Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet
Katedra za orijentalistiku
Smer turski jezik I knjizevnost

Seminarski rad iz predmeta Seminar turske

knjievnosti

Ljubav u ''Legendi o Araratu''

Profesor:
Student:
Dr Mirjana Marinkovi
Bojana Zarev
Br.indeksa:
1

2013/646
Beograd,septembar 2014.
Jaar Kemal (Yaar Kemal) roen je 6. oktobra 1923.
godine . On je turski pisac kurdskog porekla. On je jedan
od vodeih pisaca Turske. Dugo je bio kandidat za
Nobelovu nagradu. Kao otvoreni intelektualac, ne okleva
da govori o osetljivim pitanjima. Njegov aktivizam
rezultirao je dvanaest meseci uslovne kazne, pod
optubom da je zagovarao separatizam. Roen je u selu
Hemite, u junoj Turskoj. Njegovi roditelji bili su emigranti
iz kurdskog sela Ernis koji su doli tokom Prvog svetskog
rata. Kemal je imao veoma teko detinjstvo. Prvo je
izgubio oko u nesrei kada je njegov otac klao ovcu na
Kurban-bajram. Zatim je, kada je imao oko 5 godina
prisustvovao nesrei u kojoj je njegov otac izboden noem
dok se molio u damiji. Ovo traumatino iskustvo ostavilo
je na Kemala velike tragove. Imao je govornu manu sve
do svoje dvanaeste godine. Sa devet godina krenuo je u
kolu u susednom gradu Kadrili. Srednju kolu upisao je u
Adani i istovremeno zaraivao za ivot u fabrici pamuka.
Kasnije je radio i kao radnik u fabrici i kao zamenik
uitelja. U Adani je sreo Abidin Dina, turskog umetnika
koji je bio prognan od strane vlade, i sa njim se
sprijateljio. Sa sedamnaest godina dolazi prvi put u sukob
sa policijom zbog svoje pesme. U svojoj karijeri bio je
uhapen tri puta. Nakon sluenja vojnog roka, 1946.
godine po prvi put je doao u Istanbul i 1948. se vratio u
svoju domovinu. Nakon sluenja jo jedne kazne vratio se
2

u Istanbul 1951. Godine 1952. oenio se Tildom Serero,

lanicom ugledne jevrejske porodice. Njen deda, Jak
Mandil paa, bio je glavni lekar osmanskog sultana Abdul
Hamida II. Sedamnaest radova svog supruga prevela je
na engleski jezik. Tilda je preminula 17. januara 2001.
godine u 78. godini ivota. Preminula je od bolesti plua u
Istanbulu. Jaar je sa njom imao sina Raita. Jaar Kemal
se ponovo oenio 1. avgusta 2002. godine sa Aje
Semihom Baban. Ona je predava na Univerzitetu Bilgi u
Istanbulu. Obrazovana je na Amerikom univerzitetu u
Bejrutu, Bosforskom Univerzitetu i Univerzitetu Harvard.
Jaar Kemal bio je posveeni socijalista. Bio je protiv
onih koji pljakaju radnike i ele da dou na vlast u ime
radnika. Verovao je da radnika klasa mora izgraditi
sopstveni socijalistiki oblik same vlade. Bio je kritian
posmatra ak i izvan Turske. Dao je intervju za britansku
stanicu BBC u kojoj kritikuje samu Veliku Britaniju. Taj
intervju nikada nije objavljen. Pored toga, izjavio je da je
buroazija u Nemakoj pala od strane proleterijata, tako
da je nacizam bio jedini izlaz. Smatrao je da je Musolini u
Italiji doao na vlast na slian nain.
Svoju prvu knjigu Balade objavio je 1943. To je bila
kompilacija folklornih tema. Ova knjiga donosi na videlo
mnoge davno zaboravljene stihove i balade koje je Kemal
poeo da prikuplja od svoje esnaeste godine. Njegove
prve prie Beba, Trgovac, Memet i Memet
objavljene su 1950. godine. Svoju prvu priu Prljava
pria napisao je 1944. dok je sluio vojsku u Kajseriju.
Potom je, 1952. godine, objavio svoju knjigu kratkih pria
3

uta toplota. Poetna taka njegovih radova bila je

nesrea ljudi iz njegovog zaviaja i on zasniva teme na
ivotima i stradanju ovih ljudi. Jaar Kemal koristio je i
legende i prie o Anadoliji kao osnovu njegovih dela.
Meunarodno priznanje dobio je za delo Memed, moj
soko koje je objavio 1955. U tom delu kritikuje tkivo
drutva kroz legendarnog heroja, protagonistu, koji bei
od ugnjetavanja u planine. Neki njegovi romani adaptirani
su u pozorine predstave, kao i opere.
Dobio je brojna meunarodna priznanja, a 1972. bio je
nominovan za Nobelovu nagradu za knjievnost. 1984. u
Francuskoj, odlikovan je ordenom Legije asti. 2008.
godine dobio je nagradu Kultura od strane predsednika
Abdulaha Gula.

Ljubav u Legendi o Araratu

Legenda o Araratu prenosila se vekovima s kolena na
koleno. Nastala je na obroncima mone, a ipak
zastraujue i mrane planine Ararat. U ovom delu pisac
nam doarava ljubavnu priu dvoje mladih ljudi,
pokazujui koliko je ljubav jedno mono oseanje, toliko
snano da rui sve prepreke pred sobom, a s druge strane
izgara u sopstvenom aru i aru ljubomore koja je
unitava.

Ali, da li je u stvari samo ljubav glavni motiv ovog dela?

Previe se drugih stvari uplee u ovu ljubavnu priu.
itajui ovo delo esto sam bila u nedoumici, jer ne moe
se sa sigurnou utvrditi ko je glavni lik : da li je to Ararat,
moan, tmuran i zastrauju dok ne izae sunce, ili konj,
simbol ponosa i asti, ulbehar i Ahmet, dvoje mladi koji
izgaraju u svojoj ljubavi i bore se svim silama za nju ili
pak paa, ulbeharin otac, olienje moi i zla.Bilo kako
bilo, prie ne bi ni bilo da konj nije doao na Ahmetova
vrata i ma koliko ga ovaj terao, svaki put se vraao.
Osim ljubavi koja dominira ovde, veliku ulogu odigrala je i
tradicija. U podnoju planine Ararat iveli su Kurdi,
ponosni, kojima su ast i obraz svetinja. Njihova tradicija
je toliko drevna, toliko duboko u njima, da upravlja
njihovim ivotima. Prodali bi svoju duu, ali tradiciju ni za
ta ne bi menjali. Navikli su da ive takvim ivotom, u
neprestanoj borbi sa surovom prirodom, koja im je ipak
nekako bliska, u borbi sa nprijateljem koji neprestano
pokuava da ih pokori. Oni trae izlaz i utehu u mitovima,
postaju sastavni deo njihovih ivota, veruju u njih i
potuju ih. Kao da im ti mitovi i legende daju neku snagu,
sigurnost, postaju njihov oslonac.
S druge strane, tu je Ararat, u ijem se podnoju nalazi
up jezero, moan i zastrauju sa svojom tutnjavom,
mraan, dok ga sunce ne obasja, a onda se pretvara u
plameni oganj. Odatle potie cela pria. Taj udesni masiv
koji drhti i nikome ne doputa da se vrati sa njegovog
vrha, predstavlja koliko predmet divljenja i oboavanja,
toliko i predmet straha, koji ledi krv u ilama. Naime,
5

prema legendi, jednom se jedan momak popeo na njegov

vrh, iskoristio njegovu nepanju i odneo snop vatre na
zemlju. Od tada je Ararat toliko surov i zastrauju.
Ahmed, itelj Ararata, neprikosnoveni svira frule,
zapoinje ovu priu darom od boga, konjem koji mu je
jedno jutro osvanuo ispred vrata. Kao to obiaj i tradicija
nalau, taj konj je smatran darom od Boga i kao takav,
bilo bi nepotovanje vere vratiti ga vlasniku ukoliko se
pojavi. Upravo taj Boji znak je pokreta jedne bolne
ljubavi. Ispostavivi se da je vlasnik konja zloglasni paa
Mahmut-Han, Ahmed i njegov stari prijatelj Sofi bivaju
zarobljeni zbog odbijanja da vrate konja. Patnja zbog
nepravde bila je velika, ali nije moga nadmaiti
Ahmedovu sigurnost u ispravnost svojih postupaka.
Ceo zaplet poinje kada ulbehar, erka Mahmut-Hana,
uje oaravajue zvuke Ahmedove frule iz tamnice i sama
postaje opinjena njima. Ti zvuci frule, probudili su u njoj
do tada nepoznata oseanja, probudili su ljubav. Taj
udan i stran oseaj izjedao je svaki pedalj njene due i
srca. Izgarala je u elji da vidi Ahmeta, da oseti njegovu
blizinu, dodir. Bila je spremna na sve zarad ove ljubavi.
ulbehar gazi sve ono u ta je verovala, emu je uena,
ta tradicija nalae samo da ostanu za Iskoristivi to to je
uvar tamnice oseao isto to prema njoj to i ona prema
Ahmetu, uspela je da ga vidi. Taj nevini uvar tamnice,
ovek iste i neiskvarene due, koji je zarad njene sree
gazio svoj ponos, i koji nita drugo,do pramika kose i
osmeha, nije traio od nje, postaje prva rtva njihove
ljubavi.
6

Njihova ljubav je toliko snana, inilo se jaa od svega na

svetu, toliko jaka da postaju predmet udnje jedno
drugom. Ali, ma koliko razloga imali da brane to to
oseaju, bilo ih je duplo vie koji su bili protiv. Meutim
sve je to padalo u vodu kada se uporedi sa jainom onoga
to su oni oseali jedno prema drugom i na at su sve bili
spremni jedno za drugo.
Dok je Ahmet bio sasvim obian ovek, odrastao u
potpuno drugaijoj sredini od njene, sa drugaijim
shvatanjima, ulbehar bila je dama iz visokog drutva,
erka pae, uena devojka, na mogo viem nivou od
njega. Ali, ne kae se daba da ljubav ne poznaje granice
i da je isto tako slepa. Zarad te ljubavi koja joj donosi,
koliko sree i zadovoljstva, isto toliko i bola, ona je bila
spremna da se ak i ocu, uglednom pai koji nije voleo
Ahmeta i od poetka bio protiv, suprotstavi. Ni Ahmet se
nije nita manje borio za njihovu ljubav. Prihvatio je to
niko normalan ne bi, prihvatio je izazov koji mu je
nametnuo Mahmut-Han. Naime, Mahmut-Han je obeao
da e sam organizovati svadbu i prihvatiti ga kao zeta
samo ako se Ahmet popne na vrh Ararata i tamo upali
vatru.
To je bila Ahmetova rtva za nju iako je ona svim silama
pokuavala da ga sprei i odgovori od toga, nije je
posluao.
I kada se inilo da je svemu kraj, da e se konano spojiti
i iveti sreno, njihova ljubav, koja je prebrodila sve te
silne prepreke, ipak nije uspela pobediti samu sebe, nije
7

uspela pobediti ljubomoru koja se uvukla u Ahmetovo

srce i izjedala ga, kao ni ulbeharin ponos.
A zato mu jednostavno nije rekla i zato joj jednostavno
nije verovao?