Arheologija ivotne sredine

Prouava meusobnu zavisnost oveka i ivotne sredine tj. ekologiju ljudskih zajednica u
prolosti.
1. fizika komponenta reljef! klima!...
". biogena komponenta flora i fauna
1. Kvartar, osnovne karakteristike: naziv, osnovna podela, klima, flora i fauna
#vartar je najmlae i najkra$e geoloko doba. %azivi koje vezujemo za kvartar su
antropogen! antropozoik! postpliocen! posttercijar! pleistocen i holocen! diluvijum i
aluvijum! ledniki period! ledeno doba.
&me kvartar potie iz vremena kada se prolost zemlje delila na primarno! sekundarno!
tercijarno i kvartarno doba. Prvi ga je upotrebio 'enoaje 1("). odreuju$i time starost
naslaga koje prekrivaju tercijarne tvorevine u pariskom bazenu. Paralelno sa razvojem
glacijalne teorije kao sinonim za kvartar u upotrebi je naziv ledniki period *pomalo
laiki naziv+. %eto kasnije ,. -ajel uvodi termin pleistocen *najnoviji ivot. danas se
naziv pleistocen odnosi na vreme do 1//// p.n.e.! a od tada sledi holocen+ 1(0). %jime je
oznaio slojeve sa ostacima molusaka meu kojima ima preko 1/2 savremenih vrsta *za
razliku od tercijara 134/2+. 'ok se smatralo da su eratiki blokovi severne %emake iz
vremena velikog potopa kori$eni su nazivi diluvijum *vreme do velikog potopa+! za
ledniki i aluvijum *vreme posle velikog potopa+ za postledniki period. %azivi
diluvijum i aluvijum potiu iz vremena kada se verovalo u biblijski potop.
#ako je jedno od glavnih obeleja kvartarnog perioda pojava i razvoj oveka! Pavlov
1)"". uvodi naziv antropogen. 5ermin se i danas koristi paralelno sa nazivom kvartar.
%eki istraivai su predlagali da se kvartar s obzirom na pojavu i razvoj oveka izdvoji
kao posebna era3antropozoik. &ma shvatanja da kvartar ne bi uopte trebalo izdvajati u
poseban period jer je njegova duina manja od bilo kojeg kata tercijara! pa su kao nazivi
za kvartar kori$eni i termini postpliocen! posttercijar i dr. %ijedan naziv nije
bezrezervno prihva$en i o svakom su voene bezbrojne diskusije *naziv kvartar je
izgubio smisao jer nije etvrta era po redu. ledniki period ne odgovara u potpunosti jer
su se hladni glacijalni stadijumi smenjivali sa interglacijalnim u kojima je klima bila
slina dananjoj ili toplija+. &pak je najire prihva$en termin kvartar! zvanino potvren
jo 1(((. ne 6eunarodnom geolokom kongresu u 7olonji.
Opta podela
8emlja je stara 9!0 milijarde godina. Prvo razdoblje koje traje skoro 9 milijarde godina
naziva se arhaik *skromni tragovi ivota+. 5ek u stenama iz vremena pre 44/ miliona
godina uestala je pojava fosila! te se to doba uzima kao granica ivota : to je doba
fanerozoik. 'eli se na paleozoik! mezozoik i kenozoik. #enozoik se deli na tercijar i
kvartar. #vartar poinje pre oko " miliona godina.
5okom kvartara vlada uglavnom hladnija klima nego u svim ostalim geolokim
periodima prolosti. 7ilo je i pre hladnih perioda! ali nikada toliko hladnih i sa toliko
zahva$enom teritorijom. #vartar je takoe vrlo dinamian period u smislu smene hladnih
i toplih klimatskih perioda! to je uticalo i na fiziku i biogenu komponentu prirodne
sredine. ;toga je brzina i trend u evoluciji oveka posledica te dinaminosti kvartarnog
perioda.
Kvartarna klima
<snovna karakteristika klime u kvartaru je osetno zahlaenje u odnosu na klimu
kenozoika. #limu kvartara jo karakteriu este klimatske oscilacije smena toplih i
hladnih razdoblja. ;menilo se najmanje "/ klimatskih ciklusa *glacijal=interglacijal+! a
oscilacije srednje godinje temperature! izmeu hladnih i toplih razdoblja su ponegde
iznosile i do 14
/
. <va ciklinost se objanjava astronomskom teorijom i raunom
paleotemperatura. 8ahlaenje koje karakterie kvartar je dugoroan proces koji kre$e od
kenozoika! negde pre oko 44 miliona godina. deava se klimatski optimum i od tada se
prime$uje konstantan pad temperature. 5aj klimatski optimum desio se u eocenu. <d
sredine pliocena! temperatura konstantno pada. %astaju varijacije toplo3hladno koje traju
i danas. >lacijal je hladno razdoblje u prolosti. >lacijal je vremenski interval! a
glacijacija je geomorfoloki proces. ?nutar glacijala deavaju se topliji *interstadijal+ i
hladniji *stadijal+ periodi. 5okom glacijala dolazi do zagleeravanja odnosno irenja
lednikog pokrova. &zmeu intervala zagleeravanja dolazilo je do ciklinih otopljenja
klime : interglacijali kada je dolazilo do deliminog povlaenja lednika! otapanja
smrznutog tla! pomeranja borealnih *hladnih+ formi ivotinjskog i biljnog sveta na sever i
dolazak na njihovo mesto oblika umerene! pa ak i mediteranske klime. #limatske
oscilacije imale su za posledicu cikline promene fiziko3geografskih uslova! to se
odrazilo na karakteristike sedimenata nataloenih u glacijalnim i periglacijalnim
oblastima! u otroj smeni flore i faune i kolebanjima nivoa i temperature svetskih mora i
okeana.
?zroci klimatskih promena u kvartaru. #lima zavisi od solarne radijacije! vetrova i
morskih struja i rasporeda mora i kopna. ? najve$oj meri klima zavisi od solarne
radijacije! ali i od samog sferinog oblika zemlje. ne primaju sve take na zemlji istu
koliinu energije! na to kako prima tu sunevu energiju zavisi i od rasporeda kopna i
mora. #ad sunevi zraci padaju pod pravim uglom na zemlju! zagrejavanje je najjae! a
sve je manje kada padaju pod uglovima koji nisu pravi tj. solarna radijacija je najve$a na
@kvatoru! a opada ka polovima. <d okeanskih voda na @kvatoru ka polovima idu tople
morske struje. Aetrovi i morske struje nose toplotu sa @kvatora ka polovima i
uravnoteuju temperaturne razlike. 'a bi neki ledniki pokrov nastao! mora da postoji
kopno : juni pol. na moru ne moe da se formira lednika kapa *veito zaleeno tlo+.
6eutim! i na severnom polu se formirala lednika kapa zbog okolnog kopna. ?
mezozoiku nije bilo leda na polovima. Antarktik : veito zaleeno kopno na junom
polu. 5ople morske struje nemaju pristup Antarktiku! nego se tamo deava stalno
kruenje hladnih morskih struja oko kopna i ono ostaje veno zaleeno. -ednika kalota
ima tendenciju da se iri! odbija suneve zrake i tako se hladi.
Paleoklimatologija *prouava klimu prolosti+ i metode rekonstrukcije.
Podaci za paleoklimatoloke rekonstrukcije
3organski ostaci *fosili+
3izotopski podaci*<1B i <1(+
3sedimentoloki i naslage leda
3&zotopski podaci koliina svih izotopa zavisi od koliine leda na zemlji. #riva koja
pokazuje odnos ovih izotopa poklapa se sa koliinom leda na zemlji u odreenim
periodima.
3;edimentoloki podaci neki sedimenti su paleoklimatoloki indikativni! nastaju u
odreenim uslovima klime.
3%aslage leda led se bui na Arktiku i Antarktiku. >odinji slojevi se tada mogu
razlikovati i oni nose informaciju o temperaturi i duini perioda.
Po konvenciji nae ledeno doba poelo je pre oko 1//// godina. ;amo ovekovo
delovanje izaziva promene u klimi. Postoje nagovetaji klimatologa o eventualno
predstoje$oj tzv. superinterglacijaciji kada bi nastupilo naglo pove$anje temperature zbog
sagorevanja raznih goriva! to bi bilo pra$eno podizanjem nivoa mora koja bi potopila
ve$inu svetskih metropola. %akon ovoga bi nastupilo zahlaenje.
>lobalno zahlaenje klime i glacijacije nisu! meutim! pojave vezane samo za kvartar.
-ednike manifestacije velikog obima konstatovane su jo u mlaem prekambrijumu *pre
oko 1// miliona godina+ i u mlaem paleozoiku *permo3karbonsko ledeno doba! pre oko
0// miliona godina+. Permokarbonska glacijacija je ostavila tragove u delovima 7razila!
Argentine! Cune Afrike! &ndije! Antarktika i Australije. 'o zagleeravanja je moglo do$i
kada su se veliki delovi kopna na zemlji nalazili u blizini polova. ? mlaem paleozoiku
kopno je na 8emlji bilo predstavljeno jedinstvenim kontinentom Pangeja! ije je sredite
bilo na ekvatoru.
Pregled regionalnog izgleda zemlje tokom kvartara *za glacijala i interglacijala+
Aeliki deo s i sz @vrope nalazio se tokom glacijala pod lednikim pokrivaem! koji je pri
maksimalnom rasprostranjenju imao povrinu od oko 4!4 miliona km
"
*@vroazijski
ledniki pokrov+. -edniki pokriva nastajao je spajanjem nekoliko manjih lednikih
titova! koji su imali svoje autonomne centre zagleeravanja! iz kojih su se lepezasto irili
tokom glacijacija.
<d zapada ka istoku prostirali su se
3Britanski ledniki pokrov * 7ritanska ostrva i &rska+
3Skandinavski tit *obuhvatao je severne zemlje od ;kandinavskog poluostrva!
srednjoevropske nizije! sz dela ruske platforme i bio najve$i u @vropi+
3Berencov elf *ostrvski arhipelazi Dpicberg! %ova zemlja! 8emlja Eranca Cosifa+.
Delf je plitko more uz kontinent koje se lako ledi. 6orfoloki gledano! elf je zapravo pre
deo kontinenta nego okeanskog basena. 'anas je oko 0(// m
"
prekriveno ledom! a tokom
glacijala i do oko 14/ /// km
"
. ;nena granica se danas nalazi na 0"// m nadmorske
visine! dok je ranije bila na 1(//3"/// m. %a severo3amerikom kontinentu se nalazio
-aurentijski i #ordiljerski ledniki pokrov. <buhvatao je 1B miliona km
"
! sputao se ka
jugu! nemaju$i nikakvih fizikih prepreka. %a junoj polulopti Antarktik je pod ledom od
vremena miocena! odnosno od pre 1/ miliona godina i ta se situacija nije bitno menjala
do danas. %a istonom delu Antarktika su nadmorske visine neto nie i tu imamo ravniji
ledniki pokrov! dok je na zapadu! obzirom na sloeniji reljef! koji podrazumeva
razueniju obalu i planine! neto sloeniji ledniki pokrov.
5okom glacijala i interglacijala menjale su se obalske linije! a samim tim i nivo svetskog
mora. ? glacijalu su obale nie za oko 1// m! neki moreuzi su bili zatvoreni! a neke
kopnene veze uspostavljene! izoluju$i pojedine morske delove.
Kvartarna flora i fauna
#limatska kolebanja i promena fiziko3geografskih uslova odrazile su se na biljni i
ivotinjski svet kvartarnog ledenog doba : pleistocena. <ve promene su naroito izraene
na severnim geografskim irinama! ukljuuju$i @vropu. <rganski svet mlaeg dela
kvartara : holocena podudara se uglavnom sa savremenim.
#vartarna flora
7iljni svet @vrope je sastavljen uglavnom od istih vrsta koje i danas postoje! ali se
njihovo geografsko rasprostranjenje menjalo vremenom. Pliocenski egzotini etinari
Sequoia, Taxodium i l!ptostrobus povukli su se iz @vrope pre poetka kvartara.
Pleistocensko smenjivanje toplih i hladnih perioda uzrokovalo je da proces prelaska
tercijarne flore u dananju evropsku floru bude nagao! naroito u oblastima severne
@vrope! Azije i Amerike koje je pokrivao inlandajs. ;mena borealne i umerene vegetacije
pratila je smenu toplih i hladnih perioda. Borealna flora razvijala se u blizini oboda
inlandajsa i odlikovala se niskom i krljavom vegetacijom. 5o je bila movarna
vegetacija tundre koju je! u viim krajevima! pratila zajednica bunastih cvetnica na elu
sa borealnom ruom "r!as octopetala# Pored nje tu je krljava polarna vrba Salix
polaris i breza Betula nana.
"r!as octopetala, Salix polaris, Betula nana spadaju u tzv. "rijasovu vegetaciju! a
nalaene su u fosilnom stanju u srednjoj i severnoj @vropi : oblastima koje je prekrivao
inlandajs i u Alpima! 'inaridima.
Pojasevi vegetacije kao to su tundra *movarna vegetacija severno od polarne umske
granice! gde je godinja temperatura najtoplijeg meseca u godini : jula 3 do 1/
/
! tu je
permafrost! a zima traje ( meseci+ i stepa *vegetacija trava i drugih zeljstih biljaka
otpornih na suu i mraz u periglacijalnoj i umereno3kontinentalnoj oblasti+ imali su
naroito rasprostranjenje u vreme glacijacija.
Elora umerenih regiona nalazila se juno od pojasa tundri i pripadala mahovinastoj i
travnatoj stepi. 'alje! prema jugu poinje pojas uma etinarske i listopadne ume bile
su potisnute daleko na jug. ;a povlaenjem lednikog pokrova na sever i one su se
povlaile prvo borove i smreve! za njima brezove! bukove i hrastove ume. ? pojedinim
delovima postojale su planinske barijere *npr. alpsko3karpatska+ koje su oteavale
njihovo pomeranje! pa su neki tercijarni relikti tako izumrli $agnolia, %iquidambar,
&ari, Taxodium itd. ? severnoj Americi planinski venci bili su orijentisani s3j i nisu
spreavali migraciju vegetacije! pa je opstao ve$i broj tropskih formi. %ajve$i broj toplih
tercijarnih relikata u @vropi je preiveo ledeno doba u refugijumima na balkanskom i
Pirinejskom poluostrvu! kao i na junim padinama #avkaza. 6eu takve toplije forme
spada 'ododendron ponticum koji kao relikt raste u oblastima crnog mora! 8akavkazju i
panskoj ;iera %evadi. 'ododendron ponticum je u Alpima i ;rednjoj @vropi izdrao
hladnu klimu do kraja ris3virm interglacijacije! a potom je poetkom virma tu izezao.
Kvartarna fauna
? razliitim oblastima su sauvani ostaci marinske! slatkovodne i kopnene faune.
6arinski organizmi puevi i koljke skoro su identini dananjim. Cedina razlika je u
uestalosti pojavljivanja pojedinih vrsta obzirom na temperaturu vode u toku glacijala. ?
hladnim periodima borealni mekuci su naselili su se uz Atlansku obalu i ;redozemno
more. 6ali broj izumrlih mekuaca se uglavnom vezuje za reno3jezerske i kopnene
uslove pu (iviparius diluvianus.
&ma vrsta koje danas imaju drugaije rasprostranjenje nego u pleistocenu koljka
&orbicula fluminalis se krajem srednjeg pleistocena pomerila iz @vrope 'unavom i
naselila oko #aspijskog mora! a ima je u u 8akavkazju! 5urkmeniji! Afganistanu!
Pakistanu i &ndiji. 8a stratigrafiju su vane vrste beskimenjaka kao to su foraminiferi:
marinski jedno$elijski organizmi sa karbonatnom ljuturom! ostrakodi3 rai$i koji ive u
kopnenim vodama itd.
%ajznaajniji za stratigrafiju kontinentalnih tvorevina su kimenjaci! naroito sisari.
#rajem tercijara u @vropi ive razne vrste mastodonata! konja! zebri! jelena! medveda!
nosoroga! tigrova sa sabljastim zubima i dinovskih dabrova. &zrazito tople forme
naputaju @vropu ili se sklanjaju ka njenom jugu poetkom ledenog doba. ?
interglacijalima se ponovo pomeraju ka srednjoj i severnoj @vropi. %eki od tercijarnih
sisara su preiveli do u poetak kvartara )nancus arvernensis i *!golop+odon borsoni :
surlai u @vropi! u istonoj Aziji ,ipparion3 troprsti konji$! a u >rkoj irafa3
$acedonot+erium.
isari toplije i umerene klime obuhvataju naroito veliki broj surlaa. ? severnoj
Americi se zadrao mastodon $ammut+ americanum! u @vropi i Aziji -alaeoloxodon
antiqus3 umski slon sa pravim kljovama koji je iveo do poslednjeg interglacijala i
$ammut+us trogont+erii3 stepski slon koji zalazi u poslednji glacijal.
? toplije forme! pored surlaa! spada i 6erkov nosorog3 '+inoceros mercki! umski i
orijaki jelen3 $egaloceros giganteus. ? bovide spada tur ili pragovee3 7os
primigenius! predak doma$eg goveeta koji je iveo na teritoriji Erancuske do F&A veka!
zatim stepski @Guidae3 konji .quus caballus fossilis, .# -rze/alskii, .# 0oldric+i itd. ?
junoj Americi karakteristine su krezubice3 .dentata i dinovski lenjivac3
$egant+erium gigant+eum.
? formi hladnih predela prilago!enih na hladnu klimu dominira mamut3 $ammut+us
primigenius! ije tragove nalazimo na irokom arealu od @vrope do ;erdozemlja! a u
vreme poslednjeg najjaeg zahlaenja stigao je do ;olunskog zaliva! srednje &talije i
Pirinejskog poluostrva. 5u jo spadaju runasti nosorog3 &oleodonta antiquitatis! irvas3
'angifer tarandus! rasprostranjen do severne Dpanije i Panonskog basena! bizon3 Bison
priscus koji je u @vropi opstao sve do & svetskog rata *7jelovecke ume u -itvaniji+. <d
krupnih borealnih sisara na jug su bili rasprostranjeni mousno govee3 1vibos
mosc+atus i los3 )lces alces.
8a stratigrafiju su jo znaajni i sitni sisari! glodari! bubojedi! naroito leminzi koji su
iveli u tundrama! ali i stanovnici stepa tekunica3 &itellus i skoimi3 )lactaga i
visokoplaninskih oblasti mrmot3 $armota marmota.
Pe$inski sisari su takoe vani pe$inski medved3 2rsus spelaeus! pe$inski lav3 -ant+era
spelaea i pe$inska hijena3 &rocuta spelaea.

". #stronomska teorija o uzrocima klimatskih promena u kvartaru
#ako dolazi do zagleeravanjaH 8ato se u kvartaru smenjuju hladna i topla razdobljaH
Dta izaziva ta poetna sniavanja temperatureH #oliko traju hladna! a koliko topla
razdobljaH 'a li i kada $e poeti novo ledeno dobaH
Astronomska teorija daje odgovore na pitanja o uzrocima zagleeravanja.
Postoji vie hipoteza koje pokuavaju da daju odgovor ta je uslovilo poetnu promenu
koliine leda! odnosno temperature
1. ;manjenje koliine energije koju emituje ;unce. %emogu$e je dokazati ovu hipotezu
jer se ne moe izraunati variranje ;unevog zraenja tokom vremena.
". %ejednaka koncentracija estica kosmike praine. Iipoteza ima dve varijante prva3
smanjenje energije koju zemlja prima kada prolazi kroz oblast u kojoj su estice
kosmike praine gusto koncentrisane tako da se javlja tendencija ka zahlaenju. Prema
drugoj se deava upravo suprotno ve$a koncentracija estica utie na pove$anje
primljene energije usled refleksije! pa temperatura na 8emlji raste.
0. Promena koncentracije J<" u atmosferi. Pove$ana koncentracija stvara efekat staklene
bate tj. utice na pove$anje temperature *jedan od naina da ovek drastino promeni
klimu prekomernim sagorevanjem fosilnih goriva+. ;manjenje koncentracije J<" utice na
pad temperature! ali ne postoji objanjenje za smanjenje koncentracije J<" koje bi
potvrdilo ovu hipotezu.
9. Pojaana vulkanska aktivnost. Kadom vulkana u atmosferi raste koncentracija fine
vulkanske praine koja izaziva odbijanje ve$e koliine ;uneve energije! a samim tim i
pad temperature. 5eoretski posmatrano vulkanska aktivnost moe izazvati pojavu ledenog
doba. 6eutim! u stenama kvartarne starosti nema dokaza za ovu hipotezu.
4. Astronomska teorija. Pomenute hipoteze manje ili vie uspeno objanjavaju neke od
mogu$ih uzroka globalnog zahlaenja. 6eutim! pored toga to nijedna od njih nije
dokazana! one ne daju objanjenje za ciklinost klimatskih promena u kvartaru! odnosno
za smenjivanje toplih i hladnih razdoblja. Astronomska teorija ne samo da objanjava
nastanak ledenih doba! mehanizam smenjivanja hladnih i toplih razdoblja! ve$
omogu$ava i izraunavanje vremena njihovog napredovanja i povlaenja kao i predikciju
budu$ih ledenih doba. 5ri faktora utiu na intenzitet solarne radijacije
1. ekscentricitet orbite3 8emljina orbita oko ;unca je elipsa *ekliptika+ iji se oblik menja
u intervalima od oko 1// /// godina.
". precesija3 8emlja se obr$e oko svoje ose uz rotaciju po jednoj uskoj dvostrukoj kupi u
intervalima od oko "1 /// godina.
0. iskoenje ekliptike3 osa rotacije 8emlje je nagnuta u odnosu na ravan ekliptike! a taj
ugao se menja za oko "!9
/
priblizno svakih 91 /// godina.
?zroci ovih ciklinih promena astronomskih faktora lee u dinamici ;unevog sistema u
kome planete meusobno utiu jedna na drugu. Cedno od centralnih mesta u dokazivanju
ove teorije zauzima 6ilutin 6ilankovi$ *1(1)31)4(.+. Astronomska teorija 'ejms #rola
1(14. o uzrocima zagleeravanja data je u knjizi L#lima i vremeM! a dokazao ju je
matematikim putem 6ilankovi$.
'obio je krive koje su pokazivale smenu interglacijala i glacijala! a onda su se tokom vie
decenija medju geolozima trazili dokazi da se taj raun potvrdi ili ospori. <n je izraunao
intenzitet solarne radijacije za geografske irine B4! B/ i 44 stepeni za proteklih B4/ ///
godina. #rive osunavanja su objavljene 1)"9. godine u #epen and Aegener L#lime u
geolokoj prolostiM.
Kazvoj nauke nije mogao da isprati postavljenu krivu 6ilankovi$a tako da je ova teorija
u poetku bila osporavana. 6edjutim! nove metode pronaene 1/3tih godina FF veka
istraivanje dubokomorskih tvorevina i uspostavljanje stratigrafije kiseonikovih izotopa u
velikoj meri je potvrdilo osnovanost astronomske teorije i uticaj ciklusa od 1// ///!
91 /// i "1 /// godina na klimatske oscilacije. %ajve$i uticaj ima ciklus od 1// ///
godina i on uglavnom odreuje ritam glacijalNinterglacijal! dok se uticaji kra$ih ciklusa
interpoliraju i odreuju manje klimatske oscilacije *stadijali i interstadijali+. ?sled razlike
u amplitudama astronomskih faktora! intenzitet solarne radijacije nije isti u svakom
glacijalu! odnosno interglacijalu. <sim toga! na klimatske prilike u kvartaru mogli su
uticati i drugi faktori! pre svega oni na zemlji raspored kopna i mora! tektonski pokreti!
vulkanska aktivnost! ak i organski svet i nadovezivati se na promene izazvane
astronomskim faktorima.
". $ronologija i stratigrafija kvartara
#vartar je najmlai i najkra$i geoloki period. 'eli se na dve epohe sasvim razliite
duine pleistocen! koji obuhvata vreme izmeu 1.(1 miliona godina i 1/ /// godina i
+olocen koji poinje pre 1/ /// godina i jo uvek traje. Kanije je poetak kvartara
vezivan za pojavu oveka i savremene flore i faune. >ranice povuene na osnovu prve
pojave oveka i postoje$ih asocijacija flore i faune nisu se uvek poklapale. 1/3tih godina
prolog veka prouavanjem uzoraka dobijenih buenjem okeanskog dna! dobijeni su
podaci za globalnu stratigrafiju kvartara i korelaciju sa efektima glacijacije na 8emljinoj
povrsini! utvrena je i precizirana uloga varijacija solarne radijacije. %a geolokom
kongresu 1)(9. u 6oskvi i na kongresu odranom 1)(1. u #anadi predloena je slede$a
podela kvartara
- donja granica donjeg pleistocena odgovara poetku pozitivne paleomagnetne epizode
<lduvaj *unutar negativne paleomagnetne epohe 6atujama+ tj. 1!(1 miliona godina
7P
- granica izmedju donjeg i srednjeg pleistocena nalazi se na granici negativne
paleomagnetne epohe 6atujama i pozitivne 7rines, tj. priblizno pre /!10 miliona
godina
- granica izmeu srednjeg i gornjeg pleistocena odgovara izotopskom stadijumu n
/
43
poslednji interglacijal! tj. pre oko 1"4 /// godina
- granica izmeu pleistocena i holocena datuje se u 1/ /// godina 7P
%elta O1& stratigrafija
%ajire prihva$ena hronologija kvartara koja se zasniva na odnosu izotopa <1B i <1( ija
je proporcija uglavnom ispitivana na ljuturicama foraminifera iz buotina morskog dna.
<va stratigrafija potvruje astronomsku teoriju o promeni klime i uzrocima glacijacije.
5o svakako nije jedini nain da bi se postavila hronoloka shema i ovako dobijeni podaci
proveravaju se drugim metodama. 8naaj u postavljanju hronologije imala su
interdisciplinarna istraivanja B/3tih god. prolog veka
- dubokomorska buenja
- prouavanje fosila : konstruisane su temperaturne krive i utvrene promene faktora
klimatskih promena na osnovu fosila foraminiferi! radiolarije! dijatomeje i kokoliti
- utvrivanje odnosa kiseonikovih izotopa u ljuturicama fosilnih foraminifera
omogu$ilo je utvrivanje promena koliine leda
- topla razdoblja u zapisu kiseonikovih izotopa datovana su ?N5h metodom u koralnim
sprudovima
- paleomagnetnim istraivanjima postavljeni su reperi ija je apsolutna starost poznata
- izvrena je korelacija na kontinentalnim tvorevinama pre svega na osnovu stratigrafije
lesa
tratigrafija kvartara
;tratigrafija kvartara podrazumeva prouavanje stratifikovanih stena kvartarne starosti.
<na u arheologiji ima najve$i znaaj za istraivanje najstarijeg perioda ovekovog
razvoja. Arheologija se oslanja na stratigrafiju kvartara u sz @vropi i u alpskoj oblasti
zagleeravanja.
>lacijalni stadijumi u oblasti koju je nekad pokrivao kandinavski ledniki tit!
nazivaju se Oeichsel ili Aisla! Oarthe ili Aarta! ;aale ili 8ala i @lster.
? severozapadnoj @vropi! koja je pripadala skandinavskoj oblasti zagleeravanja!
izdvojeni su glacijali.
3 elster, zala i vaj+sel na osnovu eonih morena koje se pruaju du 'anske! Iolandije!
severne %emake i Poljske
3 stariji glacijalni stadijumi zahlaenja menap, eburon, bringen prema fosilima koji
ukazuju na hladniju klimu
3 na osnovu sadraja polena! koji dokumentuje postojanje uma umerene klime u
naslagama iz marinskih transgresija i tresetita! ustanovljeni su interglacijalni stadijumi
em, +oltajn i kromer
Polenskom analizom potvreni su interglacijali u okviru vajhsel glacijala amersfort!
brerup, oderade, mor+old, +engelo i denekamp. 5akoe su uoene klimatske oscilacije u
kasnom glacijalu hladnna razloblja3najstariji! stariji i mlai drijas i topli intervali3 beling
i alered. Podela holocena izvrena je u oblasti 7altika i odgovara fazama kroz koje je
prolazilo 7altiko more! datovanim metodom trakastih glina i radiougljenikovim
metodom.
? alpskoj o'lasti zagleeravanja A. Penk i @. 7rikner su na osnovu broja i poloaja
fluvioglacijalnih terasa! u meureju &ler3-eh! na 7avarskom platou! izdvojili su etiri
glacijala ginc, mindel, ris i virm i tri intreglacijala ginc4mindel, mindel4ris i ris4virm#
>lacijacije su dobile imena prema malim rekama u bavarskim alpima Kavizijom i
dopunom njihove etverolane podele! utvreno je smenjivanje vie hladnih i toplih
epizoda u okviru ranije izdvojenih glacijala. ?oena su jo dva starija glacijala dunav i
biber! i intreglacijali biber4dunav! odnosno dunav4ginc.
kandinavija:
- (isla glacijacija
- @m interglacijacija
- *ala glacijacija
- Ioltajn interglacijacija
- .lster glacijacija
- #romer interglacijacija
- $enap zahlaenje
- Aal topli period
- .buron zahlaenje
- 5elegen topli period
- Brigen zahlaenje
#lpska o'last:
- Biber glacijal
- 7iber3danubius interglacijal
- "anubius glacijal
- 'anubius3>inc interglacijal
- inc glacijal
- >inc36indel interglacijal
- $indel glacijal
- 6indel3Kis interglacijal
- 'is glacijal
- Kis3Airm interglacijal
- (irm glacijal
(. )aleogeografske promene u kvartaru
'o nedavno se smatralo da su krupni oblici reljefa formirani pre kvartara i da se kasnije
nisu mnogo menjali. %ovija istraivanja su pokazala da je u kvartaru dolo do znaajnih
promena reljefa koja su izazvana mladim tektonskim kretanjima izdizanjima i
sputanjima# 5ako je potenciran kontrast reljefa s jedne strane se pove$evala visina
planinskih masiva! a sa druge produbljivali okeanski prostori. 5o je dolo do izraaja u
mladim mobilnim terenima kao to su )lpi, "inaridi, 5arpato4balkanidi, 5avkaz, 6ranidi!
a visina kopna se u kvartaru pove$ala za 0// do (// m u odnosu na savremeni nivo mora.
8a oblikovanje reljefa su pored endogenih! bili znaajni egzogeni faktori! meu kojima
najve$i znaaj imaju ledniki procesi kojima je formiran itav niz morfolokih
akumulativnih i erozionih oblika reljefa.
>eneralno posmatrano u kvartaru se smanjila povrina svetskih okeana! a pove$ala se!
shodno tome! povrina kontinenata.
Kaspored mora i kopna menjao se tokom kvartara. ? starijem pleistocenu ima znaajnih
odstupanja od dananjeg izgleda obalskih linija. ? oblasti ;redozemnog mora! obale
Cadranskog mora! sa obe strane *i jadranske i tirenske+ bile su pomaknute u unutranjost
kopna za vie od "/ km! tako da Kim lei na naslagama marinskog pleistocena. >otovo
sva jadranska ostrva su pripadala severnojadranskom kopnu i to sve do poslednjeg
glacijala. %a italijanskoj strani! more je dopiralo sve do podnoja Apeninskih planina.
'elovi @gejide su takoe bili iznad nivoa mora. ;redozemno more je na vie mesta!
prema jugu dopiralo u unutranjost afrikog kontinenta Alir! 5unis! -ibija.
;everno more je takoe daleko na zapadu u odnosu na dananje prostiranje. 7ritanska
ostrva zajedno sa -ofotskim i Detlandskim inila je celinu kao deo evropskog kontinenta.
7altiko more tokom glacijala starijeg i srednjeg pleistocena nije postojalo! jer se preko
prostora koji danas zauzima! iz pravca ;kandinavije! prema jugu pruao ledniki tit.
#rajem poslednjeg glacijala! otapanjem leda nastaje 7altiki basen koji prolazi kroz
jezersku fazu 3ancilusovo more i marinsku 3joldijsko more! sve do uspostavljanja iroke
veze sa okeanom.
<d zapadnog Paratetisa : Panonski basen ostalo je samo jezero : senteko ili
gornjepaludsko u starijem kvartaru! i nekoliko manjih obodnih jezera. ? 'akijskom
basenu formira se veliko vlako jezero. Jrno more je bilo povremeno potpuno izolovano
od ;redozemnog! a nivo #aspijskog je porastao nakon otapanja glacijalnog leda! na sever
itavih 1// km. %eko vreme je bila uspostavljena i veza sa Jrnim morem.
&zvan @vrope stariji pleistocen ima neto drugaiji izgled mora i kopna od savremenog.
Azijski i ;evernoameriki kontinent bili su spojeni 7eringovim kopnom! a 7eringovo
more predstavljalo zatvoreni akvatorijum. &ndoneansko poluostrvo bilo je vezano sa
7orneom! Cavom! ;umatrom. ;evernoameriki kontinent je zauzimao znatno ve$i prostor
i bio spojen sa Arktikim arhipelagom koji je tada bio kopno prekriveno ledom.
Promena nivoa mora i okeana! pomeranje obalskih linija su pojave uzazvane
glacioeustatikim! glacioizostatikim i tektonskim procesima. %eki smatraju da su se
oscilacije nivoa svetskih mora i okeana u pleistocenu kretale tokom interglacijala = 1/m!
a tokom glacijala 311/ m.
lacioeustatiki procesi vezuju se za smenjivanje glacijalnih i interglacijalnih intervala!
tj. zaleivanje i odleivanje. 5okom glacijacije se sniavao nivo svetskih mora! a tokom
interglacijacije! pove$avao.
lacioizostazija je pojava kretanja i uravnoteavanja stenskih blokova u zemljinoj kori
usled statikog optere$enja i rastere$enja izazvanog kontinentalnim ledom. <va izdizanja
i sputanja su dovodila do pomeranja obalskih linija.
Pomeranja obalskih linija u kvartaru mogla su biti izazvana tektonskim pokretima :
izdizanjima i sputanjima! iji su uzroci vezani za sloene geodinamike procese u dubini
8emlje.
*ektonika i vulkanizam
? poslednje vreme dokazano je postojanje poslednjih faza neotektonske aktivnosti
dograivanje i zavretak oblikovanja starijih struktura. #arakteristina u kvartaru su
epirogena kretanja kojima su intenzivirana uzdizanja mobilnih prostora @vroazije!
Jentralne Azije! zapadnog dela severne i june Amerike itd. Pove$ana je time ukupna
visina kopna od nekoliko stotina m do vie km. <vakva kretanja su zahvatila i starije
strukture konsolidovane u paleozoiku i prekambrijumu. 5o su vertikalna kretanja
razliitog intenziteta! na koja su uticali glacioizostatiki procesi : rastere$enja nastala
otapanjem leda.
Paralelno sa izdizanjima! odigravala su se i sputanja produbljuju se marinski i okeanski
baseni.
? starijem pleistocenu odigrala su se razlamanja i sputanja blokova oblasti ;evernog
oboda ;redozemnog mora 5irensko! Consko! Cadransko i @gejsko more! u 6akedoniji!
Anadoliji! 7liskom istoku. 6lada sputanja bila su pra$ena vulkanizmom tako da u tim
terenima ima pojava smenjivanja naslaga lesa i vulkanskog pepela.
#rajem pliocena se ispoljila vala+ijska! a u kvartaru pasadenska mladoalpska faza
orogeneze. ovim pokretima su ubrani pojedini delovi #arpata! npr. oblast Ploetija u
Kumuniji! gornjopaludinski slojevi u ;lavoniji i sl.
#vartarna tektonska aktivnost se odrazila i na sastav klastinog materijala, na reljef i na
klimu3 uzdizanjem planina za 7km, temperatura se sni8ava za 9
:
&#
5ektonska aktivnost odvija se i danas ispoljava se laganim kretanjima *reidna+ i
impulsnim pokretima *zemljotresi+. Aulkanizam je u vezi sa tektonskim pokretima i
ispoljava se u najmobilnijim sistemima @vrope! Azije i Amerike! u zonama razlamanja i
riftovanja na kontinentima. &sland! Kajnska oblast! #avkaz! &ran! Cava! Erancuski sredinji
plato <vrenj! srednja i juna &talija. ? &taliji od 5oskane na severu do #alabrije na jugu!
utvreno je naizmenino reanje pleistocenskih marinskih sedimenata i vulkanskih
tufova sa lavom. Cuno od Kima! na 6onte Albano! u kraterima ugaenih vulkana vidljiva
su vulkanska jezera. takvo je 5razimensko jezero. Pleistocenski vulkanizam poznat je jo
u #ordiljerima! od Aljaske do 6eksika i na jug! nalazi se veliki broj vulkanskih centara
formiranih u pleistocenu! od kojih su i danas neki aktivni. 'anas je kvartarni vulkanizam
prisutan na istonom obodu Azijskog kontinenta! teritoriji Capana! #urilskih ostrva!
#amatke i ;ahalina. <brazovanje krupnih grabenskih sistema na kontinentima takoe je
pra$eno snanim vulkanizmom &stonoafriki rift! Kajnski greben itd.
4. edimentologija, sedimentne stene i sedimentoloke analize u arheologiji
#vartarne naslage se kao rezultat njihove geoloke mladosti u velikoj meri razlikuju od
tvorevina formiranih u starijim geolokim epohama. >lavna karakteristika su
kontinentalne tvorevine. #ontinentalni sedimenti su litoloki raznovrsni! a za razliku od
marinskih naslaga! koje su mahom dobro uslojene! javljaju se u vidu sloenih soivastih
tela. ;edimentacija se obavlja u brojnim manjim depresijama! na blagim padinama! u
podnojima padina! renim dolinama. %a marinskim naslagama se zasniva podela i
hronologija prekvartarnih perioda.
8a kvartarne tvorevine je karakteristino
%aglo +orizontalno i vertikalno smenjivanje na kratkom rastojanju.
Jiklinost kao posledica ponavljanja slinih uslova sedimentacije.
;edimenti bilo kog tipa kvartarnih naslaga po pravilu su slabo vezani, rastresiti i meki
;glinovite stene< i porozni *bigrovi+.? krakim terenima se sre$u bree! konglomerati i
peari koji su vezani rastvorenim JaJ<0 koji se javlja kao cement.
$ale su debljine! za razliku od nizija gde preovlauje akumulacija nad erozijom mogu
biti debele i do vie stotina m.
5vorevine kvartara imaju esto ni8i +ipsometrijski poloaj mlaih u odnosu na starije
tvorevine. =isu skoro nikad metamorfisane. <dsutnost fosilnih organizama sre$e se u
nekim tipovima kontinentalnih naslaga kvartara lednike! fluvioglacijalne! proluvijalne
naslage izumrli organizmi ostaju na povrini u subaerskim zonama i bivaju uniteni.
5aloenje materijala u basenima stvara talog koji se naknadno procesima dijageneze
prelazi u sedimentnu stenu. 'ijageneza je skup svih faktora preobraaja taloga u stenu.
<buhvata
- 8bijanje delovanje hidrostatikih pritisaka i izbijanje vode iz sedimenta 3 kod
muljevitog taloga
- Jementaciju vezivanje estica i komada u talogu cementnom materijom koja dolazi
iz vode koja cirkulie izmeu estica taloga! po hemijskom sastavu moe biti
karbonatna! silicijska i glinovita. vana za cementiranje klastinog materijala kao to
su peskovi! ljunkovi itd.! koji cementacijom daju klastite konglomerate! peare.
- Prekristalizaciju proces izmena estica kod finozrnog materijala glina i karbonata.
;edimentne stene su sve vrste taloenog materijala nastale u sedimentacionoj sredini.
glavne odlike su slojevitost! horizontalni poloaj taloga i esto prisustvo organskih
ostataka u samom talogu. 'ijageneza zavisi od vie faktora pritiska! vezivnog materijala
i vremena njenog trajanja. 5amo gde nema pritiska viih slojeva! proces ovr$avanja je
znatno usporen.
)odela sedimentnih stena
5ri osnovne grupe
1. #lastini ili terigeni sedimenti su produkti mehanikog nagomilavanja nastalog
razaranjem stena
". Iemijski sedimenti su nastali nagomilavanjem materije hemijskim putem ili
isparavanjem iz rastvora
0. <rganogeni sedimenti nastali su nagomilavanjem izumrlih organizama biljnog ili
ivotinjskog sveta ili njigovim delovanjem.
;a stanovita mesta stvaranja taloga! prema poreklu materije od koje su nastale! kao i
uslovima sredine dele se na
1. protogene stene : prvobitni produkti sedimentacije bez pretaloavanja
". deuterogene stene : produkti sedimentacije nastali pretaloavanjem razorenog
materijala! sedimentnih! magmatskih i metamorfnih stena
0. klastine stene : nastale mehanikim pretaloavanjem razorenih minerala i stena.
Po krupno$i mogu biti krupnozrne! srednjezrne i finozrne stene. >lavni faktori
koji uslovljavaju postanak ove vrste stena su voda! vetar i gravitacija. Piroklastiti
su posebna vrsta nastala od odlomaka stena i minerala nastalih radom vulkana.
5ransportom vulkanskog materijala i njegovim deponovanjem u akumulacione
sredine! sa sedimentnim materijalom i cementacijom istog! nastaju razne vrste
piroklastinih stena tufovi! tufiti! vulkanski aglomerati! bree itd.
1. krupnozrne *prenik zrnaP" mm+
3 nevezana nezaobljena zrna : drobina *npr. Pe$inska drobina+
3 vezana nezaobljena zrna : brea *konsolidovana drobina+
3 nevezana zaobljena zrna : ljunak
3 vezana zaobljena zrna : konglomerat
". srednjozrne *prenik zrna "3/!/4 mm+
3nevezana :pesak
3vezana : pear
0. sitnozrna *prenik zrna /!/43/!///4 mm+
3nevezana3 alevrit
3vezana3 alevrolit
9. finozrna *prenik zrna manji od /!///4 mm+
3nevezana3 glina
3vezana3 glinac
5rupnozrne *psefiti i psefitoliti+ klastine stene obuhvataju ljunak! konglomerat i
breu. Dljunak je nevezan materijal razliite veliine i naje$e zaobljen.
#onglomerat je od cementovanog zaobljenog! a brea od cementovanog nezaobljenog
materijala.
Srednjezrne klastine stene *psamiti i psamitoliti+ imaju zrna veliine od " do /!/4
mm. 5u spadaju peskovi i peari : cementovan materijal razliitog sastava.
Sitnozrne klastine stene *alevriti i alevroliti+ su najfiniji sedimentni materijal! zrna
veliine ispod /!/4 mm! kojima pripadaju alevriti *nevezani+ i alevroliti *vezan
materijal+! kao i les.
>inozrni sedimenti *peliti i pelitoliti+ gline ine posebnu grupu sedimenata u ijem
sastavu uestvuju najfinije estice! veliine ispod /!//4 mm. ;ve nastaju u svim
sedimentacionim sredinama gde vladaju povoljni uslovi za akumulaciju najfinijih
estica u jezerskim! lagunskim! morskim i drugim prelaznim sredinama
sedimentacije.
5arbonatne stene su krenjaci! dolomiti! sedimentni magneziti! mineralizovani
karbonati! a pre svega gvoevite i manganske karbonatne stene. #renjaci i dolomiti
su izgraeni od primesa kalcita i minerala dolomita i smatraju se naje$im
karbonatnim stenama u sastavu 8emljine kore. 6ogu biti sa ili bez primesa peska i u
zavisnosti od njih! javljaju se peskoviti! glinoviti i organogeni krenjaci.
1rganogene stene su poreklom od neposredno ili posredno nagomilanih ostataka
organskog materijala. Poto se radi o materijalu biljno3ivotinjskog porekla! njihova
podela je sloena.

Podela na osnovu sastava
Iemijske i biohemijske stene
1. karbonatne *sadrzaj JaJ<0 P 4/2+
3krenjaci! dolomiti! magneziti
1. silicijske * izgrauju ih minerali silicijuma+
3opal! kalcedon i kvarc
". gvoevite
0. fosfatne
9. evaporiti *nastaju isparavanjem gips+
lojevitost
5aloenje materijala u basenima stvara talog koji naknadno procesima dijageneze prelazi
u sedimentnu stenu. <snovni vid sedimentacije je sloj! koji se nalazi naje$e u paketu
slojeva : sedimenata nastalih u odreenom vremenu! sredini i pod odreenim uslovima.
;loj je najmanji geoloki lan jedne sedimentne celine! nastao kao produkt neprekinutih i
neizmenjenih uslova sedimentacije. Casno je izdvojen u seriji naslaga! od podloge
odvojen podinskim slojem! a od drugih slojeva povlatnim slojem. <bino je male
debljine! moe se javiti i u vidu tankih proslojaka! nalik na listi$e ili u vidu debelih
slojeva QQbanakaQQ ili bankovnih slojeva. ;loj je dakle! osnovna jedinica sedimentacionih
procesa i serija sedimenata koji nastaju u tim procesima.
Po debljini slojevi mogu biti
3lamine *sloji$i manji od 4 mm+
3ploe *434/ mm+
3slojevi *43B/ cm+
3banci *P B/ cm+
? arheoloke slojeve spadaju slojevi! a esto i lamine.
;lojevitost kao osnovna karakteristika sedimentacije nastaje pod razliitim uslovima! a
znaaj u njihovom stvaranju imaju razni faktori klimatski uslovi! kretanja vodenih masa i
strujanja u vodi! promene nivoa u vodenim basenima i uticaj organskog sveta na
sedimentaciju. ;lojevitost se javlja kao produkt sedimentacije taloga u +orizontalnom
polo8aju! osim u pustinjskim uslovima i deltama reka! i uopte u sedimentacionium
sredinama gde se sre$u stujanja vode u razliitim smerovima! gde se javlja ukrtena
slojevitost. 'anas se slojevi sre$u u kosom! uspravnom i prevrnutom poloaju! to je
posledica naknadnih horizontalnih i vertikalnih kretanja stenovitih masa usled tektonike.
Kitminost je pravilno i periodino ponavljanje i obnavljanje slojeva u jednoj
sedimentnoj celini. Cavlja se zbog izmena uslova sedimentacije gde se periodino i
naizmenino ponavljaju isti uslovi. Kitminost je vezana u velikoj meri sa tektonskim
kretanjima! seizmikim i vulkanskim pokretima! promenama u transportu i deponovanju
materijala.
8a sloj je karakteristina mala debljina u odnosu na prostiranje. >eoloka tela koja imaju
ogranieno prostiranje nazivamo soivima.
#arakteristike stena
3materijalni sastav
3vezivna materija *matriks ili cement+
3boja *6unsell3ove kartice3 etaloni za boju koji su obeleeni iframa+
3struktura *oblik i veliina zrna u steni+
3zaobljenost *ukazuje na duinu transporta : takoe postoje etaloni za odreivanje
? opis slojeva ulaze i granice. Prelazi *granice+ izmedju slojeva mogu biti postepeni!
nejasni i otri.
Povrina zrna ukazuje na to koji je morfoloki agens uticao na njega.
3matiranje povrine zrna pod uticajem transporta vodom *glatka povrina+
3strije na povrini zrna pod uticajem transporta lednikom
3nagrizanje povrine zrna pod uticajem erozije
5o je sve bila struktura! a tekstura stene je osobina koja se odnosi na internu slojevitost
koja moe biti horizontalna! kosa i talasasta. ? opis stena treba da uu i konkrecije ako
ih ima. ? vezi sa postankom sedimenata je i pitanje konkrecija! obino grudvastih oblika
elipsoidnog izgleda koji nastaju u poroznim i slabo vezanim stenama! deponovanjem
mineralnih materija ! bilo za vreme sedimentacije ili naknadno. 'isperzne estice
koncentriu se oko nekog organskog tela kao to su koljka ili pu! koje predstavlja
budu$e jezgro konkrecije. %aje$e su karbonatne! silikatne! gvoevite! fosfatne!
sulfidne i konkrecije od glina. #renjake konkrecije este su u lesu : lesne lutkice.
#onkrecije su tela nastala segregacijom male koliine mineralne materije u steni
doma$ina3 npr. ;ilicije u karbonatima! karbonate u alevrolitima ili pearima.
+. edimentacione sredine
Poseban znaaj u stvaranju sedimenata imaju tektonski pokreti koji se deavaju u
prostoru sedimentacione sredine! kao i geoloko vreme.
1. 5ektonska kretanja stvaraju u oblasti sedimentacione sredine potoline i udubljenja
na povrini 8emlje! a zatim i sputanje ili izdizanje dna sedimentacione sredine.
5ako utiu na konfiguraciju terena! od ijeg nagiba i morfologije zavisi proces
transporta i deponovanja materijala u sredini taloenja.
". Keljef i njegovi oblici zavise od tektonskih kretanja i procesa erozije! tako da
njihov uticaj na uslove sedimentacije stoji u vezi sa radom endogenih i egzogenih
faktora.
0. #limatski faktor je jedan od vanijih inilaca u stvaranju sedimentnih stena.
#lima neposredno utie na atmosferske padavine i koliinu taloga! od koga zavisi
i koliina vode u akumulacionim sredinama i stvaranje taloga u njima.
;edimentacione sredine mogu biti kontinentalne! morske i prelazne ili meovite.
1.Kontinentalne sredine sedimentacije nalaze se van morskih. 6ogu biti rene!
jezerske! movarne! pustinjske i lednike. ;edimente nastale u ovim sredinama nazivamo
optim imenom kontinentalnim sedimentima.
3'ene sredine su! za razliku od jezerskih i morskih! manje povoljne za stvaranje
sedimenata. ? njima se odvija intenzivna cirkulacija vodenih masa! a sa njom transport
materijala. Akumulacija taloga! uglavnom sitnozrnog materijala! vezana je za rena korita
i to za ravniarske terene gde nema tako izraene erozije! i gde je kretanje vode sporije.
%ajznaajniji produkti rene sedimentacije su pesak i ljunak u kojima je slabo ispoljena
slojevitost. ,esta je pojava ukrtene sedimentacije kao posledica brzih promena pri
kretanju vode i deponovanju materijala. 5vorevine renih vodenih sredina ispunjavaju
nekadanja rena korita i doline! na taj nain stvaraju$i aluvijone.
Kena sedimentaciona sredina
>eomorfoloki agensi su stalni i povremeni vodotokovi.
6orfoloki oblici rene terase *erozione i akumulativne3 nagomilavanje stenskog
materijala+.
%aslage klastiti svih veliina zrna *sortirani! zaobljeni! slojeviti! kosa slojevitost+.
Eosili grubozrni klastiti bez fosila! dobro ouvani fosili u sitnozrnim klastitima.
Arheoloka nalazita su brojna.
3?ezerska sredina odlikuje se niskim vodenim stubom! slabim promenama u strujanju
vode i velikim povrinama na kojima se odvija sedimentacija. ? nekim sluajevima
jezera imaju salinitet *#aspijsko+! ali su uglavnom slatkovodna! sa posebnim uslovima
sedimentacije! koji uslovljavaju zonarni raspored klastinog materijala pesak i ljunak su
uz obalu! a finiji sedimenti u dubljim delovima basena. ;edimenti su malih debljina! a
njihovi glavni lanovi konglomerati! razliite vrste peara! gline i alevroliti! karbonatne
stene3 uglavnom laporci i ree krenjaci. <rganogene stene su ree nego u morskim
sredinama. Cezerske sredine su podesne za akumulaciju biljnog materijala i postanak
ugljeva! pa je najve$i broj dananjih ugljonosnih basena jezerskog porekla.
3$ovarne sredine imaju nizak vodeni stub. <brasle su raznovrsnom vegetacijom. Aoda
je u njima staja$a i bez cirkulacije! a sedimentacija ograniena na stvaranje mulja! koji
prekriva humusnu i tresetnu materiju od koje nastaju razliite vrste ugljeva.
Cezersko3movarna sedimentaciona sredina
>eomorfoloki agens je staja$a voda.
6orfoloki oblici jezerske terase *pluvijalna jezera3 pod uticajem klimatskih kolebanja u
pleistocenu! pluvijalna i interpluvijalna+.
%aslage preteno sitnozrni klastiti! laporci i krenjaci.
Eosili dobro ouvani! mekuci! ostrakodi! ribe! kopneni kimenjaci i kopnene biljke.
Aidljiv je bogat palinoloki materijal.
Arheoloka nalazita su brojna.
3lacijalne sredine sedimentacije nalaze se u neposrednoj blizini gleera! tako da su od
sporednog znaaja za postanak sedimenata. >lavni produkti su morene! materijal
heterogenog sastava bez jasne slojevitosti.
>lacijalna sedimentaciona sredina
>lavni antropoloki agens je led *sonica3 ispod leda se topi voda i ona deluje+.
>eomorfoloki oblici morene! eskeri 3pravi ili vijugavi grebeni dugaki i nekoliko
stotina km3nastaju radom sonice! drumlini :nagomilavanja fluvioglacijalnog materijala
izduena u pravcu kretanja leda.
%aslage til! tilit *nesortirani! nezaobljeni! neslojeviti! zrna sa uglaanom povrinom i
strijama+.
Eosili samo ostaci krupnih sisara u ledu. Polen se moe na$i u sporama u ledu i
sedimentima lednikih jezera.
Arheoloka nalazita &ceman *retko+. %ajvanije je da pravimo razliku izmeu
geomorfolokih oblika i stena. >eomorfoloki oblici su eone morene! a til je stena.
Periglacijalne sedimentacione sredine
>lavni geomerfoloki agens je mraz! vetar i voda.
>eomorfoloki oblici poligonalna tla! tzv. kameni prstenovi! nastaju zbog nepravilnih
vremenskih uslova i mraza.
%aslage dejstvom mraza *ledeni klinovi! solifikacija :teenje tla na padinama!
krioturbacija+! dejstvo vetra *les+! dejstvo vode *periglacijalne rene terase+! varve
*trakaste gline u periglacijalnim jezerima+! les *lesne zaravni+ i lesoidi *padinski les!
barski les+.
Eosili kopneni puevi i sisari u lesu.
Arheoloka nalazita Paleolitska u lesu. ;matra se da se u holocenu les vie ne stvara! te
stoga lesna nalazita naje$e potiu iz pleistocena.
3-ustinjske sredine su vezane za predele izrazitog delovanja vetra kao geolokog faktora.
5u je ve$e isparavanje od koliine padavina. Produkt taloenja je pesak! slojevitost
okarakterisana izvesnim nedostajanjem sedimenata! usled seoba materijala! u kome se
zapaa ukrtena sedimentacija koja je posledica strujanja vazduha i transporta materijala.
Pustinjska *aridna+ sedimentaciona sredina
>eomorfoloki agens je vetar! bujice! fiziko3hemijsko raspadanje.
6orfoloki oblici dine! vadi *povremeni reni tokovi! sabka *povremena slana jezera+
%aslage dobro sortirani klastiti *pesak i alevrit+
Eosili nema ih u pustinjskim peskovima! u lesu ima kopnenih pueva! sisara i polena.
3%esne sredine sedimentacije su vezane za rad vetra tj. eolske erozije. 5alog se sastoji od
najfijinijeg prainastog materijala : lesa! koji nema izraenu slojevitost.
".,orske sredine sedimentacije najznaajnije su za stvaranje sedimentnih stena.
8avisno od zone sedimentacije u morskom prostoru! izdvajaju se razliite morske i
okeanske sredine sublitoralna! epikontinentalna i dubokomorska.
-.)relazne ili meovite sredine sedimentacije obuhvataju oblasti u kojima je salinitet
vode u opadanju prelaskom ka slatkim vodama. ;edimenti su posledica ili abrazije mora!
ili erozije povrinskih teku$ih voda. Einozrni su gline! krenjaci! soli! gips! razni talozi! a
grubnozrni konglomerati! bree! ljunkovi! peskovi i dr.
7utzer je podelio *@nviroment and ArchaeologR+ arheoloka nalazita na
3povrinska
? geolokom kontekstu to su
3aluvijalna
3jezerska
3eolska
3padinska
3pe$inska
3priobalna
8a sedimentacione sredine vezane su neke karakteristine naslage. 5ipovi naslaga
3eluvijalne *fiziko3hemijsko raspadanje+
3koluvijalne *padinske3 pod uticajem gravitacije+
3aluvijalne *rene+
3proluvijalne *bujine+
3jezersko3movarne
3glacijalne
3eolske *transport vetrom+
3pe$inske
3tehnogeneNantropogene *radom oveka+
3vulkanske
3marinske
.. )etrologija, petroloke analize, utvr!ivanje vrste i porekla materijala
Petrologija izuava postanak! sastav! osobine i nain pojavljivanja stena u 8emljinoj kori.
Prema nainu postanka sve stene su podeljene na tri osnovne grupe magmatske!
sedimentne i metamorfne. $agmatske su nastale kristalizacijom i ovr$avanjem magme
bilo u samoj zemljinoj kori ili na njenoj povrini. Sedimentne stene su nastale taloenjem
razliitih materijala u vodenim sredinama uglavnom. 5aj materijal vodi poreklo od
mehaniki zdrobljenih stena ili je produkt hemijskih! odnosno organogenih procesa. ?
8emljinoj kori se sedimentne stene javljaju u vie slojeva! pa je slojevitost jedna od
njihovih glavnih osobina. Prema nainu postanka i poreklu materijala! sedimentne stene
mogu se podeliti u tri osnovne grupe
1.me+anike ili klastine nastale taloenjem stena i cementacijom estica i komada
raspadnutih stena. %aje$e su u zemljinoj kori. ? njih spadju
3psefiti i psefitoliti! veliine zrna iznad " mm drobina! ljunak! konglomerat! brea
3psamiti i psamitoliti! zrna veliine /!/43" mm kojima pripadaju pesak i pear
3alevriti i alevroliti! zrna veliine /!//43/!/4 mm sa glavnim predstavnicima alevrit!
alevrolit! les
3peliti i pelitoliti! zrna ispod /!//4 mm mulj! gline! glinci
". +emijske i organogene stene *biohemijske+ su produkti taloenja organogenog! biljnog
i ivotinjskog materijala i hemijskog taloga! koji se naje$e javljaju zajedno! ree kao
posebni produkti sedimentacije. <ve stene obuhvataju karbonatne3 krenjake! laporce!
dolomite! biga! pisa$u kredu! evaporite ili soli! gvoevite stene i silicijske stene3 lidit!
dijatomejska zemlja! ronac
0. metamorfne stene su nastale sloenim fiziko3hemijskim procesima! koji dovode do
potpuno ili delimine izmene hemijskih! fizikih i paragenetskih osobina ranije stvorenih
minerala i stena. 5i procesi se odvijaju u dubljim delovima litosfere. <snovni faktori
preobraaja su pritisak i temperatura. ? metamorfne stene spadaju filiti! kriljci! gnajsevi!
amfiboliti i amfibolitske stene! mermeri! kvarcit i dr.
;edimentologija je deo petrologije. Aano je u arheologiji odrediti materijal od kojeg su
izraeni artefakti! njegove karakteristike i njegovo poreklo. 6etodi ispitivanja stena
mogu biti makroskopski i laboratorijski.
Konac *chert+ je kompaktna silikatna sedimentna stena koljkastog preloma! izraena
preteno od kvarca i kalcedona. Cavlja se u tankim slojevima ili bancima! kvrgama ili
soivima u krenjacima. Konac je naje$e kori$ena sirovina za izradu artefakata od
okresanog kamena. #remen *flint! fr. ;ileS+ je sirovina za izradu artefakata od okresanog
kamena! preteno ronac! dobrog kvaliteta. #remen je arheoloki laiki termin za ronac!
nije petroloki.
6agnezit : Antonovi$ '.! H of -ight ;tone in the Jentral 7alkans %eolithic! ;tarinar
F-A&&&! 0030)
Opsidijan/ *ripkovi0 B., "111. 2loga opsidijana u neolitu, utilitarni predmeti ili
sredstva presti3a, 4lasnik #% 1.: "1/"(
<psidijan : lapis opsidianus je prirodno vulkansko staklo! crne! sivo3crne ili mrke boje.
%astaje hlaenjem lave u odreenom temperaturnom ritmu. %jegova upotreba proizala
je iz mehanikih svojstava slinih kremenu. u Anadoliji je kori$en za izradu ogledala. u
bronzanom dobu @geje za izradu peata i vaza.
?potreba opsidijana je zasnovana na
tehniko3upotrebnim i estetskim kriterijumima. %aini nabavljanja opsidijana su se
menjali direktna ekspolatacija! s jedne strane i sloeni mehanizam razmene s druge
strane. 5amo gde su postojala izvorita opsidijana! on je bio glavni materijal za
okresivanje orua zbog mogu$nosti neprestanog obnavljanja istroenih ili izgubljenih
alatki. 5amo gde nije bilo leita! trgovina opsidijanom je bila trino formirana i zavisila
je od univerzalnih ekonomskih principa kvaliteta! upotrebne vrednosti! odnosa ponude i
potranje. <granien broj leita i velike razdaljine stvrstavaju opsidijan u egzotinu
robu! u grupu sa bakrom! zlatom! $ilibarom! ;podRlus koljkama i dr. Pored toga! ovi
predmeti su roba prestinog karaktera. ;tarevaka i vinanska kultura! datovane od
B"//39///. godine! sa izraenom genetskom vezom! koriste opsidijan! ijih izvorita
nema na centralnom 7alkanu! a hemijski sastav ukazuje na karpatsko poreklo. Potreba za
kremenom regulisana je na matinom podruju! eksploatacija je bila direktna rudarenje
ili sakupljanje nanosa iz reka. 5im pre to je kremen bio lako dostupan! oekuje se da je
opsidijan imao ve$u vrednost. ? vinanskim naseljima e$e se javlja opsidijan nego u
starevakim. ? Aini tragova opsidijana je nalaeno u zemunicama! ku$ama! a
arheoloki kontekst ukazuje da opsidijan nije imao nijednu drugu funkciju osim one u
svakodnevnom ivotu.
Ako poredimo opsidijan i ;pondRlus koljku! vide$emo da su oba artikla dobavljana iz
daleka i bila predmet razmene sirovina neolitskih i eneolitskih zajednica sve do
centralno3balkanskog i zapadno3evropskog prostora.
<d ;pondRlus koljke pravljene su narukvice! perle! privesci i nalaeni kao grobni
inventar. <psidijan! meutim nije bio kori$en kao deo grobnog inventara niti se njegov
nain deponovanja poklapa sa deponovanjem egzotine robe drugih vrsta. Poetak
upotrebe opsidijana vezuje se za pojavu proizvodnje hrane kao nove strategije opstanka!
koja je otrgla oveka od puke zavisnosti u odnosu na prirodu i njene resurse. 6ada je
opsidijan kori$en i ranije! u srednjem i gornjem paleolitu i mezolitu! u ve$em obimu se
javlja tek sa nastupom neolitskih kultura. 5ada se vaenje ovog kamena intenziviralo i on
postaje jedan od predmeta trgovine. ? kasnom neolitu razvojem prekomorske plovidbe!
opsidijan sa 6elosa dostie do lokaliteta na grkom kopnu i do zapadne Anadolije.
6eloski opsidijan se sre$e jo u mezolitskim slojevima iz pe$ine Erankti. Postoje
neposredni dokazi o tome da je opsidijan iz kapadokijskih i jermenskih izvora bio
prisutan na obalama -evanta. <padanje! pak! uloge opsidijana u vezi je sa pojavom i
kori$enjem metala. ? distribuciji opsidijana postojala je izvesna regionalizacija!
nametnuta ogranieno$u leita na tri prostora
3egejski
3zapadno3mediteranski
3karpatski
; tim u vezi! >araanin je definisao tri kulturna kompleksa balkansko3anadolski!
zapadno3mediteranski i podunavski kompleks. <d njih jedino je podunavski bio bez
nalazita opsidijana! ali je bio najblii karpatskim izvorima sa kojima je ostvarivao dobru
komunikaciju. ? 7osni! na lokalitetima #akanj i <bre! pored opsidijana poreklom sa
#arpata! sre$e se i opsidijan sa ;ardinije! to pokazuje susretanje podunavskih i zapadno3
mediteranskih uticaja. ? kulturi -epenskog vira! tragovi opsidijana su neznatni! u
starevakoj neto e$i! ali neznatni u odnosu na kulture u >rkoj toga vremena.
%a 7alkan je opsidijan dopro posredstvom #ere kulture! a mezolitskim zajednicama
toga vremena opsidijan kao materijal nije bio toliko zanimljiv obzirom da kod njih u
okresanoj industriji dominiraju silikatne stene krenjakog porekla iz renih depozita. ?
samoj Aini opsidijan dominira sa 1/2 u okresanoj industriji! a u viim slojevima!
pojavom novog tehnolokog zaokreta : upotrebe bakra! njegova koliina opada.
&ako je opsidijan vrlo estetski atraktivan! i budu$i dobavljan sa velikih udaljenosti! moe
se pretpostaviti njegov status egzotinog predmeta trgovine *prestine robe+! ali u
arheolokom kontekstu se ne vidi njegova drugaija uloga od iskljuivo upotrebne *nema
ga u grobovima! ostavama!...+.
&. )edologija, pedoloki horizonti i tipovi tla
8emljite je specifina prirodna tvorevina nastala na odreenom geolokom supstratu pod
uticajem fizikih! hemijskih i biohemijskih procesa. 5o je trofazni sistem koji se sastoji iz
vrste faze *mineralni i organski deo+! tene faze i gasovite faze. 8emljite ne nastaje
taloenjem.
Pedogenetski inioci geoloka podloga! biljni i ivotinjski svet! klima! reljef i vreme.
Iorizonti su pedogenetske tvorevine nastale pod uticajem procesa eluvijalno3iluvijalne i
bioloke migracije materije po dubini zemljita *ne treba ih meati sa stvarnim
slojevima+.
@luvijacija i iluvijacija
Pedogenetski procesi utiu na stvaranje horizonata u profilu zemljita
1. humifikacija : nastanak humusa
". eluvijacija : ispiranje materijala *voda ih nosi u nii sloj+
0. iluvijacija : akumuliranje materijala ispranog iz eluvijalnog horizonta
9. lesiviranje ili merizacija : eluviranje nerazorenih estica
4. oglejavanje : procesi pod uticajem podzemnih voda
Pedoloki horizonti se obeleavaju velikim slovima A! 7! >! J
Iorizont A je obavezni lan razvijenog zemljita i to je horizont eluvijacije *ispiranje+.
A/ : pothorizont umske prostirke ili stepske ledine *prirodna vegetacija+
A<K : oranica
A1 : humusno3akumulativni pothorizont
A" : pothorizont ispiranja
*A+: povrinski horizont genetski nerazvijenih zemljita
Iorizont 7 je horizont iluvijacije *nagomilavanje materijala iz eluvijacije+.
71 : pothorizont iluvijacije humusa
7" : pothorizont iluvijacije oksida gvoa i aluminijuma
7"Ja : pothorizont iluvijacija karbonata
Iorizont > : horizont gleja *zona stagniranja podzemne vode! anaerobnih uslova i
redukcije gvoa i mangana+
>p : pothorizont oksidacije
>r : pothorizont redukcije *trajno anaerobni uslovi+
Iorizont J : matina podloga
Pogrebena zemlja *barried soil+ zemljita formirana u prolosti
3stratigrafski markeri
3rekonstrukcija topografske povrine
3rekonstrukcija klime i vegetacije
#lasifikacija zemljita *red! klasa! tip! podtip! varijetet i forma+
,ernozem *na lesu+ A i J! A! AJ! i J
;monica A i J. %aje$e blago valoviti reljef na nadmorskoj visini "// : B// m!
geoloku podlogu naje$e ine jezerski tercijarni sedimenti! uglavnom gline. ? vlanom
delu godine imalu smolast izgled usled anaerobnih uslova i bubrenja gline! a u sunom se
stvaraju pukotine i meaju sa humusno3akumulativnim i drugim horizontima.
Jrvenica Profil A : *7+ : J. Podloga krenjaci. #lima je mediteranska
Podzol etinarske ume i tresivo! hladna i vlana klima. Kazvija se na supstratu bogatom
;i. Iorizonti A! 7 i J.
5. )rocesi formiranja nalazita
Keljef
8ato je potrebno da poznajemo reljef ukoliko se bavimo arheologijomH
1. 'a bi smo pronali arheoloki lokalitet. ?spena prospekcija podrazumeva poznavanje
reljefa i osobina sedimentacione sredine u kojoj se vri.
Keljef i geomorfoloki oblici pokrivaju tj. otkrivaju naslage odreene starosti.
>eomorfoloki oblici mogu biti slini arheolokim nalazitima.
". 'a bi smo razumeli poloaj arheolokog lokaliteta.
Poloaj stanita i organizacija ivota na stanitu zavisi od karakteristika reljefa *blizina
vode! preglednost! zati$enost od vremenskih nepogoda! odbrambene mogu$nosti! blizina
obradivih povrina! blizina resursa! poloaj u odnosu na komunikacije! osunanost...+
0. 'a bi smo razumeli promene u reljefu od vremena koje prouavamo do danas. Keljef
se menja.
Keljef je spoljanji izgled zemljine povrine. Prouavanjem reljefa bavi se
geomorfologija. >eomorfologija prouava povrinski oblik zemlje! geomorfoloke karte
rade geografi. Prirodne sile koje uestvuju u stvaranju i menjanju reljefa su endogene
*unutranje+ i egzogene *spoljanje+ geoloke sile. @ndogene sile su pokreti koje
prouzrokuje zemljina tea! strujanje magme i drugi inioci iz unutranjosti zemljine kore.
Promene u litosferi! ali i na zemljinoj povrini. @gzogene sile su spoljanjeg porekla iz
atmosfere! hidrosfere ili biosfere! a njihovo dejstvo se ogleda u razaranju stena i
prenoenju i taloenju sedimenata koji su tim razaranjima stvoreni *suneva energija!
voda! vetar! led i zemljina tea+.
Po veliini *odnosno visinskoj razlici+ oblici reljefa mogu se podeliti na vie grupa
3oblici & reda su kontinenti i okeani *tzv. <roreljef+. %astaje tokom desetina miliona
godina npr. alpska orogeneza : tokom mezozoikaH
3oblici && reda su planine! visoravni i nizije *makroreljef+. 6enja se tokom miliona
godina! ve$ina reka su pliocenskog porekla.
3oblici &&& reda su bregovi! rtovi! doline! uvale *mezoreljef+! nastaje tokom nekoliko
hiljada godina.
3oblici &A reda3 svi oblici sa visinskom razlikom manjom od 1 m *mikroreljef+. menja se
trenutno! pred naim oima.
Aelike katastrofe brzo menjaju reljef *zemljotresi! vulkanske erupcije! ...+.
6etodi prouavanja reljefa
Prospekcija
3daljinska detekcija je prospekcija analizom aerosnimaka satelitski snimci! avio snimci!
aerosnimci! stereopar! stereoskop.
3topografski izraz *pozitivni i negativni oblici u reljefu+
3 ton *boje stena i tla! vlanost! osvetljenost+
3vegetacija
'rugi metod prospekcije je >&; : geografski informacioni sistemi kompjuterska
tehnologija za skladitenje prostornih podataka u obliku karata.
3skladitenje i analiza klasinih kartografskih podataka i parametara ivotne sredine
3organizacija i interpretacija podataka! korelacija podataka! predvianje...
'art37rem3H 6ita nam nije jasno iz predavanja
11. )rocesi modifikacije i destrukcije nalazita
8a vreme i nakon formiranja arheolokog nalazita deluju procesi destrukcije koji
arheoloki zapis sve vie osiromauju. %asuprot destrukciji je konzervacija arheolokih
nalazita! predmeta! materijala.
Eaktori modifikacijeNdestrukcije mogu biti
3skup faktora koje proizvodi ovek
3skup faktora koje proizvodi prirodno okruenje
;kup faktora koje proizvodi ovek *7utzer! 1)(1.+
1. primarna kulturna depozicija *neporeme$eni tragovi aktivnosti+
". sekundarna kulturna depozicija *ponovna upotreba predmeta! objekata ili prostora!
bez obzira na vreme i aktere+
0. kulturni poreme$aji *reorganizacija ili uklanjanje arheolokog materijala pljaka
grobova! sakupljanje tzv. lepih nalaza! oranje! izgradnja savremenih objekata+
;kup faktora koje proizvodi prirodno okruenje
3tip sedimentacione sredine
3pohranjivanje
3stabilnost podloge
3fiziko3hemijski uslovi sredine
3ivotna zajednica
3pretaloavanje
Kasipanje pre pohranjivanja.
Kasipanje *disperzija+ predstavlja primarne horizontalne pokrete povrinskih agregata
koji pogaaju deli$e razliite mase i oblika! u razliitoj meri i imaju za posledicu
poreme$aj ili nestajanje prvobitnih mikroprostornih odnosa. <vo se odnosi na pokretni
arheoloki materijal.uzroke takvog poreme$aja nalazimo u geomorfolokih procesima!
kao i agensima gravitacija! vodeni tok! mraz *npr. 5oralba u Dpaniji! Ael itd.+! vetar itd.
Eiziko :hemijski uslovi
>lavne osobine sredine taloenja su kiselost *ph vrednost+! oksidacija i temperatura.
5iselost sredine izraava se vrednostima ph na skali od 1 3kisela sredina do 19 3alkalna ili
bazna! esto visok sadraj JaJ<0. %eutralna ima vrednost ph 1.
1ksidacija podrazumeva aerobne uslove tj. prisustvo kiseonika koji uzrokuje intenzivno
raspadanje. ? anaerobnim uslovima dolazi do konzervacije.
Temperatura visoka temperatura takoe moe izazvati raspadanje jedne vrste materijala
ili konzervaciju drugih.
5isela aerobna sredina podrazumeva vrednost phT4!4. 5u ima malo hranljivih materija!
sedimenti su provetreni! a kiseonik slobodan za direktne hemijske reakcije i aerobne
organizme. 7ioloka aktivnost je u ovakvoj sredini slaba! a intenzivno ispiranje
mineralnih materija. -juture i kosti kao organske materije bivaju rastvoreni! dok se
polen! ugljen! fitoliti *silikatni skelet trava+! kremirane kosti! dijatomeje ponekad mogu
ouvati.
)lkalna aerobna sredina podrazumeva vrednost phP1!4. Prisutno je dosta hranljivih
materija. 5o su karbonatni provetreni sedimenti. 7ioloka aktivnost ovde je intenzivna!
kao i akumulacija mineralnih materija. <d temperature i sadraja kiseonika zavisi
konzervacija organskih materijala *via temperatura i vie kiseonika svakako utiu na
intenzivnije raspadanje organskih materija+. <rganska materija se brzo raspada! kost
moe da se ouva! kao i ljuture molusaka! ugljen! ostaci biljaka u karbonatnim talozima
*travertin+.
=eutralna aerobna sredina podrazumeva vrednost ph od 4!4 do 1!4. organske materije se
teko ouvaju za razliku od ugljena! kosti i ljuturica koje mogu da se ouvaju.
)naerobna sredina je sredina bez slobodnog kiseonika i mikroorganizama koji razlau
organske materije. 6ogu se odrati sve vrste materijala. 5akvi anaerobni uslovi sre$u se
na dnu bunara! jeterskim sedimentima! zatrovanim sredinama! katranskim jamama!
mumifikacijama u pustinjskim oblastima! permafrostu itd.
-ostdepozicioni poreme@aji se javljaju kod pogrebenih nalazita! odnosno nalazita u
geolokom kontekstu. 5o su preteno vertikalni pokreti pogrebenih agregata! koji na
razliite naine pogaaju deli$e razliite mase! oblika i vrste materijala! a za posledicu
imaju promene orijentacije! vertikalnog i horizontalnog poloaja. 5e promene menjaju ili
unitavaju prvobitne odnose deli$a u prostoru. Poreme$aji deli$a u prostoru mogu biti
delimini : distorzija ili potpuni. 6ogu biti izazvani fizikim *mehanikim+ i organskim
procesima.
Pod pedogenetskim procesima podrazumevaju se dejstvo mraza! ledeni klinovi!
poreme$aji pod uticajem dejstva gline i soli! bioturbacija! mikrotektonske deformacije i
pretaloavanje.
"ejstvo mraza ili krioturbacija podrazumeva naizmenino smrzavanje i odmrzavanje
sedimenata. 8bog razliite plastike i hemijskog sastava sedimenata dolazi do njihovog
nepravilnog meanja tj. uzdizanja i upadanja pojedinihdelova. Cedna vrsta krioturbacije je
involucija 3na profilu se javlja u vidu malih nabora unutar sloja. pod dejstvom mraza
jezici finozrnog ili krupnozrnog materijala utisnuti su u aktivni sloj iz podinskog
sedimenta.
%edeni klinovi usled mraza dolazi do pucanja sedimenata koji se u toplim sezonama
ispunjava vodom. ?koliko takva klima potraje! vremenom se ire i produbljuju ledeni
klinovi! a nakon prestanka procesa! ispunjavaju mlaim sedimentom. 'ubina im moe
biti 934 m! a ponekad i do 1/ m.
-oreme@aji usled bubrenja gline i soli. ;uenjem i kvaenjem soli ili gline dolazi do
promene volumena! te se materijal izbacuje na povrinu pucanjem pri suenju. >lina je
nepropusni materijal! koji sakuplja vodu! iri se i bubri! a kada voda isparava! glina puca.
%aslage soli koje imaju ogranieno rasprostiranje! prilikom bubrenja formiraju brdaca.
Bioturbacija podrazumeva delovanje organizama na nalazitima kao to su glodari
*krotovineH+! jazavci! lisice! medvedi! milipedi *transportuju organski materijal nanie!
npr. 9 m kroz suve pe$inske sedimente+! crvi *riju zemlju i nose je na povrinu tako da se
originalna povrina pomera nanie do 0/ cm dubine+! termiti *termitnjaci sadre
mineralne materije sa dubine od (m! i prave tzv. kamene linije+! u ,atal Iujuku :
tekunice! korenje drve$a i trava.
$ikrotektonske deformacije podrazumevaju diferencijalnu kompakciju! mikrorasede!
mikronabore i deformacije pod uticajem zemljotresa.
-retalo8avanje je prenoenje materijala sa jednog mesta na drugo i formiranje novog
sloja. &ma dve komponente auto+tonu3 fosili ili arheoloki materijal i alo+tonu3 polen
prenoen iz neke druge ivotne sredine. ;oliflukcija je proces teenja tla pod uticajem
gravitacije nakon smrzavanja i odmrzavanja povrinskog sloja. #oluvijalni procesi
odnose se na nestabilne padine pod uticajem gravitacije : klienje tla! bujine suspenzije
itd.
<uvanost nalaza zavisi od kompleksa antropogenih! biogenih i fiziko3hemijskih uticaja
koji deluju direktno na nalazite! kao i perifernih geomorfolokih procesa koji pospeuju
njihovo dejstvo.
6ikromorfologija prouava neporeme$eni materijal u tankim presecima. <mogu$ava da
se osobine tla i sedimenata prouavaju pod mikroskopom u originalnom rasporedu i
poloaju.
11. )alinologija i palinoloke analize
Paleontoloke metode podrazumevaju determinaciju mikropaleontolokih ostataka na
osnovu kojih se vri rekonstrukcija uslova ivotne sredine. Postoje paleobotanike i
paleozooloke metode. Paleobotanike metode su zasnovane na prouavanju fosilnih
ostataka biljaka
- listova
- semenja i plodova
- spora i polena
- dijatomejskih algi
Paleobotaniki ostaci predstavljaju jedan od najznaajnijih parametara za pra$enje
klimatskih promena. Analiza se svodi na analizu
3 makroflore prouavanje fosilnih ostataka listova! plodova! semenja u sedimentnim
stenama i
- mikroflore analiza spora i polena koja predstavlja jedan od najvanijih
paleobotanikih i paleontolokih metoda za odreivanje i istraivanje kvartrarnih
naslaga
Polen i spore U palinomorfe. Princip se sastoji u tome da ve$ina biljaka drve$a! grmlja i
trava emituje ogromne koliine spora i polena kao rasplodne elemente. Polen je cvetni
prah semenih biljaka. ;pore su specijalne $elije ili grupe $elija koje biljke stvaraju pri
bespolnom razmnoavanju. ;pore se odnose na nie biljke kao to su paprati! alge!
rastavi$i! a polen na vie biljke! golosemenice i skrivenosemenice *drve$e! trave+.
#arakteristike polena i spora veliina spora i zrna polena iznosi od /!/1 do /!1 mm!
apsolutna teina reda 1/
: )
g. <ne se vetrom mogu lako preneti na velike udaljenosti.
<blik i morfologija spora i polena razliitih biljaka se razlikuju i preteno se lako
odreuju do roda! a u nekim sluajevima i do vrste. <tporni su na spoljanja razaranja u
uslovima ograniene oksidacije. %ajlake se mogu ouvati u sedimentima finijeg habitusa
sa pove$anim sadrajem organske materije *barski ugljevi! treset! ugljevite gline+! esto u
glincima! laporcima! krenjacima i sitnozrnim pearima! a vrlo retko u lednikim!
fluvioglacijalnim i svim gruboklastinim sedimentima *bree! konglomerati i sl.+.
Palinoloka analiza podrazumeva uzorkovanje! laboratorijsku obradu uzoraka
*maceracija3 izdvajanje iz sedimenata hemijskim rastvaranjem organske i neorganske
materije+! izradu mikroskopskih preparata! kao i statiku obradu i grafiko predstavljanje
rezultata analiza.
Palinoloki spektar ili palinoloki dijagram podrazumeva grafiki predstavljene rezultate
polenske analize iz jednog uzorka. &zrauje se kada je identifikovano 1//3"// zrna.
<dreuje se procentualno ue$e pojedinih tipova spora i polena u odnosu na njihov
ukupan broj *po pravilu vie od "//+.
%a osnovu palinolokog spektra precizira se karakter vegetacije i relativna starost
naslaga. ?tvruje se i odnos izmeu toplih i hladnih formi i na taj nain rekonstruiu
klimatski uslovi.
Palinoloki dijagram podrazumeva grafiki predstavljene rezultate analiza polena i spora
iz serije uzoraka na apscisu se nanosi procentualno ue$e pojedinih tipova palinomorfi!
a na oordinatu geoloki profil sa naznaenim dubinama. Pokazuje sukcesivne promene u
sastavu i paleoekolokim karakteristikama vegetacije neke oblasti.
<teano je razlikovanje polenskog spektra pojedinih epoha u kvartaru sa slinim
klimatskim uslovima! npr. dva poslednja glacijala. 8bog toga je potrebno kombinovati
palinoloke analize sa drugim metodama zarad ve$eg stepena sigurnosti.
7etula 3 breza
;aliS 3 vrba
Pinus : bor
Picea : smra
Abies : jela
Vuercus : hrast
JorRlus : leska
JarRa : orah
Acer : javor
Populus : topola
Jastanea : kesten
Alnus : jova
5ilia : lipa
?lmus : brest
Eagus : bukva
Jarpinus : beli grab
Artemisia : pelin
;phagnum : tresetnica
>rammae : trave
Prirodna vegetacija 7alkanskog poluostrva i razvoj kroz holocen.
Pionirski borovi! borovo : brezovi umarci *pleistocenske tajge i tundre+! li$ari *brest!
lipa! hrast! crni grab : kasni glacijal+.
3meovita uma hrasta *poetak holocena+
3kratka prelazna faza leske
3faza bukve
3vrhunska jelovo : bukova faza *atlantik+
Analiza dijatomeja podrazumeva odreivanje taksonomskih kategorija familija! rodova!
vrsta silicijskih algi deponovanih u renim! jezerskim i movarnim basenima. 'ijatomeje
su mikroskopske jedno$elijske alge koje izgrauju silikatni zatitni oklop! koji se ouva u
fosilnom stanju. Wive u slanoj! brakinojH i slatkoj vodi. 5akoe ih ima i u teku$oj i
staja$oj! toploj i hladnoj! pa ak i u vlanom tlu. 8a biostratigrafiju i paleoekologiju su od
znaaja fosili.
'ijatomit je sediment koji je nastao taloenjem silikatnih oklopa dijatomeja na velikoj
dubini u okeanima i jezerima. Podaci koje nam one daju se kvantitativno obrauju i
prikazuju na dijagramima.
6akrobiljni ostaci podrazumevaju semenke! plodove! kotice! plevu! stabljike! li$e!
korenje! krtole i delove stabla.
6etode sakupljanja mogu biti runo sakupljanje *delovi drveta+! suvo prosejavanje!
vlano prosejavanje i flotacija. ;trategija sakupljanja zavisi od vrste iskopavanja i ciljeva
istraivanja. Elotacija je osnovna metoda sakupljanja arheobotanikog materijala. 5o je
tehnika izdvajanja organskih ostataka iz zemlje! odnosno sedimenata! potapanjem u
tenost *vodu+! pri emu makroostaci biljaka *seme i plodovi+ i sitni fragmenti kostiju!
usled manje specifine teine i povrinskog napona isplivaju na povrinu. &spiranje ili
vlano prosejavanje primenjuje se na neugljenisanimH ostacima.
%a arheolokim lokalitetima makrobioloki ostaci se javljaju ugljenisani i neugljenisani.
?gljenizacija podrazumeva dugotrajno i postepeno zagrevanje do "//
/
J! bez ve$eg
prisustva kiseonika. Aidljivi su tragovi poara! loenja! kuvanja i zagrevanja itarica radi
odvajanja pleve od semena. %eugljenisani makrobioloki ostaci mogu se ouvati u
posebnim uslovima konzervacije! npr. bez prisustva vazduha u vodi ili tresetitima.
mineralizovani u vlanim zemljitima uz prisustvo soli kalcijuma i fosfora. mumificirani
u izrazito suvim sredinama. %eke vrste skoro nikad nisu izloene ugljenizaciji vo$e!
zainsko bilje! neki korovi! mahovine i gljive. <d izuzetnog znaaja za identifikaciju
pojedinih makrobiolokih ostataka su otisci u keramici i ku$nom lepu.
1". #rheo'otanika, metode sakupljanja i prouavanja 'iljaka
7iogenu komponentu ivotne sredine ine biljne i ivotinjske zajednice. Peleobotanika
prouava biljni svet u geolokoj prolosti! a arheobotanika biljne ostatke sa arheolokih
lokaliteta.
Arheobotanika daje odgovore na pitanja
1. >ajenje biljaka. #oje je biljke ovek gajioH #oji je stepen domestifikacije gajenih
vrstaH #ako su one kori$eneH3 njihova funkcija u ishrani! farmaciji! graditeljstvu
itd.
". 'ivlje vrste. #oje biljne vrste je ovek koristio eksploatacijom resursa u ivotnoj
srediniH #oje je biljne vrste sakupljao i kako ih je koristioH
0. >de su ljudi gajili biljke u postoje$em okruenju i na kom prostoru su ih
sakupljali : u okviru naselja! okolini naselja ili iz udaljenijih oblasti.
9. #akva je bila okolna vegetacija u postoje$em okruenju panjaci! obradiva ili
movarna zemljita! umeH
4. Promene u vegetaciji i eksploataciji biljaka tokom trajanja naselja ili kulture u
iroj oblasti.
B. 5afonomija i kontekstualna analiza
Dta sve moe da se ouvaH 'rveni ugalj! semenke! plodovi! tekstil! smola! drvo! polen!
spore. Pod mikrobiljnim ostacima podrazumevaju se polen i spore! dijatomeje! a pod
makrobiljnim drvo! semenke! plodovi! listovi. ;vaki tip biljnih ostataka trai posebne
metode istraivanja. )ntrakologija prouava drveni ugalj! ksilotomija drvne ostatke!
karpologija prouava plodove i semenke! a palinologija polen i spore.
1-. )oeci uzgajanja 'iljaka, divlje i doma0e vrste penice
Potrebno je problem domestifikacije posmatrati kroz ekoloke uslove poljoprivreda kao
sastavni deo prirode u kojoj se odvija. #ultivacija biljaka i domestifikacija ivotinja
mogu se posmatrati kao delovi datih ekosistema. 6ogu$e je razgraniiti specijalizovane
lovce praistorijskog i istorijskog vremena iji je opstanak zavisio od lova na nekoliko
divljih vrsta i zajednice lovaca3sakupljaa3ribara iji je opstanak zavisio od ireg spektra
biljnih i ivotinjskih vrsta. 'akle! razliiti ekosistemi su bili okupirani.
'omestifikacija je poela nezavisno da se razvija! na nekoliko razliitih mesta u razliito
vreme. Posebne familije divljih biljaka su domestifikovane
3graminae : trave
3leguminosae : graak! pasulj
Postoje tri regiona od kojih je krenula domestifikacija
1. #ina
". jugozapadna Azija sa @giptom
0. intertropska Amerika
;akupljaka aktivnost nije nestala! a mnogo divljih biljaka nikada nije domestifikovano.
7iljke koje jesu domestifikovane morale su imati neko svojstvo koje je indukovalo
njihovu domestifikaciju. & pre kultivacije! ovek je mogao delovati kao pokreta ekoloke
promene paljenjem vegetacije i i$enjem zarad postavljanja svojih kampova. <n je
oduvek bio sakuplja hrane. Ae$ina biljaka ;tarog sveta domestifikovana je u
suptropskim uslovima zime hladne! prolje$a vlana i jeseni! a ljeta suva i topla.
%eke biljke su bile predisponirane za kultivaciju.
Pretpostavljaju se tri faze razvoja poljoprivrede
1. sakupljanje i kolonizacija *Primitivni ljudi bili su neuredni. nije iskljueno da im
je semenje koje su sakupljali sluajno ispadalo i raslo. %akon toga su ga brali! ali
jo nije bilo tragova sejanja+
". etva
0. sejanje *?kljuuje paljiv odabir semena! pripremanje polja i bata oko stanita+
Cedan deo biljaka nije bio kultivisan direktno iz divljih! nego su postale u kasnijoj fazi
kultivacije. 5ako postoje dve razliite vrste kultivisanih biljaka

3primarne3 koje su domestifikovane direktno iz divljih biljaka3 penica! jeam! pirina!
soja! lan i pamuk. %jima moemo jo dodati kukuruz i paradajz.
3sekundarne3 porijeklom od korova koji su se meali sa kultivisanim biljkama3 ra! zob.
6nogi socijalni antropolozi su istakli da poljoprivreda nije mogla da nastane dok ovek
nije preao na sedentarni nain ivota! prevashodno ribarski. Eosilni dokazi kao to su
fosilizovani tragovi polena kukuruza iz jame blizu 6eksika! datovani na pre (/ ///
godina! pokazuju da su biljke bile dugo vremena dostupne pre nego to su kultivisane.
Postavlja se pitanje zato je oveku trebalo toliko vremena da postane poljoprivrednikH
Dta je nateralo zajednice lovaca sakupljaa da se bave poljoprivredomH Potonje
etnografske studije su pokazale da zajednice lovaca sakupljaa ne gladuju! niti je glad
glavni faktor smanjenja njihovih populacija. 5akoe! arheoloki podaci pokazuju da
ishrana neolitskih poljoprivrednika nije bolje razvijena od ishrane paleolitskih lovaca.
5ako! zemljoradnja ne donosi stabilniju osnovu za prehranjivanje! te problem njene
pojave treba posmatrati iz ire perspektive! i sa drutvenog aspekta.
#ent Eleneri smatra da su se mogle odigrati dve stvari ili promena prirodnih uslova koja
bi dovela do redukcije biljne ili ivotinjske hrane. ili demografska promena u smislu
pove$anja populacije sa kojom rastu i potrebe za hranom. Palinoloke analize i
pove$avanje veliine i broja naselja! arheoloki potvruje da su se obe pomenute stvari
desile na 7liskom istoku. 7ilo kako bilo! poljoprivredna revolucija je! zajedno sa
upotrebom alatki i otkri$em vatre! bila jedan od najznaajnijih fenomena u ljudskoj
istoriji.
'o 1///. p.n.e. osnovana su zemljoradnika naselja u planinskoj oblasti 8agros u &ranu i
&raku! junoj Anadoliji! ire$i se juno prema Palestini. 'armo u &raku! ,atal Iujuk u
5urskoj! Iadilar u Anadoliji i 7eida u Cordanu. &straivanja su ovde pokazala razvoj tri
tipa cerealija 1. jednozrne penice! ". emera i 0. dvorednog jema.
'omestifikacija modifikacija selektivnim uzgajanjem. Podrazumeva sakupljanje i
upotrebu semena i plodova divljih biljaka! potom sejanje i etvu! i na kraju selekciju i
ukrtanje. Kazlike izmeu divljih i doma$ih vrsta doma@e vrste imaju ve$e seme i broj!
zru u isto vreme! seme je golo! a klijanje uniformno! dok divlje se vrste lako rasejavaju!
zrna se gube zbog razliitog vremena zrenja! obavijena su zatitnom opnom! a klijanje
nije uniformno.
<d oko 0/// jestivih biljaka samo je "// domestifikovano! a samo desetak ini znaajan
deo ishrane.
- cerealije ili 8itarice penica! kukuruz i pirina! bogate su skrobom i proteinima i
podrazumevaju 1/2 zasejanih povrina
- e@erna trska, banana, krompir imaju dosta skroba i e$era! ali su siromane
proteinima
- soja i druge ma+unarke vaan su izvor proteina
Triticum monoccocum U jednozrna penica
%a 7liskom istoku poetkom neolita postojale su dve vrste 5riticum 6onococcum
6onococcum : pripitomljena i 5riticum 6onococcum 7oeticum : divlja podvrsta. 'ivlji
5riticum 7oeticum je verovatno predak kultivisane jednoredne penice! to se vidi iz
injenice da su divlja i pripitomljena penica morfoloki vrlo sline. 'ivlji 7oeticum
pokazuje relativno iroku oblast rasprostiranja! iri se od 8apadne Azije prema
centralnom 7alkanu. 5ako velika rasprostanjenost dovodi do toga da je divlja penica
prilagoena razliitim klimatskim i ekolokim uslovima od niskih! toplih! suvih
podnoja doline @ufrata! do hladnih kontinentalnih platoa u planinama Anadolije.
%aroito intenzivno jednozrna penica je gajena u neolitu i bronzanom dobu! a kasnije
biva zamenjena kvalitetnijim vrstama.
Triticum dicoccum U dvozrna penica! eng. emmer *obuveno zrno+
>enetske i morfoloke karakteristike pokazuju da kultivisani emer ili dvozrna penica
potie od divljeg emera 5riticum dicoccoides. 'icoccoides je ogranienije oblasti
rasprostiranja od divlje jednozrne penice. zauzima oblasti &zraela! june ;irije!
5ransjordanije! a centar je gornji deo doline Cordana! >alileja! bazaltni palatoi >olanske
visoravni! planina Iermon. Pokazuje prilagoenost bazaltnim i krenjakim stenama.
,esto se nalazi zajedno sa divljim jemom Iordeum spontaneum i divljim zobom Avena
sterilis. #ao dominantna vrsta divlje dvozrne penice na podruju ;irije i Palestine
pojavljuje se pomenuti dicoccoides! dok u 5ranskavkazu! jugo3istonoj 5urskoj i! &raku i
#urdistanu sre$emo 5.araraticum.
've su vrste 5' 'icoccum : pripitomljena i 5' 'icoccoides : divlja.
Triticum aestivum U hlebna penica
Ieksaploidna penica ili hlebna penica 5ritcum aestivum! predstavlja iskljuivo
kultivisan oblik. <na nema divlje pretke. %alazi u Anadoliji! &ranu i 6esopotamiji
pokazuju da se ova penica poela pojavljivati 13" milenijuma nakon prvih poetaka
domestifikovanja penice i jema. Ilebna penica je produkt hibridizacije i sjedinjavanja
emera i divlje diploidne biljke )egilops squarrosa. Poto se ne pojavljuje heksaploidna
penica u prirodi! izgleda je Ae.sGuarrosa namerno spajana sa emerom kako bi bila
stvorena nova vrsta. Aegilops sGuarrosa pokazuje veliki broj formi u kojima se javlja u
prirodi! na irokom prostoru. Ieksploidna penica definitivno nije mogla izolovana pre
nego to je domestifikovana u potpunosti dvozrna penica i pre nego se proirila prema
severnom &ranu i Cermeniji! jer je divlji emer bio ogranien na Palestinu i ;iriju! a
A.sGuarrosa se nije proirila na zapad prema severnom &ranu.
Ako se ovo uzme u obzir! mesto porekla heksaploidne penice bi trebalo da bude negde
izmeu jugo3zapadnog ugla #aspijskog mora.
%astala uzgajanjem 5. 5urgidum sa jednom divljom vrstom oko 91//. g. p.n.e.
&storijat pripitomljavanja penice
3jo 11 ///. p.n.e. ljudi su sakupljali i koristili za ishranu divlju penicu i jeam u dolini
Cordana! &zraelu
3za 1/ ///. p.n.e prime$eno je sakupljanje i upotreba 5riticum monoccocum na 7liskom
istoku! u severnoj ;iriji.
31(//. p.n.e. 5riticum diccocum je domestifikovan *emmer u &zraelu+
31///. p.n.e jednoredna penica u ;iriji! 5urskoj! &ranu
31///. p.n.e. neobuveno zrno emera
391//. p.n.e. kultivacija 5riticum aestivum
Cednozrna penica je verovatno pripitomljena u jugo3istonoj 5urskoj! dok je emer
pripitomljen u gornjem toku Cordana.
'ruge vrste itarica koje su uzgajane su
-anicum miliaceum U proso
Sacale cereale U ra
)ucua sativa U proso
,ordeum vulgare U jeam 3 najranije pripitomljen i manje hranljiv od penice! ali uspeva
u suvljoj klimi i manje plodnom zemljitu. #ori$en je kao hrana za ivotinje i
fermentaciju piva. 'anas se zna da je dvoredni ,ordeum spontaneum predak kultivisanog
jema Iordeum vulgare! to se vidi po istom broju hromozoma i diploidnosti. 'ivlji
jeam pokazuje ve$u rasprostranjenost od divlje penice od istonog 6editerana do
zapadno3Azijskih zemalja! prodiru$i u 5urkmeniju i Afganistan! ali ne podnosi previe
hladnu klimu i uglavnom se moe na$i na visinama manjim od 14// m. Prvobitno iz
divljeg jema nastaje dvoredni! a kasnije i estoredni jeam koji proizilazi iz dvorednog.
Poto se divlji jeam uglavnom pojavljuje u u suvim oblastima! njegovu domestifikaciju
treba vezati za suvlje regione. ? &zraelu je 11 /// godina p.n.e. sakupljana divlja vrsta! a
114/. je ona domestifikovana to je zabeleeno severno od Cerihona.
Iordeum spontaneum! 5riticum boeoticum i 5.dicoccoides su sastavni delovi sub3
mediteranskih hrastovih uma3parkova! pojasa koji ide luno uz ;irijsku pustinju i dolinu
@ufrata. ? ovom pojasu znatna koliina padavina se javlja zimi! dok je leto ovde veoma
toplo i suvo. Aegetaciju karakterie bujnost zimi i s prolje$a. Po svojoj koliini ove divlje
vrste su mogle da privuku panju njihovih sakupljaa. 'ivlje i domestifikovane vrste
penice i jema imaju uglavnom samooplodnju.
? Americi je gajen *ea $a!s U kukuruz! iji je divlji predak *ea $exicana. %ajstariji
ostaci 8ea 6eSicana zabeleeni su vezano za 4/4/. g.p.n.e.u 5eotihuakanu u 6eksiku.
Solanum tuberosum U krompir je gajen takoe u Americi! a danas u ;A' postoji ak "4/
varijeteta! dok je u Andima pre Dpanaca bilo preko 0/// varijeteta. ? @vropu je dineen u
FA& veku.
%!copersicon esculentum U paradajz potie iz 6eksika! a uzgajan je i u Andima. 5akoe
u FA& veku! on dolazi u @vropu.
? Aziji je gajen 1r!za Sativa U pirina koji zahteva toplu i vlanu klimu! i ija je
domestifikacija poela jo oko 114// g.p.n.e. u dolini Cang Jea u #ini.
;pisak literature
3,ernjavorski P. 1)0( Postglacijalna istorija vlasinskih uma! 7g
3;rejovi$ '. Arheologija i prirodne nauke! %auni skup ;A%?! "03"4 okt. 7g! %s
3Alojz Dercelj! 6etka Xulibrk Paleobotanika i arheologija
3#senija 7orojevi$ 8naaj prouavanja makrobiljnih ostataka sa arheolokaliteta
3'ubravka %ikoli$ 6ogu$nost utvrivanja praistorijskih zajednica na osnovu polenskih
analiza
Ovo samo proitaj7
8edniki i fluvio/glacijalni vodotoci
Pored reka i potoka! povremenih i stalnih vodotokova na povrini zemlje! geoloki rad
obavljaju i lednici ili gleeri! kao i fluvio3glacijalni vodotoci. 5o podrazumeva ledniku
ili glaersku eroziju! odnosno glacijaciju! a akcent se stavlja na plastine ledene mase.
-ednici kao velike mase zamrznute povrinske vode izvojene su pod nazivom inlandajs.
'anas zauzimaju prostor od oko 14 miliona km
"
.5o pokazuje ogromne razmere
geolokog delovanja samih lednika. %ajve$e mase lednika se nalaze na polovima! gde su
jasno izdvojeni lednici >rendlanda na severu i Antarktika *lednik Antarktika zahvata
blizu 10 miliona km
"
+ na jugu 8emlje. 6anje lednike mase i veiti sneg uglavnom
zahvataju planinske predele. %jihov rad! uprokos maloj povrini koju zahvataju nije
zanemarljiv! jer se bre kre$u i otapaju u niim predelima tako da u geolokom smislu
deluju i kao vrste i kao tene mase! ostvaruju$i irok proces erozije i akumulacije
razorenog materijala. 'anas lednici zahvataju "2 od ukupnog prostora koji zahvataju
vode mora i okeana. ? kvartaru! meutim! lednici su zahvatali ve$i prostor 8emlje : pre
1/ /// godina! prekrivaju$i itavu severnu @vropusa lednikom iji je centar bio na
prostoru Einoskandinavije! a prekrivao je i sve ve$e planine ukljuuju$i Alpe i Pirineje.
Pod lednicima su tada bile jo severna Azija i severna Amerika! ali i veliki deo june
hemisfere od kojeg je zaostao Antarktik. ,itav navedeni prostor bio je izloen debelim
masama lednika i podvrgnut snanim procesima razaranja stena! kako u podnoju samih
lednika! tako i na njihovim obodima. <gromne mase stene drobljene su i noene u nie
delove gde su akumulirane i stvorile su nanose drobinskog materijala irokog
prostranstva. %a mnogim mestima! naroito u predelima planinskih lednika! dubljenjem
stenovite podloge su stvarana prostrana udubljenja! od kojih danas mnoga predstavljaju
gleerska jezera. Aodotoci nastali otapanjem lednika pove$ali su bilans voda u rekama i
morima sveta! kao i akumulaciju materijla u fluvio3lednikim dolinama. 'ebljina lednika
ponegde dostie 9 /// m! a kada bi se danas otopili zaostali lednici koji prekrivaju visoke
planine i polarne oblasti! nivo svetskog mora bi se pove$ao za oko 9/m.
1. Postoje lednici planina i planinski+ dolina na Alpima ih ima na visini od "4// m! a na
Iimalajima na visini od 44// m. oni se tope i sputaju niz planine pune$i rene tokove.
". -edniki pokrovi ili lednike mase ogromni+ prostranstava postoje u polarnim
oblastima. radijalno se kre$u ka obalama ledenih pokrova. 5o su lednici pokrovnog tipa!
velikih dimenzija.
0. %ednik rendlanda zahvata 1!14/ /// km
"
povrine i (/2 ostrva >rendland. 'ebljine
je oko 1!4 km do 0 km.
9. %ednik )ntarktika! prekriva juni pol 8emlje sa svojih 10 miliona km
"
povrine i
predstavlja glavne ledene mase na 8emlji. 'ebljina lednika prelazi 9km. <n se
neposredno vezuje za vode okeana u koji se esto utapaju znatne mase plove$ih lednika
koji se kre$u u pravcu @kvatora.
-ednika erozija
>eoloki rad lednika zavisi od mase lednika! temperature koja vlada u lednicima! sastava
stena po kojima se lednici kre$u. @fekat razaranja stena je ve$i ako se lednike mase
kre$u. #od planinskih lednika se erozija odvija u dva smera bono3kada lednici
potkopavaju i rue stenovitu podlogu i dubinski3kada pod pritiskom svoje mase deru
podlogu i nose razoreni materijal.
-ednici pokrova uglavnom ispoljavaju dubinsku eroziju. mogu da time formiraju
udubljenja u stenovitoj podlozi znatnih razmera! iji nivo katkad moe biti ispod nivoa
mora i okeana. ?kupni efekat lednika ve$i je od rene erozije. 5emperatura lednika na
>rendlandu iznosi 30/
/
! na Antarktiku i do 34/
/
. ;a dubinom lednika! raste temperatura.
>eofizika istraivanja reljefa zemlje obavljena su pod rukovodstvom Aegenera 1)")N01.
godine i pokazala da je reljef podlednika jako razuen u njemu se nalaze visoki grebeni!
prostrani platoi i duboke doline! to pokazuje na primarnu morfologiju stenovite podloge!
ali i erozione procese koji stoje u vezi sa radom lednika. Kadom lednika odvijaju se
sloeni procesi erozije kristalisani krupni sneg : firn i ledniki led : plastina vrsta
masa leda obavljaju vidne procese erozije. ;nene mase iznad granice veitog snega
mogu da se srue kao usovi ogromnih razmera i time izazovu ruilake efekte! a ponekad
i zemljotrese *radi se udarima mase oko 1/ miliona tona brzinom od B// kmNh+. Kazoreni
materijal lednici odnose u pravcu kretanja obavljaju$i na taj nain proces poznat pod
nazivom ablacija *ablatio3odnoenje+. <topljeni led sa povrine lednika prodire kroz
lednike pukotine i stvara podlednike potoke! koji proces erozije prenose na dno
lednika. %a elu lednika proces razaranja stvara oblike kao to su lednika vrata! lednike
karpe! a u samim lednicima ako se preko njih nalaze blokovi stena! oblike nazvane
ledniki stolovi ili ledniki stubovi. -ednici svojom masom i razorenim stenovitim
blokovima napadaju reljef! glaaju stene i u njima stvaraju brazde ili strije! i dube$i
podlogu! stvaraju razna udubljenja najznaajnija su cirkovi i valoviAtrogovi.
-ednika erozija! iji efekat zavisi od mase lednika! nagiba lednikog reljefa! geolokog
sastava podloge! razaraju$i stenoviti materijal na jednoj strani nivelie teren! a na drugoj
vri akumulaciju razorenog materijala. 7rzina kretanja lednika zavisi od mase lednika!
nagiba lednikih valova! profila samog korita i temperature vazduha. Ako je masa ve$a!
bi$e ve$a i brzina kretanja! ako je nagib terena ve$i takoe $e brzina kretanja biti ve$a.
;naga lednika i nagib terena su polazna osnova za ledniku eroziju. Kazoreni materijal
lednici nose do svojih podnoja i on se dalje rekama prenosi formiraju$i akumulacione
nanose. #rupni blokovi stena se ili prebacuju preko lednika ili deponuju uz lednike
doline. ;av razoreni materijal u lednikim predelima se svakako naziva optim imenom
morene *od fr. 6oraine3drobinski materijal lednika+. 6orene mogu biti prema nainu
formiranja i mestu deponovanja
1.3bone ili obalske na obodima gleera
".3sredinje nastaju spajanjem bonih morena dva ili vie gleera
0.3podinske nastaju razaranjem podinskog stenovitog dela
9.3povrinske nastaju od materijala koji lei preko lednika
4. 3unutranje nastaju od povrinskih! sredinjih! bonih morena iji materijal poniranjem
kroz gleerske pukotine dospeva u unutranji deo gleera
B.3eone nastaju na kraju kada gleer poinje da se topi. sav materijal noen gleerom
tada ostaje u vidu luka oznaavaju$i granicu gleera
1.3zavrne morene nastaju od eonih kad se usled varijacije temperature lednik povlai i
nadire i preko obrazovanih eonih morena taloi novi materijal.
;ve morene se odlikuju prisustvom razliitih materijala! koji zavisi od sastava samog
terena kroz koji se kretao gleer. ? njima se moe na$i mulj! pesak! krupni komadi stena i
blokovi. #ad se lednik istopi! onda nastaje povrinski tok koji dalje vri svoje procese
akumulacije renog tipa. ?zvodno tada ostaju ve$i blokovi stenskog materijala! nizvodno
akumulira finiji materijal pesak i drobina! finozrni materijal mulj i praina.
<d produkata reno3lednike akumulacije poznatije su valovske gline ili tiliti ili
valovsko4ledniki konglomerat. <dlikuju se egzotinim blokovima stena! dugo
transportovanim! na kojima se zapaaju strije brazde u koje su lednici usekli u odlomke
stena. Prainasti deo materijala! dignut vetrovima moe da formira naslage lesa koji je
produkt eolske erozije. ? jezerima koja se napajaju reno3ledniokim vodotokom taloe
se alevroliti sa glinama se smenjuju$i.
%a prostorima bive Cugoslavije takoe su se u kvartaru nalazili lednici. <ni su nosili
morenski materijal sputaju$i se niz planinske obronke. 6noge planine imaju lednika
jezera! nekadanji cirkovi. ? Culijskim Alpima lednika su 7ohinjsko i 7ledsko jezero.
Covan Jviji$ isticao je da je u oblasti 'urmitora i Prokletija glacijacija bila intenzivnija
nego to je danas u Alpima. Prokletije su potpuno bile prekrivene lednicima koji su se
sputali niz strme strane ka Plavu! -imu! Pe$i i dolini &bra. Plavsko jezero postalo je
lednikim putem. Po Jviji$u je Jrna gora bila najznaajnija lednika oblast na
7alkanskom poluostrvu! sa centrom ka 'urmitoru. Posledice glacijacije! kao to su
cirkovi! valovi! ledniko3kraka jezera vidljiva su i u drugim delovima 'inarida. 'anas
nema lednika na 7alkanu! tragovi veitog snega vidljivi su samo na 5riglavu.
edimentacioni procesi i sedimenti
5aloenje materijala u basenima stvara talog koji naknadno procesima dijageneze prelazi
u sedimentnu stenu. <snovni vid sedimentacije je sloj! koji se nalazi naje$e u paketu
slojeva : sedimenata nastalih u odreenom vremenu! sredini i pod odreenim uslovima.
;loj je najmanji geoloki lan jedne sedimentne celine! nastao kao produkt neprekinutih i
neizmenjenih uslova sedimentacije. Casno je izdvojen u seriji naslaga! od podloge
odvojen podinskim slojem! a od drugih slojeva povlatnim slojem. <bino je male
debljine! moe se javiti i u vidu tankih proslojaka! nalik na listi$e ili u vidu debelih
slojeva QQbanakaQQ ili bankovnih slojeva. ;loj je dakle! osnovna jedinica sedimentacionih
procesa i serija sedimenata koji nastaju u tim procesima. ;lojevitost kao osnovna
karakteristika sedimentacije nastaje pod razliitim uslovima! a znaaj u njihovom
stvaranju imaju razni faktori klimatski uslovi! kretanja vodenih masa i strujanja u vodi!
promene nivoa u vodenim basenima i uticaj organskog sveta na sedimentaciju. ;lojevitost
se javlja kao produkt sedimentacije taloga u +orizontalnom polo8aju! osim u pustinjskim
uslovima i deltama reka! i uopte u sedimentacionium sredinama gde se sre$u stujanja
vode u razliitim smerovima! gde se javlja ukrtena slojevitost. 'anas se slojevi sre$u u
kosom! uspravnom i prevrnutom poloaju! to je posledica naknadnih horizontalnih i
vertikalnih kretanja stenovitih masa usled tektonike.
Kitminost je pravilno i periodino ponavljanje i obnavljanje slojeva u jednoj
sedimentnoj celini. Cavlja se zbog izmena uslova sedimentacije gde se periodino i
naizmenino ponavljaju isti uslovi. Kitminost je vezana u velikoj meri sa tektonskim
kretanjima! seizmikim i vulkanskim pokretima! promenama u transportu i deponovanju
materijala.
? vezi sa ritmino$u pominje se i ciklinost. 5o je simetrino ponavljanje analognih
slojeva! rasporeenih progresivno i regresivno.
edimentacione sredine
Poseban znaaj u stvaranju sedimenata imaju tektonski pokreti koji se deavaju u
prostoru sedimentacione sredine! kao i geoloko vreme.
9. 5ektonska kretanja stvaraju u oblasti sedimentacione sredine potoline i udubljenja
na povrini 8emlje! a zatim i sputanje ili izdizanje dna sedimentacione sredine.
5ako utiu na konfiguraciju terena! od ijeg nagiba i morfologije zavisi proces
transporta i deponovanja materijala u sredini taloenja.
4. Keljef i njegovi oblici zavise od tektonskih kretanja i procesa erozije! tako da
njihov uticaj na uslove sedimentacije stoji u vezi sa radom endogenih i egzogenih
faktora.
B. #limatski faktor je jedan od vanijih inilaca u stvaranju sedimentnih stena.
#lima neposredno utie na atmosferske padavine i koliinu taloga! od koga zavisi
i koliina vode u akumulacionim sredinama i stvaranje taloga u njima.
;edimentacione sredine mogu biti kontinentalne! morske i prelazne ili meovite.
1.Kontinentalne sredine sedimentacije nalaze se van morskih. 6ogu biti rene!
jezerske! movarne! pustinjske i lednike. ;edimente nastale u ovim sredinama nazivamo
optim imenom kontinentalnim sedimentima.
3'ene sredine su! za razliku od jezerskih i morskih! manje povoljne za stvaranje
sedimenata. ? njima se odvija intenzivna cirkulacija vodenih masa! a sa njom transport
materijala. Akumulacija taloga! uglavnom sitnozrnog materijala! vezana je za rena korita
i to za ravniarske terene gde nema tako izraene erozije! i gde je kretanje vode sporije.
%ajznaajniji produkti rene sedimentacije su pesak i ljunak u kojima je slabo ispoljena
slojevitost. ,esta je pojava ukrtene sedimentacije kao posledica brzih promena pri
kretanju vode i deponovanju materijala. 5vorevine renih vodenih sredina ispunjavaju
nekadanja rena korita i doline! na taj nain stvaraju$i aluvijone.
3?ezerska sredina odlikuje se niskim vodenim stubom! slabim promenama u strujanju
vode i velikim povrinama na kojima se odvija sedimentacija. ? nekim sluajevima
jezera imaju salinitet *#aspijsko+! ali su uglavnom slatkovodna! sa posebnim uslovima
sedimentacije! koji uslovljavaju zonarni raspored klastinog materijala pesak i ljunak su
uz obalu! a finiji sedimenti u dubljim delovima basena. ;edimenti su malih debljina! a
njihovi glavni lanovi konglomerati! razliite vrste peara! gline i alevroliti! karbonatne
stene3 uglavnom laporci i ree krenjaci. <rganogene stene su ree nego u morskim
sredinama. Cezerske sredine su podesne za akumulaciju biljnog materijala i postanak
ugljeva! pa je najve$i broj dananjih ugljonosnih basena jezerskog porekla.
3$ovarne sredine imaju nizak vodeni stub. <brasle su raznovrsnom vegetacijom. Aoda
je u njima staja$a i bez cirkulacije! a sedimentacija ograniena na stvaranje mulja! koji
prekriva humusnu i tresetnu materiju od koje nastaju razliite vrste ugljeva.
3lacijalne sredine sedimentacije nalaze se u neposrednoj blizini gleera! tako da su od
sporednog znaaja za postanak sedimenata. >lavni produkti su morene! materijal
heterogenog sastava bez jasne slojevitosti.
3-ustinjske sredine su vezane za predele izrazitog delovanja vetra kao geolokog faktora.
5u je ve$e isparavanje od koliine padavina. Produkt taloenja je pesak! slojevitost
okarakterisana izvesnim nedostajanjem sedimenata! usled seoba materijala! u kome se
zapaa ukrtena sedimentacija koja je posledica strujanja vazduha i transporta materijala.
3%esne sredine sedimentacije su vezane za rad vetra tj. eolske erozije. 5alog se sastoji od
najfijinijeg prainastog materijala : lesa! koji nema izraenu slojevitost.
".,orske sredine sedimentacije najznaajnije su za stvaranje sedimentih stena. 8avisno
od zone sedimentacije u morskom prostoru! izdvajaju se razliite morske i okeanske
sredine sublitoralna! epikontinentalna i dubokomorska.
3Sublitoralna sredina obuhvata litoralni i neritski pojas mora! dubine do "// m. 5u se
taloi razliit materijal uz obale mora3 grubozrni klastini sedimenti! glaukonitski talog i
ree karbonatni materijal! a dalje od obale peskovi i gline.
3.pikontinentalne sredine sedimentacije vezane su za mala i plitka mora na kopnu! iji su
sedimenti malih debljina peskovito3glinovite stene.
3"ubokomorske sredine obuhvataju batijalne i abisalne prostore mora. ? ovim sredinama
vlada mir! promene temperature po vertikali! klastini sedimenti su retki. 5erigeni
materijal *"/2+ sastoji se od glinovito3alevritskih tvorevina! a organski od karbonatnih
materijala.
3;redine ostrvskih lukova su oblasti izmeu unutranjih mora i okeana! u kojima se taloe
sedimenti klastinog porekla.
-.)relazne ili meovite sredine sedimentacije obuhvataju oblasti u kojima je salinitet
vode u opadanju prelaskom ka slatkim vodama. 5o su obalski delovi morske sredine sa
intenzivnim procesima delovanja plime i oseke! kao i prilivom slatke vode. Poto su ovde
preimetna strujanja vode! este promene obalskih linija i meanje morskih i
kontinentalnih uslova sedimenatcije! ovi sedimenti nose obeleja meavine morsko3
kontinentalnih uslova sedimentacije. <vde pripadaju kamenite morske obale! ljunkovite
obale! peskovite plae! delte! lagune! limani. ;edimenti su posledica ili abrazije mora! ili
erozije povrinskih teku$ih voda. Einozrni su gline! krenjaci! soli! gips! razni talozi! a
grubnozrni konglomerati! bree! ljunkovi! peskovi i dr.
'ijageneza je skup svih faktora preobraaja taloga u stenu. <buhvata
- 8bijanje delovanje hidrostatikih pritisaka i izbijanje vode iz sedimenta 3 kod
muljevitog taloga
- Jementaciju vezivanje estica i komada u talogu cementnom materijom koja dolazi
iz vode koja cirkulie izmeu estica taloga! po hemijskom sastavu moe biti
karbonatna! silicijska i glinovita. vana za cementiranje klastinog materijala kao to
su peskovi! ljunkovi itd.! koji cementacijom daju klastite konglomerate! peare.
- Prekristalizaciju proces izmena estica kod finozrnog materijala glina i karbonata.
;edimentne stene su sve vrste taloenog materijala nastale u sedimentacionoj sredini.
glavne odlike su slojevitost! horizontalni poloaj taloga i esto prisustvo organskih
ostataka u samom talogu. 'ijageneza zavisi od vie faktora pritiska! vezivnog materijala
i vremena njenog trajanja. 5amo gde nema pritiska viih slojeva! proces ovr$avanja je
znatno usporen. Prelaz organskom materijala u mineralne materije koje ponekad imaju
ekonomske vrednosti ! kao to su ugljevi! nafta! bituminozni kriljci! u vezi su sa
procesom dijageneze. 7iljni materijal npr. u vodenoj sredini bez prisustva kiseonika
prelazi u treset! pa dalje u lignit! pa u mrki! potom kameni ugalj! a kameni ugalj u
antracit.
? vezi sa postankom sedimenata je i pitanje konkrecija! obino grudvastih oblika
elipsoidnog izgleda koji nastaju u poroznim i slabo vezanim stenama! deponovanjem
mineralnih materija ! bilo za vreme sedimentacije ili naknadno. 'isperzne estice
koncentriu se oko nekog organskog tela kao to su koljka ili pu! koje predstavlja
budu$e jezgro konkrecije. %aje$e su karbonatne! silikatne! gvoevite! fosfatne!
sulfidne i konkrecije od glina. #renjake konkrecije este su u lesu : lesne lutkice.
Podela sedimentnih stena
5ri osnovne grupe
9. #lastini ili terigeni sedimenti su produkti mehanikog nagomilavanja nastalog
razaranjem stena
4. Iemijski sedimenti su nastali nagomilavanjem materije hemijskim putem ili
isparavanjem iz rastvora
B. <rganogeni sedimenti nastali su nagomilavanjem izumrlih organizama biljnog ili
ivotinjskog sveta ili njigovim delovanjem.
;a stanovita mesta stvaranja taloga! prema poreklu materije od koje su nastale! kao i
uslovima sredine dele se na
9. protogene stene : prvobitni produkti sedimentacije bez pretaloavanja! nastale
kao hemijski talozi ili organski produkti! nastale neposrednim taloenjem
mineralniuh supstanci *hemijske+ ili organskih *organske stene ili bioliti+
4. deuterogene stene : produkti sedimentacije nastali pretaloavanjem razorenog
materijala! sedimentnih! magmatskih i metamorfnih stena. %astale su u
sekundarnim uslovima u odnosu na prvobitnu materiju.
B. klastine stene : nastale mehanikim pretaloavanjem razorenih minerala i stena.
Po krupno$i mogu biti krupnozrne! srednjezrne i finozrne stene. >lavni faktori
koji uslovljavaju postanak ove vrste stena su voda! vetar i gravitacija. Piroklastiti
su posebna vrsta nastala od odlomaka stena i minerala nastalih radom vulkana.
5ransportom vulkanskog materijala i njegovim deponovanjem u akumulacione
sredine! sa sedimentnim materijalom i cementacijom istog! nastaju razne vrste
piroklastinih stena tufovi! tufiti! vulkanski aglomerati! bree itd.
5rupnozrne klastine stene obuhvataju ljunak! konglomerat i breu. Dljunak je
nevezan materijal razliite veliine i naje$e zaobljen. #onglomerat je od
cementovanog zaobljenog! a brea od cementovanog nezaobljenog materijala.
Srednjezrne klastine stene imaju zrna veliine od " do /!/4 mm. 5u spadaju peskovi
i peari : cementovan materijal razliitog sastava.
Sitnozrne klastine stene su najfiniji sedimentni materijal! zrna veliine ispod /!/4
mm! kojima pripadaju alevriti *nevezani+ i alevroliti *vezan materiajl+! kao i les.
>inozrni sedimenti : gline ine posebnu grupu sedimenata u ijem sastavu uestvuju
najfinije estice! veliine ispod /!//4 mm. ;ve nastaju u svim sedimentacionim
sredinama gde vladaju povoljni uslovi za akumulaciju najfinijih estica! mahom
suspendovani materijal u jezerskim! lagunskim! morskim i drugim prelaznim
sredinama sedimentacije.
5arbonatne stene su krenjaci! dolomiti! sedimentni magneziti! mineralizovani
karbonati! a pre svega gvoevite i manganske karbonatne stene. #renjaci i dolomiti
su izgraeni od primesa kalcita i minerala dolomita i smatraju se naje$im
karbonatnim stenama u sastavu 8emljine kore. 6ogu biti sa ili bez primesa peska i u
zavisnosti od njih! javljaju se peskoviti! glinoviti i organogeni krenjaci.
1rganogene stene su poreklom od neposredno ili posredno nagomilanih ostataka
organskog materijala. Poto se radi o materijalu biljno3ivotinjskog porekla! njihova
podela je sloena.

9storijska geologija
%a osnovama evolucije organskog sveta istorijski razvoj litosfere podeljen je na pet
vremenskih etapa : era i ve$i broj perioda! iji naziv odraava evoluciju organskog
sveta
1. )r+aik ili ar+ajska era *gr.arheos3prastari+
". -roterozoik *proteros3prvi! zoe3ivot+
0. -aleozoik *paleo3stari! zoe3ivot+
9. $ezozoik *mezo3srednji+
4. 5enozoik *kenos3novi+
@re se objedinjuju u ve$a vremenska razdoblja koja se nazivaju eoni *aeon! lat.3
dugotrajan period+! zavisno od evolucije organskog sveta. &storijski razvoj litosfere
obuhvata " eona
1. Kriptozoik *kriptos3nepoznat+ koji obuhvata arhaik i proterozoik
". :anerozoik *faneros3poznat+ koji obuhvata paleozoik! mezozoik i kenozoik
#riptozoik je trajao oko 9 milijarde godina! a fanerozoik oko 41/ miliona. 5rajanje
perioda u okviru dugovremenih era svodi se na vreme od "4 do 1/ miliona godina!
sem kod kvartara! koji je trajao oko " miliona godina. %aziv perioda je u vezi sa
geografskim mestima gde su bili najpre otkriveni i proueni kambrijum! devon! perm
i jura! ili prema starim narodima koji su ta mesta naseljavali ordovicijum! silur.ostali
nalazi su usvojeni prema karakteristinim sedimentima *karbon! kreda+ ili podeli
sedimenatau odreenim lokalitetima *trijas+.
Postoji i dalja podela na sitnije delove eon3era3perioda3epoha3vekNdoba3vreme3faza.
>eoloki vekovi su kratkotrajne geoloke etape. @kvivalenti vekova su katovi!
hronostratigrafske jedinice ije se izdvajanje vri na osnovu analize fosilnih ostataka
u stenama. Aek je podeljen na intervaleNvreme! a katovi na potkatove. ? daljoj podeli
intervali se dele na faze.
)aleozoik kambrijum! ordovicijum! silur! devon! karbon i perm *periode+.
,ezozoik trijas! jura! kreda *periode+.
Kenozoik tercijar i kvartar *periode+. 5ercijar se deli na epohe
paleogen3paleocen! eocen! oligocen
neogen3miocen i pliocen
#vartar se deli na epohe
diluvijum ili pleistocen
aluvijum ili holocen
Paleozoik! mezozoik i kenozoik su ere.
3Arhaik 3 poetak ivota
3Proterozoik 3 diferencijacija ivota
3#ambrij i ordovicij 3 odlikuju se bujnim ivotom beskimenjaka u moru
3'evon! karbon i perm 3 razvijaju se golosemenice! gmizavci! vodozemci! kopnene biljke
i ribe
35rijas! jura i kreda 3 veliki gmizavci! kritosemenjae i sisari
35ercijar i kvartar 3 ovek! hominizacija! prevlast sisara i kritosemenica.
Alpska orogeneza deava se u mezozoiku.
'etaljnije objanjeno! u prvoj fazi tercijara :paleogenu3 se razvijaju dijatomeje!
skrivenosemenjae! jeevi! korali! sisari! foraminiferi! gastropodi! u neogenu3 koljke!
puevi! jeevi! sisari. #vartar odlikuje nastanak sadanje flore i faune.
Kvartar
>lavni dogaaj u kvartarnoj periodi je naglo opadanje temperature i pojava lednika na
velikim povrinama *ledeno doba+. #vartarni sedimenti su postavljeni iskljuivo na
kontinentalnim facijama. %a kopnenim povrinama nema morskih sedimenata! osim du
obala! usled neznatnih pomeranja obalskih linjija! gde se mogu na$i i morski glinovito3
peskoviti sedimenti. 7iljni i ivotinjski svet kvartara sa manjim izmenama ivi i danas. ?
sedimentima ove periode! naene su kosti slona! zebre i drugih kopitara. %aglo i
iznenadno opadanje temperature posle pliocena! sa pojavom lednika na irem
prostranstvu! uzrokovalo je promene u biljnom i ivotinjskom svetu neki organizmi ne
podnose pad temperature! zbog ega izumiru! drugi se sele u tople krajeve! ili se
prilagoavaju nastalim promenama. #vartar se deli na donji kvartar : diluvijumU
potopUpleistocenUledniko doba i gornji kvartar : aluvijumUholocenUpostledniko doba.
A.Pavlov je za kvartar predloio naziv antropogen, istiu$i nalazak fosilnog oveka u
sedimentima ove epohe.
%a prostorima bive ;EKC u kvartaru su stvarani preteno kontinentalni sedimenti
1. gleerski morene
". eolski les i peskovi
0. reno3jezerski terasni ljunkovi! peskovi i gline
9. pe$inski sedimenti peskovi! ljunkovi! gline i bigar
%ajve$i znaaj imaju eolski les i reni peskovi i ljunkovi koji predstavljaju sirovinu za
graevinske potrebe. ? aluvijonima reka! pored peskova znaajne su akumulacije
podzemne vode! koja se u mnogim sluajevima koristi kao pija$a voda. <d ne manjeg
znaaja mogu biti rasipna leita! tj. mineralne sirovine u aluvijonima ve$ih reka! koja se
za sada jo uvek ne koriste znaajnije.
1+. #rheozologija, metode sakupljanja i istra3ivanja
#rheozologija
Dta moemo saznati prouavanjem ostataka fauneH
starost naslaga iz koje potiu *hronologija+
rekonstrukcija sredine gde su ivele *paleoekologijaYekologija+
rekonstrukcija ljudske ishrane i ponaanja
8<<AKI@<-<>&CAUAKI@<8<<-<>&CA3prouavanje ostataka faune sa arheolokih
lokaliteta
PA-@<8<<-<>&CA3prouavanje ostataka iz geoloke prolosti*svih vrsta+
8oologija=arheologija
Aeterina3praktina znanja iz oblasti anatomije
Taksonomija
5aksonomija3klasifikacija ivog sveta3ureivanje i rangiranje po odreenom redosledu i
nomenklatura3imenovanje taksonomskih kategorija po odreenim pravilima
taksomomske kategorije ;taksoni<
regnum3carstvo
phRllum3kolo
classis3klasa
ordo3rad
familia3porodica
genus3rod
species3vrsta
#oliko je star ovekH
Animalia3carstvo
Jhordata3filum
6ammalia3klasa
Primates3red
Iominidae3familija
Iomo3rod
Iomo sapiens3vrsta
7inarna nomenklatura!114( #.-ineus
Animalia
Jhordata
6ammalia
Jarnivora
Janis
Janis lupus -innaeus3ime autora koji je opisao vrstu
vulpes vulpes*-innaeus+
Aulpes vulpes crucigera*7echstein+3podvrsta
vulpes sp.3znamo samo rod
Koje sve 3ivotinje postoje=
kimenjaci3vertebrata
sisari3mamalia3doma$e i divlje vrste
sitni sisari3bubojedi!glodari!zeevi
primati3majmuni!ljudi
mesoderi3psi!kune!medvedi!make!hijene
surlai3mamuti!slonovi
neparni kopitari3nosorozi!konji
parni kopitari3svinje i papkari *kamile!jeleni!goveda!irafe+
ptice*aves+avifauna
herpetofauna3vodozemci!gmizavci
ribe3ihtiofauna
beskimenjaci3invertebrata
mekuci3malakofauna
rakovi!insekti!itdZ.
*#:O6O,9>#
*afonomija je nauna disciplina koja prouava sve sto ima veze sa formiranjem fosilnih
leita.5afomonska analiza faune sa arh.lokalitata prua podatke o udelu oveka u
procesu formiranja fosilnog leita utvrivanjem faktora akumulacije i destrukcije
osteolokog materijala na osnovu stepena fragmentacije i zastupljenosti razliitih delova
skeleta i ote$enja na kostima.
;astav faune3saznajemo na osnovu ostataka faune ali ne svih ostataka ve$ samo nekih jer
je potrebno poznavanje biolokih osobina neke vrste*npr.hijenske pe$ine3hijene su
neselektivne kada je u pitanju plen+.;ami ostaci govore o sastavu faune kao i o celom
sledu tafonomskih procesa.
8astupljenost razliitih delova skeleta3govori nam o uzrocima smrti!faktorima
akumulacije i meanja
>ubitak faunistikog materijala3zbog faktora koje ne mozemo da kontroliemo
*afonomski stadijumi
B9O?@6OA#
uzrok smrti
O*#?9 2496289$ B9CO*96>#
faktori akumulacije
O*#?9 9 *D#4OC9 OD4#69A#,#
faktori meanja i destrukcije
)O4D@B@69 O*#?9 9 *D#4OC9
postsedimentacioni procesi
9KO)#69 O*#?9 9 *D#4OC9
#onstatno smanjenje informacija i sigurnosti o podacima poev od biocenoze pa sve do
naih istraivanja
sukcesivno gubljenje podataka o polaznoj ivotnoj zajednici

rekonstrukcija
Postoje faktori *faktori sredine+ koje ne moemo da kontroliemo.
%a ta moemo da utiemoH
izbor povrine iskopavanja
izbor metoda sakupljanja
izbor metoda analiza
izbor u samom publikovanju nalaza
7iothic process *biogeni proces+ : 5hanatic process : PerotaSic process *perotaksiki
proces+ : 5aphic factors : AnataSic factors : ;ullegic factors : 5rephic factors
,etode sakupljanja i istra3ivanja zooarheolokog materijala
;akupljanje zooarh.materijala tokom arh.iskopavanja je obavezno.<bavezno je
sakupljanje kompletnog materijala jer nas svaka selekcija udaljava od rekonstrukcije!jer
selekcija odbacuje neki skup podataka a nestruna selekcija onemogu$ava
rekonstrukciju!jer ostaje nepoznato koji skup podataka je odbaen.
;trategija sakupljanja
runo sakupljanje
suvo prosejavanje
vlano prosejavanje
flotacija
;trategija sakupljanja zavisi od vrste iskopavanja i ciljeva istraivanja
9zdvajanje iz sedimenata, i0enje in situ
Pravilo3kost!zub!ljutura tj.bilo koji pojedinani primerak zooarheolokog materijala ne
vadi se iz sedimenta dok mu se ne sagleda duina!odnosno volumen!na osnovu ega
moemo da zakljuimo da li se od sedimenta moe odvojiti bez loma.
Ako je primerak polomljen treba ga spakovati posebno.
Ako se pojedinani primerci nalaze nagomilani u meusobnom odnosu ili su u odnosu na
drugu vrstu arheolokog materijala!potrebno je oistiti ih in situ!a potom doneti odluku o
daljem tretmanu.
;vaki skelet ili delovi skeleta u artikulaciji! takoe svako nagomilavanje istih delova
skeleta su vani konteksti kojima treba posvetiti panju!kao i svakom drugom
arheolokom kontekstu.
Ei0enje i pranje
-oe ouvan materijal zahteva posebnu panju i tretman sakupljanja *konsolidacija in
situ!konzervacija+! materijal koji se teko odvaja od sedimenta *zabreen!cementovan
kalcinisan+ zahteva mehaniko ci$enje i labaratorijsku obradu.
'obro ouvan materijal runo sakupljen! koji se lako odvaja od sedimentaYzemlje!pere se
odmah i to istom vodom i sui u hladu.<dmah! jer suenjem i ponovnim kvaenjem
primerci pucaju i troe se.,istom vodom! jer dodatkom kiselina ili drugih hemijskih
sredstava moe do$i do ote$enja.;uenje u hladu! da bi bilo postepeno! jer brzim
suenjem na jakom suncu moe do$i do pucanja.
Ako se materijal ostavi neopran! bi$e tei i neprikladniji za pakovanje i pretrpe$e ve$a
ote$enja nego da je odmah opran ali se pre analize ipak mora oprati a tada to moe biti
tee izvodljivo.
)akovanje
8ooarh.materijal se pakuje tek nakon to je sasvim suv.? suprotnom dolazi do buanja!
propadanja materijala i cedulja sa podacima o poreklu materijala! bez kojih je materijal
bezvredan.
Prvo se materijal pakuje u kese *najbolje su platnene!potom jake plastine ili
plastine!zatim slabe plastine+ pa u kutije *najbolje su vrste i uniformne da bi se
zauzelo to manje prostora
&zbe$i dalje lomljenje! ne pretrpavati kese i kutije
Pojedinane primerke stavljati u posebne kesice ili ih umotavati u papir jer ako se u kesi
nalazi puno primeraka a posebno ako su krti i sa otrim ivicama!oni se meusobno tare i
lome pa je njih potrebno uviti u papir.
%eponovanje
?slovi3suvo!konstantna i umerena temperatura
1F. kelet sisara
Eunkcije skeleta3zatita!potpora!podloga
#od beskimenjaka3spoljanji skelet3samo zatitna funkcija
#od kimenjaka3unutranji skelet3sve tri funkcije
kelet 'eskimenjaka
JaJ<0 ljutura3foraminifere! dva kapka *koljke+! kucica *puevi+
silikatna ljutura3radiolarije
hitinski oklop3rakovi!insekti
kelet kimenjaka
vezivno tkivo3 hrskavica3kost *hrskavica i kost predstavljaju samo modifikaciju vezivnog
tkiva
Kost
Predstavlja modifikaciju vezivnog tkiva.;astoji se iz organske kompomente koju ini
kolagen i druge organske supstance i neorganske supstance koju ine kalcijum3fosforne
soli.<dnos organske i neorganske supstance iznosi 04B4.<rganska supstanca kotanom
tkivu daje elastinost a neorganska vrstinu.,vrstina i elastinost su bitne osobine
kotanog tkiva.
Kazliite delove skeleta izgrauju
kompaktna kost
spongiozna ili trabekularna kost
#ompaktna i spongiozna kost se meusobno razlikuju po rasporedu *zbijenosti+ kotanih
listi$a.#od kompaktne!listi$i su gusto zbijeni.
Kaspored kompaktnog i spongioznog tkiva utie na ouvanost kostiju.
#ako kosti rastuH &z vezivnog tkiva prvo nastaje hrskavica pa iz hrskavice
kost.%ajvanija osobina kotanog tkiva je sposobnost modifikacije.
Opta organizacija skeleta kimenjaka
;kelet kimenjaka sastavljen iz kostiju ima jedinstvenu optu organizaciju i sastoji se iz
osovinskog i skeleta ekstremiteta.
OOC96K9 K@8@*
,ine ga kima*sastavljena iz prljenova+! lobanja i vilice.
lo'anja ;cranium<
donja vilica ;mandibula<
gornja vilica ;maxilla<
jezina kost ;hyoid</hioidna kost
%a lobanji nekih kimenjaka nalaze se rogovi koji predstavljaju specijalnu modifikaciju
kotanog tkiva.Po grai i izgledu razlikujemo rogove upljorogih preivara i rogove
jelena.
#od upljorogih preivara rogovi na preseku imaju upljine dok ovih upljina kod rogova
jelena nema. Kogovi upljorogih preivara su spolja prekriveni ronom navlakom koja se
ne ouva u fosilnom stanju.
Kima3ine je prljenovi ;vertebrae+. Postoje vratni! grudni! slabinski! krstani *svi su
kod sisara srasli u jednu kost+! repni prljenovi.>rudni prljenovi nose re'ra ;costae<.
)rvi vratni prljen ;atlas<
%rugi vratni prljen ;axis<
K@8@* @K*D@,9*@*#
,ine ga1+ pojasevi *rameni i karlini+ "+ slobodni delovi ekstremiteta *prednji i zadnji
ekstremiteti+
)rednji ekstremiteti
;astoje se iz lopatice ;scapula<, mii0ne kosti ;humerus<. %a mii$nu kost se
nadovezuju 3'ica ;radius< i lakatna kost ;ulna<.
ruje ;carpus<, doruje ;metacarpus<, prsti ;phalanx<
Aadnji ekstremiteti
;astoje se iz karlice ;pelvis<, 'utne kosti ;femur< na koju se nadovezuju golenjaa
;tibia<, linjaa ;fibula<. %a njih se nadovezuju no3je;tarsus<, dono3je ;metatarsus<,
prsti.
noje ine petna kost ;calcaneus< i skona kost ;astragalus<.
6etapodijalne kosti3doruje i donoje
lanci prstiju3falange
kolena aica ;patella<
Dog je specifina modifikacija kotanog tkiva koja izgrauje nastavke na eonim kostima
preivara. 6orfoloki i po strukturi razlikuju se rogovi upljorogih preivara i jelena.
6ujaci i enke upljorogih preivara *goveda! ovce! koze! antilope+ imaju rogove spolja
prekrivene ronim navlakama! a na poprenom preseku su upljikavi. #od predstavnika
familije jelena kakvi su orijaki jelen! obini jelen! lopatar! los! irvas! rogovi su izgraeni
od pune kotane supstance! razgranati i svake godine se stari odbacuju i zamenjuju
novim. Aeliina rogova i broj paroaka pove$avaju se staro$u jedinke. &maju ih samo
mujaci! osim kod irvasa. Koina je materijal koji se lako obrauje! a sam oblik rogova!
zailjenih pri vrhu! pogodan je za izradu alatki.
1.. Au'i sisara
4ra!a zu'a
Posmatran spolja3 na zubu razlikujemo krunu i koren koji se usauju u alveole!a
spoljanji deo korena ini cement.;poljanji deo krune ini gle koji predstavlja osnovni
deo zuba! to je najtvra supstanca.&spod glei je dentin koji predstavlja modifikaciju
kotanog tkiva.
%a osnovu visine zubne krune razlikujemo niskokrune i visokokrune zube.Aisoko krune
zube imaju biljojedi! odnosno oni sisari koji su se tokom evolucije prilagodili na ishranu
tvrdom hranom*biljna hrana je jedna od najtvrih+
6=&6S6(6 *;@#?5&X&+3u prednjoj vilici!gletastog oblika
&)=6=6 *<,%CAJ&+3u prednjoj vilici!koninog oblika!kod mesodera
-'.$1%)'6 *PK@#?5%CAJ&+3u zadnjoj vilici
$1%)'6*#?5%CAJ&+3u zadnjoj vilici za prihvatanje i vakanje hrane
<beleavaju se poetnim latinskim slovom&!J!P!6
6
1
3gornji prvi molar 613donji prvi molar
#od sisara postoje dve generacije zubamlena generacija zuba! stalna generacija zuba
Kazliiti sisari imaju razliit broj zuba.6aksimalan broj zuba kod sisara je 99.
>ornja vilica 'onja vilica
Primitivni
sisari!bubojedi
0 1 9 0 0 1 9 0
,ovek " 1 " 0 " 1 " 0
Pas 0 1 9 " 0 1 9 "
Preivari / / 0 0 0 *1+ 0 0
6i 1 / / 0 1 / / 0
;lon 1 / / 0 / / / 0
7roj zuba ne mora biti isti u gornjoj i donjoj vilici
8ubi se razlikuju po nainu ishrane to pomae u identifikovanju vrsta
1+ mesoderi *i bubojedi+3niskokruni zubi! otri konusi i grbice
"+ svatojedi *ovek! svinja+3niskokruni zubi! tupe grbice
0+ biljojedi3grbice u obliku polumeseca*kod preivara+! sloeni zubi *konj+! grbice u
obliku grebena *slonovi+! niskokruni i visokokruni zubi *sa ili bez korena+
#ako odreujemo kojoj vrsti pripada neka kost ili zubH
1+morfometrija
"+poreenje *atlasi!komparativna zbirka+
8ato je merenje vanoH
1+da bi razlikovali rodove
"+da bi unutar istih rodova mogli razlikovati razliite vrste
Odre!ivanje individualne starosti kod 3ivotinja
&ndividualna starost se kod ivotinja moze izvriti na osnovu
srastanja epifiza
tokom rasta kod ivotinja dolazi do srastanja epifiza dugih kostiju
srastanje sutura
pljosnate kosti
;tarost se moe odrediti i na osnovu rogova! odnosno broja paroaka na rogovima *kod
jelena rogovi ne rastu u prvoj godini ivota! a poev od druge godine ivota svake godine
se vri odbacivanje rogova pa naredne godine imaju po paroak vie+
Odre!ivanje starosti na osnovu zu'a/zubi daju najpreciznije podatke
na osnovu smene generacije zuba
troenje zuba3visina zubne krune3kruna se godinama troi
linija rasta3uoavaju se kao trake3smena irih svetlijih traka sa uim tamnijim
trakama! njihovim brojanjem dobijamo starost zivotinje.;vaka traka predstavlja jednu
sezonu.%ije pouzdana jer zubi ne registruju tano svaku sezonu! a i nisu svi zubi pogodni
za ovakvu analizu.
Odre!ivanje pola 3ivotinja ;polni dimorfizam<
veliina *neke vrste se mnogo ralikuju po veliini.#od ve$ine ta razlika iznosi 1/3"/2!
ali se to ne odnosi na sve delove skeleta vec samo na neke+
primarne i sekundarne polne razlike meu enkama i mujacima
Odre!ivanje sezonalnosti
odreivanje individualne starosti kod vrsta kod kojih je sezonski ogranieno
vreme raanja mladunaca
linije rasta
migratorne vrste
1&. )leistocenska fauna
9zumiranje pleistocenske faune
"ve +ipoteze o izumiranju pleistocenske faune3

1ver kil +ipoteza
+ipoteza o klimatskim promenama kao uzroku izumiranja faune
argumenti *Paul 6artin+ za over kil hipotezu3na velikim kontinentima izumiranje
faune se poklapa sa naseljavanjem oveka.#rajem poslednjeg glacijala izumire ve$i broj
vrsta nego u prethodnim razdobljima.
;everna Amerika3veliki broj izumrlih rodova309 roda krupnih sisara3mamut!
mastodon! sabljozubi tigrovi! kamile! d.krezubice
Cuna Amerika3 (/2 faune izumire
Australija3izumire veliki broj torbara *nekoliko rodova kengura+.
razliiti podaci o naseljavanju kontinenata. sigurni podaci o naseljavanju
Australije pre oko 0/./// godina
naseljavanje ;everne Amerike bilo je mogu$e najranije pre oko 14./// godina u vreme
maksimuma zahlaenja poslednjeg glacijala kada je postojala kopnena veza izmedju
@vroazije i Amerike*7eringovo kopno+! sigurni podaci o naseljavanju pre oko 11.///
godina3arheoloki podaci o naseljavanju su pronaene klovis strelice datovane u period
pre oko )4//3)/// godina.
na podruju ;everne Amerike promene klime su dovele do naglog otopljavanja i
irenja prerija.Aegetacija prerije nije bila pogodna za ishranu nekih vrsta kao to su
mamut ili kamile ali je zato bila pogodna za preivare na primer za bizona koji je ak
proirio svoj areal.
na podruju Australije naseljavanje oveka se ne poklapa u celini sa izumiranjem faune !
vie se poklapa sa klimatskim promenama koje su na ovom kontinentu prouzrokovale
irenje pustinja.
"1. 8ov, najznaajnije lovne vrste
Dta nam zooarheoloki ostaci govore o ranim stadijumima evolucije ljudi i odnosa ovek3
ivotinjaH
Kazliite vrste roda )ustraopitecus prilagoavaju se na klimatske promene i
promene u vegetaciji! menjaju$i nain ivota i nain ishrane *bipedalizam!
traenje hrane na otvorenom+.7ili su plen velikih mesodera.
)#afarenzis4zadrava opti plan grae zuba
)#robustus4ishrana vo$em
)#boisei4najkrupniji! velike krunice zuba zbog biljne ishrane
Prvi ostaci roda ,omo i prvi artefakti pre oko 1!) miliona godina.Artefakti i kosti
u asocijaciji.5ragovi kasapljenja na ogloanim kostima3strvinarstvo.
,omo erectus3oruje za lov! fragmentovane kosti! tragovi kasapljenja! tragovi
vatre *lokaliteti u #ini! Dpaniji! %emakoj! Africi+.
Direnje ljudi i osvajanje novih teritorija se na nekim kontinentima poklapa sa
izumiranjem mnogih krupnih ivotinja
Aelika promena u odnosu ovek3ivotinja i ulozi lova kao osnovne ekonomske kategorije
deava se sa poetkom pripitomljavanja ivotinja
8ovne vrste:
:amilija:cervidae
Cervus Elaphus / o'ini ;crveni< jelen
%aseljava umske predele @vrope! ;everne Afrike! Azije! ;everne Amerike. >lave
mujaka ukraene su razgranatim rogovima! koje odbacuju svakog prole$a. Aeliina
rogova i broj paroaka pove$avaju se staro$u jedinke. Kogove imaju samo mujaci i
odbacuju ih svake godine u martu ili aprilu! a oni rastu preko leta i pare se u oktobru. ?
severnoj @vropi jelen je bio najvanija lovna vrsta u mlaem paleolitu! mezolitu i neolitu!
a u centralnoj @vropi jo od srednjeg paleolita. <dbaeni rogovi su vana sirovina za
proizvodnju alatki u predmetalnim dobima! jer se roina lako obrauje! ima odreenu
vrstinu i elastinost! a oblik sa prirodno zailjnim krajevima pogodan za alatke. 8ubi
samo donji sekuti$i! molari sa polumeseastim grbicama : jer su preivari! ali manje
specijalizovani od bovida. & danas jeleni su lovne ivotinje! a koriste se njihovi rogovi!
meso! koa i ile.
Ragnifer tarandus G irvas
&rvas ili sob je vrsta jelena. 8a razliku od ostalih predstavnika familije cervida! irvasove
enke jedine imaju rogove. Papci su iroko rastavljeni! dopunske metapodijalne kosti
dobro razvijene i imaju papke. %jihovi prsti su prilagoeni gaenju po snenom
pokrivau. &rvasi su prliagoeni na ivot u tundrama i tajgama! a mogu da preive
temperature i do 34/
/
J. Irane se mahovinama! liajevima i li$em i zbog njih su u stanju
svake godine da prelaze ogromne udaljenosti! dre$i se istih migracionih puteva. 5okom
glacijala dopirali su ak i do Panonskog basena! preko &stre! severne 7ugarske i
Kumunije i severnih oblasti Pirinejskog poluostrva. 'anas ive u %orvekoj i severnoj
Kusiji. Praistorijski lovci! specijalizovani za lov na irvase! umeli su da prate kretnje
itavih njihovih krda. &rvas je jedina vrsta jelena koja je pripitomljena. ? -aponiji i
severnoj Kusiji irvasi se koriste za vuu! jahanje! njihovo mleko je u upotrebi i meso.
#oa i kost se koriste za izradu ode$e i artefakata! a mast za ishranu i osvetljenje. & enke
i mujaci irvasa poseduju rogove. <ni postaju jedina pripitomljena vrtsa jelena! a danas
mnogi divlji irvasi mogu se videti u %orvekoj! severnoj Kusiji! a pripitomljeni u Einskoj
i Dvedskoj.
"1. )ripitomljavanje 3ivotinja, poeci, najva3nije doma0e 3ivotinje
Prvi poeci domestifikacije vezuju se za doba od pre 1/ /// godina. @konomsko gajenje
biljaka i ivotinja nesumnjivo je poelo na 7liskom istoku oko (/// g.p.n.e! na 7alkanu
oko B/// g.p.n.e! u srednjoj @vropi 4/// g.p.n.e.! a prve civilizacije nastaju oko 04//
g.p.n.e.
Pripitomljavanje podrazumeva kontrolu reprodukcije ivotinja! vetaku selekciju!
delimino ili potpuno odvajanje od divljih predaka. ? tom procesu! ljudi su svoju panju
preusmerili od mrtve ivotinje ka ouvanju i selektivnom odravanju najvanijih
produkata ivih ivotinja! odnosno njihovih mladunaca.
#ako razlikovati doma$e i divlje vrste na arheozoolokom materijaluH
3 prisustvo uvedenih vrsta
3 morfoloke promene
3 promene u veliini
3 polna i starosna selekcija
3 arheoloki kontekst
6ikrobioloke metode
3 citogeneza prouavanje broja i grae hromozoma
3 elektoforeza prouavanje brzine kojom enzimi iz razliitih tkiva prolaze elektrinim
poljem
#oje se ivotinje mogu pripitomitiH
3 drutvene koje ive u stadu ili oporima i brinu dug vremenski period za svoje mlade
#ontrola reprodukcije! teritorijalne organizacije i izvora hrane. >enetika izolacija.
;pecijacija. 'rutveno usvajanje ivotinja. &ntegracija.
Postoje tri zone u kojima je dolo do pripitomljavanja ivotinja
1. 7liski istok! gde su konstatovani ovca! govee! koza i svinja
". #ina! jugoistona Azija svinja! zebu! bivo! kokoka
0. Amerika lama! $urka
>ajenje biljka i ivotinja zahteva vie vremena i truda nego lovako3sakupljaka
ekonomija! ali zahteva manju teritoriju na kojoj se odvijaju te aktivnosti.
Pas : &anis familiaris, &anis lupus : tragovi na 7liskom istoku iz vremena oko 1/
///.p.n.e
<vca : 1vies aries, 1vis orientalis : tragovi na 7liskom istoku : 1///. p.n.e.
#oza : &apra +ircus, &apra )egagus : 7liski istok : 1///.p.n.e.
>ovee : Bos taurus, Bos primigenius : 7liski istok : B///.p.n.e.
;vinja : Sus domesticus, Sus scrofa : 7liski istok : B///.p.n.e.
6aka : >elis catus, >elis silvestris : 7liski istok : B///.p.n.e.
#onj : .quus caballus, .quus ferus : juna Kusija : 9/// p.n.e.
6agarac : .quus asinus, .quus africanus : 7liski istok : 04//.p.n.e.
#amila : &amelus bactrianus, &amelus ferus : juni deo Arabljansko poluostrvo :
9///.p.n.e.
-ama : %ama uanicoe, %ama lama : Andi : 9///.p.n.e
#uni$ : 1rictolagus cuniculus, 1rictolagus cuniculus : Dpanija : 1///.p.n.e.
#okoka : allus gallus, allus domesticus : &ndija! 7urma : "///.p.n.e.
Canis familiaris (Canis lupus), pas
Pas je najranije pripitomljena ivotinja. &ma posebnu ulogu u ivotu oveka! nezavisno od
ekonomskih motiva! koji su osnovni motiv za pripitomljavanje ve$ine ivotinja. Predaka
ivotinja je Janis lupus. Kazlike psa u odnosu na Janis lupusa ogledaju se u optem
smanjenju rasta! duini zubnog niza! veliini zuba i njihovih proporcija! veliini mozga!
prevashodno cerebruma u kome se nalaze centri za ula mirisa! vida! sluha. 'anas ima
vie od 9// vrsta. Proces pripitomljavanja je poeo jo krajem poslednjeg ledenog doba.
%ajstariji ostaci su naeni u gornjopaleolitskim slojevima pe$ine Palegavra u &raku! pre
priblino 1" /// godina. Ae$ina ostataka pripitomljenih pasa potie sa 7liskog i ;rednjeg
istoka, ali ih ima i u severnoj i junoj Americi, s-z Evropi: Engleska i Danska,
Kusije i Capana. Alasac je jedan od retkih lokaliteta gde se sre$u ostaci kanida sa
prelaznim osobinama izmeu psa i vuka! to bi potvrivalo pripitomljavanje in situ od
lokalne populacije vukova. ;ve do neolita pas se ne javlja toliko esto i zastupljen je
malim do srednje velikim jedinkama. &z mlaeg gvozdenog doba potiu i patuljasti psi! iz
antikog @gipta i 6esopotamije3 hrtovi i snani lovaki psi! a u rimskom periodu je ve$
postojao veliki broj rasa ove vrste.
-okaliteti na kojima su nalaeni tragovi psa Palega[ra u &raku oko 1" /// p.n.e.! ;tarr
Jarr u @ngleskoj oko 14//. p.n.e.! Argissa 6agula u >rkoj oko 1"//. p.n.e.! Alasac u
\erdapu oko B4//.p.n.e.
Ovis aries, ovca, Ovis orientalis (azijski muflon)
<vca je jedna od najstarijih pripitomljenih ivotinja! iji je znaaj imao odluuju$u ulogu
u neolitskoj revoluciji. Aie od bilo koje druge ivotinje! ovca je bila od koristi oveku
zbog mesa! mleka i vune! ali i pogodna za pripitomljavanje zbog njenog naina ivota.
Poeci pripitomljavanja se vezuju za 7liski istok i zapadnu Aziju u (. i 1. milenijumu!
odakle se stoarstvo irilo na zapad! u @vropu! i na istok u Aziju. 6orfoloke promene
koje su posledica pripitomljavanja mogu se pratiti od kasnog neolita! B. i 4. milenijum i
ogledaju se u gubljenju rogova kod enki i skra$ivanju kostiju ekstremiteta. %akon toga
je selekcijom pospeena osobina da produkuje vunu! sude$i po statueti ovce iz ;araba u
junom &ranu iz B. milenija. 'ivlje ovce imaju vrstu ekinjastu dlaku! a runasti pokriva
raste samo zimi! a leti se odbacuje. 'ivlje ovce naseljavaju brdovita i planinska podruja
severne zemljine polulopte! hrane$i se travnatim panjacima. Predak doma$e vrste je
azijski muflon <vis <rientalis koji danas ivi u planinskim oblastima 6ale Azije do
junog &rana. @vropski muflon <vis musimon kao divlja vrsta je naseljavao planine
#orzike i ;ardinije! a smatra se reliktom ranih oblika priptomljavanja ovce koje su
neolitski stoari uveli oko 1. milenijuma.
Capra hircus, domaa koza, (Capra Aegagus, bezoar?)
Irani se preteno li$em i mladicama grmlja i drve$a. 'ivlje vrste naseljavaju planinske
oblasti @vrope! Azije i @tiopije. Aeoma su otporne ivotinje koje mogu opstati u
ekstremnim klimatskim uslovima i sa malo hrane. Predak doma$e koze je Japra
aegagrus! koja ivi od planina 6ale Azije do ;inda. 'oma$a koza je u odnosu na divljeg
pretka ima manje ekstremitete i manje zaobljene rogove. &ako je ovca pre koze
prirtomljena! koza u ranom neolitu ima ve$i znaaj.
os taurus, domae gove!e, predak pragove!e ili tur, os primigenius
>ovee je vie nego korisno za oveka daje meso! mleko! mast. koa i rogovi se koriste
za izradu ode$e! od kopita se pravi lepak. ?potrebljava se za vuu pluga i kola! a kravlja
balega se koristi za ubrenje zemlje. Predaka vrsta pragovee ili tur 7os primigenius
poreklom je iz stepskih i umostepskih predela. 5ur je bio naroito rasprostranjen rogovi
su izrazito smanjeni u odnosu na divlje pretke. Prvi sigurni dokazi o pripitomljavanju
goveeta potiu iz ,atal Iujuka! oko B"//. p.n.e. 5ragovi se neto kasnije nalaze i u
stalim krajevima 7liskog istoka! kao i u j3i @vropi. #rave su za dobijanje mleka kori$ene
od &A milenijuma u 6esopotamiji i @giptu. 8a oveka ve$e hiljadama godina unazad
krave i bikovi imaju simboliki znaaj! esto vezan za kult plodnosti. ? pojedinim
oblastima postojale su i druge pripitomljene vrste kao to su
- zebu u &ndiji
- gaur u 7urmi i %epalu
- jak na 5ibetu
- bivo u jugoistonoj Azijiu gornjem pleistocenu i ranom holocenu na severnoj
zemljinoj hemisferi, osim severne Amerike. Kod pripitomljenih ivotinja rast i
"us domesticus, domaa svinja, predak je "us scrofa, divlja svinja
<d poetka pripitomljavanj do danas! svinja se koristi za dobijanje mesa i masti.
8ahvaljuju$i brzom rastu i visokom nivou reprodukcije! prevazilazi produktivnost drugih
doma$ih ivotinja. %ajstariji ostaci svinje sa morfolokim karakteristikama koje su
nastale usled pripitomljavanja! potiu iz prekeramikog neolita 7 u Cerihonu! oko 1///.! a
potom iz >rke Argisa. %a 'alekom istoku je pripitomljena vrlo rano! kao i pas! pa je
njen ekonomski znaaj bio jo vei nego u @vropi. Predaka vrsta je ;us scrofa! divlja
svinja. Prve karakteristike koje se javljaju kao posledica pripitomljavanja jesu skra$enje
eonog dela lobanje i opte smanjenje rasta! a razlike postoje jo u gustini i boja krzna!
oputenim uima i uvrnutom repu. ? pojedinim delovima sveta svinja se smtra neistom
ivotinjom! pa se njeno meso ne sme jesti *Cevreji i muslimani! ta su shvatanja po
Ierodotu preuzeli iz @gipta+. ;us scrofa! divlja svinja bila je vana lovna vrsta! koja ivi
u toploj klimi i listopadnim umama nizijskih podruja! mada moe da ponese zimu koja
nema dugotrajan zimski prekriva. ? pleistocenu je e$a u interglacijalima i juno od
periglacijalnih oblasti. 8ajedno sa jelenom! ona je u mlaem paleolitu i mezolitu @vrope!
jedna od najvanijih lovnih ivotinja. <blast rasprostiranja 7liski istok! oko B/// p.n.e i
#ina oko 44// p.n.e. &ma figurina koje predstavljaju svinju.
#elis catus, domaa ma!ka, #elis silvestris, divlja ma!ka
'ananja maka rasprostranjena u @vropi! Africi i Aziji! predak je doma$e make. Areme
njenog pripitomljavanja nije pouzdano utvreno! jer se pripitomljene make vrlo malo
razlikuju od njihovih divljih predaka. ? prekeramikom neolitu Cerihona! oko 1///.
naeni su ostaci koji nagovetavaju mogu$nost da je ve$ tada maka ivela uz oveka! ali
pouzdaniji dokazi o domestifikaciji se tek pojavljuju vezanop za egipatsku 1(. dinastiju
oko 1B//. godine. ? antikom @giptu maka je bila sveta ivotinja koju je bilo
zabranjeno ubiti. ?ginule ivotinje su noene u grad 7ubastis i balsamovane. <groman
broj ih je tako mumificiran. 6esoder i lovac koji lovi preteno no$u. 5ragovi su naeni
u #irokitiji na #ipru u neolitu oko B///.p.n.e. %a lokalitetima se katkad mogu sresti
ostaci mieva 6us domesticus i to od vremena prve domestifikacije.
$onj, %&uus caballus
;matra se jednom od najrasprostranjenijih pripitomljenih ivotinja. ? ranim stadijumima!
kasnom neolitu! koristi se u ishrani! ali je kasnija njegova uloga jahanje i transport! od
vremena &&& milenijuma u Kusiji i u zapadnoj Aziji! a u @vropi od && milenijuma. <ko
"///. se javlja irom @vrope! od ostrva <rkni do >rke. 5okom bronzanog doba! znaaj
konja je porastao! a posebnu ulogu imao je kod nekih nomada kao to su ;kiti i Avari.
Pripitomljavanjem divljeg konja! smanjen je njgov rast i veliina lobanje. 'ivlji konji!
budu$i brojni krajem pleistocena u stepama @vrope! Azije! ;everne Amerike! bili su est
plen lovaca. #rajem pleistocena! irenjem uma! smanjuje se njihov broj. ? Americi su
bili istrebljeni pre priblino (/// godina! a na tlu @vroazije se povlae prema istoku! u
polupustinje centralne Azije! gde je danas iv jo samo divlji konj mongolskih stepa
@Guus feru prze[alskii. 5arpan @Guus ferus gmelini je iveo u @vropi sve do srednjeg
veka! a poslednji predstavnici su istrebljeni u Poljskoj u FA&&& veku.
'agarac, %&uus asinus
Kelativno kasno pripitomljena ivotinja. <staci divljeg magarca iz ranog holocena su
retki! a pouzdanih podataka o pripitomljavanju nema sve do 4. dinastije u @giptu! oko
"4// do "094.! kada su njegove predstave u umetnosti veoma este. Predaka vrsta je
divlji magarac @Guus africanus ije je danas rasprostranjenje ogranieno na severnu
Afiku! dok je u kasnom pleistocenu sigurno jo iveo u Arabiji i levantu.
O'last i vreme pripitomljavanja
7liski istok! pre oko (/// godina 8a[i Jhemi! Danidar u &raku oko 1/ (// p.n.e.!
Cerihon! (31/// p.n.e.! Argissa 6agula u >rkoj! oko 1"// p.n.e.! 5epe ;arab u &ranu oko
B///.p.n.e. *statueta ovce sa vunom+. ? prekeramikom neolitu A najvie su zastupljene
gazele! a u prekeramikom neolitu 7 najvie koze i ovce.
,injenica je da je veoma mali broj ivotinja bogate faune sisara! ovek uspeo da
pripitomi. Ae$ina vrsta je domestifikovana u neolitu kada su domestifikovana etiri sisara
koji $e biti glavni izvor mesa u ishrani ovca! koza! stoka i svinja. 6noge druge vrste
velikih preivara jesu domestifikovane! ali su one upotrebljavane i u druge svrhe osim
prehrane u Aziji : nekoliko vrsta bovida! irvasi! konji! kamile i lame.
Potreba za domestifikacijom se javila usled pove$anih potreba za mesom! a mnoge vrste
koje su ranije bile lovljene! tada su postale manje dostupne prirodni habitati bili su
mahom uniteni! i ve$ina velikih preivara suoavala se sa istrebljenjem. 'ananje
doma$e ivotinje ije se meso koristi u ishrani pripadaju redu )rtiodact!la koji ima
potencijal za domestifikaciju. Prouavanje sisara pokazalo je da postoji 4 redova sisara
ije vrste bi mogle biti domestifikovane u razliite svrhe primatiB glodari3vani u ishrani
i zbog krzna. karnivori zbog krzna. i jo dva reda zbog mesa -erissodact!la i
)rtiodact!la. <d familije PerissodactRla samo su .quidae pogodne za domestifikaciju! a
od njih samo zebra nije domestifikovana! iako je bilo sluajeva kro$enja zebri zarad vue.
Ked ArtiodactRla ima 1)9 vrste! uglavnom afrike! a u njih spada jelen samo jedna vrsta
jelena : irvas! Kagnifer tarandus je domestifikovan. Ali! ima i tragova kro$enja krda losa
Alces alces u severnoj Kusiji.
? arheologiji mogu biti od koristi indirektni dokazi o pripitomljavanju stoke poev od
etnografskih paralela *koriste$i se etnografskim primerima zakljuujemo da je
domestifikacija morala biti brz proces+! predmeti koji su mogli biti kori$eni kao to su
posude za mleko! ili sir... @ntomoloki dokazi igraju vanu ulogu mnogi insekti su
osetljiviji za odreivanje vegetacije ak i od molusaka! i selektivniji kada je ishrana u
pitanju. neidentifikovani ostaci insekata! kao to su koice i noge pojavljuju se na
lokalitetima bilo kog perioda u raznovrsnim vlanim! suvim! kiselim i baznim uslovima.
Po podacima o delovanju insekata! moemo saznati koje su biljke bile gajene! i koje
ivotinje uvane! kao i koje su prostorije kori$ene kao skladita itarica ili staje. ? tom
smislu! parazitologija moe biti znaajna u identifikovanju poljoprivredne aktivnosti
opstanak jajaaca ili spora. %eki paraziti kao to su =ematodes veoma su izbirljivi po
pitanju odabira doma$ina! pa mogu dati informacije tog tipa.
8oologija prua dokaze indirektne o pripitomljenim biljkama! preko koprolita! koica
glodara! itd.
Arlo je vano pitanje kako moemo razlikovati domestifikovane od divljih formi. Postoji
nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir
1. Aeliina rani tipovi domestifikovanih ivotinja su manji od njihovih divljih
roaka! te se veliina kostiju upravo koristi kao parametar za identifikaciju
ukoliko se na jednom lokalitetu susretnemo sa divljim i domestifikovanim
formama.
". 7oja indirektni dokaz : crtei i predstave
0. Promene lobanje lobanje su lako prepoznatljiv materijal na lokalitetima! a
facijalni deo lobanje se smanjuje vie! u odnosu na kranijalni deo. ? veoma ranoj
fazi domestifikacije! zubi postaju manji od zubi divljih vrsta. ;a progresivnim
smanjivanjem lica! zubi koji su ve$ u stadijumu redukcije! potpuno nestaju! kao
to su prvi pre3molari i tre$i molari. Aeliina rogova takoe ima tendenciju da se
smanjuje.
9. Postkranijalni skelet kod doma$e svinje epifize kostiju udova ne srastaju sa
dijafizama do momenta kada ivotinja ne dosegne zrelost. Primetno je smanjenje
broja prljenova kod svih doma$ih ivotinja osim ovce koja ima ve$i broj
prljenova na repu *vie od 1"+.
4. 'laka promene su povezane sa skra$ivanjem unutranjih slojeva krzna naroito
kod vrsta koje u divljim formama imaju veliku koliinu vune.
B. 6eki delovi razvoj delova koji slue akumulaciji naslaga masno$e *kao to je
grba kod kamila+ posledica je domestifikacije! veliina mozga u odnosu na ostatak
tela je reducirana! muskulatura se pove$ava * u sluaju konja+ i smanjuje * u
sluaju mii$a za vakanje kod karnivora+.
. BokonHi:
'omestifikacija je izuzetno sloen proces. <dnosi se na uplitanje ljudskog delovanja u
egzistenciju pojedinih ivotinjskih formi. ,ovek je na ivotinjsku egzistenciju uticao i u
vreme kada se samo bavio lovom! ali na drugi nain. %ema sumnje da je prvobitna svrha
domestifikacije bila obezbeivanje unoenja proteina u ljudsku ishranu.
#ro$enje ivotinja! njihovo uvanje i ubijanje u odreenom trenutku ne smatra se
domestifikacijom. <na nastaje kada ovek odgaja ukro$ene vrste u vetaki stvorenim
uslovima. 'akle! domestifikacija je kro$enje ivotinja sa odreenim karakteristikama
ponaanja od strane oveka! njihovo pomeranje iz prirodnog okruenja! i njihovo
kontrolisano odravanje i gajenje zarad neke dobiti.
#ro$enje ivotinja je primitivna forma! koja ne ukljuuje namernu selekciju i
kontrolisanu prehranu. Prvi tragovi prave domestifikacije vide se kroz kastraciju mujaka
koja pokazuje neku vrstu selekcije. Ironoloki gledano! ona je poinjala u razliito
vreme za razliite vrste najpre pas i konj.
Aana stavka je pokuaju razlikovanja divljih i domestifikovanih formi na osnovu starosti
i pola. #od doma$ih formi nedostaju starije ivotinje! preovladavaju enke! jer je veliki
broj mladih mujaka koji su kastrirani *kastracija se pojavila veoma rano+ na kraju i
ubijan. Pojava ovce vezuje se za proto neolit 1/(1/
=3
0// 7P! na lokalitetu 8a[i Jhemi
;hanidar primetna je pojava velikog broja mladih jedinki. 5okom neolita! ovek je bio
prinuen da nastavi razvoj domestifikacije obzirom da je rastu$a ljudska populacija
zahtevala ve$e potrebe za proteinima! a samim tim i porast broja jedinki. Pred kraj
neolita! ovek je otkrio i druge funkcije za koje moe stoku da koristi mleko! vuna! vua
itd. Auroh je bio divlji predak velikog broja domestifikovanih ivotinja u centralnoj i
zapadnoj @vropi.
Dta sve moe biti dokaz domestifikacije na odreenom lokalitetuH
- ostaci i pripitomljenih i divljih vrsta
- opstanak prelaznih oblika izmeu divljih predaka i domestifikovanih ivotinja hibridi
divljih i domestifikovanih formi i tek domestifikovani mladunci
- promene kategorija kao to su starost i pol u odnosu na divlje forme
- predstave scena kro$enja ivotinja
Prelazni oblici su dobro identifikovani kada se radi o svinjama i stoci! tim pre to je
veoma primetno smanjenje veliine kostiju! naroito ekstremiteta. ;amo mlade ivotinje
mogu da budu domestifikovane. ,ovek je morao da uhvati mlade ivotinje kako bi ih
ukrotio! a kako su njih branili odrasli! ovek je tom prilikom bio primoran da te odrasle
jedinke ubija. <nda ne iznenauje na lokalitetima sa tragiovima prvih domestifikacija!
pojava ve$eg broja kostiju odraslih divljih jedinki. ? divljini je naje$e odnos mukih
prema enskim jedinkama 11! i takav odnos postoji na lokalitetima gde ima divljih
ivotinja. ? jednoj drugoj formi lova koji je verovatno vodio ka domestifikaciji! ovek je
poeo da se stara o divljem krdu! titi ga od grabljivaca! vodi rauna o mladima i
enkama! a ako bi ih ubijao! ubijao bi starije muke jedinke sa bogatim krznom.
Arste ivotinja koje su gajene na pojedinim lokalitetima mogu nam dati jo znaajnih
informacija! meu kojima i podatke o vezama meu kulturama i migracijama. Aidljive su
tako veze izmeu neolita j3z Azije i >rke.
? ranim neolitskim naseljima >rke imamo tragove gajenja istih ivotinja Argisa
6agula i %ea %ikomedeja! koza i ovca u najve$em broju zastupljene! a veoma malo
svinje! stoka i pas.
?potreba nemorfolokih kriterijuma u identifikovanju domestifikacije na osnovu kostiju
naenih na arheolokim lokalitetima. 7itni su
3vrsta o kojoj se radi
3minimalni broj jedink svake vrste
3starost ivotinja
3pol ivotinja
3uestalost pojave razliitih kostiju svake vrste
3veliina ivotinje
Erekvetnost pojave razliitih kostiju vana je za identifikaciju tipa nalazita *npr. kamp za
kasapljenje+ ili kao dokaz trgovinske aktivnosti.
Palestina i prve domestifikovane vrste
>asulijenski lokaliteti podaci pokazuju da su stoka i svinje *u odnosu na ;us scrofu+ ve$
malih dimenzija! koze imaju uvijene rogove i manje su od divljih bezoar koza. 5eko je
morfoloki napraviti razliku izmeu <vis i Japra na osnovu malobrojnih delova skeleta.
Postoji jedna kost koja se razlikuje! a to je zglobna kost tipa hircus. %a lokalitetima
keramikog neolita! nakon arheolokog hijatusa! s jedne strane nailazimo na lovce
*7eisamun+! a sa druge! lovce3stoare *6unhata+ gde je prisutna domestifikacija Japrinae
i svinja! a na nekim lokalitetima i stoke. ? pre3keramikom neolitu i natufijenu izgleda da
nije bilo domestifikacije! osim u 6unhati Japrinae. <vi zakljuci se odnose iskljuivo na
jasno odreenu geografsku oblast! gornji tok Cordana! a tu tragove domestifikacije imamo
u 1. milenijumu! pa nailazimo na hijatus! da bi se tragovi opet pojavili u 4. milenijumu.
Iijatus predstavlja B. milenijum i postoje razne hipoteze o nestanku populacije ljudi iz
Palestine ovog doba. %eki ga povezuju sa nomadskom aktivno$u koja ostavlja malo
arheolokih podataka. 5okom 4. milenijuma Palestina se suoava sa prelaskom na
sedentarni nain ivota! kao posledica migracije doljka i lokalnih nomadskih grupa. 5o
je samo jedna od hipoteza koja moe biti potvrena eventualnim otkri$ima iz B. milenija
ili tragovima domestifikacije u ;iriji i -ibanu. %e treba! meutim! iskljuivo vezivati
sedentarni nain ivota za seoski. ;ela su postojala nekoliko hiljada godina pre nego je
dolo do domestifikacije. &sto tako! ne treba smatrati da se domestifikacija ivotinja
iskljuivo desila usled sue koja je dovela do smanjenja divlje faune. ,injenica da su se
kulture koje su ivele u Palestini! meusobno razlikovale po prizvodnji hrane! dokazuje
da moda treba da oekujemo starije ljudske grupe koje su domestifikovale i u B.
milenijumu. <staje injenica da su domestifikovane vrste u 6unhati sline divljim
formama *naeni tragovi iskljuivo Japrinae! koje su manje od divljih formi+. &ako su
postojali i drugi centri domestifikacije! oblasti oko gornjeg toka reke Cordana biloe su
centar domestifikacije u 4. milenijumu p.n.e.
Kazlike izmeu doma$eg i divljeg goveeta
'oma$e govee Bos taurus je gotovo uvek manje veliinom od divljeg pretka auroha Bos
primigenius! ali postoje velike slinosti u izgledu lobanje. 8abuna koja se moe javiti
jeste problem razlikovanja kostiju 7os primigenius i 7os taurus3a u odnosu na pojedine
kosti bizona. 5o! dodue nije previe velik problem obzirom da se post3glacijalni bizon
javlja u severnoj @vropi! 'anskoj! i nekim delovima centralne @vrope! Dvajcarskoj npr.
Postoje indicije da je auroh negde bio ve$i u pleistocensko doba nego u post3
pleistocensko vreme. Kasprostranjenje 7.primigenius je bilo veoma veliko! idu$i od
severo3zapadne @vrope do severne Afrike kroz Kusiju i istonu Aziju do 7liskog istoka.
7os primigenius uglavnom je specijalizovan za ivot u umskim oblastima! iako veliina
rogova moe da ih sprei da ulaze duboko u umu. ?ticaj oveka na prirodu moe biti
raznovrsan. 7orba za zemlju! i$enje uma! poljoprivreda i umski poari mogli su da
ogranie teritorije koje okupiraju pojedine vrste. Kazliite forme lova! ubijanje strelama i
kopljima! zamkama! namamljivanje u pe$ine i na ivice stijena! moe imati efekta na
ivotinjske populacije.
"". ekundarna eksploatacija doma0ih 3ivotinja: mleko, vuna, vua, transport
;ekundarni produkti u eksploataciji ivotinja su mleko! vuna! krzno! ubrivo! mii$na
snaga. Arheoloki pokazatelji ekplotacije mleka i vune mogu biti starost i polna struktura
ivotinja ve$e procentualno ue$e odraslih jedinki u odnosu na mlade i ve$e
procentualno ue$e enki u odnosu na mujake.
6leko 934 puta ima vie energije i proteina nego to se dobija eksploatacijom mesa.
;astoji se od proteina! masti! kalcijuma! e$era! vitamina. &ndirektni dokazi primene mue
mogu se na$i u likovnim predstavama
- najranije se javljaju na cilindrinom peatu iz ?ruka iz oko "4//. p.n.e. sa
predstavom pregrade od trske sa teli$ima i krazima
- u hramu boginje %ingursag u Al <beidu "0//3"1B/. gde je prikazana mua krava! uz
koje su telad i ljudske figure sa krazima
- cilindrini peat iz #nososa iz perioda kasne bronze sa prikazom mue krava
- ili! posude za mleko iz 7adenske kulture oko "4//. p.n.e.
@kploatacija vune
- divlja ovca ima duge otre dlake i kratke fine dlake
- doma$a ovca nema dugu dlaku! ne linja se u prole$e! a vidljiv je i gubitak smee i
crne boje u odnosu na divlju ovcu
- koza koristi se kamir : podvuna koja se elja u vreme prole$nog linjanja i moher3
od angorske koze
- u ove svrhe moe se upotrebiti jo kamila! lama i alpaka
Prve upotrebe vune vezuju se za poetak urbanizacije na 7liskom istoku! vidljivi su
dokazi na sumerskim predstavama kao to je uvena 8astava iz ?ra! oko "1//. gde se
vide nonje izraene od vune. ? @vropi tragova upotrebe vune tek imamo od bronzanog
doba fascinantan je u tresetitu *koje je pogodno svojim uslovima za ouvanje drveta i
tkanine+ Oiepenkathen3u u %emakoj ouvani komad tkanine u koju je bila umotana
drka kremenog bodea iz oko "9//. g.p.n.e.
Aua podrazumeva eksploataciju mii$ne snage ivotinja za noenje tereta! vuu pluga!
sanki i kola. 8a ove potrebe se koriste govee! konj! magarac! kamila! psi! katkad ovce i
koze. Arheoloki pokazatelji mogu biti
- starosna i polna struktura ivotinja : ve$e ue$e odraslih jedinki u odnosu na mlade i
ve$i procenat mujaka u odnosu na enke
- patoloke promene na kostima
- Aodastra u Kumuniji! sredinom kasnog neolita u 4 milenijumu! konstatovani su
proireni zglobovi radijusa goveeta
Konj
.quus ferus je divlja vrsta! a doma$a se krije pod nazivom .quus caballus. Cedina
preivela podvrsta divljeg konja je .quus ferus prze/alski koji ivi u stapama istone
@vrope! june Kusije i ?kraine. Cednoprsti neparni kopitari imaju gornje delove
ekstremiteta relativno kratke! dok su im donji delovi izdueni! prilagoeni tranju i
ishrani travama. Pripitomljavanje konja vezuje se za ksni neolit ili rano bronzano doba! a
primera ima u 'erievki iz oko 04//. p.n.e gde postoje tragovi ema! odnosno vala za
konja. Aeliki znaaj za bronzanodobne kulture ima irenje &ndoevropljana! stepskih
nomada koji sa sobom donose konje. %a Ameriki kontinent konji dolaze tek posle
@vropljana.
"-. Ostaci ptica na arheolokim nalazitima
Ptice, ves su kimenjaci iji su ostaci relativno esti na arheolokim nalazitima! bilo
kao ostaci ovekovog plena ili sastavni deo faunistike zajednice odreene oblati. #osti
se razlikuj od kostiju sisara po tome to su tanke! lake i kompaktne! bez kotane sri. ?
pojedinim periodima lov na ptice predstavljao je znaajan doprinos privredi. Analiza
ostataka ptica prua podatke o paleosredin! obzirom na to da je ve$ina vrsta ekoloki
osetljiva. 5akoe! na osnovu prisustva vrsta koje karakterie sezonska migracija! moe se
odrediti deo godine u kome je stanite bilo naseljeno.
? arheologiji je vana paleoekoloka rekostrukcija i odreivanje sezonalnosti.
Poznavanje tragova ptica na arheolokim lokalitetima! meutim! ima minoran znaaj za
odreivanje hronologije. ? ivotu oveka taj znaaj varira.
#onstatovano je postojanje (4// vrsta ptica
- -elecaniformes : plivaice
- )useriformes : plovue
- >alkoniformes 3 grabljivice
- alliformes 3 koke
- ruiformesC : dralovi
- &olumbiformes : golubovi
- Strigiformes : sove
- -asseriformes : pevaice
? ;molu$koj pe$ini je konstatovano ") vrsta ptica
3one imaju razliite biotope umski! stenoviti! meoviti! otvoreni predeli! vodeni sistemi
3razliitih su klimatskih zona umerene! borealne! visokoalpse! mediteranske! tundre
3poreklo mogu biti plen oveka! gnezdarica! ptica predatora! plen drugih predatora
5afonomija ostataka ptica u arheofaunama akumulacije ptica predatora *sova+! izbljuvci
sova takoe mogu biti od znaaja nesvareni ostaci plena! dlaka ili kost.
!allus domesticus, doma$a koka potie od divlje koke !allus gallus. %jeno
pripitomljavanje je datirano u vreme oko "///. p.n.e. i vezuje se za dolinu &nda!
Irapansku kulturu! gde su otkrivene kosti ve$e od divljih predaka kokoke. Predstave na
peatima pokazuju da su ove ivotinje moda najpre bile kori$ene za sportske igre. Kana
domestifikacija koke zabeleena je u #ini! a moda i pre one u dolini &nda. ? egiptu je
konstatovana predstava na hramu u tebi iz oko 1(9/! a zatim i 14//.p.n.e. ? antiko
vreme ona je postala uobiajena doma$a ivotinja.
"(. Ostaci ri'a na arheolokim nalazitima
Ribe, Pisces su kimenjaci iji su ostaci esti u stanitima zajednica ija su se drutva
intenzivno bavila ribolovom. <sim morfoloki! kosti riba se razlikuju od kostiju ostalih
kimenjaka i po specifinoj strukturi kotane supstance. %aje$e su ouvane kosti
lobanjskog krova i vilica! tela prljenova i kotane krljuti.
3 Silurus glanis : som! duina do 9m! teina do 14/ kg
3 &!prinus carpio : aran
3 .sox lucius : tuka
3 )bramis brama : deverika
3 -erca fluviatilis : grge
3 )ciperiserC rut+enius : keiga
3 ,uso +uso : beluga ili jesetra! do 1m! teine do 14//kg
? prouavanju osteolokih ostataka riba! koristi se nekoliko kljunih skeletnih elemenata
ostaci krljuti koji istraivaima omogu$avaju da identifikuju vrstu ivotinja o kojima se
radi! vreme njihove smrti! njihovu teinu itd! riblji+ prljenova i otoliti *mikroskopski se
uoavaju! milimetarskih su dimenzija+. Arheolozima je od znaaja taksonomska odredba!
odreivanje individualne starosti! sezonalnosti i procena teine ribe.
otoliti
<toliti su uni kameni$i! koji se pojavljuju u vidu malih koliina kalcijumskih soli u
glavi riba. &ma ih i kod ostalih kimenjaka. #od riba su naroito raznovrsni i pruaju
obilje informacija vanih arheolozima i paleontolozima. -ocirane su u unutranjem uhu.
6ogu da omogu$e identifikaciju sve do nivoa vrste. Pruaju podatke o veliini ribe i
minimalnom broju riba. %jihova unutranja struktura prua nam dobar izvor informacija
sezonskom datovanju i na osnovu koliine <1( i <1B izraunava se temperatura okolne
vode. <toliti su identifikovani na brojnim lokalitetima kako u zemljama %ovog! tako i
;tarog sveta. %a osnovu identifikacije vrsta riba prema otolitima! Eic je uspeo da
pretpostavi dubinu vode kao i pove$anja temperature okeana tako to je pratio irenje
severnih vrsta ribe na jug *du junokalifornijske obale tokom pleistocena+.
krlju"t
Ae$ina riba prekrivena je krljutima. #rljut se moe po obliku podeliti na etiri osnovna
tipa. 7roj prstenova koji su formirani na krljuti prilino odgovaraju duini ribe. Kiblje
krljuti mogu da prue arheolozima i paleontolozima znaajne izvore informacija.
&dentifikacija ide do familije! ponekad i detaljnije. ;ezonalnost moe da se uoi na
osnovu krljuti riba pronaenih na paleontoloskim i arheoloskim lokalitetima.
prou#avanje na osnovu ki#me riba
Kiblja kima! a posebno njen centralni deo pokazala se kao veoma koristan izvor
informacija za arheologe i paleontologe kada se radi o identifikaciji familije! pa cak i
vrste ribe! podatke o sezoni lova! procenu totalne koliine ribe na lokalitetu! kao i broj
jedinki.
%a osnovu ostataka kostiju riba moe se odrediti veliina riba. Postoji pet glavnih
metoda! koji se medjusobno uporeuju zarad ve$e preciznosti.
"+. Ostaci 'eskimenjaka na arheolokim nalazitima
,erpetofauna
Aodozemci abe! dadevnjaci
>mizavci kornjae! guteri! zmije
6ekuci mollusca
? arheologiji vanost ima paleoekoloka rekonstrukcija i odreivanje sezonalnosti. <ve
ivotinje se ree koriste kao dopuna ljudskoj ishrani.
6ekuci! mollusca
- koljke : Bivalvia
- puevi : astropoda
- glavonoci : &ep+alopoda
- dentalium : Scap+opoda
$koljke, %ivalvia
6ekuci ija se ljutura sastoji od dva kapka! a ive u kopnenim i morskim vodama.
&maju malu kalorinu vrednost! zbog ega se kda su kori$ene u ishrani nalaze njihove
ljuture na gomilicama. 5o je karakteristika mezolitskih obalskih stanita u
severozapadnoj @vropi i neolitskih na obalama velikih reka u junoj @vropi. %jihove
perforirane ljuture se koriste kao dekoracija.
Pu&evi, !astropoda
6ekuci ije meko telo titi naje$e kalcijum karbonatna ljutura! po pravilu spiralno
uvijena. Wive u moru! kopnenim vodama! i na suvom. &maju malu kalorinu vrednost! pa
se njihove ljuture nalaze u masi! ukoliko su upotrebljavane u isrhrani. 8naajni su za
rekonstrukciju paleoklimatskih uslova! naroito neposredne okoline naselja. Perforirane
ljuture su kori$ene kao privesci. 8a arheologiju je vana paleoekoloka rekonstrukcija
*kopneni puevi+! hronologija *pleistocenskih naslaga+! odreivanje sezonalnosti. 6olusci
su bili kori$eni u ishrani! za izradu posuda! artefakata i nakita! ekstrakciju pigmenta! i
kao sredstvo za razmenu.
<dreivanje sezonalnosti je znaajno u arheolokom smislu i vri se
3merenjem debljine naratajnih pruga *sezonske! godinje ili klimatske linije rasta+
3pomo$u metode kiseonikovih izotopa. kada je toplija sezona! ima vidljivo manje teeg
kiseonika <1(
&zrada artefakata i nakita ukraavanje keramike! kaika! spatula! lampi! gladilica! truba
*triton+! privesaka *;pondRlus+! perli *dentalium koljka morskog beskimenjaka koja se
u neolitu koristila za izradu perli i ogrlica. potse$a na zub od mesodera! pa od toga vodi i
ime koljke+.
@kstrakcija pigmenta podrazumeva ekstrakciju purpura kao pigmenta koji se ekstrahuje iz
ljuture koljke pua 6ureS. #oristi se od antikih vremena! pa sve do F&& veka.
"F. *ragovi kasapljenja na 3ivotinjskim kostima
- fiziko3hemijske promene
- tragovi i promene nastale dejstvom ivotinja
- tragovi i promene nastali dejstvom oveka
,ovekovo delovanje vidljivo je kao posledica eksploatacije tela ivotinja ili kao
posledica obrade u smislu upotrebe kostiju kao artefakata. 5ragovi kasapljenja mogu biti
- urezi
- tragovi struganja
- zaseci
- tragovi testerisanja
- tragovi udaraca
- usmereni prelomi
Prouavanju tragova na kostima doprinos je dao razvoj eksperimentalne arheologije kao
discipline. 5ragovi kasapljenja *butchering+ su jo
- dranje koe
- ereenje *dezartikulacija+
- filetiranje tj. skidanje mesa
- ekstrakcija kotane sri
<brasci kasapljenja zavise od
- anatomije ivotinja
- alata koji se koristi! a moe biti od kamena! kremena! metala! moe predstavljati no!
sekiru! malj
- cilja eksploatacije koa! meso! kotana sr
'ranje koe se najbolje moe videti na vratnim prljenovima ! ili delu lobanje. iznad
kopita ili apa na kostima prednjih ili zadnjih nogu. Ponekad ima i na sternumu usled
rasparivanja ivotinja.
5ragovi i promene koje nastaju kao posledica obrade i upotrebe kostiju kao artefakata
1. kost se modifikuje radom oveka u alatku. <na ima jasne tragove procesa obrade
u toku koje je preoblikovana u artefakt
". kost kori$ena kao artefakt sa jasnim tragovima upotrebe
0. polufabrikat nezavren proces obrade
9. otpadak odstranjeni delovi kosti od kojih se ne prave artefakti
4. nepoznata kategorija postoje jasni tragovi obrade! ali se ne moe odrediti u koju
kategoriju spada.
".. Kotane alatke
Promene koje nastaju kao posledica obrade i upotrebe kostiju kao artefakata mogu biti
- morfoloke
- funkcionalne
- morfo3funkcionalne
<tri predmeti mogu biti
1. predmeti za buenje ila! igle! probojci! bodei! pijuci! projektili! harpuni! udice
". predmeti za seenje dleta! sekire! motike
5upi predmeti mogu biti
1. predmeti za glaanje spatule! strugai
". predmeti za udaranje maljevi! batine
Predmeti posebne namene
1. nakit privesci! dugmad! ukrasi za ode$u
". oblici nepoznate funkcije predmeti kultnog ili profanog karaktera
0. oblici posebne namene ostali predmeti posebne namene
Predmeti za koje se kost upotrebljava kao materijal su ila! dleta! harpuni! igle! probojci!
ukrasne igle! privesci i perle. Kog! pak se upotrebljava za izradu slede$ih predmeta
sadilica! pijuka! motika! tukova! spatula! kaiica! harpuna! udica! igala! probojaca!
ukrasnih igala! cilindrinih peata.
"&. #rheofaune r'ije
?slovi sedimentacije u pe$inama su takvi da se u njima dobro ouvaju fosilni ostaci
organizama! naroito kosti i zubi kimenjaka. %aje$i su ostaci onih kimenjaka kojima
su pe$ine koristile kao brlog! odn. stanite! pre svega izumrli pe$inski medved! iji ostaci
se nalaze u gotovo svim gornjopleistocenskim pe$inskim sedimentima! esto sa preko
)/2 zastupljenosti u odnosu na celokupnu fosilnu faunu pe$ine. 5akoe se nalaze ostaci
pe$inske hijene! pe$inskog lava i lisice. 5u su jo i kosti i zubi ivotnja koje su oni lovili i
dovlaili u pe$inu jelen! divokoza! kozorog i zec. Kazliite vrste sova i druge grabljivice
donosile su svoj plen u pe$inu! zbog ega se u pojedinim slojevima javljaju nagomilani
ostaci sitnih sisara voluharice! tekunice! puhovi! mievi.
;lika dananje faune 7alkanskog poluostrva u odnosu na pleistocensku je izmenjena
neke vrste su izmenjene! a druge migrirale zbog nepovoljnih klimatskih uslova! bilo u
toplije ili hladnije krajeve ;rbije.
5ople faunistike zajednice iz naslaga poslednjeg interglacijala obuhvatale su slede$e
najznaajnije vrste 'icerorhinus merickhi *6erkijev nosorog+! 6egaloceros giganteus
*dinovski jelen+! 'ama dama *jelen lopatar+! Panthera spelaea *pe$inski lav+! Panthera
pardus *leopard+! 6eles meles *jazavac+! Jastor fiber *dabar+! IRstriS cristata *bodljikavo
prase+! -epus europaes *zec+.
5okom glacijala deo 7alkanskog poluostrva nalazio se u periglacijalnoj zoni! u uslovima
pogodnim za opstanak hladnodobskih faunistikih zajednica sneni zec! arktiki leming!
stepska zvidara! alpski mrmot! polarna lisica! vunasti nosorog! mamut! irvas! los.
;molu$ka pe$ina kod %ovog Pazara. iskopavanja su voena u periodu od 1)(9 do 1)(1.
godine. <staci se odnose na gornji pleistocen! doba srednjeg paleolita. <vde je
identifikovano 9" vrste sisara! 0/ ptica! 1( herpeto fauneH! 0 ribe! a dominantna vrsta bio
je pe$inski medved. ;re$u se jo dve znaajne vrste kao to su pe$inska hijena i dinovski
jelen. Postoje vrste sa promenjenim arealom *tekunice! bodljikavo prase! hrak! stepski
skoimi! stepska zvidara! leopard! kozorog! divokoza i snena jarebica.
5afonomija ovde podrazumeva sloene faktore akumulacije! ako i delovanje grabljivica!
sisara predatora i oveka.
Kazlike izmeu mrkog i pe$inskog medveda. Pe$inski medved ima
3izboeno elo
3kra$e zadnje ekstremitete
3zube prilagoene biljnoj ishrani
3ve$u telesnu masu
3izumire krajem poslednjeg glacijala
Postoji jo drugih lokaliteta u ;rbiji sa ostacima arheofaune Kisovaa! Cerinina pe$ina!
Prekonoka pe$ina! Dalitrena pe$ina! Aisoka pe$ina! 7aranica. Potkapine 6aliina
stijena! Jrvena stijena! 6edena stijena! 5rebenaki kr! Petnica.
*rlica
paleontoloki lokalitet na istoimenom brdu kod Pljevalja.
&skopavanja vrena Q((! Q)/! "//1.
rani srednji pleistocen
karsna upljina zapunjena kvartarnim naslagama sa ostacima fosilnih kimenjaka
tafonomijakratak transport vode! tragovi zuba mesodera! koproliti hijena
izumrle vrste glodara! kanida! medveda! hijena! velikih maaka *ris! lav! tigar sa
sabljastim zubima+! jedna vrsta slona! izumrle vrste nosoroga! konja! jelena! bizona!
kaprina*nova vrsta tkz.dinovske ovce+.
molu0ka pe0ina
nalazi se kod %ovog Pazara! iskopavanja vrena od 1)(931)(1! jedino sistematski
istrazivano nalaziste na podruju jugozapadne ;rbije
gornji pleistocen3srednji paleolit
fauna 9" vrste sisara! 0/ vrsta ptica! 1( vrsta herpetofaune! 0 vrste riba
dominatna vrta je pe$inski medved! kao i druge izumrle vrste kao to su dinovski
jelen! dinovska ovca.
vrste sa promenljivim arealom3tekunica! bodljikavo prase! hrak! stepski
skoimi! stepska zvidara! leopard! kozorog! divokoza! snena jarebica.
tafonomija sloeni faktori akumulacije3uzroci akumulacije sloeni3stanarice!
ptice grabljivice! sisari predatori! ovek
ukupno istraeno 4 slojeva31! " sloj su poreme$eni*pored pleistocenske jo i
holocenska fauna+! 034 sloj3pleistocenska fauna sa izumrlim i vrstama sa promenjivim
arealom
u sloju 4 i musterijenski artefakti
)aleoekoloka analiza molu0ke pe0ine
Casnija ako se posmatra okolina pe$ine gde su bili zastupljeni razliiti tipovi biotopa gde
su ivele razliite vrste ivotinja.<kolinu pe$ine ine rene doline! vrhovi planina sa
umama! goli planinski vrhovi! planinske livade.<ko 0/ km od pe$ine je Peterska
visoravan u to vreme sa stepskom vegetacijom i stepskim vrstama3d.jelen! tekunica!
stepska zvidara! koje su lovile ptice grabljivice *npr.sove+ a koje su plen donosile u
pe$inu.Pretpostavlja se da je d.jelena u pe$inu doneo ovek*naen je samo prst+.%a
stenovitim padinama ivele su divokoza! snena voluharica! na livadama mievi! u umi3
jelen!itd.
'p"te odlike pleistocenske faune (rbije
pe$inski medved! mesoderi *mrki medved! vuk! lisica! kuna! pe$inska hijena! pe$inski
lav! leopard+ biljojedi *mamut! nosorog! konji! divlja svinja! jelen! srna! bizon! tur!
kozorog! divokoza+.
)e0inski medved ;2rsus spelaeus<
dominatna vsta u pe$inskim gornjopleistocenskim naslagama @vrope.
izumire krajem poslednjeg glacijala
u odnosu na mrkog medveda pe$inski medved je 1+ krupniji rastom "+ razlikuje
se po izboenom eonom delu lobanje 0+ sa kra$im zadnjim ekstremitetima 9+ sa zubima
specijalizovanim za biljnu ishranu
nasuprot ranijim shvatanjima! lov na pe$.medveda bio je pre izuzetak nego
pravilo.
u ve$ini pe$ina u @vropi! gde su naeni ostaci pe$.medveda utvreno je da potiu
od jedinki uginulih tokom perioda hibernacije! mladunaca koji nisu preiveli svoju prvu
ili drugu zimu! ili starih! oslabljenih jedinki! a ne od ostataka plena oveka.
u ;molu$koj pe$ini su pronaeni mleni zubi mladunaca! samo je jedna kost naena sa
tragovima kasapljenja
Kultura 8epenskog vira *lokaliteti -epenski vir! Alasac! Padina+ imaju tragove psa kao
jedine doma$e ivotinje. <d lovnih vrsta iji su tragovi vidljivi u ovoj kulturi znaajna je
jelen! ali ima tragova i dugih divljih vrsta tur! divokoza! srna! divlja svinja! ris! divlja
maka! lav! medved! kuna! jazavac! vuk! lisica! zec! dabar. &pak! najdominantniju ulogu u
kulturi -epenskog vira ima ribolov.
%a neolitskim lokalitetima Anza! ;tarevo! 'ivostin! ;elevac! >omolava i <povo!
javljaju se 9 vrste doma$ih ivotinja i to ovca! koza! govee i svinja. %ajzastupljenije je
govee! osim u Anzi. <d divljih vrsta dominiraju jelen! divlja svinja! tur i srna.
@ksploatacija goveeta primaetna je na lokalitetima Anza! >omolava! 'ivostin i to 4/3
B/2 odraslih jedinki! a pretpostavlja se eksploatacija za muu i vuu. ? ;elevcu je
konstatovano samo "42 odraslih! a vidljivi su tragovi eksploatacije mesa i retko za vuu.
? >omolavi se izdvajaju dve starosne grupe! podjednako zastupljene od dve i preko dve
godine starosti! a koriste se za meso i mleko. ;elevac ima "42 jedinki manjih od )
meseci! upotreba mesa.
'ivostin "/2 odraslih ovaca! ije je meso i mleko u upotrebi.
<vaca je bilo u Anzi i 'ivostinu i to "/2 odraslih ije je meso kori$eno! a kozje mleko
je bilo takoe u upotrebi. jasna eksploatacija mesa 143(/2 mladih jedinki.
#ad je lov u pitanju! love se uglavnom odrasle jedinke! neto vie mujaci! verovatno
zbog zatite useva. 8naaj lova varira od lokaliteta do lokaliteta. u <povu je tako prisutno
1/2 kostiju lovnih ivotinja od ukupnog njihovog broja.
(itni sisari, micromammalia su bubojedi! glodari! zeevi i njihovi srodnici i sitni
mesoderi. %jihovi ostaci mogu se na$i na arheolokim lokalitetiam! rasuti u sloju ili
akumulirani na odreenim mestima jame! ostave! koje privlae neke vrste glodara ili
njihove ostatke akumuliraju predatori. ;istemski se sakupljaju flotacijom ili vlanim
prosejavanjem sedimenta. Ae$ina vrsta je ekoloki osetljiva! pa su znaajni za
rekonstrukciju paleoekologije. 8naaj imaju u biostratigrafiji kvartara.
Ko)orog, Capra ibex!
Wivi u oblasti visokih planina @vropi3 Alpima i Pirinejskom poluostrvu! u Aziji3 zapadno
od 7ajkalskog jezera do 5urkestana i #amira! u Africi3 @tiopiji. ? pleistocenu ima
iroko rasprostranjenje u evropskim planinskim podrujima i znaajna je lovna ivotinja
u srednjem i mlaem paleolitu. 5okom hladnih razdoblja sputao se do manjih
nadmorskih visina. Kogovi su povijeni nazad! subtrougaonog poprenog preseka! sa
zaravnjenom prednjom stranom. #od mujaka mogu dosti$i i duinu od 1 m. ,esti su na
predstavama pe$inskog slikarstva.
*amut, *ammuthus je pleistocenski predstavnik familije slonova. Kunasti mamut
6ammuthus primigenius iz mlaeg pleistocena je bio prilagoen hladnoj klimi i ishrani
oskudnim rastinjem tundre. ? stalno smrznutoj zemlji i ledu ;ibira ouvali su se fosilni
ostaci mamuta sa krznom! koom! i mekim delovima tela. Pove$ani sekuti$i3kljove!
spiralno povijeni unazad mogli su da dosegnu duinu ve$u od 0m. %a leima se nalazila
velika grba sa zalihom masnog tkiva! a telo je bilo prekriveno dugom dlakom. ?
poslednjem glacijalu mamut je bio rasprostranjen irom @vrope. 'opirao je sve do
;olunskog zaliva! na Apeninskom poluostrvu do srednje &talije! u j3z @vropi do
Pirinejskog poluostrva. ? gornjem paleolitu imao je vode$u ulogu u ivotu oveka kao
izvor hrane! koa! kosti! kljove za izradu orua! oruja! ode$e i ukrasnih predmeta. ?
gornjepaleolitskim nalazitima u junom ;ibiru i ?krajini kosti mamuta kori$ene su za
izradu ku$a! a naopako okrenute donje vilice! lobanje i kljove na lokalitetu #ostjenki.
Predaka vrsta runastog mamuta je 6. 5rogontherii iz srednjeg i donjeg pleistocena! a iz
donjeg juni slon. 8ubi sve tri vrste razlikuju se po broju i gustini glenih lamela na
vatnoj povtrini kutnjaka do ijeg pove$anja dolazi usled prilagoavanja na ishranu sve
tvrom hranom.

*edved, +rsus spelaeus
'ominantna vrsta u gornjopleistocenskim pe$inskim naslagama @vrope. Kastom je
krupniji od mrkog medveda i ima za razliku od njega izboeniji eoni deo lobanje! zube
specijalizovane za biljnu ishranu! i kra$e zadnje ekstremitete. &zumro je krajem
poslednjeg glacijala. %asuprot ranijim shvatanjima! lov na pe$inske medvede bio je pre
izuzetak nego pravilo. <staci kostiju pe$inskih medveda iz pe$ina @vrope! kako je
potvreno! potiu od jedinki uginulih tokom perioda hibernacije! mladunaca koji nisu
preiveli svoju prvu ili drugu zimu! i starijih i oslabljenih jedinki! a ne kao plen oveka.
6rki medved ?rus arctos je u ve$em delu @vrope tokom srednjeg i gornjeg pleistocena
iveo samo onde gde nije bilo pe$inskog medveda. ? postglacijalu se iri na ume Azije!
@vrope i ;everne Amerike. 5okom postglacijala vidljivo je smanjenje njihove veliine.
'rija"ki jelen, *egaloceros giganteus
;matra se izumrlom vrstom familijoe cervida! krupnog rasta i ogromnih rogova! raspona
do 9 m. #ompletni skeleti su ouvani u tresetitima u &rskoj. Cavlja se od srednjeg
pleistocena. ? mlaem je iroko rasprostranjen u @vropi! severnoj Aziji! a njegov areal se
smanjuje tokom poslednjeg glacijala. ? nekim delovima @vrope! preivljava i u poslednji
glacijal Dtajerska! crnomorsko podruje! a negde ak i u holocen *1//34//.p.n.e.+.
Povremeno je lovljen u paleolitu! ali nikad nije imao primarnu ulogu u lovakoj privredi.
Pe,inska hijena, Crocuta spelaea
Pe$inska vrsta hijene! ve$a od afrikog recentnog oblika! iji su ostaci nalaeni u
pe$inskim naslagama @vrope. Irani se leevima ivotinja na ijim kostima njeni snani
zubi ostavljaju karakteristine tragove. 5zv. hijenske pe$ine sadre velike koliine
ostataka samih hijena i kostiju kojima su se hranile. Aeoma se esto javlja i u pe$inama u
kojima je dominanatan medved! ali sa manjim brojem ostataka.
-isica, obi#na ili crvena .ulpes vulpes
Wivi u @vropi! severnoj Aziji! ;evernoj Americi! Africi od donjeg pleistocena do danas.
%aseljava ume! pustinje stepe i tako pokazuje veliku prilagoenost. Kazlike u veliini
od severa ka jugu! veliina lisice se smanjuje.
Polarna lisica! AlopeS lagopus ivi u severnim delovima i oblasti tundre.tokom
poslednjeg glacijala! ona se javlja u ve$em delu @vrope! na jugu do Dpanije!
mediteranskih obala Erancuske i 7alkanskog poluostrva.

.uk, Canis lupus
Predaka vrsta doma$eg psa. <d donjeg i srednjeg pleistocena ivi u @vroaziji i ;evernoj
Americi. @koloki je tolerantna vrsta. moe da ivi u tundri! stepi! umi i pustinji. <staci
vuka su esti u pe$inskim naslagama gornjeg pleistocena! kao i na paleolitskim
lokalitetima.
Pe,inski lav, Panthera spelaea
Wiveo je tokom pleistocena irom @vrope u hladnim i toplim intervalima. <dlikuje se
znatno ve$im rastom od recentnog afrikog lava. %jegovi su ostaci nalaeni mahom u
pe$inskim sedimentima.
(rna, Capreolus capreolus
Predstavnik familije jelena! malog rasta. 6ujak ima jednostavne rogove! sa tri paroka
na vrhu! koje odbacuje u jesen. Wivi u umama umerene zone i Avropi i aziji. 8bog
plaljivosti se teko lovi! pa su na arheolokim lokalitetima! rei ostaci srne nego ostalih
vrsta familije jelena.
&. )edologija, pedoloki horizonti i tipovi tla / dopuna
8emljite je specifina prirodna tvorevina nastala na odreenom geolokom supstratu pod
uticajem fizikih! hemijskih i biohemijskih procesa. 5o je trofazni sistem koji se sastoji iz
vrste faze *mineralni i organski deo+! tene faze i gasovite faze. 8emljite ne nastaje
taloenjem. Pedogenetski inioci geoloka podloga! biljni i ivotinjski svet! klima! reljef
i vreme.Iorizonti su pedogenetske tvorevine nastale pod uticajem procesa eluvijalno3
iluvijalne i bioloke migracije materije po dubini zemljita *ne treba ih meati sa stvarnim
slojevima+.@luvijacija i iluvijacija pedogenetski procesi koji utiu na stvaranje
horizonata u profilu zemljita
1. humifikacija : nastanak humusa
". eluvijacija : ispiranje materijala *voda ih nosi u nii sloj+
0. iluvijacija : akumuliranje materijala ispranog iz eluvijalnog horizonta
9. lesiviranje ili merizacija : eluviranje nerazorenih estica
4. oglejavanje : procesi pod uticajem podzemnih voda
Pedoloki horizonti se obeleavaju velikim slovima A! 7! >! J
Cedan od tipova kvartarnih naslaga su i eluvijalne tvorevine. Pod eluvijem se
podrazumevaju proizvodi raspadanja osnovnih stena koji nisu pretrpeli nikakav transport!
nego su se akumulirali na mestu gde je ve$ obavljen proces razaranja. ?poredo sa
fizikim! ovde znaajnu ulogu ima i hemijsko raspadanje i izluivanje. &ako je eluvijalni
pokrov nastao od osnovnih stena! on se od njih veoma razlikuje. Prema procesima
formiranja i klimatskim uslovima eluvijalne naslage dele se na 9 tipa kriogeni!
mehanogeni! hipergeni i biogeni. Biogeni tip eluvijuma je vezan za delovanje razliitih
oblika organizama na razlaganje organske mase. <vim procesima formira se poseban tip
eluvijalnih tvorevina koje su bogate organskim materijama i nazivaju se zemljita. <dnos
izmeu eluvijuma i zemljita je dvojak mogu biti u potpunosti identini kada je proces
formiranja zemljita zahvatio ceo eluvijum! ili se zemljite javlja samo na vrhu
eluvijalnog pokrova. Poznata su tri osnovna procesa obrazovanja zemljita
3 lateritski3 u tropskim oblastima! humus se i ne obrazuje jer je stepen raspadanja brz
usled visokih temperatura! raspadanje je preteno hemijsko! a zemljite zasi$eno vodom

3 podzolski3 u polarnim i umerenim oblastima visokih irina! organska materija se ovde
sporo razlae i zato se taloi ogromna koliina humusa! ispod koga lei podzol. jedan deo
materije iz podzolskog horizonta se pretaloava kao iluvijum
3 stepsko3pustinjski3 iz zemljita se izluuju alkalni i zemno alkalni oksidi! a silicijska
materija i oksidi Ee i Al ostaju. u zavisnosti od geografsko3klimatske zonalnosti u ovim
uslovima se formiraju slede$i tipovi zemljita ernozem! smea! suva i slana zemljita.
8@6-C&D5@ je povrinski sloj zemljine kore! specifino izmenjen delovanjem biogenih i
abiogenih faktora na geoloku podlogu. ;astoji se od organske materije *humus+ i
neorganske komponente.
Iumus je organska komponenta zemljita koja nastaje razlaganjem biljnih i ivotinjskih
ostataka pod uticajem razliitih organizama! naroito gljiva i bakterija. Proces
humifikacije intenzivniji je u povoljnim aerobnim! humidnim i temperaturnim uslovima.
8avisno od karakteristika vegetacijskog pokrova! mikroorganizama koji ive u zemljitu!
vrste stenske podloge i klimatskih faktora nastaju razliiti tipovi zemljita podzol!
ernozem! rendzina! smonica! crvenica. %a profilu zemljita razlikuje se manji ili ve$i
broj preteno horizontalnih zona koje se nazivaju genetski horizonti. Iorizonte zemljita
obrazovane pedogenetskim procesima treba razlikovati od slojeva nastalih taloenjem
materijala. #lasifikacija zemljita *red! klasa! tip! podtip! varijetet i forma+
Podzol je tip zemljita karakteristian za etinarske ume i tresave! kao i hladnu i vlanu
klimu. Kazvija se na supstratu bogatom silicijumom i odlikuje velikom kiselo$u. %a
profilu se razlikuje eluvijalni horizont! pepeljastosiv! ispran i peskovit i iluvijalni
horizont! mrke boje! u kome su nataloene humusne materije i oksidi gvoa isprani iz
eluvijalnog sloja.
Pogrebena zemlja je zemljite u kome su pedogenetski procesi zaustavljeni i koje je
prekriveno sedimentom! ije prouavanje daje podatke o paleoekolokim promenama.
Pogrebene zemlje su karakteristine za profile lesnih naslaga na kojima se lako izdvajaju
na osnovu mrke do mrkocrvenkaste boje u odnosu na svetliji les. Iorizonti lesa su
formirani navejavanjem lesne praine tokom glacijala! a pogrebene zemlje 3 u periodima
prekida taloenja lesa i razvoja bujnije vegetacije! u interglacijalima i interstadijalima.
,ernozem je tip zemljita karakteristian za stepsku klimu i vegetaciju.
%ajrasprostanjeniji je na pleistocenskim naslagama. 5o je veoma plodno zemljite zrnaste
strukture sa velikom koliinom humusa. 'ebljina humusnog sloja moe da iznosi vie od
9/ cm. %a evroazijskom kontinentu ernozem prekriva rioke oblasti junog ;ibira! june
Kusije! Panonski basen! u ;evernoj Americi %ebrasku! 'akotu i 5eksas! a Cunoj
Argentinu.
Kendzina se razvija kao tip zemljita na rastresitom karbonatnom supstratu. 5o je rana
faza u razvoju zemljita i ima jednostavan profil! sa meovitim mineralno3humusnim
slojem koji lei direktno preko stenske eluvijalne podloge. Iumusni horizont je ovde
pli$i od 9/ cm i ima slabije izraenu strukturu! po emu se razlikuje od ernozema.
;monica nastaje u oblastima sa polusuvom do poluvlanom klimom sa visokim letnjim
temperaturama! pod vegetacijom proreenih i zatravljenih listopadnih uma! na blago
zatalasanom reljefu. >eoloka podloga bogata je glinenom frakcijom i ine je uglavnom
tercijarni jezerski sedimenti ili eluvijum bazinih stena. 5okom vlanog dela godine! zbog
visokog sadraja glinene komponente i slabe unutranje drenae! nastaju anaerobni uslovi
i bubrenje! pa cela masa ima smolast izgled. 5okom sunog dela godine javljaju se
pukotine! pa sezonske promene u vlanosti dovode do meanja humusno3akumulativnog
horizonta i dubljih horizonata. ? vlanom tlu smonica je tamnosive do crne boje! a
navedene pedoloki procesi joj daju strukturu.
Jrvenica je tip zemljita koji se nalazi na podlozi od mezozojskih karbonatnih i
dolomitinih stena! est u mediteranskoj oblasti. %aje$e pokriva manje povrine!
zaravni! vrtae! kraka polja! pukotine i blae oblike reljefa. 'ebljina crvenice je 0/ do 1/
cm.
&8 -@#;&#<%A
-ovne vrste
:amilija:cervidae
&ervus .lap+us 3 obini *crveni+ jelen
%aseljava umske predele @vrope! ;everne Afrike! Azije! ;everne Amerike. >lave
mujaka ukraene su razgranatim rogovima! koje odbacuju svakog prole$a. Aeliina
rogova i broj paroaka pove$avaju se staro$u jedinke. Kogove imaju samo mujaci i
odbacuju ih svake godine u martu ili aprilu! a oni rastu preko leta i pare se u oktobru. ?
severnoj @vropi jelen je bio najvanija lovna vrsta u mlaem paleolitu! mezolitu i neolitu!
a u centralnoj @vropi jo od srednjeg paleolita. <dbaeni rogovi su vana sirovina za
proizvodnju alatki u predmetalnim dobima! jer se roina lako obrauje! ima odreenu
vrstinu i elastinost! a oblik sa prirodno zailjnim krajevima pogodan za alatke. 8ubi
samo donji sekuti$i! molari sa polumeseastim grbicama : jer su preivari! ali manje
specijalizovani od bovida. & danas jeleni su lovne ivotinje! a koriste se njihovi rogovi!
meso! koa i ile.
'agnifer tarandus : irvas
&rvas ili sob je vrsta jelena. 8a razliku od ostalih predstavnika familije cervida! irvasove
enke jedine imaju rogove. Papci su iroko rastavljeni! dopunske metapodijalne kosti
dobro razvijene i imaju papke. %jihovi prsti su prilagoeni gaenju po snenom
pokrivau. &rvasi su prliagoeni na ivot u tundrama i tajgama! a mogu da preive
temperature i do 34/
/
J. Irane se mahovinama! liajevima i li$em i zbog njih su u stanju
svake godine da prelaze ogromne udaljenosti! dre$i se istih migracionih puteva. 5okom
glacijala dopirali su ak i do Panonskog basena! preko &stre! severne 7ugarske i
Kumunije i severnih oblasti Pirinejskog poluostrva. 'anas ive u %orvekoj i severnoj
Kusiji. Praistorijski lovci! specijalizovani za lov na irvase! umeli su da prate kretnje
itavih njihovih krda. &rvas je jedina vrsta jelena koja je pripitomljena. ? -aponiji i
severnoj Kusiji irvasi se koriste za vuu! jahanje! njihovo mleko je u upotrebi i meso.
#oa i kost se koriste za izradu ode$e i artefakata! a mast za ishranu i osvetljenje. & enke
i mujaci irvasa poseduju rogove. <ni postaju jedina pripitomljena vrtsa jelena! a danas
mnogi divlji irvasi mogu se videti u %orvekoj! severnoj Kusiji! a pripitomljeni u Einskoj
i Dvedskoj.
#ozorog! &apra ibex
Wivi u oblasti visokih planina @vropi3 Alpima i Pirinejskom poluostrvu! u Aziji3 zapadno
od 7ajkalskog jezera do 5urkestana i #amira! u Africi3 @tiopiji. ? pleistocenu ima
iroko rasprostranjenje u evropskim planinskim podrujima i znaajna je lovna ivotinja
u srednjem i mlaem paleolitu. 5okom hladnih razdoblja sputao se do manjih
nadmorskih visina. Kogovi su povijeni nazad! subtrougaonog poprenog preseka! sa
zaravnjenom prednjom stranom. #od mujaka mogu dosti$i i duinu od 1 m. ,esti su na
predstavama pe$inskog slikarstva.
6amut! $ammut+us
Pleistocenski predstavnik familije slonova. Kunasti mamut 6ammuthus primigenius iz
mlaeg pleistocena je bio prilagoen hladnoj klimi i ishrani oskudnim rastinjem tundre.
? stalno smrznutoj zemlji i ledu ;ibira ouvali su se fosilni ostaci mamuta sa krznom!
koom! i mekim delovima tela. Pove$ani sekuti$i3kljove! spiralno povijeni unazad mogli
su da dosegnu duinu ve$u od 0m. %a leima se nalazila velika grba sa zalihom masnog
tkiva! a telo je bilo prekriveno dugom dlakom. ? poslednjem glacijalu mamut je bio
rasprostranjen irom @vrope. 'opirao je sve do ;olunskog zaliva! na Apeninskom
poluostrvu do srednje &talije! u j3z @vropi do Pirinejskog poluostrva. ? gornjem paleolitu
imao je vode$u ulogu u ivotu oveka kao izvor hrane! koa! kosti! kljove za izradu
orua! oruja! ode$e i ukrasnih predmeta. ? gornjepaleolitskim nalazitima u junom
;ibiru i ?krajini kosti mamuta kori$ene su za izradu ku$a! a naopako okrenute donje
vilice! lobanje i kljove na lokalitetu #ostjenki.
Predaka vrsta runastog mamuta je 6. 5rogontherii iz srednjeg i donjeg pleistocena! a iz
donjeg juni slon. 8ubi sve tri vrste razlikuju se po broju i gustini glenih lamela na
vatnoj povtrini kutnjaka do ijeg pove$anja dolazi usled prilagoavanja na ishranu sve
tvrom hranom.

6edved! 2rsus spelaeus
'ominantna vrsta u gornjopleistocenskim pe$inskim naslagama @vrope. Kastom je
krupniji od mrkog medveda i ima za razliku od njega izboeniji eoni deo lobanje! zube
specijalizovane za biljnu ishranu! i kra$e zadnje ekstremitete. &zumro je krajem
poslednjeg glacijala. %asuprot ranijim shvatanjima! lov na pe$inske medvede bio je pre
izuzetak nego pravilo. <staci kostiju pe$inskih medveda iz pe$ina @vrope! kako je
potvreno! potiu od jedinki uginulih tokom perioda hibernacije! mladunaca koji nisu
preiveli svoju prvu ili drugu zimu! i starijih i oslabljenih jedinki! a ne kao plen oveka.
6rki medved 2rus arctos je u ve$em delu @vrope tokom srednjeg i gornjeg pleistocena
iveo samo onde gde nije bilo pe$inskog medveda. ? postglacijalu se iri na ume Azije!
@vrope i ;everne Amerike. 5okom postglacijala vidljivo je smanjenje njihove veliine.
<rijaki jelen! $egaloceros giganteus
;matra se izumrlom vrstom familijoe cervida! krupnog rasta i ogromnih rogova! raspona
do 9 m. #ompletni skeleti su ouvani u tresetitima u &rskoj. Cavlja se od srednjeg
pleistocena. ? mlaem je iroko rasprostranjen u @vropi! severnoj Aziji! a njegov areal se
smanjuje tokom poslednjeg glacijala. ? nekim delovima @vrope! preivljava i u poslednji
glacijal Dtajerska! crnomorsko podruje! a negde ak i u holocen *1//34//.p.n.e.+.
Povremeno je lovljen u paleolitu! ali nikad nije imao primarnu ulogu u lovakoj privredi.
Pe$inska hijena! &rocuta spelaea
Pe$inska vrsta hijene! ve$a od afrikog recentnog oblika! iji su ostaci nalaeni u
pe$inskim naslagama @vrope. Irani se leevima ivotinja na ijim kostima njeni snani
zubi ostavljaju karakteristine tragove. 5zv. hijenske pe$ine sadre velike koliine
ostataka samih hijena i kostiju kojima su se hranile. Aeoma se esto javlja i u pe$inama u
kojima je dominanatan medved! ali sa manjim brojem ostataka.
-isica! obina ili crvena (ulpes vulpes
Wivi u @vropi! severnoj Aziji! ;evernoj Americi! Africi od donjeg pleistocena do danas.
%aseljava ume! pustinje stepe i tako pokazuje veliku prilagoenost. Kazlike u veliini
od severa ka jugu! veliina lisice se smanjuje.
Polarna lisica! AlopeS lagopus ivi u severnim delovima i oblasti tundre.tokom
poslednjeg glacijala! ona se javlja u ve$em delu @vrope! na jugu do Dpanije!
mediteranskih obala Erancuske i 7alkanskog poluostrva.

Auk! &anis lupus
Predaka vrsta doma$eg psa. <d donjeg i srednjeg pleistocena ivi u @vroaziji i ;evernoj
Americi. @koloki je tolerantna vrsta. moe da ivi u tundri! stepi! umi i pustinji. <staci
vuka su esti u pe$inskim naslagama gornjeg pleistocena! kao i na paleolitskim
lokalitetima.
Pe$inski lav! -ant+era spelaea
Wiveo je tokom pleistocena irom @vrope u hladnim i toplim intervalima. <dlikuje se
znatno ve$im rastom od recentnog afrikog lava. %jegovi su ostaci nalaeni mahom u
pe$inskim sedimentima.
;rna! &apreolus capreolus
Predstavnik familije jelena! malog rasta. 6ujak ima jednostavne rogove! sa tri paroka
na vrhu! koje odbacuje u jesen. Wivi u umama umerene zone i Avropi i aziji. 8bog
plaljivosti se teko lovi! pa su na arheolokim lokalitetima! rei ostaci srne nego ostalih
vrsta familije jelena.
Kog je specifina modifikacija kotanog tkiva koja izgrauje nastavke na eonim kostima
preivara. 6orfoloki i po strukturi razlikuju se rogovi upljorogih preivara i jelena.
6ujaci i enke upljorogih preivara *goveda! ovce! koze! antilope+ imaju rogove spolja
prekrivene ronim navlakama! a na poprenom preseku su upljikavi. #od predstavnika
familije jelena kakvi su orijaki jelen! obini jelen! lopatar! los! irvas! rogovi su izgraeni
od pune kotane supstance! razgranati i svake godine se stari odbacuju i zamenjuju
novim. Aeliina rogova i broj paroaka pove$avaju se staro$u jedinke. &maju ih samo
mujaci! osim kod irvasa. Koina je materijal koji se lako obrauje! a sam oblik rogova!
zailjenih pri vrhu! pogodan je za izradu alatki.
Ptice! )ves su kimenjaci iji su ostaci relativno esti na arheolokim nalazitima! bilo
kao ostaci ovekovog plena ili sastavni deo faunistike zajednice odreene oblati. #osti
se razlikuj od kostiju sisara po tome to su tanke! lake i kompaktne! bez kotane sri. ?
pojedinim periodima lov na ptice predstavljao je znaajan doprinos privredi. Analiza
ostataka ptica prua podatke o paleosredin! obzirom na to da je ve$ina vrsta ekoloki
osetljiva. 5akoe! na osnovu prisustva vrsta koje karakterie sezonska migracija! moe se
odrediti deo godine u kome je stanite bilo naseljeno.
Kibe! -isces su kimenjaci iji su ostaci esti u stanitima zajednica ija su se drutva
intenzivno bavila ribolovom. <sim morfoloki! kosti riba se razlikuju od kostiju ostalih
kimenjaka i po specifinoj strukturi kotane supstance. %aje$e su ouvane kosti
lobanjskog krova i vilica! tela prljenova i kotane krljuti.
Dkoljke! Bivalvia
6ekuci ija se ljutura sastoji od dva kapka! a ive u kopnenim i morskim vodama.
&maju malu kalorinu vrednost! zbog ega se kda su kori$ene u ishrani nalaze njihove
ljuture na gomilicama. 5o je karakteristika mezolitskih obalskih stanita u
severozapadnoj @vropi i neolitskih na obalama velikih reka u junoj @vropi. %jihove
perforirane ljuture se koriste kao dekoracija.
Puevi! astropoda
6ekuci ije meko telo titi naje$e kalcijum karbonatna ljutura! po pravilu spiralno
uvijena. Wive u moru! kopnenim vodama! i na suvom. &maju malu kalorinu vrednost! pa
se njihove ljuture nalaze u masi! ukoliko su upotrebljavane u isrhrani. 8naajni su za
rekonstrukciju paleoklimatskih uslova! naroito neposredne okoline naselja. Perforirane
ljuture su kori$ene kao privesci. 8a arheologiju je vana paleoekoloka rekonstrukcija
*kopneni puevi+! hronologija *pleistocenskih naslaga+! odreivanje sezonalnosti. 6olusci
su bili kori$eni u ishrani! za izradu posuda! artefakata i nakita! ekstrakciju pigmenta! i
kao sredstvo za razmenu.
"entalium
Dkoljka morskog beskimenjaka koja se u neolitu upotrebljavala za izradu perli i ogrlica.
Potse$a na zub mesodera *kanin+! pa otud potie naziv.
&anis familiaris ;&anis lupus<! pas
Pas je najranije pripitomljena ivotinja. &ma posebnu ulogu u ivotu oveka! nezavisno od
ekonomskih motiva! koji su osnovni motiv za pripitomljavanje ve$ine ivotinja. Predaka
ivotinja je Janis lupus. Kazlike psa u odnosu na Janis lupusa ogledaju se u optem
smanjenju rasta! duini zubnog niza! veliini zuba i njihovih proporcija! veliini mozga!
prevashodno cerebruma u kome se nalaze centri za ula mirisa! vida! sluha. 'anas ima
vie od 9// vrsta. Proces pripitomljavanja je poeo jo krajem poslednjeg ledenog doba.
%ajstariji ostaci su naeni u gornjopaleolitskim slojevima pe$ine Palegavra u &raku! pre
priblino 1" /// godina. Ae$ina ostataka pripitomljenih pasa potie sa 7liskog i ;rednjeg
istoka! ali ih ima i u severnoj i junoj Americi! s3z @vropi @ngleska i 'anska! Kusije i
Capana. Alasac je jedan od retkih lokaliteta gde se sre$u ostaci kanida sa prelaznim
osobinama izmeu psa i vuka! to bi potvrivalo pripitomljavanje in situ od lokalne
populacije vukova. ;ve do neolita pas se ne javlja toliko esto i zastupljen je malim do
srednje velikim jedinkama. &z mlaeg gvozdenog doba potiu i patuljasti psi! iz antikog
@gipta i 6esopotamije3 hrtovi i snani lovaki psi! a u rimskom periodu je ve$ postojao
veliki broj rasa ove vrste.
-okaliteti na kojima su nalaeni tragovi psa Palega[ra u &raku oko 1" /// p.n.e.! ;tarr
Jarr u @ngleskoj oko 14//. p.n.e.! Argissa 6agula u >rkoj oko 1"//. p.n.e.! Alasac u
\erdapu oko B4//.p.n.e.
1vis aries! ovca! 1vis orientalis *azijski muflon+
<vca je jedna od najstarijih pripitomljenih ivotinja! iji je znaaj imao odluuju$u ulogu
u neolitskoj revoluciji. Aie od bilo koje druge ivotinje! ovca je bila od koristi oveku
zbog mesa! mleka i vune! ali i pogodna za pripitomljavanje zbog njenog naina ivota.
Poeci pripitomljavanja se vezuju za 7liski istok i zapadnu Aziju u (. i 1. milenijumu!
odakle se stoarstvo irilo na zapad! u @vropu! i na istok u Aziju. 6orfoloke promene
koje su posledica pripitomljavanja mogu se pratiti od kasnog neolita! B. i 4. milenijum i
ogledaju se u gubljenju rogova kod enki i skra$ivanju kostiju ekstremiteta. %akon toga
je selekcijom pospeena osobina da produkuje vunu! sude$i po statueti ovce iz ;araba u
junom &ranu iz B. milenija. 'ivlje ovce imaju vrstu ekinjastu dlaku! a runasti pokriva
raste samo zimi! a leti se odbacuje. 'ivlje ovce naseljavaju brdovita i planinska podruja
severne zemljine polulopte! hrane$i se travnatim panjacima. Predak doma$e vrste je
azijski muflon <vis <rientalis koji danas ivi u planinskim oblastima 6ale Azije do
junog &rana. @vropski muflon <vis musimon kao divlja vrsta je naseljavao planine
#orzike i ;ardinije! a smatra se reliktom ranih oblika priptomljavanja ovce koje su
neolitski stoari uveli oko 1. milenijuma.
&apra +ircus! doma$a koza! *&apra )egagus! bezoar+
Irani se preteno li$em i mladicama grmlja i drve$a. 'ivlje vrste naseljavaju planinske
oblasti @vrope! Azije i @tiopije. Aeoma su otporne ivotinje koje mogu opstati u
ekstremnim klimatskim uslovima i sa malo hrane. Predak doma$e koze je Japra
aegagrus! koja ivi od planina 6ale Azije do ;inda. 'oma$a koza je u odnosu na divljeg
pretka ima manje ekstremitete i manje zaobljene rogove. &ako je ovca pre koze
prirtomljena! koza u ranom neolitu ima ve$i znaaj.
Bos taurus! doma$e govee! predak pragovee ili tur! Bos primigenius
>ovee je vie nego korisno za oveka daje meso! mleko! mast. koa i rogovi se koriste
za izradu ode$e! od kopita se pravi lepak. ?potrebljava se za vuu pluga i kola! a kravlja
balega se koristi za ubrenje zemlje. Predaka vrsta pragovee ili tur 7os primigenius
poreklom je iz stepskih i umostepskih predela. 5ur je bio naroito rasprostranjen u
gornjem pleistocenu i ranom holocenu na severnoj zemljinoj hemisferi! osim severne
Amerike. #od pripitomljenih ivotinja rast i rogovi su izrazito smanjeni u odnosu na
divlje pretke. Prvi sigurni dokazi o pripitomljavanju goveeta potiu iz ,atal Iujuka! oko
B"//. p.n.e. 5ragovi se neto kasnije nalaze i u stalim krajevima 7liskog istoka! kao i u j3i
@vropi. #rave su za dobijanje mleka kori$ene od &A milenijuma u 6esopotamiji i
@giptu. 8a oveka ve$e hiljadama godina unazad krave i bikovi imaju simboliki znaaj!
esto vezan za kult plodnosti. ? pojedinim oblastima postojale su i druge pripitomljene
vrste kao to su
- zebu u &ndiji
- gaur u 7urmi i %epalu
- jak na 5ibetu
- bivo u jugoistonoj Aziji
Sus domesticus! doma$a svinja! predak je Sus scrofa! divlja svinja
<d poetka pripitomljavanj do danas! svinja se koristi za dobijanje mesa i masti.
8ahvaljuju$i brzom rastu i visokom nivou reprodukcije! prevazilazi produktivnost drugih
doma$ih ivotinja. %ajstariji ostaci svinje sa morfolokim karakteristikama koje su
nastale usled pripitomljavanja! potiu iz prekeramikog neolita 7 u Cerihonu! oko 1///.! a
potom iz >rke Argisa. %a 'alekom istoku je pripitomljena vrlo rano! kao i pas! pa je
njen ekonomski znaaj bio jo vei nego u @vropi. Predaka vrsta je ;us scrofa! divlja
svinja. Prve karakteristike koje se javljaju kao posledica pripitomljavanja jesu skra$enje
eonog dela lobanje i opte smanjenje rasta! a razlike postoje jo u gustini i boja krzna!
oputenim uima i uvrnutom repu. ? pojedinim delovima sveta svinja se smtra neistom
ivotinjom! pa se njeno meso ne sme jesti *Cevreji i muslimani! ta su shvatanja po
Ierodotu preuzeli iz @gipta+. ;us scrofa! divlja svinja bila je vana lovna vrsta! koja ivi
u toploj klimi i listopadnim umama nizijskih podruja! mada moe da ponese zimu koja
nema dugotrajan zimski prekriva. ? pleistocenu je e$a u interglacijalima i juno od
periglacijalnih oblasti. 8ajedno sa jelenom! ona je u mlaem paleolitu i mezolitu @vrope!
jedna od najvanijih lovnih ivotinja. <blast rasprostiranja 7liski istok! oko B/// p.n.e i
#ina oko 44// p.n.e. &ma figurina koje predstavljaju svinju.
>elis catus! doma$a maka! >elis silvestris! divlja maka
'ananja maka rasprostranjena u @vropi! Africi i Aziji! predak je doma$e make. Areme
njenog pripitomljavanja nije pouzdano utvreno! jer se pripitomljene make vrlo malo
razlikuju od njihovih divljih predaka. ? prekeramikom neolitu Cerihona! oko 1///.
naeni su ostaci koji nagovetavaju mogu$nost da je ve$ tada maka ivela uz oveka! ali
pouzdaniji dokazi o domestifikaciji se tek pojavljuju vezanop za egipatsku 1(. dinastiju
oko 1B//. godine. ? antikom @giptu maka je bila sveta ivotinja koju je bilo
zabranjeno ubiti. ?ginule ivotinje su noene u grad 7ubastis i balsamovane. <groman
broj ih je tako mumificiran. 6esoder i lovac koji lovi preteno no$u. 5ragovi su naeni
u #irokitiji na #ipru u neolitu oko B///.p.n.e. %a lokalitetima se katkad mogu sresti
ostaci mieva 6us domesticus i to od vremena prve domestifikacije.
#onj! .quus caballus
;matra se jednom od najrasprostranjenijih pripitomljenih ivotinja. ? ranim stadijumima!
kasnom neolitu! koristi se u ishrani! ali je kasnija njegova uloga jahanje i transport! od
vremena &&& milenijuma u Kusiji i u zapadnoj Aziji! a u @vropi od && milenijuma. <ko
"///. se javlja irom @vrope! od ostrva <rkni do >rke. 5okom bronzanog doba! znaaj
konja je porastao! a posebnu ulogu imao je kod nekih nomada kao to su ;kiti i Avari.
Pripitomljavanjem divljeg konja! smanjen je njgov rast i veliina lobanje. 'ivlji konji!
budu$i brojni krajem pleistocena u stepama @vrope! Azije! ;everne Amerike! bili su est
plen lovaca. #rajem pleistocena! irenjem uma! smanjuje se njihov broj. ? Americi su
bili istrebljeni pre priblino (/// godina! a na tlu @vroazije se povlae prema istoku! u
polupustinje centralne Azije! gde je danas iv jo samo divlji konj mongolskih stepa
@Guus feru prze[alskii. 5arpan @Guus ferus gmelini je iveo u @vropi sve do srednjeg
veka! a poslednji predstavnici su istrebljeni u Poljskoj u FA&&& veku.
6agarac! .quus asinus
Kelativno kasno pripitomljena ivotinja. <staci divljeg magarca iz ranog holocena su
retki! a pouzdanih podataka o pripitomljavanju nema sve do 4. dinastije u @giptu! oko
"4// do "094.! kada su njegove predstave u umetnosti veoma este. Predaka vrsta je
divlji magarac @Guus africanus ije je danas rasprostranjenje ogranieno na severnu
Afiku! dok je u kasnom pleistocenu sigurno jo iveo u Arabiji i levantu.
%odatak G prvi deo
>eoloka podela istorije 8emlje
8emlja je stara oko 9!4 milijardi godina.Prvi tragovi ivota *virusi! bakterije+ su stari oko
0!" milijarde godina.Prvi geoloki period nazivamo arhaik * pre 9 mil.god+! odsustvo
ivota! nastaju prvi debeli kompleksi sedimentnih stena.Prvi tragovi ivota u stenama pre
oko 44/ miliona godina to predstavlja granicu fanerozoika.
Podela fanero)oika
paleozoik3karakterie ga stvaranje debelih kompleksa sedimentnih stena! u
slojevima se u izobilju nalaze prvi sigurni fosilni ostaci beskimenjaka i kimenjaka3
vodozemci! neki insekti a od biljaka prve kopnene primitivne bescvetnice. 'eli se na
stariji i mlai paleozoik.;tariji paleozoik se deli na kambrijum! ordovicijum i silur a
mlai na karbon i perm.5rajao od pre oko 44/ do pre "0/3"4/ miliona godina.
mezozoik3prvi sisari.'eli se na trijas! juru i kredu.#rajem jure pojava prvih ptica.
kenozoik3poinje pre oko B4 miliona godina! odmah nakon nestanka dinosaurusa!
na kopnu dominiraju sisari.'eli se na tercijar i kvartar.
)odela tercijara3stariji *paleogen+3paleocen! eocen! oligocen
3mlai *neogen+3miocen! pliocen*4 mil31!(1 mil godina+3arh.kontekst
)odela kvartara3stariji *pleistocen+3donji *1!(1 mil310/.///+! srednji *10/.///31"4.///+!
gornji pleistocen *1"4.///31/.///+
6lai *holocen +
/a)iv kvartar
%aziv kvartar potie iz podele na primarno i sekundarno doba i podele na tercijar i
kvartar.
Kusi paralelno sa nazivom kvartar koriste i naziv antropogen koji 1)"" uvodi
Pavlov
Antropozoik je isto naziv za kvartar! geolozi ne koriste ovaj naziv
postpliocen! posttercijar3isto nazivi! nema rang kvartara
stariji nazivi za delove kvartara su diluvijum i aluvijum koji potiu iz vremena
kada se verovalo u potop3kod nemaca.Areme kada se verovalo u potop je kraj 1( veka3
pojava eratikih blokova!naziv eratiki prvi upotrebio ;osir koji kao i Iaton govore o
lednikom poreklu ovog kamenja3kamenje je doneto bujicama
naziv kvartar je prvi upotrebio 'enoaje 1(") godine da bi oznaio starost naslaga
iznad tercijarnih prilikom istraivanja naslaga u Pariskom basenu
1(01 Dimper3ledniki period
1(0) -ajel3uvodi termin pleistocen da bi razlikovao slojeve sa ostacima
savremenih mekuaca od tercijarnih ili starijih gde su pored savremenih dominirale i
izumrle vrste
ledeno doba! ledniki period3laiki termini
'snovne karakteristike kvartara
%ajmlai geoloki period! jo traje
? kvartaru vlada mnogo hladnija klima u odnosu na raniju ali to ne znai da ranije
nije bilo hladnije klime! ali je u kvartaru ve$i deo kopna prekriven ledom*ranija ledena
doba :permo karbonsko ledeno doba i u paleozoiku+.Predstavlja izuzetno dinamian
period koji ostavlja jak uticaj na ivi svet.Iladna klima nije delovala kontinuirano! ve$ su
bile oscilacije3smene toplih i hladnih oscilacija
?estalost klimatskih promena
Pojava oveka i njegova evolucija3brzina evolucije je posledica dinaminosti
kvartarnog perioda
#olebanje nivoa mora i okeana zbog uestalih klimatskih promena
%astanak kontinentalnih naslaga
Eormiranje dananjeg izgleda reljefa3u tercijaru su definitivno obrazovane planine
Alpi! #arpati! 'inaridi! itd pri emu su bila ogromna lavina izlivanja! pojaane
vulkanske aktivnosti dovele su do izbacivanja sumpor dioksida to je svakako uticalo na
klimatske promene
Eormiranje dananje vegetacije! dananji predstavnici flore i faune
'rganski svet kvartara0flora i fauna
<staci flore i faune3paleoklimatske rekonstrukcije
;mena toplodobnih i hladnodobnih formi sa svakom smenom ledenog doba
migracija! promena areala
izumiranje nekih vrsta3izumiranje je e$e u kvartaru zbog klimatskih promena
biljni pokriva je tokom kvartara bio drugaiji! ve$ poetkom kvartara povlae se
iz srednje @vrope i severne amerike tercijarne forme iz tople i vlane klime
Kvartarna flora
Borealna flora3hladnodobna forma! niska i krljava vegetacija tundre! glavni
predstavnici su 'rRas octopetala *borealna rua +! ;aliS polaris *krljava polarna vrba +!
7etula nana * breza +.
tkz. drijasova vegetacija je naena na podruju srednje i severne evrope u
oblastima koje je pokrivao inlandlajs kao i u Alpima i na 'inaridima gde se drijas ouvao
kao relikt
nasuprot borealnoj flori je flora umernih regiona3toplodobne forme!
rasprostranjene juno od pojasa tundi! vegetacija travnate i mahovinaste stepe.'alje ka
jugu je poinjao pojas uma koje su tokom glacijala bile potisnute u toplije krajeve! sa
povlaenjem lednika ka severu poinje i njihovo povlaenje i to prvo borovih uma!
smreve i na kraju listopadne3brezovve! bukove i hrastove ume.
migracije flore3pomeranja u pravcu sever3jug i obratno sa nadiranjem leda ka jugu
tokom glacijala veliko rasprostranjenje imala su dva tipa vegetacije3tundra i stepa
*undra se razvija u uslovima artike klime! severno od polarne umske granice!
vegetaciju tundre ine mahovine! liajevi i bunovi! nema drve$a! formira se na stalno
smrznutom tlu! permafrost postoji ve$ na maloj dubini! srednja godinja temeperatura
najtoplijeg meseca jula iznosi do 1/ stepeni! zima traje do ( meseci! leta su kratka i
prohladna! faunu tundre ine irvasi! polarni zec! polarna lisica! od ptica snena koka i
polarna sova! tokom leta insekti! tokom zime dolazi do migracija faune u toplije krajeve!
floru tundre cine mahom liajevi! tokom glacijala na pojas tundre se nadovezivala stepa.
tepa3rasprostranjena u zoni umereno kontinentalne klime kao i u periglacijalnim
oblastima! vegetaciju stepe ine trave i druge zeljaste biljke koje su otporne na suu i
mraz! zauzimale su ogromne prostore na evroazijskom! severnoamerikom i
junoamerikom podruju! u junoj Americi to su pampasi a u severnoj prerije! za
rasprostiranje stepa u periglacijalnim oblastima vezano je taloenje lesa! glacijalna stepa
se jo zove i mamutova stepa koja je imala veliko rasprostranjenje tokom kvartara a u
kojoj je iveo veliki broj ivotinja zbog bogatog izvora hrane! u oblasti stepa se formira
ernozem.
Kvartarna fauna
Prati promene u vegetaciji! ali je manje osetljiva na promene temperature! dolazi
do promena u sastavu krupnih sisara tokom pleistocena zbog klimatskih promena a
tokom holocena zbog dominacije oveka
>lavni predstavnici iz grupe kimenjaka su
,ammuthus primigenius3 runasti mamut3 pleistocenski predstavnik familije slonova
Wiveo je u gornjem pleistocenu! izumire krajem poslednjeg glacijala! prilagoen
na uslove surove klime i na ishranu oskudnu rastinjem tundre! ostaci mamuta su naeni
na velikom prostoru @vrope i to u vreme maksimuma zahlaenja poslednjeg glacijala
kada je bio rasprostranjen sve do 7alkanskog poluostrva i do ;olunskog zaliva! na
Apeninskom poluostrvu sve do srednje &talije a u jugozap @vropi sve do Pirinejskog
poluostrva.
Pove$ani sekuti$i *kljove+! spiralno uvijeni unazad mogli su da dostignu duinu i
do 0 metra! na leima velika grba sa zalihama masnog tkiva a telo je bilo prekriveno
dugom i otrom dlakom.
<staci mamuta sa krznom! koom i mekim delovima tela naeni su u ledu ;ibira
Preci mamuta i slonova javljaju se prvi put u pliocenu u Africi! u donjem
pleistocenu je iveo ,ammuthus meridionalis ili juni slon iz Afrike! iz njega
evouliraju dve vrste3,ammuthus trogontheri *trongoterijev mamut ili stepski slon + i
,ammuthus 'erungi koji je 7eringovim moreuzom naselio severnu Ameriku.
;tepski slon je iveo u srednjem i gornjem pleistocenu! iz njega se tokom gornjeg
pleistocena razvija runasti mamut koji izumire krajem poslednjeg glacijala ali su naeni
ostaci izmenjene vrste na Kangelovom ostrvu u ;ibiru datovani pre oko 014/ gpne
* ostaci se odlikuju smanjenim dimenzijama! verovatno je u pitanju bila potpuno
izolovana populacija! patuljastog rasta+
<staci runastog mamuta iz perioda maS zahlaenja poslednjeg glacijala pre oko
1(./// godina na Peloponezu i kod nas! ali u junoj @vropi nestaju pre oko 14.///3
1"./// godina
8ubi gore pomenutih vrsta se razlikuju po broju i gustini glenih lamela na
va$noj povrini kutnjaka! do ijeg je pove$anja dolo usled adaptacije na ishranu sve
tvrom biljnom hranom
8ubi su visoki! graeni iz glenih prizmi! tako da se na va$noj povrini razlikuju
prizme graene iz glei! dentina a izmeu pojedinanih glenih prizmi je cement.Aisina
zubne krune se postepeno uve$avala tako da kod runastog iznosi "/3"4 cm.%a lobanji
mamuta posmatranoj spreda uoavamo3visoko elo! velike orbite *za oi+! velike alveole
* za kljove+
&zumrli su zbog klimatskih promena! promena u rasporedu vegetacije *stepa se
postepeno smanjivala pa se smanjivao njihov areal! ali ovoga je bilo ranije+! zbog svoje
veliine! zbog naina razmnoavanja jer enka moe da ima mladune tek posle 0 godine!
" godine nosi mladune
vana uloga mamuta u gornjem paleolitu3izvor hrane! koa! kosti! kljove kao
materijal za izradu ode$e! orua! oruja! kljove za izradu gravura! predmeta! kosti kao
sirovina za ogrev! za izgradnju ku$a
ostale vrste iz familije mamuta i slonova36.americanus3iveo u severnoj Americi
tokom pleistocena! toplodobna forma. PaleoloSodon antiGuus * umski slon sa pravim
kljovama + bio je rasprostranjen do poslednjeg interglacijala u @vropi i Aziji! toplodobna
forma
?O@8O%O6*# #6*9I29*#6/ runasti nosorog
>lavni predstavnik borealne faune pored mamuta! u vreme maksimuma
zahlaenja virma bio je rasprostranjen na jugoistoku @vrope tokom gornjeg pleistocena!
ostaci su naeni na Peloponezu
6erkov nosorog *Khinocerus mercki+3toplodobna forma
B9O6 )D9?2/ stepski 'izon
? @vropi je rasprostranjen od donjeg pleistocena pa do kraja poslednjeg glacijala!
u kasnom pleistocenu poznat je umski bizon *7ison bonasus+! u stepama severne
Amerike u pleistocenu i holocenu ivi ameriki bizon *7ison bison+
BO )D9,94@692/ tur, pragovee
predak doma$eg goveeta! irok arel rasprostranjenosti krajem pleistocena i
tokom holocena osim na podruju severne Amerike! vezan za umerenu klimu! iveo u
stepama! umo3stepama i proreenim umama
@I22 :@DD2/divlji konj
#rajem pleistocena brojni u stepama @vrope! Azike i Amerike! usled irenja uma
dolazi do smanjenja areala i do povlaenja u @vropi iAziji ka istoku u polupustinje
Jentralne Azije gde je do danas preivela vrsta @Guus ferrus prze[alski.
,@4#8O?@D2 494#6*@2/ d3inovski jelen, orijaki jelen
&zumrla vrsta iz familije Jervida! ostaci itavog skeleta u tresetitima u &rskoj!
krupan rast! palmasti rogovi raspona do 9 metra! iveo od srednjeg pleistocena! tokom
gornjeg pleistocena irok areal u @vropi! sev.Aziji * na jugu do sev &talije i ju Erancuske!
na zapadu do &rske! na istoku do Altaja! na severu do ;ibira+! areal smanjen tokom virma
ali na podruju Jrnog mora i u Dtajerskoj preivlajava do holocena! nikad glavna lovna
ivotinja.5oplodobna forma
iz familije cervida bitni su jo3hladnodobne forme3 Kangifer tarandus *irvas! sob+!
Alces alces *los+ potom tople forme Jervus elaphus *umski jelen+! Japreolus capreolus *
srna +! 'ama dama *jelen lopatar +
)@J96K9 9#D9
)anthera spelaea ; pe0inski lav < 3 iveo u pleistocenu irom @vrope! u toplim i
hladnim intervalima! ve$eg rasta od dananjeg lava
?rocuta spelea ; pe0inska hijena < : ve$i rast od recentne afrike hijene! hrani
se leevima ivotinja na ijim ostacima su vidljivi tipini tragovi zuba ! javlja se u
pe$inama gde dominira pe$inski medved ali sa manje ostataka! hijene drobe kosti ! neke
kosti potpuno pojedu a neke kosti samo oglode
2rsus spelaeus ; pe0inski medved < : dominantna vrsta u gornjem pleistocenu !
izumira krajem virma ! u ve$ini pe$ina ustanovljeno da ostaci potiu od jedinki uginulih
tokom perioda hibernacije! mladunaca koji nisu doiveli prvu ili drugu zimu! ili od starih
jedinki a ne od ostataka plena oveka. ? onim oblastima koje nije naseljavao pe$inski
medved tokom srednjeg i gornjeg pleistocena je rasprostranjen mrki medved * ?rsus
arctos +. Pe$inski medved je krupnijeg rasta! kra$ih zadnjih ekstermiteta ! sa zubima
specijalizovanim za biljnu isharanu i sa izboenim eonim delom lobanje * razlika od
mrkog +.
&zumiranje megafaune
#rajem poslednjeg glacijala dolazi do masovnog izumiranja megafaune * faune
krupnih sisara + u @vroaziji! severnoj Americi! junoj Americi i u Australiji
Iipoteza o izlovljavanju ili tkz. <ver #il hipoteza3 teza o dominaciji oveka i
njegovom uticaju na izumiranje * lov +! povod za hipotezu su bile pronaene strelice
klovis tipa izmeu rebara mamuta! odnosno ostataka mamuta zajedno sa artefaktima !
siguran dokaz za lov
,icromammalia ; sitni sisari <
znaajni za stratigrafiju kvartara zbog brojnosti ! raznovrsnosti! brzine evolucije!
izumiranje ih nije pogodilo posebno glodare! takoe ih ne pogaa ni smanjenje stepa
tokom glacijala jer se brzo razmnoavaju! vani zbog rekonstrukcije klime jer su njihovi
ostaci brojni pa stoga ima vie podataka ! to su bubojedi! glodari! zeevi ! sitni mesoderi!
ostaci su rasuti u sloju ili su akumulirani na odreenim mestima kao na primer jame ili
ostave * privlae glodare + ili njihove ostatke akumuliraju predatori * sove +! sistematski
se sakupljaju flotacijom ili vlanim prosejavanjem sedimenata! ve$ina vrsta je ekoloki
osteljiva pa su zbog toga bitni za paleoklimatske rekonstrukcije
leminzi! alpski mrmot u tundrama! u stepama mrmot *6armota marmota +!
skoimi
* Alactaga +! tekunica * Jitellus +
9nverte'rata ; 'eskimenjaci <
najvanije ostatke predstavljaju mekuci * koljke i puevi + ! vani zbog
paleekolokih rekonstrukcija! mali broj izumrlih vrsta! ima vrsta koje su promenile arel
rasprostranjenosti! morske vrste su skoro potpune identine dananjim vrstama! razlika je
samo u uestalosti njihove pojave to se objanjava sa promenama nivoa mora tokom
smena glacijala i interglacijala! meu kopnenim vrstama ima izumrlih vrsta! kopnene
vrste pueva su bitne zbog rekonstrukcije
Aiviparus diluvianus3kopnena vrsta pua koja je ivela u srednjem pleistocenu a
izumire u gornjem pleistocenu
Jorbicula fluminalis! Artica islandica! Astarte borealis : koljke koje su
promenile svoj arel
#stronomska teorija o uzrocima klimatskih promena tokom kvartara
-ednike teorije3monoglacijalna teorija3shvatanje o postojanju samo jednog ledenog
doba
poliglacijalna teorija3nakon to je utvreno da postoji vie horizonata morena a koje su
dokaz da je ledniki pokrov nadirao i povlaio se vie puta ! prihva$eno je miljenje da je
postojalo vie glacijala! izuzetno su vani radovi Penka i 7riknera koji zapoinju svoja
istraivanja 1)/1 godine a zavravaju ih 1)/) godine kada postavljaju poliglacijalnu
teoriju odnosno kada je potvruju
-ednike teorije poev od 1) veka3-uj Agasis vodi raspravu da li su ili ne postojala
ledena doba
Astronomska teorija objanjava nastanak glacijala! smenu hladnih i toplih razdoblja
odnosno cikline promene tokom kvartara! omogu$ava vreme izraunavanja
napredovanja i povlaenja ovih razdoblja! predvia budu$a ledena doba
6ilutin 6ilankovi$ nije postavio astronomsku teoriju ve$ je potvrdio tako to je
izraunao intenzitete solarne radijacije za razliite geografske irine * B4! B/! 44 stepeni +
za proteklih B4/./// godina a njegove krive osunavanja su prvi put objavljenje
1)"9.6ilankovi$evi prorauni su prvo bili odbaeni jer su bili u suprotnosti sa tadanjim
shavatanjima o broju glacijala i interglacijala koji su bili zasnovani na prouavanju
terestinih naslaga.&straivanjima morskih naslaga i primenom izotopne termometrije
astronomska teorija je potvrena
6ilankovi$eve krive osunavanja su krive koje pokazuju kolebanja koliine suneve
energije a koje su pojedine take na zemljinoj povrini primile za poslednjih B4/.///
godina! ove krive ilustruju njegovu matematiku teoriju o uzrocima kolebanja
klime.?zroci kolebanja intenziteta osunavanja proizilaze iz promenjivih elemenata
zemljine rotacije i revolucije i njihovog ciklinog ponavljanja
ekscentritet zemljine putanje pri kretanju oko sunca menja se u ciklusima od
oko 1//./// godina* zemljina orbita oko sunca je elipsa3enkliptika iji se oblik menja u
intervalu od 1//./// godina
ugao zemljine ose rotacije u odnosu na ravan enkliptike menja se u ciklusima
od oko 91./// godina *iskoenje enkliptike3osa rotacije zemlje je nagnuta u odnosu na
ravan enkliptike a taj ugao se menja za oko "!9 stepena priblino na svakih 91./// godina
precesija zemljine ose rotacije *precesija je pomeranje unazad
ravnodnevnikih taaka+ u ciklusima od oko "1./// godina3 zemlja se obr$e oko svoje
ose uz rotaciju po jednoj uskoj dvostrukoj kupi u intervalima od oko "1./// godina
?zimaju$i u obzir sve ove elemente a koji su i faktori koji utiu na intenzitet solarne
radijacije tj. koliine toplotne energije koju zemlja dobija od sunca! 6ilankovi$ je
konstruisao krivu osunavanja koja je geolozima posluila kao osnova za utvrivanje
broja i jaine glacijacija tokom kvartara.Posledica upro$avanja kriva osunavanja
* odstupanja u broju minimuma insolacije i maksimuma irenja leda + kao i mehanizama
zagleeravanja dovela su do toga da su 6ilankovi$evi prorauni prvo bili
odbaeni.?zroci ciklinih promena gore navedenih faktora lei u dinamici sunevog
sistema u kome planete meusobno utiu jedne na druge.?ticaj ciklusa od 1//.///!
91.///! "1./// godina potvren je stratigrafijom kiseonikovih izotopa.%ajve$i uticaj ima
ciklus od 1//./// koji odreuje ritam glacijal3interglacijal! dok kra$i ciklusi odreuju i
interpoliraju manje klimatske oscilacije3stadijale i interstadijale.?sled razlika u
amplitudama astronomskih faktora! intenzitet solarne radijacije nije isti u svakom
glacijalu i interglacijalu ali tu je i uticaj ostalih faktora3raspored kopna i mora! tektonski
pokreti! vulkanska aktivnost! organski svet a koji su mogli da se nadoveu na promene
klime izazvanim astronomskim faktorima.
<dlike klime u kvartaru i uzroci promena klime u kvartaru
<setno zahlaenje u odnosu na klimu kenozoika.
#enozoik je u celini hladniji od mezozoika
,este klimatske oscilacije3smena toplih i hladnih razdoblja * glacijala i
interglacijala
;mena ukupno "/ ciklusa! oscilacije srednje godinje temperature izmeu hladnih
i toplih intervala su u nekim delovima sveta iznosile i vie od 14 stepeni .
5okom glacijala na severnoj hemisferi se formiraju veliki kontinentalni ledniki
pokrovi