1.

PREDMET RADA:
Za vrjeme trajanja prakse u auto koli obavljao sam slijedee djelatnosti:
Upoznavanje sa uslovima, pravilima i obavezama koje auto kola kao drutveno korisna
organizacija treba da ispunjava.
Upoznavanje sa programom teorijske i ,,praktine,, obuke kandidata za vozae motornih
vozila
Utvrivanje osnovnih okolnosti i uzroka zbog kojih kandidati najee padaju na
vozakom ispitu.
Upoznavanje sa pitanjima, tematskim jedinicama, saobraajnim situacijama i minimalnim
obimom znanja, koji se kroz proces saobraajnog obrazovanja i vaspitanja prenosi
kandidatima u auto koli.
Upoznavanje sa nainom rada vozaa-instruktora, izlazak na teren sa jednim kandidatom
Na kraju rada sam izloio svoja zapaanja

2. UVOD - Obuka vozaa motornih vozila

Kao i svaki poetak i sama odluka na polaganje vozakog ispita za mlade ljude
je velika odluka i prekretnica u ivotu kao i sticanje prava za polaganje vozakog ispita.
Osnovnu panju u sistemu obuke, kao finalnom delu pripreme potrebno je usmeriti prema
vozaima motornih vozila, s obzirom da oni u saobraaju upravljaju sredstvima koja su
najvei izvor opasnosti. Dobar deo dananjih tekih problema u saobraaju, posledica su
nedovoljne pripreme i nekvalitetno izvrene obuke sadanjih vozaa. Za suzbijanje
saobraajnih nezgoda od velike su vanosti sadraj i kvalitet onoga to sistem obuke daje
buduim vozaima koji se pripremaju za samostalno upravljanje motornim vozilima u
javnom saobraaju.
Ako kroz obuku voza stekne samo informativna znanja o saobraajnim propisima,
saobraajnim znakovima i osnovna znanja o funkciji vozila, on nee biti dobar voza nego
samo bolje obaveten peak koji je stavljen za upravlja motornog vozila, a to mu nije
dovoljno za uspeno uee u saobraaju. Pored ostalog, kroz obuku buduih vozaa treba
razvijati navike razumnog ponaanja, smisao odgovornosti, shvatanje da bezbedno odvijanje
saobraaja ne zavisi samo od vremenskih uslova, kvaliteta i kapaciteta saobraaja, vrste i
kvaliteta vozila, nego i od ponaanja samih uesnika, njihove meusobne saradnje i
solidarnosti kojoj i on mora doprineti, pomoi drugom uesniku kada je u nevolji, odnosno
kada doe u nezavidnu saobraajnu situaciju i slino. Korektno i razumno ponaanje u toku
obuke nije potrebno samo zbog toga to u ovom periodu, zbog nedovoljnog znanja i iskustva
vozaa vreba opasnost nego radi toga to to ostavlja trajnije posledice na njegovo kasnije
ponaanje u saobraaju.
Sistemima i nastavnim planovima i programima obuke za vozae motornih vozila
potrebno je osposobiti budue vozae, dakle, za njegovo bezbedno uee u javnom
saobraaju a da pored toga vozilom upravlja na takav nain da moe da izbegne eventualne
greke drugih uesnika u saobraaju a u pojedinim sluajevima i da predvidi njihovo opasno
ponaanje , te da u takvim situacijama bude u mogunosti da izbegne neeljene posledice, to
podrazumeva da se u saobraaju stara kako o sebi, tako i o drugim uesnicima.
Kod vozaa obukom je potrebno razvijati navike razumnog ponaanja, svest o
opasnosti koju predstavlja motorno vozilo i njegovo uee u saobraaju, smisao socijalne
odgovornosti, samokritinost, shvatanje da propisi nisu neto to mu je nametnuto, to ga
sputava, ve da je to odraz sutine kojom mu je garantovano bezbedno uee u saobraaju. Iz
tih razloga, zadatak je subjekata u sistemu obuke da od samog poetka obuke kod buduih
vozaa stvaraju navike, shvatanja, vrednosti, miljenja i druge socijalne i etike kvalitete, kao
i da razvijaju reakciju, budnost i zapaanje, snalaljivost i sposobnost za brzo i adekvatno
reagovanje, panju, percepciju i ostala svojstva koja mu omoguuju da udovolji sloenim i
savremenim zahtevima saobraaja, a samim tim i njegovim bezbednim ueem.
Obuku za vozae motornih vozila uglavnom pohaaju mlai ljudi, koji su tek ispunili
starosni uslov za sticanje vozake dozvole, ili su neto preko te starosne granice, ali uglavnom
radi se o mladim ljudima. Veoma je vano da se ovi mladi ljudi pripreme da u starosnom dobu
kada mogu biti najagresivniji na vreme shvate opasnost. S tim u vezi, kod njih treba produbiti
oseanje odgovornosti, jer su oni skloni veoma rizinoj i opasnoj vonji. Mora im se ukazati
na uzroke, moralne, emocionalne, socijalne i materijalne posledice eventualnih saobraajnih
nezgoda.

Ujedno ovim ljudima treba ukazati i na varke koje njihov organizam emituje tokom
upravljanja vozilom, a ujedno ukazati da umesto avanturistikih predstava o upravljanju
motornim vozilom, kod sebe razvijaju kategorije racionalne naravi, kao to su opreznost,
panja, korektnost i solidarnost.
Kod nas obuku za vozae motornih vozila vre auto kole, a od pre nekoliko godina
one organizuju i polaganje vozakih ispita. Nastava je programirana a potpunom realizacijom
programa stvaraju se mogunosti da kandidati steknu samo osnovno znanje za bezbednim
upravljanjem vozilom u saobraaju. Auto kole organizovane su pri auto-moto drutvima, ili
su pak u privatnom vlasnitvu.

3. NIVOI KOJE KANDIDAT TREBA DA PROE DA BI POSTAO

VOZA
Osnovni cilj postojanja svake auto kole je da vozai koji zavre obuku budu sigurni i
sposobni vozai, da ne ugroavaju druge uesnike u saobraaju.
Stoga svaki kandidat, budui voza na svom putu ka dobijanju vozake dozvole prelazi
sledee nivoe:
1. Donoenje vrste odluke "ja elim postati voza"
2. Lekarski pregled (Uverenje o duevnoj i telesnoj sposobnosti za upravljanje
vozilima na motorni pogon izdaje Dom zdravlja).
3. Izbor auto kole (Ovo nije nimalo laka odluka, jer danas postoji veliki broj auto
koli, a na samom kandidatu je odgovornost pri izboru adekvatne).
4. Sam proces obuke u izabranoj auto koli
5. Polaganje ispita (teoretskog, a zatim i praktinog dela)
6. Vozaka dozvola (izdaje MUP Republike Srpske Milii)
7. Budua vonja sada ve vozaa (Jako je vano da je kandidat svestan da nije
nauio sve trikove vonje i da je on jo uvek poetnik koji ui. Bitno je da vozi
paljivo i smireno, potujui saobraajne znakove i propise.

4. DELATNOSTI KOJE OBAVLJA AUTO KOLA

Auto kola ,,Signal registrovana je za osposobljavanje i obuku kandidata za sledee
kategorije:A,B,C1,C,E i D.
Auto kola u svom voznom parku ima sledea vozila:
Za ,,A kategoriju : jedan motocikl marke ,,Vespa.
Za,,B kategoriju sljedee automobile:dva automobile ,,Golf 4
i jedan ,,Golf 5.
Za ,,C1 kategoriju kamion marke ,,Iveko.
Za ,,C kategoriju kamion marke ,,Mercedes,preko 7t.
Za ,,E kategoriju prikljuno vozilo marke ,,Ljutomir
Za ,,D kategoriju autobus marke ,,Tam 190
Vozila auto kole su opremljena atestiranim duplim komandama za upravljanje i
kandidati su uvek i u svakoj situaciji bezbedni. Strogo se vodi rauna i o tehnikoj ispravnosti
vozila.

4.1.Obaveze kole i kandidata tokom procesa obuke:

Kandidati, uz literaturu koje im kola obezbeuje, savladavaju propise o bezbednosti

saobraaja, dok na asovima praktine obuke uvebavaju tehniku upravljanja vozilom
primenjujui svoje poznavanje saobraajnih propisa. Instruktori su i lanovi ispitne
komisije to samim kandidatima znai mnogo u psiholokom smislu. Takoe, praktini
deo ispita (vonja) se polae na vozilu na kojem je kandidat proao obuku.
as traje 45 minuta i praktikuju se vezani dvoasi to se u praksi pokazalo kao
najoptimalnije vreme za uvebavanje i savladavanje predvienog gradiva. as se
zakazuje u vreme koje odgovara kandidatu, vonja poinje i zavrava se na bilo kojoj
lokaciji u gradu i okolini, po elji kandidata.
U toku obuke kandidatu se saoptavaju termini za polaganje teorijskog dela ispita
kako bi mogao na vreme da isplanira svoje obaveze. Praktini deo ispita polae se
nakon poloenog teorijskig dela (testa), naravno na vozilu na kojem je vrena obuka.
Kandidatima se asovi zakazuju neposredno pre izlaska na testove i vonju kako bi
odrali kontinuitet forme i jo uspenije realizovali obe provere. Ovakav pristup
znatno poveava prolaznost kandidata na ispitima.
Teoretska nastava za veinu auto kola slua se u prostorijama Doma Rudarau
Miliima,koju izvodi ininjer saobraaja Milan Teanovi.
Nakon poloenog terijskog i praktinog dela obuke kandidatu se izdaje uverenje o
poloenom vozakom ispitu odgovarajue kategorije.Da bi vozai dobili vozaka
dozvola neophodno je da priloe uverenje, dve fotografije, popunjen formular, linu
kartu i uplatnice sa plaenom taksom.

5. SAOBRAAJNA PRAVA
OSNOVNE KATEGORIJE: A, B, C, D, B+E, C+E, D+E
A motocikl sa bonom prikolicom ili bez nje, ija zapremina motora prelazi 125 cm3, a
snaga prelazi 11 kW (18 godina i potkategorije C1 i C1E)
B motorna vozilo, osim vozila kategorije A, ija najvea dozvoljena masa nije vea od 3500
kg i koja nemaje vie od osam sjedita, ne raunajui sjedite za vozaa. (18 godina i
potkategorije C1 i C1E)
C motorna vozila za prevo tereta ija je najvea dozvoljena masa vea od 7500 kg (uz uslov
da je upravljalo vozilom potkategorije C1 ili C1E najmanje jednu godinu)
D motorno vozilo za prevoz putnika, osim motocikla, koje ima vie od osam sjedita, ne
raunajui sjedite za vozaa. (pod uslovom da je upravljao vozilom kategorije C ili C+E
najmanje dvije godine)
B+E skup motornih vozila ija se vuna vozila ubrajaju u B kategoriju, a priljuna vozila
imaju najveu dozvoljenu masu do 750 kg, koja nije vea od mase vunog vozila bez tereta, a
ukupna dozvoljena masa vunog i prikljunog vozila nije vea od 3600 kg (18 godina i
potkategorije C1 i C1E)
C+E skupovi vozila ija se vuna vozila ubrajaju u kategoriju C, a prikljuna vozila imaju
najveu dozvoljenu masu veu od 750 kg (uz uslov da je upravljalo vozilom potkategorije C1
ili C1E najmanje jednu godinu)
D+E vozilo D kategorije i prikolica najvee dozvoljene mase vie od 750 kg i prikljuno
vozilo se ne koristi za prevoz lica
POTKATEGORIJE: A1, B1, C1, D1, C1+E, D1+E
A1 laki motocikl zapremine do 125 cm3 i snage motora do 11 KW (16 godina)
B1 motorni tricikl i etvorocikl, koji se pokree snagom sopstvenog motora (16 godina)
C1 motorna vozila za prevoz tereta ija je najvea dozvoljena masa vea od 3500 kg, a
manja od 7500 kg (18 godina)
D1 motorna vozila koja slue za prevoz lica i koja, osim sjedita vozaa, imaju vie od
osam, a manje od esnaest sjedita
C1+E vozilo potkategorije C1, a prikljuna vozila imaju najveu dozvoljenu masu veu od
750 kg s tim da najvea dozvoljena masa skupa vozila ne prelazi 12000 kg i da najvea
dozvoljena masa prikljunog vozila ne prelazi masu neoptereenog vunog vozila (18 godina)
D1+E vozilo potkategorije D1 i prikljuna vozila imaju najveu dozvoljenu masu ne veu
od 750 kg s tim da najvea dozvoljena masa ovog skupa vozila ne prelazi 12000 kg, a najvea
dozvoljena masa prikljunog vozila ne prelazi masu neoptereenog vunog vozila i da se
prikljuno vozilo ne koristi za prevoz lica
5

STATUS DOZVOLE
Vozai B, C, D i potkategorija C1 i D1 imaju pravo da upravljaju motornim vozilima tih
kategorija i kad su im pridodate lake prikolice.
Voza kome je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije D ima
pravo da upravlja motornim vozilom kategorije B i C i potkategorija B1, C1 i D1, a voza
kojem je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije C ima pravo da
upravlja i motornim vozilom kategorije B i potkategorije B1 i C1.
Voza kojem je izdata vozaka dozvola za upravljanje motornim vozilom kategorije CE ima
pravo da upravlja motornim vozilom kategorije BE, a voza kojem je izdata vozaka dozvola
kategorije DE ima pravo da upravlja motornim vozilom kategorija BE i CE i potkategorije
C1E.
Pravo na upravljanje motornim vozilom kategorija BE, CE i DE voza stie samo ako je
prethodno stekao pravo na upravljanje vozilim kategorija B, C i D.
Vozai motornih vozila kategorija B, C, D, BE, CE i DE i potkategorija B1, C1, D1, C1E i
D1E imaju pravo da upravljaju traktorom i radnom mainom.
Voza motornog vozila kategorije A ima pravo da upravlja motornim vozilom potkategorije
A1, a voza motornog vozila kategorije B ima pravo da upravlja motornim vozilom
potkategorije C1, a voza motornog vozila kategorije D ima pravo da upravlja motornim
vozilom potkategorije D1.

6. Nastavni plan teoretskog dela osposobljavanja kandidata za vozae

Treba da se odvija po sledeem redosledu:
6.1
Upoznavanje sa znaenjem pojedinih izraza i odredbi o propisima o bezbednosti u
saobraaju (put, javni put, kolovoz, saobraajna traka, vozilo, motorno vozilo, voza, peak,
mimoilaenje, obilaenje, preticanje,...).
6.2
Upoznavanje sa znaenjem saobraajnih znakova (vrste znakova, znaenje, izgled,
namena i sutina, ...).
6.3 Svetlosni saobraajni znakovi (znaenje svetlosnih saobraajnih znakova na raskrsnici i
drugim mestima gde je saobraaj posebno regulisan, postupanje u skladu sa znaenjem
svetlosnih znakova, pravilo prvenstva prolaza na raskrsnici regulisanoj saobraajnim i
svetlosnim znakovima, pravilo desne strane na neregulisanim raskrsnicama, i td.).
6.4 Svetlosni i drugi saobraajni znakovi za oznaavanje prelaska puta preko eleznike
pruge u istom nivou (sa ili bez branika ili polubranika, saobraajni znakovi koji
oznaavaju blizinu pruge obezbeenu sa branicima ili bez branika,...).
6.5 Svetlosni znakovi za regulisanje inskog saobraaja (tramvaja, vozova,...).
6.6 Svetlosni i drugi znakovi za obeleavanje radova i drugih opasnih prepreka na putu
(vrste znakova i lica koja mogu regulisati saobraaj u blizini radova na putu,...) .

6.7
6.8
6.9

Oznake na kolovozu (uzdune, poprene i ostale oznake na kolovozu i predmetima uz

ivicu kolovoza, vrste i oblik oznaka, boja, znaenje pojedinih oznaka, strelica, linija...).
Znaci koje daju ovlaena slubena lica (znaci koji se daju rukama i poloajem tela,
pitaljkom, iz vozila,...).
Oznaavanje vozila i tereta (vozila pod pratnjom, vozila sa pravom prvenstva prolaza,
specijalna vozila, posebni znakovi za oznaavanje pojedinih kategorija vozila i isturenih
delova tereta, registarske tablice, listice za oznaavanje opasnih materija,...)
pravila saobraaja:

6.9.1) Pravila skretanja (levog i desnog), pravila mimoilaenja, pravila

naizmeninog proputanja vozila
6.9.2) Pravila saobraaja na raskrsnici (opreznost, podeavanje brzine,
prestrojavanje i promena saobraajne trake).
6.9.3) Prvenstvo prolaza (korienje prvenstva prolaza na raskrsnici, pri skretanju
ulevo i udesno, u odnosu na inska vozila, u odnosu na vozila pod pratnjom i
sa pravom prvenstva prolaza,...)
6.9.4) Prvenstvo prolaza na putu koji je oznaen kao put sa prvenstvom prolaza
saobraajnim znakom, svetlosnom signalizacijom, znacima koje daju
ovlaena slubena lica i td.)
6.9.5) Prvenstvo prolaza pri presecanju biciklistike staze (uvebavanje situacija na
raskrsnici)
6.9.6) Pravila o kretanju peaka i obaveze vozaa prema peacima (pravila o
presecanju kolone peaka, na koga se mogu odnositi, pravila o upotrebi
svetala u saobraaju,
6.9.7) Pravila o odstojanju vozila, vuenju neispravnih vozila (propisani uslovi
koji moraju ispunjavati vozila koja se vuku)
6.9.8) Pravila zaustavljanja i parkiranja vozila (zaustavljanje I prakiranje u odnosu
na ivicu kolovoza, autobusko stajalite, tramvajsku prugu, na mostovima,
tunelima, galerijama, nepreglednim mestima, u blizini vrha prevoja ili
krivine,)
6.9.9) Saobraaj pojedinih kategorija motornih vozila (radnih maina,
motokultivatora, bicikala, bicikala sa motorom i motocikala, prevoz lica
motornim i prikljunim vozilom koje vuku traktori, saobraaj zaprenih
vozila i gonjenje stoke po putu, saobraaj traktora koje vuku zapreno vozilo
i drugih sporih vozila).
6.9.10) Saobraaj prema kategorizaciji putne mree (na autoputu, putu rezervisanom
za saobraaj motornih vozila, na ostalim putevima, ogranienja brzina za
pojedine kategorije vozila i rangove puteva, saobraaj na prelazu puta preko
eleznike pruge, saobraaj u tunelu, vozila pod pratnjom i sa prvenstvom
prolaza, prevoz lica i tereta, oznaavanje, smetaj tereta i putnika,...).
6.10. Opasnosti koje nastaju zbog nedovoljnog znanja i vetine vozaa pri izvoenju
pojedinih radnji u saobraaju na putu:
6.11.1) opasnosti pri prestrojavanju, obilaenju, mimoilaenju i preticanju,
6.11.2) opasnosti kod odstojanja izmeu drugih vozila,
6.11.3) opasnosti pri naglom koenju i zaustavljanju vozila
6.11.4) opasnosti od nepravilne upotrebe svetala u saobraaju
6.11.5) opasnosti od ometanja vozila koja imaju prvenstvo prolaza
6.11. Vonja nou i pod nepovoljnim atmosferskim uslovima (magla, kia, sneg, led,...)
6.12. Osnovi funkcionisanja ureaja na motornom vozilu od znaaja za bezbednost saobraaja
na putu (ureaj za upravljanje, koenje i zaustavljanje, uloga i funkcionisanje kod
7

motornih i prikljunih vozila, ureaj za oznaavanje i signalni ureaji, ostali ureaji na

motornim i prikljunim vozilima,...)
6.13. Znaaj psihofizike sposobnosti za bezbedno upravljanje motornim i prikljunim
vozilima, znaaj psihikog i fizikog stanja pre i u toku vonje, faktori koji mogu
izazvati poremeaj psihofizike ravnotee i kako treba reagovati u datoj situaciji
(zdravstvena sposobnost, za upravljanje motornim vozilom, akutna i hronina oboljenja,
upoznavanje sa pravilnikom o zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozai
motornih vozila)
6.14. Alkohol i bezbednost saobraaja, male doze alkohola, pozno dejstvo alkohola, uticaj
na psihofizike i motorne funkcije vozaa (droge i lekovi, tetni uticaj pojedinih lekova
na psihofiziku sposobnost za vonju, upoznavanje sa listom ,,opasnih lekovaza
bezbednost saobraaja
6.15. Zamor i bezbednost saobraaja, vrste i znaci zamora, duina trajanja, nain
korienja vremena (uticaj ovekove sredine na psihofizike sposobnosti na vozaa.odnosno
na vonju, meteoroloke prilike i vonja, temperatura u kabini vozila, hladnoa,
pregrejavanje, buka i vibracije, zagaenost vazduha spoljai u kabini vozila, puenje,itd.)
6.16. Znaaj zamora, znaci zamora, vrste zamora, odmor, duina trajanja odmora,
korienje vremena za odmor, opasnosti od zamora, ishrana u toku vonje i dr.
6.17. Odnosi humanosti i solidarnosti prema drugim uesnicima u saobraaju, obaveze
staranja o drugim licima u vozilu, posebno deci:
6.17.1) odnos prema deci, starijim, slepim i drugim nemonim licima
6.17.2) odnos prema vozilima kojima upravljaju invalidna lica
6.17.3) ophoenje prema drugim uesnicima u saobraaju na nain kojim se ne
ugroava njihov ivot, zdravlje i imovina
6.17.4) znaaj tehnike ispravnosti vozila i motora u zatiti ivotne sredine od
zagaenja bukom i izduvnim gasovima
6.17.5) uvanje javnih povrina (parkiralita, parkova, travnjaka, zasada i dr.).
6.17.6) primena naela drutvene samozatite u saobraaju i obaveze vozaa da se
staraju o vozilu, putu i objektima pored puta
6.17.7) dunosti u sluaju nastanaka saobraajne nezgode (obaveze neposrednih
uesnika u saobraajnoj nezgodi, obeleavanje i obezbeenje mesta saobraajne
nezgode)
6.17.8) prepoznavanje vrste i stepena povrede (izvlaenje povreenog iz vozila i
prepoznavanje osnovnih ivotnih funkcija, rad srca i disajnih organa)
6.17.9) zaustavljanje krvarenja, vrste, nain i sredstva
6.17.10) oivljavanje, vetako disanje-masaa srca (poloaj povreenog prilikom
transporta, spreavanje zapadanja jezika, vrste poloaja prema stepenu
povreda, imobilizacija povreenog, vrste, nain i priruna sredstva, izbor
sredstava za prevoz lica povreenog lica, znaci smrti).

7. TESTOVI ZA POLAGANJE TEORETSKOG DELA VOZAKOG

ISPITA

Testove predznanja (gde postoje 4 kategorije testova) kandidati obrauju pre poetka
praktine obuke, tanije neposredno po dolasku u auto kolu, time to dobiju jedan test u auto
koli gde proveravaju svoje znanje.
Originalni testovi za polaganje teoretskog dela ispita sadre slina pitanja kao i testovi
predznanja i dobijaju se iz SUP-a.
Da bi kandidat uspeno popunio test predznanja i stekao uslov da otpone sa
praktinom nastavnom obukom na terenu, potrebno je da se upozna sa osnovnim pravilima
saobraaja, saobraajnim znakovima i dr. situacijama u saobraaju koje mu u auto koli stoje
na raspolaganju i u elektronskoj formi na raunaru.

7.1 VRSTE PITANJA NA TESTOVIMA

Na testivima za dobijanje "B" kategorije postoji vie grupa pitanja:
1.
2.
3.
4.
5.

Tekstualna pitanja
Saobraajni znaci
Raskrsnice
Problemske situacije
Uoptena pitanja

7.1.1 Testovi za polaganje teoretskog dela vozakog ispita sadre odreeni broj pitanja
sa najmanje dva ili vie odgovora, od kojih je samo jedan taan i na koji se odgovara
upisivanjem slova x u posebnu kuicu u produetku pitanja. Primer jednog takvog pitanja
izgleda na sledei nain:
Tehniki normativi efikasnosti koionih sistema motornih i prikljunih vozila
a) propisima nisu utvreni ..........................................................................................
b) propisani su samo za motorna vozila........................................................................
c) propisani su i za motorna i prikljuna vozila............................................................

7.1.2 Testovi mogu da sadre i pitanja na koje kandidat treba da upie odgovor
tekstualno, najee ako se pitanje odnosi na poznavanje termina iz zakona o bezbednosti
saobraaja (preticanje, obilaenje, mimoilaenje, ta je vozilo, kolovoz, i td.).
Primer jednog takvog pitanja:
Propisima je odreeno da se prolaenje vozila pored drugog vozila koje se kree po istom
kolovozu iz suprotnog smera vri po pravilima:
a) preticanja ...................................................................................................................
b) obilaenja ..................................................................................................................
c) mimoilaenja .............................................................................................................
7.1.3 Pored ovih tipova pitanja testovi takoe sadre i pitanja na koje kandidat treba
da odgovori upisivanjem broja u prazno polje, najee ukoliko se pitanje odnosi na
poznavanje brzina za pojedine kategorije uesnika u saobraaju, ogranienje brzine po rangu
puta (na autoputu, putu rezervisanom za saobraaj motoprnih vozila, i td.)
Primer:
*Brzina vozila koje na putu vue drugo neispravno vozilo ograniena je na __________*km/h

7.1.4 Takoe i pitanja iz optih pravila saobraaja (na pr.vuenje vunog i

prikljunog vozila),
Odstojanje izmeu neispravnog vozila, koje se vue pomou krute veze(rude) i vozila koje ga
vue:
a) ne sme da iznosi manje od 3m ............................................................................
b) moe da iznosi manje od 3 m ............................................................................
c) zavisi od duine vunog i vuenog vozila ..........................................................

10

7.2 U posebnom delu testa kandidat je obavezan da prepozna saobraajne znakove i

da upie redni broj znaka u kuite pored njega, a pitanja vezana za saobraajne znakove nose
najvei broj bodova (5 poena). Primer takvog pitanja dat je na sledeoj slici.

11

Slika 7.2: Primer saobraajnih znakova ije znaenje je kandidat obavezan da prepozna i
upie redni broj znaka u kuicu pored njega.
7.3 Od kandidata se na testu trai i poznavanje pravila saobraaja na raskrsnici, gde je
obavezan da u prazna polja unese redosled prolazaka vozila prema optim pravilima i
uspostavljenom reimu saobraaja koji vai na konkretnoj nacrtanoj raskrsnici (pravilo desne
strane ukoliko nema postavljenih saobraajnih znakova, pravila o prvenstvu prolaza prema
oznaenim znakovima prioriteta, prvenstvo prolaza na krunoj raskrsnici, kada saobraaj
regulie ovlaeno lice saobraajne policije, prvenstvo prolaza inskih vozila i vozila pod
pratnjom, i td.)
Sledi primer jednog takvog pitanja koje se odnosi na poznavanje hijerarhije kretanja
vozila kroz rakrsnicu predstavljen na slici 6.2 i 6.3.

Slika 6.2: Na prikazanoj raskrsnici kandidat

je obavezan da u prazna polja unese redosled
prolazaka pojedinih vozila koja su oznaena
brojevima, prema pravilu prioriteta i desne
strane.

Slika 6.3: Na prikazanoj raskrsnici kandidat je

obavezan da u praznapolja unese redosled
prolazaka vozila oznaenih brojevima, prema
postavljenim
saobraajnim
znakovima
prioriteta.

Smatra se da je kandidat poloio teoretski deo ispita ako je odgovorima na pitanja u

testu postigao najmanje 90 % od ukupno 70 predvienih poena.
Kandidat e stei najkvalitetnije znanje ako sa poetkom praktinog dela obuke
istovremeno otpone da dolazi i na teoretsku nastavu, dok kandidati koji krenu da dolaze u
auto kolu 10 do 15 dana pred teoretski deo ispita vea je verovatnoa da nee proi teoretski
deo ispita.
Teoretsku i praktinu obuku u auto koli najlake savlauju oni kandidati koji ve
poseduju potrebni minimum znanja o pravilima u saobraaju, tako da je zadatak auto kole
prema ovim kandidatima znatno laki. Na taj nain je program obuke i sam postupak koji auto
kola afirmie za ove kandidate znatno pojednostavljen, jer se nivo koji je neophodan za
samostalno uee u saobraaju i uspeno udovoljavanje zahtevima saobraaja mnogo ranije
stie i savlauje kod ove kategorije kandidata.

12

8. PLAN RADA PRAKTINOG DELA OSPOSOBLJAVANJA

KANDIDATA ZA VOZAE ,,B KATEGORIJE (za nastavu od 40 asova)
U procesu pripreme i obuke kandidata sa motornim vozilom potrebno je primenjivati
afirmisane pedagoke principe. Pored principa sistematinosti i oiglednosti u procesu
pripreme veoma je vano primeniti i princip postupnosti. Saobraajno obrazovanje i
vaspitanje je relativno dug proces koji mora tei postepeno od jednostavnih prema sloenijim
situacijama, vozakim zadacima i radnjama, tako da je obaveza instruktora i svih zaposlenih u
auto koli da sistematino, planski i kvalitativno kandidatu predoe znanje u saobraaju.
Pravilnikom o uslovima rada centara za obuku u delu programa osposobljavanja kandidata za
vozae motornih vozila ,,B kategorije, zakonom je propisana postupnost izvoenja
praktinog dela obuke, koju su auto kole obavezne da evidentiraju i kontroliu preko
nastavnih jedinica u knjizi rada instruktora.

9. PLAN I PROGRAM PRAKTINOG DELA OSPOSOBLJAVANJA

KANDIDATA ZA VOZAE ,,B KATEGORIJE (za nastavu od 20 asova)
Neki kandidati koji su u prethodnom periodu dolazili u auto kolu i obavili praktinu
obuku sa instruktorom, pa se iz nekog razloga nisu pojavili na ispitu, pristaju samo da obnove
ranije steeno znanje o upravljanju vozilom, time to e platiti za nastavu od 20 asova. To
takoe vai i za one kandidate kojima se obuka od 40 asova uini suvie komercijalizovana i
skupa, pa nastoje da prou to jeftinije uzimajui samo onoliko asova obuke koliko je
neophodno da bi izali, makar i nedovoljno pripremljeni na vozaki ispit. Obuka od 20 asova
je suvie kratka i saeta samo u nekoliko osnovnih nastavnih jedinica, tako da se za veinu
kandidata poetnika, pokazalo da za tako kratko vreme nije dovoljno preneti svo potrebno
znanje i postati vet za samostalno uee u saobraaju.

10. RAD INSTRUKTORA TOKOM PRAKTINE OBUKE

Instruktor kao najvei odgovorni nosilac obuke kandidata u auto koli postepeno mora
primenjivati afirmisane pedagoke principe u skladu sa sistematikom obuke. Da bi se postiglo
uspeno prilagoavanje izmeu kandidata i vozila, odnosno razvio oseaj za vozilo, put,
brzinu i saobraaj potrebno je da se obuka odvija sistematski, planski i postepeno.
To naravno nije lak i jednostavan zadatak, jer je sva odgovornost na instruktoru koji
treba nesavrenog i po mnogo emu hendikepiranog poetnika kandidata, za vrlo kratko
vreme da osposobi za bezbedno samostalno uee u saobraaju.
Sistematska obuka kroz redovne vebe sa kandidatom, mora pruiti veliki broj
pozitivnih informacija o odnosima, stanjima, shvatanjima i ponaanju u saobraaju. U toku
obuke kandidatu se mora stalno ukazivati na sutinu, kako bi shvatio i prihvatio znaenje i
unutranje veze svake radnje u upravljanju vozilom. Instruktor od prvog dana mora pratiti i
korigovati greke kandidata, kako bi greke ispravio, u periodu kada je to najlake uiniti i uz
duno objanjenje i potovanje prema kandidatu, mora spreiti formiranje pogrenih navika.
13

Od instruktora kao uitelja vonje u najveoj meri zavisi standard ponaanja vozaa u
saobraaju. Instruktor treba da naui kandidata da se opusti, odstrani poetniku nelagodnost,
nesigurnost i omogui mu sigurnu procenu situacije i odgovarajue pravovremeno reagovanje.
Struan instruktor koji se sa autoritetom, uvaavanjem, taktom i panjom odnosi
prema kandidatu znaajno moe uticati na stvaranje odgovarajuih navika, stavova i uopte
racionalnog, korektnog, tolerantnog i bezbednog ponaanja u saobraaju.
Auto kola mora da vodi posebnu evidenciju o kvalitetu rada vozaa-instruktora koji
se ogleda kroz uspeh kandidata koje su obuavali, kao i kroz evidenciju o kaznama i merama
koje su izreene vozaima-instruktorima povodom prekraja u vezi sa obukom kandidata.
Centar za obuku vozaa mora da ima onoliki broj vozaa-instruktora kojima se
obezbeuje obuka kandidata za vozae i polaganje vozakog ispita u skladu sa propisima o
sprovoenju vozakog ispita.
Lica koja nemaju dozvolu za vozaa-instruktora a osposobljavaju kandidata za
teoretski deo ispita moraju da imaju strunu spremu pravnog, saobraajnog ili mainskog
smera i da poseduju vozaku dozvolu od najmanje 3 godine.
Voza instruktor moe u toku dana imati najvie 6 asova u obuci sa vozilom u
saobraaju iz praktinog dela osposobljavanja kandidata za vozae, a u okviru 42-asovne
nedelje. Izmeu asova obuke mora se obezbediti odmor za instruktore od najmanje 15
minuta, osim kada se izvode po dva asa uzastopno, u tom sluaju se mora obezbediti odmor
od najmanje 30 min.
Instruktor je duan da se po zavretku praktine obuke sa kandidatom blagovremeno
dogovori o terminu za vonju naredni dan.
Instruktor je obavezan da u toku poetka praktine obuke sa kandidatom uredno
popuni knjigu rada instruktora, a mora da ima kod sebe i karton sa vaeim lekarskim
uverenjem kandidata koji je na obuci.
10.1 Dokumentacija koju instruktori ili svakodnevno popunjavaju ili moraju
imati tokom asa obuke :
1. KNJIGA RADA instruktora sadri sledee podatke:
o
o
o
o
o
o
o
o

Podaci o kandidatu za vozaa (ime i prezime),

Broj nastavne jedinice koju kandidat obrauje sa instruktorom,
Vreme nastave ( 1 as traje 45 min. od do),
Broj moto asova (m/),
Kategorija za koju se obuava ( A ili B),
Dananji datum,
Relacija (od i do),
Vreme (odlazak, povratak),

Voza instruktor je takoe obavezan da bude upoznat sa nastavnim planom i programom

obuke za onu kategoriju vozila za koju vri obuku kandidata za vozaa.

14

2. PUTNI LIST ZA VOZILO

o Ime i prezime vozaa instruktora
o Korisnik vozila
o Relacija vonje
o Potpis ovlaenog lica
o Marka i tip vozila kojim se kandidat obuava
o Registarski broj vozila
3. POTVRDA O TEHNIKOJ ISPRAVNOSTI VOZILA
mora biti unapred overena i izdata sa peatom i potpisom centra zaduenog za tehniki
pregled vozila (Primio sam vozilo bez vidljivih nedostataka - potpis vozaa, vozilo je tehniki
ispravno-potpis ovlaenog lica zaduenog za tehniku ispravnost vozila).
Potvrda o tehnikoj ispravnosti vozila na kome se obuavaju kandidati ne sme biti starija od 6
meseci.
Svi ovi podaci obavezni su da se pravovremeno, uredno i ispravno popune kako bi se
ovlaeno slubeno lice odeljenja saobraajne policije pri redovnoj kontroli saobraaja uverilo
u verodostojnost i tanost podataka u knjizi rada instruktora.
U vozilu se za vreme trajanja praktine obuke nesme nalaziti tree lice koje nije u svojstvu
kandidata za vozaa.
4. REGISTAR KANDIDATA ZA VOZAE
koji predstavlja jedinstveni informacioni sistem auto kole, na osnovu koga se moe utvrditi
poseenost i prolaznost kandidata u njoj. U registru se evidentiraju sledei podaci:
o redni broj kandidata,
o ime i prezime kandidata, sa imenom jednog od njihovih roditelja,
o datum, godina i mesto roenja kandidata koji se osposobljavao za vozaa,
o adresa stana, odnosno prebivalita,
o godina upisa,
o kategorija za koju se kandidat obuavao,
o redni broj kursa i redni broj kolskog dnevnika
o oblast nastave (saobraajni propisi i upravljanje motornim vozilom), sa
naznakom datuma kada je otpoeo sa obukom iz poznavanja saobraajnih
propisa i brojem asova iz praktinog dela upravljanja motornim vozilom,
o datum i vreme odravanja asa i praktine nastave na terenu,
o datum i naznaku iz kog puta po redu je kandidat poloio teorijski deo ispita,
o datum i naznaku iz kog puta po redu je kandidat poloio praktini deo ispita,
o ime i prezime instruktora koji je obuavao kandidata za vonju,

15

4. KARTON O PRAKTINOJ OBUCI KANDIDATA u koji se unosi:

- ime i prezime kandidata i vozaa instruktora,
- vrsta i registraski broj vozila,
- podaci o trajanju obuke po pjedinim metodskim jedinicama koje kandidat potvruje
potpisom nakon odranog asa obuke,
Podaci o osposobljavanju kandidata se unose u dnevnik, knjigu rada, odnosno karton o obuci
na poetku asa.
Registar kandidata uva se 10 godina, a karton o praktinoj obuci 5 godina.

11. POLAGANJE PRAKTINOG DELA VOZAKOG ISPITA

U toku praktinog dela obuke kandidata za vozae najvea oteavajua okolnost je to
kandidat u vozilu ima 2 prisutna lica:
1. lice je instruktor koji je obuavao kandidata a koga imenuje centar za obuku
vozaa odnosno auto kola,
2. lice je lan ispitne komisije je iz redova radnika ministarstva prosvjete i kulture.
U toku predispitne obuke u vozilu sa kandidatom nalazi samo instruktor iz auto kole
koji ga obuava.
Zbog poveanih zahteva koje sa jedne strane poveavaju pripadnici ispitne komisije
svojim nastupom pred kandidatom, a sa druge strane sloenost specifinih saobraajnih
situacija na putu treba imati razumevanja zato kandidat pravi greke koje je u toku
predispitne obuke sa instruktorom uspeno vladao.
Oteavajua okolnost u vidu previsokih zahteva koji se pred kandidata postavljaju u
toku praktinog dela obuke, najee je prisustvo lanova ispitne komisije u vozilu. Dodatni
manevri sa kojima kandidat za vozaa u toku praktinog dela ispita mora da izae na kraj i
pred ispitnom komisijom pokae svu svoju vetinu, znanje i umee, ogledaju se u sledeim
oteavajuim faktorima:
- vozilu je potrebna vea snaga i moment da bi ga kandidat mogao pokrenuti pri veoj masi
i dodatnom optereenju koje uzrokuju ostale osobe u vozilu iz lanova ispitne komisije,
- potrebno je ranije otpoeti delovanje na papuicu radne konice i pedalu za gas kako bi
vozilo ranije ostvarilo efikasnije usporenje, odnosno ubrzanje jer nije isto kad usporava ili
ubrzava sa 2, odnosno sa 3 lica,
- tu naroito treba biti oprezan i oseajan, jer svako iznenadno, naglo, pa i forsirano koenje
evidentira se kao neuspeno na ispitu,
- kandidat se nalazi u posebnom psihikom stanju i strahu u prisustvu nepoznatih lica iz
redova ispitne komisije pa napetost, teskoba i trema da e pogreiti u nekom koraku,
manifestuje se na taj nain to prebrzo ili presporo reaguje na novonastale pojave i situacije u
saobraaju,
- nedovoljna adaptacija u prostoru zbog poveanog napora, psihikog stanja i straha u kome
se kandidat nalazi u toku praktinog dela ispita, manifestuje se na taj nain to kasno ili naglo
16

koi pritiskanjem radne konice, naglo pritiska pedalu za gas ili je nepritiska dovoljno, naglo
otputa papuicu kvaila to prouzrokuje gaenje motora praeno trzajevima vozila,
- nepoznavanje javnog puta po kome e se voziti u toku polaganja praktinog ispita dodatno
optereuje kandidata, to se negativno odraava za njegovo uspeno snalaenje i adaptaciju u
prostoru,
- usled prevelikog pritiska, straha i treme koja se kod veine kandidata javlja u prisustvu
nepoznatih lica u vozilu, kao i usled nepoznate putanje kojom e voziti, treba naglasiti da
kandidat u toku ispitne vonje od ukupno 10 raskrsnica, najee nailazi na 7 do 8 raskrsnica
kreui se sporednim putem na kojima mora da ustupi prvenstvo, pri emu 3 do 4 puta mora
da skrene ulevo.
- kada se sve navedene okolnosti i injenice uzmu o obzir, moe se rei da relativno mali broj
kandidata iz prvog praktinog polaganja vozakog ispita moe udovoljiti tako visokim
zahtevima, koji se u toku ispita postavljaju pred njega,
11.1 Koje od radnji sa vozilom kandidat treba da uradi na praktinom delu ispitu
Osnovne ,,poligonske radnje,sada ve radnje koje se rade u gradu,jer je poligon
zamjenjen sa parkiranjem u gradu (parkiranje, lastin rep tzv. ,,polukruno okretanje i
kretanje pod runom konicom na putu sa nagibom) odluujue su u smislu da li e
kandidat poloiti ili pasti na ispitu, odnosno da li e se pustiti u saobraaj na javnom putu,
Potrebno je da kandidat bar dve od nabrojane tri poligonske radnje uspeno savlada na
poligonu da bi se mogao pustiti u saobraaj na javnom putu, a to znai da mu je druga radnja
odluujua za putanje u saobraaj.
Ukoliko u gradskim uslovima vonje kandidat napravi greku neustupanja prava
prvenstva prolaza ili nepravilnog postupanja sa vozilom na raskrsnici, koje ozbiljno mogu
ugroziti bezbednost u saobraaju automatski pada na ispitu, a sve ostale greke koje
eventualno nakon ovih ostvari ne uzimaju mu se u obzir.
Najei uzrok koji dovodi do nastajanja ovakvih po bezbednost potencijalno opasnih
greaka je preglednost na raskrsnici, naime kandidati vrlo esto nestignu na vreme da
odreaguju usporavanjem pred ulaskom u raskrsnicu i da se prethodno uvere da mogu na
bezbedan i siguran nain da prou tom raskrsnicom to u mnogim sluajevima dovodi do
konflikta sa vozilima iz poprenog toka.
Veina kandidata dovoljno ne poznaje sutinsku razliku izmeu osnovnih znakova
prioriteta II-1 (ukrtanje sa putem sa pravom prvenstva prolaza) i II-2 (obavezno zaustavljanje
STOP). Pored toga to se ovi znakovi uvek postavljaju na ukrtanju sporednog sa prioritetnim
(glavnim) putem, kandidatu takoe treba posebno naglasiti u kojim sluajevima se postavlja
znak II-1 odnosno znak II-2.
Potrebno je znati da se saobraajni znak II-1 postavlja na raskrsnicama na kojima iz
pravca sporednog prilaza nije ograniena zaustavna preglednost, dok se saobraajni znak
II-2 postavlja na mestima ukrtanja sporednog i glavnog puta, tanije na liniji preglednosti,
gde je ograniena zaustavna preglednost iz nekog razloga (npr. zaraslo iblje, ivica, gusto
drvee, nepregledna krivina, ograda,...)

17

Pored toga od kandidata se ne moe oekivati da e se ispravno ponaati onako kako

to pravila u saobraaju zahtevaju, ukoliko pored definisanih znaenja saobraajnih znakova
nepoznaje sutinu znaenja tih znakova, odnosno zato su oni postavljeni ba na tom mestu.

12. STRUKTURA OSNOVNIH UZROKA KOJI DOVODE DO

NASTAJANJA OPASNIH GREAKA KOD KANDIDATA ZA VOZAE
imaju vee tekoe u proceni brzine i udaljenosti izmeu svog vozila i vozila
ispred sebe.
imaju due vreme reagovanja.
koncentraciju i panju usmeravaju na blie pojave (zbog ega slabije uoavaju
opasnost na udaljenosti i smanjuju vreme za obradu informacija), gledaju blie
ispred vozila i desno u odnosu na smer kretanja.
due zadravaju pogled na jednoj pojavi.
ree koriste vozako ogledalo (retrovizor).
vei kapacitet obrade informacija apsorbuju za odravanje vozila na traci.
manje koriste periferno vidno polje.
previaju vei broj saobraajnih znakova (zbog manje efikasnog skeniranja).
liavaju se nekih vanih informacija zato to ih dovoljno ne cene.
imaju tekoa u integrisanju informacija.
tee obrauju informacije.
slabije procenjuju rizik.
podcenjuju opasnost uea u nezgodama.
preduzimaju vie neracionalnih radnji.
tee se prilagoavaju na promenu vozila (voenje vozila zbog drugaijeg uinka
upravljaa, brzine i dr.).
bre se zamaraju.
donose manje efikasne odluke.

18

13. ZAKLJUAK
Tokom vrenja prakse doao sam do zakljuka da auto kola obavlja svoju delatnost u
skladu sa pravilima i propisima koji su definisani zakonom o bezbednosti saobraaja i nisu
uoeni nedostaci koji bi uticali na ugroavanje bezbednost saobraaja.
U Republici Srpskoj gine ak deset puta vie ljudi nego u vedskoj ili u Japanu na isti
broj vozila. Bezbednost u saobraaju u naoj zemlji je na vrlo niskom nivou, pokazuju
najnoviji podaci OECD-a (Meunarodne organizacije za ekonomsku kooperaciju i razvoj). U
veini evropskih zemalja saobraajnih nezgoda je sve manje.
Poslednjih godina broj novih vozaa koji u prvoj godini vozakog staa uestvuju u
saobraajnoj nezgodi raste, to je skoro dva puta vie u odnosu na period iz 80-tih godina. Da
bi se problem bezbednosti uesnika u saobraaju reio ili bar broj saobraajnih nezgoda
smanjio, neophodni su bolji putevi, ali i vee obrazovanje vozaa. Najvei broj uzronika
saobraajnih nezgoda ine mladi vozai sa jednom do tri godine iskustva u vonji, tako da lo
rad instruktora moe da dovede do ljudskih rtava. Neophodno je se daleko vie panje
posveti saobraaju u naoj zemlji, a samim tim i obuci buduih vozaa-aktivnih uesnika
saobraaja.
Dozvola se moe oduzeti samo iz zdravstvenih razloga,kao i pri sticanju odreenog
broja kaznenih poena,koji su takoe predvieni novim zakonom. U EU imati dozvolu znai
imati velike privilegije, ali i odgovornost. Ukoliko se voza ne ponaa odgovorno, dozvola se
oduzima, pa ak i trajno.
Stepenovane dozvole su najsavremenije i ovakav koncept je prihvaen u Australiji,
Novom Zelandu, Engleskoj, Kanadi, SAD. U startu voza dobija ueniku dozvolu, nakon nje
poetniku sa restrikcijama (moe se voziti samo sa nekim ko ima punu dozvolu, ne sme se
voziti nou, ne sme do neke odreene brzine, ne sme vozila koja su jae snage, ne sme u
vozilu imati mlae osobe, vrnjake). Posle odreenog perioda dobija se puna dozvola,sto je i
kod nas poelo da se primjenjuje.
Poveenje bezbednosti u saobraaju se moe postii uticajem na korisnike puta
edukativnim merama, raznim kampanjama, javnim mnjenjem. Nadamo se da emo u bliskoj
budunosti svi mi biti biti svedoci i uesnici daleko bezbednijeg saobraaja, ali pre toga
moramo svatiti injenicu da sami odluujemo o naem ponaanju i da neadekvatno ponaanje
ugroava druge ljudske ivote.
U celoj BiH, pa tako i u Republici Srpskoj je stupio na snagu novi zakon o osnovama
bezbednosti saobraaja na putevima, koji propisuje znatno otrije kazne za vozae koji kre
saobraajne propise. Pored stroih kazni, jedna od novina je i uvoenje kaznenih bodova koji
se primenjuju u Evropskoj uniji i pojedinim zemljama u okruenju. Tako e u BiH voza koji
za godinu dana sakupi deset kaznenih bodova morati da odslua predavanja o posledicama
koje proizlaze iz nepotovanja propisa, dok e onima koji zarade 15 bodova biti oduzeta
vozaka dozvola na 30 dana, a u tom periodu e morati da prou proveru poznavanja propisa.
Vozai mlai od 23 godine ne smiju da voze od 23 do 5 sati. Tanije, u tom periodu im
je dozvoljeno da voze samo ako je sa njima osoba starija od 25 godina koja ima vozaku
dozvolu i kojoj ona u poslednjih godinu dana nije oduzimana

19

Zona tolerancije alkohola u krvi za vozae amatere svedena je s 0,5 promila na 0,3,
dok za profesionalne vozae i one mlae od 21 godine iznosi 0,0 promila.

20