Aleksandar Solenjicin

JEDAN DAN
IVANA DENISOVIA

Preveo sa ruskog ZORAN UJOVI

U pet asova izjutra, kao i uvek zazvonili su ustajanje, ekiem o inu kraj tapske barake. Isprekidana zvonjava
jedva se probila kroz stakla, zamrznuta sa dva prsta i uskoro je utihla: bilo je hladno i nadzorniku se nije dugo
zvonilo.
Zvonjava je pritihla, a sa one strane prozora je, isto kao i usred noi kada je uhov iao do kible, bio mrkli mrak i
kroz prozor su se mogla videti tri uta fenjera: dva iz logorskog kruga i jedan unutar logora.
A baraku zbog neega nisu otvarali i nije se ulo da deurni uzimaju kiblu na motku da bi je izneli.
uhov nikada nije prespavao ustajanje, uvek je na znak ustajao, do odlaska na rad bilo je as i po vremena,
njegovog - ne dravnog, i ko se snalazi u logorskom ivotu uvek moe da zaradi: da saije nekome od stare
postave navlaku za rukavice, da bogatom lanu brigade doda suve valjenke pravo na leaj da ovaj ne bi sam
tapkao oko gomile i traio, ili da se promuva okolo, poslui gde kome ta treba, poisti ili doda neto, ili da u
menzi sakuplja porcije sa stolova i nosi ih gomilama sudoperama - takoe e ga nahraniti, ali je ljubitelja toga
posla uvek mnogo, a to je glavno - ako je u porciji neto ostalo, nee se uzdrati, poee porcije lizati. A uhov
je dobro zapamtio rei svoga prvog brigadira Kuzjomina - stari je tb logorski vuk bio, negde etrdeset tree on je
leao ve dvanaest godina i popuni,, dovezenoj sa fronta, rekao je kraj vatre na nekom proplanku:
- Ovde momci, vlada zakon ume. Ali ljudi i ovde ive. U logoru propaaju: oni to porcije liu, koji se u potedu
pouzdavaju i koji otkucavaju.
tp'se tie otkucavanja, to je pn, naravno, preterao. Takvi se uvaju. Samo, uvaju se tuom krvi.
Uvek je uhov na znak ustajao, ali danas nije' ustao. Jo od jue nije se dobro oseao, marci su ga probijali,
lomilo ga jeI nou se nije zgrejao. Kroz san mu se priinjavalo - as da se kao sasvim razbo-leo, as da mu je bolje.
Nikako nije hteo da doe jutro.
Ali je jutro stiglo svojim redom. A i gde bi se ovde ugrejao - na prozoru debeo led i na zidovima na sastavku sa
tavanicom du barake- dobra baraka! - bela pauina. Inje.
uhov nije ustajao. On je leao na vrhu dvosprat-nog kreveta, pokriven pfeko giave ebetom i dola-mom, a u
pamukliju je, u jedan zavrnut rukav, unuo oba stopala zajedno. On nije gledao, ali je po umovima razabirao ta
se u baraci, u uglu njihove brigade dogaa. Evo, teko koraajui po hodniku, deurni su poneli jednu kiblu od
osam vedara. Rauna se kao invalidski, lak rad, ali, de, probaj, iznesi ne prosipajui! Evo u sedamdeset petoj
brigadi bacili su na pod sveanj\valjenki donetih iz suionice. A evo i u naoj (i na nas je danas bio red da suimo
valjenke). Brigadir i pomonik brigadira obuvaju se utei, a njihov krevet kripi. Pmonik brigadira sada e poi
po sledovanje hleba, a brigadir u tapskiu baraku, u PPO.
Samo ne jednostavno na radni raspored u PPO, kao to se svakoga dana ide, setio se uhov: danas se sudbina
reava, ele njihovu sto etvrtu brigadu da prebace sa gradilita radionica na novi objekt - soc-gradi. A taj
socgradi - to je golo polje, u sne-nim smetovima i pre no td se ma ta tamo bude radilo trebae jame kbpati,
stubove ukopavati i bod-ljikavu icu za sebe samoga zatezati - da ne pobeg-ne: A zatim graditi.
Tamo se, zasigurno, mese dana nee imati gde ugrejati, ni tenare nema. Ni vatru nee zapaliti
- ime da je loi? Zapni uskijom - jedini pas! Brigadir je zabrinut, pokuae da udesi stvar. Da
neku drugu brigadu, neumenu, umesto nas tamo une. Naravno, praznih ruku se nee dogovoriti. Pola&ile
slanine starijem nadzorniku ponesi. Moda i kilu.
Probati ne kota, da li da icari u ambulanti jedan dan, potede od rada. Prosto se celo telo kida.
A onda, ko od nadzornika danas deura?
Deura, setio se, Jedan-i-po Ivan, mrav i dug vodnik crnooki. Kad ga prvi put pogleda - strano, a kad ga
upozna; on je od svih deurnih najpopustljiviji: ni u samicu ne tera, ni pred disciplinskog oficira ne vue. Tako da
se moe i poleati dok doe red da deveta baraka ide u menzu.
Krevet se zatresao j zaljuljao. Ustadoe odjednom dvojica: gore sused uhova baptist Aljoka, a dole - Bujnovski,
bivi kapetan fregate.
Deurni starci izneli su obe kible i poeli se psovati ko e da ide za vruu vodu. Psovali su se dandrljivo, kao
ene. Elektrovarilac iz dvadesete brigade riknuo je:
- Ej vi njuke, - i potegao je na njih valjenkom - ja u vas pomiriti!
Valjenka je tupo udarila u stub. Uutae. U susednoj brigadi tiho je gunao pomonik brigadira:
- Vasilje Fjodoriu, u magacinu nas, gadovi, prevarie: bilo je etiri komada hleba po devet stotina grama, a sada
je samo tri. Kome da ne damo?
Oh je to rekao tiho, ali je, naravno, cela brigada ula i pritajila se: kome e uvee od komada odrezati?
A uhov je leao i leao na ispresovanim opiljcima svoje slamarice. Kad bi bar jedno nadvladalo - iliga uhvatila
groznica ili ga prola lomnost. Ovako, ni jedno ni drugo.
Dok je baptist aputao molitve, spolja se vratio Bujnovski i saoptio nekorne, ali kao zlurado:
- Dr'te se, mornari! Dobrih minus trideset! I uhov odlui da ide u ambulantu.
U to je neija ruka koja ima vlast smakla sa njega pamukliju i ebe. uhov je skinuo dolamu sa lica i pridigao se.
pod njim je, s glavom u viini gbrnjeg leaja, stajao mravi Tatarin.
Znai, deura preko reda on i tiho se prikrao.
- -854, - proitao je Tatarin sa bele zakrpe na leima crne dolame tri dana zatvora sa izlaskom na rad!

I samo to se razlegao njegov naroit, pridavljen glas, u celoj polutamnoj baraci, gde nisu gorele sve sijalice, gde
je na pedeset dvostrukih dvospratnih steniavih kreveta spavalo dvesta ljudi, odjednom su se uzmuvali i poeli
urno oblaiti svi oni koji jo nisii bili ustali.
- Zbog ega, graanine nadzornie? - upitao je uhov, pridajui svome glasu vie alosti nego to je oseao.
Sa izlaskom na rad - to je poluzatvor, topju hranu daju i nema se vremena za razmiljanje. Potpuna samica, to je
kada se ne ide na rad.
- Na znak nisi ustao? Hajdemo u komandu! - objasnio je Tatarin lenjo, zato to je i njemu i ,uhovu i svima redom
bilo jasno zbog ega je zatvor.
osavo, izguvano Tatarinovo lice nita nije izraavalo. On se okrenuo traei drugu rtvu, ali su ve svi, neko u
polutami neko pod sijalicom, na prvom i na drugom spratu kreveta, uvlaili noge u crne vatirane akire sa brojem
iznad levog kolena, ili su se ve obueni prrgrtali i urili ka izlazu, da saekaju Tatarina napolju.
Da su uhovu dali zatvor za neto drugo, to je zasluio, ne bi bilo tako uvredljivo. Vrealo ga je to to je on uvek
ustajao meu prvima. Ali izmoliti neto od Tatarina bilo je nemoguno,to je znao. I nastavljajui da moli, prosto
reda radi, uhov je u meuvremenu navukao pamune akire (i na njima je, vie levog kolena, bila priivena
otrcana, isprljana krpica i na njoj ispisan crnom, ve izbledelom bojom broj -854), obukao pamukliju (na njoj
su bila dva takva broja - na grudima jedan i jedan na leima), izabrao svoje valjenke sa gomile na podu, natukao
kapu (sa isto takvom krpicom i brojem spreda) i iziao za Tatarinom.
vCela sto etvrta brigada videla je kako su odveli Suhova, ali niko ni re nije rekao: ne vredi, a ta i da kae?
Brigadir bi mogao malo da se zauzme, ali ga ve nije bilo. uhov takoe nikome ni re nije rekao, da Tatarina ne
izaziva. Sauvae mu doruak, setie se valjda.
Tako su udvoje i izili.
Mraz je bio sa maglom, preecao je dah. Dva velika reflektora unakrsno su osvetljavali logorski krug sa udaljenih
kula na uglovima. Svetleli su fenjeri iz kruga i unutranji fenjeri.
Toliko ih je bilo natrpano da su zasenjivali zvezde.
kripei valjenkama po snegu, brzo su protravali logorai za.svojim poslovima - neko u nunik, neko u magacin,
poneko u skladite za pakete da bi predao prekrupu u individualnu kuhinju. Svima im je glava uvuena u ramena,
dolame prigrnute i svima im je hladno ne toliko od mraza koliko od pomisli da se celi dan na tom mrazu mora
provesti. A Tatarin je u svome stafom injelu sa ubalavljenim petljicama iao pravo i mraz kao da.ga se nije
dbticao.
Proli su pored visokog daanog plota tamnice, kamenog unutarlogorskog zatvora, pored bodljikave ice koja je
titila logorsku pekaru od logoraa, pored ugla tapske barake, gde je, pfihvaena bodljjkavom icom, visila u
stubu debela ina sva u inju, pored drugog stuba gde je u zavetrini, da ne bi pokazivao suvie nisko, sav zameten
injem, visio termometar. uhov je a nadom pogledao iskosa njegovu mleno belu cevicu: ako pokazuje minus
etrdeset jedan, na rad nee izgoniti. Samo, danas nikako nije doguralo do etrdeset.
Uli su u tapsku baraku i pravov - u nadzorniku sobu. Tamo je ispalo, kao to se uhov ve putem dosetio: nee
biti nikakvog zatvofa, ve prosto pod u nadzornikoj sobi nije izriban. Sada je Tatarin saoptio da oprata uhovu
i naredio mu da izriba pod.
Ribanje poda u nadzornikoj sobi bilo je posao posebnog logoraa ko)ga nisu izvodili na rad, posao deurnog u
tapskoj baracl Ali snaavi se u tapskoj baraci, on je imao dostup u kabinet majora, i isci-plinskog oficira i
obavetajca, inio jm je usluge, ponekad je uo i takve stvari za koje nisu znali ni nadzornici i od nekog vremena
je poeo smatrati da mu doe nekako ispod asti da riba pod prostim nadzornicima. Ovi su ga pozvali
jednom-dvaput, shvatili u emu je stvar i poeli da dovlae argate da ribaju pod.
U nadzornikoj sobi pe su loili iz sve snage. Skinuti, samo u svojim prljavim bluzama, dva nad-zornika igrali su
dame, a trei je, kako se zatekao u potpasanoj opakliji i valjenkama, spavao na uskoj klupi. U uglu je stajalo vedro
s krpom
Suhov se obradovao i rekao Tatarinu, izvinjavajui se:
- Hvala, graanine nadzornie! Nikada se vie neu izleavati.
Zakon je ovde bio jednostavan: kako zavri - ode. Sada, kada su uhovu dali da radi, kao da ga vie nije ni
lomilo. Onje uzeo vedro i bez rukavica (na brzinu ih je zaboravio pod jastukom) poao na bunar.

Od brigadira koji su ili u PPO - plansko-proizvodno odeljenje - nekolicina se okupila oko stuba, a jedan od njih,
mlai, bivi Heroj Sovjetskog Saveza, uspuzao se na stub i protrljao termometar.
Odozdo su mu savetovali.
- Dii samo u stranu, podii e se.
- Vraga e se podii, ne utie to!
Tjurina, uhovljevog brigadira, meu njima nije bilo. Spustivi vedro i skrstivi ruke u rukavima, uhov je
radoznalo posmatrao.
A onaj sa stuba promuklo je rekao:
- Minus dvadeset sedam i po, krntija!
I pogledavi jo jednom, za svaki sluaj, on skoi dole.
- Neispravan je, uvek lae - rekao je neko. - Zar e ispravan okaiti u logoru?
Brigadiri su se razili! uhov je potrao ka bunaru. Pod sputenim ali nezavezanim naunicama mraz je rezao ui.
Po ivici bunara bio je debeo sloj leda, tako da je vedro jedva prolo kroz otvor. I konopac je stajao kao kolac. i
Ne oseajui ruke, sa vedrom koje se puilo, uhov se vratio u nadzorniku sobu i gurnuo je ruke u bu-narsku
vodu. Bilo mu je toplije.
Tatarina nije bilo, a etvorica nadzornika su se okupili, ostavili su dame i spavanje i prepirali se po koliko e im
prekrupe dati u januaru (u naselju je bilo loe sa namirnicama, pa su nadzornicima, mada su karte za snabdevanje
davno ukinute, prodavali neto namirnica uz popust, mimo onih u naselju).
- Vrata zatvaraj, strvino, duva! - okrenuo se jedan od njih.
Nikako nije valjalo kvasiti valjenke jo jutrom. A da se preobuje nema u ta, makar i u baraku otrao. Raznih se
obiaja sa obuom nagledao uhov za osam godina robijanja: ponekad su i sasvim bez valjenki zimu morali da
pregrme, ponekad ni cokule nisu videli, samo opanke od like ili gumenjake (pa trag automobilski ostaje). Sada kao
da se i sa obuom sredilo: u oktobru je uhov dobio (a dobio je zato to se sa pomonikom brigadira zajedno u
magacin ubacio) cokule jake, sa tvrdim vrhom, komotne za dva topla obojka. Celu nedelju je hodao kao slavljenik,
samo je novim tiklama lupkao. A ii decembru u valjenke stigle - ivot! Ali je nekakav avo u knjigo-vodstvu
komandantu apnuo: neka prime valjenke, ali cokule neka predaju. Kao, nije u reu da logora dva para obue
odjednom ima. Ili'da celu zimu izgura u cokulama ili u Valjenkama - pa makar bila i jugovina, ali cokule predaj.
Lubove je kremom omekao, cokule novcate, ih! - ni za im nije tako alio za svih osam godina kao za tim
cokulama. Na istu gomilu su se svi izuli, u prolee ve nee biti tvoje.
Sada se Suhov ovako dovio: veto je iziao iz valjenki, stavio ih u ugao, skinuo je i obojke (kaika je zveknuia o
pod, ma kako da se brzo spremao za zatvor - kaiku nije zaboravio) i bacio se bos, tedro terajui krpom vodu,
prema valjenkama nadzornika.
- Ti, gade, polako! - trgao se jedari, podiui noge na stolicu.
- Pirina? Pirina po drugoj normi ide, s pirinem ne uporeuj!
- ta e ti toljka voda, budalo? Ko tako riba?
- Graanine nadzornie, drugaije ga nee oriba-ti! Uvukla se prljavtina...
- Jesi li bar video nekad kako tvoja ena riba pod, panjino?
uhov se ispravio drei u ruci krpu iz koje se slivala voda. On se osmehivao prostoduno, videlo se da mu
nedostaju zubi koje je skorbut proredio u Ust--Ime etrdeset tree godine, kada je tamo stigao. A tako je stigao da
ga je krvavi proliv svega izmuio i ispoen eludac nita nije hteo da primi. Asada mu je od toga vremena ostalo
samo uketanje.
- Od ene su me, graanine nadzornie, etrdeset prve odvojili. Ne pamtim ni kakva je ona ena.
- Eto kako ribaju... Nita, strvine, ne umeju i ne-e da rade. Ne vrede ni onaj hleb koji im se daje. ubretom ih
treba hrahiti.
- Kog avola ga i treba ribati svakoga dana? Nika-ko vlaga da se isui. uje, ti, osamsto pedeset etiri, ti samo
malo protrjjaj, da bude vlano i gubi se odavde!
- Pirina! Proso i pirina ne uporeuj! uhov je hitrb ostavljao posao.
Rad ti je kao batina, ima dva kraja: ako za ljude radi - radi dobro, a budali - oi zamai.
Inae bi davno svi pocrkali, jasno je.
uhov je protrljao daske poda tek da ne ostanu suve mrlje, krpu je neisceenu bacio za pe, na pragu je svoje
valjenke obuo, vodu je pljusnuo na stazu kojom je prolazila vlast - i ukoso, pored kupatila, pored tamne hladne
zgrade kluba, odjurio je prema menzi.
Trebalo je jo i u ambulantu stii, opet ga je celog lomilo. I trebalo je jo pred menzom mugnuti, ne naleteti na
nadzornika: postojala je naredba koman-danta logora - pojedince koji zaostanu hvatati i trpati u samicu.
Pred menzom se danas - kakav neobian sluaj - nije gurala gomila, nije bilo reda. Ulazi!
Unutra je bila para kao u kupatilu - od mraza koji je ulazio kroz vrata i od orbe. Brigade su sedele za stolovima ili
su se muvale u prolazima i ekale da se mesta oslobode. Tiskajuci se kroz guvu, od svake su brigade po dva-tri
argafa nosili na drvenim sluavni-cima porcije sa orbuljakom i kaom i traili mesta na stolovima da ih spuste. A
on ne uje, brljivko, daska bukova, eto ti, gurnuo je sluavnik. Pljus, pljus! Slobodnom ga rukom - za vrat!
Pravilno! Ne stoj na putu, ne zveraj gde bi liznuo!

Tamo za stolom, ne zahvativi jo kaikom, mlad momak se krsti. Znai, zapadni Ukrajinac i to novaj-lija.
A Rusi su zaboravili i kojom se rukom krsti.
Sedeti u menzi je - hladno, najee jedu sa kapa-ma na glavi, ali ne urei, lovei komadie raskuvane sitne ribe
ispod listova crvenog kupusa i pljujui koice na sto. Kada ih se na stolu nakupi gomila, pre nego to nova
brigada sedne, neko ih smakne rukom i one posle famo na podu krckaju.
A pljuvati kosti pravo na pod rauna mu se kao neuredno.
Sredinom barake su dva reda stubova, podupiraa, ta li, i kraj jednoga od takvih stubova sedeo je Fetjukov iz
Suhovljeve brigade, uvao mu doruak. Bio je to jedan od poslednjih lanova brigade, zarezi-vali su ga manje od
uhova. Spolja je brigada sva u podjednakim crnim dolamama i sa jednakim broje-vima, a iznutra je neravna stepeniasta. Bujnovsko-ga ne moe ostaviti da uva porciju, a i Suhov se nee svakoga posla laiiti, ima ih koji su
nie.
Fetjukov je opazio uhova i uzdahnuo ustupajui mu mesto.
- Sve se ve ohladilo. Ja sam pomiljao i da poje-dem, mislio sam a si u orki.
I ne ostade da saeka, znajui da mu uhov nee nita ostaviti, obe e porcije zbrisati do kraja.
uhov je izvukao kaiku iz valjenke. Ta mu je kajka bila draga, prola je sa njime ceo Sever, sam je izlio u pesku
od aluminijumske ice, na njoj je bilo i urezano: Ut-Ima, 1944.
Zatim je uhov skinuo kapu sa obrijane glave - ma koliko hladno bilo on nije sebi mogao dopustiti da jede s
kapom na glavi - i, mukajui slojarijenu orbu, brzo je proverio, ta mu se u porciji zalomilo. Zalomilo se, onako,
osrednje. Nisu sipali sa vrha kazana, ali ne ni sa dna. Fetjukova e pripitati zato je, dok je uvao porciju, krompir
iz nje izvukao. ^
Jedino zadovoljstvo od orbe je to je topla, a Su-hov je sada dobio potpuno hladnu. Pa ipak je on poeo da jede
podjednako polagano, paljivo. Ako i kua gori, ovde ne treba uriti. Ne raunajui san, logora ivi za svebe samo
ujutru deset minuta za dorukom, pet za rukom i pet za veerom.
orba se nije menjala iz dana u dan, zavisilo je samo kakvo su povre za zimu ostavili! Lani su bili pripremili
samo kiselu mrkvu - pa je i orba krenula i sa samom mrkvom, od septembra do juna. A sada je - crveni kupus.
Logorai su najsitiji u junu: nestaje povra i amenjuju ga prekrupom. Najgore je vreme jul: koprivu u kazan
nareu.
Od sitne.ribe nailazilo se najvie na kosti, meso je otpadalo, raskuvavalo se, samo se 'na glavi i na repu dralo.
Iako na krhkoj mrei ribljeg kostura nije ostajala ni krljut ni trunica mesa, Suhov ga je ipak gnjavio zubima,
isisavao skelet - i ispljuvavao na sto. Od svake ribe on je sve jeo: i krge i rep i oi je jeo, kada su ostajale na mesu,
ali kada bi ispale i plivale u poriji posebno - krupne riblje oi - nije ih jeo. Zbog toga su mu se smejali.
Danas je uhov pritedeo: ne svrativi u baraku, on nije primio sledovanje hleba i sada je bez njega jeo. Hleb i
kasnije moe posebno smazati, bie jo sitiji.
Drugo jelo bila je kaa od magare. Ona se skamenila u jednu grudvu i uhov je odlamao komadie. Magara ne
samo hladna nego i vrua - niti je ukusna niti zasitna: trava ko trava, samo to je uta, lii na proso. Izmislili su da
je daju umesto prekrupe, kau - od Kineza je. Skuvane je ima trista grama - i gotovo: kaa li je, nije li, ali je kao
kau raunaju.
Olizavi kaiku i unuvi je na ranije mesto, u valjenku, Suhov je natukao kapu i poao u ambulantu.
Nebo, sa koga su logorski fenjeri oterali zvezde, jo je bilo onako mrklo. I jo su dva reflektora presecala logorski
krug. Kada su ovaj logor, Specijalni, stvorili, straa je imala mnogo svetleih vojnih raketa i im se ugasi svetlost,
ona je ispaljjvala rakete nad krugom - bele, zelene, crvene, pravi rat! Zatim su prestali da putaju rakete. Moda su
i skupe?
Bila je ista onakva no kao i kad je zvonilo iza ustajanje, ali je iskusno oko po raznim sitnim znako-vima lako
zapaalo da e skoro zvoniti za izlazak na rad. Pomonik opavoga (deurni u menzi opavi hranio je i drao jo
dva pomonika) ode da pozove na doruak invalidsku, estu baraku koja iz logorskog kruga ne izlazi. Prema
kulturnovaspitnom odeljenju ; gegao se stari umetnik sa bradicom - po boju i etkicu, da ispisuje brojeve. A
Tatarin je, dugakim koracima, iao krugom urei u pravcu tapske barake. I uopte je napolju manje naroda,
znai svi su se zavukli i greju se koristei poslednje prijatne minute. Suhov je mugnuo od Tatarina za ugao
barake: ^ako drugi put na njega naleti, opet e se prilepiti. A i inae ne valja zevati. Treba nastojati da te nijedan
nadzornik samoga ne ugleda, nego samo u gomili. Moda je njemu upravo neko potreban za kakav rad, a moda
nema na konie bes da iskali. Eto, po baraka-pa su itali naredbu: pred nadzornikom na pet kora-" a kapu skinuti i
dva koraka iza njega je opet natai. Poneki nadzornik vrlja kao slep, svejedno mu, ali je drugima to pravo
zadovoljstvo. Kolike li su samo zbog te kape u orku strpali! Neka, pritajiu se iza ugla. ;
Proe Tatarin - a uhov je ve prilazio ambulanti - kad mu sinu da mu je dugaki Lefonac iz sedme barake rekao
da danas pre izlaska na rad svrati da kupi dve ase krde, a^da se on zamajao pa mu je to iz glave izletelo. Dugaki
Letonac dobio je sino paket, i.sutra, moda, krde, nee vie hi biti, ekaj onda mesec dana na nov paket. A
njegova je krda dobra, jaka ko to treba i mirie. Nekako mrka.
Najedio se uhov, uzmuvao na mestu, da l' da skrene prema sedmoj baraci? Ali mu je do ambulante sasvim blizu
i on je krenuo neodluno prema ambulanti. ulo se kako kripi sneg pod nogama.

U ambulanti je i uvek, toliko isto u hodniku da je prosto strano gaziti po podu. I zidovi su obojeni masnom
farbom. I sav je nametaj beo.
Ali su vrata svih ordinacija bila zatvorena. Mora da lekari jo nisu ustali. A u prijemnom je sedeo za istim stolom
i u svee belonfi mantilu lekarski po-monik, mlad momak Kolja Vdovukin i neto pisao.
Nikoga vie nije bilo.
uhov je skinuo kapu, ko pred vlau, i, po logor-skom obiaju da gleda kuda ne treba, nije mogao da ne opazi da
je Nikolaj pisao u ravnim-ravnim redovima i da je svaki red, malo omaknuto od ivice, poinjao tano ispod
prethodnoga, velikim slovom. Suhov je, naravno, odmah shvatio da to nije posao, ve neto onako, ispod ita, ali
ga se to nije ticalo.
- Ovaj,... Nikolaju Semjonoviu,... ja sam kao bolestan... - snebivajui se i kao poseui za neim tuim, rekao je
uhov. /
Vdovukin je podigao mirne, krupne oir Na nje-mu je bila bela kapica, beli mantil i brojevi se nisu videli.
- ato tako kasno? to nii sino doao? Ti zna da ujutru ne primaju. Spisak poteenih je ve u PPO.
Sve to uhov je znao. Znao je da ni veerom nije lake dobiti potedu od rada.
- Pa, Kolja ... Uvee, kada je potrebno, ono i ne boli...
- A ta je to - ono? Ono - ta boli?
- Pravo da kaem, nita me i ne boli. Samo sam sav loman.
uhov nije spadao u one koji se lepe uz ambulantu i Vdovukin je to znao. Ali je on imao pravo da potedi svakog
jutra samo dvojicu, a dvojicu je danas ve potedeo i ispod zelenkastog stakla na stolu bila su zapisana ta dva
oveka i ispod njih crta podvue-na.
- Trebalo je da se ranije pomui. to si doao pred sam izlazak na rad? Dri!
Vdovukin je izvukao termometar iz suda, u koji su oni bili stavljeni kroz pforeze na gazi, obrisao ga od tenosti i
dao uhovu.
uhov je seo na klupu pored zida, na sam njen kraj, koliko da se ne prevrne zajedno sa njom. Takvo. neudobno
mesto on nije ak ni naroito izabrao, ve da bi i nehotice pokazao da mu je ambulanta tua i da je u nju doao
zbog sitnice. ,
A Vdovugkin je nastavio da pie.
Ambulanta je bila u najtiem, najudaljenijem uglu kruga i ovamo nikakvi zvukovi nisu dopirali. Nije kucao ak ni
zidni asovnik - zatvorenicima asovnici ne sleduju, vreme za njih na vlast. ak ni mievi nisu angrljali, sve ih
je polovio bolniki maak, zbog toga postavljen.
Bilo je neobino uhovu da sedi u tako istoj sobi, u takvoj tiini, uz jarku svetlost, celih pet minuta i da nita ne
radi. Razgledao je sve zidove i nita na njima nije pronaao. Razgledao je svoju pamukliju: broj.je na grudima
prilino izbledeo, morae se popraviti, da ne epaju. Slobodnom rukom protrljao je lice - dobra mu je bradurina
izbila, jo od onog kupanja raste, bie desetak dana. A i ne smeta. Kroz tri dana e opet biti kupanje, tada e ga i
obrijati. to da u ber-bejnici nepotrebno u redu eka? Da se udeava - uhov nije imao za koga.
Zatim se, gledajui belu-belu kapicu Vdovukina,uhov setio bataljonskog previjalita na reci Lovat, kako je
doao a povreenom vilicom i kako se - budalina! - dobrovoljno vratio u stroj. A mogao je da odlei jedno pet
dana...
Sada, evo, mata: kad bi se razboleo na dve-tri nedelje, ali ne smrtno i bez operacije, nego tek koliko da ga stave u
bolnicu, on bi, ini'mu se, leao ne mrdajui, a hrane buljonom, divota.
Ali, setio se uhov, sada ni u bolnici nema izlea-vanja. Sa nekom grupom doteran je nov doktor
- Stepan Grigorji, nekako uzmuvan i galamdija, meto ga ne dri a ni bolesnicima mira ne da: izmislio da sve
pokretne bolesnike tera na rad oko bolnice
- da prave ogradjcu, da stazice nasipaju, za leje zemlju da nanose, a zimi - da sneg na lejama zadra-vaju. Kae,
rad je najbolji lek.
Od rada konji crkavaju. To je bar jasno. a mu jednom lea pucaju na zidanju - i on bi se primirio.
... A Vdovukin pie li pie. On se bavio nekim svojim poslom, za Suhova neshvatljivim. Prepisivao je novu dugu
pesmu koju je jue zavrio i obeao da e danas pokazati Stepanu Grigofjiu, onome istom lekaru to je pobornik
radne terapije.
Kao to je i obiaj u logorima, Stepan Grigorji je posavetoVao Vdovukinu da se prijavi kad lekarski pomonik,
postavio ga je da radi kao lekarski pomonik i Vdovukin je uio da daje injekcije u venu priprostim argatima, u
iju estitu glavu nikako nije ilo da lekarski pomonik moe sasvim i da ne bude lekarski pomonik. A Kolja je
bio student knjievno-sti, uhapsili su ga na drugoj godini. Stepan Grigorji eleo je da on napie u logoru ono to
nije uspeo na slobodi
...Kroz dupla, od belog leda neprovidna stakla, jedva je prodirla zvonjava za izlazak na.rad. uhov je uzdahnuo i
ustao. marci su ga probijali kao i ranije, ali se oevidno nita nije moglo. Vdovukin je pruio ruku za
termometar i pogledao ga.
Vidi, ni tamo ni ovamo, trideset sedam sa dva. Da je trideset osam, bilo bi svakome jasno. Ja ti ne

mogu dati potedu. Ako hoe na svoj rizik, ostani, posle prebrojavanja, doktor e pogledati, pa e bolesnima dati
potedu, a zdrave e odbiti i - u zatvor. Bolje idi na rad.
Suhov nita nije odgovorio, nije ak ni glavom klimnuo, natakao je kapu i iziao.
Zar sit gladnome veruje?
Mraz je stezao. Mraz je otrom maglicom bolno obuhvatao uhova i naterao ga da se zakalje. Mraz je bio - minus
dvadeset sedam, uhov je imao tride-set sedam. Pa - ko koga...
Suhov je zakasao prema baraci. Prostor izmeu baraka bio je pust i ceo logor bio je pust. Bio je to onaj kratak
trenutak smirenosti, kada je sve gotovo, ali se svi nadaju da nije, da nee biti izlaska na rad. Oruana pratnja sedi
u toplim kasarnama, prislonivi sanjive glave na puke, ni njima se, kao grlom u jagode, ne ide po ovakvom mrazu
na straarske kule. Cuvari u glavnoj straari dodaju uglja u pe. Nadzor-nici u nadzornikoj obi pue poslednju
cigaretu pre pretresa. A logorai, ve obueni u sve svoje prnje, opasani svakojakim kanapima, umotavi e od
pod-bratka do oiju krpama zbog mraza, lee na svojim leajima povrh ebadi, u valjenkama i, pritvorivi oi,
obamiru. Dok brigadir ne vikne: Kre-i!
Dremala je; sa celom devetom barakom, i sto etvrta brigada. Samo je pomonik brigadira Pavlo, mrdajui
usnama^ neto raunao olovkom a na gornjem leaju je baptist Aljoka, sused uhova, ist i umiven, itao iz svoje
belenice u koju je bila prej)isana polovina jevanelja.
Suhov utra kao bez due, ali ipak tiho - i prie leaju pomonika brigadjra.
Pavlo podie glavu.
- Ne zatvorie, Ivane Denisiu? ivi ste? (Zapad-ne Ukrajince nikako da naui, oni i u logoru svakoga zovu po
oevom imenu i vi govore.)
I, uzevi ga sa stola, pruio je sledovanje hleba. A na hlebu bela gomilica, izruena kaika eera.
Veoma se urio uhov, ali je ipak utivo odgovorio (pomonik brigadira je takoe vlast, od njega ak i vie zavisi
nego od komandanta logora).
Onako urei, sa hleba je eer usnama dohvatio, jezikom ga oblizao i - jednom nogom na konzolu koja dri
krevet, da se uspue, postelju da namesti, a hleb je odovud i odonud pogledao i u letu rukom odmerio: ima li u
njemu pet stotina pedeset grama, koliko mu sleduje? Ne jednu hiljadu ovakvih sledovanja je Su-hov dobio u
zatvorima i logorima i mada nijedno nikada nije imao prilike da proveri na vagi i mada, , kao bojaljiv ovek, nije
smeo da galami i da brani svoja prava, njemu je, kao i svakom zatvoreniku, odavno jasno da se u magacinu nee
odrati ako estito meri. Svako sledovanje je manje od propisanog, samo: koliko, mnogo? I eto, svakoga dana
gleda, duu da smiri, moda me danas nisu estoko prevarili? Moda je moja mera danas dobra?
- Dvadesetak grama nedostaje - ocenio je Suhov i prelomio hleb nadvoje. Jednu polovinu je pod mi-ku strpao,
pod pamukliju, tamo je on priio poseban beli dep (u fabrici za logorae iju pamuklije bez depova). Drugu
polovinu, uteenu za dorukom, mislio je da odmah pojede, ali jesti na brzinu isto je to i ne jesti, proe tek
onako, ne zasiti. Pruio se tfa stavi polovinu sledovanja u ormani, ali se opet predomislio: setio se da su deurni
ve dva puta zbog krae isprebijani. Baraka je velika, kao drumska mehana.
I zato, ne isputajui hleb iz ruku, Ivan Denisovi izvukao je noge iz valjenki, ostavivi veto u njima i obojke i
kaiku, uspuzao se bos na svoj leaj, proirio otvor na slamarici i sakrio u nju, u strugotj-nu, pplutke hleba. S glave
je smaknuo kapu i izvukao iz nje iglu sa koncem (takoe duboko sakrivenu - na prozivci i kape opipavaju, jedared
se nadzornik ubo na iglu i od besa je uhovu gotovo glavu razbio). Boc, boc, boc, pa je rupu sa skrivenim
sledovanjem iglom prihvatip. Za to vreme, eer u ustima se istopio. Sve u uhovu bilo je napeto do krajnosti: sad
e nadzornik sa vrata zaurlati. Prsti uhova spretno su radili, a glava je istravajui napred, mukala - ta dalje.
Baptist je itao jevanelje ne sasvim u sebi nego kao kroz dah (moda namerno, zbog uhova, oni, ti baptisti, vole
da agituju):
- I da ne postrada neko od vas kao ubica ili kao lopov, ili zloinac ili onaj ko posegne za tuim. Ako je kao
hrianin, ne stidi se ve slavi boga za takvu sudbinu.
Sila je Aljoka. Tu svoju knjiicu tako veto une u pukotinu na zidu, ni na jednom pretresu je jo nisu pronali.
Istim brzim pokretima uhov je prebacio dolamu preko grede, izvukao ispod slamarice rukavice, par loih
obojaka, kanape i krpu sa dve pantljike. U sla-marici je malo izravnao opiljke (oni su teki, sleplje-ni), ebe je
uokolo zaukao, jastuk bacio na mesto i onako bos spustio se i poeo obuvati:.prvo dobre obojke, nove, a zatim
loe, odozgo.
U to je brigadir hraknuo, ustao i objavio:
- Zavravaj no, sto etvrta! Iz-la-zi!
I odjednom je cela brigada - dremali ljudi, ne dremali - ustala, zazevala i pola ka izlazu. Brigadir je ovde ve
devetnaest godina, on nee ni minut ranije izvesti. Kad je rekao: Izlazi!, znai vreme je da se izie. I dok su
pripadnici brigade, teko koraa-jui, utke izlazili jedan za drugim, prvo u hodnik, pa u predsoblje i napolje, a
brigadir dvadesete, podraa-vajui Tjurina, takoe objavio: Iz-la-zi!, Suhov je stigao da obuje valjenke preko
dva obojka, da obue dolamu preko pamuklije i da se vrsto potpae konopiem (ako je u koga bio koni kai,
oduzeli su, u Specijalnom logoru je kai zabranjen).

Tako je uhov sve obavio i u predsoblju je pristigao svoju brigadu - njihova lea s brojevima izlazila su kroz vrata.
Debeljukasti, poto su navukli na sebe sve od odee to su imali, pripadnici brigade su, kosei se, jedan za
drugim, ne starajui se da se sustignu, teko ili prema placu, kripuui .
Jo je bilo mrano, mada je nebo sa istoka postajalo zeleno i svetlije. A rezak, zao vetri pristizao je sa istoka. Greg trenutka od ovoga nije bilo - ii jutrom na rad. U tami, pb mrazu, s trbuhpm gladnim - na ceo dan. Jezik se
oduzimao. Niko ni s kim nema elje da razgovara.
Na placu se bacakao mlai poslovoa.
- ta je, Tjurine, ovek a te eka? Opet se vue? Ako se uhov i plai mlaeg poslovoe, Tjurin - ne.
On po mrazu ni glasa ne puta, samo trupka utei.5 A brigada za njim, po snegu: tapa-tapa, krip-krip.
Kilogram slanine je, znai, odneo, jer sto etvrta opet na svoj posao ide, vidi se po susednim brigada-ma. Na
izgradnju socgradia poterae one siroma-nije i gluplje. Oj, bie tamo danas gadno: minus dvadeset sedam sa
vetrom ni sklonita, ni ognjita!
Brigadiru je potrebno mnogo lanine: i u PPO da odnese i svoj trbuh da razgali. lako brigadir pakete ne dobija, bez
slanine ne ostaje. Kako ko iz brigade dobije, odmah mu poklon nosi.
Drugaije nee poiveti.
Stariji poslovoa proverava na daici:
- Ti, Tjurine, danas ima jednog bolesnog, na licu mesta - dvadeset tri?
Dvadeset tri - klima glavom brigadir. Koga nema? Panteljejeva nema. Zar je on bole-stan?
I, odmah, kroz brigadu: u-u-u - Panteljejev, kuka, opet je ostao u logoru. Nita njemu nije. Cirik ga je
zadrao. Opet e nekoga otkucati.
Danju ga, bez smetnji, pozivaju i tri asa zadre, niko - ni video ni uo.
A vodi se - kao u ambulanti.
Ceo plac crneo se od dolama i preko njega su se polako kotrljale brigade u susret pretresu. Suhov se setio da je
hteo da obnovi broj na pamukliji i progu-rao se na drugu stranu placa. Tamo su pred umetnikom dva-tri logoraa
stajali u redu. I uhov je stao. Naoj feli je broj samo tetan, po njemu te nadzornik izdaleka opazi i straar zapie.
A ne obnovi li ga na vreme - eto ti orka, zato o broju ne brine?
Umetnika je u logoru tri, slikaju za vlast slike besplatno i po redu dolaze na prozivku da bi brojeve pisali, Danas je
starac sa sedom bradicom. Kada na kapi etkicom pie broj - ba kao kad pop mirom ela pomazuje.
Macne, macne, pa u rukavicu dune. Rukavica je pletena, tahka, ruka se koanji, brojevcne moe da pie.
Umetnik je obnovio uhovu -854 na pamukliji i Suhov je, sad ve ne prigrui dolamu poto je pretres
odmah, sa konopetom u ruci pristigao brigadu, I odmah je ugledao: njegov istobrigadnik Cezar je puio, i to je
puio cigaretu a ne lulu. Znai, moglo bi se uicariti. Ali uhov nije neposredno zamolio, nego je stao odmah kraj
Cezara i, iskosa, gledao pored njega.
On je gledao pored i na izgled ravnoduno, ali je video kako se posle svakoga dima (Cezar je, zamiljen, vukao
retko) crveni obod pepela premetao uz cigaretu, smanjujui je i pribliujui se mutikli.
U to se i Fetjukov, akal, prilepio, stao pravo pred Cezara i poeo da mu zaviruje u usta, a oi mu gore.
Suhovu nije ostala ni trunica duvana i nije ni oekivao da e ga pre veeri dobiti, bio je sav napreg-nut u
ofekivanju i eleo je sada vie taj pikavac, inilo mu se, negoli i samu slobodu. Ali on se ne bi ponizio i ovako kao
Fetjukov gledao u usta.
U Cezaru u sve nacije smukane: da li je Grk, Jevrejin ili Ciganin, ne moe uhvatiti. Jo je mlad. Snimao je
filmove za bioskop. Ali jo ni prvi nije zavrio,.a uhapsili su ga. Nosi brkove, crne, livene, guste. Ovde ga nisu
obrijali, poto mu je na predmetu fotografija sa brkovima.
- Cezare Markoviu, - rekao je, ne izdravi, Fetjukov uliziki - dajte da jednom potegnem!
A lice mu se grilo od lakomosti i elje.
...Cezar je pridigao kapke, poluzatvorene nad crnim oima i pogledao Fetjukova. Zato je i poeo da
pui ee lulu da ga ne bi prekidali kada pui, da ga ne bi molili da dopue. Nije mu bilo ao duvana ve prekinute
misli. On je puio da bi u sebi razbudio snanu misao, da bi ona neto pronala. Ali samo to bi pripaljivao
cigaretu, odmah je u mnogim oima video: Daj da dopuim! .
- ... Cezar se okrenuo prema uhovu i rekao:
- Uzmi, Ivane Denisoviu!
I palcem je izvukao uareni pikavac iz kratke mutikle od ilibara.
uhov se trgao (on je i ekao da ga Cezar sam ponudi), jednom fukom je brzo i zahvalno uzeo pikavac, a drugom
se obezbeivao odozdo, da ga ne ispusti. On se nije vreao to se Cezar ustezao da mu da da dopui s mutiklom
(neija su usta ista, a neija valava) i njegovi ogrubeli prsti nisu se opekli drei ar. Glavno je da je on
Fetjukova, akala, preduhitrio i,evo, sada je vukao dim sve dok usne nisu poele goreti od ara. M-m-m-m! Dim se
raziao po gladnom telu i razlio se u nogama i u glavi.
I samo to se to blaenstvo rairilo po telu, Ivan Denisovi uo je mrmljanje:
- Oduzimaju potkoulje!
Takav je ceo ivot logoraa, uhov je ve navikao: pazi da ti ne skoe za vrat!
- Zato - koulje? Komandant je lino davao koulje. Ne, ne moe biti... . .

Ispred su bile jo dve brigade i cela sto etvrta je videla: od tapske barake priao je disciplinski oficir, porunik
Volkovoj i viknuo neto nadzornicima. A nadzornici, koji su bez Volkovoja pretresali nadvoje-natroje, odjednom
su se razjarili, bacili se kao zveri i njihov ef je viknuo:
- Ras-kop-a-ti koulje!
Ne samo logorai i nadzornici, Volkovoja se, kau, boji i sam komandant logora. Eto i bog je nitkova obeleio i
prezime mu dao, drugaije nego kao vuk Volkovoj i ne gleda. Taman, pa dugaak, pa namrgo-en, a kree se brzo.
Izbije iza barake: A to ste se tu skupili? Nema mira od njega. U poetku je nosio korba, kao podlaktica, koni,
ispleten. Kau da je njime premlaivao u zatvoru. Ili, skupe se za vreme veernje prozivke logorai kraj barake, a
on se otpo-zadi prikrade i - pljus! - korbaem po vratu: Zato nisi u stroju, strvino? Zbog njega se gomila
zaljulja kao talas. Oinuti se uhvati za vrat, brie krv i uti, samo da jo u zatvor ne strpa.
Sada je zbog neega prestao da nosi korba. Po mrazu, na obinim pretresima, ako ne i uvee, a ono bar ujutru,
postupak je bio blag: logora bi otvarao dolamu i razgrtao njene pole u stranu. Tako su prilazili po petoria petorici
nadzornika koji su stajali pred njima. Oni bi pljesnuli logoraa po boko-vima potpasane pamuklije, lupnuvi i po
jedinom dozvoljenom depu na desnom kolenu. Poto su bili u rukavicama, ako bi neto nepoznato napipali, oni
bi, ne gledajui, pitali lenjo? To - ta je?
Sta traiti ujutru kod logoraa? Noeve? Ali njih ne nose iz logora nego u logor. Jutrom treba proveriti da on ne
nosi sa sobom tri kilograma hrane da bi sa njom pobegao. Bilo je vreme kada su se tako bojali komadia hleba od
dvesta grama za ruak da je bila izdata naredba: svaka brigada da napravi drveni sandui i u njemu da nosi sav
brigadni hleb, a sve komadie od pripadnika brigade oduzimati. ta su oni time eleli da postignu, nemoguno je
pogoditi. Najpre e biti da ljude namue brigom vie: zagrizi svoje sledovanje i upamti ga, pa ga stavi u sandue.
A parad su ipak slina sva su od istog hleba, pa ti celim putem misli i mui se: nee li zameniti tvoj komad.
Svae su i do tue dovodile. Samo, jednom su sa gradilita trojica pobegla automobilom, ponevi takvo sandue
hleba. Komanda se tada opametila i sve sanduke polomila. I tako, nek nosi svako svoje.
Ujutru jo treba proveriti nije li logoraka odea natuena prefo civilne. Ali sve su civilne stvari od svih davno
naisto pokupljene i do kraja izdravanja kazne nee biti vraene, rekli su. A kraj izdravanja u ovom logoru jo
niko nije doekao.
Proveriti - ne nosi li i pisma koja e preko nekog slobodnog proturiti. Samo, traiti bilo u koga pismo, do ruka e
ti vreme proi.
Ali Volkovoj je viknuo da se neto trai i nadornici su bre-bolje poskidali rukavice, naredili da se pamuklije
otvore (gde je svak.o sakrio toplotu barake), da se koulje otkopaju i poeli su da prepipavaju da nije skriveno
neto protiv propisa. Logorau su propisane dve koulje - donja i gornja, ostalo - skidaj! Tako su od vrste do vrste
prenosili logorai naredbu Volkovoja. Brigade koje su ranije prole, neka ih, neke su i na kapiju izile. A ove otkopavaj se! Ko je neto obukao, skidaj na licu mesta, na mrazu!
Tako su i poeli^ ali je dolo do nesporazuma: kod kapije se ve raistilo i oruana pratnja od straare vie: hajde,
hajde! Pa je Vblkovoj to etvrtoj zame-nio gnev milou: zapisati ta ko ima suvino, pa neka uvee sam preda u
magacin i pie izjanjenje zato je i kako sakrio.
Na uhovu je sve dravno, na pipni - grudi i dua! Cezaru su zapisali koulju od erseja, a Bujnovskom nekakav
kaputi, prsluk ili jaknu. Bujnovski ni tri meseca nije u logoru, navikao je na svojim razaraima, pa galami: (
- Vi nemate prava da ljude na mrazu svlaite! Vi ne poznajete deveti paragraf krivinog zakona!...
Imaju. Znaju. To ti, bratac, jo ne zna.
- Vi niste sovjetski. ljudi, - grmi kapetan. - Vi nite komunisti!
Paragraf iz akona Volkovoj je jo i pretrpeo, ali je sada kao crna munja tresnuo:
- Deset dana strogog! I tie, vodniku:
- Uvee e to svriti.
Ujutru oni ne vole da zatvaraju u samicu: gubi se jedna nadnica. Neka preko dana malo savije lea, a uvee - u
zatvor s njime!
Tu, levo od placa, nalazi se zatvorska zgrada - od kamena, sa dva krila. Drugo krilo su jesenas dogradi-li, u jedno
se nisu vi mogli smestiti. Zatvor ima osamnaest soba i neke su u samice pregraene. Ceo logor je od drveta samo
je zatvor od kamena.
Hladnoa se uvukla u koulju, sad je nee isterati. Daba su se logorai uukavaii. uhova lea teko tite. Da je
sada lei u bolniki krevet i spavati. Nikakva druga elja ne potoji. I da je potee ebe.
Stoje zatvorenici kraj kapije, zakopavaju se i pod-vezuju, a oruana pratnja spolja:
- Hajde, hajde!
Jedna kapija. Meuprostor. Druga kapija. Prolaz od greda kraj straare.
- Stoj! - galami sjraar. - Ko stado idete, u petorke, stroj s'!
Ve je svitalo. Dogorevala je vatfa oruane pratnje iza straare. Oni pred izlazak na rad uvek pale vatru, da se
ugreju i da bolje vide kad broje.
Jedan straar glasno odbrojava:
- Prva, druga, trea!...

I petorke su se odvajale i prolazile kao posebne kolone, pa gledao spreda ili otpozadi - pet glava, pet lea, deset
nogu.
A drugi straar, kontrolor, stoji kod druge pregrade utei samo proverava broji li se tano.
I jo porunik stoji, gleda.
- To - od logora.
ovek je dragoceniji od zlata. Nestane li jedna glava iz ica, svoju e dodati. I opet se brigada slila zajedno. I sada
vonik oruane pratnje broji:
- Prva druga, trea!...
I petorke se opet izdvajaju i idu u posebnim kolonama. I pomonik komandira pratnje s druge strane proverava.
I jo porunik.
To - od oruane pratnje,
Ne sme se nikako pogreiti. Potpie jednu suvinu glavu, svojom es je zameniti.
A ta je samo oruanih pratilaca! Obuhvatili su u polukrug kolonu za gradilite termocentrale, poskidali automate
i uperili ih pravo tebi u njuku. Tu su i oni sa sivim psima. Jedan pas je iskezio zube, kao da se smeje logoraima.
Pratioci su svi u polubundama, samo su estorica u opaklijama. Opaklije su smenske: oblai ih onaj koji stoji na
straarskoj kuli.,
I jo jednom, pomeavi brigade, oruani pratioci prebrojali su celu kolonu za termocentralu po petor-kama.
- Pri ilasku sunca biva najvei mraz - objavio je kapetan fregate. - Zato to je'to najnia taka nonog hlaenja.
^ . Kapetan uopte voli da objanjava. Kakav e biti mesec, mlad ili star, izraunae ti za bil'o kbju godinu, za bilo
koji dan.
. Pred oima se to p i kapetan, obrazi su mu upali, a bodar je.
Mraz je ovde, van logora, uz neprekidan vetar, jako ujedao ak i ha sve naviknuto lice uhova. Shvativi da e
onsve vreme puta do termocentrale duvati u njuku, uhov je reio da stavi krpu. Za sluaj susretnog vetra, on je,
kao i mnogi drugi, imao krpe sa dve duge pantljike. Osetili su logorai da takvo krpe pomae. uhov je njime
pokrio celo lice do oiju, pantljike je zategao preko donjeg dela uiju i vezao ih na potiljku. Zatim je potiljak
pokrio pre-klopnim delom kape i podigao okovratnik dolame. Jo je i prednji preklopni deo kape spustio ha elo.
Tako su mu spreda samo oi ostale. Preko pojasa, dolamu je dobro pritegao uzicom. Sve je sad u redu, samo su
rukavice mrave i ruke su ve obamrle. On ih je trljao i lupao dlan o dlan, znajui da e ih sada morati staviti za
lea i tako drati celim putem.
Komandir pratnje proitao je svakbdnevnu zatvoreniku molitvu koja je svinia dosadila:
- Panja, logorai! Za vreme pokreta strogo odr-avati red u koloni! Ne poveavati razmak, ne natra-vati na
pfednje, ne prelaziti iz petorke u petorku, ne razgovarati, u stranu ne gledati, ruke drati samo pozadi! Korak ulevo
ili udesno smatra se bekstvom i pratnja e otvoriti vatru bez opomene! elo kolone, napred mar!
I dva prednja pratioca krenue putem. Napred se kolona zaljiilja, zanjiha ramenima, a pratioci - zdes-na i sleva od
kolone na dvadeset koraka, a jedan za drugim na deset - krenue, drei mainku na gotovs.
Snega nije bilo ve nedelju dana, put je ugaen, nabijen. Obili su logor, vetar je duvao iskosa u lice. Drei ruke
pozadi, a sputene glave,.pola je kolona kao na sahranu. I vidi samo noge dvojice-trojice ispred i pare zemlje
ugaene kuda e nogom stupiti. S vremena na vreme neki pratilac vikne: JU-etrde-set osam, ruke nazad!,
BE-petsto dva, ispravi se! Zatim su i oni poeli ree vikati: vetar see, smeta da gleda. Oni se ne smeju
krpiima vezivati. Sluba - takoe ne ba slavna.
U koloni, kada je toplije, svi razgovaraju, vikao ne vikao na njih. A danas su se svi pognuli, svaki se krije za lea
onog prednjega, svako se u syoje misli zaneo.
Misao zatvorenika - ni ona nije slobodna, stalno se na isto vraa, sve se oko istoga okree:,da ne nau hleb u
slamarici, da li e uvee dati potedu u ambulanti, da li e kapetana strpati u samicu i kako je Cezar dobio svoje
toplo rublje? Verovatno je podmazao u magacinu linih stvari, otkuda bi inae?
Zato to ]e bez hleba dorukovao i to je sve pojeo ohlaeno, uhov se danas nije oseao sit. I da ga trbuh ne bi
zavijao, da ne bi traio hranu, on je prestao da misli o logom, poeo je misliti kako e uskoro pisati pismo kui.
Prola je kolona pored stolarske radionice, koju su izgradili logorai pored stambenog bloka (barake su takoe
montirali logorai, a ive u njima slobodni), pored novog kluba (takoe - sve logorai, od temelja do zidnih
slikarija, a bioskop gledaju slobodni), pa je kolona krenula kroz stepu pravo u susret vetru i crve-nom sunanom
izlasku. Go i beo sneg pruao se do kraja, na desno i na levo, a drvceta u stepi nije bilo nijednog.
v Poela je goina nova, pedeset prva, i u njoj je Suhov imao pravo na dva pisma. Poslednje je poslao u julu a
odgovor na njega dobio je u oktobru. U Ist-Imi, tamo je poredak bio drugaiji, mogao si pisati i svakog meseca.
Ali ta e u pismu napisati? Nije ni pisao uhov ee nego sada.
Od kue je uhov otiao dvadeset treeg juna etrdeset prve godine. U nedelju, narod doe iz Po-lomnje sa slube
iz crkve, kau: rat. U Polomnji je pota saznala, a u Temgenjovu do rata niko nije imao radio. Sada, piu, u svakoj
izbi radio galami, preko prislunog centra. .
Pisati sada - ko u vir dubok kamenie bacati. to je palo, to kanulo, od toga ni trag ne ostaje. Ne moe napisati
u kojoj brigadi radi i kakav je tvoj brigadir Andrej Prokofjevi Tjurin. Sada sa Kilgasom, Letoncem, ima o vie
stvari da razgovara nego sa ukuanima.

A i oni dva puta godinje ijapiu - njihov ivot ne razume. Kao: predsednik kolhoza je nov, a on svake godine novf Kolhoz su poveali, a njega su i ranije poveavali, pa onda opet smanjivali. Zatim, ko nor-me trudodana ne
ispunjava, okunice su skresali a nekom i do same kue odsekli.
Ono to uhov nikako ne moe da utuvi, a o tome mu pie ena, da se od rata kolhoz ni za jednu duu nije poveao:
svi momci, sve devojke, ko.je kako vet, ali odlaze u buljuku ili u grad u fabriku ili na treetita. Polovina se
muika iz rata nije ni vratila, a oni koji su se vratili - kolhoz he prizriaju: ive kod kue a rade na strani. Od muika
su u kolhozu: brigadir Zahar Vasilji i osamdeset etvorogodinji tesar Tihon, nedavno se oenio, ve i decu ima.
A kolhoz vuku iste one ene iz tridesetih godina.
To uhov nikako i ne moe da shvati: ive kod kue, a rade na strani. Poznavao je uhov ivot inokosan, video je
i kolhozni, ali da muici u sopstve-nom selu ne rade, to on ne moe prihvatiti. To mu doe kao rad u tuini, ta li?
A kako je sa kosidbom?
Rad u tuini, odgovorila je ena, odavno su napu-stili. Ni kao tesari ne odlaze, ime je njihov kraj bio uven, ni
korpe lozove ne pletu, nikome to sada nije potrebno. A jedan nov zanat se pojavio, veseo- bojenje ilima. Doneo je
neko iz rata mutre i otad, krenulo li je, krenulo T sve je vie takvih majstora - farbaa: nigde se ne vode, nigde ne
rade, jedan mesec pomau kolhozu, ba za kosidbu i etvu, a kol-hoz im za to jedanaest meseci uverenje daje: da
je taj--i-taj kolhoznik puten po svom poslu i da nikom nita ne duguje. I putuju oni po celoj zemlji, ak i avionima
lete, zato to vreme svoje tede, a pare zarauju na hiljade i svuda ilime malaju: pedeset rubalja iiim na nekom
starom aravu, kakav daju, za koji nije teta. A nacrtati taj ilim - as posao. I veoma ena gaji nadu da e se
vratiti Ivan i postati isti takav farba. Pa e se i oni tada ratosiljati bede u kojoj se ona zlopati, decu e u tehniku
kolu dati, a umesto stare trule izbe novu e sagraditi. Svi farba-i sebi nove kue grade, blizu eleznike pruge
kue^ su sada ne pet hiljada, kao ranije, nego dvadeset pet.
Molio je onda enu da mu opie kako e to on biti farba, kad od roenja nije umeo crtati. I kakvi su to neobini
ilimi, ta je na njima? ena je odgovarala da njih samo budala ne ume nacrtati: prisloni mustru i mae etkom
kroz rupe. A ilima ima tri vrste: jedan ilim - Trojka, u lepoj zaprezi trojka vozi husarskog oficira, drugi je
ilim Jelen, a trei - kao persijski. Drugih crtea i nema, ali i za ove ljudi po celoj zemlji zahvaljuju i prosto se
otimaju. Zato to pravi ilim ne pedeset rubalja, nego hiljade kota
Da je uhovu da bar jednim okom pogleda te ilime...
Po logorima i zatvorima odvikao se Ivan Denisovi da rasporeuje: ta sutra, a ta kroz godinu, i irrie e porodicu
prehraniti. O svemu za njega vlast misli, pa mu to doe kao i lake. A da odlei ima jo zimu-leto i zimu-leto. A ti
ilimi su ga ba uznemirili...
Para je, izgleda, laka, brza. A doe mu i nezgodno da se zaostane od svojih seljaka ... Ali, po dui, Ivan Denisovi
ne bi hto da se prihvata tih ilima. Za to je potrebna okretnost, drskost, treba nekome priepiti prste. A uhov
etrdeset godina zemlju taba, ve pola zuba nema i glava mu je oelavila, nikome
nikada nije davao i ni od koga nije uzimao i u logoru to nije nauio.
Lake pare, one nita i ne vrede, i nema oseanja da si ih, eto, ti zaradio. Ispravno su stari govorili - to ne plati
punom cenom nee ga estito ni nositi. Ruke su uhovu jo dobre, orne, zar nee na slobodi moi ni pei da pravi,
ni stolar, ni limar da bude?
Ali, eto, bez graanskih prava nikuda ga nee primiti, pa ni kui pustiti, tada e se makar i ilima prihvatiti. * .
Za to vreme kolona je stigla i zaustavila se pred straarom kruga prostranog objekta. Jo ranije, kod ugla ograde,
dva pratioca u opaklijama odvojili su se i poeli se probijati poljem prema svojim udaljenim straarskim kulama.
Dok straari ne zaposednu sve kule, unutra ne putaju. Komandir strae, sa automa-tom na leima, poao je u
straaru. A iz straare, iz odaka, dim je ne prestajui kuljao: slobodni uvar celu no tu sedi, da neko ne odnese
daske ili cement.
Kroz kapiju od bodljikave ice i iza celog kruga gradilita, kroz udaljenu bodljikavu icu sa one tamo strane,
sunce se die, veliko i crveno, kao kroz maglu. Pored uhova, Aljpka gleda u sunce i raduje se, osmeh mu se
spustio na usne. Obrazi upali, ivi od sledovanja, nita dopunski ne zarauje - emu se raduje? Nedeljom, on
stalno sa ostalim baptistima apue. Logorski ivot na njima se ne zadrava, kao na gusanu voda.
Putna brnjica, krpe, putem se sva skvasila od disanja i poriegde je, mrazom zahvaena, postala kao ledena kora.
Suhov je smakao sa lica na vrat i okrenuo lea vetru. Nigde ga naroito nije probiio, samo su mu ruke prozeble u
mravim rukavicama i ukoili su mu se prsti leve noge: leva valjenka je progorela, po drugi put podivena.
Krsta i lea sve do ramena tite, lome kako raditi?
Osvrnuo se i ugledao brigadira, on je u zadnjoj petorki iao. Brigadir je zdravih ramena i lik mu je irok. Stoji
namrgoen. Poalicama on svoju brigadu ne mazi, ali loe ne hrani, brine se o sledovanju.
11
Odleava on drugi rok, sin logora, logorske obiaje zna ko pesmicu.
Brigadir je u logoru sve: dobar brigadir ti drugi ivot moe dati lo e te - u drvenu dolamu poloiti. Andreja
Prokofjevia znao je uhov jo iz Ust-Ime, samo to tamo nije bio u njegovoj brigadi. A kada su iz Ust-Ime, iz
opteg logora, prebacili ovamo u robijaki, sve osuene po pedeset osmom paragrafu, Tjurin ga je uzeo. Sa
komandantom logora, sa PPQ, s predradnicima, sa inenjerima - uhov nema posla, svuda e ga brigadir

odbraniti, elicne grudi ima brigadir. Ali, mrdne li obrvom ili prstom pokae - tri, izvravaj! Koga god hoe u
logoru - obmanjuj, samo Andreja Prokofjevia ne obmanjuj. I bie iv.
I eleo bi uhov da pripita brigadira da li e se raditi tamo gde i jue ili e se na drugo mesto prei, ali se boji da
mu prekida krupne misli. Samo to je socgradi s vrata skinuo, sada, valjda, o procentima ramilja, od njih
zavisi ishrana u narednih pet dana.
Lice je brigadiru roavo, od boginja. Stoji prema vetru i ne mrti se, koa mu je na licu kao hrastova kora.
U kolpni pljeskaju dlanom o dlan, trupkaju. Zao vetar! ini se da na svih est kula ptiice ve ue, ali na radilite
jo ne putaju. Budnost isteruju.
Najzad! Izili su iz traare komandjr pratnje i kontrolor, stali na dve strane kapije i otvorili je,
- U pe-tor-ke, stroj s'! Prva, druga!...
Zakoraae zatvorenici kao na paradi, gotovo stro-jevim korakom, Samo da se probiju na gradilite, a tamo - ne
treba ih uiti ta da rade.
Za straarom je odmah kancelarija, kraj nje stoji predradnik, zove brigadire, a oni i sami k njemu idu. Tu je i Der,
desetar iz redova logoraa, izvanredan nitkov, brata zatvorenika goni gore nego psa,
Osam je, osam i pet (samo to je odgudela sirena generatora), vlast se boji da logorai ne gube vreme, da se ne
rasture oko vatri, a logoraima je dan dug, za sve ima vremena. Kako koji u krug gradilita ue, saginje se ovde
iverka, tamo iverka - vatra za nau pe. I u rupe se zavlae.
Tjurin je zapovedio Pavlu, pomoniku, da poe s njim u kancelariju. I Cezar je tamo otiao. Cezar je bogat, dva
puta meseno paketi, svuda gde je potreb-no podmazao je: radi u kancelariji kao pomonik normirca. ,
A ostatak sto etvrte: u stranu, pa kud koji.
Sunce je iziglo, crveno, magliasto nad praznim krugom gradilita: ovde delovi montanih kua sne-gom
zavejani, tamo zapoeto zidanje i ostavljeno na temelju, slomljena ruica ekskavatora lei, kazan, staro gvoe, na
sve strane iskopani kanali i rovovi, raznovrsne jame, automobilska remontna radionica pod krovom, a na
breuljku - termocentrala - sa zapoetim prvim spratom.
I - svi se posakrivae. Samo est ljudi stoji na kulama, a pored kancelarije je guva. To i jeste na trenutak. Stariji
predradnik je, kau, toliko puta pretio da e raspored rada brigadama odreivati uvee, ali nikako da sprovedu.
Zato to se kod njih od veeri do jutra sve obrne.
A trenutak je na. Dok se vlast razabere, zavuci se gde je toplije, prisedni i sedi, lea e ti jo pucati. Dobro je, ako
si pored pei, prevrnuti obojke i malo ih prigrejati. Tada e celoga dana noge biti tople. Pa i bez pei je dobro.
Sto etvrta brigada ula je u veliki^ salu autore-montne, zastakljenu s jeseni, gde, trideset osma bri-gada lije
betonske ploe. Neke ploe lee u kalupi-ma, druge stoje dupke, tamo je opet mrea armatura. Do gore je visbko i
pod je zemljan, da je toplo - nije, ali salu ipak greju, ugalj ne ale: ne da bi se ljudi ugrejali ngo da bi se ploe
bolje stegle. ak je i termometar obeen, a nedeljom, ako zbog neega na rad ne vode, ipak greju.
Trideset osma, naravno, nikoga tueg uz pe ne puta sarni sede, obojke sue. Ako, mi emo ovde u uglu, dobro je.
Zadnjicom vatiranih akira, koje su ve svuda sedele, Suhov se namestio na ivicu drvenog kalupa a leima se na
zid oslonio. I kad se zaturio, nategla mu se dolama i pamuklija i na levoj strani grudi, kraj srca, on je osetio kkko
ga pritiska neto tvrdo. To tvrdo - bio je okrajak hleba, lona polovina jutronjeg sledovanja koju je stavio u
unutranji dep za ruak. Uvek je toliko nosio na posao i nije dirao do ruka. Ali je on obino drugu poloviriu jeo
za doruak, a sada nije. I shvatio je uhov da nita nije utedeo: muilo ga je da sada u toploti pojede taj komad.
Do doruka je - pet asova, podugako.
A ono tb je u leima lomilo sada je u noge siio, noge su tako slabe postale. Eh, da je sada uz pe!....
uhov je stavio rukavice na kolena, raspasao se, svoju putnu brnjicu, zaleenu uz put, odvezao je sa vrata, previo
nekoliko puta i sklonio u dep. Onda je dohvatio hleb u beloj krpici i drei je u nedrima da ni jedna mrvica iz
krpice ne ispadne, poeo je malo--pomalo da odgriza i vae. Hleb je nosio ispod odee, grejao ga svojom
toplotom i on zato nije ninialo bio smrznut.
Ne jednom se uhov u logorima seao kako su ranije u selu jeli: cele tiganje krompira, erpe kae, a, jo ranije,
meso - dobre komade. A mlekom su se nalivali - da trbuh pukne. A nije tebalo, shvatio je uhov po logbrima. Jesti
freba sav se posveujui hrani, kao to sada ove komadie odgriza, jezikom ih gnjavi 'i obrazima isisava - i tako je
mirisan ovaj crni vlani hleb. ta uhov jede ovih sedam-osam godina? Nita. A dirini - jo kako!
Tako je uhov bio zauzet sa svojih dvesta grama, a u njegovoj blizini, na istoj strani, sedela je i cela sto etvrta. -.
Dva Estonca, ko dva brata roena, sedeli su na niskoj betonskoj ploi i zajedniki, jedan za drugim, puili polove
cigarete na istu mutiklu. Ti Estonci bili su, obojica, beli, oba dugaki, siivonjavi, oba s dugim nosevirna, sa
velikim oima. Oni su se tako
jedan drugoga drali kao da svaki od njih bez drugoga vazduha nasunog ne bi imao. Brigadir ih nikada nije ni
odvajao. I kad su jeli sve su polovili i spavali su na jednom krevetu, gore, zajedno. I kad su u koloni stajali, ili na
prozivci ekali, ilise za spavanje spremali, stalno su neto priali, uvek tiho i natenane. A uopte nisu bili braa i
upoznali su se tek bvde. u sto-etvrtoj. Jedan je, objasnili su, bio ribar sa obale, a drugog su, kad su sovjeti
ustanovljeni, roditelji kao dete u Svedsku odveli. A on, kad je porastao smislio da se vrati u.Estoniju, kole da
svri.

Eto, kau, nacija nita nije, u svakoj naciji re bivaju. A meu Estoncima koliko god ih je Suhov susreo, loih Ijudi
nije bilo.
I svi su sedeli - ko na ploama, ko na kalupima a ko i pravo na zemlji. Da govori, jezik ujutru nije oran, svakb se
svojim mislima bavi, uti. Fetjukov, akal, nakupio kojekuda pikavce (on e ih i iz pljuvaonice iakati, ne libi
se) i sada ih na kolenima razvija i neizgoreli duvan sipa u jednu hartijicu. Fet-jukov na slobodi ima troje dece, ali
- kako ga uhapsi-e, njega su se svi odrekli, a ena mu se preudala: pomoi niotkuda. ,
ujnovski gleda, gleda iskosa Fetjukova i onda proguna:
- Svakakvu li zarazu skuplja. Usne e ti sifilis razjesti... Baci to! \ :
Kapetan fregate, on je navikao da komanduje, on sa svim ljudima tako i razgovara kao da komanduje.
Ali Fetjukov od Bujnovskog ni u emu ne zavisi, kapetanu paketi takoe ne dolaze. I, osmehnuvi se zlo,
poluprazi)im ustima, ree mu:
- Saekaj, kapetane, kad odlei jo osam godina i ti e skupljati. I gordiji ljudi od tebe u logor su dolazili... .
Fetjukov po sebi sudi, kapetan e moda i izdrati ... .
- ta, ta? - nije dobro uo nagluvi enjka Kljev-ih. On je mislio; govori se o tome kako je Bujnovski jutros na
prozivci nagrabusio. - Nije se trebalo zaletati - skrueno je zaklimao glavom - Samo da beda mimoie.
Senjka Kljevin je tih, mokljast. Uvo mu je jedno prslo jo etrdeset prve. Zatim je pao u zarobljeni-tvo, beao,
lpvili ga, strpali u Buhenvald. U Buhen-valdu je smrt nekim udom izbegao i sada odleava svoj rok mirno.
Zaleti li se, kae, propae.
To je tano, stenji - ali se povijaj. Zaintai li se, slomie se.
Aleksej jejice u ake zagnjurio, uti. Molitve ita. Dojeo je Suhov hleb svoj do samih prstiju, ali je komadi gole
kore, okrugle gornje kore, ostavio. Zato to nikakvom kaikom ne moe tako pomazati :. kau iz porcije kao
hlebom. Tu koricu on je opet u belo krpe zavio, za ruak, a krpe strpao u unu-tranji dep pod pamukliju,
potpojasao se za mraz ^ i bio spreman, nek sada alju na rad. A jo bolje ako priekaju.
Trideset osma brigada ustala je i razila se: neko na mealicu betona, neko za vodu, neko za armaturu.
A'ni Tjurina, ni njegovog pomonika Pavla nema da se vrate u svoju brigadu. I mada sto etvrta brigada jedva da
je sedela dvadeset minuta, a radni dan im je bio zimski, skraen - do est, svima je to izgledalo kao velika srea kao
da i do veeri nije daleko.
- Eh, nema bure odavno, - uzdahnuo je uhranjeni Letonac crvenog lica Kilgas. - Cele zime ni jedne bure. I to mi je
zima!
- Da... bura... bura... - uzdisala je brigada. Kada u ovim krajevima dune bura, orida ne samo
to ne vode na rad nego se boje i iz baraka da izvedu: ako ne zategnu konopac od barake do menze, zaluta-e.
Zamrzne zatvorenik u snegu - odnese ga mutna Marica. A ako pobegne? Bivali su sluajevi. Uz buru, sneg tek ako
pada, ali se1 u smetove slae, ko da ga neko presuje. Preko takvih smetova, prekb ica su i odlazili. Istina, ne
daleko.
Ako razmisli, od bure nikakve vajde nema: sede logorai pod katancem, ugalj kasni, toplotu iz barake
izvue, brano u logor ne dovoze - nema hleba, pa i u kuhinji ne mogu na kraj da iziu. I koliko god ta bura duvala
- 'tri dana, il' nedelju - te dane zarauna-ju kao slobodne i toliko nedelja redom na rad gone.
Pa ipak logorai vole buru i prieljkuju je. Samo to vetar jae zavije, svi u nebo pogledajti, eh, da je materijala.
To jest, snega.
Zato to se od snega koji lei na zemlji nikada prava bura ne moe razigrati.
Neko je hteo da se ogreje uz pe trideset osme brigade, najurili su ga otud. ,
Uto je u halu uao i Tjurin. Mraan je bio. Shvatie lanovi brigade: neto treba raditi, i to brzo.
- Ta-ko - obazre se Tjurin. - Jesu li svi ovde, to etvrta?
I ne prpveravajui, ne prebrojavajui, zato to niko od Tjurina nikud nije mogao otii, on je brzo poeo
rasporeivati. Dva Estonca i Kljevina sa Gopikom poslao je da tu nedaleko uzmu veliki sanduk za malter i da ga
nose u termocentralu. Ve iz toga bilo je jasno da brigada prelazi na nedovrenu i u kasnu jesen naputenu
termocentralu. Jo dvojicu poslao je u magacinngde je Pavlo primao alat. etvoricu je odredio da iste sneg oko
termocentrale i ispred ulaza u mainsku halu i u samoj hali i na skelama koje vode na sprat. Jo dvojici naredio je
da u toj tamo hali pe potpale, ugljem i dasaka da pridignu i iscepa-ju. A jednome, da cement tamo na sankama
vozi. Dvojicu - vodu da nose, a dvojiea pesak, a jedan da pesak od sriega isti i uskijom razbija.
I posle svega toga ostali su nerasporeeni uhov i Kilgas - prvi majstori u brigadi. Pozvavi ih, briga-dir im ree:
- Evo, ovako, momci! (A nije bio stariji od njih, ali mu je takva navika - momci.) Posle ruka ete zidove zi'dati
na prvom spratu od blokova od ljake, tamo, gde je jesenas esta brigada prekinula. A sada treba zagrejati
mainsku halu. Tamo ima tri velika prozora, njih pre svega treba neim zatisnuti. Dau vam jo ljudi na ispomo,
ali mislite kako ete to zatisnuti. Mainska hala sluie nam i za meanje maltera i za grejanje. Ne zagrejemo li,
posmrzavae-mo se'kao psi, jasno?
I moda bi jo neto rekao, ali mu je pritrao Gopik, momi od esnaest godina, ruiast kao prase, alei se da
sanduk za malter druga brigada ne da, tuku se. I Tjurin odjuri tamo.
Koliko god bilo teko dtpoeti radni dan po takvom mrazu, bilo je vano samo prelomiti, samo to.

uhov i Kilgas se pogledae. Toliko u puta radili zajedno i potovali su jedan drugoga i kao tesara i kao zidara.
Stvoriti na pustom snegu netp da zatisne prozore nije bilo lako. Ali je Kilgas rekao:
- Vanja; tamo kod montanih zgrada znam me-stace gde se nalazi pozamana truba ter-papira. Sam sam ga
prikrio. ta veli?
Kilgas, iako je Letonac,iruski zna kao maternji, pored njih je bilo staroversko selo, od malih nogu je i nauio. A po
logorima je Kilgas samo dve godine, ali ve sve razume: ili zubima - ili nikako! Kilgasu je ime Johan i uhov ga
takoe zove - Vanja.
Reie ,da pou po ter-papir. Samo je Suhov prvo trknuo tu odmah do zgrade autoremontrie radionice u izgradnji
da uzme svoju mistriju. Mistrija je za zidara velika stvar, ako je spodruna i laka. A na svakom gradilitu je ovakav
red: sav aiat ujutru se dobija i uvee vraca. Pa kakvu alatku sutra dohvati, alal ti! Ali je uhov jednpm zbrzio
magacioriera i najbolju mistriju prisvojio. I sada je svake veeri ponovo krije, a svakog jutra, ako se zida, uima.
Naravnovda su danas poterali sto etvrtu na soc-gradi, uhov bi opet ostao bez mistrije; A ovako, kamen je
odmakao, prste u rupu unuo r evo je, izvukao je.
Suhov i Kilgas izioe iz autoremontne i pooe prema montanim zgradama. Gusta para dizala se od njihovog
daha. Sunce se ve podiglo, ali je bilo bez zrakova, kao u magli, a na njegovim stranama kao da su stubovi.
- Da nisu ono stubovi? - pokazao je uhov Kilga-su.
- A nama stubovi ne smetaju, - odgovorio je Kilgas i nasmejao se - samo da od stuba do stuba bodljikavu icu ne
razapnu, na to pripazi.
Kilgas ne ume progovoriti a da se ne naali. Zbog toga ga sva brigada voli. A tek kako ga potuju Letonci iz celog
logora. Ono, istina, hrani se Kilgas normalno, dva paketa svakoga meseca, rumen je kao da i nije u logoru. Lako je
aliti se.
Krug njihovog gradilita je pozamaan - da ga celog obie. Sretoe uz put momke iz osamdeset druge brigade,
opet su ih naterali da dube jame. Potrebne su nevelike jame pedeset sa pedeset i dubo-ke pedeset, ali ovde je
zemlja i leti kao kamen, a sada je mrazom zahvaena, probaj je zagristi, Dube je uskijom, uskija klizi - samo
iskre vrcaju, a zemlje - ni trunka. Stoje momci, svaki nad svojom jamom, osvru se, nema se gde ogrejati, da se
udalji ne zapovedaju, hajde opet za uskiju! Od nje - sva toplota.
Ugleda meu njima Suhov jednog pozhanika, IZ vjatskog kraja, i posavetova:
- Kad biste, ujete li, kopai, nad svakom jamom vatru zaloili. Ona bi se raskravila, zemlja.
- Ne daju - uzdahnuo je onaj iz Vjatke. - Drva ne daju.
- Treba nai!
A Kilgas samo pljunu.
- Eto, reci, Vanja, kad bi vlast bila pametna, zar bi odredila ljude da po ovakvom mrazu zemlju uski-jom dube?
Jo nekoliko puta Kilgas opsova nejasno i uuta, ha mrazu se nee raspriati. Ili su sve dalje i dalje i doli do
mesta gde su pod snegom bili elementi za . montane zgrade.
Sa Kilgasbm uhov voli da radi, kod njega je samo jedno loe: ne pui i duvana nema u njegovim paketima.
Stvarno, vidra je Kilgas: udvoje su podigli dasku dve, a pod njima: smotana truba ter-papira.
Izvukoe je. Ali - kako je preneti? Ako sa kule opaze, to nije nita: ptiice brinu jedino da se logorai ne razbee,
a u krugu moe i sve ivo u iverke iscepati. I logorskom nadorniku, ako naleti, svejedno je: on i sam gleda ta
bi.u svoj domazluk dovukao. I argati pljuckaju na te montane zgrade. I brigadiri takoe. Za njih se bfine jedino
slobodni predradnik, desetar od logoraa i dugonja kuropatenko. On je niko i nita, taj kuropatenko, prosto
logora. Sav njegov posao je da uva montane zgrade od logora-a, da ne dopusti da razvlae. On ih najpre na
otvore-nom prostoru i moe ukebati.
- Zna ta, Vanja, pljotimice je ne moemo nositi - setio se Suhov. - Da je ponesemo dupke, obgrlivi, pa da
poemo polagako, prikrivajui je izmeu nas dvojice. Iz daljine se nee videti.
Dobro je smislio uhov. Nositi trubu je nezgodno, pa je i nisu poneli nego stisli izmeu sebe, kao treeg oveka,
i krenuli. A sa strane jedino vidi da dva oveka idu jedan uz drugoga.
- Videe kasnije predradnik ovaj ter-papir na prozorima, setie se - rekao je uhov.
- A kakve mi veze s tim imamo? zaudio se Kilgas. - Doli mi u termocentralu i tako zatekli! Zar e skidati?
Tano.
Prsti su se u mravim rukavicama skoanjili, prosto ih i ne osea. A leva valjenka dri. Valjenke su glavno. Ruke
e se na poslu razmrdati.
Preoe sneg celac i izioe na prtjnu od sanki izmeu magacina i termocentrale. Mora da su cement provezli. Termocentrala stoji na breuljku, a iza nje se zavr-ava krug gradilita. Ve dugo u termocentrali niko nije bivao,
svi su joj prilazi glatkim snegom zasuti. Utoliko je jasniji trag sanki i svea stazica, duboki tragovi - nai su stigli.
I ve iste drvenim lopatama oko termocentrale i prave prilaz za kamione.
Dobra bi stvar bila kad bi dizalica u termocentrali radila. Ali joj je motor pregoreo i otad ga, ini se, nisu
popravljali. Znai, opet na sopstvenoj grbai vuci sve na prvi sprat! Malter. Blokove od ljake.
Mirovala je termocentrala dva meseca kao sivi skelet u snegu, naputena. I eto, dola je sto etvrta. I u emu joj se
dua dri? Trbusi prazni, konopcima pritegnuti, mraz - sve puca, ni vatre, ni iskre plamena. Pa ipak, dola je sto
etvrta i ivot opet poinje.

Kraj samog ulaza u mainsku halu - rastreskani sanduk za malter. On je bio truo, uhov nije ni verovao da e ga
celog doneti. Brigadir je, reda radi, kresnuo nekoliko puta, ali vidi: niko nije kriv. A otud, valjaju se Kilgas i
uhov, ter-papir izmeu sebe nose. Obradovao se brigadir i odmah nov raspored napravio: uhov da izmajstorie
odak za pe, da bi se to pre mogla naloiti, Kilgas - sanduk da popravlja, dva Estonca da mu pomognu, a Senjka
Kljevin - dr' sekiru! - letve duge da isee da bi se na njih ter-papir razapeo: ter-papir je dva puta ui od prozora.
Gde letve nai? Za grejanje predradnik daske nee dati. Osvre se brigadir, i svi su se okolo poeli osvrtati, samo
je jedan izlaz: odvaliti nekoliko dasaka to slue kao ograda skele a prvi sprat. Hodaj - ne zveraj, nee pasti. ta
bi inae?
Moete pomisliti: zato da logorau deset godina u logoru grbaa puca? Neu i - eto ti! Protei se celog dana, a no
je naa.
Ali, ne ide. Zbog toga je brigada i smiljena. I to ne brigada kao na slobodi, gde je Ivanu Ivaniu obaka plata i
Petru IPetroviu - obaka plata. U logoru je brigada takva ujdurma da ne goni vlast logorae, ve logorai jedan
drugoga. Ovde ti je tako: ili svima dopunsko sledovanje, ili svi crkavaju. Ti da ne radi, gade, a ja zbog tebe da
gladujem? Nee, strvino, potegni!
I jo kad te pritisne neto, kao ovo sada, tim pre se nee bakariti. Hoe-nee, skai i podskakuj, iv-lje! Ako se
za dva asa ne ogrejemo, poispropadae mo svi nepovratno.
Pavlo je ve doneo alat, samo grabi. I nekoliko cevi. Za limarski posao, istina, alata nema, ali je tu bravarski eki
i sekire. Nekako e ii.
Pljesne uhov rukavicama, jednom o drugu, pa sastavlja cevi, previja sastavke. Opet pljesne i opet previja (a
mistriju je tu blizu sakrio. Mada su u brigadi svoji ljudi, zameniti mogu. ak i ovaj Kilgas.)
I kao da su sve misli iz glave odletele. Niega se sada uhov ne prisea, nita ga ne brine, samo misli kako da
sastavi kolena cevi i da ih sprovede da ne bi dimilo. Gopika je poslao da trai icu, da bi cev okaio na prozoru,
na izlasku.
U uglu je jo jedna, zdepasta pe sa zidanim oda-kom. Na njoj je odozgo tuana ploa, ona se usijala i na njoj
pesak raskravljuju i sue. Elem, nju su ve potpalili, a kapetan fregate i Fetjukov na nju pesak nosiljkama donose.
Da se nosiljka nosi, pamet nije potrebna. Zato brigadir na takav posao i postavlja bive efove. Fetjukov
je,izgleda, u nekakvoj kancelariji bio krupan ef. Automobilom se vozio.
Fetjukov se ak prvih dana brecao na kapetana, vikao. Ali ga je kapetan zveknuo jedanput po zubi-ma, pa su se
tada i sloili.
Momci se priunjae da se greju kod pei sa peskom, ali ih brigadir opomenu:
- Ako nekog ogrejem po elu! Prvo sve uredite! Prebijenom psu samo korba pokai. Mraz je ljut,
ali je brigadir ljui. Razioe se momci opet na posao. A brigadir, uje uhov, tihb Pavlu:
- Ti ostani ovde, vrsto ih dri. Ja idem da se rvem sa procentima.
Od procenata vie zavisi nego od samog posla. Ako je brigadir pametan, on procentima barata. Oni nas hrane. Ako
neto nije uraeno, dokai da je uraeno, ako se neto jevtino plaa, udesi da bude skuplje. Za to je velika pamet
brigadiru potrebna. I veza sa normircima., Normirce takoe treba podma-zati.
A poteno - za koga su ti procenti! Za logor. Logor pomou njih od gradilita koju hiljadu vie otkine i svojim
porunicima premije daje. Istom onom Volkovom za njegov korba. A tebi - dvesta grama hleba vie uvee.
Dvesta grama ivotom drmaju.
Donee dva vedra vode, a ona se uz put smrzla. Pavlo se odlui - nema smisla donositi. Bolje je na mestu sneg
topiti. Postavie vedra uz pe.
Dovue Gopik nov/u aluminijumsku icu, onu od koje elektrine vodove vuku. Veli:
- Ivane Denisiu, dobra ica za kaike. Hoete li me nauiti da izlijem kaiku?
Toga Gopika, mangupa, voli Ivan Denisi (sopstveni sin mu je mali umro, kod kue su dve odrasle erke).
Uhapsili su Gppika zbog toga to je benderovcima1 u umu mleko nosio. Osudili su ga kao odraslog. A on,
telence razmaeno, uza sve muike se pribija. A i lukav je: svoje pakete sam jede, nekada nou vae. x
Sve ne moe ni nahraniti.
Otkinuli su ice za kaike, sakrtli u uglu. Suhovje sklepao od dve daske neto kao lotre i rekao Gopiku da
privrsti sulundar. Gopik je kao veverica lak, skakue po precagama, zakucao je ekser, akaio icu i
podbacio^pod sulundar. Nije bio lenj uhov, kraj sulundara jo jednim kolenom je u vis okrenuo. Danas nema
vetra, a sutra e biti - da se dim ne vraa. Treba razumeti, ovo je pe za sebe.
A Senjka Kljevin ve je nasekao dugih letava. Gopika-momia poterali su da ih prikiva. Pentra se, avo, vie
odozgo.
Sunce se popridiglo, maglicu rasteralo i stubovi su nestali, a rumenilo prodre unutra. Uto su i pe podloili
kradenim drvima. Koliko je veselije!
- Januarsko sunce: zubato sunce - objavio je u-hov. ;
Kilgas je sanduk za malter zavrio, jo ga jednom sekiretom uknu i uzviknu:
1

Benderovci - ukrajinski nacionaiisti, saradnici nemakih oku-patora. Stvarali su antisovjetske bande poto su Nemci proterani iz Ukrajine.

44 '

- uje li, Pavlo, za ovaj posao od brigadira neu manje od sto rubalja uzeti.
Nasmeja se Pavlp:
- Sto grama e dobiti.
- Tuilac e jo dodati! - vie Gopik odozgo.
- Ne dirajte, ne dirajte! - dreknuo je uhov. (Ter--papir su poeli naopako rezati).
Pokaza im kako treba.
Uz limenu pe nagurala se raja. Pavlo ih je raste-rao. Kilgasu je dao pomo i naredio da se prave koritanca za
noenje maltera na sprat. Za noenje peska jo je nekolicinu odvojio. Gore je neke poslao
- sneg da iste sa skela i sa radnog mesta. I jednbg
- da raskravljeni pesek sa pei u sanduk za meanje baca.
A spolja je motor zafrktao, poeli su da dovoze blokove od ljake, kamion se probija. Istrao je Pavlo, rukama
mae, pokazuje gde da istovare bloko-ve od ljake.
Jednu traku ter-papira su prikucali, drugu. I to mi je zaklon - ter-papir. Hartija ostaje hartija. A ipak, doe mu kao
zid. I tamnije je unutra. Zbog toga je pe svetlija.
Aljoka je doneo uglja. Jedni mu viu: sipaj! Dru-gi: nemoj! Da prvo drva potroimo. On stoji, ne zna koga bi
posluao.
Fetjukov se prilepio uz pe i gura, budala, valjenke uz samu vatru. Kapetan fregate ga podie za ovratnik i gurnu
do nosiljke:
- Nosi pesak, strvino!
Kapetan i na logorski rad gleda kao na lubu u mornarici: reeno - radi, znai - radi! Mnogo je utanjio kapetan
fregate za poslednjih mesec dana, ali tegli jaram.
Ovamo-onamo, sva tri su prozora ter-papirom zatisli. Svetlost sada samo od vrata dolazi. I hladnoa takoe. Pavlo
je zapovedio da se gornji deo vrata zatisne, a.donji ostavi, da ovek moe ui sagnuvi glavu. Zatisnuli su.
Za to vreme su tri kamiona dovezla blokove od ljake. Muka je samo - kako ih bez dizalice podizati?
- Zidari, doite da pogledamo - zove Pavlo.
To je poast. Popee se uhov i Kilgas s Pavlom. Skela je i onako bila uska, a sada je Senjka ogradu odvalio tiskaj se uza zid da se ne strmekne. to je najgre - na preagarria se sneg sledio, zaokruglio ih, nema oslonca za
nogu, kako.e malter nositi?
Pogledae gde da se zida, ve i sneg lopatama skidaju. Evo ovde. Morae se sekiretom led izlupati i metlom
pomesti.
Osmotrie kako e blokove od ljake prebaciti. Glednue dole. Odluie: da se ne bi moralo nositi po skelama,
etvoricu e dole postaviti da ih bacaju na odmorite, a tu jo dvojicu da ih bacaju na sprat i gore dvojicu da ih
dodaju - tako e najbre biti.
Gore vetar nije jak, ali vue. Produvae kad po-nemo da zidamo. A ti se skloni iza zida koji zida i malo je
toplije.
uhov podie glavu prema nebu i zinu: nebo se izvedrilo, a sunce se gotovp do ruka podiglo. Div-npg lj uda:
kako vreme u poslu prode! Koliko je puta ve uhov opazio: dani u logoru lete - dok se osvrne. A robijanje
nikako ne prolazi, rok se uopte ne smanjuje.
Sioe, kad tamo - svi uz pe posedali, samo kape-tan i Fetjukov pesak nose. Razljuti se Pavlo, odmah osmoricu
istera da prebacuju blokove od ljake, dvo-jici naredi da cement u sanduk sipaju i s peskom na suvo meaju,
jedhog - za vodu, jednog - za ugalj. A Kilgas, svojoj ekipi:
- Deaci, treba nosiljke zavravati.
- Da im i ja pomognem? - uhov sam trai posao od Pavla.
- Pomozi! - klima glavom Pavlo.
Donee i sud da sneg tope za malter. uli su od nekog kao a je ve dvanaest.
- Mora biti da je dvanaest - kae i uhov. - Sunce je ve visoko.
- Ako je visoko, - odazva se kapetan fregate
- onda nije dvanaest nego jedan.
- A to to? - iznenadi se uhov. - Svaki deda zna: sunce najvie o ruku stoji.
- To - dede! - odbrusi kapetan. - Ali otkako je dekret objavljen, sunce je riajvie u jedan.
- iji sad pa dekret?
- Sovjetske vlasti.
Izie kapetan sa nosiljkom, ali uhov ne bi i onako sporio. Zar se i sunce njihovim dekretima potinjava?
Lupnue jo malo, kucnue, i etiri koritanceta sklopie.
- Dobro je, posedimo, ugrejmo se - rekao je Pavlo dvojici zidara. -1 vi, Senjka, posle ruka takoe ete zidati.
Sedite!
Pa sedde uz pe, na miru. I onako se do ruka zidanje ne moe poeti, a malter praviti besmisleno je, zaledie se.
Ugalj se raspalio, sada daje stalnu toplotu. Samo je pored pei osea, a u hali hladnoa kao to je i bila.
Rukavice skidoe i ruke uz pe prinee, sva etvorica.

A obuvene noge nikada blizu vatre ne stavljaj, to treba znati. Ako su cipele, koa e ispucati, a ako su valjenke,
ovlaie se, poi e para, a nita ti toplije nee biti. A gurne li ih blie vatri, zapalie se. I sa rupom e do^prolea
trupkati, druge ne oekuj.
- Lako je Suhovu, - naali se Kilgas - uhov je, brao, jednom nogom ve gotovo kod kue.
- Eno onom bosom - dobaci neko. Nasmejae se. (uhov je skinuo levu nagorelu valjenku i greje obojak). ,
- uhov zavrava rok.
Kilgas je na dvadeset pet godina osuen. Ranije je bilo sreno vreme: svima su, kao pod konac, po deset davali. A
od etrdeset devete dolo je drugo vreme
- svima po dvadeset pet, svejedno za ta. Deset se jo moe preiveti da ne crkne, a dvadeset pet - preivi!
uhovu doe i prijatno to svi na njega prstom pokazuju: eto on zavrava rok, iako sam u to naroito ne veruje.
Eto, one kojima se rok u ratu zavrio, sve su ih do daljega drali, do etrdeset este godine. Kome je osnovni rok
bio tri godine, kod njega je jo pet - vika ispalo. Zakon ti je kao jegulja. Zavrila se desetka, kau ti: evo ti jo
jedna. Ili - u progonstvo.
A ponekad pomisli - dah se presee: rok se ipak zavri, klupe se odmota... Gospode, put pod noge, a?
Samo, da o tome naglas govori stari logora - ne-pristojno je. I, uhov Kilgasu:
- Ti svojih dvadeset pet nfe broj! Da li e leati dvadeset pet ili nee to ti je - sipati vodu reetom. A ja sam ve
odleao punih osam, to je tano.
I tako ivi sa njukom u zemlji i nema vremena da pomisli: kako si ovamo dospeo, kako e izii?
U predmetu uhova pie da lei zbog izdaje otad-bine. I priznao je on da se, eto, predao u zarobljeni-tvo elei
da izda domovinu, a da se iz zarobljenitva vratio zato to je izvravao zadatak nemake obave-tajne slube. A
kakav zadatak, to nije mogao smisliti ni sam uhov, ni islednik. Tako je jednostavno i osta-lo - zadatak ...
uhovljeva raunica bila je prosta: ne potpie li - drvena dolama ti ne gine, potpie li, bar e jo malice
proiveti . Potpisao je.
A evo kako je bilo: u februaru etrdeset druge godine na severozapadnom frontu opkolili su celu njihovu armiju i
iz aviona im nisu bacili nita za dranje, tih aviona nije ni bilo, Dotle je bilo dolo da su strugali kopita crknutih
konja, potapali tu roinu u vodu i jeli. Ni pucati se nije imalo ime. I tako su ih polagako Nemci po umama lovili
i hvatali. I u takvoj jednoj grupi uhov je bio u zarobljenitvu nekoliko dana, na mestu, u umi, a onda su njih
petorica pobegli. I zatim su se po umama i movarama prokradali i udom ka svojima dospeli. Samo, dvojicu je
automatiar na mestu smirio, trei je od rana umro, a dvojica su stigli. Da su bili pametniji, rekli bi da su po
umama lutali i nita im ne bi bilo. A oni otvoreno: mi iz nemakog zarobljenitva. Iz zarobljenitva? Majicu
vam vau! Da su bili petorica, moda bi uporedili izjave i poverovali, a dvojici nikak: dogovorili ste se, gadovi,
ono o bekstvu. Senjka Kljevin je nauo kroz svoju gluvou da se o bekstvu iz zarobljenijva govori i rekao
glasno:
- Ja sam iz zarobljenitva tri puta beao. I triput su me lovili.
Senjka, muenik, uglavnom uti: ne uje ljude
1 u razgovor se ne mea. Zato o njemu malo i naju, jedino da je u Buhenvaldu bio i radio tamo u ilegalnoj
organizaciji, oruje u logor unosio, za ustanak. I kako su ga Nemci za ruke iza lea veali i tapovima tukli.
- Ti si, Vanja, osam godina leao, u kojim logorima? - tera Kilgas inat. - Ti si bio u prinudnom preseljenju, tamo
ste sa enama iveli. Odlei ti osam godina na robiji! Jo hiko nije...
- Sa enama!... Sa balvanima, a ne sa enama... Sa brvnima - znai.
U vatru pei se uhov zagledao i seao se sedam godina na Severu... I kako je tri godine vukao trupce i lipere. I
istog ovakvog razigranog plamena vatre, na sei, ali ne na dnevnoj nego na nonoj. Koman-dant je bio uveo
ovakav zakon: brigada koja ne ispuni dnevni zadatak ostaje preko noi u umi.
I tamo negde posle ponoi do logora se dovue, a ujutru - opet u umu.
- Ne, brao... Ipak, ovde je mirnije - proaputao je on. - Ovde je uinak zakon. Ispunio, ne ispunio - teraj u logor. I
garantija za sto grama vie. Ovde se moe iveti. Specijalni, nek bude specijalni, zar bro-jevi smetaju? Oni nisu
teki, brojevi..:
- Mirnije! - sike Fetjukov (blii se prekid rada i svi su se uz pe priunjali). - Ljude u posteljama kolju! A ti mirnije!
- Ne ljude, nego cinkaroe! - Pavlo podie prst, preti Fetjukovu. .
I odista, neto se novo u logoru pojavilo. Dva poznata cinkaroa su u postelji priklali, posle ustajanja. I, uz to,
nevinog argata, pogreili mesto, ta li? A jedan cinkaro je sam pobegao u komandu, u zatvor, tamo su ga u
kamenoj robijanici sakrili. Cudno... To se na mestima prinudnog preseljenja nije dogaalo. Pa ni ovde...
Odjednom zagude sirena. Ona nije odmah zagudela punom snagom, ve isprva promuklo, kao da grlo proiuje.
Podne! Prekid za ruak!
Eh, zakasnismo. Davno je trebalo otii u menzu, zauzeti red. Na objektu je jedanaest brigada, a u menzu vie bd
dve ne staje.
Brigadira jo nema. Pavlo nas brzo osmotri i odlui:
- uhov i Gopik - sa mnom! Kilgase, im poaljem Gopika do vas, trk sa brigadom!
Njihova mesta oko pei odmah zaposedoe, opkolie je, nju kao enu svi srljaju da prigrle.

- Hajde, gotovo - viu momci! - Pripaljuj!

I jedan u drugog gleda: ko li e pripaliti? A da pripali - neko: il' duvana nema, i li ga kriju, ne ele da pokau.
Izioe s Pavlom. A Gopik pozadi kao zei skakue.
- Otoplilo je - odmah je primetio Suhov. - JVIinus osamnaest, nije hladnije. Bie dobro za zidanje.
Pogledali su blokove od ljake, momci su ve mnoge na odmorite gore izbacili, a i na sprat, na mesto rada.
I sunce je Suhov mirkajui proverio, zbog kapeta-novog dekreta.
Na otvorenom, gde vetru nita ne smeta, ipak duva, tipa. Pamti, januar je!
Kuhinja na radilitu to je uderica, sklepana od tesanih dasaka oko pei i zaralim limom obloena da se rupe
zapue. Iznutra, uderica je podeljena pre-gradom na dvoje, na kuhinju i menzu. Podjednako, kao to ni kuhinja
nije patosana, riije ni menza. Kako su zemlju nabili nogama, tako su i ostale dombe i jame. A cela kuhinja je:
etvrtasta pe i u nju uzidan kazan.
U kuhinji majstoriu dvojica: kuvar i higijeniar. Ujutru, kad se logor naputa, kuvar u velikoj logor-skoj kuhinji
sleduje prekrupu. Na glavu, verovatno, pedeset grama, na brigadu - kilo, za celo gradilite
- malo manje od puda.1 Sam kuvar vreu sa prekru-pom ne nosi tri kilometra, utrapi je nekome. Bolje je dati
porciju vie na raun argata nego da mu lea pucaju. Doneti vodu, drva, pe loiti, to takoe kuvar ne radi, opet
argati i oni to se priljame: i njima dati tuu porciju nije teta. Da bi sejelo ne izlazei iz menze moraju se i
porcije iz logora nositi (ostavi li je na gradilitu, nou e slobodni dii). Nose ih pedese-tak, ne vie, a ovde ih
peru i obru to bre (nosau porcija - takoe porcija vise). Da se pofcije iz menze ne bi iznosile, postavljaju
jednoga na vratima - da porcije ne proputa. Ali, kako god on pazio, ipak ih iznose, zapriaju ga ili mu oi zamau,
ta li? Onda treba i za celo gradilite jednog sakupljaa odrediti: prljave porcije da skuplja i nazad ih u kuhinju
vue. I njemu porciju. I onome porciju.
Sam kuvar evo ta radi: prekrupu i so u kotao sipa i mast deli - u kazan i sebi (dobra mast do argata ne dolazi, loa
jesva u kazanu. Zato logorai vie vole da iz magacina lpu mast daju). I jo: mea kau kad se dokuvava. A
higijeniar ni toliko ne radi: sedi -gleda. Kad j'e, kaa gotova,, odmah higijeniaru: jedi
- nasiti se! A i sam se nasiti. A onda i eurni brigadir doe, smenjuju se svakoga dana, da proba, kao da proveri:
mOgu li se takvom kaom argati hraniti. Deufnom brigadiru - duplu porciju.
Uto - i sirena. Brigadiri dolaze i staju u red i kuvar im kroz uber izdaje porcije, a u njima dno pokriveno kaicom
i koliko je tamb tvoje prekrupe - ni da pita ni da proveri i, jao tebi!, zine li.
Fijue nad glavom stepski vetar, leti - suni, zimi
- ledeni. Od vajkada u ovoj stepi nita nije raslo,a meu etiri bodljikave ice pogotovo. Hleb raste jedino u pekari,
ovas klasa - u magacinu. I makar ovde lea na ra'du slomio, makar na zemlju legao, iz nje vie nee izvui, nit'
e'dobiti vie nego to ti komandant odredi. A i to ne dobije - zbog kuvara, priipetlji, protuva. I ovde kradu, u
logoru kradu, a i pre toga, u magacinu, kradu. A svi ti to kradu uskijom ne zapinju. A ti zapinji i uzmi to daju. I
odlazi od ubera.
Krupna riba sitnu guta.
Uoe Pavlo, uhov i Gopik u menzu, a u njoj nabijeno - od lea ne vidi ni kuse stolove ni klupe. Po neko sedei
jede, ali uglavnom stojei. Osamdeset druga brigada, to je jame kopala bez grejanja pola dana, ona je prva mesia
odmah posle sirene zauzela. Sad i posle jela ne odlaze, gde da se ogreju? Psuju ih ostali, a njima - poJeima ili po
zidu - sve je bolje nego na mrazu.
Probie se Pavlo i uhov laktovima. Dobro su' stigli: jedna brigada prima i svega jedna je u redu, takoe
pomonici brigadira kraj ubera stoje. Ostali e, znai, iza nas biti.
- Porcije, porcije! - vie kuvar kroz uber i ve mu ih odovud ukaju i uhov takoe sakuplja i dodaje - ne da bi
dobio vie kae, nego da bi bre bilo.
A tamo za pregradom, neki peru porcije, takoe za kau. , Onaj pomonik brigadira to je ispred Pavla poe primati, a Pavlo preko glava viknu:
- Gopik!
- Ja! - u se od vrata. Glasi mu tanuan kao u jareta.
- Zovi brigadu! Otra.
Glavno je - kaa je danas dobra, najbolja kaa, ovsena. Ne biva esto. ee je magara ili gerla, po dvaput
dnevno. A u ovsenoj zasiuje ono to se raskuva od zrna, to je i dragoceno.
Koliko li je puta u ivotu uhov konje zobio,a nikad mu na pamet nije palo a e od sveg srca prieljkivati pregrt
toga ovsa!
Porcije, porcije! - viu kroz uber.
Sto etvrta dolazi na red. Prednji brigadir dobio je u svoju porciju duplo, brigadirsko sledovanje i otisnuo se od
ubera.
Takoe na rauh argata i niko se ne buni. Svakom brigadiru tako daju, a on - ili sam jede ili pomoniku daje,
Tjurin Pavlu daje.
Suhov sad ima samo jedaa posao: utisnuo se do stola, dvojicu zevala je riajurio, jednog argata je lepo zamolio,
oistio je deo stola za dvanaest porcija, ako se jedna uz drugu priljube, na njih e drugi sprat od est i jo ozgo dve.
Sa treba od Pavla porcije prihva-titi, ponavljati broj i etvore otvoriti da neko tu porciju sa, stola ne smakhe. I da

nekp laktom ne gurne i obori. A tu pored, izvlae se sa klupe, uvlae, jedu. Treba dobro paziti: jedu li iz svoje
porcije, ili u nau srljaju?
- Dve, etiri, est!broji kuvar iza ubera. On odjednom po dve dvema rukama prua. Tako mu je
. lake, sa jednom se moe prebrojati.
- Dve, etiri, es'! - tiho ponavlja Pavlo u uber. I odmah po dve porcije predaje uhovu, a uhbv ih na sto rea.
uhov na glas nita ne ponavlja, ali broji paljivije od njih.
- Osam, deset!
to li Gopik ne dovodi brigadu?
- Dvariaest,, etrnaest! - tee brojanje...
Ponestade porcija u kuhinji. Pored Pavlove glave i ramena vidi uhov: kuvarove ruke stavile su dve porcije na
uber i, drei ih, zastale su, kao razmilja-jui. Mora da se okrenuo i grdi sudopere. A uz to mu kroz uber jo
gomilu praznih porcija ukaju. On je sa one dve porcije ruke sklonio i gomiiu praznih nazad dodaje.
uhov napusti gomilu svojih porcija za stolom, nogu preko klupe prebaci, obe porcije povue i, kao da se ne
obraa kuvaru nego Pavlu, ponovi ne ba glasno:
- etrnaest!
.
- Stoj! Kud si zapeo? - urla kuvar.
- Na je, na - umiruje Pavlo.
- Neka je i va, al' raun neka ne brka!
'- etrnaes'! - slee ramenima Pavlo. On kao po-monik brigadira ne bi smakao porcije, treba autori-tet odrati, ali
je za uhovom ponovio, moi e na njega svaliti..
- Ja sam etrnaest ve rekao! - urla kuvar.
- Pa ta ako si rekao, nisi ih dao, rukama si drao! - dreknu uhov.
- 'Ajde broj, ne veruje! Eno ih sve su na stolu! uhov je vikao kuvaru, ali je ve uspeo da opazi
dva Estonca koji su se probijali ka njemu i tutnuo im dve porcije onako u hodu, I jo je uspeo da se vrati do stola,
da jednim migom proveri da je sve na mestu, susedi nisu uspeli nita da smaknu, a mogli su slobodno.
U uberti se u svoj veliini pojavila kuvarova crve-na njuka.
- Gde su porcije? - upjta 'on strogo.
- Evo, izvoli! - viknu uhov. Odmakni de se ti, siti prijatelju, ne zaklanjaj! - gurnu on nekog. - Evo, dve! - pridie
on dve porcije s gornjeg sprata. - I evo tri reda po etiri, pod konac, broj!
- A brigade nema? - s nevericom je gledao kuvar naj mali prostor koji mu se otvarao kroz uber, zbog toga i uzan
da k njemu ne vire iz menze i gledaju koliko je tamo u kazanu ostalo.
- Ne, nema jo brigade, - zaklima glavom Pavlo.
- Kog vraga onda porcije zauzimate kad brigade nema? - razjari se kuvar.
- Evo, evo brigade! - viknu uhov.
I svi su uli galamu kapetana fregate s vrata, kao sa kapetanskog mosta:
- ta ste se nabili? Pojede i - napolje! Pusti druge!
Kuvar je jo malo gunao, ispjavio se i opet su se u uberu pojavile njegove ruke.
- esnaest! Osamnaest!...
I, nalivi poslednju, duplu: _ 1
- Dvadeset tri! Gotovo! Sledea! .
lanovi brigade poeli su se probijati, a Pavlo im je pruao porcije, ponekom i preko glava onjh to su sedeli, za
drugi sto.
Na svaku klupu leti bi selo po pet ljudi, ali kako su sada svi bili natrontani, jedva su se smetala po etvorica, pa i
tako im je bilo nezgodno da barataju kaikama. - ^
Raunajui da e od dve dignute porcije bar jedna biti njegova, uhov se brzo prihvatio sopstvene. On je desno
koleno primakao stomaku, iz sare valjenke izvukao je kaiku Ust-Ima, 1944, skinuo kapu i stegao je pod levu
miku i kaikom dohvatio kau s kraja.
Ovaj trenutak trebalo je sada sav posvetiti jelu i tanak sloj ove kae kupiti s dna, paljivo u usta stavljati i u ustima
jezikom prebacivati. Ali je trebaio pouriti da bi Pavlo video da je on ve avrio i ponu-dio mu dfugu kau. A
Fetjukov je, koji je zajedno sa Estoncifna stigao i sve opazio - kako su dve kae di'gnute - stao pfema Pavlu i jeo
tojei, pbgledajui na etiri brigadne porcije koje nisu rasporeene. On je time hteo da pokae Pavlu da bi i njemu
trebalo dati, ako ne porciju, a ono bar polovinu.
A crnpurasti mladi Pavlo mirno je jeo duplu porci-ju i po njegovom se licu nije moglo pogoditi vidi li on ko je kraj
njega i pamti li da ima dve porcije vie.
Suhov je pbjeo .kau. Zbog toga to je eludac pripremio na dve porcije, on od jedne nije bio sit, kao to je obino
bivao od ovsene kae. uhov se maio unutranjeg depa, iz bele krpice je dohvatio svoj nezamrznuti okruglast
komadi gornje kore i poeo njome briljivo da otire sve ostatke razmazane kae sa dna i kosih bokova porcije.
Pokupivi, on je lizao kau sa korice jezjkom i opet je koricom brisao. Najzad je porcija bila ista kao oprana,
moda samo malo tamnija. On je preko ramena porciju dao sakupljau i ostao sedei sa skinutom kapom. Mada je
pofcije digao uhov, gazda im je pomonik brigadira.,

Pavlo se jo malo zadrao, dok je takoe zavrio svoju porciju, ali je nije oblizao ve samo kaiku, sklonio je i
prekrstio se. I tada je ovla dodirnuo bilo je tesno da se pomere - dve porcije od etiri, kao dajui ih time uhovu.
- Ivane Denisoviu, jednu za sebe uzmite, a drugu ete Cezaru dati.
uhov se seao da jednu porciju treba Cezaru odneti u kancelariju (Cezar se nikad nije poniavao da sam ide u
menzu ni ovde ni u logoru), seao se toga, ali kada je Pavlo dodirnuo odjednom dve porci-je, uhovljevo srce je
zamrlo: nije li obe porcije vika Pavlo njemu davao? Ali je srce odmah opet svojim hodom krenulo.
On se prihvatio svog zakonitog plena i poeo da jede razlono, ne oseajui kako su ga u lea gurale nove brigade.
Bilo mu je jedino krivo ako drugu kau daju Fetjukovu. Fetjukov je uvek bio spreman da bude zver, ali hrabrosti
da digne nije imao.
.... A kraj njih je za stolom sedeo kapetan fregate Bujnovski. On je ve odavno zavrio svoju kau i nije znao da
brigada ima viak, nije se ogledao koliko je porcija ostalo kod pomonika brigadira. On se prosto opustio,
razgrejao se i nije imao snage da ide na mraz ili u hladnu halu u kojoj se nije moglo ogrejati. On je sada isto onako
neopravdario zauzimao mesto ovde i smetao novodolim brigadama kao i oni koje je pre pet minuta izgonio
svojim metalnim glasom. On je od nedavno bio u logoru, na zajednikom radu. Ovi trenuci, kao ovo sad, biji su
(on to nije znao) naroito vani trenuci za njega, oni su ga pretvarali od autori-tativnog pomorskog oficira
naviklog da gromko ko-manduje u malo pokretljivog logoraa koji sve mora zapaati, koji samo tom
nepokretljivou i moe savladati odbrojanih mu dvadeset pet godina robije.
Na njega su ve vikali i u lea ga gurali da oslobodi mesto.Pavlo ree:
- Kapetane, ej, kapetane! Bujnovski se tre, kao budei se i osvrte se. Pavlo mu prui kau, ne pitajui ga eli li.
Obrve Bujnovskog podigoe se, a njegove oi pogledae u kau kao u udo nevieno.
- Uzmite, uzmite! - umirivao ga je Pavlo i, uzevi poslednju porciju za brigadira, otiao je.
... Osmeh krivca pokrenue ispucale usne kapeta-na koji je i Evropu oplovio i velikim severnim putem proao. I on
se nae, srean, nad nepunom kutlaom v itke ovsene kae, sasvimposne, nad ovsom i vodom.
...Fetjukov zlobno pogleda uhova i kapetana i ode.
A uhovu je izgledalo pravilno to su kapetanu dali. Doi e vreme i kapetan e se nauiti iveti, ali zasad ne ume.
uhov je gajio jo malu nadu: nee li mu Cezar dati svoju kau. Ali ne bi trebalo da da, poto paket nije dobio ve
dve nedelje.
Posle druge kae, takoe otrevi dno i strane porci-je koricom hleba i takoe olizavi svaki put, uhov na kraju
pojede i samu koricu. Posle toga, on uze ohla-enu Cezarovu kau i poe.
- U kancelariju! - odgurnu on deurnog nai vrati-ma koji ga nije hteo propustiti s porcijom.
Kancelarija je bila izba od brvana blizu straare. Dim je, kao i ujutru, samo kuljao iz rijenog odaka. Loio je
deurni, on je i potrkua, radrii dani mu se za to piu. A iverje i svakakve drvene otpatke za kance-lariju ne ale. .
Zakripa uhov vratima predvorja, zatim jo jed-nim, oivienim kuinom i, u oblaku smrznute pare, ue i brzo za
sobom priklopi vrata (urei, da ne dreknu na njega: Ej, ti, eprtljo, zatvori vrata!).
U kancelariji mu se uini da je vruina kao u par-nom kupatilu. Kroz prozore na kojima se led istopio sunce se
igralo ne onako zlo kao tamo, na vrhu termocentrale, nego veselo. I u zracima se razilazio irok dim od Cezarove
lule, kao tamjan u crkvi. A peica se skroz crvenela, tako su je usijali, idoli. I sulundari su crveni.
U takvoj toploti satrib prisedni na trehutak - i za-spae na mestu.
Kancelarija ima dve sobe. Vrata od druge, predradnike, odkrinuta su i otud grmi glas predradnika:
- Imamo viak rashoda fonda plata i viak rashoda graevinskog materijala. Skupocene daske, da i ne govorim o
montanim elementimha, logorai vam cepaju kao drva i sagorevaju za grejanje, a vi nita ne vidite. A cement su
pred magacinom logorai pre neki dan rastovarivali po jakom vetru i jo nosiljkama nosili deset metara, tako da je
na svom prostoru oko magacina cement do lanaka i radnici hodaju - ne crni nego sivi. Koliki su to gubici?!
Znai savetovanje je kod predradnika. Mora biti s desetarima. (
Kraj ulaza, u uglu, sedi na stolici deurni i dfema. Malo dalje - kuropatenko, BE-219, motka kriva, iskrljetio se
kroz prozor i gleda i sad, 'ne diu li njegove montaue kue; Ter-papir ti je promakao, ikice.
Dva knjigovoe, takoe logorai, razgrevaju hleb na pei. Da ne bi goreo, izmajstorisali su nekakvu mreu od
ice.
Cezar pui lulu, izvalivsi se kraj svog stola. Suhovu je leima okrenut, ne vidi ga.
A prema njemu sedi HA-123, presuda dvadeset godina, na robiju sudski osuen, ilav starac. Jede kau.
- Ne, bratac, - hekako meko, popustljivo, govori Cezar - objektivnost zahteva da se prina da je Ajzentajn
genijalan. Ivan Grozni, zar to nije geni-jalno? Igra oprinika s maskama! Scena u crkvi!
- KreveljenjeJ - ljuti se, zadravi; kaiku pred ustima, HA-123. - Toliko je umetnosti da to vie i nije umetnost,
Biber i mak umesto hleba nasunog! A zatim, najgnusnija politika ideja: opravdavanje line tiranije. Ismevanje
uspomene triju generacija ruske inteligencije! (Jede kau bezoseajnim ustima, nita mu ona ne koristi.)
- Ali kakav bi drugi tretman dozvolili?...
- A-ha, tu smo dozvolili! Onda ne govorite o geni-jalnostk Recite da je ulizica, pseu zapovest je izvra-vao. Geniji
he podeavaju tretman po ukusu tirana!
- Hm, hm - kaljuca Suhov, usteui se da prekine uevan razgovor. A ni da stoji ovde nema zbog ega.

Cezar se okrete, prui ruku za kau, a uhova i ne pogleda, kao da je kaa sama dola kroz vazduh, i - nastavi
svoje:
- Sluajte, umetnost - to nije ta, nego kako. HA-123 podskoi i poe da lupa dlanom po stolu:
- Nek ide u avolsku mater vae kako, ako ono u meni ne budi plemenita oseanja!
uhov je, poto je dao kau postojao taman koliko je red. On je ekao nee li ga Cezar poastiti duva-nom. Ali^se
Cezar uopte nije seao da je on tu, za leima.
I uhov je, okrenuvi se, tiho otiao.
Napolju i.nije tako hladno. Zidanje e ii kao po loju.
Iao je uhov stazicom i ugledao u snegu komadi eline testerice, odlomljeno pare. Mada mii nika-kav posao
takav komad nije inio, ipak - nudu svoju unapred ne moe znati. Uzeo ga je i strpao u dep akira. Da ga
sakrije u termocentrali. U tedie - jo i vie...
Doayi ii termocentraluv on je pre svega uzeo sakrivenu mistriju i unuo je za pojas od kanapa. Zatim je poao u
halu.
Tamo mu je, posle sunca, izgledalo sasvim mrano i - ne toplije nego napolju. Nekako vlanije.
Svi su se sabili oko okrugle peice koju je uhov postavio i oko one druge na kojoj se pesak greje putajui paru.
Za koga mesta nije bilo, sedi na ivici sanduka za malter. Brigadir sedi kraj same pei i jede kau. Pavlo mu je kau
na pei podgrejao.
Suu meu momcima. Razveselili su se. I Ivanu Denisoviu takoe kau: brigadir je dobro procente uredio. Doao
je veseo.
Gde je on tamo posao naao i kakav, to je njegove, brigadirske pameti stvar. ta su danas za pola dana uradili?
Nita. Postavljanje pei se ne plaa i grejanje se ne plaa: to su za sebe radili, ne za proizvodnju. A u izvetaju
rieto treba napisati. Moda e Cezar brigadiru u izvetaju neto dokititi, brigadir ga potu-je, a ne bi dabe.
Dobro uredio - to znai da e sada pet dana sledovanje biti dobro. Moda ne pet, nego, recimo, etiri: od pet
dana komanda jedan zabuava, ceo logor izravna u spiskovima, i najbolje i najgore. Kao - niko se ne moe
uvrediti, svirria podjednako, a te-de na naem trbuhu. Nek' bue, zatvoreniki eludac sve trpi: danas emo
nekako, a sutra emo se najesti. S takvom matom lee da spava logor na dan izvetaja.
A kad pomisli: pet dana radimo, a etiri jedemo.
Ne galami brigada. Ko ima - polagako pui. Sabili se u polumraku i u vatru gledaju. Kao velika porodi-ca. Ona i
jeste porodica, brigada. Sluaju kako briga-dir dvojici-trojici kraj pei pria. On rei uprazno ne baca, ako je ve
poeo da pria, znai, dobro je raspoloen.
I on nije nauio da jede s kapom, Andrej Prokot-ji. Bez kape mu glava ve izgleda stara. Kratko oiana, kao i
kod svih, a pri vatri od pei vidi se koliko je sedih rasejano u njegovim sivim kosama.
- . . . Ja sam i pred komandantom bataljona drh-tao, kad ono - komandant puka! Crvenoarme|ac Tjurin, javlja pTo
vaoj zapovesti... Ispod narogue-nih obrva kae: Ime kako ti je, ime oca? Kaem. Godina roenja? Kaem.
Meni je tada, tridesete godine, dvadeset dve bilo, teletu. Pa, kako slui, Tjurine? - Sluzim radnom narodu!
Kad se on razbesne, pa obema rukama po stolu - dum! - Slui radnorn narodu, a ko si ti, podlae?! A ja se
iznutra sledih!... Opet, kaem: Mitraljezac-niandija. Odlina borbena i politi... - Kakav niandija, gade?!
Otac ti je kulak. Evo iz Kamenja je akt stigao! Otac ti je kulak, a ti si se sakrio, dve godine te trae! Ja - pobledeo,
utim. Godinu dana kui nisam pisao, da trag sakrijem. Da 1' su tamo ivi nisam znao, ni-oni za mene. Gde ti je
savest?, urla, etiri irita igraju, obmanjuje radniko-seljaku vlast?! Mislio sam, jo e me izmlatiti. Ali nije.
Potpisao je naredbui kroz est asova - najuriti! Mesec novembar. Zimsku uniformu mi smakli, izdali letnju, ve
su je dvojica nosili, kratko injele. Ja, mamla, nisam znao da nisam morao da predajem, da sam mogao poslati.
I strano cedulje u ruke: Otputen iz redova... kao sin kulaka! Kuda da se denem. sa njom? Vozom mi treba
etiri dana, a objavu za voz mi nisu dali, sledovanje - ni za jedan jedini dan, Nahranili su me poslednji put i najurili
iz kasarne.
... Uzgred, trideset osme u progOnstvu, u Kotlasu, sreo sam svoga biveg komandira voda, i njemu su deset
prilepili. Od njega sam'saznao: i onaj komandant puka i komesar - obojica. su streljani trideset sedme. Tada je bilo
- i proleteri i kulaci, imali savest - nemali... Prekrstio sam se, mislim: Ima te, tvore, na nebu. Dugo eka, ali
gadno udara.
Posle dve porcije kae uhovu je samo jedno u glavi: zapaliti! I, raunajui da e od Letonca iz sedme barake
kupiti dve ae krde i vratiti dug, uhov tiho ree Estoncu-ribaru; ,
- uje, Ejno, pozajmi mi da zavijem, do sutra. Ja neu prevariti.
Ejno pogleda uhova pravo u oi, zatim, ne urei, prenese pogled na pobratima. Kod njih je sve napola, ni trunku
duvana jedan od njih nee sam potroiti. Neto jedan drugome promukae i Ejno izvue duvankesu izvezenu
crvenim koncem.
Iz nje izvadi meu dva prsta kiipovnog duvana i stavi ga na dlan uhovu, oceni i dodade jo malo. Taman da se
jednom zavije, ne vie.
A novinu uhov ima. Otkide, zavi, uze iku koja se otkotrljala brigadiru meu noge, pa - potee li
potee! - da mu se zavrtelo u celom telu i kao da mu je mamurluk neki udario u noge i glavu.

Samo to je zapalio, a preko cele hale u njega su planule zelene oi: Fetjukov. Moda bi se i smilovao i dao mu,
akalu, ali je on danas ve icario, uhov je video. Bolje je ostaviti Senjki Kljevinu. Gn ak ne uje ni ta brigadir
tamo pria, sedi, nesrenik, pored vatre oborivi glavu u stranu.
Brigadirovo roavo lice osvetljeno je iz pei. On pria bez tuge, kao da nije o sebi samome:
- Ono prnja to je bilo utrapio sam preprodavcu u etvrt cene. Kupio sam ispod ruke dva hleba, ve su bile uveliko
uvedene karte za snabdevanje. Mislio sam da st prebacim teretnjakom, ali su i zato bili surovi propisi objavljeni. A
karte, ko pamti, ni za pare nisi mogao kupiti, a kamoli bez njih, samo sa ; objavama i putnim nalozima. Na peron
takoe nisu putali: na ulazu milicija*, sa obe strane stanice na putu drede straari. Hladno sunce zalazi, bare se
mrznu - gde da zanoim?... Uspuem se uz gladak kameni zid, preskoim sa veknama i - u peronski nunik.
Postajao sam tamo, niko me ne juri. Izaem kao putnik, vojnik. A na peronu ba stoji Vladivo-stok-Moskva. Za
vruu vodu - guva, jedno rugo pp glavi loncima. Obilazi okolo devojka u plavoj bluzici sa ajnikom od dva litra,
ali ne sme da prie kazanu. Noice joj fine, oparie i-li priepiti. Dr'!^, kaemjoj, moje vekne, sad u ja vruu
vodu!. Dok sam nasuo, a voz polazi. Ona dri moje vekne, plae, ne zna ta e s njima i ajnik bi rado ostavila.
Tri, viem, tri, stii u te! Ona napred, ja za njom. Sustignem je, jednom je rukom podiem, a voz - sve
bre! Te i ja skoim na stepenik. Kondukter me nije mlatnuo po prstima niti u grudi gurao: drugi bori su bili u
vagonu, on me je s njima pobrkao.
uhov je gurnuo Senjku pod rebra: na, dopui, veselnie! Dao mu je sa svojom drvenom mutiklom, nek' sisa, ta
tu ima. A Senjka, udan kao glumac: jednu ruku na.srce stavi i klanja se glavom. ta e, gluv...
Pria brigadir:
- est ih je devojaka, u zatvorenom kupeu putovalo, lenjingradske studentkinje, s prakse. Na stoiu - akonije,
mantili se na kukama ljukaju, koferi u navlakama. Prolaze mimo ivota, semafori zeleni... Popriali smo, poalili
se, aj zajedno popili. A vi, pitaju, iz kog ste vagona? Uzdahnuo sam i priznao: ja sam, devojke, iz takvog vagona
da ete vi iveti, a meni je ostalo da crknem...
U hali je tiho. Pe gori.
- Ah, iju, savetuju se... Ipak su me sakrile kaputima na gornjem leaju. Do Novosibirska su me skrivale i dovezle...
Uzgred, jednoj od njih sam se kasnije, na Peori, oduio: ona je trideset pete, zbog Kirova bila poslata, u najderaj
sam je ubacio.
- Moda da krenemo s malterom? - Pavlo apatom brigadira upita.
Ne u brigadir.
- Kui sam nou stigao, preko bata, nou am i otiao. Malog brata sam uzeo i poveo u toplije krajeve, u Trunze.
Nisam imao ime da hranim ni njega ni sebe, U Frunzeii su asfalt topili u kazanu, a okolo sedi manguparija. Ja
sednem sa njima. Sluajte, gospodo bez gaa, uzmite mi brata na obuku, nauite ga da ivi. Uzee ga ... ao mi
je to i sam nisam u lopove poao...
- I nikad vie brata nisfe sreli - upita kapetan fregate.
Tjurin zevnu.
- Ne, nikada ga nisam sretao. - Jo jednom zevnu. Ree: - Ne tugujte, momci| Snai emo se i na termocentrali. Ko
je za malter - poinji, ne ekaj sirenu! >
Eto, to je brigada. Komandant i u radno vreme ne bi argata pokrenuo, a brigadir je i za vreme odmora rekao raditi, znai, radi! Zato to on hrani, brigadire. I uzalud nee terati.
Ako mialter pone meati posle sirene, zidari - da stoje?
- Uzdahnu uhov i ustade.
- Odoh da seem led.
Uze sekire za led i metlicu, a za zidanje - zidarski eki, letvu, kariap i visak.^ \ .
Kileas, rumen, pogleda Suhova i napravi gnmasu - ta ispred brigadira istrava? Ali Kilgas ne mora militi kako
brigadu prehraniti: njemu je, eelavku svejedno, dvesta grama hleba, pa i manje, on ce i od paketa preiveti. . v .
Pa ipak ustade, razume. Ne moe zadrzavati bngadu. . . . . .
- Priekaj, Vanja, idem 1 ja! - vice. ; v Tako, tako, bucmasti. Kad bi za sebe radio jos bi
ranije ustao.
(A uhov je jo i zbog toga pourio da visak pre Kilgasa doepa, viak su samo jedan doneh IZ magaciria.) >
Pavlo pita brigadira:
- 'Oe li trojica zidati? Da postavimo jos jednog' Dal e maltera biti dosta?
Brigadir se namrtio, razmilja.
- Ja u biti etvrti, Pavlo. A ti ovde - malter! Sanduk je veliki, postavi est ljudi, pa iz jedne poloi-ne gotov malter
nek' nose, a u drugoj nov,mesaju. Da ne zapne ni za trenutak!
_ 'op' - skoi Pavlo, momak mlad, krv svea, logori ga jo nisu naeli,.utipcima ukrajinskim ishranjen - Ako ete
vi zidati, ja u malter praviti: Videemo ko e koga! Gde je ovde najvea lopata!
Eto, to je brigada! Pucao je Pavlo iz ume, na gradie napadao, ne bi on ovde lea savijao. Ali za brigadira - to je
drugo.

Popee se uhov i Kilgas, uju - i Senjka pozadi po skelama kripi. Setio se onako gluv.
Na spratu je samo zapoeto zidanje: tri reda uoko-lo, retko gde vie. Najzgodnije je zidanje ba ovo - od kolena do
grudi, bez skela.
A skele koje su ranije ovde bile i podnoja, sve su ih logorai razvukli: na druge graevine odneh ili pogoreli,
samo da tuim brigadama ne ostane. Sada,domainski, ve sutra, treba skele sklepati, inae cemo zaglaviti.
Daleko se vidi odozgo, sa termoelektrane: i ceo krug unaokolo, zasut snegom i pust (posakrivali se logorasi, greju
se do sirene), i crne kule, i zailjeni stubovi sto bodljikavu icu dre. Bodljikava ica se vidi gde je suncem
ogrejana, a s druge strane - ne bunce jarko sija, ne moe oko otvoriti .Nedaleko se vidi i parni kotao sa
generatorom. Dimi, nebo se zaailo. I zabrektao je teko On je uvek tako bolesno promukao pre nego to e
sirena. bto, zagudeo je! Nismo mnogo pourili.
- Ej, stahanovac, bre s viskom! - Kilgas podbada -A ti pogledaj koliko je leda na tvom zidu! Hoe h do mraka led
sasei? Da ne stavi mistriju dabe odozgo? - podsmehnu mu se uhov.
Hteli su da stanu kraj onih zidova koje su jutros odabrali, a brigadir odozdo vie:
- Ej,momci Da malter ne mrzne u sanducima po dvojica emo! Suhove, ti za svoj zid uzmi Kljevina, a ja cu sa
Kilgasom. Zasad neka mi Gopik oisti zid kod Kilgasa.
Suhov i Kilgas se poglednue. Tano. Tako je zgodnije. I prihvatie se sekira.
I nije vie uhov video ni vidik uokolo, gde je sunce bljetalo na snegu, ni kako su se po krugu razmileh argati
posle grejanja - ko jame da dubi odjutros nezavrene, ko armaturu da postavlja, ko krov da nameta na
radionicama. uhov je video samo svoj zid - od sastavka levd, gde je ve nazidano stepenasto do iznad pojasa, do
ugla desno gde se njegov zid sastajao sa Kilgasovim. On je pokazao Senjki gde e led skidati i sam ga je usrdno
sekao, cas usicama as seivom, tako da su komadi odletali na sve strane, po njuci takoe, otaljavao je taj posao,
zivo ne mislei na njega. A misao i oi izuavali su sam zid ispod leda, spoljni fasadni zid termocentrale od dva
bloka od ljake. Ranije, na tom mestu je zidao njemu nepoznat zidar, ne shvatajui ili murdarei, i uhov se sad
navikavao na zid kao na svoj roeni. Evo.ovde je ulegnue. Nee se moi izravnati za jedari red, trebae tri, svaki
put stavljajui deblji sloj maltera. Ovde se opet zid napolje ispupio, to se moe ispraviti u dva reda. I podelio je
zid nevidljivom belegom - dokle e sam zidati, poevi od levog stepenastog spoja, a odakle e Senjka, na desno
do Kilgasa. Tamo na uglu, raunao je, Kilgas nee izdrati, malo e Senjki pomoi pa e mu biti lake. A dok se
oni na uglu budu motali uhov e ovde isterati vie od pola zida, da na par ne zaostane. I odmerio je gde koliko
blokova od ljake treba uidati. I samo to su nosai blokova poeli da stiu gore, on je Aljoku upregao:
- Meni donosi, ovde stavljaj! I ovde! Senjka je zavravao ienje leda, a Suhov je ve
dohvatio .metlu, dvema rukama je uhvatio i, napred-nazad, napred-nazad, poce njome zid trljati, istei gornji red
blokova od ljake, posebno na njihovim sastavci^ma, ako ne sasvim, ono ostavljajui tanak
sloj.
Popeo se i brigadir i dok se Suhov jo s metlom muvao, brigadir namesti letvu u uglii. A na drugim krajevima kod
uhova i Kilgasa, ona je ve davno privrena.
- Hej! - vie Pavlo odozdo. - Ima li ive due gore? Primajte malter!
uhov se uurbao: kanap nije jo zategnut! Uspalio se. Ovako je odluio: zategnue ga ne za jedan red, ne ni za
dva, nego za tri, s rezervom. A da bi Senjki bilo lake, uzee od njega deo spoljanjeg reda, a malo od unutranjeg
e mu ustupiti.
Nateui kanap objasnio je Senjki i reima i znakovima gde da zida. Gluvi je shvatio. Ugrizavi usne, iskosivi
pogled klima glavom prema brigadirovom zidu - hoemo li ih potpraiti? Neemo zaostati! Smeje se.
A po skelama ve i malter nose. Malter e etiri para nositi. Brigadir je odluio da kraj zidara nikakve sanduke za
malter ne stavlja - malter e se od presipanja samo zamrzavati. Nego pravo kako donesu nosiljku, dva zidara neka
ga iz nje uzimaju i zidaju. Za to vreme e nosai, da se nepotrebno ne bi smrzavali na vetrometini, donositi
blokove od ljake? Kako isprazne njihovu nosiljku, odozdo, bez preki-da, dolaze drugi, a pvi - kotrljaj dole. Tamo
nosiljku od zamrznutog maltera raskravi kraj pei, a i sebe, koliko bude vremena!
v Donose dve nosiljke odjednom,za Kilgasov zid i za Suhovljev. Malter se pui na mrazu, dim se die ali toplote u
njemu nema. Pljusne ga mistrijom na zid i zamaje se - a on se smrznuo. I mora ga onda lupati ekiem;
mistrijom ga nee skinuti. A i blok od ljake ako postavi samo malo iskosa - i on se zamr-znuo onako iskoen.
Moe ga samo uicania sekire odvaliti i onda malter obijati.
Ali uhov ne grei. Blokovi od ljake nisu svi isti. Nekome je ugao odvaljen, neki je prignjavljen, neki malo iri.
Suhov to odrriah vidi kojom stranom taj blok hoe da nalegne i mesto na zidu vidi koje taj blok od ljake oekuje.
Zahvata mistrijom malter to se pui, baca ga na mesto.i pamti gde je donji sastavak (posle treba na to mesto
pogoditi sredinom gornjeg bloka). Maltera baca tano onoliko koliko za jedan bjok od ljake treba. I uzima s
gomile blok (ali oprezno uzima - da ne pocepa rukavicu, oni opasno deru). I onda, porav- ' navi malter pljesne
blok na mesto. I odmah ga poravnava, brzo, ivicom mistrije ga ukne ako nije dobro nalegao - da spoljni zid bude
uspravan i da cigla pljotimice lei i po duini i po irini. I on je ve prihvaen, primrznut.
A ako se po ivicama ispod bloka ocedio malter i njega odmah ivicom mistrije, treba odvaliti, to pre, i zbaciti sa
zida (leti on ide pod slecjeu ciglu, a sad - i ne pomiljaj!) i onda opet pogledati donje sastav-ke, deava se da tamo
nije ceo blok nego parii, treba nialtera dobaciti, ali pod levi kraj vie i blok treba ne prosto namestiti, nego

zdesne ulevo treba kliznuti, da bi on isterao viak maltera izmeu sebe i levog suseda. Onda okom poglednuti
odozgo. a-tim ravninu. Dobro je. Sledei.
Posao je krenuo. Kad dva reda ozidamo i stare grehove poravnamo, onda e sasvim glatko ii . A sad - pazi dobro!
I poterao je, poterao spoljni red ususret Senjki. I Senjka se tamo na uglu odvojio od brigaira, takoe se ovamo
pribliava. v
Namignuo je nosaima uhov - malter, malter pod ruku dovlaite, ivlje! Tako je posao krenuo da ni nos nema
vremena obrisati/ . '
I samo to se sreo sa Senjkom i poeo s njim iz istog sanduka malter uzimati, a ono mistrija ve o drvo grebe.
- Maltera! - urla uhov preko zida.
- Ide! - vie Pavlo.
Doneli su sanduk. I njega su ispraznili, koliko je tenog bilo, a po bokovinia se ve stegao - raskrav-ljujte sami!
-Nakupi li se kor,a, sami ete je vui gore-dole. Goni! Sledei!
uhov i drugi zidari ne oseaju vie mraz. Onako zahvaene brzim radom prola ih je prva vruina, ona od koje
pod dolamom, pamuklijom, kouljom i pot-kouljom postaje vlano. Ali se oni ni zaas nisu zaustavljali, zidali su
sve dalje i dalje. I kroz jedan as, njih) je probila i druga vruina^ ona od koje se znoj sui. Noge im nisu zeble, to
je glavno, i nita drugo, ni laki vetar koji vue, nije im mogao odvojiti-misli od zidanja. Samo je Kljevin kuckab
jenom nogom o drugu: on, nesrenik, ima broj etrdeset est, valjenke su mu izabrali od raznih parova, potes-sne,
Brigadir s vremena na vreme vikne: Mal-te-ra!
1 uhov svoje: Mal-te-ra! Ko posao dobro vue, on prema susedima takoe kao brigadir postaje, uhov ne sme
zaostati za onim drugim parom, on bi sada i brata roenog preko skela sa nosiljkom poterao.
Bujnovski je u poetku, posle rucka, zajedno sa Fetjukovom malter nosio. Na skeli je i strmo i klizavo, nije u
poetku naroito urio. uhov ga je malice poterao:
- Kapetane fregate, bre! Kapetane, daj blokove! Ali je sa svakom nosiljkom kapetan postajao sve
goropadniji, a Fetjukov sve nepokretniji: ide, pasja sorta, nosiljku nakrivi i malter pljuska, da je lake nositi.
Cunuo ga je uhov jednom u lea:
- Gade jedan! A direktor si bio, od radnika si sigurno zahtevao.
- Brigadiru - vie kapetan. Postavi me sa ovekom. Neu sa ovim ubretom da nosim!
Brigadir premesti, Fetjukova je odredio da odozdo baca blokove od ljake, ali tako da se moe prebrojati koliko on
blokova gore izbaci, a Aljoku - sa kapetanom. Aljoka je tih, njemu ne komanduje samo ko nee.
- Uzbuna, mome! - ubeuje ga kapetan, Vidi li, zidanje je krenulo.
Aljoka se popustljivo smeka:
- Ako treba bre,onda hajdemo bre, kako kaete.
I otrae dole.
Tihonja je u brigadi - blago
Brigadir vie nekome dole. Doao jo jedan kami-on sa blokovima od ljake. Pola godine ni jednoga nije bilo, a
sad se provalili. Posla e i biti dok blokove doveze. Prvi dan. A onda e biti prekid, nee moi zalet da uhvati.
Jo zbog neega to se dogaa dple psuje brigadir. Zbog dizalice. I hteo bi uhov da zna i nema vreme-na, zid
poravnjuje. Doli su nosai i priaju: stigao monter da popravi motor na dizalici i s njim .predrad-nik elektriar,
slobodan. Monter rije po motoru, predradnik gleda.
To je po propisu: jedan radi, drugi gleda.
Kad bi sad popravili dizalicu, njome bi se mogli podizati i blokovi od ljake i malter.
uhov je ve poeo trei red (i Kilgas je takoe krenuo trei), a po skeli se penje jedan nadglednik,
jo jedan ef-graevinski desetar Der, Moskovljanin. Kau, u ministarstvu je radio.
uhov je bio blizu Kilgasa i pokazao mu Dera.
- A-a! - odmahuje Kilgas. - Ja sa vlau uopte posla nemam. Jedino ako sa skele padne pozvae me.
Sada e tati iza zidara i gledati. Te posmatrae uhov nikako ne podnosi. U inenjere se gura, svinjska njuka! A
kad je jednom pokazivao kako se ciglom zida, uhov se nasmejao. Kod nas kau: sazidaj bar jednu kuu svojim
rukama, pa moe i inerijer biti.
U femgenjovu za zidanice nisu znali, izbe su drvene. I skola je od brvana, dovozili su balvane od est hvatova iz
ume. U logoru je bilo potrebno biti zidar i uhov je zidar. Ko dva zanata ima i deset e nauiti.
Ne, ne pade Der, samo se jednom spotakao. Goto-vo trei stie gore. .
- Tju-ri-ne! - vie, a oi iskolaio. - Tju-ri-ne! Za njim ozdo ustra Pavlo, sa lopatom, kako se
zatekao.
Dolama je na Deru logorska, ali nova, ista. Kapa odlina, kona. Ali je broj i na njoj, kao i kod svih: BE-731.
ta je? - Tjurin mu prie sa mistrijom. Brigadirova kapa je skliznula ukoso na jedno oko:
Neto nevieno. I da propusti nee, a i malter e se zalediti u koritancetu. Zida uhov, zida i slua.
- ta je tebi? -urla Der, prska pljuvakom.-Ovo ne mirie samo na zatvor. Ovo je krivino delo, Tjurine! Dobie
trei rok! -;
Tek sada uhovu sinu u emu je svar. Pogleda Kilgasa - i on razume. Ter-papir. Video je ter-papir na prozorima.

Za sebe se uhov ne boji, brigadir ga nee prodati. On se boji za brigadira. Za nas je brigadir - otac, a za njih - pion.
Za tako neto brigadiru ne gine drugi rok na Severu..
Uh, kako se iskrivilo brigadirovo lice! Pa kad zveknu mistriju pod noge. I zakorai prema Deru. Der se osvre Pavlo ve zamahuje lopatom.
Lopatu, lopatu on nije sluajno poneo...
A Senjka, iako je gluv, shvata: podboio se i pri-ao. A on je ljudina, vrag!
Der je zatreptao, uznemirio se, gleda: trai miju rupu.
Brigadir se nagnuo prema Deru i veli mu sasvim -tiho, ali se ovde gore razgovetno uje:
- Prolo je vae vreme kolere, da rokove dodajete. Kae li slovo, krvopijo, poslednji dan ivi, upamti.
Brigadir sav cepti. Cepti i nikako da se smiri. I iljati Pavlo prosto oima Dera saseca, prosto saseca.
- ta vam je, momci, ta vam je?! - Der je pobledeo i odmie se od skele.
Brigadir vie nita nije rekao, popravio je kapu, podigao iskrivljenu mistriju i poao prema svome zidu.
I Pavlo je polagano poao dole.
Po-la-ga-no...
Boji se Der i da ostane, boji se i da sie. Sakrio se iza Kilgasa, stoji.
A Kilgas zida - kao to u apoteci lekove mere: prosto doktor i ni malo ne uri. Deru se stalno okree leima, kao da
ga nije ni video.
Prikrada se Der brigadiru. Otila mu je sva nadme-nost.
- ta da kaem predradniku, Tjurine? Brigadir zida, glavu ne podie:
- Rei ete: tako je i bilo. Kad smo doli, bilo je. Der je jo malo postojao. Vidi,nee ga sad ubiti.
Proetao se polagano, ruke u depove strpao.
- Ej, -osamsto pedeset etiri, - progunao je - zato tanak sloj maltera stavlja?
Na nekome se treba istresti. uhovu ne moe zameriti ni da je zid iskoen, niti da sastavci nisu u redu, onda je sloj
maltera tanak.
- Dopustite da primetim, - prouketao je on,posprdno - ako se sada stavi debeo sloj, na prolee e cela
termoelektrana poeti da curi.
- Ti si zidar i sluaj ta ti desetar govori - namrgodio se Der i obraze naduo, to mu je obiaj.
Naravno, ponekad se moe tanko, moglo bi deblje, ali - ako se ljudski zida, a ne zimi. A treba se i nad Ijudima
saaliti. Nuan je uinak. Ali probaj objasniti ako ovek ne razume.
I krete Der niz skelu polagano.
- Uredite vi meni dizalicu! - vie brigadir od zida za njim. - ta smo mi, mazge? Na sprat blokove od ljake na
rukama!
> "\ ':
- Tebi se noenje plaa -: kae mu Der sa skele, ali mirno.
- Na kolicima, a probajte da gurate kolica uz skelu. Plaajte na nosiljkama!
- Zar je meni ao? Ali knjigovodstvo nee da proknjii na nosiljkama.
- Knjigovodstvo! A kod mene cela brigada radi da bi samo etiri zidara posluila. Koliko e zaraditi?
Vie brigadir, ali zida bez prekida.
- Malter! - vie dole.
- Malter! prihvata tihov. Sve su izravnali u treem redu, od etvrtog se moe ljudski krenuti. Tre-balo^bi kanap
a jedan red podii, ali e ii i ovako, jedan red emo i bez kanapa isterati.
Ode Der preko polja, sav se skupio. U kancelariju, da se ogreje. Nezgodno mu je, sigurno. Ali treba razmisliti pre
nego to naleti na vuka kakav j,e Tjurin. Kad bi s takvim brigadirima u miru iveo, on ne bi briga nikakvih imao;
od njega se ne trai da lea * savija, sledovanje dobro, u posebnoj kabini ivi, ta bi jd? A eto, zalee se, pamet
pokazuje.
Dooe odozdo, kau - i predradnik i monter elektriar su otili, dizalica se ne moe popraviti.
Znai, tegli!
Koliko god je uhov gradilita video, ta tehnika se ili sama kvari ili je logorai lome. Mainu za izvlaenje balvana
su lomili: unu neto unutra i puste. Da bi se odmorili. Inae, balvan za balvanom - ne moe sebi doi.
- Blokove! Blokove! - vie brigadir, raspalio se. I majku krsti onima to ih bacaju gore i donose.
- Pita Pavlo kako e s malterom? - galame odozdo.
- Meati, eto tako!
- Ima ve pola sanduka smeanog!
- Onda, jo jedan sanduk!
Zakuvalo se. Krenuli su peti red. Prvi su zidali presamitivi se, a sad je do grudi dolo. Kako da ne ide kad nema ni
prozora ni vrata, dva slepa zida pod uglom, a blokova je dovoljno. Trebalo bi kanap ponovo zategnuti, ali je kasno.
- Osamdeset druga je pola da vrati alat - raporti-ra Gopik.
Brigadir samo oima sevnu na njega.
- Gledaj svoja posla, mrkave! Nosi cigle! Oglednu se uhov. Da, sunce je na zalasku. Zalazi
sa rumenilom u oblak, kao prosed. A zalet su uhvati-li, ne moe bolje biti. Sada kada su peti red poeli treba ga
zavriti. Poravnati.

Nosai, kao zaduvani konji. Kapetan fregate je ak posiveo. Njemu je, kapetanu, etrdesetak godina, tu negde.
Mraz stee. Ruke rade, ali se prsti mrznu kroz tanke rukavice. I u levu valjenku se mraz uvaljuje. Kuc-kuc, kucka
uhov njome.
Prema zidu se sad ne treba naginjati, ali za blokove - pucaju lea za svaki, pa jo i za svaku mistriju maltera.
- Momci, momci, - goni uhpv - kad biste mi blokove na zid, na zid pbdizali!
Kapetan bi jo i hteo, ali snage nema. Nije navi-kao. A Aljoka?
- Dobro, Ivane Denisoviu. Pokaite gde da re-am.
Ne ume da otkae ovaj Aljoka^to god ga zamb-li. Kad bi svi na svetu takvi bili.i Suhov bi bio. Ako ovek moli
- zato da ne uini? Tako ti je to. Po celom gradilitu i do termocentrale e uje: lupaju u inu. Prekid! Preterali su
sa malterom. Eh, presavesni!
- Daj malter! Daj malter! - vie brigadir.
A tamo ima jo ceo sanduk, tek zamean. Sad zidaj drugog izlaza nema, ako se sanduk ne isprazni, sutra ga moe
poslati bestraga: malter e se skame-niti, uskijom ga nee izvaliti.
- Dr'te se, brao, podvikuje Suhov.
Kilga je postao zao. Ne voli uzbunu. A navalio je i on, kuda bi?
Odozdo je dotrao Pavlo, upregavi se u nosiljku, a mistrija mu u ruci. Takoe da zida. Sa pet mistrija.
Sad samo na sastavke treba paiti. Unapred Suhov od oka oceni kakva mu cigla treba za sastavak i tutka Aljoki
eki:
- Na, otei mi, otei!
Nadvoje-natroje dobro ne biva. Sada, kada sve goni brzina, uhov ne uri nego zid gleda. Senjku je ulevo
prebacio, a sam - nadesno, prema glavnom uglu. Ako se sada zid zapusti ili ugao zamurdan, onda je to propast,
pola dana posla sutra.
- Stoj! - Pavl'a je od zida odgurnuo i sam poravnjava ciglu. A tamo na uglu kod Senjke kao da je izboina. Potrao
je do Senjke i dvema ciglama popravio.
Kapetan fregate dovukao je nosiljku, kao ciobar merin.
- Ima - vie - jo za dve nosiljke!
Noge ve kapetaria ne dre, a vue. Takvog je , merina uhov imao. uhov ga je paio, ali se on posle strunio. I kou su mu odrali.
Sunce je i gornjim krajem za zemlju zalo. Sada se ve i bez Gopikove pomoi vidi: ne samo da su sve brigade
odnele alat, nego je narod u gomili navalio prema straari. (Odmah posle zvona niko ne lzlazi, niko nije lud da se
tamo mrzne. Svi sede kraj pei. Ali dolazi trenutak, brigadiri se dogovaraju, 1sve brigade zajedno navale. Ako
dogovora ne bi bilo, zatvorenici su tako uporan svet - niko prvi nee poi, do ponoi bi ostali da se greju.)
Trgao se i brigadir, sam je uvideo da je zakasnio. Magacioner mu sigurno ve sve ivo krsti. . .v".Ej' " vie " ne ali
ubre! Nosai, trkom dole iistite veliki sanduk pa to nakupite nosite u onu tamo jamu i snegom zaspite, da se ne
vidi! A ti Pavlo; uzmi dvojicu, skupljajte alat i nosite ga u magacin. Ja u ti po Gopiku tri mistrije poslati, samo
dok ovo maltera to je ostalo potroimo.
Nasrnue. eki su uhovu uzeli, kanap odvezali. Nosai i oni to su blokove gore bacali - svi su dole strali, ovde
vie nisu imali ta da rade. Gore su ostali trojica zidara - Kilgas, Kljevin i uhov. Brigadir obilazi, posmatra
koliko je ozidano. Zadovoljan je.
- Dobro smo nazidali, a? Za pola dana. Bez dizalice, bez iega.
vuhov vidi: Kilgasu je u koritancetu malo ostalo. Zao je Suhovu da brigadira psuju u magacinu zbog mistrija.
- ujte, momci, - rekao je uhov - nosite mistrije Gopiku, moja je prekobrojna, ne treba je predavati, ja u nekako
sam.
Smeje se brigadir: ,
- Kako da te puste na slobodu? Za tobom e robija plakati!
- Smeje se i uhov. Zida. Kilgas je odneo mistrije. Senjka uhovu dodaje
blokove od ljake, Kilgasov malter su sa koritancetom ovamo prebacili.
Gopik potra prema magacinu preko polja. Pavla da stigne. I sto etvrta ode preko polja, sama, bez bngadira.
Brigadir je sila, ali je oruana pratnja - povea sila. Popisae zakasnele, pa u samicu.
Kraj straare se crni. Svi su se.sakupili. Izgleda da je i straa izila prebrojavaju.
(Dva puta prebrojavaju pri izlasku: jednom sa zatvorenom kapijom, da bi se znalo da se kapija moe otvoriti, drugi
put kroz otvorenu kapiju, proputajui, A ako im se uini da neto nije u redu - i pred kapiiom broje.)
- Nek' ide do avola malter, - mase rukom brigadir bacaj preko zida! ...
-,
- Idi brigadiru! Idi, ti si tamo potrebmji. - (Suhov ga zove i Andrej Prokofjevi, ali se sada on svojim poslom s
brigadirom izjednaavao. Ne pomisha on: Eto, izjednaili smo se, nego prosto oseca da je tako ) - I ali se on
dok brigadir krupnim koracima silazi niz skelu: - to je prokleto kratak dan. Samo to se prihvati posla a ono
prekid.
Ostao je nasamo sa gluvim, Sa njime ne mozes porazgovarati, a ni potrebe .nema: on je pametniji od svih, bez rei
razume.. .
Pljus - malter! Pljus - blok! Pritism. Proven. Malter. Blok. Malter. Blok...

Brieadir je, ini mu se, rekao - ne ah malter, baci preko zida i - trk! Ali je ufiov tako budalasto sazdan da ga ni za
osam godina logorovanja mkako nrsu mogli oduiti: svaku stvar ixsvaki rad on ah, da ne propadne uprazno.
Malter, blok! Malter, blok!
- Gotovo, nosi ga avo! - Senjka vie. - 'Ajde! Zgrabi nosiljke, pa - niz skele.
A uhov, taman da ga pratnja psima gom, odmaknuo se od zida i gleda. Dobro je. Onda je potrcao i, - preko zida:
ulevo, udesno. Oko - libela! Ravno. Jo ruke nisu ostariie.
Potrao je niz skele.
Senjka iz hale - i trkom niz breuljak.
- 'Ajde! - osvre se.
- Tri, eto me! - mae mu uhov.
s pa u halu. Ne moe se mistrija tek tako ostaviti. Moda uhov sutra nee raditi, moda e brigadu na gradilite
socgradia prebaciti, moda ovde pola godine vie nee dospeti - a mistrija da propadne.' Ako treba sakriti,
onda da se sakrije.
U hali su pei pogaene. Tamno. Strano. Nije strano zbog mraka, nego zato to su svi otili, to
njega nee biti na prebrojavanju kod straare i to e strazari tui.
Pa ipak: pogled levo, pogled desno, ugledao je dobar kamen u uglu, pomerio ga, pod njega tutnuo mistnju prekno
je.
U redu!
Sad bre dostii Senjku! A on je pretrao stotinak koraka . zaustavio se. Kljevin nikada u nevolji ne napusta. Ako
se odgovara, onda zajednoPotrae uporedo, mali i veliki. Senjka je za glavu i po visi od Suhova, a i glavurda mu
je nekako temeljita ispala.
Ima besposliara, po stadionima se dobrovoljno utrkuju Ovako bi ih trebalo poterati, avole, posle celog radnog
dana, sa leima koja se jo nisu ispravila sa moknm rukavicama, sa ugaenim valjenkama i - jos po hladnoi.
Potparili su se kao beni psi, samo uje: hu hu' hu-hu! .
Ah brigadir je kod straare, objasnie.
Tre pravo prema gomili, strano.
Stotine glasova su odjednom zaurlale - i maiku i oca, i sve po spisku. Kad se pet stotina ljudi na tebe razjan - kako
ne bi bilo strano!
Ali je glavno: kako pratnja?
Dobro je, pratnja - nita. I brigadir je tu, u poslednjem redu. Znai, objasnio je, na sebe je krivicu primio,a momci
urlaju, psuju li psuju, momci! Tako urlaju da je cak .Senjka mnogo ta uo, udahnuo je, pa kad je drmnuo sa svoje
visine! Ceo vek uti, ali kad vikne! Pesmice je podigao, sad' e poeti da bije ,uutase. Poneko se smeje. .
- Ej, sto etvrta! Pa on nije gluv, - viu - proverili smo.
Svi se smeju. ak i pratnja. U petorke, stroj s'!
A kapiju ne otvaraju. Sami sebi ne veruju. Odma-kl. su gomilu od kapije. (Svi su se uz kapiju pribili' budale, kao
da e tako bre biti.)
- U petorke, stroj s'! Prva, druga, trea!
I kako koju petorku odbroje, ona istupi napred nekoliko metara.
Kad je uhov malo predahnuo, on se osvrnuo, a mesec se krvavo namrtio, ve je ceo na nebo iziao. I, kao, poeo
je ve da se smanjuje. Sino je u ovo vreme mnogo vie stajao.
uhov je veseo to je sve glatko prolo, muva kapetana fregate u rebra i ali se:
- uje, kapetane, a kako je po vaoj nauci, kud nestaje stari mesec?
- Kako: kuda? Neznalice, on je prosto nevidljiv. uhov klima glavom, smeje se:
- Pa ako je nevidljiv, otkud zna da postoji?
- A ako ti misli, - udi se kapetan - da je svaki put nov mesec?
- A to bi to bilo neobino? Eto ljudi se svakog dana raaju, pa moe i mesec svake etiri nedelje.
- Fuj! - pljunuo je kapetan. - Jo nisam tako glupog mornara sreo. A kuda se deva stari?
- Pa ja te tb i pitam: kuda?, - uhov je zube iskezio.
- Pa? Kuda?
uhov je uzdahnuo i rkao, jedva uketajui:
- Kod nas su ovako govorili: stari mesec bog u zvezde iskruni.
- E ba ste divljaci! - kapetan se smeje. - To nikad nisam uo! Pa zar ti u boga veruje, Suhove?
- Nego? - udi se uhov. - Kad grmne, probaj da ne veruje!
- A zato to bog radi?
- Koje?
- Mesec, zato ga kruni u zvezde?
- ta tu nije jasno? - uhov je slegao ramenima. - Pa zvezde ponekad padaju, trebi popunjavati.
- Odbi', majku vam!... - urla straar. - Postroj s'! Ve je do njih dolo brojanje. Prola je dvanaesta
petorka pete stotine i pozadi je ostalo njih dvoje: Bujnovski i uhov.

Oruana pratnja se uzmuvala, gleda u daice brojnog stanja. Nedostaje. Opet im nedostaje. Kad bi bar umeli da
broje.
Prebrojali su etiri stotine ezdeset dva, a treba da bude, kau, etiri stotine ezdeset tri
Opet su sve odgurnuli od kapije (svi su se ponovo uz kapiju stisli) i - ponovo:
- U petorke, stroj s'! Prvav druga!...
Ta njihova prebrojavanja dosadila su zbog toga to sad ne prolazi dravno vreme nego sopstveno. A jo se treba
preko stepe do logora dokotrljati i pred logorom odstajati u redu zbog pretresa. Sa svih obje-kata' trkom tre, jedan
drugome dai izmaknu i ranije na pretres stignu i, znai, ranije mugnu u logor. Koji objekt prvi stigne u logor, on
danas i caruje: eka ga menza, pakete e prvi primiti, i u magacin za uvanje stvari i u individualnu kuhinju takoe
e prvi stii, za ipismo ili u cenzuru svoje pismo da preda, u ambulan-tu, u berbernicu, u parno kupatilo - svuda je
prvi.
A onda - i pratnja bi da nas to pre preda i to pre - u svoj logor. Vojniku takoe nije do etnje: poslova je mnogo,
a vremena malo.
A eto, raun im se ne slae. v Kad su poslednje petorke poeli da proputaju, Suhovu se uinilo da e ih na kraju
biti trojica. Nije, opet dvojica.
Brbjai odoe komandiru pratnje sa daicama. Objanjavaju. Komandir vie:
- Brigadir sto etvrte!
Tjurin je istupio za pola koraka:
- Ja!
- Da ti nije neko na termocentrali ostao? Razmisli!
- Nije.
- Razmisli, giavu u ti otkinuti!
- Nije, tano sam rekao!
A sam na Pavla pogleda iskosa: da nije neko zadremao u hali?
- Po brigadama, stroj s'! - vie komandir pratnje. U petorkama su stajali kako bilo, ko se s kime
zatekao. Sad su se uzmuvali,~zabrujali. Tamo viu: Sedamdeset esta - oko mene! - Onamo: Trinaesta ovamo! Ovde: Trideset druga!
A sto etvrta, kako je stajala pozadi, tako se pozadi i sakupila. I vidi Suhov: cela brigada je praz-noruka, toliko su
se budaline zanele radom da niko iverja nije nakupio. Samo dvojica dre snopie.
Ta igra odvija se svakog dana: pred polazak sakup-Ijaju argati iverje, letvice, komadie drveta, podvezu-ju uzicom
od krpa ili kanapetom i nose. Prvi pretres je kod straare: predradnik ili neki od desetara. Ako neto vredi, odmah
nareuju da se sve baci (milioni su ve kroz odake otili, sada misle da nadoknade iverjeni). Ali argati imaju
svoju raunicu: ako svako iz brigade makar po neko drvce donese, u baraci e toplije biti. eurnima inae daju na
svaku pe po pet kilograma ugljene praine, od nje toplotu nee doekati. Zato tako i rade: nalbme iverja, istruu
kratko i uukaju pod dolame. Tako predradniku umaknu. Pratnja ovde na objektu nikada ne nareuje da se drva bacaju, pratnji su drva takoe potrebna, a sami da nose ne
mogu. Prvo - uniforma ne doputa, drugo - ruke su automatima zauzete, da u nas pucaju. Pratnja, kako se logoru
primakne, naredi: Od tog da tog reda - baciti drva ovde Ali ne uzmaju mnogo i logorskim nadzornicima treba
ostaviti i samim logoraima, inae uopte nee nositi.
Tako mu i ispada: nosi drva svakoga dana svaki logora. Ne zna kada e doneti a kada e ti oduzeji.
Dok je uhov merkao da nema iverki negde oko nogu, brigadir ih je sve prebrojao i raportirao koman-diru strae:
- Sto etvrta je po.tpuna!
I Cezar je tu, doao je do svojih iz kancelarije. Puka na lulu, ar se crveni, a crni brkovi u inju, pita:
- Kako ide, kapetane?
Ugrejan smrznutog ne razume. Besmisleno pita-nje: kako si? - Tja, kako? - slee kapetan ramenima. - Naradio sam se, jedva,sam lea ispravio.
A ti se seti da da da se zapali.
Da je Cezar i da se zapali. On se u brigadi jedino kapetana fregate i dri, nema pred kime drugim duu da otvori. \
.
- U trideset drugoj nedostaje ovek! U trideset drugoj! - viu svi.
Odjurio je pomonik brigadira trideset druge i sa njim jo jedan momak, tamo, prema autoremontnoj radionici da
trae. A kroz gomilu: ko? i zato? - pita-ju. I dopre do uhova: nema Moldavca, malog, crn-purastog. Koji li mu je
to Moldavac? Nije li to onaj, toje, kau, bio rumunski pijun, pravi pijun?
Spijuna je u svakoj brigadi po petorica, ali.to su pijuni vetaki, nabeeni. U njihovim predmetima pie da su
pijuni, a oni su bili najobiniji ratni zarobljenici. I Suhov je isto takav pijun.
A ovaj Moldavac je pravi.
Komandir pratnje, samo to je pogledao u spisak, sav je pocrneo. Jer ako je pijun pobegao, ta e biti sa
komandirom?

A svu gomilu i uhova bes hvata. Kakva je to strvina, gad, ubre, mrcina, propalica? Nebo je ve mrano, svetlost
samo od meseca, eno zvezda, noni mraz stee, a njega, teneta, nema, Nije dosta radio, takor? Malo mu dravni
dan,jedanaest asova,od zvezda do zvezda? Saekaj dodae ti tuilac...
I neobino izgleda uhovu da bi neko mogao tako raditi da zvono ne primeti.
uhov je sasvim zaboravio da je i on do malo pre upravo tako radio i da mu je bilo krivo to se suvie rano
sakupljaju kod straare. Sad se on mrznuo sa ostalima, ljutio se sa ostalima i kada bi ih, ini mu se, samo jo pola
asa zadrao taj Moldavac, a pratnja ga predala gomili, rastrgli bi ga kao vukovi tele!
Kad li poe mraz da stee! Niko ne stoji: ili na mestu cupka ili hoda dva koraka napred, dva nazad.
Raspravljaju ljudi: da li je mogao Moldavac pobei? Ako je po danu umakao,to je druga tvar, a ako se sakrio i
eka da sa kula straare sklone, nee saekati. Ako ispod bodljikave ice nema traga kuda
se provukao i za tri dana ga na radilitu ne pronau, tri dana ee na kulama sedeti. Pa i nedelju dana, ako zatreba.
Takva su im pravila, stari zatvorenici znaju. Uopte, ako neko pobegne, nastradala je oruana pratnja, gone ih bez
sna i hrane. Tako se ponekad toliko razjare da begunca ne hvataju ivog. Ubeuje Cezar kapetana fregate:
- Na primer, cviker na brodskim konopcima, seate li se?...
- Da-a... - kapetan pripaljuje.
- Ili, deja kolica niz stepenice, kotrljaju se, kotrljaju.
- Da... Ali je mornariki ivot tamo pomalo lzvetaen.
- Vidite, mi smo razmaeni savremenom tehnikom snimanja...
- I crvi po mesu prosto kao kine gliste gamiu. Zar su ba takvi bili?
- Ali manje ne moe pokazati sredstvima filma!
- Mislim, kad bi to meso sada doneli kod nas u logor, umesto nae ribe, i pljusnili ga u kazan, onako - ne perui ga
i ne istei, mi bismo...
- A-a-a! - zavijaju logorai. - U-u-u!
Ugledali su: iz autoremontne radionice iskoile su tri figure, znaii Moldavac.
- U-u-u! - zavija gomila od kapije. A kada su se oni pribliili trei onda:
- Ko-le-ro! Ste-toi-no! Vucibatino! Kuko pro-kleta! Nitkove! Strvirio!
I uhov takoe vie:
- Ko-le-ro!
- Zar je to ala: pola asa vremena ukrao je od pet stotina ljudi!
' . ..
Uvukao glavu u ramena i tri kao mii.
- Stoj! - vie straar i zapisuje? KA-460. - Gde si bio?
Tu prilazi i okree karabin kundakom. ' Iz gomile stalno viu:
- Olo! Upljuvak'. Mrcina!
A drugi su, samo to je vodnik poeo da okree karabin kundakom, utihnuli.
uti Moldavac, sagnuo glavu, izmie se od straara. Pomonik brigadira trideset druge istupi napred:
- On se, strvina, na skele za malterisanje uspuzao, od mene se krio, pa se tamo razgrejao i zaspao.
Pa ga po potiljku pesnicom! I po leima!
A samim tim ga odgurnu od straara.
Zatetura se Moldavac, a uto skoi Maar iz iste te trideset druge, pa ga nogom pod zadnjicu, pa pod zadnjicu!
Nije ti to kao kad pijunira. Da pijunira moe I budala. Spijun vodi ist, veseo ivot. A probaj u robijakom
logoru da izgura deset dana na sledovanju.
Straar spusti karabin.
A komandir pratnje urla:
- Od kapije odbij! U petorke, stroj s'!
Uf, psi, opet e brojati! ta sad imaju da broje kad je I bez toga jasno. Zagunae logorai. Sva ozlojeenost pree
sa Moldavca na pratnju. Zagunae i od kapije se ne odmiu.
- Sta-a? - zaurla komandir strae. - Na sneg hoe-te? Sad' ete lei! Do jutra u vas drati!
Cudna mi uda, jo e i narediti. Koliko su puta to radili. Cak su nareivali: Lezi! Oruje na gotovs! Sve se to
desavalo, znaju logorai. I poee se polako odmicati od kapije.
- Odbi'! Odbi'! - pouruje pratnja.
- A ta se kog vraga pribijate uz kapiju, strvine? - ljute se zadnji na prednje. I uzmiu pod pritiskom.
- U petorke, stroj s'! Prva, druga, trea!...
A mesec ve sija svom snagom. Postao je.svetliji, crvenila je sa njega nestalo. Za dobru etvrtinu se ve podigao.
Propade vee... Prokleti Moldavac! Pro-kleta pratnja! Proklet nek je ivot!
Prednji, koje su prebrojali, obru se i diu na prste da vide: da li e u poslednjoj petorci ostali dvojica ili trbjica?
Sada od toga ceo.ivot zavisi.
Uini se uhovu da su u poslednjoj petorci ostala
njih etvorica ukoi se o straha: viak! Opet broja-nje! A ispalo je da je Fetjukov, akal, icario pikavac od
kapetana, zazverao se i u svoju petorku nije na vreme preao, pa je ispao viak.
Zamenik komandira pratnje ga, od besa, po vratu, Fetjukova!

Pravilno!
U poslednjoj - trojica. Ispade, slava ti, gospode!
- Odbi' od kapije! - opet pratnja goni.
Ali ovoga puta logorai ne gunaju, vide: izlaze vojnici iz straare i okruuju prostor sa one strane kapije.
Znai, pustie.
esetara slobodnjaka nema, predradnika takoe,nose momci drva.
Kapiju otvorie irom. U njoj, kraj vratnica od balvana, opet komandir strae i kontrolor:
- Prva, druga, trea!...
Ako opet dobro ispadne, skinue straare sa kula.
Aod udaljenih kula du gradilita, i-ha, koliko ima da se trupka! Tek kada poslenjeg zatvorenika izvedu iz kruga
i raun se poklopi, tek tada telefoniraju na kule: silazi! I, ako je komandir strae pametan, odmah se i kree, zna da
logora nema kuda a bei i da e oni sa kula kolonu pristignuti. A kad je komandir strae budala, on se bojkda
nee imati ota vojske protiv logoraa, pa eka.
Od takvih je bilmeza i dananji komandir. Ceka.
Celog su dana na mrazu logorai, prosto smrt, toMko su prozebli. I, posle prekida rada, stojei su celi as zebli, Pa
ipak ih ne pritiska toliko mraz koliko bes: propade vee! nikakav posao vie u logoru ne moe povriti.
- A otkuda vi tako dobro poznajete ivot u engleskoj .floti? - pitaju iz susedne petorke.
- Pa, vidite, ja sam proiveo gotovo ceo mesec na engleskoj krstarici, imao sam tamo svoju kabinu. Pratio sam
konvoj. Bio sam oficir za vezp kod njih. I jo, zamisiite, engleski admiral mi je posle rata, avo da ga nosi, poslao
poklon za uspomenu. U znak
zahvalnosti. udim se i proklinjem ga... I, eto, sve na istu gomilu... Leati ovde sa benderovcima, to mi je
zadovoljstvo.
Neobino. Neobino kad pogleda: gola stepa, naputeno gradilite, sneg na meseini bleti. Pratnja se ve
rasporedila: deset koraka jedan od dfugoga, oruje na gotovs. Crno stado ovih logorasa i u istoj crnoj dolami
-311, ovek koji nije ni zamiljao ivot bez zlatnih epoleta; sa admiralom engleskim se druio, a sada sa
Fetjiikovom nosiljku vue.
oveka moe okrenuti i ovako i onako...
Sakupila se pratnja. Bez molitve, neposredno:
- Napred mar! Bre!
E, sad nee - bre! Iza svih objekata smo zaostali, nema se zato uriti. I ne dogovarajui se svi su logorai
shvatili: vi ste nas drali, sada emo mi vas zadrati. I vi ste se, sigurno, toplote zaeleli...
- Prui korak! - komandir pratnje. - elo, prui korak!
Nee: prui korak! Idu logorai ravnomerno, prignuvi se, kad na sahrani. Mi vie nemamo ta da izgubimo,
svejedho emo u logoru biti poslednji. Nisi s nama hteo ljudski, sad se kidaj od vikanja.
Poterao-poterao komandir pratnje prui korak i - shvatio: logorai nee bre poi. A da puca ne moe: idu po
petorkama, u koloni, ispravno. Koman-dir nema vlast da potera logorae bre. (Jutrom se logorai jedjno time i
spasavaju to se na posao vuku polagano. Ko brzo tri, taj svoj rok u logoru nee preiveti: upari se i - gotovo.)
Tako i kretoe ddmereno, uredno. kripue^sneg. Neko tiho razgovara, a neko i onako. Poeo se uhov priseati ta on ono jutros u logoru nije zavrio. I setio se: ambulanta! Vidi uda, sasvim je za poslom zaboravio na
ambulantu.
U ambulanti je upravo sada prijerri. Jo bi se i moglo stii, ako se ne veera. A sad kao i da ga ne lomi. I
temperatura nee biti dovoljna . .. Gubljenje vremena! Izgurae bez doktora. Ti doktori e ga u drvenoj dolami
izleiti.
Sada ga nije ambulanta mamila, nego: ta bi jo uz veeru dodao? Sva mu je nada bila da Cezar dobije paket,
davno mu je ve vreme.
I odjednom, kolona logoraa kao da se preobrazi. Ustalasa se, izgubi korak, tre se, zabruja, zabruja i petorfce sa
zaelja, meu njima i uhov poee da zaostaju za elom, poee da trkaju za njim. Preu nekoliko koraka, pa
opet trkom.. Kako je zaelje izbilo na breuljak i Suhov ugleda: desno od njih, daleko u stepi, crnela se jo jedna s
kolona, ila je ukoso prema naoj koloni 1, valjda videvi nas, takoe je pourila. ^ ,
To je mogla biti samo kolona fabrike rnaina, u njoj je oko trista ljudi. I oni, znai, nisu imali sree, takoe su ih
zadrah. Zbog ega li u njih? Deava se da njih i zbog posla zadfe, ne zavre montiranje neke maine. Ali njima
je lako, oni su u toploti ceo dan.
A sad: ko e koga! Tre momci, prosto tre. I pratnja kaska, samo komandir podvikuje: , - Ne rastei kolonu!
Zaelje, bre! Bre!
Nosi te avo, ta keve? Zar ne urimo?
I ma o emu da'je ko govorio, ma ta da je mislio - sve su zaboravili i kolonu je samo jedno interesova-lo:
- Prestii! Pretei!
I tako se sve pomealp: mi i maka, da ak ni pratnja nije vie neprijatelj logoraima nego prijatelj. A neprijatelj
je ona kolona, ona druga.
Svi se odjednom razveselie i bes ih proe.

- Bre! Bre! - viu zadnji prednjima.

Doepa se naa kolona ulice, a ona iz fabrike maina sakri se iza stambenog bloka. Poe trka na' slepo. '
Ovde je naoj.koloni bilo zgodnije, sredinom ulice. I pratioci sa strane rie lome se vie toliko. Tu ih i moramo
pretei! '
Ove iz fabrike maina treba prestii jo i zbog toga to njih pred logorskom straom posebno dugo pretresaju. Od
onog vremena kada su u logoru poeli da
kolju, komanda smatra da noeve prave u fabrici maina, da oni u logor pritiu otud. I zato ih pri ulasku u logor
posebno pretresaju. U kasnu jesen, ve je zemlja bila zamrznuta, njima su stalno vikali:
- Izuvaj se, fabriko maina! Uzeti obuu u rukeT Tako su ih bose i pretresali.
A i sad, bio mraz - ne bio, prave probe:
- 'Ajde, skidaj desnu valjenku! A ti, levu skidaj! Skine logora valjenku i mora je, podskakujui na
jednoj nozi, istresti i obojkom mahnuti: evo, nema noa.
A sluao je uhov, ne zna da li je istina ili nije, da su ovi iz fabrike maina, doneli dva stuba za odbojku u logor i
da su ba u tim stubovima noevi i bili sakriveni. Po deset dugakih u svakome. Sada ih po logoru, ovde-onde,
ponekad nalaze.
Tako, polutrei, novi klub prooe, stambeni blok i stolarsku radionicu i - izbie na zaokret prema logorskoj
straari.
- U-hu! - kad li kliknu cela kolona u glas.
Ova raskrsnica i bila im je cilj! Oni iz fabrike maina, sto pedeset metara udesno, zaostali su.
A sada, hajde polagako. Svi se u koloni vesele. Zeja radost: eto, abe se i nas plae.,
I najzad - logor. Kakvog smo ga jutros ostavili, takav je on i sada: no, svetlost nad krugom, nad ogradom, a
narpito su este lampe pred straarom, sav plac za pretres kao da je suncem zaliven.
Ali, ne stigavi jo do straare...
- Stoj! - vie pomonik komandira pratnje. I pre-davi svoj automat vojniku (njima je nareeno da nam se sa
automatima ne pribliuju), prilazi koloni. - Svi desnokrilni sa drvima, bacaj drva udesno!
Otvoreno su ih nosili putem, on ih sve vidi. Polete jedan snopi, drugi, trei. Neki hoe da sakriju drva unutar
kolone, a susedi im:
- Zbog tebe e drugima oduzeti! Baci lepo!
Ko je zatvoreniku glavni neprijatelj? Drugi zatvorenik. Kad se zatvorenici meusobno ne bi gloili -eh!...
- Napred ma-ar! - vie pomonik komandira pratnje.
. I kretoe prema straari.
Prema straari se sliva pet puteva. Na njima su se pre jednog asa sva gradilita gurala. Ako se od svih tih puteva
izgrade ulice, onda e na mestu ove straa-re i placa u buduem gradu biti glavni trg. I kao to sada sa svih strana
prema njemu guraju sa objekata, tako e se tada manifestanti skupljati.
Nadzornici su se ve u straari grejali. Izlaze prepreuju put.
- Razgrnuti dolame! Pamuklije razgrnuti!,
I ire ruke. Spremaju se da grle pretresajui. Da pljeskaju pp bokovima. Uopte, kao i jutrom. Sad nije strano
razdrljiti se, kui idemo. Tako i kau svi - kui.
0 drugoj kui preko dana nema vremena ni da pomisli.
Ve su elo kolohe pretresali kad je Suhov priao Cezaru i rekao:
- Cezare Markoviu, ja u s pretresa otrati pravo da zauzmem red za paket.
Cezar okrete prema uhpvu crne, salivene brkove, sada bele odozdo:
- Zato stajati, Ivane Denisoviu? Moda paketa nema. ,
- Pa i ako nema,-nita mi nee biti. Desetak minuta u aekati, ne doete li, ja u u baraku.
(U sebi uhov misli: ako ne bude Cezar, moda e neko drugj naii kome e prodati mesto u redu.) Vidi se, Cezar
se zaeleo paketa.
- Dobro, Ivane Denisiu, tri zauzmi red. Deset minuta ekaj, nemoj vie.
A evo i pretres se pribliava. Danas uhov nema ta da skriva od pretresa, prilazi bezbrin. Razgrnuo je, ne
urei, dolamu i pamukliju je otvorio, razve-zavi kanap.,
1 mada nije bio svestan da ima neto zabranjeno; opreznost, steena za osam godina robijanja prela mu je u
naviku. I on zavue ruku u dep od akira,ozgo priiven - da proveri da je prazan kao to je znao da jeste.
Ali je tamo bio komadi testerice, deo njenog seiva!
Testerica koju je on danas domainski podigao usred gradilita i uopte nije nameravao da je nosi u logor.
On nije nameravao da je unosi, ali sada, kada ju je ve dorieo, ao mu je bilo da je odbaci. Ona se mogla izbrusiti
u mali no - bilo depni, bilo obian. Da je pomiljao da je unese u logor, on bi smislio i kako da je sakrije. A sad
je pred njim bilo jo samo l dva reda i prva od tih petorki ve se, evo, izdvojila i pola na pretres.
I trebalo je bre od vetra odluiti: ili, zaklanjajui se iza poslednje petorice neprimetno je baciti u sneg (gde e je
posle nai, ali nee znati ije je), ili - proneti.
Za tu testericu mogli su prilepiti deset dana sami-ce, ako bi je proglasili za no.
A no je znaio zaradu, znaio je hleb!

ao mu je bilo da baci. I uhov je unu u vatiranu rukavicu.

U to su naredili sledeoj petorki da pristupi pretresu.
I potpuno osvetljena ostadoe poslednja trojica: - Senjka, uhov i momak iz trideset druge brigade koji je trao da
trai Moldavca.
Poto ih je bilo trojica a prema njima je stajalo pet nadzornika, moglo se malo lukaviti - izabrati kome od dvojice
desnih prii. uhov nije izabrap mladog -rumenog nego sedog brkog starog. Stari je bio, naravno, iskusan i
pronaao bi lako ako bi hteo, ali poto je bio star njemu mora da je sluba do zla boga dosadila. Za to vreme, uhov
je obe rukavice, onu sa testeri-om i praznu, smakao i uzeo ih u jednu ruku (praznu rukavicu isturivi napred i u istu
ruku je dohvatio konopac-opasa), pamukliju je razdrljio sasvim, pole dolame i pamuklije usluno je pridigao
(nikad tako usluan nije bio na pretresu, ali je sada hteo da pokae da je sav otvoren - evo, vidi!) - i p o komandi
je priao sedobrkome.
Sedobrki nadzornik pljesnu uhova po bokovima i leima, po depu nad kolenom udari odozgo - nema niega,
prognjavi prstima pole pamuklije, takoe ni-ta i, ve ga otputajui, tek onako, opipa rukom isturenu rukavicu
uhova praznu.Nadzornik je stegao rukavicu, a uhova je unutra kao kletima neto steglo. Ako jo jednom
tako. stegne drugu rukavicu - eto ti deset dana samice s trista grama dnevno i toplom hranom svaki trei dan.
Odmah je zamislio kako e tamo oslabiti, izglad-neti i kako e mu teko biti da se povrati u ovo ilavo, ni gladno
ni sito stanje u kome je sada.
I u tom trenutku, on se iskreno, zaneseno pomoli u sebi: Gospode, spasi! Ne daj samicu!
I sve te misli proletele u mu kroz glavu kad je nadzornik opipao prvu rukavicu i krenuo rukbm da opipa i drugu,
zadnju (on bi ih opipao odjednom dvema fukama da je Suhov drao rukavice u dve ruke a^ne u jednoj). Ali se tada
ulo kako je stareina na pretresu, urei da se to pre oslobodi, viknuo pratnji:
- 'Ajde, privedite fabriku maina!
I sedobrki nadzornik, umesto da prihvati drugu rukavicu uhova, maHnu rukom - prolazi. I spusti je.
uhov potra da sustigne svoje. Oni su ve bili postrojeni po petorica izmeu dva duga brvna, slina onima za koje
se na vaarima, vezuju konji i koja su sluila kao prolaz za kolonu. Trao je lako, ne dodi-rujui zemlju, nije se
ponovo pomolio, iz zahvalnosti, zato to nije bilo vrernena, a nije vie ni bilo potrebno.
Pratnja koja je sprovodila njihovu kolonU' odmae se u stranu, oslobaajui put za pratnju fabrike mai-na i samo
je ekala svoga komandira. Sva drva koja je njihova kolona bacila pre pretresa pratnja je sakupila za sebe, a drva
koja su na pretresu oduzeli nadzornici bila su baena na gomilu pokraj straare.
Mesec se kotrljao navie i u beloj svetloj noi mraz je stezao.
Komandir pratnje, idui u straaru da bi mu vratili priznanicu za etiri stotine ezdeset tri glave, porazgovarao je s
Prjahom, pomonikom Volkovoja i ovaj je viknuo:
- KA-etiristo ezdeset!
Moldavac, sakriven u koloni, uzdahnu i prie desnom brvnu. Njemu je i sada glava bila oputena i uvuena u
ramena.
- oi ovamo! - pokaa Prjaha oko brvna. Moldavac obie. Nareeno mu je da dri ruke za
leima i da tu stoji.
Znai, priie mu pokuaj bekstva. Strpae ga u zatvor.
Malo dalje od kapije, zdesna i sleva od prolaza, stala su dva straara, kapija visoka koliko tri oveka polagano se
otvorila i cula se komanda:
- U petorke, stroj s'! (Odbi' od kapije! ovde nije potrebno: svaka se kapija uvek otvara prema unutra da je
logorai, ako bi u gomili na nju iznutra navalili, ne bi mogli izvaliti.) Prva, druga, trea!...
Eto, za vreme ovoga veernjeg prebrojavanja, vra-ajui se kroz logorsku kapiju, logora je posle celog dana
najvie iiban vetrom, promrzao i izgladneo
- i kutlaa vrele veernje prazne orbe a njega je: to kia u suu, odjednom e je pokusati naisto. Ta kutlaa je
njemu sada dragocenija od slobode, drago-cenija od svega proteklog ivota i od svega budueg ivota.
Ulazei kroz logorsku kapiju, logorai su kao ratni-ci posle pohoda - vrsti, kuvani i peeni - uvaj se!
Gledati od tapske barake na talas logoraa koji ulaze - mora da je strano. Eto, od ovog prebrojava-nja, prvi put
otkako su u pola sedam zvonili za odlazak na posao, logora postaje slobodan ovek. Poto prou kroz veliku
logorsku kapiju, kroz malu kapiju izmeu sfraare i placa, pa jo kroz uzan prolaz
- onda kud koji. Kud koji, ali brigadire lovi deurni logora:
-Brigadiri, u plansko-proizvodno odeljenje! uhov mugnu pored zatvorske zgrade, izmeu baraka i - tamo gde
pakete izdaju. A Cezar ode, uvajui ugled, odmereno, na drugu stranu, gde je pored stuba ve bio krkljanac, a na
stubu - prikucana daica od per-ploe i na njoj mastiljavom olovkom pobeleeni svi koji su danas dobili pakete.
Na hartiji u logoru retko piu, ee na per-ploi. Ono, nekako je vre i pouzdanije na dasci. Na njoj se vodi i
raun brojnog stanja zatvorenika. A sutra-dan sastrue i - ponovo pies! tednja.
Oni to u krugu ostaju i ovako icare: proitaju na daici ko je primio paket, presretnu ga pri dolasku i kau mu
broj. Zauvar je: takvom cigaretu dadnu.
Dotra uhov - uz baraku je dograeno odeljenjer a uz njega jo jedno predsoblje. Ono je spolja bez vrata,
hladnoa slobodno ulazi, pa ipak, u njemu je nekako kao unutra, pod krovom je.

U predsoblju se otegao red du zida. uhov stade. Pred njim je petnaestak ljudi - to je vie od sata ekanja, upravo
do poveerja. A ko je od onih sa termocentrale otiao da pogleda spisak, on e iza uhova biti. I svi sa fabrika
maina. Bogami e oni za paket i po drugi put dolaziti, sutra ujutru.
Stoje u redu s torbicama, sa daiima. Tamo, iza vrata (uhov u ovorh logoru sam nikad nije dobijao, ali po
priama zna), otvaraju sekiricom anduk pake-ta, nadzornik sve svojim rukama izvlai i razgleda. Poneto
razree, prelomi, opipa, prerui. Ako je nekakva tenpst u staklenom ili limenom sudu, on otvara i prelije ti, pa ili
ruke podmetni ili vreicu od pekira. A kutije ne.daju, boje se neega. Ako su kolai, neki rei slatkii, ili
kobasice, riba - nadzornik i grizne. (A probaj se pobuniti - odmah e se zakaiti: ta je zabranjeno, ta ne sleduje i
nee izdati. Poevi od nadzornika, onaj koji dobija paket mora davati, davati i davati.) A kako zavre pretresanje
paketa, sandui ipak.ne daju - trpaj sve U torbak, makar i u polu od dolame i - guraj, sledei! Tako
ponekog smuvaju da i zaboravi poneto na stolu. Za to se ne vraaj. To nestane.
Nekada, u Ust-Imi, uhov je dobijao pakete nekoliko puta. Ali je sam eni pisao: ne vredi, ne alji, ne otkidaj od
deice.
lako je na slobodi uhovu bilo lake da hrani celu porodicu nego ovde sebe samog, on je znao poto su ti paketi,
znao je da ih deset godina od porodice ne moe izvlaiti. Bolje je onda bez njih.
Ali iako je tako on sam odluio, svaki put kada je neko iz brigade, ili u blizini, u baraci, dobijao paket (to jest
gotovo svakoga.dana), njega je titalo: zato on nije dobio paket. I mada je strogo zabranio eni da mu alje ak i
za uskrs i nikada nije prilazio stubu sa spiskom sem, moda, za bogatog lana svoje brigade, on je zbog neega
ponekad oekivao da e neko dotrati i rei:
- uhove, ta eka? Ima paket!
Ali niko nikada nije dotrao ...
I da se seti na selo Temgenjovo i roenu izbu bilo je sve manje i manje povoda... Ovdanji ivot ga je rastrzao od
ustajanjado poveerja, ne dajui vreme-na za besciljne uspomenei
Sada, stojei meu onima koji su svoj eludac teili bliskom nadom da e zagristi slaninu, namazati hleb buterom,
ili zasladiti eerom olju aja, uhov se odravao samo jednom eljom: stii u menzu zajedno sa svojom
brigadom i pojesti orbu toplu a ne ohla-enu. Hladna nije vredela ni upola koliko topla.
On je raunao da je Cezar, ako nije naao svoje prezime u spisku, ve davno u baraci i iimiva se. A ako je prezime
tamo, on sada skuplja vreice, oljice od plastine mase, sudove. Zbog toga je uhov i obeao da e ekati deset
minuta.
Tu, u redu, uhov je uo novost: nedelje opet nee biti u ovoj sedmici, opet nedelju prisvajaju. To je i oekivao,
svi su to oekivali: ako je pet nedel[a u mesecu, onda tri daju, a dvaput na rad gone. To je oekivao, a kad je uo sva dua se stegla, iskrivila: kome nije ao najroenije nedelje? Ali, pravilno govore u redu, slobodan dan i u
logorskom krugu znaju da ukinu - izmisle neto: ili da se parno kupatilo dograuje, ili da se zid podigne da se ne bi
moglo proi, ili da se krug isti. A i rrienjanje slamariee, istresanje, tamanjenje stenica po leajima. Ili izmisle
proveru identiteta po kartonima. Ili inventarisanje: izlazi sa svim stvarima i ui u krugu pola dana!
Najvie im, verovatno, smeta akp zatvorenik spava posle doruka.
Red se, iako polagano, ipak kretao. Uli su preko reda, nikoga ne pitajui i odgurnuvi prednjeg, jedan berberin,
jedan knjigovpa i jedan iz kulturno-vaspit-npg odeljenja. Ali to nisu sivi logorai nego gadni logorski poslunici,
najvei nitkovi u logoru. Te ljude zatvorenici su smatrali gorima od ljama (kako su i oni gledali na argate). Ali
svaati se s njima.bilo je nekorisno: poslunici se i meusobno dre i s nadzor-nicima takoe.
Qstalo je ispred uhova jo desetak ljudi, a odo-strag su se jo sedmorica prikljuili, kad se u otvoru vrata pojavio
Cezar sa svojom novom krznenom ka-pom koju su mu sa slobode poslali. (Eto, i kapa. Negde je Cezar podmazao
pa su mu odobrili da nosi istu, novu varoku kapu. A drugima su ak i otrcane frontovske smakli i dali logorske,
od svinjske koe.)
Cezar se uhovu osmehnu i odmah se obratio nastranome sa naoarima koji je u redu stalno novine itao: .
- A-a! Petre Mihaliu!
I rascvetae se jedan na drugoga, kao bulke. Onaj nastrani:
- Imam novu Veernju Moskvu, pogledajte! Poslali su mi potom.
- Ma nemojte! - I Cezar se zagnjuri u novine. A pod tavanicom lampica kiljava-kiljava, kako li se mogu sitna
slova prokljuviti?
- Objavljena je veoma interesantna recenzija o premijeri Zavadskog.
Oni, Moskovljani, jedan drugoga iz daleka nanjue kao psi: I kada se sretnu - sve se njukaju, njukaju
na neki svoj nain. I laparaju brzo-brzo, ko e vie rei izgovoriti. I kad tako laparaju toliko retko ruske rei
nailaze, da je njih sluati - isto kao Letonce ili Rumune.
A u Cezarovim rukama su napabirene vreice, kao to treba.
- Pa, ja,... Cezare Markoviu... - uketa uhov. - Da idem?
- Naravno, naravno. - Cezar podie crne brkove sa novina, - Pa, iza koga sam ja, ko je za mnom?
Objasni mu uhov ko je za kim i, ne ekajui da se Cezar sam seti veere, upita: ,
- Da vam donesem veeru?

(To znai: iz menze u baraku, u kotliu. Nositi se uopte ne sme, bilo je mnogo naredaba o tome. Love i prosipaju
na zemlju iz kotlia, pa i u samicu trpaju, ali ljudi ipak nose i nosie, jer ko ima posla taj nikada ne stie u menzu
sa brigadom.)
Upitao je da li da donese veeru, a u sebi je porriislio: Nee valjda biti gad? Poklonie mi veeru. Za veeru
nema kae, samo prazna orba...
- Ne, ne, - osmehuje se Cezar - pojedi ti veeru, Ivane Denisiu'.
uhovje samo to i ekao. Sada je on, kao slobodna ptica, poleteo kroz vrata predsoblja, pa - preko logorskog
kruga!
Muvaju se logorai na sve strane. Jedanput, komandant logora izdao je i ovakvu zapovest: niko od zatvorenika ne
sme se sam po krugu kretati. A kada je moguno, voditi celu brigadu u stroju. Kad ne moe ba cela brigada, na
primer u ambulantu ili nunik, onda obrazovati grupe od etvorice-petorice i odrediti meu njima stareinu koji e
ih povesti u stroju, saekati na mestu i vratiti ih, takoe u stroju.
Mnogo je komandant drao do te zapovesti. Niko mu se nije smeo suprotstaviti. Nadzornici su hvatali pojedince,
zapisivali brojeve i u zatvor trpali, ali je naredba propala. Polagano, kao to mnoge gromke naredbe propadaju.
Recimo, pozovu oni sami oveka da peva - ne moe sa njime poslati celu ekipu! Ili
mora za svoju hranu u magacin, to bih ja s tobom iao? A onaj je opet, izmislio da ide u kulturno-vaspitno
odeljenje novine da ita, ko e s njim poi? Onaj hoe valjenke da popravi ili da ih prosui, neko jednostavno hoe
iz barake u baraku (iz barake u baraku je vie od svega zabranjeno!), kako da ih zadri?
Tom naredbom komandant je hteo i poslednju slobodu da oduzmne, ali mu nije uspelo, trbuatom.
Na putu u baraku, uhov je sreo nadzornika i ski-xnuo kapu pred njim, za svaki sluaj, a onda je uleteo u baraku. U
baraci - gungula: nekome su danas hleb digli, viu na deurne i deurni viu. A ugao sto etvrte je prazan.
Ovo vee uhov rauna kao sreno: kad su se u logor vratili, slamarice nisu bile ispremetane, pre-tresa preko dana
u barakama nije bilo.
Baci se uhov prema svom leaju, putem dolamu sa ramena zbaci. Dolamu - gore, rukavice a testericom - gore,
opipa slamaricu u dubinu, jutronje pare hleba je na mestu. Obradova se to ga je naao.
Pa trkom napolje, u menzu|
Promakao je do menze ne naletevi na nadzornika. Susretao je samo logorae koji su se svaali oko sledovanja.
Napolju je sve svetlije od meseine. Lampe su kiljile'a od baraka su se pruile crne senke. Ulaz u menzu je preko
iroke verande sa etiri stepenika i ta veranda je sada takoe u senci, A nad njom se ljulja lampica, zavija na
mrazu. Kao duga vetle sijalice, od mraza, od prljavtine, ta li?
A postojala je i stroga naredba komandanta: briga-de da dolaze u menzu u stroju, u dvojnoj koloni. Takoe je bila
naredba: doavi do menze, brigade se ne smeju peti na verandu, ve treba da se pvestroje po pet i da ekaju dok ih
deurni menze ne pusti unutra.
I rukama i nogama se kao deurni u menzi drao opavi. Svoju opavost progurao je kao invalidnost, a snaan je,
strvina. Pribavio je brezovu mougu i sa verande mlati tom mougom one koji bez njegove komande srljaju. Ali
ne svakoga. Pametan je opavi i u mraku zna koga e po leima. Nee udajiti onoga koji bi ga mogao po njuci.
Bijene bije. uhova je jednom maznuo.
Zovu ga deurni, a pogleda li - knez, sa kuvarima se drui !
Danas, da li su sve brigade odjednom navalile, da li su red dugo uvodili, tek veranda je gusto opsednuta, a na
verandi opavi, zamenik opavog i lino ef menze. Bez nadzornika se snalaze, udovita.
ef menze je uhranjen gad, glava mu kao dulek, u leima - arin. Toliko puca od snage da koraa kao da na
federima odskae, kao da su mu noge od federa i ruke takoe. Nosi kapu od belog krzna bez broja, niko od
slobodnih takvu kapu nema. A nosi i krzneni jagnjei prsluk i na tom prsluku na grudima malecan broj, kao
potanska marka - ustupak Volkovom, a na leima broj nema. ef menze se ni pred kime ne priklanja i svi ga se
logorai plae. On u jednoj ruci hiljade ivota dri. Jednom su hteli da ga prebiju, ali su mu svi kuvari u pomo
priskoili, sve njuke po izboru.
Nevolja e sada biti ako je sto etvrta ve ula, Copavi ceo logor u glavu zna i u prisustvu efa nikoga sa tuom
brigadom nee propustiti, naroito e se pokazati savestan.
Ponekad su se iza lea opavog preko ograde verande provlaili, pa se provlaio i uhov. Ali danas, u prisustvu
efa, nee se provui: tako e ti lea obraditi da e jo i u ambulantu dospeti!
Bre, bre do verande, saznati u tami da li je sto etvrta jo tu, usred crnih podjednakih dplama.
I ba su sad navalile brigade (ta e - uskorp je poveerje!) i kao na tvravu juriaju - jedan, drugi, trei, etvrti
stepenik su osvojile i provalile na veran-du! .
- Stoj!, marvo! - opavi urla i mougu je podigao na prednje. - Smiri se! Sad u nekog maznuti!
- Nismo mi! - urlaju prednji. - Odostrag guraju!
Da je odostrag, tano je, guraju, ali se i prednji naroito ne protive, misle da nekako provale u men-zu.
Tada opavi okrenu svoju mougu preko grudi kao zatvorenu rampu i iz sve snage navalfna prednje! I pomonik
opavoga takoe prihvati mougu, a ni ef menze se nije uplaio da e ruke isprljati.
Navalili su estoko, - snage imaju dosta, meso jedu - odgurnue! Odozgo su oborili prednje na zadnje, oborili ih
kao snoplje.

- Mrcino opava... sve troje!... viu iz gomile, ali skrivajui se. Ostali su popadali utke, utke se podiu, ivo, da
ne izgaze.
Raistie stepenike. ef menze malo se odmae, a opavi stoji na gornjem stepeniku i pouava:
- Postrojiti se po pet, ovnovi, koliko vam puta treba rei? Kad bude potrebno, pustiu!
Ugleda uhov: pred samom verandom kao da je glava Senjke Kljevina, grdno se obradova i krete brzo laktovima
da se probije u tom pravcu. Lea uz lea pribijena - ne moe se probiti.
- Dvadeset sedma - vice opavi - prolazi! Iskoi dvadeset sedma na stepenike, pa bre-bolje
ka vratima. A za njom oget vi navalie na stepenike i otpozadi pritisnue. I Suhov navali iz petnih ila. Veranda se
trese, lampa nad verando>m cviti'.
- Opet, strvine? - opavi besni. Pa mougom hekoga po ramenima, po leima, zbacuje jedne preko drugih.
Opet je bistio. . ' ,
Vidi Suhov odozdo: popeo se do Copavog Pavlo. On brigadu ovamo vodi, Tjurin u ovaj krkljanac nee.
- U petorke, stroj se, sto etvrta! - Pavlo odozgo vie. --A vi se odmaknite, prijatelji!
avolsku mater e se prijatelji odmaknuti!
- Ma pusti me, balvane, ja sam iz te brigade! - gura uhov.
Ovaj bi ga i propustio, ali su i njega sa svih strana
priepili. Njie se gomila, gui - da bi orbu dobila. Zakonsku orbu.
Tada Suhov odlui drugaije: sleva se dohvati ograde, za stub od verande se dohvati rukama i - okai se, od zemlje
se odvoji. Nekoga nogama u kolena munu; njega po boku dohvatie, kresnue mu nekoliko puta, ali on ve
mugnu: stade jednbm nogom na ivicu verande kraj gornjeg stepenika i eka. Ugledae ga njegovi momci i ruku
mu pruie.
Odlazei, ef kuhinje se u vratima okrete:
- Pusti, opavi, jo dve brigade!
- Sto etvrta! - viknuo je opavi. - A kuda ti, strvino, srlja?
I mougom za vrat toga tueg.
- Sto etvrta! - Pavlo vie i svoje proputa.
- Uf! - probi se uhov u menzu. I ne ekajui da mu Pavlo kae -za sluavnike, poe da trai slobodne sluavnike.
U menzi, kao i uvek, para u bblacima od vrata dolazi, za stolovima sede jedan uz drugoga, kao semenke u
suncokretu, meu stolovima se vuku, gu-raju se, po neko se probija sa punim sluavnikom. Ali je Suhov na sve to
za toliko godina navikao, oko mu je otro i vidi: -208 nosi na sluavniku svega pet 'porcija, znai: poslednji
sluavnik za brigadu, inae - zato ne bi bio pun?
Pristie ga i odostrag ga na uvo nagovara:
Bratac, sluavnik, posle tebe.
- Ma, tamo kod ubera eka jedan, obeao sam..
- Neka njega - neka eka, to zvera? Dogovorie se.
Ovaj donese do mesta, rastovari. uhov grabi sluavnik, ali i onaj drugi kome je obeano dotra, za drugi kraj
sluavnika vue. A slabaniji je od uhova. Suhov ga munu sluavnikom, on odlete na stub, spustivi ruke. uhov
- sluavnik pod miku i trkom tamo gde dele.
Pavlo stoji u redu pred uberom, nestrpljiv je bez sluavnika. Obradova se:
- Ivane Denisoviu! - i pomonika brigadira dvadeset sedme ispred sebe gura: - Pusti me! Sto dabe stoji?.Ja
imam sluavnike!
Gle, i Gopik, mangupe, vue sluavnik.
- Dok su oni zverali, smeje se - ja sam ga pridigao!
Od Gopika e biti dobar logora, Jo jedno dve , godine da se priui i poraste, dogurae najmanje do onoga to
hleb deli.
Pavlo naredi Jermolajevu, zdravom Sibircu (takoe je zbog zarobljenitva dobio deset godina), da uzme drugi
sluavnik. Gopika posla da pogledne za kojim stolom veeru zavravaju. A uhov poloi svoj sluavnik uglom
na uber i eka.
- Sto etvrta! - raportira Pavlo kroz uber. ubera je svega pet: tri zajednika za izdavanje
hrane, jedan za bne to se hrane po spisku (desetak iraa i, po protekciji celo knjigovodstvo), jo jedan - za
vraanje posua (kraj tog ubera se otimaju oni to liu porije). uberi su niski, malo iznad pojasa. Kroz njih se
sami kuvari ne vide, ve samo njihove ruke i kutlae. ;
Riike su u kuvara bele, glatke i dlakave, zdrav je. j Prosto bokser a ne kuvar. Uzeo je olovku i na svom spisku na
zidu proverio:
- Sto etvrta, dvadeset etiri! \ Panteljejev se dovukao u menzu. Nita mu nije,
kuki. , Kuvar uze pozamanu kutlau, tako, od tri litra, pa poe njome da mea po kazanu, da mea (kazan je \
pred njim tek naliven, gotovo pun, para samo suk-lja). I, dohvativi kutljau od sedam sto pedeset 1 grama, poe
njome, ne prepunjujui je, da sipa. ,
- Jedna, dve, tri, etiri. .. ; uhov je zapamtio koje su porcije napunjene dok

se gusti jo nije na dno kazana slegao, a u kojima je ! retko, sama vodurina. Narea na svoj sluavnik deset 1
porcija i ponese. Gopik mu mae od drugog reda j stubova: j
- Ovamo, Ivane Denisiu, ovamo! |l
Nositi porcije nije to i zverati. uhov prosto klizi, da se sluavnik ne bi drmao, i galami na sve strane.
- Ej, ti, HA-devetsto dvadeset!... uvaj se, iki-ce!... Bei s puta, mome!
U ovakvoj gunguli vetina je i jednu porciju proneti ne pljusnuvi, a kamo li - deset. Ipak, on na ugao stola koji je
Gopik oslobodio spusti sluavnik tako da na njega nije ni jedna kap pljusnula. I jo je upamtio kako je sluavnik
okrenuo, da prema uglu gde e on sesti budu dve najgue porcije.
I Jermolajev donese deset. A Gopik otra i done-se sa Pavlom poslednje etiri u rukama.
Jo i Kilgas donese hleb na sluavniku. Danas hrane prema radu: nekom dvesta, nekom trista, a u-hovu - etiri
stotine grama. On uze etiri stotine, okrajak, a za Cezara dvesta, sredinu.
U to se i lanovi brigade poee pojavljivati sa svih strana menze, da dobiju veeru, a posle kusaj gde sedne.
uhov razdaje porcije i pamti kome je dao, a svoj ugao sluavnika uva. U jednu od gustih porcija spustio je
kaiku - znai, zauzeo je. Fetjukov je svoju porciju meu prvima uzeo i otiao: rauna, u brigadi nema ta da trai,
bolje po menzi proetati, kao akal, moda neko nee pojesti sve (ako neko rie pojede sve i porciju od sebe
odmakne, na nju se, kao kopci, ponekad bacaju nekolicina).
Suhov i Pavlo prebrojae porcije, izgleda, slae se. Za Andreja Prokofjevia uhov tutnu jednu od gustih porcija,
a Pavlo je preli u usku nemaku porciju sa poklopcem: ona se moe proneti pod dolamom, pribijena uz grudi.
Dadoe sluavnike. Pavlo sede sa svojom duplom porcijom i uhov sa svoje dve. I svaki razgovor meu njima
prestade, nastali su sveti trenuci.
uhov skide kapu i stavi je na kolena. Proveri jednu porciju kaikom, proveri drugu. Nije loe, ima i ribe. A
uopte, uvee je orba mnogo rea nego ujutru: ujutru logoraa treba nahraniti da bi radio, a uvee e i onako
zaspati.
Poe da jede. Prvo je samo orbicu pio, pio. Kada je toplota krenula i razlila mu se po telu, sav on, iznutra, kao da
je poeo da treperi u susret orbi. Do-bro! Eto kratkog frenutka za koji logora i ivi!
Sada uhovu nita ne smeta: ni sto mu je rok dug, ni to je dan dug, ni to nedelje opet nee biti. Sada on misli:
progurae se! Proguraemo sve, dae bog i to e proi! Otpivi iz jedne i druge porcije toplu orbicu, on drugu porciju preli u prvu, istrese je i jo kaikom sastruga. Tako
mu doe nekako spokojnije, ne misliti i o drugoj porciji, ne paziti na nju ni oima ni rukom.
Oi su mu se oslobodile, pogledao je iskosa na komijske porcije". Kod suseda levo, sama voda. Gadovi, ta rade,
i to svoji - logorai!
I poe Suhov da jede kupus sa ostatkom orbe. Zapao ga je krompiri, jedan na dve porcije, u Cezarovoj porciji.
Tako, osrednji krompiri, naravno promrzao, potvrd i sladunjav. A ribe gotovo i nema, ponekad samo promakne
ogolela kirna. Ali i svaku riblju kimu i peraje treba provakati, sok iz njih isisati, koristan sok. Za sve to,
naravno, treba vreme-na, ali uhov sada nikud ne uri, danas mu je praz-nik: za ruak dve porcije, a i za veeru se
dve porcije doepao. Zbog takvog posla ostali se poslovi mogu i ostaviti.
Sem da moda svrati do Letonca za duvan. Do jutra duvana moe i nestati.
Veerao je uhov bez hleba: dve porcije, pa jo sa hlebom - suvie bi bogato bilo, hleb e i sutra valjati. eludac je
zlikovac: on staro dobro ne pamti, sutra e opet zatraiti.
uhov je zavravao svoju orbu i nije ba nastojao da vidi koga ima okolo, nije mu bilo nuno: nita novo on nije
oekivao, a jeo je svoje sopstveno. Pa ipak je primetio kako se za stolom tano prema njemu oslobodilo mesto i
kako je seb visok starac - JU-81. On je bio, uhbv je to znao, iz ezdeset etvrte brigade, a u redu a pakete uhov
je uo da je upravo ezdeset etvrta ila na gradilite socgradi-a; umesto sto etvrte i, da je celoga dana, bez
grejanja, natezala bodljikavu icu, sama je za sebe krug gradilita spremala.
O tome starcu uhovu su govorili da on po logorima i robijama lei beskonano i da ga ni jedna, amnestija nije
zakaila, nego su mu, kako bi mu se jedna desetica zavravala, drugu dodavali.
Sada ga je uhov izbliza razgledao. Meu svim pognutim logorskim leima njegova dostojanstvena lea prosto su
oi parala svojom uspravnou i za stolom je izgledalo kao da je on na klupu pod sebe jo neto podmetnuo. Na
njegovoj goloj glavi ve odav-no nije imalov ta da se ia, sve su vlasi poispadale od dobrog ivota. Stareve oi
nisu njukale za svim onim to se u menzi dogaalo, nego su bile okrenute prema neem svom, nevidljivom, vie
uhova. On je odmereno jeo praznu orbu drvenom iskrzanom kai-kom, ali nije sputao glavu nad porciju kao
ostali, nego je visoko podizao kaiku do usta. Zube nije imao'ni gore ni dole, ni jedan: okotavele desni vakale su
hleb umesto zuba. Lice mu je bilo sve izmuerio, ali ne - bezlino, slomljeno, ve kao isklesan taman kamen. A po
rukama, ogrubelim i crnim, videlo se da mu se nije esto dogaalo da tokom svih tih godina posedi u zavetrini. I
dri se nepomirljivo: svojih trista grama ne stavlja, kao svi, na neist ispljuskan sto, ve na opranu krpicu.
Ali Suhov nije imao vremena da ga dugo zagleda. Zavrivi sa jelom, oblizavi kaiku i unuvi je u valjenku, on
natae kapu, ustade, ponese sledovanje hleba,svoje i Cezarovo, i poe. Izlaz iz menze vodio je preko druge
verande i tamo je stajalo jo dvoje deurnih i sve to su oni radili bilo je: skinuti rezu, propustiti ljude i opet staviti
rezu.

Iziao je uhov nabijena eluca, zadovoljan sobom; i odluio je da, iako e poveerje uskoro, ipak trkne do
Letonca. I neodnevi hleb u devetu, on je irokim korakom krenuo prema sedmoj baraci. Mesec je bio, o-ho,
visoko i kao izrezan na nebu, ist i beb. Celo nebo bilo je vedro. I zvezde, ovde-onde, one najsjajnije. Ali da gleda
u nebo uhov nije imao
vremena. Jedno je osetio: mraz ne poputa. Neko je od slobodnih uo preko radija: uvee se oekuje minus trideset
stepeni, a ujutru do etrdeset.
Doprlo je odnekud iz daleka: negde u naselju traktor je brundao, a od druma se uli kako ekskavator zavija. I od
svake valjenke, ko god je po logoru nekud iao ili pretravao, kriputanje.
A vetra nije bilo.
Krdu je uhov morao da kupi kao to je i ranije kupovao: rublja aa, iako je na slobodi takva aa stajala tri
rublje, a po kvalitetu i skuplje. U zatvorenikom logoru sve cene bile su sopstvene, ni na ta nalik, zato to se
novac ovde nije smeo drati, malo ko ga je imao i bio je veoma skup. Za rad u ovom logoru nisu plaali ni
prebijene pare. (U Ust-Imi uhov je bar trideset rubalja meseno dobijao.) A ako bi kome roaci i poslali potom,
taj novac nisu davali nego su ga unosili u lini raun. Sa linog rauna moglo se jednom meseno u logorskoj
prodavnici kupiti toaletnog sapuna, trulih medenjaka. i cigareta Prima. Dopadala ti.se roba ili ne, ali za koliku si
sumu komandi poslao zahtev, za toliko mora i kupiti. Ne kupis li, novac ti je svakako propao, otpisan je.
uhov je dobijao novac samo od sopstvene zarade: za ivenje patika od krpa poruioca - dve rublje, za krpljenje
pamuklije - po pogodbi.
Sedma baraka nije kao deveta, od dve velike polo-vine. U sedmoj baraci postoji dug hodnik i u njemu desetoro
vrata, a u svakoj sobi po brigada, nabijeno po sedam dvospratnih duplih kreveta u sobi. Pa onda kabina sa kiblom
i kabina stareine barake. A u jednoj kabirii ive umetnici.
uhov ue u sobu u kojoj ivi njegov Letonac. Letonac lei na donjem leaju, noge je podigao i oslonio i sa
susedom letonski brblja
uhov seda kraj njega. Kae: zdravo. Zdravo, onaj noge ne sputa. A soba mala, svi odmah prislukuju - ko'je
doao i zato je doao. Obojica to shvataju i zato uhov sedi i razvlai: pa, kako ivite? Eto, nekako. Hladno danas.
Da.
Saeka uhov da se svi svojim stvarima pozabave (o korejskom ratu raspravljaju: hoe li zbog toga to su se
Kinezi umeali biti svetski rat ili nee) i nae se prema Letoncu:
- Ima li krde?
- Ima.
- Pokai!
Letonac spusti noge u prolaz i pridie se. Dimrija je ovaj Letonac, kada au puni, ruka mu drhti, sve se boji da ne
da za jedno zavijanje vie.
Pokaza uhovu duvankesu, rairi je.
uhov uze trunicu na dlan i vidi: isto onaj od. prolog puta, mrk i podjednako rezan. Prinese ga nosu, omirisa - taj
je. A Letoncu ree:
- Kao da nije isti.
- Isti, isti! -ljuti se Letonac. - Ja druga vrsta nema ^nikad, uvek isti.
- Pa, dobro, - saglaava se uhov - nabi'-de mi au, ja u zapaliti, pa u moda jo jednu uzeti.
On je zato rekao nabij poto ovaj sipa istresajui.
Dohvati Letonac ispod slarriarice drugu duvankesu, okrugliju od prve, a iz ormaneta svoju aicu izvue. Caica,
iako je od plastine mase, Suhov je izmerio, ista je kao i bruena.
Sipa.
- De, nabijaj, nabijaj! - uhov i sam prstom priti-ska. 1
- Ja i sam ume! - srdito odmie Letonac au i sam nabija, ali meke. Pa opet sipa.
A uhov je dotle pamukliju razgrnuo i napipao unutra u proivenom pamuku hartijicu koju jedino on osea.. I
gurkajui je obema rukama, gurkajui je kroz pamuk, pomera je prema rupici, probuenoj na sasvim drugoj strani
i prihvaenoj sa dva konia. Doukavi je do te rupice, on je konce noktom iskidao, hartiju je jo jednom napola
uzdu savio
(ona je i bez toga uzdu ispresavijana) i kroz rupicu izvukap. Dve rublje, stare, ne ukaju. A u sobi urlaju:
- Saalie se na vas bauka brkati! On i roenom bratu ne veruje, a kamoli vama, budalama!
Ono to je u zatvorenikom logoru dobro, to ti je to sme slobodno lajati. U Ust-Imi samo apne da na slobodi
nema ibica, a tebe - u orku i novu ti deseticu prilepe. A ovde vii sa gornjih leaja to god hoe cinkaroi o tome
izvetaj ne podnose, komanda je digla ruke.
Samo, ovde nema vremena mnogo da pria...
- Ih, mnogo rastresito sipa - ali se Suhov.
- Na, evo ti! - doaje ovaj koliko izmeu dva prsta.
uhov izvue iz unutranjeg depa svoju duvankesu i presu u nju krdu iz ae.
- U redu, odlui on, ne elei da prvu, slatku cigaretu pui trei - nabijaj i drugu!
Poto se jo malo prepirao, on presu i drugu au, dade dve rublje, klimnu glavom Letoncu i ode.

A iziavi, odmah - trkom-trkom - u syoju baraku. Da ne propusti Cezara kad se vrati s paketom.
Ali je Cezar ve sedeo na svom donjem leaju i petljao neto oko paketa. Sve to je doneo, bilo je poreano ,na
njegovom leaju i na ormanetu, ali direktna svetlost qd sijalica nije dotle dopirala, poto se izmeu isprei
uhovljev gornji leaj, pa je sve bilo u.polumraku.
uhov se prignu, zae izmeu kapetanovog i Ceza-rovog leaja i prui ruku sa veernjim sledovanjem hleba.
- Va hleb, Cezare Markoviu.
Nije rekao: A primili ste, jer bito bilo ciljanje na' to da je on stajao u redu i da sada ima pravo na deo. n je i bez
toga znao da ima. Ali on nije postao akal ak ni posle osam godina prinudnog rada - i to je due trajalo, on je sve
vri postajao.
Pa ipak, svojim oima on nije mogao zapovedati. Njegove oi, jastrebove oi logoraa, preletele su,
kliznule preko Cezarovog paketa izloenog na leaju i ormanetu i, mada hartije nisu bile odvijene, a poneka
vreica je bila zatvorena, tim brzim pogledom i njuhom koji je to potvrivao, uhov je nehotice ustanovio da je
Cezar dobio kobasicu, kondenzovano mleko, debelu dimljenu ribu, slaninu, mirisni dvo-pek, pa onda kolae s
nekim drugim mirisom, eer u kockama - tako, dva kilograma i, izgleda, buter, pa onda cigarete, duvan za lulu i to jo nije bilo sve.
I sve to zapazio je on za ono kratko vreme dok je rekao:
- Va hleb, Cezare Markoviu.
A Cezar, podbunjen, ozaren, isto pijan (dobivi paket. sa hranom svako takav postaje), odmahnu rukom na hleb:
- Zadri ga, Ivane Denisiu!
orba i uz to dvesta grama hleba, to je bila cela veera i, naravno, ceo Suhovljev deo od Cezarovog paketa.
I uhov istoga asa - kao odseeno - nije nita vie oekivao od ponuda koje je Cezar poreao. Nita nije gore
nego kad stomaku pusti na volju, pa jo u prazno.
Evo hleba: etiri stotine, pa dvesta, pa u slamarici ne manje od dvesta grama. I dosta! Dvesta sada smazati, sutra
ujutru slistiti petsto pedeset, etiri stotine poneti na rad - ivot! A onaj u slamarici nek ostane. Dobro je to je
uhov stigao da ga zaije, eno, iz ormaneta su u sedamdeset petoj brigadi digli, pa se sad ali kome hoe!
Neki rasuuju: onaj to pakete dobija - puna je vrea, grabi od njega. A kad pomisli, njemu je: kako dolo, tako
prolo. Deava se da u oekivanju paketa i ovi koji ih dobijaju gledaju da kau vie pribave. I icare koji dim.
Nadzorniku, brigadiru, onome koji pakete izdaje - kako da ne da? On e sledei put tvoj paket tako smuvati, nee
se nedelju dana na spiskovima pojaviti. Pa magacioneru koji uva sve pakete, kuda e Cezar sutra pre izlaska na
rad poneti paket u vrei (i zbog lopova, i zbog pretresa, a i komanda
tako zapoveda), ako tog magacionera dobro ne pod-mae, on e ti, mrvicu po mrvicu, vie uzeti. Celoga dana,
pacov, tamo sedi, zatvoren sa tuom hranom, ded', proveri! Pa za usluge, kao ovo Suhovu. Pa onome u parnom
kupatilu da bi estito isto rublje tutnuo, ovamo-onamo, mora dati! Pa berberinu koji te sa hartijicom brije (to
jest, brija o hartijicu otire, a ne o tvoje golb koleno), ne mnogo, ali tri-etiri igarete takoe treba dati. Pa u
kulturno-vaspitnom odeljenju, da bi pisma odvajali, da se ne zagube. A ako hoe jedan dan da uhvati, da se u
logoru izleava - doktoru treba oneti! Pa susedu, koji se s tobom sa istog ormaneta hrani, kao kapetan sa
Cezarom, kako da ne da? Jer on ti svaki zalogaj broji, pa da i savest nema, nee izdrati, dae!
Nek zavidi onaj kome je u tuoj ruci komad vei, aii uhov razume ivot i na tue dobro zube ne otri.
Za to vreme, on se izuo, uspuzao se na svoj leaj, izvukao komadi testere iz rukavice, poglednuo ga je i odluio
da sabajle potrai dobar kamen i na njemu izbrusi no od testerice. Za etiri dana, ako se i ujutru i uvee pozabavi,
moi e se napraviti dobar no, sa izvijenim, otrim seivom.
A sada, do jutra testericu treba prikriti. U sopstvenom leaju, pod poprenu letvu uukati. I dok dole nema
kapetana, znai nee mu natruniti u lice, Suhov je.pridigao kod uzglavlja svoju teku slamaricu, napunjenu ne
ukama nego piljevinom i zabavio se skrivanjem testerice.
To su videli njegovi gornji susedi: Aljoka baptist, a sa druge strane prolaza, sa drugog kreveta, dva pobratima
Estonca. Ali se njih uhov nije plaio.
Kroz baraku proe Fetjukov, jecajui. Pogrbljen. Na usnama - razmazana krv, Opet su ga, znai, izudarali zbog
porcija. Ne gledajui ni u koga, suze svoje ne krijui, on proe pored cele brigade, uspuza se gore, i zabi glavu u
slamaricu.
Kad razmisli, ao ti ga je. Svoj rok on nee preiveti. Ne ume da nae svoje mesto.
Uz to se i kapetan fregate pojavi, veseo, nosi u kotliu posebno skuvan aj. U baraci stoje dva biireta sa ajem, ali
- zar je to aj? Samo to je topao i obojen, inae - splaine i osea se na bure: na popareno drvo i memlu. To je aj
za obine argate. A Bujnovski je, znai, uzeo od Cezara pravoga aja, bacio u kazane i otrao po vrelu vodu. Sija
od zadovoljstva i seda dole pored ormaneta.
- Gotovo sam prste ourio! - hvalie se.
Tamo dole, Cezar je rairio list hartije, stavip na njega - jedno, drugo, a Suhov je spustio slamaricu da ne gleda i ne
mui se. Ali oni bez uhova ipak ne mogu: ustade Cezar u prolazu, oi mu taman prema uhovu, trepe:
- Denisiu! Ovaj... daj deset dana!v

To znai, daj mali perorez. I njega uhov ima, i njega u leaju skriva. Ako prst previje u srednjem zglobu, noi
je jo manjiv a see, mrcina, slaninu s pet prta debelu. Sam je Suhov taj noi napravio, doterao ga i otri ga sam.
Potrai no, izvue ga i dade. Cezar klimnu glavom i nestade dole.
Eto, i no je zarada. Ako ga dri - samica. Samo onaj koji ni najmanje ljudske savesti nema moe: daj nam no,
mi emo kobasicu sei, a tebi - ipak!
Sada se Cezar opet kod uhova zaduio.
Poto je sredio sve sa hlebom i noevima, uhov izvue duvankesu. Iz nje prvo uze izmeu dva prsta, isto kao to
je i pozajmio, i preko prolaza prui, Estoncu: evo, hvala.
Estonac rastee usne susedu, pobratimu svome, neto promumla, pa od tog duvana zavie posebnu eigaricu - kao
da probaju: kakav je uhovljev duvan.
Nije gori od vaeg, probajte, nazdravlje! uhov bi i sam probao, ali nekakav unutranji glas mu kae da provera samo to nije. Upravo je sada vreme kada nadzornici njukaju po barakama. Da bi se puilo, sada treba izai u
hodnik, a uhovu gore, na leaju, kao da je toplije. U baraci nimalo nije toplo, po tavanici je inje. Nou e se
skoanjiti, ali zasada izgleda podnoljivo.
Uradivi sve to i poevi pomalo da odlama hleb od komada od dvesta grama, uhov je i nehotice sluao kako pod
njim, pijui aj, razgovaraju kapetan i Cezar.
- Jedite, kapetane, jedite, ne usteite se! Evo, uzmite dimljene ribice, uzmite kobasice!
- Hvala, uzeu.
- Maite hleb buterom! Prava moskovska vekna!
- Eh, prosto je neverovatno da negde jo vekne peku. Znate, ovo iznenadno izobilje podseti me na jedan sluaj.
Doem jednom u Arhangelsk...
Galama iz dvesta grla je u polovini barake, pa ipak se uhovu uinilo da zvone o inu. Ali niko nije uo. I jo je
uhov opazio: uao je u baraku nadzornik. Pronos, sasvim mali momi sa rumenim licem. Drab je u ruci
hartijicu i po tome i po njegovom dranju videlo se da on nije doao da lovi puae, ili da istera zbog provere, ve
da je nekoga traio.
Pronosi proveri u hartijici i upita:
- Gde je sto etvrta?
' - Ovde - odgovorie mu. A Estonci cigaretu sakri-e i dim rasterae.
- A gde je brigadir?
- ta je? - Tjurin e sa leaja, jedva sputajui noge na pod.
- Izjainjenje, kome je nareeno, jesu li napisali?
- Piu! - odluno ree Tjurin.
- Ve je trebalo predati.
- Kod mene su slabo pismeni, ne ide lako. (To on o Cezaru i kapetanu fregate. Sila je brigadir, uvek re nae.)
Nema pera, nema mastila.
- Treba imati!
- Oduzimaju.
- Priuvaj se, brigadiru, pria li mnogo i tebe u u zatvor strpati! - neubedljivo pripreti Pronosi. - Da izjanjenja
sutra pre odlaska na rad budu u nadzornikoj sobi! I naredi da sve nedozvoljene stvari budu predate u magacin
linih stvari! Jasno?
- Jasno.
(Mimoie kapetana! - pomisli uhov. A sam kapetan nita i ne uje, zaneo se u kbbasicu.)
- A sada, - ree nadzornik - postoji li kod tebe -311?
- Treba u spisak pogledati - smre se brigadir. - Zar e zapamtiti psee brojeve? (Otee brigadir, hoe da spase
Bujnovskoga bar preko noi, da dogu-ra do provere.)
- Postoji li Bujnovski?
- Da, ja?! - odazva se kapetan fregate ispod uhovljevog leaja, iz zaklona. x
Tako ti je to: brza vaka uvek prva na ealj natri.
- Ti? Da, tano, -311. Spremi se!
- Kuda?
- Zna i sam.
Kapetan samo uzdahnu i iskalja se. Mora da mu je u mranim noima po burnom moru bilo lake da izvede
eskadron razaraa nego a sada iz prijateljskog razgovora pravo u samicu odleti.
- Koliko dana? - snienim glasom upita.
- Deset. Hajde, bre, bre! Uto deurni zavikae:
- Provera! Provera! Izlazi za proveru!
Znai da je nadzornik koga su poslali da izvri proveru ve u baraci.
Osvre se kapetan, da li da ponese dolamu? Dolamu e mu tamo smai, samo e pamukliju ostaviti. Ispada, krei
onako kako si se zatekao. Ponadao se kapetan da e Volkovoj zaboraviti (a Volkvoj nikome nita ne zaboravlja),

pa se nije pripremio, nije ak ni duvana u pamukliju sakrio. A u ruke da uzme - ne vredi, na pretresu e odmah
bduzeti.
Pa ipak, dok je on kapu stavljao, Cezar mu je, nekoliko cigareta tutnuo.
- Pa, dovienja, brao! - rasejano klimnu kapetan sto etvrtoj brigadi i poe za nadzornikom.
Nekoliko glasova mu je viknulo, poneko - dri se!, neko - ne daj se!, a ta i da mu kae? Sami su zidali zatvor, sto
etvrta zna: zidovi su tamo kameni, pod betonski, prozora nema, pe loe tek da se led sa
zidova otopi i na podu se u baru pretvori. Spava se na golim daskama, ako zube ne razdrma, onda - trista grama
hleba na clan i orba samo treeg, estog i devetog dana.
Deset dana! Deset dana ovdanje samice, ako je odlei strogo i do kraja, to znai liiti se zdravlja na ceo ivot.
Tuberkuloza i - iz bolnice vie nee izii.
A ko je petnaest dana odleao, taj je ve u zemljici crnoj.
Dok u baraci ivi, moli se od radosti i pazi da te ne ukebaju!
- 'Ajde, izlazi, brojim do tri! - vie stareina barake. - Ko do tri ne izie, zapisau brojeve i predati graaninu
nadzorniku! .
Stareina barake, to je takoe stari nitkov. Jer, zatvaraju ga zajedno sa ostalima u baraci preko cele noi, a ponaa
se kao vlast, nikoga se ne boji. Stavie, njega se svi boje, Nekoga nadzornicima preda, a nekoga i sam po njuci
odalami. Rauna se kao invalid, zato to su mu jedan prst u tui odvalili, a njuka- razbojnika. On i jeste
.razbojnik, po krivinom paragrafu je ovde, ali su mu, pored ostalih paragrafa, okaili i 58/14 i tako je u ovaj logor
dospeo.
udna mi uda, na ceduljicu e askom zapisati i predati nadzorniku, pa eto ti dva dana samice sa izlaskom na rad.
Dotle su se polagano vukli prema vratima, a sada - navalie, navalie i sa gornjih leaja skau kao medvedi i
guraju se u uskim vratima.
uhov je, drei u ruci zavijenu, davno eljenu cigaretu, veto skoio, gurnuo noge u valjenke i ve je hteo poi ,
ali se saalio na Cezara. Nije hteo da jo zaradi od Cezara, ve se iskreno saalio: on sigurno mnogo o sebi
razmilja, Cezar; a nita o ivotu ne zna- kad je dobio paket, nije trebalo sa njime da petlja nego da ga jo pre
provere odnese u magacin na uvanje. Jelo moe i saekati. A sada, ta sa paketom da radi? Da vue sa sobom celu
vreu na proveru
- smejurija, pet stotina Ijudi e se smejati. Da ostavi ovde, u zao as, maznue ko se prvi vrati sa provere. (U
Ust-Imi jo je gre bilo, tamo su, kad se vraa
s posla, protekcionai uvek prvi stizali. i dok poslednji uu, a njihovi ormanii ve oieni.)
Vidi Suhov, uzmuvao se Cezar, dr' levo-dr' des-no, ali je ve kasno. Gura kobasicu i slaninu u nedra, bar njih da
ponese, bar njih da spase.
Saali se Suhov i pouava ga:
- Ostani, Cezare Markoviu, poslednji, prikrij se u senci i sedi dok svi iziu. A kad nadzornik i deurni ponu
leaje obilaziti i u sve se rupe zavlaiti, tada izii. Kao, bolestan si. A ja u izii prvi i uskoiu - prvi. Eto, tako ...
I otra. ,
U poetku se probijao.uhov snano (uvajui ipak zavijenu cigaricu u pesnici). A u hodniku, zajednikom za obe
polovine barake i u predsoblju ve se niko nije gurao napred, kao zver lukava raja, ve su se svi prilepili uza
zidove u dva reda, levo i desno, tamo su prolaz kroz sredinu ostavili, koliko da jedan ovek proe: nek izie na
mraz ko je budala, a nama je i ovde dobro. I onako smo celoga dana na mrazu pa se jo i sada deset minuta
smrzavati! Budala nema. Crkni ti danas, a ja u sutra!
Drugi put i uhov se isto tako pribija uza zid. A sada izlazi krupnim koracima i jo se egai:
- ega ste se prepali, budale? Sibirski mraz jo niste videli? Izlazite da se na vujem suncu ogrejete! Daj-de, iko,
da pripalim!
Pripalio je u predsoblju i iziao u trem. Vuje sunce, tako ponekad u uhovljevom kraju mesec u ali nazivaju.
Visoko se mesec uspuzao! Jo toliko i u najvioj taki e bhi. Nebo belo, zelenkasto gotovo, zvezde jarke i retke.
Sneg beli bleti, zidovi baraka takoe su beli, pa sijalice gotovo nikakav posao i ne ine.
Eno, kod one barake je gusta, crna gomila, izlaze da se postroje. Eno i kraj druge. A od barake do barake ne uje se
toliko; razgovor koliko kripanje snega.
Siavi sa stepenica, licem prema vratima stalo je pet ljudi, a za njima jo troje. Uz tu trojieu u drugu
petorku stao je i uhov. Provakavi malo hleba, sa cigaretom u ustima ovde se moe staj^ti. Dobar duvan, nije'
Letonac podvalio: i pali i mine.
Polagano se izvlae kroz vrata, iza Suhova su vec dve-tri petorke. Sada oni koji su izili besne: zato se oni gadovi
u hodniku pribijaju, to ne izlaze? Smrza-vaju se zbog njih. .. v ,
Niko od logoraa nikada sat ne vidi, a 1 sta ce mu sat? Logora treba da zna jedino da li je uskoro ustajanje? koliko
je do odlaska na rad? do ruka? do prekida rada?
Pa ipak, kau da je veernja provera u devet. Samo to se ona nikada ne zavri u devet, petljaju i po dvaput i triput.
Pre deset nee zaspati. A u pet je, kau, ustajanje. Nije udo to je Moldavac danas pre prekida rada zaspao, gde se
logora prigreje, on odmah i spava.Za sedmicu se toliko nakupi toga sna neprospavanog da, ako nedeljom ne
poteraju, cele barake mrtvim snom spavaju.

Aha, navalie, navalie logorai iz trema! To ih stareina barake i nadzornik u zadnjice ukaju. Ta-ko-tako,
ivotinje!
- ta je? - viu im iz prvih redova. - Muckate, /gadovi? Sa ubreta kajmak skidate? Da ste pre izili ranije bi nas
prebrojali. v .
Isterae celu baraku napolje. etir stotine ljudi je , u baraci, to je osamdeset petorki. Svi u se u kolonu postrojili,
u poetku strogo po petorica, a posle - onako uture. .
- Postroj V, tamo pozadi! - urla starema barake sa stepenica. Ako ti ne treba, ne postrojavaju se, avoli!
Izie na vrata Cezar, skupio se, kao bolestan je, za njim dva deurna iz druge polovine barake, dvojica IZ ove i jo
jedan opavi. Oni stadoe kao prva petorka, tako da je uhov bio u treoj. A Cezara su na rep oterali. ) *
I nadzornik izie na trem.
- U petorke, stroj s'! - vie repu, gua mu je kao da je vratilom probijena.
- U petorke, stroj s'! - vie stareina barake, glaina jo snanija.
Postrojie se, ako ti ne treba,
Slete stareina barake sa trema, tam6, pa - majku, pa - po leima!
Ali pai koga e. Samo tunjave lupa.
Postrojie se. On se vrati. Pa zajedno sa nadzorni-kom:
- Prva, druga, trea!...
Kako koju petorku odbroje - juri u baraku! Za danas si sa vlau kvit.
Bili bi kvit kad ne bi bilo druge provere. Ove mrcine, glave etvrtaste, gore od bilo kog obanina broje: onaj, iako
je nepismen, on stado goni i svako tele u glavu zna. A ovde ih poreaju, a vajde nikakve.
Prole godine, u ovom logoru nije bilo suionice, obua je preko noi u baraci ostajala, tada su i za drugu i treu i
etvrtu proveru napolje izgonili. Niko se nije ni oblaio, nego su onako, u ebad umotani, izlazili. Ove godine su
suionicu izgradili, ne za sve - trei dan je dolazio red na svaku brigadu da sui valjenke. Zato su sada poeli da po
drugi put prebrojavaju u barakama: iz jedne polovine u drugu pregone
uhov dodue ne utra prvi, ali prvoga nije sa oka putao. Dotra do Cezarovog leala i sede. Smae valjenke,
pope se na leaj kraj pei i stavi svoje valjenke kraj pei. Ovde ti je: ko pre stigne. Pa nazad, do Cezarovog leaja.
Sedi skupivi noge i jednim okom pai da Cezarov dak ispod uzglavlja ne dignu, a drugim - da njegove valjenke
ne bace oni to na pe juriaju.
- Ej, - morao je da vikne - ti, rii! 'Oe valjenkom po njuci?! Stavi svoje, ali tue ne diraj!
Upadaju li, upadaju logorai u baraku. U dvadesetoj brigadi viu:
- Daj valjenke!
Sada e ih pustiti iz barake sa valjenkama, a baraku e zakljuati. Pa e onda ovi trati:
- Graanine nadzornie, pustite u baraku!
A nadzornici e se sakupiti u komandi i na svojim e daicama raune svoditi, da li je ko pobegao ili su svi na licu
mesta.
Aii se uhova danas to ne tie. Evo i Cezara, meu leajima se ka svome mestu probija.
- Hvala, Ivane enisiu!
uhov klimnu glavom i kao veverica se brzo uspuza gore. Sada moe da pojede do kraja dvesta grama hleba, moe
i drugu cigaretu da popui, moe i da spava. v
Samo, od dobrog dana Suhov se razveselio, ak mu se kao i ne spava.
Da se spremi za spavanje uhovu je lako: crno ebence da smakne sa slamarice, da legne na slamaricu (na aravu
uhov nije spavao valjda od etrdeset prve godine, otkako je od kue otiao i sada mu je ak udno zato se ene
sa aravima petljaju - suvi-no pranje), glavu na jastuk od uki, noge - u pamuk-liju, a preko ebeta - dolamu i:
slava ti, gospode, jo jedan dan je proao!
Hvala to u samici ne spava, ovde se jo moe.
uhov je okrenuo glavu ka prozoru, a Aljoka, na istom krevetu, odvojen daskom od uhova - u su-protnom
pravcu: da bi mu svetlost od sijalice dolazi-la. Opet jevanelje ita.
Lampa od njih i nije daleko, moe se itati, ak se i iti moe. v ;
uo je Aljoka kako je uhov glasno bogu zahvalio i okrenuo se.
- Ivane Denisoviu, vaa dua tei bogu, da se moli. Zato je ne putate?
uhov pogleda Aljoku iskosa. Oi, kao dve svee, tople. Uzdahnu.
- Zato, Aljoka, to te molitve, kao i molbe, ili ne stiu ili - molbu odbiti!
Pred tapskom barakom postoje etiri sandueta, zapeaena, jednom meseno ih opunomoeni prazni. Mnogi u
te sanduie molbe ubacuju/ekaju, dane broje: jo dva meseca, jo mesec dana i odgovor e stii.
A njega nema. Ili: Odbiti!
- Zato, Ivane Denisiu, to ste se malo molili, ravo, bez usrdnosti, zato se i nisii ispunile molitve vae. Molitva
mora biti nepokolebljiva! I, ako budete verovali, i planini kaete - pokreni se, ona e se
, pokrenuti! {
Osmehnu se uhov i jo jednu cigaretu zavi. Pripalio je od Estonca.

- Ne mlati praznu slamu, Aljoka! Jo nisam video da planine hodaju. Dodue, ni same planine nikada nisam
video. A kada ste se vi na Kavkazu molili, ceo va baptistiki klub, da 1? je i jedna mrdnula?
I oni su nesrenici: molili su se bogu, koriie su oni smetali? Svima su im po spisku po dvadeset pet dali. Zato to je
sada takvo vreme: svima ista mera - dva-eset pet godina.
- A mi se nismo za to molili, Denisiu, - ubeuje ga Aljoka. Pribliio se sa svojim jevaneljem uho-vu, uz samo
lice. - Od svega zemaljskog i prolaznog nama je gospod zavetao da se molimo jedino za hleb nasuni: Hleb na
nasuni daj nam danas!
- Znai, sledovanje? - upita uhov.
A Aljoka nastavlja svoje, vie oima ubeuje nego reima i jo ga rukom po ruci miluje, gladi:
- Ivane Denisiu, ne treba st moliti da poalju paket, ili za porciju orbe vie. to je ljudima veliko, to je nitavilo
pred bogom. Treba se moliti za duhov-no: da bog sa naeg srca nataloeno zlo ukloni...
- Bolje ti mene sasluaj! Kod nas, u polomnjan-skoj crkvi pop je...
- O popu tvome - nemoj ! - moli Aljoka, ak mu se i elo od bola iskrivilo.
- ekaj, ipak me sasluaj! - uhov se pridigao na lakat- U Polomnji, u naoj parohiji, nema oveka bogatijeg od
popa. Kada, recimo, pozovu da se napravi krov, mi od ljudi uzimamo po trideset pet rubalja na dan, a od popa stotinu. A on ni da trepne. On, polomnjanski pop, trima enama u tri grada alimentaciju plaa, a sa etvrtom ivi u
zajednici, I oblasni arhijerej je na njegovoj udici: masno mu
na pop daje. A sve druge popove, koliko god su ih slali, istisne, ni s kim nee da deli ...
- Zato mi o popu pria? Pravoslavna crkva je od jevanelja odstupila. Njih ne hapse zato to njihova vera nije
vrsta.
iihov je mirno posmatrao, puei, kako se Aljoka uzbuuje.
- Aljoa, - odmakao mu je on ruku i dunuo baptisti dim u lice - nisam ja protiv boga, razume li? U boga ja rado
verujem. Samo, u raj i pakao ne verujem. Zato vi nas smatrate budalama, raj i pakao nam obeavate? Eto, to mi se
ne dopada.
Legao je uhov opet na lea, pepeo vie glave opfezno stresa izmeu kreveta i prozoi;a, da ne progo-ri kapetanove
stvari. Zamislio se, ne uje ta Aljoka klapara.
- Uopte, - zakljuio je on - molio se ne molio, rok ti nee skratiti. Od zvona do zvona svoje e odrobijati
- A za to se i ne treba moliti! - uasnuo se Aljoka. - ta e ti sloboda? Na slobodi e ono to je od tvoje vere ostalo
korovom obrasti! Raduj se to si na robiji! Ovde ima vremena da o dui razmisli. Evo kako je govorio apostpl
Pavle: Zato plaete i fastuujete srce moje? Ja ne samo da elim da budem suanj, nego sam spreman da za ime
gospoda Isusa umrem!
uhov je utke gledao u tavanicu. Ve ni sam nije znao.da li je eleo slobodu ili nije. U poetku je on nju arko
eleo i svake je veeri raunao koliko mu je od roka prolo, a koliko ostalo. A zatim mu je doadilo. Zatim mu je
postalo jasno da takave kui ne putaju, gone ih u progonstvo. I gde e mu ivot biti bolji - ovde ili tamo - ne zna
se.Jedino to bi na slobodi eleo da ode kui. A kui ga nee pustiti...
Ne lae Aljoka, po njegovom glasu i po oima vidi se da on rado na robiji lei. .
- Vidi, Aljoka, - objanjava mu Suhov - kod tebe je to zgodno ispalo: Hristos ti je naredio da
robija, za Hrista i robija. A zato ja robijam? Zato to se etrdeset prve nismo bili spremili za rat, za to? A kakve
ja sa tim veze imam? ,
- Nema neto druge provere... - guna Kilgas sa svoga leaja. - .
- Da-a! odazva se uhov. - To prstom po nebu treba zapisati, da druge provere nema - I zevnu: - Da se spava! \
I ba tada su u pritihloj, smirenoj baraci uli angrljanje zasuna na spoljnim vratima. Utrae dvojica iz hodnika,
oni to su valjenke noili i viu:
- Druga provera!
A za njima i nadzornik:
- Prelazi u drugu polovinu!
A ponekoje ve i spavao. Zagunae, poee da se kreu, noge u valjenke trpaju (vatirane akire niko i ne skida,
bez njih, se pod ebencetom ne moe leati, skoanjie se). '
- Fuj, prokletnici! - Ijuti se uhov. Ali se naroito nije ljutio, nije jo bio zaspao.
Cezar prui ruku gore i dade mu dva keksa, dve kocke eera i jedan krug kobasice.
- Hvala, Cezare Markoviu - nagnuo se uhov dole, u prolaz. - Dajte vau vreu gore, pod glavu, za svaki sluaj.
(U prolazu ne moe odozgo tako brzo smaknuti, a i ko bi kod uhova neto traio?)
Cezar dodade gore uhovu svoju belu zavezanu vreu. uhov je uuka pod slamaricu i oeknu da to vie njih
isteraju, da bi u hodniku to manje bos na podu stajao. Ali se nadzornik iskezi:
- Ajde, tamo u uglu!
I uhov meko skoi bos na pod (tako su mu dobro valjenke sa obojcima stajale na pei da mu je bilo ab da ih
skida). Tolike je patike drugima saio, a za sebe/ nije nita zadrao. Ali on je navikao, nee dugo trajati.
Patike takoe uzimaju, kod koga ih tokom dana pronau.
A brigade koje su dale valjenke na suenje, isto tako, ko u patikama, ko samo sa podvezanim obojcima ili bos.;
- 'Ajde! 'Ajde! - rie nadzornik.

- Oete li limun, strvine? - pridruuje se stareina barake.

Sve izgurae u drugu polovjnu barake, a poslednje u hodnik. uhov stade odmah tu, pored zida, u blizini kabine sa
kiblom. Pod nogama mu je bio vlaan pod i hladnoa se odozdo privlaila iz trema.
Sve isterae, a nadzornik i stareina barake pooe da jo jedhom pogledaju nije li se ko skrio, nije li se ko pritajio
u mraku i spava. Jer, ako neko nedostaje - nevolja, bude li vie - nevolja, opet provera. Obio-e, obioe i vratie
se do vrata.
- Jedan, dva, tri, etiri!.,. -sada.ve brzo, po jednoga putaju. Kao osamnaesti i iihov mugnu. Pa trkom prema
svom leaju, na preagu stavi nogu, 'op!, i ve je gore.
Dobro je. Noge opet strpa u rukave pamuklije, odozgo ebe, pa odozgo dolamu, spavamo. Sada e drugu polovinu
barake u nau polovinu pustiti, a nama ni iz depa ni u dep.
Cezar se vratio. uhov mu spusti vreu.
Aljoka se vratio. Nevet je on, svima ugaa, a da zaradi ne ume.
- Na, Aljoka! - i dade^mu jedan keks. Osmehuje se Aljoka.
- Hvala, ni vi sami nemate!
- Jedi!
Mi nemamo, ali emo uvek zaraditi.
A sam,-komadi kobasice u usta! Zubima je, ubima! Miris mesa! I pravi sok od mesa! Ode, tamo u stomak.
I - nema kobasice! Ostatak e, odluio je uhov, pred polazak na rad.
I pokri se preko glave ebencetom, tankim, neo-pranim, ve vie ne sluajui kako su se meu krevete sabili
logorai iz druge polovine: ekaju da njihovu polovnu provere.
Zaspao je uhov potpuno zadovoljan.Danas mu jedobro islo: u samicu ga nisu strpali, na gradilite -socgradia
brigadu nisu poslali, za ruak je digao kasu, brigadir je dobro sa procentima na kraj iziao zidao je Suhov veselo,
sa testericom ga na pretresu nisu ulovili, zaradio je uvee od Cezara i duvan je kupio. I nije se razboleo, izgurao je.
proao je dan, niim nezamraen, gotovo srean.
Takvih dana u njegovom roku, od zvona do zvona bilo je tri hiljade est stotina pedeset tri,
zbog prestupnih godina - tri dana je vika

BELEKA O AUTORU
Aleksandar Isajevi Solenjicin (1918), ruski pr-zaist i dramski pisac. Represiran 1945, rehabilitovan 1957, u
emigraciji od 1974. Pripovetkom Jedan dan Ivana Denisovia, napisanom u tradiciji Dostojevskog i Tolstoja,
uveo u knjievnost temu Staljinovih logora, ostavi joj veran u najveem delu svog opusa. Pokuaj umetnike
studije u tri knjige Arhipelag GULag predstavlja sintezu vienja logorske stvarnpsti, navodnog cilja
socijalistikog puta Rusije. Slikao ivot u logorima u poslestaljinskoj stvarnosti, sa upadljivim naglaskom na
etikim devijacijama; istu materiju obraivao i u scenarijima Tenkovi znaju istinu i Parazit; sastavio kritiku
autobiografiju iz spisateljskog perioda Borio se ut sa rogatim. Romani i zbirke pripovedaka: Jedan dan Ivana
Denisovia, U krugu prvom, Onkoloka klinikay Avgust etrnaeste; memo-arska i druga publicistika: Arhipelag
Gulag, Lenjin u Cirihu; drame: Gozba pobednika, Zarobljenici, Republika Rada, Svetlost koja je u tebi i dr. Dobio
Nobelovu nagradu za knjievnost 1970. godine.

I zato, ne isputajui hleb iz ruku, Ivan Denisovi izvukao je noge iz valjenki, ostavivi veto u njima i
obojke i kaiku, uspuzao se bos na svoj leaj, proirio otvor na slamarici i sakrio u nju, u strugotinu,
polutke hleba. S glave je smaknuo kapu i izvukao iz nje iglu sa koncem (takoe duboko sakrivenu - na
prozivci i kape opipavaju, jedared se nadzornik ubo na iglu i od besa je uhovu gotovo glavu razbio). Boc,
boc, boc pa je rupu sa skrivenim sledovanjem iglom prihvatio. Za
to vreme eer u ustima se istopio. Sve u uhovu bilo je napeto do krajnosti: sad e nadzornik sa vrata
zaurlati. Prsti uhova spretno su radili, a glava je istravajui napred, mukala - ta dalje.
cena 4.500.^