Analiza Poslovanja

1
Izdava:
Visoka poslovna kola strukovnih studija
Leskovac, Durmitorska 19
Za izdavaa:
Prof. dr ika Stojanovi
Prof. dr Dragomir S. Radovanovi

ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje
Recenzent:
Prof. dr Slobodan Markovski
Prof. dr Ivan Mihailovi
Nastavno vee Visoke poslovne kole strukovnih studija u Leskovcu, na sednici od 16. aprila
2007. godine, odlukom br. 179/07-01 prihvatilo je rukopis ove knjige kao udbenik za predmet
Analiza poslovanja.
INSB 978-86-84333-19-1
ANALIZA POSLOVANJA
PREDUZEA
Leskovac, 2008.
SADRAJ
UVOD........................................................................................................................................... 13
GLAVA I ...................................................................................................................................... 17
POJAM, PREDMET, CILJ, ZADACI I ZNAAJ ANALIZE ........................................... 19
1. ANALIZA I DRUGI VIDOVI ISPITIVANJA ................................................................ 20
2. ANALIZA I DRUGE NAUNE DISCIPLINE ............................................................... 20
3. POSTUPAK ANALITIKOG ISPITIVANJA ................................................................ 21
GLAVA II..................................................................................................................................... 23
METODE ANALIZE ............................................................................................................. 25
1. METODA UPOREIVANJA ......................................................................................... 28
1.1. Uslovi uporedivosti..................................................................................................... 28
1.2. Vidovi uporeivanja ................................................................................................... 32
2. METODA RALANJAVANJA.................................................................................... 34
2. 1. Vidovi ralanjavanja ................................................................................................ 35
3. METODA ELIMINISANJA ILI IZOLACIJE ................................................................. 38
4. DOPUNSKE METODE ANALIZE................................................................................. 38
4.1. Metoda kauzaliteta...................................................................................................... 38
4.2. Metoda korelacije ....................................................................................................... 39
4.3. Metoda presecanja bilansa .......................................................................................... 40
GLAVA III ................................................................................................................................... 45
VIDOVI ANALIZE ................................................................................................................ 47
1. CELOKUPNA I DELIMINA ANALIZA...................................................................... 47
2. STATIKA I DINAMIKA ANALIZA ......................................................................... 48
3. STALNA I POVREMENA ANALIZA ........................................................................... 48
4. KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA ..................................................... 49
5. INTERNA I EKSTERNA ANALIZA.............................................................................. 50
6. DRUGI VIDOVI ANALIZE............................................................................................ 51
GLAVA IV ................................................................................................................................... 53
IZVORI PODATAKA ZA ANALIZU I NJIHOVO IZRAAVANJE.............................. 55
1. INTERNI IZVORI PODATAKA..................................................................................... 55
2. EKSTERNI IZVORI PODATAKA ................................................................................. 56
3. IZRAAVANJE PODATAKA........................................................................................ 56
3.1. Apsolutni brojevi ........................................................................................................ 57
3.2. Diferencijalni apsolutni brojevi .................................................................................. 59
5
3.3. Relativni brojevi ......................................................................................................... 59

3.4. Proseni brojevi .......................................................................................................... 67
3.5. Normalni brojevi......................................................................................................... 70
3.6. Tabele i grafikoni........................................................................................................ 71
GLAVA V .................................................................................................................................... 77
METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA PREDUZEA ........................................ 79
1. ZNAAJ METODOLOGIJE ZA TEORETSKU OBRADU ANALIZE
POSLOVANJA PREDUZEA I ZA NJENU PRIMENU U PRAKSI ............................ 79
2. METODOLOGIJA OBRADE ANALIZE KOD POJEDINIH STRANIH
I DOMAIH AUTORA................................................................................................... 80
3. DA LI JE JEDINSTVENA METODOLOGIJA ZA SVE VRSTE
PREDUZEA MOGUA? .............................................................................................. 82
4. METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA NA OSNOVU PRIMENE
DEDUKTIVNE METODE ................................................................................................ 83
GLAVA VI ................................................................................................................................... 87
OPTI PODACI O PREDUZEU........................................................................................ 89
GLAVA VII.................................................................................................................................. 91
ANALIZA ORGANIZACIONOG SASTAVA FINANSIJSKE KONSTITUCIJE I
PRINOSNE SNAGE PREDUZEA ..................................................................................... 93
1. ORGANIZACIONI SASTAV PREDUZEA ................................................................. 93
2. FINANSIJSKA KONSTITUCIJA I PRINOSNA SNAGA PREDUZEA..................... 94
2.1. Finansijska konstitucija............................................................................................... 95
2.2. Prinosna snaga preduzea ........................................................................................... 99
3. BROJNI I STRUKTURALNI SASTAV RADNOG KOLEKTIVA I NAIN
UTVRIVANJA ZARADA RADNIKA ....................................................................... 102
3.1. Veliina radnog kolektiva ......................................................................................... 102
3.2. Veliina uloenog rada ............................................................................................. 103
3.3. Struktura radnog kolektiva i uloenog rada .............................................................. 103
3.4. Fluktuacija radnika ................................................................................................... 104
3.5. Korienje fonda radnog vremena i odsustvovanja................................................... 105
3.6. Visina zarada radnika................................................................................................ 106
3.7. Utvrivanje zarada radnika ....................................................................................... 106
GLAVA VIII .............................................................................................................................. 109
ANALIZA POSTIGNUTIH REZULTATA POSLOVANJA
PREDUZEA U CELINI .................................................................................................... 111
1. ANALIZA REALIZACIJE ............................................................................................ 111
1.1. Pokazatelji izvrenja zadatka .................................................................................... 111
1.2. Pokazatelji efikasnosti uloenih sredstava i rada ...................................................... 113
1.3. Pokazatelji efikasnosti utroenih sredstava ............................................................... 114
2.ANALIZA OSTVARENOG FINANSIJKOG REZULTATA ........................................ 114
2.1. Pojam finansijkog rezultata....................................................................................... 114
6
2.2 Analiza ostvarenog finansijskog rezultata.................................................................. 115

2.3. Analiza rentabilnosti ................................................................................................. 116
2.4. Racia rentabilnosti .................................................................................................... 119
GLAVA IX ................................................................................................................................. 123
ANALIZA SAMOG POSLOVANJA PREDUZEA ........................................................ 125
GLAVA IX/A ............................................................................................................................. 127
ANALIZA OBAVLJANJA REALIZACIONE FAZE....................................................... 129
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATAKA - REALIZACIJE............................................. 130
1.1. Ispitivanje veliine realizacije................................................................................... 130
1.2. Ispitivanje strukture realizacije ................................................................................. 132
1.3. Ispitivanje vremena realizacije.................................................................................. 132
1.4. Ispitivanje kvaliteta realizovanih artikala ................................................................. 133
1.5. Ispitivanje teritorije realizacije i trita..................................................................... 134
1.6. Ispitivanje subjekata realizacije ................................................................................ 135
1.7. Ispitivanje kupaca ..................................................................................................... 135
1.8. Ispitivanje organizacije prodaje ................................................................................ 136
1.9. Ispitivanje uslova prodaje ......................................................................................... 140
1.10. Uzroci odstupanja realizacije .................................................................................. 143
2. ANALIZA TROKOVA I EKONOMINOSTI ........................................................... 144
3. ANALIZA ANGAOVANOG RADNOG KOLEKTIVA
I NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI ................................................................................ 147
4. ANALIZA ANGAOVANIH SREDSTAVA I NJIHOVO KORIENJE ................. 148
4.1. Analiza angaovanih osnovih sredstava (stalne imovine)........................................ 149
4.2. Analiza angaovanih obrtnih sredstava (tekue imovine)........................................ 150
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU REALIZACIONE FAZE ......................................... 153
GLAVA IX/B ............................................................................................................................. 155
ANALIZA OBAVLJANJA PROIZVODNE FAZE........................................................... 157
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATKA PROIZVODNJE ................................................ 159
1.1. Veliina proizvodnje i izvrenje proizvodnog plana ................................................. 159
1.2. Struktura proizvodnje (asortiman) ............................................................................ 161
1.3. Dinamika proizvodnje............................................................................................... 163
1.4. Kvalitet proizvodnje ................................................................................................. 164
1.5. tete u procesu proizvodnje ...................................................................................... 165
1.6. Uslovi proizvodnje i mogunosti njenog poveanja ................................................. 165
2.1. Analiza trokova prema vrstama............................................................................... 168
2.2. Analiza trokova grupisanih prema elementima kalkulacije ................................... 170
2.3. Analiza trokova prema mestima njihovog nastajanja .............................................. 177
2.4. Analiza trokova prema nosiocima za koje se prave................................................. 179
2.5. Ukrtanje rezultata pojedinih analiza trokova ......................................................... 179
2.6. Dejstvo obima proizvodnje na cenu kotanja............................................................ 180
7
2.7. Utvrivanje ekonominosti i mogunosti smanjenja trokova.................................. 182

I NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI ............................................................................... 185
3.1. Veliina radnog kolektiva ........................................................................................... 185
3.2. Veliina uloenog rada ............................................................................................. 186
3.3. Struktura radnika i uloenog rada ............................................................................. 186
3.4. Fluktuacija ................................................................................................................ 187
3.5. Korienje fonda radnih asova ................................................................................ 188
3.6. Visina zarada radnika................................................................................................ 190
3.7. Produktivnost rada .................................................................................................... 190
4. ANALIZA ANGAZOVANIH SREDSTAVA I NJIHOVO KORIENJE .................. 194
4.1. Analiza angaovanih obrtnih sredstava (tekua imovina)......................................... 194
4.2. Analiza angaovanih osnovnih sredstava (stalna imovina)....................................... 196
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU PROIZVODNE FAZE ............................................. 207
GLAVA LX/C ............................................................................................................................ 211
ANALIZA OBAVLJANJA NABAVNE FAZE .................................................................. 213
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATKA - NABAVKE ..................................................... 213
1.1. Veliina nabavke ...................................................................................................... 214
1.2. Struktura nabavke ..................................................................................................... 214
1.3. Kvalitet nabavljenog materijala ................................................................................ 215
1.4. Vreme nabavki.......................................................................................................... 215
1.5. Veliina pojedinanih nabavki.................................................................................. 215
1.6. Teritorije nabavke ..................................................................................................... 217
1.7. Dobavljai od kojih se nabavlja ................................................................................ 217
1.8. Nain obezbeenja nabavke...................................................................................... 217
1.9. Uslovi nabavljanja .................................................................................................... 218
1.10. tete koje nastaju za vreme isporuke ...................................................................... 218
1.11. Drugi faktori ........................................................................................................... 218
2.1. Analiza nabavne cene ............................................................................................... 220
2.2. Analiza reijskih trokova......................................................................................... 221
2.3. Analiza ekonominosti ............................................................................................. 221
I NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI ................................................................................ 222
4. ANALIZA ANGAZOVANIH SREDSTAVA I NJIHOVO KORIENJE ................. 223
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU NABAVNE FAZE ................................................... 229
GLAVA LX/D ............................................................................................................................ 233
ANALIZA OBAVLJANJA FINANSIJSKE FUNKCIJE.................................................. 235
1. PRAVILA FINANSIRANJA ......................................................................................... 236
2. FINANSISKI IZVETAJI ............................................................................................. 236
2.1 Bilans tokova gotovine .............................................................................................. 237
2.2. Uloga aneksa u pripremi i kompletiranju podataka za analizu................................. 238
8
3. ANALIZA FINANASIJSKIH IZVETAJA.................................................................. 242

3.1. Racio analiza............................................................................................................. 242
3.2 Analiza pomou neto obrtnog fonda (neto obrtnih sredstava) .................................. 258
3.3. Analiza bilansa tokova gotovine ("Cash Flow" analiza) ........................................... 259
3.4. Analiza bilansa tokova finansijskih sredstava........................................................... 260
4. ANALIZA TROKOVA, ANGAOVANOG KOLEKTIVA
I ANGAOVANIH OSNOVNIH SREDSTAVA.......................................................... 261
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU FINANSIJSKE FUNKCIJE ..................................... 262
GLAVA IX/E.............................................................................................................................. 265
ANALIZA OBAVLJANJA EVIDENCIONE FUNKCIJE................................................ 267
1. OPERATIVNA EVIDENCIJA ...................................................................................... 267
2. KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA ......................................................................... 268
2. 1. Izvrenje zadatka knjigovodstvene slube ............................................................... 268
2. 2. Organizacija i sredstva knjigovodstvene slube....................................................... 270
2. 3. Radnici knjigovodstvene slube............................................................................... 271
2. 4. Trokovi i ekonominost knjigovodstvene slube ................................................... 271
GLAVA IX/F.............................................................................................................................. 273
ANALIZA OBAVLJANJA ANALITIKO KONTROLNE FUNKCIJE ....................... 275
1. KONTROLA.................................................................................................................. 276
1.1. Autokontrola ............................................................................................................. 276
1.2. Hijerarhijska kontrola ............................................................................................... 278
1.3. Kontrolna sluba....................................................................................................... 279
2. REVIZIJA ...................................................................................................................... 279
3. ANALIZA...................................................................................................................... 279
GLAVA IX/G ............................................................................................................................. 281
ANALIZA OBAVLJANJA DRUGIH FUNKCIJA ........................................................... 283
GLAVA IX/H ............................................................................................................................. 285
ANALIZA IZVRENIH INVESTICIJA ............................................................................ 287
GLAVA X .................................................................................................................................. 289
ZAKLJUAK O POSLOVANJU PREDUZEA.............................................................. 291
GLAVA XI ................................................................................................................................. 293
PERIODINI OBRAUN, ZAVRNI RAUN I VRSTE BILANSA ........................... 295
1. PERIODIAN OBRAUN......................................................................................... 295
1.1. Pojam i zadaci........................................................................................................... 295
1.2. Sastavljanje periodinih obrauna ............................................................................ 296
1.3. Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca periodinih obrauna................................. 296
2. ZAVRNI RAUN ....................................................................................................... 297
2.1. Pojam i zadaci........................................................................................................... 297
2.2. Sastavljanje zavrnog rauna .................................................................................... 297
9
2.3. Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca zavrnog rauna......................................... 298

3. VRSTE BILANSA......................................................................................................... 299
3.1. Redovni bilansi ......................................................................................................... 299
3.2. Specijalni bilansi....................................................................................................... 300
3.3. Ispravnost bilansa ..................................................................................................... 301
4. REALNOST BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA
U USLOVIMA INFLACIJE .......................................................................................... 303
LITERATURA ........................................................................................................................... 307
BIOGRAFIJA ....................................................................................................................... 309
10
PREDGOVOR
Analiza poslovanja preduzea je relativno mlada disciplina i poela je intezivnije da se razvija etrdesetih godina prolog veka a proizala je iz analize bilansa.
Analiziranje rezultata koji su ostvareni kao i analiziranje samog poslovanja oduvek se vrilo
makar u davanju ocena o tim rezultatima. Meutim, razvojem preduzea i nagomilavanjem problema koji se javljaju u njihovom poslovanju, kao i u privredi u ijem okviru ona posluju nametnula se potreba da se analiza vri sistematski i stalno i da se ta funkcija poverava specijalnoj slubi, grupi radnika ili jednom licu. Otuda je nastala potreba da se stvori metodologija za ispitivanje
poslovanja preduzea u prolosti radi ostvarivanja veeg prosperiteta u budunosti, jer, opte je
poznato da se moe poboljati samo ono to se poznaje.
U knjizi su obraena miljenja naih najpoznatijih autora iz ove oblasti kao i mnogobrojnih
autora sveta.
Metodologija koja je zastupljena u knjizi polazi od postavke da se pri ispitivanju primeni deduktivna metoda, jer ona karakterie svaku analizu kao i od postavke da u analizi nije dovoljno ispitati samo rezultate koje preduzee u celini ostvaruje, ve i poslovanje svih njegovih organizacionih jedinica koje vre pojedine funkcije od ijeg rada su uslovljeni i rezultati preduzea u celini.
Poto je analiza poslovanja jedna od funkcija poslovanja preduzea, knjiga je data tako da
moe da nae primenu i u praksi. U tom cilju su date odgovarajue eme i formule za sagledavanja stanja, odnosa, rezultata i kvaliteta poslovanja. Naglaavamo da je njihov broj ogranien na
najneophodnije i na one koje se mogu primeniti u svim preduzeima a koje su relevantne za ocenu
predmeta i pojava koje se ispituju. Meutim, to ne znai da se ne mogu iznai i druge varijante, u
zavisnosti od specifinosti poslovanja konkretnog preduzea, jer svaka novina postie svoj cilj zahvaljujui novom poretku i aranmanu raznolikih elemenata a sve sa ciljem da se identifikuju trokovi za koje se smatra da su nekorisni i donoenja odluka da se ti trokovi ukinu.
Materija u knjizi je prilagoena nastavnom programu Visoke poslovne kole strukovnih studija u Leskovcu jer je knjiga prvenstveno namenjena studentima ove kole, ali moe da poslui i
studentima drugih visokih ekonomskih kola i ekonomskih fakulteta a isto tako radnicima u preduzeima koji rade na poslovima analize ili rukovodeim mestima jer obraena materija predstavlja zadatke sa kojima se sukobljavaju svakodnevno u svom praktinom radu.
Leskovac, 2008.
Autor
PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Drugo izdanje ove knjige u odnosu na prvo sadri odreene izmene i dopune koje su u prvom
redu proizale iz novih zakonskih propisa kojima se menja nain finansijskog izvetavanja. One
su rezultat i obavezne primene meunarodnih raunovodstvenih standarda kao i izmene obrazaca
za izvetavanje.
Ovim izmenama i dopunama hteli smo da ne menjajui metodoloki pristup u analizi poslovanja ugradimo te izmene kako bi ih studenti jo tokom kolovanja nauili i da istovremeno pruimo pomo ljudima koji ove poslove rade u svakodnevnoj praksi.
Autor
11
12
UVOD
Ne zna onaj koji misli da zna,

ve onaj koji zna da misli.
(D. Radovanovi)
Preduzee je organizacija ljudi i sredstava u kome radnici svojim organizacionim
aktivnostima, koristei sredstva za proizvodnju svojini organizovanim aktivnostima
obavljaju odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije kao samostalna ekonomska celina.
Karakteristike preduzea, neophodne za njegovu egzistenciju su:
1. Kolektiv kao element preduzea, koji obuhvata sve radnike zaposlene u preduzeu bez obzira na njihovu funkciju i koji je kvalitativno, kvantitativno i vremenski
usklaen sa zadacima preduzea.
2. Sredstva kao element preduzea, koja takoe moraju biti kvalitativno, kvantitativno i vremenski usklaena sa zadacima preduzea.
3. Proces rada kao uslov funkcionisanja preduzea,

4. Funkcija u procesu drutvene reprodukcije kao ekonomski smisao preduzea, i
5. Ekonomska samostalnost kao uslov ekonomske egzistencije preduzea, to pretpostavlja da preduzee, kao jedinstvena ekonomska celina relativno samostalno
odluuje o ciljevima i metodama svoje ekonomske delatnosti.
U obavljanju svoje delatnosti preduzee nastoji da ostvari maksimalne rezultate uz
minimalna ulaganja u reprodukciju. Meutim, ostvariti ovakvo nastojanje nije ni jednostavno ni lako, jer preduzee predstavlja sloen organizacioni sistem sastavljen od vie
stotina ili hiljada biolokih podsistema (lanova radnog kolektiva), od mnogo hiljada
tehnikih podsistema (brojnih maina, ureaja, postrojenja, alata i dr.), od brojnih organizacionih podsistema (unutranje organizacione jedinice u preduzeu), brojnih ekster13
nih organizacionih podsistema (veze i kontakti na nabavnom tritu, prodajnom tritu

itd.). Preduzee je organizacioni, otvoreni, sloeni, nedeterminisani, dinamiki sistem.
Radi ostvarivanja svojih ciljeva, preduzee postavlja svoju organizaciju koju sainjava sistem organizacionih delova (funkcija, pogona, odeljenja, slubi i si.) u kojima su
grupisane aktivnosti ijim se funkcionisanjem omoguuje postizanje ciljeva. Pri organizacionom ustrojavanju vri se specijalizacija pojedinih poslova radi efikasnijeg funkcionisanja organizacije. Takva podela poslova, meutim, stvara probleme u objedinjavanju
aktivnosti razliitih funkcija, slubi i radnih mesta. Osnovni kriterijum pri izboru organizacione strukture i grupisanju poslova po pojedinim funkcijama, odnosno organizacionim jedinicama i radnim mestima jeste stepen efekata koja odgovarajua organizaciona
struktura nudi radi ostvarivanja ciljeva i zadataka poslovanja.
Bez obzira na veliinu preduzea kao i privrednog sistema u okviru koga ono vri
svoju delatnost, poslovanje preduzea se sastoji iz obavljanja sledeih funkcija:
1. upravno-rukovodne,
2. planske,
3. finansijske,
4. izvrne,
5. evidencione, i
6. kontrolno-analitike.
Upravno-rukovodna funkcija je ona, koja sjedne strane, odreuje zadatak (upravna),
a s druge strane stara se o izvrenju tog zadatka, opredeljujui nain kako da se on ostvari (rukovodna).
Planska sluba se sastoji u odreivanju zadataka pojedinih organizacionih jedinca,
grupe radnika ili ak svakog radnika, imajui u vidu ostvarenje postavljenih zadataka
preduzea u celini.
Finansijska funkcija se stara o obezbeenju, blagovremenom i u dovoljnoj koliini,
potrebnih finansijskih sredstava, njihovom pravilnom korienju kao i vraanju tuih
sredstava.
Izvrna funkcija na kojoj lei materijalno izvrenje zadataka preduzea obavlja se
tranformacijom sredstava N-R-N1, kod poslovanja trgovinskih, odnosno N-R-P-R1-N1
kod poslovanja proizvodnih preduzea.
Evidenciona funkcija belei dogaaje iz kojih se sastoji poslovanje preduzea i na
osnovu hronolokog i sistematskog sreivanja podataka utvruje stanje i kretanje pojedinih pojava, sredstava i izvora sredstava, kao i rashoda i prihoda.
Kontrolno-analitika funkcija se sastoji u ispitivanju izvrenja zadatka, pravilnosti i
zakonitosti izvesnih pojava i dogaaja, tanosti stanja kao i u ispitivanju pozitivnosti i
negativnosti u poslovanju i utvrivanju njihovih uzroka, kako bi se mogli doneti zaklju14
ci o dosadanjem, a da istovremeno to poslui za poboljanje budueg poslovanja preduzea.

Sve ove funkcije su u tesnoj meuzavisnosti i utiu jedne na drugu pa izmeu njih
treba uspostaviti kolo povratne sprege, kao na slici:
U okviru svake od ovih funkcija sadrano je svih est funkcija.
ULAZ
Upravljanje i rukovoenje
Planiranje
Finansije
Izvrenje
Evidencija
Kontrola i analiza
IZLAZ
Tako na primer u okviru kontrolno analitike funkcije imamo rukovodioca koji se

stara za izvravanje zadataka, imamo plan slube - ta, kada i kako analizirati, zatim:
angaovanje odreenih finansijskih sredstava; izvrioce koji obavljaju kontrolu i analizu; evidenciju podataka do kojih je dola sluba kontrole i analize; kontrolu nad radom
ove funkcije kao i analizu njenog rada sa predlozima o njenom unapreenju.
15
16
Glava I
Nema lanca ako nedostaje makar jedna karika.

(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
-
Shvatiti pojam, predmet, cilj, zadatke i znaaj analize
Upoznati se sa analizom i drugim vidovima ispitivanja
Upoznati se sa vezom analize sa drugim naunim

disciplinama
Shvatiti postupak analitikog ispitivanja
17
18
POJAM, PREDMET, CILJ, ZADACI I ZNAAJ ANALIZE

Re analiza dolazi od grke reci analysis to znai ralanjavanje jedne celine na
njene sastavne delove. Bez analize nema ni jednostavnije forme ljudske delatnosti. Jo
je prvobitni ovek poeo da ispituje ralanjavanjem, elei da prodre u tajne prirode,
da bi njome lake ovladao.
Analiza kao nauni metod saznanja sastoji se u ispitivanju i oceni analiziranog predmeta, u cilju razvoja, u cilju usavravanja.1
Analiza poslovanja preduzea je jedna od funkcija tog poslovanja i sastoji se u ispitivanju (prvenstveno kroz deduktivni metod) rezultata poslovanja, samog poslovanja,
utroenih faktora proizvodnje sa ciljem da se utvrde njihovi kvaliteti i iznau uzroci koji
su uticali na ostvarene rezultate, a potom da se predloe mere da se negativnosti otklone
a pozitivni trendovi zadre i poboljaju i na taj nain da se pobolja budue poslovanje.2
Predmet analize zavisi od toga da li je u pitanju sveobuhvatna ili delimina analiza.
Sveobuhvatna analiza (kompleksna ili ekonomska analiza u irem smislu) obuhvata poslovanje preduzea u celini, svih njegovim etapa i radnih grupa. Delimina analiza (analiza u uem smislu) obuhvata analizu pojedinih organizacionih delova i odreenih faza.
Cilj analize poslovanja preduzea je stalno unapreivanje poslovanja preduzea kroz otklanjanje negativnosti koje su se javljale u dosadanjem radu (smanjenje zaliha,
smanjenje otpadaka, analiza cena - nabavnih i prodajnih, uvoenje tree smene i sl.).
Cilj analize moe biti specifian kad joj je predmet ispitivanja specifian (integracija preduzea, dezintegracija, likvidacija i sl.).
Zadatak analize poslovanja sastoji se u utvrivanju veliine pojava i predmeta koji
se analiziraju, utvrivanju njihovog kvaliteta, njihove strukture, kvaliteta delova od kojih su sastavljeni kao i u utvrivanju mera koje treba preduzeti da se negativnosti otklone a pozitivnosti zadre i pojaaju.
Dr. Danica Jovanovi: Analizaposlovanja OUR Suvremena administracija Beograd, 1981. str. 3
Todor Stojanovi: Analiza na rabotanjeto na OZT Univerzitet Kiril i Metodij" Skopje, 1982. str. 1.
19
Znaaj analize poslovanja sastoji se u tome to, ukazivanjem na negativnosti i predlaganjem mera za njihovo otklanjanje, doprinosi poboljanju budueg poslovanja, omoguava pravilno donoenje odluka, upravljanje i rukovoenje, otkriva doprinos organizacionih jedinica poslovnom uspehu preduzea i pravilnu raspodelu rezultata po organizacionim jedinicama, omoguuje efikasnije vrenje drugih funkcija, doprinosi realnom
sagledavanju stanja od strane drutva i time utie na donoenje njihovih odluka, omoguava pravilno reavanje problema u posebnim situacijama (integracija, likvidacija i sl.).
1. ANALIZA I DRUGI VIDOVI ISPITIVANJA

Sem analize postoje jo kontrola i revizija kao vidovi ispitivanja.
Pod kontrolom se podrazumeva ispitivanje koje ima za cilj utvrivanje izvrenja zadataka, utvrivanje tanosti stanja sredstava i izvora sredstava, brojanog stanja radnika,
utvrivanja tanosti i istinitosti dokumenata i utvrivanje tanosti obrauna.
Pod revizijom se pak, podrazumeva ispitivanje koje se vri od spoljnih lica, naknadno, sa ciljem da se utvrdi primena propisanih obaveza tj. primena zakonitosti u poslovanju. Revizija je ui pojam od kontrole i ona je njen deo. Ona je eksterna i naknadna.
Sem ovih ispitivanja, (analiza, kontrola i revizija) postoje i drugi vidovi za specifine ciljeve kao to su ispitivanja od finansijske inspekcije (kontrola poreza), sudskih organa
(zbog istine kod sudskih sporova), od banaka (radi odobravanja kredita), od poslovnih
partnera (likvidnosti i izmirenja obaveza) itd.
2. ANALIZA I DRUGE NAUNE DISCIPLINE

Iako se analiza javila vrlo rano (ve razbijanje ljuske oraha predstavlja zaetak
analize F. Engels), ona je mlada nauna disciplina i sa njenom intenzivnom primenom
otpoelo se etrdesetih godina prologa veka.
Ne moe uspeno da se analizira poslovanje preduzea a da se ne poznaju ekonomske discipline kao to su: upravljanje i rukovoenje, organizacija preduzea, planiranje,
evidentiranje poslovanja, finansiranje preduzea itd. Sem ovoga potrebno je odreeno
znanje i iz sledeih disciplina:
1. Politike ekonomije kao discipline koja izuava i objanjava ekonomske zakone

koji vladaju u procesu proizvodnje i razmene u odreenim drutveno-ekonomskim sistemima i pri odreenom stepenu drutvenog razvoja. Ona izuava i sredstva za proizvodnju, proizvodni proces, raspodelu i potronju.
2. Primenjene ekonomike kao discipline koja objanjava zakonitosti koje vae u odreenim privrednim oblastima, njihovim granama i grupacijama to je i te kako
potrebno za analizu poslovanja preduzea koje uvek pripada odreenoj grani i
grupaciji.
3. Statistike kao discipline koja prouava pojave u privredi i drutvu a pritom se

slui specijalnom metodologijom. Ovo znanje je znaajno za analizu zbog izbora
20
metoda za statistiko proraunavanje i metoda analize (pokazatelji strukture, srednje vrednosti, indeksi i dr.) kao i zbog naina prikazivanja pojava (tabele i grafikoni).
4. Matematike koja izuava razne vidove brojeva koji slue za izraavanje veliine
pojava i predmeta, uestvovanja delova u celini, odstupanja, proporcije itd.
Posebno je znaajan odnos analize, planiranja i evidencije u preduzeu. Izmeu njih
vladaju odreeni odnosi meuzavisnosti i uzajamnog dejstva koji se mogu prikazati sledeom emom:
Dakle, planiramo, evidentiramo, analiziramo da bismo ponovo neprekidno planirali,

evidentirali i analizirali itav tok poslovanja preduzea.
Poslednjih godina, za dalji razvoj analize kao naune discipline pokazalo se znaajnim povezivanje sa teorijom sistema, teorijom informacija, teorijom odluivanja i jo
nekim naunim disciplinama, koje su doprinele da se veze i interakcije izmeu preduzea i njihovog okruenja mnogo preciznije i jasnije identifikuju i kvantificiraju i, da se
kreira sistematska klasifikacija informacija, nain prikupljanja, sreivanja i uvanja kao
i postupak njihove obrade i korienja isto kao i nain izbora optimalne varijante predloenih odluka i td.
3. POSTUPAK ANALITIKOG ISPITIVANJA

Polazei od ciljeva analize, postupak analitikog ispitivanja nekog predmeta ili pojave odvija se na sledei nain:
1. Odreivanje sadrine analize. Ovde se daje odgovor na pitanje koji je zadatak

analitikog ispitivanja: da li se radi o sveobuhvatnoj ili deliminoj analizi, zatim
odreuje period koji se analizira, odreuje se uporedni period, uporedne veliine
(planske, standardne, prosene) itd.
21
2. Utvrivanje potrebnih podataka koji e sluiti za analitiko ispitivanje. Ovde se

daje odgovor na pitanje koji su nam podaci potrebni za ispitivanje, to zavisi od
predmeta analize (nabavka, prodaja, proizvodnja, finansijski rezultat itd.).
3. Odreivanje izvora podataka i njihovo kvantificiranje. Ovde se daje odgovor na

pitanje odakle koristiti podatke pa se na osnovu zadatka i predmeta analize pravi
spisak potrebnih podataka i odreuje mesto - izvori podataka.
4. Svoenje podataka na istu ekonomsku sadrinu i vrednost. Ovde se daje odgovor

na pitanje da li su izvorni podaci uporedivi, pa ako nisu onda se svode na istu
ekonomsku sadrinu i vrednost (svoenje raznih numera prediva na baznu u predionicama, svoenje vrednosti raznih perioda po stalnim cenama ili u nekoj vrstoj valuti zbog inflacije i td.).
5. Izraavanje podataka, njihova klasifikacija, obrada i prikazivanje u tabelama i

grafikonima. Ovde se daje odgovor na pitanje koji su nam podaci potrebni kao
konani (izabrani i svedeni) i koji je najbolji vid klasifikacije i prikazivanja za
kasnije jednostavno korienje.
6. Obrada podataka. Ovde se daje odgovor na pitanje kako sagledavati podatke i sa

kojih aspekata to zavisi od cilja ispitivanja a obraivanje moe biti po periodima, po teritorijama i sl., i onda se prikazuju u tabelama i putem grafikona.
7. Analiziranje podataka i utvrivanje uzroka koji su doveli do odstupanja. Ovde se

daje odgovor da li podaci koji se obrauju (stvarni podaci) odgovaraju planiranim veliinama i koji su uzroci eventualnih odstupanja.
8. Zakljuci. Ovde se daje odgovor na pitanje kakva je veliina predmeta ili pojave
koja se analizira, izrie se ocena o tome i navode uzroci negativnosti odnosno
pozitivnosti.
9. Mere. Ovde se daje odgovor na pitanje koje mere treba preduzeti kako bi se u buduem poslovanju negativnosti otklonile, pozitivnosti zadrale i ojaale, i poboljalo budue poslovanje.
Pitanja:
Pojam, predmet, cilj, zadaci i znaaj analize.
Analiza i drugi vidovi ispitivanja.
Analiza i druge naune discipline.
Postupak analitikog ispitivanja.
Pitanja za vebu:
1.
22
Navedi postupak analitikog ispitivanja predmeta ili pojave.
Glava II
Najbolji izlaz iz problema je uopte ne ulaliti u njih.

(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
-
Upoznati se sa metodama analize
Nauiti metodu uporedivosti i uslove uporedivosti
Shvatiti vidove uporeivanja
Nauiti metodu raslanjavanja
Upoznati se sa vidovima saslanjavanja
Upoznati metodu eliminisanja ili izolacije
Upoznati se sa metodom kauzaliteta
Upoznati se sa metodom korelacije
Upoznati se sa metodom presecanja bilansa
23
24
METODE ANALIZE
Re metod dolazi od grke reci methodos to znai put, nain. U analizi poslovanja metod je logian postupak koji treba da se primenjuje pri ispitivanju sa ciljem da se
otkrije ili dokae istina.
U analizi poslovanja preduzea potrebno je da se pridravamo odreenih principa
koji proizilaze iz fundamentalnih metoda koji se primenjuju i u drugim naunim disciplinama a to su:
1. Metoda dijalektikog materijalizma,
2. Deduktivna metoda, i
3. Induktivna metoda.
1. Principi dijalektikog materijalizma koje stalno moramo imati u vidu su sledei:
a) Ispitivani predmet ili pojava treba svestrano da se ispituje i uvek u vezi sa drugim predmetima odnosno pojavama sa kojima su u kauzalnoj vezi ili su od njih
uslovljeni. Primer: rezultati poslovanja preduzea zavise od efikasnosti funkcija
u preduzeu i veliine upotrebe faktora proizvodnje, ali sem ovih internih, na poslovanje utiu i eksterni faktori kao to su trite, kreditno monetarna i fiskalna
politika itd. ili dobit preduzea zavisi od ukupnog prihoda ali isto tako i od ostvarenih rashoda.
b) Pri analitikom ispitivanju treba da se otkrivaju protivurenosti i disproporcije,
da se ukazuje na njih i predlau mere da se iste smanje ili eliminiu u buduem
periodu, kako bi se ostvarili optimalni rezultati. To se moe postii ako se poslovanje odvija harmonino a to znai da budu usklaena osnovna i obrtna sredstva,
novani sa materijalnim vidom obrtnih sredstava, nabavka sa proizvodnjom, proizvodnja sa prodajom, tro kovi sa efektima, likvidna sredstva sa kratkoronim
obavezama, sopstvena sredstva sa tuim sredstvima itd.
c) Predmete i pojave ne treba ispitivati samo statiki nego i dinamiki, ne treba ih
uporeivati samo sa sopstvenim rezultatima iz prolosti nego i sa drugim srodnim preduzeima i sa prosenim u grupaciji, grani i privredi. Pravilna ocena kvaliteta sopstvenih predmeta i pojava moe se doneti samo ukoliko se sagleda dinamiki i odrede trendovi razvoja pa se trendovi razvoja preduzea uporede sa trendovima srodnih preduzea, grupacija, grane, i privrede u celini.
25
d) Analitiko ispitivanje treba da polazi od praktinih razultata i da bude postulat

povezanosti teorije i prakse, Jedan stav za neku drutvenu pojavu, bez obzira na
to kroz kakvu faktiku sadrinu je izgraen, postaje nauna istina tek sa proverom u praksi tj. tek ukoliko ga praksa podri" (K. Marks).3
e) Prilikom analitikog ispitivanja treba stalno imati na umu zakon o promeni kvantiteta u kvalitet. Na primer: Poveanje obrtnih sredstava u preduzeu je jedan novi kvantitet koji se manifestuje kroz novi kvalitet - mogunost poveanja obima
proizvodnje kroz poveano iskorienje kapaciteta. To dalje poveava realizaciju
a ova dobit. To je pozitivno. Ali ako su obrtna sredstva vea nego stoje potrebno
za korienje kapaciteta, onda taj kvantitet prelazi u novi kvalitet, ali negativno,
jer donosi dopunske trokove i umanjuje dobit preduzea.
2. Deduktivna metoda pri ispitivanju polazi od najoptijeg, najva nijeg, najsloenijeg ka pojedinanom prostom, manje vanom. Krajnja granica dedukcije su elementi koji nisu sloeni tj. koje je nemogue dalje deliti. Ova metoda je znaajna
za analizu jer omoguuje da se prvo ukae na najvanije kod ispitivanja a onda
se daju objanjenja za pojedinosti. Celina, dakle, ima prednost nad delovima. Primer: najpre se izrazi procenat izvrenja plana proizvodnje preduzea a onda procenat izvrenja planova proizvodnje po pogonima.
3. Induktivna metoda primenjuje obrnuti put od deduktivne. Ona polazi od pojedinanog, prostog, manje vanog ka najoptijem, najvanijem, najsloenijem. Primenjuje se uvek kada treba proveriti rezultate deduktivne metode.
Sem ovih, optih, analiza poslovanja se koristi svojim specijalnim metodama ispitivanja. U literaturi, izmeu raznih autora, podeljena su mi ljenja o metodama analiza.
Tako na primer Danica Jovanovi kae: Metode kojima se, pre svega, slui analiza su:
metoda uporeivanja i ralanjivanja ... pored osnovnih metoda dolaze u obzir i ostale
metode, kao metoda uzronosti i eliminisanja.4
Ona dalje navodi, kada obrauje metodu uporeivanja, preduslove metode uporeivanja u koje spadaju: jednoobraznost evidencije u preduzeu, jednak vremenski period,
vremenski period istih poslovnih kretanja, poslovanja preduzea i vrsta delatnosti, veliina preduzea, poslovni program preduzea i razliita tehnika opremljenost kao i stepen iskorienja kapaciteta. Govorei o vrstama metoda uporeivanja, ona prihvata da
postoje tri vrste uporeivanja: uporeivanje sa stanovita vremena, predmeta i mesta.5
Govorei o istom problemu Kosta Vasiljevi nabraja etiri metode uporeivanja:
vremensko uporeivanje, uporeivanje izmeu preduzea, teritorijalno, i interno uporeivanje.6
Dr. Danica Jovanovi: cit. delo, str. 145.
Dr. Danica Jovanovi, cit. delo, str. 145 -149.
Dr. Danica Jovanovi, cit. delo, str. 149.
Dr. Kosta Vasiljevi: Teorija i analiza bilansa, Suvremena administracija, Beograd, 1962.
26
Po F. Krajeviu postoje tri oblika uporeivanja:7 vremensko, uporeivanje preduzea i uporeivanje predvienog sa ostvarenim.
Po jednom drugom gleditu javljaju se tri vrste uporeivanja:8 razvojno (uporeivanje jedne veliine u dva vremenska perioda), uzrono (uporeivanje dve veliine istog
vremenskog perioda, koje su u uzronoj povezanosti) i normativno, standardno uporeivanje (uporeivanje ostvarenih veliina sa planiranim).
Po sledeem gleditu9 osnovne metode uporeivanja su razvojno i predmetno.
Sima Dohevi metode analize deli na osnovne i pomone.10 U osnovne ubraja metode uporeivanja, metodu ralanjivanja i metodu uoptavanja. Kao vidove metode
uporeivanja navodi normativni ili standardni vid, uporeivanje u prostoru (interno i eksterno) i vremensko ili razvojno uporeivanje. Kao pomone metode ili, kako on kae,
raunsko-statistike tehnike on nabraja grupisanje i tabeliranje podataka, srednje vrednosti, relacione brojeve i grafike metode.
Todor Stojanovi metode analize deli na osnovne i dopunske11, pa u osnovne svrstava metodu upreivanja, metodu ralanjivanja i metodu eliminisanja odnosno izoloacije,
a u sporedne, metodu kauzaliteta, metodu korelacije i metodu presecanja bilansa.
Smatramo da je ova podela sa stanovita i teorije i prakse najprihvatljivija i najobuhvatnija i u sebi sadri sve metode koje navode i drugi autori. Ovo tim pre kada se razmatraju i vidovi pojedinih od nabrojanih metoda. Podela na interne i eksterne metode
uporeivanja je neprihvatljiva jer se ovde radi o jednoj metodi uporeivanja a razlikuju
se samo podaci koji slue za uporeivanje: da li su oni iz samog preduzea ili su izvan
preduzea.
Na osnovu svega stoje do sada reeno moemo zakljuiti da se metode analize dele
na:
1. osnovne metode, i
2. dopunske metode.
U osnovne metode analize spadaju:
1. metoda uporeivanja,
2. metoda ralanjivanja, i
3. metoda eliminsanja ili izolacije.
Profdr in. Franjo Krajevi: Analiza poslovanja poduzea, HI preraeno i dopunjeno izdanje, Informator, Zagreb, 1971. god, str. 80
Dr. J. Viel: Betribs und Unternehmungsanalyse, Ferceg des Schiviezerschen kaufinaannischen Vereins, Zurich, 1958., str. 225
Dr. M. Lehmann: Industrielle Betribsvergleicher Verlag, Dr. TI. Gabier, Wiesbaden, str. 14, 87
10
Dr. Sima Dohevi: Analiza i informisanje, EF Subotica, 1977., str. 64
11
Todor Stojanovi cit. delo, str. 124 -169
27
U dopunske metode analize ubrajaju se:

1. metoda kauzaliteta,
2. metoda korelacije, i
3. metoda presecanja bilansa.
1. METODA UPOREIVANJA
Uporeivanje znai stavljanje analiziranog objekta prema drugom objektu tj. vri se
komparacija dva objekta koji, normalno, treba da budu uporedivi. Ovakvim uporeivanjem dobijaju se razlike tj. odstupanja analiziranog objekta od bazinog (sa kojim se poredi) koje mogu da se ocene kao pozitivne ili kao negativne. Uporeivanje ili komparacija se vri uvek kada treba da se sagleda kakav je neki objekt jer se bez njega ne moe
rei da lije neto dobro ili loe, pozitivno ili negativno, vee ili manje itd.
U privrednim preduzeima predmeti za Uporeivanje mogu da budu mnogi razliiti
objekti, npr.:
a) objekt iz analiziranog perioda sa istim objektom iz prethodnog perioda,
b) objekt iz analiziranog preduzea sa istim objektom iz drugog preduzea, prosenim objektom grupacije, grane, privrede, optine itd.
c) objekt organizacionog dela sa istim objektom drugog organizacionog dela,
d) manifestacije jednog objekta preduzea po razliitim teritorijama,
e) meusobno zavisni razliiti objekti u preduzeu,
f) delovi jednog sloenog predmeta ili pojave,
g) stvarni objekat sa normalom.
1.1. Uslovi uporedivosti

Osnovni uslov - princip uporeivanja je da se uporeuje samo ono to moe da se
uporeuje. U literaturi su razliita miljenja o tome ta je uporedivo. Po nekim autorima razlikuju se tri vida uporedivosti: "apsolutna, relativna i sekundarna. Apsolutna uporedivost podrazumeva prosto uporeivanje. Relativna uporedivost je uporeivanje sa
opredeljenim postavljenim problemom. Sekundarna uporedivost je isto raunovodstvenotehnika mogunost za vrenje uporeivanja.12
Prilikom uporeivanja treba da se eliminiu faktori koji predstavljaju smetnju za
Uporeivanje a svrstavaju se u tri grupe: interni; eksterni i oni koji imaju interni i eksterni karakter. Bez obzira kojoj grupi pripadaju, faktori koji moraju da se sagledavaju
kod uporeivanja su:
1. Lokacija preduzea,
2. Delatnost preduzea,
12
W. Shr Hanek: Der Betriebsvergleich, Buhi, Baden, 1933., str. 27
28
3. Veliina preduzea,
4. Starost preduzea,
5. Sloenost preduzea,
6. Proizvodni program,
7. Veliina radnog kolektiva i struktura radne snage,
8. Tehnika opremljenost rada i struktura i veliina sredstava,
9. Stepen iskorienja kapaciteta,
10. Struktura izvora sredstava,
11. Vreme,
12. Zakonska regulativa,
13. Razliita kupovna mo,
14. Jednoobrazost dokumentacije, i
15. Procena sredstava.13
1. Lokacija ima veliki uticaj na trokove - kroz transportne trokove bilo kod nabavke materijala bilo kod prodaje robe. Preduzee koje je blizu eleznice, autoputa,
pristanita, blizu snabdevaa sirovinama (elezara pored rudnika) blizu potroakih centara, u prednosti je u odnosu na preduzee koje to nije.
2. Kod uporeivanja dvaju preduzea mora se uzeti u obzir da se preduzea meusobno razlikuju. Neka pripradaju industriji, neka trgovini, neka saobraaju itd.
Industrijska preduzea mogu biti proizvodna, ugostiteljska, usluna i dr. Proizvodna preduzea dalje mogu biti: hemijska, metalska, prehrambena, tekstilna itd.
Tekstilna preduzea mogu biti vunarska, pamuarska, konfekcijska, trikotana
itd. Trikotana preduzea mogu biti za vunenu trikotau, za pamunu trikotau
itd. Dalje, postoje preduzea koja su uslovljena sirovinama (tekstilna, prehrambena i dr.), uslovljena osnovnim sredstvima (elektrane, rafinerije) i preduzea uslovljena radnom snagom (precizna mehanika). Normalno je onda daje i struktura
trokova drukija poto kod prvih preovlauju trokovi sirovina, kod drugih
amortizacije a kod treih zarade.
3. Na osnovu razliitih kriterijuma kao to su: veliina osnovnih sredstava kapacitet preduzea, veliina angaovanih sredstava, veliina trokova i njihova struktura, broj radnika itd. preduzea se dele na mala, srednja i velika. Normalno je
daje i struktura trokova razliita kod ovih vrsta preduzea, jer ako uzmemo kao
primer amortizaciju sigurno je da je ona vea kod velikih nego kod srednjih i malih preduzea.
4. I preduzee, kao ivi organizam, ima svoje faze razvoja i svoju starost. U prvoj
fazi - fazi stvaranja (zidanje, nabavka maina, prijem radnika, obuka, montaa
itd.) preduzee ima samo trokove a ne i prihode. U drugoj fazi - probni pogon ili
13
Todor Stojanovi, cit. delo, str. 127 -140
29
probni rad (sinhronizacija proizvodnje, uspostavljanje kontakata sa kupcima i dobavljaima) preduzee ima visoke trokove. U treoj fazi - poetak proizvodnje
(redovna proizvodnja) trokovi u masi rastu ali relativno opadaju. U etvrtoj fazi
- proizvodnja punom parom (maksimalna proizvodnja) ostvaruju se najvei efekti i to je faza u koju to pre treba doi i to due se odrati. U petoj fazi poputanje u radu (istroenost kapaciteta) rezultati opadaju pa bi trebalo pribei novim
investicijama jer ukoliko do toga ne doe preduzee prelazi u estu fazu svoga
postojanja a to je likvidacija preduzea kada dolazi do prodaje imovine radi izmirenja dugova. O ovome prilikom analize treba voditi rauna jer e se u protivnom
dobiti nerealne i nelogine ocene kao stoje nerealno i nelogino uporeivati dva
preduzea od kojih je jedno u fazi stvaranja ili fazi likvidacije a drugo u etvrtoj
fazi - fazi maksimalnih rezultata.
5. Preduzea i po svojoj sloenosti mogu biti razliita. To automatski uslovljava i

drukiju strukturu trokova jer iako su, na primer, tekstilna preduzea ona mogu
biti samo predionica, zatim predionica i tkanica, zatim predionica, tkanica i
konfekcija, pa onda predionica, tkanica, konfekcija i trgovina itd. Sem toga neka preduzea imaju restorane drutvene ishrane, mainsku radionicu, svoje izvore energije a druga to nemaju. Prilikom uporeivanja ove razlike u sloenosti
moraju se uzimati u obzir.
6. Proizvodni program preduzea se odraava na veliinu i strukturu trokova pa se

mora i to imati u vidu kod uporeivanja. Neka preduzea sem osnovnih proizvoda imaju dopunske (u eeranama eer je osnovni a rezanac dopunski proizvod).
A i u okviru istog proizvodnog progama ima razlike stoje sluaj sa predionicama
od kojih jedna proizvodi grubo debelo a druga fino tanko predivo.
7. Veliina radnog kolektiva i struktura radne snage se takoe moraju uzeti u obzir
kod uporeivanja dva preduzea. Logiki je da brojniji kolektiv ostvaruje bolje
rezultate. Polna struktura je takoe znaajna jer tamo gde je vei broj ena i odsustvovanja su vea. U preduzeima gde je prosena starost kolektiva vea i bolovanja su vea. Dalje, preduzea sa povoljnijom kvalifikacionom strukturom
imaju bolje proizvodne rezultate jer im je produktivnost rada vea.
8. Veliina i struktura sredstava javlja se kao faktor kod uporeivanja. Ukoliko preduzee raspolae veom masom sredstava tj. veim minulim radom utoliko je
ono u situaciji da ostvari vee rezultate poto minuli zamenjuje ivi rad pa u sluaju istog broja radnika sa drugim preduzeem ali i manjom masom sredstava
ono po pravilu ostvaruje pozitivnije rezultate rada. U ovom smislu poseban znaaj imaju osnovna i obrtna sredstava tj. kapacitet i finansijska snaga preduzea.
Tehnika opremljenost rada ima iste posledice. Savremena, usavrena tehnika
omoguuje veu produktivnost rada, utede u materijalu i energiji i td., pa tehnika opremljenija preduzea, pri istim ostalim uslovima, po pravilu ostvaruju bolje
poslovne rezultate od onih koja su slabije tehniki opremljena.
9. Pri istom kapacitetu dvaju preduzea, stepen iskorienja kapaciteta utie na poslovne rezultate. On utie na veliinu proizvodnje jer se pri veem stepenu iskori30
enja kapaciteta ostvaruje vea proizvodnja pa zbog toga trokovi po jedinici

proizvoda opadaju zbog fiksnih trokova koji ostaju nepromenjeni u ukupnom iznosu.
10. Preko strukture sredstava sagledava se nain finansiranja preduzea. Ukoliko

preduzee posluje sa tuim izvorima sredstava tj. kreditima, utoliko e imati vee trokove za visinu plaenih kamata u odnosu na drugo preduzee koje ima sopstvene izvore sredstava.
11. Vreme je takoe vaan uslov uporedivosti. Po pravilu uporeivanje predmeta i

pojava treba vriti u istom danu, ak i u istom trenutku. Ako uporeujemo, na
primer, zalihe preduzea onda to treba da bude na isti dan i u istom periodu (31.
decembar). Nerealna se ocena dobija ako se zalihe jednog preduzea uzimaju na
dan 31. decembra, a drugog recimo na dan 30. juna. Isto tako kod uporeivanja
meseca sa mesecom treba voditi rauna o duini meseca. Ako je na primer proizvodnja u martu vea od februarske to ne mora da znai da je to posledica vee
produktivnosti rada ve moe biti posledica veeg broja radnih dana u martu u
odnosu na februar (27 prema 24 radna dana). Do slinih odstupanja mogu da dovedu i prirodni uslovi u razliitim periodima jedne ili istim periodima razliitih
godina stoje veoma karakteristino za poljoprivrednu proizvodnju gde je izraeno dejstvo sua, mrazeva, poplava itd. Meutim, ponekad se uporeuju namerno
predmeti i pojave u razliitim vremenskim periodima kako bi se sagladalo dejstvo sezonskih kolebanja (na pr. prodaja zimske robe u novembru sa prodajom te
robe u avgustu).
12. este izmene zakonske regulative dovode do nerealne slike uporeivanja dva
perioda isto kao i razliita zakonska regulativa za razliite teritorije zemlje. Izmene u carinskom reimu, deviznom reimu, reimu plaanja u zemlji i inostranstvu, poreski reim, kreditno monetarna politika dovode do toga da sva preduzea ne posluju pod istim uslovima pa i to treba imati u vidu kod njihovog meusobnog uporeivanja.
13. Razliita kupovna mo odnosno razliita vrednost novca izmeu raznih zemalja ili u jednoj zemlji u razliitim periodima kao posledica kretanja cena naroito
u uslovima inflacije i hiper inflacije utiu na donoenje pogrene ocene kod uporeivanja. U ovakvim situacijama uporeivanja moe da se izvri na dva naina:
- "preraunavanje prema zvaninom kursu ili ceni zlata (nominalna), i
- preraunavanje na realnu kupovnu mo (realno preraunavanje)".14
14. Jednoobraznost evidencije je takoe vaan faktor uporedivosti. Podaci koji su

potrebni za uporeivanje dobijaju se iz raznih vidova evidencije koja se vodi u
preduzeu kao to su: knjigovodstvena, operativna i statistika evidencija. Oni
moraju da budu jednoobrazni u razliitim periodima jednog preduzea ili u jednom periodu razliitih preduzea da bi sluili kao osnova prilikom uporeivanja
predmeta i pojava, jer pod jednobraznou se podrazumeva postojanje istih poda14
Dr. Albert Shmettler: Der Betriebbvergleich, C. E. Porschel, Verlog, Stuttgart, 1951., str. 27
31
taka sa istom ekonomskom sadrinom u raznim vremenskim periodima za razne

subjekte pomou kojih se objekti uporeuju. Ako nije tako, onda dolazi do internog ili eksternog diskontinuiteta. Tipian primer ovakvog diskontiuteta su este
izmene propisa o ukupnom prihodu preduzea: naplaena realizacija, ukupna realizacija, pa opet naplaena, pa opet ukupna pa onda naplaena i pokrivena instrumentima plaanja, pa ponovo fakturisana itd. Na diskontinuitet podataka utiu i razne metode prerauna u raunovodstvu, razni kljuevi - metoda za raspodelu optih trokova po mestima i nosiocima, razliiti sistemi obrauna amortizacija itd. U cilju obezbeenja jednoobraznosti osnovnih knjigovodstvenih podataka u naoj emlji izdata je uredba u kontnom planu i bilansima preduzea sa predvienim podacima koji su obavezni za sva preduzea.
15. Ako preduzee u raznim periodima upotrebljava razliite cene za obraun i

procene, ili razna preduzea koja se uporeuju obraun i procenu vre po razliitim cenama onda to dovodi do neuporedivnosti podataka. Ovakvi problemi bi
trebalo da se reguliu propisima.
Sve su ovo faktori koji se moraju uzeti u obzir prilikom uporeivanja. Ako se
ponekad i izvri analiza pojedinih elemenata koji nemaju istu ekonomsku sadrinu onda
to u analizi treba i naglasiti.
1.2. Vidovi uporeivanja

Iako i o ovome postoje razliita miljenja razuliitih autora, opredeljujemo se za
sledee vidove uporeivanja:
1. vremensko uporeivanje,
2. uporeivanje izmeu organizacionih delova preduzea,
3. teritorijalno uporeivanje,
4. uporeivanje izmeu meusobno uslovljenih objekata istog preduzea,
5. uporeivanje izmeu delova jednog sloenog objekta,
6. uporeivanje stvarnog objekta sa njegovom normalom, i
7. uporeivanje izmeu preduzea ili sa prosecima privrede raznih nivoa.15
1) Vremensko uporeivanje je kada se jedan isti objekt uporeuje u dva razliita perioda, odnosno kada se sadanje manifestacije jednog objekta uporeuju sa njegovim
manifestacijama u prolosti, drugi reima uporeuje se ono to je sada sa onim to
je bilo. Vremenki se moe uporeivati sastav predmeta i pojava (na pr. sastav zaliha
got. robe na dan 31. decembar), dinamika predmeta i pojava (zaliha gotove robe I-III
u ovoj u odnosu na I-III u proloj godini) uee pojedinih delova u celini (uee u
ukupnoj zalihi), odnosi izmeu meusobno zavisnih predmeta i pojava (odnos prodaje i proizvodnje - sada i ranije). Odstupanja koja se dobijaju pri vremenskom
uporeivanju ukazuju na promene, odnosno na porast ili opadanje ispitivanog
15
Todor Stojanovi:, cit. delo, str. 140
32
objekta u poreenju sa bazinim periodom i na taj nain doprinose davanju realne

ocene. Znaaj vremenskog uporeivanja je u tome to ukazuje na promene koje su
nastale kod analiziranog objekta, na njihovu dinamiku i njihov trend razvoja.
Na osnovu ocena predlau se mere i reenja da se negativnosti otklone a pozitivnosti
zadre i ojaaju.
2) Uporeivanje izmeu organizacionih delova preduzea ili funkcionalno uporeivanje
sastoji se u tome to se isti analizirani objekat uporeuje u dva organizaciona dela
jednog istog preduzea, u istom periodu tj. istom momentu odnosno uporeuje se
ono to je u jednom - sa onim to je u drugom organizacionom delu. I ovde moe da se uporeuje sastav i dinamika analiziranog objekta, uestvovanje delova u celini itd. (na primer: angaovani faktori proizvodnje, izvrenje zadataka, istroenost
osnovnih sredstava, kvalifikovanost radne snage, produktivnost, ekonominost itd.).
Znaaj ovakvog uporeivanja je u tome to se otkrivaju negativnosti pa se mogu
otkloniti u buduem radu, to se uoavaju pozitivnosti pa se mogu preneti u druge
organizacione delove, i to naeni rezultati doprinose pravilnijoj raspodeli sredstava
za zarade itd.
3) Teritorijalno uporeivanje je kada se manifestacija analiziranog objekta najednom
prostoru uporeuje sa manifestacijom tog istog objekta na drugom prostoru: tj. kada
se uporeuje ono to je na jednom mestu - sa istim tim to je na drugom mestu.
Teritorijalno se mogu uporeivati samo one pojave koje su posledica kontakata sa
spoljnim svetom kao to su: nabavka sredstava za proizvodnju, prodaja gotovih proizvoda i usluga, dobijanje finansijskih sredstava od finansijskih institucija, uvoz, izvoz, itd. Isto tako moe se uporeivati sastav (veliina nabavke sa jedne teritorije sa
veliinom nabavke sa druge teritorije, na primer), dinamika (nabavka I-III u ovoj i
nabavka I-III u proloj godini sa iste teritorije) i uee (nabavka sa jedne teritorije u
ukupnoj nabavci). Znaaj ove analize je u tome to pokazuje prostornu zavisnost
preduzea i ukazuje na mogue posledice kod eventualnih politikih konflikata ako
je preduzee uvozno ili izvozno jako zavisno.
4) Uporeivanje moe da se vri i izmeu dva razliita predmeta ili pojave koji su meusobno uslovljeni odnosno zavise jedno od drugog. Uporeivanje mora da se vri u
istom momentu i to je uslov koji mora biti ispunjen. Uporeuje se, u stvari, ono to
je kod jednog objekta sa onim to je kod drugog zavisnog objekta. Primer: za
meusobno uslovljene objekte su osnovna i obrtna sredstva preduzea tj. kapacitet i
finansijska mo, jer poveanje obrtnih sredstava podrazumeva prethodno poveanje
osnovnih sredstava. Znaaj ove analize je u tome to se utvruju odstupanja izmeu
zavisnih objekta i mere koje treba preduzeti kako bi se zadrao normalan odnos izmeu njih. Na primer: ako prodaja nije poveana koliko i proizvodnja, treba preduzeti mere da se to postigne, a ako je to objektivno nemogue onda treba preduzeti
mere da se proizvodnja smanji kako bi se odnos izmeu njih zadrao na planiranom
nivou (zalihe).
5) Kvalitet jednog sloenog objekta zavisi od dolova od kojih je sastavljen taj objekat
kao i od njihovog uea u tom objektu tj. zavisi od njegove strukture. Ovde se uporeuje ono to je kod jednog dela sa onim to je kod drugog dela u jednom slo33
enom objektu (na pr. odnos osnovnih i obrtnih sredstava u ukupnim poslovnim
sredstvima). Ovim vidom uporeivanja uporeuje se sastav (veliina) jednog dela sa
sastavom drugog dela (veliina proizvodnje art. A sa veliinom proizvodnje art. B);
dinamike delova (dinamika prizvodnje art. A sa dinamikom proizvodnje art. B);
uee jednog dela u celini sa ueem drugog dela (uee u proizvodnji art. A sa
ueem u proizvodnji art. B); odnos izmeu dva dela objekta (odnos izmeu proizvodnje art. A i art. B). Znaaj ove analize je u tome to se utvruje kvalitet strukture
sloenog objekta pa se preko njih objekt moe pravilno oceniti. Ovo se postie na taj
nain to se naena struktura uporeuje sa bazinom ili sa normalnom (naroito) i
utvruju se odstupanja od normale. Ovo doprinosi da se preduzmu odreene mere da
se struktura ponovo, u buduem periodu, dovede u normalne okvire.
6) U dosadanjem imali smo uporeivanja stvarnih objekata i pojava sa stvarnim objektima i pojavama drugog perioda, drugog organizacionog dela, druge teritorije i sl.
Uporeivanje sa normalom je uporeivanje onog to je - sa onim to treba da bude. To je, u stvari, uporeivanje stvarno nastalog objekta ili pojave sa njihovom unapred predvienom normalom. Normala je planirana ili standardna veliina i izraava
se normalnim brojevima. Znaaj ove analize je u tome to pokazuje da li je ostvareno ono to je bilo planirano i to je trebalo da se ostvari tj. da li je ostvareno ono to
je odreeno kao zadatak. Vano je naglasiti da se prilikom predvianja tj. Odreivanja normale predviaju i uslovi u kojima e se ostvarivati stvarna veliina. Meutim,
ukoliko se ostvarivanje stvarnih veliina odvija u nekim drugim, nepredvienim uslovima onda bi trebalo menjati i plani rane veliine prilagoavajui ih novonastalim
uslovima.
7) Uporeivanje izmeu preduzea sa prosecima privrede raznih nivoa ima eksterni
karakter. Kod ovog uporeivanja objekti preduzea se uporeuju sa istini takvim objektima drugog preduzea ili prosekom drugih preduzea, odnosno uporeuje se ono
to je u analiziranom preduzeu - sa onim to je kod drugih preduzea ili sa
njihovim prosekom. Normalno je da preduzea koja se uporeuju moraju da budu
istorodna i da se posmatraju u istom momentu. Mali problem kod ovog uporeivanja
predstavlja dobijanje podataka od drugih preduzea jer mnoga to ne dozvoljavaju
proglaavajui neke od njih poslovnom tajnom. No poto su bilansi preduzea dostupni javnosti a ima i jedinstvenih pokazatelja koji su propisani zakonom, potrebni podaci se mogu dobiti preko udruenja, grane, komore i td. Znaaj ove analize je u tome to omoguuje da se pravilno oceni sopstveno poslovanje, da se sagleda mesto i
uloga preduzea u grupaciji, grani, optini itd. i to jasno ukazuje na slabosti preduzea u odnosu na druga.
2. METODA RALANJAVANJA
Ova metoda je najvanija u analizi poslovanja preduzea zbog toga to omoguuje
ostvarivanje cilja analize a to je otkrivanje uzroka za konstatovane pojave. Ralanjavanje znai rastavljanje sloenog objekta na delove od kojih je sastavljen kako bi se sagledali njihovi kvaliteti i njihov uticaj na kvalitet sloenog objekta. Delovi sloenog objekta mogu imati manje ili vee pozitivnosti ili negativnosti od sloenog objekta. Na pri34
mer: prodaja je vea od planirane; meutim, prodaja po artiklima nije uvek vea i ako je
vea nije kod svih artikala u istom procentu kao ukupna prodaja. Ralanjavanje se primenjuje samo kod sloenih objekata. Sloenost nije ista kod svih objekata. Sloenost
ukupnih sredstava je znatno vea od sloenosti samo novanih sredstava to je isto sa
trokovima u odnosu na trokove materijala itd. Sloenost objekta je uslovljena i duinom vremenskog perioda (sloenije je analizirati godinu dana nego jedan mesec). Isto
tako uslovljeno je i ekstenzivnou teritorije (analiza prodaje u zemlji je sloenija pojava u odnosu na analizu prodaje u optini). Ralanjavanje polazi od sloenog ka prostom tj. ide deduktivnim putem. Ako je ralanjavanje dublje i detaljnije i analiza e biti
bolja. Tako na primer trokovi mogu da se ralane po vidovima, mestima nastajanja, po
nosiocima, po elementima cene. Dalje, mogu se ralaniti vremenski po periodima, ili
na pr. trokovima, po mestima, po vidovima, po periodima itd. Ukoliko je ralanjavanje detaljnije i sa vie stanovita utoliko je sagledavanje uzroka jasnije i konkretnije.
"Kao to pri letenju avionom na veoj visini vidik je vei, ali se zato detalji ne vide precizno, a sa sputanjem i pribliavanjem zemlji, vidik se smanjuje, a preciznost objekata
koji se posmatraju se poveava."16
Dok metoda uporeivanja ukazuje na razlike pri uporeivanju, dotle metoda ralanjavanja ima zadatak da proveri prethodni zakljuak do koga se dolo metodom uporeivanja i da utvrdi da li svi delovi koji ine jednu sloenu pojavu, u istom periodu pokazuju ista kretanja i iste razlike kao sloena pojava i da li su u okviru sloene pojave nastale kompenzacije odnosno pojednostavljeno reeno metoda ralanjavanja ima zadatak
da se sagleda sutina poslovanja.
2. 1. Vidovi ralanjavanja
Sloeni objekti mogu da se ralanjuju sa vie razliitih stanovita. Mi emo obraditi sledee vidove ralanjavanja, jer se oni najee susreu u literaturi i primenjuju u
praksi:
1. predmetno ralanjavanje,
2. vremensko ralanjavanje,
3. prostorno ralanjavanje, i
4. drugi vidovi ralanjavanja.
1) Predmetno ralanjavanje znai prikazivanje delova od kojih je sastavljen jedan sloeni objekt i kvalitete tih delova. Ono, dakle, predstavlja strukturu sloenog objekta
pa se zbog toga drugaije zove strukturalnim ralanjavanjem.
Cilj ovog ralanjavanja je u tome da se sagleda kakav kvalitet imaju delovi od kojih
je sastavljen ispitivani objekat poto od njihovih kvaliteta zavisi i kvalitet objekta u
celini.
16
Todor Stojanovi, cit. delo, str. 156
35
Primer: planirana prodaja je 10.000 din; ostvareno je 12.000 dinara. Procenat izvrenja plana je 120%. Kako je izgledala prodaja po artiklima vidi se iz sledee tabele
koja predstavlja predmetno ralanjavanje sloenog objekta - ukupne prodaje:
Tabela 1. Predmetno ralanjivanje
Red. br.
Artikli
Planirano
Ostvareno
Procenat izvrenja plana
Razlika
5=4x100/3
6=43
Art. A
2.500.000
2.000.000
80.0
-500.000
Art. B
3.500.000
2.500.000
71. 4
- 1.000.000
Art. C
4.000.000
7.500.000
187. 5
+ 3.500.000
Ukupno:
10.000.000
12.000.000
120.0
+ 2.000.000
Tabela sama po sebi govori sve. No naglasiemo da iako je ukupna prodaja preko
plana, kod dva artikla (A i B) imamo neizvrenje plana. Da su ova dva artikla prodata u planiranom iznosu onda bi ukupno izvrenje plana prodaje bilo 135% (podbaaj
art A - 500.000, podbaaj art. B -1000.000 - da nije bilo podbaaja ukupna prodaja
bi bila 13.500.000 (1.200.000 + 500.000 + 1.000.000) iz ovakve konstatacije namee
se pitanje koji su razlozi doveli do neizvrenja plana kod art. A i B pa je potrebno ii
u dalje ralanjavanje i to vremensko - po periodima u kojima je vrena prodaja i
prostorno - po teritorijama na kojima se prodavalo kako bi se ti uzroci otkrili i preduzele mere za njihovo eliminisanje u buduem periodu.
2) Kvantitet predmeta i pojava, vremenski posmatrano moe da stagnira, daje u porastu
ili u opadanju. Otuda je potrebno da se sagleda kako su se predmeti i pojave koji se
analiziraju manifestovale u raznim vremenskim periodima i da li su njihove veliine
u tim periodima bile normalne, pozitivne ili negativne. Vremensko ralanjavanje,
dakle, daje odgovor na pitanje kakav je bio analizirani objekat u raznim vremenskim
periodima tj. kada je kakav bio. Na osnovu predanjeg primera sagledaemo prodaju
po kvartalima:
Tabela 2. Vremensko ralanjivanje
Red. br.
Kvartal
Planirano
1
1
2
I
3
3.000.000
II
3
4
Ukupno:
Ostvareno
Procenat izvrenja plana
Razlika
4
3.000.000
5=4x100/3
100.0
6=43
2.000.000
3.000.000
150.0
+ 1.000.000
III
IV
1. 500.000
3. 500.000
1.000.000
5.000.000
66. 6
142. 8
-500.000
+ 1. 500.000
10.000.000
12.000.000
120.0
+ 2.000.000
Iz ove tabele se vidi da prodaja nije ostvarena u III kvartalu. Dalje vremensko ralanjavanje bi trebalo da bude po mesecima ili primenom metode izolacije dalje
ralanjavati samo III kvartal u kome je dolo do podbaaja da bi se videlo koji su
meseci bili presudni za neizvrenje plana i koji su razlozi takvom stanju.
36
3) Prostorno ralanjavanje ima veliku primenu u privredi zemlje jer omoguuje ralanjavanje po autonomnim pokrajinama, regionima, optine i to svih vidova sredstava,
izvora sredstava, radne snage, rezultata rada itd. Primena u preduzeu je znatno manja jer je ono locirano najednom mestu i primenjuje se samo kod onih funkcija koje
su prema spoljnjem svetu (nabavka, prodaja, krediti i dr.). Ovakvim ralanjavanjem
sagledava se kakvo je izvrenje plana po teritorijama i kakva je teritorijalna zavisnost preduzea odnosno stepen zavisnosti preduzea od odreene teritorije. Neki autori
kao prostorno ralanjavanje smatraju i ralanjavanje po organizacionim jedinicama u okviru preduzea iako ono spada u funkcionalno ralanjavanje. Na osnovu
preanjeg primera daemo tabelu u kojoj je prodaja prostorno ralanjena:
Tabela 3. Prostorno ralanjivanje
Red. br.
Teritorija
Planirano
Ostvareno
% izvrenja plana
Razlika
5=4x100/3
6=43
Vojvodina
2.000.000
1. 500.000
75.0
-500.000
Srbija
bez Beograda
5.000.000
9.000.000
180.0
+ 4.000.000
Beograd
3.000.000
1. 500.000
50.0
- 1. 500.000
Ukupno:
10.000.000
12.000.000
120.0
+ 2.000.000
Vano je naglasiti da je za preduzee najbolje da prodaje na teritoriji na kojoj se nalazi.

4) Pored dosad nabrojanih postoje i drugi vidovi ralanjavanja koji zavise od cilja analize ili specifinosti objekata koji se analiziraju. Tako na primer imamo: funkcionalno ralanjavanje (po organizacionim jedinicama u okviru preduzea), ralanjavanje trokova po nosiocima trokova, ralanjavanje cene kotanja po njenim elementima, ralanjavanje sredstava po ronosti, ralanjavanje obaveze i potraivanja po
danima naplate odnosno isplate, ralanjavanje ukupnog prihoda itd.
Redosled primene pojedinih vidova ralanjavanja zavisi od toga staje za ispitivani
objekat najbitinije u odreenom trenutku: ako su to delovi iz kojih je sastavljen objekat - onda je to predmetno ralanjavanje; ako je to sastav objekta u raznim vremenskim jedinicama i njegova dinamika - onda je to vremensko ralanjavanje, a ako je
za objekt bitna manifestacija po teritorijama - onda se primenjuje prostorno ralanjavanje. Dokle se ide sa ralanjavanjem? Teoretska granica je ona koja je ograniena nepostojanjem mogunosti za dalje ralanjavanje; meutim, razvojem nauke i
tehnike ove granice se stalno pomeraju. Setimo se da je nekad najsitnija estica bio
molekul, zatim je to bio atom a danas ve znamo da se atom sastoji od protona, elektrona i neutrona. U analizi poslovanja granica ralanjavanja je granica racionalnosti
- pa ako su trokovi ralanjavanja vei od efekata koji e se dobiti takvim ralanjavanjem, onda njega ne treba vriti nego se tu zaustaviti.
37
3. METODA ELIMINISANJA ILI IZOLACIJE

Ova metoda spada u osnovne metode anlize poslovanja. Metoda eliminisanja odnosno metoda izolacije se sastoji u tome to se oni delovi objekta, za koje se smatra da kod
njih ne lee uzroci kvaliteta sloenog objekta koji se ispituje, odstranjuju - eliminiu od
daljeg ispitivanja a analiza se nastavlja kod preostaluh delova koji se izdvajaju - izoluju.
S obzirom na naziv metode - metoda eliminisanja ili metoda izolacije treba naglasiti da
se radi o jednoj istoj metodi jer je cilj isti: eliminiu se delovi koji nisu izolovani odnosno izoluju se delovi koji nisu eliminisani. Ako se vratimo prethodnom primeru prodaje
robe i predmetnom ralanjavanju (tabela) onda emo artikle kod kojih je plan izvren
ili prebaen eliminisati a one kod kojih je dolo do podbaaja emo izolovati i dalje analizirati. Dalje ralanjavanje je vremensko po kvartalima (tabela 1) pa zakljuujemo daje
plan ostvaren ili prebaen u svim sem III kvartalu koje odmah eliminiemo i nastavljamo analizu na izolovanom kvartalu (3) u kome je dolo do podbaaja plana, itd. Ili jedan primer iz ivota. Student kada sprema ispit eliminie iz daljeg uenja ona pitanja
koja je nauio a izoluje i nastavlja sa uenjem onih pitanja koja ne zna.
Prednost ove metode anlize je u tome to se suava polje istraivanja i to se bre
dolazi do rezultata. Meutim, postoji opasnost da se eliminiu delovi koji su sloeni, pa
iako u celini imaju karakter da treba da se eliminiu, oni u sebi sadre pojave koje govore da treba da se izoluju (primer iz tabele 2: eliminisali smo I kvartal jer je plan ostvaren, ali je u njemu moda bilo meseca kada je plan podbaen). Ova metoda nije primenljiva kad pri analizi treba utvrditi, pozitivnosti, negativnosti i stagnacije. Ona daje odgovore samo na jedan od ovih zahteva.
4. DOPUNSKE METODE ANALIZE

Ove metode slue za sagledavanje nekih specifinosti u poslovanju a kao to smo
rekli tu spadaju:
1. metoda kauzaliteta,
2. metoda korelacije, i
3. metoda presecanja bilansa.
O svakoj ovoj metodi rei emo ono to je najbitinije.
4.1. Metoda kauzaliteta

Re kauzalitet - uzronost dolazi od latinske rei causalitas i znai povezanost ili
sled uzroka i posledica. Pod kauzalitetom se, dakle, podrazumeva kauzalna veza izmeu
predmeta i pojava. To znai da kvantitativna promena jednog ili vie predmeta podrazumeva promene istog kvantiteta i kod drugog odnosno drugih predmeta. Na primer, ako
podignemo novac sa tedne knjiice - smanjujemo iznos na tednoj knjiici ali za tu veliinu poveavamo iznos u depu. Uzajamna zavisnost izmeu predmeta i pojave javlja
se kroz kvantitativne i kvalitativne odnose: kvantitativni odnos sastoji se u tome to se
svaka pojava javlja dvostrano u pozitivnom ili negativnom smislu (na pr. izmeu sred38
stava i izvora sredstava u bilansu stanja postoji kvantitativni odnos jednakosti). Kvalitativni (sadrinski) odnos sastoji se u uzajamnoj povezanosti odreenih ekonomskih pojava, to automatski ukazuje na pravac analize (na primer: uzajamni uzroni odnos izmeu poslovnih uinaka i potroenog rada, u pogledu ocene produktivnosti rada, pokazuje
pravac u kome treba vriti analizu dejstva uzroka na produktivnost rada).
Na karakteristici uzajamnih kvantitativnih i kvalitativnih odnosa zavisnosti poiva
sutina knjigovodstvene evidencije, na koju se nadovezuje bilans. Ovaj kvantitativni odnos kauzaliteta kroz knjigovodstvenu evidenciju, ogleda se u tome, to se svaka poslovna promena dvostruko izraava i evidentira, kao pozitivna i kao negativna. Otuda zbir
svih pozitivnih promena mora odgovarati zbiru svih negativnih, to se kroz bilans stanja
javlja kao ravnotea izmeu sredstava i izvora sredstava, odnosno aktive i pasive a kroz
bilans uspeha kroz odnos odgovarajuih rashoda i prihoda, te uspostavljanja ravnotee
kroz finansijski rezultat. Kvalitativni odnos, pak, ogleda se u odnosu - korespondenciji
odgovarajuih rauna; a kroz bilans u uzajamnim odnosima odreenih bilansnih grupa
odnosno bilansnih pozicija. Znaaj kauzalne povezanosti predmeta i pojava je u tome
to suava polje istraivanja uzroka koji su doveli do odstupanja i to ispitivanje direktno navodi na faktore koji su doveli do tog odstupanja (ako je dobit manja od planirane
pa treba utvrditi razloge tome, onda na osnovu upotrebe metode kauzaliteta i njen odnos
na korespondenciju rauna, ispitivanje e zapoeti sa dva osnovna faktora od kojih
zavisi dobit a to su ukupan prihod, sa jedne, i poslovni rashodi sa druge strane. Ili ako su
poveane zalihe gotovih proizvoda uzroci mogu da lee u prodaji ili u proizvodnji).
4.2. Metoda korelacije

Re korelacija dolazi od latinske reci correlatio i znai uzajamnost.
Svaka masovna pojava je rezultat delovanja razliitih pojava i faktora, kao to i ona
sama deluje na druge pojave koje su u vezi sa njom. Takva povezanost pojava naziva se
korelacija meu pojavama. Tako, na primer, osnovna i obrtna sredstva su u korelacionoj
vezi poto poveanje osnovnih sredstava podrazumeva prethodno poveanje obrtnih
sredstava.
Korelacija moe biti pozitivna i negativna. Korelacija izmeu pojava je pozitivna
kad poveanje intenziteta na jednoj pojavi dovodi do poveanja druge zavisne pojave
(na pr. poveanje osnovnih sredstava podrazumeva i poveanje obrtnih, ili poveanje
produktivnosti rada podrazumeva i poveanje zarada itd.). Korelacija je negativna kada
poveanje intenziteta na jednoj pojavi dovodi do smanjenja intenziteta na drugoj, ili obrnuto smanjenje intenziteta na jednoj dovodi do poveanja intenziteta na drugoj pojavi
(na pr. poslovni rashodi su u negativnoj korelaciji jer poveanje poslovnih rashoda uslovljava smanjenje dobiti. U istoj negativnoj korelaciji su prodajne cene i obim prodaje.
Poveanje prodajnih cena smanjuje obim prodaje a njihovo smanjenje poveava obim
prodaje). Intenzitet delovanja jedne pojave na drugu moe se iskazati stepenom koeficijentom korelacije. Metoda korelacije je znaajna zbog toga to konstatuje odnose zavisnosti izmeu pojava, stepen odnosa i njegovu dinamiku i na osnovu toga dovodi do
ocene pojava koje su u korelacionoj vezi.
39
4.3. Metoda presecanja bilansa

Teoriju presecanja bilansa prvi je postavio prof. Kosta Vasiljevi u knjizi Teorija i
analiza bilansa (1955). U ovoj knjizi on je obradio i problematiku presecanja bilansa i
ona je data po toj knjizi.17
Bilans predstavlja jednu ekonomsku celinu preduzea; to je celina koja obuhvata
sva sredstva i izvore, a kad se radi o godinjem bilansu jo i prihode i rashode.
Druga postavka je da bilans pokazuje, s jedne strane, kolika sredstva treba da ima
preduzee, a s druge strane, koliko ih stvarno ima.
Trea postavka je bilansna ravnotea koja mora uvek da postoji i ne moe nikad biti
naruena nikakvim promenama koje se javljaju u toku rada preduzea.
Iz ovih osobina bilansa proizilazi mogunost presecanja bilansa na delove (podbilanse) koji su takoe sloeni i imaju svojstva koja ima i bilans i kod kojih je takoe pasivna strana to pokazuje koliko treba da ima sopstvena sredstva, a aktiva koliko stvarno
ima. Kriterijumi za presecanje bilansa zavise od cilja koji se eli postii a moe da bude
prema vidovima sredstava, odnosno njihove namene; organizacionim delovima u kojima se sredstva angauju; po funkcijama koje se vre u preduzeu; funkciji sredstava i
njihovom poreklu.
Presecanjem bilansa dobija se podbilans, koji zbog toga to nije ravnotean i nije
bilans. Oni mogu biti u ravnotei samo ako aktiva ima onoliko sredstava koliko pokazuje pasiva. Poto se sredstva u toku rada transformiu iz jednog u drugi vid, iz jednog u
drugi organizacioni deo, od jedne do druge funkcije itd., to za posledicu ima prelivanja
sredstava to prouzrokuje neravnoteu u podbilansu. Da bi se postigla ravnotea u podbilansu se ubacuje saldo na strani iji je zbir manji. Saldo moe da ima pasivan i aktivan
karakter.
Ako je saldo aktivan, to znai da ima manje sredstava nego to treba, a kada saldo
ima pasivan karakter, to znai da ima vie sredtava. (Poznato je da nikada ne moe da
bude viak sredstava od izvora, tj. da su aktiva i pasiva uvek u ravnotei.) Saldo u ovom
sluaju pokazuje odnos finansiranja izmeu sredstava u podbilansu dobijenim putem
presecanja bilansa.
Presecanjem bilansa sagledava se: da li ima prelivanja sredstava iz jednog u drugi
vid, iz jednog organizacionog dela u drugi, iz jedne funkcije u drugu; da li postoji nenamenska upotreba sredstava i koji deo sredstava finansira drugi ili druge delove. Svako
prelivanje sredstava znai naruavanje ranijih odnosa.
Metoda presecanja bilansa sastoji se u horizontalnoj podeli bilansa na odreene delove, podbilanse, koji odgovaraju osnovnim grupama aktive i pasive. Da bi ovi podbilansi bili pokazatelji finansijskog stanja preduzea, potrebno je da klasifikacija bilansnih
pozicija poiva na potpunoj, a ne na deliminoj primeni ekonomskog kriterijuma, kroz
17
Raena je po knjizi Teorija i presecanje bilansa od K. Vasiljevia po tada vaeem kontnom planu i
tadanjim propisima.
40
primenu principa funkcionalnosti u aktivi a namene u pasivi. Na osnovu ovog kriterijuma u aktivi se razlikuju sredstva i poslovna sredstva van funkcije, s obzirom na sposobnost funkcionisanja sredstava u preduzeu. Sredstva se dele na: osnovna sredstva, obrtna sredstva, posebna sredstva, u zavisnosti od ekonomske funkcije preduzea. Pasiva se
deli na: redovne i ostale izvore sredstava prema tome da li su u pitanju izvori koji su namenjeni za finansiranje poslovanja preduzea ili nisu.
Redovni izvori sredstava dele se na: izvore osnovnih sredstava, izvore obrtnih sredstava i izvore posebnih sredstava, u zavisnosti od namere ulaganja u odreena sredstva.
Na ovako ralanjeni bilans stanja, kada se primeni metoda presecanja, tj. kada se
bilans horizontalno podeli na podbilanse, koji odgovaraju osnovnim grupama aktive i
pasive, dobija se:
a) podbilans osnovnih sredstava i njihovih izvora;
b) podbilans obrtnih sredstava i njihovih izvora;
c) podbilans posebnih sredstava i njihovih izvora; i
d) podbilans poslovnih sredstava van funkcije i ostalih izvora sredstava.
Analiza finansijske situacije preduzea pomou metode presecanja bilansa vri se
kroz analizu pojedinih podbilansa, odnosno kroz uporeenje sredstava i odgovarajuih
izvora svakog podbilansa.
Potpuniji uvid u prelivanje sredstava i u kom iznosu dobija se uporeivanjem svih
podbilansa, kroz poseban pregled. Analizom pojedinih podbilansa dolazi se do saznanja
o njihovoj ravnotei i neravnotei. Nasuprot pojavi ravnotee, koja predstavlja tenju,
neravnotea podbilansa izraz je izvesnih nepravilnosti u poslovanju. Drugim recima, kada su podbilansi u ravnotei, to je pokazatelj da nije bilo meufinansiranja izmeu podbilansa i obrnuto, neravnotea u podbilansima ukazuje daje bilo meufinansiranja izmeu pojedinih podbilansa. Pojava ravnotee, odnosno neravnotee nema isti karakter kada se radi o podbilansu poslovnih sredstava van funkcije i ostalih izvora sredstava. Ovo
zato to su ovo dve neuporedive veliine koje nisu u direktnoj povezanosti (ostali izvori
sredstava i poslovna sredstva van funkcije su u direktnoj povezanosti sa obrtnim sredstvima). To znai da situacija nije normalna kada je iznos poslovnih sredstava van funkcije i ostali izvori sredstava isti, jer se tada ne moe rei da ima poslovnih sredstava van
funkcije onoliko, koliko treba. Poreklo odnosa finansiranja nije mogue dobiti na osnovu analize pojedinih podbilansa, pa je stoga potrebno izvriti uporeenje svih podbilansa. To se vri kroz jedan odreeni pregled, na osnovu koga se dobija uvid o finansiranju
unutar preduzea i izmeu odreenog preduzea i treih lica, odnosno okruenja.
Primer. Metoda presecanja bilansa kroz konkretan uproeni primer izgleda ovako:
Bilans stanja
Aktiva
1. Osnovna sredstva
2. Obrtna sredstva
3. Posebna sredstva
4. Posl. sredstva van funkcije
5.000
6.500
800
100
12.400
1. Izvori osnovnih sredstava

2. Izvori obrtnih sredstava
3. Izvori posebnih sredstava
4. Ostali izvori sredstava
Pasiva
5.000
6.000
900
500
12.400
41
Ako se izvri presecanje ovog bilansa stanja na etiri podbilansa, izgledati ovako:
Podbilans 1
Osnovna sredstva
5.000
Izvori osnovnih sredstava

5.000
Podbilans 2
Obrtna sredstva
6. 500
Izvori osnovnih sredstava

6.000
Podbilans 3
Poslovna sredstva
800
Izvori poslovnih sredstava

900
Podbilans 4
Poslovna sredstva van funkcije
100
Ostali izvori sredstava

500
Uporeivanjem sredstava i odgovarajuih izvora pojedinih podbilansa, dobija se uvid da li su sredstva u saglasnosti sa svojini izvorima ili nisu. Ako nisu, da li su sredstva
vea ili manja od svojih izvora.
U naem primeru podbilans l. je u ravnotei. Podbilansi 2 i 3 su u neravnotei, s tim
to su obrtna sredstva za 500.000 dinara vea od njihovih izvora. To znai da su se kod
podbilansa 2. koristili i neki drugi izvori sredstava, za razliku od 500.000 dinara dok su
kod podbilansa 3. ovi izvori sluili za ulaganje u nenamenjena sredstva, za razliku od
100.000 dinara. Sto se tie podbilansa 4. vidi se, da su sredstva ispala iz funkcije u iznosu od 100.000 dinara, dok ostali izvori sredstava iznose 500.000 dinara.
Ako se saini pregled svih podbilansa, dobie se ovakva slika:
Pregled finansijskih stanja
Stanje
Razlika
Aktiva Pasiva Finansiran Finansirao
1.
5.000 5.000
2.
6. 500 6.000
500
3.
800
900
100
Svega 12.300 11.900
500
100
4.
100
500
100
500
Ukupno: 12.400 12.400
600
600
Podbilansi
Na osnovu ovoga pregleda, uporeivanjem svih podbilansa dobija se, da su ostali

izvori sredstava u iznosu od 500.000 dinara i izvori posebnih sredstava u iznosu od
100.000 dinara, sluili za ulaganja u obrtna sredstva u iznosu od 500.000 dinara i za pokrie poslovnih sredstava van funkcije, u iznosu od 100.000 dinara. To znai da se kroz
42
ovaj pregled dobio celokupan uvid u odnose finansiranja izmeu podbilansa, kao predstavnika odgovarajuih sredstava i njihovih izvora, i izmeu odreenog preduzea i treih lica. Uporeivanje sredstava i odovarajuih izvora, odnosno osnovnih grupa aktive i
pasive, pomou metode presecanja bilansa, moe se vriti sa stanovita vremena, mesta
i u odnosu na plan. To znai da se mogu sprovoditi vremenska uporeenja i u odnosu na
plan finansijskog stanja preduzea, kao i uporeivanja finansijskog stanja dva ili vie istorodna ili srodna preduzea istog vremenskog perioda, s tim to se ove vrste uporeivanja mogu i kombinovati.
Pitanja:
1. Koje su fundamentalne metode istraivanja?
2. Koji su principi dijalektikog materijalizma?
3. ta je deduktivna metoda?
4. ta je induktivna metoda?
5. Kako se dele metode analize
6. Koje su osnovne a koje dopunske metode analize?
7. Objasni metodu uporeivanja.
8. Koji su uslovi uporedivosti?
9. Koji su vidovi uporeivanja?
10. Objasni metodu raslanjavanja.
11. Koji su vidovi raslanjavanja?
12. ta je metoda eliminisanja ili izolacije?
13. ta je metoda kauzaliteta?
14. ta je metoda korelacije?
15. ta je metoda presecanja bilansa?
Pitanja za vebu:
1. Navesti primer iz logike za deduktivnu i induktivnu metodu.
2. ta se moe uporeivati?
3. Nabroj uslove uporedivosti.
4. Nabroj vidove uporeivanja.
5. Nacrtaj tabele po vidovima raslanjavanja.
6. Navedi primer iz metode eliminisanja ili izolacije.
7. Navedi primer metode presecanja bilansa.
43
44
Glava III
I povrna analiza pokazuje da nam je sinteza neophodna.

(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
-
Shvatiti vidove analize i razlike izmeu njih
45
46
VIDOVI ANALIZE
Analize poslovanja mogu biti sainjene sa vie stanovita pa prema tome postoji i
vie vidova analize. Na osnovu prouene literature mi emo obraditi sledee vidove:
1. Celokupna i delimina analiza,
2. Statika i dinamika analiza,
3. Stalna i povremena analiza,
4. Kvalitativna i kvantitativna analiza,
5. Interna i eksterna analiza, i
6. drugi vidovi analize.18
1. CELOKUPNA I DELIMINA ANALIZA

U zavisnosti od toga da li je predmet analize ukupno poslovanje preduzea ili, pak,
jedan njegov deo razlikujemo celokupnu i deliminu analizu.
Celokupna (kompleksna) analiza je ona koja obuhvata celokupno poslovanje preduzea i ona treba da sadri sledee elemente: opte podatke o preduzeu, organizaciono
ustrojstvo preduzea, ekonomsku strukturu preduzea, postignute rezultate poslovanja,
analizu rada preduzea u celini, analizu rada pojedinih funkcija i organizacionih delova
preduzea itd.
Delimina (parcijalna) analiza je ona koja obuhvata deo poslovanja preduzea ili
poslovanje organizacionog dela preduzea ili pak deo poslovanja organizacionog dela
preduzea. Oigledno je da je ona ua od celokupne analize.
Dok kod celokupne analize nije potrebno blie odrediti zadatak jer se zna ta ona
sadri, dotle kod delimine analize zadatak mora biti precizan i jasan.
Primer. Ako se kae da je za ispit potrebno celokupno gradivo iz knjige onda se ne
mora blie objanjavati jer se zna ta knjiga obuhvata, ali ako se kae da treba delimino
gradivo onda se mora jasno precizirati koje su to oblasti.
18
Todor Stojanovi, cit. delo str. 189
47
Celokupna analiza ima prednost jer otkriva sve pozitivnosti i negativnosti u radu
preduzea i vie doprinosi buduem poslovanju ali je i delimina analiza znaajna naroito kada treba hitno otkriti negativnosti u nekom delu poslovanja preduzea.
2. STATIKA I DINAMIKA ANALIZA

Statika analiza objekt ispituje u jednom trenutku. To je analiza predmeta, pojava ili
strukture koja otkriva kvalitet ispitivanog objekta na osnovu njegovog odstupanja od
normale ili veliine tog kod drugog subjekta kao i na osnovu njegove strukture u jednom trenutku. Poto daje uvid u odnose odreenih delova u celini i meusobne odnose
izmeu delova naziva se jo i strukturalnom analizom. Primer: uporeivanje ostvarene
proizvodnje sa planiranom proizvodnjom. Vano je naglasiti da se kod ovog vida analize ne primenjuje vremensko uporeivanje i vremensko ralanjavanje, jer njihova upotreba daje obeleja dinaminosti.
Dinamika analiza se ogleda u tome to analizirani objekt ispituje u jednom vremenskom periodu sa ciljem da otkrije njegovo kretanje i dinamiku. Ukoliko je vremenski period dui utoliko je realnije sagledavanje trendova razvoja, bolje je uoavanje zakonitosti pa e i zakljuci biti taniji.
Oba ova vida analize primenjuju se istovremeno. Prednosti istovremene primene
oba vida analize su u tome to se utvruju odstupanja analiziranog objekta u jednom trenutku u odnosu na njegovu normalu, to se utvruje njegova struktura i odstupanja koja
kod nje nastaju u odnosu na normalu (ovo se postie statikom analizom) i to se konstatuju vremenska odstupanja anliziranog objekta, njegov razvoj i tendencija razvoja
(ovo se pak postie dinamikom analizom).
3. STALNA I POVREMENA ANALIZA

Stalna analiza je ona analiza koja se vri svakodnevno kao i druge finkcije u preduzeu i za njeno izvrenje organizovana je posebna sluba (analitika) ili posebni ljudi u
okviru neke druge slube (plan i analiza, razvoj, finansijsko-knjigovodstvena i dr.).
Predmet stalne analize je, po pravilu, celokupno poslovanje preduzea. Iz ovog
razloga treba da postoje planovi analitike slube u kojima je predvieno koje e objekte i u koje vreme analizirati to zavisi od znaaja tih objekata.
Povremena analiza je ona koja se vri s vremena na vreme. tj. povremeno. To je uglavnom sluaj kada je analitika funkcija pridodata nekoj drugoj slubi koja ima drugu
funkciju, pa se analiza vri u odreenim opredeljenim periodima ili kada se za analizu
ukae neka specijalna potreba.
Za preduzee je bolja stalna analiza jer je to istinska - prava analiza koja ima sve
uslove da otkriva uzroke (ak svakodnevno) koji utiu na kvalitet poslovanja preduzea.
Ona moe da ima i karakter delimine analize ako se u toku rada, u opredeljenim rokovima trai da ispita deo poslovanja a ne celokupno poslovanje. Isto tako, predmet povre48
mene analize moe da bude celokupno poslovanje ili deo poslovanja ali poto se takve
analize rade povremeno nemaju karakter prave analize.
4. KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA

U zavisnosti od toga da li se pri ispitivanju nekog objekta eli da utvrde delovi od
kojih je taj objekt sastavljen ili kvantitet njegovih delova govorimo o kvalitativnoj ili
kvantitativnoj analizi.
Kvalitativna analiza iznalazi sastav sloenog objekta tj. utvruje delove od kojih je
objekat sastavljen i omoguuje da se sa aspekta strukture sagleda kvalitet tog objekta.
Nije svejedno za kvalitet sloenog objekta od kakvih delova je sastavljen. Moe
posmatrani objekt u dva vremenska perioda, kod dva subjekta, da ima istu veliinu
(kvantitet) a da pritom nema isti kvalitet, jer se razlikuju veliine njegovih sastavnih delova. Primer: dobit preduzea A i B je ista, no poto preduzee A ima vei broj radnika
to znai da im se kvalitet razlikuje (preduzee A ima slabiji kvalitet). Kvalitativna analiza, u stvari, nije nita drugo nego ispitivanje koje primenjuje metoda ralanjavanja.
Sloeni objekti se ralanjuju po raznim kriterijumima a delovi koji se dobijaju odreuju
njegov kvalitet.
Kvantitativna analiza se vri na osnovu kvantificiranja veliina, uea i dinamike
ispitivanog objekta kao i na osnovu njihove zavisnosti od nekog drugog objekta. Da bi
moglo na osnovu kvantitativne analize da se daju realne ocene, uslov je da kvantificiranje bude izraeno takvim indikatorima koji e realno prikazati veliine, a na osnovu njih
realno da se odrede uee, dinamika i odnosi izmeu meusobno zavisnih objekata.
Nuno je zato veliine izraavati u naturalnim pokazateljima - indikatorima, ako to nije
mogue onda na svodne pokazatelje pa tek na kraju u vrednosnim ali sa nekom postojanom cenom.
Da bi se ocenio kvantitet objekta nuno je da se on uporedi, po pravilu sa njegovom
normalnom veliinom. Meutim, mora da se zna da svako poveanje ispitivanog objekta ne znai da je to i pozitivno kao to i svako smanjenje nije negativna pojava. Primer:
Ako vrimo kvantitativnu analizu trokova onda ostvareni trokovi na nivou planiranih
predstavljaju normalno stanje, njihov vei rast od planiranih je negativna pojava a njihov manji rast od planiranog predstavlja pozitivnu pojavu. Dalje, svako poveanje rashoda i gubitaka je negativna, a svako poveanje prihoda i dobiti je pozitivna pojava.
Veoma je znaajno opredeljenje staje normala i kako se ona ostvaruje. Normale treba utvrivati za razne obime proizvodnje jer se, na primer, ukupni trokovi ne poveavaju proporcionalno obimu proizvodnje zbog postojanja fiksnih trokova.
Kvalitativna i kvantitativna analiza uvek se rade uporedo tj. nikada se ne radi jedna
a da se ne radi i druga. Nije dovoljno pri analizi da se utvrde samo delovi od kojih je jedan sloen objekt sastavljen a da se oni istovremeno ne dimenzioniraju, odnosno da im
se ne odredi kvalitet poto je u stvari on taj koji izraava svojstva, osobenosti, karakteristike delova. Primer: Nije dovoljno da se kae da preduzee raspolae osnovnim i obrtnim sredstvima ve treba da se da i njihova veliina jer, tek onda moe da se utvrdi
49
koliko preduzee ima jednih a koliko drugih sredstava - pa nadalje, da li ih ima koliko
treba, da li je odnos izmeu njih normalan itd.
Prvo se vri kvalitativna analiza pa onda kvantitativna to je normalno jer prvo treba
utvrditi kvalitete predmeta i pojava, pa tek onda izvriti njihovu kvantifikaciju.
5. INTERNA I EKSTERNA ANALIZA

Ova podela izvrena je sa stanovita materijala koji analitiaru stoji na raspolaganju. Ako analitiar ima mogunosti da prilikom analize koristi deo materijala koji ima
preduzee radi se o internoj analizi. Meutim, ako analitiar moe da koristi samo onaj
materijal koji je dostupan licima izvan preduzea onda se govori o eksternoj analizi.
Osnovna karakteristika interne analize je u tome to se ona slui svim podacima kojima preduzee raspolae to uopte ne znai da ona nee koristiti i eksterne podatke
ukoliko su joj dostupni (podaci srodnih preduzea, podaci raznih nivoa utvreni po funkcionalnom i teritorijalnom principu itd.). Internu analizu moe da izvri i lice izvan
preduzea ako mu se stave na raspolaganje svi podaci.
Eksterna analiza ima na raspolaganju manji izvor podataka. To su oni podaci koji su
dostupni svima tj. i licima izvan preduzea. To su, u prvom redu, periodini obrauni i
zavrni raun preduzea koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije, pa kad se vri analiza
samo na osnovu njih onda se radi o eksternoj analizi.
Ova podela dakle nije izvrena prema tome da lije analiza namenjena internim organima preduzea ili je pak namenjena eksternim organima. Normalno je da interna analiza slui za internu upotrebu a eksterna za spoljne subjekte. Meutim, ovo ne znai da
interna analiza gubi svoj karakter ako je upuena spoljnim organima ili suprotno, nekad
i eksterna analiza moe biti predmet razmatranja organa preduzea.
Rezultati koji se oekuju od ovih analiza su razliiti. Interna analiza ima mnogo vee, ak neograniene mogunosti, to zavisi od toga da li e biti celokupna ili delimina.
To nije sluaj sa eksternom analizom poto se ona ograniava samo na materijale koji se
dostavljaju spoljnim subjektima i oni su po pravilu ogranieni. Zbog toga to ovi podaci
izraavaju stanje u jednom trenutku, ne moe da se pravi dinamika analiza, ne postoji
zatim mogunost primene metode ralanjavanja ve samo uporeivanja, tako da ona
daje konstatacije za kvalitet i kvantitet ispitivanog objekta bez mogunosti otkrivanja
uzroka za takve konstatacije.
Interna analiza moe biti celokupna ili delimina, stalna ili povremena, statika ili
dinamika dok eksterna analiza ima karakter samo delimine, samo statine, i samo povremene analize.
Najvanija prednost interne analize nad eksternom je u tome to ona predstavlja istinsku analizu sa mogunou da otkrije uzroke dok eksterna analiza moe da daje samo
konstatacije za sastav i kvalitet objekta bez otkrivanja uzroka.
50
6. DRUGI VIDOVI ANALIZE

U literaturi se jo susreu i sledei vidovi analize: analiza strukture, analiza razvoja,
analiza odstupanja, analiza zavisnosti, i analiza rezultata.19
Po naem miljenju ovde se ne radi o drugim vidovima jer i kod dosada navedenih
vidova analize ispituje se struktura objekta, utvruju odstupanja, zavisnost i razvoj. Drugim recima, kod svih vidova analiza koje smo obradili (celokupna i delimina, statika i
dinamika, stalna i povremena, interna i eksterna) utvruju se struktura, odstupanja, zavisnost i razvoj kao to se utvruje i uee u strukturi, tempo razvoja itd.
U teoriji se spominje kao specijalni vid analize kompleksna analiza. Meutim, to nije nita drugo nego celokupna analiza tj. analiza koja obuhvata celokupno poslovanje
preduzea.
Spominje se kao vid jo i komparativna analiza. Meutim, pod ovim pojmom podrazumeva se uporeivanje ispitivanog objekta sa takvim objektom iz drugog preduzea.
Tu se ne radi o nekoj novoj analizi ve o upotrebi metode uporeivanja (komparacije)
putem koje se konstatuju samo odstupanja koja ukazuju na kvalitet ispitivanog objekta
odnosno da li kod njih ima poveanja, smanjenja ili stagnacije pa na osnovu toga da se
doe do konstatacije da li ima pozitivan, negativan ili normalan karakter kao i koje su
tendencije njihovog razvoja. Prava, istinska, analiza, naprotiv ne ograniava se samo na
metodu uporeivanja nego koristi sve osnovne metode.
Pitanja:
1.
Objasni celokupnu i deliminu analizu?
2.
Objasni statiku i dinamiku analizu?
3.
Objasni stalnu i povremenu analizu.
4.
Objasni kvlalitativnu i kvantitativnu analizu.
5.
Objasni internu i eksternu analizu.
6.
Navedi druge vidove analize.
Pitanja za vebu:
19
1.
ta je kompleksna analiza?
2.
ta je komparativna analiza?
Dr Franjo Krajevi: Analiza poslovanja poduzea, Informator-Zagreb, 1971, str. 1723
51
52
Glava IV
Sve to se na vreme ne prevali preko usta,

kasnije izae na nos.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
-
Upoznati se kakvi izvori podataka mogu da budu
Upoznati se koji su interni a koji eksterni izvori podataka
Upoznati se sa izraavanjem podataka
Upoznati se sa vrstama brojeva
Upoznati se sa tabelama i grafikonima
53
54
IZVORI PODATAKA ZA ANALIZU

I NJIHOVO IZRAAVANJE
Jedna od funkcija analize poslovanja je utvrivanje izvora odakle mogu da se dobiju podaci sjedne, i njihovo izraavanje brojevima, a zatim tabelama i grafikonima s druge strane.
Izvori podataka imaju sutinski znaaj za analizu poslovanja. Od toga sa kakvim se
podacima raspolae zavise rezultati koji e se dobiti analizom. Ako su podaci tani, realni i kompletni moi e da se utvrdi kvalitet ispitivanog objekta i na kraju uzroci naenih rezultata.
Izvori podataka su mnogobojni, a prema tome gde se ti podaci nalaze izvori se grupiu u:
1. interne izvore i
2. eksterne izvore.
1. INTERNI IZVORI PODATAKA

Interni izvori podataka su oni koji se nalaze u samom preduzeu i oni su mnogobrojni i raznovrsni. Tu spadaju:
a) knjigovodstvena evidencija,
b) operativna evidencija,
c) statistika evidencija,
d) raunovodstvena evidencija (periodini obrauni, zavrni raun, kalkulacije,
popisi i sl.),
e) planovi preduzea,
f) investicioni elaborati,
g) izvetaji koje podnose rukovodioci, razne komisije i sl.
h) zapisnici unutranje kontrole, finansijske inspekcije, poreskih organa i sl.
i) statut preduzea i ostala normativna akta,
j) odluke organa za rukovoenje i upravljanje,
55
k) izvetaji i podaci koji se dobijaju u vezi s poslovanjem preduzea,

l) ankete i sl.
Nabrojani interni izvori, s obzirom na njihov karakter, mogu da budu stvarni ili planirani s jedne, i obavezni i fakultativni s druge strane.
Stvarni izvori su oni koji odraavaju stvarno stanje u preduzeu, koji su stvarno nastali i u njih ubrajamo knjigovodstvenu i operativnu evidenciju, popisna stanja, periodine obraune, itd.
Planski izvori su oni koji predviaju normale tj. odreuju veliine kojima se tei i tu
spadaju planovi preduzea, investicioni elaborati itd.
Neki izvori mogu da imaju planski i stvarni karakter, kao na primer kalkulacije koje
mogu biti sa stvarnim i sa planskim cenama itd.
Obavezni izvori su oni koje propisuju zakoni i propisi i klasian primer za to je
knjigovodstvo, a fakultativni su oni koje je uvelo samo preduzee i koji slue samo za
potrebe preduzea.
2. EKSTERNI IZVORI PODATAKA

Eksterni izvori podataka nalaze se izvan preduzea i tu spadaju:
1. zakonski propisi,
2. Narodna banka Srbije i poslovne banke,
3. statistiki zavodi,
4. bilteni drugih preduzea,
5. sudski registar,
6. privredna komora,
7. druga preduzea i politiko teritorijalne jedinice,
8. strune publikacije i asopisi,
9. posebni zavodi itd.
Opta karakteristika eksternih faktora (barem veeg dela) je u tome to se ne radi o
podacima preduzea ve o podacima drugih preduzea, prosenim koji se daju za razliite nivoe i slue kao baza za uporeivanje razliitih preduzea kako bi se konstatovao
kvalitet njihovih predmeta ili pojava.
3. IZRAAVANJE PODATAKA
Za analizu nije dovoljno samo da se odrede kvaliteti predmeta i pojava nego je neophodno da se oni kvantificiraju tj. da se brojano izraze. Brojevi su ti koji pojave i predmete formiraju, daju im dimenzije tj. ukazuju na njihovu veliinu, njihov kvalitet, njihov znaaj za celinu iji su delovi, ukazuju na odnose izmeu zavisnih predmeta i pojava, na kvalitet rada preduzea, na dinamiku i na tempo dinamike predmeta i pojava,
56
ukazuju koliko je ostvareno a koliko je normalno itd. Brojevi se dakle javljaju kao sredstvo kojim se predmeti i pojave kvantificiraju.
U literaturi nailazimo na razliite definicije brojeva: Brojevi su sredstvo za analizu.20 Brojevi su specijalne metode analize poslovanja21, Brojevi su instrumenti analize22, Brojevi su sredstvo za prikazivanje rezultata poslovanja23 itd.
Od velikog broja razliitih vrsta brojeva mi emo ukratko obraditi one ija je upotreba neophodna pri svakoj analizi a to su:
apsolutni brojevi,
diferencijalno-apsolutni brojevi,
relativni (brojevi odnosa) brojevi,
proseni brojevi, i
normalni brojevi.
Na kraju emo obraditi tabele i grafikone pomou kojih se izraavaju predmeti i pojave izraeni brojevima sa ciljem da se ispitivanje olaka a pojave i predmeti reljefno i
slikovito prikau.
3.1. Apsolutni brojevi

Pod apsolutnim brojevima podrazumevaju se oni brojevi koji pokazuju veliinu nekog predmeta ili pojave (volumen, obim, teina). Apsolutini brojevi su na pr. 10, 55,
1.000, 6.666, 29.321 itd. U knjigovodstvu se predmeti i pojave iskazuju apsolutnim
brojevima a drugi brojevi izvode iz njih.
S obzirom na to da se apsolutnim brojevima iskazuju veliine postavlja se problem
kako te veliine iskazati realno. Za reavanje ovog problema stoje na raspolaganju razni
pokazatelji koji mogu da se grupiu u sledee: naturalne, svodne i vrednosne.
U naturalne pokazatelje spadaju osnovne merne jedinice kao to su metar za duinu,
kilogram za teinu, sati za vreme itd. zatim izvedene jedinice kao to su kvadratni metar
za povrinu, kubni metar za zapreminu i sl. Postoje i druge merne jedinice koje se primenjuju kao to su ar za povrinu, litar za zapreminu, gram, tona za teinu itd. Postoje i
anglosaksonske mere koje se razlikuju po nazivu ali i po vrednosti kao to su duinski:
jard, stopa, in, milja; zapreminu: galon, buel, barel; za teinu: funta, unca. Karakteristika svih mernih jedinica naturalnih pokazatelja je njihova, moe se rei, idealna tanost
i to je veliina iskazana naturalnim pokazateljima apsolutno ista u raznim vremenskim
periodima i na raznim teritorijama (primer: metar je metar i sada kao i pre sto godina;
metar je metar i kod nas i u Americi, Japanu, Africi itd.)
20
Dr Kota Vasiljevi - cit. delo, str. 325343
21
Franjo Krajevi - cit. delo, str. 52. 57
22
Momilo V. Petrovi: Analiza, bilansa poslovanja privrednih organizacija, II izmenjeno i dopunjeno izdanje, Informator Zagreb, 1964 str. 1926
23
Dr Danica Jovanovi - cit. delo str. 151159
57
Kada se predmeti i pojave iskazuju u naturalnim pokazateljima ali u razliitim dimenzijama (m, mm, gr, kg) ili se pak izraavaju u razliitim naturalnim pokazateljima
(m, kgr) pa stoga nije mogue njihovu celinu izraziti jednim naturalnim pokazateljem
onda se upotrebaljavaju svodni pokazatelji. Ovde moe da se pojavi nekoliko sluajeva.
Prvi sluaj je kada se predmeti i pojave iskazuju u istim naturalnim pokazateljima
(na pr. kg) ali su oni razliitih dimenzija onda se svoenje vri preko ekvivalentnih brojeva (fabrike limova, ica, prediva, opeke itd.).
Osnovna karakteristika ovih proizvodnji je to se od iste sirovine proizvode predmeti razliitih dimenzija, to koliina proizvodnje artikla jedne dimenzije nije jednaka
koliini proizvodnje artikla druge dimenzije poto za isto vreme moe da se proizvede
vea ili manja koliina razliitih proizvoda. U ovakvom sluaju se utvruje potrebno
vreme za jedinicu proizvodnje za jedan bazini artikal (to vreme se oznaava jedinicom)
i na osnovu potrebnog vremena za izradu artikla, stavljanjem u odnos sa vremenom bazinog artikla, dolazi se do adekvatnih - ekvivalentnih brojeva za druge artikle.
Primer: potrebno vreme za proizvodnju po artiklima A, B i C iznosi: za artikl
A=10h, artikl B=llh, i artikl C=8h.
Tabela 4.
Artikl
Potrebno vreme za proizvod.
Ekvivalent. brojevi
10
1.0
11
1. 1
0. 8
Ako je preduzee ostvarilo sledeu proizvodnju: po artiklu A=3000, B=8000 i

C=5000, ukupna proizvodnja se izraunava na sledei nain:
Tabela 5.
Artikl
Ostvarena proizvod.
Ekvivalentni brojevi
Svodna proizvodnja
3.000
1.0
3.000
8.000
1.1
8.800
5.000
0.8
4.000
Ukupno:
16.000
15.800
Drugi sluaj je kada treba da se svedu predmeti i pojave koje se izraavaju u razliitim naturalnim pokazateljima (na primer: u metrima, u kilogramima, u komadima itd.).
Tada se svoenje vri preko norma asova potrebnih za proizvodnju svakog artikla. Ako
uzmemo proizvodnju iz prethodnog primer a, onda e ukupna proizvodnja izraena u
norma asovima biti predstavljena na sledei nain:
58
Tabela 6.
Artikl
Ostvarena proizvod.
Jedinica mere
Norma asovi
po jedinici
Ukupna proizv.
u norma as.
3.000
kgr
10
30.000
8.000
11
88.000
5.000
kom.
40.000
Ukupno:
16.000
158.000
Ako se proizvodnja planira na ovaj nain, ostvarene veliine uporeuju se sa planiranim veliinama. Ukoliko se pak svoenje ne moe da izvri na jedan od ova dva naina, onda se ono vri upotrebom cene tj. svodi se na vrednosne pokazatelje. Ovakvo svoenje uvek moe da se izvri poto se svi predmeti i pojave, sem u naturalnim, iskazuju
i u vrednosnim pokazateljima. Ovde se, meutim, namee problem cene. Stvarne cene
treba izbegavati kao nerealne (zbog inflacije) pa treba izvesti stalnu cenu. U sluajevima
kada se vri uporeivanje rezultata za vie godina, onda vrednosti svih godina treba svesti na vrednosti jedne godine to se postie upotrebom koeficijenta promene cena. Na
primer: ako je artikal A u prethodnoj godini imao cenu od 100 dinara, a u tekuoj 130
dinara onda se cena u prethodnoj godini uveava za 30% ili se, pak cena u tekuoj godini smanjuje za 30%.
3.2. Diferencijalni apsolutni brojevi

Diferencijalni apsolutni brojevi su apsolutni brojevi razlika tj. brojevi koji predstavljaju razliku izmeu dva apsolutna broja. Za utvrivanje diferencijalnih apsolutnih brojeva neophodno je da postoje dva apsolutna broja.
Diferencijalni apsolutni brojevi se dobijaju putem oduzimanja jedne veliine od
druge i predstavljaju razliku izmeu tih veliina. Ova razlika istovremeno znai i odstupanje u veliini objekta koji se uporeuju. Razlika koja se dobija na ovaj nain moe da
pokazuje stagnaciju (kada su dve veliine iste i razlika je nula), porast (kada je analizirani objekt vei od bazinog) i opadanje (kada je analizirani objekt manji od bazinog).
3.3. Relativni brojevi

Relativni brojevi pokazuju odnos izmeu predmeta odnosno pojava zbog ega se
zovu brojevi odnosa. Relativni brojevi su sledei:
koeficijenti,
procenti,
relacioni brojevi,
diferencijalni relacioni brojevi,
racionalni brojevi, i
indeksni brojevi.
59
3.3.1. Koeficijenti
Koeficijent je broj koji pokazuje koliko je jedan objekt vei ili manji od drugog tj.
koliko jedinica objekta koji se uporeuje otpada na jedinicu objekta sa kojim se vri
uporeivanje ili koliko puta se jedan objekat sadri u drugom. Iz ove definicije proizilazi daje za utvrivanje koeficijenta potrebno staviti u odnos dva objekta, od kojih jedan
koji se uporeuje predstavlja brojitelj, a drugi, sa kojim se vri uporeivanje - imenitelj,
odnosno:
K=
Oa , gde je Oa objekt koji se uporeuje, a Ob objekt kojim se vri uporeivanje.

Ob
Mogu da se izraunavaju koeficijenti za razliite objekte ali i za iste objekte u dva

razliita perioda. Koeficijenti kao brojevi odnosa imaju veliku primenu u izraunavanju
obrta obrtnih sredstava (koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent obrta
pojedinih vidova obrtnih sredstava, itd) kod trokova (koeficijent materijala za izradu,
koeficijent optih trokova itd.)
Primer: za izraunavanje koeficijenta za isti objekt kod dva razliita subjekta uzima
se dobit dva srodna preduzea u istom vremenskom periodu.
Dobit preduzea A iznosi 5.000.000 dinara
Dobit preduzea B iznosi 4.000.000 dinara
Ako se kao baza uzme preduzee B onda je:
K=
dobit preduzeca A 5.000.000

=
= 1.25
dobit preduzeca B 4.000.000
to znai daje dobit preduzea A za 1,25 puta vea od dobiti preduzea B.

Pod pretpostavkom da objekt sa kojim se poredi tj. kao baza bude dobit preduzea
A, onda je:
K=
dobit preduzeca B 4.000.000

=
= 0.80
dobit preduzeca A 5.000.000
to znai daje dobit preduzea B za 0.2 puta manja od dobiti preduzea A, tj. da preduzee B ostvaruje 0.8 dinara dobiti na l dinar dobiti preduzea A.
3.3.2. Procenti
Procenti su brojevi koji pokazuju odnos izmeu objekata u procentima. Dobijaju se

tako to objekt koji se ispituje mnoi sa 100 i onda se podeli sa objektom sa kojim se vri uporeivanje i koji predstavlja bazinu veliinu. Formula za dobijanje procenta je:
Procenat (%) =
60
Oa x 100
Ob
gde je Oa objekt koji se uporeuje, a Ob objekt sa kojim se vri uporeivanje (bazini

objekt).
Na slian nain se dobija i formula za promile samo to se brojevi mnoe sa 1000
umesto sa 100. Procenat moe da se dobije kada se koeficijent pomnoi sa 100, tj. po
formuli:
Procenat (%) = koeficijent x 100
Procenti mogu da se izraunavaju za razliite objekte koji su meusobno zavisni,
bilo da su to delovi jedne celine ili ne, zatim za iste objekte u dva razliita perioda ili
pak razliita objekta u istom periodu.
Umesto reci procenat u estoj upotrebi je re stopa (amortizaciona stopa - procenat
amortizacije, kamatna stopa - procenat kamate itd.)
3.3.3. Relacioni brojevi
Relacioni brojevi pokazuju uee delova u celini, a preko uea odreenih delova
sagledava se struktura jednog sloenog objekta.
Relacioni brojevi se utvruju na taj nain to se broj objekta ija se struktura ispituje uzima kao celina i oznaava sa 100%; relacioni brojevi delova dobijaju se stavljanjem
u odnos broja dela pomnoenim sa 100, sa brojem objekta.
Primer. Utvrditi strukturu proizvodnje jednog preduzea koje proizvodi tri artikla i to:
Artikl
Proizvodnja
5.000
6.000
9.000
Ukupno:
20.000
Relacioni brojevi u ovom sluaju dobijaju se na sledei nain:
za art. A =
proizvodnja art. A x 100 5.000 x 100

=
= 25%
ukupna proizvodnja
20.000
za art. A =
proizvodnja art. B x 100 6.000 x 100

=
= 30%
ukupna proizvodnja
20.000
za art. A =
proizvodnja art. C x 100 9.000 x 100

=
= 45%
ukupna proizvodnja
20.000
S obzirom na to da se relacioni brojevi upotrebljavaju za prikazivanje strukture jednog sloenog objekta, neophodno je da on predstavlja jednu celinu a to znai da obuhvata sve delove od kojih je sastavljen - daje integralan kao i da ne obuhvata neto drugo,
to nije deo celine, tj. da bude homogen. Bude li suprotno, relacioni brojevi nee realno
61
prikazati strukturu objekta (ako se neto ispusti pokazivae vee uee, a ako se neto
doda onda e pokazivati manje uee).
Upotreba relacionih brojeva u analizi je velika. Oni se upotrebljavaju za izraavanje
strukture aktive i njenih delova, pasive i njenih delova ali i za druge strukture sloenih
objekata kao to su ukupan prihod, dobit, nabavka, proizvodnja, prodaja itd.
3.3.4. Diferencijalni relacioni brojevi
Diferencijalni relacioni brojevi predstavljaju razliku izmeu dva relaciona broja.

Oni se upotrebljavaju uporedo sa relacionim brojevima. Jer, nije dovoljno da se pokae
samo uee delova u celini putem relacionih brojeva, nego je neophodno da se prikau
i odstupanja u tim ueima. Ova odstupanja ukazuju na izmene u strukturi i na taj nain
doprinose da se utvrdi kvalitet objekta u celini.
Diferencijalni relacioni brojevi mogu da pokazuju: odstupanje u ueu jednog dela
od uea drugog dela u sloenom objektu u jednom istom trenutku; odstupanja u ueu istih delova sloenog objekta i to pomou njihove normalne i stvarne veliine; odstupanje u ueu istih delova sloenog objekta u dva razliita vremenska perioda ili dva
razliita subjekta itd.
Na osnovu prethodnog primera (vidi odeljak 3.3.3. o relacionim brojevima) dajemo
prikaz naina izraunavanja diferencijalnih relacionih brojeva utvrivanjem odstupanja
uea jednog dela od uea drugog dela jednog sloenog objekta u istom trenutku.
Tabela 7.
Proizvodnja
Veliina u
apsolutnim brojevima
Uee u
procentnim brojevima
Diferencijalni
relacioni brojevi
Art. A
5.000
25%
art. B - art. A = 5%
Art. B
6.000
30%
art. C - art. B = 15%
Art. C
9.000
45%
art. C - art. A = 20%
Ukupno:
20.000
100%
Promena strukture u zavisnosti je od veliine pojedinih delova kao i od karaktera

promena tih delova, i u tom smislu vae sledee zakonitosti:
62
1.
Struktura se ne menja ukoliko nastupe podjednaka poveanja odnosno smanjenja delova u odnosu na prethodne veliine koje su takoe bile jednake;
2.
Struktura se ne menja kada pri nejednakim veliinama prethodnog stanja

nastane procentualno jednako poveanje odnosno smanjenje;
3.
Struktura se menja kada pri prethodno nejednakim veliinama nastane

jednako poveanje odnosno smanjenje tj. u jednakoj veliini;
4.
Struktura se menja kada pri nejednakim prethodnim veliinama nastane

nejednako poveanje ili smanjenje uz uslov da to smanjenje odnosno poveanje nije procentualno jednako;
5.
Struktura se menja kad pri jednakim prethodnim veliinama nastane nejednako poveanje odnosno smanjenje;
6.
Struktura se menja kada kod jednih delova sloenog objekta dolazi do poveanja a kod drugih do smanjenja bez obzira na to da li su njihovi delovi
u prethodnom periodu jednaki ili ne.
3.3.5. Racionalni brojevi
Racionalni brojevi iskazuju proporciju (srazmeru) izmeu dva i vie predmeta ili
pojava koji su meusobno zavisni ili su uslovljeni od nekog treeg predmeta ili pojave.
Racionalni brojevi su karakteristini po sledeem:
1) oni izraavaju odnos - srazmeru izmeu dva ili vie objekata i to na taj nain to
pokazuju koliko jedinica jednog objekta otpada na opredeljeni broj jedinica drugog
objekta odnosno drugih objekata.
Odnos izmeu dva predmeta ili pojava izraunava se prostim racionalnim brojevima (na primer: odnos izmeu zarade i preraenog materijala 1:5 znai da za jedinicu nadoknade, zarade treba preraditi 5 kg materijala). Odnos izmeu vie predmeta
i pojava izraava se sloenim racionalnim brojevima (na primer odnos proizvodnja prodaja - potraivanja od kupaca od 5:4:1 znai da od 5 proizvodnih jedinica 4
otpadaju na prodaju a l na potraivanje od kupaca).
2) racionalni brojevi, poto pokazuju srazmeru - proporciju izmeu dva i vie objekta
upotrebljvaju se uvek kada treba da pokau odnos izmeu meusobno zavisnih predmeta i pojava ili kada su oni uslovljeni od nekog treeg predmeta ili pojave. (Tako
na primer proizvodnja - prodaja - potraivanja od kupaca meusobno zavise; ako je
proizvodnja vea logino je da i prodaja a i potraivanja od kupaca budu vea, i obrnuto.)
Drugi sluaj je kada su predmeti i pojave uslovljeni nekim treim predmetom odnosno pojavom. (Na primer: veliina utroenog materijala za izradu zavisi od veliine proizvodnje. Vea proizvodnja - vei utroci. I obrnuto.)
Racionalni brojevi suavaju polje istraivanja u analizi. Ukoliko postoji odstupanje
u srazmeri, uzroci lee u jednom ili u svim lanovima srazmere.
Upotreba ovih brojeva u analizi poslovanja preduzea je velika. Oni se upotrebljavaju uvek kada treba da se sagleda da li se odnosi izmeu meusobno zavisnih objekata,
ili izmeu onih koji su uslovljeni od nekog treeg objekta, kreu u okviru odnosa iz prethodnog perioda ili u okviru odnosa nekog drugog subjekta (preduzea).
3.3.6. Indeksni brojevi
Pod indeksom se podrazumeva u procentima (ili promilima) iskazan kolinik izmeu objekta koji se analizira i baznog objekta. U ovom sluaju objekat koji se ispituje
predstavlja brojilac i mnoi sa 100 a onda deli sa objektom koji slui kao baza. Ovako
dobiveni rezultat se identifikuje sa procentom kao relativnim brojem.
63
Pod indeksom se podrazumevaju i oni brojevi koji pokazuju strukturu jednog sloenog objekta. U tom sluaju indeksi pokazuju uee delova u celini i identifikuju se sa
relacionim brojevima.
Indeksi slue i za iskazivanje dinamike predmeta i pojave i mogu se koristiti u uem
i irem smislu. Mi emo se zadrati samo na onom shvatanju koje pod indeksima podrazumeva brojeve koji pokazuju dinamiku jednog objekta.
Pravilna interpretacija i upotreba indeksnih brojeva zahteva da se vodi rauna o njihovom osnovnom svojstvu da pokazuju samo relativne promene koje ne daju nikakve
informacije o veliini same pojave. Jednaki indeksi pokazuju podjednako relativan porast posmatranih pojava u odnosu na bazni period a ne i isti nivo tih pojava. Vei indeksi pokazuju samo vei relativni porast, to ne mora da znai i vii nivo pojave. Relativan
znaaj indeksnih brojeva treba imati u vidu i kad se oni odnose na bazni period za koji
uvek iznose 100, to oznaava samo polaznu osnovu a ne i podjednak nivo. Bazni period koji se, na primer, tretira kao 100 kod indeksa vrednosti izvoza i kao 100 kod indeksa vrednosti uvoza ne predstavlja ravnoteu bilansa, nego samo isti polazni period za
oba indeksa.
Postoji vie vrsta indeksnih brojeva. U statistici su poznati prosti (individualni) i
grupni (sintetiki) indeksni brojevi.
Uproste spadaju: indeksni brojevi sa utvrenom bazom, indeksni brojevi sa promenljivom bazom, indeksni brojevi od indeksnih brojeva, a u grupne: grupni indeksi proizvodnje ili prometa, grupni indeksi za ispunjenje proizvodnog plana i grupni indeksi
cena. No, nezavisno od toga da li se radi o prostim ili grupnim, indeksi mogu biti:
a) bazini (obini) indeksi,
b) verini (lanani) indeksi, i
c) kombinovani indeks.
Bazini (obini) indeksi
Bazini (obini) indeksni brojevi pokazuju dinamiku (kretanje) u jednom duem

vremenskom periodu objekta koji se analizira. Indeksi se utvruju po sledeoj formuli:
Indeks =
Vop x 100
Vob
gde je Vop veliina objekta u posmatranom periodu, a Vob veliina istog objekta u baznom periodu
Indeksi pokazuju porast ili opadanje ispitivanog objekta i pokazatelj su tendencije
njegovog kretanja. Uvek kada treba da se sagleda dinamika ispitivanog objekta upotrebljavaju se bazini indeksi i to u jednom relativno dugom vremenskom periodu (na primer u periodu od l godine sagledava se dinamika po mesecima).
Za utvrivanje dinamike ispitivanog objekta potrebno je da se raspolae njegovim
veliinama u kraim vremenskim periodima od perioda za koji se iznalaze bazini in64
deksni brojevi i za koji treba da se sagleda porast ili opadanje ispitivanog objekta (na
primer, meseni podaci ako se ispituje godina).
Tabela 8.
Period
-meseci
Veliina
objekata
Bazini
indeksi
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
500
605
450
480
510
580
605
605
590
550
500
450
100
121
90
96
102
116
121
121
118
110
100
90
Ovakav niz podataka za ispitivani objekat za jedan dui vremenski period naziva se
statistika serija.
Iz primera se vidi zato upotrebljeni indeksi imaju naziv bazini. Oni imaju jednu
stalnu nepromenjivu bazu koja slui za izraunavanje indeksa za sve ispitivane periode.
Kod odreivanja bazinih indeksa osnovni problem je pravilno utvrivanje baze osnove. Baza treba da predstavalja normalnu veliinu ispitivanog objekta ili bolje reeno baza treba da bude izraz normalnosti. Osnovno pravilo je da se kao bazna veliina
nekog objekta uzima nivo koji je najkarakteristiniji za taj objekat, to zavisi i od predmeta i cilja statistikog prouavanja.
Kao baza moe biti izabrana:
1) veliina iz same serije, ili
2) veliina izvan serije.
1) Kao baza iz serije koja se indeksira moe da bude:
a) veliina prvog perioda - ona je preporuljiva jer se sagledava dinamika tokom
vremena u odnosu na poetno stanje;
b) neka druga veliina iz serije - to je obino ona veliina koja se smatra normalnom za ispitivani objekat;
c) prosena veliina serije (zbir iz perioda podeljen sa 12) to je preporuljivo za
objekte kod kojih je izraeno sezonsko kolebanje.
2) Kao baza izvan serije koja se indeksira mogu da budu:
a) neka veliina izvan serije - to moe biti veliina objekta od koje zavise veliine
u seriji (na primer, kod dinamike proizvodnje to moe biti kapacitet proizvodnje). U ovakvim sluajevima treba voditi rauna da u meuvremenu ne nastanu
promene u objektu koje uslovljavaju veliine u seriji (navedeni primer poveanje ili smanjenje kapaciteta, na primer)
b) srednja veliina ispitivanog objekta ili utvrena na osnovu veliina iz prethodnog perioda a ne iz ispitivanog perioda (na pr. pri ispitivanju prinosa u poljoprivredi kao baza se uzima srednja veliina prinosa iz vie godina koje prethode ispitivanoj godini i koji obuhvata i rodne i nerodne i srednje rodne godine).
65
Ukoliko se ne odabere pravilna baza onda i slika koja se dobija na osnovu bazinih
indeksa nee biti realna ve iskrivljena.
Verini (lanani) indeksi
Verini (lanani ili pokretni) indeksni brojevi pokazuju tempo razvoja ispitivanog
objekta za razliku od bazinih indeksa koji prikazuju dinamiku.
Verini indeksi se utvruju tako to se kao baza za naredni period uvek uzima
veliina iz prethodnog perioda ispitivanog objekta tj. po formuli:
Iv =
Np x 100
Pp
gde je: Iv verini indeks, Np veliina narednog perioda, a Pp veliina prethodnog

perioda.
Verini indeksni brojevi mogu da se utvrde i na osnovu bazinih indeksa, kada su
oni priznati. Normalno je da se i u ovom sluaju dobijaju isti verini indeksni brojevi
kao i u sluaju kada se utvruju na osnovu apsolutnih brojeva. Formula za izraunavanje verinih indeksa, u ovom sluaju, izgleda ovako:
Iv =
I Bnp x 100
I Bpp
gde je: Iv verini indeks, I Bnp bazini indeks narednog perioda, a I Bpp bazini
indeks prethodnog perioda (formula)
Ovi indeksi su znaajni za sagledavanje tempa razvoja ispitivanog objekta u jednom
relativno dugom vremenskom periodu (na primer - za jednu godinu da bi se sagledao
tempo po mesecima).
Na osnovu prethodnog primera verini indeksi bi izgledali ovako:
Tabela 9.
Period meseci
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
Veliina
objekata
500
605
450
480
510
580
605
605
590
550
500
450
Verini
indeksi
121
74.3
106.6
106.2
103.7
104.3
100
97.5
93.2
90.9
90
Verini indeksi su znaajni za sagledavanje tendencija razvoja objekta jer im tempo porasta pone da slabi, to je znak da postoji opasnost da u budunosti pone da se
smanjuje. Verini indeksi posebno treba da se upotrebaljavaju kada se preduzimaju neke
akcije za poveanje objekta tj. pojave.
66
Kombinovani indeksni brojevi
Kombinovani indeksni brojevi se utvruju na osnovu relativnih a ne na osnovu apsolutnih brojeva. I u ovom sluaju mogu da se izraunavaju bazini i verini indeksl. Indeksni brojevi utvreni na osnovu koeficijenata ili procenata, i to bazini, pokazuju
dinamiku odnosa izmeu predmeta i pojava, a verini tempo dinamike tog uea.
Indeksni brojevi, pak, utvreni na osnovu relacionih brojeva, i to bazini, ukazuju
na kretanje uea delova u celini, a verini tempo dinamike tog uea.
Indeksni brojevi utvreni na osnovu diferencijalno - relacionih brojeva, i to bazini,
pokazuju kretanje odstupanja uea delova u celini, a verini tempo te dinamike.
Indeksni brojevi utvreni na osnovu racionalnih brojeva, i to bazini, ukazuju na
kretanje lanova proporcije, a verini na tempo te dinamike.
Dajemo primer za izraunavanje kombinovanih indeksnih brojeva na osnovu koeficijenta obrta sredstava:
Tabela 10.
Periodi
Koeficijent obrta
obrtnih sredstava
Bazini indeksi
II
III
IV
VI
8.0
9.0
7. 5
8. 5
9. 5
9.0
100.0
112. 5
93. 7
Verini indeksi
112. 5
83. 3
106. 2
118. 7
112. 5
113. 3
111. 7
94. 7
3.4. Proseni brojevi

Proseni brojevi pokazuju srednje veliine jednog predmeta ili pojave kada se njihove veliine u razliitim vremenskim periodima, na razliitim teritorijama ili kod razliitih subjekata razlikuju. Zbog ovoga ovi brojevi se jo zovu srednje veliine ili srednje vrednosti. Ima vie vidova prosenih brojeva odnosno srednjih veliina. Tako se razlikuju: aritmetika srednja veliina (u okviru nje prosta i merena - ponderisana srednja
veliina) i harmonina srednja veliina.
U analizi poslovanja preduzea najee se koriste aritmetika prosta i aritmetika
ponderisana srednja veliina.
1. Aritmetika prosta srednja veliina odnosno obini proseni brojevi ili popularno
zvana proek se dobija kada se sve veliine objekta saberu a onda zbir podeli
sa brojem sabiraka.
Ako posmatramo obeleje X, njegove vrednosti X1, X2,... Xi,..., Xn (njihov broj je
N), aritmetika sredina skupa, koju emo oznaiti sa , dobie se kao:
X1 + X2 + X3 + ...Xn 1
=
N
N
Xi
i =1
67
ili, uproeno:
n
Xi
i =1
Primer: Ako je dnevna odsutnost radne snage u jednoj sedmici iznosila: 90, 95, 105,
100, 110, 115, prosean broj odsutnih u toj sedmici odnosno, aritmetika sredina e biti:
x = 90 + 95 + 105 + 100 + 110 + 115 = 102.5

N
Za uzorak veliine n, aritmetika sredina negrupisanih podataka uzorka, koji emo

oznaiti sa x bie:
x=
X1 + X2 + X3 + ...Xn 1
=
n
N
Xi
i =1
Ovo je uproen primer aritmetike sredine iz negrupisanih podataka. Svaki podatak se javlja samo jedanput (sa frekvencijom 1) pa se srednja vrednost dobija iz zbira
podataka podeljenog njihovim brojem.
2.
U analitikim istraivanjima ee se susreemo sa veim brojem podataka, njihovim razliitim frekvencijama, odnosno upravo sa grupisanim podacima u vidu
rasporeda frekvencija. U takvim sluajevima moraju se pri izraunavanju sredine
uzeti u obzir i razlike u frekvencijama. Oznaimo vrednosti obeleja sa X1; X2,
X3,..., Xi,... Xk, a njihove odgovarajue frekvencije su f1; f2,..., fi,..., fk, pa e
aritmetika sredina biti:
f1X1 + f2X2 + f3X3 + ... + fkXk

N
tj. ponderisana aritmetika sredina:
1
N
fiXi
i =1
gde je: N = f 1 + f 2 + f 3 + ... + fk =
fi
i =1
Analogno tome, ponderisana aritmetika sredina bie:

x=
68
1
n
fiXi
i =1
Aritmetika sredina grupisanih podataka poznata je pod nazivom ponderisane aritmetike sredine, jer se sve vrednosti obeleja u uzorku uzimaju onoliko puta koliko se
one javljaju, tj. ponderiu se njihovim frekvencijama.
Primer: Izraunati prosenu ocenu iz predmeta analiza poslovanja na osnovu podataka iz sledee tabele:
Tabela 11.
Ocena (Xi)
6
7
8
9
10
Broj studenata (Fi)

10
25
38
22
5
FiXi
60
175
304
148
50
100
787
Da bismo izraunali aritmetiku sredinu uspeha studenata na osnovu ove serije grupisanih podataka moramo svaku vrednost obeleja pomnoiti odgovarajuom frekvencijom (trea kolona tabele) pa emo imati:
=
3.
1
n
787
fiXi = 100 = 7.87

i =1
Ako je raspored frekvencije dat u vidu k grupnih intervala, aritmetika sredina

skupa kao i uzorka, izraunava se na osnovu aritmetike sredine grupnih intervala Xi:
1
n
fiX ' i ili: X =
i =1
1
n
fiX 'i
i =1
Uzmimo, na primer, zarade radnika jednog sektora, date u tabeli i na osnovu kojih
emo izraunati prosenu zaradu, odnosno njenu aritmetiku sredinu.
Tabela 12.
Iznos mesenih
zarada u .000 dinara
3.51-4.50
4.515.50
5.516.50
6.517.50
7.518.50
8.519.50
9.5110.50
Z
Broj radnika
Xi
FIXi
3
5
6
10
8
6
2
4
5
6
7
8
9
10
12
25
36
70
64
54
20
40
281
69
Da bismo izraunali aritmetiku sredinu zarada na osnovu ove serije grupisanih podataka moramo poi od sredina grupnih intervala (4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10) i mnoiti ih odgovarajuim frekvencijama, pa emo imati
1
N
fiX 'i =
i =1
281
= 7.025
40
Aritmetika sredina zarada iznosi dakle 7.025 dinara i to je ponderisana aritmetika

sredina, jer je svaki interval vrednosti ponderisan odgovarajuom frekvencijom odnosno
uzet je u raun onoliko puta koliko se javlja u skupu.
3.5. Normalni brojevi

Normalni brojevi pokazuju koliko predmeti i pojave treba da iznose. Oni se dobijaju predvianjem - planiranjem. Oni predstavljaju normale sa kojima se uporeuju stvarne veliine kako bi se utvrdila odstupanja, dale ocene i predloile mere za budui period. Preduzee treba da ima normale za sve predmete i pojave koje se javljaju u poslovanju i za sredstva, za izvore sredstava, za zalihe, trokove, finansijski rezultat itd. Normalni brojevi se javljaju u svim vidovima brojeva o kojima je dosada bilo rei.
Normalni brojevi uvek imaju vrstu osnovu za svoju veliinu - vrednost. Takav je
sluaj sa normalnim brojevima koji su poznati kao norma ili normativ ili i za druge
normalne brojeve za razne vidove troenja.
U pogledu realnosti normalni brojevi mogu biti planski i standardni.
Planski brojevi se utvruju kod sastavljanja planova za budui planski period. Planom se predviaju faktori proizvodnje, zalihe, prihodi, rashod, finansijski rezultat, raspodela, produktivnost, ekonominost, rentabilnost, koeficijent obrta obrtnih sredstava,
stepen iskorienja kapaciteta itd.
Karakteristika planskih normalnih brojeva je to se najee utvruju na osnovu iskustva iz prethodnih perioda i predvianja za budunost. Zbog toga nisu uvek sa velikim stepenom tanosti a i zbog toga to u njihovom utvrivanju uestvuju samo planske
slube.
Standardni normalni brojevi su oni koji treba da pokau da lije pojava koja se ispituje onakva kakva bi trebalo da bude u normalnim ili idealnim uslovima.
Razlika izmeu planskih i standardnih normalnih brojeva je u sledeem:
a)
planski brojevi predviaju kakve bi pojave tebalo da budu u objektivnim

uslovima a standardni u normalnim ili idealnim uslovima rada,
b)
planski brojevi proizlaze iz plana a standardni ne moraju biti vezani za plan

ve mogu biti i izvan njega;
c)
planski brojevi ne moraju da imaju visok stepen tanosti dok standardni tee
visokom stepenu tanosti.
70
Potrebno je da i planski brojevi imaju visok stepen tanosti odnosno da istovremeno

budu i standardni, i to je cilj kojem, prilikom planiranja, treba teiti.
U cilju utvrivanja visokog stepena tanosti kod standardnih brojeva primenjuju se
sve mogue naune metode uz primenu tehnikih sredstava, hronometrisanja, crtea,
projekata itd. i to od strane strunih lica i uz saradnju ekonomista.
Iako nema standardnih brojeva koji ne garantuju visok stepen ta nosti, ipak sa
ovog aspekta razlikujemo sledee standarde:
a)
apsolutno idealni standardni brojevi koji se utvruju pod pretpostavkom da

e u poslovanju vladati idealni uslovi to je teko dostino;
b)
relativno idealni standarni brojevi koji se utvruju uz pretpostavku da e u

poslovanju biti optimalni uslovi stoje lake ostvarljivo od prethodnog;
c)
normalni standardni brojevi koji se utvruju pod pretpostavkom da e u poslovanju biti normalni uslovi stoje normalno i dostii. U praksi se ovi brojevi
najee iznalaze i koriste.
Treba istai daje u analizi poslovanja velika upotreba normalnih brojeva. Kada se
predmeti i pojave ispituju prvenstveno treba voditi rauna da se uporede sa njihovom
normalom kako bi se ispitao njihov kvalitet, a zatim se ispituju uzroci odstupanja od normale.
3.6. Tabele i grafikoni

Za izraavanje podataka potrebnih za analitiko ispitivanje upotrebljavaju se tabele
i grafikoni.
Pod tabelom podrazumevamo preglede u kojima su podaci sistematizovani po jednom ili vie aspekata sa ciljem da se jasno sagleda struktura sloenog objekta, njegova
dinamika, njegove manifestacije po raznim prostorima, itd.
Tabele mogu biti proste, sloene i kombinovane.
Prosta (jednostavna) tabela sadri podatke, koji se odnose na odreeni predmet ili
pojavu, posmatrane sa stanovita samo jednog obeleja.
Sloena tabela sadri podatke o odreenom predmetu ili pojavi kroz jedno obeleje,
ali ralanjeno na dva ili vie elementa.
Kombinovana tabela sadri podatke o odreenom predmetu ili pojavi sa stanovita
dva ili vie obeleja.
U primeru koji sledi u tabelama posmatra se kretanje prodaje, u prvoj samo po
vremenskim periodima, u drugoj po vrsti robe u odreenim vremenskim periodima, u
treoj po mestima prodaje (prodavnicama) i vrsti robe, kroz odreene vremenske periode.
71
Tabela 13. (prosta)
Prodaja (u.000 din)

Vremenski
period
TEKUA GODINA
PRETHODNA GODINA
Meseno
Kumulativno
Messeno
Januar
2.300
2.300
2.100
Kumulativno
2.100
Februar
2.000
4.300
2.000
4.100
Mart
2.100
6.400
2.500
6.600
April
2.500
8.900
2.200
8.800
Decembar
3.000
28.000
2.400
31.000
28.000
31.000
Godinji zbir
Tabela 14. (sloena)
Prodaja (u.000 din)

Vremenski period
VRSTA ROBE
I Tromeseje
II Tromeseje
III Tromeseje
IV Tromeseje
A
3.500
3.000
3.200
4.000
B
1.500
2.200
2.000
2.300
C
1.400
1.800
1.400
1.700
Godinji zbir
13.700
8.000
6.300
Tromeseni zbir
6.400
7.000
6.600
8.000
28.800
Grafikoni (crtei) slue za slikovito prikazivanje onoga stoje iskazano u tabelama.

Grafikim prikazivanjem postie se vea jasnost, preglednost, lake uoavanje pojava, i
due pamenje rezultata, od prikaza u vidu tabela. Ove pozitivne strane grafikona jo se
potenciraju kada se prikazuju u raznim bojama. Meutim, tabele su preciznije od grafikona.
Grafiki prikaz ima vie oblika: povrinski, linijski i prostorni.
Povrinski grafikoni pokazuju se u obliku kolona, kruga, kvadrata, trougla i sl. Outda se kroz ove grafike prikaze moe obuhvatiti vei broj obeleja odreenog predmeta
ili pojave, kao i vei broj predmeta i pojave, deljenjem vee povrine na manje razliito
obeleene. Povrine grafikona moraju biti proporcionalne vrednosti prikazanih
predmeta i pojava te je za samu njihovu izradu potrebna skala.
Linijski grafikoni slue za prikazivanje posmatranih predmeta i pojava u obliku linija. Naroito su pogodni za vremensko posmatranje pojava, s tim to se najednom grafikonu moe obuhvatiti jedna ili vie pojava (npr. proizvodnja, prodaja, zalihe i sl.)
Prostorni dijagrami se retko upotrebljavaju jer su prilino komplikovani s obzirom
da se prikazuju u tri dimenzije.
72
Tabela 15. (kombinovana)
Prodaja (u.000 dinara)

Vremenski period
Vrsta robe
MESTA PRODAJE
Prodavnica 1
Prodavnica 2
Prodavnica 3
UKUPNO
I kvartal
art. A
1.500
1.200
800
3.500
art. B
600
500
400
1.500
art. C
400
700
300
1.400
2.500
2.400
1.500
6.400
art. A
2.000
1.300
700
4.000
art. B
1.100
700
500
2.300
Ukupno
II kvartal
700
600
400
1.700
Ukupno
art. C
3.800
2.600
1.600
8.000
Ukupno
12.400
10.000
5.600
28.000
Grafiki prikaz u obliku kolona izgleda ovako:

Proizvodnja po godinama (u milionima dinara)
Grafiki prikaz u obliku kruga, kvadrata i trougla pogodan je za iskazivanje strukture neke celine sa stanovita uea pojedinih delova u celini. (na primer: struktura aktive
i pasive, struktura trokova, struktura odreenih vrsta sredstava itd.). Grafikon u obliku
kruga, kvadrata i trougla izgleda ovako:
73
Sredstva
Osnovna
Obrtna
Posebna
Ostala
Ukupno:
Izvori sredstava
Izvori osnovnih sr.
Izvori obrtnih sr.
Izvori posebnih sr.
Ostali izvori sr.
Ukupno:
B = 3.500
B= 2.500
B= 1.500
B= 500
A= 8.000
360 x B
A
Y1 = 157,5
Y 1 = 157,5
Y2 = 112.5
Y 2 = 90.5
Y3 = 67,5
Y 3 = 67,5
Y4 = 22,5
Y 4 = 45,5
Yo=
74
B = 3.500
B = 2.000
B = 1.500
B = 1.000
A = 8.000
Pitanja:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Kako se dele izvori podataka za analizu?

Koji su to interni izvori podataka?
Koji su eksterni izvori podataka?
ta su apslolutni brojevi?
ta su diferencijalni apsolutni brojevi?
ta su relativni brojevi i nabrojati vrste relativnih brojeva?
ta su koeficijenti?
ta su procenti?
ta su relacioni brojevi?
ta su diferencijalno relacioni brojevi?
ta su racionalni brojevi?
ta su indeksni brojevi i kakvi mogu biti?
ta su bazini indeksi?
ta su lanani indeksi?
ta su kombinovani indeksni brojevi?
ta su proseni brojevi i kako se izraunavaju?
ta su normalni brojevi?
ta su tabele i kako se dele?
ta su grafikoni i kako se dele?
75
Pitanja za vebu:
1. Izvri svoenja proizvodnje putem: a) ekvivalentnih brojeva, b) norma
asova.
2. Nata upuuju diferencijalni apsolutn brojevi?
3. Navedi sve relativne brojeve.
4. Napii formulu za izraunavanje koeficijenta.
5. Napii formulu za izraunavanje procenta.
6. Navedi primer izraunavanja relacionih brojeva.
7. Navedi primer izraunavanja diferencijalnih relacionih brojeva.
8. Navedi primer za relacione brojeve.
9. ta su to indeksni brojevi?
10. Navedi primer izraunavanja bazinih indeksa.
11. Navedi primer izraunavanja lananih indeksa.
12. Navedi primer kombinovanih indeksnih brojeva.
13. Navedi primer izraunavanja proste aritmetike sredine proseka.
14. Navedi primer izraunavanja ponderisane aritmetike sredine.
15. Navedi primer izraunavanja ponderisane aritmetike sredine na osnovu
aritmetike sredine grupisanih intervala.
16. ta su normalni brojevi i kakvi mogu da budu?
17. Nacrtaj zaglavlje proste, sloene i kombinovane tabele?
18. Nacrtaj linijski grafikon (navedi primer).
19. Navedi primer i nacrtaj grafikon u obliku kruga.
76
Glava V
Sve pojedinano nestaje u optijem od sebe.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti sutinu i puteve metodologije analize poslovanja
Razumeti znaaj metodologije u teoriji i praksi
Upoznati se sa metodologijama pojedinih stranih i domaih

autora
Shvatiti zato je jedinstvena metodologija analize poslovanja

mogua
Nauiti metodologiju analize na osnovu deduktivne metode
77
78
METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA PREDUZEA

Na osnovu teoretske obrade mogu se determinisati dva vida analize poslovanja
preduzea:
1. Vid analitikog ispitivanja iji je predmet ispitivanje poslovanja preduzea u

prolosti sa zadatkom da utvrdi i oceni postignute rezultate u prolosti kao i da
otkrije uzroke konstatovanih pozitivnosti i negativnosti poslovanja, to e
omoguiti da budue poslovanje bude uspenije, i
2. Vid ispitivanja iji je predmet ispitivanje poslovanja u budunosti sa ciljem da se

utvrde pretpostavke koje treba da budu realizovane da bi se postigli optimalni
rezultati.
Zajednika karakteristika oba ispitivanja je to imaju isti krajnji cilj a to je
ostvarivanje to uspenijih rezultata.
Razliiti su samo putevi kojima se eli doi do tog cilja.
Divergentnost ovih vidova analize je u njihovom razliitom predmetu ispitivanja.
Dok prvi vid ispituje obavljeno poslovanje i slui se postignutim iskustvom, dotle se
drugi vid bazira na predvianjima i, determiniui faktore, ukazuje na mogunosti za
postizanje optimalnih rezultata. Treba naglasiti da oba vida imaju komplementarni
karakter, pa se cilj koji oni postavljaju a koji je u krajnjoj liniji isti, sa veim uspehom
postie njihovom uporednom primenom.
1. ZNAAJ METODOLOGIJE ZA TEORETSKU OBRADU

ANALIZE POSLOVANJA PREDUZEA I ZA NJENU
PRIMENU U PRAKSI
Analiza poslovanja je, rekli bismo, jedna od funkcija poslovanja samog preduzea.
Ona se sastoji u ispitivanju poslovanja radi sagledavanja njegovog rezultata, u utvrivanju uzroka koji su doprineli postizanju tog rezultata i predlaganju mera koje treba preduzeti da bi se negativni uzroci otklonili a pozitivni zadrali i na taj nain budue poslovanje unapredilo. Prema tome, analiza se ne srne ograniiti samo na konstatacije o veliini i kvalitetu predmeta i pojava tj. na upotrebi samo metode uporeivanja; naprotiv,
njen osnovni zadatak je u tome, da utvrdi uzroke konstatovanih veliina i rezultata a to
79
e postii upotrebom i drugih metoda koje joj to je na raspolaganju. Ovo naglaavamo

zbog toga to se iz nekih teoretskih radova, a daleko vie iz analize koja je u upotrebi u
praksi, dobija utisak kao da se analiza sastoji u davanju i uporeivanju podataka a ne daje njen osnovni cilj iznalaenje uzroka.
Analiza poslovanja preduzea, kao i druge primenjene discipline, treba da ima svoju
metodologiju kojom bi se analiziranje vrilo sistematski, logiki i organski povezano.
Njenom primenom treba da se utvruju rezultati poslovanja preduzea u celini, onda rezultati pojedinih organizacionih delova preduzea, a zatim, primenom deduktivne metode, utvrde uzroci koji su delovali na to da se postignu prethodno utvreni rezultati.
Jedna dobro postavljena metodologija predstavljala bi pravilno izabrani put u
ispitivanju, pomogla bi da se lake i realnije doe do cilja analize, a istovremeno bi
olakala posao analitiarima u praksi, naroito poetnicima u tom poslu, jer bi oni imali
unapred nauno postavljeni redosled i utvrenu tehniku ispitivanja.
Usvajanje jednog sistema je od neprocenjive koristi za pravilno zapoinjanje, za
pravilno odvijanje i za pravilno zaokruivanje celokupnog poslovanja preduzea, pa
outda i korisnost jedne nauno postavljene i utvrene metodologije."24
2. METODOLOGIJA OBRADE ANALIZE KOD POJEDINIH

STRANIH I DOMAIH AUTORA
U literaturi se metodologija primenjene analize kao problem posebno ne izuava.
Po kom redosledu treba vriti analizu i kako se ona moe primenjivati u praksi, moemo
da sagledamo samo iz obrade celokupne problematike u delima pojedinih autora.
Shvatanja pojedinih autora po ovom pitanju mogu se svrstati u vie grupa. Tako postoje:
1. Autori koji analizu baziraju na analizi bilansa i na bilans gledaju statiki kao na
pregled sredstava i izvora sredstava, i eventualno finansijskog rezultata u datom
momentu. Ova analiza ima ograniene mogunosti i kod nekih drugih autora
samo je deo jedne celokupne analize.
2. Autori koji se zadovoljavaju uporeivanjem pokazatelja izmeu preduzea
(sredstva, izvori sredstava, trokovi, realizacija, finansijski rezultati i td.) i to
statiki i dinamiki ne primenjuju i ostale metode analize, pa i ne otkrivaju
uzroke konstatovanih rezultata.
3. Autori koji analizu poslovanja preduzea vre putem analize postignutih rezultata celog preduzea ili njegovih organizacionih delova (proizvodnje, nabavke,
realizacije i sl.), zatim putem analize indikatora kvalitativnog poslovanja
(produktivnost, ekonominost i rentabilnost) onda analize trokova i cene,
faktora za proizvodnju itd.
24
Dr Sima Dohevi, M. Koroi, J. Jokaevi: Kurs iz analize poslovanja- Zavod za ekonomske

ekspertize, Beograd, 1962, str. 66
80
4. Autori nekih zapadnih zemalja koji pri analizi polaze od prodaje i proizvodnje a
zatim ispituju snabdevanje, trokove, cene, finansijska sredstva i drugo. Karakteristino za ove autore je da oni polaze od analize prodaje, zatim proizvodnje,
pa nabavke a tek onda analiziraju druge pojave. Primenjuju dakle retrogradni
(suprotni - obrnuti) put od onog koji se odvija prilikom samog poslovanja.
5. Autori zemalja bive tzv. socijalistike zajednice koji pri analizi polaze od proizvodnje, izvrenja proizvodnog plana, pa dalje obrauju produktivnost rada, cenu
kotanja i dr. pa tek na kraju realizaciju, finansijski rezultat, rentabilnost poslovanja. Ovo je za njihov sistem normalno poto umesto prodaje robe na tritu oni
vre distribuciju proizvedene robe po unapred dobivenim planovima od viih
organa.
6. Autori iz nae zemlje se u pristupu ovoj problematici meusobno dosta razlikuju,
tako imamo:
a)
autore koji pri analizi poslovanja polaze od analize sredstava, pa onda peko
analize proizvodnje i realizacije zavravaju se analizom finansijskog rezultata.
b) autore koji najpre analiziraju proizvodnju i nabavku, onda zaposlene radnike,

sredstva, prodaju, indikatore poslovanja pa na kraju finansijski rezultat.
c)
autore koji polaze od analize obima poslovanja, rentabilnosti, ekonominosti i

produktivnosti, zatim daju analizu materijala, obrtnih sredstava i finansijske situacije a na kraju analizu organizacije i raspodelu.
d) autore koji najpre analiziraju poslovnu politiku, finansiranje, zatim osnovna

sredstva, proizvodni program a na kraju izvrenje plana i indikatore
kvalitativnog poslovanja.
Iz ovih podela grupisanja moe se zakljuiti, da se, po pravilu u svim analizama ispituju rezultati koji se odnose na poslovanje preduzea u celini kao to su: realizacija,
finansijski rezultat, rentabilnost i drugi kvaliteti tog poslovanja.
Isto tako moe se konstatovati da svi autori tretiraju pojedine pojave i faktore od
bitnog znaaja za postizanje ukupnih rezultata kao to su: proizvodnja i nabavka,
trokovi i cene, sredstva i njihovi izvori, radni kolektiv idr. Meutim, ono to
karakterie njihovu obradu je to to oni ne analiziraju poslovanje preduzea ispitujui
rad pojedinih organizacionih jedinica koje izvravaju pojedine funkcije iz kojih se to
poslovanje sastoji. Na taj nain se onemoguuje ocena rada i utvrivanje zasluge svake
organizacione jedinice a to je od neprocenjivog znaaja za donoenje odluke za budue
uspenije poslovanje.25
25
Todor Stojanovi, cit. delo, str. 217
81
3. DA LI JE JEDINSTVENA METODOLOGIJA ZA SVE

VRSTE PREDUZEA MOGUA?
Predmet primenjene analize je poslovanje preduzea. S obzirom na to da treba da se
sagleda i ispita to poslovanje, onda treba utvrditi njegove rezultate i analizirati njegove
delove iz kojih se ono sastoji. Prema tome, da bi se mogla izgraditi jedinstvena metodologija potrebno je da i sloenost ovih pojava bude istovetna.
Smatramo da takva istovetnost postoji.
Svako preduzee ima svoj osnovni zadatak zbog kojeg je osnovano, a koji se manifestuje, u zavisnosti od proizvodnog sistema, u jednoj istoj kategoriji kod svih vrsta
preduzea. Za kapitalistika to je profit a za socijalistika dobit. (Uli smo i mi u trinu
ekonomiju pa se ne moe vie prihvatati definicija da je cilj socijalistikog preduzea
zadovoljenje potreba potroaa kao da se radilo samo zbog tog cilja i da nije bilo drugih
ciljeva. Osnovni cilj je dobit a normalno je da se on moe ostvariti ako imamo proizvode koji e zadovoljavati potrebe potroaa.).
Sem ovoga, postoji i niz drugih rezultata koji su istovetni. Tako postoje rezultati
koji predstavljaju izvrenje zadataka pojedinih organizacionih delova (nabavka,
proizvodnja, prodaja, planiranje, evidentiranje, upravljanje, rukovoenje i sl.).
Ovi zadaci se javljaju kod svih preduzea, izuzev proizvodnje koja je odlika samo
proizvodnih privrednih preduzea. Osim rezultata koji se ogledaju u izvravanju zadataka, ima i onih koji odreuju njihov kvalitet, a koji su zajedniki za sva preduzea, kao
to su finansijski rezultat, utede ili vei utroci, rentabilnost, ekonominost,
produktivnost, stepen iskorienja osnovnih sredstava, koeficijenat obrta obrtnih
sredstava i drugi pokazatelji koji se javljaju kod svih vrsta preduzea.
Svako poslovanje se sastoji iz obavljanja niza funkcija koje se obavljaju bez obzira
na vrstu i veliinu preduzea kao i privrednog sistema u kome preduzee posluje. U
pitanju je samo obim pojedinih funkcija koje se vre kao i to ko ih vri.
Kada se ovako shvate rezultati poslovanja i samo poslovanje koji su predmet analize, onda se s pravom moe rei da postoje uslovi za jednu jedinstvenu metodologiju.
Ona treba da obuhvati ispitivanje rezultata i zbivanja koja imaju opti karakter i koja se
javljaju kod svih ili barem kod najveeg broja preduzea.
U okviru ispitivanja zajednikih pojava - analiza treba da, isto tako, kroz
metodologiju odreuje to je vie mogue specifinosti koje se javljaju kod pojedinih
preduzea.
82
4. METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA NA

OSNOVU PRIMENE DEDUKTIVNE METODE
Primenom deduktivne metode (vidi metode analize) treba poi od najsloenije
pojave, pojave koja predstavlja rezultat pa prema tome i krajnji cilj poslovanja. Taj cilj
je izvrenje zadatka preduzea. Kod naih proizvodnih preduzea ispunjenje zadatka
sastoji se u prodaji proizvoda, kod uslunih u izvrenju usluga, kod trgovinskih u prodaji robe itd. Prema tome, realizacija je ta koja se javlja kao pokazatelj izvrenja plana.
Poznato je, meutim, da veliina same realizacije nije dovoljna da se oceni samo
poslovanje. I ona, kao uostalom i svaki drugi zadatak, mora da zadovolji tri elementa:
kvantitet, kvalitet i racionalnost. Znai, sem toga to treba utvrditi kvantitet (veliinu) i
kvalitet (asortiman) realizacije, nuno je dati njenu ekonomsku opravdanost tj. proveriti
da li se realizacijom dobija protivvrednost kojom mogu da se reprodukuju utroena sredstva i obezbedi prosena normalna nadoknada za uloeni rad, kao i da li posle toga preostaje dobit. Prema tome, da bi se preko izvrenja zadataka ocenilo poslovanje preduzea u celini, treba utvrditi i ispitati finansijski rezultat.
Po navoenju optih podataka o preduzeu analizu treba otpoeti ispitivanjem postignugih rezultata poslovanja preduzea u celini, koja bi se sastojala iz analize realizacije
i analize finansijskog rezultata. Posle toga treba ispitati samo poslovanje preduzea tj.
treba ispitati izvrenje pojedinih funkcija iz kojih se poslovanje sastoji i oceniti njihov
uticaj na poslovanje preduzea. S tim u vezi treba ispitati poslovanje one funkcije koja
se bavila vrenjem realizacione faze izvrne funkcije jer je zadatak te funkcije realizacija, koja ujedno predstavlja i zadatak preduzea u celini. Poto je uinak realizacione faze zavisan od uinka proizvodne faze, jer se realizuje ono to je proizvedeno, znai da
treba ispitati i rad proizvodne faze. Rad proizvodne faze, isto tako, zavisan je od nabavne faze pa treba izvriti analizu i nabavne faze.
Iz ovoga se moe zakljuiti daje redosled ispitivanja obavljanja pojedinih faza i funkcija suprotan onome koji se javlja pri vrenju funkcija.
Posebna analiza obavljanja svake funkcije potrebna je ne samo radi sagledavanja
doprinosa prethodne funkcije na rad naredne funkcije ve i da bi se sagledao njen sopstveni rad. Iz konstatacije da se uinak prethodne faze ne pretvara uvek u celini u uinak
naredne funkcije izvlai se zakljuak da uinak poslovanja preduzea u celini nije zbir
uinaka pojedinih organizacionih jedinica. Zbog ovoga se ne srne ocenjivati rad preduzea u jednom periodu samo preko poslednjeg uinka realizacije, jer su pojedine organizacione jedinice u tom periodu stvorile uinke koji e posluiti narednim organizacionim jedinicama u buduem periodu. Iz ovoga proizlazi da poslovanje celog preduzea
treba ispitivati analiziranjem rada svih organizacionih jedinica a ne samo analiziranjem
uinka preduzea u celini - realizacije.
Dakle, primenom deduktivne metode, kod analize poslovanja preduzea prvo analiziramo rad faze realizacije, faze proizvodnje i nabavke odnosno izvrne funkcije, a zatim i druge funkcije. Analiza obavljanja svake funkcije, odnosno analiza rada svake organizacione jedinice, treba, isto tako, da ima odreenu sadrinu. Ona treba da obuhvati
83
ona ispitivanja preko kojih e se sagledati postignuti rezultati, sjedne, i faktori od kojih
ti rezultati zavise, s druge strane.
Pod postignutim rezultatima svake organizacione jedinice podrazumevamo izvrenje zadatka i trokove za to izvrenje. (Na primer: izvrenje zadatka nabavne faze se ogleda u nabavkama a njeni trokovi u utrocima koji su napravljeni za te nabavke, za njihovo uvanje sve do njihovog izdavanja, kao i za vrenje nabavne delatnosti. Zatim izvrenje proizvodne faze u proizvodnji, a njeni trokovi u utrocima koji su napravljeni za
tu proizvodnju itd.).
Prilikom analiziranja trokova pojedinih organizacionih jedinica treba prikazati i
njihovu ekonominost, prilikom analize uloenog rada - produktivnost, a prilikom analize sredstava - stepen iskorienja kapaciteta ako se radi o osnovnim odnosno koeficijent
obrta kad se radi o obrtnim sredstvima. Sve su to pokazatelji kvalitativnog rada pojedinih organizacionih jedinica kao stoje rentabilnost pokazatelj kvalitativnog finansijskog
rezultata preduzea u celini.
Na osnovu svega to je dosada reeno moe se zakljuiti da primenjena analiza u
preduzeu treba da se odvija po sledeoj metodologiji tj. po sledeem redosledu:
1. Opti podaci o preduzeu - tj. podaci koji daju legitimaciju preduzea (naziv preduzea, godina osnivanja, sedite, delatnost itd.)
2. Analiza finansijske konstitucije i prinosne snage preduzea - deo analize koji daje sliku o preduzeu, finansijskoj konstituciji i prinosnoj snazi preduzea.
3. Analiza postignutih rezultata poslovanja preduzea u celini u kom delu se iznose

podaci o izvrenju zadatka, i gde se analizira finansijski rezultat putem ispitivanja prihoda i rashoda, dobiti, ugovornih i zakonskih obaveza i na kraju rentabilnosti poslovanja.
4. Analiza samog poslovanja preduzea koja se sastoji iz analize rada pojedinih organizacionih jedinica koje vre odreene funkcije. Pod pretpostavkom da svaku
funkciju vre jedna ili vie organizacionih jedinica redosled ispitivanja njihovog
rada treba da bude ovakav:
a) realizaciona faza;
b) proizvodna faza;
c) nabavna faza;
d) finansijska funkcija;
e) upravnorukovodna funkcija;
f) planska funkcija;
g) evidenciona funkcija;
h) kontrolno-analitika funkcija.
84
U praksi se naravno ovaj redosled prilagoava organizacionim jedinicama koje postoje. U okviru analize rada svake organizacione jedinice koja vri odreenu funkciju
treba ispitati izvrenje zadatka, trokove i ekonominost, radni kolektiv i njegovu
produktivnost, angaovana sredstva i njihovo korienje. U ovom delu ne treba samo konstatovati pozitivnosti i negativnosti ve predlagati i mere koje treba preduzeti da bi se budue poslovanje poboljalo.
5. Zakljuak - deo analize koji predstavlja rezime celokupnog ispitivanja i u kome

se daju ocene o rezultatima poslovanja preduzea, istiu osnovni problemi koje
ubudue treba savladati i preporuuju mere za eliminisanje negativnosti i pospeivanje pozitivnosti.
Analiza izvrena na ovaj nain dae svoj maksimalni doprinos postizanju boljih
rezultata u budunosti.
Pitanja:
Kakvi su putevi metodologije analize poslovanja?

U emu je znaaj metodologije analize poslovanje?
Kakva su miljenja pojedinih autora o metodologiji analize poslovanja?
Da li je jedinstvena metodologija za sva preduzea mogua?
Navedi metodologiju analize na osnovu deduktivne metode.
Pitanja za vebu:
ta je to isto za sve preduzea pa je jedinstvena metodologija mogua?

Koji je redosled izrade analize poslovanja (nabrojati faze)?
85
86
Glava VI
Sve je dobro kad se ne zna za bolje.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
- Shvatiti koji su to podaci koji daju legitimaciju preduzea
87
88
OPTI PODACI O PREDUZEU

Potrebno je da preduzee u kome se analiza vri bude predstavljeno tako da se iz te
analize vide rezultati koje je preduzee ostvarivalo od svog osnivanja do izvetajnog perioda kao i sa drugim relevantnim podacima koji su nuni za sticanje takve slike o
preduzeu.
Podaci koji daju legitimaciju preduzea su oni koji se odnose na njegovo osnivanje,
delatnost, zaposlene radnike itd.
Ovi podaci mogu da se izraze sledeim redosledom:
1.
Firma preduzea;
2.
Sedite preduzea i njegova delatnost;
3.
Godina osnivanja preduzea, broj i datum reenja o osnivanju, od koga, gde i

kada je registrovano;
4.
Delatnost preduzea (da li je proizvodno, trgovinsko i sl). Ako je proizvodno

preduzee treba navesti osnovne i sporedne proizvode i delatnosti koje
preduzee obavlja;
5.
Podaci o zaposlenim radnicima i organima upravljanja i rukovoenja. Ovde

se iznosi broj, kvalifikaciona struktura radnika i organa upravljanja i eventualne personalne promene do kojih je dolo u izvetajnom periodu;
6.
Podaci o dosadanjem razvoju preduzea kao i znaaj preduzea za optinu,

privredu republike i zemlje u celini. Ovi podaci bi trebalo da se daju od osnivanja do izvetajnog perioda i to po godinama, pa ako je taj period isuvie
dug onda u duim vremenskim jedinicama (tri, pet, deset godina, itd). Iz ovih
podataka sagledava se dinamika rezultata rada i proizvodnje preduzea:
U ovu grupu podataka treba svrstati sledee:

a)
b)
c)
d)
Veliina proizvodnje,
Procenat izvrenja proizvodnog plana,
Procenat iskoritenja kapaciteta,
Veliina prodaje,
89
e)
f)
g)
h)
i)
j)
k)
l)
m)
n)
o)
p)
q)
r)
Veliina prihoda,
Veliina rashoda,
Veliina dobiti,
Veliina poreza na dobit,
Prosean broj radnika,
Produktivnost po radniku
Rentabilnos
Glavni odnosi iz racija likvidnosti
Glavni odnosi iz racija ravnotee
Glavni odnosi iz racija efikasnosti upravljanja
Glavni odnosi iz racija strukture kapitala
Prosena zarada po radniku
Potraivanja od kupaca
Obaveze prema dobavljaima, itd.
Da bi mogao da se sagleda razvoj organizacione strukture nuno je prikazati organizacione delove pre osnivanja a onda otvaranje novih do analiziranog perioda kao i njihov pravni status. Ovde se podrazumevaju nove fabrike, pogoni, skladita, ogranizacione jedinice u inostranstvu itd. Za ove organizacione delove treba davati podatke kao za
preduzee u celini (firma, sedite, godina osnivanja, delatnost, broj radnika itd). Ovi podaci mogu da se nau u aktu o osnivanju preduzea odnosno registraciji preduzea, statutu i drugim aktima preduzea, u knjigovodstvu kao i planovima preduzea. Dosta podataka moe da se dobije od organa upravljanja, rukovodilaca pojedinih organizacionih
jedinica ili od drugih radnika iz preduzea.
Pitanja:
ta sadre opti podaci o preduzeu?

Koji su izvori podataka za opte podatke o preduzeu?
Pitanja za vebu:
Nabrojati po redosledu opte podatke o preduzeu.
90
Glava VII
Uspeni su oni koji ne uu

a ne koji izau iz orsokaka.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti kako se prikazuje organizacijoni sastav preduzea
Shvatiti ta je finansijska konstitucija a ta prinosna snaga

preduzea
Upoznati se sa bilansom stanja i njegovim znaajem
Upoznati se sa bilasom uspeha i njegovim znaajem
Nauiti kako se izraunava brojni i strukturalni sastav radnog

kolektiva
Razumeti ta je fluktuacija radnika i kako se izraunava
Upoznati se sa nainima izraunavanja zarada
91
92
ANALIZA ORGANIZACIONOG SASTAVA FINANSIJSKE

KONSTITUCIJE I PRINOSNE SNAGE PREDUZEA
Analiza organizacionog i ekonomskog sastava preduzea treba da pokau
organizaciono ustrojstvo preduzea tj. sve organizacione jedinice koje postoje za
obavljanje odreenih funkcija od kojih se sastoji poslovanje kao i faktore proizvodnje
kojima je obavljeno poslovanje. U ovom cilju nuno je obuhvatiti:
1. Organizacioni sastav preduzea,
2. Finansijska konstitucija i prinosna snaga preduzea,
3. Sastav radnog kolektiva i nain utvrivanja zarada radnika.
1. ORGANIZACIONI SASTAV PREDUZEA

Organizacioni sastav preduzea najbolje je dati preko organizacionih ema, putem
kojih treba da se prikau i objasne funkcije koje obavlja svaka organizaciona jedinica
kao to su pogoni, odeljenja, faze, organi, slube itd.
Objanjenje funkcija koje obavljaju pojedine organizacione jedinice i organi treba
da bude detaljno i to poev od upravnog odbora do poslednje organizacione jedinice.
Ovo je nuno zbog toga da bi se u kasnijoj analizi moglo da utvrdi da lije svaka organizaciona jedinica obavljala i obavila one poslove koji spadaju u njenu nadlenost. Ako
neke slube i organi nisu obuhvaeni organizacionom emom (na pr. Izvrni odbor, komisije, kolegijum i sl.) Tada njihove funkcije treba opisati odnosno nabrojati poslove
koje oni obavljaju.
Pored podataka o organizacionim jedinicama i njihovim funkcijama u okviru organizacionog sastava preduzea treba dati i podatke o rukovoenju i koordinaciji rada.
Tako, na primer, treba dati podatke sa koliko radnika neki rukovodilac rukovodi, kojim
poslovima je zaduen svaki rukovodilac, kako se primaju i izdaju naredbe i instrukcije,
da li se odravaju sastanci i savetovanja, ko na njima uestvuje, kako se sprovode zakljuci i kako se vri kontrola njihovog sprovoenja (izvetaji, pogonska evidencija, i sl.)
Svi ovi podaci mogu da se uzmu iz normativnih akata preduzea.
93
Organizaciona ema preduzea X (pojednostavljen primer)

PREDUZEE
Opti
kadrovski
sektor
Opti
poslovi
Nabavka
Tehnika
priprema
Komercijalni
sektor
Pravni
poslovi
Prodaja
Marketing
Odravanje
Pogon 1
Raunovodstveni sektor
Kadrovski
poslovi
Osnovna
delatnost
Pogon 1
Tehniki
sektor
Magacin
Proizvodnja
Tehnika
kontrola
Sporedna
delatnost
Pogon 1
Knjigovodstvo
Finansije
Blagajna
2. FINANSIJSKA KONSTITUCIJA
I PRINOSNA SNAGA PREDUZEA
Ocenjuje se na osnovu finansijske analize koja se izuava kao poseban predmet na
mnogim fakultetima i viim kolama Ekonomske struke.
Finansijska analiza u stvari predstvalja iscrpno ispitivanje finansijskog i
ekonomskog stanja i rezultata poslovanja neke jedinice raunovodstvenog obuhvatanja
na temelju raunovodstvenih izvetaja.26
26
Dr R.Tepi, Dr I.Turk, Dr M.Pertovi renik raunovodstva i finansija, Zagreb 1984 strana 54
94
Informacionu podlogu za ovo ocenjivanje ine bilans stanja i bilans uspeha a u u

novije vreme bilans tokova gotovine i ankes.Svi ovi fiansijski izvetaji nisu alternativni
nego komplemetarni.
Bilans stanja gledano statiki izraava konkretne oblike ulaganja kapitala (u aktivi)
i njegovo poreklo (u pasivi) to ustavari predstavlja finansijsku konstituciju preduzea.
Bilans uspehaje finansijski izvetaj koji prikazuje rashode i prihode jednog obraunskog perioda kao i finansijski rezultat dobijen njihovim sueljavanjem. On pruza uvid
u rentabilnost poslovanja odnosno u prinosnu snagu preduzea.
Posto ova dva izvetaja nisu dovoljna za ocenu svi relevatnih aspekata finansijske
situacije u preduzeu izraduje se analiza bilansa tokova novanih sredstava iz kojim se
sagledavaju prilivi i odlivi gotovine.
Aneks je obavezan i sastavni deo godinjeg obrauna i doprinosi pravilnom tumaenju i prikazivanju podataka bilansa stanja i bilansa uspeha ime omoguuje izadu kvalitetnije fmanfsijeke analize.
2.1. Finansijska konstitucija

Sagledava se iz bilansa stanja. Bilans stanja izraava sredstva, posmatrana sa dve
perspektive:prema njihovom funkcionalnom sastavu i prema izvorima iz kojih potiu
sredstva. Prema tome, bilans stanja mora biti u ravnotei jer se radi samo o dvostrukoj
slici sredstava. Ovo svakako ukoliko se radi o celini preduzea, tj. o ukupnosti sredstava
inae nema ravnotee, celine ni ukupnosti. Bilasno-tehniki ove dve bilasne celine
naziva se aktiva i pasiva.
Aktiva kao jedna od bilansnih perspektiva odraz je aktivne mase koja funkcionie u
preduzeu. Otuda ona ima konkretni karakter. I sam naziv aktiva nosilac je ove sutine
jer potie od latinske rei agere", to znai raditi, delati, biti aktivan. Pasiva je odraz
neaktivne mase i snosi sav teret kao izvor aktivne mase uloene, angaovane u proces
rada, u poslovanje. Otuda pasiva ima apstrakni karakter. Naziv pasiva, takoe je u skladu sa sadrinom jer potie od latinske rei "pati", to znai snositi, podnositi, odrati.
Da bi se olakala finansijska analiza potrebno je izvriti odreene klasifikacije. Prvo
je vezana za grupisanje bilasnih pozicija u homogene celine a druga za njihov adekvatan
redosled, kako u aktivi tako i u pasivi.
Uspostavljenje odgovarajeceg redosleda bilasnih grupa olakava finasijsku analizu.
U vezi sa tim opte je prihvaeno pravilo da se pozicije aktive stvrstavaju prema
principu rastue ili opadajue likvidnosti, a pozicije pasive prema principu rastue ili
opadajue dospelosti.
Poredak rastue likvidnosti znai da bilasne grupe svrstavaju od najnelikvidnih (stalna imovina) do najlikvidnih to jest do gotovine. Opadajua likvidnost znai obrnuti
redosled.
Redosled pozicije u pasivi po kriterijumu rastue dospelosti znai da se bilasne pozicije klasifikuju poev od onih koje najkasnije dospevaju (sopstveni kapital) preko po95
zicija sa kraim tokom dospea pa do pozicija iji je rok plaanja ve istekao. Princip
opadajue dospelosti znai obrnuti redosled pozicije. Ovo se vri zbog toga da bi se ispitala dugorona i kratkorona likvidnost preduzea. Naa zvanina ema bilasa stanja
propisana je zakonom.
BILANS STANJA
AOP
Iznos
preth.
godine
Bruto
Ispravka
vredn.
Neto
(5-6)
A K T I V A
A. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL
001
B.
STALNA IMOVINA
002
Nematerijalna ulaqanja
003
1.
Iznos tekue godine
POZICIJA
1. Osnivaka ulaganja
004
2. Ulaganja u istraivanja i razvoj i

probnu proizvodnju
005
3. Koncesije, patenti. licen. i sl. pr.
006
4. Ulaganja iznad knjigovodstvene

vrednosti - goodwill
007
5. Druga nematerijalna ulaqanja
008
II. Osnovna sredstva
009
1. Zemljite, ume i vieg. zasadi
010
2. Gradevinski objekti
011
3. Oprema
4. Alat i inventar
5. Osnovno stado
6. Ostala osnovna sredstva
7. Avansi i osnovna sr. u pripremi
012
013
014
015
016
Pretpostavke finansijske analize

2
III. Dugoroni finansijski plasm.
3
017
1. Uea u kapitalu povez. pr. lica
018
2. Uea u kapitalu dr. pravn. lica
019
3. Duq. krediti povezanim pr. licima
020
4. Duqoroni krediti
021
5. Duqorone hartije od vrednosti
022
6. Otkupljene sopstvene akclje
023
7. Ostali dugoroni plasmani
024
C. OBRTNA IMOVINA
025
I.
026
Zalihe
1. Materijal
96
027
2. Nedovrena proizvodnja
028
3. Gotovi proizvodi
029
4. Roba
030
5. Dati avansi
031
II. Kratkorona potraivanja i plasm.

1. Kratkotona potraivanja
032
033
a) Kupci - povezana pravna lica
034
b) Kupci
035
c) Potra. iz specifinih poslova
036
d) Druqa potraivanja
037
2. Kratkoroni finansijski plasmani
038
a) Krat. plas. u povezana pr. lica
039
b) Kratkoroni krediti
040
c) Hartije od vrednosti
041
d) Menice
042
e) Ostali kratkoroni plasmani
043
III. Gotovinski ekvivalenti i gotovina
044
1. Hartije od vrednosti (qot. ekvival.)
045
2. Gotovina
046
O. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIENJA
047
E.
POSLOVNA IMOVINA
048
F.
GUBITAK
049
I.
Gubltak ranijih godina
050
II. Gubitak tekue godine
051
G. POSLOVNA AKTIVA
052
H. VANPOSLOVNA AKTIVA
053
1.
054
UKUPNA AKTIVA
VANBILANSNA AKTIVA
055
POZICIJA
AOP
P A S I V A
A. KAPITAL
101
1.
102
Osnovni kapital
1. Akcijski kapital - obine akcije
103
2. Akcijski kapital - prioritetne akcije
104
3. Udeli drutva sa oqranienom odqovornou
105
4. Ulozi
106
5. Dravni kapital
107
Iznos
prethodne
godlne
Iznos
na dan
bilansa
tekue
godine
97
6. Drutveni kapital
108
7. Zadruni udeli
109
8. Ostali kapital
110
II. Emisiona premija
111
III. Revalorizacione rezerve
112
IV. Rezerve iz dobitka
113
1. Zakonske rezerve
114
2. Statutarne i dmqe rezerve
115
V. Nerasporedeni dobitak
116
1. Nerasporedeni dobitak ranijih qodina
117
2. Nerasporedeni dobitak tekue godine
118
B. DUGOROCNA REZERVISANJA
119
I.
120
Rezervisanja za trokove i rizike
II. Rezervisanja za penzije
121
III. Odloeni revalorizacioni prihodi i negativni Goodwill
122
IV. Ostala duqorna rezervisanja
123
C. OBAVEZE
124
I.
125
Duqorone obaveze
1. Obav. koje se mogu konvertovati u kapital
126
2. Obavezs prema povezanim pravnim licima
127
3. Obaveze po duqoro. hartijama od vredn.
128
4. Dugoroni krediti
129
5. Ostale duqorone obaveze
130.
Pretpostavke finansijske analize
2
II. Kratkorone obaveze
1. Kratkoro. krediti od povezanih pravnih lica
2. Kratkoroni krediti
3. Ostale kratkorone finansijske obaveze
4. Primljeni avansi, depoziti i kaucije
5. Dobavljai - povezana pravna lica
6. Dobavljai
7. Ostale obaveze iz ooslovanja
8. Obaveze iz specifinih poslova
9. Obaveze za zarade i naknade zarada
10. Obaveze za poreze, doprinose i dr. dabine
11. Druge obaveze
D. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANICENJA
E. POSLOVNA PASIVA
F. VANPOSLOVNA PASIVA
G. UKUPNA PASIVA
VANBILANSNA PASIVA
98
3
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
Polazei od ove zvanine eme bilansa stanja a u cilju lake finansijke analize
bilansa stanja pripremljen za analizu moe imati sledeu formu to jest sadrinu:
ema. Bilans stanja pripremljen za analizu
Aktiva
BILANS STANJA
1. OBRTNA IMOVINA
I. KRATKORONE OBAVEZE
1. Gotovina
1. Tekue obaveze
Pasiva
2. Tekua potraiivanja
1.1. Dobavljai
2.1. Kupci
1.2. Ostale tekue obaveze
2.2. Ostala tekua potraivanja
1.3. Pasivna vremenska razgrani.
2.3. Aktivna vremenska razgrani.
2. Kratkorone finansijske obaveze
3. Kratkorona finansijska ulaganja

4. Zalihe
II. DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE
4.1. Materijal
1. Dugorona rezervisanja
4.2. Nedovrena proizvodnja
2. Dugoroni krediti
4.3. Gotovi proizvodi
3. Ostale dugorone obaveze
4.4. Roba
III. SOPSTVENl KAPITAL
II. STALNA IMOVINA
1. Osnovni kapital
1. Nematerijalna ulaganja
2. Emisiona premija
2. Osnovna sredstva (mat. ulaganja)
3. Revalorizacione rezerve
3. Dugorona finansijska ulaganja
4. Rezerve iz dobitka
III. POSLOVNA IMOVINA (I+II)
5. Nerasporeeni dobitak
IV. GUBITAK
POSLOVNA AKTIVA (III+IV)
POSLOVNA PASIVA (I+ll+lll)
2.2. Prinosna snaga preduzea

Sagledava se preko bilansa uspeha. Bilans uspeha je prikaz finansijskog rezultata
rada i poslovanja kroz odnos prihoda i rashoda. Iz njega se dakle sagledava prinosna
snaga preduzea i ocenjuje zaradivaka sposobnost preduzea.
Finansijski rezultat preduzea utvrdjuje se po metodi ukupnih trokova. Iz njega se
lako sagledavaju:
-
Osnovne vrste prihoda i rashoda (poslovne, finansijski, vanredni i revalorizacioni),
Glavni konistitucioni elementi gore navedenih prihoda i rashoda,
Razliiti nivoi rezultata to jest meurezultati i to: poslovni rezultat, rezultat finansiranja, vanredni rezultat, revalorizacioni rezultat, rezultat pre uporezivanja
i neto rezultat.
Naa zvanina ema bilans uspeha takoe je propisna zakonom i ima sedei formu i
sadrinu:
99
ema. Bilans uspeha

- u hiljadama dinara -
Grupa
raun
1
60i61
62
630
631
64i65
50
51
52
54
53i55
66
56
67,68
57,58
69-59
59-69
721
722
722
723
100
POZICIJA
AOP
2
A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG
POSLOVANJA
1.
POSLOVNI PRIHODI
(202+203+204-205+206)
1. Prihodi od prodaje
2. Prihodi od aktiviranja uinaka i robe
3. Poveanje vrednosti zaliha uinaka
4. Smanjenje vrednosti zaliha uinaka
5. Ostali poslovni prihodi
II. POSLOVNI RASHODI (208 DO 212)
1. Nabavna vrednost prodate robe
2. Trokovi materijala
3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali
lini rashodi
4. Trokovi amortizacije i rezervisanja
5. Ostali poslovni rashodi
III. POSLOVNI DOBITAK (201-207)
IV. POSLOVNI GUBITAK (207-201)
V. FINANSIJSKI PRIHODI
VI. FINANSIJSKI RASHODI
VII. OSTALI PRIHODI
VIII. OSTALI RASHODI
IX. DOBITAK IZ REDOVNOG
POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(213-214+215-216+217-218)
X. GUBITAK IZ REDOVNOG
POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA
(214-213-215+216-217+218)
XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA
KOJE SE OBUSTAVLJA
XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA
KOJE SE OBUSTAVLJA
B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
(219-220+221-222)
V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
(220-219+222-221)
G. POREZNADOBITAK
1. Poreski rashod perioda
2. Odloeni poreski rashodi perioda
3. Odloeni poreski prihodi perioda
D. Isplaena lina primanja
poslodavcu
. NETODOBITAK (223-224-225226+227-228)
E. NETO GUBITAK (224-223+225+226227+228)
3
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
Napomena
broj
4
Tekua
godina
5
Iznos
Prethodna
godina
6
. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA

MANJINSKIM ULAGAIMA
3. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA
VLASNICIMA MATINOG PRAVNOG
LICA
I. ZARADA PO AKCIJI
1. Osnovna zarada poakciji
2. Umanjena (razvodnjena) zarada no
akciji
231
232
233
234
U cilju lake i efikasnije analize potrebno je izvriti saimanje odgovarajuih bilansnih stavki u homogene grupe to se moe uraditi na sledei nain:
ema. Bilans uspeha (metoda ukupnih trokova) pripremljen za analizu
I.
Poslovni prihodi (1+2+3+4+5+6)
1. Prihodi od prodatih proizvoda i usluga
2. Prihodi od prodate robe
3. Prihodi od aktiviranja uinaka (interna realizacija)
4. Poveanje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda
5. Smanjenje vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda
6. Ostali poslovni prihodi
II.
Poslovni rashodi (1+2+3+4+5+6+7+8)
1. Trokovi materijala
2. Trokovi amortizacije
3. Trokovi zarada
4. Trokovi proizvodnih usluga
5. Trokovi poreza i doprinosa nezavisni od rezultata
6. Trokovi rezervisanja
7. Nabavna vrednost prodate robe
8. Ostali trokovi poslovanja
III.
Poslovni rezultat (l-ll)
IV.
Finansijski prihodi (1+2)
1. Prihodi od kamata
2. Ostali finansijski prihodi
V.
Finansijski rashodi (1+2)
1. Rashodi kamata
2. Ostali finansijski rashodi
VI.
Rezultat finansiranja (IV-V)
VII.
Vanredni prihodi
VIII.
Vanredni rashodi
IX.
Vanredni rezultat (VII-VIII)
X.
Revalorizacioni prihodi
101
XI.
XII.
XIII.
XIV.
XV.
Revalorizacioni rashodi
Revalorizacioni rezultat (X-XI)
Rezultat pre oporezivanja (lll+VI+IX+XII)
Porezi i doprinosi iz rezultata
Neto rezultat (Xlll-XlV)
U ovom delu analize dakle dovoljno je prikazati i prekomentarisati ukratko bilans

stanja i bilans uspeha a podatke iz aneksa i tokova gotovine prikazati u analizi
finansijskog rezultata.
3. BROJNI I STRUKTURALNI SASTAV RADNOG

KOLEKTIVA I NAIN UTVRIVANJA ZARADA
RADNIKA
Ovaj deo analitikog ispitivanja treba da pokae brojno stanje i strukturu radnika
preduzea kao i nain utvrivanja njihovih zarada. Pri toni je vano da se utvrde i
prikau:
a) veliina radnog kolektiva;
b) veliina uloenog rada;
c) struktura radnog kolektiva i uloenog rada;
d) fluktuacija;
e) korienje fonda radnog vremena i odsustvovanja radnika;
f) visina zarada radnika;
g) nain utvrivanja zarade.
Pre nego to se pristupi obradi navedenih podataka treba proveriti da li preduzee
raspolae sistematizacijom radnih mesta i da lije ona potpuno i struno uraena, tj. sa
svim potrebnim elementima. Ova sistematizacija slui za uporeivanje faktikog stanja
radnika sa potrebnim brojem iz sistematizacije i na taj nain se sagledava potreba za
novim radnicima tj. Utvruje se viak radnika. Podaci o broju i strukturi radnika
dobijaju se iz kadrovske slube ili obraunske slube, tj. knjigovodstva.
3.1. Veliina radnog kolektiva

Veliina radnog kolektiva se iskazuje ukupnim brojem radnika koji su bili lanovi
tog kolektiva u elom analiziranom periodu a isto tako i u kraim vremenskim periodima kako bi se sagledala njihova dinamika. Preporuljivo je da se kod kolektiva koji
imaju sezonske radnike ti radnici posebno prikazuju od stalno zaposlenih.
Veliina radnog kolektiva za opredeljeni dui vremenski period se iskazuje prosenim brojem radnika. U praksti prosean broj radnika za godinu dana se utvruje na taj
nain to se broj radnika na poetku godine sabere sa brojem radnika na kraju svakog
meseca (i to posebno za stalne a posebno za sezonske radnike) i njihov zbir podeli sa
102
13. Dinamika radnog kolektiva sagledava se putem iskazivanja stanja radnika na kraju
svakog meseca i njihovim uporeivanjem sa stanjem godine koja je odreena kao baza.
Veliina radnog kolektiva prikazuje se sledeom tabelom:
Tabela 16. Ukupan broj radnika po mesecima
Godina
Broj radnika
po mesecima
Radnici
I
Prethodna
Tekua
II
III
itd.
Ukupno
XII
God.
prosek
Po sistematizaciji
Razlika
Stalni
Sezonski
Ukupno:
Stalni
Sezonski
Ukupno:
3.2. Veliina uloenog rada

Veliina radnog kolektiva, izraena brojem radnika nije istovremeno i pokazatelj
veliine uloenog rada. Veliina uloenog rada realnije se iskazuje putem radnih asova, tj. asova provedenih na radu ili jo tanije efektivnim asovima rada. Pod efektivnim radnim asom se podrazumeva efektivan rad radnika u trajanju od jednog asa, tj.
po iskljuenju vremena koje nije upotrebljeno za efektivan rad (zakanjenje, nedostatak
struje itd.).
Veliina uloenog rada moe da se iskae i prosenim brojem radnika utvrenih na
osnovu efektivnih asova rada. Proseni broj radnika se iznalazi na taj nain to se efektivni asovi rada za analizirani period podele sa brojem asova rada to jedan radnik treba da odradi u toku tog perioda, odnosno deli se sa moguim fondom radnog vremena
jednog radnika. Ako je predvieno sedmoasovno radno vreme, tj. 42 asa rada tokom
jedne sedmice, iznosi 2.184 asa godinje (7 asova dnevno x 26 radnih dana = 182 asa
x 12 meseci = 2.184 asova).
Prosean broj radnika utvren na osnovu efektivnih asova rada je uvek manji od
prosenog broja radnika utvrenih na osnovu stanja na kraju meseca. Ta razlika pokazuje koliko je rada izgubljeno a moglo je da se iskoristi. Uloen rad iskazuje se u tabeli
koja je slina prethodnoj, i u kojoj se umesto broja radnika daju ili radni asovi, ili prosean broj radnika na osnovu efektivnih asova rada.
3.3. Struktura radnog kolektiva i uloenog rada

Efekti koji se ostvaruju u radu preduzea uslovljeni su ne samo veliinom uloenog
rada ve i njegovim kvalitetom, tj. strukturom radnog kolektiva.
Struktura radnog kolektiva najee se prikazuje putem grupisanja podataka prema:
a) strunim kvalifikacijama (VK, KV, PK, NK),
b) kolskim kvalifikacijama (VSS, VS, srednje obrazovanje, nie obrazovanje...),
103
c)
stau (do 5 godina, od 6 do 10 godina, od 11 do 20 godina, od 21 do 30 godina

i preko 30 godina staa),
d) uzrastu ili starosti (od 16 do 20 godina) od 20 do 35 godina, od 36 do 50
godina, od 51 do 65 godina i preko 65 godina),
e) polu (muki i enski).
Preporuljivo je da se struktura ne prikazuje samo za radni kolektiv nego i za uloeni rad i to naroito po strunim kvalifikacijama. Pri davanju podataka o strukturi radnog
kolektiva treba da se utvrdi da li kvalifikaciona struktura odgovara onoj koja se smatra
normalnom kao i onoj koja je predviena sistematizacijom radnih mesta u preduzeu.
Pri tom posebno treba da se istaknu, u apsolutnim i relativnim brojevima, radna mesta
koja zauzimaju radnici sa neodgovarajuom strunom spremom kao i koji strunjaci
nedostaju u preduzeu.
3.4. Fluktuacija radnika

Pod fluktuacijom u najirem smislu se podrazumeva odliv radnika iz preduzea i
priliv radnika u preduzee (eksterna fluktuacija) ali isto tako i premetaj radnika iz jednog u drugi organizacioni deo preduzea (interna fluktuacija).
Znaaj fruktuacije se ogleda u tome to je produktivnost novodolih radnika po pravilu u poetku manja od onih koji tu due rade kao i zbog toga to se odliv radnika odraava na obim i kvalitet poslova poto ne moe uvek da se obezbedi odgovarajua zamena. Fluktuacija se utvruje u raznim odnosima a jedan od boljih je sledei:
broj radnika koji su prekinuli radni odnos
prosecan broj radnika
U vezi sa fluktuacijom korisno je da se prikau i podaci o tome koliko je preduzee
bilo u stanju da zameni radnike koji su prekinuli radni odnos i to putem sledeeg
odnosa:
broj zamenjenih radnika x 100
broj radnika koji su prekinuli radni odnos
Tabela 17. Pregled radnog kolektiva po polu i strunim i kolskim kvalifikacijama

God.
Stanje
Radnici
1990
Po
sistemati-zac.
Stalni
Sezonski
Ukupno
Stalni
Sezonski
Ukupno
Stalni
Sezonski
Ukupno
Stalni
Sezonski
Ukupno
Pol radnika
Admin.
Proizvodni
M
Stvarno
stanje
1991
Po
sistemati-zac.
Stvarno
stanje
104
Strune i kolske kvalifikacije

Proizvodni radnici
Administrativno-tehniki radnici
VKV
KV
PKV
NKV
VKV
KV
PKV
NKV
Tabela 18. Struktura proizvodnih radnika po uzrastu i radnom stau

Uzrast
God.
16-20
20-35
35-50
Radni sta
50-65
preko 65
do 5
5-10
10-20
20-30
preko 30
1990.
1991.
Tabela 19.Fluktuacija radnika

Godina
Broj
predvienih
radnih mesta
Broj radnika
poetkom
godine
Prosean
broj
radnika
Fluktuacija
priliv
(7:4)
u%
odliv
(7:4)
u%
Broj
radnika na
kraju
godine
Broj
nepopunjenih
radnih mesta
10
1990.
1991.
Kao broj zamenjenih radnika uzima se razlika izmeu broja novoprimljenih radnika
i broja onih koji su angaovani na ranije nepopunjena radna mesta.
3.5. Korienje fonda radnog vremena i odsustvovanja

Korienje fonda radnog vremena u sutini znai korienje onog vremena koje radnicima stoji na raspolaganju za izvrenje njihovih zadataka. To je vrlo vaan pokazatelj
poto od racionalnog korienja radnog vremena zavisi stepen izvrenja radnih zadataka. Efekti e biti bolji ukoliko se raspoloivo vreme u celini koristi za rad jer se na taj
nain poveava produktivnost a samim tim i smanjuju trokovi po jedinici rada.
Pod fondom radnog vremena podrazumeva se ono vreme koje radnici treba da provedu na poslu. On se iznalazi na taj nain to se broj radnika koji su bili u radnom odnosu tokom analiziranog perioda pomnoi sa brojem radnih dana i brojem radnih asova u
jednom danu.
Korienje fonda radnog vremena i odsustvovanja moe da se prikae pregledom
koji je izloen u tabeli 30 na sledeoj strani.
Korienje fonda radnog vremena se utvruje, kako se vidi, kao odnos izmeu
ukupnog broja asova provedenih na poslu i fonda radnog vremena tj. po formuli:
ukupan broj radnih asova provedenih na poslu x 100
fond radnih asova
Procenat korienja fonda radnog vremena kao i procenat odsustvovanja sa posla

uporeuju se sa ranijim periodima, sa normalom i sa drugim preduzeima i tada se donosi ocena o njihovoj visini.
Posebno se analiziraju odsustvovanja zbog bolovanja i neopravdanih izostanaka i
preduzimaju mere za poboljanje radnih uslova koji mogu biti uzrok poveanih bolovanja, kao i disciplinske mere.
105
3.6. Visina zarada radnika

Visina zarada se prikazuje sledeim podacima
a) prosena zarada po jednom radniku;
b) prosena zarada po jednom uslovno kvalifikovanom radniku;
c) prosena zarada po jednom radniku iste kategorije (kv, vk itd.) Pod zaradom
treba da se smatra ostvarena zarada, tj. ona koju je radnik dobio kao drutveno
utvrenu nadoknadu za uloeni rad, to znai i prema ostvarenim rezultatima
rada.
Ovako iskazana zarada se uporeuje sa planiranom, sa zaradom iz prethodne godine, sa srodnim preduzeima, sa proecima u grani, u grupaciji, optini, republici itd.
Tabela 20. Korienje fonda radnih asova i odsustvovanja
God.
1
1990.
1991.
Radnici
2
Stalni
Sezonski
Ukupno
Stalni
Sezonski
Ukupno
Broj
radnika
na
kraju
perioda
Fond
radnih
asova
Provedeno
na poslu
Izostajanja
Prekovremeni
rad
Razlozi izostajanja
asovi
(5:4)
u%
asovi
(7:4)
u%
Bolo.
God.
odmor
10
Opravdana
izostajanja
11
Neopra
vdana
izostajanja
12
as
(13:5)
13
14
3.7. Utvrivanje zarada radnika

Jedan od najbitnijih faktora poslovanja u preduzeu je svakako radnik koji organizuje posao, rukovodi i izvrava zadatke. Kao nadoknadu za uloeni rad radnik dobija
odreeni iznos koji je rezultat njegovog zalaganja i ostvarenog finansijskog rezultata
preduzea.
Postoji vie naina za utvrivanje nadoknade za uloeni rad. Najhitniji su sledei:
1. sistem prema provedenom vremenu na radu (fiksirana nadoknada po jednom
asu, danu, sedmici, mesecu) nezavisno od finansijskog rezultata;
2. sistem prema postignutim efektima (nadokanada prema normi, akordu i si.),
3. sistem prema kome se pored postignutih efekata ili vremena provedenog na radu,
uzimaju u obzir i napravljeni trokovi gde se utede premiraju a prekoraenja
umanjuju zarade;
4. sistem koji pored postignutih efekata ili provedenog vremena na radu i napravljenih trokova uzima u obzir i ukupan finansijski rezultat;
5. sistem prema kome, pri utvrivanju zarada svakog radnika treba da se uzme u
obzir njegovo individualno zalaganje i doprinos ostvarenom rezultatu (preduzea
u celini i njegovoj organizacionoj jedinici). Ovaj deo se rasporeuje po radnicima srazmerno njihovom doprinosu koji su dali svojim tekuim radom, upravlja106
njem i gazdovanjem sredstvima kao i doprinosom svog minulog rada za poveanje rezultata poslovanja preduzea.
Doprinos radnika se utvruje na osnovu kvaliteta i kvantiteta rada uzimajui pri tom
u obzir:
a) obim i sloenost rada;
b) kvalitet ostvarenih rezultata rada;
c) uspenost u korienju sredstava rada;
d) ostvarene utede u radu;
e) korienje radnog vremena;
f) odgovornost u radu, i
g) uslove rada.
Posebno se stimuliu inovacije i racionalizacije.
Treba istai daje do sada u naoj zemlji bilo mnogo propisa koji su zadirali u materiju raspodele sredstava za zarade i koji su sa sobom nosili mnogo propusta pa su meu
radnicima kruile krilatice, kao to su ne moete me toliko malo platiti koliko ja mogu
malo da radim ili nije vano ta radi nego gde radi. Donoenjem novih sistemskih
zakona najnia cena rada se odreuje kolektivnim ugovorima koje potpisuju sindikalne
organizacije i poslovodni organ ali su predviene mnoge mere za poboljanje discipline
i eliminisanje nerada.
Radnici tokom godine primaju akontacije zarada a konani obraun se vri po zavrnom raunu. U ovoj analizi treba da budu uneti i sledei podaci:
broju radnika iji se kvantitet rada utvruje na osnovu norme i procenat

uea takvih radnika u ukupnom broju radnika,
za radnike koji rade po normi njihovo proseno izvrenje norme,
da li su norme koje se primenjuju tehnike, ogledne, pojedinane ili grupne i

kako su menjane (poveane ili smanjivane),
ako se plaaju premije radnicima onda izneti iznos koji je isplaen i po kom
osnovu (utede, kvalitet itd.),
koji su iznosi isplaeni za racionalizacije i kakav je njihov doprinos poboljanju kvaliteta preduzea itd.
Pitanja:
1. ta je organizacioni sastav preduzea i kako se prikazuje?

2. ta je finansijska konstitucija i na osnovu ega se sagledava?
3. ta je prinosna snaga preduzea i na osnovu ega se sagledava?
107
4. ta je princip rastue likvidnosti a ta rastua dospelost?

5. ta je bilans stanja?
6. ta je bilans uspeha?
7. ta je veliina radnog kolektiva i kako se utvruje?
8. ta je veliina uloenog rada?
9. Kako se prikazuje struktura radnog kolektiva i uloenog rada?
10. ta je fluktuacija radnika?
11. ta su odsustvovanja i kako se izraunavaju?
12. Kako se analiziraju zarade radnika?
13. Od ega zavise zarade radnika?
Pitanja za vebu:
1. Nacrtaj organizacioni sastav nekog preduzea.

2. Nacrtaj bilans stanja pripremljenog za analizu.
3. Nacrtaj bilans uspeha pripremljenog za analizu.
4. Definii princip rastue likvidnosti aktive.
5. Definii princip rastue dospelosti pasive.
6. Kako se izraunava veliina radnog kolektiva?
7. U emu je razlika izmeu veliine radnog kolektiva i veliine uloenog rada?
8. ta je fluktuacija radnika i kakva moe biti?
9. Nata utie fluktuacija radnika?
10. Kako se iskazuju zarade radnika i ta utie na njihovu veliinu?
108
Glava VIII
Ko vie vijuga koristi

manje ima stranputica.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti ime se izraavaju postignuti rezultati u celini
Nauiti ta je realizacija
Nauiti koji su pokazatelji izvrenja zadatka realizacije
Shvatiti koji su pokazatelji efikasnosti uloenih a koji

utroenih sredstava
Nauiti ta je finansijski rezultat preduzea
Nauiti ta ini prihode preduzea
Shvatiti kako se vri analiza rentabilnosti
109
110
ANALIZA POSTIGNUTIH REZULTATA POSLOVANJA

PREDUZEA U CELINI
Postignuti rezultati poslovanja preduzea u celini su: realizacija i ostvareni finansijski rezultat, pa prema tome treba izvriti analizu ovih dveju pojava.
1. ANALIZA REALIZACIJE
Realizacija se kao postignuti rezultat poslovanja u celini moe posmatrati sa stanovita drutva i sa stanovita preduzea. Sa stanovita drutva realizacija je pokazatelj
izvrenja zadatka preduzea jer predstavlja zadovoljenje potrebe potroaa, pa ukoliko
je to zadovoljenje vee utoliko je izvrenje zadatka pozitivnije. Meutim, realizacija
moe da se gleda i sa stanovita preduzea. Ona u tom smislu predstavlja krajnju taku
u internoj transformaciji sredstava jer se preko novca, materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda dolazi do realizacije kada se proizvodi preputaju potroaima u
zamenu za novac. Realizacija se prema tome javlja kao uslov kontinuiteta poslovanja jer
je izvor finansiranja daljeg poslovanja. Isto tako realizacija obezbeuje i sredstva za nadoknadu uloenog rada kao i eventualna sredstva za poveanje materijalne baze preduzea. Iako realizacija predstavlja za preduzee izvrenje zadataka za minuli period, ukoliko se ne naplati, nenaplaena realizacija moe da dovede do oteavanja izvrenja budueg zadatka preduzea. Realizacija po izvrenju zadatka preduzea treba da poslui za
merenje efikasnosti uloenih sredstava i efikasnosti uloenog rada sjedne a s druge strane i efikasnosti ukupnih utroenih sredstava odnosno postignute ekonominosti.
1.1. Pokazatelji izvrenja zadatka

1.1.1. Pokazatelji izvrenja zadatka sa stanovita drutva
Pokazatelj kvantitativnog izvrenja zadatka preduzea sa stanovita drutva moe se

dobiti putem formule koja sledi:
ostvarena realizacija analiziranog perioda x 100

bazicna realizacija
111
Ovde treba istai da ostvarena i bazina realizacija treba da budu iskazane prvenstveno u naturalnim pokazateljima a ukoliko to nije mogue onda u svodnim pokazateljima. Ukoliko za dobijanje ukupne realizacije nije mogue upotrebiti naturalne ili svodne
pokazatelje, onda to treba postii vrednosno. Pri upotrebi vrednosnih pokazatelja treba
se sluiti stalnim cenama, planskim ukoliko imaju karakter stalnih a tek na kraju stvarnim cenama. Kao bazina realizacija slui: planirana realizacija, ostvarena realizacija u
prethodnom periodu, ostvarena prosena realizacija u prethodnim periodima, ostvarena
realizacija drugih preduzea itd.
Pored navedenih pokazatelja kvantitativnog izvrenja zadataka preporuljivo je da
se prikae i pokazatelj ispunjenja plana asortimana realizacije. Ovaj pokazatelj se iznalazi na sledei nain
izvrenje plana asortimana =
svedena realizacija x 100

planirana realizacija
Tabela 21.
Art.
Stalna
cena
Realizacija u naturalnim pokazateljima
Realizacija u vrednosnim pokazateljima
Planir.
Ostvar.
Planir.
% ostvarenja
planirane realizacije
Ostvar.
Svedena realizacija
na ostvarenje do
100%
10
60
40
600
400
400
66.60
20
70
75
1. 400
1.500
1.400
107.10
25
80
90
2.000
2.250
2.000
112.50
4.000
4.150
3.800
103.75
Ukupno:
Svedena realizacija (podatak u koloni 7) dobija se na taj nain to se ostvarena realizacija pojedinih artikala ukoliko je vea od planirane svodi na nivo planirane veliine,
a kod onih artikala kod kojih je ostvarena realizacija manja uzima se ostvarena realizacija. Iz navedenog primera se vidi da iako je plan realizacije ostvaren sa 103,75%
(4.150:4.000), plan realizacije asortimana nije ostvaren u celini ve samo sa 95%
(3.800:4.000) i to samo zbog toga stoje realizacija artikla A podbacila.
Na osnovu pokazatelja koji e se dobiti za kvantitativno izvrenje zadataka kao i za
izvrenje plana realizacije asortimana i odstupanja koja e se utvrditi putem vremenskog
uporeivanja izmeu preduzea treba utvrditi razloge njihovog nastajanja. Ovi razlozi
lee uglavnom u sledea tri faktora: tritu, radu prodajne slube i radu proizvodne faze.
112
1.1.2. Pokazatelji izvrenja zadatka sa stanovita obezbeenja

sredstava za kontinuitet poslovanja
U cilju kontinuiteta poslovanja nije dovoljno samo izvriti realizaciju, ve je neophodna i njena naplata. Da bi se sagledao odnos izmeu naplaene s jedne i ukupne realizacije s druge strane treba se posluiti sledeom formulom:
obezbedjenje kontinuiteta =
naplacena realizacija x 100

ukupna realizacija
Ako kontinuitet proizvodnje ne zavisi samo od naplate realizacije ve i od toga u

kojoj e meri proizvodnja biti prodata i da se na taj nain omogui transformacija sredstava iz materijalnog u novani oblik, to je nuno dati odnos izmeu ukupne proizvodnje
odnosno ukupnih nabavki robe (kod trgovinskih preduzea) i ostvarene realizacije. Ovaj
odnos se utvruje formulom:
ostvarena realizacija x 100

UPap + ZGPpp
gde je: UPap ukupna proizvodnja analiziranog perioda, a ZGPpp zalihe gotovih
proizvoda iz prolog perioda.
Ovaj odnos e pokazati koliko je od 100 novanih jedinica gotovih proizvoda odnosno nabavljene robe koji su stajali na raspolaganju za realizaciju, prodato.
1.2. Pokazatelji efikasnosti uloenih sredstava i rada

Da bi se sagledala efikasnost uloenih sredstava poslovanja preduzea treba se posluiti sledeom formulom:

ukupna koriscena sredstva
Ovaj odnos e pokazati kolika realizacija otpada na 100 novanih jedinica uloenih
sredstava.
Efikasnost uloenog rada se utvruje putem formule:

stvarno uloeni rad
Ovde je najbolje kao ostvarenu realizaciju uzeti realizaciju po stvarnoj ceni a kao
stvarno uloeni rad ukalkulisane zarade radnika.
113
1.3. Pokazatelji efikasnosti utroenih sredstava

Efikasnost utroenih sredstava iskazuje se formulom:
ostvarena realizacija po stvarnoj ceni kotanja x 100
ostvarena realizacija po planskoj ceni kotanja
Dobijeni procenat pokazuje da lije prilikom izvrenja zadatka utroeno vie ili
manje sredstava nego stoje bilo potrebno, tj. planirano odnosno sagledava se da li se
ekonomino poslovalo.
Ukoliko se eli da se sagleda da li se radilo ekonominije u analiziranom nego u
nekom prethodnom periodu ili ekonominije nego to posluju druga preduzea
primenjuje se sledea formula:
ORSCK x 100
ORSCKpp
gde je ORSCK ostvarena realizacija po stvarnoj ceni kotanja, a ORSCKpp ostvarena

realizacija po stvarnoj ceni kotanja prethodne, odnosno, prosene stalne cene kotanja
prethodnih godina, odnosno, cene kotanja u drugim preduzeima.
Poto se realizacija javlja kao izvrenje zadatka u celini, ali istovremeno i kao izvrenje zadatka realizacione faze, to se ona detaljno ispituje kod analize obavljanja ove
faze.
2. ANALIZA OSTVARENOG FINANSIJKOG REZULTATA

2.1. Pojam finansijkog rezultata
Pod finansijskim rezultatom podrazumevamo razliku izmeu vredsnosti izvrenog
zadatka i vrednosti utroaka uinjenih za taj zadatak ili jo krae reeno razliku izmeu
ukupnih prihoda i ukupnih rashoda.
Kao vrednost izvrenog zadatka po pravilu se tretiraju svi prihodi preduzea pa se
on moe izraziti formilom:
Db ili G=Up-Ur
Up = Pp+Fp+Op+Vp
gde upotrebljeni simboli imaju sledee znaenje: Up-Ukupni prihodi, Ur-Ukupni
rashodi, Pp-Poslovni prihodi, Fp-Finansijski prihodi, Op-Ostali prihodi, Vp-Vanredni
prihodi.
Ukupni rashodi se takoe mogu prikazati sledeom formulom:
Ur=Pr+Fr+Or
114
gde upotrebljeni simboli znae: Pr-Poslovni rashodi, Fr-Finansijski rashodi Or-Ostali

rashodi. Dakle formula za iskazivanje dobiti odnosno gubitka glasi:
Db ili G= Up-Ur=(Pp+Fp+Op+Vp)-(Pr+Fr+Or)
Drugim reima treba koristiti pripremljeni bilans uspeha za finasijsku analizu.
2.2 Analiza ostvarenog finansijskog rezultata

Da bi se ocenila ekonomska opravdanost izvrenja zadatka jednog preduzea treba
analizirati njegov finansijski rezultat koji je ono postiglo u analiziranom periodu. Ovo
ispitivanje treba da obuhvati:
- Analizu prihoda
- Analizu rashoda,
- Analizu dobiti,
- Anlizu gubitka,
- Analizu rentabilnosti,
- Analizu raspodele dobiti (dobit, porez, neto dobit, raspodelu neto dobiti).
Podaci iz bilansa uspeha slue za sagledavanje uspenosti poslovanja tj. za
ispitivanje i ocenu zaraivake sposobnosti preduzea. Otuda je klasifikacija pozicija
rauna uspeha, u okviru pripreme za analizu, podreena ostavrivanju ovog znaajnog
cilja finansijske analize.
U naem daljem razmatranju rauna dobitka i gubitka oblikovan je po metodi
ukupnih trokova (moe jo i po metodi prodatih uinaka).
Kada se za utvrivanje rezultata koristi metoda ukupnih trokova bilans uspeha je
tako struktuiran da se iz njega brzo i lako sagledavaju:
Osnovne vrste prihoda i rashoda (poslovni, fmansijski, vanredni i

revalorizacioni),
Glavni konstitutivni elementi gore navedenih prihoda i rashoda,
Razliiti novo i rezultat tj. sledei meurezultati: poslovni rezultat, rezultat

finansiranja, vanredni rezultat, revalorizacioni rezultat, rezultat pre
oporezivanja i neto rezultat.
Naa zvanina ema bilansa uspeha oblikovana je po metodi ukupnih trokova i

propisana je zakonom i prikazana je u poglavlju o prinosnoj snazi preduzea.
Dobre strane ovakve analize su to:
a) Prua direktan uvid u osnovne prirodne vrste prihoda i rashoda i njihove
glavne elemente,
b) Sadri sve meurezultate relevatne za finansijsku analizu,
c) Dobija se kao direktan rezultat finansnijskog knjigovodstva.
115
Ovo je sa analitikog aspekta vrlo znaajno jer omoguuje brzu i jednostavni izradu
kratkoronih bilnsa uspeha a samim tim i dinamiku analizu razvoja zaraivake sposobnosti preduzea tokom godine. Loe strane bilansa uspeha sastavljenog po ovoj metodi (metodi ukupnih trokova) su:
a) neobezbeuje izraunavanje a time ni analizu prihoda, rashoda i uspeha po nosiocima (proizvodima, grupama proizvoda, kanalima prodaje, teritorijama itd).
b) ne prua podatke za analizu trokova po organizacionim jedinicama (proizvodnje, prodaje, nabavke, i sl.)
c) neobezbeuje inforamcionu podlogu za konstruisanje i analizu grafikona rentabiliteta.
2.3. Analiza rentabilnosti

Rentabilnost je svakako najkrupniji, najoptiji i najkompleksniji pokazatelj
finansijske uspenosti preduzea. On stoji na elu navanijih pokazatelja kao to su
ekonominost, produktivnost, koeficijent obrta obrtnih sredstava i stepen korienja
osnovnih sredstava. I dok:
a) ekonominost iskazuje opravdanost utroaka napravljenih za pojedine uinke;
b) produktivnost-opravdanost uloenog rada za te iste uinke;
c) koeficijent obrta i stepen iskorienja kapaciteta-upotrebu obrtnih i osnovnih sredstava, dotle je rentabilnost kvalitativni pokazatelj izvrenja zadataka u celini.
Ako se usvoji shvatanje da je realizacija izvrenje zadataka, onda rentabilnost
treba da znai racionalnost, odnosno ekonomsku opravdanost realizacije i to vrednosno iskazanu jer se zbog kompleksnosti ona samo tako moe utvrditi.
Rentabilnost je uslovljena mnogobrojinin uincima koji se stvaraju i utrocina koji
se prave sve organizacione jedinice kao to su:
a) veliina realizacije;
b) veliina i kvalitet faktora za proizvodnju, kao i njihova pravilna upotreba i
efikasnost;
c) utroci koji su napravljeni od strane poejdinih organizacionih jedinica za izvrenje njihovih pojedinanih zadataka i uinaka, ali samo u onoj njihovoj veliini u
kojoj au njihovi izvreni uinci posluili kao uinak celog preduzea, tj. za
realizaciju,
d) prodajna vrednost priznata od strane potroaa za zadovoljenje njihovih potreba.
Ukoliko se prihvati shvatanje da je rentabilnost merilo kvaliteta izvrenja zadataka,onda treba utvrditi elemente kojima se ona moe najboje prikazati. U tu svrhu
autori uzimaju razliite elemente kao to su dobit, akumulativnost, kapital,
promet, ukupna aktiva, uloeni rad, fondovi preduzea i neposredni proizvoai.
116
Na osnovu ovih elemenata dr Danica Jovanovi grupie razna gledita za ocenu

rentabilnosti preduzea.Prema njenom gleditu:
a) rentabilnost se posmatra samo kao odnos dobitka i kapitala;
b) rentabilnost se posmatra kao rentabilnost kapitala i prometa; prvi pokazatelj rentabilnosti jednak je odnosu dobitka i kapitala a drugi odnosu dobitka i preometa;
c) rentabilnost se ceni kroz rentabilnost sopstvenog kapitala i ukupne aktive;
d) nivo ostvarene rentabilnosti odgovara odnosu dobitka i realizacije sopstvene
proizvodnje po ceni kotanja;
e) rentabilnost se posmatra kroz akumulativnost ega i u iju korist.
Otuda se razlikuje akumulativnost prometa uloenih sredstava i rada
akumulativnost u korist drutvene zajednice, fondova preduzea i neposrednih
proizvoaa.
U naoj literaturi za utvrivanje i izraavanje rentabilnosti, kao brojilac uzimali su
uglavnom ovi elementi kvaliteta proizvodnje: dobit, dohodak, neto produkt, viak
produkta, doprinos iz dohotka, ist prihod, fondovi preduzea, bruto produkt, ukupan
prihod, doprinos drutvenoj zajendici itd.
Kao imenilac uzimaju se uloena sredstva, realizacija, utroena sredstva, prenesena
vrednost, proizvodnja po prodajnoj ceni, proizvodnja po ceni kotanja, trokovi poslovanja, osnovna sredstva, obrtna sredstva, zarade i dr.
Ovako veliki broj pokazatelja zastupljen je zbog toga to se polazi sa stanovita da
postoji vie aspekata rentabilnosti:
- aspekt drutvene zajednice,
- aspekt preduzea,
- aspekt pojedinih faktora proizvodnje i dr.
Snatramo da se miljenje o postojanju vie aspekata rentabilnosti ne moe odrati
jer ono to je u interesu zajednice mora da bude i u interesu preduzea.
Prema tome u naem sistemu moe da postoji samo jedan aspekt. tj. jedan nain za
ocenjivanje kvaliteta izvrenja zadatka. Zbog toga mnoge elemente za utvrivanje rentabilnosti treba odbaciti. To su doptinosi iz dohotka, ist prihod, fondovi preduzea,
doprinosi drutvenoj zajednici, proizvodnja po prodajnoj ceni, proizvodnja po ceni kotanja, osnovna i obrtna sredstva, zarade i td. Prema tome, kao potencijalni elementi
preostaju:
- dobit, dohodak, neto produkt i viak produkta, s jedne i
-
uloena sredstva, realizacija, utroena sredstva, prenesena vrednost i trokovi poslovanja, s druge strane.
Prvi predstavljaju vrste finansijskog rezultata a drugi faktore od kojih zavisi taj rezultat. Rentabilnost kao kvalitativni pokazatelj poslovanja preduzea u celini treba da
omogui utvrdjivanje postignute finansijske uspenosti pri izvrenju zadatka.
117
Finansijska uspenost se obezdeuje kada se poslovanjem pri izvrenju zadatka

obezbedi najmanje vrednost potrebna za reprodukciju utorenih sredstava i prosenu
normalnu nadoknadu za uloeni rad. Finansijski uspeh ne treba izraavati samo u apsolutnim brojevima ve je potrebno da se on stavi u odnos sa faktorima koji su meritorni
za njegovo ostvarenje, tj. treba ga staviti u odnos sa faktorima za proizvodnju. Prema
tome, da bi se utvrdila rentabilnost potrebna su dva elementa:
-
finansijski rezultat,
- faktori koji omoguavaju utvrivanje stepena rentabilnosti.

Od potencijalnih elemenata finansijskih rezultata uzimaju se: dobit, neto produkt i
viak produkta.
Dobit kao finansijski rezultat koji preostaje po odbitku ne samo ekonomskih
trokova koje preduzee pravi na osnovi propisa i ugovora sa drugim subjektima a koji
predstavljaju deo novostvorene vrednosti sadrane u izvrenju zadatka nije odgovarajui
element. (Ovo bi znailo da su ona preduzea koja su na osnovu propisa prinuena da
vie izdvajaju od novoostvorene vrednosti na ime doprinosa budu manje rentabilna ili
da u jednoj godini njihova rentabilnost bude vea zbog toga to zajednica svojim propisima smanjje uli ukuda doprinose koje su preduzee ranije izdvajala).
Dohodak je novostovrena vrednost utvrena iz realizacije ali nije pogodan element
za utvrivanje rentabilnosti zbog toga to pokazuje rezultat koji se dobija po odbitku samo utroenih sredstava za proizvodnju zajedno sa uslugama a ne i prosene-normalne
naknade za uloeni rad. Inae, moe se doi do konstatacije da je preduzee uvek rentabilno poslovalo kada je ostvarilo dohodak iako tim dohotkom nije u stanju da pokrije
prosene nadoknade za uloeni rad, znai i onda kada i pored dohotka moe da ima gubitak (isplaene ukalkulisane zarade).
Pod vikom se podrazumeva ona vrednost koja preostaje kada se od iznosa
realizacije oduzme zbir utroenih sredstava za proizvodnju, usluge i normalne naknade
za utroeni rad i najbolji su pokazatelj finansijskog uspeha preduzea. Ako znamo da na
visinu vika utiu vanredni prihodi i vanredni rashodi onda se viak dobija po sledeoj
formuli:
V=UP-(Tm+Tam)+(VP-VR)
gde je: V - viak, Up - relizacija, tj. prodajna vrednost prodatih gotovih proizvoda, robe
i izvrenih usluga, Tm - trokovi materijala, Tam - trokovi osnovnih sredstava i tuih
usluga sadranih u relizaciji, VP - vanredni prihodi, VR - vanredni rashodi.
Viak je najadekvatinija kategorija za utvrdivanje finanisjskog uspeha iz sledeih
razloga:
-
njegovo postojanje znai da su obezbeena sredstva potrebna za reprodukciju

utroenih sredstava;
njegovo postojanje takoe znai da su iz realizacije izdvojena sredstva za

naknadu uloenog rada;
118
kod njegovog utvrivanja uzeti su u obzir vanredni prihodi i varedni rashodi;
viak pokazuje da je i po pokrivanju svih trokova koji imaju akonomski karakter preduzee ostvarilo veu vrednost.
Nedostatak bi mogao da bude taj to viak ne zavisi od zalaganja kolektiva ve i od

uslova na tritu.
Kao drugi element na utvrivanje rentabilnosti uzimaju se uloiena sredstva,
realizacija po ceni kotanja, utroena sredstvam prenesena vrednost i trokovi
poslovanja. Najbolje je uzeti uloena srdstva i to uloena poslovna srdstva a ne ukupna
tj. poslovna i neoposlovna.
Veliinu poslovnih sredstava treba utvrditi na bazi proseka tj. utvrivati prosenu
veliinu angaovatih poslovnih sredstava tokom analiziranog perioda.
Rentabilnost se, dakle, moe iskazati sledeim odnosom:
R=
viak
pros. uloena poslovna sredstva
Radi utvrivanja rentabilnosti preko uloenog rada (ne samo uloenih sredstva) da
bi se sagledao finansijski uspeh po jednom radniku odnosno po jednom radnom asu
upotrebljava se sledei odnos:
R=
viak
viak
, odnosno,
prosecan broj radnika
broj radnih casova
Na osnovu najnovijih propisa kao instrumenti kontrole i mere rentabilnosti slue

racio brojevi rentabilnosti. Oni mogu da se dele na:
a.
parcijalne
b.
globalne pokazatelje rentabilnosti ili zaraivake sposobnosti.
2.4. Racia rentabilnosti

1. Parcijalni pokazatelj rentabilnosti se utvruje iskljuivo na bazi podataka iz
bilansa uspeha. To su:
-
Stopa poslovnog dobitka
Stopa neto dobitka
a) Stopa poslovnog dobitka kvantificira se upotrebom sledee formule:

Stopa poslovnog dobitka=
Poslovni dobitak
x 100
Poslovni prihodi
119
Ova analiza je poznata pod imenom analiza optereenost poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda.
b)
Stopa neto dobitka utvruje se na sledei nain:

Stopa neto dobitka=
Neto dobitak x 100

Poslovni prihodi
Dobijeni broj pokazuje uee neto dobitka u poslovni prihodima. Sto je ono vee,
razume se, to je vea i zaraivaka sposobnosti preduzea.
2. Globalni pokazatelj rentabilnosti utvruju se korienjem podataka iz oba bilansa, tj. i bilansa stanja i bilansa uspeha. U ovu grupu indikatora spadaju:
a)
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i
b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva.

Stopa prinosa na ukupna posl.a sred. =
Poslovni dobitak
x 100
Ukupna poslovna sredstva (prosecan iznos)
Broj koji se dobija pokazuje koliko je dinara prinosa u vidu poslovnog dobitka, ostvarilo preduzee u odreenom periodu na svakih 100 dinara proseno angaovanih poslovnih sredstava.
Cilja svakog preduzea je da maksimira stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva.
S tim u vezi, neophodno je ispitati i analizirati njene determinante. Sledea jednaina
otkriva determinirajui faktore stope prinosa na ukupna poslovna sredstva:
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = koeficijent obrta ukupnih poslovnih
sredstava x stopa poslovnog dobitka =
=
Poslovni dobitak
Poslovni prihodi
x Poslovni dobitak =
Ukupna poslovna sredstva Poslovni prihodi Ukupna poslovna sredstva
Navedenom jednainom jasno se dokazuje da se stopa prinosa moe utvrditi i

indirektno, kao proizvod koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstva i stope
poslovnog dobitka. Zbog te meuzavisnosti oba lana navedenog proizvoda su
determinante stope prinosa. Drugim reima, maksimiranje iste podrazumeva ubrzanje
obrta ukupnih poslovnih sredstava u poveanje stope poslovnih dobitaka. To praktino
znaci da sa to manjim ulaganjima u poslovna sredstva treba ostvariti to vei iznos
poslovnih prihoda (ubrzanje obrta kao oblik ekonomije sredstva). Istovremeno,
pomenute prihode je neophodno realizovati uz to to nie poslovne rashode (poveanje
stope poslovnog dobitka kao oblik ekonomije trokova).
b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva je indikator zaraivake sposobnosti
sopstvenog kapitala.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva=
120
Neto dobitak
x 100
Sopstvena sredstva (prosecan iznos)
Dobijeni broj pokazuje koliko je dinara dobitka ostvarilo preduzee u obraunskom

periodu angaovanjem sopstvenih sredstava.
elja za maksimiranjem rentabilnosti sopstvenog kapitala upuuje na identifikaciju
i analizu determinante stope prinosa na sopstvena sredstva. Njih otkriva sledee jednakosti:
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Koeficijent obrta sopstvenih sredstava x Stopa
neto dobitka =
= Poslovni prihodi x Neto dobitak = Neto dobitak
Sopstvena sredstva Poslovni prihodi Sopstvena sredstva
Navedeni matematiki izraz jasno pokazuje da se maksimiranje zaraivake sposobnosti sopstvenog kapitala moe ostvariti ubrzanjem obrta sopstvenih sredstva i/ili poveanje neto dobitka.
Na kraju, znaajno je napomenuti da je komparacija stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i svote prinosa na sopstvena sredstva znaajan izvor informacije o celishodnosti privlaenja pozajmljenog kapitala. Naime, sve dotle doj je racio rentabilnosti sopstvenog kapitala vei os racia opte ekonomije (stope prinosa na ukupna poslovan sredstva - MS i JK), privlaenje pozajmljenih izvora doprinosi poveanju sopstvenog
kapitala.
Pitanja:
1. ime se izraavaju postignuti rezultati poslovanja u celini?

2. Kako se definie realizacija?
3. Koji su pokazatelji izvrenja zadatka realizacije?
4. ta je finansijski rezultat?
5. ta su prihodi preduzea?
6. ta ta rashodi preduzea?
7. ta je rentabilnost i kako se izraunava putem racio brojeva?
8. Koji su parcijalni pokazatelji rentabilnosti?
9. Koji su globalni pokazatelji zaraivake sposobnosti preduzea?
121
Pitanja za vebu:
1. Napisati kako se izraavaju pokazatelji izvrenja zataka.

2. Kako se izraavaju pokazatelji uloenih sredstava?
3. Kako se izraavaju pokazatelji uloenog rada?
4. Kako se izraavaju pokazatelji utroenih sredstava?
5. Napii formulu za izraunavanje ostvarenog finansijskog rezultata.
6. Kako se izraunava rentabilnost poslovanja?
7. Koji su parcijalni racio brojevi rentabilnosti?
8. Koji su globalni pokazatelji zaraivake sposobnosti preduzea?
122
Glava IX
Ako vas niko ne prati na putu

preispitajte put.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti znaaj ispitivanja samog poslovanja preduzea
123
124
ANALIZA SAMOG POSLOVANJA PREDUZEA

Analiza samog poslovanja ima za cilj da ispita rad svih organizacionih jedinica koje
postoje u preduzeu i koje vrei odreenu funkciju izvravaju svoj zadatak ali time istovremeno doprinose izvrenju zadataka preduzea u celini. Ova analiza, koja ima karakter dinamike analize doprinosi da se utvrdi:
a) Izvrenje zadatka svake organizacione jedinice, odnosno doprinos svake od
njih izvrenju zadatka preduzea u celini pa prema tome i zasluge za bolje,
odnosno odgovornost za loe izvrenje tog zadatka.
b) Ekonomska opravdanost izvrenja zadatka svake organizacione jedinice,
odnosno sagledavanje trokova koje su ostvarile izvravajui zadatak. Na ovaj
nain se dolazi do konstatacije koja je organizaciona jedinica napravila manje a
koje vee trokove od potrebnih, tj. kakvu je ekonomi nost postigla u svom
radu, a samim tim i kakav je doprinos svake organizacione jedinice finansijskom rezultatu preduzea.
c) Broj i struktura radnika svake organizacione jedinice i veliina uloenog rada
odnosno sagledavanje da li je svaka od njih izvrila svoj zadatak sa manje ili
vie uloenog rada od potrebnog tj, utvruje se produktivnost rada svake
organizacione jedinice
d) Veliina i struktura angaovanih sredstava u radu svake organizacione jedinice
kao i njihovo korienje. Cilj ovog dela ispitivanja je da konstatuje da li su
organizacione jedinice angaovale vie ili manje sredstava nego stoje trebalo,
da oceni korienje upotrebljenih sredstava ali i da utvrdi mogunost njihovog
boljeg korienja u buduem periodu tj. da predloi reenja kako sa manje
angaovanih sredstava ostvariti vee zadatke svake organizacione jedinice.
Pre nego to se pone sa konkretnom analizom samog poslovanja preduzea, nameu se dva problema koje prethodno treba resiti i to: koje su to organizacione jedinice iji
rad treba ispitati i kojim redosledom treba to uraditi.
Organizacione jedinice koje vre pojedine funkcije iz kojih se sastoji poslovanje
preduzea su razliite i njihov broj i vid zavise od vrste preduzea, njegove veliine, tehnolokog procesa, uslova koji vladaju u njegovom okruenju kao i od mnogih drugih
faktora oranizacione prirode. Iz ovih razloga kod ove analize polazi se od pretpostavke
125
da svaku funkciju odnosno fazu obavlja jedna organizaciona jedinica pa emo zato obraivati analizu obavljanja pojedinih funkcija odnosno faza a ne organizacionih jednica.
Zato e ovde biti rei o obavljanju nabavne, proizvodne, realizacione faze itd., bez obzira da li se one vre od jedne ili vie organizacionih jedinica. Meutim, prilikom izrade
analize u praksi nee se vriti ispitivanje nabavne faze ako nju vri komercijalna sluba
koja pored nabavne obavlja i realizacionu fazu ve e se ispitivati rad te komercijalne
slube.
Drugo pitanje, koje treba resiti je, rekli smo, redosled ispitivanja obavljanja pojedinih funkcija odnosno faza. O ovome je bilo rei ranije, ovde samo naglaavamo da taj
redosled treba da bude suprotan onome o kome se u praksi vre funkcije odnosno faze,
jer se na ovaj nain najbolje sagledavaju uzroci i objanjenja za ostvarene rezultate u
poslovanju.
Dakle, najpre se ispituju realizaciona, proizvodna i nabavna faza (izvrna funkcija)
pa tek onda druge funkcije kao to su finansijska, planska, evidenciona, kontrolna analitika i upravno rukovodna.
Pitanja:
1. ta se utvruje analizom samog poslovanja preduzea?

Pitanja za vebu:
1. Kojim redosledom treba vriti analizu pojedinih organizacionih jedinica

preduzea (navesti)?
126
GLAVA IX/A
Kad se novac stavi ispred obraza,

obraza nema.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti ta je realizacija i zato je ona znaajna
Shvatiti koja su ispitivanja neophodna da bi se sagledalo

izvrenje zadatka realizacije
Shvatiti kako se analizira izvrenje veliine realizacije
Shvatiti kako se ispituje struktura realizacije
Shvatiti kako se ispituje vreme realizacije
Shvatiti kako se ispituje teritorija realizacije i trita
Shvatiti kako se ispituju subjekti realizacije
Shvatiti kako se ispituju kupci
Shvatiti kako se ispituje organizacija prodaje
Shvatiti kako se ispituju uslovi prodaje
Razumeti koji su uzroci odstupanja realizacije
Shvatiti analizu trokova i ekonominosti u realizacionoj fazi
Shvatiti analizu radnog kolektiva i njegove produktivnosti u

realizacionoj fazi
Shvatiti analizu angaovanih sredstava i kako se sagledava

njihovo korienje
Shvatiti kako se daje zakljuak o radu ove faze

127
128
ANALIZA OBAVLJANJA REALIZACIONE FAZE

Pod terminom realizacija podrazumeva se vie pojmova. Prvo, realizacija predstavlja jednu fazu u krunom kretanju sredstava u kojoj se sredstva robnog oblika pretvaraju u novani pa se prema tome sa njom ciklus krunog kretanja zavrava.
Realizacija se, dalje, kao termin upotrebljava kao sinonim reci prodaja i oznaava
radnju kojom se gotovi proizvodi odnosno nabavljena roba ustupaju potroaima u zamenu za novac ili se tim ustupanjem stie pravo na naplatu novca - potraivanja.
Na kraju poto realizacija znai prodaju, iz nje se sa stanovita drutva sagledava
zadovoljenje potreba potroaa a sa stanovita preduzea izvrenje njegovog zadatka.
Sa aspekta ije se potrebe zadovoljavaju realizacija moe biti eksterna i interna, a u
zavisnosti od toga da li je vrednost prodatih proizvoda naplaena ili nije razlikuju se naplaena i nenaplaena realizacija.
Realizacija je znaajna faza sa aspekta drutva jer se putem nje:
1) sagledava veliina zadovoljenih potreba potroaa;
2) ostvaruje dohodak, odnosno dobit, iji jedan deo zahvata drutvo;
3) sagledava opravdanost ranijih i buduih ulaganja;
4) utvruje mogunost zapoljavanja novih radnika.
Znaaj realizacije sa stanovita preduzea sastoji se u tome to se putem nje:
1) sagledava izvrenje zadataka preduzea;
2) ostvaruje finansijski rezultat;
3) obezbeuje kontinutitet proizvodnje;
4) jaa finansijska snaga preduzea;
5) omoguuje likvidnost preduzea;
6) sagledava opravdanost novih ulaganja.
129
Sa porastom problema oko realizacije robe znaaj realizacije se stalno poveava pa

u njoj treba da bude angaovan najsposobniji kadar. Ovo tim pre to se ova faza ne sastoji samo u prodaji robe ve i u obavljanju mnogih prethodnih i naknadnih poslova kao
to su: odgovarajua prouavanja koja obuhvataju istraivanje trita i proizvoda, unapreenje prodaje i stvaranje trgovinske mree, ostvarenje prodaje na domaem i stranom
tritu, administracija prodaje (knjigovodstvo, statistika itd.), zatim radnje koje slede
prodaju, tj. isporuka, tehniki servis itd.
Ispitivanje obavljanja realizacione faze obuhvata sledee analize:
1) analiza izvrenja zadataka - realizacije;
2) analiza trokova i ekonominosti;
3) analiza angaovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti, i
4) analiza angaovanih sredstava i njihovog korienja.
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATAKA - REALIZACIJE

Rekli smo ve da se realizacija javlja istovremeno kao izvrenje zadatka u celini i
kao izvrenje zadataka radnika u realizacionoj fazi. U cilju svestranog sagledavanja izvrenja zadatka realizacione faze potrebno je izvriti sledea ispitivanja:
1) veliine realizacije;
2) strukture realizacije;
3) vremena realizacije;
4) kvaliteta realizovanih proizvoda;
5) teritorije realizacije i trita;
6) kupaca;
7) subjekata realizacije;
8) organizacije prodaje, i
9) uslova prodaje.
1.1. Ispitivanje veliine realizacije

Za sagledavanje izvrenja realizacione faze svakako je najvaniji pokazatelj o veliini realizacije koji je dat prilikom utvrivanja izvravanja zadataka u celini i to upotrebom formule:
ostvarena realizacija analiziranog perioda x 100
bazicna realizacija analiziranog perioda
130
Najbolje bi bilo u ovoj formuli upotrebljavati naturalne pokazatelje ako je to mogue jer oni daju pravu sliku o fizikom obimu realizacije. Meutim, najee se realizacija zbog brojnih artikala ne moe svesti na jedan naturalni pokazatelj pa treba upotrebiti neki drugi. Ti drugi pokazatelji su svodni a ako se i oni ne mogu upotrebiti onda se
upotrebljavaju vrednosni pokazatelji. Za dobijanje vrednosti realizacije u ovu svrhu treba upotrebiti stalne cene, poto se na taj nain odstranjuje uticaj promene cena na veliinu realizacije i omoguuje da se ostvarena realizacija uporeuje sa bazinom pod uslovom daje i bazina realizacija utvrena primenom istih stalnih cena.
Vano je istai da se i pored upotrebe stalnih cena pri razliitom asortimanu, gde su
razlike u ceni dosta velike, ne dobija jasna slika o veliini realizacije pa se to ispravlja
iskazivanjem realizacije po asortimanu i to u naturalnim pokazateljima.
Veu vanost od pokazatelja koji se dobijaju uporeivanjem ostvarene realizacije sa
onom iz prethodne, proekom prethodnih godina ili sa realizacijom drugih odgovarajuih preduzea ima pokazatelj o ispunjenju plana realizacije koji se dobija kada se ostvarena realizacija uporedi sa planiranom jer on slui za sagledavanje izvrenja zadatka. Ispunjenje plana realizacije je pokazatelj ostvarenja onoga to je trebalo da se postigne pri
konkretnim uslovima preduzea koji su predvieni i uzeti u obzir prilikom utvrivanja
planskog zadatka to nije sluaj sa pokazateljima koji se dobijaju na osnovu vremenskog uporeivanja ili uporeivanja izmeu preduzea.
Izvrenje zadataka realizacione faze prikazuje se i preko zakljuenih ugovora o prodaji odnosno izvrenju usluga. Podaci o neizvrenim isporukama po zakljuenim ugovorima pokazuju obezbeenost realizacije zaliha gotovih proizvoda, odnosno proizvodnje
koja e se tek izvriti. U ovu svrhu potrebno je obraditi sledee podatke:
neisporuena veliina prodaje ugovorena u prethodnom periodu,
veliina ugovorene prodaje u analiziranom periodu,
izvrene isporuke tokom analiziranog perioda,
ostatak prodaje ugovorene za budui period.
Na osnovu prodatih a neisporuenih gotovih proizvoda i ugovorenih a neizvrenih

usluga sjedne, i raspoloivog kapaciteta s druge strane, dobija se pokazatelj o angaovanosti kapaciteta. On se moe utvrditi formulom:
prodati a neisporuceni proizvodi, kao i ugovorene, a neizvrene usluge x 100
proizvodni kapacitet
Angaovanost kapaciteta preduzea utvruje se uvek kada treba sagledati da lije i

koliko obezbeeno korienje kapaciteta. Izvrenje zadatka realizacione faze utvruje se
i preko odnosa izmeu ostvarene realizacije i ostvarene proizvodnje. Ovaj odnos pokazuje da lije proizvodnja u skladu sa realizacijom, tj. da li su ove dve meusobno zavisne
pojave usklaene. Ova usklaenost obezbeuje kontinuitet poslovanja ali istovremeno
doprinosi i smanjenju onih trokova koji su uslovljeni zalihama gotovih proizvoda.
131
1.2. Ispitivanje strukture realizacije

Pod strukturom realizacije podrazumeva se realizacija grupa odnosno pojedinih prodatih artikala. U ovu svrhu sastavlja se pregled u kome se iskazuje realizacija ovih artikala i to u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Uporeujui njihove veliine sa bazinim, sagledavaju se odstupanja u veliini njihove realizacije. U pregledu treba iskazivati i njihovo uee u ukupnoj realizaciji, kako bi se videle strukturalne promene.
Struktura realizacije moe biti prikazana na razne naine u zavisnosti od grupisanja
koja mogu biti sa razliitih aspekata. Ovo grupisanje moe da bude:
a)
sa tehnikog stanovita kod kojeg se ima u vidu materijal ili tehnoloki proces
(trikotae od vune, pamuka i slino),
b)
sa komercijalnog stanovita ako se ima u vidu prodajna cena proizvoda

(demper do 10 din, do 20 din, itd),
c)
sa finansijskog stanovita koje se vri ako se ima u vidu akumulacija ili mara
(artikli sa gubitkom, bez zarade, sa zaradom od 5 do 10% itd.).
Ovakvo ralanjavanje doprinosi da se sagleda kod kojih grupa ukupne realizacije

artikala je dolo do prebaaja odnosno do podbaaja kako bi se preduzele mere da se negativnosti otklone a pozitivnosti zadre.
Kao i kod ispitivanja veliine ukupne realizacije isto tako i pod realizacijom odreenih grupa, odnosno pojedinih proizvoda treba dati podatke o zakljuenim ugovorima
o prodaji odreenih artikala kao i odnos izmeu realizacije i proizvodnje pojedinih gotovih proizvoda radi utvrivanja ravnomernosti ovih meusobno zavisnih pojava.
1.3. Ispitivanje vremena realizacije

Ispitivanje vremena realizacije putem njegovog ralanjavanja na krae vremenske
periode doprinosi bliem sagledavanju uzroka zbog kojih je realizacija ostvarena u onoj
veliini koja je konstatovana pa se na taj nain otkrivaju mogunosti njenog poveavanja.
U ovom cilju potrebno je ralaniti po tromesejima i mesecima ostvarenu realizaciju i zakljuene ugovore o prodaji za sve a po mogunosti za grupe odnosno pojedine vanije artikle. Uporeujui ovako dobijene podatke sa planiranim, a i sa podacima iz prethodnih perioda, sagledae se u kojim vremenskim razmacima se javljaju odstupanja i
kakvog su ona karaktera.
Vremensko ralanjavanje je naroito vano kod artikala sezonskog karaktera jer
ono omoguuje da se sagleda da lije u realizacionoj fazi optimalno iskorien onaj vremenski period u kome se oekivala najvea realizacija.
U ovoj analizi treba prikazati i obezbeenje angaovanja kapaciteta za krae periode (tromeseno i meseno) i sagledati da lije bilo sluajeva daje zbog nedostatka zakljuenih ugovora o prodaji trpela proizvodnja, i ako je toga bilo u kojim periodima se to
javilo.
132
Takoe treba pokazati ritminost hoda realizacije i hoda proizvodnje koje su kao to
znamo uzrono povezane i zavisne jedna od druge pa je poeljno da njihovo kretanje
bude ujednaeno. Uporeivanjem proizvodnje grupe artikala ili pojedinih vanijih artikala u odreenim vremenskim razmacima sa njihovom realizacijom utvrdie se odstupanja u njihovom kretanju to e doprineti utvrivanju uzroka neodgovarajue ritminosti.
Ritminost hoda realizacije i hoda proizvodnje je poeljna zbog ravnoniernog korienja faktora za proizvodnju i smanjenja trokova. Ravnomerno korienje maina, instalacija i drugih osnovnih sredstava doprinosi da se postignu isti efekti sa manjom masom obrtnih sredstava i sa manjim utroenim radom jer se odstranjuju tzv. picevi u proizvodnji koji zahtevaju veu masu angaovanih faktora za proizvodnju.
Razlozi nepostojanja ritminosti su razliiti i u zavisnosti su od toga da lije ona
posledica vee proizvodnje ili vee prodaje. Ukoliko je nepostojanje ritminosti posledica vee proizvodnje od prodaje razlog lei:
u proizvodnji ako je ona vea od planirane,
u prodaji, ako je proizvodnja u okviru plana, a prodaja podbacila, tj. bila ispod
planirane.
Kada se budu utvrdili uzroci ove neusklaenosti, reenja treba traiti prvenstveno u
poveanju prodaje a tek ako se u tome ne moe uspeti onda reenje treba traiti u smanjenju proizvodnje.
Nepostojanje ritminosti moe da bude i posledica vee prodaje od proizvodnje. I u
ovom sluaju razlog moe da lei:
u proizvodnji ukoliko je ona podbacila i nalazi se ispod nivoa planirane to

upuuje na zakljuak da se moraju utvrditi uzroci koji su do toga doveli i da se
preduzmu mere da se oni otklone i proizvodnja povea do nivoa planiranog
u prodaji ukoliko je proizvodnja u okviru planirane veliine.
Razlozi zbog kojih je dolo do ovakve situacije mogu biti u povoljnijim uslovima
na tritu, u zalaganju radnika u realizacionoj fazi koji su iznali nove mogunosti plasmana ili u loem planiranju. Najbolje reenje za otklanjanje ove neusklaenosti je u poveanju proizvodnje. Nije dobro za preduzee da postoji ritminost kada su i proizvodnja i realizacija ispod planirane.
1.4. Ispitivanje kvaliteta realizovanih artikala

Kvalitet proizvoda robe i izvrenih usluga (pored asortimana, cena i drugih uslova
prodaje) je vrlo vaan uslov za njihovu realizaciju. Meutim, utvrditi da li je kvalitet tokom analiziranog perioda bio uvek odgovarajui teak je posao jer se radi o proizvodima koji su ve realizovani pa ne postoji mogunost da se kvalitet tih proizvoda, kojih
vie nema u preduzeu, ispita. Zbog toga se kvalitet prodatih proizvoda, odnosno robe
ili izvrenih usluga mora indirektno utvrivati.
133
Prva mogunost za utvrivanje kvaliteta je iz zapisnika o primopredaji koji se sastavljaju prilikom preuzimanja proizvoda iz procesa proizvodnje. Iz ovih zapisnika mogu
se videti eventualni nedostaci ili svojstva koja utiu na kvalitet a koji su konstatovani
jo prilikom prijema iz procesa proizvodnje.
Druga mogunost su reklamacije koje su tokom godine dobijene od kupaca i odgovarajue nadoknade u vidu bonifikacije, popusta i slino koje su date. Iznos ovih naknada kupcima moe se utvrditi i iz knjigovodstvenih podataka pa zato i njihovo postojanje
u knjigovodstvu moe da bude polazna taka u ispitivanju da lije tokom godine bilo
reklamacija na kvalitet gotovih proizvoda ili nije.
Kod izvesnih vrsta proizvoda daju se garancije kojima proizvoa preuzima na sebe
svu tetu zbog neodgovarajueg kvaliteta kao i trokove za njihovu opravku i osposobljavanje za dalju upotrebu. Putem konstatovanih teta koje su morale biti odstranjene i
za koje su isplaene naknade mogu se utvrditi vrsta i karakter nedostataka koji su se
javili. Na kraju, podaci o kvalitetu se mogu dobiti i iz analiza zvaninih kontrolnih organa zajednice koje na osnovu ispitivanja robe na tritu utvruju njihov kvalitet, eventualno dodeljuju odlikovanja za dobar kvalitet i objavljuju rezultate nalaza. Ovakva
kontrola se vri naroito kod prehrambenih proizvoda da bi se zatitilo zdravlje potroaa.
1.5. Ispitivanje teritorije realizacije i trita

Realizacija treba da se osvetli prostorno prema teritorijama na kojima su artikli prodati. Uporeenjem realizacije ostvarene u inostranstvu i zemlji, dalje u okviru ovih i realizacije po uim teritorijalnim jedinicama sa odgovarajuim bazinim realizacijama,
sagledae se odstupanja koja e doprineti da se utvrde i njihovi razlozi.
Da bi se postigla vea realizacija nuno je ispitivanje trita a naroito onih koja dolaze u obzir za plasiranje proizvoda preduzea. Kada se radi o istraivanju trita svakako treba ispitati geografska podruja na kojima se nalaze kupci, njihovu kupovnu mo,
elje i sklonosti, transportne puteve, rezultate sopstvene prodajne delatnosti, delovanje
konkurentskih preduzea itd. Ali isto tako i nain ivota kupaca, njihove obiaje i ukus,
pojavu novih artikala na tritu, supstituciju artikala, sezonske promene u potronji,
promene u modi i slino. Prilikom ispitivanja trita panju treba obratiti naroito:
1. dinamici ukupne potronje artikala poslednjih godina koji su predmet
realizacije preduzea,
2. dinamici uvoza predmetnih artikala u zemlju kao i u zemlje koje dolaze u
obzir za realizaciju proizvoda preduzea.
3. broju i sastavu stanovnitva i veliini kupovnih fondova,
4. mogunosti supstitucije pojedinih artikala,
5. razvoju proizvodnih mogunosti i prometa, kao i razvoju transportne mree,
6. na eventualne promene carinskog, deviznog, poreskog i drugih reima u
zemljama koje su trite artikala preduzea, itd.
134
Prema tome zadatak analitiara sa ovog aspekta je da utvrdi da li se i koja sve ispitivanja trita praktikuju u preduzeu i da ukae na potrebu da se ispitivanje vri i sa drugih aspekata kako bi se doprinelo poveanju realizacije.
Prilikom ovog ispitivanja treba imati u vidu karakter trita na kome se preduzee
javlja kao prodava. Sa stanovita ponude na tritu moe da postoji monopol kada se
na njemu javlja jedan prodava za istu robu ili oligopol kada se na njemu javlja mali
vrlo ogranieni broj prodavaa koji sporazumno nastupaju. Meutim, kada je veliki broj
proizvoaa za istu robu govori se o konkurenciji koja moe da bude potpuna i obina.
Sa stanovita, pak, potranje na tritu moe da postoji monopson, kada se na njemu javlja jedan jedini kupac za istu robu ili oligopson, kada je potranja u rukama malog broja kupaca koji sporazumno nastupaju na tritu. Od vrste trita zavise i akcije koje e
radnici realizacione faze preduzimati da bi se poveala prodaja proizvoda.
1.6. Ispitivanje subjekata realizacije

Pod subjektima realizacije podrazumevamo organizacione jedinice ili lica preko kojih se vri prodaja. Organizacione jedinice koje su subjekt realizacije najee su prodavnice, konsignaciona skladita, zastupnitva, predstavnitva, tezge u jednoj prodavnici i
slino a lica su trgovaki putnici, agenti, akviziteri i slino.
Kod onih preduzea kod kojih se javlja ovakva organizaciona forma realizacione faze nuno je ukupnu realizaciju ralaniti na realizacije pojedinih jedinica i lica preko
kojih se vri prodaja da bi se sagledalo izvrenje zadatka svakog subjekta posebno.
Kao i kod ispitivanja izvrenja zadatka realizacione faze u celini isto tako i kod ispitivanja izvrenja zadatka svake organizacione forme treba izvrenje analiziranog perioda da se ralani vremenski ali i po vrstama prodatih artikala. Isto tako, kod veih organizacionih jedinica njihovu realizaciju treba ralaniti i po teritoriji a eventualno i po
kupcima kao to se to vri za ukupnu realizaciju preduzea.
1.7. Ispitivanje kupaca

I ovo ispitivanje treba da doprinese da se realizacija povea, i to na taj nain to treba utvrditi subjekte kojima se prodaju gotovi proizvodi, roba ili vre usluge, da li su direktni potroai ili nisu, njihovu kupovnu mo, veliinu njihovih nabavki od preduzea,
njihovu teritorijalnu razmetenost i broj starih i novih kupaca. Svi ovi podaci doprinose
da se sagleda postoji li mogunost poveanja broja kupaca a samim tim i realizacija.
Prema tome, ovim ispitivanjem poeljno je dobiti sledee podatke:
1.
2.
broj kupaca kojima je preduzee prodavalo svoje proizvode i putem uporeivanja tog broja sa takvim brojem iz prethodnog perioda utvrditi koliko je on
izmenjen. Sigurno je da je poveanje broja kupaca pozitivna pojava jer
smanjuje zavisnost preduzea od drugih subjekata. To je karakteristika
preduzea koje realizaciju svojih proizvoda ostvaruje preko ogranienog broja
kupaca.
Utvreni broj kupaca treba klasifikovati prema teritorijama i sagledati broj kupaca iz inostranstva i zemlje u celini kao i po raznim politiko-teritorijalnim je135
dinicama. Ovaj pokazatelj omoguuje da se dobije slika o tome da li preduzee

svoje proizvode realizuje kupcima sa onih teritorija gde je to prvenstveno poeljno i opravdano.
3.
Utvrditi broj starih i novih kupaca. Pozitivno je da broj novih kupaca raste a da
se broj starih ne smanjuje. Ako broj starih kupaca opada ak i u okviru istog
ukupnog ili uveanog broja ukupnih kupaca, tu pojavu treba ispitati jer moe
biti posledica uzroka koji mogu u budunosti da ugroze realizaciju (pored drugih razloga ta pojava moe biti posledica loeg kvaliteta proizvoda zbog ega
su kupci koji su se u to uverili otkazali dalje nabavke).
4.
Klasifikovati kupce na one koji kupuju za svoju neposrednu potronju i one koji to vre u cilju dalje prodaje. Svakako daje za preduzee povoljnije kada uee direktnih potroaa raste jer je njegova zavisnost od posrednika manja. Ovakvo je grupisanje od vanosti i za organizaciju same prodaje jer mogunost
direktne prodaje kupcima koji nabavljaju za neposrednu potronju trae
otvaranje prodavnica, skladita, zastupnitva i slino.
5.
Kupce grupisati prema vrednosti kupovina od preduzea (vrednost treba uzeti u

rasponu). Ovakvo grupisanje omoguuje da se vidi da li obim kupovine od strane pojedinih kupaca raste stoje pozitivno, zatim da se ovaj obim uporedi sa
priblinim ukupnim kupovinama tih istih kupaca (uopte) i na taj nain sagleda
mogunost njihovih kupovina od preduzea.
6.
Pored navedenih podataka u okviru ispitivanja kupaca analitiar treba da konstatuje da li se radnici realizacione faze bave prouavanjem kupovne moi direktnih potroaa pa da na osnovu toga putem reklame i drugih adekvatnih sredstava deluju na poveanje potronje proizvoda koje preduzee eli da plasira. Isto tako utvruje se da li se pri zakljuivanju kupoprodajnih ugovora sa kupcima
ispituje njihova platena sposobnost i da li imaju dugova prema preduzeu i
koliko oni iznose a u cilju opravdanosti daljeg kreditiranja kao i da li se vri
individualna ponuda onim kupcima od kojih izostane uobiajena porudbina.
1.8. Ispitivanje organizacije prodaje

Od reenja problema prodaje zavisi u velikoj meri visina realizacije. Sama organizacija prodaje sa svoje strane je uslovljena velikim brojem faktora kao to su: delatnost
preduzea, karakter i vrsta artikala ijom se prodajom ono bavi, da li se posluje na veliko ili malo, da li se prodaje direktnim potroaima ili posrednicima, stanje na tritu, finansijsko stanje preduzea, broj, strunost i sposobnost radnika koji obavljaju ovu funkciju itd. Zbog ovako velikog broja inilaca koji utiu na samu organizaciju, organizacione forme u praksi su vrlo razliite i mnogobrojne. Sama organizacija moe biti:
a)
centralistika, kada se prodaja vri samo od jedne organizacione jedinice i kada

je samo ona ovlaena da zakljuuje kupoprodajne ugovore sa kupcima,
b)
decentralistika, kada se prodaja vri preko dve ili vie organizacionih jedinica
ili kada se prodaje ne samo od jedne organizacione jedinice ija je to funkcija
136
ve i od lica koja su za to ovlaena. Kao organizacione jedinice koje vre prodaju mogu da se jave filijale, prodavnice, predstavnitva, zastupnitva, konsignaciona skladita i dr., a kao ovlaena lica trgovaki putnici, agenti, komisionari i dr.
Ukoliko treba da se utvrde neka pravila za sprovoenje jedne ili druge organizacione forme prodaje, onda bi se moglo konstatovati sledee:
centralistika forma e se po pravilu upotrebiti kod industrijskih preduzea pojedinane proizvodnje koja posluje na veliko, kada se prodaje preko posrednika, kada na tritu preduzee ima monopolistiki a eventualno i oligopolistiki
karakter, kada u pogledu tranje na tritu vlada monopson a eventualno i oligopson; kada preduzee finansijski slabo stoji pa nije u stanju da sprovede
decentralistiku organizaciju; kada preduzee nije u stanju da organizuje decentralistiki nain zbog nedostatka kadrova itd. ;
decentralistika forma e se po pravilu sprovesti kod industrijskih preduzea

masovne eventualno i serijske proizvodnje a naroito kod artikala prehrambene
industrije i artikala svakodnevne potronje: kod preduzea koja posluju na malo
kada se prodaje neposredno direktnim potroaima; kada na tritu vlada slobodna konkurencija; kada je preduzee finansijski jako pa ima sredstava da osnuje vie organizacionih jedinica prodaje; kada preduzee moe da angauje strune i sposobne kadrove za obavljanje prodajne funkcije i dr.
Osim organizacionih formi preko kojih se vri realizacija treba utvrditi da li se preduzee slui sredstvima vrbovanja (privredna propaganda) kupaca i potroaa kao to
su:
a) predavanja sa ciljem da potroai upoznaju korisnost upotrebe artikala koji se
nude;
b) reklama i to putem oglasa u novinama, asopisima, radiju i televiziji, putem biltena, cirkularnih plakata i drugih naina dostavljanja ponude; putem uea u
finansiranju raznih kulturnih, zabavnih i priredbi druge vrste;
c) besplatno davanje kalendara, belenica i drugih predmeta za linu upotrebu;
d) nagraivanje kupaca putem lutrije;
e) davanje poklona kupcima za nabavke preko odreenog minimuma;
f) davanje specijalnih popusta - rabata kupcima koji dostignu odreenu visinu
prometa;
g) davanje besplatnih uzoraka artikala koji se nude;
h) uee na sajmovima na kojima se eventualno organizuje i prodaja;
i) uee na vaarima na kojima se vri prodaja po specijalno niskim reklamnim
cenama;
j) organizovanje stalnih ili periodinih izlobi artikala i dr.
137
Jedan od problema koji u praksi treba racionalno resiti je visina trokova koji treba
da se uine za vrbovanje ili reklamnu propagandu. Planiranje ovih trokova moe se vriti na vie naina. Melerovic navodi:
a)
fiksni procenat obrta prethodne ili prethodnih godina;
b) fiksni procenat planiranog obrta;

c)
raspoloiva sredstva;
d) granini princip koji se sastoji u tome to se trokovi vrbovanja uveavaju sve

dok uslovljavaju poveanje prihoda odnosno sve dok dodatni iznos za vrbovanje donosi isti dodatni iznos prihoda;
e)
objektivna i task metoda koja se sastoji u tome to se najpre utvrdi eljeni obrt za svaki pojedini artikl (objektivna strana) a onda se procene svi njegovi trokovi, osim trokova vrbovanja. Zatim se iznalaze trokovi vrbovanja koji su
predvieni za ostvarivanje utvrenog obrta - zadatka (task);
f)
mehaniko planiranje koje se sastoji u tome to se na osnovu unapred utvrene

formule iji su elementi odreeni faktori (obrt, oekivano smanjenje ili poveanje obrta, vrbovanje konkurencije, trokovi vrbovanja) odreuje iznos trokova
vrbovanja.27
Planiranje trokova privredne propagande (vrbovanje kupaca i potroaa) vri se

zajedno sa planiranjem realizacije. Ovom prilikom potrebno je utvrditi koje e se vrste i
grupe proizvoda reklamirati, na kojim tritima, za koju kategoriju potroaa, kojim
sredstvima informisanja u kojim rokovima i kojom uestalou, i kolika e sredstva biti
za to potrebna.
Prema dr ivojinu Periu u praksi se primenjuju sledee metode za planiranje trokova reklame i propagande:
1.
obezbeenje sredstava prema finansijskim mogunostima preduzea po kojoj

preduzee procenjujui svoje mogunosti dosta proizvoljno odluuje kolika e
sredstva utroiti u privrednu propagandu;
2.
obezbeenje sredstava u srazmeri sa realizacijom pri emu se na osnovu sopstvenog ili tueg iskustva iz prolosti utvruje procenat trokova privredne propagande od iznosa ostvarene realizacije pa se tako izraunati procenat primeni
na planirani iznos realizacije u planskom periodu;
3.
obezbeenje sredstava u srazmeri sa dohotkom tj. dobiti pri emu se utvruje

procenat izdvajanja iz dohotka, odnosno dobiti za privrednu propagandu pa se
ovaj procenat primeni na planirani dohodak odnosno dobit u planskom periodu;
4.
obezbeenje sredstava prema postavljenim ciljevima prodaje ija se sutina sastoji u tome da se odgovarajuim postupkom ekonomske analize utvrdi upravo
27
Konrad Mellerovich: Planung und Planhostenrechnung, Band Betriebriche Planung, RudolfHaufe

Verlag Freiburg Breisgan, 1961. str. 217270
138
onaj obim odnosno iznos sredstava za ekonomsku propagandu koji e omoguiti izvrenje zadataka iz ve utvrenog plana prodaje preduzea.
Da bi se sagledala ekonomska opravdanost trokova privredne propagande neophodno je ove trokove uporediti sa efektima koji su postignuti. Efekte i trokove ove vrste
treba tokom godine stalno pratiti kako bi se neprekidno ocenjivalo dejstvo preduzetih
mera vrbovanja kupaca za poveanje realizacije. Dakle, stalno se prati tempo dinamike
prodaje i tro kova. Ako se konstatuje da tempo prodaje stagnira treba prestati sa merama vrbovanja i saekati dejstvo. Ako tempo prodaje posle toga pone da opada, treba
nastaviti sa merama propagande i dalje pratiti kretanje prodaje. Ukoliko vee i intenzivnije mere propagande uveavaju obim prodaje, treba nastaviti, ak i intenzivirati te mere, sve dok je tempo realizacije u porastu. Naravno, intenzifikacija niera treba odmah da
prestane ukoliko tempo realizacije stagnira.
Na kraju treba da se istakne mogunost da se prodaja vri ugovaranjem unapred za
isporuku tokom jednog vremenskog perioda (ugovara se prodaja krajem godine za isporuku tokom ele naredne godine ili za krae vremenske periode). Ovakav nain prodaje
olakava organizaciju prodaje s jedne, a obezbeuje plasman unapred tako da se moe
proizvoditi bez bojazni za realizaciju s druge strane.
Pored organizacije prodaje analitiar treba da prui informaciju i o organizaciji poslovanja jedinica iji je zadatak realizacija. Ova organizacija predstavlja problem koji se
individualno reava kod razliitih preduzea u zavisnosti od raznih faktora od kojih ta
organizacija preteno zavisl. Meutim, prilikom ispitivanja organizacije poslovanja jedinica koje obavljaju realizacionu fazu treba imati u vidu da se to poslovanje sastoji uglavnom iz sledeih radnji:
a) ponude potroaima i njihove obrade;
b) primanja narudbina, ispitivanja boniteta potroaa i davanja naloga za isporuku;
c) evidentiranja narudbina i praenja njihovih izvrenja;
d) pakovanja, isporuke i transportovanja robe;
e) ispostavljanja faktura;
f) uskladitenja i evidencije gotovih proizvoda, odnosno robe;
g) istraivanja trita;
h) vrbovanja kupaca, tj. privredne propagande;
i) analize izvrenja zadataka, trokova angaovanih sredstava i angaovanog radnog kolektiva za izvrenje prodaje itd.
Kod onih preduzea kod kojih prodaju vre vie organizacionih jedinica, ona jedinica koja rukovodi prodajom treba da obavlja i ove delatnosti:
a)
koordiniranje prodaje pojedinih organizacionih jedinica i davanje uputstava,
b) analizu izvrenja zadataka, trokova angaovanih sredstava i radnog kolektiva

pojedinih organizacionih jedinica prodaje.
139
Da li e svaku od navedenih delatnosti vriti grupa radnika, ili jedan radnik zavisi
od njenog obima i teine a konkretno reenje ovog organizacionog problema ima individualni karakter. U svakom sluaju analitiar treba da da kritiki osvrt na konkretno reenje i na mogunosti racionalnijih reenja ovog organizacionog problema.
1.9. Ispitivanje uslova prodaje

Pod uslovima prodaje podrazumevaju se prodajne cene, transportne usluge, rizik
transportera, uslovi plaanja, rokovi isporuke, minimalne koliine narudbine, garancije
za kvalitet, organizacija servisnih slubi i sl.
Prodajna cena je jedan od najznaajnijih uslova od kojih je zavisna koliina prodaje
ali isto tako i finansijski rezultat. Smanjenje prodajne cene kod elastine potranje dovodi do poveanja obima realizacije a posredno i do poveanja pozitivnog finansijskog
rezultata.
Primer: Ako se pretpostavi da realizacija iznosi:

100 jedinica po prodajnoj ceni od 110 dinara
11.000 dinara.
100 jedinica po ceni kotanja od 100 dinara iznosi
10.000 dinara
Pozitivni finansijski rezultat iznosi
1.000 dinara.
Ukoliko se realizacija uvea na:

150 jedinica po prodajnoj ceni od 108 dinara
16.200 dinara
150 jedinica po ceni kotanja od 100 dinara
15.000 dinara
Pozitivni finansijski rezultat iznosi
1.200 dinara
Poveanje prodajne cene pri istom obimu realizacije isto tako doprinosi poveanju
pozitivnog finansijskog rezultata, ali to poveanje pri elastinoj potronji dovodi do
smanjenja obima realizacije pa posredno moe da prouzrokuje i smanjenje pozitivnog
finansijskog rezultata. Ako se uzme u obzir da svaka promena u veliini realizacije utie
na cenu kotanja zbog fiksnog karaktera pojedinih trokova, onda se i o tom uticaju na
veliinu finansijskog rezultata mora voditi rauna pri odreivanju prodajne cene.
Formiranje prodajne cene je u zavisnosti od karaktera trita. Ukoliko se radi o tritu na kome vlada potpuna konkurencija, uticaj preduzea na formiranje prodajne
cene je iskljuen. Meutim, kod sluaja nepotpune konkurencije kod monopola i oligopola prodajne cene uglavnom zavise od politike preduzea.
Prilikom odreivanja visine prodajne cene mora se voditi rauna o ceni kotanja,
potranji, i njenom elasticitetu, prodajnoj ceni konkurentskih preduzea i o ostalim uslovima prodaje.
140
Da bi se konstatovala zavisnost prodajne cene od cene kotanja treba utvrditi da li

oscilacije u ceni kotanja prouzrokuju i indentine oscilacije prodajne cene ili naprotiv
postoje odstupanja i kakvog karaktera su ona kao i koji su razlozi to ova kretanja nisu
ravnomerna.
Prilikom odreivanja prodajne cene mora se voditi rauna i o potranji i njenoj veliini. Pri porastu potranje a kod konstatovane mogunosti ponude, prodajna cena se moe formirati na viem nivou. Pri tome, meutim, treba imati na umu da postoji i elastina potranja pa ukoliko je mogue da se ponuda uvea treba iskoristiti poveanje prodaje smanjenjem prodajne cene.
Konkurentske cene isto tako utiu na formiranje prodajne cene. To je naroito sluaj kada se radi o proizvodima koji se ne razlikuju mnogo i kada je veliki broj ponuaa
pa je trite u prilinoj meri zasieno.
Visinu prodajnih cena pojedinih artikala, grupa ili svih artikala treba ispitati i putem
uporeivanja sa cenama domaih i inostranih konkurenata. Podaci o cenama drugih preduzea mogu se dobiti iz statistikih i drugih publikacija, zatim iz cenovnika, kataloga,
njihovih faktura kupcima za isporuenu robu, iz publikacija berzi, ukoliko se radi o
artiklima koji se na njima kotiraju i sl.
Visina prodajne cene zavisi i od ostalih uslova prodaje kao to su transportni uslovi,
uslovi plaanja i isporuke, koliina koja se nabavlja, garancije za kvalitet, besplatni servisi i slino.
Transportni uslovi utiu i na veliinu prodaje. Pod transportnim uslovima se podrazumevaju naini isporuke: sopstvenim ili tuim prevoznim sredstvima, suvim ili vodenim putem, prevoz vozom, kamionom ili nekim drugim prevoznim sredstvom i sl. Sve
ove razliite mogunosti transporta utiu na prodajnu cenu a preko nje i na samu prodaju.
Rizik transportera je jedan od prodajnih uslova koji takoe treba da bude utvren
prilikom zakljuivanja kupoprodajnog ugovora. Pod ovim rizikom se podrazumevaju
tete koje mogu da nastanu prilikom transporta prodate robe, od magacina prodavca do
magacina kupca. Subjekat na iji teret padaju eventualne tete moe biti prodava, kupac ili osiguravajue drutvo. Utvrivanje subjekata koji snosi i nadoknadu tete esto
se povezuje i sa subjektom koji je obavezan da plati i prevozne trokove, trokove osiguranja i druge trokove. Klauzule kojim se svi ti uslovi preciziraju su:
a) franko, klauzula koja oznaava daje prodava odreujui prodajnu cenu neke
obaveze pa prema tome i trokove preuzeo na sebe. Tako se moe ugovoriti
franko ambalaa - kada je prodava obavezan da prodatu robu ambalira o svom troku, franko carina - kada je prodava duan da plati carinu za prodatu
robu kupcu i slino. Meutim, termin franko najee se upotrebljava kada je
prodava obavezan da prodatu robu isporui ili stavi na raspolaganje o svom
troku na ugovoreno mesto opredeljenja. Tako franko vagon uz naznaenje
utovarne stanice znai da prodava snosi trokove prevoza do utovarne stanice
i trokove smetaja u vagon; franko vagon uz naznaku mesta opredeljenja
znai da prodava snosi prevozne trokove do utovarne stanice, utovarne tro141
kove u vagon, prevozne tro kove do mesta opredeljenja; franko dravna granica znai da prodava snosi sve trokove do odreene dravne granice itd.
b) C&F, klauzula u upotrebi u prekomorskoj trgovini i uz oznaku prodajne cene
i naznaenje luke opredeljenja oznaava preuzimanje obaveze prodavca da podnese dokaze o isporuci prodate robe i o plaenim transportnim trokovima do
luke opredeljenja.
c) CIF, klauzula koja ukljuuje sve obaveze prodavca i kupca iz klauzule
C&F, s tim to prodava preuzima na sebe da osigura robu i pribavi polisu
pomorskog osiguranja.
d) "F.O.B." (Free on board), klauzula koja oznaava obavezu prodavca da isporui ugovorenu robu franko paluba onog broda koji je oznaio kupac.
Uslovi plaanja su isto tako faktor od koga zavisi veliina prodaje. Moe biti ugovoreno da se plaanje izvri u gotovom ili na kredit a moe i alternativno po izboru kupca u gotovu ili na kredit. Ukoliko je uobiajeno da se roba prodaje na kratkoroni kredit
predvia se odobravanje kase skonta kada kupac plati robu u gotovom ili u jednom
kratkom roku po prijemu robe (tri do osam dana).
U sluaju da se roba prodaje na kredit treba konstatovati da lije kupac duan da obavezu isplati odjednom ili u ratama kao i uslove pod kojima mu je odobren kredit (da li
se obraunava kamata, u kom procentu, ili su trokovi kreditiranja uraunati u prodajnu
cenu).
Ispitivanje uslova plaanja je od posebnog znaaja kod onih vrsta preduzea kod
kojih je uobiajeno kreditiranje kupaca kao stoje sluaj kod preduzea koja se bave prodajom investicione opreme, brodova, prevoznih sredstava i slino. Kod nabavke ovih artikala kreditiranje je esto jedan od najpresudnijih faktora za donoenje odluke o nabavci.
Sposobnost prodavca da predmet kupoprodaje isporui kupcu u roku koji on eli,
odnosno da uslove isporuke uskladi sa potrebama kupaca je isto tako jedan od vrlo vanih uslova. Svakako da ovo usklaivanje zavisi od velikog broja faktora kao to su kapacitet proizvodnje, finansijska snaga, skladini prostor, organizacija rada, poznavanje
vremenskog priliva porudbina, organizacija prodaje i sl.
Minimalne koliine ispod kojih prodava ne isporuuje robu je dalji uslov koji utie
na samu prodaju. Prilikom odreivanja ove minimalne koliine vodi se rauna o veim
trokovima koje njena isporuka prouzrokuje a i o mogunosti poveanja prodaje ukoliko
se odobri nabavka i onim kupcima koji su zainteresovani za male koliine. Jedno od reenja ovog problema sastoji se u tome to se prodajne cene diferenciraju prema koliini
isporuke.
Garancija za kvalitet i organizacija servisne slube su na kraju takoe faktori koji
doprinose prodaji a naroito kod artikala dugotrajne upotrebe i vee pojedinane vrednosti. Zadatak je analitiara da utvrdi garancije koje preduzee prua svojim potroaima, da te garancije uporedi sa onim koje daju konkurentska preduzea, da ispita mogunost pruanja veih i duih garancija a sve u cilju da potroai budu ubeeni u kvalitet
142
artikala koji im se nude i u naknadu teta u sluaju da kvalitet ne bude na odgovarajuoj

visini. Naknade za neodgovarajui kvalitet se daju kupcima na osnovu zakonski ugovorene obaveze, ali one mogu da se vre i na osnovu same injenice da je kupac oteen
zbog prodaje jednog neodgovarajueg kvaliteta. Ovakvo obeteenje kupaca, iako se
uvek bazira na pravnoj obavezi u interesu je samog prodavca.
Organizacija servisne slube isto tako treba da bude predmet analiti kog ispitivanja. Utvrivanje broja takvih slubi, obima njihove delatnosti, potrebe proirivanja ili
modernizacije njihove delatnosti su samo neka polja analitikog ispitivanja organizacije
servisne slube.
1.10. Uzroci odstupanja realizacije

Sva ispitivanja koja je analitiar obavio u vezi s izvrenjem zadataka iz realizacione
faze imaju krajnji cilj sagledavanje uzroka koji su uslovili ostvarenu realizaciju. Uzroci
odstupanja realizacije su mnogobrojni; javljaju se kumulativno, deluju razliitim intenzitetom pa ih treba otkriti i sagledati njihovo dejstvo. Inae, oni se mogu grupisati u interne i eksterne.
Interni uzroci su uglavnom:
veliina i asortiman proizvodnje, odnosno nabavki robe;

njihova ravnomernost i kvalitet;
prodajna cena i drugi uslovi prodaje (transportni uslovi, rizik transporta, uslovi
plaanja, rokovi isporuke, minimalne koliine narudbine, garancija kvaliteta,
organizacija servisnih slubi i sl.);
ambalaa;
organizacija prodajne slube;
organizacija konjukturne i informativne slube;
ispitivanje trita i praenje realizacije, cena, kvaliteta, asortimana i uslova
prodaje drugih preduzea;
reklama i propaganda;
uee na sajmovima, vaarima, izlobama i sl.
Kao vaniji eksterni faktori mogu se navesti:
dinamika ponude i potranje na tritu;

izmene u carinskom reimu i carinskim stopama;
izmene u poreskom reimu i poreskim stopama;
izmene u deviznom reimu;
pojava na tritu mnogih supstitucionih proizvoda;
elementarne nepogode (zemljotres, poplava i sl.).
Na osnovu uzroka koje e utvrditi, analitiar mora biti u stanju da predloi mere koje e doprineti da se realizacija u buduem periodu povea.
143
2. ANALIZA TROKOVA I EKONOMINOSTI

Kada se govori o trokovima realizacione faze misli se na one trokove koji se prave u ovoj fazi za izvrenje njenog zadatka. Ovi trokovi se razlikuju od trokova prodaje
ili trokova distribucije koji podrazumevaju sve trokove jednog proizvodnog preduzea
od momenta preuzimanja robe u magacin do njegove prodaje, kao i trokove koji dalje
nastaju do preuzimanja proizvoda od potroaa. Vano je istai da su trokovi distribucije dosta veliki u odnosu na proizvodne trokove i da sve vie rastu sa razvojem privrede i sve veim vremenskim i prostornim razdvajanjem proizvodnje od potronje.28
Trokovi realizacione faze su samo deo trokova distribucije. Sa stanovita preduzea u kome se prave oni su deo cene kotanja prodatih proizvoda odnosno robe koji kao i
svi drugi trokovi treba da budu nadoknaeni prodajnom vrednou. Stoga oni utiu na
finansijski rezultat preduzea, pa prema tome i na uspenost poslovanja.
Da bi se analiza trokova mogla izvriti potrebno je da se prethodno grupiu. Uobiajeno je grupisanje trokova na opte (reijske) trokove i posebne (pojedinane) trokove. Opti trokovi se odnose na elu realizacionu fazu ili njenih posebnih jedinica (prodavnice, skladita, zastupnitva i sl.) i odnose se na sve artikle ili grupe artikala. Posebni trokovi su pak oni koji se odnose na realizaciju jednog kompletnog artikla ili na odreenu prodaju i gde jo spadaju odreena specijalna pakovanja, trokovi prevoza, utovara, istovara, pretovara, osiguranja pa se tano zna na koje nosioce se odnose i iju
prodajnu vrednost treba da terete. Ukoliko ovi trokovi padaju na teret kupca, onda se
oni posebno fakturiu kupcu koji je duan da ih zajedno sa fakturnom vrednou proizvoda plati.
U vezi sa grupisanjem trokova prodaje interesantna je podela koju daje National
Association of Gost Accounting u SAD-u:
1. direktni trokovi prodaje (direct selling expenses), ovde spadaju trokovi prodavca, zastupnika, putnika kao i svi trokovi prodajnih punktova (plate, materijal,
zakupnina, potarina itd.),
2. vrbovanje i unapreenje prodaje (advertising and sales promotional expenses),
ovde spadaju svi trokovi za nosioce vrbovanja, sredstva vrbovanja, odeljenja vrbovanja, mustre, besplatni primerci itd.
3. transport (transportation expenses). Ovde spadaju svi trokovi za prevoz isporuka, takse za ekspresne poiljke, prevoz dobara do udaljenih mesta sopstvenim prevoznim sredstvima, gradske isporuke sopstvenim prevoznim sredstvima, transportni trokovi povraaja itd.
4. lagerovanje (warehousing and handling expenses). Ovde spadaju trokovi lagerovanja gotovih proizvoda koji su namenjeni prodaji.
5. trokovi kreditiranja i naplate (credit and collection expenses). Ovde spadaju svi
trokovi za odeljenje kreditiranja, trokovi naplate, nenaplativa potraivanja itd.
28
Prof dr Karl Christian Behrens u lanku Distributions probleme objavljenom u knjizi Aktuelle
Betricbswirdschaft, 1952. str. 226
144
6. finansijski trokovi (financial expenses). Ovde spadaju kamate na potraivanja i

zalihe robe, trokovi fiksnog i obrtnog kapitala (ukoliko se odnose na prodaju),
kasa skonto itd.
7. opti trokovi distribucije (general distribution expenses). Ovde spadaju pre svega trokovi raunovodstva, prodaje, planiranja, statistike, istraivanja trita i dodajni trokovi koji nisu prouzrokovani neposredno procesom prodaje.29
Grupisanje trokova treba tako izvriti da omogui sagledavanje odgovornosti za
njihovu veliinu odnosno prekoraenje. Samo ako se utvrdi ko, koliko i zata troi moi
e da se doprinese smanjenju trokova. Prema tome, grupisanje trokova treba da bude
tako izvreno da moe posluiti ciljevima kontrole i analize. U tu svrhu preporuljivo je
i grupisanje trokova prema organizacionim jedinicama u kojima trokovi nastaju ili pak
prema prodajnim funkcijama.
Pretpostavka funkcionalnog obrauna prodajnih trokova je jedna jasna podela
organizacije prodaje na:
1. uprava prodaje;
2. istraivanje trita;
3. unapreenje prodaje;
4. vrbovanje;
5. primanje narudbina i obrada sa prodajnim biroom i zastupnitvom;
6. sluba kupaca;
7. sluba skladita;
8. isporuka.
Ovako izgraena funkcionalna podela trokova prodaje predstavlja i orue za sastavljanje plana prometa gde su idealnom sluaju usaglaene funkcije sa delokrugom odgovornosti.30
Takoe u cilju analiziranja preporuljivo je grupisanje trokova prodaje na fiksne i
varijabilne. Kao fiksni trokovi prodaje po pravilu javljaju se plate, amortizacija, zakupnina, paualni trokovi agenata i dr. Varijabilni karakter imaju provizije putnicima, agentima, zastupnicima, putni trokovi, potanski i prevozni trokovi kao i svi oni koji su u
zavisnosti od prometa, narudbina i sl.
Odnos izmeu fiksnih i varijabilnih trokova pokazuje elastinost realizacione faze.
Ukoliko je taj odnos u korist varijabilnih trokova utoliko je realizaciona faza sposobnija da se prilagoava situaciji na tritu. Ako preduzee plaa trgovakog putnika u fiksnom iznosu imae iste trokove i bez obzira da li je dobilo mali ili veliki obim zakljunica. Meutim, ako ga plaa na osnovu obavljenog prometa, ono e unapred raunati sa
odred enim trokovima i ne izlae se eventualnom riziku kao u prvom sluaju da napravljeni trokovi ne mogu da budu pokriveni vrednou prodaje.
29
Konrad Melleroivicz - citirano delo, str. 149151.
30
Willi Staubach Darmstadt: Absatzplanung, str. 163
145
Analiza trokova realizacione faze, kao i druge analize, u zavisnosti je od izvora kojima se raspolae. Prema tome od toga da li e analitiar imati na raspolaganju trokove
faze izdvojene od ukupnih trokova upravnoprodajne reije, kao i da li e oni biti grupisani prema putevima prodaje, grupama kupaca, uslovima prodaje i sl., zavisie rezultati
koje e ova analiza postii. U svakom sluaju ukoliko se ispitivanje vri sa vie aspekata, utoliko e njihovo sagledavanje biti celovitije, uzroci njihovog nastajanja pravilnije
utvreni pa prema tome i njihova opravdanost tanije odreena.
U svakom sluaju treba utvrditi veliinu trokova realizacione faze i uporediti je sa
bazinom veliinom - planiranom, prologodinjom, eventualno sa veliinom drugog
preduzea. Treba odmah istai, da su trokovi takav objekt ispitivanja ije poveanje ne
znai uvek negativnu a smanjenje pozitivnu pojavu. Trokovi i ove faze su, iako ne u
proporcionalnom odnosu sa uinkom, ipak u zavisnosti od njega pa njihovu dinamiku
treba ceniti i preko veliine uinka zbog koga se oni prave. Sagledavanje opravdanosti
trokova realizacione faze, kao i iznalaenje uzroka utvrenih odstupanja izmeu stvarne i njihove bazine veliine utvrdie se njihovim ralanjavanjem.
Jedno od osnovnih ralanjavanja je ralanjavanje po vrstama tro kova. Ono e
pokazati staje i koliko realizaciona faza utroila (materijala, osnovnih sredstava, usluga,
zarada, zakonskih i ugovornih obaveza). Ovo ralanjavanje e otkriti globalna odstupanja pa e ona izazvati potrebu da se trokovi po vrstama dalje ralane na njihove elemente, to e otkriti ta je vie a ta manje stvarno utroeno. Radi tanijeg utvrivanja
uzroka odstupanja ukazae se potreba da se trokovi vremenski ralane kako bi se
sagledalo dejstvo vremena.
Analiza trokova realizacione faze bie potpunija i celovitija ukoliko je obavljanje
njene delatnosti funkcionalno razgranieno a po istom kriterijumu i trokovi. Ispitivanje
ovako grupisanih trokova e pokazati koliko je utroeno za koju funkciju prodajne delatnosti (koliko za upravu prodaje, za istraivanje trita, unapreenje prodaje itd.). Logino je da se u okviru ovog sagledavanja treba posluiti daljim ralanjavanjem po vrstama trokova pa utvrditi staje i u kojim vremenskim razmacima koliko utroeno pri vrenju pojedinih prodajnih funkcija.
Trokovi grupisani po funkcijama mogu se ralanjavati i sa drugih aspekata - po
teritorijama za koje se prave, po vrstama artikala za koje su uinjeni i sl. Jedan od najznaajnijih pokazatelja u vezi s trokovima realizacione faze je ekonominost. Ona se
izraunava putem stavljanja u odnos dva elementa: uinka (prodati gotovi proizvodi, roba, odnosno izvrene usluge) i trokova. Trokovi se iskazuju vrednosno jer je jedino tako i mogue, a uinci u onim pokazateljima koji daju najprecizniju predstavu o njihovoj
veliini. Prema tome, za iznalaenje ekonominosti realizacione faze treba upotrebiti
prvenstveno sledei odnos:
TRFx100
RGP (IU)
gde su TRF trokovi realizacione faze, a RGP (IU) realizovani gotovi proizvodi, odnosno izvrene usluge u naturalnim odnosno svodnim pokazateljima.
146
Ukoliko se imenilac ne moe iskazati u navedenim pokazateljima, tada se

primenjuje sledei odnos:
TRFx100
VRP (IU)pc
gde su TRF trokovi realizacione faze, a VRP (IU)pc vrednost realizovanih proizvoda,
odnosno izvrenih usluga po stalnoj (planskoj) ceni.
Ukoliko se uinak ne vodi po stalnoj, odnosno planskoj ceni, a analitiar nema mogunosti da iznalazi sam vrednost po toj ceni, posluie sledei odnos:
TRFx100
VRP (IU)sc
gde su TRF trokovi realizacione faze, a VRP (IU) sc vrednost realizovanih proizvoda,
odnosno izvrenih usluga po stvarnoj ceni kotanja ili po prodajnoj ceni
Pored ekonominosti za elu realizacionu fazu poeljno je iskazati i ekonominost
po organizacionim jedinicama. Dobijene pokazatelje ekonominosti treba uporeivati sa
bazinim, utvrditi odstupanja i razloge tih odstupanja i predloiti mere za njeno poveanje. Meutim, kako se iz navedenih obrazaca vidi, postoji veliki uticaj spoljnih faktora
na ostvarenu ekonominost pa je potrebno radi sagledavanja doprinosa radnika realizacione faze koristiti i sledei odnos:
STRFx100
PTRF
gde su STRF stvarni trokovi realizacione faze, a PTRF planirani trokovi realizacione
faze; iz koga se vidi da lije utroeno vie ili manje od onoga to je trebalo ne uzimajui
u obzir veliinu ostvarenog uinka.
Analizom trokova na ovaj nain utvrdie se koliko je u realizacionoj fazi injeno
trokova, kojih i u kom vremenskom periodu su uinjeni, za obavljanje kojih delatnosti i
kakvu je ekonominost organizacija postigla ukupno i po organizacionim jedinicama
ako ih ima u svom sastavu. Nakon ovoga slede konstatacije uzroka utvrenih odstupanja
i predlog mera i akcija da se negativnosti otklone a pozitivnosti pojaaju.
3. ANALIZA ANGAOVANOG RADNOG KOLEKTIVA I

NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI
Izvrenje zadatka i trokovi realizacione faze neposredno zavise od radnog kolektiva kome je poveren taj zadatak. U cilju pravilne ocene zalaganja kao i sagledavanja mogunosti ostvarenja boljih rezultata potrebno je izvriti analizu radnog kolektiva i utvrditi njegovu produktivnost. Ova analiza obuhvata sledea ispitivanja:
147
1. veliinu radnog kolektiva,

2. veliinu uloenog rada,
3. strukturu radnog kolektiva,
4. fluktuaciju radnika,
5. fonda radnih asova,
6. produktivnosti rada,
7. proseno ukalkulisane i ostvarene zarade radnika ove faze.
Sva ova ispitivanja vre se detaljno kod onih preduzea iji je broj radnika angaovan za obavljanje realizacione faze relativno veliki kao stoje to sluaj kod preduzea sa
razgranatom prodajnom mreom i sloenom organizacijom.31
Kod preduzea kod kojih je broj radnika mali analiza se svodi na to da se ukae na
broj zaposlenih (broj radnika poetkom i krajem ispitivanog perioda kao i prosean broj), zatim na njihovu strukturu (kod radnika realizacione faze najvanija je struktura po
kolskim kvalifikacijama i poznavanju stranih - svetskih jezika), kao i fluktuaciju radnika. Uvek je preporuljivo da se daju podaci o slubenim putovanjima radnika ove faze u
inostranstvo (broj lica, broj dana provedenih na putu, zemlje koje su bile poseene i po
mogunosti vaniji postignuti rezultati).
Produktivnost rada se iskazuje pomou odnosa izmeu postignutog uinka i uloenog rada za taj uinak. Kao uinak se uzima veliina realizacije a kao uloeni rad prosean broj radnika odnosno ukupni broj asova provedenih na poslu.
Pri oceni ostvarene produktivnosti treba imati u vidu da realizacija ne zavisi samo
od zalaganja radnika, ve esto, vie od uslova na tritu pa pokazatelj ostvarene produktivnosti ne mora da znai daje ona postignuta zalaganjem radnika realizacione faze.
Zbog ovoga zadatak analitiara je teak i odgovoran jer mora da oceni da li su utvreni
pokazatelji posledica eksternih i drugih faktora koji su van domena uticaja radnog kolektiva ili su pak oni rezultat njegovog zalaganja.
4. ANALIZA ANGAOVANIH SREDSTAVA

I NJIHOVO KORIENJE
Pri obavljanju realizacione faze, kao i pri obavljanju drugih faza i funkcija, za izvrenje zadatka angauju se osnovna i obrtna sredstva pa je potrebno izvriti i analizu ovih
sredstava pomou kojih kolektiv izvrava svoj zadatak.
Analiza treba da obuhvati osnovna i obrtna sredstva koja su angaovana u realizacionoj fazi.
31
Sama ispitivanja vre se analogno nainu koji je prikazan u poglavlju Analiza angaovanog radnog
kolektiva i njegove produktivnosti u okviru analize obavljanja zadataka proizvodne faze (vidi str.
164).
148
4.1. Analiza angaovanih osnovih sredstava

(stalne imovine)
Ova analiza treba da obuhvati:
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)
h)
veliinu,
strukturu,
lokaciju,
funkcionalnost,
kvalitet,
dinamiku,
opremljenost, i
korienje osnovnih sredstava.
Veliina osnovnih sredstava iskazuje se vrednosno i u tu svrhu upotrebljava se nabavna vrednost jer ona daje realniju sliku od primene njene sadanje vrednosti. U cilju
realnijeg sagledavanja veliine osnovnih sredstava, vanija osnovna sredstva (robne
kue, prodavnice, magacini, transportna sredstva i si.) treba iskazati i u naturalnim pokazateljima (kod zgrada preko kvadrature, kod prevoznih sredstava preko njihove nosivosti i sl.).
Poto preduzea raspolau vrlo raznorodnim osnovnim sredstvima, treba prikazati
njihovu strukturu. Ona sredstva koja imaju malu vrednost treba grupno prikazati.
Lokacija i funkcionalnost su indikatori podobnosti sredstava. Lokacija je od posebnog znaaja za zgrade robnih kua, prodavnica, predstavnitava, ali isto tako i prostorija
u kojima je smetena prodajna sluba. Zato je potrebno dati ove podatke kako bi se sagledala povoljnost lokacije i eventualno sagledala potreba za preduzimanjem nekih mera
u smislu poboljanja lokacije. Lokacija magacinskih prostorija posebno je vana pa u
analizi treba dati podatke o mestu gde se nalaze, da li su u krugu preduzea ili su van
njega, njihovu udaljenost, spojenost industrijskog koloseka sa eleznikom prugom, povezanost sa pogonima i sl.
Funkcionalnost osnovnih sredstava znatno utie na efekte koji se postiu njihovom
upotrebom. Pravilan razmetaj prostorija u okviru zgrada koje se upotrebljavaju za robne kue, prodavnice, kancelarije i druge svrhe, pristupani ulazi i izlazi, pogodni izlozi,
pravilno kretanje potroaa kroz prostorije, preglednost tandova i slino, faktori su koji
itekako utiu na veliinu efekata pa im se mora posvetiti odgovarajua duna panja.
Kvalitet osnovnih sredstava predstavlja njihovu pogodnost za upotrebu, bezbednost
za radnike i spoljna lica a ogleda se u vrsti materijala od koga su izgraeni ili izraeni
kao i od dugotrajnosti upotrebe. U vezi sa kvalitetom treba pokazati i istroenost osnovnih sredstava.
Dinamika osnovnih sredstava se prikazuje preko njihovog porasta, odnosno smanjenja tokom analiziranog perioda.
149
Opremljenost treba da bude tako prikazana da moe da se sagleda kako su opremljeni:
administracija: potrebnom opremom za vrenje svoje delatnosti (nametaj, pisae maine, maine za raunanje, mainama za fotokopiranje, telefoni, teleksi,
telefaksi, raunari i sl.)
magacini: nunim ureajima (interna prevozna sredstva, ventilatori, ureaji za

hlaenje, protivpoarni ureaji i sl.)
robne kue i prodavnice: funkcionalnim i reprezentativnim nametajem i opremom i da li ima prostorije u okviru robnih kua za deju zabavu, razonodu, restoran i sl.)
cela sluba odgovarajuim transportnim sredstvima za prevoz robe do mesta

stana kupca itd.
Utvrivanje korienja osnovnih sredstava posebno dolazi u obzir kod transportnih

sredstava ija je nadlenost u okviru prodajne a ne neke druge ili specijalne transportne
slube. Korienje se najbolje iskazuje preko prevezenih tona - preenih kilometara.32
Na kraju u okviru ove analize treba naglasiti koja osnovna sredstva treba nabaviti,
izgraditi ili izraditi, koja finansijska sredstva su za to potrebna kao i rezultate koji se
oekuju realizacijom predloene investicije.
4.2. Analiza angaovanih obrtnih sredstava

(tekue imovine)
Obrtna sredstva angaovana u radu realizacione faze su zalihe gotovih proizvoda
kod proizvodnih i zalihe robe kod trgovinskih preduzea. Postoje uee ovih zaliha kod
veeg broja preduzea veliko u ukupnim obrtnim sredstvima, to je analiza od velikog
znaaja.
Ova analiza treba da obuhvati sledea ispitivanja:
a) veliine,
b) strukture,
c) kvaliteta,
d) dinamike,
e) korienja gotovih proizvoda, odnosno robe, i
f) teta koje nastaju na zalihama tih sredstava.
Veliinu zaliha gotovih proizvoda, odnosno robe treba dati na poetku i na kraju
analiziranog perioda a isto tako i njihovu prosenu veliinu. Veliina zaliha iskazuje se
32
Tehnika utvrivanja pokazatelja kojom se treba sluiti kod izrade ove analize dataje u poglavlju koje
obrauje analizu angaovanih poslovnih sredstava u proizvodnoj fazi (vidi: glava IX/B, toka 4, str.
174)
150
prvenstveno u naturalnim pokazateljima, a ako to nije mogue onda u svodnim, odnosno

u vrednosnim i to prvenstveno po stalnoj ceni. Ove veliine se uporeuju sa onim iz
prethodnih perioda kao i sa planiranim. Na ovaj nain se sagledava da li je realizaciona
faza angaovala veu ili manju masu sredstava.
Pored veliine zaliha za elo preduzee tu veliinu treba dati i za pojedine organizacione jedinice odnosno prikazati zalihe pojedinih prodavnica, stovarita, zastupnitva,
konsignacionih skladita itd.
Prikazivanje veliine zaliha vremenski, tj. po mesecima a ne samo na poetku i kraju analiziranog perioda, kao i prikazivanje prosenih zaliha, doprinee da se bolje sagleda ravnomernost angaovanih sredstava u ovom obliku pa se za eventualna odstupanja
lake trae uzroci u tim kraim periodima to e olakati samo ispitivanje i doprineti da
se bre doe do cilja.
Pri oceni opravdanosti utvrene veliine zaliha treba imati u vidu da ona zavisi od
dva suprotna kretanja - proizvodnje kod proizvodnih i nabavke kod trgovinskih preduzea s jedne i kod prodaje s druge strane. I jedno i drugo kretanje istovremeno utiu na
tu veliinu pa je njena ocena u zavisnosti od obima tih pojedinanih kretanja. Ova kretanja mogu da utiu tako da zalihe stagniraju ili da se poveavaju ili da se smanjuju. Od
intenziteta tih kretanja kao i od toga koja je od njih vea zavisi da li se veliina zaliha
moe oceniti kao pozitivna odnosno kao negativna.
Vie mogunosti se javlja prilikom poveanja i smanjenja zaliha. Poveanje zaliha
moe biti posledica stagnacije priliva i smanjenja realizacije (negativno), poveanje priliva a stagnacija realizacije (negativno), poveanje priliva sa istovremenim ali slabijim
poveanjem realizacije (normalno), poveanje priliva a smanjenje realizacije (negativno) i smanjenjem priliva uz istovremeno intenzivnije smanjenje realizacije (negativno).
Smanjenje zaliha moe se javiti u sluaju stagnacije priliva uz poveanje prodaje,
smanjenje priliva uz stagnaciju prodaje, istovremeno smanjenje priliva i prodaje, smanjenje priliva uz istovremeno poveanje prodaje, istovremeno poveanje priliva i realizacije itd. Nesporan je zakljuak daje pozitivno samo ono smanjenje zaliha koje se javlja kada su prethodne zalihe bile neopravdano visoke pa se one sada svode na normalnu
veliinu.
Treba istai da dranje visokih zaliha prouzrokuje angaovanje vee mase obrtnih
sredstava ovog oblika to smanjuje mogunost izvrenja zadatka drugih faza i funkcija,
izaziva vee trokove (kamate, zakupnine, trokovi uvanja i odravanja zaliha, osiguranje i dr.) kao i vee tete koje nastaju na zalihama. Opravdanost veliine zaliha sagledava se preko pokazatelja zalihe u danima koje utvruju broj dana za koji je obezbeena
realizacija gotovih proizvoda odnosno robe. Ovaj pokazatelj izraunava se na osnovu
dva podatka:
a) zalihe u momentu kada treba utvrditi obezeenje realizacije i
b) predviene realizacije za obraunski period za koji se eli sagledati obezbeenje.
151
Na primer:
zalihe na dan 1. 1. iznose
1.200.000
planirana realizacija za 6 meseci
10.800.000
prosena dnevna realizacija (10. 800.000:180 dana)
60.000
zaliha u danima obrta iznosi (1. 200.000: 60.000)
20 dana
Struktura treba da pokae zalihe pojedinih vrsta gotovih proizvoda sa kojima je preduzee raspolagalo na poetku i na kraju analiziranog perioda kao i njihovu veliinu tokom tog perioda. Zalihe se mogu uvek iskazivati, sem u vrednosnim i u naturalnim pokazateljima, to doprinosi da se dobija realna slika jer se vrednosni pokazatelji dopunjuju naturalnim. Sem ovoga, struktura zaliha omoguuje da se sagleda da li je preduzee
raspolagalo normalnim zalihama, kakav je odnos izmeu pojedinih vrsta zaliha, da li
ima zaliha robe koja stoji dugo u magacinu pa joj je zbog toga umanjena stvarna vrednost, koji su uzroci doveli do toga i kakve su mogunosti realizacije.
Kod preduzea koja raspolau velikim asortimanom zaliha gotovih proizvoda strukturu zaliha treba prikazati preko grupe proizvoda - artikala. U tom cilju primenjuje se
metoda ABC po kojoj se proizvodi ne grupiu po vrstama nego po njihovoj vanosti
odnosno ueu u ukupnim zalihama, ukupnoj realizaciji, prema stopi (mari) finansijskog rezultata koji se ostvaruje prilikom njihove realizacije itd. Svi artikli sa zaliha svrstavaju se po svakoj od datih mogunosti u tri grupe i to:
grupa A, u koju se svrstavaju artikli ije je uee najvee, odnosno najznaajnije,
grupa B, koja obuhvata artikle ije je uee prosene veliine odnosno manje
znaajno, i
grupa C, u koju ulaze artikli iji je znaaj najmanji.
Za ovakvo razvrstavanje artikala nema pravila i njih odreuje svako preduzee na

osnovu svoje konkretne prakse. Ovakvo grupisanje omoguuje da se planira i izmeni asortiman proizvodnje u cilju vee realizacije odnosno veeg finansijskog rezultata.
Od kvaliteta gotovih proizvoda zavisi budua realizacija. On se utvruje hemijskim
ili fizikim ispitivanjem svojstava artikala ali i isprobavanjem od strane specijalizovanih
lica - degustatora ili na druge naine. Cilj ispitivanja je da se utvrdi da li zalihe kojima
preduzee raspolae odgovaraju kvalitetu koji je propisima utvren, standardnom kvalitetu koje preduzee postie, kvalitetu koji konkurencija prua ili pak kvalitetu koji kupci
zahtevaju.
Pod korienjem gotovih proizvoda odnosno robe podrazumeva se njihova transformacija, pa ukoliko je ona vea, utoliko je i korienje pravilnije. U tu svrhu slue pokazatelji iz sistema obrta i to: stepen korienja, koeficijent obrta i vreme trajanja obrta.
Stepen korienja daje procenat upotrebljenih sredstava od mase koja je stajala na
raspolaganju u tu svrhu. On pokazuje koliko je novanih jedinica tih sredstava realizovano od 100 dinara kojima se raspolagalo. On se dobija iz sledeeg odnosa:
152
VIGP
VPGP + PZGP
gde je VIGP vrednost izdatih gotovih proizvoda, odnosno robe, VPGP vrednost primljenih gotovih proizvoda (robe), a PZGP poetne zalihe gotovih proizvoda (robe)
Koeficijent obrta, koji pokazuje brzinu transformacije najee se upotrebljava za
prikazivanje korienja sredstava. On se dobibija iz sledeeg odnosa:
VIGP
VPZGP
gde je VIGP vrednost izdatih gotovih proizvoda (robe), a VPZGP vrednost prosenih
zaliha gotovih proizvoda (robe)
Vreme trajanja obrta pokazuje koliko dana traje jedna transformacija. Ako treba da
se utvrdi vreme trajanja obrta gotovih proizvoda (robe) tada treba period za koji se ono
iznalazi izraen u danima, podeliti koeficijentom obrta.
Poto se pokazatelji iz sistema obrta iznalaze obino za period od godinu dana, onda se vreme iznalazi kada se broj dana u godini podeli koeficijentom obrta, tj. 360:K(o).
Dobijeno vreme trajanja pokazuje koliko dana u proeku gotovi proizvodi odnosno roba
lee u magacinu i ekaju realizaciju. Uporeivanje ovih podataka sa prethodnim i eventualno sa planiranim pokazuje ekonominost korienja ovih sredstava.
Dok se gotovi proizvodi odnosno roba nalaze u magacinu i ekaju realizaciju na njima vrlo esto nastaju tete zbog samog njihovog svojstva ili zbog nepravilnog ili nestrunog rukovanja. Radi se o tetama kao to su kalo, rastur, lom i sl. Sve se tete mogu
grupisati u redovne i neredovne. Redovne su one koje se stalno javljaju i gde postoji odreena zakonitost kao to su kaliranje, rastur, kvar, lom i sl. One mogu biti normalne
ako su u granicama normale i iznad normale ako prekorauju te granice. Neredovne tete su pak posledica dejstva vie sile ili nepanje osoblja koje rukuje sredstvima.
Analitiar treba da utvrdi analizu svih teta i putem uporeivanja da konstatuje da li
su vee ili manje od normalnih od onih iz ranijeg perioda i da oceni opravdanost njihovog nastajanja.
Normalne - redovne tete se planiraju kao troak preduzea a neredovne se ne planiraju pa ukoliko doe do njih, one se kao vanredni rashodi pokrivaju neposredno iz finansijskog rezultata.
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU REALIZACIONE FAZE

U zakljuku o obavljanju realizacione faze treba dati najvanije konstatacije o poslovanju, navesti uzroke koji su delovali na veliinu pojava, rezultata i faktora za proizvodnju a zatim dati ocenu poslovanja, istai probleme koji treba da se rese i predloiti
mere koje treba preduzeti kako bi se poslovanje poboljalo.
153
Pitanja:
1. ta je realizacija i u emu je njen znaaj?

2. Koja su sva ispitivanja neophodna da bi se analizirala realizacija?
3. Kako se ispituje izvrenje veliine realizacije?
4. Kako se ispituje struktura realizacije?
5. Kako se ispituje vreme realizacije?
6. Kako se ispituje kvalitet realizovanih artikala?
7. Kako se ispituju teritorije realizacije i trite?
8. Kako se ispituju subjekti realizacije?
9. Kako se ispituju kupci?
10. Kako se ispituje organizacija prodaje?
11. Kako se ispituju uslovi prodaje?
12. Koji su mogui uzroci odstupanja realizacije?
13. Kako se analiziraju trokovi i ekonominost u realizacionoj fazi?
14. Kako se izraunava produktivnost u realizacionoj fazi?
15. Koja su sredstva koja se angauju u realizacionoj fazi i kako se analizira njihovo
korienje?
16. ta treba da sadri zakljuak o radu realizacione faze?
Pitanja za vebu:
1. Koja je formula za ispitivanje veliine realizacije?

2. Sa kojih stanovita moe da se ispituje struktura realizacije?
3. Navedi ta se podrazumeva pod uslovima prodaje?
4. Navidi koja se sredstva koriste u realizacionoj fazi (stalna i tekua)?
5. Kako se grupiu trokovi u ovoj fazi radi lakeg analiziranja?
6. Napii formulu za izraunavanje ekonominosti u ovoj fazi.
7. ta se sagledava kod analiziranja stalne imovine?
8. ta se sagledava kod analiziranja tekue imovine?
9. ta treba da sadri zakljuak o radu realizacione faze.
154
Glava IX/B
Burgija se ocenjuje prema kvalitetu vrha.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Shvatiti ta je proizvodnja i zato je ona znaajna
Upoznati se koje su jedinice proizvodne faze
Upoznati se sa vidovima proizvodnje
Razumeti analizu izvrenja zadatka proizvodnje
Shvatiti analizu trokova i ekonominosti proizvodne faze
Shvatiti analizu angaovanog radnog kolektiva i njihove

produktivnosti u proizvodnoj fazi
Shvatiti analizu angaovanih sredstava i njihovo korienje
Nauiti ta sadri zakljuak o obavljanju proizvodne faze
155
156
ANALIZA OBAVLJANJA PROIZVODNE FAZE

Kod proizvodnih preduzea rad proizvodne faze najvie doprinosi ispunjenju njihovog zadatka - realizaciji, jer se u toj fazi stvaraju proizvodi koji e biti realizovani.
Obavljanje proizvodne faze je od znaaja kako sa stanovita drutvene zajednice tako i sa stanovita samog preduzea.
Sa stanovita drutvene zajednice znaaj obavljanja proizvodne faze sastoji se u
proizvodnji dobara za zadovoljenje potreba potroaa, stvaranju nove vrednosti, utvrivanju opravdanosti uloenih sredstava i oceni buduih ulaganja, stvaranju uslova za zapoljavanje novih radnika itd.
Sa stanovita preduzea rad proizvodne faze je znaajan jer od nje zavisi izvrenje
zadatka preduzea a samim tim i njegova materijalna osnova i zarade radnika, zavisi rad
nabavne i realizacione faze, a od njenih trokova zavisi finansijski rezultat preduzea.
Pre nego to se pree na samu analizu rada proizvodne faze treba prikazati organizaciju proizvodno-tehnolokog procesa tj. dati emu organizacionih jedinica koje se bave proizvodnjom, proizvode svake od njih i njihov tehnoloki proces.
Kao jedinice proizvodne faze mogu se javiti fabrike, pogoni, odeljenja i faze.
Fabrika je onaj organizacioni deo preduzea koji ima kompletno zavren proizvodni
proces u kome se obavlja proizvodnja odreenih artikala u potpunosti tako da se oni
mogu prodavati na tritu.
Pogon je deo fabrike sa posebnim proizvodnim i poslovnim zadatkom i obuhvata
delimino zavren proces odnosno otpoinjanje ili zavravanje poluproizvoda radi predaje drugom organizacionom delu, ili organizacioni deo koji poinje i zavrava jedan ili
odreeni deo proizvoda u saradnji sa drugim organizacionim delovima preduzea. Pogoni mogu biti teritorijalno odvojeni, imaju izvesnu samostalnost u rukovoenju a mogu
imati i svoj posebni raun.
Pod odeljenjem se obino podrazumeva organizacioni deo pogona iji je tehnoloki
proces u celini ili delimino poseban i koji je prostorno razgranien.
Pod fazom proizvodnog procesa podrazumeva se njegov proizvodno tehnoloki deo
koji je jednobrazan i razlikuje se od drugih delova istog proizvodnog programa. Faza
prostorno ne mora biti izdvojena.
157
Organizaciona ema proizvodnje preduzea X (pojednostavljen primer)

PREDUZEE
FABRIKA 1
FABRIKA 2
Pogon 1
Pogon 2
Odeljenje 1
Odeljenje 2
Faza 1
Faza 2
Takoe, pre nego to se pone sa analizom proizvodne faze treba videti kom vidu
proizvodnje pripada proizvodna faza koju analiziramo. Sa gledi ta organizacije proizvodnje razlikuju se etiri osnovna vida i to:
1.
pojedinana - ako se u preduzeu u odreenom vremenu, od poetka do zavretka rada na proizvodnji odreenog proizvoda, odnosno u jednom proizvodnom
ciklusu, radi samo jedan proizvod, tako da se izradi drugog proizvoda pristupa
tek kada se prvi proizvod zavri;
2.
serijska - ako se u jednom proizvodnom ciklusu radi vei broj proizvoda ili njihovih delova, tako daje rad na njima istovremen pri emu ciklus proizvodnje
poinje sa poetkom rada na prvom a zavrava se dovrenjem poslednjeg
proizvoda iz te serije;
3.
masovna - ako se u jednom proizvodnom ciklusu tehnoloki proces obavlja istovremeno na izvesnoj koliini predmeta rada;
4.
automatska - ako se proizvodnja u kojoj su na celoj duini tehnolokog procesa

ili u njegovim pojedinim veim fazama, tehnizirane ne samo izvrne ve i kontrolne operacije.33
Od vida proizvodnje zavisi njena veliina, trokovi, produktivnost, nain utvrivanja cene kotanja, organizacija samog proizvodnog procesa i sl. Otuda je znaajno da
analitiar poznaje zakonitosti koje su posledica raznih tipova i vrsta proizvodnje kao i
da prethodno utvrdi kakva je proizvodnja u konkretnom preduzeu iju analizu vri.
Inae, analiza rada proizvodne faze treba da obuhvati sledea ispitivanja:
33
Dr S. Kukolea, dr . Kosti Organizacija proizvodnje, sveska II, pfv. Oeconomica, Beograd

1972, str. 58
158
1. izvrenje zadatka - proizvodnje,

2. trokova i ekonominosti,
3. radnog kolektiva i njegove produktivnosti, i
4. angaovanih sredstava i njihovog korienja.
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATKA PROIZVODNJE

Zadatak proizvodne faze je proizvodnja odreene koliine proizvoda utvrenog asortimana i kvaliteta, i to sukcesivno, s tim da se pri tom obavljanju zadatka ne prave vee
tete od onih koje se smatraju normalnim.
Da bi se sagledalo izvrenje zadatka proizvodne faze treba ispitati:
1) veliinu proizvodnje i izvrenje proizvodnog plana;
2) strukturu proizvodnje (asortiman) ;
3) dinamiku proizvodnje;
4) kvalitet proizvodnje;
5) tete koje nastaju u procesu proizvodnje;
6) uslove proizvodnje i mogunosti njenog poveanja.
1.1. Veliina proizvodnje i izvrenje proizvodnog plana

Pod proizvodnjom se obino podrazumeva dovrena proizvodnja, odnosno gotovi
proizvodi i izvrene usluge. Meutim, njihova veliina ne predstavlja ukupne efekte proizvodne faze, jer je rezultat njenog rada i nedovrena proizvodnja. Ovo je od naroitog
znaaja kod preduzea kod kojih postoji prilina razlika izmeu veliine nedovrene proizvodnje na poetku i na kraju godine. Tako ukoliko se izvrenje zadatka prikae samo
preko veliine izvrene proizvodnje, a zalihe nedovrene proizvodnje su vee krajem
godine od onih na poetku godine, ili je stanje suprotno, slika o izvrenju zadatka nee
biti verno prikazana. Stoga kod onih preduzea kod kojih je znatno odstupanje izmeu
poetnih i krajnjih zaliha nedovrene proizvodnje kao zadatak proizvodne faze treba
tretirati ukupnu proizvodnju, s tim to se pod ovim podrazumeva gotova proizvodnja
uveana nedovrenom krajem godine i umanjena nedovrenom poetkom godine, odnosno gotova proizvodnja uveana ili umanjena razlikom izmeu zaliha nedovrene proizvodnje na kraju i iste zalihe na poetku druge godine, tj. po formuli
UP = GP (NPk - NPp)
gde su UP ukupna proizvodnja, GP gotova proizvodnja, NPk nedovrena proizvodnja
na kraju godine, a NPp nedovrena proizvodnja na poetku godine.
159
Veliina dovrene proizvodnje moe biti iskazana ovim pokazateljima: naturalni

(koliinskim, svodnim i norma asovima) i vrednosnim (upotrebom stalnih cena i stvarnih cena kotanja) i eventualno drugim pokazateljima.
Koliinskim pokazateljima treba uvek dati prednost jer oni daju najtaniju sliku o
obimu proizvodnje. Meutim, oni e moi da se upotrebe za proizvodnju ele proizvodne faze samo kod onih preduzea kod kojih je asortiman proizvodnje takvog karaktera
da se moe iskazati jednoimenim koliinskim pokazateljima.34
Svodni pokazatelji se primenjuju kod onih preduzea kod kojih se ukupna proizvodnja raznih vrsta proizvoda moe svesti upotrebom ekvivalentnih brojeva na proizvodnju jednog bazinog artikla.
Norma asovi se upotrebljavaju kao pokazatelji iskazivanja veliine proizvodnje
kod onih preduzea koja imaju unapred utvrene norma asove za proizvodnju svih vrsta proizvoda. Veliina ukupne proizvodnje dobija se na taj nain to se ukupne koliine
proizvodnje pojedinih artikala mnoe njihovim norma asovima pa se na takav nain
dobijeni rezultati saberu. Ako se ova veliina uporedi sa planiranom dobija se podatak o
tome za koliko je stvarna proizvodnja vea odnosno manja od planirane.
Kod onih preduzea koja proizvode raznovrsne i mnogobrojne artikle, a njihova se
proizvodnja ne moe svesti primenom ekvivalentnih brojeva, niti imaju utvrene norma
asove za proizvodnju svih vrsta proizvoda, ukupna proizvodnja se iskazuje vrednosnim
pokazateljima i to prvenstveno po stalnoj ceni, a ako i to nije mogue onda se za iskazivanje veliine proizvodnje upotrebljavaju vrednosni pokazatelji po stvarnoj ceni kotanja. Da bi se ocenila proizvodnja nije dovoljno samo utvrditi njenu veliinu ve je treba
uporediti sa bazinom veliinom. Kao bazina veliina uzima se planirana veliina, veliina iz prole godine, proek poslednjih godina koje prethode analiziranom periodu,
veliina proizvodnje drugih odgovarajuih preduzea itd. Tek onda, nakon uporeivanja, moe se sagledati da lije ostvarena koliina proizvodnje pozitivna ili negativna.
Uporeivanjem stvarne sa planiranom proizvodnjom dobija se pokazatelj o izvrenju proizvodnog plana. Kod analize izvrenja proizvodnog plana neophodno je da se otkriju uzroci odstupanja. Ovi uzroci mogu biti razliiti kao to su: neusklaenost kapaciteta, kvarovi i popravke maina, nedostatak materijala i energije, nedostatak rezervnih
delova, neblagovremena priprema, nedostatak radne snage zbog bolovanja, odsustvovanja, nestimulativn raspodel itd. Iz ovih razloga podatak o izvrenju plana treba dati i
po organizacionim jedinicama kako bi se sagledao njihov uticaj na izvrenje proizvodnog plana preduzea u celini. Pored pokazatelja izvrenju proizvodnog plana, a u cilju
ocena opravdanosti poveanja odnosno smanjenja obima proizvodnje, koristan je i pokazatelj koji se dobija iz odnosa proizvodnje (najbolje ukupne proizvodnje) sa uloenim
poslovnim sredstvima proizvodnje, tj. iz odnosa:
34
Podaci o veliini proizvodnje pojedinih artikala u naturalnim pokazateljima dobijaju se sa pozitivne

strane analitikog rauna na kojima se vode zalihe gotovih proizvoda i to na taj nain to se od zbira
primljene koliine oduzme poetna zaliha
160
ukupna proizvodnja
uloena poslovna sredstva
Ukoliko se ovaj pokazatelj uporedi sa takvim iz ranijih godina videe se da li i kako
poveanje uloenih sredstava utie na veliinu proizvodnje odnosno utvrdie se njihova
efikasnost. Veliina sredstava koja se ulau treba neposredno da utie na veliinu proizvodnje i to tako da proizvodnja proporcionalno raste sa veliinom uloenih sredstava.
Inae, ukoliko se konstatuje da poveanje mase uloenih sredstava ne prouzrokuje odgovarajue poveanje proizvodnje to dovodi do zakljuka da poveanje uloenih sredstava nije bilo ekonomski opravdano. Umesto da se najpre utvrdi odnos izmeu ukupne
prozvodnje i uloenih sredstava analiziranog perioda, pa da se takav odnos uporedi sa
bazinim iz ranijeg perioda, moe se upotrebiti formula:
porast ukupne proizvodnje
porast uloenih poslovnih sredstava
koji direktno ukazuje na efikasnost uloenih sredstava.
1.2. Struktura proizvodnje (asortiman)

Pod strukturom proizvodnje se podrazumevaju artikli i vrste atrikala koje preduzee
proizvodi. Proizvoditi optimalan broj proizvoda i u okviru njih optimalan broj vrsti proizvoda jedan je od kljunih problema preduzea jer je optimalna struktura determinisana
sa dva osnovna faktora: tritem i trokovima. S jedne strane trite zahteva to je mogue vei asortiman ime se moe postii i vea realizacija i vee prodajne cene, ali s
druge strane vei asortiman uslovljava vee trokove, veu cenu kotanja pa pri istim
prodajnim uslovima smanjuje pozitivni finansijski rezultat.
Analiza strukture proizvodnje ima za zadatak da utvrdi da li je preduzee uspelo da
ostvari onaj asortiman koji je optimalno odgovarao potrebama trita s jedne i postizanju boljeg finansijskog rezultata s druge strane. Za to je potrebno sagledati da li je preduzee proizvelo sve one artikle i u onim koliinama koje je predvidelo ili koje je u
prethodnim godinama proizvodilo pa da se preko odstupanja utvrdi opravdanost promena u asortimanu.
Ispunjenje plana asortimana proizvodnje u celini, i to prikazano jednim pokazateljem, moe se utvrditi na nekoliko naina. Kod nas se pokazatelj o ispunjenju plana asortimana proizvodnje dobija putem uporeivanja zbira svedene proizvodnje svih artikala
sa zbirom njihove planirane proizvodnje.
Svedena proizvodnja se dobija tako to se ostvarena proizvodnja pojedinih artikala,
ukoliko je vea od planirane, svede na nivo planirane veliine a kod onih artikala kod
kojih je ostvarena proizvodnja manja uzima se ostvarena proizvodnja pa se dobijene veliine saberu. Kako se to praktino postie vidi se iz primera (tabela 33).
Iz pregleda se vidi daje prema ovom nainu iznalaenja plan asortimana ispunjen sa
91,8% (2.020.000:2.200.000) iako izvrenje plana proizvodnje iznosi 100,9%
(2.220.000:2.200.000). I pored toga to je plan proizvodnje ispunjen preko 100% plan
161
asortimana je ispunjen sa 91, 8% i to samo zbog toga stoje proizvodnja artikala A i D

podbacila. To znai da e plan asortimana uvek biti ispunjen manje od 100% ukoliko je
proizvodnja makar i jednog artikla podbacila a njegovo maksimalno ispunjenje moe da
bude 100% i to samo u sluaju da je plan proizvodnje svih artikala ostvaren najmanje sa
100%.
Tabela 23.
%
ostvarenja
plana
760.000
Ostvareno do
100%
(svedena
proizvodnja)
760.000
500.000
400.000
100
200.000
300.000
200.000
100
700.000
560.000
560.000
80
Artikal E
100.000
100.000
100.000
100
Ukupno:
2.200.000
2.220.000
2.020.000
100.91
Planska cena kotanja

Proizvodi
Planirane
proizvodnje
Ostvarene
proizvodnje
Artikal A
800.000
Artikal B
400.000
Artikal C
Artikal D
% ispunjenja plana asortimana =
95
svedena proizvodnja x 100 2.020.000x100

=
= 91. 82
planirana proizvodnja
2.200.000
Meutim, postoji miljenje "u sluaju da preduzee forsira proizvodnju kvalitetnijih proizvoda ono moe, i pored neizvrenja plana po koliini da ima pozitivno izvrenje plana po asortimanu. Prema tome, im postoji izvesna disproporcija pri izvrenju
plana proizvodnje po koliini i po vrednosti, ona nam slui kao osnovica za ispitivanje
izvrenja plana po asortimanu. Pri tome, ako je procenat izvrenja plana po vrednosti
plana jai u odnosu na procenat izvrenja plana po koliini preduzee e imati prebaaj
u izvrenju plana po asortimanu, a u obrnutom sluaju manje".35
Kod ovog naina utvrivanja izvrenja plana asortimana ima se u vidu kvalitet proizvoda kod kojih nastaju odstupanja, pa ukoliko se poveava proizvodnja kvalitetnih artikala na raun manje kvalitetnih, smatra se da je postignut bolji asortiman. To naroito
vai za proizvodnju od koje se iz iste sirovine ili iz istog izvora mogu dobiti razni kvaliteti. Tako kod jednog rudnika se dobija ugalj u komadima, kockama, ugalj veliine oraha, sitan i praina, pa ukoliko se dobija vea koliina krupnog uglja od sitnijeg utoliko
je izvrenje plana asortimana bolje. Iz primera na sledeoj strani (tabela 34) moe se sagledati razlika izmeu ovog i prethodnog naina utvrivanja izvrenja plana.
Izvrenje plana proizvodnje po koliini iznosi 98% (500:510), a po vrednosti 103%
(10.300:10.000). Meutim, ispunjenje plana asortimana na nain koji vodi rauna o kvalitetu proizvoda, a koji preporuuje prof. K. Vasiljevi iznalazi se po formuli koja sledi
iza tabele 34.
35
Prof. dr Kota Vasiljevi: Teorija i analiza bilansa, IV izdanje, Suvremena administracija, Beograd,
1965. str. 466
162
Tabela 24.
Vrsta proizvoda
Koliina
Cena
Vrednost proizvodnje
Planirana
Ostvarena
Planirana
Artikal A
100
80
10
1.000
Ostvarena
800
Artikal B
200
190
15
3.000
2. 850
Artikal C
160
170
25
4.000
4. 250
Artikal D
50
60
40
2.000
2. 400
Ukupno:
510
500
10.000
10. 300
% izvrenja plana proizvodnje po vrednosti x 100 % 103x100

=
= 105
izvrenja plana proizvodnje po kolicini
98
Kao to se vidi, iako je plan po vrednosti ispunjen samo 3% vie a plan po koliini
manji za 2%, plan asortimana je vei za 5% samo zbog toga stoje uveana proizvodnja
kvalitetnih artikala C i D. Meutim, procenat ispunjenja plana asortimana utvrenog po
prvom nainu iznosio bi samo 96, 5% (800 + 2.850 + 4.000 + 2.000 = 9.650 : 10.000).
Izvrenje plana asortimana moe se iskazati primenom istog naina kao u prvom
primeru, s tom razlikom to se umesto vrednosnih pokazatelja uzimaju naturalni. U tom
sluaju ako se uzmu podaci iz gornjeg primera, procenat ispunjenja plana asortimana
iznosi 94, 1% (svedena proizvodnja u naturalnim pokazateljima (80 + 190 + 160 + 50 =
480 : 510 = 94, 1%).
1.3. Dinamika proizvodnje

Proizvodnja se odvija tokom celog analiziranog perioda ali je u raznim delovima
tog perioda bila razliita to se utvruje prikazivanjem njene dinamike.
Dinamika proizvodnje se prikazuje podacima o njenoj ukupnoj veliini, veliini pojedinih grupa proizvoda ili pojedinih proizvoda, i to po tromesejima i mesecima i uvek
uporedo sa podacima o izvrenju njihovog proizvodnog plana. Ovi podaci omoguuju
da se sagleda u kojim vremenskim razmacima su nastala odstupanja u proizvodnji, to
e doprineti da se polje istraivanja uzroka odstupanja suzi a samim tim i doprinese sagledavanju i eliminisanju tih uzroka.
Preko dinamike proizvodnje utvruje se njena ravnomernost u pojedinim kraim
periodima. Neravnomerna proizvodnja ima za posledicu neracionalno korienje faktora
za proizvodnju (privremeno stajanje ili slabije korienje osnovnih sredstava, stajanje ili
neadekvatno korienje radne snage, prekovremeni rad, tete u proizvodnji vee od normalnih, zbog ubrzanja proizvodnje i slino) neravnomerna realizacija, nemogu nost da
se ispune rokovi prema kupcima i slino.
Uzroci neravnomerne proizvodnje mogu biti mnogobrojni i nalaze se u samoj proizvodnji ali i u drugim fazama. Kvar na mainama, neblagovremena priprema proizvodnje, odsustvovanje radne snage, neizvrenje normi i slino su samo neki od uzroka u
proizvodnoj fazi a van nje mogu biti neravnomerna realizacija, neravnomerno obezbe163
enje radnih zadataka, neravnomerno snabdevanje materijalom, nedostatak elektrine

energije i dr.
1.4. Kvalitet proizvodnje

Kvalitet proizvoda je jedan od bitnih faktora za zadovoljenje zahteva potroaa a
samim tim i za postizanje vee prodajne cene i veeg obima realizacije.
Za utvrivanje kvaliteta gotovih proizvoda koji se nalaze na zalihi primenjuju se
sredstva i metode koje se obino primenjuju za utvrivanje kvaliteta (hemijsk, mehanika, funkcionalna ispitivanja ili ispitivanja od strane degustatora) ali je vei problem ispitivanje kvaliteta proizvoda koji su ve realizovani. Za tu svrhu mogu se koristiti samo
neki posredni indikatori kao to su:
1. podaci tekue interne kontrole kvaliteta koja se obavlja tokom analiziranog perioda i koja se vri prilikom primopredaje poluproizvoda izmeu pojedinih faza ili
organizacionih jedinica ili prikom predaje gotovih proizvoda iz proizvodnje u
magacin gotove robe. Na osnovu zapisnika iz tog perioda moe se videti da lije
bilo vraanja robe iz magacina u proizvodnju na doradu, da li je primljena roba
sa nedostacima i slino. Ukoliko je bilo ovakvih sluajeva treba dati njihov broj i
koliinu takvih proizvoda. Kod analize podataka interne kontrole analitiar treba
da ukae da li je kontrola objektivna i da li je opremljena sredstvima da je u
stanju da ovakvu kontrolu vri na nain koji zahteva savremena proizvodnja.
2. podaci o vraenim proizvodima od strane kupaca jer se povraaj najee vri
zbog neodgovarajueg ili neugovorenog kvaliteta,
3. podaci o reklamacijama kupaca i datim popustima i bonifikacijama koje se takoe vre zbog neodgovarajueg ili neugovorenog kvaliteta.
Na osnovu ovih podataka moe se utvrditi odnos izmeu broja reklamacija i broja
kupaca kao i odnos izmeu iznosa svih reklamacija i vrednosti prodaje a sve u cilju
sagledavanja znaaja i dinamike reklamacij.
Uvid u kvalitet gotovih proizvoda dobija se i putem odnosa izmeu stvarnog i planiranog karta kao i odnosa izmeu karta i ukupne proizvodnje. Uzroci odstupanja koji
e se utvrditi mogu ukazati na to da lije vei kart posledica loeg kvaliteta proizvoda.
Pored mnogih drugih uzroka i kvalitet proizvoda utie na slabljenje realizacije koji
je onda pokazatelj realizovanih proizvoda. Problem je ovde u sledeem: slabljenje realizacije u analiziranom periodu je rezultat (pored ostalog) loeg kvaliteta proizvoda u
prethodnom periodu jer slabljenje realizacije zbog loeg kvaliteta ne nastaje neposredno
i paralelno sa prodajom nekvalitetnih proizvoda poto kupci i dalje nastavljaju s kupovinom sve dok se ne uvere da lo kvalitet nije sluajnost.
Ispitivanje kvaliteta proizvoda ima za cilj, kao i ostala ispitivanja, da otkrije uzroke
loeg kvaliteta koji mogu biti objektivne i subjektivne prirode. U uzroke objektivne prirode mogu se nabrojati: tehnoloki proces, neodgovarajui kvalitet materijala, defekti na
mainama, uvoenje novih maina, prekid elektrine energije i slino, a u subjektivne
164
neodgovarajua kvalifikaciona struktura radnika, nedovoljno radno iskustvo radnika,

nepanja pri radu, elja za veom proizvodnjom i smanjenjem cene kotanja itd. Zadatak analitiara je da tano utvrdi uzroke loeg kvaliteta i predloi mere za njegovo poboljanje u buduem periodu.
1.5. tete u procesu proizvodnje

tete u procesu proizvodnje mogu biti redovne i neredovne. Redovne tete su kvar,
lom, otpadak i neizbene su u radu. Meutim, treba ispitati njihovu veliinu i uporediti
je sa normalom - planiranim tetama i onim iz prethodnog perioda kako bi se utvrdilo da
li su stvarne tete vee ili manje kako bi se nali uzroci odstupanja i preduzele mere da
se one dovedu u doputene granice. Poto postoje kvarovi koji se mogu otkloniti u
analizi treba prikazati koliko je vremena potroeno na otklanjanje ovih kvarova a poto i
otpadak ima svoju vrednost onda tete zbog otpadaka treba umanjiti vrednou tih
otpadaka.
Neredovne tete najee nastaju kao posledica nepanje radnika i njih treba posebno prikazati. Dalje, sem prikazivanja tete za ukupnu proizvodnju treba prikazati i njihovu visinu po organizacionim jedinicama.
tete koje nastaju u procesu proizvodnje prouzrokuju vee trokove pa negativno
utiu na finansijski rezultat. Iz ovih razloga poeljno je da se njihova veliina svede na
minimum. To se najbolje postie stimulisanjem radnika za smanjenje, odnosno kanjavanjem za prekoraenje veliine tete preko normalnih i ugraivanjem ovog kriterijuma
u pravlnik o raspodeli sredstava za zarade.
1.6. Uslovi proizvodnje i mogunosti njenog poveanja

Veliina proizvodnje zavisi od uslova pod kojima se obavlja proizvodni proces tj.
od uslova pod kojim radnik obavlja rad, odnosno pod kojim se uslovima upotrebljavaju
osnovna (stalna) i koriste obrtna (tekua) sredstva.
Od uslova pod kojima radnik obavlja svoj rad naroito su vani oni od kojih zavisi
ivot i zdravlje radnika pa je neophodno istai sve one opasnosti koje mogu dovesti u
pitanje ivot radnika i higijenske uslove od kojih zavisi njihovo zdravlje. Rad u smenama, radno vreme, prekidi u radu za obrok ili odmor, rekreacija radnika, postojanje prostorija za ishranu, kulturu, zabavu i razonodu, za smetaj dece i slino su faktori od kojih
ne zavisi samo produktivnost rada ve i zdravlje radnika i njihovo raspoloenje na radu.
U vezi sa osnovnim sredstvima koja se upotrebljavaju u proizvodnoj fazi najpre treba opisati zgrade i prostorije u kojima se obavlja proizvodni proces kao i njihov raspored i povezanost, zatim raspored i povezanost glavnih instalacija i maina, eventualno
potrebe za uvoenjem rada na traci, reenje internog transporta, vrenje tekuih i investicionih popravki i zastoj proizvodnje koji one prouzrokuju itd.
Od uslova koji su u vezi sa upotrebom obrtnih sredstava nuno je ispitati, uglavnom, one koji se odnose na transport materijala od magacina do proizvodnih prostorija,
reenje problema snabdevanja potrebnom ambalaom i sitnim inventarom, kontrolu kv165
aliteta, naroito prilikom prijema materijala od dobavljaa, reenje kvantitativnog i

kvalitativnog prijema gotovih proizvoda iz procesa proizvodnje i sl.
Ukoliko su u periodu koji se analizira uvedeni neki novi metodi ili racionalizacij i
inovatorstvo u tehnolokom procesu treba dati podatke o poveanju proizvodnje, o utedama i o poboljanju kvaliteta koji su postignuti njihovom primenom. Na kraju treba
ukazati na mogunosti poveanja proizvodnje kao i to da li se ono moe postii bez
novih ulaganja ili sa novim ulaganjem (investiranjem).
Mogunosti poveanja proizvodnje bez novih investiranja se nalaze u poveanju
produktivnosti rada, dopuni asoritmana proizvodnje novim artiklima i novim vrstama
postojeih proizvoda, uvoenjem tipizacije, specijalizacije i sl.
Poveanje proizvodnje putem novih investiranja postie se ulaganjima u:
osnovna sredstva - za nove investicije, rekonstrukcije, modernizacije i sl.
materijale - za nabavku veih koliina, novih vrsta ili materijala boljeg kvaliteta
radnu snagu - za angaovanje veeg broja radnika, radnika bolje kvalifikacije, za
njihovo obrazovanje, stvaranje boljih uslova njihovog ivota (za izgradnju stanova, menze, obdanita, oporavilita i sl.)
Naravno da je poveanje obima proizvodnje koje se postie bez novih ulaganja opravdanije od onog sa novim ulaganjima. Zbog toga se ono naziva i korienjem unutranjih rezervi kojima preduzee raspolae. Analiza, kao metoda ispitivanja upravo otkriva
da li i gde postoje takve mogunosti poveanja obima proizvodnje.

Broj i visina trokova koji se prave u proizvodnoj fazi je najvei u poreenju sa trokovima koji nastaju u drugim fazama i funkcijama u radu preduzea jer se u njoj stvaraju novi proizvodi. Upravo zbog toga je analiza trokova u ovoj fazi od velikog znaaja
jer e ona omoguiti utede koje e najvie doprineti poveanju ekonominosti. Poto
se u naoj ekonomskoj literaturi a naroito u literaturi ekonomike preduzea izrazi
utroak i troak upotrebljavaju u razliitom znaenju potrebno je, kada se radi o
analizi trokova, determinisati ta se pod tim izrazima podrazumeva.
Pod utrokom se podrazumeva novani izraz svakog troenja sredstava jednog preduzea, bez obzira da li se dobija ili ne neki uinak. Utroci mogu biti redovni ili produktivni i neredovni ili neproduktivni. Sa stanovita periodinog obrauna mogu se razlikovati dve vrste produktivnih utroaka: jedni, koji se obraunavaju u vrednost uinaka
onog perioda u kome su utroci nastali a drugi koji e se obraunati u vrednost uinaka
narednih obraunskih perioda. Produktivni utroci koji se obraunavaju u periodu za
koji se pravi obraun rezultata jesu trokovi. Prema tome pojam utroaka obuhvata redovne - produktivne utroke i to one koji e se obraunati u periodu u kome su nastali i
one koji e se obraunati u narednim obraunskim periodima, kao i neredovne, neproduktivne utroke, odnosno rashode.
166
U literaturi postoje mnoge definicije trokova. Tako na pr. S. Kukolea kae da su

trokovi umnoci utroaka elemenata proizvodnje i cene tih utroaka po jedinici utroaka.36 S. Markovski ostalim definicijama tro kova dodaje i svoju koja glasi trokovi su
novano izraeno troenje sredstava i rada i izdaci koji su sastavni deo cene kotanja37
T. Stojanovi navodi da, pod trokovima treba podrazumevati u novcu izraenu vrednost troenja sredstava za proizvodnju, prosenu naknadu uloenog rada, vrednost tuuh
usluga, kao i doprinose, lanarine i izdatke slinog karaktera koji se uzimaju u obzir prilikom obrauna cene kotanja uinka.38
Imajui u vidu brojne definicije trokova kao i iskustvo iz prakse, smatramo da bi
se mogla formulisati sledea definicija trokova: trokovi su proizvod utroaka materijala, radne snage, sredstava za rad, energije i utenzilija odreenog uinka i cena
po jedinici tih utroaka, kao i nadoknade za izvrene usluge i pospeivanje proizvodnje i prodaje proizvoda tog uinka kao i izdvajanja za obrazovanje i socijalno zdravstvenu zatitu radnika kao i kamata plaenih odnosno izgubljenih za angaovana sredstva za taj uinak preduzea (D. R.).
U literaturi i praksi susreu se brojne podele trokova u kojima su ovi grupisani sa
razliitih aspekata (pominje se preko 50 podela trokova). Svako od njih predstavlja odreenu zamisao u kontekstu nastojanja da se uvea spoznaja sutine i ponaanja pojedinih oblika trokova i to sa ciljem da se utie na visinu pojedinih oblika trokova.
Trokovi se mogu ispitivati sa raznih aspekata u zavisnosti od toga ta se eli preko
njih sagledati. Tako preko njih se moe ustanoviti koji su utroci napravljeni, zatim ko
ih je napravio, gde su nastali, koji utroci ine cenu kotanja, za koje uinke su oni napravljeni i kako deluje obim proizvodnje na cenu kotanja. Na kraju, posle ispitivanja
trokova sa raznih aspekata treba konstatovati i ekonominost poslovanja. Zbog toga
analiza trokova treba da obuhvati:
1. analizu trokova prema vrstama;
2. analizu trokova grupisanih prema elementima kalkulacije;
3. analizu trokova prema mestima njihovog nastajanja;
4. analizu trokova prema nosiocima za koje se prave;
5. ukrtanje rezultata pojedinih analiza trokova;
6. dejstvo obima proizvodnje na cenu kotanja;
7. utvrivanje ekonominosti i mogunosti smanjenja trokova.
36
Dr Stevan Kukolea, Ekonomika preduzea I, FPZ ekonomik, Bgd, 1972, str. 242
37
Dr S. Markovski, Trokovi u poslovnom odluivanju, Informator, Zagreb, 1983, str. 3
38
T. Stojanovi, citirano delo
167
2.1. Analiza trokova prema vrstama

Grupisanje trokova prema vrstama omoguuje da se sagleda ta je i koliko utroeno u poslovanju preduzea. Sa ovog aspekta razlikuju se pet osnovnih grupa trokova i
to:
utroak osnovnih sredstava (amortizacija),
utroak materijala,
tue usluge,
ukalkulisane zarade,
doprinosi, lanarine i dr. izdaci slinog karaktera (ugovorne i zakonske obaveze).
Ove osnovne vrste trokove zovu se jo i prirodni trokovi jer se njihovo grupisanje
vri prema prirodi fizikih sredstava koja se troe i prema prirodi utroaka novanih
sredstava bez obzira na uinke za koje se prave.
Grupisanje trokova prema njihovim vrstama ima zadatak:
1) da pokae ta je i koliko utroeno u poslovanju preduzea, jer se preko trokova prema vrstama najbolje vidi kakvi su sve trokovi napravljeni bez obzira na
to gde su oni nastali i od kojih su uinaka prouzrokovani.
2) da se prikae struktura trokova na osnovu koje se mogu utvrditi odnosi izmeu pojedinih vrsta trokova i njihovo pojedinano uee u ukupnom njihovom
iznosu. Preko ovakvog strukturalnog odnosa utvruju se trokovi koji imaju
najvei znaaj u poslovanju to e omoguiti da se prilikom analiziranja najvea panja posveti onim vrstama trokova koji u strukturi imaju najvee uee.
3) da poslui kao sredstvo kontrole trokova od jednog vremenskog perioda do
drugog kao i za uporeivanje njihove ukupne visine ili visine njihovih pojedinih vrsta sa planiranim trokovima. Takva se kontrola naroito vri kod onih
trokova ija je visina unapred ograniena kako bi se utvrdilo da li je odreeni
limit prekoraen.
4) da se dobije slika o samostalnosti preduzea u izvrenju njihovog zadatka. Ovo
se utvruje putem iznalaenja odnosa izmeu tuih usluga i ukupnih trokova.
Ukoliko je uee tuih usluga vee utoliko je zavisnost vea.
Analiza trokova prema njihovim vrstama sastoji se od utvrivanja njihove ukupne
veliine, njihovog odstupanja od bazine veliine, njihove strukture i na kraju od dinamike tih trokova.
Radi utvrivanja uzroka u promeni veliine pojedinih vrsta trokova neophodno je
svaku ralaniti na trokove od kojih se ona sastoji. Tako, utroak materijala treba ralaniti na utroke i to posebno osnovnih materijala, sirovine, pomonog materijala, goriva i maziva, elektrine energije, sitnog inventara i slino; ili tue usluge - na opravke
izvrene od drugih, transportne usluge, potansko telefonske i telegrafske usluge, trokove novanog i platnog prometa, kirije i zakupnine, putne trokove, premije osiguranja
i sl. I svaki od gornjih utroaka treba esto dalje ralaniti.
168
Grupisanje trokova prema njihovim vrstama je od naroitog znaaja, kada vrste

trokova treba ispitivati u njihovoj celini, jer se samo tako moe utvrditi opravdanost
troenja. To je sluaj sa optim - indirektnim trokovima, koji se raspodeljuju radi grupisanja sa drugih aspekata - prema mestima gde nastaju ili prema nosiocima za koje se
prave. Zbog toga treba ispitivanje opravdanosti takvih trokova, kao to su amortizacija,
tue usluge, doprinosi i sl. vriti kada su oni iskazani u celini odnosno kada su grupisani
po vrstama. Tako, na primer, ako se utvrdi da je nastalo poveanje iznosa amortizacije,
uzroci tog poveanja otkrie se samo ako se amortizacija kao troak ispituje u celini,
prema vrsti, a ne kao deo pogonske, ili upravno prodajne reije, ili kao deo reije jedne
organizacione jedinice i to naroito ne u sluaju kada se raspodela amortizacije vri na
osnovu nekog kljua a ne na osnovu nekog objektivnog merila. Ispitivanjem poveanja
amortizacije u celini, otkrie se da li je ono posledica poveanja vrednosti osnovnih sredstava ili poveanja stope amortizacije ukoliko se ona odreuje upotrebom vremenskog
sistema. Pri ispitivanju amortizacije kao troka prema vrsti, treba utvrditi da li je preduzee pravilno obraunalo utroak osnovnih sredstava tj. da lije primenilo pravilnu osnovicu, stopu i vreme za koje je trebalo iznai amortizaciju. Realno utvrivanje amortizacije je uslovljeno i sistemom i vrstom amortizacije koje se upotrebljavaju. Zbog toga je
potrebno da analitiar ukae na to da li preduzee upotrebljava vremenski, ili za neka
osnovna sredstva primenjuje i funkcionalni sistem. Ukoliko upotrebljava vremenski sistem, treba konstatovati njegovu vrstu odnosno da lije u primeni konstantna, degresivna
ili progresivna vrsta amortizacije i iz kojih razloga.
Dinamika trokova prema vrstama se sagledava putem prikazivanja veliine ovih
trokova po tromesejima i mesecima. Odstupanja koja se utvruju omoguuju da se
pravac ispitivanja i vremenski kanalie kako bi se uzroci realnije utvrdili. Najvei uzroci
odstupanja kod pojedinih tro kova prema njihovim vrstama su:
1. utroak materijala
a) veliina proizvodnje (tj. rast ili pad obima proizvodnje u odnosu na planirani)
b) struktura proizvodnje jer od nje zavisi struktura utroenih materijala
c) kvaliteta materijala
d) Gena po kojoj je obraunat materijal upotrebljen u proizvodnji (stvarne ili
stalne)39
e) zalaganje radnika
f) stimulisanje radnika za postignute uspehe
g) drugi uzroci.
2. Utroak osnovnih sredstava
a) promena veliine osnovnih sredstava - osnovice (poveanje ili srna njenje)
39
Cene po kojima se utroeni materijal moe obraunavati su uglavnom stvarne i stalne. Stvarne cene
mogu biti: "Prva ulazna - prva izlazna (Fifo)", "Poslednja ulazna-prva izlazna (Lifo)", ponderisana u
momentu troenja, ponderisana na kraju obraunskog perioda, zatim reproduk done cene i to reprodukcione u momentu troenja i reprodukcione u momentu predviene nabavke utroenog materijala. Naprotiv, kao stalne cene su najee u upotrebi planske i standardne. O ovome videti dr. Gorgi Nikolovski: "Elementi i metodi obrauna proizvodnje" Ekonomski fakultet Skoplje, 1969 str. 5373
169
b) promena stope kod vremenskog sistema amortizacije

c) u sluaju primene funkcionalnog sistema obrauna amortizacije sama promena
veliine efekata na osnovu kojih se iznalazi amortizacija
d) drugi razlozi.
3. Ukalkulisanih zarada
a) veliina proizvodnje jer su one proporcionalne obimu proizvodnje
b) struktura proizvodnje jer od nje zavisi veliina uloenog rada
c) obraunske osnove zarada jer se one mogu menjati tokom perioda
d) izmena kvalifikacione strukture radne snage
e) zastoju u procesu proizvodnje
f) prekovremeni rad
g) drugi razlozi.
4. Tue usluge
a) veliina i struktura proizvodnje
b) dotraj alost nekih osnovnih sredstava
c) preduzimanje ili intenzifikacija nekih mera (reklama i propaganda i sl.)
d) promena organizacije nabavke ili prodaje naroito u delu transportnih usluga
e) otvaranje novih organizacionih jedinica (kirije i zakupnine)
f) obrazovanje strunih kadrova
g) promena cena tuih usluga
h) drugi razlozi.
5. Doprinosi, lanarine i drugi izdaci slinog karaktera (zakonskih i ugovornih obaveza)
a) promena u veliini poslovnog fonda i dobijenih kredita za osnovna i obrtna sredstva
b) promena visine kamatne stope na kredite u korienju
c) promena propisa kojima se ukidaju postojee ili uvode nove obaveze
d) ulanjavanje u razne organizacije i udruenja
e) drugi razlozi.
2.2. Analiza trokova grupisanih prema

elementima kalkulacije
Finansijski rezultat iz realizacije je u zavisnosti, kao stoje ve reeno, od prodajne
cene i cene kotanja proizvoda, odnosno izvrenih usluga. Iz tih razloga je analiza cene
kotanja vrlo vana jer omoguuje da se sagleda opravdanost postignutog finansijskog
rezultata. U tu svrhu nuno je ispitati utroke koji su napravljeni za ukupnu proizvodnju,
grupe proizvoda ili pojedine proizvode jer od njihove veliine zavisi i njihova cena
kotanja a takoe utvrditi ekonominost koja je postignuta u procesu njihove proizvodnje.
Klasini elementi od kojih je sastavljena cena kotanja su:
170
1. materijal za izradu,
2. amoritizacija,
3. ukalkulisane zarade za izradu,
4. opti trokovi proizvodnje - pogonska reija,
5. opti trokovi uprave i prodaje - upravno prodajna reija.
U poslednje vreme zbog znaaja posebno se sagledavaju trokovi energije. Cena
kotanja se utvruje pomou obrauna koji se zove kalkulacija. Kalkulacije mogu biti
planske i stvarne. Planske kalkulacije su one koje se prave krajem godine za iduu, ili
poetkom godine za tekuu i to za predvienu proizvodnju a na osnovu planiranih
trokova. Prema tome, planske kalkulacije slue kao normala sa ijim se podacima uporeuju stvarni elementi obrauna cene kotanja a koji se utvruju u stvarnim kalkulacijama. Stvarne kalkulacije su one koje se prave krajem svakog obraunskog perioda za
ostvarenu proizvodnju na osnovu stvarno nastalih trokova za tu proizvodnju i na osnovu podataka koje knjigovodstvena evidencija prua.
Uporeivanjem stvarne sa planskom cenom kotanja dobijaju se podaci o eventualnom snienju odnosno poveanju stvarne cene kotanja. Pored ovog opteg pokazatelja
neophodno je uporediti pojedine elemente te cene da bi se videlo kod kojih od njih postoji snienje a kod kojih poveanje. Zadatak analize cene kotanja se sastoji u tome to
putem nje treba:
1. utvrditi odstupanja stvarne cene kotanja od bazine,
2. ispitati realnost cene kotanja,
3. utvrditi realnost napravljenih utroaka,
4. ispitati zavisnost prodajne cene od cene kotanja.
Zbog ovakvih zadataka a i znaaja cene kotanja nuno je ispitati detaljno svaki od
njenih elemenata.
2.2.1. Materijal za izradu
Materijal za izrauje onaj od koga je napravljen novi proizvod i za koji se ve prilikom njegovog troenja zna za koji se proizvod upotrebljava. Zbog toga se ovaj materijal
zove direktni materijal. Sem toga ovaj troak je jo pojedinaan (obuhvata samo utroak
materijala) i proporcionalan (srazmerno se menja sa obimom proizvodnje). Analiza
materijala za izradu treba da obuhvati ispitivanja:
1. ukupnog utroka za celokupno ostvarenu proizvodnju, za ostvarenu proizvodnju
pojedinih proizvoda, kao i po jedinici proizvoda,
2. utroaka pojedinih vrsta materijala za izradu,
3. utroaka materijala za izradu u kraem vremenskom periodu,
171
4. utroaka materijala za izradu po pojedinim pogonima, odeljenjima i fazama procesa proizvodnje.

Sva ispitivanja utroaka materijala za izradu treba da dovedu do to preciznije utvrenih uzroka odstupanja i na taj nain doprinesu ekonominijem troenju materijala.
Uzroci veeg odnosno manjeg utroka materijala mogu se nalaziti u radu samo proizvodne ili u radu drugih faza. Meu vanijim uzrocima koji su uslovljeni radom proizvodne faze treba istai:
a) nastojanje kolektiva da napravi utede u materijalu,
b) nastojanje da se proizvodi sa manje rastura, kvara, loma i otpadaka,
c) zalaganje da se postigne vei obim proizvodnje kao mogunost utede materijala,
d) tehnika priprema materijala,
e) umenost radnika,
f) kvantitativni i kvalitativni prijem materijala od proizvodne faze,
g) organizacija dopreme materijala,
h) druge faktore.
Uzroci koji se javljaju kao posledica rada drugih organizacionih jedinica a ne proizvodnih uglavnom su sledei:
a) nabavna cena materijala,
b) metoda procene utroaka materijala (stvarne ili planske cene),
c) kvalitet nabavljenog materijala,
d) uslovi smetaja i uvanja materijala i dr.
Meutim ima uzroka koji su uslovljeni radom samo proizvodne faze ili radom drugih organizacionih jedinica u koje spadaju:
a) sastav proizvodnog programa,
b) tehniko tehnoloki proces,
c) supstitucija materijala i dr.
U cilju pravilnog osvetljavanja uzroka odstupanja utroaka materijala za izradu potrebno je naroito konstatovati:
kako je preduzee utvrdilo normative (tehniki ili iskustveni nain)
da lije i kada menjalo normative utroaka,
da li vodi operativnu evidenciju o izvrenju normativa,
da li proizvodna faza vri kvalitativni i kvantitativni prijem materijala za
proizvodnju,
da li se vodi evidencija o rasturu, lomu, kvaru i otpacima koji se javljaju,
172
da li prirunih magacina ima i pruaju li dobar smetaj radi uvanja kvaliteta

materijala,
da li su radnici stimulisani za smanjenje teta i napravljene utede i td.
Na kraju treba ukazati na mogunost uteda u daljem radu proizvodne faze kao i na
novani efekat koji bi se time postigao.
2.2.2. Amortizacija
Utroak amortizacije se javlja kao poseban element cene kotanja samo u sluaju
kada se moe utvrditi da se pojedina osnovna sredstva za proizvodnju upotrebljavaju za
proizvodnju odreenog broja proizvoda ili jednog proizvoda pa se njihov utroak moe
obraunati u cenu kotanja. Meutim, ovakva direktna amortizacije moe se iznai samo kod ogranienog broja osnovnih sredstava najee maina, dok se po pravilu to ne
moe kod onih sredstava koja stvaraju uslove za rad. U ovom sluaju amortizacija se
obraunava u cenu kotanja kao opti troak i ulazi u pogonsku odnosno upravno prodajnu reiju.
Uzroci stvarnih trokova amortizacije u odnosu na planirane trokove lake se utvruju ako analitiar prethodno konstatuje koji je sistem amortizacije primenjen u preduzeu (vremenski ili funkcionalni) i ukoliko je primenjen vremenski sistem da li se radi o
konstantnoj, degresivnoj ili progresivnoj amortizaciji. Prilikom upotrebe konstantne
amortizacije iznos stvarne amortizacije po pravilu je jednak planiranom iznosu izuzev u
sluaju da je nastala promena u visini osnovice i visini stope. U ovom sluaju iznos ukupne amortizacije je konstantan bez obzira na poveanje ili smanjenje obima proizvodnje
dok pri njenom poveanju pri jedinici proizvodnje je degresivna a pri smanjenju progresivna. Amortizacija u ovom sluaju ima karakter fiksnog troka. Ako se pak upotrebljava funkcionalni sistem utvrivanja amortizacije, iznos ukupne amortizacije raste sa poveanjem odnosno opada sa smanjenjem obima proizvodnje dok po jedinici proizvodnje
amortizacija ostaje ista. Amortizacija obraunata na ovaj nain ima karakter proporcionalnog troka.
Meutim, ima sluajeva da se pri vremenskom sistemu utvrivanja amortizacije poveava njena stopa u zavisnosti od toga da li se radi u jednoj, dve ili tri smene. U tom
sluaju amortizacija ima konstantan karakter dok je vreme rada nepromenjeno jer se
tada za to vreme amortizacija obraunava po odreenoj stopi dok iznos amortizacije raste prilikom svakog prelaska od jedne na dve, od dve na tri smene a opada u suprotnom
sluaju.
2.2.3. Ukalkulisane zarade za izradu
Ukalkulisane zarade predstavljaju vrednost obraunate naknade za rad koji je uloen za odreene proizvode i usluge pa se prema tome mogu obraunati u njihovu cenu
kotanja. Sa ovog stanovita ove zarade su direktni trokovi. One su jo pojedinani (sastavljene samo od obraunate vrednosti naknade za uloeni rad) i proporcionalne (srazmerno se menjaju sa obimom proizvodnje).
Analiza zarada za izradu obuhvata sledea ispitivanja:
173
1. ukalkulisane zarade za izradu celokupne ostvarene proizvodnje, ostvarene

proizvodnje pojedinih artikala i po jedinici proizvoda,
2. strukture ukalkulisanih zarada za izradu,
3. ukalkulisanih zarada za izradu u kraim vremenskim periodima,
4. ukalkulisanih zarada za izradu pojedinih pogona, odeljenja i faza proizvodnje.
U cilju ocene opravdanosti ukalkulisanih zarada za izradu ukupno ostvarene proizvodnje najpre treba uporediti njihovu visinu sa planiranom. Planirani iznos zarada za
izradu ukupno ostvarene proizvodnje iznalazi se na taj nain to se pomnoe ostvarene
koliine proizvodnje pojedinih artikala sa planiranim zaradama za izradu tih pojedinih
artikala (iz kalkulacije). Kada se saberu ovako iznaeni iznosi dobija se iznos planiranih
zarada za izradu ukupno ostvarene proizvodnje. Odstupanja utvrena ovakvim uporeivanjem su posledica ili promena uloenog kvantiteta rada ili promena obraunskih osnova po jedinici rada.
Ocena kvantiteta utroenog rada utvruje se na osnovu:
a) opteg pokazatelja o izvrenju norme,
b) detaljnim prikazivanjem izvrenja norme,
c) ispitivanjem strukture uloenog rada za izradu.
Opti pokazatelji izvrenja normi izraunavaju se po formuli:
efektivni casovi za ostvarenu proizvodnju x 100
= % ispunjenja norme
norma casovi za ostvarenu proizvodnju
koja pokazuje da li je za ostvarenu proizvodnju uloen vei kvantitet rada nego to je to

predvieno normama.
Detaljnije prikazivanje izvrenja normi omoguuje da se putem odgovarajuih podataka dobije slika o izvrenju normi radnika. Najvaniji podaci koji slue u tu svrhu su
podaci o broju radnika koji rade po normi, broj radnika koji rade po vremenu, o ispunjenju normi od pojedinih radnika grupisanih prema procentu izvrenja normi a sve to iskazano u relativnim i apsolutnim brojevima. To se najbolje postie tabelarnim pregledom
kakav je dat u primeru.
Ispitivanje strukture uloenog rada za izradu ima za cilj da pokae da lije vie ili
manje utroeno rada prema kvalifikacijama u poreenju sa normama i da eventualne utede odnosno vee utroke iskae vrednosno. Sve ove podatke treba dalje ralanjavati
vremenski i po organizacionim jedinicama. Ukoliko se ukalkulisane zarade za izradu
detaljnije i sa vie aspekata ispituju utoliko e se preciznije otkriti uzroci koji su uticali
na odstupanja u njihovoj veliini. Osnovni uzroci odstupanja mogu da budu promena
osnovice za utvrivanje zarade, promena strukture uloenog rada, zalaganje radnika da
se kvantitet uloenog rada smanji. Sam kvantitet uloenog rada sa svoje strane zavisi
kako od zalaganja tako i od velikog broja drugih faktora kao to su: vrsta i kvalitet materijala koji se upotrebljava, njegove supstitucije, tehnolokog procesa, tehnike pripre174
me rada, kontrole utroaka materijala, kvaliteta proizvoda, rastura, loma, kvara i drugo.
Na visinu zarada izrade utiu dalje i nain njihovog utvrivanja (po vremenu i efektu)
realnost normi (da li su one iskustvene, statistike, empirijske, tehnike, osnovne ili izvedene, pojedinane ili grupne) i dr.
Tabela 25. Izvrenje normi za mesec mart 2006. godine
Redni
broj
1
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Procenat
izvrenja
normi
2
Do 80
Od 80-98
Od 98-102
Od 102-110
Od 110-120
Od 120-130
Preko 130
Ukupno po
normi
Po normi
Po vremenu
UKUPNO:
Mart t.g.
Broj
radn.
Februar t.g.
%
3
10
70
40
5
2
1
4
7. 8
54. 6
31. 3
3. 9
1. 6
0. 8
128
128
40
168
Broj
radn.
5
2
12
65
37
4
3
-
6
1. 6
9. 8
52. 8
30. 1
3. 3
2. 4
-
100.0
123
76. 2
23. 8
100.0
123
40
163
Kumulativno
I-III t.g.
Broj
radn.
Pros.
proc.
prot.
god.
7
7
32
205
95
12
7
2
8
2.0
8. 9
56. 9
26. 4
3. 5
1. 9
0. 6
9
3
10
60
24
2
1
-
100.0
360
100.0
100.0
75. 5
24. 5
100.0
360
115
475
75. 8
24. 2
100.0
70.0
30.0
100.0
2.2.4. Pogonska i upravno prodajna reija
Pogonska i upravno prodajna reije se obrauju zajedno jer predstavljaju grupu trokova koji imaju zajednike osobine pa se njihova analiza vri na analogan nain. Inae
ovi trokovi imaju karakter optih (indirektnih), kompleksnih (sloenih), relativno fiksnih (stalnih) trokova.
Pogonska i upravno prodajna reija su opti (indirektni) trokovi jer obuhvataju one
trokove koji se ne odnose na proizvodnju odreenih proizvoda ve na poslovanje organizacionih jedinica ili preduzea u celini. To su trokovi koji se prave da bi se omoguio
ili olakao rad proizvodnih ili drugih organizacionih jedinica ili preduzea u celini.
Poto se ovi trokovi ne mogu obraunavati direktno u cenu kotanja njihova se raspodela vri indirektno preko raznih kljueva za raspodelu.
Inae pogonska reija obuhvata one trokove koji se prave u proizvodnim organizacionim jedinicama pa se prema tome odnose na proizvodnju ali se unapred ne zna koliko je od njih uinjeno za pojedine proizvode. Upravno pogonsku reiju sainjavaju svi
oni trokovi koji nastaju u pojedinim delovima preduzea i to pri vrenju administrativnih funkcija kao to su upravna, planska, finansijska, evidentna, kontrolno-analititika i
vrenju dveju faza izvrne funkcije - nabavne i prodajne.
Trokovi pogonske i upravno prodajne reije imaju karakter kompleksnih trokova
jer obuhvataju sve vrste trokova koji se ne mogu direktno obraunati u cenu kotanja
175
kao to je na primer materijal za izradu koji je jednorodan i direktno se obraunava u

cenu kotanja.
Ovi trokovi imaju karakter i relativno fiksnih trokova jer se ne poveavaju proporcionalno sa poveanjem obima proizvodnje. Ovi trokovi se poveavaju tek na izvesnom veem stepenu zaposlenosti a da posle toga ostanu isti s tim to njihovo poveanje
nastaje pri nekom jo veem stepenu zaposlenosti. Pri tome njihovo je poveanje slabije
nego stoje poveanje zaposlenosti. Obrnuta je situacija kada nastaje smanjenje stepena
zaposlenosti. U ovom sluaju trokovi reije se sporije smanjuju nego to se smanjuje
stepen zaposlenosti pa je njihovo smanjenje ak slabije nego to bi trebalo da bude imajui u vidu njihovo poveanje pri prethodnom poveanju stepena zaposlenosti. Ova karakteristika trokova poznata je pod nazivom remanentnost (rezistentnost) trokova.
Analiza pogonske i upravno prodajne reije po pravilu treba da se sastoji iz ispitivanja njihove veliine, strukture i dinamike.
Veliina reije uporeena sa bazinom pokazae da li je ona vea ili manja od one
stoje trebalo da bude ukoliko se uporeenje vri sa planiranom - od one stoje bila, ukoliko se to vri sa prologodinjom ili od one stoje kod drugih preduzea ukoliko se uporeuje sa reijom drugih preduzea. Iz karakteristike reijskih trokova proizilazi da svaki
stepen zaposlenosti preduzea uslovljava njihovu posebnu visinu. Iz ovoga proizilazi da
svaki stepen zaposlenosti ima svoju posebnu normalu sa kojom treba uporeivati stvarne trokove reije na tom stepenu zaposlenosti. Uporeivanje stvarne veliine reije sa
planiranom u situaciji kada se veliine planiranog i ostvarenog zadatka ne poklapaju, nije pravilno jer se uporeuju stvari koje nisu uporedive. Ovo ukazuje na potrebu da preduzea planiraju svoje reijske trokove za sve one stepene zaposlenosti koje je mogue
ostvariti odnosno da sastavljaju fleksibilni plan ovih trokova.
Da bi se uzroci odstupanja reije u celini mogli jasnije sagledati potrebno je ralaniti trokove reije po vrstama od kojih su sastavljeni (utroak materijala, amortizacije,
usluge, ukalkulisane zarade i zakonske i ugovorne obaveze). Uporeivanje ovih elemenata reije olakae da se'uzroci preciznije otkriju jer ukoliko se konstatuje znatno odstupanje kod nekog od njih oni e se dalje ralaniti pa e se videti ako su to na pr. usluge da li su odstupanja kod potanskih trokova, trokova za reklamu, reprezentacije ili
nekih drugih.
Jo kod izrade plana preduzea a u cilju sastavljanja kalkulacija i praenja ekonominosti utvruju se odreeni odnosi pogonske odnosno upravno prodajne reije i izvesnih faktora u radu preduzea. Kod izrade analize poslovanja na osnovu stvarnih trokova treba utvrditi i stvarne odnose izmeu ovih faktora i uporediti sa planiranim i nai
uzroke eventualnih odstupanja. Ti odnosi su sledei:
a) dodatak izrade koji se dobija kao odnos pogonske reije i ukalkulisanih zarada
izrade a pokazuje koliko novanih jedinica pogonske reije otpada na jednu novanu jedinicu ukalkulisanih zarada izrade. Ovaj pokazatelj izraen u procentima poznat je u praksi pod nazivom stopa izrade ili stopa pogonske reije;
b) dodatak uprave i prodaje, koji predstavlja odnos upravno prodajne reije i ukalkulisanih zarada izrade a pokazuje koliko novanih jedinica ove reije otpada
176
na jednu novanu jedinicu ukalkulisanih zarada izrade. I ovaj pokazatelj izraen u procentima poznat je u praksi pod nazivom stopa uprave i prodaje ili
stopa upravno prodajne reije.
c) asovna stopa koja se dobija iz odnosa zbira ukalkulisanih zarada za izradu i
pogonske reije i broja utroenih asova za izradu ili broja mainskih asova.
Ova stopa pokazuje koliko ovih trokova otpada na jedan as rada radnika ili
na jedan as rada maine.
Ispitivanje dinamike reijskih trokova je isto tako potrebno da bi se konstatovala
opravdanost napravljenih trokova. Dinamika se iskazuje na taj nain to se ukupni
reijski trokovi ralanjuju na krae vremenske periode i utvruje kakva su odstupanja
nastala u tim periodima. Nije dovoljno izvriti vremensko ralanjavanje trokova u
celini ve treba njihove pojedine delove - trokove po vrstama vremenski ralaniti.
Uzroci odstupanja koji se javljaju prilikom ispitivanja pogonske i upravno prodajne
reije mnogobrojni su i razliiti zbog toga to su ove reije sastavljene od svih vrsta trokova a uzroci za poveanje odnosno smanjenje svake vrste trokova su razliiti i specifini.
Bitan nedostatak grupisanja reijskih trokova samo u dve kategorije - pogonsku i
upravno prodajnu reiju je taj to se pretpostavlja da u preduzeu postoje samo dva
podruja ne vodei rauna da se trokovi stvaraju u veem broju podruja, da su oni u
svakom od njih vrlo razliiti i po obimu i vrstama, a u zavisnosti od kvaliteta i osobenosti zadataka tog podruja. Jo vaniji nedostatak je taj to preduzee ne raspolae
podacima o trokovima koje stvaraju pojedine organizacione jedinice pri izvrenju svojih pojedinanih zadataka (trokovi pogona, odeljenja, ili pojedinih slubi - nabavne,
prodajne, knjigovodstvene i dr.
2.3. Analiza trokova prema mestima njihovog nastajanja

Pod mestima nastajanja trokova se podrazumevaju ona podruja jednog preduzea
koja se odreuju prostorno, funkcionalno ili prema odgovornosti ali pod uslovom da se
njihovi trokovi mogu posebno utvrivati. Ovakva podruja se nazivaju mestima trokova. Kada se mesto trokova odreuje prema prostoru na kome se odvija izvesna delatnost radi koje se i stvaraju trokovi onda se govori o topografskom odreivanju tih mesta.
Tako jedan pogon ili jedna radionica e biti mesto trokova ukoliko su smeteni u
posebnoj ili posebnim prostorijama, tako da trokovi koji nastaju za obavljanje delatnosti u toj ili tim prostorijama predstavljaju tro kove tog mesta - pogona ili radionice. Kao
posebno mesto trokova mogu se javiti i vie radionica ukoliko se nalaze u istoj ili istim
prostorijama. Posebno mesto trokova mogu da formiraju ak jedna ili vie maina ako
su prostorno izdvojene pa se moe smatrati da su trokovi koji nastaju prouzrokovani
njihovim radom.
Mesta trokova se odreuju i prema funkcijama, odnosno fazama u okviru pojedinih
funkcija, koje se vre u delatnosti preduzea. Tako za upravno rukovodnu funkciju moe da postoji mesto trokova - uprava (direkcija), za plansku - mesto trokova planska
177
sluba, za finansijsku - finansijska sluba itd. Mesto trokova moe biti jedno za vie funkcija ili vie faza izvrne funkcije. Tako za plansku, finansijsku i evidencionu funkciju
moe postojati jedno mesto trokova - privredno raunski sektor, ili za nabavnu ili prodajnu fazu - mesto trokova komercijalna sluba. Na kraju, mogu posebna mesta trokova da se stvaraju i u okviru jedne iste funkcije ili jedne faze izvrne funkcije. Na primer,
u okviru proizvodne faze - razni pogoni, odeljenja ili faze prema vrstama proizvoda i
poluproizvoda; u okviru prodajne faze - sluba za prodaju u zemlji i sluba za prodaju u
inostranstvu i sl.
Mesta trokova se odreuju i prema podrujima odgovornosti pojedinih rukovodilaca da bi se omoguila kontrola trokova sa tog aspekta. Odreivanje mesta trokova nije
u punoj meri korisno ako nije mogue utvrditi odgovornost lica ija je dunost da rukovode i vre nadzor nad poslovanjem tog mesta trokova.
Prilikom formiranja mesta trokova ne treba se u praksi pridravati samo jednog od
pomenutih kriterijuma - prostora, funkcije i odgovornosti ve ih naprotiv treba stvarati
primenjujui kombinaciju od najmanje dva kriterijuma (prostora i odgovornosti ili funkcije i odgovornosti). Iako jedno odeljenje predstavlja prostorno jedno mesto trokova
bolje je od njega formirati dva mesta trokova ukoliko njime rukovode dvojica rukovodilaca. Suprotno, dva odeljenja ak iako nisu homogena treba da se tretiraju kao jedno
mesto trokova ako njime rukovodi jedno lice.
Broj mesta trokova koja jedno preduzee treba da formira uslovljen je veim
brojem faktora meu kojima su najvaniji:
a) priroda, vrsta, veliina i sloenost preduzea i njegova organizacija,
b) priroda proizvodnog procesa,
c) broj radnika ije zalaganje za snienje trokova treba pratiti,
d) stepen tanosti cene kotanja koji se eli postii,
e) kadar i opremljenost knjigovodstvene slube koja treba da sprovede organizaciju i evidenciju trokova po mestima,
f) ekonomska opravdanost formiranja veeg ili manjeg broja mesta trokova,
g) specijalni ciljevi koji se ele postii formiranjem mesta trokova itd. Prilikom
utvrivanja mesta trokova treba odrediti meru.
Veliki broj mesta trokova doprinosi da grupisanje trokova po mestima bude neekonomino dok mali broj dovodi u pitanje tanost cene kotanja i nesagledavanje trokova po pojedinim podrujima preduzea.
Grupisanje trokova prema mestima njihovog nastajanja ima za cilj:
1. da utvrdi trokove i ekonominost pojedinih podruja preduzea,
2. da omogui stimilisanje uteda i doprinese pravilnijem utvrivanju zarade radnika i grupe radnika,
3. da se tanije utvrdi cena kotanja pojedinih proizvoda odnosno izvrenih usluga.
178
Inae, sama analiza trokova prema mestima njihovog nastajanja treba, kao stoje to
sluaj i sa drugim analizama, uglavnom da obuhvati ispitivanje veliine, vrste i dinamike ovih trokova. Trokovi prema mestima se ispituju i putem njihovog ralanjavanja
na pojedine trokove prema vrstama iz kojih su sastavljeni kako bi se utvrdilo staje i koliko utroeno na svakom mestu trokova. Dinamiku trokova prema mestima treba prikazati ralanjavanjem ukupnih trokova kao i njihovih delova na krae vremenske periode tako da se omogui preciznije utvrivanje uzroka odstupanja. Uzroci odstupanja su
mnogobrojni jer se radi o kompleksnim trokovima kod kojih je ukupno odstupanje rezultat dejstva uzroka pojedinih vrsta trokova.
2.4. Analiza trokova prema nosiocima za koje se prave

Grupisanje trokova prema nosiocima ima za cilj da utvrdi cenu kotanja pojedinih
delatnosti, grupe proizvoda ili pojedinih proizvoda, odnosno izvrenih usluga. Za ovo
utvrivanje postoje razne metode poznate kao metode obrauna proizvodnje a sve su
stvorene sa intencijom da se cena kotanja realnije utvrdi i pomou nje sagleda sjedne
strane ekonominost a s druge strane finansijski rezultat koji se postie na pojedinim
proizvodima odnosno uslugama.
Grupisanje trokova po nosiocima sa stanovita analize ima zadatak:
1. da pokae ekonominost utroaka koji se prave za pojedine proizvode odnosno
usluge;
2. da omogui uporeenje stvarne cene kotanja sa planiranom ili sa cenom kotanja prethodnih perioda. Ovo uporeenje ukazuje na ekonominost koja se postie
kod pojedinih nosilaca trokova i to je jedan od najvanijih indikatora ovog grupisanja;
3. da omogui uporeenje stvarne cene kotanja sa prodajnom cenom i doprinese
pravilnijem formiranju prodajne politike preduzea;
4. da omogui stimulisanje radnika za utede i doprinese pravilnijem utvrivanju
zarada.
Gena kotanja se moe pratiti i uporeivati globalno prema delatnosti, i na taj nain
iznalaziti odstupanja proizvodnje osnovne, pomone, sporedne i eventualno, neindustrijske delatnosti. Meutim korisnije je ono ispitivanje koje se vri po grupama proizvoda a najkorisnije ono po pojedinim proizvodima jer se tada eliminiu kompenzacije raznih poveanja i snienja cene kotanja koje se javljaju kod ispitivanja cene kotanja veeg broja artikala odnosno jedne delatnosti. Pored ovakvog ralanjavanja treba izvriti i
ralanjavanja po elementima cene kotanja i po vremenskim periodima odnosno po tromesejima a eventualno i po mestima.
2.5. Ukrtanje rezultata pojedinih analiza trokova

Ispitivanje trokova se vri, kao stoje ve reeno, sa razliitih aspekata da bi se oni
bolje osvetlili i da se na taj nain sagleda da li su utroci bili opravdani ili su bili manji
ili vei nego stoje trebalo da budu; koje zasluan za manje odnosno odgovoran za vee
179
utroke; kod kojih proizvoda ima veih utroaka odnosno uteda i kakvi su u kojim vremenskim periodima i koliki utroci nastali. Odgovor na ova pitanja se dobija i putem
sledeih analiza:
a) analize trokova po njihovim vrstama koje daje podatke o tome staje i koliko utroeno tj. koliki su utroci materijla, osnovnih sredstava i usluga a koliko iznose
prosene naknade za uloeni rad, doprinosi, lanarine i sl., pa sve ove utroke ceniti sa tog aspekta.
b) analize trokova po elementima kalkulacije kojom se utvruje kod kojih su grupa
trokova, koji formiraju cenu kotanja, uinjeni vei ili manji trokovi tj. da li
ima uteda odnosno veih trokova kod direknih ili reijskih trokova.
c) analize trokova prema mestima trokova koja ukazuje na to koliko je koja grupa
radnika napravila trokove prilikom izvrenja svog zadatka tj. omoguuje sagledavanje doprinosa svake grupe radnika u stvaranju finansijskog rezultata preduzea i to onog njegovog dela koji potie iz smanjenja trokova odnosno zalaganja
radnika.
d) analize trokova prema nosiocima kojom se utvruje koje delatnosti, grupe proizvoda, odnosno pojedini proizvodi i izvrene usluge imaju manju odnosno veu
cenu kotanja od one koja je trebalo da bude, a putem uporeivanja te cene sa
prodajnom omoguuje se sagledavanje finansijskog rezultata koji se postie prodajom pojedinih artikala.
Ako se izvrene analize dopune vremenskim ispitivanjem dobie se podaci o tome
kada su trokovi nastali i u kojim su se vremenskim periodima kakva odstupanja javljala.
Korisno je da konstatacije dobijene putem ovih rezultata ispitivanja budu ukrtene
da bi definitivni zakljuak o trokovima bio taniji a uzroci njihovog nastajanja jasniji.
Ukrtanje u stvari znai osvetljavanje trokova sa razliitih aspekata i dobijanje
jasne slike o tome koliko je ega utroeno; o opravdanosti veih odnosno manjih utroaka, o zasluzi odnosno odgovornosti subjekata za nareijski trokovi su upravo zbog svoje kompleksnosti relativno fiksni i njihova fiksnost zavisi od toga da li kod njih preovlauju fiksni, proporcionalni, degresivni ili progresivni trokovi.
2.6. Dejstvo obima proizvodnje na cenu kotanja

Kao stoje poznato trokovi mogu biti fiksni i varijabilni, a ovi dalje proporcionalni,
degresivni i progresivni. Ranije je napomenuto da proporcionalni karakter imaju pojedinani trokovi i to kada su direktni. Indirektni - reijski trokovi su upravo zbog svoje
kompleksnosti relativno fiksni i njihova fiksnost zavisi od toga da li kod njih preovlauju fiksni, proporcionalni, degresivni ili progresivni trokovi.
Pri poveanju obima proizvodnje direktni trokovi se relativno proporcionalno
uveavaju, tako da po jedinici proizvoda, odnosno usluga trokovi ostaju priblino isti.
Meutim, to nije sluaj sa indirektnim trokovima. Zbog njihovog karaktera, pri povea180
nju obima proizvodnje cena kotanja po jedinici proizvoda opada i obrnuto pri smanjenju obima proizvodnje cena kotanja po jedinici raste. Drugim recima poto meu indirektnim trokovima ima takvih koji su fiksni a i takvih koji su degresivni ili progresivni,
cena kotanja po jedinici proizvoda se menja samim poveanjem odnosno smanjenjem
obima proizvodnje. Meutim, sem promene obima proizvodnje na cenu kotanja utiu i
utroci tj. njihovo poveanje ili smanjenje. Vano je istai da kada nastupi smanjenje
cene kotanja kao posledica poveanja obima proizvodnje, odnosno zbog degresije trokova, to smanjenje ima drugaiji karakter od karaktera onog smanjenja koje je prouzrokovano utedama tj. utrocima manjim od normalnih. Postignuto smanjenje cene kotanja zbog poveanja obima proizvodnje nema karakter utede jer se nije utroilo manje
od onoga stoje trebalo. Isto tako, ostvareni trokovi na veem stepenu zaposlenosti mogu iznositi zbog svoje fiksnosti isto toliko koliko i na niem stepenu ali to ne znai da se
pri tome utedelo ukoliko su ostvareni trokovi normalni. U ovakvim se sluajevima pri
poveanju obima proizvodnje moe govoriti samo o smanjenju cene kotanja i obrnuto,
o njenom poveanju pri smanjenju obima proizvodnje a ne kao o posledici uteda u
prvom i veih utroaka, u drugom sluaju. Iz ovih razloga kod nekih autora javila se
dilema kolika je zasluga radnog kolektiva na snienje cene kotanja zbog poveanog
obima proizvodnje tj. da li iznos smanjenja trokova koji je posledica degresije treba da
utie i koliko na zarade radnika. U ovom smislu izdvojiemo miljenje dr. Danice Jovanovi koja kae:" Prema tome, proizlazi da do snienja trokova proizvodnje (cene kotanja), dolazi neposredno kroz utedu trokova i posredno kroz poveanje obima proizvodnje. Posredno snienje ili poveanje cene kotanja, tj. uz zavisnosti od promene obima proizvodnje tretira se u stranoj literaturi kao zakonomerno delovanje trokova, pod
nazivom degresija odnosno progresija trokova. Drugim recima, po ovom shvatanju to
nije zasluga radnog kolektiva, ve posledica dejstva zakonomernog kretanja trokova.
Oba puta nastanka snienja (prekoraenja) cene kotanja u naim uslovima posledice su
zalaganja radnog kolektiva.40
Zbog toga to uteda i vei utroci treba da utiu neposredno na zarade samo onih
radnika koji su ih napravili dok je smanjenje cene kotanja zbog degresije trokova posledica objektivnih uslova, rezultat rada najee celog kolektiva, potrebno je utvrditi
koliko su na cenu kotanja delovale utede, odnosno vei utroci, a koliko degresija trokova - zbog poveanja obima proizvodnje.
U cilju sagledavanja ova dva dejstva nuno je prethodno utvrditi normalne trokove
za sve one stepene obima proizvodnje (korienje kapaciteta) koji dolaze u obzir u radu
preduzea tj. odrediti fleksibilne standardne trokove.
Kada se utvreni standardni trokovi za ostvareni obim proizvodnje uporede sa stvarnim trokovima, razlike izmeu njih e predstavljati utedu, odnosno vee utroke.
Meutim, razlika izmeu visine standardnih trokova za ostvareni obim proizvodnje i
obraunskih trokova za tu proizvodnju utvrenih na osnovu standardnih trokova za
normalni obim proizvodnje, predstavljae smanjenje odnosno poveanje trokova zbog
40
Dr Danica Jovanovi. -Analiza poslovanja preduzea, Suvremena administracija, Beograd 1967,

str. 281
181
njihove degresije, odnosno progresije. Umesto standardnih trokova mogu se upotrebiti

i planirani ukoliko su utvreni kao normalni za razne stepene korienja kapaciteta.
Ukoliko se eli utvrditi koliko je koja organizaciona jedinica postigla smanjenje odnosno poveanje trokova i to posebno koliko od uteda, odnosno veih utroaka, a koliko od degresije odnosno progresije trokova, to se moe postii sledeim pregledom:
Tabela 25.
%
izvrenja
plana
Organizac.
jedinica
tand,
za
100% izvr.
plana
Trokovi
tand,
Obraza ostvar.
proc.
unski
izvr. (kol.
(2x3)
2)
4
5
Razlika
Stvarn iza
kol. 2
Br. 1
80
500
450
400
440
Br. 2
100
700
700
700
720
Br. 3
120
1.000
1.120
1.200
1.150
2.200
Degresija
Ukupno
poveanje
trokova
2.270
2. 300
2.310
30
2. 200
10
10
2.310
2.310
6-5
4
5
7
+
40
+
20
8
+
50
-50
-80
+
10
30
-30
6
4
9
-10
+
20
+
30
+
40
10
2.310
40
40
40
Iz pregleda se moe utvrditi:

a)
ukupno smanjenje odnosno poveanje trokova (kolona 7)
b) smanjenje odnosno poveanje trokova koje je posledica degresije ili progresije

trokova (kolona 8)
c)
uteda odnosno vei utroci (kolona 9)
2.7. Utvrivanje ekonominosti i mogunosti smanjenja

trokova
Ekonominost, kao jedan od osnovnih principa poslovanja, koji se ogleda u tome da
se uinci postignu sa to manje utroaka faktora za proizvodnju, moe se iznalaziti za
pojedine ili sve uinke, kao i za izvrenje zadatka jedne organizacione jedinice ili celog
preduzea. Ekonominost se moe utvrivati u naturalnim ili vrednosnim pokazateljima.
Upotreba naturalnih pokazatelja za utvrivanje ekonominosti ograniena je samo
na one sluajeve kada treba utvrditi da lije ostvaren uinak postignut veim ili manjim
utrokom pojedinih faktora za proizvodnju. Tada se govori o utedama odnosno veim
troenjima tih faktora.
182
Zbog toga to se troenje pojedinih faktora za proizvodnju ne moe izraziti u naturalnim pokazateljima, ekonominost se utvruje samo vrednosnim pokazateljima. Ovako iskazana ekonominost pokazuje da li je za odreene uinke, odnosno za izvrene zadatke utroeno vie ili manje faktora za proizvodnju u to izraeno u vrednosmim pokazateljima. Drugim recima, da li utroena vrednost odgovara onoj vrednosti koja je bila
opravdana da se utroi.
Dakle, pokazatelj koji se dobija kada se vrednost stvarno utroenog minulog i sadanjeg rada upotrebljava za sagledavanje opravdanosti utroaka naziva se ekonominou. Vrednosti uloenog minulog i sadanjeg rada za izvrenje zadatka nazivaju se trokovima, pa je zbog toga pojam ekonominosti vezan za pojam trokova. Govori se o ekonominom poslovanju tada kada se zadatak, odnosno uinci stvaraju sa manjim trokovima od onih koji su opravdani.
Kada je re o trokovima preduzea treba istai, da pored ekonomskih trokova,
onih koji su vrednosni izraz utroenih faktora za proizvodnju, preduzea imaju trokove
koji to nisu, ve imaju karakter zakonskih i ugovornih obaveza odnosno doprinose,
lanarine i izdatke slinih karaktera.
Poto se ovi neekonomski utroci tretiraju kao trokovi, to se i oni prilikom utvrivanja ekonominosti uzimaju u obzir i obraunavaju zajedno sa onim koji imaju (ekonomski) karakter.
Ekonominost se moe, kako smo rekli, iznalaziti po jedinici uinka ili za sve uinke, odnosno za izvrenje zadatka jedne organizacione jedinice ili celog preduzea.
Da bi se iznala ekonominost po jedinici uinka nuno je da se iznae koliko novanih jedinica trokova je napravljeno za jedinicu uinka i to putem formule:
stvarni trokovi stvarnih uinaka (stvarna cena kotanja)
kvantitet stvarnih uinaka
Ovaj podatak se onda uporeuje sa normalnim trokovima po jedinici uinka i dolazi do zakljuka da lije utroeno vie odnosno manje od onog to je normalno da se utroi.
Ekonominost za sve uinke, odnosno za izvrenje zadatka pojedinih organizacionih jedinica (pogona, odeljenja, faza, slubi i si.) ukoliko su uinci merljivi utvruju se
putem formule:
PKUsck x 100
PKUpck
gde je PKUsck proizvedena koliina uinaka po stvarnoj ceni kotanja, a PKUpck

proizvedena koliina po planskoj ceni kotanja, ili proizvedena koliina po stvarnoj ceni
kotanja prethodnih perioda, ili proizvedena koliina po ceni kotanja slinih preduzea.
Rezultat koji se dobije pokazuje u procentima poveanje odnosno smanjenje trokova pa prema tome i ekonominost.
183
Ukoliko treba utvrditi ekonominost organizacione jedinice iji uinci nisu merljivi
(na primer jedne administrativne jedinice) formula kojom se treba koristiti je sledea:
stvarni trokovi x 100
planirani trokovi
Nedostatak ove formule je u tome to ona ne uzima u obzir efekat poslovanja koji
moe biti razliit od onog koji je predvien prilikom utvrivanja planskih trokova.
Na kraju ekonominost se moe utvrivati i za celokupno poslovanje u kom sluaju
ona treba da pokae da li je zadatak preduzea izvren sa odgovarajuim trokovima ili
ima odstupanja. Poto se radi o jednom od pokazatelja izvrenja zadatka preduzea u
celini o njemu bi bilo reci u odgovarajem poglavlju.
Iz prethodnog izlaganja se moe zakljuiti da se, u zavisnosti od toga ija se ekonominost utvruje, upotrebljavaju odgovarajui uinci i tro kovi. Ona se moe utvrivati, kao to je reeno, za poslovanje celog preduzea, zatim proizvodne faze pojedinih
pogona, odeljenja, faza, radnih mesta pa i za rad svakog radnika.
Isto tako ona se moe iznalaziti za ukupnu proizvodnju koja je jednaka ekonominosti proizvodne faze, zatim za proizvodnju grupe proizvoda i pojedinih proizvoda.
Utvrivanje ovih ekonominosti sa raznih aspekata je potrebno zbog toga to je ekonominost ele proizvodne faze rezultanta ekonominosti pojedinih njenih delova pa se
preko njih sagledava zastoje ona onakva kakva je konstatovana. Moe, na primer, ekonominost jednog pogona biti tako velika da pokriva neekonominost drugih pogona,
tako da se poslovanje u celini javlja kao ekonomino. Meutim, putem analize ekonominosti pojedinih organizacionih delova otkrivaju se oni delovi koji posluju manje
ekonomino pa se prua mogunost da se utvrde uzroci koji su na to delovali.
Ima autora koji smatraju da se za utvrivanje ekonominosti moe primenjivati i
prodajna cena (. Babi), no kako se mi ne slaemo s tim miljenjem to neemo posebno obraivati ve emo samo napomenuti da se za utvrivanje ekonominosti ne mogu
uzimati koliine uinaka po stvarnoj prodajnoj ceni ili ukupan prihod jer je njihova
veliina uslovljena uslovima na tritu tj. spoljanjim faktorima pa su one zbog toga
varijabilne. Utvrivanjem ekonominosti se dolazi do konstatacije o opravdanosti
izvrenja zadatka sa stanovita utroaka. Ova konstatacija treba da poslui kao impuls
za dalja istraivanja i utvrivanja mogunosti novih uteda.
Utede su u zavisnosti od tri grupe faktora:
1. zalaganja radnog kolektiva da ostvari manje utroke i postigne vei kvantitet i

kvalitet svojih uinaka,
2. internih uslova poslovanja,

3. eksternih uslova poslovanja.
Radni kolektiv moe postii utede kod svih vrsta trokova: utroenog materijala,
utroenih osnovnih sredstava, tuih usluga itd. a poveanjem'obima proizvodnje i davanjem boljeg kvaliteta postie se smanjenje cene kotanja po jedinici proizvoda. Kod internih uslova poslovanja radi se o izmenjenom tehniko tehnolokom procesu proizvod184
nje, o uvoenju tipizacije i standardizacije ili o prelasku sa serijske na masovnu proizvodnju i sl. Eksterni uslovi poslovanja utiu na ekonominost kroz poveanje cena faktora
za proizvodnju i nabavku materijala odgovarajueg kvaliteta.

I NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI
Zbog znaaja koji radnici imaju za izvrenje zadatka proizvodne faze, ali isto tako i
za smanjenje trokova koje prave kao i za korienje sredstava koja se upotrebljavaju,
njihova analiza ima posebnu vanost. Imajui ovo u vidu analiza angaovanih radnika u
proizvodnoj fazi sastojala bi se od sledeih ispitivanja:
1. veliine radnog kolektiva,
2. veliine uloenog rada,
3. strukture radnika i uloenog rada,
4. fluktuacije,
5. korienja fonda radnih asova,
6. veliine zarada radnika,
7. produktivnosti rada.
3.1. Veliina radnog kolektiva

Veliina radnog kolektiva se iskazuje preko ukupnog broja radnika i to kako u toku
celog analiziranog perioda tako u toku kraih vremenskih perioda kako bi se sagledala
njegova dinamika. Ukoliko preduzee upoljava sezonske radnike, preporuljivo je da
se ukupni broj radnika posebno iskae za stalne a posebno za sezonske radnike. Veliina
radnog kolektiva za neki odreeni dui vremenski period se iskazuje prosenim brojem
zaposlenih u tom periodu. Tako se proseni broj radnika za period od godinu dana moe
iznai na taj nain to se zbir stanja radnika poetkom godine i na kraju svakog meseca
podeli sa 13 odnosno sa brojem sabiraka. Proek moe da se iznae i tako to se saberu
polovine stanja na poetku i kraju godine sa stanjem radnika u preostalih 11 meseci, pa
se taj zbir podeli sa 12.
Dinamika radnog kolektiva zaposlenog u proizvodnoj fazi sagledava se i preko iskazivanja stanja radnika krajem svakog meseca i to posebno za stalne a posebno za sezonske radnike.
Veliinu radnog kolektiva treba uporediti sa bazinom veliinom. Kao bazine veliine i ovde se upotrebljavaju normalne odnosno veliine po sistematizaciji radnih mesta,
ali isto tako i veliine iz prethodnih godina ili proeka nekoliko proteklih godina, kao i
veliine drugih srodnih preduzea.
185
3.2. Veliina uloenog rada

Veliina radnog kolektiva izraena puteni broja radnika nije odgovarajui pokazatelj veliini uloenog rada. Veliina uloenog rada se daleko realnije iskazuje putem radnih asova tj. asova provedenih na poslu.
Za utvrivanje veliine uloenog rada realniji je pokazatelj radnik-as od radnog
asa. Pod radnik-asom se podrazumeva efektivni rad jednog radnika u trajanju od jednog asa tj. kada se od vremena trajanja jednog radnog dana (na primer 7 asova) iskljui ono vreme koje nije upotrebljeno za efektivni rad (zakanjenja, prekid rada zbog struje, pare i sl.). Pod radnim asom, meutim podrazumeva se vreme od jednog asa koje
radnik treba da provede na radu. Zbog toga se radnik-as moe i nazvati i efektivni
radni as.
Veliina uloenog rada moe se iskazati i prosenim brojem radnika utvrenim na
bazi efektivnih asova rada. Ovaj prosean broj se iznalazi na taj nain to se efektivni
(odraeni) asovi rada za analizirani period (na primer godina dana) podeli sa brojem
asova rada koje jedan radnik tokom tog perioda treba da odradi (odnosno podeli sa
moguim fondom radnog vremena jednog radnika).
Broj asova rada koje jedan radnik treba da odradi tokom jedne godine uz uslov da
dnevno radno vreme iznosi 7 asova je 2184 asa (7 asova dnevno x 26 radnih dana u
mesecu=182 asa meseno x 12 meseci =2184).
Prosean broj radnika utvren na bazi efektivnih radnih asova je uvek manji od
prosenog broja radnika utvrenih na bazi stanja krajem meseca, a razlika pokazuje i to
u broju radnika koliko je rada izgubljeno, odnosno nije odraeno iako je to bilo mogue.
Veliinu uloenog rada iskazanu preko radnih asova, odnosno efektivnih radnih
asova ili preko prosenog broja radnika utvrenog na bazi efektivnih asova treba dati
za ceo analizirani period ali isto tako i za krae vremenske periode da bi se sagledala
njegova dinamika. Ovu veliinu treba uporediti sa odgovarajuom bazinom veliinom
najee sa planiranom ili sa veliinom prethodne godine ili proeka nekoliko prethodnih godina.
3.3. Struktura radnika i uloenog rada

Poto uinci proizvodne faze ne zavise samo od veliine uloenog rada nego i od
njegovog kvaliteta, tj. od strukture radnika potrebno je tu strukturu iskazati. To se postie putem grupisanja radnika po:
a) strunim kvalifikacijama (VK, KV i NK),
b) kolskim kvalifikacijama (VSS, VS, SSS i nie obrazovanje),
c) sta (do 5 godina, od 6 do 10, od 11 do 20, od 21 do 30 i preko 30 godina radnog
staa),
d) starost (od 15 do 20, od 21 do 35, od 36 do 50, od 51 do 65 i preko ezdeset pet
godina),
e) polu (muki i enski) i dr.
186
Struktura radnika se sagledava i preko odnosa izmeu razliitih kategorija radnika

pa je zbog toga potrebno dati indikatore dobijene putem ovih odnosa:
a) broj radnika proizvodne faze prema broju ukupno zaposlenih radnika preduzea,
b) broj radnika proizvodne faze, prema broju radnika u neproizvodnim organizacionim jedinicama,
c) broj proizvodnih radnika prema broju reijskih radnika u proizvodnoj fazi,
d) broju radnika proizvodne faze prema broju inenjera i tehniara,
e) broju kvalifikovanih radnika prema ukupnom broju radnika u proizvodnoj fazi
itd.
Prilikom iznoenja podataka o strukturi radnog kolektiva svakako treba utvrditi da
li kvalifikaciona struktura radnika odgovara normalnoj kao i onoj koja je predviena
sistematizacijom radnih mesta, pri emu treba istai koja radna mesta zauzimaju radnici
sa neodgovarajuom strunom i kolskom spremom, kao i koji strunjaci nedostaju
preduzeu.
3.4. Fluktuacija
Pod fluktuacijom u najirem smislu se podrazumeva odliv i priliv radnika u preduzee (eksterna fluktuacija) ali isto tako i premetanje radnika iz jednog u drugi organizacioni deo preduzea (interna fluktuacija).
Uticaj fluktuacije se ogleda u tome to je produktivnost svakog radnika koji stupa
na novo radno mesto po pravilu manja naroito u poetku zapoljenja, od produktivnosti
radnika koji due vremena radi na istom radnom mestu. Odliv radnika utie i na obim i
kvalitet proizvodnje. Da bi fluktuacija mogla da se sagleda nuno je raspolagati
sledeim najvanijim podacima:
a)
stvarno brojno stanje radnika poetkom analiziranog perioda,
b) proseno brojno stanje radnika tokom analiziranog perioda,

c)
ukupni odliv radnika,
d) ukupni priliv radnika, kao i priliv radnika radi popunjavanja predvienih ranije
nepopunjenih radnih mesta (razlika izmeu ova dva priliva predstavlja broj
radnika koji je primljen u zamenu za one koji su prekinuli radni odnos),
e)
stvarno brojno stanje krajem analiziranog perioda,
f)
brojno stanje nepopunjenih radnih mesta i dr.
Na osnovu ovih podataka fluktuacija se utvruje raznim odnosima meu kojima je

kao najvaniji trebalo primeniti sledei odnos:
ukupan broj radnika koji su prekinuli radni odnos x 100
prosean broj radnika
Ovaj odnos pokazuje u procentima koliko je radnika prekinulo radni odnos.
187
Dopunski odnos fluktuacije se dobija iz ovog odnosa:

broj radnika koji su zasnovali radni odnos
proseno stanje radnika krajem analiziranog perioda
a iz odnosa:
broj nepopunjenih radnih mesta x 100
predvieno brojno stanje radnika prema predvienim radnim mestima
dobija se u procentima podatak koliko ostaju radnih mesta koja treba da se popune da bi
se zadatak mogao zavriti u predvienom obimu.
Gornje podatke treba dati ne samo za proizvodnu fazu u celini ve i za svaku organizacionu jedinicu posebno ali isto tako ne samo za sve radnike u celini ve i za radnike
grupisane prema osnovnoj strukturi radnika, odnosno najee prema strunim i kolskim kvalifikacijama. Na taj e se nain utvrditi u kojim je organizacionim jedinicama i
kod kojih radnika -prema njihovoj strukturi kakva fluktuacija bila.
Kao najvaniji uzroci fluktuacije obino se javljaju: sistem nagraivanja i niske
zarade radnika, loi radni uslovi, poremeeni meuljudski odnosi, nemogunost reavanja stambenog pitanja kao i odlazak na novu dunost, premetaj branog druga i slino.
3.5. Korienje fonda radnih asova

Fond radnih asova se iznalazi na bazi fonda radnog vremena. Poznato je vie vrsta
fondova radnog vremena: kalendarski, mogui i planirani. Kalendarski fond radnog
vremena se iznalazi na bazi vremena koje radnicima uopte moe stajati na raspolaganju41 odnosno na bazi broja dana onog perioda za koji se taj fond utvruje (godina, mesec i sl.).
Mogui fond radnog vremena, naprotiv, dobija se na bazi broja dana u kojima radnici na osnovu propisa treba da rade i to onog perioda za koje se taj fond iznalazi. Mogui fond radnog vremena je manji od kalendarskog i dobija se kada se od ovog oduzmu
nedelje, neradne subote i praznini dani. Ovaj se fond jo naziva realnim fondom jer
predstavlja realno, mogue radno vreme.
Planirani fond radnog vremena iskazuje vreme koje se predvia da se pod normalnim uslovima iskoristi za rad od strane radnog kolektiva. Ovaj fond je u svakom sluaju,
manji od mogueg jer se od njega oduzima ono vreme za koje se predvia da nee biti
odraeno (vreme odmora, vreme potrebno da se izvri popravka maina, kao i druga
vremena za koja se moe predvideti da nee moi biti upotrebljena za rad iz objektivnih
razloga.
Fond radnog vremena se obino iskazuje u asovima i onda se govori o fondu radnih asova koji isto tako moe biti kalendarski, mogui i planirani. U radni dan se izra41
Knjigovodstveni leksikon, Izdanje Udruenja knjihovodstva Srbije, str. 202
188
unava onoliko radnih asova koliko traje radno vreme (7, 14, 21 as, ukoliko je sedmoasovno radno vreme i ako se radi u tri smene).
Za sagledavanje korienja radnog vremena, najbolje je, prema naem miljenju,
upotrebiti mogui fond radnih asova jer on utvruje vreme koje radnici treba da provedu na radu. On se iznalazi na taj nain to se broj onih radnika koji su bili lanovi preduzea tokom ele godine, odnosno, za sve vreme analiziranog perioda pomnoi sa brojem radnih dana (dani po kojima se po propisu trebalo raditi) i brojem radnih asova
dnevnog radnog vremena. Za one radnike koji su ostali ili prestali biti lanovi preduzea
u toku godine, odnosno analiziranog perioda postupa se na isti nain s tim to se za te
radnike iznalaze individualni radni dani. Mogui fond radnih asova iznalazi se i na taj
nain to se ukupni broj stvarno provedenih asova na radu svih radnika uvea brojem
asova svih odsustvovanja.
Korienje se utvruje odnosom izmeu ukupnog broja radnih asova provedenih
na poslu i mogueg fonda radnih asova odnosno upotrebom formule:
ukupan broj radnih casova provedenih na poslu x 100
moguci fond radnih casova
Broj koji se dobija iz ove formule pokazuje u procentima koliko je iskorien fond
radnih asova i taj broj je manji od 100% jer se uvek javljaju odsustvovanja sa posla.
Uporeivanjem procenta korienja mogueg fonda radnih asova odnosno odsustvovanja sa takvim procentom iz prethodne godine, ili sa proekom prethodnih godina,
ili pak sa procentima drugih preduzea, utvrdie se da lije korienje bolje, odnosno
odsustvovanje vee u preduzeu od onih iz ranijeg perioda ili od onih kod drugih preduzea sa kojima se vri uporeenje.
Iz odnosa koji se dobija putem formule:
planirani fond radnih casova x 100
moguci fond radnih casova
utvruje se u procentima koliko je vreme koje se planira da se odradi manje od onog

vremena u kome treba da se radi. Kada se ovaj procenat uporedi sa onim dobijenim iz
prve formule sagledae se da li je preduzee uspelo da iskoristi radno vreme kako je
planom predvieno ili ne, odnosno da li se javljaju odstupanja koje ono nije predvidelo.
Prilikom utvrivanja korienja fonda radnih asova neophodno je da se utvrde
razlozi odsustvovanja jer se samo njihovim otkrivanjem oni mogu otkloniti. U tu svrhu
potrebno je najpre istai u apsolutnim brojevima i procentima odsustvovanja nastala iz
opravdanih razloga (bolovanja, godinji odmori i si.) i neopravdanih (zakanjenja i si.),
zatim utvrditi njihove uzroke i to naroito za bolovanje i neopravdane izostanke. Kod
bolovanja treba utvrditi oboljenja zbog kojih nastaju odsustvovanja i da li preduzee
moe poboljanjem uslova rada i eventualno uslova ivota radnika doprineti smanjenju
oboljenja. Poto odsustvovanja iz neopravdanih razloga u krajnjem predstavljaju radnu
nedisciplinu nuno je takoe utvrditi zastoje do njih dolo.
189
Korienje fonda radnih asova treba utvrditi ne samo za elu proizvodnu fazu ve i
za njene pojedine organizacione delove a u okviru ovih za svaku vrstu radnika, jer su
uzroci izostajanja razliiti pa se lake otkrivaju ukoliko se vri detaljno ispitivanje.
3.6. Visina zarada radnika

Ispitivanje zarada radnika proizvodne faze kao i svih radnika ima vanost sa vie
aspekata. To su, pre svega, ivotni standard radnika, pravilna raspodela dobiti, pravilno
odmeravanje visina zarada koje predstavljaju normalnu nadoknadu za uloeni rad, realno utvrivanje trokova preduzea i dr. Iz navedenog se moe zakljuiti da je izuzetno
vano pravilno utvrivanje visine zarada i to kako onih koje se tokom obraunskog perioda isplauju kao akontacije tako i onih koje radnici dobijaju po utvrivanju dobiti na
kraju obraunskog perioda. Prilikom ispitivanja visine zarada treba najpre konstatovati
njihovu veliinu a zatim opravdanost te veliine.
Veliina zarade se uglavnom prikazuje preko sledeih podataka:
a) proeka zarada svih radnika
b) proeka zarada istovrsnih grupa radnika u okviru njihovih struktura (na pr. proeka zarada visokokvalifikovanih itd; ili proeka po stau starosti, polu i sl.).
Ove veliine treba dati kako za naknadu za koju se smatra da je normalna, za
uloeni rad pri normalnom zalaganju, tako i za ostvarene zarade tj. one koje radnici
dobijaju iz dobiti a to znai na bazi ostvarenih finansijskih rezultata.
Odstupanje koje se utvruje uporeenjem sa normalnom nadoknadom za uloeni
rad treba da predstavlja naknadu koja se radnicima daje zbog njihovog veeg zalaganja
a na osnovu toga i postignutih boljih rezultata. Ostvarena zarada vea od normalne
naknade za uloeni rad na prvom mestu treba da bude uslovljena poveanjem produktivnosti rada jer vea produktivnost rada treba da bude prvi uslov za poveanje zarada.
Ovo poveanje treba da bude uslovljeno i ostvarenom ekonominou jer se rezultati
moraju posmatrati i preko ukupno uloenog a ne samo preko tekue uloenog rada odnosno preko ukupnih trokova.
Odstupanja ostvarenih zarada od takvih iz ranijih godina mogu da rezultiraju iz postignutih boljih rezultata ali isto tako i iz izmenjene politike raspodele. Ukoliko je normalna naknada za uloeni rad bila izmenjena, prilikom ocene promene u ostvarenim zaradama treba imati u vidu i razloge koji su uticali na promenu te normalne naknade.
Nesporno je daje vrlo teko oceniti opravdanost poveanja zarade jer se za to zahteva detaljno i pedantno ispitivanje, ali to nikako ne znai da se zbog teine zadatka treba
odrei takvog ispitivanja uzimajui u obzir naroito njegov znaaj.
3.7. Produktivnost rada

Produktivnost rada se izraava odnosom izmeu proizvodnje i rada uloenog za tu
proizvodnju. Kao utroeni rad se uzima samo utroeni tekui rad zbog nemogunosti da
se minuli rad kvantitativno izrazi.
190
Ako je produktivnost odnos izmeu proizvodnje i utroenog rada, onda se ona utvruje putem formule:
proizvodnja
uloeni rad
Ovom se formulom iznalazi koliko proizvodnje otpada po jedinici uloenog rada.
Meutim, produktivnost se moe utvrivati i formulom u kojoj bi faktori bili obrnuto
postavljeni, tj.:
uloeni rad
proizvodnja
i ovom se formulom iznalazi koliko je utroeno rada za jedinicu proizvodnje.
Prema tome, produktivnost zavisi od dva faktora i ona je vea ukoliko je proizvodnja vea a utroeni rad manji, a manja je u obrnutom sluaju. Na osnovu prve formule
produktivnost e biti vea kada na jedinicu utroenog rada proizvodnja raste, a na osnovu druge, kada na jedinicu proizvodnje utroeni rad opada.
Da bi se produktivnost mogla kvantitativno izraziti, potrebno je da se oba faktora od
kojih ona zavisi iskau odgovarajuim pokazateljima. Poto se radi o odnosu dveju
veliina, one se mogu iskazati naturalnim, svodnim ili vrednosnim pokazateljima.
Utroeni rad, kao faktor utvrivanja produktivnosti rada, treba da se iskae u naturalnim pokazateljima jer je to mogue a samo u izuzetno u vrednosnim odnosno kroz
zarade radnika. Kao materijalni pokazatelji dolaze u obzir efektivni radni asovi (radnik-asovi) i prosean broj radnika utvren na bazi efektivnih radnih asova, kao tani,
a zatim radni asovi i prosean broj radnika na bazi stanja krajem kraih vremenskih perioda kao manje tani pokazatelji utroenog rada.
U sluajevima kada se proizvodnja iskazuje norma asovima, a utroeni rad efektivnim radnim asovima, efektivni asovi treba da obuhvate samo asove onih kategorija
radnika koji su uzeti u obzir pri utvrivanju norma asova. Inae, ako se ne postupi na
taj nain, u efektivne radne asove e biti uzeti u obzir i onaj utroeni rad koji nije bio
obuhvaen prilikom utvrivanja norma asova za istu proizvodnju. Produktivnost rada
se moe posmatrati:
1. za ukupnu proizvodnju proizvodne faze,
2. za ukupnu proizvodnju organizacionih delova proizvodne faze,
3. za grupu proizvoda,
4. za pojedine proizvode,
5. po jednom zaposlenom u proizvodnji,
6. po jednom radniku zaposlenom u preduzeu.
Formula, kojoj treba po mogunosti dati prvenstvo pri utvrivanju produktivnosti
rada je sledea:
191
koliina proizvodnje
efektivni radni asovi
jer ona iskazuje koliko jedinica prozvodnje u naturalnim pokazateljima otpada na jedan
efektivni radni as. U ovoj formuli, umesto efektivnih radnih asova moe se upotrebiti
prosean broj radnika utvren na bazi radnih asova, pa e se produktivnost utvrivati
na prosenog radnika umesto na efektivni radni as.
Gornja se formula uvek moe upotrebiti za utvrivanje produktivnosti rada proizvodnje pojedinih proizvoda. Meutim, za produktivnost rada ukupne proizvodnje faze odnosno pojedinih organizacionih delova proizvodne faze ili za proizvodnju grupe proizvoda. Samo u sluaju ukoliko se radi o proizvodnji jednog ili vie jednorodnih proizvoda ija se proizvodnja moe svesti na jedan naturalni pokazatelj. Meutim, ukoliko se
na ovakav nain ne moe iskazati ukupna proizvodnja, a svoenje mogue izvriti upotrebom ekvivalentnih brojeva treba upotrebiti formulu:
proizvodnja iskazana u svodnim pokazateljima
ER (PBR)
gde je ER (PBR) efektivni radni asovi, odnosno, prosean broj radnika na bazi radnih
asova.
Kada se ukupna proizvodnja proizvodne faze ne moe svesti ni upotrebom ekvivalentnih brojeva a postoje utvreni norma asovi za proizvodnju svih odgovarajuih proizvoda, produktivnost se moe izraunati pomou formule:
proizvodnja iskazana u norma asovima
ER (PBR)
Proizvodnja izraena u norma asovima dobija se kada se proizvedena koliina svake vrste proizvoda pomnoi sa utvrenim norma asovima za jedinicu njene proizvodnje, pa se tako dobijeni rezultati saberu.
Na kraju, ukoliko se ni norma asovi ne mogu upotrebiti za utvrivanje veliine ukupne proizvodnje, u tu svrhu e se upotrebiti vrednosni pokazatelji. U tom sluaju produktivnost rada e se utvrditi formulom:
proizvodnja obraun ata po stvarnoj (planskoj) ceni kotanja
ER (PBR)
U navedenim formulama pod proizvodnjom se podrazumeva zavrena proizvodnja
odnosno gotovi proizvodi i izvrene usluge. Meutim, kod onih preduzea kod kojih postoje velika odstupanja izmeu poetnih i krajnjih zaliha nedovrene proizvodnje i poluproizvoda, umesto veliine gotovih proizvoda i zavrenih usluga treba uzeti ukupnu proizvodnju za utvrivanje produktivnosti rada. Pod ukupnom proizvodnjom, kao to je ve
reeno podrazumeva se:
192
Gotova proizvodnja + zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda krajem

analiziranog proizvoda - zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda poetkom
analiziranog perioda.
Prilikom utvrivanja produktivnosti rada na osnovu ukupne proizvodnje primenjuju

se iste formule koje su ve date ali u tom sluaju se jo rede mogu upotrebiti formule u
kojima se ukupna proizvodnja iskazuje u naturalnim ili svodnim pokazateljima zbog
nemogunosti svoenja. Zbog toga se, prilikom utvrivanja produktivnosti rada na
osnovu ukupne proizvodnje, najee upotrebljava formula u kojoj e ukupna
proizvodnja biti izraena norma asovima ili po stalnoj ceni kotanja, odnosno:
ukupna proizvodnja u norma asovima, t j. po stalnoj ceni kotanja
ER (PBR)
Produktivnost rada po jednom radniku zaposlenom u proizvodnji posmatra se pomou ove formule:
P (UP) KSN (SCK)
PBRP
gde jeP (UP) KSN (SCK) proizvodnja (odnosno ukupna proizvodnja) izraena alternativno u koliinskim svodnim norma asovima ili po stalnoj ceni kotanja, a PBRP prosean broj radnika zaposlenih u proizvodnji.
Produktivnost rada po jednom radniku zaposlenom u preduzeu izraunava se pomou istih formula kao i produktivnost po jednom radniku zaposlenom u proizvodnji
ve i na bazi ostalih radnika zaposlenih u preduzeu (u ovaj broj radnika ne ulaze oni
koji su zaposleni u neindustrijskim delatnostima na primer u fabrikom restoranu, na investicijama u sopstvenoj reiji na sopstvenim objektima i sl.). Prema tome produktivnost rada po jednom radniku zaposlenom u preduzeu dobija se pomou formule:
P (UP) KSN
(SCK) PBRz
gde je PBRZ prosean broj radnika zaposlenih u preduzeu. U literaturi se predlau i
drugi naini za utvrivanje produktivnosti. Tako se na zapadu produktivnost shvaena u
irem smislu prikazuje kao:
odnos izmeu proizvodnje i trokova proizvodnje za ukupnu produktivnost
odnos izmeu proizvodnje i pojedinih trokova proizvodnje (i to kao odnos izmeu proizvodnje i trokova materijala, proizvodnje i trokova rada i proizvodnje i trokova imovine) za deliminu produktivnost. Za utvrivanje produktivnosti upotrebaljava se kao faktor i proizvodnja po prodajnoj ceni.42
Neki nai autori pod produktivnou podrazumevaju i odnos izmeu uloenog rada
i novostvorene vrednosti kao i odnos izmeu vika produkta i uloenog rada. Meutim,
42
Dr Danica Jovanovi, cit. delo str. 242
193
nae miljenje da novostvorena vrednost (dohodak) i viak produkta kao njegov deo nisu adekvatni za utvrivanje produktivnosti rada zbog toga to veliina dohotka u najveoj meri zavisi od uslova na tritu pa bi znailo da je poslovanje neproduktivno ako nema dohotka bez obzira na fiziki obim izvrenja zadatka. Sem ovoga, produktivnost kao
odnos izmeu dohotka i uloenog rada ne bi se mogla iznalaziti za sve one organizacione jedinice za koje se ne utvruje dohodak kao i za grupe radnika i radnika pojedinano.
Po utvrivanju produktivnosti, neophodno je iznai uzroke njenog smanjenja odnosno poveanja, to se postie ralanjavanjem na produktivnosti pojedinih organizacionih jedinica, na produktivnosti pojedinih grupa proizvoda ili odreenih proizvoda, produktivnosti pojedinih grupa radnika pa ak i svakog radnika posebno.
Otkrivanju uzroka doprinee i vremensko ralanjavanje produktivnosti ele proizvodne faze odnosno putem sagledavanja njegove dinamike.
4. ANALIZA ANGAZOVANIH SREDSTAVA

I NJIHOVO KORIENJE
Analiza angaovanih sredstava u proizvodnoj fazi treba da obuhvati analizu obrtnih
i analizu osnovnih sredstava angaovanih u izvrenje zadataka proizvodne faze jer se
obe vrste sredstava upotrebljavaju pri obavljanju ove faze, kao stoje to sluaj i pri
obavljanju ostalih faza i funkcija.
4.1. Analiza angaovanih obrtnih sredstava

(tekua imovina)
Obrtna sredstva, koja se angauju u izvrenju zadataka proizvodne faze, javljaju se
u dva oblika; i to kao nedovrena proizvodnja i poluproizvodi.
Nedovrena proizvodnja (proizvodnja u toku) su sredstva u prelaznom obliku jer se
nalaze u procesu stvaranja proizvoda. Njihova vrednost se sastoji u zbiru vrednosti utroenog materijala, amortizacije, tuih usluga, novane naknade za uloeni rad i obraunatih doprinosa lanarina i izdataka slinog karaktera.
Poluproizvodi su oni predmeti koji su preli bar jednu fazu proizvodnje i predstavljaju zavrene proizvode te faze ali treba da pretrpe dalju obradu i doradu da bi bili pogodni za prodaju. Analiza obrtnih sredstava angaovanih u proizvodnoj fazi, uglavnom,
se sastoji iz ispitivanja njihove veliine, strukture i njihovog korienja.
Veliina nedovrene proizvodnje i poluproizvoda treba po pravilu da se iskau u naturalnim pokazateljima da bi se o njoj dobila realna predstava. Meitim, nedovrena
proizvodnja se u knjigovodstvu ne vodi u naturalnim pokazateljima kao to je to sluaj
sa drugim sredstvima. Naturalni pokazatelji mogu se eventualno dobiti samo putem popisa tj. na kraju obraunskog perioda, kada se on vri. Ali vrlo esto i tada se kvantitet
nedovrene proizvodnje utvruje putem procene jer nije mogue to konstatovati mere-
194
njem ili brojanjem. Ako knjigovodstvo nije u stanju da obezbedi naturalne podatke o
veliini nedovrene proizvodnje ono daje o njoj vrednosne pokazatelje.43
Vrednost nedovrene proizvodnje se moe utvrditi i na drugi nain i to tako to se
prvo putem procene trokova sadranih u gotovim proizvodima iznae vrednost nedovrene proizvodnje; ostatak ukupnih trokova predstavlja vrednost nedovrene proizvodnje. Prema tome, od tanosti procene momentu predstavlja saldo rauna na kome se vodi proizvodnja u toku. Leva strana ovog rauna iskazuje ukupne trokove napravljene za
proces proizvodnje, dok desna strana - vrednost dovrene proivodnje, tako da saldo iskazuje vrednost nedovrene proizvodnje. Ovakva je situacija samo krajem obraunskog
perioda kada su trokovi po vrstama prebaeni sa rauna na kojima se oni vode na raun
proizvodnje u toku. Meutim, ako to nije sluaj onda se vrednost nedovrene proizvodnje dobiju na taj nain to se saldu rauna poizvodnje u toku dodaje zbir svih jo neprebaenih trokova po vrstama.
Prilikom ocene veliine nedovrene proizvodnje potrebno je najpre utvrditi na koji
je nain ona utvrena i da li je taj nain primenjen i prilikom utvrivanja njene bazine
veliine. Ispitivanje nedovrene proizvodnje i poluproizvoda vre se na taj nain to se
veliina njihovih zaliha uporeuje sa bazinom veliinom (planskom, iz protekle ili
proeka proteklih godina). Odstupanja koja se javljaju su posledica neravnomernosti
priliva ili odliva iz proizvodnje.
Da bi se konstatovali stvarni uzroci odstupanja veliine nedovrene proizvodnje i
poluproizvoda nuno je dati njihovu strukturu prema vrstama artikala ali isto tako i
njihovu veliinu po proizvodnim organizacionim jedinicama i u razliitim vremenskim
periodima to je naroito bitno kod proizvodnje sezonskih artikala.
Inae kao uzroci odstupanja u veliini i strukturi nedovrene proizvodnje i poluproizvoda mogu se javiti promene u veliini proizvodnje i njenom asortimanu, izmene u
tehnolokom procesu, zastoj u radu usled nedostatka sirovina ili nekog drugog vanijeg
materijala, neblagovremeno i loe organizaciono dostavljanje materijala na radna mesta,
neblagovremene pripreme proizvodnje, prekid struje, kvar na mainama, smanjenje produktivnosti neke grupe radnika i sl. Iako je veliina proizvodnje naznaena kao uzrok
odstupanja, ne znai da svako njeno poveanje odnosno smanjenje utie i na promenu
veliine nedovrene proizvodnje. Tako ukoliko je veliina proizvodnje postignuta radom u dve ili vie smena ili veim intenzitetom rada, ona ne mora da prouzrokuje poveanje veliine nedovrene proizvodnje. Meutim, ukoliko se vea proizvodnja postigne
korienjem novih osnovnih sredstava ili sredstava koja pre toga nisu bila u upotrebi,
ona po pravilu uslovljava i poveanje veliine nedovrene proizvodnje. U svakom sluaju korisno je upotrebom formule:
nedovrena proizvodnja
proizvodnja
43
Visinu nedovrene proizvodnje u vrednosnim pokazateljima u odreenom
195
sagledati da li po jedinici proizvodnje nedovrena proizvodnja opada, to je pozitivno,

ili raste, to je negativno.
Za nedovrenu proizvodnju i poluproizvode isto kao i za sva ostala sredstva treba
prikazati pokazatelje iz sistema obrta da bi se sagledalo korienje i pravilna upotreba
tih sredstava.
Stepen korienja sredstava uloenih u nedovrenu proizvodnju iznalazi se pomou
odnosa vrednosti gotovih proizvoda po ceni kotanja i vrednosti svih trokova napravljenih za proizvodnju (iznos vrednosti gotovih proizvoda se iznalazi sa negativne strane
rauna na kojima se vodi proizvodnja u toku, dok iznos ukupnih trokova sa pozitivne
strane tih rauna. Ukoliko se vrednost gotovih proizvoda prenosi na raune zaliha gotovih proizvoda preko specijalnih rauna, koji ima funkciju negativne strane rauna proizvodnje u toku, onda se sa tog rauna dobija iznos vrednosti gotovih proizvoda).
Stepen korienja analiziranog perioda uporeen sa stepenom prethodne godine odnosno stepenom prethodnih godina pokazuje u kojim se periodima proizvodnja zavravala u veim koliinama. Ovo sa svoje strane omoguuje da se otkriju eventualni nedostaci u procesu proizvodnje.
Koeficijent obrta se dobija kada se vrednost gotove proizvodnje po stvarnoj ceni
kotanja, kao efekat, podeli masom kojom je postignut efekat.44
Vreme trajanja obrta pokazuje koliko je dana bilo potrebno da se masa sredstava angaovanih u proizvodnji transformie u gotove proizvode odnosno utvruje proseno
vreme trajanja jednog proizvodnog procesa.
Pokazatelji iz sistema obrta poluproizvoda iznalaze se na isti nain kao i gotovih
proizvoda s tom razlikom to se podaci dobijaju sa odgovarajuih rauna na kojima se
vode poluproizvodi. Kao i kod ostalih, tako i kod ove analize treba na kraju preporuiti
mere koje treba da doprinesu da se zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda
smanje a obrt angaovanih sredstava uvea, odnosno da se proces proizvodnje ubrza.
4.2. Analiza angaovanih osnovnih sredstava

(stalna imovina)
Angaovana osnovna sredstva u proizvodnoj fazi uporeena sa ukupnim osnovnim,
pa i ukupnim poslovnim sredstvima u preduzeu predstavljaju esto njegov najvei deo
pa je zbog toga i njihova analiza od posebnog znaaja. Meutim, znaaj njihove analize
lei jo vie u tome to ta sredstva predstavljaju kapacitet ili omoguuju njegovo korienje pa od njih u mnogome zavisi izvrenje zadatka proizvodne faze a i preduzea u
44
Kao masa se uzima proek salda koje rauni proizvodnje u toku pokazuju tokom godine i to u momentu pre nego stoje evidentirana gotova proizvodnja za odreeni proizvodni proces. Ako proizvodni procesi traju kratko, tada se kao masa uzima proek u 7 dana, 15 dana ili meseno jedanput. Meutm, ukoliko se gotova proizvodnja evidentira samo na kraju obraunskog perioda, to nije redak sluaj u praksi, masa koja se iznalazi putem prosenog salda nije realan odraz veliine angaovanih sredstava u procesu proizvodnje jer se i evidencija ne vri uporedo sa zavravanjem proizvodnje.
196
celini. Upravo zbog ove vanosti treba osnovna sredstva ispitati sa vie aspekata i utvrditi da li se ona dobro koriste, pravilno odravaju da bi im se vek trajanja produio, da li
ima sredstava koja su van upotrebe pa treba da se prodaju ili preustupe i eventualno postoji li potreba da se nabave nova ili zamene stara. Ovako shvaena analiza angaovanih
osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi treba da doprinese poveanju obima proizvodnje
i smanjenju trokova koje ona prouzrokuje.
Analiza osnovnih sredstava treba da obuhvati sledee ispitivanje:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
veliinu osnovnih sredstava,

strukturu osnovnih sredstava, kvantitativnih promena koje su nastale na
njima i njihovu tehniku podobnost,
istroenost osnovnih sredstava,
korienje osnovnih sredstava,
brige o uvanju i pravilnom rukovanju osnovnim sredstvima,
tehnike opremljenosti rada,
perspektive za poveanje odnosno smanjenje osnovnih sredstava.
4.2.1. Veliina osnovnih sredstava
Veliina osnovnih sredstava je osnovni pokazatelj iz koga treba sagledati mogunost kvantitativnog izvrenja zadatka. U ovom cilju najbolje je da se veliina iskae u naturalnim pokazateljima; meutim, to je retko mogue kod najveeg broja preduzea.
Kod onih kod kojih neka osnovna sredstva odreuju kapacitet nuno je iskazati njihov
kvantitet iako on ne predstavlja ukupnu veliinu osnovnih sredstava (na primer broj razboja u tkanicama, broj vretena kod predionica i sl.). Meutim, i kod ovih preduzea
kao i kod ostalih ukupnu veluinu osnovnih sredstava neophodno je prikazati vrednosnim pokazateljima.
Za utvrivanje vrednosti osnovnih sredstava, a u cilju sagledavanja njihove veliine, analitiar ima mogunost da upotrebi dnevnu nabavnu, prvobitnu nabavnu i knjigovodstvenu vrednost.
Dnevna nabavna, kao izraz sadanje vrednosti, najbolje bi vrednosno prikazala veliinu osnovnih sredstava. Meutim, dve znaajne tekoe se suprotstavljaju njenoj primeni. Prvo, to ona uslovljava revalorizaciju osnovnih sredstava, i drugo stoje prilikom
uporeivanja sadanje veliine sa bazinom neophodno da se i ona proceni po istoj vrednosti. Iz ovih razloga dnevna nabavna vrednost je teko primenljiva u praksl.
Prvobitnu nabavnu i knjigovodstvenu sadanju vrednost utvruje knjigovodstvo pa
su, prema tome, poznate. Za utvrivanje veliine bolje je upotrebiti prvobitnu nabavnu
od knjigovodstvene sadanje vrednosti, jer se zbog upotrebe osnovnih sredstava njihov
kapacitet ne smanjuje u visini otpisa, tj. u onoj visini u kojoj se utvruje da su osnovna
sredstva izgubila svoju vrednost.
Prvobitna nabavna cena nije pogodna kada se vri uporeivanje veliine osnovnih
sredstava jednog sa veliinom drugog preduzea, jer tada postoji mogunost da su sred197
stva nabavljena u razliitim vremenskim periodima u kojima su i nabavne cene bile razliite. Meutim, kada se radi o uporeivanju osnovnih sredstava istog preduzea, imajui u vidu da su ona dugotrajna u preduzeu se iskazuju po istoj prvobitnoj nabavnoj vrednosti izuzev ako je u meuvremenu izvrena revalorizacija osnovnih sredstava.
Kada se vri uporeivanje veliine osnovnih sredstava jednog istog preduzea u razliitim vremenskim periodima, a ta veliina se iskazuje prvobitnom nabavnom vrednou odstupanja koja se konstatuju ukazuju na njeno poveanje odnosno smanjenje. Poveanje se moe javiti kao posledica nabavke, izgradnje ili rekonstrukcije i besplatnog dobijanja, dok je smanjenje posledica prodaje, besplatnog ustupanja ili rashodovanja osnovnih sredstava. Veliinu osnovnih sredstava treba utvrditi kako za proizvodnu fazu u
celini, tako i za pojedine njene organizacione delove.
4.2.2. Struktura osnovnih sredstava, kvantitativne promene koje su
nastale na njima i njihova tehnika podobnost
Strukturu osnovnih sredstava treba prikazati sa vie aspekata, kako bi se sagledale

mogunosti izvrenja zadatka i uslovi pod kojima se on obavlja. Zbog toga je potrebno
ta sredstva grupisati sa sledeih aspekata:
a) Funkcije koju vre (mehanika osnovna sredstva ona koja predstavljaju sistem
sudova, i ona koja stvaraju objektivne uslove za rad). Sa ovog aspekta e se konstatovati da li promene u veliini osnovnih sredstava znae poveanje ili smanjenje neposrednog kapaciteta ili pak poboljanje odnosno pogoranje uslova za rad.
b) Da li su u upotrebi ili ne i ovde ih grupisati u ona koja su u upotrebi, ona koja su
van upotrebe, ona koja su data drugima na poslugu i ona koja su neupotrebljiva.
Na osnovu ovog ispitivanja e se preporuiti mere da se ta sredstva upotrebljavaju u samom preduzeu, otue ili ustupe drugima a, ukoliko su neupotrebljiva da
se rashoduju.
c) Prema vrstama (graevinski objekti, maine, ureaji i instalacije, alati, pogonski
inventar, transportna sredstva i drugo a za pojedine od ovih vrsta veliina njihovih osnovnih grupa ili individualnih sredstava) a koje grupisanje e jo konkretnije omoguiti da se sagleda znaaj pojedinih a i ukupnih osnovnih sredstava za
izvrenje zadatka.
Pored strukture, putem vremenskog uporeivanja treba utvrditi kvantitativne promene koje su nastale na pojedinim vrstama osnovnih sredstava. Ovakvo sagledavanje
omoguuje da se utvrdi da li je preduzee povealo svoj kapacitet putem poveanja mehanikih sredstava (orua za rad) ili je pak poboljalo uslove za rad, putem izgradnje
graevinskih objekata, odnosno treba konstatovati znaaj promena koje su nastale u veliini osnovnih sredstava.
Za osnovna sredstva, naroito za ona koja imaju karakter orua za rad, treba utvrditi
tehniku podobnost. Pod tehnikom podobnou podrazumevamo savremenost osnovnih sredstava, odnosno da li ona predstavaljaju najnovije tehniko dostignue pa su prema tome produktivna, a zbog toga je i njihova upotreba ekonomina.
198
Dananju privredu karakterie veliki tehniki progres, stalno rapidno usavravanje

sredstava za rad, pa i njihovo brzo tehniko i ekonomsko zastarevanje. Upravo zbog
toga je neophodno prikazati stepen zastarelosti vanijih osnovnih sredstava, jer od njega
zavisi veliina izvrenja zadatka i njegova ekonominost pa u mnogome i finansijski
rezultat.
U vezi sa tehnikom pogodnou vano je konstatovati usklaenost pojedinih grupa
osnovnih sredstava prema njihovoj funkciji i stoje najvanije usklaenost kapaciteta
skupine funkcionalno povezanih sredstava za rad.
Ova usklaenost je od velikog znaaja jer se ukupni kapacitet odreuje prema maini najmanjeg kapaciteta tako da maine veeg kapaciteta ostaju nedovoljno iskoriene.
Da bi se sagledala veliina ove neusklaenosti, odnosno grla u proizvodnji potrebno
je dati mogue efekte onih maina iji je kapacitet vei i na osnovu toga utvrditi proizvodnju koja se ne moe ostvariti zbog postojeih grla.
Posle ovoga treba ukazati i na mogunosti i mere koje treba preduzeti da se
postigne usklaenost kapaciteta, kao i finansijska sredstva koja su neophodna da se ono
ostvari.
4.2.3. Istroenost osnovnih sredstava
Pod istroenou osnovnih sredstava se podrazumeva smanjenje trajanja njihove

upotrebe i smanjenje sposobnosti za stvaranje uinka zbog njihovog habanja ili dejstva
drugih faktora.
Osnovna sredstva gube od svoje vrednosti iz raznih razloga (upotrebe, dejstva samog vremena, ekonomske zastarelosti, nepodobnosti i dejstva vie sile) tako da istroenost treba da obuhvati sve te izgubljene vrednosti.
Pod pretpostavkom daje izgubljena vrednost realno utvrena, iznos te vrednosti slui za iznalaenje istroenosti. Iznos izgubljene vrednosti evidentira se u knjigovodstvu
obino kao ispravka vrednosti, pa bi prema tome formula za iznalaenje istroenosti glasila:
iznos ispravke vrednosti osnovnih sredstava x 100
nabavna vrednost osnovnih sredstava
Rezultat koji se dobije pokazuje u procentima koliko su osnovna sredstva istroena,
a istovremeno i deo njihovog veka trajanja koji je protekao, tako da ostatak do 100%
pokazuje koliko e se moi ta sredstva jo upotrebljavati.
Pored ovako izraunate istroenosti koja se utvruje u vrednosnim pokazateljima i
koja se naziva ekonomskom, postoji i tehnika istroenost. Ova se istroenost utvruje podacima o smanjenju ukupnog kapaciteta osnovnih sredstava, i to na bazi uinaka
koje osnovna sredstva mogu da stvore i onih koje su ona stvorila. Ukoliko je mogue da
se ukupni uinci izraze u naturalnim pokazateljima (koliinama, svodnim pokazateljima
i norma asovima) istroenost se utvruje putem formule:
199
ostvareni uinci u naturalnim pokazateljima x 100

predvieni mogui ukupni uinci
Putem ove formule se utvruje u procentima koliko su osnovna sredstva bila upotrebljavana, tako da ostatak do 100% pokazuje tehniku mogunost njihove upotrebe, ne
vodei pri tome rauna o drugim razlozima koji mogu uticati na to da se osnovna sredstva ne mogu upotrebljavati (ekonomska zastarelost, nepodobnost za dalju upotrebu i sl.).
Prema tome, istroenost koja se utvruje na bazi vrednosnih pokazatelja ne mora da
bude jednaka onoj koja se utvruje na bazi uinka tj. ekonomska istroenost se ne mora
poklapati sa tehnikom. Razlike izmeu tih dveju istroenosti e pokazivati koliko su
osnovna sredstva izgubila od svoje vrednosti, uglavnom zbog njihove ekonomske zastarelosti, nepodobnosti za dalju upotrebu i vie sile.
Utvrivanje istroenosti osnovnih sredstava je naroito vano radi priblinog utvrivanja vremena kada osnovna sredstva treba da budu zamenjena novim, kako bi preduzee blagovremeno preduzelo mere za obezbeenje finansijskih sredstava i druge mere
za zamenu dotrajalih osnovnih sredstava. Iz ovih razloga istroenost osnovih sredstava
treba iznalaziti ne samo za sva osnovna sredstva proizvodne faze ve i za grupe i pojedina vanija sredstva kao i sredstva njenih pojedinih organizacionih jedinica.
Umesto da se utvruje istroenost osnovnih sredstava, mogue je, suprotno, prikazati njihovu upotrebljivost, koja moe biti, takoe, ekonomska i tehnika. Indikatori
upotrebljivosti se dobijaju primenom formula i to:
a)
Za ekonomsku upotrebljivost:
neotpisani deo vrednosti osnovnih sredstava x 100
b) Za tehniku upotrebljivost:
uinci koji se jo mogu ostvariti x 100
predvieni mogui ukupni uinci
Kao i kod pokazatelja istroenosti, i ovi se daju za osnovna sredstva ele proizvodne faze, grupe ili za pojedina osnovna sredstva, a takoe i za pojedine organizacione jedinice proizvodne faze.
4.2.4. Korienje osnovnih sredstava
Korienje osnovnih sredstava se moe utvrditi putem ispitivanja:

1. korienja kapaciteta,
2. korienja fonda mainskih asova,
3. efikasnosti osnovnih sredstava,
4. osnovnih sredstava u upotrebi i van upotrebe.
200
(1) Korienje kapaciteta je jedan od najvanijih pokazatelja preko koga se utvruje kvalitet poslovanja preduzea, jer slui za utvrivanje postignute upotrebe osnovnih
sredstava. Pod kapacitetom se podrazumeva proizvodna mogunost jednog preduzea
ili kapacitet je uinak, koji preduzee moe da postigne bez pre komernog naprezanja,
pod pretpostavkom da su svi delovi preduzea odreeni harmonino jedan prema
drugim.45
Kapacitet preduzea je uslovljen faktorima za proizvodnju jer od njihove veliine i
kvaliteta zavisi proizvodna mogunost. Koliko e preduzee moi da proizvede proizvoda i kakvog kvaliteta, zavisi od veliine, vrste i kvaliteta osnovnih sredstava, od veliine, vrste i kvaliteta materijala, veliine i kvaliteta radne snage, ali isto tako i od organizacije rada preduzea, tj. od sposobnosti a se faktori za proizvodnju najracionalnije usklade i koriste. No, bez obzira na ovo, kapacitet preduzea najee se odreuje proizvodnom mogunou osnovnih sredstava.
Poto se kapacitet osnovnih sredstava ogleda u njihovoj proizvodnoj mogunosti,
faktor kojim se najbolje odreuje ta mogunost su uinci u irem, ili proizvodi uuem
smislu, koji se mogu tim sredstvima stvoriti za odreeni vremenski period (as, dan,
mesec, godina).
Prvi problem koji se namee prilikom odreivanja kapaciteta je kako utvrditi veliinu uinka kada su oni raznorodni, ili su razliitog kvaliteta. Ovo se reava putem ponderisanja proizvodnje pojedinih proizvoda upotrebom koeficijenata kako bi se dobila
ukupna proizvodnja. Za ponderisanje se upotrebljavaju razliiti faktori, a najee zbir
prosenih zarada i amortizacije po jedinici proizvoda.
Drugi problem koji se postavlja prilikom odreivanja kapaciteta je kapacitet ele
proizvodne faze ili njenih organizacionih jedinica, a sastoji se kada kod njihovog utvrivanja proizvodna mogunost skupine funkcionalno povezanih sredstava za rad nije ujednaena tj., kada se javljaju grla proizvodnje.
U ovom sluaju kapacitet skupine funkcionalno povezanih sredstava za rad je maksimiran proizvodnom mogunou onog osnovnog sredstva iji je kapacitet najmanji, tj.
onog koje se javlja kao grlo proizvodnje.
Bilo da se radi o kapacitetu pojedinih osnovnih sredstava, skupine funkcionalno povezanih sredstava za rad ili kapaciteta ele proizvodne faze razlikuju se razne vrste kapaciteta koje preduzee moe da utvruje. Osnovna diferencijacija kapaciteta je na tehniki i ekonomski kapacitet.
Tehniki kapacitet je onaj koji se odreuje na osnovu tehnike sposobnosti, tj. Konstruktivnih kapaciteta koji omoguuju stvaranje uinka a ekonomski kapacitet je, u stvari, onaj tehniki kapacitet koji je determinisan ekonomskom opravdanou njihove upotrebe.
Tehniki kapacitet moe biti maksimalni i realni.
45
Konrad Melleroivicz, cit. delo, str. 62.
201
Maksimalni tehniki (poznat jo kao teoretski, instalirani, ugraeni, ili raspoloivi,

idealni) kapacitet je najvea proizvodna sposobnost osnovnog sredstva koja se zasniva
na njegovoj maksimalnoj tehnikoj sposobnosti. U ovom sluaju uinci se obraunavaju
na bazi maksimalne sposobnosti i stalne upotrebe, dakle, upotrebe bez prekida za odreenu vremensku jedinicu (dan, mesec, godina), to znai da se ne oduzimaju dani u kojima se ne radi, niti prekidi koji normalno nastaju tokom radnog vremena, kao ni istroenost osnovnih sredstava. Prednost utvrivanja ovog kapaciteta je u tome to se on moe
objektivno utvrditi, jer se eliminiu sve subjektivnosti i propusti koji mogu da nastanu
prilikom iznalaenja realnog kapaciteta.
Realni (poznat jo i kao potencijalni ili radni) kapacitet je onaj koji se utvruje na
osnovu stvarno mogue (a ne nominalne) tehnike sposobnosti osnovnih sredstava i na
osnovu stvarno mogueg radnog vremena (a ne kalendarskog). Dakle, prilikom utrvrivanja ovog kapaciteta ne uzimaju se u obzir neradni dani, zastoji koji su normalni u
proizvodnji, a vodi se rauna i o istroenosti osnovnih sredstava. Prednost upotrebe realnog kapaciteta, u cilju utvrivanja korienja je u tome, stoje on u praksi ostvarljiv moe se postii, i to pretpostavlja normalnu upotrebu osnovnih sredstava, a ne njihovo
maksimalno korienje.
Ekonomski kapacitet, koji je u stvari tehniki kapacitet determinisan ekonomskom
opravdanou njihove upotrebe, moe biti optimalni i normalni. Optimalni ekonomski
kapacitet je onaj tehniki kapacitet pri kome se postiu najnii trokovi po jedinici uinka, tj. one proizvodnje pri kojoj se postie najvea ekonominost. On se, po pravilu, nalazi izmeu proizvodnje maksimalnog i realnog kapaciteta, a moe se i poklopiti sa realnim, stoje i logino. On se najee odreuje za elu proizvodnu fazu ili njene organizacione jedinice, jer odreuje ukupnu proizvodnju za koju su trokovi najnii.
Normalni ekonomski kapacitet je onaj deo tehnikog kapaciteta koji je mogue ostvariti na osnovu raspoloivog materijala i radne snage, i koji je mogue plasirati.
Optimalni i normalni kapacitet, kao ekonomski, prvenstveno su sredstva poslovne
politike preduzea, jer optimalni kapacitet treba da ukae na onaj tehniki kapacitet pri
kome se postie najvea ekonominost, a normalni kapacitet na smetnje koje treba odstraniti kako bi se postigao optimalni kapacitet.
Stepen korienja kapaciteta je pokazatelj kojim se sagledava korienje osnovnih
sredstava ele proizvodne faze, njenih organizacionih delova, grupe osnovnih sredstava,
ili pojedinanih osnovnih sredstava. On se iznalazi upotrebom formule:
ostvarena proizvodnja
maksimalni, odnosno, realni kapacitet
u kojoj su i proizvodnja, i kapaciteti izraeni u istim naturalnim, osnosno svodnim pokazateljima.
Ukoliko se kapacitet iskazuje u drugim faktorima, a ne u proizvodnji, (sirovinama,
ili radnoj snazi) formula e biti:
202
stvarna koliina utroenih faktora u procesu proizvodnje

maksimalni, tj. realni kapacitet izraz en u istim proizvodnim faktorima
Pri utvrivanju stepena korienja kapaciteta treba obratiti panju:
a) da se podaci u brojiocu i imeniocu iskau u istini faktorima (proizvodnjom, sirovinama ili radnom snagom), a ovi istim pokazateljima (naturalnim, svodnim i
sl.),
b) da se precizira da li se stepen korienja utvruje na osnovu maksimalnog ili realnog tehnikog kapaciteta,
c) da li su uinak i kapacitet utvreni za jednu, dve, ili tri smene,
d) da li je odreivanje kapaciteta i zaposlenosti u skladu sa uobiajenim postupkom
u toj proizvodnoj grani,
e) da li su pri odreivanju kapaciteta i zaposlenosti uzeta u obzir i gotova osnovna
sredstva, koja se ve godinama nalaze izvan upotrebe, iako su upotrebljiva, kao i
da li su uzeta u obzir i postojea neupotrebljiva sredstva.
Meutim, kada se kapaciteti pojedinih organizacionih jedinica istoga preduzea iskazuju u razliitim pokazateljima (proizvodnji, utroenim sirovinama, ili utroenoj radnoj snazi) onda se stepen korienja kapaciteta celog preduzea moe iznai putem svoenja stepena pojedinih organizacionih jedinica - pogona. U ovu svrhu dajemo sledei
primer:
Tabela 27.
Organizaciona jedinica
Opis
Pogoni
Ukupno
P-1
P-2
P-3
1. Jedinica mere
kom.
2. Maksimalni kapacitet po jednom asu ili danu
10
24
2.000
3.050
7.320
610.000
3. Maksimalni kapacitet za posmatrani period (broj asova

ili dana x redni broj 2)
4. Proseni neizbeni gubici
600
700
100.000
5. Realni kapacitet
2.450
6.620
510.000
6. Stvarno iskorieni kapacitet
2.200
5.000
300.000
0.90
0.76
0.59
10
13
17
40
9.00
9.88
10.03
7. Stepen iskorienja kapaciteta (r. br. 6 : r. br. 5)

8. Nabavna vrednost svih maina u milionima dinara
9. Ponderisano iskorienje (r. br. 7 xr. br. 8)
28.9
10. Stepen iskorienja kapaciteta (zbir r. br. 9 : zbir r. br. 8)
0.72
ili
72%
Ovaj postupak se primenjuje i pri izraunavanju prosenog stepena korienja kapaciteta za grupaciju.46
46
Primer je uzet iz Projekat revizije sistema jedinstvenih pokazatelja poslovanja privrednih organizacija i metoda njihovog korienja za raspodelu dohotka, izraenog u Jugoslavenskom zavodu za
produktivnost rada, januara 1968. god, str. 30
203
Kao to se iz gornjeg primera vidi, radi se o tri organizacione jedinice proizvodne

faze (Pl, P2, P3) kod kojih se kapacitet izraava u tonama (t), efektivnim asovima (E), i komadima (kom.), a svoenje se vri primenom nabavne vrednosti upotrebljavanih osnovnih sredstava u organizacionim jedinicama. Iz primera se, dalje, vidi da je
stepen korienja kapaciteta pojedinih pogona 90%, 76%, i 59%, dok je stepen korienja kapaciteta ele proizvodne faze na osnovu ponderisanja 72%.
Za odstupanja u stepenu korienja kapaciteta treba utvrditi uzroke koji mogu biti
vrlo razliiti i mnogobrojni. Tako se kao uzroci mogu javiti radna snaga i njena kvalifikovanost, nedostatak rezervnih delova i alata, nedostatak i prekid elektrine energije,
neblagovremena i neodgovarajua tehnika priprema rada, kvarovi i opravke osnovnih
sredstava, nedovoljne porudbine ili njihovo neblagovremeno dobijanje, nestrunost radnika, organizacija rada proizvodne faze, rad u vie smena, gubitak radnog vremena radnika, usavravanje tehnolokog procesa, neodgovarajue odravanje osnovnih sredstava, itd.
(2) Korienje fonda mainskih asova je takoe pokazatelj korienja osnovnih
sredstava. Pod fondom mainskih asova podrazumeva se vreme u kome su maine mogle da rade. On se iznalazi na taj nain to se broj radnih dana u godini pomnoi sa dnevnim radnim vremenom preduzea.
Korienje fonda mainskih asova se iznalazi kada se efektivni mainski asovi
stave u odnos sa fondom mainskih asova, odnosno, upotrebom formule:
efektivni mainski asovi x 100
mogui fond mainskih asova
Procenat koji se dobija iz ove formule pokazuje koliko je od moguih 100 mainskih asova stvarno iskorieno, odnosno, koliko su u procentima od mogueg radnog
vremena maine radile.
Podaci o efektivnim asovima maina dobijaju se iz operativne evidencije, a na osnovu organizovanosti samog preduzea.
Podaci o korienju fonda mainskih asova uporeuju se sa bazinim (prolog perioda, proekom ranijih godina, drugim preduzeima, itd.) i zakljuuje se da li intenzitet
upotrebe raste ili opada, odnosno, da lije vei ili manji u odnosu na druga srodna preduzea.
(3) Pod efikasnou osnovnih sredstava podrazumevamo odnos izmeu veliine
uloenih osnovnih sredstava i uinaka koji su dobijeni njihovom upotrebom. Ovaj odnos
se naziva i randmanom osnovnih sredstava i treba da utvrdi opravdanost ulaganja u ta
sredstva.
Formula po kojoj se utvruje efikasnost osnovnih sredstava glasi:
veliina proizvodnje
veliina uloenih sredstava
204
Veliinu proizvodnje treba iskazati u onim pokazateljima koji su najadekvatniji da

je realno prikau, i to po ve ranije datom redosledu. Veliina uloenih osnovnih sredstava se retko moe iskazati u naturalnim pokazateljima, pa se zato iskazuje u vrednosnim, i to po nabavnoj ceni. Imajui ovo u vidu, prethodna formula dobija sledei oblik:
veliina proizvodnje
pri emu se veliina proizvodnje iskazuje u naturalnim, odnosno svodnim pokazateljima, ili u normaasovima, ili, pak, po planskoj, odnosno, stvarnoj ceni kotanja.
Poto je veliina proizvodnje neposredno, a i najvie u zavisnosti od orua za rad,
korisno je da se efikasnost meri i veliinom samo orua za rad. U tom sluaju e se kao
imenilac u prethodnoj formuli upotrebiti nabavna vrednost orua za rad (umesto vrednosti osnovnih sredstava).
Ukoliko se u preduzeu uveaju osnovna sredstva, potrebno je utvrditi odnos izmeu tog porasta i porasta proizvodnje, kako bi se sagledala opravdanost poveanja sredstava. Ovo se postie formulom:
porast veliine proizvodnje
porast veliine osnovnih sredstava
Na veliinu efikasnosti (randmana) osnovnih sredstava bitno utiu: njihova istroenost, izmene u njihovoj strukturi, njihovo iskorienje mereno preko fonda mainskih
asova i stepena iskorienja kapaciteta, kao i produktivnost rada, pa je korisno utvrditi
koji od ovih faktora koliko utie na efikasnost (randman) osnovnih sredstava.
(4) Korienje osnovnih sredstava se sagledava i u utvrivanju da li u preduzeu
postoje osnovna sredstva koja su upotrebljiva ali su van upotrebe. Ako ovakvih sredstava ima potrebno je prikazati njihovu veliinu, uee u ukupnim osnovnih sredstvima,
navesti razloge njihovog stavljanja van funkcije i istai perspektive njihove dalje upotrebe (stavljanje u funkciju, prodaja, preustupanje, rashodovanje).
4.2.5. Briga o uvanju i spravilnom rukovanju osnovnim sredstvima
Iz samog karaktera onih osnovnih sredstava koja predstavljaju sredstva za rad - da

su dugotrajna i da se postepeno troe, njihovo uvanje i pravilno rukovanje je od posebnog znaaja za dugotrajnost njihove upotrebe.
Staranje o uvanju i pravilnom rukovanju osnovnim sredstvima ogleda se u njihovom obezbeenju, smetanju, osiguranju od odgovarajuih rizika, strunom i briljivom
tehnikom rukovanju kao i njihovom tekuem i investicionom odravanju.
Da bi se sagledalo staranje o osnovnim sredstvima treba utvrditi kako su ona smetena (da li graevinski, atmosferski i drugi uslovi odgovaraju svojstvima sredstava), da
li su osigurana od odgovarajuih rizika i na koju vrednost, a naroito na koji nain se
obezbeuje struno tehniko rukovanje (da li se iste, da li se podmazuju i u kojim rokovima, da li se vri redovni pregled maina i sl.).
205
Naroito treba utvrditi da li postoje neki nedostaci u pogledu smetaja i u emu se

oni sastoje, da li preduzee ima lice, grupu radnika ili posebnu slubu iji je zadatak voenje rauna o pravilnom uvanju, manipulisanju i odravanju osnovnih sredstava; da li
je bilo tete na osnovnim sredstvima izazvane nestrunim rukovanjem, kolika je njihova
visina, kakve su mere preduzimane itd.
Ispitivanje staranja o uvanju i pravilnom rukovanju osnovnim sredstvima dopunjuje se i analizom tekuih i velikih (investicionih) opravki koje su izvrene tokom analiziranog perioda. Analitiar je duan da utvrdi koliko investicionih popravki je izvreno,
na kojim osnovnim sredstvima i da ispita njihovu opravdanost.
4.2.6. Tehnika opremljenost rada
Pod tehnikom opremljenou rada se podrazumeva stepen mehanizacije radne snage, odnosno njena opremljenost minulim radom kojim ona deluje na predmet rada da bi
stvorila nov proizvod. Ova opremljenost je znaajna za produktivnost rada jer su efekti
sadanjeg rada vei ukoliko je on vie opremljen minulim radom.
Tehnika opremljenost rada se ne meri svim osnovnim sredstvima, ve samo onim
koja imaju svojstva mehaninih sredstvava za rad i utvruju se upotrebom formule:
mehanika sredsta za rad po nabavnoj vrednosti
broj radnika angaovanih u proizvodnji
Kod onih preduzea, meutim, kod kojih se oprema moe iskazati jednim zajednikim naturalnim pokazateljem (na primer u tkanicama razbojima, u predionicama vretenima i sl.) tehniku opremljenost treba prikazati i pomou ovih pokazatelja, odnosno
formulom:
mehanika sredstva u naturalnim pokazateljima
broj radnika proizvodne faze
Kod preduzea pak kod kojih pogonska energija igra veliku ulogu pri izvrenju zadatka proizvodne faze, poeljno je da se opremljenost energijom iskae formulom:
pogonska energija
broj radnika proizvodne faze
Da bi se bolje sagledala tehnika opremljenost rada i sa stanovita sadanjeg stanja
osnovnih sredstava, ona treba da bude prikazana i kao odnos sadanje vrednosti mehanikih sredstava za rad i broja radnika anagaovanih u proizvodnoj fazi.
Uporeenjem tehnike opremljenosti rada na osnovu nabavne vrednosti osnovnih
sredstava sa onom utvrenom na osnovu sadanje vrednosti, sagledae se, s jedne
strane, opremljenost kapacitetom a s druge strane i zastarelost tog kapaciteta, pa se
prema tome i realnije utvruje mogunost ostvarenja efekata, a na osnovu tog i produktivnost.
206
Na kraju treba istai, da treba utvrditi i dinamiku tehnike opremljenosti rada kao i
dinamiku produktivnosti rada pa konstatovati da li su ove dve meusobno zavisne veliine - pojave kreu proporcionalno, stoje normalno, ili je porast produktivnosti vei od
porasta opremljenosti, to je pozitivno ili je suprotan sluaj, stoje negativna pojava.
4.2.7. Perspektive za poveanje odnosno smanjenje
osnovnih sredstava
Analiza angaovanih osnovnih sredstava u radu proizvodne faze treba da prikae i

eventualnu perspektivu za poveanje odnosno smanjenje tih sredstava.
Poto se prethodnim ispitivanjem utvrdi eventualna potreba za poveanjem kapaciteta preduzea, neophodno je konstatovati da li je preduzee neto preduzelo radi tog
poveanja i ta e se time postii (otklanjanje grla proizvodnje, nabavka novih maina, da li ima investicija u toku i u kom su stadijumu i do kada e biti zavrene, da li se
raspolae novanim sredstvima za poveanje kapaciteta i ako se ne raspolae koji su
mogui izvori finansiranja i sl.).
Na slian nain treba prikazati i mogunost eventualnog smanjenja kapaciteta i to
posebno zbog: eventualnog rashodovanja, prodaje, ustupanja drugima, stavljanja van funkcije zbog dotrajalosti i sl. i kakve e to imati posledice na veliinu postojeeg kapaciteta preduzea.
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU PROIZVODNE FAZE

Po zavretku analize daje se zakljuak o radu proizvodne faze. Zakljuak treba da
obuhvati:
a) Konstatacije o osnovnim rezultatima rada ove faze (veliina ukupne proizvodnje
i izvrenje proizvodnog plana ele faze i pojedinih organizacionih jedinica; strukturu proizvodnje i ispunjenje plana asortimana; stepen iskorienja kapaciteta;
ekonominost i produktivnost rada ele proizvodne faze i organizacionih jedinica; izvrenje normativa i normi; promene u broju i strukturi radnika; izmene u
angaovanim osnovnim i obrtnim sredstvima itd.)
b) Ocenu o radu proizvodne faze koja treba da bude realna i zasnovana na postignutim rezultatima i upotrebljeni faktor za proizvodnju kao i uslova pod kojima je
poslovala proizvodna faza,
c) Probleme koji nisu dobro ili uopte reeni a koji se odraavaju na rad proizvodne
faze, i
d) Mere koje bi po miljenju analitiara trebalo sprovesti kako bi se uoeni problemi mogli resiti ime bi se budue poslovanje proizvodne faze poboljalo.
207
Pitanja:
1. Zato je znaajna analiza proizvodne faze?
2. Koje su osnovne jedinice proizvodne faze?
3. Koji su osnovni vidovi proizvodnje?
4. Koja ispitivanja sadri analiza rada proizvodne faze?
5. Koja ispitivanja sadri analiza izvrenja zadatka proizvodne faze?
6. Kako se ispituje veliina proizvodnje i izvrenje proizvodnog plana?
7. Kako se ispituje struktura proizvodnje (asortiman)?
8. Kako se ispituje dinamika proizvodnje?
9. Kako se ispituje kvalitet proizvodnje?
10. Kako se ispituju tete u procesu proizvodnje?
11. Kako se ispituje uslovi proizvodnje i mogunosti njenog poveanja?
12. Kako se analiziraju trokovi i ekonominost u proizvodnoj fazi?
13. Kako se vri analiza trokova prema vrstama?
14. Kako se vri trokova grupisanih prema elementima kalkulacije?
15. Kako se vri ispitivanje materijala za izradu?
16. Kako se vri ispitivanje amortizacije?
17. Kako se vri ispitivanje ukalkulisanih zarada za izradu?
18. Kako se vri ispitivanje pogonske i upravno prodajne reije?
19. Kako se vri analiza trokova prema mestima njihovog nastajanja?
20. Kako se vri analiza trokova prema nosiocima za koje se prave?
21. Kako se vri ukrtanje pojedinih analiza trokova?
22. Kako obim proizvodnje deluje na cenu kotanja?
23. Kako se utvruje ekonominost i mogunost smanjenja trokova u
proizvodnoj fazi?
24. Kako se analizira radni kolektiv i njegova produktivnost u proizvodnoj fazi?
25. Kako se ispituje korienje fonda radnih asova?
26. Kako se ispituje visina ostvarenih zarada?
27. Kako se analizira produktivnost rada u proizivodnoj fazi?
28. Kako se analiziraju angaovana obrtna sredstva (tekua imovina) u
proizvodnoj fazi?
29. Kako se analiziraju angaovana osnovna sredstva (stalna imovina) u
proizvodnoj fazi?
30. ta je tehnika podobnost osnovnih sredstava?
31. Kako se izraunava istroenost osnovnih sredstava?
32. Kako se izraunava korienje osnovnih sredstava?
33. ta podrazumeva briga o uvanju i pravilnom rukovanju osnovnih sredstava?
208
34. ta je tehnika opremljenost rada i kako se izraunava?

35. Kako se sagledavaju perspektive za poveanje, odnosno smanjenje osnovnih
sredstava?
36. ta sadri zakljuak o obavljanju proizvodne faze?
Pitanja za vebu:
1. Nacrtaj emu proizvodne faze.
2. Navedi osnovne vidove proizvodnje.
3. Nabroj ispitivanja kod analize proizvodne faze.
4. Nabroj ta sadri analiza izvrenja zadatka proizvodne faze.
5. Kako se israunava izvrenje proizvodnog plana?
6. Kako se izraunava ispunjenje plana asortimana?
7. Zato se ispituje dinamika proizvodnje?
8. Na osnovu ega se analizira kvalitet proizvodnje?
9. Kakve tete mogu biti u procesu proizvodnje?
10. ta sadri analiza trokova prema vrstama?
11. Koji je cilj analize trokova prema vrstama?
12. ta sadri analiza trokova grupisanih prema elementima kalkulacije?
13. Koji je cilj analize trokova grupisanih prema elementima kalkulacije?
14. ta sadri analiza materijala za izradu?
15. ta je amortizacija i koji su sistemi obrauna amortizacije?
16. Koja ispitivanja sadri analiza ukalkulisanih zarada za analizu?
17. Napii formulu za izraunavanje ispunjenja norme.
18. Kako se vri anliza trokova pogonske i upravno prodajne reije?
19. ta sadri analiza trokova prema mestima nastajanja?
20. Na osnovu ega se odreuju mesta trokova?
21. ta sadri analiza trokova prema nosiocima za koje se prave?
22. Zato se vri ukrtanje rezultata pojednih analiza trokova?
23. Kako obim proizvodnje deluje na cenu kotanja?
24. Napii formulu za izraunavanje ekonominosti u proizvodnoj fazi.
25. Koja ispitivanja sadri analiza angaovanog radnog kolektiva u proizvodnoj
fazi?
26. Kako se izraunava korienje fonda radnih asova u proizvodnoj fazi i napii
formulu?
27. Kako se izraava veliina stvarnih zarada?
28. Kako se izraunava produktivnost rada u proizvodnoj fazi?
209
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
210
ta je produktivnost ukupne proizvodne faze?

ta je produktivnost organizacionih jedinica?
Kako se analiziraju angaovana obrtna sredstva u proizvodnoj fazi?
Kako se analizira stepen korienja sredstava uloenih u nedovrenu
proizvodnju?
Kako se izraunava koeficijent obrta u proizvodnoj fazi?
Kako se vri analiza angaovanih osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi?
Kako se izraunava veliina osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi?
Kako se iskazuje struktura osnovih sredstava?
Definii tehniku podobnost sredstava za rad?
Napii formulu za izraunavanje istroenosti sredstava.
ta je tehnika a ta ekomska istroenost ekonomskih sredstava?
Nabroj ispitivanja koja su nuna da bi se analiziralo korienje osnovnih
sredstava.
Napii formulu za iskorienje kapaciteta.
ta je tehniki kapacitet i kakav on moe biti?
ta je ekonomski kapacitet osnovnih sredstava?
Kako se izraunava stepen iskorienja kapaciteta preduzea putem svoenja
stepena pojedinih organizacionih jedinica?
Napii formulu za korienje fonda mainskih asova.
Napii formulu za izraunavanje tehnike opremljenosti rada.
ta mora da sadri zakljuak o obavljanju proizvodne faze?
Glava LX/C
I slobodno izabran put moe biti pogrean.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa znaajem nabavne faze
Shvatiti ispitivanja za analizu nabavne faze
Shvatiti analizu izvrenja zadatka nabavke
Shvatiti analizu trokova i ekonominosti nabavne faze
Shvatiti analizu angaovanog radnog kolektiva i njegove

produktivnosti u narednoj fazi
Upoznati se sa analizom angaovanih sredstava i njihovog

korienja u nabavnoj fazi
Upoznati se ta sadri zakljuak o radu nabavne faze
211
212
ANALIZA OBAVLJANJA NABAVNE FAZE

Kao to realizacija zavisi od proizvodnje tako je proizvodnja u neposrednoj zavisnosti od nabavke materijala. Obavljanjem nabavne faze treba da se obezbedi potreban
materijal odgovarajue koliine, asortimana i kvaliteta i to sukcesivno prema potrebama
proizvodnje, kod proizvodnih preduzea, odnosno odgovarajue robe prema mogunostima prodaje kod trgovinskih preduzea, vodei pri tom rauna o ceni nabavljenog materijala kao i o angaovanju sredstava i njihovoj upotrebi. Zato se analiza obavljanja nabavne faze sastoji od sledeih ispitivanja:
1. analize izvrenja zadatka - nabavke,
2. analize trokova i ekonominosti,
3. analize angaovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti,
4. analize angaovanih sredstava i njihovog korienja, i na kraju,
5. zakljuka o obavljanju i postignutim rezultatima ove faze.
1. ANALIZA IZVRENJA ZADATKA - NABAVKE

Zadatak nabavne faze je da nabavi sve one vrste materijala koje su potrebne za nesmetano obavljanje proizvodnje i svih drugih funkcija u preduzeu. Zadatak ove faze bie dobro izvren ako se nabavkama ne stvore prekomerne zalihe s jedne, odnosno da zalihe ne dou na nivo koji ometa kontinuitet poslovanja, s druge strane.
Prekomerne zalihe tj. zalihe vee od potrebnih angauju vea obrtna sredstva za izvrenje zadatka proizvodne faze to automatski uskrauje sredstva za izvrenje drugih
zadataka preduzea i dovodi do veih trokova u vezi sa odravanjem zaliha materijala.
Nedovoljne zalihe, pak, dovode u pitanje izvrenje zadatka drugih funkcija, a u krajnjoj
liniji zadatak preduzea, ili u najmanju ruku stvaraju nesigurnost u poslovanju. Iz ovih
razloga se pri oceni izvrenja zadatka nabavne faze mora voditi rauna o stepenu postignute usklaenosti izmeu izvrenih nabavki i potreba za njima.
Da bi se utvrdilo izvrenje zadatka nabavne faze potrebno je ispitati:
1. veliinu nabavke,
2. strukturu nabavke,
213
3. kvalitet nabavljenog materijala, odnosno robe,

4. vreme nabavke,
5. veliinu pojedinanih nabavki,
6. teritorije nabavke,
7. dobavljae od kojih se nabavlja,
8. nain obezbeenja nabavke,
9. uslove nabavljanja,
10. tete koje nastaju za vreme isporuke, i
11. druge faktore.
1.1. Veliina nabavke

Veliina nabavke je najvaniji pokazatelj izvrenja zadatka nabavne faze jer daju
obim tog izvrenja. Da bi se sagledala veliina nabavke treba je iskazati u naturalnim
pokazateljima a ako to nije mogue zbog irine asortimana onda u svodnim, a ako to nije mogue onda u vrednosnim pokazateljima. Za iskazivanje u vrednosnim pokazateljima treba se sluiti stalnim cenama.
U cilju davanja ocene izvrenja zadatka potrebno je ostvarene nabavke uporediti sa
planiranim (konstatuje se da li je nabavljano vie ili manje nego to je trebalo), sa nabavkama iz prolog perioda ili sa prosenim nabavkama prethodnih perioda. U onim sluajevima kada se nabavke javljaju kao grlo proizvodnje poeljno je veliinu nabavki
uporediti sa nabavkama drugih preduzea.
Da bi se dobila jasnija slika o izvrenju zadatka kod iskazivanja veliine nabavki u
vrednosnim pokazateljima potrebno je pojedine grupe ili vanije artikle iskazati i u naturalnim pokazateljima.
Za kompletno sagledavanje izvrenja zadatka nabavne faze sem ovih podataka o izvrenim nabavkama treba dati i podatke o veliini napravljenih zakljunica - ugovora o
kupovini. Zbog toga u ovom delu treba dati neizvrene ugovore na poetku analiziranog
perioda, napravljene zakljunice tokom tog perioda, ukupno ugovorenu koliinu nabavki, veliinu primljenog materijala i na kraju ugovorenu a neisporuenu koliinu materijala.
1.2. Struktura nabavke

Izvrenje zadatka i drugih funkcija i faza u preduzeu nije uslovljeno samo veliinom ukupnih nabavki, ve i njihovom strukturom, pa je prema tome potrebno prikazati
veliinu nabavki pojedinih artikala. Ukoliko se radi o velikom broju artikala, strukturu
treba dati po grupama artikala, dok nabavku najvanijih artikala, u svakom sluaju treba
dati pojedinano i to u naturalnim pokazateljima. Iz strukture nabavke se sagledava da li
se prilikom nabavljanja vodilo rauna o normalnom odnosu izmeu pojedinih nabavki
stoje najee uslov za ostvarenje optimalnih proizvodnih rezultata odnosno optimalne
veliine realizacije.
214
1.3. Kvalitet nabavljenog materijala

Cilj ispitivanja kvaliteta sirovina i drugog nabavljenog materijala (vanijeg gde ukljuujemo i ambalau) je da se utvrdi da li on zadovoljava potrebe proizvodnje, da se
prikau uzroci za neodgovarajui kvalitet i predloe mere za njegovo poboljanje.
Kvalitet onog materijala koji se jo nalazi na zalihi utvruje se fizikim, hemijskim
i drugim nainima koji stoje na raspolaganju za ispitivanje. Kvalitet nabavljenog a ve
utroenog materijala, pak, utvruje se na osnovu zapisnika koji se sastavljaju prilikom
prijema materijala u preduzeu, kao i zapisnika koji se sastavljaju prilikom izdavanja
materijala u proizvodnju. Sastavljanje ovih zapisnika je naroito preporuljivo kod materijala kod kojih postoji mogunost da pretrpe kvalitetne promene od momenta prijema
od dobavljaa do momenta izdavanja u proces proizvodnje.
1.4. Vreme nabavki

Vreme nabavki se esto javlja kao uslov za obezbeenje potrebne koliine a takoe
i kao uslov za postizanje najnie nabavne cene. Sa ovog stanovita je potrebno da se ukupne nabavke prikau vremenski, da bi se moglo konstatovati da li su nabavke obavljene u onim vremenskim periodima u kojima je bila najvea ponuda na tritu (sezonski i
berzanski artikli) kao i tada kada je cena najnia.
1.5. Veliina pojedinanih nabavki

Veliina pojedinanih nabavki se javlja kao faktor izvrenja zadatka nabavne faze
zbog toga to nije mogue i ekonomski opravdano da se nabavke ogranie na veliinu
momentalne potrebe. Inae, teorijski, nabavke bi trebalo vriti u onim veliinama koje
odgovaraju dnevnim potrebama, tj. da se priliv izjednai sa odlivom, tako da se ne stvara zaliha, kao to je to kod struje, vode, plina i sl.
Meutim, zalihe su nune najpre zbog toga to ih nije mogue nabaviti uvek kada je
to potrebno, to nije mogue uvek sa velikom preciznou utvrditi vreme transportovanja, to nije mogue nabaviti u onim minimalnim koliinama koje odgovaraju momentalnim potrebama kao i zbog toga to nije ekonomski opravdano da se nabavljaju takve
minimalne koliine zbog veih trokova koje one prouzrokuju.
Veliina pojedinanih nabavki, sa ekonomskog stanovita, zavisi od veliine potrebe i nabavne cene koja se postie nabavkom kao i od trokova koje stvaraju samo naruivanje i veliina zaliha.
Trokovima naruivanja se smatraju oni trokovi koji su prouzrokovani perfektuiranjem procesa naruivanja. Kada je veliina pojedinanih nabavki manja, trokovi naruivanja za ukupne nabavke su vei i obrnuto.
Suprotno je sa trokovima zaliha. Kada su pojedinane nabavke velike, onda su prosene zalihe takoe velike, pa one prouzrokuju i vee trokove nego to je to sluaj kada
su pojedinane nabavke manje. Kao trokovi zaliha tretiraju se zakupnine za magacin215
ske prostorije, kamate za finansijska sredstva vezana u zalihama, trokovi osiguranja zaliha, tro kovi uvanja i odravanja u kvalitetnom stanju zaliha i drugi trokovi.
Postoje vie naina za utvrivanje veliine pojedinanih nabavki a mi dajemo formulu koju preporuuje dr imun Babi:47
Q = P (r + i + s) - (Z + I + A)
Q= koliina materijala koju treba naruiti, P= prosena potronja u vremenskoj jedinici,
r= ritam naruivanja (u jednakim vremenskim jedinicama), i= rok isporuke nakon davanja narudbe, s= vreme potronje osigurano sigurnosnom zalihom, Z= fizika koliina
materijala na zalihi, 1= koliina koja e biti isporuena na osnovu ranijih narudbina,
A= angaovana koliina za proizvodnju u toku.
Iz gornje formule posebno treba obratiti panju na ritam naruivanja (r) i vreme
potronje osigurano sigurnosnom zalihom (s).
Ritam naruivanja je vremenski razmak u kome treba vriti narudbine odnosno broj koji pokazuje koliko puta godinje treba naruivati materijal. Da bi ritam naruivanja
mogao da se izrauna treba da budu ispunjene sledee pretpostavke:
mogunost utvrivanja godinje, prosene mesene, odnosno prosene dnevne

potrebe tj. potronje odgovarajueg materijala iji se ritam utvruje,
ravnomernost potronje,
mogunost smetaja i odravanje kvaliteta maksimalne zalihe,
da se nabavke mogu vriti tokom ele godine tj. da materijal nema sezonski
karakter kao stoje sluaj kod poljoprivrednih proizvoda, na primer,
da se moe unapred priblino tano utvrditi trina cena materijala s obzirom
na veliinu nabavke,
da se mogu utvrditi trokovi naruivanja,
mogunost utvrivanja trokova zaliha.
Kao to se vidi prilian je broj pretpostavki koje uslovljavaju iznalaenje ritma naruivanja, pa je zbog toga i oteano njegovo utvrivanje.
Vreme potronje osigurano sigurnosnom zalihom je ono vreme za koje potronja
treba da bude obezbeena zbog raznih rizika koji mogu da nastanu prilikom isporuke iako su prilikom utvrivanja roka isporuka nakon davanja narudbine uzeti u obzir svi
elementi iz kojih se sastoji vreme trajanja procesa nabavljanja.
Inae oigledno je u datoj formuli da prvi izraz na desnoj strani jednaine predstavlja koliinu potrebe a drugi koliinu materijala kojom se ve raspolae.
Nain primene ove formule ilustrovaemo sledeim primerom: P= 200 kgr meseno, r= naruuje se svakog treeg meseca, i=jedan mesec nakon davanja narudbine, s=
47
Dr imun Babi: Uvod u ekonomiku preduzea, kolska knjiga, Zagreb, 1967, str. 271
216
sigurnosne zalihe treba da pokriju jednomesenu potronju, Z= 300 kgr, 1= 200 kgr, A=
100 kgr. Koliinu koju treba naruiti dobijamo iz formule:
Q=200 (3+l+l) - (300+200100) =600 kgr
Zakljuak o odreivanju veliine pojedinane nabavke je taj da ona treba da bude
utvrena na osnovu ritma naruivanja, a da se naruuje onda kada se dostigne visina minimalne zalihe. Ova veliina pojedinanih nabavki moe se nazvati optimalnom pojedinanom nabavkom.
1.6. Teritorije nabavke

Ukupne nabavke ralanjene po teritorijama sa kojih su izvrene, ukazae na prostornu zavisnost preduzea u pogledu snabdevanja. Povoljnija je situacija ukoliko se preduzee snabdeva iz blie okoline nego sa udaljenih teritorija, povoljnije je ako se to vri
iz zemlje nego iz inostranstva.
Uporeujui snabdevanje sa raznih teritorija vremenski, moi e se utvrditi tendencije njegove dinamike, kao i eventualno zalaganje radnika nabavne slube za iznalaenje novih izvora za snabdevanje.
Ukoliko se nabavlja materijal iz inostranstva, potrebno je da se te nabavke posebno
iskau, kao i njihovo uee u ukupnim nabavkama. Korisno je takoe istai o kojim se
to artiklima radi kao i da li se oni mogu nabaviti u zemlji i koji su razlozi to se nabavka
vri iz inostranstva.
1.7. Dobavljai od kojih se nabavlja

Sa stanovita dobavljaa od kojih se nabavlja sve nabavke se mogu grupisati u one
od direktnih (proizvoaa) i one od indireknih prodavaa (posrednika) a u okviru ovih u
ona koja predstavaljaju drutveni, zadruni ili privatni sektor.
Za osnovne artikle korisno je ukazati na broj dobavljaa od kojih se nabavlja, da bi
se sagledalo da li se zavisnost preduzea od drugih subjekata smanjuje, u sluaju da broj
raste, ili na protiv, da se ta zavisnost uveava, kada se snabdevanje vri od malog broja
subjekata.
Ukoliko je preduzee u kooperativnim odnosima sa drugim preduzeima, a ti odnosi se sastoje u snabdevanju od tih preduzea treba dati podatke o toj kooperaciji.
1.8. Nain obezbeenja nabavke

Nabavke se obezbeuju, po pravilu, zakljuivanjem ugovora koji moe biti za elu
poslovnu godinu ili za svaku isporuku posebno. Ugovaranja mogu biti propraena i davanjem instrumenata za obezbeenje plaanja, davanjem avanasa da se dobavljai pridobiju za isporuku i sl. Obezbeenju nabavki doprinosi u velikoj meri i ispitivanje trita koje dolazi u obzir za snabdevanje i poveanje razvoja sirovinske baze.
217
1.9. Uslovi nabavljanja

Uslovi pod kojima se zakljuuju nabavke su uglavnom rezultat prilika na tritu tj.
objektivnih faktora ali i rezultat zalaganja radnika nabavne slube. U svakom sluaju
uslovi nabavljanja mogu olakati ili oteati izvrenje zadatka nabavne faze.
U ovom pogledu treba posebno istai:
a) uslove transporta pod kojima se nabavlja (franko, cif, fob, i sl.)
b) prevozno sredstvo (eleznica, kamion, brod)
c) sopstvenost transportnog sredstva (sopstveno, prodavca ili transportne organizacije)
d) opremljenost transportnog sredstva
e) uslove kvalitativnog i kvantitativnog prijema (u mestu prodavca ili kupca od strane specijalizovane organizacije i sl.)
f) uslovi u pogledu rokova isporuke (promptno ili rono)
g) uslovi plaanja (u gotovu ili odloeno, sa kamatom ili bez i sl.)
h) garancije za kvalitet nabavljenih artikala
j) pravo na specijalne rabate u sluaju da isporuke premae odreenu koliinu itd.
1.10. tete koje nastaju za vreme isporuke

Od momenta kada se kupljeni materijal stavi na raspolaganje od strane prodavca
kupcu, pa sve do smetaja u magacine, mogu nastati razne tete, kao to su kalo, rastur,
kvar i lom. Preduzee treba unapred da utvruje procente ovih teta i da na osnovu njih
obraunavaju visinu normalnih teta. U tom sluaju je potrebno ukazati na visinu stvarnih teta i na odstupanja od normalnih, kao i na to da li te tete snosi preduzee ili je ono
osigurano protiv njih pa prema tome padaju na teret osiguravajuih drutava.
Posebnu panju treba obratiti na vanredne tete, kao i one koje su posledica nedovoljne brige radnika pa bi njihova vrednost trebalo da bude nadoknaena od strane krivaca. Treba takoe istai kakav je postupak sa otpacima oteenih artikala, da li se oni koriste i kako ili se pak kao neupotrebljivi odbacuju.
1.11. Drugi faktori

Da bi se sagledalo izvrenje zadatka nabavne faze sa svih aspekata esto je potrebno, pored navedenih faktora, ispitati i druge - specifine za konkretno preduzee, odnosno za nabavnu fazu.
Potrebno je naglasiti tekoe koje su se javile u nabavnoj fazi a koje ranije nisu postojale. Treba takoe istai, ako se za transport koristi sopstveni vozni park, da li su trokovi prevoza ovim parkom nii od korienja tuih transportnih sredstava, zatim da lije
zbog tekoa u nabavci bilo zastoja u proizvodnji i koliko, da lije dolazilo do promene
artikala i u kom obimu i sl.
218
Na osnovu navedenih ispitivanja otkrie se uzroci koji su pozitivno ili negativno delovali na izvrenje zadatka iz nabavne faze, pa e oni posluiti i za njegovu ocenu kao i
za utvrivanje mogunosti boljeg izvrenja zadatka u buduem periodu.

Radnici koji rade u nabavnoj fazi radi izvrenja svog zadatka prave odreene trokove. Poto se zadatak nabavne faze ogleda u nabavkama, svi trokovi koji se u njoj
prave treba da formiraju vrednost tih nabavki.
Svi trokovi u nabavnoj fazi mogu se grupisati u:
a)
Fakturnu vrednost, koja se nadoknauje prodavcu kao protivvrednost ustupljenog odnosno nabavljenog sredstva;
b) Zavisne trokove, koji obuhvataju naknadu za prevozne, utovarne, pretovarne,
istovarne i druge transportne usluge sve do smetanja nabavljenih sredstava u
magacin preduzea, kao i naknade za osiguranje, kvantitativni i kvalitativni prijem, carinjenje i druge usluge koje se odnose na odreenu nabavku;
c) Reijske trokove koji su uinjeni u odreenom vremenskom periodu.
Iz ovakvog grupisanja trokova uinjenih u nabavnoj fazi moe se zakljuiti da postoje trokovi koji imaju direktni karakter (to su oni trokovi za koje se uanpred zna za
koju su nabavku napravljeni a to su nabavna vrednost i zavisni trokovi) i trokovi koji
imaju indirektan - opti karakter (reijski trokovi).
Dakle, ova podela je slina kao kod trokova u proizvodnoj fazi. Meutim, treba
praviti razliku izmeu obuhvatanja trokova po nosiocima u proizvodnoj fazi i njihovog
obuhvatanja u nabavnoj fazi. Dok su svi trokovi proizvodne faze obuhvaeni u ceni kotanja gotovih proizvoda, dotle se za nabavke, kao uinak nabavne faze, ne utvruje cena kotanja ve samo nabavna cena koja sadri samo fakturnu vrednost i zavisne trokove a ne sadri i reijske trokove.
Reijski trokovi u nabavnoj fazi obraunavaju se u cenu kotanja gotovih proizvoda to dovodi do toga da se vrednost uinka nabavne faze ne utvruje realno i da ona ne
obuhvata sve trokove koji su napravljeni za odgovarajue nabavke pa proizlazi da ta
vrednost nije integralna. S druge strane, pak, cena kotanja gotovih proizvoda obuhvata
i trokove koji se odnose na nabavljeni materijal koji uopte nije utroen u proizvodnji
ili bar ne u celini pa se da zakljuiti da i ta cena nije realno utvrena jer nije u pogledu
obuhvatanja trokova homogena.
Drugaiji je sluaj sa reijskim trokovima u nabavnoj fazi kod trgovinskih preduzea. Ti trokovi se u celini pokrivaju od prodajne vrednosti robe zajedno sa nabavnom
vrednou te robe, iako se kod tih preduzea reijski trokovi u nabavnoj fazi ne odnose
u celini na prodatu robu ve i na onu koja je nabavljena u periodu u kom su nastali odnosni reijski trokovi ali se ona jo nalazi na zalihi. Ovakav postupak ima neto slinog
sa metodom (direkt kosting kod koje se svi trokovi napravljeni u jednom periodu oduzimaju od prodajne vrednosti u celini, dok se zalihe vode pod direktnim trokovima).
219
Imajui u vidu ovakav nain evidentiranja trokova, u nabavnoj fazi moramo prilagoditi i analizu njenih trokova pa proizilazi da ona mora da obuhvati analizu nabavne
cene i analizu reijskih trokova.
2.1. Analiza nabavne cene

Analiza nabavne cene ima za cilj da utvrdi da li je nabavna sluba tokom analiziranog perioda nabavila materijal, odnosno robu po nioj ili vioj ceni od planirane ili od
neke druge bazine cene (prologodinje, proeka vie godina i si.) kao i koji su razlozi
nastalih odstupanja.
Meutim, kod ove analize javljaju se sledei problemi:
1. Planska cena koja treba da slui kao normala teko moe da se utvrdi realno zbog
uea spoljnih faktora koji su van uticaja nabavne slube; ocena odstupanja od
normale nalae prethodno ispitivanje ralnosti normale.
2. Nabavljeni materijal se moe u knjigovodstvu voditi po stvarnoj nabavnoj ili po
planskoj nabavnoj ceni. Ako se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj ceni, iznalaenje planske nabavne vrednosti svih nabavki je veliki posao, jer se dobija mnoenjem nabavljenih koliina svih materijala sa planskom cenom. Ovako dobijena
ukupna planska vrednost se uporeuje sa stvarnom nabavkom iz knjigovodstva i
utvruju se odstupanja koja e pokazati da li su ukupne nabavke ostvarene po nioj ili vioj ceni.
3. Postoje ukupno odstupanje rezultanta odstupanja stvarnih nabavnih cena pojedinih artikala od njihovih planskih, potrebno je utvrditi ta pojedina odstupanja i
blie sagledati uzroke ukupnog odstupanja.
4. Mnoga preduzea ne vode pojedinano po artiklima plansku fakturnu vrednost i
planske zavisne trokove, pa se teko utvruju odstupanja koja su nastala u ovoj
oblasti itd.
Imajui u vidu ove probleme, a u zavisnosti od podataka kojim raspolae, analitiar
treba najpre da utvrdi ukupno odstupanje putem uporeivanja stvarne nabavne vrednosti
sa planskom vrednou ukupnih nabavki. Posle ovoga, analitiar treba da iznae takva
odstupanja i za nabavke pojedinih grupa artikala. Ukoliko raspolae podacima dalje treba da utvrdi odstupanja pojedinih vanijih artikala a na kraju puteni ralanjavanja nabavne vrednosti na fakturnu i zavisne trokove, ustanovi pojedinana odstupanja od kojih je zavisno odstupanje nabavne vrednosti. Potom se vri vremensko ralanjavanje i
ralanjavanje zavisnih trokova na delove iz kojih se sastoje (prevozne, istovarne, pretovarne, trokove carinjenja i sl.).
Razlozi odstupanja u fakturnoj vrednosti lee uglavnom u promeni cene na tritu,
izvora snabdevanja, naina snabdevanja, promeni u kvalitetu materijala, promeni perioda nabavke i sl. dok za odstupanje u zavisnim trokovima razlozi mogu da budu u udaljenosti mesta nabavke, promeni transportnog sredstva, izmeni cena, izmeni carinskih
stopa i sl.
220
Sigurno je, meutim, da razlozi odstupanja i fakturne vrednosti i zavisnih trokova

mogu biti i u radu radnika u nabavnoj fazi tj. u njihovom veem ili manjem zalaganju.
Kod preduzea kod kojih je nabavka organizovana decentralizovano (otkupne stanice, predstavnitvo) treba izvriti analizu nabavne cene svih organizacionih jedinica posebno.
2.2. Analiza reijskih trokova

Pored trokova koji su elementi nabavne cene materijala, prilikom obavljanja nabavne faze prave se drugi trokovi. To su oni trokovi koji omoguuju nabavke kao i oni
koji su u vezi s uvanjem materijala sve do momenta njihovog utroka. Oni imaju reijski karakter, jer su u vezi sa samim obavljanjem nabavne faze a ne sa nekom konkretnom nabavkom. Takvi trokovi su na primer normalna naknada za uloeni rad radnika
koji obavljaju ovu fazu, utroeni materijal, razne usluge (putni trokovi, opravke, potanski trokovi itd.), amortizacija osnovnih sredstava u ovoj fazi isl. Dakle, ovi reijski
trokovi sastavljeni su od brojnih trokova pa su zbog toga kompleksni i imaju relativno
fiksni karakter.
Analiza reijskih trokova u nabavnoj fazi se vri na taj nain to se ispituje njihova
veliina, struktura, dinamika kao i trokovi po organizacionim jedinicama koje vre nabavku materijala.
Najpre se utvruje veliina reijskih trokova u nabavnoj fazi a potom putem uporeivanja utvruju odstupanja u odnosu na planiranu veliinu odnosno veliinu prole ili
proseka prolih godina. Ovi trokovi ralanjuju po vrstama i utvruju odstupanja kod
pojedinih vrsta. Sem ove strukture po vrstama trokova nabavne faze trokove treba ralaniti i prema funkcijama koje se vre u nabavnoj fazi (ispitivanje trita, savetovanje
proizvoaa, skladitenje nabavljenog materijala, odravanje kvaliteta nabavljenog materijala do momenta utroka i si.).
Trokove dalje treba ralaniti vremenski, tj. utvrditi njihovu dinamiku jer su oni razliiti u zavisnosti od vremenskih perioda.
Kod onih preduzea kod kojih se nabavna faza obavlja preko vie organizacionih
jedinica reijske trokove svake jedinice treba ispitati na isti nain kao kod preduzea
kod kojih se nabavna faza vri samo preko jedne organizacione jedinice.
2.3. Analiza ekonominosti

Pored ekonominosti koja se utvruje na osnovu stvarne nabavne i planske nabavne
vrednosti, (ili neke druge bazine vrednosti), ekonominost u nabavnoj fazi se dobij a i
putem uporeivanja odnosa izmeu ostvarenih reijskih trokova i ukupno nabavljenih
koliina materijala i takvog bazinog odnosa. Na ovaj nain se utvruje da li je na jedinicu nabavljenog materijala napravljeno vie reijskih trokova od onog stoje trebalo
(uporeivanjem tog odnosa sa planskim), odnosno od onog to je napravljeno ranijih
godina (uporeivanjem tog odnosa sa takvim odnosom iz ranijih godina).
221
Kod onih preduzea kod kojih se nabavke svih materijala ne mogu svesti na koliinske pokazatelje to je najee sluaj, iznos reijskih trokova treba da se stavi u odnos
sa planskom vrednou izvrenih nabavki na taj nain se dobija pokazatelj koji pokazuje
koliko reijskih trokova otpada na sto novanih jedinica nabavljenog materijala po planskoj ceni. Ukoliko se nabavljeni materijal ne vodi po planskoj ceni ve po stvarnoj nabavnoj, ostaje da se ekonominost iskae odnosom izmeu reijskih trokova i ukupne
stvarne nabavne vrednosti nabavljenog materijala.
Na ekonominost poslovanja u nabavnoj fazi utiu brojni faktori od kojih su mnogi
van uticaja same nabavne faze, pa pre davanja ocene o uspenosti rada radnika u ovoj
fazi treba proveriti realnost planskih pokazatelja tj. da li nisu bitno promenjeni uslovi
poslovanja od momenta planiranja do momenta utvrivanja ekonominosti.
Iz ovih razloga ekonominost treba osvetliti i sa jednog drugog aspekta. To je uporeivanje stvarnih reijskih trokova sa planskim trokovima. Pri tom se ne vodi rauna
o nabavkama i uinku zbog kojih se prave ovi trokovi. Opravdanje ovakvog utvrivanja ekonominosti proistie iz injenice, da su reijski trokovi delimino vremenski, da
nastaju bez obzira na veliinu uinka, pa onda treba utvrditi kod kojih od tih trokova su
nastala i kakva odstupanja i na osnovu toga utvrditi i njihovu opravdanost.
3. ANALIZA ANGAOVANOG RADNOG KOLEKTIVA I

NJEGOVE PRODUKTIVNOSTI
Analiza angaovanog radnog kolektiva u nabavnoj fazi vri se na analogan nain
kao i kod realizacione faze. Naime, prvo treba da se prikae broj radnika koji su vrili
ovu funkciju, da se da njihova struktura, naroito prema njihovoj kolskoj kvalifikaciji i
stau i na kraju, da se utvrde sjedne strane, odstupanja izmeu stvarnog stanja i predvienog po sistematizaciji radnih mesta, a struge strane promene koje su nastale u poreenju sa prethodnim periodom.
Kod preduzea, kod kojih je broj radnika u ovoj fazi veliki treba da se iznau i drugi podaci kao to su oni o fluktuaciji radne snage, korienju fonda radnih asova itd. I
kod ove analize potrebno je izneti podatke o prosenim ukalkulisanim i prosenim stvarnim zaradama uporeujui ih sa istim drugih organizacionih jedinica kao i njihovu zavisnost od ekonominosti i produktivnosti kako bi se utvrdila opravdanost ostvarenih
zarada u ovoj fazi.
Produktivnost rada radnika u ovoj fazi utvruje se kao odnos izmeu postignutog
uinka i uloenog rada. Kao uinak nabavne faze uzima se veliina nabavke (u naturalnim, svodnim ili vrednosnim pokazatejima po planskoj, a onda stvarnoj ceni) a kao uloen rad, prosean broj radnika ili efektivni radni asovi. Ovaj odnos uporeen sa istim iz
prethodnog perioda, eventualno sa odnosnom iz drugih preduzea, ukazae na vee ili
manje zalaganje radnika, odnosno, pokazae da li produktivnost rada raste ili opada i da
lije vea ili manja nego kod drugih preduzea.
222
4. ANALIZA ANGAZOVANIH SREDSTAVA

I NJIHOVO KORIENJE
Prilikom obavljanja nabavne faze, kao to je to sluaj i prilikom obavljanja drugih
faza i funkcija, upotrebaljavaju se osnovna i obrtna sredstva pa je potrebno da se izvri i
njihova analiza.
Osnovna sredstva koja se angauju prilikom obavljanja nabavne faze jaljaju se uglavnom u: kancelarijskim prostorijama, magacinskim prostorijama za smetaj materijala,
kancelarijskoj opremi, transportnim sredstvima i dr. Za ova sredstva treba utvrditi:
1.
veliinu ukupno angaovanih osnovnih sredstava i njihovo eventualno poveanje

ili smanjenje;
2. strukturu osnovnih sredstava perioda koji se analizira i perioda sa kojim se vri
uporeenje da bi se utvrdilo kod kojih osnovnih sredstava su nastale promene;
3. da li kancelarijske prostorije i nametaj odgovaraju potrebama obavljanja ove faze;
5. da li se magacinske zgrade za smetaj materijala nalaze u krugu preduzea ili su
locirane na drugom mestu i koliko su udaljene. Ukoliko se nalaze u krugu preduzea da li postoji povezanost sa pogonima;
6. da li magacinske zgrade imaju industrijski kolosek, a u suprotnom koliko su udaljene od eleznike stanice;
7. da li magacini odgovaraju potrebama ili ne, pa ukoliko ne odgovaraju u emu se
to sastoji;
8. da li su magacinske prostorije snabdevene potrebnim ureajima za odravanje
kvaliteta materijala i za interni transport kao to su hlanjae, ventilatori, liftovi i
sl.;
9. da li se u sezoni osea nedostatak magacinskog prostora i kako se on nadoknauje;
10. da li je bilo sluajeva daje nabavljanje bilo ometeno zbog nedostatka magacinskog prostora;
11. da li je nabavna sluba snabdevena odgovarajuom opremom (telefoni, telefaks,
maine za kucanje i raunanje i sl.) ;
12. da li se raspolae odgovarajuim transportnim sredstvima koja zadovoljavaju potrebe nabavne faze (kamioni, viljukari, kamion - cisterna i sl.)
Ukoliko se nabavna faza obavlja preko vie organizacionih jedinica navedeni podaci se za svaku od njih.
Obrtna sredstva koja se angauju prilikom obavljanja nabavne faze su zalihe svih
vrsta materijala, akontacije dobavljaima za isporuku materijala, odnosno robe, kao i
materijali odnosno roba na putu.
Analiza angaovanih obrtnih srestava u nabavnoj fazi je naroito znaajna kod
proizvodnih preduzea. Ona se vri na analogan nain kao to se vri analiza gotovih
proizvoda u okviru realizacione faze. Dakle, i ova analiza treba da obuhvati ispitivanje
223
veliine, strukture, kvaliteta, dinamike i korienja materijala kao i tete koja nastaje na
zalihama ovih sredstava.
Veliina zalihe i materijala izraava se u onim pokazateljima koji daju najjasniju
predstavu o njoj i daju se na poetku i na kraju analiziranog perioda kao i prosena veliina za period i sve to se uporeuje sa bazinom veliinom kako bi se dobila slika o opravdanosti veliine zaliha.48
Zaliha materijala zavisi od dva suprotna kretanja tj. od nabavljanja i proizvodnje.
Ukoliko su ova dva kretanja istog intenziteta zalihe stagniraju i obrnuto - ako je jedno
od ovih kretanja jae ili slabije zalihe materijala rastu ili opadaju.
Stagnacija zalihe materijala moe biti posledica samo podjednake dinamike nabavljanja i proizvodnje. Ukoliko se ova dinamika kree u oviru planirane stagnacija ima normalni karakter. Meutim, ako je dinamika nabavljanja i proizvodnje manja od planirane stagnacija predstavlja negativnu pojavu jer pri manjoj proizvodnji zalihe treba da budu manje. Suprotno, ukoliko i pored poveanja nabavke i proizvodnje zalihe ostaju iste,
ta stagnacija predstavlja pozitivnu pojavu jer je normalno da pri poveanoj proizvodnji
zalihe rastu.
Poveanje zalihe materijala moe da ima normalni i negativni karakter. Normalni
karakter ima ono poveanje zalihe materijala koje se javlja kao posledica poveane proizvodnje ali samo u sluaju ako je u okviru one normale koja odgovara uveanoj proizvodnji. U suprotnom, ako je to poveanje preko normale za uveanu proizvodnju ona
ima negativni karakter.
Poveanje zaliha uglavnom ima negativan karakter ako se javlja kao posledica:
a) stagnacije nabavke i smanjenja proizvodnje;
b) poveanja nabavke i stagnacije proizvodnje;
c) poveanja nabavke i smanjenja proizvodnje;
d) smanjenja nabavki sa istovremeno intenzivijim smanjenjem proizvodnje.
Smanjenje zalihe materijala je, po pravilu, pozitivna pojava ako je kao posledica:
a) stagnacije nabavki a poveanja proizvodnje;
b) smanjenja nabavki a stagnacije proizvodnje;
c) poveanja nabavki s istovremenim intenzivnijim poveanjem proizvodnje.
Iz ovoga se moe zakljuiti daje pozitivno samo ono smanjenje zaliha materijala
koje se javlja kada su prethodne zalihe bile neopravdano visoke pa se smanjenje njihovih veliina svodi na normalu.
48
Veliina zalihe materijala u naturalnim pokazateljima se dobija sa analitikih rauna odnih sintetikih
na kojima se u knjigovodstvu vode zalihe materijala, dok se vrednosni pokazatelji dobijaju sa odgovarajuih sintetikih rauna
224
Struktura zalihe treba da pokae da li izmeu zaliha pojedinih vrsta materijala (naroito osnovnih materijala i sirovine) postoji normalni odnos koji omoguuje proizvodnju planirane strukture, a na osnovu toga i izvrenje i plana proizvodnje i plana asortimana. Struktura zalihe treba da se ispituje poetkom, krajem ali i tokom godine uporeujui mesene zalihe a na kraju na osnovu toga treba iznai i prosene zalihe.
Da bi se utvrdilo da li postoje nekurentne zalihe treba prikazati veliinu i uee onih zaliha koje due vremena nisu upotrebljavane. Na ovaj nain se otkrivaju zamrznute
zalihe (smanjenje sredstava) ije je vraanje u funkciju neophodno, a u koju svrhu je nuno preporuiti odgovarajue mere.
Kada je asortiman materijala veliki, prikazivanje zaliha za svaku vrstu materijala nije pregledno i iziskuje dosta truda, pa se preporuuje prethodno grupisanje artikala i prikazivanje preko grupa artikala. Najadekvatnije grupisanje materijala za ovu svrhu je
grupisanje po metodi ABC. Grupisanje po ovoj metodi vri se, uglavnom, prema ueu
pojedinih materijala u ukupnim zalihama i ukupnom utroku materijala.
Grupisanje materijala po metodi ABC prema njihovom ueu u ukupnim zalihama,
vri se, po pravilu, u cilju utvrivanja artikala koji angauju najvea finansijska sredstva
pa se zbog toga i ovo grupisanje vri prema vrednosnim pokazateljima. Grupa A e ukazati na one artikle ije je uee najznaajnije, pa je potrebno da se prvenstveno ispita
mogunost smanjenja njihovih zaliha, jer i najmanje procentualno njihovo smanjenje
dae u apsolutnoj veliini znatno smanjenje sredstava. Manji znaaj treba pokloniti ispitivanju mogunosti smanjenja zaliha artikala iz grupe B, a najmanji artikala iz grupe C.
Grupisanje materijala prema njihovom pojedinanom ueu u ukupnoj vrednosti
utroenog materijala u procesu proizvodnje omoguuje da se sagleda njihov znaaj za
proizvodnju. Tako se, zbog znaaja artikala iz grupe A, namee potreba da se utroak
materijala detaljno ispita, jer i najmanji procenat utede njihovog utroka doprinee velikoj utedi u apsolutnoj veliini. Najmanja vanost e se posvetiti ispitivanju utroaka
materijala iz grupe C, jer je i vrednost tih utroaka najmanja, pa i eventualne utede koje
bi se postigle ne bi dale neki znaajniji finansijski efekat.
U cilju ispitivanja ekonomske opravdanosti veliine pojedinih zaliha materijala slue i veliine takozvanih minimalnih, sigurnosnih i maksimalnih zaliha.
Pod minimalnom zalihom se podrazumeva ona koliina materijala koja obezbeuje
kontinuitet proizvodnje i ispod koje se ne bi smelo sii, jer bi to predstavljalo opasnost
od obustavljanja procesa proizvodnje, ukoliko se ne preduzmu potrebne mere za nabavku. U tom smislu minimalne zalihe predstavljaju signal da se otpone sa procesom nabavljanja.
Minimalna zaliha se izraunava putem formule:
Z min = P X v
gde su: Zmin = minimalna zaliha, P= veliina potrebe utvrene u vremenskoj jedinici,
v= vreme trajanja procesa nabavljanja utvreno u istoj vremenskoj jedinici.
225
Ovakvo utvrivanje minimalne zalihe predstavlja veliki rizik za kontinuitet proizvodnje, jer ako se desi da isporuka i najmanje zakasni, nastae prekid proizvodnje. Zbog
toga se minimalna zaliha utvrena na ovaj nain moe nazvati teoretskom minimalnom
zalihom.
Teoretska minimalna zaliha, kao krajnja donja zaliha, u praksi se ne upotrebljava,
zbog opasnosti koje njena upotreba moe da prouzrokuje u radu preduzea. Da bi se ta
opasnot izbegla u praksi se upotrebljava praktina minimalna zaliha i to na osnovu sigurnosne zalihe.
Sigurnosna zaliha je ona koju treba dodati teoretskoj minimalnoj zalihi da bi se otklonila opasnost da zbog njene upotrebe doe do prekida proizvodnje. Sigurnosna zaliha
se iznalazi na osnovu vremena koje treba da predstavlja dodatak za sigurnost, ukoliko
neko od vremena koja su obuhvaena u vremenu trajanja procesa nabavljanja nije realno
odreeno. Veliki je broj faktora od kojih je uslovljeno vreme koje treba da predstavlja
dodatak za sigurnost, a meu njima dominantnu ulogu igraju oni koji su eksternog karaktera, kao to su uslovi na tritu, nain i uslovi transportovanja, konjunktura materijala
i dr. Sigurnosna zaliha se izraunava na osnovu sledee formule:
Zsig = P x s
gde su: Zsig= sigurnosna zaliha, P= veliina potrebe utvrene u vremenskoj jedinici, s=
vreme koje predstavlja dodatak za sigurnost u istoj vremenskoj jedinici.
Praktina minimalna zaliha dobij a se zbirom teoretske minimalne i sigurnosne
zalihe, ali se moe izraunati i sledeom formulom:
Z min = P (v +s)
gde su: Zminp= praktina minimalna zaliha, P= veliina potrebe utvrene u vremenskoj
jedinici, v= vreme trajanja procesa nabavljanja utvreno u istoj vremenskoj jedinici, s=
vreme koje predstavlja dodatak za sigurnost utvreno u istoj vremenskoj jedinici.
Maksimalna zaliha je ona preko koje nije ekonomski opravdano imati materijale pri
normalnim internim i eksternim uslovima poslovanja. Pod normalnim se podrazumevaju
oni uslovi koji su postojali u momentu utvrivanja maksimalne zalihe i koji su tada uzeti u obzir. Maksimalna zaliha je u zavisni od dva faktora: potrebe i angaovanja finansijskih sredstava i trokova koje to angaovanje prouzrokuje.
Faktor potrebe deluje u pravcu utvrivanja stoje mogue vee zalihe da bi se za
to dui vremenski rok obezbedio kontinuitet proizvodnje. Naprotiv, faktor angaovanje finansijskih sredstava i trokovi koji se stvaraju tim angaovanjem utiu na utvrivanje to je mogue manje zalihe. Prema tome, prilikom utvrivanja maksimalne zalihe
treba nai optimalnu veliinu koja je rezultat ovih suprotnih faktora.
Maksimalna zaliha treba da predstavlja zbir optimalne pojedinane nabavke i sigurnosne zalihe i izraunava se putem sledee formule:
Zmax= Zsig - Qop
226
gde su: Zmax= masimalna zaliha, Zsig= sigurnosna zaliha Qop= veliina optimalne pojedinane nabavke.
Na osnovu svega do sada reenog moe da se zakljui sledee:
1. teoretska minimalna zaliha je jednaka prosenoj potrebi za vreme trajanja procesa nabavljanja;
2. teoretska minimalna zaliha e biti vea ukoliko je vea prosena potreba i ukoliko je vreme trajanja procesa nabavljanja vee;
3. sigurnosna zaliha je ona koja treba da obezbedi kontinuitet procesa proizvodnje u
sluaju da narueni materijal ne stigne u unapred odreenom vremenu kao normalnom za trajanje procesa nabavljanja;
4. sigurnosna zaliha e biti vea ukoliko je vea prosena potreba materijala i ukoliko je vei dodatak za sigurnost;
5. praktina minimalna zaliha je ona koja predstavlja signal da treba otpoeti sa
preduzimanjem mera za novu nabavku;
6. optimalna pojedinana nabavka je koliina materijala koju treba naruiti, jer se
pri nabavci te koliine postiu najmanji ukupni trokovi za potreban materijal tokom jedne godine;
7. optimalna pojedinana nabavka ne moe biti manja od teoretske minimalne zalihe, jer treba da pokrije prosenu potrebu odreene vremenske jedinice od koje se
polazi pri izraunavanju pokazatelja o veliini zalihe i veliini pojedinane nabavke;
8. optimalna pojedinana nabavka je u zavisnosti od prosene potrebe i ritma naruivanja i to upravno proporcionalno;
9. maksimalna zaliha je zbir sigurnosne zalihe i optimalne pojedinane zalihe;
10. maksimalna zaliha, kao najvea zaliha koju je ekonomski opravdano drati, po
pravilu je vea od praktine minimalne zalihe, osim u sluaju kada je ritam naruivanja vremenski jednak vremenu trajanja procesa nabavljanja kada su maksimalna zaliha i praktina minimalna zaliha podjednake, i
11. maksimalna zaliha je u zavisnosti od sigurnosne zalihe i optimalne pojedinane
nabavke. Ukoliko su ovi faktori vei i maksimalna zaliha je vea i obrnuto.
Utvrene maksimalne i minimalne zalihe upisuju se na analitikoj evidenciji kao i
na karticama magacinske evidencije. Naroito je vano ovo upisivanje na karticama magacinske evidencije, jer kada zaliha dostigne visinu minimalne zalihe dunost je magacionera da signalizira potrebu za nabavkom. Prekoraenje, pak, maksimalne zalihe inicira
ispitivanje uzroka koji su doveli do toga i opravdanost takvog poslovanja radnika u nabavnoj fazi.
Kvalitet zaliha materijala treba takoe ispitati jer od njega zavisi kako veliina i
kvalitet gotovih proizvoda, tako i njihova cena kotanja. Kvalitet se najee utvruje
hemijskim ili fizikim ispitivanjima sadrine i svojstava zaliha materijala isprobava-
227
njem od strane specijalizovanih lica (degustatora) i na druge naine. Drugim recima ovo
ispitivanje se vri na analogni nain kao i kod proizvoda u procesu proizvodnje.49
Dinamika zaliha je u zavisnosti od intenziteta nabavke i upotrebe materijala. Poeljno je da se zalihe kreu izmeu sigurnosne i maksimalne zalihe. Uzroci odstupanja od
tih veliina lee ili u veliini nabavke ili u veliini utroaka.
Nuno je utvrditi korienje materijala pojedinano za vanije vrste, kao i ukupno
za sve materijale. Korienje pojedinih vanijih materijala utvruje se iznalaenjem prosenog utroka po jedinici proizvodnje za ceo analizirani period. Odstupanje ovako utvrenog utroka od normativa, odnosno od utroaka u ranijem periodu inicirae potrebu
da se utvrde njegovi uzroci to e doprineti da se preduzmu mere za ubudue ekonominije troenje.
Korienje kako pojedinih, tako i svih materijala iskazuje se iznalaenjem pokazatelja iz sistema obrta: koeficijenta obrta, stepena korienja i vremena trajanja obrta.
Koeficijent obrta se dobija po formuli:
Ko=
vrednost izdatog materijala

vrednost prosenih zaliha analiziranog perioda
i pokazuje brzinu transformacije, odnosno koliko puta su se prosene zalihe transformisale tokom analiziranog perioda. Stepen korienja se dobija po formuli:
Sk=
VMi
VMp + VM
gde je VMi vrednost izdatog materijala, VMp vrednost primljenog materijala, a VM vrednost materijala na poetku analiziranog perioda; i pokazuje koliko je od 100 dinara
materijala koji je stajao na raspolaganju utroeno tokom analiziranog perioda. Ukoliko
je stepen vei utoliko je bolje korienje materijala.
Vreme trajanja, koje pokazuje koliko dana traje jedan obrt, iznalazi se kada se broj
dana u godini podeli sa koeficijentom obrta tj. po formuli:
Vt= 365
Ko
Sve pokazatelje iz sistema obrta nuno je utvrditi za sve materijale u celini (podaci
se uzimaju sa sintetikih rauna na kojima se vode zalihe svih materijala), ali takoe i za
vanije vrste materijala (podaci se uzimaju sa analitikih rauna na kojima se vode zalihe pojedinih vrsta materijala).
Na materijalima, dok su na zalihi, kao i kod drugih sredstava (gotovi proizvodi i roba) nastaju tete koje mogu imati karakter redovnih i neredovnih teta. Redovne tete
49
Vidi glavu IX1B, podnaslov 1. 4. - Kvalitet proizvodnje, str. 142
228
mogu biti normalne i iznad normalnih dok neredovne tete nastaju kao posledica vie sile ili krivicom radnika.
Analitiar treba da utvrdi veliinu svih teta i putem uporeivanja da konstatuje da
li su vee ili manje od normalnih, ili od onih iz ranijeg perioda, i da oceni opravdanost
njihovog nastajanja.
Normalne redovne tete se planiraju kao troak preduzea, a neredovne se ne planiraju, pa ukoliko doe do njih, one se kao vanredni rashodi pokrivaju neposredno iz finansijskog rezultata.
Rekli smo da se u okviru ove analize ispituju obrtna sredstva data u vidu akontacije
dobavljaima i ona koja su u vidu materijala ili robe na putu.
Akontacije dobavljaima predstavljaju isplaena novana sredstva na osnovu kupoprodajnih ugovora a u cilju obezbeenja isporuka materijala od strane dobavljaa. Akontacije predstavljaju prelazni oblik robnih sredstava, jer nastaju izdvajanjem novanih
sredstava a da se pri tom odmah ne dobiju u zamenu sredstva robnog oblika, ve e se
ona dobiti tek isporukom od strane dobavljaa. Pojava akontacije dobavljaima je obino i signal slabijeg poloaja na tritu preduzea kupca od poloaja dobavljaa onih artikala za koje su date akontacije prilikom naruivanja. Iz ovih razloga je vano konstatovati veliinu akontacije, njihovu dinamiku, njihovu strukturu prema dobavljaima i artiklima na koje su date, kao i strukture prema vremenu isporuke materijala za koje su isplaene.
Materijali odnosno roba na putu, takoe predstavljaju sredstva koja se angauju u
radu nabavnih slubi, jer se radi o sredstvima preduzea, koja su njegova svojina ali se
nalaze na putu i rizici transporta padaju na njegov teret. I za ova sredstva treba prikazati
veliinu i strukturu.
Kod onih preduzea kod kojih se nabavka obavlja preko vie organizacionih jedinica sve podatke o kojima je bilo reci treba dati posebno za svaku od tih jedinica da bi se
lake utvrdili uzroci konstatovanih pojava.
Na kraju treba istai da je cilj i ove analize da se utvrde uzroci odstupanja konstatovanih pojava, da se od mnogobrojnih uzroka utvrde oni koji e delovati u konkretnom
sluaju i predloe mere koje e doprineti da se uoene negativnosti u radu nabavne slube eliminiu.
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU NABAVNE FAZE

Zakljuak o obavljanju nabavne faze treba da obuhvati konstatacije o postignutim
rezultatima i o faktorima za proizvodnju angaovanih u ovoj fazi, ocenu njenog rada,
probleme koji ostaju da se rese u narednom periodu i mere koje treba preduzeti da bi se
njeno budue poslovanje poboljalo.
Konstatacije koje treba u zakljuku uzeti su one koje su najvanije za ocenu obavljanja nabavne faze a to su one koje se odnose na: veliinu stvarnih i planskih nabavki
svih kao i najvanijih materijala; veliinu prosenih zaliha kao i zalihe na poetku i kra229
ju analiziranog perioda; trokove i ekonominost ove faze; veliinu angaovanih obrtnih

sredstava i njihov obrt; broj i strukturu radnika itd. Ovde treba uzeti i uzroke koji su negativno ili pozitivno delovali na poslovanje.
Posle konstatacija i uzroka treba dati ocenu poslovanja radnika u ovoj fazi. Ocena
treba da se bazira na postignutim rezultatima, trokovima koji su pri tom napravljeni,
angaovanim sredstvima i radnicima, kao i na uslovima pod kojima se radilo.
U zakljuku treba navesti probleme koje u budiem periodu treba resiti kao i mere
koje treba preduzeti da bi se ti problemi resili.
Samo takav zakljuak e opravdati analizu i doprineti opravdanosti njene primene.
Pitanja:
Od kojih ispitivanja se sastoji analiza rada nabavne faze?

Od kojih ispitivanja se sastoji analiza izvrenja zadatka nabavne faze?
Kako se ispituje veliina ostvarenih nabavki?
Kako se ispituje struktura ostvarenih nabavki?
Kako se ispituje kvalitet nabavljenog materijala?
Kako se ispituje vreme nabavke?
Kako se izraunava veliina pojedinanih nabavki?
Kako se ispituju teritorije nabavki?
Kako se ispituju dobavljai od kojih se nabavlja?
Na koji nain se vri obezbeenje nabavke?
Koji su uslovi nabavljanja?
Kako se analiziraju tete koje nastaju za vreme isporuka?
Kako se vri analiza trokova i ekonominosti u nabavnoj fazi?
Kako se vri analiza nabavne cene kod nabavke?
Kako se vri analiza reijskih trokova u nabavnoj fazi?
Kako se vri izraunavanje ekonominosti u nabavnoj fazi?
Kako se analizira angaovani radni kolektiv u nabavnoj fazi?
Kako se izraunava produktivnost radnika u nabavnoj fazi?
Kako se vri analiza angaovanih sredstava i njihovo korienje u
nabavnoj fazi?
20. ta predstavlja grupisanje ABC kod praenja zaliha?
21. Kako se izraunavaju minimalne zalihe?
22. Kako se izraunavaju sigurnosne zalihe?
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
230
23. Kako se izraunava koeficijent obrta materijala u nabavnoj fazi?

24. Kako se izraunava vreme trajanja obrta u nabavnoj fazi?
25. ta treba da sadri zakljuak o radu u nabavnoj fazi?
Pitanja za vebu:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
Nabroj ispitivanja koja su neophodna za analizu rada nabavne faze.

Kako se izraunava veliina ostvarenih nabavki?
Kako se izraava struktura ostvarenih nabavki?
Kako se utvruje kvalitet nabavljenog materijala?
Zato se ispituje vreme nabavke?
Napii formulu za izraunavanje pojedinanih nabavki?
Zato je znaajna analiza teritorija nabavke?
Nabroj naine obezbeenja nabavke?
Nabroj ta sve spada u uslove nabavljanja?
Koje se tete javljaju za vreme isporuka?
Kako se grupiu trokovi u nabavnoj fazi?
ta je to fakturna vrednost?
Koji su to zavisni trokovi u nabavnoj fazi?
Koji su reijski trokovi u nabavnoj fazi?
Koji se problemi javljaju kod analize nabavnih cena?
Kako se vri analiza trokova u nabavnoj fazi?
Kako se izraunava ekonominost u nabavnoj fazi (napii formulu)?
Napii formulu za izraunavanje produktivnosti u nabavnoj fazi?
ta sve treba sagledati kod analize angaovanih sredstava u nabavnoj fazi?
Napii formulu za izraunavanje minimalnih zaliha?
Napii formulu za izraunavanje sigurnosnih zaliha?
Napii formulu za izraunavanje koeficijenta obrta kapitala?
Napii formulu za izraunavanje vremena trajanja obrta?
Nabroj ta treba da sadri zakljuak o obavljanju nabavne faze?
231
232
Glava LX/D
Treba raditi pametno a ne kako se zna i ume.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa znaajem analize finansijske funkcije
Upoznati se sa pravilima finansiranja
Upoznati se sa finansijskim izvetajem
Shvatiti kako se vri analiza finansijskih izvetaja
Upoznati se sa analizom trokova angaovanog kolektiva i

angaovanih osnovnih sredstava
Upoznati se sa zakljukom o radu finansijske funkcije
233
234
ANALIZA OBAVLJANJA FINANSIJSKE FUNKCIJE

Finansijska je jedna od funkcija koje stvaraju uslove da se izvrna funkcija obavlja.
To je funkcija koja pribavlja finansijska sredstva potrebna pri osnivanju preduzea za
njegovo stvaranje, a pri redovnom poslovanju za njegovo izvrenje zadatka.
Finansijska sredstva koja treba da obezbedi finansijska funkcija, javljaju se kao pokretaka snaga delatnosti preduzea. Bez finansijskih sredstava se ne moe stvoriti preduzee, a ve stvoreno ne moe da funkcionie.
Zbog ogromnog broja faktora od kojih zavisi veliina potrebnih finansijskih sredstava za obavljanje delatnosti preduzea, s jedne, i sa druge strane, zbog zavisnosti dobijanja finansijskih sredstava i od spoljnih faktora, obezbeenje odgovarajue veliine potrebnih finansijskih sredstava predstavlja teak zadatak. Ovaj problem se komplikuje i
zbog injenice to potrebna masa finansijskih sredstava nije konstantna veliina, ve naprotiv vrlo promenljiva, jer je uslovljena ogromnim brojem inilaca unutranjeg i spoljanjeg karaktera. Zbog toga se pravilno vrenje finansijske funkcije ogleda u tome da se
preduzeu obezbedi odgovarajua masa finansijskih sredstava, jer pribavljanje vee mase stvara nepotrebne trokove a manje - koi vrenje delatnosti, pa i izvrenje zadatka.
Meutim, zadatak finansijske funkcije nije samo obezbeenje potrebnih finansijskih
sredstava za obavljanje delatnosti, ve i staranje o njihovoj pravilnoj i ekonominoj upotrebi kao i blagovremeno vraanje tuih sredstava putem isplate obaveza.
Iz ovih razloga se finansijska funkcija javlja kao delatnost koja treba da se vri permanentno tokom poslovanja isto kao to je to sluaj sa izvrnom funkcijom.
Pridravajui se ve utvrene metodologije, analiza obavljanja finansijske funkcije
se sastoji, kao stoje to sluaj sa analizom obavljanja pojedinih faza izvrne funckije, iz
ispitivanja izvrenja zadatka, trokova koji se prave, angaovanih radnika kao i angaovanih sredstava i njihove upotrebe. Poto se veliina angaovanih finansijskih sredstava
javlja kao razlika izmeu pribavljenih i vraenih tuih sredstava, i kao razlika izmeu
ostalih naplata i isplata, to predstavlja zadatak ove funkcije, to e o analizi angaovanih
obrtnih sredstava biti reci zajedno sa analizom izvrenja zadatka. Analiza trokova angaovanih radnika i angaovanih osnovnih sredstava bie, isto tako, obraena ujedno i
to vrlo kratko, jer se ona vri na nain koji je prikazan kod ve obraenih faza izvrne
funkcije.
235
1. PRAVILA FINANSIRANJA
Analiza obavljanja ove funkcije svodi se na pruanje relavatnih informacija odgovarajuim oganima preduzea za potrebe analize, kontrole, planiranja i odluivanja. Njihov osnovni cilj je da poslue finansijskom menazmentu preduzea kao smernice za
donoenje odluka o finansiranju koje treba da budu usklaene sa principima finansijske
politike (likvidnost, sigurnost, zatite od prezaduenosti, nezavisnost i td.)
Pravila finansiranja klasifikuju se u dve osnovne grupe:
a) vertikalna pravila finansiranja
b) horizotalna pravila finansiranja
a)Vertikalna pravila finansiranja su ona pravila koja imaju za cilj da normiraju"
strukturu kapitala i kao takva tangiraju pasivu bilansa stanja.Ovde se radi o sledeim
pravilima:
- pravila za odnos sopstvenog prema tuem-pozamljeno kapitalu,
- pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
- pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu.
Nepostoji univerzalan i opte prihvaen odnos izmeu sopstvenog i pozamljenog
kapitala koji bi automacki obezbeivao kontinuiranu platenu sposobnost preduzea.
Naime premda je poznato da likvidnost nezavisi od vlasnike strukture kapitala ve od
sihronizovanosti novanih tokova. Insistiranje na veem ueu sopstvenog kapitala
vodi rauna o rentabilnosti.Naime ako bi se rukovodili iskljuivo rentabilnou,
preduzea bi bila stimulisana da angauju pozamljeni kapital sve dok je njegova cena
(kamata) nia od stope prinosa na ukupno uloeni kapital. Ovo ukazuje da ne postoji
unapred fiksirana relacija izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala koji se moe
automacki prihvatiti kao univerzalni kriterijum za ocenu konkretne vlasnike strukture
kapitala.
b) Pod horizotalnim pravilima podrazumevaju se ona pravila koja imaju za cilj standardizaciju odnosa delova imovine i kapitala.Neka od njih su:
1. Bankarsko pravilo finansiranja,
2. Bilasno pravilo finansiranja,
3. Pravilo finansiranja 1:1
4. Pravilo finansiranja 2:1.
2. FINANSISKI IZVETAJI
Finansijska sluba duna je da dostavlja finansijski izvetaj. Oni se sastoje od bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i aneksa.
Poto su bilans stanja i bilans uspeha obraeni u poglavlju finansijskog rezultata
preduzea i iskazanom rentabilnou preduzea ovde emo obraditi nain pripreme bilansa tokova gotovine za analizu ulogu aneksa u pripremi i kompletiranju podataka za
analizu i samu analizu podataka sa akcentom na racio analizu.
236
2.1 Bilans tokova gotovine

ema bilansa tokova gotovine propisana je zakonom. Ona izgleda na sledei nain:
ema : Bilans tokova gotovine za preduzea i zadruge (propisana ema)
u hiljadama dinara
POZICIJA
AOP
Iznos
Preth.
godina
3
Tekua
godina
4
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTl

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 4)
1. Prilivi od prodaje i primljeni avansi
2. Prilivi od premija. subvencija, dotacija i sl.
3. Ostaii prilivi iz redovnog poslovanja
4. Prilivi po osnovu vanrednih pozicija
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 6)
1. Odlivi za nabavke sirovina i materijala i dr. trokove posl. i
dati avansi dobavliaima
2. Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih
linih rashoda
3. Odlivi po osnovu kamate
4. Odlivi po osnovu poreza i doprinosa iz rezultata
5. Odlivi po osnovu ostalih dabina
6. Odiivi po osnovu vanrednih pozicija
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll)
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (Il-I)
Medutim zbog velikog broja bilansnih pozicija (56) neophodno je izvriti pripremu
zvanine eme za nalizu.Ovo prvenstveno zbog adekvatnog grupisanja bilasnih pozicija
u manji broj homogenih grupa koje omoguavaju ne samo lake utvivanje priliva i
odliva gotovine po osnovu redovnog poslovanja, aktivnosti investiranja i finansiranja
ve i bolje tumaenje i obrazloenje visine i promene racio brojeva i neto obrtnih fonda
na osnovu kojih se izvodi zakljuak o finansijskom polozaju preduzea. Bilans tokova
gotovine pripremljenog za analizu izgleda ovako:
ema Bilans tokova gotovine pripremijen za analizu
A.
TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTl
I.
Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
1. Prilivi od prodaje
2. Naplaeni avansi kupaca
3. Ostali prilivi iz poslovne aktivnosti
II.
Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
1. Odlivi po osnovu redovnog poslovanja (po osnovu nabavke sirovina I materijala, po
osnovu bruto zarada)
2. Plaeni (dati) avansi dobavljaima
237
III.
B.
I.
II.
III.
C.
I.
II.
III.
D.
E.
F.
G.
H.
I.
3. Ostali odlivi iz poslovne aktivnosti

Neto priliv (odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll ili ll-l)
TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1. Neto prilivi po osnovu finansijskih plasmana (kratkoronih finansijskih plasmana,
kupoprodaje akcija i udela u kapitalu povezanih pravnih lica i po osnovu ostalih
dugoronih finansijskih plasmana)
2. Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava
3. Prilivi od dividendi, uea u dobitku i od kamata
4. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja
Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1. Neto odlivi po osnovu finansijskih plasmana (kratkoronih finansijskih plasmana,
2. Odlivi po osnovu kupovine nematerijalnih uiaganja i osnovnih sredstava
3. Odlivi po osnovu ostaiih aktivnosti investiranja
Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja (l-ll ili ll-l)
TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Prilivi po osnovu poveanja kapitala
2. Neto prilivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoronih i kratkoronih)
3. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udela
2. Neto odlivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoronih i kratkoronih)
3. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga, dividendi i uea u dobitku
4. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
Neto priliv (odiiv) gotovine iz aktivnosti finansiranja (l-ll ili ll-l)
SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI+BI+Cl)
SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII+BII+CII)
NETO PRILIV GOTOVINE (D-E) ili (Aill+BIII+CIII)
GOTOVINA NA POETKU PERIODA
KURSNE RA2LIKE - POZITIVNE (NEGATIVNA) PO OSNOVU
PRERAUNA GOTOVINE
GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (F+GH)
Vidi se da su ovde izvena odreena saimanja.Ovo sa ciljem da se i jasnije istakne

prilivi i odlovi gotovine po osnovu poslovne aktivnosti,aktivnosti investiranja i aktivnosti finasniranja.
2.2. Uloga aneksa u pripremi i kompletiranju

podataka za analizu
Aneks-dodatni raunovodstveni izvetaj predstavlja sastavni deo godinjeg izvetaja. On sadri dodatne podatke i objanjenja za bolje razumevanje bilansa stanja i bilansa
uspeha to pomaze korisnicima informacija da dobiju realnu sliku o imovini, finansijskoj situaciji I uspenosti preduzea. Aneks je propisan pravilnikom o dodanim
raunovodstvnim izvetajima i sadrzi osam tabela sa odgovarajuim podelama a
njegova zvanina ema izgleda na sledei nain:
238
ema. Dodatni raunovodstveni izvetaj Aneks I

Rb.
PODACI O AMORTIZACJI OPREME

OPIS
1
1.
2.
2
Amortizacija opreme obraunata je po metodu (upisuje se
oznaka "DA" ili "NE" u kolone 3) i 4)
a) proporcionalnog otpisivanja
b) degresivnog otpisivanja
c) funkcionalnog otpisivanja
u hiljadama dinara
Prethodna
Tekua
qodina
qodina
3
Zbog promene metode otpisivanja dolo ie do:

a) poveanja amortizacije
b) smanjenja amortizacije
II. PODACI O OBRAUNU IZLAZA ZALIHA

u hiljadama dinara
Rb
OPIS
1.
Prethodna
godina
Tekua
godina
Koriena metoda obrauna izlaza zaliha (upisuje se oznaka

FIFO, LIFO ili prosena cena u kolone 3) i 4)
a) materijal
b) gotovi proizvodi
c) roba
2.
Promena vrednosti krajnjih zaiiha zbog promene metoda

obrauna:
a) m a t e r i j a I
- poveanje vrednosti
- smanjenfe vrednosti
b) gotovi proizvodi - poveanje vrednosti
- smanjenje vrednosti
c) r o b a
- poveanje vrednosti
- smanjenje vrednosti
3.
Da li vrednost zaliha uinaka (nedovrene proizvodnje i gotovih

proizvoda) sadri i (upisuje se "DA" ili "NE" u kolone 3) i 4)
a) trokove uprave
b) trokove prodaje
c) trokove finasiranja
239
III. PODACI O OSNOVNIM SREDSTVIMA

u hiljadama dinara
Rb
OPIS
AOP
Nabavna
vrednost
Ispravka
vrednosti
1.
Vrednost na poetku obraunskoq perioda
400
2.
Vrednost ulaganja u toku obraunskog per.
401
3.
Vrednost prodatih i rashodovanih sredstava u

toku obraunskog perioda
402
4.
Obraunata amortizacija u toku obra. perioda
403
5.
Vrednost na kraju obraunskog perioda

(400+401-402+403)
404
6.
Revalorizacija
405
7. Revalorizovana vrednost na kraju obr. perioda
406
IV. PODAC! O POTRAZIVANJIMA I OBAVEZAMA U STRANOJ VALUTl

u hiliadama dinara
Rb
OPIS
AOP
Iznos potraiv.
Iznos obaveza
1.
Dugorona potraivanja i obaveze
407
2.
Kratkorona potraivanja i obaveze
408
3.
SVEGA (407+408)
409
V. PODACI O FINANSIJSKIM PLASMANIMA, POTRAZIVANJIMA I

OBAVEZAMA PO RONOSTl DOSPEA
u hiliadama dinara
Rb
1
1.
2.
OPIS
2
Dospeli finansijski plasmani, potraivanja i obveza na
dan bilansa
Finansijski plasmani, potraivanja i obaveze koji
dospevaju u roku do godinu dana od dana bilansa
3.
SVEGA (410+411)
240
AOP
3
410
411
412
Iznos
potraiv
4
Iznos
obaveza
5
VI. PODACI O OSNOVNOM KAPITALU

u hiljadama dinara
Rb
OPIS
AOP
IZNOS
1.
2.
3.
4.
Stanje na poetku godine
413
Poveanje u toku godine (415+416+417)
414
a) iz novih ulaganja
415
b) iz dobitka
416
c) iz revalorizacije
417
Smanjenje u toku godine (419+420+421+422+423)
418
a) povlaenjem kapitala
419
b) po osnovu gubitka
420
c) ponitavanjem akcija
421
d) proglaenjem uea u dobitku
422
e) ostala smanienja kapitala
423
Stanje na kraju obraunskog perioda (413+414-418)
424
VII. PODACI O ZAPOSLENIMA

Broj sa dve decimale
Rb
OPIS
AOP
Iznos
potraiv.
Iznos
obaveza
1.
Prosean broj zaposlenih po osnovu asova rada
425
2.
Prosean broj zaposlenih po osnovu stanja krajem meseca
411
VIII. POSEBNI PODACI

u hiljadama dinara
Rb
OPIS
AOP
Prethodna
godina
Tekua
godina
1.
Trokovi naknada
427
2.
Trokovi neproizvodnih usluga
428
3.
Trokovi reprezentacije
429
4.
Trokovi premija osiguranja
430
5.
Trokovi platnog prometa
431
6.
Trokovi lanarina
432
241
7.
Ispravka vrednosti finansijskih plasmana I potraivanja
433
8.
Obraunati porez na promet I akcize
434
9.
Obraunate carine
435
10.
Prihodi od zakupnina
436
11.
Prihodi od lanarina
437
12.
Prihodi od ukidanja dugoronih rezervisanja koja su vrena

na teret poslovnih rashoda (troova)
438
Ova ema se koristi direktno za analizu tj. nisu potrebna neka predhodna saimanja.
3. ANALIZA FINANASIJSKIH IZVETAJA

Poto su pripremljeni na predhodno izloeni nain pristupa se analizi finansijskih
izvetaja.Analiza se moe izvriti preko sledeih motoda:
1.
2.
3.
4.
metoda racio brojeva (racio analiza),

analiza pomou neto obrtnog fonda,
analiza bilansa tokova gotovine,
anaiza tokova gotovine finansijskih sredstava.
3.1. Racio analiza

Pod metodom racio analize podrazumeva se ispitivanje i ocena finansijske situacije
i zaraivake sposobnosti preduzea na bazi svrsihodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva.Racio broj je ustavari kolinik koji kvantificira odnos dve funkcionalno povezane bilasne pozicije. U literaturi se preporuuju a u praksi koristi veliki broj
racio brojeva.Za izradu adekvatne analize mi preporuujemo sledee racio brojeve:
1. Racija likvidnosti ( kratkorona flnansijska analiza),
2. Racija dugorone finansijske ravnotee,
3. Racija strukture imovine (aktive),
4. Racija strukture kapitala (pasive),
5. Racija efikasnosti kapitala (koeficijenti obrta),
6. Racija strukture rashoda,
7. Racija strukture prihoda,
8. Racija likvidnsoti(ve su objanjeni o odeljku o rentabilnosti),
9. Racija ekonominosti,
10. Racija produktivnosti
11. Racija trine vrednosti akcija.
242
3.1.1. Racio likvidnosti (kratkorone finansijske ravnotee)
Ova grupa racio brojeva namenjena je ispitivanju kratkorone finansijske ravnotee.

Likvidnost je oliena u sposobnosti redovnog plaanja dospelih obaveza. Ona je bitan
cilj finansijskog upravljanja i nuna determinanta finansijskog poloaja. Kao mera platene sposobnosti najee se koriste:
1. Racio opte likvidnosti,
2. Racio reducirane likvidnosti,
3. Racio pokria tekuim obaveza potraivanjima i gotovinom,
4. Racio gotovinske likvidnosti.
a) Racio opte likvidnosti predstavlja odnos izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih
obaveza. Kvantificira se upotrebom sledee formule:
Racio opte likvidnosti=
Obrtna sredstva
kratkorocne obaveze
Broj koji se dobije pokazuje koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar
kratkoronih obaveza. Pri tome, ukoliko je isti manji od 1 stanje likvidnosti je nezadovoljavajue. Naime, tada je imobilizacija finansiran iz kratkoronih obaveza, to je apsolutno nepovoljno sa stanovnitva uspostavljanja i odravanja kratkorone finansijske
ravnotee. Zato je prihvatljivo stanovite da je donji limit ispod koga ne bi smela da se
spusti vrednost ovog racia 1.
b) Racio reducirane likvidnosti predstavlja znatno strou meru likvidnosti, pa se zbog toga susree i pod nazivom rigorozni racio likvidnosti. Inae, naziv je dobio po tome
to je, posmatrano u odnosu na prethodni racio, brojitelj umanjen, tj. reduciran za iznos
zaliha. Eliminacija zaliha iz obrtnih sredstava pri merenju likvidnosti objanjava se injenicom da se one, iako su po prirodi stvari deo cirkulirajue aktive, u finansijskoj analizi smatraju (tretiraju) dugorono vezanom imovinom. Shodno izloenom racio reducirane likvidnosti se utvruje po formuli:
Racio reducirane likvidnosti= Obrtna sredstva - Zalihe
kratkorocne obaveze
ili
Tekua potraivanja + Kratkorona fmansijska ulaganja + Gotovina
Kratkorone obaveze
Dobijena vrednost pokazuje se koliko dinara relativno likvidiranih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. U tradicionalnoj literaturi se smatra da je likvidnost zadovoljavajua ako je veliina ovog racia 1. Ukoliko je isti znatno vei od 1 to
moe znaiti da je preduzee preterano likvidno, to se, po pravilu, negativno odraava
na rentabilnost. Vrednost racia manja od 1 indicira opasnost od nelikvidnosti.
c) Racio pokria tekuih obaveza tekuim potraivanjima i gotovinom predstavlja
jos jedan u nizu esto korienih pokazatelja za ocenu platene sposobnosti preduzea.
243
Pri njegovoj konstrukciji kao raco broja polo se od injenice da glavni izvor sredstava
za plaanje tekuih obaveza predstavlja raspoloiva gotovina i potencijalno, tekua potraivanja. Naime, u regularnim ulovima poslovanja tekua potraivanja se sukcesivno, u
kraim ili duim rokovima, naplatom konvertuju u gotovinu. Zato se navedeni pokazatelj rauna po sledeoj formuli:
Tekua potraivanja + Gotovina
Tekue obaveze
U naelu, u literaturi se smatra da, postepeno sa stanovita zadovoljavajue platene
sposobnosti, njegova vrednost ne bi smela da bude ispod 1.
d) Racio gotovinske likvidnosti sluzi za merenje tzv. likvidnosti prvog stepena.
Isti se rauna po formuli:
Gotovina
Dospele obaveze
Ako je dobijeni racio jednak ili vei od 1 preduzee je plateno sposobno na dan
merenja likvidnosti. Drugim reima, raspoloiva gotovina je dovoljna za izmirenje
dospelih obaveza. Inae, osnovna primedba koja se moe uputiti ovako konstruisanom
pokazatelju je njegova statinost tj. iskazivanje likvidnosti na odreeni dan. Naime, na
osnovu njega se ne moe uvek sa sigurnou tvrditi da li e preduzee moi da isplati
obaveze koje dospevaju narednih dana, nedelja itd.
Utvrivanje racia novene likvidnosti pretpostavlja poznavanje dospelih obaveza,
to se iz bilansa ne vidi. Taj podatak moe da obezbedi samo interni analitiar iz poslovnih knjiga. Zbog toga, est je sluaj sa ekstremni analitiari raunaju navedeni racio na
sledei nain:
Gotovina
Kratkorone obaveze
On pokazuje koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza.
Inae, njegov osnovni nedostatak je odsustvo normale sa kojim bi se mogao uporediti.
Na kraju, zakljuujui izlaganje o racio brojevima likvidnosti, posebno naglaavamo da
navedene pokazatelje treba shvatiti kao grubu meru platene sposobnosti. Naime, oni iskazuju odnose odreenih bilansnih pozicija na dan bilansa, koji su rezultat prolih poslovnih transakcija.
3.1.2. Racia dugorone finansike ravnotee
Ova grupa racio brojeva slui za ispitivanje dugoronog finansijskog ekvilibrijuma,

odnosno postojanja uslova za njegovo uspostavljanje i odravanje. U bilasno-raunovodstvenom smislu finansijska ravnotea na dugi rok je obezbeenja kada su dugorono
angaovana sredstva na izvrenju zadatka preduzea pokrivena", finansirana,
dugoronim izvorima", tj. kada je zadovoljena sledea jednaina:
244
Stalna imovina + Zalihe = Sopstveni kapital + Dugorona rezervisanja i dugorone obaveze
Za ispitivanje i ocenu dugorone finansijske ravnotee koriste se sledei racio brojevi:

a) Racio dugoronog finansijskog ekvilibrijuma,
b) Racio pokria imobilizacija dugoronim kapitalom,
c) Racio pokria imobilizacija sopstvenim kapitalom.
a) Racio dugoronog finansijskog ekvilibrijuma se utvruje po formuli:
Dugoroni izvori (sopstveni i tui)
Dugorono vezana sredstva (imobilizacije + zalihe)
Numerika vrednost racia pokazuje sa koliko dinara dugoronih izvora je finansiran
svaki dinar dugorono vezanih sredstava. Ako je vrednost racia 1 i vea od 2 onda je
uspostavljena dugorona finansijska ravnotea.
b) Racio pokrie imobilizacije dugoronim kapitalom pokazuje u kojoj meri je
stalna imovina finansirana iz sopstvenih i tuih dugoronih izvora.
Dugoroni kapital (sopstveni i tui)
imobilizacije (neto)50
Broj koji se utvrdi pokazuje sa koliko dinara dugoronog kapitala je fmansiran svaki dinar stalne imovine. Ako je racio 1, to znai da su neto imobilizacije u celini finansirane dugoronim kapitalom.
c) Racio pokria imobilizacija sopstvenim kapitalom je proisteklo iz onih
tumaenja zlatnog bilansnog pravila u uem smislu koja zahtevaju da stalna imovina
bude u celini finansirana sopstvenim kapitalom. Rauna se po formuli:
Sopstveni kapital
Imobilizacije (neto)
Kvantificirani kolinik oznaava sa koliko dinara sopstvenog kapira je finansiran
svaki dinar neto imobilizacija. U sluaju kada je navedeni racio 1, ukupne neto
imobilizacije su finansirane sopstvenim kapitalom. Ako je racio manji od 1, tad je deo
imobilizacije finansiran iz pozajmljenih izvora. Racio vei od 1 pokazuje da je pored
imobilizacije i deo obrtnih sredstava finansiran iz sopstvenog kapitala.
Napred navedena racia dugorone finansijske ravnotee najee se dopunjavaju sa
jo dva racio broja i to:
- racio pokria zaliha neto obrtnih fondom i
- racio pokria obrtne imovine neto obrtnom fondom
50
Termin neto imobilizacije znai da se pri utvrivanju navedenog racia operie sa njihovom sadanjom
vrednou (nabavna vrednost-otpisana vrednost)
245
Racio pokria zaliha proizilazi iz relacije:

Neto obrtni fond
Zalihe
Pokazuje u kojoj meri su zalihe pokrivene neto obrtnim fondom, kao delom dugoronog kapitala, upotrebljenog za finansiranje obrtne imovine. Ako je vrednost ovog racia
1, zalihe su u celini pokrivene neto obrtnim fondom. To praktino znai da je uspostavljena dugorona finansijska ravnotea. Racio vei od 1 ukazuje da je, osim ukupnih zaliha, iz dugoronih izvora finansiran i deo kratkoronih potraivanja, plasmana i gotovine.
Racio pokria obrtnih sredstava se utvruje na sledei nain:neto obrtni fond/obrtna
sredstva
U literaturi se smatra da visok stepen pokria u nizu uzastopnih perioda indicira
zadovoljavajui nivo finansijske sigurnosti.
3.1.3. Racia strukture imovine
Racio brojevi strukture imovine ili racia aktive kako se jo drugaije nazivaju u
literaturi namenjeni su ispitivanju strukture ulaganja iskazanih u aktivi bilansa stanja.
Shodno svojoj nameni izraavaju se u procentima. U zavisnosti od dubine
ralanjavanje u okviru ove grupe racia mogue je izvriti segmentiranje na dve
podgrupe pokazatelja i to:
a)
Racia globalne strukture aktive i
b) Racia razuene strukture aktive.

a) Globalno posmatrano imovina se deli na stranu i obrtnu imovinu. Kao to je poznato ova podela je zasnovana na kriterijumu vremenske vezanosti pojedinih imovinskih
delova za poslovanje preduzea. Pomenuti odnos je u tradicionalnoj literaturi poznat
pod nazivom organski" sastav sredstava i prevashodno je opredeljen delatnou
preduzea. U cilju njegovog sagledavanja kvantiflciranju se sledea sva racio broja:
Racio uee stalne imovine = Stalna imovina x 100
Ukupna aktiva
Racio uee obrtne imovine = Obrtna imovina x 100

Ukupna aktiva
Njihova veliina se najpouzdanije ocenjuje komparacijom sa "organskim" sastavom
grane u kojoj preduzee posluje.
b) Racia "razudene" strukture aktive su namenjena ispitivanju uea pojedinih
grupa imovinskih delova u ukupnoj aktivi.Raunaju se upotrebom sledeih formula:
246
Racioa uee gotovine =
Gotovina
x 100
Ukupna aktiva
Racio uee tekuih potraivanja = Tekuca potrazivanja x l00

Ukupna aktiva
Racio uea kratkoronih fin. ulaganja = Kratkorocna finansijska ulaganja xl00
Ukupna aktiva
Racio uea zaliha =
Zalihe
x 100
Ukupna aktiva
Racio uea nematerijlnih ulaganja = Nematerijalna ulaganja xl00

Ukupna aktiva
Racio uea osnovnih sredstava = Osnovna sredstva xl00
Ukupna aktiva
Racio uea dugoronih finansijska ulaganja =
Dugorocna fmansijska ulaganja xl00

Ukupna aktiva
Ako se ima u vidu da za svaku granu postoji optimalna struktura kao ideal kome
preduzee tei, onda su ovi pokazatelji prikladno sredstvo za ocenu konkretne situacije
jednog preduzea i analizu eventualnih odstupanja.
3.1.4. Racia strukture kapitala
Ova grupa racio brojeva namenjena je ispitivanju svih relevantnih aspekata vezanih
za komponovanje strukture izvora finansiranja iskazanih u pasivi. Globalno posmatrano,
celinu pasive ine tri grupe izvora: sopstveni kapital, dugorone obaveze i rezervisanja i
kratkorone obaveze. Pored toga, pasiva moe da se ralanjava sa stanovita vlasnitva
odnosno pripadnosti kapitala (na sopstveni i tui kapital) i sa stanovita njegove ronosti (na dugoroni i kratkoroni kapital). Shodno izloenom, mogue je racia strukture
pasive ili kako se krae nazivaju racia pasive razvrstati u tri grupe pokazatelja:
a) Racia globalne strukture pasive,
b) Racia vlasnike strukture pasive, i
c) Racia rone strukture pasive.
a) U grupi racia globalne strukture pasive spadaju:
Racio uea sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi = Sopstveni kapital x 100
Ukupna pasiva
Racio uea dugoronih obaveza u ukupnoj pasivi =
= Dugorocne obaveze (I rezervisanja) x 100
Ukupna pasiva
247
Racio uea kratkoronih obaveza u ukupnoj pasivi= Kratkorocne obaveze xl00

ukupna pasiva
Posmatrani u nizu uzastopnih obraunskih perioda ovi racio brojevi otkrivaju tedencije u globalnoj strukturi izvora finansiranja. Za izvlaenje pravilnih zakljuaka preporuuje se praenje promena u strukturi sopstvenog kapitala (osnovni kapital, emisiona
premija, rezerve, revalorizacione rezerve i nerasporeeni dobitak), dugorone obaveza
(dugoroni krediti, obaveze po obveznicama, dugorona rezervisanja, ostale dugorone
obaveze) i kratkorone obaveza (obaveze za avanse, obaveze prema dobavljaima, obaveze za plate, obaveze za poreze i ostale kratkorone obaveze).
b) U okviru racia vlasnike strukture pasive uobiajeno je da se raunaju i analiziraju sledea tri pokazatelja:
racio samostalnosti = Sopstveni kapital x 100
Ukupna pasiva
Racio zaduenosti =
Tuci kapital x 100

Ukupna pasiva
Racio finansijske strukture (racio sigurnosti) = Sopstveni kapital

Tudji kapital
c) U okviru grupe racia rone strukture pasive kvantificiraju se:
Racio ucee dugoronog kapitala u pasivi = Dugorocni kapital x 100
Ukupna pasiva
Racio ucea kratkoronog kapitala u pasivi = Kratkorocne obaveze x 100
Ukupna pasiva
3.1.5. Racia efikasnosti upravljanja
Kvantificiranje i ispitivanje racio brojeva koji pripadaju ovoj grupi pokazatelja je

posebno znaajno za ocenu efikasnosti upravljanja pojedinim oblicima imovine po emu su i dobili naziv. Ine, u naoj literaturi su poznati po nazivom koeficijenti obrta. U
strunoj literaturi se navodi, a praksi rauna i analizira veliki broj koeficijenata obrta. S
obzorom na prostornu ogranienost ovog rada i njegovu namenu, tekstu koji sledi
ukazaemo na:
a)
b)
c)
d)
e)
248
Koeficijent obrta kupca,

Koeficijent obrta zaliha,
Koeficijent obrta dobavljaa,
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava,
Koeficijent obrta sopstvenih sredstava.
(a) Koeficijent obrta kupaca i njegov pandan prosean period naplate potraivanja
od kupaca su znaajni pokazatelji efikasnosti naplate potraivanja od kupaca. Racio regulisanja potraivanja od kupaca se utvrduje:
Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na kredit
Prosecan saldo kupaca
Dobijeni broj pokazuje koliko se puta godinje (u proseku) naplauju potraivanja
od kupaca. Kada se broj dana u godini (365) podeli sa koeficijentom obrta dobija se proseno vreme trajanja jednog obrta, tj. prosean period naplate potraivanja od kupaca:
Prosean period naplate potraivanja od kupaca =
365
Koeficijent obrta kupaca
(b) Koeficijent obrta zaliha je vaan indikator za sva preduzea u kojima ovaj oblik
imovine angauje znaajan iznos sredstava. Utvruje se iz obrasca:
Koeficijent obrta zaliha = Cena kotanja prodatih proizvoda
Prosecan saldo zaliha
Ovaj racio pokazuje koliko su puta u toku godine (proseno) zalihe prole kruni
put kroz preduzee. Proseno vreme trajanja jednog obrta, koji traje od momenta nabavke (ulaz) do momenta prodaje gotovih proizvoda (izlaz), poznato i pod nazivom dani
vezivanja zaliha, rauna se na sledei nain:
Prosean period vezivanja zaliha =
365
Koeficijen t obrta zaliha
Vreme vezivanja i brzina obrtaja zaliha se kompariraju sa referentnim vrednostima

iz prethodnih obraunskih perioda, pokazateljima srodnih preduzea i prosekom grane
da bi se ocenila efikasnost upravljanja zalihama.
Kada su u pitanju zalihe, treba istai, da je sa analitikog stanovita, pored navedenih pokazatelja, znaajno utvrditi i prosean period konverzije zaliha u gotovinu. On je
jednak zbiru broja dana ivezivanjel zaliha i prosenog perioda naplate potraivanja od
kupaca.
Prosean period konverzije zaliha u gotovinu =
=dani vezivanja zaliha + prosean period naplate potraivanja od kupaca
Skraivanje perioda konverzije zaliha u gotovinu povoljno deluje i na likvidnost i
na rentabilnost. Ovo zbog toga to u navedenom sluaju dolazi do bre cirkulacije gotovine kroz poslovni ciklus, s jedne strane i srazmerno manjeg angaovanja sredstava za
dati obim poslovne aktivnosti, s druge strane.
Detaljnija analiza obrta zaliha podrazumeva ispitivanje parcijalnih koeficijenata obrta pojedinih oblika zaliha: materijala, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Za utvrivanje tih pokazatelja upotrebljavaju se sledee formule:
249
Trokovi materijala predanog u proizvodnju

Koeficijent obrta materijala = (ukupna godinja potronja materijala)
Prosecan saldo zaliha materijala
Vreme trajanja jednog obrta =
365
Koeficijent obrta zaliha materijala
Koeficijent obrta zaliha nedovrene proizvodnje =

CK gotovih proizvoda predatih skladitu
= (ukupna zavrena proizvodnja po CK)
Prosecan saldo zaliha nedovrene proizvodnje
Vreme trajanja jednog obrta =
365
Koeficijent obrta zaliha nedovrs. proizvodnje
Koeficijent obrta zaliha gotovih proizvoda =
Vreme trajanja jednog obrta=
Cena kotanja prodatih proizvoda

Prosean saldo zaliha gotovih proizvoda
365
Koeficijen t obrta zaliha gotovih proiz.
Koeficijent obrta zalihe robe= Nabavna vrednost prodate robe

Prosecan saldo zaliha robe
Vreme trajanja jednog obrta=
365
Koeficijent obrta zaliha robe
Cilj izraunavanja parcijalnih koeficijenta obrta pojedinih oblika zaliha je da se

utvrdi njihov uticaj na obrt ukupnih zaliha.
(c) Nabavkom materijala i usluga za proces proizvodnje od dobavljaa nastaju obaveze prema dobavljaima. S tim u vezi, znaajno je ispitati koeficijent obrta dobavljaa i prosean period regulisanja obaveza prema njima:
Koeficijent obrta dobavljaa =
= Ukupne god. nabavke materijala i usluga na kredit dobavljaca
Prosecan saldo dobavljaca
Prosean period plaanja obaveza prema dobavljaima =
365
Koeficijent obrta dobavljaca
Prvi indikator pokazuje koliko se puta godinje (u proseku) izmiruju obaveze prema
dobavljaima, a drugi. Prosenu duinu vremenskog perioda za koji se izvri plaanje
tih obaveza.
250
(d) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava (aktive) je znaajan indikator

opte efikasnosti poslovanja jer meri odnos izmeu poslovnih prihoda i ukupno angaovanih sredstava za njihovo sticanje. To znai da se rauna na sledei nain:
Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava=
=
Poslovni prihodi (prihodi od prodaje)

Ukupna poslovna sredstava (prosecan iznos)
Broj koji rezultira iz navedenog obrasca pokazuje koliko je dinara poslovnih prihoda ostvarilo preduzee na svaki dinar uloen u poslovna sredstva.
(e) Sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti ukupne poslovne imovine
koji je finansiran iz sopstvenog kapitala. Pokazatelj obrta sopstvenih sredstava se utvruje po formuli:
Koeficijent obrta sopstvenih sredstva = Poslovni prihod (prihodi od prodaje)
Prosecna sopstvena sredstva
Broj koji se dobija pokazuje koliko dinara poslovnih prihoda ostvaruje preduzee
na svaki dinar ulaganja finansiran iz sopstvenog kapitala.
3.1.6. Racia strukture rashoda
Racio analiza bilansa uspeha zapoinje ispitivanjem strukture rashoda i prihoda.

Ovo zbog toga to iz njihovog sueljavanja proistie finansijski rezultat kao bitan
indikator zaraivake sposobnosti preduzea. U tom smislu, utvrivanje promena,
odnosno tendencija u strukturi konstitutivnih elemenata rezultata ima za cilja da
analitiara uputi na mogue uzroke ostvarene dinamike i dostignute visine razliitih
nivoa rezultata.
Ukupni rashodi se ralanjavaju na etri osnovne grupe i to: poslovni rashodi, rashodi finansiranja, vanredni rashodi i revalorizacioni rashodi. Uee svake od njih u
ukupnim rashodima utvruje se pomou sledeih formula:
Uee poslovnih rashoda= Poslovni rashodi x100
Ukupni rashodi
Uee rashoda finansiranja= Rashodi finansiranja 100
Ukupni rashodi
Uee vanrednih rashoda= Vanredni rashodi x100
Ukupni rashodi
Uee revalorizacionih rashoda= Revalorizacioni rashodi x 100
Ukupni rashodi
Pri analizi kvantiflciranih procentualnih udela navedenih vrsta rashoda u ukupnim
rashodima treba imati u vidu sledee:
- poslovni rashodi, po pravilu, treba da dominiraju u ukupnim rashodima,
251
visoko uee rashoda finansiranja upuuje na visoku zaduenost preduzea i/ili

nepovoljne uslove pribavljanja pozamljenih izvora fmansiranja (visoke kamatne
stope),
zapaeno uee vanrednih rashoda je signal za ispitivanje njihove strukture, kako bi se utvrdili uzroci ove negativne pojave,
procentualna zastupljenost revalorizacionih rashoda, koji se javljaju u uslovima
inflacije, je rezultat, po pravilu, iznosa sopstvenog kapitala i veliine koeficijenta
revalorizacije.
Poslovni rashodi, kao najznaajniji segment ukupnih rashoda zasluuju posebnu panju. Zato je uobiajeno da se ispita struktura poslovnih rashoda. To se moe postii na
sledei nain:
Uee materijalnih trokova = Materijalni trokovi xl00
Poslovni rashodi
Uee trokova amortizacije = Trokovi amortizacije x100
Poslovni rashodi
Uee bruto zarade =
Bruto zarade x 100

Poslovni rashodi
Uee trokova usluga = Trokovi usluga x 100

Poslovni rashodi
Uee poreza nezavisnih od rezultata = Porezi nezavisni od rezultata x100

Poslovni rashodi
Uee ostalih poslovnih rashoda= Ostali poslovni rashodi x100
Poslovni rashodi
Kod trgovakih, odnosno meovitih preduzea neizbeno je utvrivanje nabavne vrednosti prodate robe u poslovnim rashodima:
Uee nabavne vrednosti prodate robe= Nabavna vrednost prodate robe x 100
Poslovni rashodi
Analiza visine, dinamike i promene uea osnovnih grupa u strukturi ukupnih rashoda, odnosno poslovnih rashoda treba da otkrije osnovne tendencije na rashodnoj strani bilansa uspeha i uputi na zakljuke vezane za njihov uticaj na fmansijski rezultat.
3.1.7. Racia strukture prihoda
Analogno navedenom ralanjivanju rashoda, ukupni prihodi se segmentiranu na

etri grupe, i to: poslovni prihodi, flnansijski prihodi, vanredni prihodi i revalorizacioni
prihodi.
Utvrivanje procentualnog udela pomenutih prihoda u ukupnim prihodima vri se
upotrebom sledeih formula:
252
Uee poslovnih prihoda = Poslovni prihodi x100

Ukupni prihodi
Uee finansijskih prihoda = Finansijski prihodi x 100
Ukupni prihodi
Uee vanrednih prihoda = Vanredni prihodi x 100
Ukupni prihodi
Uee revalorizacionih prihoda = Revalorizacioni prihodi x l00
Ukupni prihodi
Pri analitikoj interpretaciji strukture ukupnih prihoda znaajno je, pre svega, uvaiti sledea saznanja:
-
dominantno uee poslovnih prihoda je uobiajena pojava, budui da oni potiu

iz obavljanja redovne delatnosti za koju je preduzee osnovano i registrovano;
zapaeno uee finansijskih prihoda moe biti posledica preterano visokog nivoa likvidnosti (koji omoguuje dugorono i kratkorono plasiranje gotovine i
ostvarivanje prihoda po tom osnovu) ili rezultat racionalnog finansijskog upravljanja slobodnim novanim sredstvima;
znaajno uee vanrednih prihoda je neuobiajena pojava u regularnim uslovima poslovanja, koja zahteva detaljno ispitivanje i utvrdivanje njenih uzoraka;
procentualni udeo revalorizacionih prihoda, koji se javljaju u uslovima inflacije,
posledica je, u osnovi, visine osnovinih sredstava i nematerijalnih ulaganja i veliine koeficijenata revalorizacije.
Poslovni prihodi kao dominantna grupa prihoda, svakako zasluuje najvie panja.
Outda i potreba da se ispita njihova struktura:
Uee prihoda od prodaje proizvoda i usluga = Prihodi od prodaje proizvoda i usluga x 100
Poslovni prihodi
Uee prihoda od aktiviranja uinaka = Prihodi od aktiviranja ucinaka x 100

Poslovni prihodi
Uee prihoda od premija, subvencija i dotacija =
= Prihodi od premija, subvencija i dotacije x l00
Poslovni prihodi
Uee poveanja (smanjenja) vrednosti zaliha uinaka =

= Povecanje(smanjenje vrednosti zaliha ucinaka) x 100
Poslovni prihodi
Uee ostalih poslovnih prihoda = Ostali poslovni prihodi x 100
Poslovni prihodi
253
Kada je u pitanju trgovako, odnosno meovito preduzee potrebno je utvrditi uee prihoda od prodaje robe u poslovnim prihodima:
Poslovni prihodi od prodaje robe = Prihodi od prodaje robe x 100
Poslovni prihodi
Ukoliko preduzee realizuje proizvode i usluge na inostranom tritu neophodno je
utvrditi i ispitati strukturu prihoda od prodaje po tritima (domae-inotrite).
3.1.8. Radio rentabilnosti
Ve objanjeno u odeljku o rentabilnosti.

3.1.9. Racia ekonominosti
Bilansni aspekt sagledavanja ekonominosti, ogranien brojem i karakterom

informacija koje prua bilans uspeha, svodi se, u osnovi, na kvantificiranje, analizu i
interpretaciju:
1. Racia poslovne ekonominosti i
2. Racia ukupne ekonominosti.
(1) Racia poslovne ekonominosti predstavlja odnos izmeu poslovnih prihoda i
poslovnih rashoda. Po pravilu, ovaj pokazatelj ekonominosti poslovanja, poto su poslovni prihodi za veinu preduzea osnovni izvor sticanja prihoda'. Inae on se rauna na
sledei nain:
Racia poslovne ekonominosti = Poslovni prihodi
Poslovni rashodi
Dobijena veliina pokazuje koliko je dinara poslovnih prihoda ostvarilo preduzee
na svaki dinar poslovnih rashoda u analiziranom periodu. Ona moe biti jedinici, vea
ili manja od nje.
Ukoliko je pokazatelj jednak jedinici, to praktino znai da su poslovni prihodi
jednaki poslovnim rashodima. Privredna praksa pokazuje da se na to retko deava.
Drugim reima, navedeni sluaj ima vie karakter teorijske mogunosti.
Sledea mogua situacija je da navedeni indikator ima vrednost veu od jedan. Tada
su realizovani poslovni prihod vei od ostvarenih poslovnih rashoda. Dakle, sa stanovita ekonominosti redovnog poslovanja, poeljno je da navedeni racio bude vei od jedan i da, posmatrano u vremenskoj sukcesiji, konstantno raste.
Kada je racio poslovne ekonominosti manji od jedan, preduzee je ostvarilo nii
iznos poslovnih prihoda od nastalih poslovnih rashoda. Tada je poslovna ekonominosti
nezadovoljavajue. To je sasvim razumljivo, jer je u pomenutom sluaju preduzee poslovalo sa gubitkom iz redovnog poslovanja. Inae, suptilnija analiza ovako merene poslovane ekonominosti nalae da se ispitaju uzroci uoenog trenda, kako na strani poslovnih prihoda , tako i na strani poslovnih rashoda.
254
(2) Racio ukupne ekonominosti je dobio naziv po tome to se pomou njega meri
odnos izmeu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda:
Racio ukupne ekonominosti = Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Inae, sama interpretacija ovog indikatora je analogna detaljno izloenom tumaenju znaenja prethodnog pokazatelja ekonominosti poslovanja, s tom razlikom to se
ovde u ukupnim umesto poslovnim prihodima i rashodima.
3.1.10. Racio produktivnosti
Opte poznata injenica je da se uspenost, odnosno efikasnost poslovanja preduzea moe celovito sagledati samo ako se ispita u kojoj meri ono kroz svoje poslovanje
respektuje tri bazina ekonomska principa: rentabilnost, ekonominost i produktivnost.
To je stimulisalo ideju da se, pored racia rentabilnosti i ekonominosti, konstruiu i
odreeni racio brojevi produktivnosti. Naravno, u pitanju je bilansni aspekt merenja
produktivnosti, s obzorom na injenicu da se u fmansijskoj analizi koriste iskljuivo
podaci iz osnovnih fmansijskih izvetaja. Naime, po pravilu, analitiari, posebno
eksterni, ne raspolau naturalnim pokazateljima o ostvarenoj proizvodnji, koji su
polazna osnova za merenje produktivnosti na nain kako to preporuuje nauka o
ekonomiji
preduzea.
1) Poslovni
prihodi po zaposlenom,
2) Poslovni rezultat po zaposlenom i
3) Neto rezultat po zaposlenom.
Sami nazivi napred navedenih pokazatelja jasno upuuju na nain njihovog
izraunavanja:
(1) Poslovni prihodi po radniku =
Poslovni prihodi
Prosecan broj zaposlenih
(2) Poslovni rezultat po zaposlenom =

(3) Neto rezultat po zaposlenom =
Poslovni rezultat
Neto rezultat
3.1.11.Racia trine vrednosti (akcija)
Pored navedenih grupa pokazatelja, u razvijenoj trinoj privredi, za ocenu efikasnosti poslovanja akcionarskih preduzea koriste se pokazatelji, odnosno racia trine
vrednosti (akcija). Oni se esto nazivaju pokazatelji vlasnitva. U okviru ove grupe indikatora u literaturi se, najee, navode, a u praksi sledei racio brojevi:
1. Zaradapo akciji,
2. Dividenda po akciji,
255
3.
4.
5.
6.
7.
Dividenda u odnosu na zaradu po akciji,

Zarada u odnosu na dividendu po akciji
Dividenda stopa akcije,
Trina cena u odnosu na zaradu po akciji i
Trina cena akcije u odnosu na nominalnu vrednost akcije.
(1) Zarada po akciji je jedan od oslovih indikatora za utvrivanje efikasnosti poslovanja akcionarskog preduzea. Zbog toga nije redak sluaj da se ovaj pokazatelj u savremenoj raunovodstvenoj praksi direktno prezentira u bilansu uspeha ispod tzv. Bilansne crte. Inae, zarada po akciji se utvruje po sledeoj formuli:
Zarada po akciji =
Neto dobitak
Broj obicnih akcija
Broj koji se dobija iz navedenog odnosa pokazuje koliko je ostvareno novanih

jedinica, tj. dinara neto dobitka po obinoj akciji. Razume se, ukoliko je ovaj broj vei,
utoliko je akcionarsko preduzee u osnovi efikasnije poslovno, i, obrnuto.
(2) Dividenda po akciji predstavlja, takode, znaajno merilo za ocenu efikasnosti
poslovanja akcionarskih preduzea. Ona se dobija po sledeem obrascu:
Dividenda po akciji = Deo neto dobitka za dividende
Broj obicnih akcija
Rezultat koji proizilazi iz navedenog odnosa predstavlja iznos neto dobitka
raspodeljenog za dividende (u daljem tekstu dividende) koji otpada na jednu akciju.
Inae, navedeni rezultat poeljno je oceniti u poredenju sa iznosom koji je ostvaren u
prethodnom periodu, kao i sa odgovarajuim granskim veliinama.
(3) Dividenda u odnosu na zaradu po akciji dobija se iz relativnog odnosa prethodno navedenih pokazatelja, odnosno po formuli:
Dividenda u odnosu na zaradu po akciji = Dividenda po akciji x100 =
Zarada po akciji
Dividenda
Broj obicnih akcija x100 = Dividenda x100
Neto dobitak
Neto dobitak
Broj obicnih akcija
Broj koji se dobija pokazuje uee dividende u neto dobitku. Razlika do 100% predstavlja deo neto dobitka koji se koristi za akumulaciju. Prednja konstatacija upuuje na
zakljuak da vee izdvajanje za dividende ujedno znaci i da je manji deo navedenog rezultat akumuliran. Inae, ovaj pokazatelj se obino koristi kao podloga za sagledavanje i
ocenu politike dividendi akcionarskog drutva.
(4) Zarada u odnosu na dividendu (ili racio pokria dividendi) dobija se kao kolinik po akciji i dividende po akciji, a to se moe prikazati u obliku sledeeg obrasca:
256
Zarada u odnosu na dividendu(racio pokria dividende) =
Zarada po akciji
Dividenda po akciji
Neto dobitak
= Broj obicnih akcija = Neto dobitak
Dividenda
Dividenda
Broj obicnih akcija
Broj koji se dobija pokazuje koliko puta neto dobitak pokriva dividende. Poeljno
je da se racio pokria dividende utvruje dinamiki (iz godine u godinu), kako bi se
pored ostalog, mogla sagledati visina, kao i politika raspodele neto dobitka na kretanje
trine vrednosti akcije. Jer ukoliko nema rasta zarade po akciji, to u osnovi, znai da ili
je nedovoljno ostvaren neto dobitak ili se raspodjeljuju nepravilno visoke dividende.
(5) Dividenda stopa akcije je pokazatelj koji kvatificira tzv. dividendu rentabilnost
akcije kao odnos prinosa koji ona donosi vlasniku i izatka koji je neophodan za njeno
posedovanje, tj. trine vrednosti akcije. Izraunava se po sledeoj formuli:
Dividenda stopa akcije =
Dividenda po akciji x 100

Trzisna vrednost akcije
Rezultat koji se dobija pokazuje prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na trina
vrednost akcije koju poseduje. Odnosno pokazuje ukamaenje akcije. Kao takva, ona je
znaajan pokazatelj ne samo sadanje akcionare, ve i za potencijalne ulagae.
(6) Trina cena u odnosu na zaradu po akciji, ili kako se drugaije naziva racio
cene i zarade izraunava se pomou sledee formule:
Trina cena u odnosu na zaradu po akciji=
Trzisna cena akcije

Zarada po akciji
Navedeni pokazatelj u osnovi, iskazuje meru oekivanja ulagaa u pogledu buduih

performansi zarada i rasta konkretnog preduzea. Drugim reima, ovaj pokazatelj indicira koliko su ulagai spremni sa plate da bi svake godine ostvarili odgovarajui iznos
zarade po akciji. Ine, navedeni indikator poeljno je ocenjivati u poreenju sa granskim
veliinama.
(7) Trina cena akcije u odnosu na nominalnu vrednost akcije je znaajan
pokazatelj odnosa izmeu trine i nominalne (knjigovodstvene) vrednosti akcija. Isti se
izraunava na sledei nain:
Trina cena akcije u odnosu na nominalnu vrednost akcije =
Trzisna cena akcije x100
Nominalna cena akcije
Broj koji se dobija pokazuje procentualno poveanje (ako je broj vei od 100) i
smanjenje (ako je broj manji od 100) nominalne u odnosu na trinu cenu akcije. Inae,
257
praksa uglavnom pokazuje da se akcije preduzea sa visokim stopom prinosa prodaju po

mnogoj veoj ceni od njihove nominalne odnosno knjigovodstvene cene.
3.2 Analiza pomou neto obrtnog fonda

(neto obrtnih sredstava)
Neto obrtni fond je raunska veliina koja odgovara razlici izmeu dugoronih
izvora (sopstvenih i tuih) i neto imobilizacija to dalje znai da je to deo dugoronih
izvora upotrebljenih za finansiranje obrtnih sredstava.
Visina varijacije neto obrtnog fonda51
Formula za utvrivanje neto obrtnog fonda:

Neto obrtni fond = Dugoroni izvori Imobilizacije
Inplicira da ova veliina moe biti:
a) pozitivna (neto obrtni fond vei od 0), u sluaju kada su dugoroni izvori
vei od imobilizacija,
b) jednaka nuli - (neto obrtni fond = 0), u sluaju kada su dugoroni jednaki
imobilizacijama,
c) Negativna - (neto obrtni fond manji od 0), u sluaju kada su dugoroni izvori
manji od imobilizacija.
Pozitivan iznos neto obrtnog fonda je veliina neto obrtnog fonda individualno
uslovljena sprecifinostima svakog konkretnog preduzea, kao i da nauka o poslovnim
finansijama odavno ne prihvata postojanju krutih i optevaeih pravila, prihvatljivo je
miljenje: da se normalnom visinom neto obrtnog fonda u jednom preduzeu moe
smatrati svaki iznos koji obezbeuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i
nesmetano izvravanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prolosti nego i u
doglednoj budunosti.52
Nulti iznos neto obrtnog fonda je izuzetno redak sluaj u praksi jer pretpostavlja
raunsku jednakost izmeu dugoronih izvora i imobilizacija, odnosno izmeu obrtnih
sredstava i kratkoronih obaveza. Nulto stanje neto obrtnog fonda pokazuje da je
preduzea na granici sa koje lako moe da sklizne u nepovoljne i neeljene odnose
finansiranja.
Negativan iznos neto obrtnog fonda, naalost prisutan kod mnogih naih preduzea,
je izrazt dubokih finansijskihporemeaja. Pojava negativnog neto obrtnog fonda..., po
pravilu, je praena pojavom opasne nelikvidnosti, koja zvoni na uzbunu i nagovetava
predsteajnu situaciju.53 Ovo iz razloga to je u tom sluaju deo imobilizacija finansi-
51
Dr. M. Stojilkovi, Dr J. Krsti: Finansijska analiza, Ni, 2000. str.123
52
Dr. J. Rankovi: Upravljanje finansijama preduzea, po. cit. str. 151.
53
Dr. J. Rankovi: Repetitorijum o finansijskom poloaju i kreditnoj sposobnosti preduzea, str. 40
258
ran iz kratkoronih izvora, suprotno pravilima finansiranja. U takvim okolnostima likvidnost nije mogue odrati ak ni teorijski.54
3.3. Analiza bilansa tokova gotovine ("Cash Flow" analiza)

Osnovni cilj analize bilansa tokova gotovine je sagledavanje i ocena visine priliva i
odliva, odnosno tokova gotovine iz operativne (poslovne) aktivnosti, aktivnosti plasiranja i investiranja i aktivnosti finansiranja. Iznos gotovinskih tokova koji nastaju iz operativnih aktivnosti je kljuni indikator obima do koga su operacije preduzea proizvele
dovoljno gotovinskih tokova da se isplate zajmovi, odri operativna sposobnost preduzea, isplate dividende i uine nova ulaganja bez pribegavanja novim izvorima finansiranja". Pri tome, od esencijalnog znaaja je da neto gotovinski tok iz operativne, odnosno poslovne delatnosti bude pozitivan, jer se time, pored ostalog, stvara bitna pretpostavka za investiranje i finansiranje.
Skoro da postoji opta saglasnost u tome da analiza bilansa tokova gotovine treba
da omogui sagledavanje sposobnosti preduzea da stvara gotovinu kao i njegove solventnosti i likvidnosti. Pri tome, predmet analize moe biti kako bilans koji sadri novane tokove u proteklom periodu tako isto i planski bilans tokova gotovine. Kada je u
pitanju planski biians tokova gotovine, na primer, njegova osnovna svrha je da doprinese uspostavljanju i odravanju zone optimalne likvidnosti, to je jedan od glavnih zadataka finansijskog upravljanja gotovinom. Istovremeno, projektovani, odnosno planski
bilans tokova gotovine kao pretposlednji u nizu planskih dokumenata u procesu svodnog finansijskog planiranja je od znaaja za upotpunjavanje informacione podloge za
procenu budueg finansijskog i rentabiiitetnog poloaja preduzea. Inae, planski bilans
tokova gotovine mora biti sastavljen po istoj metodologiji, pre svega, korienjem iste
metode obrauna gotovine po kojoj se sastavlja i bilans tokova gotovine na kraju planskog perioda. Na taj nain se stvaraju preduslovi za racionalnu periodinu kontrolu, a to
je u funkciji stvaranja informacione podloge za permanentnu tekuu kontrolu gotovinskih tokova.
Polazei od napred definisane forme i sadrine bilansa tokova gotovine s jedne, i
podataka bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea "X", s druge strane, bilans tokova
gotovine preduzea "X" moe da izgleda ovako:
ema. Bilans tokova gotovine preduzea "X"
A.
Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti
54
I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
157.773
1. Prilivi od prodaje
152.650
2. Naplaeni avansi kupaca
3.200
3. Ostali prilivi iz poslovne aktivnosti
1.923
Dr. J Rodi: Teorija i analiza bilansa, str. 288

259
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

1. Odlivi po osnovu redovnog poslovanja (po osnovu nabavke sirovina i
materijala, po osnovu bruto zarada)
2. Plaeni (dati) avansi dobavljaima
3. Ostali odlivi iz poslovne aktivnosti
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll III Il-I)
146.273
141.000
5.080
193
11.500
Analiza bilansa tokova

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1. Neto prilivi po osnovu finansijskih plasmana (kratko-ronih finansijskih plasmana,
2. Prilivi od prodaje nernaterijalnih ulaganja i osnovnih sredstava
3. Prilivi od dividendi, uea u dobitku i od kamata
4. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja
1. Neto odlivi po osnovu finansijskih plasmana (kratko-ronih finansijskih plasmana,
2. Odlivi po osnovu kupovine nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava
3. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja
III. Neto odliv gotovlne iz aktivnosti investiranja (l-ll ili ll-l)
C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Prilivi po osnovu poveanja kapitala
2. Neto prilivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoronih i kratkoronih)
3. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udela
2. Neto odlivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoronih i kratkoronih)
3. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga, dividendi i uea u dobitku
4. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
III. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (l-ll ili ll-l)
D. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI+BI+CI)
E. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII+BII+CII)
F. NETO PRILIV GOTOVINE (D-E) ili (AIII+BIII+CIII)
G. GOTOVINA NA POCETKU PERIODA
H. KURSNE RAZLIKE - POZITIVNE (NEGATIVNA) PO OSNOVU PRERAUNA
GOTOVINE
L GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (F+GH)
2.065
6
300
1.759
12.468
11.722
746
10.403
61
61
61
159.838
158.802
1.036
1.720
2.756
3.4. Analiza bilansa tokova finansijskih sredstava55

Korienje bilansa tokova finansijskih sredstava kao instrumenta finansijske analize
podrazumeva upoznavanje sa:
- sadrinom I formom bilansa tokova finansijskih sredstava, i
- metodologijom njegove izrade.
55
M. Stojilkovi, J. Krsti: Finansijska analiza, Ni, 2000. str. 136
260
Pod pojmom bilans tokova finansijskih sredstava podrazumeva se, prema posebnoj
metodologiji sastavljen izvetaj (u formi konta ili liste) koji pokazuje izvore I upotrebu
finansijskih sredstava, definisanih na odreeni nain, u posmatranom vremenskom razdoblju. Analiza razliitih modela bilansa tokova, kako onih publikovanih u litetraturi,
tako I onih obelodanjenih u praksi, upuuje na odreene konstatacije ezane za:
1) pojam finansijskih sredstava, tj. Sadrinu bilansa tokova, i
2) formu prezentiranja ovog izvetaja.
Pojam finansijskih sredstava, ije je kretanje predmet sagledavanja, analize I
planiranja, definie se na razliite naine. Tako, na primer, u strunoj literaturi I
poslovnoj praksi u opticaju se susreu izvetaji o tokovima:
- ukupnih poslovnih sredstava,
- obrtnih sredstava,
- neto obrtnih sredstava, i
- likvidnih sredstava.
Opredelili smo se za koncept ukupnih poslovnih sredstava.
Kada je u pitanju forma bilansa tokova finansijskih sredstava treba istai da se u
raunovodstvenoj literaturi i poslovnoj praksi ravnopravno koriste obe forme i forma
konta i forma liste.
Polaznu osnovu za izradu bilansa tokova ukupnih poslovnih redstava najee
predstavljaju dva komparativna sukcesivna bilansa stanja. Postoji i mogunost upotrebe
zakljunog lista kao informacione podloge za izradu bilansa tokova ukupnih poslovnih
sredstava. Prvi korak u izradi bilansa kretanja je kvalntificiranje razlika izmeu
vrednosti osnovnih bilansnih pozicija na kraju i na poetku analiziranog perioda. Pri
tome, utvrena razlika moe biti pozitivna (poveanje vrednosti bilansne pozicije) ili
negativna (smanjenje vrednosti bilansne pozicije).
4. ANALIZA TROKOVA, ANGAOVANOG KOLEKTIVA I

ANGAOVANIH OSNOVNIH SREDSTAVA
Trokovi finansijske funkcije su oni koji se prave pri njenom vrenju, pa prema tome imaju karakter reijskih trokova.
Analiza ovih trokova se vri na isti nain kao analiza reijskih trokova nabavne i
realizacione faze, pa prema tome ona obuhvata utvrivanje veliine ukupnih trokova i
ispitivanje njihove strukture. Struktura se prikazuje prema prirodnim vrstama trokova
ili na neki drugi nain ako se grupiu po drugim kriterijumima. Putem uporeivanja stvarnih trokova sa iznosom planiranih ili trokova iz prethodnog perioda utvrdie se utede, odnosno vei utroci i to kako u ukupnim, tako i kod pojedinih vrsta trokova. Kao
i kod drugih analiza, i ovde treba izvriti vremensko ralanjavanje, pa putem tako ralanjenih delova utvrditi dinamiku utroaka.
261
Kada je u pitanju radni kolektiv angaovan u vrenju finansijske funkcije treba prikazati broj radnika koji je vrio ovu funkciju, kao i njihovu strukturu, naroito po
kolskoj spremi i kvalifikacijama. Ukoliko preduzee ima utvrena radna mesta i planirani broj radnika u ovoj slubi prema kolskoj spremi i kvalifikacijama, treba izvriti
uporeenje ovih podataka sa stvarnim. Ovakvo uporeenje je korisno izvriti i sa podacima iz prethodnog perioda.
U obavljanju finansijske funkcije, kao stoje to sluaj i sa nekim drugim administrativnim funkcijama, angauje se malo osnovnih sredstava, pa prema tome i njihova analiza nema veliki znaaj. Radi se najee o prostorijama u kojima se vri ova funkcija, o
nametaju i opremi koji se pri tome upotrebljavaju. Prema tome, u analizi ovih sredstava
treba izneti, pored veliine i strukture, da li je bilo poveanja odnosno smanjenja ovih
sredstava, kod kojih vrsta, da li osnovna sredstva koja su u upotrebi zadovoljavaju potrebe ili treba da se nabave nova i koja osnovna sredstva.
5. ZAKLJUAK O OBAVLJANJU FINANSIJSKE FUNKCIJE

I kod ove funkcije u zakljuku treba prvo ponoviti najvanije utvrene konstatacije
o izvrenju zadatka, kao to su one o veliini i strukturi izvora sredstava i o veliini
potrebnih sredstava da bi se njihovim uporeivanjem moglo utvrditi da li su obezbeena
sredstva u nunoj veliini. Zatim treba izneti da lije bilo poremeaja u veliini pojedinih
vrsta sredstava i kod kojih, da li je dolo do nenamenske upotrebe, kod kojih sredstava i
u kojoj veliini, brzinu obrta ukupnih sredstava i koji su razlozi to je nastalo odstupanje
u ovoj brzini, da li je bilo sluajeva neblagovremene isplate obaveza i koje su tete time
prouzrokovane i na kraju najvanije podatke o finansijskoj sigurnosti i likvidnosti.
Na osnovu konstatacija o izvrenju zadatka, treba dati ocenu o radu, zatim probleme
koji nisu ili nisu pravilno reeni u dosadanjem radu i, na kraju, mere koje treba u
daljem obavljanju ove funkcije preduzeti kako bi se postiglo bolje izvrenje zadatka ove
funkcije.
Pitanja:
262
1.
Koji su zadaci finansijske funkcije?
2.
Koja su pravila finansiranja?
3.
ta predstavlja tokova gotovine?
4.
Koja je uloga aneksa u pripremi podataka za analizu?
5.
Koje su metode analize finansijskih izvetaja?
6.
ta je racio analiza i ta sadri?
7.
ta je predmet analize pomou neto obrtnog fonda?
8.
ta je predmet analize bilansa tokovi gotovine?
9.
ta predstavlja analiza tokova gotovine finansijskih sredstava?
10. ta podrazumeva analiza trokova angaovanog radnog kolektiva i angaovanih osnovih sredstava?
11. ta sadri zakljuak o poslovanju finansijske funkcije?
12. ta predstavlja bilans tokova gotovine?
Pitanja za vebu:
1.
Nabroj faze u analizi rada finansijske funkcije.
2.
Nabroj vertikalna pravila finansiranja.
3.
Nabroj horizontalna pravila finansiranja.
4.
ta je bilans tokova gotovine?
5.
Nacrtaj bilans tokova gotovine koji je spremljen za analizu.
6.
Koja je uloga aneksa?
7.
Nabroj ta sve sadri racio analize?
8.
Kako se vri analiza neto obrtnog fonda?
9.
Kako se vri analiza bilansa tokova gotovine?
10. Kako se vri analiza bilansa tokova finansijskih sredstava?
263
264
Glava IX/E
Ko kasni nema pravo da se ljuti to je voz otiao.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa znaajem analize evidencione funkcije
Upoznati se sa operativnom evidencijom u preduzeu
Upoznati se sa knjigovodstvenom evidencijom u preduzeu
Upoznati se sa analizom izvrenja zadataka knjigovodstvene

slube
Upoznati se sa analizom angaovanog radog kolektiva i

trokovi ekonomikosti ove slube
265
266
ANALIZA OBAVLJANJA EVIDENCIONE FUNKCIJE

Evidencija je jedna od funkcija koju obavlja svako preduzee pri obavljanju svoje
delatnosti i ona se obavlja delimino od svih organizacionih jedinica preduzea i od strane specijalne slube - knjigovodstva pa prema tome ova analiza treba da obuhvati
analizu operativne i analizu knjigovodstvene evidencije.
1. OPERATIVNA EVIDENCIJA
S obzirom da se operativna evidencija, po pravilu, obavlja od svih slubi i u svim
fazama rada treba prikazati kakva se evidencija vodi i kome se dostavljaju ti podaci
odnosno kome oni slue.
Ovo e se sagledati preko sledeih podataka:
1. Da li sluba tehnike pripreme vodi evidenciju o broju radnih naloga i obimu
zadataka koje je trebalo da obavi (iskazano naturalnim, svodnim i vrednosnim
pokazateljima), o blagovremenom izvravanju zadataka i o radnoj snazi sa kojom
se izvravaju zadaci, da li se ovi podaci uporeuju sa onim iz prethodne godine i
kome se jo dostavljaju ovi podaci.
2. Da li nabavna sluba vodi evidenciju o obimu izvrenih nabavki (u naturalnim,
svodnim i vrednosnim pokazateljima), evidenciju zakljuenih kupoprodajnih
ugovora i njihovog kvalitetnog izvravanja; evidenciju o kretanju cena na tritu,
o dobavljaima najvanijih materijala, o sporovima sa dobavljaima, o radnoj
snazi koja obavlja ove zadatke, da li se ovi podaci uporeuju sa onima iz
prethodnih prerioda i kome se jo dostavljaju.
3. Da li organizacione jedinice koje su zaduene za proizvodnju vode evidenciju o
obimu izvrene proizvodnje (takoe u naturalnim, svodnim i vrednosnim
pokazateljima) o obimu dobijenih naloga za proizvodnju, o blagovremenom
izvravanju naloga, o veliini utroaka i uteda u materijalima za izradu, o
isplaenim zaradama, o utedama na trokovima koji su karakteristini za
preduzee, o kvarovima, lomovima i drugim tetama koje nastaju u procesu
proizvodnje, o vraenim proizvodima na doradu, o ostvarenim zastojima maina,
o radnoj snazi koja obavlja ovu funkciju, kao i to da li se ovi podaci uporeuju sa
onim iz prethodnih perioda i sa planiranim kao i kome se sve dostavljaju.
267
4. Da li prodajna sluba vodi evidenciju o obimu izvrene realizacije (u naturalnim,

svodnim i vrednosnim pokazateljima), o zakljuenim kupoprodajnim ugovorima
i njihovom izvravanju, o kretanju prodajnih cena proizvoda preduzea, ali i
cenama konkurencije, o sporovima sa kupcima, o radnoj snazi koja radi u ovoj
fazi kao i to da li se vri uporeivanje ovih podataka sa onima iz prethodnog
perioda i planiranim, i kome se dostavljaju neki od ovih podataka.
5. Da li obraunska sluba (ili neka druga) vodi svakodnevnu evidenciju o dolaenju radnika na rad, njihovim zakanjenjima i odsustvovanjima, kao i o uzrocima
za to i kome dostavlja ove podatke.
6. Da li se vodi jo neka operativna evidencija, od kojih slubi i staje predmet
evidentiranja kao i kome se dostavljaju takvi podaci.
Treba takoe navesti koje podatke i u kojim periodima dobijaju radniki savet (upravni odbor) generalni direktor, direktori sektora itd.
2. KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA
Knjigovodstvo, uglavnom, evidentira poslovanje preduzea da bi prikazalo rezultate
tog poslovanja, kretanje stanja pojedinih vrsta sredstava i njihovih izvora, rashode i prihode, omoguuje kontrolu sredstava i izvora, godinje i periodino utvrivanje finansijskog rezultata, utvrivanje cene kotanja proizvoda i nabavne cene nabavki i daje sve
neophodne podatke upravnim organima preduzea kao i drutvu. Analiza rada knjigovodstvene slube radi se prikazivanjem izvrenja zadatka, organizacijom i sredstvima
slube, radnicima koji obavljaju zadatke, kao i trokovima i ekonominou koji su pri
tom napavljeni kako bi se moglo zakljuiti o uspenosti rada ove slube.
2. 1. Izvrenje zadatka knjigovodstvene slube

Izvrenje zadatka knjigovodstvene slube prikazuje se preko postignutog kvantiteta
i kvaliteta. Kvantitet zadataka se ogleda u broju pokazatelja koje daje knjigovodstvo, a
to se utvruje iz analitiko-raunovodstvenog plana preduzea. Taj plan treba da bude
sastavljen tako da knjigovodstvo daje, pored sintetikih i odgovarajui broj analitikih
pokazatelja, da bi se omoguilo praenje svih pojedinih sredstava i izvora, rashoda i prihoda a prema potrebama savremenog rukovoenja preduzeem. Analitiki rauni treba
da se vode ne samo za pojedina sredstva materijalne vrste, potraivanja, izvore, rashode
i prihode ve i za pojedine vrste trokova a da pri tome oni budu adekvatno grupisani.
Neki od pokazatelja koji daju sliku o kavntitetu izvrenog zadatka su sledei:
a) da li pokazatelji koje daje knjigovodstvo preko rauna zadovoljavaju potrebe
preduzea ili treba da se proire;
b) da li se cena kotanja utvruje za ukupnu proizvodnju putem sastavljanja jedne
opte kalkulacije, ili za grupe, odnosno za svaku vrstu proizvoda putem sastavljanja pojedinane kalkulacije;
268
c) da li se prave prethodne, planske kalkulacije i eventualno kalkulacije na osnovu

standardnih trokova za razne stepene zaposlenosti;
d) da li se utvruju rezultati rada - efekti kao i trokovi po pojedinim slubama, pogonima, odeljenjima i sl.;
e) da li se utvruje finansijski rezultat iz realizacije celog preduzea ili po delatnostima, grupama proizvoda i po pojedinanim proizvodima;
f) da li se evidentiraju sumnjiva i sporna potraivanja i da li se to vri kada se pojave ili na kraju godine;
g) da li se evidentira gubljenje vrednosti sredstava zbog zastarelosti ili oteenja i
kada se to vri;
h) da li su sva osnovna sredstva aktivirana i da li postoje pokazatelji koji se vode na
raunima osnovnih sredstava u iju vrednost treba sumnjati i sl.
Kvalitet izvrenog zadatka knjigovodstvene slube prikazuje se preko materijalne
(istinitost, tanost i potpunost) i formalne (jasnost i preglednost) ispravnosti podataka.
Zatim preko aurnosti ostvarene evidencije, blagovremenog podnoenja periodinih obrauna i zavrnog rauna i drugih podataka koji se trae od strane upravnih organa preduzea ili zajednice.
Kao vanije pokazatelje iz ove vrste treba navesti sledee:
a) da li ima znatnih odstupanja izmeu knjigovodstvenih i drugih vrednosti kojima
raspolae preduzee zbog nastalih promena cena na traitu od momenta kada su
sredstva nabavljena do momenta analiziranja;
b) da li su periodini obrauni i zavrni rauni vraani kao neispravni i koji su im
nedostaci;
c) da li je u toku godine bilo nesaglasnosti pri utvrivanju tanosti potraivanja i
obaveza sa odgovarajuim subjektima;
d) kakvi su vikovi i manjkovi utvreni krajem godine (ili na kraju obraunskog
perioda) pri usaglaavanju stanja utvrenog popisom i knjigovodstvenog stanja,
kao i koji su bili razlozi neusaglaenosti;
e) da li se vrednost nedovrene proizvodnje iskazuje realno;
f) koja je prosena aurnost knjigovodstva postignuta;
g) kog dana su podneseni periodini obraun i zavrni raun;
h) da li se podaci koji treba da se daju u odreenim rokovima daju na vreme i da li
je u toku godine bilo neusaglaenosti izmeu analitike i sintetike evidencije,
koji su uzroci bili za to i kakve je tekoe izazvalo samo usaglaavanje;
i) da lije u toku godine bilo neusaglaenosti izmeu knjigovodstvene i magacinske
evidencije, koji su razlozi tome i kakve je to posledice imalo za preduzee;
j) da li se vri meseno usaglaavanje izmeu:
269
analitike i sintetike evidencije,
knjigovodstvene i magacinske evidencije, i
knjigovodstvene evidencije potraivanja i obaveza i one odgovarajuih subjekata.
k) da li se dokumenti ispostavljeni od drugih slubi i oni koji pristiu spolja dostavljaju blagovremeno knjigovodstvenoj slubi
2. 2. Organizacija i sredstva knjigovodstvene slube

Ova analiza treba da pokae kakvom organizacijom knjigovodstva i kakvim tehnikim sredstvima s jedne, i upotrebom kakvih principa (faktora) za raspodelu trokova po
mestima i nosiocima se ta sluba sluila.
Ovo e se utvrditi skupljanjem podataka koji treba da poslue kao odgovor na sledea pitanja:
a) koju formu knjigovodstva primenjuje preduzee (italijansku, francusku, nemaku, ameriku ili kombinaciju ovih). Ukoliko postoji specijalna onda treba da se
opie u kratkim crtama;
b) koje se knjigovodstvene metode primenjuju (prenosna, kopirna, mainska, buenih kartica ili neka druga) ;
c) da li se knjigovodstvo vodi centralistiki ili decentralistiki, gde u najkraem treba opisati:
da li je knjigovodstvo podeljeno na finansijsko, materijalno, pogonsko ili se

vodi kao jedno za ukupno poslovanje preduzea,
da li se vodi zbirna glavna knjiga,
da li se vode mesene knjige za iskazivanje mesenih stanja analitikih rauna

utvrenih pri njihovim usaglaavanju sa sintetikim,
da se opiu vaniji faktori za raspodelu trokova prema mestima gde nastaju

kao i da li su oni bili menjani u toku poslednjih godina i u emu je ta izmena,
da li su uvoeni radni nalozi za proizvodnju i ukratko opisati njihov tok,
da li se vode lini kartoni radnika, da li se slae njihovo stanje sa odgovarajuim raunima u knjigovodstvu,
ukoliko preduzee nije uvelo neku od mainskih metoda da se ispita da li se

razmiljalo o prelazu na jednu od tih metoda i kakvi bi se rezultati postigli
njenim uvoenjem,
da li knjigovodstvena sluba raspolae mehanikim sredstvima i da li ona

zadovoljavaju ili su potrebna druga i koja itd.
270
2. 3. Radnici knjigovodstvene slube

Analiza radnika knjigovodstvene slube treba da prikae radnu snagu koja je izvravala evidencionu funkciju i to preko:
a) broja radnika i njihove strukture prema kolskim i strunim kvalifikacijama, radnom stau i slino, a te podatke treba uporediti sa planiranim i onim iz prethodnih godina,
b) fluktuacija radne snage i korienje fonda radnog vremena,
c) organizacione eme i izmene nastale u njoj u toku poslednjih godina,
d) kakva je podela rada izmeu pojedinih radnih grupa,
e) dati osnovne probleme knjigovodstvene slube i predloge za njihovo reenje i dr.
2. 4. Trokovi i ekonominost knjigovodstvene slube

Analiza trokova ove slube treba da pokae da li ona radi sa trokovima koji se
kreu u okviru planiranih tj. da li su oni vei ili manji od planiranih odnosno onih iz
prethodnih godina, kako bi se mogla da sagleda ekonominost knjigovodstvene slube.
Ovakvu analizu moi e da imaju samo ona preduzea koja trokove ove slube
posebno utvruju.
Znai, ako se ovi trokovi vode posebno, potrebno je:
a) da se uporedi ukupna suma trokova ove slube sa planiranom ili sa sumom iz
prethodnih godina,
b) da se ralani ukupna suma trokova na sume prema njihovim vrstama i da se
sagleda kod kojih vrsta trokova ova sluba ostvaruje utede a kod kojih vee
trokove.
Na osnovu ovih podataka, a uzimajui u obzir postignute efekte ove slube moe se
prikazati postignuta ekonominost.
Pitanja:
1.
ta je to operativna evidencija u preduzeu?
2.
ta je to knjigovodstvena evidencija?
3.
Kako se sagledava izvrenje zadatka knjigovodstvene slube?
4.
Kako se sagledavaju organizacija i sredstva knjigovodstvene slube?
5.
Kako se analizira izvrenje zadatka knjigovodstvene slube?
6.
Kako se analiziraju trokovi i ekonominost knjigovodstvene slube?

271
Pitanja za vebu:
272
1.
Kako se kontrolie operativna evidencija po slubama?
2.
Preko kojih podataka se sagledava izvrenje zadatka knjigovodstvene

slube?
3.
Kakva moe biti organizacija i koja su sredstva knjigovodstvene slube?
4.
Kako se izraunava ekonominost u knjigovodstvenoj slubi?
Glava IX/F
Svi su zadovoljni svojom pameu ali ne i svojim bogatstvom.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa znaajem analize kontrolno analitike funkcije
Upoznati se sa kontrolom i njenim vrstama
Upoznati se sa autokontrolom po pojedinim fazama
Upoznati se sa analizom analiza i revizija
273
274
ANALIZA OBAVLJANJA ANALITIKO KONTROLNE

FUNKCIJE
Kontrolno- analitika funkcija sastoji se iz ispitivanja poslovanja preduzea u celini,
rada pojedinih organizacionih jedinica, grupe radnika ili pojedinih radnika ali, isto tako i
iz ispitivanja faktora proizvodnje i postignutih rezultata.
Sa stanovita cilja koji se eli postii samim ispitivanjem, razlikuju se kontrola,
revizija i analiza. Razni autori daju razliitu sadrinu ovim vrstama ispitivanja. Tako,
prema definiciji kontrole koju daju neki autori proizlazi da ona obuhvata i reviziju i
analizu, tj. da je ona najiri pojam i ukljuuje sva ispitivanja. Meutim, ako treba
razgraniiti sadrinu ovih ispitivanja, moglo bi se doi do ovih razlika:
Pod kontrolom se podrazumeva ono ispitivanje koje ima za cilj utvrivanje izvrenja zadatka, tanosti stanja, tanosti obrauna, tanosti i istinitosti dokumenata nastalih
dogaaja putem oformljivanja dokumentacije i sl.
Kontrola moe biti:
1. Prema dubini ispitivanja:
a) normalna;
b) materijalna.
2. Prema subjektima koji je vre:
a) unutranja - interna;
b) spoljanja - eksterna.
3. Prema periodinosti kada se vri:
a) permanentna;
b) periodina.
4. Prema vremenu kada se vri:
a) prethodna;
b) dopunska.
275
Pod revizijom se podrazumeva ono kontrolisanje koje se vri od specijalnih lica

(zato ima karakter eksterne kontrole), naknadno (zato ima karakter naknadne kontrole),
a u cilju utvrivanja primene propisanih obaveza tj. primene zakonistosti u poslovanju.
Prema tome, revizija je ui pojam od kontrole i ona je njen deo. Analiza, meutim, ima
sasvim drugaiji karakter. Ona je ispitivanje faktora za proizvodnju, poslovanja i
rezultata tog poslovanja celog preduzea ili njegovih pojedinih organizacionih jedinica
u cilju konstatovanja pozitivnosti i negativnosti i iznalaenja njihovih uzroka da bi se
pozitivni uzroci zadrali a negativni otklonili. Na taj nain analiza se javlja kao sredstvo
napredovanja poslovanja preduzea.
Iz same injenice da su predmeti ispitivanja kod kontrole i revizije, kao i kod analize, poslovanje preduzea i njegovi faktori za proizvodnju, proizlazi daje logino preplitanje kompetencija jedne vrste sa kompetencijama drugih vrsta ispitivanja. Na primer,
utvrivanje izvrenja zadatka je predmet ispitivanja kontrole, ali je to predmet ispitivanja i analize. Razlika izmeu jednog i drugog ispitivanja lei u tome to se kontrola ograniava, najee, na konstataciju da li je zadatak izvren i u kom obimu. Ali ako treba
da se ispita zastoje zadatak izvren u utvrenom obimu, da lije bilo mogue vee izvrenje, ko je pri tome zasluan za postignutu veliinu zadatka, a ko kriv za podbaaj, u
kom periodu je koliko izvreno, kao i u kom prostoru su kakvi rezultati postignuti, onda
je takvo ispitivanje predmet analize. Prema tome razlika je u tome, to se analiza nikada
ne zadovoljava samo konstatacijama - to je najee sluaj sa kontrolom, ve istrauje
uzroke pojava i stanja. Otuda proizlazi da u sutini analize lei dedukcija i da ona ne
postoji ako se ne primenjuje metoda ralanjavanja, to meutim nije sluaj sa kontrolom i revizijom. Jo jedna bitna odlika karakterie analizu, a to je to ona faktore za proizvodnju i poslovanje preduzea ispituje sa stanovita ekonominosti i produktivnosti
da bi utvrdila mogunost veeg izvrenja zadatka i veeg finansijskog rezultata tj. veeg
rentabiliteta. Odatle proizlazi njena vanost za rad preduzea i potreba da se ova
funkcija stalno vri.
Pri analizi obavljanja analitiko-kontrolne funkcije treba vriti sva ona ispitivanja iz
kojih se sastoji analiza obavljanja drugih slubi: izvrenje zadatka, trokovi, radnici i
sredstva. Meutim, ovde e biti prikazano samo ispitivanje izvrenja zadatka, dok se druga vre na analogan nain kao i kod drugih slubi.
1. KONTROLA
Kontrola se moe vriti od samih radnika preduzea (autokontrola), od viih organa
-hijerarhijska kontrola, kao i od specijalne kontrolne slube.
1.1. Autokontrola
Ova kontrola postoji, manje ili vie, u svakom preduzeu meutim, nuno je da se
ona planski i u celosti sprovodi kako bi doprinela boljem izvrenju zadatka. Kako je
broj mogunosti autokontrole veliki, istai emo samo najvanije i to za osnovne faze
poslovanja dok za druge treba primeniti analogiju. Ispitivanje autokontrole vri se putem prikupljanja podataka o njoj.
276
1.1.1. Podaci o autokontroli u nabavnoj fazi
Ovde treba dati sledee podatke:

a) da li se kontroliu kupoprodajni ugovori i ko ih kontrolie;
b) da li se kontroliu blagovremeno i tano ispunjenje ugovora i od koga;
c) da li se vri permanentna kvantitativna i kvalitativna kontrola materijala;
d) da li se vri kontrola odravanja kvaliteta materijala;
e) da li se vodi magacinska evidencija stanja i kretanja materijala;
f) da li su uvedene minimalne i maksimalne koliine materijala;
g) da li nabavna sluba brine o blagovremenom obezbeenju sredstava koja ona
angauje;
h) da li nabavna sluba brine o ambalai potrebnoj za nabavku materijala, i
i) da li nabavna sluba brine o sitnom inventaru u upotrebi i kakvu evidenciju ima
o tome itd.
1.1.2. Podaci o autokontroli u proizvodnoj fazi
Za ovu autokontrolu treba skupiti sledee podatke:

a) da li se kontroliu dobijeni radni nalozi za proizvodnju;
b) da li se kontrolie proizvodni proces i sama proizvodnja;
c) da li se vodi svakodnevna evidencija o proizvodnji;
d) da li se vodi permanentna kvalitativna i kvantitativna kontrola gotovih proizvoda;
e) da li se vri kontrola i kakva su stanja loma, kvara i drugih teta;
f) da li se poluproizvodi izmeu faza primaju uz kvalitativnu i kvantitativnu
kontrolu;
g) da li se kontrolie kvalitet i kvantitet primljenog materijala iz magacina;
h) da li se kontrolie provedeno vreme na radu;
i) kako se utvruju pojedinani efekti rada radnika;
j) da li se materijali troe u skladu sa normativima;
k) da li se vodi evidencija nekih drugih trokova;
l) da li se vri kontrola korienja kapaciteta;
m) da li se vri kontrola pravilne upotrebe maina itd.
1.1.3. Podaci o autokontroli u realizacionoj fazi
Ovde treba dati sledee podatke:

a) da li se kontrolie izdavanje radnih naloga;
b) da li se kontrolie blagovremeno i tano ispunjenje radnih naloga;
277
c)
d)
e)
f)
g)
h)
i)
j)
k)
da li se vri permanentna kvalitativna i kvantitativna kontrola prijema gotovih

proizvoda iz proizvodnje;
da li se vri odravanje kvaliteta gotovih proizvoda;
da li se vodi magacinska evidencija stanja i kretanja zaliha gotovih proizvoda;
da li su uvedene minimalne i maksimalne koliine zaliha gotovih proizvoda;
da li prodajna sluba brine o blagovremenom obezbeenju sredstava koja ona
angauje;
da li se vodi evidencija zakljuenih kupoprodajnih ugovora za isporuku gotovih
proizvoda;
da li se kontrolie blagovremeno i tano ispunjenje ugovora;
da li se vri prethodna kontrola solventnosti (likvidnosti) kupaca;
da li se vri prethodna kontrola potraivanja od kupaca i da li se naplata uslovljava novim isporukama itd.
1.1.4. Podaci o autokontroli u drugim slubama
Za svaku slubu, pogon, odeljenje u okviru preduzea potrebno je pribaviti podatke

koji treba da budu analogni do sada nabrojanim. Meutim, sem toga potrebno je obezbediti i ove podatke:
a) da li se transportnoj slubi izdaju nalozi za prevoz;
b) da li se kontrolie cena kotanja transportnih usluga sopstvenim sredstvima u
odnosu na druge;
c) da li se kontrolie stanje novanih sredstava;
d) da li se vodi evidencija izdatih ekova;
e) da li se kontrolie blagovremena naplata potraivanja;
f) da li se kontrolie blagovremena isplata obaveza;
g) da li planska sluba prati stvarne pokazatelje i da li ih uporeuje sa planiranim;
h) da li slube prate svoje trokove;
i) da li su osnovnih sredstvima zaduena pojedina lica i kako ona vre svoju dunost itd.
1.2. Hijerarhijska kontrola

I ova se kontrola redovno primenjuje u preduzeima, najee je vre odgovarajui
rukovodioci i upravni organi preduzea. Neophodno je da se u analizi prikau predmet,
obim, tehnika i rokovi kontrole. Slika o vrenju ove kontrole moe se dobiti na osnovu
sledeih podataka:
a) kojim pokazateljima i na koji nain tehniki direktor kontrolie rad sektora koji
je pod njegovim rukovodstvom, odnosno drugi direktori sektora svoje sektore;
278
b) kojim podacima, pokazateljima i nainom direktor kontrolie poslovanje celog

preduzea;
c) putem kojih izvetaja, pokazatelja i na koji nain upravni odbor odnosno radniki
savet kontroliu poslovanje celog preduzea i sprovoenje odluka koje oni
donose.
1.3. Kontrolna sluba

Kontrolna sluba, ukoliko postoji u preduzeu, ne iskljuuje autokontrolu i hijerarhijsku kontrolu ve im pomae u organizaciji i sprovoenju, kontrole, a neke kontrole
ona sama vri.
Ukoliko postoji ova sluba, potrebno je prikazati njenu organizaciju, predmete rada,
veze sa drugim slubama, dati podatke o rezultatima koje je postigla, o trokovima koje
je imala, o radnicima sa kojima je izvravala zadatke i o sredstvima sa kojima je radila.
2. REVIZIJA
Revizija moe da se vri na traenje preduzea ili na traenje drugih van preduzea
(banke, drutvene zajednice i drugih ustanova) a moe da obuhvati i ukupno poslovanje
(celokupna) ili samo neki njegov deo (delimina).
U analizi o izvrenim revizijama treba obuhvatiti sledee:
a) da li i koliko je revizija izvreno u toku analiziranog perioda, na iji zahtev i da li
su bile celokupne ili delimine;
b) kada su izvrene revizije i ta je u njima konstatovano;
c) da li su preporuke date u zapisnicima izvrenih revizija ispunjene ili ne;
d) kakve su posledice u poslovanju preduzea izazvane sprovoenjem preporuka
itd.
3. ANALIZA
Analiza moe da se vri od stalne slube (analitika sluba), neke druge slube kojoj je to dato kao zadatak i od spoljnih subjekata. I ona moe da se vri na zahtev preduzea ili subjekata sa strane. Ona moe da bude stalna ili povremena, celokupna ili delimina, to zavisi od ciljeva koji se ele postii analizom. Da bi se sagledalo izvrenje
anlitike funkcije preporuljivo je dati sledee podatke:
a) da li u preduzeu postoji specijalna analitika sluba i dati njenu organizacionu
emu;
b) ako takva sluba postoji treba navesti koji su njeni zadaci, koliko je analiza izvrila (celokupnih i deliminih), kakve je zakljuke donela i preporuila, kome su
analize dostavljane, kakvi su rezultati postignuti posle sprovoenja preporuka i
279
mera, koliko iznose trokovi ove slube i kakvi su oni u odnosu na planske, prethodne periode i trokove drugih slubi, koliko je broj radnika ove slube i kakva
je njihova struktura, koliko iznose sredstva sa kojima je ova sluba radila itd. ;
c) u sluaju da preduzee nema specijalnu analitiku slubu treba navesti ko obavlja analitiku funkciju a onda navesti podatke kao pod b) o radu te slube;
d) ukoliko su analize vrene od strane spoljnih subjekata navesti koliko iznosi naknada plaena za izvrene analize;
e) ako je bilo analiza izvrenih na zahtev spoljnih subjekata, navesti njihov broj, karakter, preporuke, njihovo sprovoenje i rezultate koji su postignuti;
f) ako se ne vri analiza u preduzeu ve je ona ograniena na izvetaje koji se podnose uz periodini obraun ili zavrni raun treba navesti razloge da lije to zbog
nedostatka kadra, nedostatka sredstava, nemanja potreba za analizom i sl.
Drugim recima treba navesti sve zakljuke za unapreenje poslovanja donetih od
strane organa, rukovodilaca preduzea, pogona i odeljenja i kakvi su rezultati postignuti
sprovoenjem tih zakljuaka u ivot.
Pitanja:
1.
ta je to kontrola a ta analiza?
2.
ta je autokontrola?
3.
Koji su zadaci auto kontrole po pojedinim fazama?
4.
ta podrazumeva kontrola izvrenih analiza i revizija?
Pitanja za vebu:
280
1.
Koja je razlika izmeu kontrole i analize?
2.
Nabroj koje faze podrazumeva analiza rada analitiko kontrolne funkcije?
3.
Napii obrazac za izraunavanje produktivnosti radnika analitiko

kontrolne funkcije?
Glava IX/G
Posledice nekih uzroka su uzroci nekih posledica.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa nainom vrenja analize drugih funkcija
Istai znaaj i poznavanje izvrenja zadataka
Ukazati na analogiju sa radom drugih funkcija
281
282
ANALIZA OBAVLJANJA DRUGIH FUNKCIJA

U dosadanjem izlaganju obraene su analize postignutih rezultata preduzea u celini i obavljanja izvrne, finansijske, evidencione i kontrolno- analitike funkcije. Meutim, poslovanje preduzea se sastoji jo i iz obavljanja upravno-rukovodne i planske
funkcije pa bijedna analiza celokupnog poslovanja preduzea trebalo da obuhvati i analizu obavljanja ovih funkcija. I ne samo to. U zavisnosti od organizacione strukture preduzea i znaaja za poslovanje kao predmet posebne analize mogu biti: restoran drutvene ishrane, sluba obezbeenja, mainska radionica, kotlarnica i td. Jer u nekim preduzeima ove organizacione jedinice imaju veliinu malih i srednjih preduzea.
Njihova analiza se vri na analogni nain kao i kod obraenih funkcija, tj. sastoji se
iz ispitivanja izvrenja njihovih zadatka, trokova koji su pri tom napravljeni, radnog
kolektiva koji je bio angaovan i sredstava kojima je delatnost bila izvravana.
Analiza izvrenja zadatka je i kod ovih funkcija ne samo najvaniji, ve i deo analize koji je specifian. On je uslovljen poznavanjem sadrine zadatka tih funkcija, koji su
kod svake funkcije razliiti; zbog toga je poznavanje tih zadataka meritorno za vrenje
ove analize. Inae analiza trokova, radnog kolektiva i sredstava vre se na analogni
nain kao stoje to sluaj i kod obraenih funkcija.
Pitanja:
1.
Koje su to druge funkcije?
2.
Koje faze analize su neophodne i kod analiza drugih funkcija?
Pitanja za vebu:
1.
Koje funkcije se ubrajaju u druge funkcije?
283
284
Glava IX/H
Naim savrenim projektima nedostaje samo implementacija.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Upoznati se sa analizom izvrenih investicija
Naglasiti da su sve faze analize iste kao kod drugih funkcija
Naglasiti da osnovu analize izvrenja zadatka ine plan i

njegovo ostvarenja
285
286
ANALIZA IZVRENIH INVESTICIJA

Ova analiza je specifina i javlja se samo kod onih preduzea, koja su u toku analiziranog perioda, pored redovne delatnosti imala investiranja u osnovna sredstva (stalna
imovina).
Investicije koje preduzee vri mogu da se obave u sopstvenoj reiji ili da se povere
specijalizovanim organizacijama. Ako se obavlja u sopstvenoj reiji ta funkcija po pravilu spada u zadatak specijalne slube organizovane sa tim ciljem tj. slube za investicije.
Ispitivanje rada slube za investicije treba da obezbedi sve one pojedine analize iz
kojih se sastoji ispitivanje rada drugih organizacionih delova preduzea. Obradiemo
samo izvrenje zadatka ove slube jer se analaliza trokova, radnika i sredstava vre na
analogan nain kao i kod drugih funkcija.
Analiza izvrenih investicija vri se na isti nain bilo da su realizovane u sopstvenoj
reiji ili od specijalizovane organizacije.
U analizi najpre treba izneti plan koji je trebalo da se ostvari i efekte koji iz
investiranja treba da proisteknu pa tek onda izvrenje investicije.
Plan investicija moe da se odnosi na nekoliko narednih godina ili samo za jednu
godinu. U prvom sluaju potrebno je dati prikaz planiranih investicija po godinama, kao
i njihovo izvrenje, da bi se imala celovita slika o investicijama koje su u toku.
Pri iznoenju plana kao i njegovog izvrenja potrebno je dati tehnike i vrednosne
podatke.
Ako je planirano da se jedna investicija izvodi u toku vie godina potrebno je
utvrditi u procentima deo koji je trebalo da bude i koji je realizovan u toku perioda koji
se analizira.
Ukoliko se investicije sastoje od vie pojedinanih objekata tako da se oni sukcesivno dovravaju i predaju na upotrebu, potrebno je prikazati koje su investicije dovrene,
koliki je njihov deo prema ukupnim investicijama, napraviti uporeenja tog dela sa planiranim, dati rokove do kojih je planirano da budu gotove, a kad su predate na upotrebu
i kada su aktivirane u knjigovodstvu. Ukoliko ima odstupanja treba dati objanjenja za
to.
287
Ako investicioni plan nije ostvaren ili je vrednost izvrenih investicija vea od
planirane potrebno je utvrditi i izneti uzroke koji su tome doprineli.
Vrednost investicija u toku treba da se prikae analitiki i da prui podatke o tome
kolika vrednost se nalazi u kom vidu sredstava (avansima, materijalima, nedovrenim
investicijama, rezervnim delovima i si.).
U ovoj analizi treba izneti i izvore sredstava sa kojima je izvreno finansiranje
investicija to se postie davanjem strukture finansiranja. Ova struktura e pokazati da li
su dovrene a isto tako i nedovrene investicije, izvrene sredstvima sopstvenih izvora,
ili, pak, kreditima banaka, drugih preduzea ili iz nekog drugog izvora. Ako se obrtna
sredstva preduzea javljaju kao izvori finansiranja neophodno je da se ova finansijska
nedisciplina objasni i da se ukae na nain na koji e ova sredstva biti refundirana.
Neophodno je takoe za investicije koje su nedovrene i koje e se javiti kao nove,
tj. koje predstoje, da se ukae na perspektive koje oekuju preduzee njihovom realizacijom, na izvore iz kojih e biti finansirane, na obaveze koje e one stvoriti kao i na
trokove koje e izazvati.
Ovu analizu bi trebalo potkrepiti odgovarajuim pregledima kao to su:
a) pregled strukture sredstava za investicije u poslednjih nekoliko godina (novana
sredstva za investicije, avansi za investicije, potraivanja po osnovu osnovnih
sredstava, zalihe opreme i investicionog materijala, investicije u toku, obustavljene ivesticije itd. ;
b) pregled celovitog plana investicije u toku, razbijenog po investiconim elementima i godinama, kao i izvrenje tog plana u apsolutnim i relativnim brojevima;
c) pregled izvora finansiranja investicija u kome treba prikazati koliko su investicije
u toku finansirane novanim sredstvima za investicije, koliko kreditima a koliko
iz drugih izvora.
Pitanja:
1.
Ko izvodi investiciju preduzea?
2.
ta sadri analiza izvrenih investicija?
3.
Koji pregledi treba da podkrepe analizu izvrenih investicija?
Pitanja za vebu:
1.
288
Napraviti plan investicija po sopstvenom nahoenju.
Glava X
Uz logiku ne ide i uputstvo za upotrebu.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Ukazati na znaaj zakljuka o poslovanju preduzea
Ukazati na znaaj realnosti ocenjivanja i davanja predloga

mera
Ukazati na konstatacije u poslovanju preduzea
289
290
ZAKLJUAK O POSLOVANJU PREDUZEA

Na kraju analize poslovanja preduzea nuno je dati zakljuak u kome treba izneti
najvanije konstatacije o poslovanju, izrei ocene o njima, izneti probleme koji ostaju za
reavanje kao i mere koje se preporuuju kao neophodne da bi se budue poslovanje poboljalo. Poto se ovakvi podaci daju i o obavljanju pojedinih funkcija, to e se iz zakljuaka o obavljanju tih funkcija izvui najznaajniji podaci koje treba izloiti u zakljuku o celokupnom poslovanju preduzea.
Najvanije konstatacije koje treba neizbeno dati da bi se dobila slika o celokupnom poslovanju preduzea, kao i njihovo uporeenje sa planiranim ili nekim drugim bazinim podacima su:
a)
veliina i struktura realizacije, kao izvrenje zadatka celog preduzea;
b) finansijski rezultat, njegova veliina i raspodela kao i rentabilnost poslovanja;

c)
veliina i struktura proizvodnje i ispunjenje proizvodnog plana i plana asortimana;
d) veliina i struktura nabavki i ispunjenje plana nabavki;

e)
ekonominost proizvodne faze kao i poslovanja pojedinih organizacionih jedinica;
f)
produktivnost rada proizvodne faze kao i drugih pojedinih organizacionih jedinica;
g) broj radnika i njihovu strukturu kao i nain utvrivanja zarada;

h) veliinu ukupnih sredstava i njihovih izvora i najvanijih brojeva iz radio analize,
i)
procenat u kome planski izvori zadovoljavaju izvrenje zadatka preduzea, finansijsku samostalnost i zaduenost, finansijsku sigurnost i likvidnost;
j)
obrt ukupnih obrtnih sredstava i iskorienje kapaciteta;
k) potrebe za novim sredstvima u cilju izvrenja rekonstrukcije, modernizacije i

drugih ulaganja kao i potrebe za obrtnim sredstvima.
291
l)
za preduzea koja su imala investiciona ulaganja treba izneti plan koji je trebalo ostvariti, zatim njegovu realizaciju, kao i izvore njihovog finansiranja, zatim
ta se postoglo zavrenim i kakva e biti perspektiva dovravanjem zapoetih
investicija;
m) drugi pokazatelji koji su od bitnog znaaja za dobijanje ocene minulog i sagledavanje perspektive budueg poslovanja.
Na osnovu izreenih konstatacija i iz njih izvedenih zakljuaka, treba dati sud ocenu o ukupnom poslovanju preduzea.
Na kraju, u zakljuku treba posvetiti posebnu panju problemima koji oekuju preduzee u budunosti, i preporuiti mere koje treba preduzeti da bi se otklonili faktori
koji su negativno uticali na dosadanje poslovanje, a da se ojaaju oni koji su pozitivno
uticali i proire na sve sektore poslovanja. Sa ovim preporukama, koje treba da poslue
kao direktiva buduem poslovanju, analiza poslovanja e postii svoj osnovni cilj da doprinese buduem veem izvrenju zadatka, ekonominijem poslovanju, postizanju vee
produktivnosti rada i veoj rentabilnosti uloenih sredstava.
Pitanja:
1.
ta je zakljuak o poslovanju preduzea?
2.
ta sadri zakljuak o poslovanju preduzea?
3.
Zato je bitno realno ocenjivanje poslovanja preduzea?
Pitanja za vebu:
1.
292
Navedi ta sadri zakljuak o poslovanju.
Glava XI
Gde je puno panjeva nema dobre ume.
(D. Radovanovi)
CILJEVI IZLAGANJA
Ukazati na znaaj izrade periodinog obrauna
Ukazati na znaaj izrade zavrnog rauna
Ukazati na vrste bilansa
293
294
PERIODINI OBRAUN, ZAVRNI RAUN

I VRSTE BILANSA
Utvrivanje stanja sredstava i izvora sredstava, rezultata poslovanja, raspodela pozitivnog i pokrivanja negativnog finansijskog rezultata, njihova analiza i izvoenje zakljuaka za budue poslovanje neophodne su radnje koje preduzea treba redovno da obavljaju u odreenom rokovima.
U tom cilju, naa preduzea su duna da sastavljaju periodine obraune a na kraju
godine i zavrni raun.56
1. PERIODIAN OBRAUN
1.1. Pojam i zadaci
Periodini obrauni su privremeni obrauni koji imaju za cilj da utvrde izvrenje
zadatka preduzea, njegove poslovne i druge rezultate tokom godine, kao i stanje sredstava i izvora sredstava, i to za period krai od jedne godine kao i da omogue drutvenu kontrolu nad poslovanjem preduzea.
Rezultate svoga rada preduzea mogu da utvruju i u periodima kraim od propisanih.
Zadaci periodinih obrauna su:
a) utvrivanje izvravanja zadatka preduzea;
b) utvrivanje finansijskog rezultata;
c) utrivanje stanja stalne i tekue imovine;
d) omoguavanje drutvene kontrole.
Za podatke koje pruaju periodini obrauni zainteresovani su drutvena zajednica,
samo preduzee i svaki radnik preduzea.
56
Prema trenutno vaeim zakonskim propisima periodini obrauni se izrauju za period januarjun.
295
1.2. Sastavljanje periodinih obrauna

Periodini obrauni se sastavljaju na obrascima koje preduzea treba obavezno da
podnesu. Pre nego to se pristupi sastavljanju periodinog obrauna i popunjavanju obrazaca, potrebno je izvriti prethodne radnje i utvrditi finansijski rezultat knjigovodstvenim putem.
Kao prethodne radnje navodimo sledee:
a)
usaglaavanje magacinske sa analitikom evidencijom;
b) obraunavanje nastalih a neoformljenih trokova, prihoda kao i njihovo vremensko razgraniavanje na one koji predstavljaju troak odnosno prihod obraunskog perioda;
c)
usaglaavanje analitike sa sintetikom evidencijom;
d) usaglaavanje rauna glavne knjige odnosno sintetike evidencije sa dnevnikom;

e)
kod proizvodnih preduzea treba izvriti obraun proizvodnje;
f)
kod trgovinskih preduzea koja imaju prodavnice treba izvriti inventarisanje

robe u prodavnicama (popis) kako bi se konstatovale veliine prodate robe od
one koja je primljena zajedno sa poetnim zalihama.
Poto se zavre ove prethodne radnje, koje pruaju garanciju za kvantitativnu tanost knjigovodstvenih podataka i omoguuju iznalaenje finansijskog rezultata pristupa se
knjigovodstvenom utvrivanju finansijskog rezultata. Kada se ono zavri sastavlja se
probni bilans a zatim se pristupa popunjavanju propisanih obrazaca.
1.3. Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca

periodinih obrauna
Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca periodinih obrauna imaju uglavnom statistiki karakter i odnose se na izvrenje zadatka, postignuti finansijski rezultat, njegovo
privremeno rasporeivanje, kao i na trokove zarada itd.
Pokazatelji koji se dobijaju su uglavnom sledei:
a) prihodi od prodaje;
b) finansijski prihodi;
c) ostali prihodi;
d) poslovni rashodi (nabavna vrednost prodate robe, trokovi materijala, trokovi
zarada, trokovi amortizacije i rezervisanje);
e) finansijski rashodi;
f) ostali rashodi;
g) dobit ili gubitak iz redovnog poslovanja;
j) porez na dobit;
296
k)
n)
o)
p)
q)
r)
s)
neto dobit ili gubitak;

stalna imovina;
obrtna imovina (zalihe);
poslovna imovina;
kapital;
dugorona rezervisanja i obaveze;
kratkorone obaveze itd.
2. ZAVRNI RAUN
2.1. Pojam i zadaci
Zavrni raun jednog preduzea je, ustvari, elaborat kojim treba da se pokae definitivno i tano stanje stalne i tekue imovine, da se utvrde rezultati poslovanja kao i dobiju drugi podaci potrebni preduzeu i zajednici, da se prikae definitivna visina dobiti i
njihova konana raspodela, kao i da se iznesu uzroci koji su doprineli postignutim rezultatima i predloe mere za poboljanje poslovanja u budunosti.
Zadaci zavrnog rauna su mnogobrojni, a kao vanije navodimo sledee:
a) daje sliku poslovanja;
b) omoguuje kontrolu stalne i tekue imovine;
c) omoguuje kontrolu ukupnog poslovanja preduzea (veliina prodaje, ukupnog
prihoda, ostvareni finansijski rezultat - dobit ili gubitak, ostvarenje zadatka pojedinih organizacionih jedinca, visinu trokova, izdatke na ime poreza i doprinosa itd.) ;
d) rasporeivanje dobiti odnosno pokrivanje gubitka;
e) omoguuje kontrolu upotrebe sredstava;
f) omoguuje kontrolu formiranja sopstvenih izvora - fondova;
g) utvruje visinu zarada radnika itd.
Za podatke iz zavrnog rauna zainteresovani su radnici preduzea, samo preduzee
i drutvena zajednica.
2.2. Sastavljanje zavrnog rauna

Sastavljanje zavrnog rauna vri se na obrascima koji su propisani zakonom, a
koje je preduzee duno da podnese NBS i poslovnoj banci do odreenog roka.
Uz zavrni raun, pored obaveznih obrazaca, treba da se dostavi kao njegov sastavni deo i godinji izvetaj o poslovanju koji treba da predstavlja analizu ukupnog poslovanja u godini za koju se dostavlja zavrni raun sa svim pozitivnostima i negativnostima koje su delovale na ostvarene rezultate i ukae na njihove uzroke.
297
Pre izrade zavrnog rauna treba da se izvre sve prethodne radnje koje se vre i
kod izrade periodinih obrauna (usaglaavanje magacinske sa analitikom evidencijom, usaglaavanje analitike i sintetike, usaglaavanje glavne knjige sa dnevnikom). Pored ovih radnji koje omoguuju kvantitativnu tanost knjigovodstvenih podataka na kraju godine treba da se postigne i kvalitativna tanost pa je potrebno da se usaglase sredstva i njihovi izvori sa knjigovodstvenom evidencijom u kom cilju se vri popis inventarisanje svih sredstava i njihovih izvora. Na osnovu elaborata o popisu, popisna komisija
predlae odgovarajuem organu upravljanja na koji nain da postupi sa utvrenim vikovima i manjkovima, a nakon donoenja odluke knjigovodstvo evidentira razlike njegove evidencije i faktikog stanja sredstava i njihovih izvora. Sem ovoga potrebno je
dalje izvriti definitivan obraun amortizacije, definitivan obraun poreza i doprinosa,
revalorizaciju osnovnih sredstava ako je predviena zakonom i td. Poeljno je pre izrade
zavrnog rauna uraditi probni bilans kako bi se sagledalo da li su rauni iz glavne
knjige usaglaeni izmeu sebe i sa dnevnikom.
2.3. Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca

zavrnog rauna
Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca zavrnog rauna, kao i izvetaj o poslovanju
su mnogobrojni i razliiti, i to su svi oni podaci to daje statika i dinamika analiza a
odnose se na izvrenje zadataka, postignuti finansiski rezultat i njegovo definitivno rasporeivanje, stanje sredstava i njihovih izvora, zarada i td.
Osnovni podaci koji se dobijaju iz obrazaca zavrnog rauna su svi oni koji se dobijaju iz periodinog obrauna plus sledei:
1) bilans tokova gotovine;
2) neto obrtni fond (neto obrtna sredstva);
3) bilans tokova finansijskih sredstava;
4) racio likvidnosti;
5) racio dugorone finansijske ravnotee;
6) racio strukture imovine (aktiva);
7) racio strukture kapitala (pasiva);
8) racio strukture rashoda;
9) racio strukture prihoda;
10) racio rentabilnosti;
11) racio ekonominosti;
12) racio produktivnosti;
13) racio trine vrednosti deonica i td.
298
3. VRSTE BILANSA
U teoriji i praksi je poznato da postoje vie vrsta bilansa i o tome postoje razliita
miljenja; meutim, smatramo da podela po kojoj se bilansi dele na redovne i specijalne
najire obuhvata sve vrste bilansa. Sa ovog stanovita redovni bilansi su posledica redovnog poslovanja a specijalni bilansi nastaju u tano odreenim prilikama kao posledica
specijalnih ciljeva.
3.1. Redovni bilansi

Redovni bilansi se dele na vie naina u zavisnosti od principa od kojih se polazi pri
podeli u odreene grupe. Grupe redovnih bilansa su:
a) bilans stanja i bilans uspeha;
b) kontinentalni i engleski bilans;
c) aktivni i pasivni;
d) poetni, krajnji i meubilans;
e) uspean i neuspean;
f) bruto i neto;
g) probni i inventarni.
(a) Bilans stanja (zovu ga jo imovinski bilans, ili bilans sredstava) izraava sredstva posmatrana sa dve perspektive, sredstva po sastavu i izvore iz kojih potiu sredstva.
Bilansno tehniki ove dve bilansne perspektive nazivaju se aktiva i pasiva.
Bilans uspeha (rashoda i prihoda) pokazuje finansijski rezultat poslovanja na odreeni dan posmatran sa stanovita rashoda i prihoda.
(b) Kontinentalni i engleski bilans stanja razlikuju se u tome stoje kod kontinentalnog bilansa aktiva na levoj a pasiva na desnoj strani a kod engleskog bilansa pasiva je
na levoj a aktiva na desnoj strani.
(c) Prema kvantitativnom odnosu sredstava u aktivi i obaveza u pasivi, bilans stanja se deli na aktivne i pasivne. Aktivni bilans je onaj koji svojim sredstvima moe izmiriti sve obaveze i da ostane jedan deo sredstava u obliku fondova. Pasivnije, pak, onaj
bilans koji svojim sredstvima ne moe izmiriti obaveze tj. kada je iznos obaveza vei od
iznosa sredstava.
(d) Prema vremenu kada se sastavljaju bilansi se dele na poetni, krajnji i meubilans. Poetni se sastavlja na poetku poslovanja preduzea, odnosno na poetku godine.
Krajnji bilans se sastavlja na kraju godine i moe se tretirati poetnim za narednu godinu. Zavrni raun je u stvari krajnji bilans. On se sastavlja na kraju poslovne kalendarske godine kao i kod statusnih promena preduzea, spajanja, pripajanja, podela, izdvajanja, ukidanja ili prestanka rada preduzea. Meubilans se sastavlja za krae periode od
godinu dana i naziva se jo i periodinim obraunom.
299
(e) U zavisnosti od toga da li bilans iskazuje pozitivan ili negativan finansijski rezultat, kao posledicu rada i poslovanja, postoje uspean i neuspean bilans uspeha. Po
pravilu uspean bilans je onaj koji iskazuje pozitivan finansijski efekat odnosno dobitak
a neuspean je onaj koji iskazuje negativan finansiski rezultat - gubitak.
(f) Bruto i neto bilans moe se posmatrati i sa stanovita bilansa stanja i bilansa uspeha. Sa stanovita bilansa stanja po pravilu, finansijski rezultat - pozitivan ili negativan, javlja se samo u jednoj bilansnoj poziciji. U zavisnosti od toga, kako se finansijski
rezultat javlja u bilansu stanja, da li u ukupnom iznosu ili ne, razlikuju se bruto i neto
bilans. Bruto bilans stanja je takav bilans gde se pozitivan odnosno negativan finansijski
rezultat javlja u ukupnom iznosu, tj. pozitivan nerasporeen a negativni finansijski rezultat nepokriven. Neto bilans stanja je, pak, takav bilans kod koga se finansijski rezultat
ne javlja u ukupnom iznosu u celini ili delimino, prema tome da lije unapred, u celini
ili delimino, pozitivni finansijski rezultat rasporeen odnosno negativni finansijski rezultat u celini ili delimino pokriven. Bilans stanja, prema naim propisima, u okviru zavrnog rauna pretvien je kao neto bilans a to znai da se predhodno, pre sastavljanja
bilansa stanja, izvri raspodela dohotka - dobiti odnosno pokria gubitka.
Razlikuju se i bruto i neto bilans uspeha. U bruto bilansu uspeha finansijski rezultat
se javlja pojedinano tj. nekompenziran pozitivan i negativan finansijski rezultat posmatran prema uzrocima nastanka. U neto bilansu uspeha finansijski rezultat se ne javlja
pojedinano, ve kao kompenziran pozitivan i negativan finansijski rezultat bez obzira
na uzroke nastanka.
(g) Podela na knjigovodstveni (probni) i inventarni bilans zasniva se na osnovi na
kojoj poiva bilans tj. na stepenu tanosti. Knjigovodstveni bilas se izrauje samo na
osnovu podataka knjigovodstvene evidencije a inventarni bilans na podacima knjigovodstvene evidencije korigovan rezultatima inventarisanja (popisa). Otuda je knjigovodstveni bilans manje taan od inventarnog.
3.2. Specijalni bilansi

Specijalni bilansi nastaju kao posledica odreenih prilika u poslovanju preduzea
odnosno kao posledica specijalnih ciljeva. Otuda se pojava specijalnih bilansa vri u
zavisnosti od odreenih prilika koje izazivaju njihovu pojavu. To su na primer:
a) bilans spajanja,
b) bilans razdvajanja,
c) likvidacioni i
d) sanacioni bilans.
(a) U sluaju statusne promene u organizovanju preduzea posle spajanja ili pripajanja, obaveze su tih preduzea da izrade zavrni raun kako bi se stekla slika o finansijskom stanju preduzea koja se spajaju ili pripajaju i na toj osnovi oceni ekonomska opravdanost takvog spajanja ili pripajanja.
300
(b) Bilans razdvajanja (deobe) javlja se u sluaju kada se neko preduzee izdvoji iz
sastava sadanjeg preduzea te postane posebno ili se pripoji drugom preduzeu. Takve
statusne promene nalau sainjavanje zavrnog rauna kako bi se dobio uvid u stanje
sredstava i izvora sredstava i rezultate poslovanja postojeih preduzea.
(c) Likvidacioni bilans sainjavaju preduzea koja se nalaze u likvidaciji. Postupak
likvidacije moe biti putem redovne likvidacije i steaja.
Na osnovu naih propisa postupak redovne likvidacije se sprovodi ako je izreena
mera zabrane daljeg rada preduzea zbog neispunjenja uslova za vrenje svoje delatnosti, ako loe posluje, loe upravlja sredstvima i preuzetim obavezama prema treim licima.
Steajni postupak se sprovodi kada preduzee ne posluje efikasno, rentabilno nego
sa gubitkom a predvieni naini sanacije i prinudnog poravnanja nisu ostvareni.
Postupak likvidacije, redovne i steajne, vri se sudskim putem.
Razlikuju se poetni i krajnji likvidacioni bilans, odnosno poetni i krajnji bilans.
Pre sprovoenja postupka likvidacije sainjava se poetni likvidacioni bilans. Tada
se pristupa realizaciji sredstava aktive u novana sredstva i to stoje mogue povoljnije i
u to kraem roku, na koji nain se obrazuju sredstva za izmirenje obaveza. Posle toga
sastavlja se konani likvidacioni bilans koji sadri rezultate likvidacije. On predstavlja
osnovu za raspodelu likvidne odnosno steajne mase sredstava (po isplatnom redu) u
skladu sa propisima (prvo, trokovi likvidacije, obaveze prema lanovima preduzea,
obaveza prema drutvu itd.).
(d) Bilans sanacije izrauju preduzea koja padaju pod postupak sanacije, a to je
kada posluju nerentabilno tj. kada je po zavrnom raunu ostvaren gubitak s tim to po
pravilu ima privremeni karakter. Postupak sanacije pri usvajanju zavrnog rauna predvia: naknaivanje sredstava u visni nepokrivenog gubitka, utvrivanje uzroka nastalog
gubitka sa pitanjem odgovornosti pojedinih radnika, utvrivanje programa mera za otklanjanje uzroka gubitaka i utvrivanja mera za trajnije obezbeenje uspenog poslovanja.
3.3. Ispravnost bilansa

Bilans (bilans stanja i uspeha) mora biti ispravan da bi bio verodostojan. Bilans da
bi bio ispravan mora zadovoljiti sledee principe ispravnosti: istinitost, potpunost i
javnost, preglednost i istovetnost.
Zakonski propisi o bilansu - zavrnom raunu zasnovani su na pomenutim principima ispravnosti bilansa. Meutim, zakonskim propisima predvieni su izvesni momenti,
koji se ne iscrpljuju kroz osnovne principe ispravnosti bilansa. Kroz propise o zavrnom
raunu i periodinim obraunima na primer, obuhvata se ne samo nain sastavljanja, sadrina i rokovi, ve i nain podnoenja, odluke organa upravljanja, koji elementi nisu
obuhvaeni navedenim principima ispravnosti bilansa. Stoga je neophodno za ocenu
ispravnosti bilansa poi od zakonskih propisa tj. daje ispravan bilans onaj koji odgovara
301
zakonskim propisima, i to formalno i sadrinski. Meutim, ispravnost bilansa se ne ceni

samo kroz ispunjenje zahteva zakonskih propisa, ve i zahteva osnovnih principa ispravnosti bilansa, sa formalne i sadrinske take gledita.
Princip istinitosti bilansa ostvaruje se kroz potvrdu stvarnog stanja sredstava i izvora sredstava. To se postie popisivanjem najmanje jedanput godinje svih sredstava, osnovih i obrtnih, te njihovim procenjivanjem po odreenim cenama, u cilju utvrivanja
tanog realnog stanja. To se iskazuje u izvetaju o popisu kao bilansnom prilogu. Stanje
po popisu uporeeno sa knjigovodstvenim stanjem, moe biti u saglasnosti ili ne, te pokazati viak ili manjak, to se mora ustanoviti kroz bilans u smislu zadovoljenja istinitosti. Ovde spada jo uporeivanje prodajnih cena zaliha (nedovrena proizvodnja, poluproizvodi, gotovi proizvodi i roba), sa knjigovodstvenom pa ukoliko je ona nia od knjigovodstvene sprovodi se procena po tim niim cenama. Dalje, u smislu obezbeenja istinitosti procenjuje se smanjenje kvaliteta, kvara, loma, kod zaliha sirovina, gotovih proizvoda i sl. kao popisivanje i usaglaavanje svih obaveza i potraivanja ukljuiv i po osnovu udruenih sredstava.
Potpunost se sastoji u tome, da nijedna bilansna pozicija ne srne da bude izostavljena, da dinamiki bilans zaista obuhvata ukupnost poslovnih promena u preduzeu. Otuda bilans koji nije uravnoteen primer je greke protiv principa potpunosti. Obino u takvoj situaciji, da bi se ovaj princip formalno ispunio, pribegava se vetanoj ravnotei,
tj. unose se fiktivne bilansne pozicije (kao razlike i sl.) i pojavno se ostvaruje ravnotea.
Tada se upada u drugu greku, jer bilans postaje neistinit i nejasan.
Jasnost se sastoji u tome, da svaka bilansna pozicija treba da bude jasna kroz svoj
naziv i sadrinu to znai da u potpunosti odraava stvarni sadraj a ne i izvesne strane
elemente u cilju prikrivanja. Jasnost se ne postie ako se bilansne pozicije spajaju ili kompenziraju.
Preglednost zahteva da se pojedine bilansne pozicije pravilno grupiu, tako da se
dobije to preglednija slika o stanju i kretanju rada i poslovanja preduzea. Drugim reima da se na primer najlake dobije pregled finansijskog stanja i kretanja sredstava i izvora sredstava kao i rezultata rada i poslovanja.
Istovetnost trai da se u nizu bilansnih slika postigne jednakost i obezbedi uporedivost, jer je to uslov za neposrednu uporednu analizu. Ukoliko nema uporedivosti ne mogu se sagledati tendecije o kretanju poslovanja sa stanovita sredstava i rezultata rada i
poslovanja. Za jednakost bilansa i svih priloga, potrebno je obezbediti istu formu i
sadrinu, kroz iste bilansne pozicije, i njihovu istu sadrinu, iste principe procenjivanja,
isti vremenski period na koji se odnosi bilans i sl. Ispunjenje principa istovetnosti neposrednim putem, neuporedivo je povoljnije od posrednog, s obzirom na krajnji zahtev. To
znai, da je za analizu, odnosno metodu uporeivanja, kao i ostale metode neophodna
istovetnost bilansa, te ukolliko ne postoji moraju se izvriti potrebne predradnje u smislu svoenja na istovetnost. Prema tome, istovetnost se mora ostvariti bilo posredno ili
neposredno.
302
Ukoliko se ne ispune zahtevi da bilans odgovara zakonskim propisima i principima

istinitosti, potpunosti, jasnosti, preglednosti i istovetnosti sa formalne i sadrinske take
gledita, u pitanju je neispravan bilans.
Bilans mora biti ispravan da bi bio verodostojan, a to znai da ne ispravnosti moraju
biti otklonjene, kao uslov za prihvatanje bilansa, uz odgovornost lica i preduzea za neispravne radnje.
4. REALNOST BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA

U USLOVIMA INFLACIJE
U uslovima inflacije, u cilju utvrivanja realnog bilansa uspeha i bilansa stanja, postoji vie naina, odnosno metoda revalorizacije finansijskog rezultata i finansijskog stanja, te spreavanja prelivanja supstance sredstava u nominalnu dobit i dohodak i njihovog rasporeivanja na optu linu i zajedniku potronju.
Postoje vie naina procenjivanja bilansnih pozicija koje se mogu svrstati u dve
grupe. Prva grupa obuhvata metode procenjivanja bilansnih pozicija, po nabavnim cenama i njihovim varijantama. U stvari to je klasian knjigovodstveni nain vrednovanja,
obrauna trokova i materijalnih vrednosti (osnovnih sredstava i zaliha obrtnih sredstava) nabavnim cenama i njihovim varijantama (kao po prosenoj nabavnoj ceni, po metodi fifo, lifo, hifo i sl.). Osnovna tenja u primeni svih ovih naina vrednovanja sastoji
se u nameri potcenjivanja materijalnih vrednosti, a precenjivanja trokova u cilju postizanja to realnijeg finansijskog rezultata i finansijskog stanja, ouvanjem supstance sredstava. Meutim, ovi naini procenjivanja po nabavnoj ceni i varijantama nabavne cene,
u uslovima inflacije, samo delimino obezbeuju ostvarenje postavljenih eljenih ciljeva.
Druga grupa obuhvata metode procenjivanja bilansnih pozicija i principa po dnevnim, tekuim cenama i njihovim varijantama. Ove metode najee se javljaju, kao metoda vrednovanja po dnevnim cenama ponovne nabavke ili takozvana metoda reprodukcione vrednosti materijala, metoda korekture nabavne cene svoenjem na dnevnu cenu
na dan bilansa, primenom indeksa porasta cena ili takozvane metode realne vrednosti
kapitala i metode ouvanja supstance sopstvenih izvora sredstava koja se sastoji u odreenoj primeni indeksa porasta cena na nabavnu cenu. U uslovima inflacije, sve ove metode procenjivanja po dnevnim cenama, imaju karakter ponovnog vrednovanja, revalorizovanja, to se ini svoenjem nabavnih na dnevnu cenu neposredno ili posredno.
Metoda dnevne cene ponovne nabavke, sastoji se u revalorizaciji utroenih sredstava po utvrenim ocenjenim dnevnim cenama ponovne nabavke, koji se nadoknauju iz
prihoda obraunskog perioda. Ovo samim tim znai da i prikaz finansijskog poloaja i
bilansa stanja treba da bude iskazan u nesmanjenom fizikom obimu, odnosno u reprodukcionim iznosima ponovne nabavke, a ne u nominalnim iznosima.
Metoda dnevne cene, primenom odreenih indeksa porasta cena na nabavne cene
sredstava i rashoda, sastoji se u tenji odravanja realne vrednosti sredstava (materijalnih vrednosti) i njihovih troenja. To se ini korekturom svih nominalnih bilansnih vre303
dnosti, putem optih indeksa porasta cena, na dan bilansa, za iznos opadanja kupovne
moi novane jedinice. Revalorizovanje po konceptu realnih vrednosti sredstava u bilansu, u cilju eliminisanja inflatornog dejstva, znai uvanje realne vrednosti sredstava i
utvrivanje realnog finansijskog rezultata obraunskog perioda. Samim tim, spreava se
prelivanje vrednosti sredstava u nominalni finansijski rezultat obraunskog perioda.
Metoda ouvanja supstance sopstvenih izvora sredstava sastoji se takoe u odreenoj specifinoj primeni indeksa porasta cena na sredstvima. U osnovi, tenja ovog koncepta je u ouvanju tj. u nesmanjenom iznosu sopstvenih izvora sredstava obezbeenjem njihovog porasta u skladu sa porastom cena sredstava odnosno materijalnih vrednosti. U isto vreme, i za isti iznos znai adekvatno smanjenje nominalnog finansijskog
rezultata, izdvajanjem odgovarajuih iznosa bilo iz dobiti ili iz dohotka. Po ovom konceptu, u postupku utvrivanja sredstava za ouvanje supstance sopstvenih izvora sredstava polazi se sa stanovita ulaganja u osnovna i obrtna sredstva. Sredstva za ouvanje
supstance sopstvenih izvora sredstava, uloena u osnovna sredstva, jednaka su proizvodu iznosa proputene amortizacije (a to je razlika revalorizovane i nerevalorizovane ispravke vrednosti) i procentualnog uea poslovnog fonda u finansiranju osnovnih sredstava po sadanjoj vrednosti, i to na poetku godine. Sredstva za ouvanje sopstvenih
izvora sredstava, uloena u obrtna sredstva, jednaka su proizvodu procenta porasta obrtnih sredstava u tekuem u odnosu na prethodni period i iznosa poslovnog fonda koji je
uestovovao u finansiranju obrtnih sredstava, na poetku godine. Karakteristino je, da
se po ovom konceptu predvia i utvrivanje iznosa revalorizacije po osnovu sopstvenih
izvora sredstava (poslovni fond) za unapreenje materijalne osnove rada i rezervi (rezervni fond), to se procenat porasta obrtnih sredstava mnoi iznosom ovih fondova.
Meutim, svaka od ovih medota ouvanja supstance sredstva, u uslovima inflacije
ima svojih prednosti i nedostataka u veem ili manjem stepenu.
Pitanja:
304
1.
ta je periodini obraun i koji su mu zadaci?
2.
Kako se sastavlja periodini obraun?
3.
Koji podaci mogu da se dobiju iz periodinog obrauna?
4.
ta je zavrni raun i koji su mu zadaci?
5.
Kako se sastavlja zavrni raun?
6.
Koji se pokazatelji mogu dobiti iz zavrnog rauna?
7.
ta su redovni a ta specijalni bilansi?
8.
Koji su principi ispravnosti bilnsa?
9.
Kako se zadrava realnost bilanasa stanja i bilansa uspeha u uslovima

inflacije?
Pitanja za vebu:
1.
Definii periodini obraun.
2.
Nabroj zadatke izrade periodinog obrauna.
3.
Koje su predhodne radnje pri izradi periodinog obrauna?
4.
Koji se pokazatelji mogu dobiti iz periodinog obrauna?
5.
Definii zavrni raun.
6.
Nabroj zadatke izrade zavrnog rauna.
7.
Koje su predhodne radnje pri izradi zavrnog rauna?
8.
Koji se pokazatelji mogu dobiti iz zavrnog rauna?
9.
Nabroj redovne bilanse.
10. Nabroj specijalne bilanse.

11. Navedi principe ispravnosti bilnasa.
12. Navedi kojim putem se zadrava realnost bilansa u uslovima inflacije.
305
306
LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
Babi, .: Uvod u ekonomiku poduzea, Zagreb, 1967.

Gerstner, P.: Analiza bilansa, Beograd, 1933.
Dennona, A.: Planiranje trokova i obraun proizvodnje, Informator, Zagreb, 1963.
Dohevi, S.: Jedinstveni sistem indikatora za uporedne analize zavrnih rauna,
Beograd, 1962.
Dohevi, S.: Sistem analize i informisanja o poslovanju OUR, Zavod za ekonomske
ekspertize, Beograd, 1982.
Jovanovi, Z).: Analiza poslovanja preduzea, Savremena administracija, Beograd,
1967.
Jovanovi, D.: Obrtna sredstva privrednih organizacija, Savremena administracija,
Beograd, 1959.
Jovanovi, D., Vitorovi, B.: Analiza poslovanja preduzea sa kontrolom i revizijom,
Savremena administracija, Beograd, 1989.
Jureti, L, Kmeti. M., Vitez. /.: Analiza poslovanja industrijskih preduzea I i II deo,
Informator, Zagreb, 1969.
Knjigovodstveni leksikon: Udruenje knjigovoa Srbije, Beograd, 1965.
Kosti, .: Osnovi organizacije preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1968.
Kovaevi, M.: Pogonsko knjigovodstvo, Ekonomski biro, Beograd, 1958.
Krajevi, F.: Analiza poslovanja poduzea, kolska knjiga, Zagreb, 1962.
Krajevi, F.: Kontrola i revizija poslovanja poduzea, kolska knjiga, Zagreb, 1961.
Krajevi, F.: Organizacija raunovodstva standardnih trokova u industrijskim
poduzeima, Zagreb, 1956.
Krajevi, F., Lindemann, P., Nagel, K.: Revizija i kontrola kod konvencionalne i
automatske obrade podataka, Informator, Zagreb, 1972.
Krasulja, D.: Problemi alokacija optih trokova u industrijskim preduzeima, Beograd,
1966.
Kukolea, S.: Ekonomika preduzea, Informator, Zagreb, 1965.
Kukolea, S.: Analiza dinamike reprodukcije u preduzeu, Beograd, 1967.
Kukolea, S.: Ekonimika preduzea I deo, Beorad, 1973.
Kukolea, S.: Ekonomika preduzea II deo, Beograd, 1973.
Kukolea, S.: Analiza poslovnog uspeha, Zagreb, 1968.
307
23. Kukolea, S., Kosti, .: Organizacija proizvodnje, Sveska 1. i 2., Ekonomika, Beograd,
1972.
24. 260
25. Kolari, V.: Teorija dinamike trokova, Beograd, 1975.
26. Kora, J.: Osnovi statistike analize, Informator, Zagreb, 1965.
27. Markovski, S.: Kurs teorije trokova, Skoplje, 1967.
28. Markovski, S.: Bilans i rentabilnost industrijskih preduzea, Beograd, 1966.
29. Markovski, S.: Trokovi u poslovnom odluivanju, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
30. Milisavljevi, M.: Trokovi kao faktori politike preduzea, Beograd, 1965.
31. Milisavljevi, M.: Politika cena preduzea, Savremena administracija, Beograd, 1972.
32. Mileusni, N.: Rezerve u preduzeima, Beograd, 1968.
33. Moore, F.: Planiranje i kontrola proizvodnje, Zagreb, 1964.
34. Melleroivicz, K.: Allgemene betriebswirtshaftslehre, Berlin, 1959.
35. Melleroivicz, K.: Wert und wertung im betrieb, Essen, 1952.
36. Melleroivicz, K.: Kosten und kostenrechnung, Berlin, 1958.
37. Melleroivicz, K.: Planung und plankostenrechnung, Berlin, 1961.
38. Pejovi, M.: Analiza bilansa i poslovanja privrednih organizacija, Informator, Zagreb,
1964.
39. Radovanovi, D.: Operativno planiranje kao metoda organizovanja i kontrole
proizvodnje u trikotanoj industriji, Grafika, Pirot, 1968.
40. Radunovi, D.: Merenje produktivnosti rada ekonominosti i rentabilnosti, Beograd,
1969.
41. Rodi, J.: Finansijska analiza OUR, Beograd, 1983.
42. Stojanovi, T., Nikolovski, .: Knjigovodstvo na industriskite i trgovinskite
pretprijatija, Skopje, 1962.
43. Stojanovi, T., Nikolovksi, .: Rabotni jedinici (organizacija i upravuvanje, Kultura,
Skopje, 1962.
44. Stojanovi, T.: Pojmovi: Utroak - prinos, Troak - uinak, Izadatok -primitak, Rashod prihod i Gubitak - dobitak sa gledita ekonomike preduzea, Skoprlje, 1957.
45. Stojanovi, T.: Analiza na rabotenjeto na pretprijatija, Skoplje, 1990.
46. Stanoevski, S.: Kontrola i revizijata na rabotenjeto, Skoplje, 1985.
47. Vasiljevi, K.: Teorija i analiza bilansa, Savremena administracija, Beograd, 1965.
48. Vasiljevi, K.: Kurs opte nauke o organizaciji, Skoplje, 1967.
49. Vasiljevi, K.: Sistem obrauna po ekonomskim jedinicama, Beograd, 1960.
50. Turk, L: Raunovodstvo trokova, Zagreb, 1973.
51. Timms, H.: The production function in busines, Irvin, 1966.
52. ifter, L.: Direktor - iskustvo i praksa, Privredni pregled, Beograd, 1978.
308
BIOGRAFIJA
Dragomir S. Radovanovi, roen je 7. aprila 1948. godine u selu Kacaba, optina
Bojnik, od oca Stanoja i majke Jovanke.
Osnovnu kolu zavrio je u Kacabau i Kosaniu, a srednju u Leskovcu i
FON u Beogradu. Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu u Niu, a potom doktorirao
na Ekonomskom fakultetu u Skoplju.
Radio je u privredi dvadesetak godina, i to u Vunarskom kombinatu Teteks iz
Tetova, Trikotai Vujanka iz Vuja i Trikotai Srbijanka u Leskovcu. Zatim je radio u prosveti, i to na Vioj ekonomskoj koli u Leskovcu, Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Pritini, pa opet na Vioj ekonomskoj koli u Leskovcu. Sada je u Visokoj
poslovnoj koli strukovnih studija. Bio je vanredni profesor na Univerzitetu BK.
Akivno je poeo da se bavi knjievnim radom od 1987. godine. lan je udruenja
knjievnika Srbije a uspeno se bavi i slikarstvom. Do sada je objavio veliki broj knjiga,
to:
I. Iz struke:
1. Operativno planiranje kao metoda kontrole i organizovanja proizvodnje u
trikotanoj industriji,
2. Svet danas i sutra,
3. Poslovno planiranje,
4. Analiza poslovanja preduzea,
5. Preduzetnitvo I,
6. Preduzetnitvo II,
7. Osnove trgovinskog menadmenta,
8. Osnove finansijkog menadmenta,
9. Razvoj ekonomske misli,
10. Ekonomika trgovina sa osnovama trgovinskog menadmenta,
11. Osnove trgovinskog menadmenta - drugo dopunjeno izdanje,
12. Ekonomika trgovine (koautorstvo sa prof. dr ivoradom Zlatkoviem i
prof. dr Nadom Barac),
309
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
Osnove o trovini za menadersko odluivanje,

Trgovinski menadment,
Tehnololi progres i elektronska trgovina,
Analiza poslovanja - drugo dopunjeno i preraeno izdanje,
Praktikum za analizu poslovanja,
Praktikum za trgovinski menadment,
Praktikum za finansijsku analizu,
Finansijska analiza,
Selektivni izbor objavljenih radova.
II. Iz knjievnosti:
a) aforizmi:
1. Stalno su bidni, zar nisu udni,
2. Uspeni promaaji,
3. Od roenja do smrti samo nas ivot deli,
4. ivotne definicije iz nedefinisanog ivota,
5. Hou da neto neu,
6. Rat i hir,
7. Otvorena u zatvorenom,
8. Stanje je crno pa gledamo u belo,
9. Ustupna razmiljanja,
10. Ujed kobre,
11. Dum dum reci, I knjiga,
12. Dum dum reci, II knjiga,
13. Dum dum reci, III knjiga,
14. Dum dum reci, IV knjiga,
15. Otvorena u zatvorenom, drugo dopunjeno izdanje
16. Prazne glave izbijaju na povrinu,
17. Riba je pelikanu delikates
18. Sve postaje rope kada je gore gore,
19. ivot je uzrok smrti,
20. Tue neemo, svoje nemamo,
21. Bele vrane,
22. Poetak i kraj se pamte po onom izmeu,
23. Gledala je unapred a snalo je otpozadi,
24. Oni su siti a mi nismo na broju,
310
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
I crvena rua ima svoje trnje,

Ovome se i ateisti krste,
Marke su puni maraka,
Rejting podiu sputajui nam ga,
Ona izmeu mene i svega, (koautorstvo sa B. Zdravkoviem)
ena u mislima mojim,
Svemir u kapi vode,
Igraju se delije sa ostatkom Srbije,
Ko ne ume da pronae izlaz treba mu pokazati vrata,
Vune je sve manje a drndanja vie,
Dok mi stvaramo istoriju drugi nam menjaju geografiju,
Dosad smo podravali mi vas gore, posrite malo vi nas dole.
Najbolji konji skuptine su na ulazu.
b) Drame:
1.
Krivosea,
2.
Bugare.
c) Prie:
1. Na otrici noa,
2. Odgovori ivota,
3. (S)vojna tajna,
4. Prie iz taksija,
5. Indeks crven od stida
6. A knjiga prazna.
d) Religija:
1. Bogu boje - misli o religiji
e) Romani:
1. Deda Toino pile.
2. Moje vreme
3. To je to a moda i nije.
f) Pesme:
1. Sa dna ivota
311
III. Sakupljaki rad:

a) Vicevi:
1. ale iz nae male,
2. ale iz nae male,
3. ale iz nae male -1111 viceva iz leskovakog kraja,
4. ale iz nae male -1111 novih viceva iz leskovakog kraja,
5. ale iz nae male - 2222 vica iz leskovakog kraja,
6. ale iz nae mzle -1111 najnovijih viceva iz leskovakih krajeva,
7. ale iz nae male - 3333 iz leskovakog kraja,
8. ale iz enske male,
9. ale iz deje male,
10. ale iz policijske male,
11. ale iz konobarske male,
12. ale iz lovako-ribolovake male,
13. ale iz politike male,
14. ale iz sudijsko-zatvorenike male,
15. ale iz muke male,
16. ale iz bogatake male,
17. ale iz ludake male,
18. ale iz doktorske male,
19. ale iz sportske male,
20. ale iz tatine male,
21. ale iz ciganske male,
22. ale iz popovske male,
23. ale iz seljake male,
24. ale iz babine i dedine male,
25. ale iz majkine i erkine male,
26. Ostale ale iz nae male.
b) Obiaji:
1. 333 zato 333 zato,
2. 555 zato 555 zato,
3. Deje seoske narodne igre
c) zanimljivosti:
1.
Da li znate zanimljivosti.
U pripremi ima jo desetak naslova.

312
Bio je osniva i odgovorni urednik Leskovake mukalice, srpskog asopisa za

humor i satiru. Svrstan je u knjigama Ko je ko u humoru i satiri Jugoslavije, Leksikonu pisaca prosvetnih radnika SRJ i Republike Srpske, Znameniti pustoreani, kao
i nekoliko antologija aforistiara Jugoslavije.
Za svoj rad dobio je mnoga priznanja: Oktobarska nagrada za rad u privredi,
Prvomajska nagrada Privredne komore Srbije, Oktobarska nagrada grada za doprinos
naunoj misli u oblasti ekonomskih nauka, Nagrada Kulturno prosvetne zajednice
Leskovac, odlikovan je Orden rada sa zlatnim vencem i dobitnik niza drugih manje
znaajnih nagrada.
ivi i radi u Leskovcu.
313
Izdava: Visoka poslovna kola strukovnih studija u Leskovcu

Za izdavaa: prof. dr ika Stojanovi

ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEA
Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje
Recenzenti: prof. dr Slobodan Markovski i prof. dr Ivan Mihailovi
Lektor i korektor: Danijela Radovanovi, prof. knjievnosti
Tehniki urednik: Predrag Radovanovi
Kompjuterska obrada: edomir orevi
tampa: S V E N N i
Tira: 200
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
RADOVANOVI, Dragomir S. Analiza poslovanja preduzea / Dragomir S.

Radovanovi, - (2. dop. izd.). Leskovac: Visoka poslovna kola strukovnih studija,
2008. Leskovac (Ni: SVEN). - 314 str. : graf. Prikazi, tabele; 24 cm
Tira 200. Napomene i bibliografske reference uz teks. Bibliografija: str. 309-310
INSB 978-86-84333-19-1
314

Analiza Poslovanja

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Analiza Poslovanja

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

1

Prof. dr Dragomir S. Radovanovi

Prof. dr Dragomir S. Radovanovi

3.3. Relativni brojevi ......................................................................................................... 59

2.2 Analiza ostvarenog finansijskog rezultata.................................................................. 115

2.7. Utvrivanje ekonominosti i mogunosti smanjenja trokova.................................. 182

3. ANALIZA FINANASIJSKIH IZVETAJA.................................................................. 242

2.3. Pokazatelji koji se dobijaju iz obrazaca zavrnog rauna......................................... 298

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Ne zna onaj koji misli da zna,

3. Proces rada kao uslov funkcionisanja preduzea,

nih organizacionih podsistema (veze i kontakti na nabavnom tritu, prodajnom tritu

ci o dosadanjem, a da istovremeno to poslui za poboljanje budueg poslovanja preduzea.

Tako na primer u okviru kontrolno analitike funkcije imamo rukovodioca koji se

Nema lanca ako nedostaje makar jedna karika.

Shvatiti pojam, predmet, cilj, zadatke i znaaj analize

Upoznati se sa analizom i drugim vidovima ispitivanja

Upoznati se sa vezom analize sa drugim naunim

Shvatiti postupak analitikog ispitivanja

POJAM, PREDMET, CILJ, ZADACI I ZNAAJ ANALIZE

1. ANALIZA I DRUGI VIDOVI ISPITIVANJA

2. ANALIZA I DRUGE NAUNE DISCIPLINE

1. Politike ekonomije kao discipline koja izuava i objanjava ekonomske zakone

3. Statistike kao discipline koja prouava pojave u privredi i drutvu a pritom se

Dakle, planiramo, evidentiramo, analiziramo da bismo ponovo neprekidno planirali,

3. POSTUPAK ANALITIKOG ISPITIVANJA

1. Odreivanje sadrine analize. Ovde se daje odgovor na pitanje koji je zadatak

2. Utvrivanje potrebnih podataka koji e sluiti za analitiko ispitivanje. Ovde se

3. Odreivanje izvora podataka i njihovo kvantificiranje. Ovde se daje odgovor na

4. Svoenje podataka na istu ekonomsku sadrinu i vrednost. Ovde se daje odgovor

5. Izraavanje podataka, njihova klasifikacija, obrada i prikazivanje u tabelama i

6. Obrada podataka. Ovde se daje odgovor na pitanje kako sagledavati podatke i sa

7. Analiziranje podataka i utvrivanje uzroka koji su doveli do odstupanja. Ovde se

Navedi postupak analitikog ispitivanja predmeta ili pojave.

Najbolji izlaz iz problema je uopte ne ulaliti u njih.

Upoznati se sa metodama analize

Nauiti metodu uporedivosti i uslove uporedivosti

Shvatiti vidove uporeivanja

Nauiti metodu raslanjavanja

Upoznati se sa vidovima saslanjavanja

Upoznati metodu eliminisanja ili izolacije

Upoznati se sa metodom kauzaliteta

Upoznati se sa metodom korelacije

Upoznati se sa metodom presecanja bilansa

d) Analitiko ispitivanje treba da polazi od praktinih razultata i da bude postulat

Dr. Danica Jovanovi: cit. delo, str. 145.

Dr. Danica Jovanovi, cit. delo, str. 145 -149.

Dr. Danica Jovanovi, cit. delo, str. 149.

Dr. Sima Dohevi: Analiza i informisanje, EF Subotica, 1977., str. 64

Todor Stojanovi cit. delo, str. 124 -169

U dopunske metode analize ubrajaju se:

1.1. Uslovi uporedivosti

W. Shr Hanek: Der Betriebsvergleich, Buhi, Baden, 1933., str. 27

Todor Stojanovi, cit. delo, str. 127 -140

5. Preduzea i po svojoj sloenosti mogu biti razliita. To automatski uslovljava i

6. Proizvodni program preduzea se odraava na veliinu i strukturu trokova pa se

enja kapaciteta ostvaruje vea proizvodnja pa zbog toga trokovi po jedinici

10. Preko strukture sredstava sagledava se nain finansiranja preduzea. Ukoliko

11. Vreme je takoe vaan uslov uporedivosti. Po pravilu uporeivanje predmeta i

14. Jednoobraznost evidencije je takoe vaan faktor uporedivosti. Podaci koji su

taka sa istom ekonomskom sadrinom u raznim vremenskim periodima za razne

15. Ako preduzee u raznim periodima upotrebljava razliite cene za obraun i

1.2. Vidovi uporeivanja