupljeni krvlju ladike! i s Njegove strane su upotrebljena
sva sredstva za nae spasenje. %ako! jesmo li mi bolji od demona! ako sve to
zanemarujemo0 /azumljivo! duplo smo gori od njega.
.amoukoravanje pri iskuenjima
)repodobni Amvrosije +ptinski je priao! da je jednom impertor Nikolaj 1 doao u
zatvor i poeo da pita zatvorenike! za kakve prestupe je ko od nji" osu&en. .vi
zatvoreni$i su se trudili da ubede $ara u svoju nevinost i govorili o nepravednom
zatoenju u zatvor. +nda je imperator priao jednome od nji" i upitao ga7
8A ti! zbog ega si ovde0
8/adi veliki" gre"ova moji"9 'a mene je i zatvor malo! 8 odgovorio je sa
skruenjem sr$a zatvorenik.
1mperator Nikolaj 1 se zadivio reima zatvorenika! i okrenuvi se inovni$ima!
rekao7
8+dma" ga pustite na slobodu.
Na smirenomudreni odnos prema ljudima poinje da se podvrgava ispitima!
kada mi trpimo od nji" nevolje i iskuenja. (o*emo sa uvereno#u smatrati sebe
gorim od svi" u mirnom stanju du"a! ali pri nevoljama to nam polazi za rukom
mnogo te*e. +vde se javlja glas samoopravdanja! i mi jurimo da na&emo kriv$a
za nae nesre#e. 'bog toga da nas nae smirenomudrije ne ostavi u
iskuenjima! neop"odno je da se postojano zanimamo samoukoravanjem.
:ta je to samoukoravanje0
.amoukoravanje @ to je unutranje okrivljavanje samog sebe u gre"ovnosti i
nevaljalosti. 'animaju#i se samoukoravanjem! mi trebamo da vidimo razloge
svoji" gre"ovni" padova! iskuenja i beda u sebi samom! a ne u drugim ljudima
ili vanjskim okolnostima. .amoukoravanje predstavlja nasilje nad naim
iskrivljenim bi#em! tako jer je nama! koji se nalazimo na zemlji u palom stanju!
svojstveno da smatramo sebe u svemu ispravnim i da dokazujemo svoju
ispravnost uz pomo# svakakvi" lukavstava. U isto vreme samoukorevanje nam
slu*i kao sredstvo za ispravljanja nae pale prirode. ,ako da se nauimo da se
pravilno samukoravamo0 2ajde da se okrenemo iskustvu poznati" podvi*nika
blagoe#a.
6eros"imona" Antonije! *itelj ,ijevo8)eerske Favre! u mladosti je bio poslunik
u +ptinskom skitu i du"ovni sin star$a Fava. .auvala su se njegova se#anja o
tome! kako ga je prepodobni Fav uio samukorevanju i borbi sa
samoopravdanjem.
)osva&a se mladi poslunik s nekim i ubedi sam sebe u svoju potpunu
ispravnost. 1pak ga savest grize! i on ode kod star$a da mu ispria ta se desilo.
.tara$ bi ga pa*ljivo sasluao! ak ponekad i podsti$ao. )oslunik bi se osmelio i
ve# bez ikakvog ustezanja! slobodno bi poeo da pravda sebe. %ada bi ga stara$
prekinuo i rekao7
8?! dobro! znai! ti si u pravu! a onaj je kriv. 'nai ti i ja smo kvit7 ti si sada
pravedan! i ti nema ta da tra*i kod mene. 1di! onda! s -ogom @ ti si spasen. A
mene ostavi! jer moj posao je da ula*em trud i vreme za grenike. 1di! onda! sa
svojom pravedno#u! a nama! grenim! ne smetaj.
=a bi popravio stvar i da povrati sebi blagonaklonost star$a! mladi ovek poinje
jo vie da sebe opravdava i da dokazuje! da ga stara$ nije tako s"vatio. Ali kao
odgovor uo bi rei star$a7
8'nai ti si jo ispravniji. 1di! onda! idi @ eno iza vrata greni$i ekaju! a ti im
smeta.
)oslunik izlazi od prepodobnog! ose#aju#i se kao svezan po rukama i nogama.
+tiao je u svoju keliju! da bi se smirio! ali tamo! obrnuto! tuga mu razdire sr$e sa
jo ve#om silom.
+n se vratio star$u i trudi se da mu objasni o nezaslu*enosti svoji" stradanja.
+ta$ Fav je saglasan sa tim! da on nevino strada! i opet ga provodi van iz kelije.
)osete sa slinim rezultatom se produ*avaju sve do tada! dok poslunik ne
spozna svoju krivi$u i ne pone da ukorava samoga sebe. %ada se i stara$ Fav
!od nesalomivog sudije! pretvara u samu ne*nu! edoljubivu majku.
Namesnik +ptinske pustinje ar"imandrit (ojsej! za razliku od svoga
sapodvi*nika star$a Fava! imao je drugi karakter i koristio se drugim metodima.
Gilj kod star$a (ojsija je bio isti! kao i kod prepodobnog Fava7 obavezno nauiti
svakoga mona"a samoukorevanju. 6ednom je!obilaze#i manastir! on priao
bratiji! koji su prali krastav$e! skupljene za zimni$u. +bra#aju#i se starijem od
nji"! ota$ (ojsej je rekao7
8,rastav$i su ! izgleda! sitni0
8Ne! o$e! krastav$i su odlini! na vreme obrani! 8 rekao je mona".
)osle nekoga vremena! kada se sreo s njim! ar"imandrit je opet ponovio! da su
krastav$i! ini mu se! bili sitni. %okom dve nedelje ar"imandrit je nekoliko puta
krotko govorio mona"u svoje miljenje o krastav$ima! tako da je ovaj poeo za to
da se ljuti i! na kraju! je reio da to razjasni sa star$em. =oao je kod njega i
rekao7
8+$e! vi ste mi povodom krastava$a nekoliko puta govorili! da su oni sitni! i ja
sam vam protivreio! oporostite -oga radi.
8.amo to sam ja! brate! i ekao! 8 rekao je ar"imandrit (ojsije mona"u! koji je! na
kraju! ukorio samoga sebe. )osle toga je stara$! ne govore#i vie o krastav$ima!
umirio batovana i ispratio ga s mirom.
/odion Nikiti )onomarev! u monatvu jeros"imona" 1larion! je stupio u redove
poslunika +ptinske pustinje u vreme namesnitva ar"imandita (ojsija. +n je na
praksi usvojio nauku du"ovnog *ivota veliki" optinski" stara$a i na kraju je sam
postao namesnik skita i du"ovnik manastira.
)repodobni stara$ 1larion je uio mla&e da ukazuju potovanje starijima! da
izbegavaju protivreenje i da ni u kojem sluaju ne budu drski. +n je savetovao
da se ne protivrei starijima ak ni tada! kada oni! kako im se ini! nepravedno
prave prigovore. U tom sluaju umesto objanjavanja! korisnije je samo re#i7
I+prostite -oga radiJ. .a takvim ponaanjem mi ne#emo nita izgubiti u
miljenju drugi"! ve# naprotiv! dobi#emo. 'a spasenje due je korisno smatrati
sebe u svemu krivim i poslednjim od svi"! i ne pribegavati ka samoopravdavanju!
koje proizilazi od gordosti. Gordima se -og protivi! smirenima daje blagodat.
%rebamo s"vatiti! da ak ako smo mi i u pravu ili ako nismo tako krivi! kako misli
naelnik! ipak pred -ogom! kao i svi ljudi! smo krivi zbog mnogi" gre"ova.
Gospod opravdava samo one! koji u svome sr$u imaju saznanje da su veliki
greni$i.
U -orisoglebskom manastiru! koji se nalazi u blizini /ostova! podvizavao se
prepodobni 1rinar". Neki neradni monasi! izoblieni podvi*nikim *ivotom
svetoga! oklevetali su star$a kod namesnika igumana Germogena i uspeli da ga
time udalje iz manastira.
)repodobni 1rinar" se uputio u /ostov i naselio se tamo u manastiru svetoga
Fazara! gde je produ*io svoj podvi*niki trud. (e&utim! iguman Germogen i
bratija! uvidevi svoj nepravedni postupak! reili su da mole star$a 1rinar"a da se
vrati nazad u -orisoglebski manastir. (ona" kojega su poslali je predao molbu
prepodobnome! o ovaj se vratio na ranije mesto gde je *iveo. )reuzevi na sebe
svu krivi$u zbog progona iz manastira! prepodobni 1rinar" je smireno govorio7
8Gospode! bratija @ pravedna! i oni pravedni trud %ebi prinose! a ja! smradni!
lien sam dobrodetelji.
6eros"imona" 6osiE +ptinski je bio za svoje savremenike *ivi primer
samoukorevanja. 6edan od njegovi" uenika! koji je dugo vremena posmatrao
star$a! pisao je7
INepravda! uzaludno razdra*uje obinog oveka! ali kada on! kroz pa*nju svoje
savesti! naui da nalazi krivi$u u sebi! tada on prije svega sudi i osu&uje sam
sebe i stoga sud bli*njega pri"vata! kao zaslu*enu mu od -oga kaznu za
gre"ove i ne samo da se ne razdra*uje! nego i blagodari bli*njemu. )ri strogoj
pa*nji prema svojoj savesti i uz pomo# prosvetljuju#e blagodati kod oveka
umesto samouverenosti! malo8pomalo nastaje samoukoravanje i pravilan pogled
na sebe! ili samopoznanje! i tada sva ranija gruba posrnu#a terete njegovu duu!
a ubudu#e se sve prime#uje do sami" najsitniji" detalja i uznemiruje osetljivu
savest! i kao rezultat se dobija ve# postojanao! iskreno ukoravanje sebe za sve
to nam se deava protivno zakonu -o*ijemJ.
%reba da se ukoravamo u svim *ivotnim situa$ijama7 u vreme odmora i u vreme
ispita! pri zaslu*enim kaznama i u periodu kada stradamo bez krivi$e. Naravno
da je teko da se zanimamo samoukoravanjem! da trpimo svakakve nepravde!
ali nita lake nije ukoravati samog sebe! onda kada "vale nae stvarne ili
navodne dobrodetelji. 6ednako! pobedivi gordost! mo*emo ukoravati sebe ak i
tada! kada nas uznose do neba.
6edanput je jedan jeromona" posetio s"imona"a )ajsija! koji se podvizavao na
jednom od vr"ova .vete Gore! i u raMgovoru s njim! izme&u ostalog! rekao7
8.tare! u svetu ste vi veoma slavni! i ljudi imaju o vama dobro miljenje
.tara$ je zavrteo glavom i pitao jeromona"a7
8.ada! kada si se sputao dole! jesi li ti proao kraj kanti za sme#e0
8)roao sam! stare.
8)a eto! tamo le*e neke limene konzerve od lignji! i kada i" obasjava sun$e! one
jako blistaju! tako da i" ja mogu videti ak odavde. Neto slino se deava i sa
onim ljudima! koji govore o meni. +ni vide odsjaj sun$a na limenki konzerve @ a
ja sam upravo ta limenka @ a oni misle da je to @ zlato. A pri&u bli*e! i vide! da su
to @ strare limene konzerve.
.amoukoravanje nas vodi ka smirenomudrosti i useljava u nae due mir pri
svim *ivotnim teko#ama. =u"ovna korist od samoukorevanja je oigledna. 'a
zadobijanje ove dobrodetelji trebali bi neprestano naglas ili u mislima! u
zavisnosti od situa$ije! da osu&ujemo sebe u svim za to podobnim sluajevima.
U poetaku takvog du"ovnog delanja to se obavlja gotovo me"aniki! bez
odgovaraju#eg raspolo*enja sr$a. Ali vremenom! ako mi usrdno produ*imo da se
ve*bamo da osu&ujemo sami sebe! sr$e #e se sjediniti sa umom i roditi istinsko
samoukoravanje! koje #e postati nerazdvojna osobina naeg karaktera.
%rude#i se na zadobijanju samoukorevanja! mi treba da stremimo ka idealu ove
dobrodetelji. U emu se ona sastoji0 )o reima prepodobnog )etra =amaskina!
Iistinski smirenomudri nikada ne prestaje da ukorava sebe samoga! kada bi i
$eo svet napadao na njega i vre&ao gaJ. .mireni "ri#anin voli kada ga
uni*avaju ljudi! jer to "armonino upotpunjava njegov podvig samoukorevanja.
NNN
,ao zakljuak nave#emo slede#e delove iz sadr*aja tre#e glave7
=a bismo zadobili smirenomudreni odnos prema ljudima! potrebno je zanimati se
unutarnjim samouni*avanjem pred njima. 'a to nam je potrebno7
Nsmatrati sebe grenijim od drugi"! nedostojnima i du"ovno slabimaB
Nu svim sluajevima *ivota stavljati sebe ni*e od svoji" bli*nji" i ne tra*iti
nikakvog prvenstva od nji"B
Npoznavati sopstvene gre"ove i slabosti i ne obra#ati pa*nju na nedostatke
drugi" ljudiB
Nu svakom oveku videti prekrasno tvorenje -o*ije.
U svim iskuenjima! vezanim za druge ljude! potrebno je da pribegavamo
samoukorevanju! koje u vreme *ivotni" ispita ukrepljuje u nama smirenomudrije.
)ri samoukorevanju mi treba da7
Npredamo sebe volji -o*ijojB
Nuzroke nevolja koje su nas snale tra*imo u sebi! a ne u delima drugi" ljudiB
Nspoznamo da se *ivotna ispitivanja javljaju istovremeno i kao kazna za nae
gre"e! i kao sredstvo za ispravljenje nai" nedostatakaB
Npriznajemo da smo dostojni ne samo iskuenja koja su nas zadesila! nego po
naim gresima jo ve#i" nevolja.
/eo 0. &poljasnje samouniavanje
)osle toga kada zadobijemo smirenomudri nain miljenja i nauimo se
smirenom ponaanju! treba da pro&emo kroz najodgovorniju Eazu na putu
sti$anja dobrodetelji smirenja7 kroz vanjsko uni*avanje pred ljudima. Upravo u
ovoj etapi se ispituje i uvr#uje naa smirenomudrenost.
)oznati bogoslov protojerej alentin .ven$i$kij u besedi sa .ergejem Kudeljem
je rekao jednom7
8?to! mi uimo o ljubavi i smirenju! a desi se da nam u autobusu stanu na nogu! i
mi istoga asa toga oveka ne mo*emo podneti.
(o*e se sve vreme misliti o svojoj nitavnosti pred -ogom! imati smireni izgled i
znati krotko besediti s ljudima! a da se pri tome bude veoma daleko od istinskog
smirenja! koje se kali samo pod udarima vanjski" iskuenja. 'naju#i to! mnogi
podvi*ni$i su sami stremili tome! da bi se prekalili u vatri vre&anja! klevete i
ugnjetavanja. %ako je! moskovski mitropolit Kilip koji je pripadao uvenom
plemi#kom rodu ,oljievi"! u tridesetogodinjem uzrastu ostavio slu*bu pri
$arskom dvoru i tajno otiao u .olove$ki manastir. +vde je budu#i svetitelj! koji je
sakrio svoje poreklo i zvanje! sa usr&em u prostoti sr$a ispunjavao sve to su mu
govorili da radi. Gepao je drva! kopao u bati zemlju! prenosio kamenje i ak
iznosio pomije. (nogo puta su ga neki od mona"a vre&ali i tukli ! ali inok Kilip se
nikada nije gnevio i s rado#u je podnosio sva ugnjetavanja. ,ada mu je iguman
dao posluanje u ku"inji! on je smireno radio za bratiju! lo*e#i vatru i $epaju#i
drva.
I+naj koji je iskreno smirenomudar! 8 pie prepodobni 1sak .irin! 8 taj! budu#i
uvre&en! ne smu#uje se i ne govori nita u svoju zatitu! nego prima klevete! kao
istinu! i ne trudi se da uverava ljude! da je on oklevetan! nego moli za oprotaj. %i
misli o sebi! da ima u sebi smirenja. Ali drugi su sami sebe okrivljivali! a ti! od
strane drugi" okrivljen! ne mo*e to da podnese i smatra sebe
smirenomudrim. Ako "o#e da zna! da li si ti smirenomudar! tada ispitaj sebe u
reenom7 ne na&e li se zbunjenim kada te vre&aju0J
Neki pravedni$i su se radi neprestanog usavravanja u dobrodetelji smirenja
trudili da uvek imaju pored sebe oveka! koji bi i" podvrgavao uni*enjima.
.tari$i )elagiji 1vanovnoj! nasledni$i prepodobnog .eraEima po du"ovnom
rukovo&enju divjejevski" inokinja! dali su veoma surovu posluni$u @ (atronu.
)elagija 1vanovna! koja je uzela na sebe podvi" jurodstva! prvi" godina svoga
*ivota u =ivejevu ponaala se veoma nemirno7 bezumno! trala po manastiru i
ba$ala kamenje u prozore. 'a sve to je (atrona tukla tako jako! da na kraju
krajeva sestre =ivejevskog manastira nisu izdr*ale i molile su igumaniju da udalji
(atronu od pratnje bla*ene. )elagiji 1vanovnoj su dali dobru i krotku devojku
arvaru. 1pak ova promena se nije svidela bla*enoj7 jer su je liili vanjskog
uni*avanja9 )elagija 1vanovna se trudila na sve naine da se izbavi od krotke
arvare! i na kraju krajeva je u tome uspela.
Naravno! ljudima! koji ne mogu da izdr*e ni male uvrede! gotovo da je nemogu#e
da s"vate! otkuda su pravedni$i! slini )elagiji divjejevskoj! $rpeli snagu za svoje
podvige. 'avesu nad ovom tajnom raskriva jedan smireni stara$! koji je jednom
bio podvrgnut kazni i bea#u. U vreme podnoenja sramote Iiznenada! ja sam
osetio! 8 se#a se stara$! 8 toplotu u $elom mome telu i pri njoj nekakvu
neobjanjivu reima umrtvljenost! posle ega je iznenada isplivala iz sr$a *elja
da me pred svim narodom posrame i da dobijem udare od krvnika na trgu za
moje gre"ove. )ri tome sam se zarumeneo u li$uB neiskazana radost i sladost su
me za"vatili $elogB od koji" sam prebivao tokom dve nedelje u zanosu! kao van
sebe. %ada sam s"vatio s jasno#u i s tano#u! da se sveto smirenje u
mueni$ima! u sjedinjenju sa -o*anstvenom ljubavlju! nije moglo nasititi nikakvim
muenjima. (ueni$i su primali ljuta muenja! kao darove! kao pro"ladno pi#e!
koje gasi u njima neodoljivu *e& smirenja. .mirenje je neizre$iva blagodat -o*ija!
neiskazano dosti*na samo du"ovnim ose#anjem dueJ.
Le& za vanjskim uvredama kod pravednika je bila tako velika! da su je oni
stavljali ispred svi" radosti i ute"a sveta.
6ednom je episkop )ereslavski .ilvester ispriao knezu )otemkinu o visokom
du"ovnom *ivotu star$a jeromona"a ,leope. Negova svetlost knez! po*elevi da
ga vidi! istog asa je poslao za podvi*nikom linu koiju. )osle nekog vremena
izme&u mona"a i vlastelina je poela beseda. ,leopa se veoma dopao
)otemkinu. Njegova svetlost je "teo da ga predstavi gospo&i $ari$i! ali stara$ je
smatrao da je za njega bolje da se udalji u svoju avedenjsku pustinju. Na putu
ga je napao vojnik i silno istukao. +Ei$ir! poznanik ,leopin! videvi ga "teo je da
kazni vojnika! ali stara$ ga je molio7
8 Ne dirajte vojnika @ -og je naredio9 ,leopa! ne proslavljaj se9 )utovao u
koijama9 -io u dvor$u9
+pitni nastavnik! stara$ ,leopa pa*ljivo je pratio du"ovno stanje *itelja svoga
manastira i trudio se svim mogu#im silama da rei nji"ove unutarnje probleme.
6edan put je neki poslunik izjavio da se udostojio udnog vi&enja. +ta$ ,leopa
je rekao monasima da ga izvre&aju. )oslunik! koji nije mogao da podnese
vre&anja! smutio se! doao star$u ,leopi i rekao7
8 6a ne mogu da *ivim! mene vre&aju9
8 ,ako ti mo*e da ka*e da si se udostojio vi&enja! a ne mo*e da trpi0 @ pitao
je stara$. @ %i si brate! verovatno! u prelesti. )od glavu kamen staviti! postiti! na
goloj zemlji spavati @ to je nita. INauite se od mene! jer sam ja krotak i smiren
sr$emJ 8 rekao je Gospod! a udesa i javljanja @ to nije obavezno.
Na slian nain je i Fav +ptinski urazumljivao svoje uenike! koji bi ponekad upali
u us"i#eno Eantaziranje.
-io je u +ptini jedan brat! koji je esto dosa&ivao o$u Favu s molbom da mu
dozvoli da nosi verige. .tara$! koji je lino skinuo verige sa veoma mnogi" svoji"
du"ovni" eda! dugo vremena je objanjavao bratu! da nije u verigama spasenje.
Na kraju! *ele#i da ga ispita! ota$ Fav je pozvao manastirskog kovaa i rekao mu
ovako7 IJ,ada do&e kod tebe jedan brat i kada te bude molio da mu napravi
verige! daj mu dobar amarJ.
)osle nekog vremena brat je opet dosa&ivao o$u Favu! koji mu je rekao7
8)a! idi! idi kod kovaa! zamoli ga da ti napravi verige.
-rat je sa rado#u otrao u kovani$u i obratio se kovau7
8-a#uka je blagoslovio da napravi za mene verige.
8,ave verige za tebe0 @ prigovorio je zauzet poslom kova i sna*nom rukom dao
amar Eantazeru. Ne oekuju#i da #e se stvar tako odvijati! brat nije pretrpeo
uvredu i istom merom je uzvratio kovau! posle ega su se oba uputila na sud
star$u. ,ovau je! naravno istog asa bilo oproteno. A bratu! koji je *eleo da
nosi verige! stara$ je rekao7
8,uda se ti gura da nosi verige! kada ni jedan amar nisi mogao da otrpi0
.tar$i koji su smiravali svoje poslunike vanjskim uni*enjima! trudili su se da im
poka*u svu iskvarenost pale ovekove prirode. +ni su u praksi otkrivali nji"ovom
pogledu slabost volje! nedalekovidnost razuma i ostra#enost sr$a. .tar$i su
postavili pred sebe zadatak da ubede svoja eda da se ne pri"vataju pre
vremena du"ovni" podviga! koji prevazilaze nji"ove sile! nego da savesno
ispunjavaju proste jevanj&eljske zapovesti. +ni su znali! da prividni uspesi u
visokim du"ovnim delovanjima mogu ba$iti neutvr&ene due uenika u gordost!
kao i da #e i" kretanje putem 2ristovi" zapovesti obavezno privesti smirenju.
-la*eni su oni! koji usvajaju nauk stara$a9 1ako je uvek bilo i ljudi! na osnovu
koji" je nastala poslovi$a7 INije kod konja @ "ranaJ.
U skitu +ptine pustinje dvadeset pet godina se podvizavao poslunik .teEan. -io
je poreklom od bogatog roda kurski" trgova$a. U svetu je on imao znatan kapital
i veliku dvospratnu ku#u. .tupivi u manastir jo kao mlad ovek! .teEan je za
mnoge godine poslunitva bio od bratije uva*en i bio je ak blizak star$u
Amvrosiju. Fjubitelj du"ovni" knjiga! on se posebno interesovao za dela svetitelja
6ovana 'latoustog. .astavivi iz dela svetoga zbornik izreka! .teEan ga je izdao
za svoja sredstva bez blagoslova manastirskog namesnitva. %o je! naravno! od
strane poslunika bilo naruavanje manastirski" pravila! jer se vaspitavanje
bratije u obitelji zasnivalo na odse$anju sopstvene volje i na potpunom
posluanju star$ima. %ako ni svojevoljni postupak .teEana nije ostao neprime#en.
Namesnik manastira ar"imandrit 1sakije je pozvao sebi poslunika i pokazavi
mu na novoizdanu knjigu! pitao ga7
8Dije je ovo0
8(oje.
8A ti gde *ivi0
8U skitu.
8'nam! u skitu. A ko je blagoslovio ovo tampanje0
8.am sam odtampao! odgovorio je .teEan.
8?! ako si IsamJ! da tvoja knjiga ovde i ne pri&e. 6e si li razumeo0 1di9 @ strogo je
rekao ota$ 1sakije.
.teEan se tako razgnevio na nastojatelja za prigovor! da ak nije rekao o svojoj
uvre&enosti ni du"ovniku. ,ad je dolo vreme postriga poslunika u mona"e!
manastirsko namesnitvo je reilo zbog samovolje da uspori oblaenje .teEana u
mantiju. Dak ga ni to nije urazumilo. +n se jo vie naljutio i napustio manastir!
ne mare#i za svoj dvadesetpetogodinji podvig. Uselio se .teEan u svoju veliku
ku#u u rodnom kraju! u kojoj je posle pet godina odlaska iz +ptine i umro.
+vaj primer namerno ilustruje onu istinu! da delovanje uvreda na nas ne zavisi
od naina vre&anja ili stepena zlobe oni" koji nas vre&aju! nego od naeg
du"ovnog raspolo*enja. +bratite pa*nju7 ar"imandrit 1sakije nije uopte uvredio
.teEana! nego mu je napravio strogi prigovor radi njegovog dobra. 1pak reak$ija
od strane poslednjega uopte nije bila poslunika.
Ako mi za vreme vanjski" uni*avanja gubimo trpljenje! tako projavljujemo svoju
du"ovnu nemo#. %og trenutka iz naega sr$a se podi*e skrivena u njegovim
dubinama gordost. Ako mi iskreno smatramo sebe najgrenijim i loim slugama
-o*ijim! tada nas ugnjetavnja i vre&anja ne mogu oneraspolo*iti. Naprotiv! oni
nam donose radost! jer blagodare#i njima dolazi do oi#enja gre"ova i
ispravljenja nai" nedostataka.
I,o mrzi bea#e! taj mrzi smirenjeJ
Ava =orotej je pisao7 Ieruj! da su bea#a i ukorevanja lekovi! koji lee
gordost tvoje due! i moli se za one koji te ukoravaju! kao za istinite lekare due
tvoje! jer si se uverio da ko mrzi bea#e! mrzi i smirenje! i ko izbegava one koji
ga ogoravaju! taj be*i od krotostiJ.
=rago$eno uenje. Ako mi budemo oslukivali ove rei! tada #emo sve nae
neprijatelje! one koji nas vre&aju i izobliavaju poeti da pri"vatamo kao najbolje
prijatelje. Nevolja je u tome! to mi esto podnose#i uvrede s trpljenjem! ipak u
dubini sr$a ose#emo neprijatnost prema onima koji nas vre&aju. .toga su sveti
star$i! koji su odlino poznavali psi"ologiju paloga ovekovog bi#a! uvek pa*ljivo i
mudro uni*avali svoja du"ovna eda.
6ednom je prepodobni .evastijan ,aragandinski! govore#i o naravima ljudi!
rekao7 I?to! ove ljude ne treba dirati! oni! po gordosti! ne mogu podnetu ni
primedbe! ni ukore. A! druge! po nji"ovom smirenju! mo*e.J
)onekad je stara$ pred svima ukorevao nekoga od svoji" smireni" uenika! da bi
urazumio one! kojima se nije smelo direktno kazati o propustima i nedosta$ima.
%akve i sam nije izobliavao! i drugima nije dozvoljavao! nego je ekao! trpio i
molio se! dok se ovek ne bi sam obratio s pokajanjem -ogu i du"ovnom o$u.
-ilo je sluajeva kada je prepodobni .evastijan terao starije da mole za oprotaj
od mla&i"! uvre&ene je smiravao! a nanosio$e uvreda titio. Njegovi iskusni
ueni$i su se radovali ovim ispitima smirenja! s"vataju#i! da se u svemu to ini
stara$ skriva du"ovna mudrost.
I,o mo*e s rado#u da podnese uvredu! 8 pisao je prepodobni 1sak .irin! 8 ak
imaju#i u rukama sredstvo da je uzvrati! takav je primio ute"u od -oga po veri u
Njega. 1 ko sa smirenjem trpi podignute na njega optu*be! taj je dostigao
savrenstvo! i njemu se dive sveti angeli. 6er nema ni jedne druge dobrodetelji
toliko visoke i tekeJ.
'naju#i za to! star$i su kroz uni*avanja vodili silne du"om svoje uenike ka
savrenstvu! uvaju#i pri tome one koji su slabiji.
/ukovode#i *ivotom svoji" du"ovni" eda! belgorodski stara$ s"iar"imandrit
Grigorije je voleo da im postavlja ispite iz smirenja. 1zgrdi! deavalo se! pred
svima za one gre"e! za koje ovek nije kriv! i gleda njegovu reak$iju @ da li #e se
uvrediti ili ne0 .tara$ je pouavao7 I.mirenje @ to je osnova svi" dobrodetelji.
,las! kada je prazan! vije se na sve strane! a kada je pun zrna! naklanja se! i
vetrovi mu vie nisu strani. %ako i ovek7 prazan se vije tamo @ amo! a smireni
se i pored svi" iskuenja ne mo*e povreditiJ.(nogi od oni" koji su proli kolu
s"iar"imandrita Grigorija! na kraju su postali igumani! ar"imandriti! episkopi.
Ako mi stremimo da zadobijemo smirenje! treba stalno da molimo -oga za
pomo#. .talno pri tome treba pamtiti pouke ave =oroteja7 I.vaki koji se moli
-ogu7JGospode! daj mi smirenje!J 8 treba da zna! da on moli -oga! da +n
poalje njemu nekoga da bi ga uvredio. 1 tako! ako neko njega vre&a! tada i on
sam treba sebi da dosa&uje i da uni*ava sebe misleno! da bi u to vreme! dok
drugi njega smirava izvana! on sam smirivao sebe iznutraJ. )rimer takvoga
uni*avanja sa unutarnjim samoukorevanjem mo*e se na#i u opisu *ivota
prepodobnog (akarija +ptinskog.
Namesnik +ptine pustinje ar"imandrit (ojsej je jednom zamolio star$a
jeros"imona"a (akarija da primi pod svoje du"ovno rukovodstvo novopostri*ene
mona"e. +ta$ (akarije je molbu namesnika primio kao nare&enje i odgovorio na
nju poklonom. )osle toga je on priao svome star$u jeros"imona"u Favu! kao i
uvek okru*enom mnotvom svoji" du"ovni" eda! i kratko mu ispriao o svojoj
besedi sa namesnikom.
81 znai ! ti si se saglasio0 @ naroito strogo ga je upitao ota$ Fav.
8=a! gotovo da sam se saglasio! ili! bolje reeno! nisam smeo da ne pri"vatim! 8
odgovorio je ota$ (akarije.
8=a! to je svojstveno tvojoj gordosti! 8 rekao je jeros"imona" Fav! a zatim! uzevi
na sebe grozan izgled! poeo je glasno pred svima da ukoreva svoga
znamenitog du"ovnog sina.
+ta$ (akarije je stajao sa sputenom glavom! smireno se klanjao i povremeno
ponavljao7
8,riv sam! oprostite radi -oga! ba#uka9
.vi prisutni su sa stra"opotovanjem zadivljeno neko vreme ovo posmatrali! kako
jedan veliki stara$ uni*ava drugoga! nita manje velikoga! star$a. ,ada je ota$
Fav za#utao! stara$ (akarije! poklonivi se njemu do nogu! krotko je izustio7
8+prostite! ba#uka! blagoslovite da ne pri"vatim0
8,ako da ne pri"vati0 .am izmolio! a da ne pri"vati0 Ne! sada ve# ne treba
otkazati! posao je zavren! 8 rekao je ota$ Fav! koji i nije imao nameru da liava
mlade mona"e opitnog nastavnika! nego je samo iskoristio priliku! da bi pokazao
svojim du"ovnim edima primer istinskog smirenja.
,ako primati uni*avanja od mla&i" i potinjeni"0
aspostavljaju#i smirenje u drugima! sveti! radi sopstvenog usavravanja nisu
proputali prilike da i sami prime uni*avanja od svoji" poslunika i uenika.
6ednom je u 'osimovoj pustinji jeros"imona" Aleksej! du"ovnik poznat u $eloj
/usiji! razgovarao sa pridolim studentom =u"ovne Akademije. ,elejnik star$a!
ota$ (akarije! oistivi samovar 3ruski ajnik! prim. prev.5! nalio ga je! razgoreo i
rekao7
86a idem po vodu u kapeli$u! a vi ba#uka! gledajte! da ne bi samovar pokipeo.
.tara$ Aleksej je za vreme razgovora sa studentom zaboravio na samovar! i ovaj
se od silnog kipljenja sav zalio vodom. +ta$ (akarije! kada se vratio iz kapeli$e!
sa ukorom je rekao7
8-a#uka! i to niste mogli da uradite9 .ada je sav moj trud bio uzaludan! a ja sam
pola dana istio samovar9
Duvi ukor kelejnika! stara$ Aleksej mu je pao pred noge i poeo da tra*i
oprotaj7
8+prostite mi! oe (akarije! nisam dobro uradio.
Ne gledaju#i na pokajanje uvenog star$a! ota$ (akarije je jo dugo gun&ao.
Ukazuju#i znake pa*nje i uva*avanja ljudima! u mnogome ravnim nama ili koji
zauzimaju polo*aj u drutvu vii od naeg! mi pre ispunjavamo na dug! nego to
projavljujemo smirenje. 1stinito smirenomudrije se iskazuje tada! kada mi! po
reima svetoga 6ovana 'latoustoga! Iustupamo onome! koji je vidljivo ni*i od
nas! i ukazujemo potovanje onima! koje smatraju gorim od nas. Uopte! ako mi
budemo rasu&ivali! tada ne#emo nikoga ni smatrati ni*im od sebe! nego #emo
svim ljudima davati prvenstvo u odnosu na sebe. 6er se u tome i sastoji
smirenomudrost! da onaj! koji imaju#i ime da se preuznosi! uni*ava se! smirava
se i ponaa se skromno. %ada se on i uznosi na istinsku visinu po obe#anju
Gospoda! koji govori7 I+naj koji se smirava uzvisi#e seJ.
6ednom je bilo odre&eno star$u igumanu Agapitu da bude na elu sabornog
slu*enja u "ramu .vete %roji$e ,ijevo8)eerske Favre.
+n je doao u "ram zajedno sa svojim saslu*iteljima u odre&eno vreme. 1stina!
jedan od svetenoslu*itelja iz nekog razloga nije doao. %o je bio jeromona"! koji
se posle postriga u monatvo jedno vreme nalazio pod du"ovnim rukovodstvom
o$a Agapita. .ada je on zauzimao jednu od du*nosti u manastirskoj
administra$iji. Ne doekavi jeromona"a! slu*bu su poeli bez njega. )osle
nekog vremena jeromona" se ipak pojavio u "ramu i veoma ga je uvredilo to! to
ga nisu ekali. )ri tom je on igumanu Agapitu izrekao prilino grub prigovor.
ide#i gnev jeromona"a i nimalo ne protivreivi! stara$ mu se poklonio do nogu
i smireno tra*io od njega oprotaj.
.tara$ Agapit je mogao lako da podnese drsko ponaanje jeromona"a radi toga!
to ga je on! bez obzira na svoj in! zasluge i uzrast! u stvari smatrao u svemu
boljim od sebe. Ako mi ne samo u mislima! ve# svim svojim bi#em poverujemo u
prvenstvo drugi" ljudi pred nama! tada se nikada ne#emo uvrediti ni na kakve
uvrede s nji"ove strane. (i #emo videti u bliskima pre svega obraz i lik -o*iji! i
ne#emo porediti na i nji"ov polo*aj u drutvu.
U C1C veku na Atonu se podvizavao jeromona" Anikita! u svetu knez :irinski8
:i"matov. +stavivi u /usiji slavu svoga drevnog roda i visoki polo*aj u drutvu!
on je spasavao svoju duu u zemaljskom udelu )resvete -ogorodi$e. 6ednom je
putuju#i morem na poklonikom putovanju ! stara$ Anikita reio da preno#i u
manastiru na ostrvu )atmos. +dlaze#i sa broda! on je zamolio svoga poslunika
Nikitu! koji je ostao na brodu! da mu ranije ujutro donese mast. No# je protekla
mirno. Ujutro!ipak! Nikita nije doao. )ribli*ilo se podne! i bivi knez je poeo da
razmilja o odsustvu poslunika. )osle dugog vremena! Nikita se na kraju
pojavio. Uzimaju#i od njega mast! stara$ Anikita je primetio7
8,ako se ti ne boji -oga! brate7 pogledaj ja sam ti rekao da mi donese mast u
zoru! a kada si se ti pojavio0
8%ebi se ne mo*e ugoditi9 @ zapaljivo je viknuo poslunik! ali nije uspeo ni da
ka*e jo neto! kada je ota$ Anikita pao njemu do nogu i rekao7
8+prosti mi! radi -oga. 6a sam te! brate! uvredio9
.mirenje star$a je porazilo Nikitu! i on se isto tako poklonio njemu do nogu. =rugi
poslunik! koji je prisustvovao ovoj s$eni! budu#i s"imnik Gerontije! se#ao se! da
ga je sve to dovelo u takvo umiljenje! da se i on spustio do nogu Anikiti i
zalivaju#i se suzama! nije mogao da s"vati zato plae! kao dete! i zato le*i kod
nogu starevi".
2ri#anin! koji smiri svoje sr$e! prestaje da $eni svoj polo*aj me&u drugim
ljudima i ne obra#a pa*nju na nji"ovu grubost! napade! uvrede i klevetu. %akav
ovek vidi jedino samoga sebe i pora*avaju#i se svojom nitavno#u! zanima se
samo svojim ispravljanjem.
=obrovoljno uni*avanje pred ljudima
Na putu sti$anja smirenja mi ni u kom sluaju ne smemo da se zaustavljamo! jer
svako stajanje znai da ponovo idemo nazad. Uspevati u podvigu smirenja mo*e
se samo neprestanim kretanjem napred. 1pak! ako nas ne vre&aju! ne
ugnjetavaju i niko nas ne kleveta! tada teoretsko uni*avanje samoga sebe
mnogo plodova ne#e doneti. :ta initi! ako u naem *ivotu nedostaje vanjski"
povoda za smirenje0
Naravno! u takvom sluaju ne bi trebali sami da provo$iramo bli*nje na loe
ponaanje prema nama. . nae strane to bi bilo podsti$anje nji" na sagreenje.
-olje od svega! u odsustvu vanjski" uni*enja! je da se ponaamo tako! kao da
ona postoje.
."iiguman Antonije! u mladosti je izabrao sebi za du"ovnika svoga starijeg brata
ar"imandrita (ojseja! i $eo *ivot se odnosio prema njemu sa velikim
stra"opotovanjem. ,ada je i sam postao uva*eni stara$! produ*io je da se
smirava pred o$em (ojsejem! kao poslednji poslunik. Live#i u +ptinskoj pustinji
u mirovini! prepodobni Antonije nikada nije ulazio bez poziva u namesnikove
kelije! koje je zauzimao njegov stariji brat. +bino bi stajao u prijemnoj sobi sve
dok ga ar"imandrit (ojsej ne bi sam primetio i pozvao ga. Ulaze#i u
namesnikove odaje! prepodobni! premetaju#i se na bolesnim nogama! nikada
nije sedao! nego je ekao da mu to ka*u. Ako su bili posetio$i!u prisustvu
ar"imandrita (ojseja! on se uvao u dubokom #utanju i samo nekad sa pola
glasa bi pozdravio nekoga ili bi s potovanjem odgovarao na pitanja koja su mu
postavljena. .ve rei du"ovnika je pri"vatao bespogovorno! kao olju -o*iju.
,od bratije +ptine pustinje ponaanje s"iigumana Antonija je izazivalo u&enje!
ali istovremeno je ono slu*ilo i kao pouan primer za mlade mona"e. )repodobni
stara$ (ojsej se sa svoje strane odnosio prema bratu s iskrenim uva*avanjem i
esto se savetovao s njim po du"ovnim pitanjima. I+n je pravi mona"! a ja
nisam mona"J! govorio je o svom bratu ar"imandrit (ojsej! i na svoj nain se
smiravao pred njim. 1pak! poznavaju#i srdanu *elju brata i ne prave#i mu
prepreke da se usavrava u smirenju! on nije smetao o$u Antoniju da se uni*ava
pred njim i esto mu se obra#ao kao prema posluniku.
)osle smrti velikog star$a (ojseja za namesnika je bio postavljen ota$ 1sakije!
koji je u to vreme bio mla&i jeromona" +ptine pustinje. )repodobnom Antoniju je
takva promena u *ivotu manastira dala novi povod za samouni*avanje. Ne
gledaju#i na razliku u uzrastu i na svoj poseban polo*aj u obitelji! poeo je da se
smirava pred mladim namesnikom! kao prosti poslunik! i da mu pokazuje isto
potovanje koje je ranije pokazivao prema ar"imandritu (ojseju. +ta$ 1sakije!
koji se odnosio prema prepodobnome Antoniju kao prema velikom du"onosnom
oveku! mnogo puta ga je pokuavao nagovoriti da promeni svoje ponaanje! ali
bez rezultata. )onekad se zbog ose#aja potovanja ota$ 1sakije klanjao
prepodobnom do zemlje! i tada bi stara$! ne smotre#i na teenje krvi iz rana na
nogama! isto pravio zemni poklon. =a bi izbavio star$a od Eizikog stradanja!
namesnik mu je onda prestao ukazivati potovanje na takav nain.
6ednom je ota$ 1sakije pred poetak praznine trpeze rekao da postave stoli$u
za s"iigumana Antonija pored njegovog! namesnikog mesta. )rimetivi to!
prepodobni je! iako je bio umoran od produ*ene slu*be! zamolio o$a 1sakija da
mu dozvoli da za vreme trpeze proita sa katedre pouke iz knjige! kao to je bilo
uobiajeno u obitelji. Na takav nain se on uklonio od asti da sedi pored
namesnika! iako je za svo vreme trpeze morao da stoji na svojim bolesnim
nogama.
INe bismo trebali da mislimo! 8 pisao je svetitelj 6ovan 'latousti! 8 da stojimo
ispod svoga dostojanstva! onda kada se sami smiravamo. 6er tada uistinu mi
bivamo vie7 tada smo posebno i dostojni potovanjaJ. Fjudi koji su potpali pod
svetske strasti! vole da se samopotvr&uju jedni pred drugima. (i! pak! "ri#ani!
treba da se zanimamo uni*avanjem pred bli*njima. Upravo u tome se sastoji
istinsko samoutvr&ivanje pred -ogom. -ilo kakvo utrkivanje s drugim ljudima!
neminovno nas vodi u gubitak du"ovnoga mira i u ni$anje slavoljublja u naem
sr$u @ u sluaju uspe"a! ili uninija @ pri porazu. .ve! to nas ini ve#im od drugi"
ljudi! nikako nam ne slu*i u du"ovnim uspesima. .veti su se trudili da svode na
minimum ak i one prednosti! koje su im pripadale po pravu.
,ada bi svetitelj Nektarije slu*io sa drugim episkopom! on nikada nije zauzimao
kod prestola prvo mesto! ak i ako mu je ono pripadalo po pravu stareinstva.
.vetitelj Nektarije bi se u ovakvim sluajevima oblaio samo u mali omoEor! a
umesto mitre odevao bi prosti monaki klobuk 3kapu5.
1z ljubavi prema ljudima sveti su ponekad inili uda! iako su pri tom oni znali! da
#e i" bli*nji proslavljati. 1pak u sr$ima pravednika *elja da pomognu onima koji
stradaju je pobe&ivala *elju za nepojavljivanjem9 1stina! svaki put posle
udotvorstva sveti su morali da se uni*avaju! da bi izbegli slavoljublje.
%ako je jednom posle -o*anstvene liturgije stara$ 6akov 6evbejski govorio s
narodnom u trpezariji. ,ada je zavrio i krenuo da po&e! neoekivano je pred
njim pala devojka i poela da se udara i da vie u besomunom napadu. .tara$
je blagoslovio opsednutu! pomolio se! i ona se umirila. .vi prisutni pri ovakvom
udu su se zadivili sili njegove molitve. Uvee! posle poveerja! stara$ 6akov je
reio da rastera misli o svojoj svetosti kod oevida$a jutarnjeg doga&aja. +n im
se po*alio na to ! da mu niko od nji" nije priao da pomogne u tekom trenutku!
ostavljaju#i ga samog da se bori sa besomunom. )ravednik je uni*avao sebe
pred njima! predstavljaju#i se nemo#nim ovekom9
.veti su stremili da sakriju svoje du"ovne podvige. ,ad im to nije polazilo za
rukom! oni su inili postupke! kojima bi mogli! kakao se njima inilo! da umanje
potovanje prema sebi od strane nji"ovi" potovala$a.
'a prozorljivost! udesa i podvi*nitvo prepodobni .evastijan ,aragandinski
u*ivao je neobino potovanje svoji" mnogobrojni" du"ovni" eda. U njegovoj
paro"ijskoj
zajedni$i! prvoga dana elikoga posta "ranu obino nisu nikome davali. .amo
uvee! posle velikog kanona! dozvoljeno je bilo uzeti komadi# prosEore. 1znenada
je ba#uka u dvanaest sati danju rekao da skuvaju krompir! a u tri sata! kada se
o"ladio! pojeo je polovinu krompira. .miravaju#i sam sebe! on je rekao7
8?to! o$i moji koji saslu*uju 8 poste! a ja @ ne. 6a sam bolestan! ja sam naruio
post.
.mirenje urazumljuje grenike
.mirenomudri vlada takvom rizni$om! koja du"ovno oboga#uje ne samo svog
vlasnika! nego i ljude koji ga okru*uju. =eava se to zbog toga! jer se smirenje
mo*e predavati od jedne ovekove due drugoj.
U Glinskoj pustinji su se jednom uvee srela dva inoka. 'a vreme besede
razgovor je postepeno preao na glinskog zatvornika jeros"imona"a (akarija! i
jedan od inoka je rekao7
8'ato se on zatvorio0 U zatvoru je dobro spasavati se! ne vide se sablazni. ?to!
ako bi on *iveo ovako! kao mi! koji vidimo sablazni i kao da i" i ne vidi! tada bi to
bio veliki podvig9
)osle besede ovaj inok se uputio u svoju keliju. Njegov put je prolazio pored
kelije o$a (akarija. ,ada je on bio ispred nje! iznenada su se vrata otvorila i pred
njega je stao zatvornik! koji je krotko rekao7
8+prosti mi! brate! oprosti grenome i nemo#nome! koji ne mo*e da se podvizava
tako! kako se vi podvizavate i koji sam se od sablazni sveta osamio u keliji.
+prosti mi! radi -oga.
.udija tu&i" dela! pora*en smirenjem i prozorljivo#u star$a! pao mu je do nogu i
sa skruenjem molio od njega oprotaj.
Ako mi *elimo da nekoga privuemo "ri#anstvu ili da ga odvratimo od
gre"ovnog *ivota! tada #e nam u tome pomo#i vie smirenje! nego umne rei i
dokazi. Naravno! to je isto neop"odno! ali treba poeti upravo od smirenja. Uzrok
svakog gre"a @ gordost. 'ato je svaki grenik koji se ne kaje opsednut u ovoj ili
onoj meri ovom stra#u. Upravo mu ona smeta da prinese pokajanje pred
-ogom. Na gordeljiv$a ne#e ostaviti utisak ni nae znanje! ni um7 on smatra da i"
ima u ve#oj meri nego drugi ljudi. Na njega mo*e uti$ati samo smirenje! koje je
kod njega u potpunosti odsutno.
6ednom je u .arov iz radoznalosti doputovao neki general8major. +deven u
prekrasni mundir! on se diio svojim ordenjem. /azgledavi manastirske
gra&evine! general je "teo ve# da se pozdravi sa manastirom! ali je sreo *itelja
Alekseja )rokudina i porazgovarao je s njim. .abesednik je predlo*io generalu
da! pre nego to ode iz .arova! ode kod velikog star$a .eraEima. General nije
"teo! ali je popustio pred upornim nagovorima )ro"udina.
.amo to su gosti uli u keliju! stara$ .eraEim im je krenuo u susret! i poklonio se
generalu do nogu. %akvo smirenje uvenog podvi*nika je porazilo generala.
)rokudin! koji je primetio da on ne bi trebalo da ostane u keliji! izaao je ! a
general je ostao sam sa prepodobnim. )osle nekoliko minuta iz kelije se zauo
pla. General je ridao. ,ao malo dete. )osle pola sata vrata su se otvorila! i
prepodobni .eraEim je ispod ruke vodio generala! koji je nastavio da plae!
pokrivi li$e rukama. +rdenje je zaboravio u keliji prepodobnoga. (anastirsko
predanje govori da je njegovo ordenje samo od sebe palo za vreme besede sa
star$em. )repodobni .eraEim! donevi stvari vojnog naelnika iz kelije! stavio mu
je ordenje na uniEormu. Na kraju je general priao da je on proao $elu ?vropu!
poznaje mnogo ljudi raznoga roda! ali prvi put da je video takvo smirenje! s
kakvim ga je sreo .arovski stara$. )orazila je generala i prozorljivost! kojom je
prepodobni razotkrio pred njim sav njegov *ivot! ukljuuju#i i najtajnija dela.
1zme&u ostalog! kada mu je palo ordenje s grudi! prepodobni .eraEim je rekao7
8%o je zbog toga to si i" ti dobio nezaslu*eno.
=ragi itaoe! obrati pa*nju! ak je i veliki stara$ prepodobni .eraEim .arovski
poeo da poma*e oveku u delu njegovog spasenja od smirenoga poklona pred
njim. .veti je znao! da na generala ne#e ostaviti utisak ni udesa! ni prozorljivost!
ako pre toga ne ukroti njegovu gordost. .amo posle toga kada je prepodobni
smirenjem pobedio gordost generala! on je delovao na njegovu duu svojom
blagodatnom silom. Ako je tako postupio veliki sveta$! tada tim vie jednako
treba da inimo i mi! koji nemamao natprirodne darove. ie nego mnogo takvi"
situa$ija susre#emo u naem *ivotu! u kojima se mo*emo koristiti smirenjem za
obra#anje ljudi koji nas okru*uju 2ristu.
,od jeros"imona"a .eraEima iri$kog su bile dve du"ovne k#erke7 stari$a
)ul"erija i Aleksandra. Nji" je vezivalo jako dru*enje! i one su *ivele u istoj ku#i.
6ednom je jedna od nji" otila u prodavni$u i stala u red za namirni$e. .tanovni$i
iri$a! znaju#i za slabo zdravlje stari$e! zamolili su prodavai$u da je poslu*i
preko reda. .tari$a je dala nova$ za trista grama sitnog e#era! koji su odma"
izmerili i dali joj ga. 'a to vreme pijani ovek! koji je stajao napred! vidno
naljutivi se na to jer je morao da eka! doao je do stari$e i pljunuo joj u li$e. .vi
koji su stajali u redu su se uznemirili i poeli da viu na "uligana! a stari$a je
obrisala pljuvaku i rekla7
8-lagodarim ti! zlato. %i si jedini od svi" pravilno prosudio o meni! ja se na tebe
ne ljutim! i vi nemojte da viete na njega.
)ijanog su zaprepastile ove rei i posti&eno je otiao iz prodavni$e. .tari$a je!
doavi ku#i ispriala o ovome svojoj drugari$i i na kraju prie rekla7
8Dovek gine! treba ga spasavati9
)ul"erija i Aleksandra! nalo*ile su na sebe post! i poele su da se mole za
pijani$u. A one same @ tako slabe! da nije jasno! kako se na nogama mogu
dr*ati. )osle nekoliko dana *ena pijani$e je saznala za njegov mrski postupak i
zapretila mu7
8.ve dok se ne izvini pred stari$om! ne#u da te vidim! ne treba da dolazi ku#i9
Dovek je galamio! ali vide#i vrstinu *ene! otiao je stari$ama. +ve su ga
doekale prijatno! razgovarale s njim! i! pozvale ga da opet do&e! poele su jo
usrdnije da se mole za njega. U svojim molitvama one su molile i pokojnog star$a
.eraEima iri$kog da spasi pijani$u. Dudotvorna pomo# svie je dola veoma
brzo. Dovek je prestao da se opija! poeo je da poma*e stari$ama u
doma#instvu i da ide u $rkvu.
+vaj sluaj jo jednom potvr&uje istinu! da pri"vataju#i se ispravljenja javnog
grenika! nama valja da najpre pred njim poka*emo smirenje i tek onda da
delujemo na njega reima! ljubavlju i molitvom! koji #e mu pomo#i da stane na
put spasenja. +vu du"ovnu zakonitost mi treba da imamo u vidu uvek! kada se
desi da se obra#amo maloveruju#im "ri#anima ili ljudima! koji se nalaze van
Grkve 2ristove.
NNN
)re nego to pre&emo na slede#e poglavlje! napravimo rezime iz gore
napisanog.
N,ada nas vre&aju i ugnjetavaju! nae smirenje se ispituje u praksi.
Neoma je va*no da nauimo da podnosimo vanjska uni*avanja. Upravo ona i
uvr#uju u nama smirenomudrenost.
N(nogi pravedni$i radi usavravanja u smirenju! nastojali su da imaju oko sebe
oveka! koji bi i" neprestano podvrgavao vre&anjima. Nemamo svi mi snagu da
sledimo primer sveti" u ovome! ali bar se ne#emo sklanjati od oni" uni*avanja!
koja nam se deavaju ne po naoj volji.
N(i treba da volimo sve! koji nas vre&aju i ugnjetavaju. +ni predstavljaju du"ovne
lekare! jer lee nae due od veoma opasne bolesti @ gordosti.
N)osebnoje spasiteljno trpeti uni*avanja od ljudi! koji su mla&i od nas! koji su nai
potinjeni ili zauzimaju polo*aj u drutvu koji je ni*i u odnosu na na so$ijalni
status. %akva uni*avanja imaju veoma smiravaju#e dejstvo na duu.
N,ada se mi dugo vremena ne podvrgavamo ugnjetavanju i uvredama! korisno je
zanimati se uni*avanjem pred ljudima. .amo u tome treba imati meru! jer
mo*emo dobiti smireni izgled i ponaanje! a izgubiti smirenomudreno stanje
due.
N6edno od du"ovni" pokretaa! koji nas pobu&uju na zadobijanje smirenja! treba
da bude razumevanje toga da ova dobrodetelj ne spasava samo lino nas! nego
predstavlja blago i prijatno dejstvo i na nae bli*nje.
1. deo !ajkra,i put za zadobijanje smirenja
)osluanje kao kola smirenja
)oznati du"ovni nastavni$i su za jedno od najbolji" sredstava dostizanja
smirenja smatrali prebivanje oveka pod rukovodstvom star$a.
6edan uenik optinskog star$a Feonida 3u s"imi Fava5! primetivi u njemu
posebno otvoreno du"ovno raspolo*enje! jednom ga je upitao7
8-a#uka9 ,ako ste vi zadobili takve du"ovne darove! koje mi u vama vidimo0
8Livi prostije!8 odgovorio je stara$!8 -og ne#e ni tebe ostaviti. Feonid je uvek bio
poslednjim u obitelji i nikada nikakvo posluanje namesniku nije odbio. Na kraju
veliki" praznika drugi bi! ponekad! *urili u $rkvu! a Feonida su slali u sala za
senom za konje pridoli" gostiju! a posle ga umornog bez jela slali na kliros da
peva! i on se bez ropota pokoravao. %rudi se i ti tako da *ivi! i tebi #e Gospod
javiti .voju milost.
+drekavi se u poslunitvu svoje gre"ovne volje! ovek predaje sebe u ruke
opitnog nastavnika! sposobnog da ga privede u Garstvo Nebesko. 1stinski
poslunik je du*an da se u svemu povinuje svome star$u i da odba$i sve svoje
*elje! koje su protiv volje du"ovnika. U du"ovnom *ivotu nema sitni$a! stoga je
posluniku potrebno da ispuni sve tano! bez iskljuenja! odluke nastavnika! ma
kako da mu se one inile malo va*nim. )oslunik ne treba da veruje svome
razumu! koji se nalazi u vlasti strasti! nego
je obavezan da se u svemu rukovodi savetima svoga -ogom prosve#enoga
star$a.
Namesnik optinske pustinje ar"imandrit (ojsej je postojano tra*io od inoka! da
oni za svako delo tra*e blagoslov stariji" i da nita ne preduzimaju po svojoj volji.
,akvo god da je uspeno i korisno delo za obitelj! koje se uini bez blagoslova!
ota$ (ojsej nikada nije odobravao. Govorio je da samovolja dovodi do
slavoljublja i da na kraju nanosi tetu dui. Ako se delo obavlja po blagoslovu!
tada oveka Gospod pokriva od svega loeg radi posluanja! i on dobija du"ovnu
korist za svoju duu.
+bilaze#i manastir!jednom je ar"imandrit (ojsej pozvao sebi ekonoma i upitao
ga7
8%amo je bila "rpa sme#a! a sada je ne vidim! kuda je nestala0
8%a! ja sam rekao da ga poiste!8 odgovorio je ekonom.
8'ato ti nisi mene za to pitao! imao sam drugu nameru s tim sme#em. %i u
svemu provodi svoju volju! radi bez blagoslova. %reba o svemu pitati.
Naravno! ota$ (ojsej je imao poverenja u ekonoma i $enio je njegovo iskustvo!
ali! vide#i u svome sabratu izdanke gordosti! on ga je kroz posluanje pouavao
smirenju. Dovek je sazdan -ogom sa slobodnom voljom. 1pak! to nije znailo! da
je on imao neogranienu slobodu u svojim *eljama! odlukama i postup$ima.
Dovekova volja je jo do prvog gre"ovnoga pada bila odre&ena grani$ama
zakona -o*ijega. Adam i ?va! ispunjavaju#i zapovesti -o*ije! okusili su puno#u
bla*enstva! jer su se nji"ov *ivot i sloboda nalazili u okvirima ti" zapovesti. an
grani$a -o*anski" pravila za oveka bla*enstva nisu postojala. Naruivi volju
-o*iju! ovek je izgubio svoju du"ovnu slobodu i potpao pod vlast gre"a i &avola.
U poslunitvu dolazi do osloba&anja du"a "ri#anina od vlasti pale ovekove
prirode. )oslunik se odrie od svoje nestvarne zemne slobode! i stara$
ograniava njegov *ivot strogim i tanim jevan&eljskim zapovedima. %ime se
posluniku daje! koliko je to mogu#e u zemaljskom svetu! da ostvari u sebi
prvosazdanu slobodu ovekovu. 'naju#i za to! ak su se i veliki sveti trudili da ne
izlaze iz me&usobnog posluanja jedni drugima.
%ako je! ava )ajsije priao! kako su ava +r i ava AEre *iveli u velikoj saglasnosti
do same smrti. Ava AEre je imao veliko posluanje! a ava +r @ veliko smirenje.
6ednom im je neko doneo neveliku ribu. Ava AEre! spremaju#i jelo! samo to je
zabo no*! a iznenada ga je pozvao sebi ava +r. AEre je po*urio na poziv star$a i
ostavio no* u ribi! ak ne uinivi rez do kraja. Ava )ajsije! koji i" je posmatrao!
zadivio se njegovom posluanju i posebno tome! to on nije ak ni zamolio star$a
da malo prieka.
8Ava AEre9 ,ako si ti zadobio takvo posluanje0 @ pitao je ava )ajsije.
8%o nije moje! nego starevo! 8 odgovorio je AEre! odrekavi se sopstvene
dobrodetelji u korist ave +ra. +nda je on predlo*io avi )ajsiju da pogleda na
smirenje njegovog star$a. /adi toga je ava AEre skuvao ribu i namerno pokvario
deo variva i dao ga avi +ru. .tara$ je pojeo pokvareno jelo! ne rekavi ni rei.
Ava AEre ga je upitao7
86e li dobro spremljeno0
8eoma dobro9 @ odgovorio je stara$. +nda mu je ava AEre dao varivo od veoma
dobro prigotovljene ribe i upitao7
8'ar nisam pokvario prvi deo jela0
8=a! saglasio se ava +r! 8 malo si ga pokvario.
I)osle toga kada sam otiao od nji" trudio sam se da ispunjavam ubudu#e to!
to sam video kod nji"J! se#ao se posle ava )ajsije.
,ada "ri#anin odba$uje slobodu svoje volje i veru u svoj razum! on se u sutini
odrie od svega gre"ovnog! strasnog i egoistinog! to je zalo*eno u njemu
praroditeljskim gre"opadom i njegovim sopstvenim naruavanjem zakona
-o*ijega. 'a *ivot u potpunom posluanju star$u! ueniku je potreban vrst
karakter koji se pri tome treba neprestano uvr#avati -o*anskom blagoda#u.
%akoje prepodobni 6ovan ,olov!otiavi u egipatsku pustinju! *iveo u posluanju
kod star$a. 6ednom je ava zabo u zemlju suvo drvo i rekao7
8.vaki dan polivaj ovo drvo dok ono ne donese plod.
oda je bila veoma daleka od nji"ovog prebivalita! stoga je 6ovan iao po nju
veerom! a vra#ao se ujutro. )osle tri godine neprestanog truda suvo drvo je
donelo plod. .tara$! ubravi plod! doneo ga je na sabor bratije i rekao7
8+kusite plod posluanja9
=a! putem posluanja mi mo*emo brzo i bez suvinog truda zadobiti smirenje. 1
pored nae *elje i ak postojanja u nama neop"odni" kvaliteta! to nije dovoljno
za istinsko poslunitvo. 'ato je prije svega potreban iskusni stara$! koji bi
vladao -o*anstvenim darom du"ovnog pouavanja. +vaj dar se nikako ne daje
svim podvi*ni$ima. %im povodom je svetitelj 1gnjatije pisao7 INeop"odan uslov
pokoravanja 3poslunika5 @ jeste da du"onosni nastavnik! koji bi voljom =u"a
umrtvio palu volju potinjenoga mu u Gospodu! u ovoj paloj volji umrtvljava i sve
strasti. )ala i izopaena volja ovekova nalazi u sebi stremljenje ka svim
strastima. +igledno! da umrtvljavanje pale volje! koje se odvija velianstveno i
pobedonosno voljom =u"a -o*ijega! ne mo*e biti ostvareno palom voljom
nastavnika! kada je i sam nastavnik jo porobljen strastimaJ. (noge mo*emo
nazvati dobrim du"ovni$ima! ali stara$a8 nastavnika je u svim vremenima uvek
bilo veoma malo.
UD?N6? )+.FU:N1,A .(1/?N6U
ekovima su istinske kole smirenja bili manastiri. )rimaju#i novoga poslunika u
obitelj! star$i su pre svega postavljali pred sebe zadatak da najprije unite u
njegovom sr$u gordost i da mu usade smirenje. U dobrim manastirima u ovom
smislu nisu pravili izuzetke ni prema kome. -ilo kakav visoki polo*aj da je imao
ovek u drutvu! posle davanja zaveta posluanja! u manastiru bi ga podvrgavali
tradi$ionalnim metodama unutarnjeg i vanjskog uni*avanja.
Namesnik skromne .molenske 'osimove pustinje iguman German! primaju#i u
svoju obitelj protoprezvitera Uspenskog sabora (oskovskog ,remlja @ o$a
Kjodora veoma se plaio da ovaj ima strast samouverenosti. .toga su u obitelji
odma" poeli da smiravaju o$a Kjodora! koji je u monatvu dobio novo ime
Aleksej. )rvo njegovo posluanje je bilo pevanje na klirosu i obavljanje
bogosu*enja.)rema njemu su se obra#ali surovo! davali mu poslednje mesto i
ode*du mu davali najloiju.
1 iako su uskoro o$a Alekseja postavili za du"ovnika! morao je da pretrpi i na
klirosu. =irigent "ora je tada bio jeromona" Natanail! bivi operski umetnik! koji je
zavrio konzervatorij i sinodalnu akademiju! dobar muziar! ali nervozan i
nemiran ovek. 6ednom je prekinuo o$a Alekseja i grubim tonom mu poeo
prigovarati7 I+vo nije Uspenski sabor! nemojte zaboraviti! ovde se ne dreiJ.
I1mao sam dobar glas! 8 priao je posle ota$ Aleksej o tom sluaju! 8 i ja sam
"teo to da poka*em! ali u tom sluaju ja sam bio du*an da sluam svoga
du"ovnog sina! koji je u ovom sluaju bio moj nastavnikJ. +ta$ Aleksej je poeo
smireno! od sve due da tra*i oprotaj od o$a Natanaila. 1 ovaj je posle dugo
godina spominjao ovaj sluaj s umiljenjem. Na kraju je jeros"imona" Aleksej
postao poznat kao du"ovnik! ispunjen bo*anskom blagoda#u.
.vi ruski star$i su dobijali smirenje preko posluanja. +ni su tano ispunjavali
zavet drevnoga svetitelja7 I,o prvo nije *iveo u posluanju! taj ne mo*e zadobiti
smirenje! jer svaki! koji se sam od sebe nauio umetnosti! "vali se timeJ.
U skit +ptine pustinje je 18OH. godine stupio Nikolaj %i"onov! budu#i stara$
jeros"imona" Nektarije. eliki optinski star$i Amvrosije i Anatolije! provide#i u
mladi#u svoga naslednika! poveli su ga ka du"ovnoj zrelosti istinski monakim
putem. Ue#i Nikolaja smirenju! oni su esto skrivali svoju ljubav prema njemu
polujurodstvuju#i i ale#i se.
=eavalo se! do&e mladi# k star$u Amvrosiju! a ovaj mu ka*e7
8'ato ti ide besposlen0 -olje da sedi u svojoj keliji i da se moli9
'abolelo bi to Nikolaja! i on bi otiao svome du"ovnome o$u ba#uki Anatoliju. A
ovaj ka*e7
8'ato ti eta besposlen0 =oao si da praznoslovi0
+tiao bi Nikolaj u svoju keliju! pao bi pred obraz .pasitelja i svu no# plakao7
8Gospode9 ,akav sam ja veliki grenik da me ni star$i ne primaju.
)osle mnogo godina Nikolaj je postao uveni stara$ Nektarije! naslednik slave
prepodobni" ota$a +ptine pustinje. U svojoj du"ovnoj delatnosti on se
neprestano rukovodio ovim opitom koji je dobio! dok je bio poslunik kod svoji"
veliki" stara$a.
%ako je Nade*da Aleksandrovna )avlovi! ne jednom dobijala od star$a
Nektarija! svoga du"ovnog o$a! ispite posluanja! trpljenja i smirenja. =o&e ona!
naprimer! k star$u ujutro. +n ka*e7 I)riekajJ. Deka sat! sat i po. 1za&e stara$ i
ka*e joj7 I1di! Nadenjka! zovi mi FavaJ. +na otri drugome du"ovnom edu o$a
Nektarija7 IFave! zove te ba#uka9J +vaj je polaskan to ga je sam stara$
pozvao preko nekoga. =o&u! ekaju u prijemnoj keliji! sat! dva! triP Na kraju se
pojavi stara$! veseo i svetao! i ka*e7 I?! mili moji! dan priao veeri! idite ku#iJ.
Nade*da Aleksandrovna nije uspela da izdr*i i viknula je7 I2o#ete li vi! ba#uka!
jo dugo da mi gulite ko*u9J A on ka*e7 I,akva si ti ! Nadenjka! udna! eto meni
alju narand*e! i ja bi" i" po tvome trebao jesti sa korom0J
Ue#i svoju du"ovnu de$u trpljenju i smirenju! stara$ Nektarije im je navodio
primer ponaanja velike kneginje 6elisavete Kjodorovne. +na je doputovala u
+ptinu u maju 1Q1A. godine! i posetivi o$a Nektarija! dugo vremena je s njim
razgovarala. )o reima star$a! 6elisaveta Kjodorovna je dugo stajala! dok joj on
nije predlo*io da sedne.
/ukovode#i posluni$ima! star$i su se ponekad prema njima odnosili surovo i
ak pomalo *estoko. Ali iza toga se uvek skrivala *elja da uvrste! prekale nejake
due. U takvom palom stanju se nalazi ovek na zemlji! da za du"ovno
vaspitanje treba ne samo dobrota! nego i strogost. Uostalom! uzajamni odnosi
izme&u star$a i poslunika u Grkvi uvek su se izgra&ivali na osnovu uzajamne
ljubavi! saglasnosti i razumevanja.
,ada je stara$ 6akov ?vbejski "teo da kazni nekoga od svoji" uenika! on nije
nalagao na njega epitimiju u vidu itanja kanona! molitvava po brojani$ama ili
poklona. +bino bi mu govorio samo neop"odna pouavanja. 6ednom brat nije
ispunio posluanje! i ota$ 6akov mu je krotko rekao7
8Ako ti ne slua star$a! ja #u sluati tebe! kao poslunik.
)osle toga je on dr*ao brata dva dana na rastojanju. )ri susretu ga je poslunik
upitao7
8-lagoslovite! o$e! kako ste0 +vaj je odgovorio7
8'drav sam! oe moj! podvizavam se! 8 i vie ni rei.
,ada je prolo tri dana! stara$ mu je rekao7
8+e moj! oprosti mi! to sam te ova tri dana dr*ao na odstojanju. Ali ja sam @
iguman! i zato sam odgovoran ! i moja je du*nost da vas urazumljavam. %ra*im
oprotaj.
N N N
Ne mogu svi i#i u manastir i biti posluni$i! da bi prebivaju#i u potpunom
posluanju kod star$a! zadobili smirenje. :ta da rade "ri#ani koji *ive u svetu0
Nije li njima zatvoren najkra#i put ka smirenju0
Naravno! mirjani ne treba da se varaju7 u svetu nije mogu#e potpuno izgraditi
atmosEeru uzajamni" odnosa izme&u star$a i uenika. 1pak "ri#anima! koji *ele
da zadobiju smirenje! nita ne smeta da *ive po pravilima! veoma bliskim
istinskom posluanju. 'a to je neop"odno u potpunosti ispunjavati jevan&eljske
zapovesti! u svim *ivotnim okolnostima delovati saglasno olji -o*ijoj! ispunjavati
savete svoga du"ovnog nastavnika i odnositi se prema svojim porodinim!
slu*benim! drutvenim obavezama kao prema posluanjima! koja su nam dana
svie.
2. /eo Bakarne trube. Ispiti slave
U glavi o poznanju sopstvene nemo#i spominjali smo da nas gordost spreava
da spoznamo svoju nitavnost. )otrebno je zapaziti! da ova strast teti ne samo
onome koji je stupio na put zadobijanja smirenja! nego i "ri#aninu! na onom
putu na kojem je ve# dostigao odre&ene uspe"e.
Nikada se ne bismo trebali du"ovno raslabljivati! jer u zemaljskom *ivotu nas
vreba niz iskuenja! koja isteruju smirenje iz nai" sr$a. )osebno treba da se
bojimo gordosti! koju &avo stremi da usadi u nau duu svim sredstvima.
)repodobni 6eErem .irin pie! da je neisti du" vet i da za svakog "ri#anina
postavlja posebnu zamku. (udroga &avo nastoji da prelesti mudro#u! bogatoga
@ bogatstvom! lepoga @ lepotom! krasnoreivoga @ krasnoreivo#u! umetnika @
umetno#u! podvi*nika @ podvi*nitvom! nesti$ateljnoga @ nesti$anjem. .ve! to
mi imamo! slu*i iskuatelju kao poetni materijal za pobu&ivanje u nama
gordosti.
6edan od oblika gordosti predstavlja slavoljublje. )ala oveija priroda je veoma
naklonjena tra*enju slave! stoga je borba sa slavoljubljem teka i za"teva mnogo
vremena. )osebno su astoljubivi mladi ljudi i neiskusni podvi*ni$i. 'naju#i to!
du"ovni$i su se uvek trudili da ograde svoje uenike od oveije slave i
neumorno su im objanjavali o svoj njenoj pogubnosti.
+ptinski star$i su obino ranije poinjali da pripremaju sebi zamenu i radi toga su
po svojstvenoj njima prozorljivosti izme&u mnogobrojne manastirske bratije birali
mona"e! sposobne za starestvo u budu#nem vremenu. .tara$ (akarije je
pokazivao posebnu naklonost prema mladom posluniku Alekseju 'er$alovom!
koji je! dobivi u monatvu ime Anatolij! na kraju postao namesnik skita i
du"ovnik bratije +ptine pustinje. )repodobni (akarije ga je esto nazivao
Aljoenkom. (e&utim! svoje pokroviteljstvo posluniku stara$ je sjedinjavao sa
strogo#u.
Feta 18R4. godine +ptinu pustinju je posetio poznati du"ovni pisa$ ar"imandrit
1gnjatije -rjananinov. =ali su mu keliju u manastirskoj zgradi u kojoj je *iveo i
poslunik Aleksej 'er$alov. Upoznavi se s Aleksejem! ar"imadrit 1gnjatije ga je
jednom pozvao sebi u goste. Uz aj on je veoma "valio kvalitete mladoga oveka
i ak ga je poredio s 6osiEom )rekrasnim. /ei uvenog gosta su ostavile na
Alekseja tako sna*an utisak! da se on istoga asa posle ajanke uputio u skit k
star$u (akariju! da bi s njim podelio svoju radost.
Na pola puta Aleksej je sreo o$a (akarija! kao i uvek okru*enog mnotvom
poklonika. Uvidevi poslunika kako sija! stara$ mu se ne*no obratio7
8Aljoenka! Aljoenka9 ,uda ide0
8ama! o$e! 8 radosno je odgovorio poslunik. @6a idem od peterburkog
ar"imandrita. :ta mi je on rekao! oe9 =a sam ba kao 6osiE )rekrasni! da se
raduje to me vidi i da se veoma uteio sa mnomP
Nije Aleksej ni uspeo da zavri svoju priu! kada je ota$ (akarije odskoio od
njega! udario nogom i grozno povikao7
8:ta0 %i da si takav9.. 1 kakav da si ti9.. %akav siP 1 kako samo sme tako da
misli9 6e li0
,ako sme0
.tara$ je zama"nuo svojim tapom na prenera*enog poslunika! a pokloni$i koji
su i" okru*ivali su sa stra"om odskoili u stranu. 'ama"nuvi tapom! ota$
(akarije se zatim obratio posmatraima koji su stajali podalje7
8)ogledajte samo! kako je veliki9..U9 ,ako veliki9 %akav9..Ajmo! ajmo! "ajde da
izmerimo.
.tara$ je poeo sa svi" strana da meri svojim *ezlom lepog i visokog poslunika!
a pokloni$i! s"vativi vaspitni karakter onoga to se deava! teko su se
suzdr*avali da se ne nasmeju.
,ad je zavrio sa premeravanjem! stara$ je priao blizu Alekseja i ti"o mu oinski
rekao7
8?! jesi li ti glup0 'na da je on! ar"imandrit! @ velmo*a peterburki. +n se i danju
i no#u susre#e sa znaajnim! i to samo sa koliko znaajnim ljudima9 %amo je
po"vala neop"odna. +n je navikao da "vali. A ti si ve# i zaista pomislio! da si ti
veliki ovek. %i si @ velik ovek po visini! i to je sve. )ljuni. 1 zaboravi sve to. kreni.
-og neka te blagoslovi9 1di! re$i o$u Amvrosiju! kako sam te izgrdio.
I1 ja sam se odvukao skromno u skit k o$u Amvrosiju da olakam sebi duu
po*alivi se na moj poraz radi uznoenja! 8 se#ao se posle mnogo godina
jeros"imona" Anatolije +ptinski.
Usa&uju#i svojim ueni$ima oprezan stav prema po"valama! jeros"imona"
(akarije se veoma brinuo o tome! da ne daje ljudima povoda za njegovo
proslavljanje. A za to je imao osnovu7 jer on je posedovao razne du"ovne darove!
medju kojima i blagodatnu sposobnost is$eljivanja bolesti. ,ada su star$u
dovodili bolesne i posednute! on i" je obino slao u Grkvu da im se odslu*i
moleban nekom od ugodnika -o*iji". Na takav nain! ota$ (akarije je stajao kao
po strani od udesni" is$eljenja.+ni koji su ga molili za molitvenu pomo#! dobijali
su je! ozdravljivali su i odlazili od njega s velikom blagodarno#u.
Naravno! prepodobnom (akariju je bilo prilino teko da skriva dar is$eljivanja
bolesti! jer ga je ljubav prema bli*njima prinu&avala da s vremena na vrema ini
udesa. =ruge darove! prisutne u njegovom unutranjem *ivotu! stara$ je strogo
uvao od ljudske slave. 1stina! ponekad je njegovim ueni$ima i uspevalo da i"
spoznaju.
Ar"imandrit Feonid 3,avelin5! poznati $rkveni istoriar i ar"eolog! 18R2818R8
godine pod rukovodstvom star$a (akarija je zajedno sa drugim stanovni$ima
+ptine pustinje uzeo ue#e u prevodu i izdavanju niza svetootaki" dela. +n se
se#ao! da im je stara$ (akarije prilikom nji"ovog literarnog rada davao mnoge
drago$ene savete i objanjavao im je najtajanstvenija pisana mesta veliki"
asketa iz drevni" vremena. Dinio je to prepodobni zbog neop"odnosti! jer je
veoma *eleo! da izdanja svetootaki" knjiga donose korist itao$ima. +bino je
stara$ svoja du"ovna saznanja skrivao na svaki nain i na pitanja o skrivenim
mestima svetootaki" dela po pravilu bi odgovarao7
8Ne znam za toB to nije moja mera. (o*e biti! da si je ti dostigao! ja samo znam7
daruj mi! Gospode! da vidim svoja sagreenja9
)ravedni$i su se uvek gnuali po"vale od ljudi i tra*ili su slavu samo od -oga.
)repodobni ava =orotej je pisao7 I,ao to obueni u svilenu ode#u! ako naba$e
na njega neisto odelo! be*i da ne bi isprljao svoju drago$enu ode#u! tako i sveti
koji su obueni u dobrodetelj! be*e od ljudske slave! da se ne bi njome oskrnavili.
A oni koji tra*e slavu slini su nagome! koji *eli da na&e bilo kakvu ode#u ili neto
drugo! da bi pokrio svoj stid7 tako i neobueni u dobrodetelj tra*i slavu ljudskuJ.
.mireno stanje du"a dosti*e se mnogim naporima! gubi se ponekad zbog samo
jedne gorde pomisli. .veti su znali! da i" ne#e zatititi nikakve zasluge pred
-ogom! ako se oni ne budu uklanjali od ljudske slave. %ako da su se slavoljublja
bojali ak i ljudi koji su dostigli du"ovno savrenstvo.
)repodobnom 6osiEu! koji se podvizavao na .inaju! jednom je doao radi saveta
jedan od bratije. +n je zaku$ao na vrata kelije i! ne uvi odgovor! zavirio je kroz
prozor. Njegov pogled se zaustavio na star$u koji je stajao na sredini kelije i bio
obavijen plamenom od glave do nogu. +d stra"a je brat pao i le*ao tako
skamenjen oko dva sata. =oavi sebi! seo je uz vrata kelije. )osle nekog
vremena! skupivi "rabrost! brat je ponovo zaku$ao. +voga puta ga je
prepodobni 6osiE! uvi ku$anje! pustio i upitao7
8,ada si ti! sine moj! doao0
8Detiri sata ili vie je prolo otkako sam doao! ali nisam ku$ao do sada! da ti ne
bi smetao! 8 rekao je gost.
.veti je s"vatio! da ga je brat video okru*enog blagodatnim plamenom! ali gostu
nije nita rekao o tome da se dosetio. ,ada je dao bratu duekorisne pouke!
otpustio ga je u miru. )osle toga je prepodobni 6osiE! boje#i se ljudske slave
napustio svoju keliju! u kojoj je pro*iveo oko trideset godina. )osle nekoliko
dana! njegov uenik Gelasije je doao star$u i! naavi pustu keliju! poeo je da
tra*i podvi*nika po $eloj okolini! ali potraga je bila uzaludna.
Naravno! da mnogi itatelji ove knjige nemaju takvu du"ovnu odva*nost! da bi
postupili tako odluno! kao prepodobni 6osiE. . druge strane! nemaju svi za to ni
mogu#nosti7 suvie mnogo na nama je obaveza pred bli*njima i drutvom. =a bi
bili oslobo&eni od ovi" obaveza! podvi*ni$i su odlazili u pustinju. :ta da rade
"ri#ani! koji *ive usred sveta0 ,ako da se bore sa stra#u prema ljudskoj slavi0
)re svega moramo da otrgnemo svoje misli od zemlje i da ustremimo svoj
du"ovni pogled ka nebu. Ako mi uvek budemo imali pred svojim oima -oga i
Njegovo Nebesko Garstvo! tada #e prestati da nas prele#uje svetska slava.
'a izgnanje slavoljublja iz due je takodje korisno razmiljanje o sujetnosti i
nekorisnosti zemaljske slave. Dak i ako budemo okru*eni tako velikom slavom! o
kojoj ovek mo*e samo da mata! na kraju kad poravnamo raune ona nam
ne#e doneti nita dobro. .amo tetu donosi! jer predstavlja prepreku za
zadobijanje venog *ivota. 1 tako da li je vredno stremiti slavi i zalagati se da
bismo je dostigli bilo kakvim trudom0 Dak je i na zemlji od slave malo koristi.
Desto ona nestaje isto tako brzo! kako i dolazi!ostavljaju#i iza sebe samo *alost.
Fjudi! koji nas danas "vale! sutra mogu za nas govoriti ru*ne rei! mogu nam
zavideti i tetiti nam. ,akav je smisao tra*iti slavu od ljudi koji ne znaju nau
skrivenu du"ovnu sutinu i kada sud nji"ov ne#e nimalo uti$ati na na veni
*ivot0 (nogo je bolje! ispunjavaju#i zapovesti -o*ije! stremiti slavi -o*ijoj! ,oji
#e na .tranom sudu pred svim ljudima i mnotvom angela da iska*e o nama
svoje konano i jedinstveno istinsko miljenje.
."iiguman Antonije +ptinski! budu#i namesnik (alojaroslave$kog Nikolajevskog
manastira! je na dobro svi" izgradio ovaj manastir. ?piskop ,aluki Nikolaj je
"teo da saini predlog .vetom .inodu za unapredjenje o$a Antonija u in
ar"imandrita radi samoodri$anja i zalaganja. .azanavi za to! stara$ je ubedio
episkopa da ne alje predlog u )eterburg. + razlogu svoga otkazivanja rekao je7
8?to ako bi ar"imandritstvo titilo od trulenja! ili smrti! ili .uda! tada bi vredelo da
se po*eli9
.lava od koje je nemogu#e sakriti se
Nagra&uju#i podvi*nike $rkvenim odlikovanjima! naelni$i nisu uvek bili u
saglasnosti u svom delovanju sa *eljama sami" nagra&ivani". %ako je!
prepodobni .evastijan ,aragandinski primivi in ar"imandrita pri"vatio to s
dubokim smirenjem. 1pak je jednom prilikom posle slu*be uzeo u ruke mitru! znak
novoga visokoga ina! i rekao svojim du"ovnim edima7
8?vo @ mitra. (islite da #e ona spasiti0 .pasi#e samo dobra dela po veri.
.veti nisu *eleli da primaju slavu od ljudi! ali -og! vide#i! da su oni ve# dostigli
savrenstvo u smirenju! ponekad je .am proslavljao pravednike! da bi nji"ova
dela poslu*ila za primer drugima radi podra*avanja. I,o tri za a#u! od toga
ona be*i napred! 8 pisao je prepodobni 1sak .irin! 8 a ko be*i od asti! toga ona
sti*e odzada i ini pred svim ljudima sveanu objavu njegovog smirenja. Ako sam
sebe uva od toga da te ne proslavljaju! tada #e o tebi sveano da objavi -og.J
'a vreme namesnika ar"imandrita (ojseja +ptina pustinja je bila u potpunosti
izgra&ena i postala poznata u $elom pravoslavnom svetu. U blizini manastira u
gustoj umi je izgra&en skit! u kojem su zadobili du"ovnu zrelost mnogi veliki
star$i. 6ednom na putovanju u )eterburg obitelj je posetio jedan od ruski"
episkopa. /azgledavi manastir! on se uputio u skit. +vde! dive#i se mestu na
kojem je bio izgra&en i samoj gradnji! ar"ijerej je upitao o$a (ojseja7
8,o je sve to izgradio0
.tara$! uklanjaju#i se od direktnog odgovora! rekao je! da se sve to episkop vidi
na ovom mestu gradilo postepeno. 1pak je ar"ijerej nastavio uporno7
86a vidim i sam! da je skit izgra&en na ovom mestu! ali *elim da znam! ko je
tano izgradio skit0
8Namesnik s bratijom! 8 odgovorio je ota$ (ojsej.
8,a*u! da ste to vi sve izgradili! 8pojasnio je episkop.
8)a! i ja sam bio tu negde! 8 opet se uklonio od po"vale stara$.
%rebalo bi da se uimo od prepodobnog (ojseja +ptinskog i od drugi" sveti"
bestrasnom odnosu prema ljudskoj slavi. (i ne#emo poneti sa sobom u zagrobni
svet uvenost! nagrade! poasna zvanja i visoke polo*aje. +ni predstavljaju
svojinu zemaljskog *ivota i daju nam se -ogom preko ljudi radi zajednike koristi.
Ako se u nama ra&a gordost! ove vrline slave esto oduzima od nas Gospod. U
pore&enju sa njima nai du"ovni darovi i dobrodetelji! naravno da imaju mnogo
ve#u vrednost! jer oni prelaze sa nama u veni *ivot. 1pak se i oni u $elosti
nalaze u vlasti -oga i daju nam se po meri uzrastanja u nama smirenja! stoga
nema nikakvog osnova da se gordimo pri nala*enju u sebi bilo ega dobroga.
6ednom je +ptinski stara$ Fav u svojoj keliji razgovarao s atonskim mona"om
)artenijem. 'a vreme razgovora tri *ene su uveli u keliju umobolnu i sa suzama
su molili o$a Fava da se pomoli za bolesni$u. .tara$ je stavio na sebe epitra"ilj!
polo*io je njegov ni*i kraj i svoju ruku na glavu bolesne! zatim je proitao molitvu
i triput blagoslovio bolesnu. )osle toga je zapovedio da je odvedu u manastirski
konak.
.lede#eg dana je mona" )artenije ponovo posetio o$a Fava! koji je s njim
nastavio du"ovni razgovor. ,ao i ranije! nji"ov razgovor su prekinule tri *ene.
+ne su dole da zablagodare star$u za is$elenje umobolne! koja je ovog puta
stajala pored nji" savreno zdrava. (ona" )artenije se divio udu! ali! znaju#i za
pogubnost ljudske po"vale po duu! rekao je7
8+e sveti! kako se vi usu&ujete da inite takve stvari0 i ljudskom slavom
mo*ete da izgubite sve svoje trudove i podvige.
8+e atonski9 @ odgovorio je stara$ Fav. 6a ovo nisam uinio svojom vla#u! nego
se to desilo po veri oni" koji su doli! i delovala je blagodat .vetoga =u"a! koja
mi je data pri rukopolo*enjuB a sam ja sam ovek grean.
Doveija slava unitava smirenje u naoj dui. /adi toga mi trebamo da
primenjujemo sve mere u ogra&ivanju sebe od strasti slavoljublja. 'ato! ako
saberemo miljenja sveti" ota$a! mo*emo posavetovati7
15 ni u kom sluaju ne radovati se! kada ujemo po"valu na svoju adresuB
25 sakrivati svoja dobra dela i nikome o njima ne govoritiB
H5 vaspitavati u sebi Imrskost prema po"vali ljudskojJ7
A5 svoje talente ne zakopavati! ali i ne pokazivati na videlo svima bez krajnje
nu*deB
R5 ako nam iznenada do&e na pamet neko nae dobro delo! neop"odno ga je
pripisati sili bo*anstvene blagodati! zablagodariti Gospodu i istog asa ga
zaboravitiB
45 ne tra*iti dru*enja s bogatima! uti$ajnim i poznatim ljudima! iji blesak slave
mo*e da prelesti nae palo sr$e.
last i smirenje
Godine 180A. u -eloberekoj pustinji su trebalo da budu izbori namesnika. U to
vreme se tamo podvizavao budu#i veliki optinski stara$ jeromona" Feonid. ,ada
su se *itelji manastira okupili radi izbora novoga namesnika! jeromona" Feonid je
pomislio7 I1zabra#e ve# nekoga i bez mene! a uo sam! da je sav kvas nestao u
obitelji!J 8 i otiao je da sprema napitak. (e&utim! monasi su posle dugog
rasu&ivanja! odluili! da sem o$a Feonida! za namesnika nemaju koga da
izaberu. +ni su svi zajedno otili u mesto pripremanja kvasa! uzeli mu iz ruku
$rpku! skinuli ke$elju s njega! odenuli mu prilinu ode*du i povezli ga u +rel! u
kojem je episkop brzo postavio jeromona"a Feonida na du*nost namesnika.
+vaj sluaj je veoma karakteristian. .vi pravedni$i su se odnosili s potpunom
ravnoduno#u prema visokim du*nostima i za nji" vezanu vlast nad ljudima. +ni
nikada nisu stremili ka znaajnim mestima i nisu inili nikakva nastojanja da i"
zauzmu. +dnos "ri#anski" podvi*nika prema vlastoljublju jo je u drevnim
vremenima u kategorinom obliku izrazio prepodobni 1saija )ustinjak. +n je
pisao7 I)azi dobro na sebe! kao na veliku smrt! kao na pogibao due svoje i
venu muku! tako treba da prezire i potpuno da nenavidi vlastoljubljeJ.%akav
pogled na stremljenje k vlasti u vezi je s tim! da malo ko mo*e da bude naelnik i
da u isto vreme ne povredi svoju smirenomudrenost. .toga su pravedni$i! ak
prinu&ivani od strane ljudi i okolnosti! nerado davali saglasnost za pri"vatanje
neki" od du*nosti. %ako je! ar"iepiskop ,azanski Arsenije! posle smrti namesnika
.edmojezerske pustinje o$a isariona "teo da na njegovo mesto postavi
uvenog po svom visokom du"ovnom *ivotu jeros"imona"a Gavrila. 1pak je
star$u polo za rukom da nagovori episkopa da ga ne postavlja za namesnika.
)osle toga je vladika Arsenije u .edmojezerskoj pustinji za kratko vreme iz
razni" razloga bio prisiljen da smeni troji$u namesnika. Ne nalaze#i boljeg
kandidata za ovu du*nost! nego to je ota$ Gavrilo! on ga je pozvao sebi u
,azanj i pri susretu odma" rekao7
8?! sada je na tebe red7 da bude namesnik.
Duvi ove rei! stara$ se zabrinuo. .tajao je na kolenima i poeo da se odrie
ukazane mu visoke asti i da ube&uje ar"ijereja da ga izbavi od ropstva vlasti.
Ar"iepiskop se u odgovor i sam brinuo i dovoljno sna*nim izrazima ukorevao o$a
Gavrila za to! da on samo sam sebe spasava! a druge @ ne#e. Na kraju vladika
nije izdr*ao nego je udario rukom po stolu! viknuvi7
86a ti nare&ujemP
.trano je bilo star$u! a *ao i vladike! nita nije mogao uraditi @ saglasio se.
8-lagoslovite i oprostite...Ali molim vas da mi pomognete da upravljam bratijom! 8
prozborio je.
8-og neka te blagoslovi! 8 rekao je ar"iepiskop i! potpuno se smirivi! dodao je7 8
2ajde da se pomolimo.
1 oni su oboji$a stali na molitvu! prose#i -oga za pomo# i blagoslov za delo
namesnitva.
+bratite pa*nju na to! da je stara$ Gavrilo pri"vatio nastojateljstvo pod silnim
pritiskom ar"ijereja. %o je zaista samo za duboko smirene "ri#ane koji vide#i
svoje nemo#i i priznavaju#i bli*nje u svemu viim od sebe! iskreno ne mogu da
predstave kako #e upravljati drugim ljudima. .toga ako su pravedni$ima
predlagali visoke du*nosti u ne takoj *estokoj Eormi! kao star$u Gavrilu! tada su
i" oni odbijali pod razliitim izgovorima.
)repodobnom Arseniju ,apadokijskom su vie puta predlagali da postane
episkop! ali on se odri$ao govore#i! da ima razdra*ljivu narav. Njegovi bliski! koji
su znali za njegovu krotost! nisu mogli da veruju u takav odgovor! i on je
objanjavao7
86a ne mogu da budem episkop! jer se bojim gordosti. :to su vie planine! tamo
se vie skuplja grad i nevreme.
6erusalimski patrijar" je molio brata prepodobnog Arsenija lasija da nagovori
star$a da primi in episkopa! ali ni to nije pomoglo da pri"vati. )repodobni je
umesto velianstvenog sakosa 3.akos @ deo ode*de pravoslavni" ar"ijereja5!
radije nosio na svojim ramenima ogrta od vre#e.
'adivljuju#e9 eliki grki sveta$ Arsenije ,apadokijski mnogo puta se nije
saglaavao da zauzme episkopsku katedru iz bojazni da se ne pogordi! a greni
ljudi! ispunjeni strastima! niega se ne plae! ekaju ne mogu doekati neku
du*nost. .veti su be*ali od vlasti! a vlast je me&utim trala za njima. Grkovna
istorija zna za sluaj! kada su ne samo naelni$i na visokom polo*aju! nego i
prosti narod pokuavao da gotovo na silu urui *ezlo upravljanja u ruke smireni"
pravednika.
)repodobni 6eErem .irin! poznati $rkveni pisa$! ostavivi iza sebe ogroman broj
dela! bio je ispunjen smirenja i na sve naine je izbegavao ljudsku slavu. (nogo
godina se podvizavao u pustinji! ali po volji -o*ijoj naselio se u grad +desu! u
kojem je svojim propovedima priveo pokajanju veliki broj ljudi. 2ri#ani su *eleli
da ga vide kao svoga episkopa. .azanavi za to! prepodobni 6eErem! vuku#i za
sobom ode*du! poeo je da be*i po trgu! "vataju#i od prodava$a "ranu i jeo je
pred oima zau&eni" gra&ana! koji su zakljuili da je siao s uma. )osle toga se
sveti! iako su ga ostvili na miru! za svaki sluaj sakrio iz grada i vratio se nazad
tek tada! kada su na episkopsku katedru postavili drugoga oveka.
+dbijaju#i visoku du*nost! sveti su se u isto vreme sa velikim uva*avanjem
odnosili prema samom s"vatanju vlasti. U $rkvenim i dr*avnim sistemima
upravljanja! zasnovanim na metodama potinjavanja jedni" ljudi drugima i svi"
zajedno optim zakonima! o$i Grkve su gledali na -ogom ustanovljeni poredak.
)ri tome su oni smatrali! da ovaj prin$ip na zemlji jeste podoban jerar"ijskom
ure&enju Nebeskog Garstva. .toga su oni! uklanjaju#i se od vlasti kao od
neudobnoga za spasenje bremena! pravedni$i! ipak zauzimali znaajne polo*aje
u Grkvi i dr*avi! uzimaju#i u obzir drutvene interese.
U svojim delatnostima na visokim du*nostima sveti su se uvek rukovodili reima
Gospoda7 I,o "o#e od vas da bude prvi! neka vam bude slugaB jer .in Doveiji
nije radi toga doao da bi njemu slu*ili! nego da bi poslu*io i dao duu .voju za
iskupljenje mnogi"J 3(at. 20!2O8285. 'azimaju#i neko znaajano mesto! smireni
podvi*ni$i su smatrali sebe oru&em volje -o*ije. Nji"ov odnos prema
potinjenima je bio ispunjen ljubavlju i milosr&em. )oslu*ivi u dovoljnoj meri
dobrobiti drutva! oni su esto ostavljali svoje du*nosti i zauzimali neko skromno
mesto sred prosti" ljudi! posebno ako je nji"ovoj smirenomudrosti pretila
opasnost.
Na .vetoj Gori su se u razliita vremena kao neznani podvizavali neki od
podvi*nika! koji su pre odlaska na .vetu Goru zauzimali visoke du*nosti. (e&u
njima su bili ak i patrijarsi.
%ako je svetitelj NiEont! patrijar" konstantinopoljski! tajno doao da se naseli u
svetogorskom manastiru svetoga =ionisija. +vde su mu odredili da brine o radnoj
sto$i i da bude goni mula. )osle nekog vremena! kada je svetitelj NiEont u umi
pripremao drva za manastir! igumanu se u vi&enju javio sveti 6ovan ,rstitelj i
rekao7
8+kupi bratiju i iza&ite u susret patrijar"u NiEontu. +nda je on okupio bratiju i
ispriao im o javljanju )retee Gospodnjeg. ,ada se svetitelj vra#ao s posluanja
i prilazio $rkvi! svi monasi su mu napravili velianstven doek po patrijarijskom
inu. =irnut do dubine sr$a neoekivanim slavljem! svetitelj je pred svima pao na
zemlju i zaplakao.
8'avrilo se iskuenje tvoga trpljenja! svetilnie vaseljene! 8 rekao mu je iguman!
8 dovoljno je tvoje smirenje za smirenje sopstvene nae nemo#i.
+stavivi vlast i pri"vativi posluanje prostog gonia stoke! svetitelj NiEont je
dostigao savrenstvo smirenja! zadobio je jo ve#u blagonaklonost -o*iju i dao
svim "ri#anima primer du"ovnog podvi*nitva. +n je idealno ispunio zapovest
Gospodnju o smirenju i slu*enju ljudima.
last za njega nije imala nikakve vrednosti! jer je on vladao istinskom rizni$om @
smirenomudreno#u.
1pak! odri$anje od visoki" polo*aja ne prolazi uvek bez iskuenja. .pustivi se s
vr"a vlasti! ovek "o#e 8 ne#e upada u uninije. )atrijar" ,onstantinopoljski ,iril
je *iveo kao prost mona" u svetogorskom skitu svete Ane. 6ednom se! nasuvi
torbu peni$e! zajedno sa drugom skitskom bratijom uspinjao po kamenoj stazi u
planinu. Nemaju#i dovoljno snage! stara$ je zaostao od bratije! seo na kamen i
gorko zaplakao7 I:ta #u ja od -oga imati za ovaj trud tela moga0 @ pomislio je
on. @ %akav trud! a nikakve koristi 8 +vaj podvig @ je bez ven$a9J .amo to je on
izrekao ove rei u svojoj dui! nasuprot njega se s umom pokrenulo *bunje i
ispred njega je stao mladi# nezemaljske lepote.
8Ne padaj u uninije! stare9 .vaki tvoj korak izbrojen je -ogom! i nita nije
zaboravljeno kod Njega9 @ rekao je mladi# i iezao brzinom munje.
'ablagodarivi Gospodu i )resvetoj -ogorodi$i za ute"u! podvi*nik je podigao na
svoja patrijarijska ramena teku torbu i s rado#u produ*io svoj put.
Gospod nikada ne ostavlja bez pomo#i .voje smirene sluge! koji vre podvige
blagoe#a radi vernog ispunjavanja Njegovi" zapovesti.
Fa*no smirenje
U poglavlju I.mirenje i ponaanje ovekaJ usmerili smo pa*nju na to da nam
pravila spoljanjeg smirenog ponaanja poma*u da stvorimo odgovaraju#e
raspolo*anje due. 1pak ova pravila slu*e samo kao pomo#no sredstvo za
zadobijanje smirenja. -ez unutranje smirenomudrosti smireno ponaanje nema
nikakvog znaaja za na du"ovni razvoj. Naprotiv! samo spoljanje smirenje! ako
postane samo po sebi $ilj! mo*e veoma mnogo natetiti dui. Najopasniji vid
gordosti je gordost sopstvenog smirenja. =a! da! deava se i ovako7 s velikim
trudom dostignuvi svu dubinu svoje gre"ovnosti i nemo#i! ovek poinje
iznenada ovim saznanjem veoma da se gordi. 1 u takvom sluaju od njegove
smirenomudrosti ostaje samo spoljanje smireno ponaanje. %im povodom
prepodobni Amvrosije +ptinski je ispriao pouan sluaj. U obitelji se proulo o
svetosti jednoga mona"a. 1 svi su se uverili u njegovu pravednost! da su ak i
njemu samome o tome govorili. (ona" je sluaju#i po"vale! stalno nazivao sebe
grenim i smireno se svima klanjao.
U razgovoru s nekim on je po navi$i jednom rekao7
86a @ greni.
8'nam! da si ti grean!8 saglasio se s njim njegov sagovornik.
8,ako0 'ar si ti o meni neto uo0 @ iznenada se zabrinuo od neoekivani" rei
navodni pravednik.
Dak iako ovek o sebi govori rei uni*enja! to ne znai! da je on dostigao
smirenje i na samom delu. )onekad ovek u dubini due ima o sebi savreno
drugaije miljenje! nego to izgovaraju njegova usta. )a i govori tek tako o sebi
u negativnom tonu! samo radi toga da bi ga opet po"valili za smirenje.
I.mirenje ne vidi sebe smirenim!8 pie svetitelj 1gnjatije -rjananinov. @.uprotno
tome! ono vidi u sebi mnotvo gordosti. +no se brine o tome da prona&e sve
njene izdankeB pronalaze#i i"! uvi&aju#i i"! smatra da i" jo mnogo mora tra*iti.
Fa*no smirenje vidi sebe smirenim7 smeno i *alosno tei se ovom
obmanjuju#om! duepogubnom predstavomJ.
,ada la*na smirenomudrenost postane neotu&iva odlika misli oveka! tada je za
njegovo du"ovno otre*njenje neop"odna pomo# sa strane.
6ednom je poznatom egipatskom podvi*niku avi .erapionu doao u goste neki
brat. .tara$ mu je predlo*io da ka*e molitvu! ali brat nije pri"vatio! smatraju#i
sebe nedostojnim da se moli zajedno sa star$em. )o obiaju pri"va#enom me&u
monasima u davnini! ava .erapion je "teo da mu umije noge! ali on nije to
dopustio! nazivaju#i sebe velikim grenikom. Ava mu je predlo*io da podeli s njim
trpezu. Na to se brat! na kraju! posle nagovaranja! slo*io. ,ada su pojeli jelo!
stara$ mu je sa ljubavlju rekao7
8.ine moj9Ako "o#e za sebe koristi! tada sedi u svojoj keliji! budi pa*ljiv prema
sebi i prema svome rukodelju! jer "odanje s mesta na mesto ti ne donosi nikakve
koristi! koju donosi ti"ovanje.
-rat! sasluavi pouke! ogorio se i tako se promenio u li$u! da to nije ostalo
skriveno star$u. Lele#i mu spasenje! ava .erapion je prozborio7
8=o sada si ti sebe nazivao grenikom i govorio o sebi! da si ti nedostojan i
*ivota! a samo to sam ja sa ljubavlju rekao ono to bi bilo korisno za tebe! je
kod tebe izazvalo gnev9 Ako "o#e da zadobije istinsko smirenje! tada se ui da
velikoduno podnosi uvrede od drugi"! a pustim smirenoslovljem ne bavi se.
)osle ovi" rei je brat spoznao pogrenost svoga ponaanja! molio od star$a
oprotaj i vratio se u svoju keliju zadobivi veliku korist od date mu pouke.
'apazite! u navedenom sluaju brat nije mogao mirno da podnese pouavanje
star$a. %o je veoma bitno. Upravo izobliavanja! pouavanja! ukazivanja na
slabosti i nedostatke ne mogu da podnesu oni ljudi koji imaju la*no smirenje.
Desto kao odgovor na prigovor oni ne samo da se ljute i da se menjaju u li$u!
nego poinju da spore! da se opravdavaju i da dokazuju svoju ispravnost. +
slinom sluaju je jednom priao prepodobni Amvrosije +ptinski.
Liveo je u manstiru mona"! koji je voleo da govori o sebi7 IA"! ja grozni9J
6ednom mu je iguman priao u trpezariji i upitao ga7
8'ato ti ovde sedi sa svetim o$ima0
8A zato! to sam i ja isto sveti ota$! 8 iznenada je izletelo IsmirenomeJ mona"u.
1stinski smireni ljudi nikada ne stavljaju na videlo svoje dobrodetelji i uopte
nastoje da ak i ne govore o sebi. .mirenoslovlje @ naklonost prema
samuni*avanju na reima @ njima ni u kom sluaju nije svojstveno. 1z nji"ovi"
usta ne mo*e se uti7 I6a @ greni! okajani! nedostojni! gnusniJ i tome sl. 1pak se
nedu"ovnim ljudima svi&a upravo spoljanje projavljivanje smirenja.
U jedan veliki grad po manastirskim poslovima je doputovao stara$! koji je bio
veoma uspean u du"ovnom *ivotu! i njegov mladi uenik. Neki mirjani!
nasluavi se o blagoestivom star$u! po*eleli su da ga vide. 1pak poznanstvo sa
strogim mona"om nije na nji" ostavilo nikakav poseban utisak. 'ato im se veoma
svideo njegov uenik. )ose#uju#i bogate i imu#ne ku#e! on je bio iznena&en
ovosvetskim veliinama i nije prestajao vlasnike da pozdravlja dubokim
poklonima. I,ako je on smiren9J 8 govorili su jedan drugome mirjani! koji su
ose#ali zadovoljsto gledaju#i njegovo prostoduno us"i#enje. .vetitelj 1gnjatije
pie7I.vet voli svojeB njime se "vale oni! u kojima on oslukuje svoj du".
+dobravanje smirenoslovlja od strane sveta ve# mu predstavlja osudu. Gospod
je zapovedio da se vre sve dobrodetelji u tajnosti! a smirenoslovlje je smirenje
koje se spoljanje pokazuje ljudima. +no je @ pretvaranje! obmana! u prvom redu
sebe! a onda i drugi"! jer sakrivanje svoji" dobrodetelji sainjava jednu od
osobina smirenja! a smirenoslovljem i smirenim izgledom ono se proneverava i
unitava.J
(o*e se postaviti pitanje7 kako se onda odnositi prema krajnje niskim o$enama!
koje su sebi pripisivali javno ili u svojim delima neki sveti o$i0 ,ao prvo! ovi
pravedni$i! ne znanju#i za lukavstvo! iskreno su smatrali sebe najgrenijim
ljudima! i nji"ova usta su govorila od suvika sr$a. ,ao drugo! mnoge podvi*nike
blagoestivosti su jo za vreme zemaljskog *ivota potovali kao svete! i stoga su
oni nastojali da svojim negativnim o$enjivanjem sebe ugase vatru svoji"
potovala$a.
U C1C veku na alaamu se velikim uva*avanjem od strane mirjana potovao
s"imona" 6ovan. +ni su mu esto prilazili u $rkvi i molili ga da i" pouava. Na
ove molbe on bi obino odgovarao7
8:ta korisno "o#ete da ujete od mene @ beskorisnog0 +d mene nema nikakve
vajde! nikuda nisam dospeo. 6a sam vas sve obmanuoB obukao sam se u
monaku ode#u! kao da neto znaimB a nita ne znaim! sve pustota! "o#u
samo da postavim poetak! ali sve ne mogu! nikako da se izborim sa svojom
lenjo#u.
6ednom je iguman 6onatan! ispituju#i o$a 6ovana! *estoko ga prekoreo za neki
neva*an sluaj i odredio mu veliki broj poklona do zemlje kao kaznu. ,ao
odgovor na to stara$ je jo silnije sebe uni*avao! kleknuo je na kolena i zamolio7
8(alo je to za mene! odredite vie9
8?! ta da se radi s tobom0! 8 nasmejao se iguman. @ Nita te ne mo*e savladati7
ti smirenjem sve pobe&uje9
1guman je primenio ispitno sredstvo za proveru smirenja @ spoljanje uni*avanje.
,od pravednoga s"imona"a 6ovana smirenje se pokazalo istinskim. .vojim
smirenoslovljem on se borio protiv slave me&u mirjanima. 1pak! to to je
dozvoljeno izuzetnim podvi*ni$ima nije uvek korisno i za nas! proste "ri#ane. (i
treba da zapamtimo svetootaki savet7 "vale te ili te kude @ #uti! jer odgovarati i
na jedno i na drugo nije svojstveno smirenju! i jer se time projavljuje gordost.
N N N
1 tako! izdvojimo ukratko iz gorenapisanog7
1. 1du#i putem zadobijanja smirenja! mi treba pa*ljivo da pazimo na sebe7 da ne
bismo zbog uspe"a pali u gordostB
2. (e&u pravoslavnim ljudima pojavio se neki stereotip ponaanja! jednan od
znakova ovoga predstavlja upotrebljavanje na svoju adresu rei tipa IgreniJ!
InedostojniJ! Inemo#niJ i tome sl. +ve rei kada odra*avaju nae iskreno
miljenje o sebi! nisu tetne! ali nevolja je u tome! da one naje#e ostaju samo
na reima! iza koji" nema nikakve unutranje sutine..lino smirenoslovlje
trebamo da izba$imo iz svoga renika.
H. ,riterijum smirenja predstavlja na odnos prema spoljanjim uni*avanjima.
.toga! proveravaju#i! da ne stradamo od la*nog smirenja! korisno je paziti na
sebe u vreme kada nam prave prigovore! kada nas vre&aju ili ugnjetavaju. Ako
mirno stanje ne naputa nau duu! tada je sve u redu. Ako nas za"vata
zabrinutost i mi poinjemo da se smu#ujemo! da se prepiremo i da se borimo za
svoja IpravaJ! tad treba sebi da priznamo da smo mi jo daleko od istinskog
smirenja.
A. =a bismo izbegli la*no smirenje! treba neprestano da pamtimo svetootako
pravilo7 smireni nikada ne vidi svoje smirenje.
"3.%'#!I /$O O &)I*$!%'
)rinudni ispiti smirenja
.mirenje! kao i svaku drugu dobrodetelj! "ri#ani zadobijaju blagodare#i velikom
trudu. Ali ono je uz to i dar -o*iji. Napori oveka! iako imaju odre&enu va*nost !
ne predstavljaju glavni nain za dostizanje smirenja. %o! naravno ne znai! da mi
treba da sedimo skrteni" ruku. Na zadatak je u tome! da se neprestano
trudimo na sopstvenom du"ovnom usavravanju. -og ipak zna ta je potrebno
za spasenje svakoga oveka! i odluuje! "o#e li nam dati svoje darove ili #e
priekati s njima.
%im vie smirenje je toliko va*no za nae spasenje! da ako se mi ne trudimo da
ga zadobijemo! Gospod .am poinje da nas ui ovoj dobrodetelji. 1 takvo uenje
naje#e biva putem nevolja! koje +n poputa na nas. Ako mi ne#emo da se
dobrovoljno smirimo! tada smo prisiljeni da se smirimo prisilno. -olesnik! koji ne
*eli da se lei lekovima i koji zapusti svoju bolest! na kraju mora pretrpeti "irurki
za"vat.
)repodobni Amvrosije +ptinski je jednom ispriao slede#e7 IDovek je kao buba.
,ad je topao dan i sun$e sija! on leti! gordi se i zuji7 I.ve ume su moje! sve
livade su moje9J A samo to se sun$e skrije! umire od zime a vetar brie @
zaboravi svoju "rabrost! pripije se uz listi# i samo piti7 INe otresi me9J
.veti su zapazili da u osnovi svakog gre"ovnog pada le*i gordost. U zemaljskom
*ivotu svi mi greimo @ jedni vie! drugi manje! ali niko ne *ivi bez gre"a. 1 ako
pa*ljivo ispitujemo neki svoj gre" i pokajemo se za njega! samim tim mo*emo
ukloniti kaznu koja nam predstoji radi ispravljanja. Ako produ*imo da se gordimo i
ne kajemo se! tada nas poinju ispravljati *ivotne situa$ije koje ne zavise od
nae volje. ,ao potvrdu ove du"ovne zakonitosti mo*emo navesti priu
prepodobnog Amvrosija +ptinskog.
6ednom je neki ovek spremio kod sebe veeru i poslao svoje sluge da pozovu
goste. 6ednome od nji" je bio poslan sluga koji nije bio uredno obuen. )ozvani
ga je upitao7
8'ar nije tvoj gospodin imao nekog boljeg osim tebe da mi poalje0
8=obre su dobrima poslali! a mene su poslali vaoj milosti! 8 prostoduno je
odgovorio sluga.
.veti su znali o smiruju#em delovanju nevolja na duu oveka i uvek su i"
pri"vatali kao jo bolju mogu#nost za usavravanje u dobrodetelji smirenja.
,ada su svetome 6akovu ?bejskom u bolni$i izvrili opera$iju! posetio ga je
jedan poznanik. U razgovoru ovoga je interesovalo! zato je star$u! ne gledaju#i
na njegovu veru i podvi*niki *ivot! -og dopustio da pretrpi takva stradanja.
I)opustio -og! da bi" se smirioJ! odgovorio je stara$.
.mireni pravednik! Iobaziru#i se na protekli *ivot! 8 pie svetitelj 1gnjatije! 8 vidi!
da je on @ neprekidan lana$ sagreenja! padova! dela koja prognjevljuju -oga! i
od iskrenog sr$a priznaje sebe velikim grenikom! dostojnim privremeni" i veni"
kazniJ.
-elgorodski stara$ s"iar"imandrit Grigorije! koji je proveo vie od 11 godina u
kon$entra$ionim logorima na ,oljmi! smireno je govorio7
8+ni! koji su bili pravedni$i udostojili su se muenikog ven$a! a mi smo stradali
za svoje gre"ove.
Nevolje treba da smatramo du"ovno korisnima. .toga treba da se esto se#amo
uenja prepodobnog 1saka .irina. +n je pisao da! samo to se u oveku pojavi
neka samouverenost! istog trenutka -og poputa da se protiv njega pove#aju
iskuenja. 1 pojaavaju se ona sve dok ovek ne spozna svoju nemo# i dok se ne
smiri. A uni*avani bivamo ba u tome! u emu se gordimo. Ako tra*i
dobrodetelji! tada predaj sebe svakoj nevolji! jer nevolje ra&aju smirenje. ,o se
kloni nevolja! taj se odvaja i od dobrodetelji. ,o bez nevolja ima neku dobrodetelj!
tome su otvorena vrata gordosti.
Na svakodnevni *ivot je prepun iskuenja i nevolja. (udri "ri#ani i" pri"vataju
kao dobre ispite smirenja.
'na$i smirenja i put njegovog zadobijanja
.veti o$i su nam u svojim spisima ostavili obilna izlaganja svoga du"ovnog opita!
koja se odnose na zadobijanje smirenja. ,ao zakljuak korisno je da navedemo
kratke! ali veoma sveobu"vatne svetootake zakljuke o ovoj dobrodetelji.
%ako su prepodobni 6ovan ,asijan /imljanin i svetitelj %i"on 'adonski!
karakteriu#i osnovne priznake smirenja! zapazili! da smirenomudreni "ri#anin7
15 ne samo svoja dela! nego i pomisli otkriva! nita ne skrivaju#i svome star$u @
rukovodio$uB
25 umrtvljuju#i svoju volju i ni u emu se ne uzdaju#i u svoje miljenje! sve
poverava rasu&ivanju svoga du"ovnoga rukovodio$a i rado ispunjava njegova
pouavanjaB
H5 u svemu ispunjava pokornost! krotost! trpeljivostB
A5 nikoga ne vre&a i sam bez ropota! rado podnosi uvrede! klevete i ugnjetavanja
od od strane ljudiB
R5 nikoga! ak ni najgrenijeg oveka! ne prezire i ne osu&uje! nego uvek pamti
sopstvene gre"ove i neprestano i" oplakuje pred -ogomB
45 smatra sebe ne samo na reima! nego i u iskrenom raspolo*enju sr$a gorim
od svi" ljudiB
O5 ne ini nita! to nije saglasno sa optim pravilima ponaanja! dolinosti i
zajednitva me&u ljudimaB biva pa*ljiv prema reima i za"tevima ne samo vii"!
nego i prema ravnima i ni*ima od sebeB
85 zadovoljan je svojim polo*ajem! ma kako da je on nizakB
Q5 prezire po"valu! uklanja se od slave i vlasti! i! ako i" je nemogu#e izbe#i! *ali
zbog togaB
105 s potinjenima se op"odi kao sa svojom bra#om! ne tra*i od nji" potovanja!
nego se neprestano brine o njimaB ako po neop"odnosti i ka*njava neke koji su
mu pod vla#u! tada u svom sr$u ne smatra sebe nimalo boljim od nji"B
115 ne govori bez potrebe! a kada govori ini to ne glasno! nego mirno i krotkoB
125 nije lakomislen i nije naklonjen sme"uB
1H5 ne pridaje nikakav znaaj svojim dobrim delima i trudi se da i" to br*e
zaboravi.
.veti Grigorije .inait razlikuje sedam oblika smirenja7 #utanje! smirenje u
mislima! smirenje u reima! smirenje u ode#i! samouni*avanje! skruenost!
smatranje sebe poslednjim. .vi ovi obli$i smirenja vezani su me&usobno i
uzajamno ra&aju jedan drugoga.
.veti pie! da postoje dva stepena smirenja7 ni*i i vii. Na ni*em se nalazi onaj
ovek koji je spoznao da je on gori od svi" ljudi! ak i od zli" du"ova. =rugi
stepen je dostigao onaj koji sva svoja dobra dela pripisuje -ogu i jedino na Njega
pola*e svoju nadu.
.mirenje se po miljenju sveti" ota$a! zadobija slede#im nainima7
Npoznavanjem svoje nemo#iB
Nneprestanim pokajnikim se#anjem na ranije gre"oveB
Nrazmiljanjem o velikim podvizima i dobrodeteljima sveti"! u pore&enju sa
kojima na *ivot i dela nita ne znaeB
Nsagledavanjem veliine -o*ije i nae nitavnostiB razmiljanjem o potpunoj naoj
zavisnosti od -oga! bez ,ojega mi ne mo*emo nita dobro uraditiB
Nrazmiljenjem o smirenju Gospoda 1susa 2rista! koji je radi nas pretrpeo
stradanja i krsnu smrtB
Nneprestanim prise#anjem o pogubnosti gordosti! koja se javlja uzrokom svi"
gre"ova i koju -og vie od svega ne trpi u ljudimaB
Nstremljenje u potpunosti ka ispunjavanju svi" zapovesti -o*iji"B
Nusrdnoj molitvi -ogu za darovanje velike dobrodetelji smirenja.
.mirenje u savremenom svetu
U uvodu smo govorili o svetoj %amari! koja je vladala karakterom grozne $ari$e i
smirenjem krotke "ri#anke. %ada nas je interesovalo pitanje7 kako su se
uklapale u njoj te! na prvi pogled protivurene osobine0 )roitavi knjigu do
kraja! itatelj! verovatno! da je s"vatio! da se istinsko smirenje ne mo*e nalaziti u
dui oveka koji nema takva du"ovna svojstva! kao to su odlunost! "rabrost i
vrstina. .amo ovladavi ovim osobinama! mogu#e je pobediti demone! koji ne
podnose smirenje i bez milosti se bore sa onima koji streme da ga zadobiju.
+vrsnuvi u du"ovnim borbama! "ri#ani! slino $ari$i %amari! mogu postati
"rabri zatitni$i +tad*bine i Grkve od napada ne samo vidljivi"! nego i nevidljivi"
neprijatelja.
)rotivni$i 2rista streme da u saznanju pravoslavni" ljudi zamene istinsko
s"vatanje "ri#anskog smirenja idejom izvrnutoga Ineprotivljenja zlu nasiljemJ.
.tremljenje ka takvom podmetanju naroito je primetno kada kao odgovor na
"rabre i vrste postupke Grkve i "ri#ana odjekne bura nezadovoljstava i
uznemirenosti u tzv. Isredstvima masovni" inEorma$ijaJ. .pe$ijalisti! koji
Eormiraju Idrutveno miljenjeJ! iznenada poinju otvoreno uiti pravoslavne
jerar"e i mirjane smirenju! izvr#u#i s"vatanje ove dobrodetelji u korist svoji"
gazda.
2ri#anin se mo*e spasiti! samo zadobivi smirenje. )odvi*ni$i svi" vremena su
radi njegovog zadobijanja vodili teku borbu s du"ovima zlobe i sa svojom palom
prirodom. U savremenom svetu ova borba nosi jo *e#i karakter. ,ult nov$a!
vlasti! nasla&ivanja pora*ava savremeno drutvo. Gordost je pronikla u sve sEere
ovekove delatnosti i postala je za ve#inu ljudi sredite linog *ivota. U takvim
uslovima od nas se tra*i ogromna snaga volje! da bi zadobili dobrodetelj
smirenja. )onekad izgleda! da se ona u savremenom svetu ne mo*e dosti#i. Ali
to nije istina. INemogu#e ljudima! mogu#e je -oguJ 3Fk.18.2O5.
,ao u drevnim! tako i u sadanjim vremenima -og milostivo gleda na one koji
tra*e spasenje. 1 sada +n daje .vojim vernim slugama blagodatne darove! me&u
kojima i smirenje. =eava se zadivljuju#e7 iskvarenost savremenog sveta slu*i
istinskim "ri#anima kao povod za jo ve#e smirenje. idevi sve prepreke za
du"ovni *ivot u drutvu koje nas okru*ava! treba da s"vatimo! da se spasti sada!
kao nikada u istoriji oveanstva! mo*e samo blagodare#i posebnoj pomo#i
-o*ijoj. %akvo s"vatanje stvarnosti bezuslovno #e nas privesti do potpune
spoznaje svoje nitavnosti i nemo#i! ka potpunom uzdanju u -oga. Ako se to
dogodi! mi dobijamo od Gospoda dar smirenja u nita manjem stepenu! nego to
su ga dobijali drevni "ri#ani.