VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA U KIKINDI

SEMINARSKI RAD

Predmet: inkluzivno obrazovanje

Tema: Autizam

UVOD
Autizam je ekstremno osamljivanje I samoizolacija kao I povlaenje od socijalnih kontakata,
tokom vrlo ranog razvoja, opsesivna potreba za nepromenjivou okoline I dnevne rutine,
preokupacija predmetima koji se koriste na neobian ili nefunkcionalan nain, rituali I
stereotipno ponaanje, npr. Njihanje, opor prema uenju novog, teko oteenje govora kod
nekih do mutizma, a kod drugih do nivoa bizarnog nefunkcionalnog govora, koji ukljuuje:
eholaliju, perservaciju, stereotipni ili metaforiki govor I neadekvatnu upotrebu zamenica
Glavni patogeni poremeaj ove dece je nemogunost uspostavljenja odnosa sa ljudima I
stvarima od samog poetka njihovog ivota. Roditelji govore kako su sami sebi dovoljni, kao u
skoljci zatvoreni, najsretniji su kada su sami; u akciji su kada nema ljudi u blizini, potpuno
nesvesni svega oko sebe; daju utisak tihih mudraca ali nesposobnih da ostvare normalne
drutvene odnose; ponaaju se kao da su hipnotisani. To nije odstupanje od ranije prisutnih
normalnih drutvenih odnosa kao izofrene dece ili odraslih, to nije povlaenje od ranije
postojeih odnosa. Ovo je od poetka ekstremna autistina osamljenost koja uvek prezire,
ignorie i odbacuje sve to dolazi van. Izravni fiziki kontakti ili zvukovi su pretnja naruavanju
samoe I doivljavaju se kao nepravedno, bolno i razoaravajue iskustvo. Opis simptoma
deijeg autizma koje je prvi dao dr. Leo Kanner, deiji psihijatar iz Jhon Hopkins bolnice u
Baltimoru (1943).

PREPOZNAVANJE AUTIZMA
esto se ponaa kao da je gluvo, iako smo sigurni da reaguje na pojedine zvukove ili neije
pozive. Na slabi intenzitet zvuka moe pokazivati preteranu reakciju, ak I razlikovati
automobile po zvuku iz to vee udaljenosti, a govor ini se kao da slabo uje. Kada se eli
distancirati zatvara oi ili se osamljuje. Neretko u besciljnom pokretu do nivoa nemira i kratikih
perioda odmora I panje. Kada ga neto posebno zanima moe dugo I nepomino gledati u neki
predmet ili svetlo ili oslukivati zvuk. na neke podsticaje pokazivae burne reakcije, iritacije ili
e ih nastojati izbegavati, npr. Na novu teksturu i ukus hrane, dodir odee, bie preterano svestan
arapa I cipela na sebi i stalno e ih izuvati, odbijati ianje aparatom koji zuji i vibrira, smetae
mu dodir s vodom putem tua ili ulaskom u more i sl. Na neke podsticaje nee pokazivati

oekivane reakcije, npr. kod oseaja bola: kod zubbolje bie neubiajeno mirno, na slabi
intenzitet bola, regovae preterano, a pri sampovredi nee pokazati reakciju bola. Privlae ga
vrlo jaki ili veoma slabi, neobini ili neugodni mirisi i isto tako i ukusi. Ne voli da se mazi ili
prihvata maenje, ali ne tolerie da ga diraju po odreenom delu tela, odbija lagani pokriva,
zavlai se u uske prostore. Preferira tvru i vrstu podlogu. Mogua je i inverzija senzorne
reakcije, npr. da na dodir zatvara ui, a na auditivni oi. Izbegava direktan pogled oima
odvraanjem pogleda ili gleda u usta ili samo rubom vidnog polja. Kajikom oka prati dogaaje
u okolini. Primeuje neobine detalje i sitnice, nepoznate razlike, a ne primeuje sliku u celini ili
ne povezuje delove u celinu, ne povezuje pojmove i ne kategorie ih, ima neobine aoscijacije na
vieno kao da ne povezuje pojmove sa kontekstom. Veoma je sposobno u slaganju puzzla, ali
ini se da sliku slae prema razlikama u obliku delova, a ne prema slici. Na slikovnom prikazu
kreveta, jastuk asocira s komadiem testenine. Imenovae razliite vrste drvea koje vidi, ali ih
nee povezati u pojam ume. ini se da ne uoava opasnosti i ne pokazuje strah pred opasnosti,
penje se, prilati nepoznatim osobama i ivotinjama, odluta ili pokazuje preteran strah odvajanja
od tla, kretanja po kosini, od nepoznatog prostora ili situacije, boji se plianih ivotinja. Neretko
pokazuje otpor prema uenju novih vetina i navika, a istrauje I ui spontano te lako pamti
samo ono to ga zanima. Teko ui iz primera pokazivanja druge osobe, nije u stanju imitirati
pokret druge osobe. ini se da ne razume ni verbalne jednostavne upute. Neka znanja i vetine
prezentuje samo odreenim osobama, uz odreenu pomo ili ta odeenu nagradu. Prua snaan
otpor promenama u svakodnevnim rutinama i ne tolerie promenu redosleda aktivnosti ili naina
izvoenja aktivnosti. Pojedinu aktivnost prihvata obaviti iskljuivno s odreenom osobom u
odreeno vreme. Veoma teko se sprema za izlazak iz kue, dugo se sprema, okleva, trai
odreene ritualne radnje pre polaska.

TUMAENJA AUTISTINOG PONAANJA

*PERCEPCIJA*
Autizam se tumai kao deficit u informacijskom procesuiriranju, smetnje u strukturi i
organizaciji percepcije. Podraaje iz okoline ne primaju na isti nain kao veina ljudi, nema
pravilnosti u precepciji oseaja. To je delimino rezultat poremeaja u oseajnom
,interpretacijskom sastavu, a delimino posledica loe socijalizacije. Autizam se tumai i kao
poremeaj centralne organizacije oseaja, posebno auditivnog, taktilnogproprioceptivnog i
vestibularnog modaliteta gde dolazi do pogrene modulacije senzornog podraaja i odgovora
(hipo i hiper senzitivnost). To rezultira poremeenim doivljajem slike tela i doivljajem sebe
u prostoru. (sana orijentacija u prostoru moe biti primerena na nekonceptualnom nivou ):

Vestibularna disfunkcija tekoe tolerancije promena u okolini i odnosu na sebe,

odsutnost vrtoglavice i munine pri vrtenju, izbegavanje ljuljanja i odvajanja od tla,
hodanja po kosom trenu, insistiranje na vonji.

Proprioceptivna disfunkcija preferiranje dubokih oseaja (vrst stisak), bizarni pokreti i

stavovi tela i sl.

Taktilna disfunkcija hipo ili hiper osetljivost pojedinih povrina tela, osetljivost na
pojedinu teksturu, poremeaj oseaja bola i toplote.

Auditivna disfunkcija preosetljivost na umove (obino vrlo tihe), preosetljivost na

pojedine zvukove (usisiva, maina za ve, builica i sl.)

DOIVLJAVANJE SVETA
Pretpostavka je da svet doivljavaju na doslovan nain, zaobilaze socijalno znaenje i
emocionalnu ukljuenost. Stoga se ini da su im fizika obeleja objekta vanija od
funkcionalnog, emocionalnog ili socijalnog znaenja, pa se objekat koristi na

nefunkcionalan, bizaram i repetitivan nain. Sposobnije osobe sa autizmom naue osnovne

modele ponaanja i uzrono-posledine veze na kojima se oni temelje, bez razumevanja
socijalnih i emocijalnih osnova tih ponaanja (moraju se posebno uiti prepoznavanju
vlastitih emocija i emocija drugih te njihovom povezivanju). Mogu prepoznati ta se dogaa
oko njih u terminima odreenih zvukova, slika i drugih kvaliteta, svesni su ta se dogaa oko
njih, ali nisu potpuno svesni da se to dogaa njima (bez ukljuivanja emocija), svesni su kada
neto rade, ali tu akciju ne pamte kao vlastito iskustvo. Autistino uenje ostaje na nivou
informacija (gledanje svog ivota kao na filmu, bez oseaja da su aktivni u tome), seanje na
dogaaje ne sadri poseban karakter, a uenje je mehaniko, podstaknuto od strane okoline i
akcije koja mu prethodi. Rituali i rutine nisu samo nain kreiranja preavilnosti u haotinom
doivljaju sveta, ve i na nain reaktiviranja memorijskijh sekvenci i nauenog obrasca.

PAMENJE
Mehaniko pamenje je zadovoljavajue ili vrlo dobro: pamte podatke, sled dogaaja ili
aktivnosti ali ne razumeju vremenski, urono-posledini ili kategorizacijski odnos. Disfunkcije
su verovatno povezane sa oteenjem delova meumozga odgovornih ta emotivnu spoznaju I
povezanih s kortikalnim procesima miljenja I reavanja problema, to rezultira mehanikim
uenjem bez odogovarajueg shvatanja (nije smisleno) I izostankom generalizacije nauenog
(znanje se ne moe jednostavno preoblikovati, fleksibilno I kreativno koristiti).
Pamenje u slikama (fotografsko pamenje).
Nedostatak svesti o vlastititom pamenju (manjkavost autobiografskog pamenja)- opta
memorija nije siromana, disfunksionalna je samo osobina komponenata memorije. Spontano
pretraivanje memorije je oteano I potrebno je neposredno usmeravanje putem vanih detalja
daju neujednaene odgovore.
Seanje asociraju s odreenim beznaajnim sekvencama I dogaajima.
EMOCIJE

Doivljavaju emocije, ali ih potpuno jasno kako ih koriste. Mogu imati snane oseaje, ali ih nisu
u stanju upotrebiti u uenju I miljenju. Verovatno je oteena sposobnost korienja emotivnih
stanja u spoznavanju samog sebe. Ne razumeju vlastite namere, pa ni namere drugih. Preferiraju
jednostavne, ponavljajue sekvence ponaanja, a problem teko uspevaju reavati u skladu sa
funkcionalnim ciljem. Izostanak spontanog evaluiranja vlastitog ponaanja.

JO NEKE POSEBNOSTI RAZVOJA

SAZNANJE
Intelektualne finkcije kreu se od mentalne retardacije (75 % sa intelektualnim tekoama) do
prosenih intelektualnih sposobnosti, retko i natprosenih. Oteenja svih kognitivnih funkcija
(miljenja, pamenja, panje, imaginacije i govora) obino su povezana sa stupnjem mentalne
retardacije, ali postoje i kvalitativna odstupanja. Vidljiva disharmonija u razvojnom nivou
govora u odnosu na intelektualni status. Znatno bolje razvijene manipulativne sposobnosti od
govornih. Pojava ouvanih sposobnosti i posebnih talenata na jednom ili vie podruja
funkcioniranja- 9,8 % osoba sa autizmom. Tekoe uenja: mehaniko uenje, selektivno
funkcionisanje, tekoe reprezentacije sposobnosti i usvojenog, (izbegavati kognitivni pristup).
Imaginacija- ne razvija spontano imaginarnu igru igra je repetitivna, esto se ini
autosimulacijom (vrtenje predmeta, bacanje 2 predmeta zajedno, nefunkcionalno korienje
igrake). Nedostatak imaginacije void rigidnim modelima ponaanja i nedovoljnom razumevanju
drugih.

GOVOR

Oko 50% osoba ne razvije funkcionalan govor. Oteenja ekspresivnog i receptivnog

govora uz neobinosti govora : disllija i dislogija, eholalija, ehofrazija i matalalija,
nelogizmi i ifrovani govor, disfazija i disgnozija.

Poremeaji ritma, intonacije, visine i naglaska verbalnog govora.

Agramatian ili disgramatian govor (inverzija zamenica).

Tekoe u jezikim sastavima : u jezikoj formi (fonetici, akcentu, sintaksi ), u sematici i

pragmatic.

Siromana facijalna i gestigularna ekspresija, neadekvatno glasovno izraavanje i

raspoloenja i stanja.

Tekoe grafike i simbolike recepcije i ekspresije itd.

SOCIJALIZACIJA
Subgrupe prema socijalnoj interakciji (Wing, 1996.) :

1. Osamljenji- ne iniciraju i ne reaguju na socijalnu interakciju

2. Pasivni- odgovaraju na socijalnu interakciju, ali ne iniciraju kontakt

3. Aktivni, ali individualisti- postiu kontakt, ali im nedostaje uzajamnost (jednosmerna

interakcija)

4. Kruti iniciraju i odravaju kontakt, ali je on previe formalan.

Snien nivo samostalnosti i kompetencije za samostalan ivot i kod viih intelektualnih

sposobnosti.

Insistiranje na jednolinosti, ritualima i detaljima

Nizak nivo tolerancije na frustracije zbog nemogunosti razumevanja okoline i samog

sebe- ekstremne emocionalne reakcije.

Uz autizam imanenta stereotipna i bizarna ponaanja mogunost uenja nepoeljnih

ponaanja: izlivi besa, destruktivnost, agresivnost, autoagresivnost, izraen negativizam,
kompulzivne reakcije i prisilna ponaanja, pasivna podlonost okolini, nepoeljne i
prenaglaene reakcije na realne i irealne strahove.

KAKO POMOI DETETU OVEKU SA AUTIZMOM?

Podsticanje normalnog razvoja, samostalnosti i socijalizacije, uz slabljenje negativnih oblika
ponaanja (agresije, stereotipije, autoagresije) glavni su ciljevi leenja, razvoja i obrazovanja,
dakle, ukupne rehabilitacije osoba s autizmom. U leenju autistinog poremeaja primenjuju se
razliiti postupci. Strunjaci se slau sa tim da je najbolji onaj tretman koji je prilagoen
odreenom detetu. Veina ustanova za autizam u Evropi I SAD-u primenjuje posebne programe
rehabilitacije dece i odraslih osoba sa autizmom, koji ukljuuju edukativno-specijalno-pedagoke
pristupe, uz povremenu primenu razliitih oblika psihoterapije za decu i roditelje. to se pre
prepozna autistini poremeaj i dete se ukljui u odgovarajuu strunu rehabilitaciju, to su anse
vee. Roditeljima deteta sa autizmom potrebno je mnogo snage I upornosti da spoznaju kako
njihovo dete poput druge dece, da ono ivi u svom svetu, da se ne razvija. esto se porodica
izoluje od drutvene okoline, koja ne prihvata autistino dete. Autistino dete trai brigu I pomo
24 sata na dan, uz stalno otklanjanje kriznih stanja. Reenje nije u zatvaranju u vlastitu porodicu.
Bez strunog rada u odgovarajuim ustanovama ne moe se pomoi ni osobi sa autiznom ni
njegovoj porodici.