Projekat finansira EU, a realizacijom

rukovodi Delegacija EK

Program Evropske unije za region Balkana

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Biva Jugoslovenska Republika Makedonija
i Srbija i Crna Gora

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

Zavrni izvetaj Aneks V
Rukovodilac projekta Delegacije EK: Enrico Maglia
GMPTS Voa projekta: Antonello Pucci
GMPTS zamenik voe projekta: dr Vlastimir Dedovi
Roberto Liuzza, Rukovodilac projekta (PM)
Stefano Pellecchia, Ekspert za transport i pomonik rukovodioca projekta
Nada Stanojevi, Koordinator projekta
Konzorcijum Konsultanata na projektu Italferr/IIPP/NEA/WB Glavni eksperti:
Piter Hilferink, Transportni modelar / Saobraajni inenjer
Dick Tensen, Ekonomista/ Finansijski analitiar
Alessandro De Angelis, Ekspert za intermodalni transport
Paolo Orsini, Inenjer drumskog saobraaja

Ekspertski tim za transportni model:

Ekspertski tim za drumski transport:

Ekspertski tim za elezniki transport:
Ekspertski tim za transport na
unutranjim plovnim putevima:
Ekspertski tim za vazduni transport:
Ekspertski tim za
intermodalni transport:
Ekspertski tim
za zatitu ivotne sredine:
Transportni ekonomisti:

Arnaud Burgess, Sean Newton, Pier Luigi Fini, Yuko Kawabata,

Kristiana Chakarova, Piter Hilferink, mr Goran Vorotovi,
mr Vladimir Momilovi, Ivan Ivkovi
Paolo Orsini, Vladimir Cvijovi, dr Gradimir Danon
Pietro Moretti, Luca Franceschini, dr Neboja Bojovi,
Milo Milenkovi, Dragana Mavanski
Roberto Zanetti, S. Meijer, dr Zoran Radmilovi, Saa Jovanovi,
Violeta Vasi, mr Danijela Pjevevi
Jochen Starke, dr Slobodan Gvozdenovi, mr Olja okorilo
Alessandro De Angelis, dr Branislav Bokovi
Andre Van Kuijk, dr Sneana Belanovi, mr Nevena Vasiljevi,
mr Ivana Bjedov, dr Ratko Kadovi, Dragana Borota
Geert Smit, Boris Nikoli

lanovi Koordinacionog odbora Projekta:

Tatjana Mirkovi/Dejan Lasica, MI
Biljana Vuksanovi, JPPS
Ljiljana Gordi, JPS
aneta Ostoji-Barjaktarevi, Plovput
Marija Petrovi, DCV

Oktobar 2009.g.
Projekat realizuje Italferr S.p.A. u saradnji sa IIPP, NEA i Witteveen+Bos

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Naslovna strana izvetaja

Naziv projekta:
Broj projekta:
Zemlje:

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Republika Srbija

Korisnici
Ministarstvo za
infrastrukturu

Organizacija

JP Putevi Srbije

Direktorat civilnog
vazduhoplovstva

Plovput Beograd,
Direkcija za
odravanje i razvoj
unutranjih plovnih
puteva

JP eleznice Srbije

Tatjana Mirkovi/
Dejan Lasica
Nemanjina 22-26
11000 Beograd, Srbija

Biljana
Vuksanovi
Bul. Kralja
Aleksandra 282,
11000 Beograd,
Srbija

Marija Petrovi

Faks

+381.11.3616613
+381.11.3619710

+381.11.3040642
+381.11.3040614

+381.11.3117482
+381.11.3117518

+381.11.3029801
+381.11.3029808

+381.11.3615857
+381.11.3616841

E-mail

tatjana.mirkovic@mi.gov.rs
dejan.lasica@mi.gov.rs

biljana.vuksanovic
@putevi-srbije.rs

mpetrovic@cad.gov.rs

zostojic@plovput.rs

ljiljana.gordic@srbrail.rs

Ime

Adresa

Telefon

Omladinskih
brigada 1, 11070
Beograd, Srbija

aneta Ostoji
Ljiljana Gordi
Barjaktarevi
Francuska 9 11000 Nemanjina 6, 11000
Beograd, Srbija
Beograd, Srbija

Konsultant EK
Voa tima

Organizacija

Italferr

IIPP

NEA

Witteveen+Bos

Ime

Antonello Pucci

Roberto Liuzza

Nada Stanojevi

Geert Smit

Ir. E. Teunissen

Adresa

Strahinjia Bana 49,

11000 Belgrade

Via Marsala 53,

00185 Rome,
Italy

V. Lisinskog 12a,
11000 Beograd
+381.11.2088041
+381.11.3291373
nstanojevic@iipp.rs
City Net

Bredewater 26
NL-2715 CA
Zoetermeer

Leeuwenbrug nr. 8
7411 TJ Deventer
The Netherlands

Telefon

+381 64 07 680

+39.06.49752452

Faks

E-mail

anto.pucci@libero.it

Datum izvetaja :
Autori izvetaja:

Za konsultanta
Za Delegaciju EK

+39.06.49752564

Svetlana Lui
Uzun Mirkova 10/1,
11000 Belgrade
+381 11 2623895

r.liuzza@italferr.it

svetlana.lucic@nadlan
u.com

+31 79 3222397

+31-570-697511

+31 79 3222382

+31-570-697123

gsm@nea.nl

20. oktobar 2009.g.

Projektni tim

Voa tima
Antonello Pucci
Rukovodilac projekta
Enrico Maglia

Potpis
Potpis

___________________________

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Skraenice
AADT
A&ET
AON
BCP
CBA
CIF
Co
CSD
DG TREN
DTD
EC
EAR
EIA
EU
FIDIC
GC
GDP
GIS
GTC
GTMS
HGV
IPR
IRI
IVTT
IWW
JV
LoS
MIP
MoI
MPME
MS
Nco
NSTR
NUTS
OD
OF
PD
PERS
PESR
PC
PIU
pkms
PLOVPUT
REBIS
RSD
SCP
SEETO
SC
TEN
TL
ToRs
TSHD
TT
VOT
VOC
WT

PGDS
U/I V
SiN
GP
ATK
CIF
PGS
CSD
DG TREN
DTD
EK
EAR
PUS
EU
FIDIC
GT
BDP
GIS
GTT
GMPS RS
TTV
PIS
IRI
VPV
UPP
ZU
NU
VGIP
MI RS
MPME
PPV
PVGS
NTJS
I-C
FZ
DP
JP PS
JP S
KP
JIP
-km
PLOVPUT
REBIS
RSD
SEETO
KO
TEN
VT
PZ
TSHD
VT
VV
OTV
V

Proseni godinji dnevni saobraaj

Ulazno i izlazno vreme
Sve ili nita
Granini prelaz
Analiza trokova i dobiti
Cena, osiguranje i prevoz
Putnici gradskog saobraaja
Usisni bager sa frezerom - refuler
Generalna direkcija za saobraaj i energetiku
Hidrografski sistem Dunav-Tisa-Dunav
Evropska komisija
Evropska agencija za rekonstrukciju
Procena uticaja na ivotnu sredinu
Evropska unija
Meunarodna inenjerska federacija
Generalizovani trokovi
Bruto domai proizvod
Geografski informacioni sistem
Generalizovani transportni trokovi
Generalni master plan za saobraaj Republike Srbije
Teko teretno vozilo
Prava intelektualne svojine
Meunarodni indeks ravnosti kolovoza
Vreme putovanja u vozilu
Unutranji plovni putevi
Zajedniko ulaganje Italferr/IIPP/NEA/Witteveen+Bos
Nivo usluge
Viegodinji indikativni program
Ministarstvo infrastrukture Republike Srbije
Multiple Path Matrix Estimation
Podela po vidovima
Putnici u vangradskom saobraaju
Nomenklatura statistikih trgovinskih registracija
Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statistiku
Nastanak - Odredite
Faktor zauzetosti
Direktor projekta
Javno preduzee Putevi Srbije
Javno preduzee eleznice Srbije
Koordinator projekta
Jedinica za implementaciju projekata
ovek-kilometar
Direktorat za unutranje plovne puteve
Regionalna studija o infrastrukturi na Balkanu
Srpski dinar
Study area Crossing Point
Transportna opservatorija jugoistone Evrope
Koordinacioni odbor
Transevropska mrea
Voa tima
Projektni zadatak
Plovni usisni bager
Vreme transfera
Vrednost vremena
Operativni trokovi vozila
Vreme ekanja

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Sadraj
Skraenice ......................................................................................................................................................... 4
1

Uvod ............................................................................................................................................................ 6

Pregled stanja ............................................................................................................................................ 6

2.1. Karakteristike postojeih tokova intermodalnog saobraaja u Srbiji................................................... 6
2.2 Uska grla za efikasan intermodalni saobraaj ...................................................................................... 6
2.3

Neophodnost izgradnje novog intermodalnog terminala .................................................................. 7

2.3.1. Beogradska suva luka kao prioritet ........................................................................................ 7

SWOT analiza ............................................................................................................................................ 8
Prednosti ..................................................................................................................................................... 8
Nedostaci .................................................................................................................................................... 8
Prilike ......................................................................................................................................................... 9
Rizici .......................................................................................................................................................... 9

Razvojni projekti ..................................................................................................................................... 10

Master plan .............................................................................................................................................. 11

Zakljuci i preporuke.............................................................................................................................. 13

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Uvod

Intermodalni transport u Srbiji nalazi se u poetnom stadijumu razvoja. U poreenju sa dravama Evropske
Unije moe se oceniti kao potpuno nerazvijen. Do ovakvog zakljuka se vrlo lako dolazi ako se uporedi
ukupan broj prevezenih TEU jedinica, stepen uea intermodalnog transporta u ukupno realizovanom
robnom transportu, izgraenost neophodnih infrastrukturnih kapaciteta, ali i stepen razvoja neophodne
zakonske regulative i drugih propisa, standarda ili dravne saobraajne politike u ovoj oblasti.
Nedostajui infrastrukturni kapaciteti za uspean razvoj intermodalnog transporta ogledaju se pre svega u ne
postojanju odgovarajuih terminala. Iz tog razloga je identifikacija neophodnih projekata ijom se
realizacijom poveava uee intermodalnog transporta u ukupnom prevozu robe, usmerena ka projektima
terminala za pretovar intermodalnih transportnih jedinica.

Pregled stanja

2.1. Karakteristike postojeih tokova intermodalnog saobraaja u Srbiji

Podaci o realizovanom prevozu u proteklom periodu (2000.2007. godina) ukazuju na gotovo konstantan
porast u broju prevezenih jedinica u intermodalnom transportu. Vei deo intermodalnog transporta u Srbiji
realizuje se eleznicom (vie od milion tona u 2007. godini) i to pre svega u tranzitu.
Intermodalni transport koji se ostvaruje u uvozno-izvoznom saobraaju karakterie sledee:
U uvozno-izvoznom intermodalnom saobraaju prevoze se gotovo iskljuivo konteneri ;
Ukupan obim prevoza intermodalnih transportnih jedinica u uvozno-izvoznom saobraaju iznosi oko
50.000 TEU od ega se oko 90% obavlja drumom a ostalih 10% unutranjim plovnim putevima ;
Vei deo kontejnerizovanog robnog transporta u uvozno-izvoznom saobraaju obavlja se u razmeni
sa Dalekim Istokom i realzuje se preko Jadranskih luka;
U kontejnerskom transportu iz luka na Jadranu do Srbije, drumski transport uestvuje sa oko 75% a
elezniki sa oko 25%.
2.2 Uska grla za efikasan intermodalni saobraaj
Uska grla identifikovana u razliitim vrstama saobraaja, posebno u eleznici, drumskom saobraaju i IWW,
imaju posledice koje se takoe prenose na uspeno ostvarivanje intermodalnog saobraaja. Kako su one
obradjene u drugim takama ovog dokumenta, na ovom mestu pomenuemo samo one koje su iskljuivo
vezane za funkcionisanje intermodalnog transporta u Srbiji, a to su pre svega:
Nedovoljna izgraenost svih neophodnih institucija;
Ne postojanje funkcionalnog nacionalnog operatera kao kljune karike u celokupnom transportnom
lancu (iako je registrovan kao preduzee jo uvek nisu stvoreni osnovni uslovi za njegovo
funkcionisanje);
Nedovoljno razvijena pravna regulativa koja ureuje oblast intermodalnog transporta;
Ne postojanje odgovarajue zakonske regulative koja bi omoguila vee uee privatnog kapitala
kada su u pitanju investicije u neophodnu infrastrukturu;
Ne postojanje stimulativnih i finansijskih mehanizama za promociju korienja intermodalnog
transporta;
Nema praenja trita sa aspekta generatora intermodalnih tokova;
Ne postojanje pravih menadera logistike;
Komplikovana granina procedura;
Nedovoljna razvijenost telematike;
Ne postojanje odgovarjue mree intermodalnih terminala;
Nedovoljna prilagoenost mobilnih sredstava u drumskom, eleznikom i renom saobraaju.

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Uska grla u pogledu neophodne infrastrukture ogledaju se pre svega u ne postojanju odgovarajue mree
intermodalnih terminala.
2.3

Neophodnost izgradnje novog intermodalnog terminala

Analizom podataka o realizovanom prevozu moe se smatrati da je u cilju odgovarajueg uravnoteenog

razvoja intermodalnog transporta neophodno uzeti u obzir razvoj najmanje tri terminala (suve luke)
razliitih veliina i karakteristika na podruju: Beograda, Novog Sada i Nia. Kasnije bi se ova prva reenja
suvih luka dopunila instalacijom dodatnih intermodalnih kapaciteta manjih veliina na drugim lokacijama.
2.3.1. Beogradska suva luka kao prioritet
Kako se koncentracija trenutnog i budueg prevoza tereta pre svega odnosi na podruje Beograda, u
nastavku emo izloiti odgovarajua zapaanja koja upuuju na potrebu izgradnje terminala u Beogradu kao
na prioritetan cilj.
Sveobuhvatni pretovar kontejnera u Srbiji obavlja se na 3 lokacije: IT Beograd (bimodalni terminal koji
ostvaruje 80% ukupnog pretovara kontejnera u Srbiji), Beogradska luka i luka Dunav u Panevu. Dve od
prethodno pomenute tri lokacije su u Beogradu, u centralnoj gradskoj zoni i bez ikakve mogunosti
prostornog irenja. Zbog saobraajnih guvi veoma je otean pristup ovim terminalima ak i pri postojeem
niskom obimu rada. Generalni urbanistiki plan za Beograd (GUP), predvia izmetanje oba terminala sa
postojeih lokacija, tako da je neophodno nai nova reenja za budui prevoz robe korienjem
intermodalnog transporta. U tom smislu, mogue je izolovati tri razliite alternative:
1. Izgradnju novog tri-modalnog terminala u Beogradu, na Dunavu ili Savi;
2. Poveanje i opremanje luke Panevo kao tri-modalnog terminala, koji e preusmeriti postojee
tokove iz luke Beograd i sa terminala IT;
3. Izgradnja novog bimodalnog terminala na podruju Beograda.
Iako je za odabir neke od ovih alternativa neophodno detaljnije istraivanje uz procenu na osnovu vie
kriterijuma, bez ikakvog dvoumljenja moe se zakljuiti:
1. Veina intermodalnih transportnih tokova su u stvari realizovani bimodalnim elezniko-drumskim
transportom preko luka na Jadranu;
2. Izgradnja nove luke u Beogradu na desnoj obali Dunava, sa trimodalnim terminalom, veoma je
skupa, zato to podrazumeva izgradnju novih eleznikih i drumskih veza izmeu koridora X i
Paneva (sa elezniko-drumskim mostom preko Dunava blizu Vine koji nee biti zavren
najmanje u narednih pet godina);
3. Tokovi sirovina i robe za srpsku industriju nee znaajnije uticati na poveanje tranje za
intermodalnim transportom, to bi moglo da zahteva izgradnju novog velikog terminala, kratkorono
ili srednjorono;
4. U postojeim uslovima, tokovi robe u i iz Paneva kroz centar Beograda predstavljaju veliki
problem, i bie rizino koncentrisati kontejnerski pretovar samo u luci Panevo, naroito za tovar sa
izvorom ili odreditem u gradu Beogradu i njegovom podruju gravitacije.

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Prema prethodno navedenim tvrdnjama, reenje bi moglo da bude izgradnja bimodalnog terminala na
adekvatnoj lokaciji u podruju Beograda. U isto vreme, luka Panevoima prostorne kapacitete za
intermodalni transport u unutranjem vodnom transportu. Uzimajui u obzir koliinu robe u intermodalnom
transportu koji se realizuje IWW, luka Panevo bi trebalo da bude razmatrana kao dodatni tri-modalni
terminal za potrebe grada Beograda i njegovog podruja gravitacije, u sluaju da se intermodalne aktivnosti
premeste iz Luke Beograd

SWOT analiza

Sledi SWOT analiza

etapama.

projekta beogradskog terminala, koji e se razvijati u razliitim funkcionalnim

Prednosti
o
o
o
o

Zadovoljava potranju za prevozom

Ekonominost u realizaciji i korienju kapaciteta, magacina i optih slubi
Promovisanje grupisanja kompanija u skladitima, distribucionim centrima, carini i drugim
slinim uslugama, kao to su hoteli, banke, itd.
Omoguava premetanje postojeeg terminala IT, to bi rasteretilo postojei saobraaj u
centru Beograda i smanjilo saobraajne guve, a istovremeno bi povealo vrednost
naputenih teritorija, izgradnjom oping-centara, poslovnih i stambenih zona
Dozvoljava eksploataciju osloboenih prostora i moe da isplati investiciju potrebnu za
premetanje pogona.

U plan prioritetnih mera nisu bile ukljuene investicije u druge terminale kao to su Novi Sad, Ni i sl.,
potrebne da bi se kompletirala mrea, poto se trenutno smatra da je bolje koncentrisati sredstava na
prioritetnu suvu luku (terminal).
Ostali objekti bie projektovani i realizovani uskoro posle toga, u zavisnosti od objektivnih tokova razvoja
teretnog saobraaja.
Nedostaci
o

o
o
o
o

Ova pretpostavka o jedinstvenosti intervencija u Beogradu ima nedostatak u nerazvijenosti

drugih intermodalnih kapaciteta koji su, iako na drugom nivou, u svakom sluaju neophodni
kako bi se ostvarila nacionalna distributivna mrea, da bi se rekonstruisali mnogi potencijali
zemlje, da bi se dostigla intermodalnost kao cilj sinergijskog razvoja i integracija u ostale
naine prevoza.
Smanjivanje cena prevoza i uee u trokovima lanca snabdevanja
Najbolje iskorienje postojee eleznike mree
Poveanje vrednosti svake instalacije
Diversifikacija usluga prevoza koja smanjuje trokove intermodalnog i kombinovani
transport tako ne moe da pokrije potranju raspodeljenu na teritoriji i ostavlja nekompletnu
interportalnu mreu.

Jasno je da premetanje postojeeg terminala IT na drugu lokaciju moe poremetiti transport robe, ukoliko
je on sada usklaen i organizovan.

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Prilike
Izgradnjom novog terminala, i oslobaanjem prostora koji danas zauzima postojei terminal, prua se
mogunost upoljavanja radne snage u izgradnju nove infrastrukture, kao i u novim poslovnim i trnim
centrima, skladitima, ali i priliku za operatere i usluna preduzea u transportnoj privredi.
Rizici
Najvei rizik otvaranja velikog pretovarnog centra sutinski je povezan sa grekom u proceni porasta
saobraaja u saglasnosti sa trendom koji je identifikovan modelom.
U ovom sluaju, bi se izvrila eksproprijacija zemljita i ulaganje u infrastrukturu koji onda ne bi bili u
potpunosti iskorieni.
Iskoristila bi se sredstva koja bi mogla biti profitabilnije i uinkovitije iskoriena. Da bi se izbegao ovakav
mogui negativan rezultat, intervencije e biti izvrene u fazama koje omoguavaju planiranje
ekspanzije/modernizacije pretovarnog centra paralelno sa porastom obima prevoza.

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Razvojni projekti

Generalni urbanistiki plan Beograda za period 2001-2021, predvia razvoj nekoliko industrijskih i
tehnolokih zona u kojima bi mogao biti izgraen terminal. Potencijalne lokacije bi mogle biti:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Gornji Zemun- SZ deo Beograda, periferija

Panevaki rit SI deo Beograda, u okviru grada
Surin-Dobanovci- Zapadni deo Beograda, na periferiji
Zona oko autoputa- SZ deo Beograda, na periferiji
Batajnica- SZ deo Beograda, na periferiji
Vrin- juni deo Beograda, na samoj periferiji
Vrbin Potok, zapadni deo Beograda, prigradska zona
Surin (RTC) Cargo- Podruje oko aerodroma, na periferiji
Beli potok- Juni deo Beograda, na periferiji
Beogradska luka- centralna zona Beograda
Ada Huja centralna zona Beograda (1km nizvodno od luke Beograd)
Rakovica prigradska industrijska zona Beograda
Mali Maki- prigradska zona Beograda
Brodogradilite na reci Savi- centralna zona Beograda

Kao to se vidi iz gore navedenog, postoje razliite mogunosti za smetaj terminala. Ove pretpostavke bie
procenjene u Studiji izvodljivosti za realizaciju terminala u Beogradu. Ova studija e uzeti u obzir
razliite mogunosti (izgradnju novih ili nadgradnju postojeih objekata), uporeujui razliite elemente:
o
o
o
o
o
o
o

Raspoloivost odgovarajuih prostora

Prisustvo i/ili anticipacija planova industrijskog razvoja
Put, eleznicu ili reku (ili laku vezu sa lukom)
Jednostavna veza sa gradom Beogradom
Organizacija naseljavanja zemljita
Nedostatak ekolokih i zemljinih ogranienja
Dogovor sa lokalnim vlastima

Ukoliko nema odgovarajueg raspoloivog prostora, trebalo bi proceniti mogunost postojanja dva
pretovarna centra specijalizovana prema tipu robe i funkcijama ( intermodalno i logistiko sredite) koji bi
mogle da zadovolje celokupne potrebe prevoza.
Osim studije o terminalu na podruju Beograda, za kompletiranje glavne mree terminala, mora se
obezbediti projekat terminala u Niu i Novom Sadu. Kasnije bi usledile studije ostalih malih terminala kojim
bi se dopunila mrea terminala definisana u prvoj etapi.

10

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Master plan

Izbor lokacije budueg intermodalnog terminala bila je predmet vie studija u prolosti. Ipak niti jedan od
razmatranih terminala nije zaiveo u praksi. Sva analizirana reenja zahtevala su ogromna ulaganja i nisu u
skladu sa finansijskom i ekonomskom moi i potrebama Srbije. Pored toga, ona su zavisila od realizacije
mnogih drugih projekata, koji takoe zahtevaju ogromna ulaganja, i koji takoe nisu odobreni. Stoga bi pri
razmatranju budue lokacije terminala panju trebalo usmeriti ka iznalaenju prostora sa postojeom
infrastrukturom, izgraenim putevima, dobrim vezama i prilazima terminalu, kao i dodatnom opremom koja
je potrebna za intermodalni terminal.
Ako se uzmu u obzir prethodni zakljuci, intermodalni terminal u Beogradu mogao bi da bude izgraen
izmeu stanica Beograd Ranirna i puta Beograd-Obrenovac (lokacija pod imenom Makiko polje).
Prioritet ove lokacije definisan je sledeim:
Nalazi se u prigradskoj zoni Beograda, veoma blizu alternativnog puta (obilaznice) oko Beograda;
Ima veoma dobar prilaz glavnim putevima, blizu raskra (2 km) obilaznice oko Beograda i puta
Beograd-Obrenovac;
Lokacija je u neposrednoj blizini stanice Beograd-Ranirna, koja je opremljena kompletnom
infrastrukturom (elektrinom strujom, vodom, kanalizacijom, pristupnim putevima, eleznikim
vezama);
U stanici ve postoje: vaga za merenje teretnih vozila, carinarnica, depo za lokomotive, hangar,
ambulanta, restoran, itd.);
Kapacitet koloseka zadovoljava sve operativne zahteve (stanica je izgraena za opsluivanje 6.000
kola na dan; 1980.g. je dnevno formirano oko 70 vozova sa po 30 eleznikih kola; 1990.g. je
formirano 56 vozova sa 1800 kola, a tokom avgusta 2008. bilo je samo 17 vozova sa 510 kola
dnevno);
Nakon rekonstrukcije, mogue je korienje pete i este grupe koloseka (ukupno njih 16) za
terminal;
U zoni stanice nalazi se zgrada sa 13 spratova, pri emu se koriste samo prva tri.
Projekat terminala (suve luke) u Beogradu odvija se u tri faze:
U prvoj fazi koja bi trebalo da se odvija prvih godina vremenskog perioda ove studije (tj. 2010.2012. g) gradie se terminal sa kapacitetom od 80.000 TEU/godinje (tj. 1,24 miliona tona/godinje
manipulisanog tereta
Druga faza se sastoji u dupliranju njegovog kapaciteta na 160.000 TEU/godinje i ona e biti
zavrena u periodu 2015-2017.g;
Trea faza sastoji se od daljeg poveanja kapaciteta da bi se zadovoljila budua tranja. Ovo e
dovesti do kapaciteta terminala od 320.000 TEU/godinje (skoro 5 miliona tona/godinje)..

Razrada trokova izvrena je na osnovu grupe postavki koje slede:

HP1
HP2
HP3
HP4
HP5
HP6
HP7

Jedna TEU jedinica odgovara u proseku 15,5 tona;

Zahtev za povrinom terminala iznosi 1 m2 m za svaku TEU kojom se manipulie;
Jedinino ulaganje iznosi 200 EUR po m2;
eleznike i drumske veze imaju paualni iznos od 5 miliona evra i to e biti obezbeeno
samo u prvoj fazi;
Procenjuje se da trokovi odravanja iznose 1,5% od investicionih trokova godinje;
Proseni faktor konverzije od 0,78 koristi se i za investicione trokove i za trokove
odravanja;
Vremenska dinamika svake investicije je tri godine sa ujednaenom raspodelom
investicionih trokova.

11

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Treba naglasiti da se napred navedene postavke odnose iskljuivo na intermodalni terminal i pratee
eleznike objekte, koji predstavljaju srce terminala i predmet su javnog ulaganja koje obino
finansira drava. Takoe, trebalo bi naglasiti da je analiza investicionih trokova, koja se ovde
prikazuje, uraena za izgradnju terminala sa potpuno novim objektima. U svakom sluaju, trebalo bi
naglasiti da je neophodno uzeti u obzir mogunost korienja postojeih nedovoljno iskorienih
objekata u stanici, to bi smanjilo trokove investicija u terminal.
Sledea tabela 3.3.6-1 prikazuje tokove ekonomskih trokova vezanih za predviene investicije u terminal. U
poslednjem redu iste tabele prikazana je NSV trokova po diskontnoj stopi od 5%.
Tab. 3.3.3.6-1 Ekonomski trokovi terminala
(vrednosti u milionima evra pri stalnim cenama iz 2007. godine)

Years

Investments

2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2031
2032
2033
2034
2035

5.46
5.46
5.46

4.16
4.16
4.16

8.32
8.32
8.32

Maintenance
0.00
0.00
0.00
0.25
0.25
0.25
0.25
0.25
0.43
0.43
0.43
0.43
0.43
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
NPV(5%) =

Total
5.46
5.46
5.46
0.25
0.25
4.41
4.41
4.41
0.43
0.43
8.75
8.75
8.75
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
0.81
43.9

12

Generalni Master plan saobraaja u Srbiji

05SER01/04/016
Zavrni izvetaj Aneks V: Intermodalni transport

Oktobar 2009

Zakljuci i preporuke

Analiza podataka o saobraaju pokazuje izuzetnu neuravnoteenost u transportu robe gde je

dominantan drumski transport. Zato je neophodno obezbediti intermodalne kapacitete koji mogu
doprineti oporavku eleznikog teretnog saobraaja, sa jasnim prednostima za ivotnu sredinu i
zajednicu.
Ovaj cilj proizilazi iz evropske politike i istraivanjem uslova i stanja u dravi u kojoj se
pojavljuju zaguenja u drumskom saobraaju i koje se moe dodatno poveati kao rezultat
rastue potranje u transportu robe.
Stoga je potrebno stimulisati razvoj intermodalnog transporta odgovarajuim saobraajnim
politikama koje e promovisati intermodalni transport usvajanjem viegodinjih programa
usmerenih na investicije u infrastrukturu intermodalnog transporta i svih vidova transporta.
Potrebno je da vlada radi na poveanju efikasnosti sistema kroz regulaciju, prilagoavanje i
reavanje intermodalnog saobraaja.
Da bi se promovisala efikasnost intermodalnog transporta, najvanije je da paljivo planiranje
omogui optimalnu upotrebu razliitih transportnih sistema na nain da ih integrie.
Da bi se ostvarili ovi ciljevi neophodna je izraditi plan za jaanje i razvoj intermodalnih
kapaciteta sa sledeim prioritetima:
Izgradnja intermodalnog terminala (beogradske suve luke),
Izgradnja terminala u Novom Sadu i Niu u skladu sa poveanjem intermodalnih
tokova;
Kompletiranje mree terminala izgradnjom malih terminala u mestima gde se nalaze
korisnici sa tokovima ITJ.
Da bi gore navedena infrastruktura mogla da bude konkurentna za transport robe, neophodno
je uraditi sledee studije:
Studiju izvodljivosti tokova teretnog saobraaja, integrisanog u EU, koja moe
identifikovati/ potvrditi podruja koncentracije tranje transporta za Beograd, Novi Sad i
Ni.
Studiju izvodljivosti Interport Beograd i reorganizacije postojeih objekata za transport
robe, identifikujui razliite faze.
Ove studije izvodljivosti treba da prerastu u fazu projektovanja sa ciljem da se brzo realizuju
kapaciteti za intermodalni transport robe.

13