POGLED KROZ MASKU

Impresum:
Izdava: PRINT ART, Panevo
Glavni odgovorni urednik:
Janez Kranjc
Zamenik glavnog urednika:
Dragan Gagi
Tehniki ureenje:
Redakcija asopisa
Direktor marketinga:
Ivana Orlovi
Filmovanje:
INFINITY,Panevo
tampa:
PRINT ART, Panevo
Saradnici:
Tijana Zec, Milorad ukni, Boana
Ostoji, Petar Poua, ore
Branisavljevi, ivojin Milanovi,
Vlatko Taleski, Slobodan Baranjin,
Aleksandra Komaricki, eljko
Dragutinovi, Mirko Bevenja
Kontakt:
ronilackisvet@yahoo.com
+381 63 770 66 70
Naslovna strana:
foto: Ivana Orlovi - Kranjc
CIP - katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
RONILAKI SVET
ISSN 1452 - 1091
COBISS.SR - ID 123507980

RONILAKI SVET

RONILAKE VESTI
X Festival podvodnog lma u Beogradu

Deset godina je prolo

kao tren ...

d male sale bioskopa REX, pa do prepunih sala Doma

omladine u svim projekcijama. Od pokuaja da se irem
auditorijumu pokae deli lepote podmorja , pa do jednog od
najveih i najznaajnijih festivala podvodnog lma u celom
svetu. Beogradski festival je proteklih deset godina preleteo
koracima od sedam milja, da bi danas, s pravom bio uvrten
u sam vrh svetskih dogaaja ove vrste.
Publika e ove godine ponovo zaroniti u mrak bioskopskih
dvorana Doma omladine i Muzeja Jugoslovenske Kinoteke
u Beogradu, od 8. do 14. decembra. Program Festivala e
se odvijati u dva dela. Od 8. do 10. decembra projekcije e
biti u Domu omladine, a od ponedeljka 11. do etvrtka 14.
decembra, podvodni lmovi e biti prikazivani u Kinoteci.
Osim projekcija, Festival e biti obogaen dodatnim
sadrajima. Podvodni fotograf Vladan Milisavljevi e
predstaviti svoje najnovije radove na samostalnoj izlobi
u holu Domu omladine. Na istom mestu e biti i velika
izloba dejih crtea na temu Neka vode uvek budu iste.
Tradicionalni konkurs za idejno reenje plakata festivala
ponovo je privukao veliki broj studenata Akademije
primenjenih umetnosti, pa e posetioci biti u prilici da
ponovo vide inventivne i matovite plakate.
U prostoru Muzeja Jugoslovenske Kinoteke bie otvorena
izloba umetnikih slika slikarke Tatjane Pirovi-Stefanovi
pod nazivom Snovi potonulog sveta.
Na festival e i ove godine doi znaajni stvaraoci
podvodnog lma iz celog sveta. Veliki prijatelj Beogradskog
festivala gospodin Danijel Mercier (Predsednik festivala iz
Antiba) e ove godine ponovo posetiti Beograd. Tu e biti,
zatim, Andrea i Ralf Kiefner autori iz Nemake koji rade
za poznatu televizijsku kuu WDR. Iz Holandije dolazi
Edward Snijeders donosei tri ostvarenja. Danny Van Belle
i Bualoi Philathet su i od ranije poznati beogradskoj publici
koja e ove godine moi da pogleda njihova tri ostvarenja.
Veliko interesovanje vlada za lm Viki brodolomi iji
autor Marino Brzac, po zanimanju profesionalni ronilac na
festival dolazi direktno sa naftne platforme. Da vredi uiti
od najboljih dobro je poznato, pa e tako u Beogradu biti i
Elena Gushchina (potpredsednik festivala iz Moskve) i Sevda
Alankus (Festival sa Severnog Kipra). Pokrovitelj GRAND
PRIX Festivala ove godine je DIPLAD Int., panija koji e
predtaviti Enrique Rubio.
Domai autori nastupie sa vie lmova. Dragan Milutinovi
u koprodukciji sa Deborah Metcalfe prikazae dva lma:
Fasten your weightbelts i Tirn Ail - Diferent World.
Viestruki pobednik u domaoj konkurenciji Vlatko Taleski
nastupie sa lmom Krupajsko vrelo. Prvi put videemo i
4

RONILAKI SVET

lm Petra Bojovia Kad mogu delni ..., dok e Aleksandar

Todorovi prikazati dva kratka lma The Massage i The
Night.
U svakom sluaju iri e imati pune ruke posla, a najbolje
lmove emo moi da pogledamo u nedelju 9. decembra od
21.00 asova, posle sveane dodele nagrada.
Vie informacija moete pronai na adresi www.kpa.co.yu
2. Submania Apnea kup

DEEP STAR ekipno trei

U Zagrebu je u subotu 11.11.2006 , na bazenu Utrina, u organizaciji Ronilakog kluba Submania i Zagrebakog ronilakog
saveza odran 2. Submania Apnea kup. Takmienje je
odrano po AIDA standardima i takmiilo se u tri discipline: Statika, Dinamika s perajima i Dinamika bez peraja.
U mukoj konkurenciji uestvovala su 23 takmiara, dok
je enska konkurencija brojala samo 9 takmiarki. Pored

RONILAKE VESTI
domaina iz Hrvatske, doli su i takmiari iz Slovenije,
Srbije i Grke. Prijavljeni Maari se nisu pojavili zbog
bolesti. Na takmienju su postignuti izuzetni rezultati od
kojih moramo izdvojiti nacionalni rekord Karle Fabrio u
DNF koji sada iznosi 125 metara. Karla je ujedno i ukupna pobednica u enskoj konkurenciji ispred Lidije Liji
(Hrvatska, 106,3 bodova) i Julijane Josifov (Srbija, 87,2
bodova) . U mukoj konkurenciji najbolji je bio slovenac
Miha Priboi (132,1 bodova), ispred Hrvata Slavena
ubria ( 123,3 bodova) i Grka Manosa Iatruoua (117,1
bodova). U klupskoj konkurenciji pobedila je ekipa RK

Geronimo iz Zagreba. Drugo mesto pripalo je ekipi RK

Submania (Zagreb) a tree ekipi Deep Star (Srbija).
Prvoplasiranima u ukupnom poretku u mukoj i
enskoj konkurenciji vredne nagrade dodelio je sponzor
takmienja- Prodavnica ronilake opreme Subfanatik. Organizacija takmienja bila je na zadovoljavajuem nivou
i takmienje je prolo bez incidenata. Ekipa Deep Stara iz Srbija ostvarila je odline rezultate i moemo se nadati sve veem uspehu naih ronioca na dah na buduim
takmienjima.

SOPAS

Seminar ronilakih instruktora

S

avez Organizacija Podvodnih Aktivnosti Srbije (SOPAS) je poetkom novembra

organizovao seminar ronilakih (CMAS) instruktora, na izletitu Devojaki Bunar
u blizini Paneva. Akciju je osmislila Nastavna komisija saveza, kao jednu vrstu radnog sastanka (okruglog stola) na kome se raspravljalo o modernizaciji i usavravanju
Uslova Za Obuku Ronilaca (UZOR). Skup je otvorila predsednica SOPAS-a gospoica
Boana Ostoji. Seminar je trajao tri dana. Radilo se u grupama, gde su medijatori
grupa bili instruktori sa najviim kategorijama i sa najvie iskustva. Nakon detaljne
analize UZOR-a grupe su zauzele stavove, koje su medijatori posebno izloili. Poslednjeg dana seminara, instruktor Zoran Radoii (I3) je predstavio nastavni program rada za instruktorski Nitrox kurs. Opte miljenje prisutnih
ronilakih instruktora je da bi svakako trebalo nastaviti sa organizovanjem ovakvih skupova.

Poslednjih petnaestak godina meu roniocima krui

pria o misterioznom avionu koji se nalazi u podmorju
Boka kotorskog zaliva. Legenda je postala stvarnost 8.
septembra 2006. godine. Toga dana, Dragan Gaevi,
instruktor ronjenja i vlasnik DC Marina iz Herceg
Novog bio je nagraen za svoje etvorogodinje
traganje. U neposrednoj blizini mesta Rose, naspram
rta Kabala, pronaao je misteriozni avion.

Avion kod rta Kabala:

SPITFIRE Mk IX

Legenda
postala
stvarnost!
6

RONILAKI SVET

oetak septembra sam doekao u Baru, uivajui

sa prijateljima u ronjenju za svoju duu. Sezona se
zavrila i lagano smo se spremali za povratak u Beograd.
Kasno popodnevnu siestu prekinula je zvonjava
mobilnog telefona. Na vezi je bio Dragan Gaevi.
U bujici rei oduevljenja, registrovao samo one
najbitnije: Naao sam ga! Prie koje smo godinama
sluali, konano su dobile svoju potvrdu, na najbolji
mogui nain. Naalost, ve sutradan sam morao da
krenem za Beograd tako da zaron na ovoj lokaciji tada
nije bio mogu. Ovo otkrie je izazvalo burne rekcije
u ronilakoj javnosti. Na prvom srpskom ronilakom
forumu (www.akademijaronjenja.com ) reakcije su bile
podeljene, od totalnog oduevljenja do poreenja sa
gomilom kalcicirane gvourije. Takoe veoma su se
podelila miljenja o kom se tipu aviona radi. Neki su
trvrdili da je u pitanju ameriki lovac Mustang, drugi su
bili ubeeni da je olupina na dnu britanski Spitre, dok
su trei u njemu videli nemakog Mesershmit-a. Naoj
ekipi je ostalo samo jedno: da se uputi put Rosa i zaroni
na lokaciju.

Susret sa istorijom
Krajem septembra u Rosama je bilo mirno. Tek po
neki zalutali turista i par metana koji su dokoliarili
na rivi. Doekalo nas je toplo ali oblano vreme i

Ko je Dragan Gaevi?
Roen je 25.02.1957. godine u
Pljevljima. Po zavretku srednje
Mornarike tehnike vojne kole
1977. godine otiao je u 82. Pomorski centar u Divuljama, gde je ostao
i radio na poslovima ronioca sve do
maja 1985.godine. U legendarnom
82. Pomorskom centru stekao je veliko iskustvo u ronjenju
na otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni krug. Na Institutu
podvodne medicine u Splitu, zavrio je kod dr.Stracimira
Goovia kurs za ronjenje na gasne meavine i kiseonik, a
1985. godine i kurs podvodne medicine. Takoe, zavrio je
i obuku za izvoenje ronjenja i ronilakih radova sa tekom
ronilakom opremom. U junu 1985. godine prelazi iz Splita za Kumbor gde radi kao zapovednik jednog od brodova
Ratne mornarice, a 1988. godine zavrava kurs za Lakog
ronioca Instruktora. Po izlasku iz Ratne mornarice, osniva
preduzee Marina, a 1993. i istoimeni ronilaki klub.
U etvorogodinjem mandatu bio je predsednik RS Crne
Gore. Pratei svetske trendove i stalno se usavravajui
ulazi SSI. Danas je Instructor Treiner i veoma je zadovoljan ovom asocijacijom i svojim statusom u njoj. Poslednjih
godina Gaevi je panju javnosti privukao spektakularnim
ekspedicijama na Zentu, otkriem potopljenog broda Maria
Pompei, i naravno, ponovnim pronalaskom olupine britanskog lovca Spitre.

Foto: Ivana Orlovi-Kranjc, Janez Kranjc

more ravno poput ogledala. Bili smo

veoma nestrpljivi da preemo sa druge
strane i uronimo u zemlju uda. Dragan
Gaevi nas je doekao na svom brodu
NORMA II. Opremu smo ukrcali i vrlo
brzo isplovili. Od pristana u Rosama do
pozicije potopljenog aviona ima nekih
desetak minuta vonje. Sidrimo se na
nekih 250-300 metara od obale. Ispod
nas je dno na dubini od 32 metra. More
je toplo, 20 Celzijusa. Primeujem da
je vidljivost na povrini prilino slaba,
svega nekoliko metara. Pomislih, valjda
nismo toliki maleri da neemo moi da
napravimo snimke. Poslednje provere i

je zanimljiv i paljivo se trudim da

to vie toga dokumentujem. Vreme
neverovatno brzo prolazi. Kompjuter je
odavno propitao najavljujui ulazak u
dekompresiju. Primeujem da nedostaje
kabinski deo trupa kokpit aviona. To
me udi, jer je taj deo letilice najvre
izraen da bi pilot bio to bolje zatien.
Proveravam kompjuter i zalihe vazduha,
pa konstatujem da je krajnje vreme da se
krene u izron. Na uzbudljivim zaronima

Aleksandar Kolo, strunjak za avione

iz Drugog svetskog rata. Pogledavi
fotograje koje smo napravili, trebalo
mu je deset sekundi da kao iz topa kae:
Nema greke, ovo je Spitre Mk IX!
Ova tvrdnja je i praktino potvrena
kada smo se popeli u izlobeni prostor
muzeja. Tu smo na licu mesta upureivali
snimljene fotograja sa pravim Spitreom. Poklapanja su bila stoprocentna. Svi
oni, pod morem rasuti delovi poeli su da
se sklapaju u mojoj glavi. Na prvi pogled
apstraktni oblici poeli su da dobijaju
svoju namenu. Oduevljen otiao sam
iz muzeja, uz dogovor da se za par dana
ponovo ujem sa Aleksandrom Kolom.
Nakon nekoliko dana Aleksandar se javio:
uo sam se sa jednim svojim prijateljem
u Londonu, pa smo zajedno malo kopali
po arhivama. Mislim da bi mogli da

vreme uvek brzo proleti. ekajui na

dekompresionom zastanku, plavetnilu,
razmiljam kako nekada mona maina
i u to vreme udo tehnike, nakon toliko
vremena provedenog pod vodom i dalje
izaziva uzbuenje pri susretu sa njom. Na
povrini cela ekipa je oduevljena. Priamo
u glas razmenjujui utiske. Uostalom kao
i posle svakog dobrog zarona.

Deo drugi: Muzej Vazduhoplovstva

rekonstruiemo ta se dogodilo!

Nakon par dana sedim pred monitorom

raunara i obraujem fotograje koje
smo snimili. Manje vie zadovoljan sam
snimljenim materijalom. Meutim moje

Rose-Beograd-London
Ova podvodna lokacija je poznata u
strunim krugovima ve izvesno vreme.
Otkrio ju je 2003. godine hercegnovski
ronilac Miro Spremo. On je tada pronaao
veinu delova aviona i amaterski ih
snimio pod vodom, ali nije mogao da
odgonetne poreklo i tip aviona. Prvi
kontakt sa Muzejom vazduhoplovstva
u Beogradu imao je preko pokojnog
kustosa Draka Kostia, koji je i sam bio
aktivan ronilac. Ve prvi uvid u donete
podvodne fotograje i snimke delova

skromno poznavanje istorije avijacije mi

se ini nedovoljnim da bi sa sigurnou
identikovao letilicu. Odluujem da se
konsultujem sa vrhunskim poznavaocima
iz ove oblasti, a ko bi to mogao znati bolje
od strunjaka iz Muzeja Vazduhoplovstva
u Beogradu?Spremio sam materijal i
zaputio se u Surin.
Pravi ovek za ovu priu zove se

Nastavak na strani 12.

kreemo u zaron. Nakon svega pet metara

vidljivost se drastino popravlja! Izgleda
da je Posejdon ovog puta ipak dobre volje.
Zaranjamo u plavetnilo i ve na 15 metara
poinje da se primeuje dno. Postaju
uoljivi rasuti delovi aviona. Stiemo do
dna. Instrumenti pokazuju tano 32 metra
ispod povrine. Dno je ravno, ljunkovito
i na sreu bez mulja i podvodnog rastinja.
Delovi aviona su rasuti u krugu od 40
metara. Prema ranije dogovorenom
planu, ronilaki parovi kreu u razliitim
smerovima, da ne bi mutili jedni drugima
vodu. Jasno prepoznajem motor, stajni
trap, horizontalne stabilizatore, veliki
vertikalni stabilizator sa ostatkom
trupa i repnim tokom. Malo dalje stoji
jedno krilo i jedan impozantni dvadest
milimetarski Hispano top kojim je avion
bio naoruan. Poinjem da snimam.
Blic moga Nikonos-a osvetljava ostatke
jedne ratne drame. Svaki detalj mi

SPITFIRE Mk IX

RONILAKI SVET 15

SRPSKI SPELEO-RONILAKI REKORD

Krupajsko vrelo

-103 metra

22.07.2006. Beograd, Banovo Brdo

udim se pre nego to e sat da zazvoni.

Loe sam spavao. U mojoj spavaoj
sobi ventilator je celu no radio i budio me
iz ne ba tako dubokog sna. Doao je dan
koji sam dugo iekivao. Gasovi su davno
zameani i planovi napravljeni. Hiljadu
puta sam u mislima ve proao put od
ulaska u Krupajsko vrelo, kroz tobogan u
prvu sobu, onda gore pa levo u katedralu i
na kraju u skriveni kanal koji vodi - izgleda
u bezdan.
Poslednji zaron u ovom kanalu odveo nas
je do dubine od 70m. Mala koliina He u
back gasu nas je spreila da idemo dalje.
Bili smo ve ozbiljno pod narkozom. Ovaj
put smo se bolje spremili. Preko 60% He
i malu koliinu kiseonika predvideli smo
za radnu dubinu od 90m. U mislima sam
meutim ve proirio plan na opseg od 90120m. Sama dekompresija me nije brinula,
nju i onako sraunavamo na licu mesta u
zavisnosti od dubine i vremena provedenog
na dnu. Predvideo sam da na dnu provedemo
15-20 min. Ubacio sam gomilu neophodne
opreme u auto i krenuo na put.
Usput sam se sreo sa ostalim lanovima
8

RONILAKI SVET

tima koji su bili puni elana za dananji dan.

Vlatko mi prilazi, vidim raspoloen je. To
je dobar znak.
Put je protekao uobiajeno i posle 2,5
sati vonje stiemo na nalno odredite
Krupajsko vrelo. Poinjemo uurbano da
izvlaimo opremu iz kola i sastavljamo je.
Sledi obligatorno upoznavanje tima sa
planom i podela zadataka. Odreena
je ekipa za prvu i ekipa za drugu fazu
podrke.
Dogovorena su vremena i ponovljene
standardne procedure koje se odnose na
DB, CNS i td. Svako od nas dvojice ima
svoje pomagae koji nam rutinski pomau
u opremanju. S vremena na vreme gledam
dokle je Vlatko stigao sa opremanjem.
Ne elim da budem bri, da se ne bih
nepotrebno znojio i zamarao. Sinhronizacija
je izuzetno bitna. Vruina postaje sve jaa
i jedva ekam da uem u hladnu vodu.
Onaj ko je jednom imao na leima komplet
opreme za tehniko ronjenje zna kakvo je
olakanje kada se ue u vodu i ona ponese
sav taj teret. Svi oni sati u teretani, na
biciklu i na trim stazi sada polako poinju
da se isplauju.
Kreemo ka vodi. Nosimo samo komplete

REKORD
ne leima, ostatak (gomilu stage boca i druge opreme) nam nose
lanovi tima. U jezercetu vrimo poslednje pripreme. Stavljamo
deko boce, svako po tri. Sad na sebi imamo ve ukupno 5 boca.
One male argonske za odela i ne raunamo.
Lagano plivamo do ulaska u peinu. Vidim kako se i prvi tim za
podrku sprema i ulazi u vodu. Pokuavam da se opustim. Radimo
valve dril, bubble check, proveravamo lampe. Pogledao sam
ka Vlatku. Bili smo spremni. Kroz glavu mi je jo proletelo koliko
smo sloenih zarona zajedno uradili tokom ovih dugih godina
zajednikog ronjenja. Uinilo mi se da je ovo samo jo jedna
repriza, osmehnuo sam se i krenuo.
Poslednja scena sa povrine koju sam upamtio je kako drugi tim
za podrku resetuje toperice. Lagan izdah malo trimixa iz wing-a
i ve smo bili ispod povrine. Jake lampe su kao sablje sekle gusti
mrak. Poznato piskavo itanje trimixa sa visokim procentom He
kroz creva i lako disanje je umirujue delovalo. Sad sam ve bio
oputen i fokusiran. Najzad smo krenuli na put. Prvo stiemo do
depoa na 6m gde odlaemo kiseonik.
Pred nama je kanal u dubinu. Ulaz je relativno uzan (mi nismo ba
sitni, a ni po 2 dodatna stage-a ne ine situaciju lakom). Provlaei
se kroz poetni deo uskog kanala koji se spusta u dubinu osetio
sam kako mi stejdevi udaraju o stene tunela. Jo jednom vidimo
koliko je DIR konguracija dobra za peinsko ronjenje jer su svi
vitalni delovi opreme dobro zatieni.
Na 21 m dubine nailazimo na jedno udubljenje u steni gde odlazemo
deco trimix. Sad smo ve znatno laki i moemo se fokusirati na
sam zaron. Zimus smo pripremili peinu do dubine od 70m.
Spremljeni su dodatni deko depoi i razvuena je neprekidna linija
do izlaza iz peine. Naalost na poslednjem pripremnom zaronu
smo ustanovili da je poslednje vezite na 36m. Oigledno je da
je linija ispod negde prekinuta. Ve se psihiki pripremam za
postavljanje nove linije. Stiemo do 36m, ovde je kanal neto
iri. Vlatko lebdi pored mene i osvetljava dok ja rutinski vezujem
primarni vor. Jedan pogled ispod sebe je dovoljan da vidim kuda
dalje. Voda je danas dosta mutna, vidljivost ne iznosi vie od 4-5m.
Kreemo dalje. U uslovima ovakve vidljivosti nismo ni svesni da
procep krivuda levo desno (bar onaj deo gde ovek moe da proe)
i da nagib nije konstantan. Kanal se iri i suava. Negde je irine
ramena, a negde i do 2m. Duina procepa takoe varira izmeu
1.5 i 5m. U letnje doba, tokom sua, vrelo daje jako malo vode to
znai da sav sediment koji se tokom perioda kada vrelo nije aktivno
nataloio, pada u dubinu. Pomislih u sebi: pri izronu vidljivost
e biti maksimalno smanjena. Naalost to je neophodni danak
komforu da nas voda ne baca tamo-vamo. Dolazimo do ispupenja
za koje smo zimus vezali arijadninu nit. Gledam na instrument,
70m. Kontroliem svoj rad. Nit je dobro vezana, ali je ue
trenjem pokidano. Gledam u Vlatka, pogledi nam se sreu i vidim
da isto misli. Nastavljamo dalje. Sad ve prelazimo na nepoznatu
teritoriju. U meni se javlja nada da e kanal prei u horizontalu i na
taj nain uiniti dalja istraivanja mnogo zanimljivijim. Na alost
moje nade se ne ostvaruju. Peina postaje ua. 75, 80, 90m. Na
90m nailazimo na ravan plato prekriven nim sedimentom. To je
to pomislih. Malo smo se razdvojili da pogledamo okolo i naemo
pogodno mesto za vezivanje. Vlatko mi sa drugog kraja tunela
daje znake lampom da tuda nemoze da se proe dalje.
Gledam ispred sebe i primeujem da su stene ovde drugaije,
ravnije, iarane kao zebra. Zaplivao sam dalje po azimutu koji smo

do tada pratili i vidim ivicu. Zovem Vlatka koji me sledi. Kanal

poinje ponovo strmo da opada. Kontroliemo instrumente i zalihe
gasa. Manometar mi govori da je taka za povratak ve prola.
Tonemo i dalje u bezdan, tragajui za stenom na koju emo moi
da veemo arijanu. Nailazimo na pogodno mesto i vezujemo liniju

RONILAKI SVET

REKORD

zajedno sa Tritonovom ploicom. Gledam

na instrumente. Timer se zablokirao na
99.9m a stari Aladin Nitrox (koga nosim
zbog toga to meri preko 100m i belei
prol) pokazuje Dubina 102m i BT 20min
CNS 125%. To su bile vrednosti na osnovu
kojih je sada trebalo sainiti plan za izron.
Kreemo nazad, i poinjemo sa prvim deep
stopovima na 80m. To je idealno vreme da
sraunam ostatak prola. Gimnastika u
glavi mi kae da mi treba jo oko 70 min
dekompresije. U mislima raspodeljujem
vreme po stanicama. Putem znakova
sinhronizujem vremena sa Vlatkom, koji
vidim da je doao do sline matematike.
Sad jo samo to da se odradi pomislih.
Naravno predstojao nam je najdosadniji i
najmukotrpniji deo zarona. Da sam znao ta
me eka verovatno ne bih bio tako oputen.
Prilikom izrona nailazimo na zamuena
mesta gde je vidljivost nulta. Pritom je
konopac koji smo lepo zategli oigledno
skliznuo sa svog inicijalnog puta i
stvorio tz. line trap (mesta gde konopac
prolazi ali su suvie uska za ronioca). Bili
smo prinueni da pipamo u mraku i na taj
nain nalazimo pravi put. Vlatko je bio
iznad mene i na najbolji nain obavio ovaj
posao. Najzad dolazimo do prve promene
gasa. Momentalno primeujem vei otpor
10

RONILAKI SVET

disanja zbog manje koliine He u miksu.

Zastanci prolaze bez posebnih dogaaja.
Znacima komuniciramo da skratimo vreme.
Sledea promena gasa i opet isti oseaj.
Manja dubina a vei otpor disanja zbog jo
manje koliine He u miksu. Sad opet svako
od nas ima po dve stage boce na sebi. Jedna
skoro prazna vezana prednji karabinom za
d-ring na kuku i druga standardno okaena.
Pomisao koliko malteretiramo ljude na
kursu da pravilno barataju stage bocama
mi je izmamila osmeh. Te tehnike je vano
dobro savladati. Na 12 m dolazi do nove
neprijatnosti. Upetljavam se u liniju koju
je neki tim (moda i na) neveto postavio
i dijagonalno prelazi glavni kanal. Dajem
Vlatku znak. Bezuspeno pokuava da me
otpetlja. Sad sam ve potpuno zarobljen,
kanal je uzak i Vlatko, zbog uskog kanala
u kome se nalazimo, ne uspeva da prie sa
prave strane i da me otpetlja. Mom strpljenju
dolazi kraj. Vadim no i osobaem se te
neprijatnosti.
Zasatanci postaju sve dui i hipotermija
uzima danak. Vidim Vlatka kako zuri
ispred sebe u stenu i njegovu lampu kako
se trese na levoj nadlanici. I sam oseam
kako poinjem snano da drhtim. Od
neprijatnog poloaja u uskom kanalu (koji
vas tera u komian poloaj tela) poinju

da me hvataju grevi u lenim miiima i

nogama. Vreme jako sporo prolazi. Svaki
minut je kao sat. Aladin se davno zablokirao
i isputa iritirajue zvuke.
Najzad doao je trenutak da izronimo iz
kanala i prebacimo se u katedralu gde
nas ekaju kiseonike boce. Promena
gasa prolazi bez problema, ali ne donosi
olakanje koje smo oekivali. Kiseo
ukus kiseonika i veliki otpor disanja posle
helijumskih meavina u mnogome samo jo
vie pojaava diskomfor. Kratki prelasci na
back gas (malo kiseonika - puno helijuma)
samo na kratko predstavlja zadovoljstvo
jer se hipotremija jo vie pojaava. Sada
me od silnog drhtanja hvataju grevi i u
pektoralise. Znam da smo bili dovoljno
hidrirani i da grevi ne dolaze od toga.
Takoe znam da smo ispotovali svu
hemiju. Tek kasnije sam ustanovio da
mi je u odelo ula odreena koliina vode
(od silnog provlaenja negde se izgleda
otvorila vratna manetna) i ona me ubrzano
rashlaivala. Ni Vlatko nije proao bolje.
Nemo je lebdeo pored mene zadubljen u
svoje misli. Najzad doao je trenutak da
krenemo napolje.
Opet teko natovareni (ovaj put su boce
pozitivne , jer su prazne), kreemo nazad
hodnikom pa sa 6m dubine zaranjamo na
14m pratei strelice na arijanu koja vodi
ka izlazu iz peine. Ulazimo u sobu pa
kroz tobogan i najzad u kavernu. Vidim

REKORD

svetla tima za podrku sa rezervnim gasom koji nas nestrpljivo

oekuje. Zabrinuti pitaju da li smo OK kontroliu nae zalihe gasa
i gledaju instrumente. Padaju prva estitanja koja mi prolaze kao
u snu. Ne razmiljam mnogo o tome. Gubim Vlatka iz vida jer je
okruen svojim safety diver-ima. Znam da je u sigurnim rukama.
Polako odraujem poslednje sigurnosne stopove i uz svoju pratnju
izranjam iz kaverne. Napolju me zaslepljuje jako julsko sunce.

Ptice cvrkuu, a okolna trava mi izgleda mnogo zelenije. Na obali

jezera mnotvo ljudi i nepoznatih posmatraa. Posle provere da
smo OK sledi glasan aplauz. Sa jedne strane me iritira cela gungula,
a sa druge strane oseam toplinu oko srca. Znam da u narednih 15
minuta biti jako neprijatan za okolinu i nisam raspoloen za priu.
Jedva ekam da odloim opremu i skinem odelo. Primeujem
Vlatkov tim kako se pribliava obali. Znam da on osea ta se
u meni deava, suvie se dobro poznajemo. Odlaem opremu i
skidam odelo. Od struka nanie sam prilino vlaan to objanjava
jaku hipotermiju. Uzimam gutljaj vode i vidim Vlatka kako stie
skida odelo i cedi vodu iz njega. Obojica smo bledi, pothlaeni
... i sreni. Ve posle 15 min vraa nam se volja i poinjemo da
prepriavamo dogaaje. Vreme ronjenja je iznosilo 114 min i max
dubina 103m. Usledila su pitanja da li emo opet. Odgovor je prvo
jednoglasno bio NE pa onda MODA. Ovakvi zaroni trae pre
svega dobru psiho-ziku pripremu i kompetentan tim. Naravno
gomila skupe opreme i gasova je neizbena. Zahvaljujem se naim
support diver-ima i celom timu koji nam je pomogao da uspeno
obavimo ovaj rekordni zaron.

Vladimir Taleski i ja postavili smo dubinski rekord u peinskom

ronjenju u Srbiji i uspeli da siemo na TRIMIX mesavine na 103
metara u vrelu reke Krupaja, 22.07.2006 godine. Vlatku i meni ostaje
u uspomeni jo jedan zajedniki rizini poduhvat koji smo uz mnogo
rada i truda ostvarili.
Mirko Bevenja
info: 064 11 88 99 5, www.triton-ast.co.yu

RONILAKI SVET

11

Nastavak sa strane 12.

SPITFIRE Mk IX
Svedok obaranja
aba Maar, dugogodinji turistiki radnik, poasni konzul Maarske u Crnoj Gori i potomak uvene porodice Maar, koja je ovde sagradila prvi hotel pre jednog
veka, jo se ivo sea obaranja amerikog mustanga u septembru 1944. godine.
- Savezniki avioni - lovci i bombarderi su esto napadali nemake brodove usidrene u zalivu. Leteli su iz pomorske baze kod Barija, uvek u parovima, a u zaliv ulazili iznad Krtola, pa posle izvrene akcije, preko tesnaca kod Kumbora izlazili iz zaliva kod Prevlake - objanjava Maar.
- Na njih su pri povratku pucali akovima - protivavionskim mitraljezima od 20
mm, iz garnizona u Kumboru - nastavlja Maar. - Bio sam dete, ali pamtim da smo,
kada bi iz Kumbora zatutnjalo, trali na obalu da vidimo ta se dogaa. Tog septembarskog jutra 1944. videli smo da jedan od dva aviona, za sobom ostavlja crni
dim. Iznad Lutice avion je poeo da gubi visinu, a zatim se strmoglavio u more.
- Pilot je iskoio, a vrlo brzo je posada naoruane ribarice, koju su koristili Nemci
stigla do njega, uhapsila ga i dovezla u Zeleniku. Bio je mlad, visok i vitak - sea se
Maar, ali ne zna ni danas ta je dalje bilo sa pilotom.

koji su izvaeni na suvo nedvosmisleno

je govorio da je re o britanskom lovcu
Spitfajer. Miro u to vreme, a ni kasnije, nije
bio raspoloen da podeli svoje informacije
o tanoj lokaciji olupine. Prema njegovim
tvrdnjama na dnu kabinskog prostora je
pronaao izme sa kostima pilota, to je
znailo da se konkretan arheoloki lokalitet
mora tretirati sa posebnom panjom, kao
grobno mesto. U to vreme, razmatrano
je prikupljanje sredstava za vaenje
ostataka pilota i aviona. Zbog eventualne
ekshumacije ostataka trebalo je da se
kontaktira britanska ambasada u Beogradu.
Naalost, ubrzo posle ovoga Miro je
doiveo nezgodu (dekompresiona bolest),
koja ga je trajno udaljila od podvodnog
sporta i ceo projekat je pao u vodu.
Ove godine je kako vidimo, Dragan
Gaevi ponovo pronaao, misterioznu
olupinu britanskog lovca. U tome mu je
pomogao gospodin aba Maar, koji i
sam ima vazduhoplovni pedigre. Meutim,
u njegovom deakom seanju postoji
nekoliko rupa koje su uostalom sasvim
opravdane, ako se uzme u obzir vremenska
distanca. Kako emo videti iz ove analize,
osnovna injenica se odnosi na vreme
obaranja dotinog aviona. Osim toga
zbunjujui su bili i kontradiktorni podaci
da je pilot zarobljen, a prema tvrdnjama
Mira ostaci pilota se jo nalaze u olupini.
Dragoceni podaci, koji su pomogli u
razreavanju misterije naeni su u zbirnom
arhivskom istraivanju vazduhoplovnog
entuzijaste Samira Karabaia iz Londona.
Prema tim podacima, a i nekim drugim
izvorima, moe da se kae da se konkretan
12

RONILAKI SVET

Spitre VD/LZ992) , ali je zato ekasna

protiv avionska artiljerija oigledno imala
mnogo vie razloga za slavlje. Voa para je
verovatno pogoen u pokuaju da se posle
napada u levom zaokretu izvue preko
poluostrva Lutica prema otvorenom moru.
Uspeo je samo da preleti Rose i da padne
u more pri punoj brzini. Njegov pratilac
porunik endler (F/O Chandler - Spitre
VF/MA474) je takoe bio pogoen, ali je
uspeo sa oteenom mainom da nabere
visinu prema otvorenom moru i spase
se iskakanjem padobranom. Jedno je
sigurno, nije re o amerikom Mastangu,
mada je pogonska grupa oba aviona bila
ista. Prvi P-51 B/C su se na ovom ratitu
pojavili nepunih mesec dana kasnije.
Pronaena olupina je verovatno pripadala
majoru Klementsu. Zaokupljen svojim
problemima pratilac jednostavno nije video
njegov pad. Zato se do sada ovaj gubitak
britanskog majora vodio kao nestao u akciji
(MIA). Rasuti delovi na dnu zaliva jasno
govori u prilog injenice da je avion udario
o vodu pri velikoj brzini (oko 600 km/h).
Ronilaka ekipa ove godine nije pronala
segment trupa iz predela kabine. Pronaen
je motor, vertikalne repne povrine sa
repnim tokom, deo horizontalne repne
povrine, deo jednog krila, jedna noga
stajnog trapa i jedan top Hispano (20 mm).
Ostaje otvoreno pitanje gde je kabina
sa ostacima pilota, majora Klementsa?zavrava priu Aleksandar Kolo.

Pretraga se nastavlja

Gde je kokpit?
sluaj obaranja Spitfajera dogodio 7. marta
1944. godine. U ovoj akciji uestvovao
je par Spitfajera Mk IX, iz uvenog
1435. skvodrona RAF-a, tada baziranog
u Brindiziju (Italija). Ovaj skvodron je
u to vreme dejstvovao du albanske i
crnogorske obale, napadajui sve nemake
objekte na vodi, kopnu i u vazduhu. Tog
dana cilj Spitfajera je bio napad na sidrite
nemakih hidroaviona izmeu Kumbora i
Zelenike (verovatno su to bili laki izviaki
dvosedi Arado 196A-3 iz SAGr 126, koji
su koristili predratnu 3. hidroplansku
komandu Kraljevske mornarice kao svoju
bazu). Nisu poznati rezultati ovog napada,
kojeg je predvodio komandant skvodrona,
major Klements (S/Ldr J. D Clements -

Pria je za sada nedovrena. Da bi se

kompletirala neophodno je pronai
kabinski prostor i proveriti da li u njemu
ima posmrtnih ostataka majora Klementsa.
Mesto pada drugog aviona kojim je
upravljao porunik endler, je takoe
nepoznato. Ne zna se ni njegova sudbina
u nemakom zarobljenitvu. Jedno se zna
sigurno: potraga e biti nastavljena na
prolee, im vremenski uslovi to budu
dopustili. Poznavajui Dragana Gaevia,
sve je mogue.
Janez Kranjc
ronilackisvet@yahoo.com
Ekipa asopisa se zahvaljuje Muzeju
Vazduhoplovstva Beograd, ronilakom
centru MARINA, roniocima Draganu
Gaeviu, Dragutinu Durutoviu i eljku
Dragutinoviu na saradnji i pomoi prilikom pravljenja ove reportae.

DINAMIKA APNEA

Solidni rezultati u Subotici

Debitanti u ovom takmienju S.D.T. SVET RONJENJA osvojili prvo mesto

organizaciji KPA SPARTAK i SPAV u Subotici je odrano Otvoreno prvenstvo Vojvodine u dinamkoj apnei. Na bazen u
Dudovoj umi dole su ekipe RK Begej-Zrenjanin, KPA Bela Crkva, DPA Sombor, S.D.T. Svet Ronjenja-Panevo
i KPA Spartak-Subotica. Sudija je bio Aleksandar Karjuk koji je primenjivao suenje po AIDA pravilima. Takmienje je otvorio
ore Branisavljevi-Beli. Napravljeni su solidni rezultati i u mukoj i u enskoj konkurenciji. Arsenijevi Marko (RK BegejZrenjanin) je pobedio preronivi 112 metara. Iza njega su Ignjatov Dragan (105 metara, RK Begej-Zrenjanin) i Dragutinovi
eljko (99 metara, S.D.T. Svet Ronjenja-Panevo). U enskoj konkurenciji najveu distancu pod vodom je prela Radosavljevi
Marija (77 metara, RK Begej-Zrenjanin). Drugo mesto je pripalo Tijani Zec (69 metara, S.D.T. Svet Ronjenja-Panevo) a tree
Mijatovi Marijani (60 metara, DPA Sombor). U ekipnom plasmanu na prvom mestu je S.D.T. Svet Ronjenja, drugoplasirani
je RK Begej, dok je trei DPA Sombor. Jedan takmiar je diskvalikovan zbog pojave hipoksije. Takmienje je zavreno bez
albi.

RONILAKI SVET

13

MORSKI STANOVNICI

MORE kao podijum

za PLES
P

ueve golae uglavnom svi doivljavaju

kao, sluzava, neprijatna stvorenja, na
koja po nekad naleemo u bati ili salati.
Junaci ove prie jesu puevi golai ali ih je
nemogue nai u bati, salatama, saksijama... njih sreu uglavnom ronioci, marinski
biolozi ali i posetioci morskih akvarijuma.
Ako jo uvek ne znate o kome je re nije
strano jer oni u stvari skoro da i ne lie
na terestrine forme, a kamo li na pueve.
Mala pomo: ovo su po mnogima najlepi
i najintrigantniji stanovnici morskih dubina
i pliaka, a po izgledu malkice lie na bia
iz bajki. Tajanstveni lepotani su Nudibranchia-e tj. morski puevi golai, a pria o
njima sledi...
Nudibranchia-e su marinski gastropodni mekuci. Adulti ne poseduju spoljanju
ljuturu, pa ih zato zovu morski puevi
golai. Oni pripadaju veoj grupi Opisthobranchia. Postoji oko 3000 opisanih
vrsta, koje se odlikuju razliitim oblikom i
nainom ivota.
Naseljavaju iskljuivo mora, a ima ih
svuda, od hladnih voda Antartika pa sve
do toplih tropskih voda. ive na razliitim
dubinama, zabeleeno je da su na Antartiku
naeni i na dubini od 1000m. Prilino ilavi
golai, zar ne?
14

RONILAKI SVET

Neni stanovnici mora fantastinih

boja I ara koje sa pravom moemo nazvati morskim dijamantima ija prelepa
pojava, sporo i graciozno kretanje, nalik panskom plesu opija ronioce, a
ivot pun misterija, koje mi volimo da
zovemo bioloki fenomeni, zbunjuje i izaziva naunike.... Pokuajte da pogodite o
kome je re!
Kod morskih pueva golaa , ljutura,
platana duplja i krge nestaju dostizanjem
stadijuma odraslog organizma. Sekundarne
krge su im napolju tj. nezatiene po emu
su dobili ime, NUDIBRANCHIA doslovno znai GOLE KRGE. krge su locirane
na leima ili bono du tela, i pomalo lie
na ukrase.
Osnovni nain kretanja je puzanje
pomou stopala. Ono je dugako, miiavo
i esto poseduje proirenja - parapodije,
koje olakavaju plivanje, jer osim to puu,
kao i ostali puevi, Nudibranchia-e plivaju
pomou ritmikih pokreta savijanja tela.
Taj pokret, kao i injenica da su mnoge
vrste vrlo jarkih boja, naveo je ljude da ih
nazovu PANSKI PLESAI.
Nudibranchia-e imaju par rogolikih
glavenih izrataja-tentakula, koje se zovu

rinofore, i nalaze se na prednjoj strani tela.

Ovo su ulni organi, i to hemoreceptori.
Oi su najee pri osnovi pipaka, ili na
njihovom vrhu.
Mnoge vrste morskih pueva golaa
imaju mesnati izrastak na leima, koji
se zove papillae ili cerrata. On ima uglavnom odbranbenu funkciju, tj. puevi su
naoruani.
Puevi imaju izraenu sposobnost
pronalaenja hrane a to znai da imaju
brojne hemoreceptore (osfratidije,oralne
tentakule, prednja ivica stopala...).Hrana
su im uglavnom mekani korali, suneri i
anemone. Iz svoje ukusne dijete morskim
plodovima oni dobijaju osim hranljivih ma-

MORSKI STANOVNICI
terija toksine za odbranu i boju za upozoravanje i sakrivanje. Prilino ekonomina
ishrana, zar ne?
Meutim, ovi morski lepotani su u
pogledu ishrane prilino probirljivi tj.
preferiraju odreenu vrstu hrane. Naime,
radula - deo usnog sistema svakog golaa
oblikovana je razliito u zavisnosti od vrste
sunera kojim se hrani. Istraivanja ovog
fenomena dokazala su da ako nai nudisti
ne jedu odreenu hranu, gube i odbranbenu
sposobnost.
Ova prgavost je poeljna, jer nai
puevi su nudisti tj. nemaju gde da se sakriju, a telo im je vrlo sono i mekano, kao i
ostalim mekucima.
Ljutura predstavlja zatitu od predatora. Kada se ona polomi, telo mekuca je
laka meta grabljivcima. Redukcija ljuture i
sticanje razliitih strategija odbrane uticali
su na pronalaenje novih izvora hrane i unapredili adaptivnu radijaciju ovih pueva.
Ovo nije est sluaj kod mekuaca, i
uglavnom, bez ljuture, tj. sa unutranjim
ljuturom su Cephalopoda-glavonoci
(sipa,lignja,hobotnica),sa izuzetkom armantnog dase iz prethodnog broja-Nautilus. Glavonoci su spas za svoje mekano
telo nali u brzini i oni su meu najbrim
morskim stvorenjima(pogotovo lignje).
Brzina, kao sto svi znamo, nije jaa strana
pueva. Dodue gubitak ljuture doveo je
do odreenog napretka u brzini kretanja,
jer ljutura je teka i ograniava. Taj napredak u slobodi kretanja doveo je do
mogunosti istraivanja novih stanita, jer
kad nosi teku kuu stalno sa sobom i nisi
ba u mogunosti da stigne daleko. Lagano telo, sa druge strane, omoguava puu
da se hrani plenom koji je lomljiv(krhke
granice korala...), a to ba ne moe svako,
pa je opet u prednosti.
Gubitak ljuture doveo je do fenomena jedinstvenog u ivotinjskom carstvu.
Naime, vrste Phyllodesmium jakobsenae,

Melibe bucephala(roaci iz grupe Sacoglossa) hrane se algama ili jednoelijskim

zooksantelama iz korala. Puevi jedu algu
ili zooksantele, a hloroplaste(organele
koje omoguavaju fotosintezu-ono to
ti obezbeuje da sam sebi stvara hranu) skladite u posebnim delovima digestivnog sistema. Hloroplasti se mogu
uvati i po nekoliko meseci i za to vreme
oni puu obezbeuju nutrijente tj. hranu.
Prodor svetlosti(hloroplastima je potrebna
svetlost) bio bih onemoguen da postoji
ljutura. Ovakav nain ishrane omoguava
puevima da trae nove vrste plena ili neke
ree, jer ako tog dana ne nau nita uvek
imaju ono to im je spremio hloroplast,
pa imaju vei stepen nezavisnosti. Eksperimenti su pokazali vrste Pteraeolidia
ianthina i Melibe bucephala u akvarijumu
mogu izdrati i do 10 meseci bez hrane, a
Elysia chloritica 8 meseci. Ova sposobnost
omoguava im par meseci ivot na solarni
pogon.
Po logenetskim analizama, redukcija
ljuture je u korelaciji sa evolucijom strategija odbrane. Mnoge razliite strukture za
odbranu postoje samo kod ovih morskih
pueva golaa.
Razliite strategije odbrane, su moda
najintrigantniji fenomen i misterija ovih
nudista. Pa evo njihovog recepta: kako go
plivati i preiveti!!!!
Jedno od najranijih istraivanja izveo je Crozier, daleke 1916 godine. On je
primetio da vrstu Chromodoris, koja je vrlo
ivahno obojena(kao to joj latinski naziv
i kae), ribe izbegavaju u ishrani. Ustvari,
primeeno je da ribe samo gricnu-probaju,
ovog pua i brzo gube dalje interesovanje
za njega. Naunik je dalje zakljuio da
verovatno neki miris, aroma pua dri ribe
na odstojanju.
Lelujavi naoruani lepotani pokrenuli
su lavinu pitanja: KOJE HEMIKALIJE
KORISTE? KAKO IH SAKUPLJAJU?

DA LI IH PROIZVODE?ZA TA IH SVE
KORISTE?...i jo mnoga. Na neka od njih
imamo odgovor, ali ovi mistini golai i
dalje zbunjuju naunike.
Thompson i njegove kolege su 1960
godine eleli da dokau da morski pu
gola Pleurobranchus lui kiseli mukussluz kada ga uznemire, ili pojedu. Da bi
ovu pretpostavku potkrepili nekim dokazom, oni su, PAZITE SAD!!!!!!!, pojeli par
razliitih vrsta ovog roda(sve za nauku), i
zakljuili, ubrzo, da veina njih ima kiselo-gorak, i na mnoge druge naine gadan
ukus, i uopte nije ukusna.
Izgled vara, jer iako na prvi pogled
predatorima deluju kao soan, mekan i lak
zalogaj, oni koji se prevare i probaju ih
snose posledice,jedinstvene, nezaboravne
bljutavo gorke arome. Naunici su ovom
degustacijom dokazali prisustvo tetnih
hemikalija kod njih. Neto kasnije ponovili
su eksperiment i na ribama(1966 Russell).
Rezultati su bili isti GOLA=BLJAK,pa su
zakljuili da je denitivno u pitanju hemijska odbrana od predatora tj. ako si otrovan
nisi ba ukusan pa due ivi.
Ovo ponaanje primeeno je uglavnom
kod onih vrsta koje se hrane sunerima.
Svakodnevni ivot sunera je vrlo
stresan. Oni se suoavaju sa raznim opasnostima, jer nije lako biti sesilan u tako
ivom okruenju, kao to je morsko.
Sunerima iste ove hemikalije slue u odbrani od predatora, ali i u trci za prostor(trka
izmeu razliitih sunera, ili sunera i
nekog drugog sesilnog organizma), gde je
naravno pobednik, onaj ko zauzme prostor
i na njemu ostane. Mnoge vrste zglavkara
i riba rado se hrane sesilnim organizmima,
jer to manje umara, ne jure plen, pa ako
si sesilan ili spor, ti si u moru laka meta
i ako se ne snae gotov si!!! Sunerima
preti opasnost i od sitnih organizama koji
mogu zapuiti njihov ostijum tj. otvor kroz
koji se uzima hrana i voda. Nije lako biti
suner, zar ne?
Da bi izbegli predatore i zaguenja
suneri stvaraju razne sekundarne metabolite, hemijske supstance koje teraju predatore i mikroorganizme, a nekad ih ak i
ubijaju.
Poto su Nudibranchia-e ipak uspele da nadmudre sunere, i ne samo da
se hrane njima, nego, ak koriste njihova
sekundarna jedinjenja za sopstvene potrebe
odbrane i bojenja tela. Koristei toksine
koje su sakupile iz svoje dijete: doruaksuner, ruak-suner, veera - suner,one
RONILAKI SVET

15

MORSKI STANOVNICI
obezbeuju adekvatnu zatitu. Takoe, otkriveno je da su ovi samo naizgled neni
golai prilino dobri hemiari, koji su u
stanju da barataju sa po nekoliko hemikalija odjednom, tj. jedna vrsta pua ne mora

i stvara idealan transportni sistem za hemikalije.

Deava se da i preteraju u toj odbrani,
Phyllida varicosa ima tako jak toksin pa
kada je radoznala riba proba, ubrzo umire.

da se hrani samo jednom vrstom sunera i

da skuplja samo jednu hemikaliju.To znai
da bi preivele u razliitim morskim sredinama Nudibranchia-e moraju da budu
spremne da se suoe i izbore sa razliitim
setom hemikalija. Znai za svaku priliku
poseban parfem, sosticirano, zar ne? Cadlina marginata tako, jede ak 19 razliitih
vrsta sunera.
Budui da su prave morske Bordije,
pitamo se kako izlaze na kraj sa svom
tom hemijom, i ne otruju se? Jedna od
mogunosti je transport hemikalije kroz
telo do plata, bez stvarnog kretanja hemikalije kroz telo. Ovaj nain koriste vrste
golaa koje jedu arnjake i koriste njihove
arne elije za sopstvenu odbranu, pa je
mogue da isti sistem koriste i oni koji jedu
sunere.
Dokazano je da se toksini zaista
skladite u odreenim regionima pueva.
Kod svih mekuaca vitalni organi locirani su u visceralnoj masi ispod plata.
Kod veine mekuaca plat lui ljuturu.
Mogue je da u sluaju morskih pueva
golaa plat sa toksinima preuzima ulogu
tita, usled redukcije ljuture( to je 1997
dokazao Avile). Morfoloka karakteristika
Nudibranchia je razgranata lezda koja je
u sastavu digestivnog organa, iri se u plat

U nekim sluajevima primeeno je da su

Nudibranchia-e u stanju da modikuju
neke toksine.
Kod ovih pueva postoje i hemijska
jedinjenja koja nemaju ulogu u zatiti od
predatora. Neki toksini su opasni za gljive.
Posebno interesantna je vrsta Hexabranchus sanguineus-panski plesa,iz koje
je izdvojen toksin KARBAMID B, koji
on stavlja u masu jaja prilikom polaganja.
Nudibranhije su simultani hermafroditi,
to znai da je svaka jedinka u isto vreme
i mujak i enka,to obezbeuje da svaka
jedinka na koju nalete, bude potencijalni
partner,i u tom pogledu nisu probirljivi.
Ljubavna igra, koja i u ovom sluaju postoji,( jer u prirodi redak i ne ba poeljan
proces samooplodnje, zbog kvaliteta
genetikog materijala) traje od nekoliko
sekundi do par dana u zavisnosti od vrste.
Posle nje jedinke se rastaju i idu da polau
jaja, koja su ivopisno obojena i sadre
karbamid b u elatinoznoj masi.Ovaj toksin titi jaja od napada mikroorganizama.
Znai,golai toksinima ne tite samo sebe ,
oni tite i potomstvo.
Priroda se postarala da svaka ara i
boja ovih nudista bude efektna i posebna a
uzimajui u obzir oko 3000 razliitih vrsta,
Nudibranchia teko da mogu dosaditi roni-

16

RONILAKI SVET

ocu jer retko ko ih je ba video sve.

Zatitna jarka obojenost signalizira:
ako me pojede bie ti muka, zaobii me, i
potrai nekog ukusnijeg.
Boja pueva uglavnom se slae sa bojom hrane koju jedu, tako da im omoguava
sklonite, na neki nain. A poto su i suneri
upozoravajue obojeni, veruje se da su i
puevi. Naime smatra se da ako npr. riba
naui da je crveni suner=bljutavo, nauie
da izbegava tu boju u ishrani. Ribe su takoe
sposobne da razlikuju neugodne mirise, pa
se pretpostavlja da kad ukombinuju ta dva
signala: crveno-stop, smrdi-stop, zakljuie
STOP- ne jedi. Takoe primeeno je da su
neke are ee u odreenim regionima, pa
se smatra da se golai trude da lie na druge
nudiste u svom kraju.
Malo ko ostaje ravnoduan prema ovim
prelepim biima, kada ih jednom uoi, jer
bilo da ukraavaju neku morsku algu, pa lie
na cvetove, ili lagano i zavodljivo pleu po
beskrajnom plavom podijumu, oni su nezaboravni. Ronioci esto ostaju zaljubljeni
u ova nena stvorenja, i rado bi ih poneli
kui u morski akvarijum. To je mogue,
pod uslovom da ste jako dobar poznavalac
ovih lepotana, po mogustvu marinski biolog, jer naalost amateri akvaristi do sada
nisu imali velikog uspeha u gajenju Nudibranchia zbog njihove izuzetne osetljivosti. Neki akvarijumi poseduju lepu kolekciju ovih nenih bia, ali takoe i dobar tim
marinskih biologa koji brine o njima.
Ka o i sva morska stvorenja i Nudibranchia-e su najlepe u svojoj prirodnoj sredini-moru, pa ako ste se zaljubili u njih
nemojte biti sebini i vaditi ih, jer nema
nieg tunijeg nego gledati u lepotu koja se
gasi u malom akvarijumu. Ako ih ve toliko volite slikajte ih jer to je najbezbolniji i
najlepi nain da ih ponesete sa sobom.
Aleksandra Komarnicki

Dolphins Reef, Hurgada

Aprilska ekspedicija na Crvenom moru
nekoliko dana i uivajui u nestvarnim
sa egzotinim stanovnicima podmorja.

se uveliko zahuktala. Ronili smo ve

podvodnim batama i susretima
Kada smo tog jutra isplovili,

domaini su n

Akademija Tehnikog Ronjenja , ( Technical Diving Academy ) T.D.A.

Vam predstavlja program obuke

SSI ( Scuba School Internacional ) u Srbiji

SSI je jedna od dve najvee svetske ronilake asocijacije iji program nije nepoznat na naim
prostorima . Program obuke objedinjuje irok spektar ronilakog interesovanja i isti je potpomognut
kompletnim materijalima za edukaciju i usavravanje na svim nivoima i to na Srpskom jeziku .
Pomenuto je i sutina prednosti SSI u odnosu na druge asocijacije na naem prostoru .
Pored pomenute prednosti , SSI ima jo jednu veliku prednost u odnosu na ostale asocijacije a to je
to je u koncepciji SSI omoguena modikacija standarda obuke i dodavanje specijalizacija a zbog
specinih zahteva ronilake sredine u regionu koji pokriva licenca .
Tako na primer , SSI u Srbiji poseduje specijalizacije koje sem Italije u drugim regionima nema ili se
tek planira uvodjenje , kao na primer :
-

Dekompresiono ronjenje , specijalizacija omoguava ronjenje do 54m u trajanju bottom timea do 25min , to uzrokuje dekomresionu proceduru od oko 30min .
Semi-close sistem (nitrox) , specijalizacija omoguava ronjenje sa poluzatvorenim sistemom
disanja a sa aparatom UBS koji je jedan od proizvoda T.D.A. ( ispunjava stroge standarde CE
Evropske Unije ) a koji je uvrten u standard obuke SSI Italija a u toku je i proirenje na celu
Evropu , Ameriku i Australiju .

Pored pomenutih i velikog broja drugih specijalizacija kao i ostalog dela programa obuke koji ima
slinosti sa drugim asocijacijama , SSI poseduje i kompletan program TRIMIX obuke pod nazivom
TXR program a koji sadri kompletan edukativni materijal i standarde za obuku kako polaznika tako i
instruktora .
Najvea prednost SSI u Srbiji nad ostalim asocijacijama je to struktura SSI omoguava nosiocu
licence da prodaje materijale na maternjem jeziku , ime je istom omoguen direktan prot pri emu isto
uslovljava da cena Instruktorske obuke bude daleko povoljnija nego u drugim asocijacijama . Praktino
znai da cena Instruktorskog kursa moe biti i 0,00 ( nula ) , jer e nosilac licence ( u ovom sluaju
T.D.A. ) ostvariti prot kroz rad samog Instruktora i to u smislu prodaje materijala i licenci polaznicima
koje pomenuti Instruktor obui .
Takodje treba napomenuti da je porodica SSI veoma rairena i dobro povezana svuda u svetu , to
pripadnicima iste omuguava lako prepoznavanje i napredovanje u obuci ma gde se zatekli .
I naravno , moda ne najbitnije ali vrlo vano je i to da T.D.A. poseduje Instructor Certier a , to
istoj omoguuje odravanje programa na svim nivoima ronilakih i Instruktorskih kategorija na Srpskom
jeziku uz edukativne materijale takodje na Srpskom jeziku . Odravanje pomenutih kurseva , pogotovo
Instruktorskih nije odredjeno brojem polaznika i datumom kada moe doi Instructor Trainer i Instructor
Certier iz drugog regiona , ve se isti mogu odravati po potrebi bez obzira na broj kandidata ili drugih
uslovljavanja .
U svetlu pomenutog obavetavamo sve zainteresovane koji prepoznaju sebe u porodici SSI , da je
u toku prijava za prvi Instruktorski kurs koji e se odrati u Beogradu od 14. do 22. Jan. 2007.g. a u
organizaciji T.D.A. pri emu e se obuiti prva generacija SSI Instruktora u Srbiji i to u kategorijama :
-

Instructor Trainer , mogu se prijaviti Instruktori klase M2 ili M3 za cross over .

Dive Control Specialist Instructor , mogu se prijaviti Instruktori klase M1 ili M2 za cross over
Open Water Instructor , mogu se prijaviti Instruktori klase M1 za cross over .

Smetaj kandidata je obezbedjen u hotelu visoke kategorije i shodno prethodno objanjenom principu
rada SSI , cena kursa moe biti i 0,00 ( nula ) , naravno da je u pomenutu cenu uraunat i smetaj u
hotelu i svi ostali trokovi .
Za ostale informacije i elje moete nas kontaktirati u seditu T.D.A. , III Bulevar 1 / 33,38,39,
11070 Novi Beograd , Srbija ili na telefone +381 11 311 5484 , +381 63 24 15 70 .
Pored pomenutih programa i povoljnosti , T.D.A. Vam nudi i specijalan program koji je apsolutno
jedinstven na naem tritu a verovatno i ire predstavljamo Vam :
Program kreditiranja :

T.D.A. ,, no problem ,,

Akademija , svim zainteresovanim pojedincima ili grupama je obezbedila brz

i jednostavan nain da nabave opremu iz ponude T.D.A. , zaponu neki od
programa edukacije ili se upute na destinacije za ronjenje na bilo koje mesto u
regionu ili svetu .
Sutina je da zainteresovani pojedinac ili predstavnik grupe treba samo da popuni formular ( upitnikugovor ) u kome e sam navesti u koju svrhu e koristiti program i na koji period .

Nakon odobravanja pomenutog korisniku je omogueno da momentalno koristi navedeno i isto

otplauje u ratama na period koji je sam korisnik odredio , stim to je maksimalni period kreditiranja 12
meseci .
Isti princip se primenjuje i za klubove ili centre koji ele da osavremene svoju opremu ili podignu
kvalitet svojih usluga . Na isti nain predstavnik kluba ili centra popunjava formular u kome navodi
svrhu korienja programa i nakon odobravanja je momentalno omogueno korienje istog .

Za korienje programa nisu potrebne nikakve dodatne garancije ili procedure

koje bi usporile ili onemoguile korisnika da koristi isti .
Program omoguuje :
- Kreditiranje nabavke opreme i osnovnih sredstava iz programa Akademije ili nekog drugog
programa koji je korisniku potreban
- Kreditiranje edukacije ili kolovanja iz programa T.D.A.
- Kreditiranje ekskurzija koje T.D.A. ima u programu ili na neke druge lokacije na koje korisnik
planira da ide sam ili sa grupom
Program omoguava da zainteresovani predloe i proirenje programa u smislu da u istom
nisu navedene usluge koje bi korisnik eleo da iskoristi , pri emu e se isto odmah razmotriti
i uvrstiti u program kako bi se izalo u susret eljama korisnika .
Svi programi koje T.D.A. ima u ponudi moi e se uskoro pogledati na portalu www.tdaacademy.com
gde e se korisnici moi brzo jednostavno informisati o svemu to T.D.A. ima u ponudi .
I naravno pozivamo Vas da posetite na novi Show Room u III Bulevaru br. 1 lokal 33, na
Novom Beogradu , u kome se moete prijatno opustiti , druiti i upoznati se sa naom irokom
ponudom i paletom proizvoda .

20

RONILAKI SVET

Pomo-prevencija-edukacija-osiguranje

DAN EUROPE BALKANS

Belgrade, Serbia

Informacije: +381 11 24 71 040

NACIONALNI ALARM BROJ: +381 63 39 88 77

E-mail:balkans@daneurope.org
website: www.daneurope.org
www.extreme-med.com
RONILAKI SVET

21

CAULERPA RACEMOSA

Otkrivene
nove
lokacije
u
Crnoj Gori!
Neprozirne folije, koje su postavljane na
lokacijama u Budvi nisu se, na alost, pokazale ekasnim u spreavanju agresivnog
irenja ove invazivne vrste koja preti da
ugrozi biodiverzitet itavog Mediterana. U
iekivanju reenja za problem, na ronioce,
nautiare i ribare apeluje se da zapamte
izgled alge i nastave da prijavljuju nove
lokacije ovog opasnog organizma. .

nstitut za biologiju mora iz Kotora nastavio je, da u okviru projekta Istraivanje

rasprostranjenja alge Caulerpa racemosa u
priobalnom pojasu Crne Gore, prati prisustvo ove invazivne vrste u ovom delu Jadrana. Projekat, koji su zajedniki nansirala
tri republika Ministarstva - Ministarstvo
zatite ivotne sredine i ureenja prostora,
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Ministarstvo prosvjete i nauke
- sproveden je tokom 2005. i 2006. godine.
Ove godine, tim Instituta ponovo je obiao
poznate lokacije i potvrdio jo jednu manju
lokaciju, u blizini ve postojee na tunji
izmedju kopna i ostrva Sveti Nikola kod
Budve. U Crnoj Gori je, do sada, prema
reima Vieg naunog savetnika, mr Vesne
Mai, Institut registrovao i potvrdio ukupno est lokacija, i to: dve kod Budve, u
uvali Veslo, uvali Mirite, na rtu izmeu
Mirita i anjica i kod ostrva Mala Gospa.
Nijedna lokacija juno od Budve za sada
nije prijavljena. Podrku u otkrivanju novih
lokacija, obezbedila je nevladina organiza22

RONILAKI SVET 15

Prema najnovijim podacima Instituta

za biologiju mora iz Kotora, u Crnoj
Gori alga Caulerpa racemosa pokriva
povrinu od 864m2, dok je povrina
zahvaena ovom algom 3,8ha. U smislu
pokrivenosti, sve do sada otkrivene
lokacije alge u Crnoj Gori spadaju u prvi
red naseljenosti, to znai da pokrivaju
povrine manje od 1000m2. Drugi nivo
podrazumevao bi da alga pokriva od
1000 m2 do 10ha, dok se lokacijama
treeg nivoa smatraju one koje pokrivaju
preko 10ha morskog dna. Inae, alga
uvek raste tako to formira jedno glavno
naselje i nekolicinu manjih u njegovoj
okolini. Kada se spoje krajnje ivice svih
rubnih, tzv. satelitskih naselja dobija se
zahvaena povrina.

cija Mediteranski centar za ekoloki monitoring. U okviru projekta Caulerpa alarm

centar Crne Gore, ameriki konzulat u

Podgorici nansirao je akciju ove grupe
entuzijasta da se odtampa i distribuira
20.000 broura i plakata. Tokom leta 2006,
vie od polovine ovih broura distribuirano
je u ronilakim kampovima, prodavnicama
opreme za podvodne sportove, u marinama,
kancelarijama Lukih kapetanija, sa ciljem
da se to vie osoba koje su u direktnom
kontaktu sa morem obue da prepoznaju
ovu algu.
Na brourama je takodje prikazana i Racemosa-ina zla roaka, alga Caulerpa taxifolia, ije je prisustvo potvrdjeno na tri
lokacije u susednoj Hrvatskoj, zbog straha
da bi se ova, kako se veruje, genetski modikovana verzija ove alge mogla uskoro pojaviti i u Crnoj Gori. Fotograje obe alge
ustupljene su nam iz arhive Instituta za
oceanograju i ribarstvo iz Splita. Projekat
su podrala Ministarstvo turizma Crne
Gore i Ministarstvo zatite ivotne sredine
i uredjenja prostora.
Jedini poznati lek za Racemosa-u usporavanje njenog rasta uz pomo crnih,
neprozirnih folija nije dalo oekivane
rezultate na lokacijama kod Budve, koje
su lokalni ronioci prekrili 2004. i 2005.
Institut iz Kotora je, stoga, u septembru
mesecu, dao javnu preporuku da vie nema
potrebe da se pokuava sa ovim nainom
saniranja problema. Apelovano je, medjutim, da ne treba odustajati od prijavljivanja
i kartiranja novih lokacija.

CAULERPA RACEMOSA
Caulerpa racemosa i Caulerpa taifolia rastu na svim tipovima morskog dna, od povrine do 60m (Racemosa) odnosno
100m (Taxifolia). Racemosa je u Sredozemlje ula prokopavanjem Sueckog kanala, kao Lessepski migrator sa ostalom
orom i faunom tropskih mora dok je do njenog prenamnoavanja dolo tek od 90-ih godina. Taxifolia je u Mediteran
dospela pranjem akvarijuma u Monaku.
Guste kolonije ovih algi prekrivaju postojee morske biljke i ivotinje. Obe alge rastu brzinom od jednog centimetra
dnevno. Na zahvaenim lokacijama dolazi do postepenog uruavanja celokupnog ekosistema: biljke se gue, riblji fond
se smanjuje, a oblast pokrivena ovim algama dobija izgled zelenih pustinja. Ideja da bi se prisustvo ovih dveju algi
moglo regulisati uvodjenjem novih organizama koji bi se njima hranili, nije izvodljiva, jer je zabranjuju medjunarodne
konvencije. Postoji, naime, prevelik rizik da bi ti organizmi umesto da ree, mogli sami da prerastu u problem. Zbog
njihovog pogubnog uticaja na zivi svet u moru, tampa je ove dve alge nazvala tumor Mediterana, odnosno alga
ubica.
nosti od ovih algi, te da je kupanje u moru
gdje ova alga raste apsolutno bezbjedno.
Meutim, kako ova alga brzo raste i prekriva morsko dno, a ni jedan autohtoni organizam se ne hrani njom, dolazi do poremeaja
u ravnotei i promjena u strukturi ivog
sveta zaraenog podruja.
Za sada, na alost, nema izgleda da e
Racemosa da uspori svoj rast, niti je naeno
neko ekasno sredstvo za njeno unitenje,
ocenjuje mr Mai. Ipak, nauni krugovi iz
svih zemalja (Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Italija, Kipar, Malta, Grka, Francuska,

Na logino pitanje ta se moe uiniti osim

da se irenje ovog opasnog organizma zapanjeno posmatra, prati i belei, odgovor
bi verovatno moglo da ponudi iskustvo
Hrvatske, gde se ljubitelji mora i naunici
Racemosa-om bave i sa njom se bore jo
od 2000. godine. Nakon niza bezuspenih
pokuaja da problem ree postavljanjem
folija, naunici su preporuili da uklanjanje
alge ima smisla samo u oblastima od izuzetnog kulturnog i prirodnog znaaja, poput
Velikog jezera u Nacionalnom parku na ostrvu Mljetu i Kornata. Proglaenje ovakvih
lokacija u akvatorijumu Crne Gore jo uvek
je na nivou projekata. Ipak, postoje indicije
da e ovi projekti uskoro zaiveti, odnosno
da e ovakve lokacije uskoro biti prouene,
denisane i zakonski zatiene.
Kao preporuka ostaje da se u oblastima gde
je prisustvo alge potvrdjeno treba ponaati
veoma paljivo, jer je svaki djeli alge, koji
morska struja prenese na novu lokaciju,
sposoban da formira novu jedinku. Vano
je istai da, za oveka, nema direktne opas-

panija, Liban, Egipat, Sirija, Tunis, Turska i Izrael), koji se intenzivno bave ovim
problemom, apeluju da je neophodno da se
kartiraju sve dostupne lokacije ove alge.
Jer, treba biti spreman za trenutak kada se
do reenja doe. Bilo da to reenje pronae
ovek, koji se moe smatrati odgovornim
za irenje ovih invazivnih organizama, ili
da nain za odbranu pronae sama Majka
priroda.
Lidija Popovi,
portparol projekta
Caulerpa alarm centar Crne Gore

Kampanja informisanja javnosti o prisustvu invazivnih algi iz roda Caulerpa,

kao i aktivnosti Instituta i velikog broja dobrovoljaca koji su pomogli da se
nae aktivnosti odvijaju uprkos problemima, trebalo bi da se nastave na prolee
2007. Kontakt telefoni: mr Vesna Mai iz Instituta za biologiju mora tel
067562184 i Caulerpa Alarm Centar Crne Gore 069 676639.
RONILAKI SVET

23

VREMEPLOV

Podmornica

NEREIDA
Nereide su keri dobrog starca mora, Nereja i
njegove ene Doride, koje su volele da pesmom
uveseljavaju mornare

edeljno pre podne, ja u svojoj omiljenoj

etnji po buvljaku pijace Kaleni. Debela
ciganka rasprostrla sve ono to je prethodnih
sedam dana pokupila po kontejnerima a misli
da se moe unoviti. Tu, na prostrtim novinama,
koje su takoe iz nekog kontejnera, ima svega:
i starih razglednica, i pokvaren fen i ... Gospodin u zguvanom sakou ui ispred mene i sa
panjom razgleda neto u celofanskom omotu.
Vidim da su to slajdovi velikog profesionalnog formata. Pitam se kako su oni stigli na ovo
surovo mesto kada znam da svaki profesionalac
ljubomorno uva sve to je snimio. Gledam
preko ramena oveka sa zguvanim sakom i u
sekundi, dok ih i dalje okree, ugledam ronioca
u crvenom odelu sa utim bocama na leima
na nekom potopljenom brodu. U glavi uzbuna.
Spreman sam da mu ih otmem ako bude hteo da
ih kupi. ovek jo jedno prelista desetak komada i nezainetresovano ih vrati na stare novine.
Bio sam bri od geparda. Slajdovi jo nisu stigli
da padnu jedan preko drugog, a ve su bili u
mojim rukama.
Koliko je ovo para?, vrsto ih stiskam u ruci.
Stara debela ciganka me pronicljivo gleda i
razmilja koliko da kae da bi dobila vie nego
to je oekivala, a da ne kae neto zbog ega
bih ih ja vratio nazad i otiao. Daj, gospodine,
stotku i nosi ih. Vadim stotku i polako mi ruke
podrhtavaju, dao bih ja i hiljadarku.
Pomeram se u stranu, sa nestrpljenjem briem
prainu sa celofana, prebiram slajdove traei
onaj s roniocem u crvenom odelu. Diem ga

24

RONILAKI SVET

prema suncu - divan slajd! Na sledeem je grupa ljudi, a jedan od njih u mornarskoj majici.
Snimljeno je izbliza, gro plan, jasno se vide
lica. Ovaj u majici mi se ini poznatim. Mislim,
mora da sam suvie uzbuen zbog onog ronioca u crvenom odelu. Gledam ponovo taj lik u
mornarskoj majici, ne verujem svojim oima,
ponovo briem celofan , ponovo gledam i sada
sam siguran! To je moj dobar drug, to je Franjo
Zeljak iz vremena kada je bio ronilac u RM.
Ko su ovi pored njega, opet gledam paljivo i
sada prepoznajem drugog ronioca iz RM pokojnog Matu Kolara, a pored njega Dragia Ko-

privica i Slavko Bogdanovi sve moji dobri

drugovi. Ima ih tu jo, ali ja ih ne poznajem.
Na sledeem slajdu je ronilac na nekoj olupini, na iduem ronilac u odelu dodaje lobanju
bolniaru u belom mantilu sa belom kapom i
gumenim rukavicama. Jo jedno poznato lice.
Na sledeem slajdu stoji u vodi do lanaka u
majici i pantalonama. Kod njegovih nogu vidi
se ronilac koji je u nekom otvoru ... Sada sam
siguran. Da, to je, kao i na prethodnom slajdu,
Pero Draganovi, jedan iz plejade legendarnih
ronilaca RM, takodje moj dobri prijatelj koji mi
je otkrio davnih osamdesetih godina sve tajne
potopljenog broda Baron Gauch. Ali, pitam se

se Franjine prie ispriane jedne noi u Splitu

uz Plavac i srdele, o Palagrui i potapanju italijanske podmornice Nereida.
Avgusta 1915. godine austrougarski izviaki
hidroavion po povratku u Kumbor doneo je
vest da je na otoku Palagrua, odmah ispod
svetionika, video usidrenu neprijateljsku italijansku podmornicu. Zadatak da je pronadje i
uniti dobio je Georg fon Trap, zapovednik austrougarske podmornice U-5. Karlo Del Greko,
komandant Nereide, opaene italijanske podmornice, znao je da e se vrlo brzo pojaviti neprijatelj nakon to ih je otkrio hidroavion. Motori su upaljeni, posada je bila pod uzbunom, i
samo se ekala komanda da se zaroni. U-5 se
pribliavala. Istovremeno su se opazile, istovremeno su zaronile i istovremeno su ispalile torpeda. Nereida jedno, a U-5 dva.
Mnogo godina kasnije u svojim memoarima
Georg fon Trap je opisao taj 5. avgust 1915. godine: Padala je kia, more je imalo 6 bofora.
Talijani su nas spazili i prvi su opalili. ujem
zvuk elise torpeda... Bog nek nam se smiluje.
Nereidino torpedo je promailo cilj. I prvo torpedo sa U-5 je nestalo u moru, ali drugo nije.
Odjeknula je eksplozija i Nereida je otila u
plavu grobnicu. Sa komandantom Karlom Del
Grekom, fjorentinskim plemiem na dno je
otilo i esnaest mornara. Jedan lan posade
koji je u momentu zaranjanja podmornice bio
na ostrvu, preiveo je. U dubokoj starosti umro
u Firenci nikada ne objasnivi zato nije bio u
podmornici iako je bila data uzbuna. Nereida je
u vreme potapanja bila savremena podmornica
dugaka 41 metar i imala je tri torpedne cevi,
jednu umesto topa na palubi. U povrinskoj
vonji dostizala je brzinu od 14 vorova, dok

gde su to oni, gde je to sve snimljeno...? I setih

je pod morem mogla da dostigne 12 vorova.

VREMEPLOV

Njena teina bila je 400 tona a porinuta 480 tona. Bila je izgraena u
Brindiziju 1913. godine.
Skoro est decenija kasnije, na molbu Ministarstva inostranih poslova
Italije, doneta je odluka da se Nereida podigne sa dna i da se dotegli u
Split. Taj zadatak je obavio Specijalni odred za spasavanje RM (24 ronioca, ukupno 50 lanova posade) na elu sa kapetanom fregate Francom
Hoevarom, i uz prisustvo ekipe snimatelja i novinara RAI (Italijanska
radio televizija) koju je predvodio Dr. Andrea Pituruti.
Ponos RM, spasilaki brod Spasilac, poznat inae kao Spaho , isplovio je
iz luke Lora u ponedeljak 22. maja 1972. godine u 10 asova na zadatak.

Posle 12 sati plovidbe stigli su na poziciju na kojoj je leala Nereida.

Dubina je 35 metara. Ronilake pare poinju prvo sa poziociranjem same
olupine a onda i sa pripremnim radovima za podizanje. Uz nadljudske
napore, uz more koje nije uvek bilo naklonjeno, uz pucanje sajli i kojekavih peripetija, posle punih 57 godina poivanja na dnu, Nereida je 8.
juna 1972. godine u 17.30 ponovo izronila. Dr. Andrea, voa italijanske
ekipe ronilaca i novinara je tom prilikom izjavio da se divi roniocima
RM koji su obavili jedan pre svega humani zadatak uz izuzetni napor i da
se dokazala njihova vrhunska obuka koju su stekli u Odesi, mada imaju
slabiju opremu nego Italijani. U Nereidi su pronaeni ostaci desetorice
lanova posade, jer do ostalih nije moglo da se doe. Naeni su i lini
predmeti posade: dvogled i teleskop na tronocu, uniforme, fotograje.
Pronaena je i pramana zastava koja se danas uva u muzeju u mestu
Santorio di Redipuglia. Po posmrtne ostatke doplovio je italijanski minolovac Mogano i preneo ih je u Brindizi gde su uz najvee vojne poasti
sahranjeni. Komandant Karlo Del Greko je posmrtno proglaen nacionalnim herojem.
Podmornica Nereida je svoj konani kraj
doivela u rezalitu Brodospasa.
Ovu priu ispriao, po seanju Franje
Zeljaka i dnevniku Mie Mustapia,
Zoran Radoii, ronilaki instruktor i
arhivar ronilake istorije.

RONILAKI SVET

25

OLUPINE HRVATSKOG PODMORJA

KOA FORTUNAL
Pie: Ivan Uroevi, CMAS M1

- Ribari priaju
da se u olupini
jo uvek nalazi
nekoliko desetina hiljada maraka, koje su
pripadale vlasniku broda i koje jo uvek
niko nije pronaao.

rolazi ve druga nedelja ronjenja na

Visu, a jo uvek nije bilo prilike da se
obie jedna od najlepih Vikih olupina
koa Fortunal. Bura koja neprestano duva,
danima ga krije od radoznalih ronilaca. Eto
prilike da se popria sa lokalnim ribarima
i saznaju detalji pomorske nesree u kojoj
je stradao, ovaj lepi, 25 metarski brod.
Vraajui se iz viednevnog ribarenja,
umorni ribari su dremali u potpalublju dok
je jedan od njih navigao u pravcu Vike
obale. U toku vonje, i sam je zadremao, a
brod je voen autopilotom punom brzinom
udario u obalu, ubrzo potonuvi. Sticajem
sretnih okolnosti, Jadran je ovaj put bio
milostiv jer je u svoje dubine uzeo samo
brod. Ime ga moda nije sauvalo, ali je
zato ipak donelo sreu njegovoj posadi.
Konano se vreme stabilizovalo, pa su
poele pripreme se za ovaj zahtevan zaron.
Na bringu saznajemo da se brod nalazi na
26

RONILAKI SVET

dubini od 40 do 52 metra, uz samu strmu

obalu uvale Tvrdo Zaluje. Struja je slaba
i povrinska, a vidljivost gotovo uvek
vrhunska. Na skici lokacije se jasno vidi da
je za kraj ronjenja planiran obilazak jedne
spilje duge 40m, a na dubini od 5m. Pravo
malo iznenaenje za sve ronioce. Poslednja

provera opreme i zaron poinje. Na ivici

zida od 18m, virim preko kaskade u potrazi
za siluetom broda i vidim nestvarnu sliku:
olupina drvenog broda lei na jednom
malom kamenom ispustu u podnoju zida,
malo nakrivljena na levu stranu, sa mreom
koja se i dalje nalazi zategnuta preko krana.
Sve je na svom mestu sirena na jarbolu,
antena radara, reektori ... Poto je brod
napravljen od drveta, lagano se na njemu

javljaju znaci propadanja. More uzima

svoje. Unutar broda jo su vidljive knjige,
instrumenti, poret, ae, ae i odea.
Na pramcu je jasno uoljiva velika rupa
koja je posledica udara u obalu. Poto je
Fortunal relativno mala olupina, relativno
se brzo moe pogledati sa svih strana tako
da se na ovoj pozicije uglavnom ne rone
dekompresiona ronjenja. Ipak zbog dubine,
praksa je da se na ovaj zaron vode samo
iskusniji ronioci, koji dobro poznaju more i
ronjenje na veim dubinama. Ali, sve jedno,
izgubljene marke nesretnog vlasnika koe,
jo uvek niko nije pronaao.
Info:
+381 65 613 57 06
+385 99 680 46 64

MARES NOVITETI

ZA KORAK ISPRED
BCD za ronioce-putnike

ratei potrebe potroaa, MARESovi inenjeri i dizajneri su na trite

lansirali dva nova BCD-ja koji svojim
konceptom odgovaraju roniocima koji
dosta vremena provode na putovanjima.Veiti problem ronilakog prtljaga
sada je malo ublaen. Aliikai i Icon su
novi kompenzatori plovnosti koje u
nekoliko poteza moete spakovati
u vau putnu torbu ili manji ranac.
Aliikai na havajskom znai Kraljica mora, to odmah nagovetava da je
ovaj model namenjen enama roniocima. Veoma
je lagan, neverovatno komforan, siguran i naravno prelep.
Ugraen mu je MRS sistem sa integrisanim tegovima. U
depove (L veliine) staje po est kilograma tegova, a sa
zadnje strane, uz pojas koji dri bocu, mogue je ubaciti
jo dodatnih est kilograma. Muka verijanta ovog BCD-ja
ima naziv ICON i osim spartanskog rasporeda boja nema
drugih razlika. Oba proizvoda savreno pristaju uz ronica
pruajui mu veliku slobodu pokreta, udobnost i sigurnost. Ronjenje uz ovu
opremu predstavljae vrhunski
doivljaj. Obilje elinih Dringova, karabina, potpuno
nezavisan sistem samara, roll
up depovi pruaju velike
mogunosti da na BCD postavite jo dodatne opreme po
vaem izboru (na primer neki
no iz kolekcije MARES
FORCE). Unutar kompenzatora plovnosti nalazi se
dvostruka vazduna vrea
koja omoguava siguran
uzgon.

Novi kompjuteri
Veoma uspean model Nemo, dobio je dva naslednika:
NEMO WIDE i NEMO SPORT. U oba kompjutera je instaliran najnoviji Mares - Wienke RGBM algoritam. Korisnici mogu baterije samostalno menjati. NEMO WIDE
karakterie irok displej na kome se podaci o ronjenju
ispisuju krupnim brojevima. Veoma je kontrastan, tako da

se moe itati i pod uglom od 170. Na njemu

se nalaze etiri tastera pomou kojih je upotreba
ovog kompjutera laka i jednostavna. Mogu
je update softvera, a prole ronjenja preko
interfejsa skidati u PC. NEMO SPORT
je redizajnirana verzija dobro poznatog
kompjutera. Novi dizajn je pre svega namenjen onima koji oseaju
potrebu da svog najvernijeg,
ronilakog para nose
svakodnevno sa
sobom.
Softverski je potpuno
identian kao prethodna
verzija NEMO raunara. Na
oba ronilaka kompjutera nalazi se mineralno staklo otporno
na ogrebotine. Vie o novim MARES
kompjuterima moete proitati u naem
sledeem broju.

X-Vision LiquidSkin
Primena novih materijala se ovaj put
ogleda u potpuno
novoj vrsti silikona koji se
koristi u izradi
ronilakih maski.
Tanije, primenjene
su dve vrste silikona
razliite tvrdoe. Rezultat toga je idealno prijanjanje maske uz lice ronioca bez karakteristinih tragova posle ronjenja, mnogo lake stiskanje nosa i
izjednaavanje pritiska, a sve to uz primenu nealergijskih materijala. Ova vrsta silikona je 45% meka i 270%
elastinija od silikona koji je ranije korien. Liquidskin
je zatien MARES patent sa kojim je ovaj proizvoa
jo jednom pokazao zato je broj 1. u svetu ronilake opreme.
CALYPSO GROUP
011 322 22 32, 063 309 007
www.mares.com
www.mares.co.yu
RONILAKI SVET

27

BARE:FIT IS EVERYTHING-DA SVE BUDE NA SVOM MESTU!

ez obzira na Vae ronilake sposobnosti, nesumnjivo je da volite komfor prilikom ronjenja.

Za komfor u ronjenju, BARE odela igraju veliku ulogu... da biste obezbedili najbolje mogue
iskustvo, najvanije je imati u vidu da odelo koje nosite u potpunosti odgovara liniji Vaeg tela.
Iz tog razloga, BARE za veinu svojih modela nudi 27 razliitih veliina za mukarce i ene, od kojih e jedan sigurno savreno prionuti uz Vae telo. Pored velike ponude veliina, nove tehnologije
koje su sa sobom donele i nove materijale, sa izuzetno velikim koecijentom elastinosti e dodatno poveati udobnost pri ronjenju u modelima BARE odela. Ovi materijali su usavrili dobro
poznata, anatomski krojena odela BARE-FIT.
Inovacije kao to su HYDROSTRETCH, novi PROGRESSIVE STRETCH koncept, patentirani ATR (Automatic Torso Recoil) sistem, NST (No Stitch Technology), su implementirane u
BARE odela.
SUVA ODELA
U ponudi suvih odela razlikujemo dve linije, odela izraena od neoprena razliitih stepena kompresije, i odela izraena od troslojnog nepropusnog materijala zvanog Trilaminat. Obe linije
sadre po dva sistema, PRO DRY verzija sa oblaenjem odela kroz rameni rajsfellus, i TECH
DRY verzija sa oblaenjem kroz grudni deo sa ATR sistemom. Naravno, sva odela mogu biti
poruena sa razliitim tipovima manetni, depova, razliitim pozicioniranjem ventila.
Uz odela, nudimo i veliki izbor pod-odela izraenih od originalnog Thinsulate materijala, kako
za tople, tako i za hladne vode.
MOKRA ODELA debljine od 5mm do 7mm
Ovaj proizvoa je razvio posebnu liniju mokrih i polu-suvih odela za ronjenje u hladnim vodama, to i jeste najei sluaj u naoj i okolnim zemljama. Jednoslojna odela linije ALPINE od
pet i sedam milimetara i dvoslojna odela linija ARCTIC i VELOCITY od po 5mm ili 7 mm e
obezbediti termalnu zatitu tokom duih zarona u hladnim vodama. Dodavanjem Thermalskin
prsluka sa ili bez kapuljae, dobija se polu-suvo odelo, koje e u velikoj meri smanjiti protok vode
ispod odela u predelu ekstremiteta, i blokirati put vodi u torakalnom delu tela. Zahvaljujui PROGRESSIVE STRETCH tehnologiji koja je primenjena na VELOCITY odelima, debljina neoprena
od ukupno etrnaest ili vie milimetara nee uticati na pokretljivost.
MOKRA ODELA debljine od 2mm do 3mm
U liniji mokrih odela za ronjenje u toplim vodama istiemo tri modela debljine 3/2mm; ATTACK,
IGNITE i dobro poznati VELOCITY, svaki od njih u dve duine sa dugim i kratkim rukavima
i nogavicama.
ATTACK odela su pogodna za estu upotrebu u ronilakim centrima zbog robustnosti neoprena od
kojeg su izraena, kao i svoje veoma povoljne cene.
IGNITE modeli e pruiti udobnost zahvaljujui HYDROSTRECH panelima koji su implementirani na paljivo odabranim mestima. Oni poseduju i gumene manetne koje e smanjiti izmenu
vode na krajevima rukava i nogavica i okovratniku.
VELOCITY odela pruaju potpun uitak u ronjenju i ostalim vodenim sportovima zahvaljujui
velikim povrinama izuzetno elastinog neoprena od kojeg su izraena. Krajevi rukava i nogavica
kao i okovratnik, zavreni su robustnim teonskim manetnama.
Uz svu navedenu opremu, sa zadovoljstvom Vam nudimo i veliki izbor torbi za opremu, izmica,
arapica, rukavica, kapuljaa, majica za zatitu od vetra, hladnoe i UV zraka, kao i posebnu liniju
odela namenjenu najmlaima DOLPHIN odela za decu do est godina koja e im pomoi pri
uenju plivanja i zatititi od tetnih UV zraka.
Za porudbine i kupovinu BARE opreme do 31.12.2006. odobravamo specijalan popust od 10%.
Detaljne informacije o proizvodima moete dobiti na adresi:
POLAR-SUB
Polar Klima d.o.o.
Bulevar vojvode Miia 39a
Tel: 011 2060 523
Fax: 011 3692 683
Mob: 063 342 741
e-mail: polarsub@polarklima.co.yu
Ekskluzivni zastupnik i distributer za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju.

28

RONILAKI SVET

30

SUPER TEST

MAKO vs SEA SPRINTER

RONILAKI SVET 15

...SUPER TEST...SUPER TEST...SUPER TEST

OCEANIC MAKO

Tehniki podaci:
- elektro motor
- elisa promenljivog koraka
- akumaltorske baterije
- vreme punjenja 4-24 asa
(quick i full charge)
- autonomija 40 -120 min
- brzina 1.5 - 2.7 mph
- radna dubina do 40m

Dragan Jovovi,
PADI AI, CMAS
P3
Pravi adrenalinski ok!Neverovatno
je koliko je MAKO brz. Pokuao
sam da ga drim samo rukama, ali to
je jako naporno. Morate biti vezani
za njega.

Ronilaki brod DOWNUNDER, Bar - Septembar 2006.

kipa sa ronilakog broda DOWNUNDER je jo

jednom potvrdila da je u ronjenje neophodno stalno
ulagati i iriti ponudu svojih usluga. Razlog za ovu posetu
bio je vie nego jasan: podvodni skuteri OCEANIC
MAKO i DACOR SEA SPRINTER. Dan je bio sunan,
bez vetra, a more ravno i toplo. Idealni uslovi za uporedni
test ove dve zanimljive sprave.
Skuteri
su stajali
na
zadnjoj palubi broda
DOWNUNDER. MAKO je izraen u plavoj, SEA
SPRINTER u utoj boji. Paljivo zagledamo svaki detalj
i primeujemo da su kuita izraena od prvoklasne
heavy-duty plastike. Finalna obrada je vrhunska.
Postoji oigledna razlika u konstrukciji, u smislu oblika
samog skutera. Dacor-ov model je zaobljeniji, nenije
konstruisanih ivica, dok kockasta prednja strana Oceanicovog skutera prilino iznenauje. Kod oba modela je
konstrukcijski, na vrhu, uklopljena gumirana drka za
noenje to se pokazalo vrlo praktino. Komande su
na SEA SPRINTER-u postavljene na prednjem delu,
dok su na MAKO skuteru nalaze pozadi. Ronioca koji
se nalazi na skuteru ovakav raspored komandi tera da
ga dri ispod svoga tela. Na oba modela dugme za start
je neophodno sve vreme drati pritisnuto, jer u trenutku
putanja dolazi do zaustavljanja. Kod SEA SPRINTERa je dodata i konica startovanja elise da ne bi dolo do
neeljenog ukljuivanja. Ovo je dobra mera bezbednosti.
Oba proizvoda imaju na sebi postavljenu alku od
nerajueg elika kojom su ronilac i skuter povezani.
Elise su ziki odvojene zatitnim prstenovima, a kod
SEA SPRINTER-a i plastinom mreom sa prednje
strane. Na zadnjoj strani, elise sa tri kraka su otvorene.
Jedna, od kako se kasnije ispostavilo, znaajnijih razlika
u elisama je podeavanje uglova propelera. Kraci
elise na MAKO skuteru imaju 9 razliitih poloaja za
podeavanje, a kod SEA SPRINTERA to mogue izvesti
samo u tri poloaja. Prednji poklopci su privreni sa
po etiri kvalitetne kope koje se lako i sigurno otvaraju
i zatvaranju. Ispod se nalazi pogonski akumulator.
Vodonepropusnost je osigurana dvostrukim o-ringovima.
Prethodne noi akumulatori su napunjeni, tako da je
test ronoicima Draganu Jovoviu (PADI AI, CMAS
P3) i eljku Dragutinoviu (PADI AI, kapetan broda
Downunder) ostalo da uu u vodu. Na povrini oba
skutera su pozitivno plovna. Nije im potreban dodatni
balast. Elise se estoko okreu vukui za sobom ronioce.
Dakle ove skutere je mogue koristiti i u ronjenju na
dah i snorkeling-u, jer jednako dobro funkcioniu i na
povrini i pod vodom. Na deset metara oba skutera su jo
uvek blago pozitivno plovna, a na dvadeset skoro sasvim
neutralne plovnosti. Maksimalna radna dubina za oba
modela je 40 metara. Skuteri sa roniocima su sa lakoom
klizeli kroz plavetnilo. Oba test ronica su na sebi imali
boce od 18 litara, i priblino istu koliinu tegova. Tada
je ronilac na MAKO skuteru promenio ugao krilaca na
propeleru i skuter je skoro udvostruio brzinu! Nakon
45 minuta jurcanja ispod povriine mora, oba ronioca su
lagano izronila. Viak adrenalina nije mogao da im skine
osmeh sa lica ... Ronjenje sa skuterima je u stalnoj ponudi
ronilakog broda DOWNUNDER. Vie informacija
moete dobiti na sajtu www.divemontenegro.com ( email: info@divemontenegro.com) i na telefonima 069
495 604 ili 063 709 8880.

DACOR SEA SPRINTER

Tehniki podaci:
- elektro motor
- elisa trokraka
- zatitni prsten i mrea
- sigurnosna konica
- aku baterije
- vreme punjenja 5-9 sati
- autonomija 90 minuta
- radna dubina do 40 m

eljko Dragutinovi,
PADI AI

Sve je na svome mestu. Na komande reaguje trenutno i lako. Iako

je sporiji od svoga suparnika, SEA
SPRINTER je nesumljivo udobniji i
jednostavniji za vonju

RONILAKI SVET

31

ISKUSTVO

ORDEN
S

redinom septembra ove godine,imao sam ast da radim

podvodnu kameru za igrani lm u ruskoj produkciji i za
rusko triste, pod imenom THE BAY OF MISSING DIVERS.
Podvodne scene smo snimali u Crnoj Gori kod Bara. Neki delovi
lma su snimani u Holivudu i paniji, a neki u Moskvi. Posebna
zanimljivost vezana za ovaj projekat je i to to je to prvi igrani
lm u ruskoj kinematograji koji je sniman pod vodom u relanim
uslovima.
Na brodu DOWNUNDER proveo sam nezboravnih osam dana sa
ruskom lmskom ekipom, a prilikom snimanja napravio sam 42
ronjenja u Mikovia peini i na potopljenom brodu DAG. Na brodu
smo imali bringe i uvebavali podvodne scene sa dublerima.

32

RONILAKI SVET

Vreme nas je posluilo u neku ruku, pa je ceo taj boravak bio jo

prijatniji za sve nas. Moram da kaem da je hrana na brodu koju
je spremao kapetan eljko, bila izuzetno dobra i da je u mnogome
doprinela celokupnom uspehu ove ekspedicije. Svaki dan smo jeli
neke njegove specijalitete i jedva ekali da doe vreme za ruak.
Ovim putem mu se iskreno zahvaljujem i na neki nain i zavidim
to tako divno kuva, jer, kao to sam mu i vie puta rekao na
brodu, ne mora da se eni. Dobroj atmosferi najvie je doprineo i
G-din Milorad uraevi - Mikele, na kolega instruktor ronjenja
sa Svetog Stefana koji je bio zaduen za kulturno zabavni ivot
lmske ekipe.
Snimanje je proteklo bez nekih veih problema, osim snimanja
opasnih scena gde se, po scenariju, glavna junakinja davi u peini i
zapetljava u mreu bez opreme. Gadno sam se preznojavao, ali sve
je prolo na kraju dobro. Dublerka Olga je to odlino odglumila,
a tim za podrku se sve vreme brinuo o njoj. I scena sa mrtvakom
(koga je glumio Saa) nije bila nimalo laka, pogotovo to je on
morao da pluta bez maske i opreme po hodnicima podvodne
peine.
Snimao sam sa HD kamerom u fenomenalnom AMFIBICO
kuitu, to mi je znatno olakavalo rad. Rasveta je bila fantastina,
poevi od one na kuitu pa do umetne rasvete, topla i hladna
svetla, razni lteri ... itd. Za neke scene koristio sam i podvodne
stative kao i podvodnu komunikaciju sa rediteljem Kirilom koji

ISKUSTVO
Sa snimanja lma THE BAY OF MISSING DIVERS

za kamermana

je bio na brodu i na preko ekrana pratio

napredovanje snimanja.
Bilo je jako interesantno raditi sa
profesionalnim timom koji je postavljao
podvodne scene u peini. Momci (sve
pro ronioci) su vrlo veto prenosili razne
rekvizite koji su nam bili neophodni za
snimanje nekih podvodnih scena u peini.
Najvee priznanje i divljenje sa moje
strane su dobili kada su montirali ogromnu
mreu na nekim od prolaza u unutranjosti
peine. Bio sam oduevljen kako su
spakovali veliku mreu, a da im se nimalo
ne zamrsi tokom postavljanja scene, koja
je bila oko 100 metara unutar peine. Isto
tako su je i pokupili posle snimanja. Aljoa,
Gena, Saa i Borja uspevali su svaki put da
naprave sve to sam od njih traio u vezi
rasvete pod vodom, ili pak postavljanja
raznih zamki i trikova pri emu su koristili
razne rekvizite.
Mnogo sam nauio radei sa njima i trudio
sam se da uestvujem u svim tim akcijama,
iako sam bio plaen samo za snimanje
i nisam morao nita drugo da radim. Za
uzvrat, organizatorka Nastja i pomonik
reije Nataa su se brinuli o svima nama
kuvajui nam ajeve posle dugih ronjenja.
Ova mlada lmska ekipa mi se jako dopala
i po tome to su bili jako sloni i kompaktni,
trudei se da svako radi svoj posao najbolje
to moe. Pod budnim okom producenta
Larise, svi smo morali da budemo na visini
zadatka.
Ono to u pamtiti do kraja ivota je
bio na rastanak. Posle napornog dana
provedenog pod vodom, zadnja scena

u peini bila je zavrena. Sedeli smo u

restoranu i veerali. Posle veere pregledali
smo snimljene materijale i zadovljni sa
uinkom neobavezno askali. Tu oputenu
atmosferu sam iskoristio da kaem par rei
mojim ruskim prijateljima, kako mi je bilo
lepo da radim sa njima i da se zahvalim na
saradnji. Odjednom atmosfera se totalno
promenila. Oni su poeli da aplaudiraju,
zagrlili su me i poveli u kafanu. Poele
su duge zdravice. U jednom trenutku na
vratima kafane pojavio se Saa, a svi su
se nakako uutali. On je teatralno priao
naem stolu i iz depa izvadio zlatni
orden ruskih pomorskih
sila. To je bio jubilarni
orden asti koji se dodeljuje
zaslunim vojnicima u ast
100 godina od postojanja
ruskih podvodnih snaga
(1906 - 2006 god). Priao
mi je i orden okaio na moje
grudi. S punim aama Rusi
su mi nazdravili i estitali.
Bio sam zapanjen i totalno
okiran njihovim gestom.
Gutao sam suze i odmahivao
glavom, nemogavi ni re da
progovorim.

Sledee jutro rusi su otputovali za Moskvu.

Ja sam se avionom vratio u Beograd.
Moram da priznam da su mi nekako vratili
veru u ivot i ulili pozitivnu energiju. Ipak,
postoje ljudi na ovom svetu koji imaju,
pored svega ostalog i duu ... slovensku
duu ...
Vlatko Taleski
RONILAKI SVET

33

AKCIJE S.D.T. SVET RONJENJA

Nono ronjenje na Adi
Iako je spoljna temperatura bila svega 5
iznad nule, petnaestoro odvanih ronilaca
se skupilo na obali Savskog jezera. Mesto okupljanja je tradicionalno bilo kod

kaa Sunset, na Makikoj strani jezera.

Retki noni etai su sa nevericom gledali
kako se ronioci opremaju i ulaze u vodu.
Temperatura vode je iznosila prijatnih
19 Celzijusa, tako da se sa povrine jezera izdizala izmaglica, koja je doprinosila
pomalo mistinoj atmosferi. Zahvaljujui
ljubaznom osoblju kaa Sunset na obalu je
sputena velika plinska grejalica da se ronioci ne bi smrzavali prilikom presvlaenja.
Ronilo se u etiri grupe. Sa smanjivanjem
temperature vidljivost se u jezeru znatno
poboljala. Te noi se jasno videlo do dva
metra udaljenosti. Ispod povrine, sve je
vrvelo od ivota. Ronioci su imali prilike da
iz neposredne blizine vide tuku, smueve,
manie, zlatne karae, bandare i obilje bele
ribe. Akcija je zavrena uz ognjite u Sunset-u gde su ronioci razmenjivali utiske uz
kuvano vino i ostale tople napitke.

Pretraga i vaenje
vanbrodskog motora
Gde je voda, tu je i posao za ronioce. Na
Tamiu, tano ispred legendarne kafane
aran, jednom naem sugraaninu je
prilikom manevra izbegavanja amca koji
se kretao uzvodno, ispao motor u reku.
Ronioci naeg kluba Janez Krajc (M1) i
Igor uri (AOWD) su vrlo brzo izali na
lice mesta. Nakon razgovora sa vlasnikom
motora prikupljene su neophodne informacije za poetak pretrage. U vodu je iao instruktor ronjenja Kranjc, dok je uri bio
na suvom, drei ga na konopu. Iako je

vodostaj bio prilino nizak, Tami je imao

snaan tok. Vidljivost se kretala od 30 cm
do totalnog mraka. Temperatura vode je
bila 9 C, a maksimalna dubina na sredini
reke 5 metara. Dno Tamia je prekriveno
muljem debljine 20-tak centimetara, to
predstavlja dodatnu smetnju pretrazi. Potencijalnu opasnost predstavljaju oborene
grane drvea koje raste uz reku, za koje
ronilac lako moe zapeti. Nakon 60 minuta pretraivanja, trud je urodio plodom.
Uinilo mi se da vidim neto crvenkasto
na dnu. Pomislio sam da je to jo jedna
kesa, ili krpa kojih je naalost mnogo u koritu Tamia. Meutim, kada sam je opipao,
shvatio sam da je to elisa koja viri iz mulja!
Tada sam, daljim pipanjem, video da je
ceo motor osim elise ve utonuo u mulj.
Prava je srea, da sam uspeo da pronaem
tako mali deo motora, obzirom da ga je
reka tako brzo zatrpala iznosi utiske instruktor ronjenja Janez Kranjc

Pronaena sandolina

je bilo lepo sunano vreme bez vetra.

Sva planirana ronjenja su izvedena bez i
najmanjeg problema, tano prema ranijim dogovorima. Kurs za Rescue Diver-a
su uspeno zavrili Tijana Zec i Dejan
Aneli, Davor Zec. Najvie uzbuenja
je bilo grupi Advanced Open Water Diver.
Naime, oni su tokom svog zarona pronali
potopljenu sandolinu. Nakon obeleavanja
objekta, pristupljeno je njegovom vaenju
sa dubine od 8 metara. Uz pomo ronilakog
lifta i vazduha koji je upumpavan u korito, sandolina je bez problema izneta na
povrinu odakle je dogurana u pliu vodu.
U nastupu oduevljenja neki od ronilaca su
morali odmah i da je provozaju po jezeru.

S.D.T. SVET RONJENJA

ekipno prvi u Vojvodini
Naem klubu je ovo bio prvi nastup na
apneakim takmienjima. Apnea tim Svet
Ronjenja je nastupio u sastavu Tijana Zec,
Ivana Orlovi-Kranjc, Zoran Obrenovi,

Lepo vreme je krajem novembra izmamilo

ronioce naeg kluba na obalu jezera Ada
Ciganlija. U prepodnevnim satima grupa
od osamnaest ronilaca se okupila na

makikoj strani jezera. Ronilo se u etiri

grupe od kojih je svaka imala svoj zadatak. Prva grupa su bili OWD ronioci koji
su u okviru svoga kursa izvodili ronjenja u
otvorenoj vodi. Drugu grupu su inili polaznici AOWD kursa koji su imali obuku
iz podvodnog pretraivanja i vaenja. Trei
po redu su bili Rescue ronioci koji su na
jezeru demonstrirali vebe spaavanja na
vodi i pod vodom. U etrvrtoj grupi su bili
ronioci koji su ronili stana ronjenja. Ada
je nudila fenomenalne uslove za izvoenje
svih planiranih akcija. Vidljivost je bila
oko tri metra, boja jezera svetlo zelena,
a temperatura 12 Celzijusa. Na povrini

Uro Risti, Dejan Aneli, Vladimir ao

i eljko Dragutinovi. Kapiten ekipe je bio
Janez Kranjc. Cilj nae ekipe je bio da se
oprobamo na jednom ovakvom takmienju
i da vidimo gde smo u odnosu na druge
klubove. Uz malu pomo sree i uz veliko
zalaganje i entuzijazam ronilaca, uspeli
smo da osvojimo dve medalje i da ekipno
budemo najbolji. Svi takmiari iz naeg
kluba su na ovom takmienju napravili
line rekorde, bez ijednog incidenta u
naim redovima. Ovakav uspeh je nesumnjivo jedna velika stimulacija, koja e
ronjenje na dah u naem klubu uiniti jo
popularnijim i masovnijim.

RONITE SA NAMA
jer mi ronimo cele godine!
S.D.T. SVET RONJENJA
svetronjenja@yahoo.com
011 322 84 28, 063 84 85 985

www.svetronjenja-sdt.org.yu
34

RONILAKI SVET