BIOLOGIJA

II razred
gimnazija opteg tipa
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje, 11 vebi)
SADRAJI PROGRAMA
I FIZIOLOGIJA BILJAKA
Vodni reim biljaka. Znaaj vode za ivot biljaka. Primanje vode preko korena, korenov pritisak. Kretanje vode
kroz biljku, transpiracija, funkcija stominog aparata. Uticaj spoljanjih faktora na primanje i odavanje vode.
Veba: odreivanje primanja vode i transpiracija.
Fotosinteza. Autotrofni i heterotrofni organizmi. Znaaj fotosinteze za odravanje ivota na Zemlji. Graa
hloroplasta, fotosintetski pigmenti. Konverzija svetlosne energije u hemijsku, svetla i tamna faza fotosinteze.
Transport asimilata. Faktori koji utiu na fotosintezu.
Veba: izolovanje fotosintetskih pigmenata.
Veba: odreivanje kiseonika u procesu fotosinteze vodenih biljaka. Dokazivanje skroba u listovima biljaka na
svetlosti.
Disanje. Disanje biljaka. Uticaj spoljanjih faktora na disanje.
Veba: kvalitativno dokazivanje disanja biljaka.
Primanje i funkcija mineralnih elemenata. Elementarni hemijski sastav biljke. Neophodni elementi. Primanje
mineralnih soli i jona. Aktivni transport. Bioloka funkcija azota. Primanje i funkcija sumpora, fosfora i drugih
neophodnih elemenata.
Veba: gajenje biljaka u hranljivom rastvoru.
Razvie biljaka. ivotni ciklus biljaka; vegetativna i reproduktivna faza u razviu. Regulatori rastenja i razvia
biljaka (auksini, giberelini). Deoba i rastenje elija. Klijanje i dormancija semena. Rastenje i razvie
vegetativnih organa. Cvetanje; vernalizacija i fotoperiodizam. Oploenje; razvie ploda i semena. Mirovanje;
starenje, opadanje listova i plodova. Pokreti biljaka.
Veba: pokreti biljaka.
II MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA IVOTINJA
I. Morfologija i sistematika beskimenjaka
Organizacija ivotinja. Jedinstvo ivog sveta u pogledu strukture i funkcije. Tkiva, vrste tkiva i njihova
karakteristika, organi, organski sistemi i organizam kao celina. Simetrija ivotinja. Principi naunog
klasifikovanja ivotinja; sistematske kategorije.
Heterotrofni protisti, graa i funkcija jednoelijskih organizama, klasifikacija i filogenija. Znaaj heterotrofnih
protista.
Metazoa. Poreklo vieelinosti.
Parazoa. Organizacija plakozoa i sunera (odsustvo organa i organskih sistema), klasifikacija i
rasprostranjenje.

Eumetazoa. Dupljari, odlike telesne organizacije (diferencijacija tkiva, zaetak organa i organskih sistema),
polimorfizam i smena generacija kod knidarija, klasifikacija i znaaj.
Pljosnati crvi (bilateralna simetrija, kretanje i pojava cefalizacije), karakteristike telesne organizacije na primeru
turbelarija; klasifikacija. Adaptacija na parazitski nain ivota na primeru metilja i pantljiara. Znaajne
parazitske vrste. Organizacija nemertina i filogenetski znaaj pljosnatih crva. Organizacija nemertina i
filogenetski znaaj pljosnatih crva.
Pseudocelomata. Odlike telesne organizacije, rasprostranjenje i znaaj nematoda. Znaajne parazitske vrste.
Celomata. Pojava i znaaj celoma. Pravci razvoja celomata. Mekuci. Odlike telesne organizacije, klasifikacija,
rasprostranjenje i znaaj.
Prstenasti (lankoviti) crvi (pojava segmentacije, karakteristike homonomne segmentacije), klasifikacija i odlike
telesne organizacije, rasprostranjenje i znaaj.
Zglavkari. Osnovne odlike. Klasifikacija sa kratkim opisom glavnih grupa i rasprostranjenje.
Paukolike ivotinje. Odlike telesne organizacije na primeru korpije i pauka, klasifikacija i znaaj, otrovne vrste,
vrste znaajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
Rakovi. Graa, raznovrsnost, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Insekti. Graa, odlike, rasprostranjenje, klasifikacija i znaaj. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini
i ekonomiji prirode.
Veba: Principi i metode identifikacije insekata. Identifikacija redova insekata pomou kljua.
Bodljokoci. Specifinosti organizacije, klasifikacija i rasprostranjenje.
2. Morfologija i sistematika hordata
Hordati. Organizacija, poreklo i pravci evolucije. Klasifikacija.
Platai. Opte odlike, klasifikacija, rasprostranjenje.
Kopljaste ribice. Odlike, telesne organizacije, nain ivota i rasprostranjenje.
Kimenjaci. Uporedni pregled grae organa.
Poreklo i razvoj riba. Adaptacije na ivot u vodi, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije riba. Identifikacija slatkovodnih riba pomou kljua.
Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacije na kopneni nain ivota. Klasifikacija i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije aba. Identifikacija aba pomou kljua.
Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacije na kopneni nain ivota, klasifikacija i znaaj.
Veba. Principi i metode identifikacije gmizavaca. Identifikacija gutera i kornjaa pomou kljua.
Poreklo i razvoj ptica. Adaptacije na specifine naine ivota, klasifikacija i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije ptica. Identifikacija familija ptica pomou kljua.
Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.

III razred

gimnazija opteg tipa

(2 asa nedeljno, 72 asa godinje, 8 vebi)
SADRAJI PROGRAMA
FIZIOLOGIJA IVOTINJA
I UVOD
Predmet izuavanja fiziologije ivotinja i njene veze sa drugim naukama. Anatomska, biohemijska i biofizika
baza fiziologije. Nivoi organizacije ivih sistema.
II DINAMIKA ORGANIZACIJA ELIJE
Dinamika organizacija elije. elija, osnovna funkcionalna jedinica ivih organizama. Funkcija elijskih
organela. Hemijska organizacija elije; Voda i neorganske supstance i njihova uloga u funkcionisanju elije.
Funkcija organskih supstanci koje ulaze u sastav elije: ugljeni hidrati, masti, belanevine, nukleinske kiseline,
adenozin trifosfat. Intracelularna i ekstracelularna sredina. Enzimi i njihovo dejstvo.
Promet materije i pretvaranje energije u eliji. Anabolini i katabolini procesi. Promet belanevina. Promet
masti. Promet ugljenih hidrata (anaerobni i aerobni metabolizam).
Funkcija elijske membrane i transport molekula kroz membranu: difuzija; osmoza; filtracija; transport pomou
nosakih molekula; pumpa za Na+ i K+; endocitoza i egzocitoza.
Osnovni principi funkcionisanja i regulacije ivih sistema. Adaptivni karakter bioloke organizacije. Odnos
izmeu organizma i ivotne sredine (regulatori i konformeri). Bioloke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija.
Principi homeostazisa. Negativna i pozitivna povratna sprega. Ritminost funkcija. Nervna i homoralna
regulacija fiziolokih funkcija.
III PREGLED I KATEGORIZACIJA ORGANSKIH SISTEMA
Funkcijske odlike nervnog sistema: receptorno-efektorni sistem. Receptori. Nervna elija i nervni impuls.
Sinapsa. Efektori: popreno-prugasti miii. Inervacija popreno-prugastih miia. Mehanizam miine
kontrakcije. Rad: statiki i dinamiki. Zamor i odmor. Prilagoavanje na rad i odmor. Glatki miii i srani mii.
lezdani efektori (egzokrine i endokrine lezde).
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata nervnog tkiva
Evolucija nervnog sistema: difuzni, ganglijski i cevasti nervni sistem.
Funkcija centralnog nervnog sistema. Pojam nervnog centra. Centralna sinapsa. Prenoenje nervnih impulsa
u centralnim sinapsama: Funkcijska organizacija centralnog nervnog sistema. Refleksni luk. Divergencija i
konvergencija. Reciprona inervacija. Lanane veze i reverberacija. Centralna inhibicija. Vegetativni nervni
sistem. Funkcija kimene modine. Produena modina i njeni centri. Uloga srednjeg mozga u regulaciji
pokreta. Mali mozak i regulacija ravnotenog poloaja tela u prostoru. Funkcija meumozga. Funkcija
prednjeg mozga i lokalizacija funkcija u kori prednjeg mozga. Limbiki sistem i ponaanje. Via nervna
delatnost. Uslovni i bezuslovni refleksi. Uenje i pamenje i njihovi fizioloki mehanizmi. Fiziologija i
mehanizam sna.
Veba: merenje brzine refleksne reakcije
Fiziologija telesnih tenosti: hidrolimfa, hemolimfa, krv i limfa. Funkcije krvi. Svojstva i sastav krvi. Koagulacija
krvi. Krvne grupe. Imunski sistem: elije imunskog sistema. Prirodni imunitet. elijski i humoralni imunitet.
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata krvi.
Veba: tumaenje rezultata laboratorijske analize krvi (krvna slika).

Sistem za cirkulaciju telesnih tenosti. Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tenosti: otvoreni i zatvoreni
sistem za cirkulaciju. Funkcijske karakteristike srca kimenjaka. Srani automatizam. Srani ciklus i njegove
faze. Zakoni kretanja krvi u krvnim sudovima. Krvni pritisak. Arterijski puls. Krvotok u kapilarima i venama.
Neurohumoralna regulacija kardiovaskularnog sistema. Limfa i limfotok.
Veba: merenje krvnog pritiska i pulsa kod ljudi, uticaj fizikog napora.
Sistem za disanje. Znaaj disanja za organizam. Evolucija i naini razmene gasova izmeu organizma i
spoljanje sredine. Ventilacija plua i pluni volumen oveka. Mehanizam udisanja i izdisanja - respiratorni
ciklus. Transport gasova putem krvi. Neurohumoralna regulacija disanja.
Veba: Merenje kapaciteta plua pomou spirometra (razlike u polu, uzrastu, kondiciji). Merenje frekvencije
disanja oveka (uticaj fizikog napora).
Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane. Tipovi varenja hrane u ivotinjskom svetu: unutarelijsko,
membransko i ekstraelijsko varenje. Varenje hrane u digestivnom traktu: varenje hrane u usnoj duplji, elucu i
tankom crevu. Sastav i znaaj pankreasnog soka u procesu varenja hrane. Sastav, svojstva i znaaj ui u
varenju i apsorpciji hranljivih molekula. Mehanizmi reapsorpcije svarenih hranljivih molekula: monosaharida,
amino kiselina i masnih kiselina.
Ishrana: Vitamini i njihov znaaj za organizam.
Promet energije i termoregulacija. Bazalni metabolizam. Metoda za merenje energijskog prometa: direktna i
indirektna kalorimetrija. Telesna temperatura i termogeneza. Ektotermi i endotermi. Temperaturne granice
ivota. Termoregulacija. Evolucija termoregulacije.
Sistem za izluivanje - osmoregulacija. Osnovni principi osmoregulacije. Osmoregulacija kod beskimenjaka i
kimenjaka. Funkcija bubrega u osmoregulaciji i izluivanju konanih produkata metabolizma. Nefron osnovna funkcijska jedinica bubrega. Glomerularna filtracija, koncentrovanje mokrae (funkcija Henleove
petlje). Humoralna regulacija izluivanja mokrae.
Veba: disekcija svinjskog bubrega.
Veba: posmatranje trajnog mikroskopskog preparata bubrenog tkiva.
Endokrini sistem. Hormoni i njihova specifina dejstva. Hormoni hipofize. Hormoni tireoide i njihova funkcija.
Funkcija paratireoide. Hormoni endokrinog pankreasa. Hormoni kore i sri nadbubrene lezde. Funkcija
polnih lezda. Muki polni hormoni. enski polni hormoni. Meseni polni ciklus ene. Kontracepcija. Polni
ciklus sisara. Regulacija bremenitosti. Neuroendokrina regulacija funkcije polnih lezda.

IV razred
gimnazija opteg tipa
(2 asa nedeljno, 64 asa godinje, 4 vebe)
SADRAJI PROGRAMA
I OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE
Predmet i znaaj izuavanja molekularne biologije. Molekulska osnova biolokih procesa. Interdisciplinarnost
molekularne biologije.
Molekulske osnove nasleivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK kao
molekulska osnova za ouvanje i prenoenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Struktura RNK. Vrste i
funkcije RNK.
Biosinteza belanevina. Genetiki kod, transkripcija, translacija i biosinteza proteina. Uloga ribozoma u
biosintezi proteina.

Geni. Definicija gena na molekularnom nivou. Molekulsko objanjenje odnosa gena, proteina kao genskih
proizvoda i genotipskih osobina. Biohemijska osnova razvia i diferencijacija organizama.
Genetiki inenjering. Mogunosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala.
Veba: izolovanje DNK i RNK
II BIOLOGIJA RAZVIA IVOTINJA
Polne elije (gameti); Oogeneza; Spermatogeneza.
Oploenje: Spoljanje i unutranje oploenje; Oviparnost, ovoviparnost, viviparnost; Vrste jajnih elija i nain
deobe jajnih elija.
Rani stupnjevi embriogeneze i organogeneza.
Rast: Rast elije, organa i organizma.
Embrionalni omotai. Postembrionalno razvie. Metamorfoza i regeneracija.
Starenje.
Ontogenetsko razvie. Prenatalni period; Preembrionalni, embrionalni i fetalni period; Raanje; Neonatalni
period; Juvenilni period; Prepubertalni i pubertalni period; Adultni period.
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata ili odgovarajuih modela razliitih stupnjeva
ontogenetskog razvia.
III MEHANIZMI NASLEIVANJA
Organizacija i mehanizmi prenoenja genetikog materijala.
Osnovna pravila nasleivanja.
Izvori genetike varijabilnosti; kombinovanje gena i hromozoma.
Promene genetikog materijala.
Genske mutacije - postanak, uestalost i efekat dejstva.
Mehanizmi popravke oteenja DNK. Hromozomske aberacije.
Tipovi i primeri nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja.
Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.
Jonizujua zraenja kao izazivai naslednih promena.
Genetika kontrola razvia.
Varijabilnost i nasleivanje kvantitativnih osobina.
Genetika struktura populacija.
Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacije.
Vetaka selekcija i oplemenjivanje biljaka i ivotinja.
Naslednost i variranje osobina kod ljudi.

Nasledne bolesti.
Genetika uslovljenost ovekovog ponaanja.
Veba: izrada rodoslova
Veba: izrada raunskih zadataka iz genetike
IV EKOLOGIJA, ZATITA I UNAPREIVANJE IVOTNE SREDINE I ODRIVI RAZVOJ
1. Osnovni pojmovi i principi ekologije
Definicija, predmet ispitivanja i znaaj ekologije.
Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora. Odnos organizama i ivotne sredine.
Klasifikacija ekolokih faktora - abiotiki i biotiki faktori. Dejstvo i znaaj ekolokih faktora. Ekoloka valenca.
Adaptacija na razliite uslove ivota. ivotna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Brojnost i gustina populacije. Prostorni raspored. Natalitet i
mortalitet. Uzrasna i polna struktura populacije. Promena brojnosti populacije.
ivotna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Sastav i struktura ivotnih zajednica. Trofiki odnosi i
tipovi ishrane. Lanci i mree lanaca ishrane. Trofike piramide.
Ekoloka nia - pojam, primeri. ivotno stanite.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruenje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Tipovi i
klasifikacija ekosistema. Preobraaji ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekoloki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklus u biosferi. Procesi kruenja ugljenika,
azota, kiseonika i vode.
ivotne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast ivota.
2. Zatita i unapreivanje ivotne sredine i odrivi razvoj
Koncept odrivog razvoja.
ovek i njegov odnos prema neivoj i ivoj prirodi.
Ekoloke promene u prirodi pod dejstvom oveka.
Promene fizikih uslova sredine. Promene u sastavu ivog sveta. Proces domestifikacije zemljita, biljaka i
ivotinja. Procesi urbanizacije i industrijalizacije. Genetiki i zdravstveni efekti naruene i zagaene ivotne
sredine.
Pojam, izvori i vrste zagaivanja i naruavanja ivotne sredine i mogunosti zatite. Izvori zagaivanja voda,
vazduha, zemljita i hrane.
Sistemi praenja stanja ivotne sredine.
Buka. Delovanje buke na organizam oveka i zatitne mere protiv buke. Vibracije.
Zraenje. Prirodno i vetako zraenje. Bioloki efekti zraenja. Kontrola i zatita.
Ekoloke osnove prostornog planiranja i ureenja prostora.

3. Zatita prirode
Problemi ugroenosti ive i neive prirode. Savremeni pristupi i mogunosti zatite ugroene flore, faune,
ekosistema i predeonih celina.
Projektna aktivnost: timski istraivaki projekat vezan za problematiku ugroavanja neposredne ivotne
sredine uz potovanje principa odrivog razvoja.
V OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE
Teorije evolucije
Darvinizam i savremena objanjenja evolucionih procesa. Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije; genetiki
drift, protok gena.
Prirodna selekcija i adaptacije.
Postanak vrsta i teorije specijacije.
Postanak ivota.
Evolucija i filogenija.
Poreklo oveka.
Bioloka i kulturna evolucija oveka.
Uticaj oveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.

II razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje)
SADRAJI PROGRAMA
I FIZIOLOGIJA BILJAKA
Vodni reim biljaka. Znaaj vode za ivot biljaka. Primanje vode preko korena, kretanje vode kroz biljku,
transpiracija.
Fotosinteza. Autotrofni i heterotrofni organizmi. Znaaj fotosinteze za odravanje ivota na Zemlji. Graa
hloroplasta i pigmenti. Mehanizmi fotosinteze. Faktori koji utiu na fotosintezu.
Disanje. Uticaj spoljanjih faktora na disanje.
Primanje i funkcija mineralnih elemenata. Neophodni elementi. Primanje mineralnih soli i jona; aktivni
transport.
Razvie biljaka. ivotni ciklus biljaka. Biljni hormoni. Deoba i rastenje elija. Klijanje i dormancija semena.
Rastenje i razvie vegetativnih organa. Vernalizacija i fotoperiodizam. Razvie ploda i semena. Mirovanje.
Pokreti biljaka.
II MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA BESKIMENJAKA
Organizacija ivotinja. Tkiva, vrste i njihova karakteristika, organi, organski sistemi i organizam kao celina.
Simetrija ivotinja. Principi naunog klasifikovanja ivotinja, sistematske kategorije.

Heterotrofni protisti. Graa i funkcija jednoelijskih organizama, klasifikacija i filogenija. Znaaj heterotrofnih
protista.
Metazoa. Poreklo vieelinosti.
Parazoa, Plakozoa i Suneri. Organizacija, klasifikacija.
Eumetazoa. Dupljari, odlike. Smena generacija kod knidarija, klasifikacija i znaaj.
Pljosnati crvi. Odlike telesne organizacije, klasifikacija. Adaptacija na parazitski nain ivota. Znaajne
parazitske vrste. Organizacija nemertina i filogenetski znaaj pljosnatih crva.
Pseudocelomata, odlike, rasprostranjenje i znaaj nematoda. Znaajne parazitske vrste.
Celomata. Pojava i znaaj celoma, pravci razvoja celomata.
Mekuci. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Prstenasti (lankoviti) crvi. Odlike, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Zglavkari. Odlike, klasifikacija sa kratkim odlikama glavnih grupa i rasprostranjenje.
Paukolike ivotinje. Odlike, klasifikacija. Otrovne vrste. Vrste znaajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
Rakovi. Odlike, klasifikacija i znaaj.
Insekti. Odlike, rasprostranjenje, klasifikacija. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini i ekonomiji
prirode.
Bodljokoci. Odlike, rasprostranjenje, klasifikacija.
III MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA HORDATA
Hordate. Organizacija, poreklo i pravci evolucije i klasifikacija.
Platai i kopljaste ribice. Odlike, nain ivota, klasifikacija i rasprostranjenje.
Uporedni pregled grae kimenjaka.
Poreklo i razvoj riba. Klasifikacija, znaaj.
Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacija na kopneni nain ivota, klasifikacija i znaaj.
Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacija na kopneni nain ivota, klasifikacija i znaaj.
Poreklo i razvoj ptica. Adaptacija na specifine naine ivota, klasifikacija i znaaj.
Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
IV EKOLOGIJA, ZATITA I UNAPREIVANJE IVOTNE SREDINE I ODRIVI RAZVOJ
1. Osnovni pojmovi i principi ekologije
Definicija, predmet ispitivanja i znaaj ekologije.
Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora. Odnos organizama i ivotne sredine.
Klasifikacija ekolokih faktora.

Adaptacije na razliite uslove ivota

ivotna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Ekoloka nia - pojam, primeri i savremena shvatanja.
ivotno stanite i pojam biotopa.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Gustina populacije. Prostorni odnosi. Natalitet i mortalitet. Uzrasna i
polna struktura populacije. Rastenje i promena brojnosti populacije.
ivotna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Struktura i klasifikacija ivotnih zajednica. Suvozemne i
vodene zajednice. Fotosinteza i odnosi ishrane. Tipovi i specijalizacija ishrane. Lanci i mree lanaca ishrane.
Ekoloke piramide.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruenje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Organski
produktivitet ekosistema. Preobraaji ekosistema. Grupisanje i klasifikacija ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekoloki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi u biosferi. Procesi kruenja ugljenika,
azota, kiseonika i vode.
ivotne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast ivota.
2. Zatita i unapreivanje ivotne sredine i odrivi razvoj
Koncept odrivog razvoja.
ovek i njegov odnos prema neivoj i ivoj prirodi.
Ekoloke promene u prirodi pod dejstvom oveka. Promene fizikih uslova sredine. Promene u sastavu ivog
sveta. Procesi domestifikacije zemljita, biljaka i ivotinja. Procesi urbanizacije i industrijalizacije. Genetiki i
zdravstveni efekti naruene i zagaene ivotne sredine.
Pojam, izvori i vrste zagaivanja i naruavanja ivotne sredine i mogunosti zatite. Izvori zagaivanja voda,
vazduha, zemljita i hrane.
Sistemi praenja stanja ivotne sredine.
Buka i vibracije. Zraenje.
Ekoloke osnove prostornog planiranja i ureenja prostora.
3. Zatita prirode
Problemi ugroenosti i zatite ive i neive prirode. Savremeni pristupi i mogunosti zatite ugroene flore,
faune ekosistema i predeonih celina.
Projektna aktivnost: timski istraivaki projekat vezan za problematiku ugroavanja neposredne ivotne
sredine uz potovanje principa odrivog razvoja.

III razred
gimnazija drutveno-jezikog smera
(2 asa nedeljno, 72 asa godinje)
SADRAJI PROGRAMA
I FIZIOLOGIJA IVOTINJA

1. Uvod
Predmet izuavanja fiziologije ivotinja i njene veze sa drugim naukama. Anatomska, biohemijska i biofizika
baza fiziologije. Nivoi organizacije ivih sistema.
2. Dinamika organizacija elije
Dinamika organizacija elije. elija osnovna i funkcionalna jedinica ivih organizama. Funkcija elijskih
organela. Hemijska organizacija elije. Voda i neorganske supstance i njihova uloga u funkcionisanju elije.
Funkcija organskih supstanci koje ulaze u sastav elije: ugljeni hidrati, lipidi, proteini, nukleinske kiseline,
adenozin trifosfat. Intracelularna i ekstracelularna sredina. Enzimi i njihovo dejstvo.
Promet materije i pretvaranje energije u eliji. Anabolini i katabolini procesi. Promet belanevina. Promet
masti. Promet ugljenih hidrata (anaerobni i aerobni metabolizam).
Funkcija elijske membrane i transport molekula kroz membranu: difuzija; osmoza; filtracija; transport pomou
nosakih molekula; pumpa za Na+ i K+; endocitoza i egzocitoza.
Osnovni principi funkcionisanja i regulacije ivih sistema. Adaptivni karakter bioloke organizacije. Odnos
izmeu organizma i ivotne sredine (regulatori i konformeri). Bioloke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija.
Principi homeostazisa. Negativna i pozitivna povratna sprega. Ritminost funkcija. Nervna i humoralna
regulacija fiziolokih funkcija.
3. Pregled i kategorizacija organskih sistema
Evolucija nervnog sistema: difuzni, ganglijski i cevasti nervni sistem.
Funkcija centralnog nervnog sistema. Pojam nervnog centra. Centralna sinapsa. Prenoenje nervnih impulsa
u centralnim sinapsama. Funkcijska organizacija centralnog nervnog sistema. Refleksni luk. Divergencija i
konvergencija. Reciprona inervacija. Lanane veze i reverberacija. Centralna inhibicija. Vegetativni nervni
sistem. Funkcija kimene modine. Produena modina i njeni centri. Uloga srednjeg mozga u regulaciji
pokreta. Mali mozak i regulacija ravnotenog poloaja tela u prostoru. Funkcija meumozga. Funkcija
prednjeg mozga i lokalizacija funkcija u kori prednjeg mozga. Limbiki sistem i ponaanje. Via nervna
delatnost. Uslovni i bezuslovni refleksi. Uenje i pamenje i njihovi fizioloki mehanizmi. Fiziologija i
mehanizam sna.
Fiziologija telesnih tenosti: hidrolimfa, hemolimfa, krv i limfa. Funkcije krvi. Svojstva i sastav krvi. Koagulacija
krvi. Krvne grupe. Imunski sistem: elije imunskog sistema. Prirodni imunitet. elijski i humoralni imunitet.
Sistem za cirkulaciju telesnih tenosti. Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tenosti: otvoreni i zatvoreni
sistem za cirkulaciju. Funkcijske karakteristike srca kimenjaka. Srani automatizam. Srani ciklus i njegove
faze. Zakoni kretanja krvi u krvnim sudovima. Krvni pritisak. Arterijski puls. Krvotok u kapilarima i venama.
Neurohumoralna regulacija kardiovaskularnog sistema. Limfa i limfotok.
Sistem za disanje. Znaaj disanja za organizam. Evolucija i naini razmene gasova izmeu organizma i
spoljanje sredine. Ventilacija plua i pluni volumeni u oveka. Mehanizam udisanja i izdisanja - respiratorni
ciklus. Transport gasova putem krvi. Neurohumoralna regulacija disanja.
Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane. Tipovi varenja hrane u ivotinjskom svetu: unutarelijsko,
membransko i ekstraelijsko varenje. Varenje hrane u digestivnom traktu: varenje hrane u usnoj duplji, elucu i
tankom crevu. Sastav i znaaj pankreasnog soka u procesu varenja hrane. Sastav, svojstva i znaaj ui u
varenju i apsorpciji hranljivih molekula. Mehanizmi reapsorpcije svarenih hranljivih molekula: monosaharida,
amino kiselina i masnih kiselina.
Ishrana, vitamini i njihov znaaj za organizam.
Promet energije i termoregulacija. Bazalni metabolizam. Metoda za merenje energijskog prometa: direktna i
indirektna kalorimetrija. Telesna temperatura i termogenoza. Ektotermi i endotermi. Temperaturne granice
ivota. Termoregulacija. Evolucija termoregulacije.

Sistem za izluivanje - osmoregulacija. Osnovni principi osmoregulacije. Osmoregulacija u beskimenjaka i

kimenjaka. Funkcija bubrega u osmoregulaciji i izluivanju konanih produkata metabolizma. Nefron osnovna funkcijska jedinica bubrega. Glomerularna filtracija, koncentrovanje mokrae (funkcija Henleove
petlje). Humoralna regulacija izluivanja mokrae.
Endokrini sistem. Hormoni i njihova specifina dejstva. Hormoni hipofize. Hormoni tireoide i njihova funkcija.
Funkcija paratireoide. Hormoni endokrinog pankreasa. Hormoni kore i sri nadbubrene lezde. Funkcija
polnih lezda. Muki polni hormoni. enski polni hormoni. Meseni polni ciklus ene. Kontracepcija. Polni
ciklus sisara. Regulacija bremenitosti. Neuroendokrina regulacija funkcije polnih lezda.
II OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE
Predmet i znaaj izuavanja molekularne biologije. Molekulska osnova biolokih procesa. Interdisciplinarnost
molekularne biologije.
Molekulske osnove nasleivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK kao
molekulska osnova za ouvanje i prenoenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Struktura RNK. Vrste i
funkcije RNK.
Biosinteza belanevina. Genetiki kod, transkripcija, translacija i biosinteza proteina. Uloga ribozoma u
biosintezi proteina.
Geni. Definicija gena na molekularnom nivou. Molekulsko objanjenje odnosa gena, proteina kao genskih
proizvoda i genotipskih osobina. Biohemijska osnova razvia i diferencijacija organizama.
Genetiki inenjering. Mogunosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala.
III BIOLOGIJA RAZVIA IVOTINJA
Polne elije (gameti): Oogenoza; Spermatogeneza.
Oploenje: Spoljanje i unutranje oploenje; Oviparnost, ovoviparnost, viviparnost; Vrste jajnih elija i nain
deobe jajnih elija.
Rani stupnjevi embriogeneze i organogeneza.
Rast elije, organa i organizma.
Embrionalni omotai: Postembrionalno razvie: Metamorfoza i regeneracija.
Starenje.
Ontogenetsko razvie. Prenatalni period: preembrionalni, embrionalni i fetalni period. Raanje i neonatalni
period. Juvenilni period: prepubertalni i pubertalni period. Adultni period.
IV MEHANIZMI NASLEIVANJA
Organizacija i mehanizmi prenoenja genetikog materijala.
Osnovna pravila nasleivanja.
Izvori genetike varijabilnosti; kombinovanje gena i hromozoma.
Promene genetikog materijala.
Genske mutacije - postanak, uestalost i efekat dejstva.
Mehanizmi popravke DNK oteenja. Hromozomske aberacije.

Tipovi i primeri nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja.

Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.
Jonizujua zraenja kao izazivai naslednih promena.
Genetika kontrola razvia.
Varijabilnost i nasleivanje kvantitativnih osobina.
Genetika struktura populacija.
Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacije.
Vetaka selekcija i oplemenjivanje biljaka i ivotinja.
Naslednost i variranje osobina kod ljudi.
Nasledne bolesti.
Genetika uslovljenost ovekovog ponaanja.
V OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE
Teorije evolucije.
Darvinizam i savremena objanjenja evolucionih procesa.
Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije; genetiki drift, protok gena.
Prirodna selekcija i adaptacije.
Postanak vrsta i teorija specijacije.
Postanak ivota.
Evolucija i filogenija.
Poreklo oveka.
Bioloka i kulturna evolucija oveka.
Uticaj oveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.

II razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(2 asa nedeljno, 70 asova godinje, 5 vebi)
SADRAJI PROGRAMA
MORFOLOGIJA I SISTEMATIKA IVOTINJA
1. Morfologija i sistematika beskimenjaka
Organizacija ivotinja. Jedinstvo ivog sveta u pogledu strukture i funkcije. Tkiva, vrste tkiva i njihove
karakteristike, organi, organski sistemi i organizam kao celina. Simetrija ivotinja. Principi naunog
klasifikovanja ivotinja; sistematske kategorije.

Heterotrofni protisti, graa i funkcija jednoelijskih organizama.

Metazoa. Poreklo vieelinosti.
Parazoa. Organizacija plakozoa i sunera (odsustvo organa i organskih sistema), klasifikacija i
rasprostranjenje.
Eumetazoa. Dupljari, odlike telesne organizacije (diferencijacija tkiva, zaetak organa i organskih sistema),
polimorfizam i smena generacija kod knidarija, klasifikacija i znaaj.
Pljosnati crvi (bilateralna simetrija, kretanje i pojava cefalizacije), karakteristike telesne organizacije na primeru
turbelarija; klasifikacija. Adaptacija na parazitski nain ivota na primeru metilja i pantljiara. Znaajne
parazitske vrste. Organizacija nemertina i filogenetski znaaj pljosnatih crva.
Pseudocelomata. Odlike organizacije, rasprostranjenje i znaaj nematoda. Znaajne parazitske vrste.
Celomata. Pojava i znaaj celoma. Pravci razvoja celomata. Manje grupe celomskih protostomija (onihofora,
tardigrada, pentastomida, sipunkulida, ehiurida, priapulida).
Mekuci. Odlike telesne organizacije, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Prstenasti (lankoviti) crvi (pojava segmentacije, karakteristike homonomne segmentacije), klasifikacija i odlike
telesne organizacije, rasprostranjenje i znaaj.
Zglavkari. Osnovne odlike. Klasifikacija sa kratkim opisom glavnih grupa i rasprostranjenje.
Paukolike ivotinje. Odlike, organizacije na primeru korpije i pauka, klasifikacija i znaaj, otrovne vrste, vrste
znaajne kao paraziti i vektori zaraznih oboljenja.
Rakovi. Graa, raznovrsnost, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Insekti. Graa, odlike, rasprostranjenje, klasifikacija i znaaj. Uloga insekata u humanoj i veterinarskoj medicini
i ekonomiji prirode.
Veba: Principi i metode identifikacije insekata. Identifikacija redova insekata pomou kljua.
Bodljokoci. Specifinosti organizacije, klasifikacija i rasprostranjenje.
2. Morfologija i sistematika hordata
Hordata. Organizacija, poreklo i pravci evolucije. Klasifikacija.
Platai. Opte odlike, klasifikacija, rasprostranjenje.
Kopljaste ribice. Odlike, telesne organizacije, nain ivota i rasprostranjenje.
Kimenjaci. Uporedni pregled grae organa.
Poreklo i razvoj riba. Adaptacija na ivot u vodi, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije riba. Identifikacija slatkovodnih riba pomou kljua.
Poreklo i razvoj vodozemaca. Adaptacija na kopneni nain ivota.
Klasifikacija i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije aba. Identifikacija aba pomou kljua.
Poreklo i razvoj gmizavaca. Adaptacija na kopneni nain ivota, klasifikacija i znaaj.

Veba: Principi i metode identifikacija gmizavaca. Identifikacija gutera i kornjaa pomou kljua.
Poreklo i razvoj ptica. Adaptacije na specifine naine ivota, klasifikacija i znaaj.
Veba: Principi i metode identifikacije ptica. Identifikacija familija ptica pomou kljua.
Poreklo i razvoj sisara. Adaptivna radijacija sisara, klasifikacija, rasprostranjenje i znaaj.

III razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(3 asa nedeljno, 108 asova godinje, 14 vebi)
SADRAJI PROGRAMA
I FIZIOLOGIJA BILJAKA
Vodni reim biljaka. Znaaj vode za ivot biljaka. elija kao osmotski sistem. Primanje vode preko korena,
korenov pritisak. Kretanje vode kroz biljku, transpiracija, funkcija stominog aparata. Uticaj spoljanjih faktora
na primanje i odavanje vode.
Vebe: plazmoliza i deplazmoliza. Odreivanje primanja vode i transpiracija.
Fotosinteza. Autotrofni i heterotrofni organizmi. Znaaj fotosinteze za odravanje ivota na Zemlji. List kao
fotosintetski organ, graa hloroplasta, fotosintetski pigmenti. Konverzija svetlosne energije u hemijsku;
fotosintetika fosforilacija. Usvajanje CO , reduktivni pentozni ciklus, sinteza organskih jedinjenja. Transport
asimilata. Uticaj spoljanjih faktora na produktivnost fotosinteze.
2

Veba: izolovanje fotosintetskih pigmenata.

Vebe: Odreivanje kiseonika u procesu fotosinteze vodenih biljaka. Dokazivanje skroba u listovima biljaka na
svetlosti.
Disanje. Razlaganje ugljenih hidrata; glikoliza i fermentacija; ciklus trikarboksilnih kiselina; razlaganje lipida.
Uticaj spoljanjih faktora na disanje.
Vebe: kvalitativno dokazivanje disanja, odreivanje disanja biljaka.
Primanje i funkcija mineralnih elemenata. Elementarni hemijski sastav biljke, neophodni elementi. Primanje
mineralnih soli i jona; aktivni transport. Azot: izvori azota, kruenje azota u prirodi, bioloka fiksacija azota.
Primanje i funkcija sumpora, fosfora i drugih neophodnih elemenata.
Vebe: gajenje biljaka u vetakim uslovima. Hranljivi rastvori.
Razvie biljaka. ivotni ciklus biljaka; vegetativna i reproduktivna faza u razviu. Regulatori rastenja i razvia
biljaka (auksini, giberelini). Deoba i rastenje elija. Klijanje i dormancija semena; metaboliki procesi pri
klijanju. Rastenje i razvie vegetativnih organa; korelacije; formativni efekti svetlosti. Cvetanje; vernalizacija i
fotoperiodizam.
Oploenje, razvie ploda i semena. Mirovanje; starenje, opadanje listova i plodova. Orijentacija u prostoru pokreti biljaka.
Vebe: pokreti biljaka.
II FIZIOLOGIJA IVOTINJA
1. Uvod

Predmet izuavanja fiziologije ivotinja i njene veze sa drugim naukama. Anatomska, biohemijska i biofizika
baza fiziologije. Nivoi organizacije ivih sistema.
2. Dinamika organizacija elije
Dinamika organizacija elije. elija osnovna funkcionalna jedinica ivih organizama. Funkcija elijskih
organela. Hemijska organizacija elije. Voda i neorganske supstance i njihova uloga u funkcionisanju elije.
Funkcija organskih supstanci koje ulaze u sastav elije: ugljeni hidrati, lipidi, proteini, nukleinske kiseline,
adenozin trifosfat. Intracelularna i ekstracelularna sredina. Enzimi i njihovo dejstvo.
Promet materije i pretvaranje energije u eliji. Anabolini i katabolini procesi. Promet belanevina. Promet
masti. Promet ugljenih hidrata (anaerobni i aerobni metabolizam).
Funkcija elijske membrane i transport molekula kroz membranu: difuzija, osmoza, filtracija, transport pomou
nosakih molekula, pumpa za Na+ i K+, endocitoza i egzocitoza.
Osnovni principi funkcionisanja i regulacije ivih sistema. Adaptivni karakter bioloke organizacije. Odnos
izmeu organizma i ivotne sredine (regulatori i konformeri). Bioloke adaptacije: aklimatizacija i aklimacija.
Principi homeostazisa. Negativna i pozitivna povratna sprega. Ritminost funkcija. Nervna i humoralna
regulacija fiziolokih funkcija.
3. Pregled i kategorizacija organskih sistema
Funkcijske odlike nervnog sistema: receptorno-efektorni sistem. Receptori. Nervna elija i nervni impuls.
Sinapsa. Efektori: popreno-prugasti miii. Inervacija popreno-prugastih miia. Mehanizam miine
kontrakcije. Rad: statiki i dinamiki. Zamor i odmor. Prilagoavanje na rad i odmor. Glatki miii i srani mii.
lezdani efektori (egzokrine i endokrine lezde).
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata nervnog tkiva
Evolucija nervnog sistema: difuzni, ganglijski i cevasti nervni sistem.
Funkcija centralnog nervnog sistema. Pojam nervnog centra. Centralna sinapsa. Prenoenje nervnih impulsa
u centralnim sinapsama. Funkcijska organizacija centralnog nervnog sistema. Refleksni luk. Divergencija i
konvergencija. Reciprona inervacija. Lanane veze i reverberacija. Centralna inhibicija. Vegetativni nervni
sistem. Funkcija kimene modine. Produena modina i njeni centri. Uloga srednjeg mozga u regulaciji poze i
pokreta. Mali mozak i regulacija ravnotenog poloaja tela u prostoru. Funkcija meumozga. Funkcija
prednjeg mozga i lokalizacija funkcija u kori prednjeg mozga. Limbiki sistem i ponaanje. Via nervna
delatnost. Uslovni i bezuslovni refleksi. Uenje i pamenje i njihovi fizioloki mehanizmi. Fiziologija i
mehanizam sna.
Veba: merenje brzine refleksne reakcije.
Fiziologija ulnih organa
Fiziologija telesnih tenosti: hidrolimfa, hemolimfa, krv i limfa. Funkcije krvi. Svojstva i sastav krvi. Koagulacija
krvi. Krvne grupe. Imunski sistem: elije imunskog sistema. Prirodni imunitet. elijski i humoralni imunitet.
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata krvi.
Veba: tumaenje rezultata laboratorijske analize krvi (krvna slika).
Sistem za cirkulaciju telesnih tenosti. Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tenosti: otvoreni i zatvoreni
sistem za cirkulaciju. Funkcijske karakteristike srca kimenjaka. Srani automatizam. Srani ciklus i njegove
faze. Zakoni kretanja krvi u krvnim sudovima. Krvni pritisak. Arterijski puls. Krvotok u kapilarima i venama.
Neurohumoralna regulacija kardiovaskularnog sistema. Limfa i limfotok.
Veba: merenje krvnog pritiska i pulsa kod ljudi, uticaj fizikog napora.

Sistem za disanje. Znaaj disanja za organizam. Evolucija i naini razmene gasova izmeu organizma i
spoljanje sredine. Ventilacija plua i pluni volumeni u oveka. Mehanizam udisanja i izdisanja - respiratorni
ciklus. Transport gasova krvlju. Neurohumoralna regulacija disanja.
Veba: Merenje kapaciteta plua pomou spirometra (razlike u polu, uzrastu, kondiciji). Merenje frekvencije
disanja oveka (uticaj fizikog napora).
Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane. Tipovi varenja hrane u ivotinjskom svetu: unutarelijsko
membransko i ekstraelijsko varenje. Varenje hrane u digestivnom traktu: varenje hrane u usnoj duplji, elucu i
tankom crevu. Sastav i znaaj pankreasnog soka u procesu varenja hrane. Sastav, svojstva i znaaj ui u
varenju i apsorpciji hranljivih molekula. Mehanizmi reapsorpcije svarenih hranljivih molekula: monosaharida,
amino-kiselina i masnih kiselina. Ishrana: Vitamini i njihov znaaj za organizam.
Promet energije i termoregulacija. Bazalni metabolizam. Metoda za merenje energijskog prometa: direktna i
indirektna kalorimetrija. Telesna temperatura i termogeneza. Ektotermi i endotermi. Temperaturne granice
ivota. Termoregulacija. Evolucija termoregulacije.
Sistem za izluivanje - osmoregulacija. Osnovni principi osmoregulacije. Osmoregulacija u beskimenjaka i
kimenjaka. Funkcija bubrega u osmoregulaciji i izluivanju konanih produkata metabolizma. Nefron osnovna funkcijska jedinica bubrega. Glomerularna filtracija, koncentrovanje mokrae (funkcija Henleove
petlje). Humoralna regulacija izluivanja mokrae.
Veba: disekcija svinjskog bubrega.
Veba: posmatranje trajnog mikroskopskog preparata bubrenog tkiva.
Endokrini sistem. Hormoni i njihova specifina dejstva. Hormoni hipofize. Hormoni tireoide i njihova funkcija.
Funkcija paratireoide. Hormoni endokrinog pankreasa. Hormoni kore i sri nadbubrene lezde. Funkcija
polnih lezda. Muki polni hormoni. enski polni hormoni. Meseni polni ciklus ene. Kontracepcija. Polni
ciklus sisara. Regulacija bremenitosti. Neuroendokrina regulacija funkcije polnih lezda.

IV razred
gimnazija prirodno-matematikog smera
(3 asa nedeljno, 96 asova godinje, 4 vebe)
SADRAJI PROGRAMA
I OSNOVI MOLEKULARNE BIOLOGIJE
Predmet i znaaj izuavanja molekularne biologije. Molekulska osnova biolokih procesa. Interdisciplinarnost
molekularne biologije.
Molekulske osnove nasleivanja. Nukleinske kiseline i njihova osnovna struktura. Struktura i funkcija DNK kao
molekulska osnova za ouvanje i prenoenje genetskih informacija. Replikacija DNK. Struktura RNK. Vrste i
funkcije RNK.
Biosinteza belanevina. Genetiki kod, transkripcija, translacija i biosinteza proteina. Uloga ribozoma u
biosintezi proteina.
Geni. Definicija gena na molekularnom nivou. Molekulsko objanjenje odnosa gena, proteina kao genskih
proizvoda i genotipskih osobina. Biohemijska osnova razvia i diferencijacija organizama.
Genetiki inenjering. Mogunosti intervenisanja i menjanja naslednog materijala.
Veba: izolovanje DNK i RNK
II BIOLOGIJA RAZVIA IVOTINJA

Polne elije (gameti): Oogeneza; Spermatogeneza.

Oploenje: Spoljanje i unutranje oploenje; Oviparnost, ovoviparnost, viviparnost; Vrste jajnih elija i nain
deobe jajnih elija.
Rani stupnjevi embriogeneze: Embrionalna indukcija; determinacija i diferencijacija elije.
Rast elije, organa i organizma.
Embrionalni omotai.
Postembrionalno razvie: Metamorfoza i regeneracija.
Starenje.
Ontogenetsko razvie. Prenatalni period: preembrionalni, embrionalni i fetalni period. Raanje i neonatalni
period. Juvenilni period: prepubertalni i pubertalni period. Adultni period.
Veba: posmatranje trajnih mikroskopskih preparata ili odgovarajuih modela razliitih stupnjeva
ontogenetskog razvia.
III MEHANIZMI NASLEIVANJA
Organizacija i mehanizmi prenoenja genetikog materijala.
Osnovna pravila nasleivanja.
Izvori genetike varijabilnosti; kombinovanje gena i hromozoma.
Promene genetikog materijala.
Genske mutacije - postanak, uestalost i efekat dejstva.
Mehanizmi popravke DNK oteenja. Hromozomske aberacije.
Tipovi i primeri nasleivanja osobina kod biljaka i ivotinja.
Uticaj sredine na izazivanje naslednih promena.
Jonizujua zraenja kao izazivai naslednih promena.
Genetika kontrola razvia.
Varijabilnost i nasleivanje kvantitativnih osobina.
Genetika struktura populacija.
Dinamika odravanja genetike polimorfnosti populacije.
Vetaka selekcija i oplemenjivanje biljaka i ivotinja.
Naslednost i variranje osobina kod ljudi.
Nasledne bolesti.
Genetika uslovljenost ovekovog ponaanja.
Veba: izrada rodoslova.

Veba: izrada raunskih zadataka iz genetike.

IV EKOLOGIJA, ZATITA I UNAPREIVANJE IVOTNE SREDINE I ODRIVI RAZVOJ
1. Osnovni pojmovi i principi ekologije
Definicija, predmet ispitivanja i znaaj ekologije.
Uslovi ivota i pojam ekolokih faktora. Odnos organizma i ivotne sredine.
Klasifikacija ekolokih faktora. Klimatski faktori (toplota, svetlost, voda i vlanost, vazduni pokreti), edafski
faktori, hemizam sredine, biotiki faktori. Dejstvo i znaaj ekolokih faktora. Ekoloka valenca.
Adaptacija na razliite uslove ivota. ivotna forma - pojam, primeri i klasifikacija.
Pojam populacije i njene osnovne odlike. Brojnost i gustina populacije. Prostorni raspored. Natalitet i
mortalitet. Uzrasna i polna struktura populacije. Promena brojnosti populacije.
ivotna zajednica (biocenoza) kao sistem populacija. Sastav i struktura ivotnih zajednica. Trofiki odnosi i
tipovi ishrane. Lanci i mree lanaca ishrane. Trofike piramide.
Ekoloka nia - pojam, primeri. ivotno stanite.
Ekosistem kao jedinstvo biotopa i biocenoze. Kruenje materije i proticanje energije kroz ekosistem. Tipovi i
klasifikacija ekosistema. Preobraaji ekosistema.
Biosfera - jedinstveni ekoloki sistem Zemlje. Biogeohemijski ciklusi u biosferi. Procesi kruenja ugljenika,
kiseonika, azota i vode. Biotiki sistemi biosfere. Ekoloki sistemi.
ivotne oblasti. Oblast mora i okeana. Oblast kopnenih voda. Suvozemna oblast ivota.
2. Zatita i unapreivanje ivotne sredine i odrivi razvoj
Koncept odrivog razvoja.
ovek i njegov odnos prema neivoj i ivoj prirodi.
Ekoloke promene u prirodi pod uticajem oveka. Promene fizikih uslova sredine. Promene u sastavu ivog
sveta. Procesi domestifikacije zemljita, biljaka i ivotinja. Procesi urbanizacije i industrijalizacije. Genetiki i
zdravstveni efekti naruene i zagaene ivotne sredine.
Pojam, izvori i vrste zagaivanja i naruavanja ivotne sredine i mogunosti zatite. Izvori zagaivanja voda,
vazduha, zemljita i hrane.
Sistemi praenja stanja ivotne sredine.
Buka. Delovanje buke na organizam oveka i zatitne mere protiv buke. Vibracije.
Zraenje. Prirodno i vetako zraenje. Bioloki efekti zraenja. Problem deponovanja radioaktivnih otpadaka.
Kontrola i zatita.
Principi i metode planiranja i ureivanja prostora. Ekoloke osnove prostornog planiranja i ureenja prostora.
Vebe: Prikupljanje podataka o stanju i ugroenosti ivotne sredine i predlaganje odgovarajuih mera zatite.
3. Zatita prirode
Problemi ugroenosti i zatita ive i neive prirode. Savremeni pristup i mogunosti zatite ugroene flore,
faune i ivotnih zajednica. Mogunosti rekultivacije i revitalizacije ekosistema i predela.

Projektna aktivnost: timski istraivaki projekat vezan za problematiku ugroavanja neposredne ivotne
sredine uz potovanje principa odrivog razvoja.
V OSNOVNI PRINCIPI EVOLUCIONE BIOLOGIJE
Abiogena evolucija i postanak organskih sistema.
Postanak prvobitnih organizama.
Najvaniji stupnjevi u procesu evolucije ivota na Zemlji.
Filogenetski razvoj ivih bia (biljaka i ivotinja).
Evolucione teorije.
Darvinizam i savremena objanjenja evolucionih procesa.
Mehanizmi evolucionih procesa; mutacije, genetiki drift, protok gena.
Prirodna selekcija.
Adaptacija i prirodna selekcija.
Koevolucija u ekolokim sistemima.
Postanak vrsta i teorije specijacije.
Postanak evolucionih novina.
Poreklo oveka.
Bioloka i kulturna evolucija oveka.
Sociobiologija.
Uticaj oveka na pravac i brzinu evolucionih procesa.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program za gimnazije je tako koncipiran da predstavlja nastavak programa biologije za osnovnu kolu i sa
njim ini jedinstvenu celinu. Sadraji programa imaju opteobrazovni karakter i treba da doprinesu formiranju
opte kulture uenika. Istovremeno, struktura programa daje solidnu osnovu za izuavanje onih biolokih
disciplina i drugih prirodnih i tehnikih nauka za koje se uenici opredeljuju u toku daljeg kolovanja.
Razlike u obimu nastavnih sadraja za razliite tipove gimnazija javljaju se zbog razliitog broja asova u
okviru kojih se program izvodi. Najpotpuniji program, sa najirim obimom, dat je za gimnaziju prirodnomatematikog smera. Iako su neki delovi programa isti i za druga dva tipa gimnazije, obim nastavnih sadraja
u okviru programa je razliit i nastavnici su obavezni da se tog obima pridravaju.
Program za gimnaziju je strukturiran tako da su pojedine oblasti podeljene na nastavne teme, koje
predstavljaju logike celine. Nastavne teme su ralanjene na nastavne jedinice u okviru kojih se blie
odreuju konkretni nastavni sadraji. Nastavnik odreuje potreban broj asova za realizaciju svake teme.
Uzimajui u obzir strukturu programskih sadraja biologije za prvi, drugi, trei i etvrti razred gimnazije, moe
se primeniti iroki opseg razliitih oblika, didaktikih modela, metoda i sredstava nastavnog rada.
Vebe i drugi tipovi asova koji su predvieni, treba da se realizuju prevashodno primenom:

- prirodnih nastavnih sredstava (preparovan botaniki i zooloki materijal, mikroskopski preparati, preparati u
fiksativu, skeleti i njihovi delovi, paleontoloke zbirke...). Ukoliko prirodna nastavna sredstva nisu dostupna,
mogu se primeniti modeli, a potom i druga vizuelna nastavna sredstva;
- aktivnih nastavnih oblika (rad u paru - kooperativni rad, rad u grupi);
- aktivnih nastavnih metoda (metoda demonstracije, metoda ilustracije, metoda praktinih i laboratorijskih
radova).
Didaktike modele koji u sebi integriu razliite oblike, metode i sredstva nastavnog rada, treba uskladiti sa
programskim sadrajima, ciljevima i zadacima nastave biologije. U tu svrhu, treba osim klasine
(informaciono-ilustrativne) nastave, realizovati i modele problemske, programirane, egzemplarne, timske i
individualizovane nastave. Takoe je poeljno primeniti i druge inovativne modele nastave: integrativnu,
projektnu i interaktivnu nastavu.
Posebno je pogodno za realizaciju botanikih programskih sadraja (sistematika i filogenija) primeniti
egzemplarni model nastave. Takoe, ukoliko su u pitanju ekoloki aspekti, onda je mogue primeniti i
problemski model nastave.
Uenici treba aktivnim oblicima i metodama rada u paru, grupno i timski da realizuju sve one sadraje koji u
sebi integriu aspekte zatite ivotne sredine i odrivog razvoja. U tu svrhu, treba organizovati nastavu u
prirodi, bioloku nastavnu ekskurziju i posete objektima u prirodi od nacionalnog znaaja.
U toku realizacije programa potrebno je voditi rauna o uzrastu uenika i njihovom prethodnom steenom
znanju. Takoe je neophodno izvriti korelaciju biologije sa hemijom, fizikom i geografijom. Kad god je
mogue, potrebno je sa uenicima organizovati debate sa temama o humanim odnosima meu polovima,
reproduktivnom zdravlju, rizinom ponaanju i dr. Uspeh u realizaciji obrazovno-vaspitnih zadataka u nastavi
biologije zavisi od primene odgovarajuih oblika i metoda rada i korienja odgovarajuih nastavnih sredstava.
Za realizaciju programa biologije neophodno je da kola obezbedi minimum nastavnih sredstava to je
predvieno i regulisano Pravilnikom o normativu o bliim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih
sredstava za gimnaziju. Obrada nekih nastavnih jedinica ili vebi moe se izvesti u odgovarajuoj instituciji i
biti poverena biologu specijalisti za odreenu oblast.
Uenikovo uspeno savlaivanje nastavnih sadraja zavisi i od pravilno odreenih nivoa vaspitno-obrazovnih
zahteva. U tom smislu, mogu se definisati tri iroke kategorije kognitivnog domena (prema Blumovoj
taksonomiji): nivo obavetenosti, nivo razumevanja i nivo primene.
I razred
U I razredu gimnazije izuava se citologija, morfologija i sistematika biljaka.
Na nivou obavetenosti uenici treba da znaju hemijsku grau elije, a posebno grau i funkciju belanevina i
nukleinskih kiselina, grau prokariotske i eukariotske elije i razlike meu njima, osnovne funkcije delova
elija, elijski ciklus i, u osnovnim crtama, deobu elije. U okviru sistematike uenici treba da znaju opte
karakteristike virusa i bakterija i njihov znaaj, opte karakteristike algi i gljiva i da umeju taksativno da navedu
neke od grupa koristei slike ili herbarski materijal. U okviru morfologije biljaka treba da poznaju biljna tkiva i
biljne organe, njihove osnovne karakteristike i podelu. Treba da poznaju opte karakteristike mahovina,
paprati, golosemenica, skrivenosemenica, njihov ciklus razvia i glavne predstavnike familija.
Na nivou razumevanja uenici treba sutinski da poznaju grau i funkciju belanevina i nukleinskih kiselina, da
detaljno poznaju grau i funkcionisanje elije, elijski ciklus i deobu elije uz crtanje i samostalno
objanjavanje. Treba samostalno da izvedu jednostavnije vebe i da umeju da formuliu zakljuke. Treba
dobro da poznaju morfologiju biljaka, principe sistematike, filogeniju i kljune familije.
Na nivou primene uenici treba da u okviru citologije, razumeju sutinske pojave i procese i da umeju
samostalno i logiki da ih objasne. Uz deobu elije treba da razumeju sutinu prenoenja genetike
informacije. Vebe treba samostalno da izvode, donose logike sudove i zakljuke i da razumeju rezultate
vebi.

U oblasti morfologije biljaka treba da raspoznaju biljna tkiva i mikroskopsku grau organa na preparatima, da
raspoznaju razliite vrste biljnih organa na prirodnom materijalu, da dobro poznaju sistematske kategorije i da
uz strunu pomo nastavnika determiniu biljke na osnovu kljua. U okviru vebi treba samostalno da prave
privremene preparate. Na ovom nivou uenici treba da se osposobe za izradu istraivakih radova, eseja i
prezentacija.
II razred
U II razredu gimnazije prirodno-matematikog smera izuava se morfologija i sistematika ivotinja, sa
evolucijom i ekolokim pristupom.
Na nivou obavetenosti uenici treba da savladaju sistematiku ivotinja; da znaju glavne karakteristike
pojedinih grupa beskimenjaka i kimenjaka i karakteristine predstavnike.
Na nivou razumevanja uenici treba da dobro poznaju grau organizama i uoe uslonjavanje te grae kroz
njihov evolutivni razvoj; da poznaju karakteristike taksonomskih kategorija i glavnih predstavnika familija.
Uenici ovo gradivo treba samostalno da izlau.
Na nivou primene uenici treba u osnovi da prepoznaju predstavnike osnovnih taksonomskih kategorija, da
uoe sutinu evolutivnih promena kod ivotinja, da shvate sutinu i znaaj ekolokih i evolutivnih adaptivnih
promena, da samostalno koriste jednostavne kljueve za determinaciju, da ga primene pri pravljenju zbirki
ljutura beskimenjaka ili insekata, kostiju kimenjaka i da samostalno rade istraivake radove, eseje i
prezentacije.
III razred
U III razredu izuava se fiziologija biljaka i ivotinja.
Na nivou obavetenosti uenici treba da u okviru biljne fiziologije savladaju metabolike procese (fotosintezu i
disanje) u osnovnim crtama, a u okviru razvia biljaka treba da na osnovu steenog znanja u I razredu
savladaju ivotni ciklus biljaka.
Fiziologiju ivotinja takoe na osnovu ve steenih znanja treba da savladaju na elementarnom nivou;
dinamiku organizaciju elije, sve organske sisteme i njihovo funkcionisanje u celini.
Na nivou razumevanja uenici treba samostalno da razumeju biohemijske i fizioloke procese na nivou elije i
organizma, da vebe izvode uz pomo nastavnika i da mogu da izvedu jednostavnije zakljuke.
Na nivou primene uenici treba, uz poznavanje sadraja u celini, da samostalno izlau, da izvode kritike
stavove i zakljuke, da razumeju sutinu biohemijskih i fiziolokih procesa i zakonitosti, da sagledavaju i
postavljaju problem i da ga uz pomo nastavnika ili samostalno, praktino reavaju.
Vebe treba samostalno da izvode, da iz rezultata vebi izvode zakljuke tako da rad na asu bude osnova za
razvijanje interesa za istraivaki rad. Eseje, prezentacije i istraivake radove treba da urade uz korienje
ire literature i pretraivanjem Interneta.
IV razred
U etvrtom razredu se izuava vie oblasti koje predstavljaju sintezu prethodno steenih znanja. Posebnu
oblast predstavlja ekologija sa zatitom ivotne sredine i odrivim razvojem.
Na nivou obavetenosti uenici treba da zaokrue svoje znanje iz molekularne biologije kako bi razumeli
osnovne mehanizme nasleivanja, biologiju razvia i evoluciju u elementarnim crtama.
Sadraje ekologije i zatite ivotne sredine treba usvoje i prihvate koncept odrivog razvoja, etinosti i prava
buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu.
Na nivou razumevanja uenici moraju da shvate sutinu procesa nasleivanja i varijabilnosti osobina kod
organizama i da to poveu sa biologijom razvia i evolucijom. To treba da bude osnov za shvatanje sutine
ekologije kao nauke.

Na nivou primene uenici treba da razumeju sutinu ivota poev od molekularnog nivoa organizacije do
elije, od organizma do biosfere u celini; da usvojena znanja samostalno primenjuju kroz razliite aktivnosti u
uionici i van nje (istraivake radove, eseje, prezentacije i debate). Uenici na ovom nivou treba da budu
potpuno osposobljeni, pripremljeni i profesionalno orijentisani za dalje kolovanje.
Za uspenu realizaciju programa biologije u gimnaziji, potrebno je kontinuirano, prevashodno metodiko,
usavravanje nastavnika iz ega treba da proistekne njihova osposobljenost za uspenu realizaciju
preparativne, operativne i verifikativne faze nastavnog procesa biologije. Pod tim se podrazumeva dobro
planiranje i pripremanje za as (globalni, operativni plan rada i pisana priprema), realizacija inovativnih modela
nastave (projektna, problemska, integrativna nastava...) i plansko i kontinuirano sprovoenje postupaka
evidentiranja i ocenjivanja.