Anda di halaman 1dari 41

Lisistrata

Preveo: Milo

N. uri

LICA:
LISISTRATA
KALONIKA, Atinjanka
MIRINA, Atinjanka
STRATILIDA, Atinjanka
LAMPITA, Spartanka
DRUGE ENE
SAVETNIK, Atinjanin
KINESIJA, Mirinin mu
SINI NJEGOV
GLASNIK, Lakedemonjanin
POSLANIK, iz Lakedemona
VI E BESPOSLIARA
SLUGA
JEDAN ATINJANIN
POSLANIK, iz Atine
HOR ATINSKIH STARACA
HOR ATINSKIH ENA
Pozornica: U poetku atinska ulica, a zatim slobodno mesto pred Akropoljom.
Vreme prikazivanja: 01. 92, 1, tj. god. 411. s. e.
PRVI IN
Atinska ulica blizu Akropolja. Lisistrata izlazi pred svoju kuu i gleda na sve st
rane, uzrujana. Uskoro Kalonika
PRVA POJAVA
Lisistrata, Kalonika
LISISTRATA
U Bakhov hram il Panov da ih pozva ko,
il kolijadskoj boginji, il Rodilji,
ni proi ne bih mogla tad od timpana,
a ovde sada nema ene ni jedne!
Al eno moja kom inica izlazi!
Raduj se, Kalonika!
KALONIKA
I ti, Lisistrata!
A ta se zbuni? ela, erko, ne zbiraj,
ne prilii ti obrve navlaiti!
LISISTRATA
Ah, Kalonika, sve mi gori ii srcu,
i rad nas, ena, ja se gneva napunih,
jer mu ki svet o nama ru no govori:
ni tavila smo KALONIKA
A i jesmo, Diva mi!
LISISTRATA
Reeno im je neka dou ovamo,
o krupnoj stvari mislimo da veamo,
a one spe, ne dolaze.
KALONIKA
Al' doi e.
Ta enama je te ko kuu ostavit,

jer jedna od nas mu a svoga poslu uje,


a druga budi slugu, ova s detetom,
kraj zipke, ona kupa il' ga zadaja.
LISISTRATA
Al' za njih ima posla mnogo va nijeg
od onog.
KALONIKA
ta je, draga mi Lisistrata,
rad ega ti nas, ene, amo poziva ?
Kolika stvar je? Kakva?
LISISTRATA
Krupna!
KALONIKA
Orah tvrd?
LISISTRATA
Tvrd, Diva mi!
KALONIKA
Pa za to ne stigosmo ve?
LISISTRATA
Stvar nije takva! - Brzo bi se sastale! Ne, ima ne to emu se dovinuh ja,
i esto se na odru budna prevrtah.
KALONIKA
Sto prevrta e, bie ne to pametno!
LISISTRATA
Ba tako pametno da cele Helade
spasenje samo od nas, ena, zavisi.
KALONIKA
Od ena samo? To su slabi stubovi.
LISISTRATA
Spasenje grada u na im je rukama,
il' vi e nema ni Pelopone ana KALONIKA
Najbolje za nas da ih nema, Diva mi!
LISISTRATA
I da su izginuli svi Beoani KALONIKA
Ne, nikako! Izdvoji samo jegulje!
LISISTRATA
Al' o Atini neu tako nimalo
izlanuti se, - o meni ne posumnjaj!
Na mestu ovom kad se ene sakupe,
iz Beotije i jo s Peloponesa,
pa i mi, spa emo Heladu zajedno.
KALONIKA
A ta bi ene sjajno ili pametno
uradile kad ulep ane sedimo
sa afrankom na sebi, ukra ene sve
kimberkom dugom i jo papuicama.
LISISTRATA
Pa to e nas i spasti, ja oekujem,
pa afranka, pa mirisi i papue,
rumenilo i providna jo ko ulja.
KALONIKA
Na koji nain?
LISISTRATA
Od tih ljudi ni jedan
ve nee dizat koplje jedan na drugog
KALONIKA
Ej, boginja mi, ja u bojit afranku.

LISISTRATA
Ni tita uzet KALONIKA
Odeu se kimberkom!
LISISTRATA
Ni maa hvatat!
KALONIKA
Papuice kupiu!
LISISTRATA
Pa opet ene amo ne stigo e jo !
KALONIKA
Ve odavno su morale doleteti!
LISISTRATA
Al', draga, prave Atianke videe .
Sve urade, al' uvek samo prekasno.
Al' ni jedna jo ne sti e, ni Primorka
ni Salaminka!
KALONIKA
Ali ja ti za njih znam:
u ranu zoru preo e na amcima.
LISISTRATA
A ni Aharnjanke, za koje mi ljah ja
od sviju da u prve ovde videti,
jo ne stigo e.
KALONIKA
Al' Teogenovica,
kad amo krenu, zapita Hekatin kip,
Al' gledaj, sad ba neke tebi dolaze,
a onde opet druge idu! Iju, ju!
Odakle su?
LISISTRATA
Iz Mirina!
KALONIKA
Jest, Diva mi!
Iz Mirina mi ni ta ba ne miri e (Dolazi Mirina sa enama)
DRUGA POJAVA
Preda nji, Mirina, Lampita iz Sparte,

ene iz Korinta, Beotije i Atine

MIRINA
Ej, da li dockan stigosmo, Lisistrata?
ta ka e ? uti ?
LISISTRATA
Ne hvalim te, Mirina,
Kad u ovakvu poslu kasno dolazi .
MIRINA
Svoj pojas dugo sam u mraku tra ila,
al, va no li je ne to, odmah kazuj sve!
LISISTRATA
Ja mislim, priekajmo koji trenut jo
dok ne dou nam ene s Peloponesa
- i Beotije!
MIRINA
Tako lep e govori .
Doista, evo hita ve i Lampita!
(Dolazi Lampita s Pelopone ankama, i Lisistrata u susret)
O Lakonko mi draga, zdravo Lampita!

Oh, lepa li si, slatka li si na pogled!


Da sve ih obraza, da bujna tela tvog!
1 bika bi zadavila!
LAMPITA
Bih, boga mi!
Ve bam se, ipam, nogom o guz udaram.
LISISTRATA (ogoli Lampitine grudi)
Pa kako su ti nedra lepa, grudi te!
LAMPITA
Aj, pipate me ko ivine za rtvu!
LISISTRATA
A odakle je ova druga mladica?
LAMPITA
E, bogova mi, asna Beoanka to,
a do vas do la.
LISISTRATA
Beoanko, Diva mi,
ti lepu ima ba tu.
KALONIKA
I jo , Diva mi,
ivicu kitnu, okresanu bri ljivo.
LISISTRATA
A ko je ono dete?
LAMPITA
Bogova mi, to
Korinanka je opet.
LISISTRATA
Boginja mi, ba
i spred i ozad jedra, puna, vidi svak.
LAMPITA
A danu, ko je sazva' ovu skup tinu,
taj sabor ena?
LISISTRATA
Ja.
LAMPITA
Pa ka i ta bi ti od mene ela?
MIRINA
Ka i, gospo, Diva ti!
KALONIKA
Izvesti kakav ti je va an poso to!
LISISTRATA
Izvestiu vas. Al najpre ja u vas
da ne to malo pitam.
MIRINA
to god hoe ti.
LISISTRATA
Ne elite l da otac va e deice
oslobodi se vojne? Ta ja dobro znam
da svakoj od vas izvan zemlje ivi mu .
KALONIKA
Moj jadnik sad ve pet meseci boravi
u Trakiji i onde uva Eukrata.
LISISTRATA
A moj u Pilu mu ve sedam napuni.
LAMPITA
A moj vam, i kad jednom doe iz boja,
tit opet zgrabi, odmah natrag odjuri.
LISISTRATA
Ni traga nema vi e nekoj preljubi,
jer otkad Mileani izdado e nas,

ne videh kite ni od osam palaca,


od ko e to je naprave za utehu.
No, kad bih melem na la, biste l' htele vi
uinit sa mnom ratu kraj?
MIRINA
Ja hou ba ,
pa makar odmah svoj ogrta morala
zalo iti i danas novac zapit' sav!
KALONIKA
A ja bih, ma se i u svoju stvorila,
i pola teia svoga za, to odsekla!
LAMPITA
A ja bi' popela se na vrh Tajgeta,
kad mir bi' one mogla vieti!
LISISTRATA
Pa ujte, otvoreno kazau vam sve.
Mi, ene, hoemo li sklonit mu eve
da sklope mir, uzdr ati se moramo MIRINA
Od ega? Reci!
LISISTRATA
Da l ete uiniti?
MIRINA
Uiniemo, ma i mreti trebalo!
LISISTRATA (polagano i veoma sveano)
Od kite moramo se uzdr avati!
(Op te negodovanje. Kratka pausa)
A ta se okreete? Kuda idete?
ta usne prite i glavom tresete?
ta boju menjate? ta suzu ronite?
Ded, da l' hoete il' neete? ta kanite?
MIRINA
To ne bih, vi e volim neka traje rat!
KALONIKA
A ni ja, nek se rat produ uje!
LISISTRATA
ta ka e , svojo, ti? Ti ovas ree ba
polovinu od sebe da bi odsekla.
KALONIKA
Predlo i drugo! Treba l', i kroz oganj u
da hodim, vi e volim to no bez kite!
Ne mogu bez nje, predraga Lisistrata!
LISISTRATA (obraajui se Mirini)
A ti ta?
MIRINA
I ja bih kroz oganj volela!
LISISTRATA
Ah, rod na zaista se sav uspalio.
Vas tragedije nisu pune uzalud, mi nismo drugo nego Posidon i un.
(Obraa se Lampiti, sveano)
Ti samo pristane li, draga Lampito,
na predlog moj, u buri lau spa emo.
I zato pristaj sa mnom.
LAMPITA
Muka ti je to,
blizanaca mi, eni spati bez kite,
al' jopet neka, ta bez mira ne mere .
LISISTRATA
O predraga, ti jedina od ena svih!

KALONIKA
A kad bi smo se ustegle ne do bog
od onog to ti ka e , zar bi za to mir
pre sklopljen bio?
LISISTRATA
Boginja mi, jamano.
Unutra da mi sedimo mirisave,
u amorginskom tankom ruhu hodimo,
i napo nage, ozdo obrijane jo ,
mu karci udeli bi da nas obljube,
mi ne bismo se dale, no ih odbile, i mir bi brzo nasto, pouzdano znam.
LAMPITA
Menelaj bar, kad gole sise ugleda
u Helene, iz ruke ma mu ispade.
KALONIKA
ta onda, jadna, odbace l nas mu evi?
LISISTRATA
uj Ferekrata: Deri kuku odrtu!
KALONIKA
Taj savet nije drugo no blebetanje.
Jer zgrabe li i silom nas u lo nicu odvuku?
LISISTRATA
Onda se za vrata uhvati!
KALONIKA
A ta kad stanu biti?
LISISTRATA
Predaj se ko d ak,
jer nije slatko kad se grli na silu.
Na svaki nain muite ih! Brzo to
dogrdie im. Nee mu u ivati,
i ena ne bude li oseala slast.
KALONIKA
(u ime ostalih koje klimanjem glave pokazuju da se sla u s Lisistratinim predlogom
)
Kad vi ste voljne, i mi usvajamo to.
LAMPITA
Sa svojim ljud'ma praviemo dogovor
da svuda lijepo ine mir bez podvale.
Al' ko e nagnat ovaj mute atinski
da remeenja svoja sasvim napusti.
LISISTRATA
Pa mi emo ih, ne brini se, nagnati.
LAMPITA
Ne, neete, za lae dok se staraju,
i srebro nebrojeno uva boginja!
LISISTRATA
I za to smo se pobrinule ve:
jo danas mi zauzeemo Akropolj.
Najstarijima taj je posao nareen.
Dok mi tu pretresamo, gore poi e
ko radi rtvovanja i grad uzee.
LAMPITA
Sve lijepo zvui, i sve lijepo uspjee.
LISISTRATA
to br e sad hajdemo dalje, Lampita,
na zakljuak da potvrdimo zakletvom!
LAMPITA
Ti kazuj zakletvu! Zakunimo se sad!
LISISTRATA

Aferim. Gde je Skitkinja?


(Iz kue izlazi Skitkinja, naoru ana lukom i titom)
Kud zija ti?
Na zemlju ovde metni tit potrbu ke!
Donesite mi rtvu sad!
KALONIKA
Lisistrata, a kakva zakletva to bie?
LISISTRATA
Kakva zar?
Nad titom, kako Eshil ka e,
klaete u njega ovcu.
KALONIKA
Nemoj se, Lisistrata,
nad titom zaklinjat o miru kad je re!
LISISTRATA
Pa kakva treba kletva?
KALONIKA (razmi ljajui)
Bela uzmimo pastuva pa ga koljimo rad zakletve!
LISISTRATA
A za to beo pastuv?
KALONIKA
Kako inae da kunemo se?
LISISTRATA
Rei u ti, eli li.
Da postavimo crnu kupu veliku,
vr ta kog vina, koljimo sa zakletvom
da neemo nalivat vode u kupu!
LAMPITA
Ej, boga ti, ta prelijepa je zakletva!
LISISTRATA
Donesite mi kupu iz kue i vr! (Donesu)
KALONIKA (posmatrajui sudove)
O drage ene, kolika je kupa to!
(uzimajui kupu)
Kad prihvati je, ve ti srce u iva!
LISISTRATA (Kalonici)
Na zemlju metni mi je, zgrabi nerasta!
(Lisistrata i Kalonika prihvata kupu, a prva sveano produ ujui)
O gospo Mamo i ti, kupo ljubavna,
od ena rtvu milostivo prihvati!
(Vino iz vra liju u kupu)
KALONIKA
Krv lepe boje, sipa sjajne bisere!
LAMPITA
Ej, Kastora mi, kako slatko miri e!
LISISTRATA
O ene, dajte da se prva zaklinjem!
KALONIKA
Ne, Afrodite mi, nek dreb to odredi!
LISISTRATA
Svi ruke stavite na kupu, Lampita;
to ka em ja, nek jedna za sve ponavlja,
a kletvu vi u isti mah potvrujte!
(Poreaju se oko kupe i rukama je dodiruju. Lisistrata stane ispred njih i govori
sveano)
Ni ljubavnik ni vojno nikad ni jedan, KALONIKA (govorei i za druge)
Ni ljubavnik ni vojno nikad ni jedan
LISISTRATA (produ ujui)
Uspaljen ne sme meni prii!

(Kalonica koja okleva)


Ponavljaj!
KALONIKA
Uspaljen ne sme meni prii, - jao, jao!
Ah, kolena mi klecaju, Lisistrata!
LISISTRATA
Ko devojka u vek provodit u kui KALONIKA
Ko devojka u vek provodit u kui LISISTRATA
U afranastu ruhu, sva mirisava, KALONIKA
U afranastu ruhu, sva mirisava LISISTRATA
to jau udnju da u mu a raspirim, KALONIKA
to jau udnju da u mu a raspirim LISISTRATA
I nikad s voljom neu mu se predati, KALONIKA
I nikad s voljom neu mu se predati LISISTRATA
A protiv volje primora l me nasilno KALONIKA
A protiv volje primora l me nasilno LISISTRATA
Ko puna vrea le au od nevolje, KALONIKA
Ko puna vrea le au od nevolje LISISTRATA
Do stropa neu persijanku dizati, KALONIKA
Do stropa neu persijanku dizati LISISTRATA
Ni stajati k'o lavica na trenici, KALONIKA
Ni stajati k'o lavica na trenici LISISTRATA
Dok dr im re tu, vinom tim se krepila, KALONIKA
Dok dr im re tu, vinom tim se krepila LISISTRATA
A sla em li, nek voda kupu ispuni!
KALONIKA
A sla em li, riek voda kupu ispuni!
LISISTRATA
Da l sve se time kunete?
MIRINA (za druge)
Da, Diva mi!
LISISTRATA
Ja ovu prinosim! (Izliva rtvu i pije)
KALONIKA (Kad vidi da Lisistrata i dalje pije)
Stoj! Nemoj, draga, sve,
da od poetka dobre druge budemo!
(Pausa, za koje ene jedna drugoj dodaju kupu Najedared se uje graja izdaleka)
LAMPITA
A kakva je graja ovo?
LISISTRATA
ta ti rekoh ja:
to enske ruke boginjinu tvravu

osvojile su. Ti sad, draga Lampita,


otidi i uredi stvari kod kue,
a ove tu ko taoce nam ostavi!
A mi emo sa enama u tvravi
udru iti se, vrata sva zatvoriti.
KALONIKA
Zar ne veruje da e na nas odmah svi
mu karci krenuti?
LISISTRATA
Na njih ja i ne mislim!
Nek dou, neka prete, oganj sa sobom
donesu, nikad vrata ne otvori e,
ne ispune li uslov to im rekosmo!
KALONIKA
Ne, Kipranke mi, nikad, jer bi uzalud
nazivali nas rodom pustim, poganim.
(Sve odu)
DRUGI IN
PRVA POJAVA
Dolazi hor staraca. Nose iverje, cepanice, klade, lonce i kroz orhestru idu prem
a ulazu koji vodi na Akropolj.
HOR
HOROVOA PRVOG POLUHORA
Hajd' napred, Drake, vodi, ako te i boli rame,
kad nosi breme, panj toliki masline zelene!
PRVI POLUHOR
Prva strofa
Ah, ah, mnogo nenadanog
dug donese ivot esto, ko bi ikad nadao se,
Strimodore, da e ene,
to kod kue hranimo ih,
u kui nam zlo oito,
kil sve teni zauzeti,
Akropolj nam osvojiti,
pa bravama, polugama
propileje zatvoriti
HOROVOA DRUGOG POLUHORA
to br e sada, Fi'lurgo, po urimo se gradu,
kladetine da ove oko ena pomeemo,
zloinstvo ovo tono smisli e i udesi e!
Na jednu sve ih lomau, zapalimo je sami
jednodu no, a prva goree Likonovica.
DRUGI POLUHOR
Prva antistrofa
Demetre mi, nee one
meni ivu rugati se!
Ni Kleomen - tono nekad
grad nam ovaj prvi uze ne otide, neoupan;
ma i diso ko Lakonac,
on oru je opet preda,
s kratkom ode kabanicom,
prljav, blatan i sav kudrav,
est godina ve neopran!

HOROVOA PRVOG POLUHORA


Zestinom svom ja stadoh nekad onog podsedati pred vratih u sedamnaest redova ko stra a
spavah.
A ove, mrske Euripidu i svim bogovima,
da ja ne mogu spreiti od drskosti tolike?
Na Maratonu nestalo bi spomenika moga!
PRVI POLUHOR
Druga strofa
Jo mi ovo malo puta
sad ostaje da prevalim
do tvrave uzbrdice, kuda hitam!
I mi sami breme gore
poneemo bez magarca.
Kako mi rame ta dva koca ulje!
Al' moramo da idemo
i u umur da duvamo
na svr etku puta da se
neprimetno ne ugasi
(Duvaju u vatru)
Pu, pu!
Uh, uh dima!
DRUGI POLUHOR
Druga antistrofa
Stra no li nam, o Herakle,
dim iz lonca kulja, suklja,
za oi me grize kao besna kuka!
Ovaj oganj mora da je
s Lemna, brda ognjevita.
Inae me nikad ne bi tako grizo!
Hitro napred u grad hitaj
da boginji pomognemo!
Da l joj pomo ikad prea
no sad be e, o Lahete?
(I ovaj poluhor duva u vatru)
Pu, pu!
Uh, uh dima!
(Kratka pausa. Starci su stigli pred tvrdavu i reaju se pred njom s materijalom p
otrebnim za izazivanje po ara)
HOROVOA PRVOG POLUHORA
Taj oganj eto, hvala bogovima, iv je, gori.
Pre svega, neemo li ovde panjeve odlo it
i lu od loze odmah metnuti u lonac s vatrom,
zapalit lu i kao ovan srnuti na vrata?
Na tra nju na u ne skinu li ene prevornice,
za ei treba vrata te ih dimom pritisnuti!
Skidajmo svoje breme! (Bace breme)
Uh, uh, stra na dima! Uhu! (Prema gledaocima)
Zar ni jedan od samskih voa nee mi pomoi?
(Baca breme i te ko di e)
Te inom ovo breme ne ulja mi vi e kimu. (Zapali lueve)
A tvoj je poso, lone, da se umur sav razgori,
to br e rasplamsanu buktinju da ja izvuem!
Pomozi, gospo Niko, da u gradu besu ena
odolimo i pobedu nad njima odnesemo!
(Stanu lo iti vatru. Dolazi hor ena nosei sudove napunjene vodom)
DRUGA POJAVA
(Hor ena, hor staraca)

HOROVOA ENSKOG HORA


O ene, ini mi se, vidim silan dim i paru
gde kuljaju ko po ar da je. Br e pohitajmo
HOR
Strofa
Leti, leti, Nikodika,
pre no planu Kalika nam
i Kritila usred plama,
slomie ih tvrdi zakon
i staraca besna ludost!
Al' ja se bojim ovog: moja pomo zakasnie
u ranu zoru ba sam mogla napunit,
na esmi, sve u gu vi, graji i lonaca zveci;
sve se gurah kroz robinje
i robove igosane,
hitro krag ja podigoh
i drugama skokom stigoh,
i da ne bi izgorele,
nosim vodu da pomognem.
Antistrofa
Doznah da su mrki starci
sa kladama po li amo,
ko kupalo da e spremit, tri talanta svako nosi,
i reima stra nim prete
nevaljale da ene ognjem treba izgoreti.
(Okrenuv i se kipu Atene)
Al' ja ih, boginjo, u plamu nikad ne videla
no spasle Heladu i nas od besnila i rata
Zato dom ti zauze e,
sjajno ljema za titnice.
U pomo te zovem sada,
o Tritonko saveznice!
Htedne l' spalit mu ih koji,
i ti s nama vodu nosi!
(Postave se u red sa kovama u rukama)
HOROVOA ENSKOG HORA
(Obraajui se mu kom horu)
Ej, stani! Za to ovo? O vi, srditi zloinci!
Ta nikad ne bi inili to ljudi dobri, sveti!
HOROVOA MU KOG HORA
To nevaljalstvo preko svake nade ugledasmo!
Roj ena evo istra da vrata u grad brani.
(Hor staraca se povlai)
HOROVOA ENSKOG HORA
Vi strahujete od nas? ini vam se mnogo
nas je! Ni hiljaditi deo od nas vi jo ne vidite!
HOROVOA MU KOG HORA
Ej, Fedrija, toliko zar da brbljaju nam ove?
Zar nije trebalo da neko bud u o njih slomi?
HOROVOA ENSKOG HORA
Sad kove na tle i mi spustimo da, ako neko
na mene digne ruku, ruke slobodne mi budu!
(Ostave kove)
HOROVOA MU KOG HORA
Ej, da ih ovek dvaput-triput po gubici derne!
Ko Bupala, zacelo ne bi vi e blebetale!
HOROVOA ENSKOG HORA

Gle, neka derne ko! Tu stojim. Ja ti obraz


pru am! Al, nee te za muda druga kuka uhvatiti.
HOROVOA MU KOG HORA
Ne umukne li, ko u staru skinuu ti ulom!
HOROVOA ENSKOG HORA
De, prii samo! Prstom se dotakni Stratilide!
HOROVOA MU KOG HORA
A ta e smrvim li te akom? ta mi mo e
onda?
HOROVOA ENSKOG HORA
Ta plua u ti izgristi i drob ti izvaditi!
HOROVOA MU KOG HORA
Od Euripida nema pesnika ti mudrijega!
Bestidnijeg na zemlji nema stvora no su ene.
HOROVOA ENSKOG HORA
Rodipa, kove svoje opet brzo podignimo!
HOROVOA MU KOG HORA
A ta si, bogu mrski stvore, s vodom amo
do la?
HOROVOA ENSKOG HORA
A ta si, ivi le u, s ognjem ti? Da sebe
spali ?
HOROVOA MU KOG HORA
Ja? Lomau da nalo im i tvoje spalim druge
HOROVOA ENSKOG HORA
A ja da lomau ti mogu ovom gasit vodom.
HOROVOA MU KOG HORA
Ti gasit moju vatru?
HOROVOA ENSKOG HORA
Delom brzo pokazau.
HOROVOA MU KOG HORA
(ma ui zubljom)
Ja ne znam da l bih odmah ovom zubljom
spalio te!
HOROVOA ENSKOG HORA
Ukoliko si prljav, kupalo pripremiu ti!
HOROVOA MU KOG HORA
Ti meni, gade, kupalo?
HOROVOA ENSKOG HORA
I to ko mlado enji!
HOROVOA MU KOG HORA
Da l uste koliko je drska?
HOROVOA ENSKOG HORA
Slobodna sam ena!
HOROVOA MU KOG HORA
Zavezau ti drska usta!
HOROVOA ENSKOG HORA
Prestae da sudi !
HOROVOA MU KOG HORA
Za egni kosu njenu!
HOROVOA ENSKOG HORA
Sad na poso, Aheloju!
(Izliju vodu na starce)
HOROVOA MU KOG HORA
Ah, jadan!
HOROVOA ENSKOG HORA
Be e l' toplo ti?
NOROVOA MU KOG HORA
To toplo? (Opet liju vodu)
Prestaj! Za to to?

HOROVOA ENSKOG HORA


Ja zalih te da napupi !
HOROVOA MU KOG HORA
Al' ve sam suv i dr em sav.
HOROVOA ENSKOG HORA
Kad vatre ima , idi, sam se zagrej i osu i!
(Dolazi lan Saveta s dva policajaca)
TREA POJAVA
Horovi, Savetnik
SAVETNIK
Na svetlost izbi enski bezobrazluk sav,
talambasi i poklii Sabaziju,
za Adonidom njin.po krovovima pla!
To nedavno u skup tini sam slu ao.
Demostrat, u zao as govornik, predlo i
na Siciliju plov, - a ena njegova
u igri e: Joj, Adonide! Na to e
Demostrat: Hajd' po oklopnike zakintske!
A ona, pjana, opet s krova zarida:
Za Adonidom plaite! Al' silom nju
nadgraji bogu mrski, gadni prgavac.
To njihov razuzdani donese nam pla.
HOROVOA MU KOG HORA
A ta e kad za drskost uje njihovu?
Izgrdile nas i jo vodom polile
iz kova toliko da svoje moramo
iscedit ruho, ko da se upi asmo.
SAVETNIK
To s pravom biva, Posidona slanog mi,
kad sami ensku zlou podstiemo mi
i svakoj uimo ih gizdi, rasko u,
tad iz njih nie to smo sami sejali.
Ovako govorimo s rukotvorcima:
Kujund ijo, sa grive to je napravi,
iz rupice joj oko se odronilo,
u kolu kad mi ena sino igra e, na Salaminu moram sada ploviti,
a ti mi, ako ima kada, uvee
zacelo poi njoj i oko umetni!
A drugi obuaru, momku koji ve
odavno deje nema rese govori:
Ej, obuaru, eni mojoj obua
na nozi ulja mali prst i ti ti je,
jer ne an je. O podne tamo pohitaj
i obuu pro iri, da je ne ulja! Od takve setve takva etva ispade
da meni, savetniku, koji nabavljam
veslae, - te mi brzo treba novaca ve ene gradsku zatvaraju kapiju!
Ne koristi nam stajat!
(Stra arima) Bud e ovamo
tom besu njinom kraj da brzo uinim!
ta zinu, bednie? Kud opet bulji ti?
Ne ume ni ta nego krmu tra iti!
Pod vrata hitro podmetnite poluge
i krila istavite! Tu u ja vam sad pomoi!
(Pribli avaju se vratima. Lisistrata iznenada izlazi s drugim

enama)

ETVRTA POJAVA
Horovi, Savetnik, Lisistrata,

ene

LISISTRATA
Ni ta istavljati nemojte!
Ta sama izlazim! I ta e poluge?
Njih ne treba, no razuma i pameti.
SAVETNIK
Zar tako, gade? Stra o, brzo ovamo!
Hvataj i naopako ruke ve i joj!
LISISTRATA (stra aru)
Artemide mi, ako mene dodirne
i vrhom prsta, i ko stra ar plakae !
(Stra ar se povue)
SAVETNIK
(Najpre jednom, pa onda drugom stra aru)
Ti upla i se! Oko pasa zgrabi je
s njim zajedno i brzo mi je ve ite!
PRVA ENA
Dodirni samo ovu, Pandrose mi, znaj,
pod mojom nogom lijavicu dobie !
(I drugi stra ar se povue)
SAVETNIK
Gle, - lijavicu! Drugi stra ar ovamo!
Tu ve i prvu, jer i lajat navali!
DRUGA ENA (Drugom stra aru koji ugro ava prvu enu)
Luono e mi, ako stavi samo prst
na ovu, odmah kupice e tra iti!
SAVETNIK
ta znai ovo? Gde je stra ar? Dr i je!
Zatvoriu vam ja ve ovaj izlazak.
TREA ENA (Stra aru)
Tauropole mi, ako joj se pribli i ,
i upau ti retku kosu alosnu!
(Stra ar pobegne)
SAVETNIK (oajno)
Ah, jadna mene! Pobe e mi stra ar taj!
Al neemo uzmai rni pred enama!
Uvrstajmo se, Skiti, slo no silom svom
naval'mo na njih!
LISISTRATA
Boginja mi, znaete
da ena ubojnica ete etiri
unutra ovde i nas brane oru jem!
(Savetnik i stra ari polaze napred)
SAVETNIK
Na lea, Skiti, ruke im okrenite!
LISISTRATA
Ovamo, bojne druge, hitro skoite,
to prodajete zelje, grah i soivo,
pa vino, e njak, maslac, hleb i pr utu,
pomozite nam, hvatajte ih, tucite
i proklinjite, udrite ih slobodno!
(Dok hor ena vr i napad, iz tvrdave dohitaju oru ane
nu napadae. Lisistrata produ uje:)
Sad prestanite! Natrag! Ne skidajte plen!
SAVETNIK

ene; one zajedniki nadbiju i potis

Ah, moja strana zlu je sreu imala!


LISISTRATA
A ta ti bi? Zar pomisli da ovde ti
na neke robinje da ide ? Ili mni
u ena ui nema?
SAVETNIK
Apolona mi,
ak mnogo, kad se krjna blizu nahodi!
HOROVOA MU KOG HORA
Ve mnoge rei strai, savetnie zemlje ove!
ta ulazi u razgovor sa zverovima ovim?
Zar ne zna kako su nas malo pree okupale
u ovim ogrtaiima, i to bez sapuna?
HOROVOA ENSKOG HORA
Ne valja, ludo, na bli njega slepo dizat ruku,
kad tako radi , morae ti oi nabreknuti!
Ko edna devojka u domu sedela bih rado
ne vreajui nikog, nit' se slamke dotiui,
kad ne bi napadali me i dra ili, ko zolju.
HOR STARACA
ta da, Dive, uinimo
s nakazama ovim sada.
To se ne da trpet vi e!
Sa mnom bedu ovu mora
ispitati, ra ta one
grad kranajski zauze e
nepristupnu akropoljsku
stenu, onaj sveti prostor.
HOROVOA MU KOG HORA
No pitaj ih! Ne veruj njima, i sada
istra uj ih istragom svakom!
Sramota bila bi za nas da takvo
bez istrage pustimo delo.
SAVETNIK
Pre iega drugog, Diva mi, elim
od ena ovo da saznam:
na umu ta ste imale kad ste
zatvorile rezama grad nam?
LISISTRATA
Da novca se samo dokopamo jednom
Da on vas ne zavodi u rat.
SAVETNIK
Zar novci nas, ka e , zavode u rat?
LISISTRATA
I u sve mete e druge.
Pisandar i oni to vrebaju slu be
neprestano mute as ovde,
as onde i me aju ne to da kradu.
Sad neka grabe i kradu
to god ih je volja, al' novaca vi e
odavde grabiti nee.
SAVeTNIK
ta ima na umu?
LISISTRATA
I to me jo pita ?
Sad mi emo upravljat novcem.
SAVETNIK
Zar vi ete same upravljat njime?
LISISTRATA
ta ima tu udno i stra no?

Zar u kui celo va e imanje


ne prolazi kroz na e ruke?
SAVETNIK
Al' nije to isto.
LISISTRATA
Kako da nije?
SAVETNIK
Od onog se mora vojevat.
LISISTRATA
Pre svega, nikakva ne treba rata!
SAVETNIK
A otkud nam drugog spasenja?
LISISTRATA
Spasenje vam mi emo biti!
SAVETNIK
Vi zar?
LISISTRATA
Mi same!
SAVETNIK
Sauvaj, bo e!
LISISTRATA
Spasenje ti od nas, ako i nee !
SAVETNIK
Koje ta blebee !
LISISTRATA
Guna , al' opet se tako dogoditi mora!
SAVETNIK
Demetre mi, nije to pravo!
LISISTRATA
Al' ovee, mora se spasti!
SAVETNIK
Al' ako ne elim?
LISISTRATA
Ba zato jo vi e!
SAVETNIK
A otkuda vi se dadoste sada
u brigu o ratu i miru?
LISISTRATA
To mi emo rei!
SAVETNIK
Brzo govori da ne plae !
(Preti rukama)
LISISTRATA
Slu aj me sada!
Al' gledaj da ustegne ruke!
SAVETNIK
Ne mogu jer te ko je ruke
ustegnut u plamenu gneva!
JEDNA ENA
Utoliko ti e lelekati vi e i jae!
SAVETNIK (Obraajui se toj eni)
To, roguljo matora, sebi da grake !
(Lisistrati) A ti govori!
LISISTRATA
I hou.
U prea nje vreme strpljivo rat smo
podnositi umele svagda
u svome po tenju i trpele sve smo
to urade mu evi na i.
Ni pisnuti niste nam dali. I tada

vi niste se sviali nama.


Al' mi smo vas prozrele dobro i jasno
i esto u kui ule
O stvarima krupnim gde inite vee,
odluke stvarate lo e!
I mi smo vas pitale s bolom u du i,
al' s osmehom na na em licu:
U narodnom veu ta li ste, reci,
o miru odluili danas?
ta dolazi na stub? Ni ta se tebe
to ne tie! rei e mu mi,
Zar nee utati? I ja ti utim.
JEDNA ENA
Ja nikada utala ne bih!
SAVETNIK (Lisistrati)
Da utala nisi, suze bi lila!
LISISTRATA
I ja sam utala zato.
A kad bismo doznale za drugu kakvu
jo goru osnovu va u,
tad pitale bismo: A za to, moj mu u,
onako delate ludo?
On odmah bi mrko pogledao na me
i reko: Pletivo pleti!
Jer vrlo e tebe zaboleti glava!
A rat je mu karcima briga!
SAVETNIK
A ba ti je reko kako je pravo.
LISISTRATA
Po emu, jadnie, pravo,
jer vi ste, i kad ste veali ludo,
odbijali savete na e?
A kad smo mi vas ule gde vee
po gradu zborite glasno:
Zar nema junaka u zemlji? Ne, nema
ni jednoga reko je drugi,
mi ene smo onda odluile odmah
u borake da se svrstamo ete
da Heladu spasemo slo no. A za to
da jo te ekamo du e?
Pa ako ste, dakle, slu ati voljni
i pametne savete na e
i utat ko mi to smo utale dosad,
jo mo emo mi vam pomoi.
SAVETNIK
Vi nama? Ba stra ne govori rei
i nesnosne meni.
LISISTRATA
Ta uti!
SAVETNIK
Zar ja da, prokletnice, pred tobom utim,
a koprenu nosi na glavi?
Ne iveo vi e!
LISISTRATA (skinuv i koprenu)
Al' ako je samo
to jedina prepona za te
a ti mi koprenu skini sa glave
i uzmi i sebi je n'a glavu metni
i onda mi uti!
(Ve e mu koprenu oko glave)

a uzmi i ovu sauricu jo te,


(Baca mu svoj pojas)
pa onda se potpa i, vunu grebenaj
( ene joj dodadu kotaricu, koju ona stavlja pored njega)
i asti se bobom,
a ostavi rat ko brigu za ene!
HOROVOA ENSKOG HORA
Na posao, ene, sada i svoje
na zemlju spustite kove
da drugama svojim, koliko je do nas,
pomoi mo emo brzo!
HOR ENA
Ja od igre neu sustat
nit e klonut kolena mi.
Sa ovim hou da se
svega latim rad juna tva. Jer ih kiti duh i ljupkost,
kiti smelost, kiti mudrost,
kiti srce domoljubno,
i jo zdrava razboritost.
HOROVOA ENSKOG HORA
Najhrabrija bako i od svih majki
ti, najvatrenija majko,
koraajte besno i nemojte klonut,
sad vetar vam povoljan duva!
LISISTRATA
Al' ako slatkodu ni Erot nam svane
i ubava boginja s Kipra,
te nedra i bedra nam slaanom udnjom
i ljubavnim zadahne arom,
pa mu karce ljubavnim zapali ognjem
i stra u im za di ivote,
ja mislim da e nas jednom Heleni
zacelo Mirdsavke zvati!
SAVETNIK
Rad kakvih zasluga?
LISISTRATA
Neemo najpre
dopustit da s oru jem vi nam
na trgu besnite tamo i amo.
JEDNA ENA
Da, tako nam boginje s Pafa
LISISTRATA
Ta sada me loncima i meu zeljem
na trgu skau i tre,
i oru jem svojim se okolo tie
ko da su koribanti pravi.
SAVETNIK
Da, Diva mi! To junacima lii!
LISISTRATA
Al' stvar ti postaje sme na
kad tit sa gorgonskom glavom ko dr i
u ruci a kupuje ribu. Beo
JEDNA ENA
Da, Diva mi, videh gde kosati Filarh
na'konju prolazi trgom
i kako mu ka u starica neka
u medenu kacigu sipa.
A drugi, traki ugursuz, titom
i kopljem je vitlo, ko Terej,

i piljaricu pla io, te joj je smokve


najzrelije pro diro, guto.
SAVETNIK
A kako vi niste smiriti mogle
i sti ati zabune mnoge
po na im zemljama svugde?
LISISTRATA
Veoma lako!
SAVETNIK
Kako? Poka i!
LISISTRATA
Ko kada se prea zamrsi nama
te uzmemo tada vreteno
u ruke, te niti provuemo, jedne
ovamo, a onamo druge,
ba tako, ako nam dopusti kogod
poslanstva da aljemo razna,
ovamo jedna, a onamo druga,
i kraj emo ratu uiniti!
SAVETNIK
O lude, zar mislite da ete vunom,
vretenom i nitima re it' opasnosti te ke?
LISISTRATA
I vi biste sami,
da niste prave budale,
razmrsili dr avne poslove sasvim
ko mi svoje poslove s vunom.
SAVETNIK
A kako? Da vidim!
LISISTRATA
Morate najpre
izaprati prljavost svaku,
ko s vune u pranju, i guremake
iz grada palieom gonit'
sve hulje i bitange, olo i nanos
i svaku istrebit drau,
pa one ko pustinja to su se jedan
uz drugoga zbili, a gramze
za slu bama, i te razagnati treba
i njine proupati glave.
Pa skupljajte narod u sepet za vunu,
grebenajte ljubav i slogu
i dodajte doseljenike i stranca
to voli dr avu va u,
pa dr avnoj duguje l' riznici kogod,
i njega uvrstite amo!
A gradovi, Diva mi, to se iz ove
ko naselja razvi e zemlje,
ko kakvi uperci, gledajte, le e
bez veze jedan sa drugim!
I stoga bi trebalo i te uperke
sa sviju da skupite strana
i snesete amo i bri ljivo sve ih
na gomilu slo ite jednu
i krupno namotate klupko, pa onda
izatkate narodu ruho.
SAVETNIK
A nije li stra no kad palicom biju
i u klupko motaju one
to s ratom nemaju veze?

LISISTRATA
Zacelo
zbog njega, prokletijo gadna,
mi stradamo dvaput i triput. Prvo
i prvo mi raamo decu
i u borbu ih aljemo ko oklopnike.
SAVETNIK
Ta uti! Ne zbori o jadu!
LISISTRATA
U dane kad treba radosti imat
i mladost u ivati svoju,
zbog ratova le imo same na odru.
Al' ostav'te nevolje na e,
no ljuto me boli to devojke na e
U lo nici tihano stare.
SAVETNIK
Zar ne stare i mu karci?
LISISTRATA
Dabome,
al' nije ba isto to ree!
Jer vrati l' se i sedoglav, on brzo
jo mladom se devojkom eni;
a kratak je rok i vreme za enu,
i ako ih proma i ona,
ve niko se nee o eniti njome,
a ona ti sedi i vraa!
SAVETNIK
A ko je jo moan i sna an te mo e LISISTRATA
ta na um ti pade? Zar ne misli na smrt?
Ta vreme je, - mrtvaki nabavi koveg.
A ja u i mednih ispei kolaa!
(Iznenada ga polvje vodom)
I ovo mi uzmi i sebe ovenaj!
JEDNA ENA (polije ga)
I ovaj evo ti poklon od mene!
LISISTRATA
ta treba ? ta eli ? Ulazi u brod!
uj, Haron te zove,
a ti ga ometa da se zaveze!
SAVETNIK
Zar nije stra no to ja ovde podnosim?
Al', Diva mi, sad idem savetnicima
ovako bedan da se njima poka em!
LISISTRATA
Da tu i nas to jo te ne izlo ismo?
Al' za tri dana rano emo u zoru
za spomen tebi karminu pripremiti!
(Svi odu. Horovi ostaju)
PETA POJAVA
Horovi
Prva strofa
HOROVOA MU KOG HORA
Posle ovog niko ne sme dremat ko je slobodan.
Ljudi, potpa imo se i posla se latimo!
CEO HOR

Ja, ini mi se, ne to vi e tu nasluujem


ne to vee miri em.
Naroito Hipijinu miri em tiranidu.
Silan strah me obuzima
Lakonci da su neki
dovukli se amo
i Klistenu onom u dom za li
i sad bogovima mrske ene dra e
da lukavo otmu novac na i na u platu
hleb moj nasu ni!
HOROVOA MU KOG HORA
Stra no mi je kad ve one graane opominju,
i kad one, babe, brbljaju o titu medenom?
Hoe da nas ve primoraju na mir s Lakoncima,
u njih nema vere vi e no u vuje eljusti.
Vidim njino tkanje: to je njihova tiranida,
ali mnome nee gospodarit! uvau se ve
i ma odsad nosiu ovijen granom mrevom
i na trgu stajat' s oru jem, ko Aristogiton.
Stau pored njega, jer i meni udes nameni
(Horovoi enskog hora)
Ovoj bogu mrskoj babi da sve zube izbijem.
HOROVOA ENSKOG HORA
Prva antistrofa
(Odgovarajui horovoi mu kog hora)
Kad se vrati kui, nee te ni mati poznati.
(svom horu)
Najpre kove na tle spustimo, o drage starice!
(Opet pola u na tle svoje kove)
CEO HOR
Mi poinjemo govor, svikoliki graani,
gradu na em koristan!
On to zaslu i, - u rasko u me sjajno othrani.
Tek navr ih sedam leta,
ja odmah nosih tajne,
desetoga leta
Artemidi bejah mlinarica;
u Brauronu bejah meka u afranci;
ko aricu onda no ah, lepa bejah moma
s niskom smokava.
HOROVOA ENSKOG HORA
Nije l moja du nost ne to dobro gradu svetovat?
Ako sam i ena, nemojte me gledat popreko
ako stvorim bolje prilike od ovih sada njih!
I ja za rat dajem deo svoj: ta raam sinove,
a vi, bedni starci, u tome ne uestvujete, takozvani prinos persijski iz doba dedovskog
ak ste straili, a ne plaate vi e poreze,
ali preti nam opasnost: od vas emo propasti!
Da l jo smete pisnut?
(Horovoi mu kog hora)
Ali ako zlostavi me im,
odmah zube izbiu ti ovom tvrdom obuom.
HOR STARACA
Prva strofa
CEO HOR
Nije li to drskost najsramnija?
Jo e jae, ini mi se, ta sramota rasti.
HOROVOA MU KOG HORA
Ali zlo to odbit mora ko god nije u kopljen,

nego ogrtae svucimo: mu karac treba sad


vonjati mu karcem! Odbacite li e smokovo!
CEO HOR
Ustanite, bosonozi!
U Lepsidrij prispeli smo
dok bejasmo jo te mladi,
a sad treba podmladit se
i ponovo krila stei.
po svem telu oprnatit
i sa sebe starost stresti.
HOROVOA MU KOG HORA
Ako od nas neko dade njima samo mali prst,
zgrabie nam obe ruke svojim o trim kand ama,
brodove e gradit, bitku zametati na moru,
brodovima napadati nas, ko Artemisija;
krenu l kao konjica, ja bri em na e konjike:
ene jahat vole i u sedlu sede stameno
i u trku nee pasti! Amazonke posmatraj,
rad Mikonov, gde na konju biju boj s mu karcima!
(Pretei horu)
Al' ih odmah treba pograbiti sve i svima
sad tu kroz klade, probu ena drva, uturiti vrat.
HOR ENA
Druga antistrofa
CEO HOR
Boginja mi, naljuti li mene,
odvezau svoju svinju i e ljau tebe,
pa e e ljan svoje kom ije pozivat u
pomo!
HOROVOA ENSKOG HORA
Ali i mi ene br e svoje ruho svucimo
da nam zamiri e rasrena enska priroda!
( ene skidaju gornje ruho)
CEO HOR
Nek mi prie samo kogod:
nikad vi e nee jesti
luka a ni crna boba!
Rekne li mi samo ne to
ru no - gnev me obuzeo i upau ti jaja
kao nekad zujak orlu.
HOROVOA ENSKOG HORA
Ja se smejem vama dok je meni iva Lampita
i Tebanka, draga moma, otmena Ismenija!
Nema moi, ma i deset puta stvaro odluke,
jer si svima, pa i kom ijama, mrzak, bednie!
Jue o prazniku Hekatinu gozbu deici
ja priredih, pozvah iz kom iluka drugaricu,
momu estitu i milu, Beoanku-jegulju,
ali onde reko e: zbog tvog re enja ne smeju.
I vi nikad neete se takvih proi odluka
dok vas ko za noge ne zgrabi i baci glavake.
(Pausa. Horovi se vrate na svoje staro mesto)
TREI IN
Otvore se akropoljska vrata na koja odlazi Lisistrata, a za njom se jedna za dru
gom pojavljuje vi e drugih ena

PRVA POJAVA
Lisistrata, horovi, docnije pojedine

ene

HOROVOA ENSKOG HORA


O svetla glavo ovog na eg pothvata,
ta izie mi tako mrka pogleda?
LISISTRATA
Zloinstva ena ravih i enska ud
zastra uju me, gore-dole vitlaju.
HOROVOA ENSKOG HORA
Sta? Sta to ka e ?
LISISTRATA
Istinu, da istinu!
HOROVOA ENSKOG HORA
A ta se zbilo? Kazuj svojim drugama!
LISISTRATA
Sramota kazati a te ko tajiti.
HOROVOA ENSKOG HORA
Ne taji kakva nam se zbila nevolja.
LISISTRATA
Upaljujemo se, - da kratko ka em sve.
HOROVOA ENSKOG HORA
Pomozi, Dive!
LISISTRATA
ta zove Diva? To je iva istina.
Ja nemam vi e snage da ih odvratim
od njihovih mu eva, - sve mi odlaze!
Zatekoh prvu gdeno rupu iri ba
u Panovu da mo e ui peinu.
A drugu gde se spu tala na ekrku,
a treu gde steg ostavi. A etvrta
ve mi lja e na vrapcu dole sleteti
Orsilohovoj kui, - al' je za kosu
odvukoh. Svaki izgovor izmi ljahu
da odu kui! (Jedna se ena pojavljuje)
Evo jedna ide sad! Hej, kuda hita ?
(Lisistrata je zaustavlja)
PRVA ENA
elim poi domu svom.
Ta miletska mi vuna le i kod kue,
od moljaca me strah.
LISISTRATA
Od kakvih moljaca? Vraaj se!
PRVA ENA
Boginja mi, brzo biu tu!
Po odru elim da ie samo razastrem LISISTRATA
Nit vunu probiraj nit kui odlazi!
PRVA ENA
Da vuna propadne mi?
LISISTRATA
Ako zatreba. (Vraa se. Dolazi druga)
DRUGA ENA
Ah, jadne mene! Jadna radi kudelje!
Neomlaena kod kue mi osta!
LISISTRATA
Gle, ta ide rad neomlaene kudelje!
Hajd' amo natrag!
DRUGA ENA

Tako mi Svetlono e,
im omlatim je, odmah u se vratiti!
LISISTRATA
Ne mlati je, jer ako pone poso taj,
i druga ena htee isto delati.
(Druga ena vraa se. Dolazi trea, kao trudna)
TRECA ENA
O gospo Ilitijo, ustav' poroaj,
dok ne naem ja mesto za to podesno.
LISISTRATA
A ta to brblja ?
TREA ENA
Ovaj as u roditi.
LISISTRATA
Ti jue ne bi trudna.
TREA ENA
Al' sam danaske.
I zato, Lisistrata, sad mi br e daj
da idem babici!
LISISTRATA
(Ogleda je, pipajui)
A ta to govori ? ta ima tvrdo tu?
TREA ENA
Mu kari to je moj!
LISISTRATA
Ne, Afrodite mi, no kanda od medi
tu ne to uplje ima , odmah znau ja.
(Pipa je i pretra uje podrobnije i najzad ispod ruha izvue
E, ba si sme na, sveti lem ti priveza,
a ree da si trudna?
TREA ENA
Jesam, Diva mi!
LISISTRATA
A za to uze lem?
TREA ENA
Zatee li me jo
u tvri poroaj, da u lem uiem
i u tom gnezdu rodim, ko golubica.
LISISTRATA
ta ka e ? To su izgovori, jasno je.
Kr tenje lemu ovde mirno doekaj!
(Dve druge ene izlaze iz tvre)
ETVRTA ENA
Na Akropolju vi e ja ni spavati
ne mogu otkad svetu zmiju ugledah!
PETA ENA
A ja od sova ovde jadna propadam, od njine huke nemam sna ni odmora.
LISISTRATA
Stvorenja udna, mahnite se aveti!
Mu karaca mo da udite, - zar ne misli
i oni da su edni nas? Da', dobro znam
da gorke noi traju. Zato, drugarke,
ustrpite se, samo malo ustrajte.
Jer proro tvo obeava: slo ne budemo l',
pobediemo, to su rei proro tva.
HOROVOA ENSKOG HORA
Objavi nam ga kako glasi!
LISISTRATA
utite:

lem)

Kada se laste skupe i n'a mestu zbiju se jednom,


be e od pupavca, te se od mudatih one uzdr e,
svanue bedama kraj; to sada u nas je gore,
Div e gromovnik dole okrenut -
HOROVOA ENSKOG HORA
(upadajui) Zar gore u le at?
LISISTRATA
Ako se posvade laste i mahnuv i krilima one
sveti ostave hram, od toga e init se asa
da pomamnije ptice na svetu nema nijedne!
HOROVOBA ENSKOG HORA
To proro tvo je razgovetno.
LISISTRATA
Bogovi!
Ustrpimo se, klonut sada nemojmo!
Unutra hajd'mo! Bie za nas sramotno,
o drage, ako odbacimo proro tvo.
(Lisistrata vraa se sa enama u tvru. Oba hora ostaju)
DRUGA POJAVA
Horovi
HOR STARACA
Strofa
Priu
hou da vam priam jednu. uh je nekad
dok jo deak bejah.
Jednom be e neki mladi, Melanion zvan,
od braka be e doe on u pustinju,
u gorama prebivo je,
zeca onde lovio je,
pleo mre e i vigove,
i psa jednog imao je, i zbog mr nje nije kui;
vraao se.
Gadio se on na ene.
I mi smo ko Melanion,
jer smo mudri i trezveni.
HOROVOA MU KOG HORA
Ja bih, stara, tebe poljubio.
HOROVOA ENSKOG HORA
(di ui pesnicu prema njemu)
I bez luka ti e plakat!
HOROVOA MU KOG HORA
Dii nogu i ritnut se!
HOROVOA ENSKOG HORA
Kakvo silno ima grmlje!
HOROVOA MU KOG HORA
I Mironid be e rutav
na tom mestu i crnoguz
i strah svima du manima,
takav be e i Formion.
HOR ENA
Antistrofa
I ja
hou da vam priam priu jednu nalik
na Melaniona!
Jednom

be e neki mraan ovek, Timoh zvan,


nepristupan, ogradio se trnjem svud,
pravi porod Eriniiin.
Taj se Timon osamio
i zbog mr nje svet ostavljo;
mnogom kletvom proklinjo je
sve mu karce, nevaljalce.
Tako svagda
mrzio je punom mr njom
na vas, re, na mu karce,
i enama bio mio!
HOROVOA ENSKOG HORA
Da li eli da ti amar dadem?
HOROVOA MU KOG HORA
To nikako! Upla ih se.
HOROVOA ENSKOG HORA
Ali nogom da te dernem?
HOROVOA MU KOG HORA
Svoju umu otkrie mi!
HOROVOA ENSKOG HORA
Al' je ipak nee videt:
ma i za la u godine,
na plamenu i ka ja sam
svoju umu osmudila.
(Dolazi Lisistrata s Mirinom i drugim

enama)

TREA POJAVA
Lisistrata, Mirina, ene, horovi
LISISTRATA
Hej, hej! Vi, ene, sad se brzo skupite
oko mene!
PRVA ENA
A ta je? Kakva graja to?
LISISTRATA
Mu karac! Gle, mu karac mahnit dolazi;
sav arkim gori afroditskim plamenom.
MIRINA
Kitere, Kipra, Pafa gospo uvarko,
produ i pravce putem kojim poe ve!
PRVA ENA
A gde je? Ko je?
LISISTRATA
(Pokazujui na obli nji hram) Pored hrama Hlojina!
MIRINA
Jest, istina je, Diva mi!
PRVA ENA
A ko je to?
LISISTRATA
Pa pogledajte! Da l ga koja poznaje?
MIRINA
Ja, Diva mi! Moj mu je to, Kinesija!
LISISTRATA
Na ra nju sad ga peci, pa ga okrei,
obmanjuj ga, pa miluj ga i ne miluj,
sve daj mu osim onoga to kupa zna!
MIRINA
Ne beri brige, sve u tako!
LISISTRATA
I ja u varakati ga, Ovde u ga ekati

i svim ga ognjem ei. Ali idite!


(Mirina oticle sa enama. Pojavljuje sa siniem)
ETVRTA POJAVA
Lisistrata, Kinesija, horovi
KINESIJA
Ah, jadna mene! Kako li me raspinje
i upa, ko da sam na toku razapet!
LISISTRATA
Stoj! Ko to zae meu stra e na e?
KINESIJA
Ja!
LISISTRATA
Mu karac?
KINESIJA
Da, mu karac!
LISISTRATA
Odmah odlazi!
KINESIJA
A ko si to me goni ?
LISISTRATA
Ja sam stra arka!
KINESIJA
Pozovi meni, bogova ti, Mirinu!
LISISTRATA
Gle, da ti zovem Mirinu? A ko si ti?
KINESIJA
Ja njen sam mu , Kinesija, sin Mudonjin.
LISISTRATA
Raduj se, dragi! S po tom u nas tu
i s pohvalom se ime tvoje spominje.
Ta svojoj eni uvek si na jeziku,
pa primi l jabuku il' jaje, govori:
Kinesiji bih ovo dala!
KINESIJA
Zaista?
LISISTRATA
Da, Kipranke mi! O mu evima re
povede li se, tvoja ena usklikne:
Ta ta je sve to prema mom Kinesiji!
KINESIJA
Pozovi mi je!
LISISTRATA
ta u za to dobiti?
KINESIJA
Ta ja u tebi, ako hoe , Diva mi, to imam, a to imam, tebi dajem to.
LISISTRATA
Ev' idem, pozvau je! (Odlazi)
KINESIJA
Brzo pohitaj
U svom ivotu nemam vi e radosti
od onog asa kad mi kuu ostavi.
Kad uem, uzdi em, i ini mi se sve
ko izumrlo; a kad jedem, zalogaj
ni jedan ne prija mi. Stra u gorim sav.
(Miriina se pojavljuje s Lisistratom na vratima)

PETA POJAVA
Kinesija, Mirina, horovi
MIRINA
(Lisistrati koja ostaje iza vrata da Kinesija uje)
Ja volim, volim njega, al' on prezire
svu ljubav moju. Njemu me ne pozivaj!
KINESIJA
O slatka Mirinice, ta ti radi to?
MIRINA
Neu, bome, nikako!
KINESLTA
Zar na moj poziv nee sii, Mirino?
MIRINA
Bez ikakve ti mene zove potrebe.
KINESIJA
Zar ja, bez potrebe? - Ja sasvim propadoh!
MIRINA
Sad idem.
KINESIJA
Nemoj, sinia bar poslu aj!
(Detetu) Zar nee , sine, zvati svoju majicu?
SINI
Majice, mamo, majice!
KINESIJA
Ah, kako ti je? Zar ni sina ne ali ?
Ve esti dan je nekupan i nedojen!
MIRINA
Ta ja ga alim, ali otac ne mari za njega!
KINESLTA
Sii samo edu, nemajko!
MIRINA
Oh, ta je mati! Moram sii! Da ta u? (Izlazi)
KINESIJA (Posmatrajui je)
Ta ona mnogo kanda se podmladila,
i tako ljupku jo je nisam video,
a to se srdi na me, to me prezire
ba to me e e, te od udnje propadam.
MIRINA (Uzima dete u naruje)
O slatka brigo moja, dete oca zla,
da poljubim te, slatka hrano majina!
KINESIJA
ta radi , bezdu nice? Druge ene zar
oslu kuje , a meni srce razdire
i sebe mui ? (Hoe da je zagrli)
MIRINA
Da me nisi dotako!
KINESIJA
Sve moje a i tvoje blago u kui
sad propada.
MIRINA
Ba malo ja se brinem za nj!
KINESIJA
Zar tako malo mari ti za preicu
to koko i je razvlae?
MIRINA
Da, Diva mi!

KINESIJA
Al' Afroditin praznik nisi odavno
ve proslavljala. Zar se nee vratiti?
MIRINA
Ja neu, bome, ako ne sklopite mir
i mahnete se rata!
KINESIJA
Svidi l ti se to, uiniemo.
MIRINA
Ako vam se svidi to,
povratiu se, - sad mi brani zakletva.
KINESIJA
Al' hajde lezi sa mnom samo jedan as!
MIRINA
Ne, neu, al' te volim, to ne poriem.
KINESIJA
Ti voli ? Za to onda, draga, ne legne ?
MIRINA (di ui sinia)
O sme ni ovee, zar tu pred detetom?
KINESIJA
Nikako! (Obraajui se sluzi)
Mane, nosi kui maloga!
(Sluga uzima dete od majke i odlazi)
Gle, sad i dete ode da ti ne smeta ta ne legne ?
MIRINA
Pa gde bi ovek, jadnie, tu legao?
KINESIJA
U Panovoj u peini.
MIRINA
A kako bi se ista u grad vratila?
KINESIJA
Pa lepo ba : operi se u Klepsidri!
MIRINA
O jadnie, zar zaklelvu da pogazim?
KINESIJA
Nek mene kazna stigne! Mahni zakletvu!
MIRINA
Da kreveti donesem nama!
KINESIJA
Nikako! Ta lepo je na zemlji.
MIRINA
Apolona mi, i takav nek je,
na tle ne sme legati! (Otri)
KINESIJA
Voli me ena moja, - jasno vidim to.
MIRINA (vraajui se s odrom)
Na, brzo lezi, i ja u se skinuti!
Al', ujde, moram donet jo i poslelju.
KINESIJA
Ta kakva postelja? Ta nemoj!
MIRINA
Boga mi, na kai u je ru no KINESIJA
Da te poljubim!
MIRINA
Na! (Poljubi ga i brzo otri)
KINESIJA
Aha! Samo brzo da se povrati !
MIRINA

(Vraajui se i bacajui postelju na odar)


Na, postelju, pa lezi, ja se spremam ve,
al', ujde, jastuka ti nema za glavu!
KINESIJA
I ne treba mi!
MIRINA
Treba meni, Diva mi! (Otri opet)
KINESIJA (Pru iv i se na postelji)
Hej, kito moja, gozbuje ko Herakle!
MIRINA (Vraa se i stavlja mu jastuk pod glavu)
Poskoi, ustaj! Sada, eto, ima sve.
KINESIJA
Sve imam. Amo, dakle, moja zlatano!
MIRINA
Ve skidam svoje prslue. Al' upamti:
odr i re, i nemoj mir zaboravit!
KINESIJA
Ne, neu, - strado ja!
MIRINA
Jo runo treba ti!
KINESIJA
I ne treba mi, hou da se grlimo!
MIRINA
Dabome, hoe ; brzo u se vratiti. (Opet otri)
KINESIJA (uzdi ui)
Ta ena ubie me svojom posteljom!
MIRINA (Vraajui se s runom)
Nu, di i se!
KINESIJA
Al' davno mi se digo ve.
MIRINA
Da ma em te?
KINESIJA
Ne, nemoj, Apolona mi!
MIRINA
Jest, Kipranke mi, hteo ti il' ne hteo! (Opet otri)
KINESIJA
Nek prospe joj se ulje, Dive gospode!
MIRINA (vraajui se s uljem)
Daj amo ruku, prihvati i ma i se!
KINESIJA
To ulje neprijatno, Apolona mi,
ta vi e davi no to svadbom miri e.
MIRINA
Ah, jadna mene! Rodsku mast donesoh ja!
KINESIJA
Ta valja. Pusti, udna eno!
MIRINA
Ti si lud! (Opet brzo otri)
KINESIJA
Ta propo ko je prvi pomast vario!
MIRINA (Vraajui se s drugom poma u)
Kutijicu uzmi ovu!
KINESIJA
Drugu imam ja! Nu, lezi, lolo,
ni ta vi e nemoj mi donosit!
MIRINA
Kako eli , Artemide mi!
Ve izuvam se, ali va i, dragi moj,
za mir e glasat.

KINESIJA
Ja u savetovati (Mirina se iznenada okrene i pobegne, a Kinesija stane jadikovati)
Ta ena mene upropasti, uni ti,
sad ostavi me, sprdnju mnome uini!
Ah, ta je to sa mnom? Koju da grlim,
kad najlep a od svih ismeia mene?
Oh, kako da dete nadojim jadno?
A gde li je Lisiar onaj?
Da za platu meni dojkinju nae!
HOR STARACA
U stra noj si nevolji, ovee jadni,
ti prevaren svoju umara du u,
i ja sa aljevam tebe. Lele!
Ta kakav bi bubreg odoleo tome,
i kakvo bi srce, kakva bi muda,
i kakva bi krsta, kakva li kita,
kad udnjom nabuja,
a u zoru nigde se ne mo e razlit?
KINESIJA
O Dive, stra no me raspinju muke!
HOR STARACA
U takvu nepriliku dovede tebe
nevaljala ona opaka - ena!
HOR ENA
Ne, bome, no draga, preslatka ena!
KINESIJA
Zar draga i slatka?
Ta gorka je, nemila, Dive!
HOR STARACA
Ej, da si je, ko na njivi snoplje,
u vihoru zgrabio jakom, kad grmi
i seva, pa onda zamahnuo njome
i odno je, pa je pustio potom,
i ona odozgo da na zemlju pada
i na kitu tvoju
najedared se srui i na nju nabode!
(Dok hor govori poslednje stihove, Kinesija odlazi, a zatim dolazi spartanski gl
asnik i atinski savetnik)
ETVRTI IN
PRVA POJAVA
Glasnik, Savetnik, horovi
GLASNIK
e, ka ite mi, gradsko vijee atinsko,
e odbor? Rad bih ne to novo kazati.
SAVETNIK
A ko si? Jesi l ovek ili Konisal?
GLASNIK
Ta glasnik ja sam, mome, - neka znade
bog, iz Sparte stigoh amo da se gradi mir.
SAVETNIK
Pa zato s kopljem pud pazuhom dolazi ?
GLASNIK
Ej, ja bar, vala, ne!
SAVETNIK

A kud se okree ?
ta pomera ogrta? Il' te boli ud
od puta tvoga?
GLASNIK
Kastora mi, ovek taj budali!
SAVETNIK
ta se nakostre i, grdinjo?
GLASNIK
E, vala, ja ne? Nemoj du e grije iti!
SAVETNIK
A ta to ima ?
GLASNIK
ulu nosim lakonsku.
SAVETNIK
E, i ja ovde imam ulu lakonsku,
Al' meni - znam ve sve - govori istinu!
U Sparti kakve su vam sada prilike?
GLASNIK
Sav Lakedemon stoji, saveznici svi
ko koplja stoje, a Pelenu tra imo SAVETNIK
A otkud zlo to na vas tako udari?
Od Pana?
GLASNIK
Ne, no poe, mislim, Lampita,
a za njom poo e ti druge ene sve
u Sparti, pa se slo no dogovori e
i ljude odbi e od svoje rabote.
SAVETNIK
Pa kako ste?
GLASNIK
E, naopako: Pognuti
po gradu vuemo se ko luono e,
a ene se ne dadu ma ni pipnuti,
sve dokle slo no, ba jednoglasno,
ne uinimo mir sa cijelom Heladom.
SAVETNIK
Ta enska zavera po krajevima svim
ra irila se: sada jasno vidim sve.
Al hitaj, br e javi, neka ovamo
sa punom moi poslanike po alju!
A ja u veu rei da izabere
poslanje svoje: ulu tu pokazau.
(Uzme palicu s pismom)
GLASNIK
Ja letim, sve si, vala, reko najbolje! (Oba odu)
DRUGA POJAVA
Horovi
HOROVOA MU KOG HORA
Ni sa kojom zverkom no sa enom
nije te i boj, nit je oganj tako nit je panter
besan ijedan.
HOROVOA ENSKOG HORA
To ti znade , ali opet, ro,
sa mnom ratuje ,
a ja verna mogla bih ti biti

prijateljica?
HOROVOA MU KOG HORA
Ja nikada neu na sve ene prestat mrziti!
HOROVOA ENSKOG HORA
Kako ti se svidi, ali tebi
neu dati sad go da bude tako. Gledaj kako
sme an stoji tu!
tdem tebi, ja u ti navui
ovu ko ulju. (Oblae ih)
HOROVOA MU KOG HORA
Neka znade Dive, vi to lo e
ne uiniste - Al' u gnevu ljutom i ja onda
skinuh ko ulju.
HOROVOA ENSKOG HORA
Tako opet lii na mu karca,
nisi sme an ve;
da me nisi vreo, ja bih zver tu
to se nahodi
u tvom oku, vee uhvatila
pa je istrgla.
HOROVOA MU KOG HORA
To me, dakle, grizlo, jelo, ona
sitna bubica. Izvadi je i poka i mi je
kad je izvadi ! U oku me ona, bogova mi,
davno grize ve!
HOROVOA ENSKOG HORA
Uiniu, ma koliko ti mi
ovek bio ljut.
Kakva, Dive, to komarca ima ,
ko udovi te!
Ne vidi li? Nije l to komarac
iz Trikorita?
HOROVOA MU KOG HORA
Sa ti hvala, Diva mi! Ve davno
on mi rije tu ko da bunar kopa, - izvaen je,
suze ronim sad.
HOROVOA ENSKOG HORA
Al' u ja ih otrt, ma i bio
ovek rakovi i poljubiu te HOROVOA MU KOG HORA
Nemoj!
HOROVOA ENSKOG HORA
Hteo il' ne hteo! (Ljube starce)
HOROVOA MU KOG HORA
U nedoin idite! Vi samo znate laskati,
ba je pravilna i nije lo a stara ona re:
Niti s tima nesreama niti bez tih nesrea.
HOROVOA ENSKOG HORA
Sad nov savez sklapam s tobom: odsad vi e
nikada nit u kakvo zlo uinit nit ga od vas
trpeti, zdru imo se sada i u slozi pesmu zanimo!
(Ujedinjuju se i svrstavaju)
PRVA POLOVINA ENSKOG HORA
Strofa
Sad se, ljudi, ne spremamo
da ma o kom graaninu
togod ru no izreknemo,
nego emo dobro svugde
i zboriti i tvoriti.
Dosta nam je sad i ove

bede to nas pritiskuje.


Nek mu karac ka e svaki
i nek svaka rekne ena:
treba l' novca kome od vas,
il' dve il' tri mine srebra? Novca ima izobila,
na e vree pune su ga.
Svane l' jednom danak mira,
ko bi od nas uzo danas,
nikad vi e to je uzo
nee trebat on da vrati.
DRUGA POLOVINA ENSKOG HORA
Antistrofa
Sad elimo pogostiti
goste neke Kari ane,
ljude krasne i valjane.
U nas ka e jo imade,
a ima jo i praseta, njega zaklah da se mesa
mlada, dobra najedete.
Danas, dakle, doite mi,
al' ne kasno, nego rano,
im se lepo okupate, i vi ko i deca va a.
U mom domu osvanite,
ali nikog ne pitajte,
samo pravo ulazite,
ko u svoj dom da idete,
i to hrabro, jer e biti
vrata moja zatvorena.
(Dolaze lakonski poslanici)
PETI CIN
PRVA POJAVA
Oba hora, lakonski poslanici
HOROVOA MU KOG HORA
Poslanika eno vam iz Sparte,
bujnu vuku bradu,
ne to nose kao pleten kotac
na bedrima svojim!
Lakonci, najpre lepo ja vas pozdravljam,
a onda ka ite nam za to dooste!
LAKONAC
ta treba da vam mnoge rijei zborimo?
Ta prosto vam je vidjet kako doosmo!
(Malo se otkrije)
HOROVOA MU KOG HORA
Ah! Stra na patnja ve vam ile napregla, i zapara se iri, ve je primetno.
LAKONAC
Neizreno. Sta kogod mo e rei tu?
Nek doe ko, pa mir, kakav hoe, uini!
(Dolaze atinski poslanici)
DRUGA POJAVA

Horovi, Lakonac, atinski poslanici


HOROVOA MU KOG HORA
I na e autohtonce ja primeujem!
Ba ko rvai ogrtace s trbuha
odgrnuli, i meni sve se ini to
ko neka bolest prirode gimnastike.
ATINJANIN
A ko bi reko gde nam je Lisistrata,
jer mi smo ljudi takvi kakve vidite?
HOROVOA MU KOG HORA
I ovde ko i onde ista znamenja!
Da l' negde ne to u zoru vas raste e.
ATINJANIN
Da, Diva mi, to i nas tako lomi sve.
Pa ako neko brzo nas ne pomiri,
preostaje nam zajahati Klistena.
HOROVOA MU KOG HORA
Ukoliko ste mudri, uzeete pla t,
Hermoder koji da vas ne bi ugledo!
ATINJANIN
Ba dobar savet ka e !
LAKONAC
Dobar, zanago, - sad hajdete da ogrnemo haljine!
ATINJANIN
Ah, zdravo Lakonci, ba zlo has bije sve.
LAKONAC
E, dragoviu, ba bi pro li ravo
da na e otekline liudi vie e!
ATINJANIN
Sad treba da nam govorite, Lakonci,
rad ega dooste?
LAKONAC
O miru stigosmo da govorimo.
ATINJANIN
Lepo. I na to je smer.
ta onda mi Lisistratu ne zovemo?
Ta samo ona mo e nas pomiriti.
LAKONAC
Pa, vala, hoete li, i Lisistrata.
HOROVOA MU KOG HORA
Al' kanda ne treba je zvati; gledajte,
i sama ve je ula, - evo izlazi
(Lisistrata se poiavljuje s nekoliko ena)
TREA POJAVA
Lakonac, Atinjanin, Lisistrata s boginjom mira, horovi
HOROVOA MU KOG HORA
O zdravo, junakinjo, najvea od svih!
Sad treba da bude
dovitljiva, ve ta, pravicna, stroga,
pa blaga i mudra
jer, gle, stare ine helenske tvoja
maijska osvoji snaga
te poo e s tobom i u ruke tebi
sve svoje preda e albe.

LISISTRATA
To nije te ak poso kad ih nae ko
u ognju, i kad vrelom udnjom gore jo .
Al' odmah znau.
(Svojoj pratilji) Uzvi ena boginjo,
Lakonce najpre mi dovedi ovamo,
al' nemoj rukom grubom ni gordpadnom
ni ludo, ko to na i to uini e,
no ljupko, ne no, ko to lii enama!
A ne da l ruke, uhvati ga za kitu!
(Boginja vodi Lakonce)
Sad hajde, vodi amo i Atinjane,
i to ti dadu, ti ih za to uhvati.
(Dovode i Atinjane)
O ljudi Lakonci, kraj mene stanite,
a ovde vi, i moju poslu ajte re!
Dodu e, ena sam, al' imam pameti,
po sebi sama nisam slaba razuma.
uh mnogu mudru re i znanje obilno
od oca stekoh i od ljudi starijih.
A elim da vas prekorim sve zajeno
po zasluzi. Iz jednog suda kropite
sve rtvenike, kao jedna, srodna krv,
u Olimpiji, u Pilu, Pitu - kol'ko jo
navesti mogla bih, da moram duljiti!
Helene ni tite i njine gradove,
a toliki postoje mrski varvari.
Tim svr ih jedan deo svoje besede.
ATINJANIN
A mene ni ti moja kita napeta!
LISISTRATA
Sad vama obraam se, ljudi Lakonci,
zaboraviste kad Lakonac Periklid
ko pobeglica u Atini sede tu
do rtvenika, bled, u ruhu grimiznom,
da pomo moli? Ustali Mesenjani,
a i bog zemljotresac tad vas uzdrma.
I oklopnika krenu etir' hiljade i ceo
Lakedemon spase Kimon na .
Atinjani vam ljubav tu uini e,
i vi im za tu pa nju zemlju harate?
ATINJANIN
Nepravdu od njih trpimo, Lisistrata.
LAKONAC (Posmatrajui Lisistratu)
Da, nepravdu, - al' ima lijepe guzove!
LISISTRATA
(Atinjaninu)
Ti misli : oslobodiu Atinjane?
Ne znate l' da vam s kopljem opet doo e
Lakonci kad ste ropski ko uh nosili,
pa mno tvo Tesalaca, prijatelja silu svu
i saveznika Hipijinih pobili?
I samo oni tada vas pomogo e
i oslobodi e, te mesto ko uha
atinskom narodu ogrta vratise!
LAKONAC
Ja ene nikad ne vieh pametnije!
ATINJANIN
A ni ja nikad lep e zlatke ne videh!
LISISTRATA

A ta se, du ni harnost jedan drugome,


jo svaate i ne kanite razdora?
I ta se ne mirite? ta vas ometa?
LAKONAC
Mi hoemo, al' nek hoe vratit ko
okruglo pare ono!
LISISTRATA
Koje, dragi?
LAKONAC
Pil.
Odavno treba nam i za njim eznemo.
ATINJANIN
Al', Posidona mi, to stei neete!
LISISTRATA (Atinjaninu)
Odrecite se!
ATINJANIN
ta e nama ostati?
LISISTRATA
Vi mesto onog drugo pare tra ite!
ATINJANIN
Pre svega, vi nam ovo samo predajte:
Ehinunt najpre, zatim Zaliv malijski
u pozadini i jo Bedra megarska!
LAKONAC
Al', vala, ne sve, ti si ba pobjesnio!
LISISTRATA
Ta pustite! Rad bedara se ne svaaj!
ATINJANIN
Al' ja bih rado oro go i sejo bos.
LAKONAC
A ja bih, vala, u cik zore ubrio
LISISTRATA
Kad mii vi uinite, i to mo ete.
Al' hoete li, vi se dogovorite
i o svem saveznike obavestite!
ATINJANIN
A kakvim saveznicima? Mi gorimo.
Ne ele l isto na i saveznici svi:
da ene miluju.
LAKONAC
I na i zanago to hoe.
ATINJANIN
Hoe, bome, i Kari ani!
LISISTRATA
Ba lepo govorite. Sad se perite,
u tvri da mi, ene, ugostimo vas
svim onim to u ko arama imamo!
I jedan drugom tvrdu veru zadajte,
pa onda svak nek svoju enu prihvati
i kui poe!
ATINJANIN (Lakoncu)
Brzo, brzo idimo!
LAKONAC
Ti vodi kuda eli !
ATINJANIN
Br e hajde sad! (Svi odu. Samo oba hora ostanu)
HOROVI
PRVA POLOVINA ENSKOG HORA
Strofa
arene bih pokrivae,

suknjice i sjajno ruho


zlatan ukras to ga imam
svima sada rado dala,
nek deici nose svojoj,
dadu erci kad im ide
s ko aricom o prazniku.
Svima ka em: od mog blaga
sad uzmite iz riznice!
Ta nikakva dragocenost
nije tako zapeaena
da se ne bi
vosak mogo raskinuti:
to se nae, vi nosite.
Al' primetit nee ni ta
ako od vas kogod nema
vid o triji od mog vida.
DRUGA POLOVINA ENSKOG HORA
Kore hleba nema l kogod,
a u kui hrani sluge
i deicu mnogu sitnu
taj od mene mo e sada
i p enice dobit iste:
ve i mala koliina
daje lebac lep i velik.
eli l koji to siromah,
s uprtama i vreama
neka krene mojoj kui
bela hleba da dobije.
Moj e Manes
usuti mu sve do vrha.
Ali opet ja vam ka em:
niko od vas neka mojim
vratima se ne pribli i,
uvajte se od psa moga!
(Kratka pausa. Otvore se vr'ata tvre, i jedan sluga, pijan, izlazi s buktinjom da
napravi put ostalima)
ETVRTA POJAVA
Sluga, horovi
SLUGA (uvaru vrata)
Hej, otvaraj mi vrata!
(Horovoi koji mu je najbli i)
S puta! Hoe li? (Horu ena koji se nahodi na drugoj strani)
A ta vi sedite? Zar da vas buktinjom o e em?
(Opet se okrene) Al' je ovde ljudi prepuno!
HOROVOA MU KOG HORA
Ba neu! Ali moram li da poslu am,
(gledaocima)
za volju vama, rado podneemo to!
HOROVOA ENSKOG HORA
To i mi s tobom podneemo zajedno!
SLUGA
Neete otud? Spopa u vas za kosu!
Uklonite se da Lakonci odatle
sa gozbe mirno mogu kui krenuti
(Dolazi sa gozbe Atinjanin)

PETA POJAVA
Sluga, Atinjanin, horovi
ATINJANIN
Jo takve gozbe nikad nisam video,
ak i Lakonci behu sasvim ljubazni,
a mi uz vino za sofrom najmudriji!
SLUGA
Dabome, dok smo trezni, nismo pametni.
Nagovorim li sada narod atinski,
svud poslanike svoje pjani slaemo.
A sad kad u Spartu trezni stignemo,
mi odmah gledamo da zamutimo to.
I ne slu amo o em oni govore,
a to nam ne ka u, mi nagaamo tek;
i ne saop tavamo isto o istom.
Sad sve se nama svidi, ako peva ko
o Telamonu mesto o Klitagori:
mi njega hvalimo i kletvu gazimo.
(Horu koji se ponovo pribli uje)
Gle, ponovo na isto mesto dolaze!
Vi, lupe i, zar neete ve odatle?
HOROVOA MU KOG HORA
Gle, Diva mi, ve gosti eno izlaze!
(Izlaze Atinjani i Lakonci)
ESTA POJAVA
Sluga, Atinjanin, Lakonac, horovi
LAKONAC (svirau)
Ej, dragoviu, dela gadlje prihvati
da poigram i lijepu pjesmu zapjevam
Atinjanima, a i nama zajedno.
ATINJANIN
Ti, bogova ti, svoju frulu prihvati,
ta radujem se kad vam igru posmatram.
HOR LAKONSKI
Pokreni
omladinu, Mnemosina,
i jo Muzu tono znade
atinska i nasa djela
kad ko bozi kod Artemisije
oni nekad udri e na lae
i satr e Meanina.
A nas ti je Leonida
vodio ba ko veprove
tono svoje bruse zube:
usta mu pjene napanule
i niz bedra curile obilno.
Persijske je silne vojske
ba ko morskog bilo pijeska.
Artemida, lovko umska,
doi amo, bo anska evojko,
prii rtvi,
mir nam uvaj mnogo ljeta!
Vavijek

prijateljstvo na e bilo vrsto


ko zakletva to zahtijeva!
Klonimo se slatkih rijei
lisiijih!
Doi amo,
o evojko, svani lovko!
(Pojavljuje se Lisistrata s mnogobrojnom enskom pratnjom, a s njima i atinski gos
ti)
SEDMA POJAVA
Sluga, Atinjanin, Lakonac, Lisistrata, horovi, skupina Atinjana
LISISTRATA
Kad sreno sve se svr i,
ove ene tu, o Lakonci, povedite,
(Atinjanima) a one vi!
Kraj svake ene njezin neka stane mu ,
do mu a ena, pa svi u ast bozima
za uspeh poigrajmo, te se uvajmo
da nikad vi e ne gre imo ponovo!
(Gosti se podele na dve skupine)
HOR ATINSKI
Vodi kolo, i Harite zovi,
i pozovi jo i Artemidu
i brata joj, kolovou,
dobrog boga Peana, i Nisijca,
kome oi meu Menadama,
plamte, gore!
I jo Diva s ognjenom sa strelom
i enu mu preasnu, bla enu.
I demone ko verne svedoke,
koji nee nikad smetnut s uma
plemeniti ugovor o miru
to ga stvori boginja Kipranka,
Alalala! Ijuju, Peane!
Podignite noge! Iju, iju!
Iju, iju - kao pobednici!
Iju, iju! Iju, iju!
LISISTRATA
O Lakone, o novome novu
zapevaj mi pesmu!
HOR LAKONSKI
Tajget-goru ostavi mi dragu,
amo svani, Muzo Lakonko,
slavi boga u Amikli slavnog
i Atenu u Mjedenoj kui,
i junake Tindaride.
Kraj Eurote to konje igraju!
Hitaj brzo,
doleti mi lakim kroko.m
da mi Spartu proslavimo,
ona voli kola bo ja
i topote hitrih nogu.
Devojke joj kao omad
kraj Eurote
hitro tre i nogama
lako, sitno skakuu i vezu.
A kosa im lelija se

ko u Bakha kada tirsom ma u


A kolo im vodi
ista, lijepa i Ledina.
Skupi kosu, i nogom i rukom
ko ko uta kakva vitlaj!
Pljeskom ruku igru bodri
i boginju slavi Mjednodomku,
uzvi enu junakinju,
svepobjednicu!