TRAGOM

SVETOG
GRALA
NELSON DE MIL
balkandownload.org

Mojim troma kreativnim genijima Loren, Aleksu i Dejmsu

BELEKA AUTORA
Prethodna verzija ove knjige objavljena je pre skoro etrdeset godina, a
kad sam napisao Tragom Svetog grala, istorijski dogaaji u ovoj knjizi etiopska revolucija i graanski rat - bili su skoranja istorija. Stari car Hajle
Selasije, poznat kao Lav Judejski, svrgnut je s prestola i umro u zatoenitvu, a
Etiopija je utonula u haos.
Kao stuenta istorije i politikih nauka, i zaluenika za vesti, Etiopija me
je zanimala kao prastara, izolovana, maltene biblijska civilizacija koja je krvavo
uvuena u XX stolee. Takoe, sudei po porodinoj istoriji, neki od mojih
italijanskih predaka borili su se u italijanskoj vojsci kada je Italija 1895. godine
izvrila invaziju na Etiopiju, i ponovo kada ju je Musolini napao 1936. godine.
Stoga, ta porodina istorija podstakla je moje zanimanje za ovu zemlju, a ja sam
pomislio da bi roman ija se radnja odvija u pozadini tri hiljade godina stare
kraljevske dinastije, koja se blii kraju pod rukama marksistikih revolucionara,
inio velianstvenu epsku priu, slinu Doktoru ivagu, romanu koji sam
nedavno proitao. Sad, etrdeset godina kasnije, shvatam da je ta pripovest o
ratu, ljubavi i gubitku bezvremena.
Pri pisanju romana uvek postoje izvesne literarne slobode, ali istorijski
dogaaji u ovoj prii zbilja su se odigrali - ili su se, makar, dogodili, bar prema
medijima tog doba, ije mi je izvetavanje predstavljalo glavni izvor informacija
dok sam pisao Tragom Svetog grala. Dozvolio sam sebi izvesne slobode sa
terenom i geografijom radi postizanja dramskog efekta, ali zemlja koju sam
opisao bila je 1975. godine umnogome i dalje neistraena i opasna - savreno
okruenje za pustolovinu u srcu tame.

PRVI DEO
ETIOPIJA, SEPTEMBAR 1974.

ta je to?
Prikaza pehara koja dolazi i odlazi?
Ne, monae! Kakva prikaza?,
odgovori Parsifal.
Pehar, sam pehar, iz koga je na Gospod
pio na poslednjoj tunoj veeri sa svojima.
To je, iz blagoslovene zemlje Aromatske...
Josif iz Arimateje doneo u Glastonberi...
i tamoje neko vreme ostao;
a ukoliko bi neki ovek
mogao da ga dodirne ili vidi,
smesta bi se iscelio,
snagom vere, od svih bolesti.
Ali onda su vremena
postala toliko zla da se sveti pehar
vazneo na nebo i nestao.
- LORD ALFRED TENISON, Sveti gral

1
Vremeni italijanski svetenik unuo je u oak svoje elije i pokrio je
slamaricom. Napolju, fijukave artiljerijske granate eksplodirale su o mekanoj
afrikoj zemlji, a rapneli su tukli po kamenim zidovima njegovog zatvora. S
vremena na vreme granata bi se rasprsla u vazduhu, a usijane metalne krhotine
probuile bi zarali metalni krov.
Stari svetenik se sklupao i privukao blie sebi jadnu tanku slamaricu.
Eksplozije su naprasno prestale. Starac se opustio. Doviknuo je svojim
tamniarima na italijanskom: Zato nas bombarduju? Ko to radi?
Ali nije dobio nikakav odgovor. Stariji Etiopljani, oni koji su govorili
italijanski, tokom godina su postepeno nestali, a on je kroz kamene zidove uo
sve manje i manje svog maternjeg jezika. Zapravo, shvatio je da ve bezmalo pet
godina nije uo ni re italijanskog. Povikao je na amharskom, a zatim na tigrinji.
ta je to? ta se deava?" No, nije bilo odgovora. Nikad mu nisu odgovarali. Za
njih je on bio mrtviji od tela koja su trulela po dvoritu. Kada etrdeset godina
postavljate pitanja, a niko vam ne odgovara, to moe da znai samo da ste mrtvi.
No, znao je da se ne usuuju da mu odgovore. Jedan mu je odgovorio, nekad
davno, kada je prvi put uao u tu eliju. Da li je od tada prolo etrdeset godina?
Moda manje. Godine je bilo teko pratiti. Nije mogao ak ni da se seti oveka
koji mu je odgovorio, izuzev lobanje. Tamniari su mu dali lobanju oveka koji
je odgovorio. Lobanja mu je sluila kao aa. Setio bi se tog oveka i njegove
ljubaznosti svaki put kada bi pio. A tamniari su se seali kada bi mu punili au;
setili bi se da ne smeju da razgovaraju s njim. Ali on im je svejedno postavljao
pitanja. Opet je povikao. Zato se ratuje? Hoete li da me oslobodite?
Zagledao se u elezna vrata na udaljenom zidu. Zatvorila su se za
mladiem 1936. godine, kada je Etiopija bila italijanska kolonija, i od tada se
nijednom nisu otvorila. Koristio se samo mali otvor u dnu eleznih vrata. Kroz
taj mali portal jedanput dnevno ulazila je hrana, a izlazio njegov izmet.
Prozori, ne vei od velike knjige - zapravo samo nedostajui kamen - iznad
nivoa oiju, proputao je svetlost, zvukove i vazduh.
Njegov jedini imetak u eliji, ne raunajui dronjavu amu, behu lavor za
pranje, tupe makaze, koje je koristio da see kosu i nokte, i Biblija koju su mu
dopustili da zadri kada su ga utamniili. Da mu nije bilo Biblije, znao je da bi

odavno poludeo. Proitao je svetu knjigu moda stotinu, dve stotine puta, i
premda mu je vid oslabio, napamet je znao svaku re. Stari i Novi zavet pruali
su mu utehu i bekstvo, uvaii njegov um od odumiranja, krepili mu duu.
Starac je pomislio na mladia koji je 1936. proao kroz metalna vrata.
Znao je svaki detalj mladievog lica i svaki pokret njegovog tela. Nou je priao
s tim mladiem i pitao ga mnogo toga o rodnoj Siciliji. Toliko dobro je poznavao
mladia da je ak znao ta mu se motalo po glavi, kako se oseao, gde je iao u
kolu i selo iz koga je poticao i koliko mu je otac bio star. Taj mladi nikad nije
ostario, dabome, a prie su mu uvek bile iste. No, njegovo lice bilo je jedino
koje je starac znao dovoljno dobro da ga se sea. Poslednji put je video to mlado
lice u ogledalu pre skoro etrdeset godina i od tada nikad vie, izuzev u mati.
Zaplakao je.
Starac je obrisao suze trokavom uroenikom amom, naslonio se
leima na zid i duboko uzdahnuo. Misli su mu se na kraju vratile u sadanjost.
Ratovi su splanjavali i tekli oko njegovog malog zatvora, a on je
zamiljao da se svet znatno promenio za vreme njegovog odsustva. Tamniari bi
ostarili i umrli. Mladi vojnici starili su dok su tokom godina paradirali po
dvoritu nevelike tvrave. Kada je bio mlai, bio je sposoban da mnogo due
visi sa okvira prozora. Ali sada vie nije mogao da sakupi snagu da se podigne
due od nekoliko minuta dnevno.
Granatiranje je otkailo mnotvo misli u njegovom umu. Znao je da se
njegovo utamnienje blii kraju; ako ga eksplozije ne ubiju, onda e to uiniti
uvari, jer je znao da imaju nareenja da ga umore ukoliko vie ne budu mogli da
nastave da garantuju njegovo utamnienje na ovom mestu. A sada je mogao da
uje zvukove vojnika iz garnizona u bekstvu. A tamniari e uskoro otvoriti ta
nikad pre otvarana vrata i izvriti svoju dunost. Ali on im nita nije zamerao. To
su bila nareenja, a on im je opratao. Meutim, nije bilo bitno da li e ga ubiti
oni ili eksplozije. Telo ga je ionako izdavalo. Umirao je. U zemlji je vladala
glad, a hrana je due od godinu dana bila loa. U pluima mu je grgotalo kada bi
se nakaljao. Smrt je bila tu. Unutar njegove elije i izvan nje.
Stareva najvea alost bee to to e umreti u neznanju - jer je, kao
posledica etrdeset godina tamnovanja u tami, o svom svetu znao manje od
prostog seljaka. Nije alio zbog umiranja - to ga nije naroito mnogo uasavalo ali pomisao na umiranje bez znanja o tome ta se desilo sa svetom u njegovom
odsustvu predstavljala je neobino tuan kraj. S druge strane, njegov poziv nije
bio od ovoga sveta, ve sledeeg, i ne bi trebalo da predstavlja nikakvu razliku

ta se u meuvremenu desilo sa svetom. Ipak, bilo bi lepo znati makar poneto o

ljudskim poslovima. Nije mogao a da se ne zapita ta se desilo sa njegovim
prijateljima, porodicom, svetskim liderima iz njegovog vremena.
vre je obmotao amu oko sebe. Suneva svetlost ilela je s njegovog
prozora, a prohladni vazduh zaduvao je sa gora. Malecni guter, repa delimino
odseenog komadom rapnela, trapavo se popeo uza zid kraj njegove glave.
Napolju, u tiini, uo je kako vojnici priaju na amharskom o tome ko e morati
da ga ubije ukoliko to postane nuno.
Poput toliko mnogo drugih utamnienih i na smrt osuenih ljudi, poput
svetaca muenika, ono to mu je pomagalo da izdri teka iskuenja bilo je isto
ono to ga je na prvom mestu i osudilo na smrt. A njega je na smrt osudilo znanje
o jednoj tajni. A ta tajna pruala mu je utehu i pomagala mu da izdri, i on bi
drage volje trampio dodatnih etrdeset godina svog ivota, kad bi ih imao, za jo
jedan pogled na ono to je video. Takva je bila njegova vera. Godine provedene
u zatvoru su ga rastuile, jer je tu zato to svet jo nije saznao tu tajnu. Jer da svet
zna, vie ne bi bilo razloga za njegovo usamljeno zatoenitvo.
esto bi poeleo da su ga tada ubili i potedeli ga ove etrdeset godina
duge ive smrti. Ali on je bio svetenik, a oni koji su ga uhvatili, monasi, i oni
koji su ga utamniili, carevi vojnici, bili su koptski hriani, i zato su mu
potedeli ivot. Meutim, monasi su upozorili vojnike da nikad ne razgovaraju sa
svetenikom, iz bilo kog razloga, ili e ih snai smrt. Monasi su takoe kazali
vojnicima da imaju doputenje da ga ubiju ukoliko se njegovo utanje i
utamnienje ne mogu sprovesti. A sada, pomislio je, taj dan je svakako doao. A
on ga je doekao s dobrodolicom. Uskoro e biti s Tvorcem.
Iznenada, artiljerijska vatra je iznova zapoela. uo je njene udarce i
tresku dok je obilazila oko zidina malog utvrenja. Artiljerijski izvia
naposletku je obavio korekcije i granate su poele preciznije da padajunutar
zidina tvrave. Zvuci sekundarnih eksplozija - nagomilanog benzina i municije uguili su zvuke artiljerijske vatre. Stari svetenik uo je kako ljudi vrite od
bola s druge strane prozora. Oblinja eksplozija uzdrmala je majunu eliju, a
guter je izgubio oslonac i pao pored njega. Zagluujue eksplozije umrtvile su
mu um i pomraile svesnost, izuzev svesti o guteru. Gmizavac je pokuavao da
koordinira svoje delimino preseene polovine, bacakajui se na podu od blata,
a sveteniku je bilo ao stvorenja. Palo mu je na pamet da bi vojnici mogli da
napuste garnizon i ostave ga da umre od gladi i ei.
Udarni talas podigao je deo zaralog metala sa krova i oduvao ga u

ljubiasti sumrak. Komad rapnela ga je pronaao i vrelo oamario po obrazu, od

ega je jeknuo od bola. Starac je uo uzbuene povike s druge strane eleznih
vrata. Vrata su se bezmalo neprimetno pomerila. Starac je zurio u njih. Ponovo su
se pokrenula. uo je njihovu zaralu tvrdoglavost uprkos urlanju ognjenog pakla
napolju. Meutim, etrdeset godina je dug period i vrata nisu poklekla. Usledilo
je jo povika, a zatim tiina. Polako, otvor u dnu nepopustljivih elijskih vrata se
otvorio. Dolazili su po njega. Prigrlio je Bibliju na grudi.
Krakati mravi Etiopljanin provukao se kroz otvor i skliznuo na blatnjavi
pod, a starac se setio gutera. Etiopljanin se osovio na noge, pogledao u njega, a
zatim iz pojasa isukao zakrivljeni ma. U polutami, stari svetenik mogao je da
vidi njegove fine crte lica. ovek je nesumnjivo bio Amhara, hamitskog porekla.
Krivi nos i visoke jagodice inili su da izgleda skoro semitski, ali su ga ravna
crna kosa i tamnosiva koa odavali kao potomka Hamovog. Sa sabljom u ruci i
amom, izgledao je maltene biblijski, a stari svetenik je pomislio da je to
upravo onako kako i treba da bude, premda nije mogao rei zato.
Stari svetenik je ustao, drei Bibliju, a kolena su mu toliko klecala da
je jedva mogao da stoji. Usta su mu, primetio je, sada bila potpuno suva.
Iznenadio je Etiopljanina kada je hotimino poao preko nevelike elije ka
njemu. Bolje je umreti brzo i umreti dobro. Jurnjava po eliji sa podignutim
rukama u odbrani od sablje bila bi groteskna.
Etiopljanin je oklevao, ne elei da obavi svoju dunost i pitajui se
moe li moda da je zaobie. Ali nakon to je izvukao najkrau slamku, postao je
delat. ta mu je initi? Stari svetenik je kleknuo i prekrstio se. Etiopljanin,
hrianin drevne Koptske crkve, poe da se trese. Progovorio je na loem
italijanskom. Oe, oprostite mi.
,,Da, rekao je stari svetenik i pomolio se za obojicu na skoro
zaboravljenom latinskom. Oi su mu zasuzile kad je poljubio Bibliju.
Pucanj je odjeknuo i zagluio sve tie zvuke artiljerije napolju, a on je
uo povik. Jo jedan pucanj, a zatim zvuci automatske puane paljbe.
Vojnik ree na italijanskom: Gale1 su ovde.
Zvui uplaeno, pomislio je starac, a bogami i treba da bude. Svetenik
se setio plemena Gala, nemilosrdnog kao drevni Huni. Sakatili su zatvorenike pre
nego to ih ubiju.
Svetenik je pogledao u vojnika sa sabljom i spazio da ovaj drhti od
straha. Povikao mu je: Uini to!
Meutim, vojnik je ispustio sablju, a potom izvukao prastari pitolj iz

kaia i ustuknuo ka vratima, oslukujui zvuke napolju.

Vojnik deluje neodluno, pomislio je svetenik, rastrzano izmeu ostanka
u relativnoj bezbednosti elije i odlaska svojim saborcima, da se sretne sa
Galama, koji su ve bili unutar utvrenja. Takoe se lomio da li da ubije starog
svetenika ili da ga ostavi u ivotu, to ga je moglo kotati ivota ukoliko njegov
komandant otkrije ta je uradio - ili nije uradio.
Stari svetenik odluio je da odabere brzu i milosrdnu smrt od ruku tog
vojnika; Gale nee biti ni brze ni milosrdne. Ustao je i kazao mu na amharskom:
Uini to. Brzo. Pokazao je na svoje srce.
Vojnik je stajao, ukipljen, ali je onda podigao pitolj. Ruka mu se toliko
tresla da je metak, kada je opalio, odleteo uvis i odbio se od kamena iza stareve
glave.
Stari svetenik je dovoljno propatio i obuzelo ga je neobino oseanje
gneva. Eto ga tu, nakon skoro etrdeset samotnih godina provedenih u tamnici, a
sve to eli u zadnjim trenucima ivota jeste da umre brzo i hrabro, ne gubei
veru, kao to se mnogima desilo u tim poslednjim trenucima. No, dobronamerni i
nesposobni delat mu je produio agoniju, a svetenik je osetio kako njegova
vera posre. Vrisnuo je: Uini to!
Pogledao je u cev pitolja i video kako bljuje jo jedan oganj ka njemu.
Pomislio je na predmet koji ga je osudio na smrt. A vizija tog predmeta bletala
je poput plamena iz pitolja, sva zlatna i zaslepljujua - blistava poput sunca.
Onda je sve utonulo u tamu.
Probudio se, bojim udom i dalje iv. Krov je najveim delom nestao, a
on je mogao da vidi treperenje zvezda na nebeskom svodu. Plaviasti mesec
bacao je senke po podu posutom krhotinama drveta i kamena. Sve je bilo
neprirodno tiho. ak su i insekti napustili tvravu.
Osvrnuo se i naslepo pipao oko sebe traei Bibliju, ali nije mogao da je
pronae u kru. Pomislio je da ju je moda vojnik uzeo.
Starac je poeo da puzi ka vratima, a zatim se paljivo provukao kroz
otvor. Vojnik je leao nag ispred vrata, a svetenik je video da su mu genitalije
odseene. Skidanje, sakaenje; to je bilo obeleje plemena Gala. Moda su jo
uvek negde u blizini.
Starac se nesigurno osovio na noge. U dvoritu su gola tela leala na
plavoj meseini. Utroba mu je gorela, ali se oseao dobro. Bilo je teko oseati
se ikako drugaije nego dobro, hodajui sada pod nebom i prelazei vie od pet
koraka u bilo kom pravcu.
10

Prohladni lahor uskovitlao je oblaie praine, a on je osetio miris

sprene zemlje i smrti svuda oko sebe. Oteene betonske zgrade beliasto su se
presijavale na meseini, nalik slomljenim zubima. Zadrhtao je i uvukao ruke u
amu. Telo mu je bilo hladno i lepljivo. Postao je svestan da mu je ama
prekrivena skorelom krvlju i da mu se lepi za kou, i usporio je korak da ne bi
otvorio ranu.
Prolo je etrdeset godina, ali seao se puta i poao prema glavnoj
kapiji. Vratnice su bile otvorene. Proao je kroz kapiju, kao to je inio u
snovima pet hiljada puta, i bio je slobodan.

11

2
Dip se polako truckao po neravnom drumu, a prednja svetla pronalazila
su put izmeu gustog rastinja praume. U daljini, artiljerija je tutnjala i
osvetljavala crno nebo, nalik sevanju dalekih munja. Frenk Persel vre stegnu
volan i pomno se zagleda u izobliene senke vornovatog drvea i izuvijanih
puzavica. Legao je na konicu, a potom iskljuio farove i motor koji se zatresao
u leru. Henri Merkado, na suvozakom seditu, upitao je: ta je bilo?
Persel podie ruku, zahtevajui tiinu.
Merkado se nervozno zapiljio u gustu dunglu. inilo mu se kao da se
svaka senka pomera. Iskrenuo je srebrnokosu glavu u stranu i oslunuo, a zatim
krajikom oka pogledao u tminu, ali nije nita video.
Iz otvorenog stranjeg dela vozila, sa poda, meu zalihama i fotografskom
opremom, zau se tihi enski glas. ,,Da li je sve u redu?
Merkado se okrenu na seitu. ,,Da, sve je OK.
Onda, zato smo stali?
Dobro pitanje." Proaputao je: Zato smo stali, Frenk?
Persel mu nije odgovorio. Ukljuio je motor i ubacio menja u brzinu.
Pogon na etiri toka zario se u drum, a oni su suknuli napred. Ubrzao je, a dip
je poeo jae da se trucka. Merkado se uhvatio za sedite. Vivijan je na zadnjem
seditu ispruila vitko telo i pridigla se u sedei poloaj, hvatajui se za bilo ta
to je mogla da nae u mraku.
Nastavili su da se voze nekoliko minuta. Odjednom, Persel otro cimnu
volan udesno, a dip se probi kroz visoko ipraje i izbi na istinu.
Vivijan ree: ta to radi kog avola? Frenk?
Nasred proplanka, belo se blistajui na punom mesecu, videle su se ruine
italijanske mineralne banje. udnovato i nesvakidanje zavetanje iz vremena
italijanske okupacije, banja je bila sagraena u starom rimskom stilu i stajala je,
raspadajui se, kao nekakvo Cezarevo kupatilo u nekom drugom vremenu i
prostoru.
Persel je usmerio dip prema najveem zdanju i ubrzao. Omalterisana
struktura postajala je sve vea dok je vozilo poskakivalo po livadi visoke trave.
Dip je stigao do irokib prednjih stepenica graevine, vuni pogon je
naao oslonac, a vozilo je poelo da se uspinje. Projezdio je izmeu dva

12

kanelirana stuba, preao preko glatkog kamenog portika i proao kroz prednji
ulaz, zaustavivi se u sreditu glavnog predvorja onoga to je nekad bilo hotelski
deo banje. Persel je iskljuio motor i svetla. Nona stvorenja su se utiala, a
zatim ponovo poela da prave nerazumnu i kakofoninu larmu.
Mesec je sijao plaviastobelo kroz unitenu zasvoenu tavanicu i
obasjavao pseudorimsku odaju eterinim sjajem. Ogromne freske, koje su se
ljutile, predstavljale su klasie scene kupanja i ukraavale svaki zid. Persel je
obrisao lice znojavim dlanom.
Merkado je doao do daha. Zato si to uradio?"
Persel slegnu ramenima.
Vivijan je povratila pribranost i podrugljivo se nasmejaia iz stranjeg
dela dipa. Mislim da je naa junaina upravo izgubila ivce u mranoj
dungli. Naglasak joj je uglavnom bio britanski, sa primesama egzotinih
dijalekata. Merkado mu je rekao da je njen maternji jezik nepoznat a poreklo u
jednakoj meri tajnovito, premda je posedovala vajcarski paso s prezimenom
Smit. Tajanstvena ena, rekao je Perselu, koji mu je odgovorio: Sve su ene
tajanstvene.
Merkado je iskoio iz dipa i protegao udove. Izali smo iz dungle, ali
ne iz ume. Merkadov glas je imao onaj neobini srednjoatlantski naglasak,
svojstven ljudima koji su ceo ivot putovali izmeu Britanskih ostrva i Severne
Amerike. Majka mu je bila Engleskinja, a otac panac - otuda prezime - premda
je najvei deo mladosti proveo po internatima u vajcarskoj i tenoje govorio
francuski, nemaki i italijanski.
Frenk Persel je akom zaklonio cigaretu i zapalio je. Na svetlosti ibice,
izgledao je starije od svojih trideset i kusur godina. Sitne bore vijugale su mu
oko usta i braonkastocrnih oiju. upava crna kosa bila mu je proarana sedim
vlasima, i delovao je umorno. Zavalio se u naslon sedita i otpuhnuo duvanski
dim. Kakvo je ovo mesto, tano?
Merkado se etkao tamoamo po mozaikom podu golemog predvorja.
Rimske terme. A na ta ti lii, stare?
Rimske terrne?"
,,Pa, eto ti ga na. Prokleti faisti sagradili su ih u sklopu svoje
prosvetljujue misije 1936. godine. Radio sam priu o njima, koliko se seam.
Mogu se nai na najneverovatnijim mestima. Hajdemo, onda. Ukoliko izvori
mineralne vode i dalje teku, lepo emo se okupati."
Persel je ukoeno izaao iz dipa. Govori tie, Henri.

13

,,Ne mogu da govorim tie ako sam ja ovde, a ti tamo, zar ne, Frenk? Poi
sa mnom. Hajde da malo istraujemo."
Vivijan se pridruila Merkadu na poetku kolonade koja je vodila ka
unutranjem dvoritu. Persel je polako krenuo preko poda posutog krem. Pet
godina u Indokini u ulozi ratnog dopisnika iskorenile su svaku fascinaciju koju je
moda nekada imao prema ruevinama. Zadnje razvaline koje se potrudio da vidi
bile su one drevnog grada Angkor Vat u Kambodi, ali ta ekskurzija ga je kotala
godinu dana u zatvorskom logoru crvenih Kmera. Jednogodinje zatoenitvo
postalo je znaajan deo njegovog ivota. Tamo je izgubio, zajedno s mnogo ime
drugim, sve iluzije koje je nekada gajio o ljudskoj rasi.
Pridruio se Vivijan i Merkadu dok su sporo hodali niz meseinom
osvetljenu kolonadu. Na sredini prolaza stajao je kip Neptuna s podignutim
trozupcem, a oni su morali da ga zaobiu. Kolonada je skretala pod uglom od
devedeset stepeni, a dok su zavijali za ugao, zauli su neno pljuskanje vode.
Imamo sree, ree Merkado. Oseam miris sumpora. Kupatila bi
trebalo da se nalaze pravo napred."
Vivijan se popela na nisku mramornu klupicu i pogledala preko dvorita.
,,Da, vidim vodenu paru. Tamo, iza onog drvea."
Krenuli su preko dvorita prema drvoredu eukaliptusa. Veliki prostor,
nekad poploan belim kamenom, sada je bio zarastao u liajeve i travu. Bog
Janus, sa dva lica, uzdizao se iz ipraga ive ograde i bacao monstruoznu senku
kroz koju su na brzinu proli. Kolonaa je okruivala dvorite, a veina stubova
bila je obrasla puzavicom. Dvorite je bilo istakano skrenim statuama rimskih
bogova i boginja. Opti utisak bio je kao na jednoj od onih fantastinih predstava
Rima u mranom srednjem veku, sa pastirima i stadima ovaca koja tumaraju kroz
ogromne carske graevine obrasle gustom vegetacijom.
Proli su pored presahle fontane u melanholinom vrtu i izmeu dva
eukaliptusa. Ispred njih je stajala kamena balustrada do zavojitog stepenita, i
oni su se spustili niz trone basamake. Na dnu se nalazio bazen povrine otprilike
etrdeset kvadratnih metara. Vazduh se skoro nije mogao disati od sumpornih
isparenja.
Prili su bazenu. Voda je delovala crno, ali se meseina reflektovala na
njenoj neno namrekanoj povrini. Velika kamena riba bljuvala je beskrajnu
zalihu mineralne vode u veito edan bazen. Pljuskanje vode odjekivalo je od
kupatila na udaljenoj strani bazena.
,,Bazdi, obznanio je Persel.

14

,,Oh, ree Merkado. ,,Vi Jenkiji. Vama sve mora da mirie kao
dezodorans. Ova kupatila su prastara evropska tradicija. Terme i putevi su jedine
dobre stvari koje je Musolini uradio za ovu zemlju.
,,I putevi bazde, takoe, ree Persel, proteui miiavo telo.
Vivijan je skinula pantalone zemljane boje. Stala je na ivicu bazena,
naga, a mlenobela koa, nalik finom alabasteru, presijavala joj se na meseini.
Persel ju je posmatrao nekoliko sekundi. Tokom trodnevnog putovanja iz
Adis Abebe viao ju je golu na svakom zaustavljanju. Isprva ga je zgranulo njeno
pomanjkanje ednosti, ali ona je insistirala da se prema njoj ponaaju bez
posebnih obzira.
Merkado je seo na mahovinom obraslu mermernu klupu i poeo da skida
izme. Persel je seo pored njega, s vremena na vreme bacajui pogled ka
Vivijan. Pretpostavljao je da nije starija od dvadeset pet godina, to je znailo
da je imala svega esnaest kad je on 1965. siao s aviona u vrtlog aerodroma
Tanonjat u Sajgonu. Oseao se matoro u njenom prisustvu. Ko je ona? - zapitao
se. Crte lica su joj uglavnom belake a koa poput mleka, ali oi su joj
definitivno iskoene, a njena ugaljcrna kosa bila je duga, ravna i gusta kao kod
Istonoazijaca, ili moda amerikih starosedelaca. Ali te iskoene oi su
tamnozelene. Zapitao se da li je takva kombinacija genetiki uopte mogua.
Vivijan je podigla ruke i udahnula isparenja. Zaista smrdi, Henri.
Osveavajue je i zdravo. Slobodno udahni."
Udahnula je. Graviora quaedam sunt remedia periculis."
Persel se zapiljio u Vivijan. Nije bilo greke, to je bio latinski. Nov jezik
u njenom repertoaru. Upitao je Merkada: ta je rekla?
Merkado je podigao pogled sa izme koju je izuvao. A? Oh, lekjegori
od bolesti, odgovorio je, skidajui izmu.
Persel nije odgovorio.
Merkado ree: Nemoj se oseati inferiornim, stare. Ona ne govori
zaista taj jezik. Zna samo frazudve. Samo se razmee.11
Pred kim?
Preda mnom, razume se.
Persel je izuo izme i pogledao u Vivijan, koja je uala i prstima
pipkala tamnu vodu.
Doviknula im je: Topla je.
Merkado je skinuo orts i poao prema ivici bazena. Njegovo telo,
primetio je Persel, poinje da pokazuje znake starosti. Koliko moe biti star? Bio

15

je u Etiopiji za vreme italijanske invazije 1935. godine, zato je morao imati

najmanje ezdeset. Persel je pogledao u Vivijan, a zatim ponovo u Merkada,
pitajui se kakva je njihova veza, ako uopte postoji. Skinuo je ortsa i stao
pored Merkada.
Vivijan je, nekoliko stopa dalje, ustala i propela se na prste, a zatim
protegla ruke u vazduh. Povikala je ka nebu: Pakao tu je, tama, sumporni brlog i
prenje i kljuanje i truljenje i kuni zadah!2 Skoila je, a crna topla mineralna
voda tiho se sklopila oko nje.
Merkado je unuo i pipnuo vodu. ,,To je bio ekspir, Frenk. Lirov opis
vagine, zapravo.
Nadam se da mu to nije bila vaka za muvanje."
Merkado se nasmejao.
Persel uskoi u vodu i zapliva. Topla voda smrdela je na trula jaja, ali
posle nekog vremena vie nije bila neprijatna. Osetio je kako mu umor istie iz
tela, ali mu je toplota uinila misli tromim i sporim.
Merkado je spustio telo u vodu, a zatim zaplivao.
Persel se izvrnuo na lea i pustio da ga voda nosi. Oseao se dobro po
prvi put u zadnjih nekoliko dana. A moda i nedelja. Pustio je da ga struja bazena
nosi, a vodena para ga je uljuljkala u san. U daljini, uo je kako se Vivijan
praaka tamoamo u vodi, a njeni ivotinjski krici radosti odjekivali su od okolnih
graevina. Poeleo je da joj kae da bude malo tia, ali to iz nekog razloga nije
bilo bitno. Zapazio je da mu se vrnjak ukrutio. Prevrnuo se i zaplivao ka
kamenoj platformi u sreditu bazena. Platforma se nalazila nekoliko centimetara
iznad nivoa vode, a on se popeo na nju i legao na lea, a potom sklopio oi.
Merkado je doplivao do njega. Jesi li iv, Frenk?"
Persel je otvorio oi. Kroz vodenu paru mogao je da vidi Merkadovo
lice. Reci joj da se malo stia, kazao je pospano. Privui e sve Gale u ovoj
provinciji.
ta? Oh, ona spava pored bazena, Frenk. Ve sam joj to rekao. Jesi li
sanjao?
Persel je pogledao na runi sat. Proao je itav sat.
Hajde da se vratimo do dipa, stare. Brinem se za opremu.
Vai. Persel se okrenuo i postojanim i ravnomernim zamasima zaplivao
ka ivici sumpornog bazena, a zatim izaao. Spazio je Vivijan, koja je spavala
sklupana u fetusnom poloaju pored bazena. Jo uvek je bila naga.
Merkado se osvrnuo oko sebe. Siguran sam da negde u blizini postoji

16

izvor svee vode. Verovatno u onom tamo kupatilu.

Radije bih da se to pre izgubimo, Henri. Dovoljno smo rizikovali.
,,U pravu si, dabome, ali sad smrdimo."
Persel je seo na mermernu klupu prekrivenu liajevima i obrisao se
svojom safari jaknom. Merkado je seo pored njega. Persel je osetio nelagodu
zbog bliske nagote starijeg mukarca.
Merkado je iscedio vodu iz guste prosede kose, a zatim klimnuo glavom
ka usnuloj goloj Vivijan i upitao: ,,Da li se ti osea... nelagodno?"
Persel slegnu ramenima. Merkado se nije ponudio da definie svoj odnos
sa mladom damom, a Persel nije znao da li ga je uopte briga. Ali jeste bio
radoznao. Posedovao je uobiajenu i profesionalnu znatielju novinara, a ne
linu ljubopitljivost nametljivca. U Adis Abebi je pristao da poveze Henrija
Merkada i Vivijan Smit do severozapaa zemlje, gde je graanski rat bio
najei, a zauzvrat nije traio mnogo. Meutim, sada je raunao da mu Merkado
duguje objanjenje. ,,Ko je ona?
Sada je bio red na Merkada da slegne ramenima. Nemam pojma, ali
stvarno.
Mislio sam da je fotografkinja."
,,I jeste. Ali upoznao sam je pre svega nekoliko meseci. U hotelu Hilton u
Adis Abebi. Ne znam ni da li zaista ume da fotografie ili ne. Snimili smo brdo
fotografija, ali jo nita nije razvijeno. Ne znam ak ni da li koristi film, da ti
pravo kaem. Nasmejao se.
Persel se nasmeio. Mesec se sada nalazio ispod glavne graevine, a
prijatna tama obavila je banju. Svilenkasti veernji povetarac nosio je miris
tropskog cvea, a njega je ispunilo oseanje veoma slino unutranjem miru.
Zapitao se da li konano izbacuje Indokinu iz svog sistema. to se toga tie,
upitao je Merkada: ,,Ti si bio u zatvoru, zar ne?
,,Ne u zatvoru, stare. Mi politiki zatvorenici to ne zovemo zatvorom.
Ako e da govori o tome, upotrebi pravi termin, za ime sveta. Logor. Bolje
zvui. Dostojanstvenije.
,,I dalje zvui posrano."
Merkado je nastavio da govori: ,,To to mi se dogodilo ista je ironija,
jer sam u tim danima bio malice ruiast.
Kakvim danima?
Posleratnim. Rusi su me zgrabili u Istonom Berlinu. U januaru 1946.
Nisam radio nita drugo osim to sam fotografisao prokleti red za hranu. U zimu

17

1946. su u celoj Evropi postojali redovi za hranu. No, pretpostavljam da nisu

smeli da postoje u radnikom raju. A proklete komunjare su tamo vladale samo koliko? Otprilike devet meseci? Teko je izgraditi socijalistiki raj za svega
devet meseci. To sam im i rekao. Ne shvatajte to lino, momci, rekao sam.
Pobedili ste vabe, nema ta. Pa ta ako moraju da stoje u redu za hleb? To je
dobro za te male naciste. Shvatate? Ali nisu ba najbolje skontali ta sam hteo da
im kaem.
Persel je odsutno klimnuo glavom.
Merkado je nastavio: Sredio sam da Rojters poalje sve lanke koje
sam napisao jo od panskog graanskog rata 1936. godine. Sva moja najbolja
antifaistika pisanija. U nekima od njih sam ak imao tota lepo da kaem o
hrabroj Crvenoj armiji. Ne znam jesu li prokleta kopilad uopte videla moje
lanke. Znam samo da su me poslali u Sibir. Izvukao sam se tek 1950.
zahvaljujui razmeni zatvorenika. A nisam dobio ak ni izvinjenje, isto da zna.
Jednog dana bio sam I68AM382. Narednog sam opet bio Henri Merkado,
Rojtersov dopisnik, ponovo u Londonu, koga je ekala pozamana svota zaostalih
plata. etiri godine, Frenk. A bilo je hladno. Mili boe, ala je bilo hladno. etiri
godine zbog nekoliko fotografija. A bio sam fini ruiasti momak sa Kembrida.
Fabijansko drutvo i sve to. Proleteri svih zemalja, ujedinite se.
Persel opet nita nije odgovorio.
Merkado je upitao: Koliko godina si ti robijao, Frenk? Godinu dana u
Kambodi? Pa, to ne moemo da poredimo samo po godinama, jelda? Pakao je
pakao, a kada si u njemu, traje celu venost, zar ne? Pogotovo sa kaznom
neogranienog trajanja. Ne moe ak ni da broji preostale dane. Persel je
potvrdno klimnuo glavom.
Merkado je retoriki upitao: ta si ti njima? Nita. Da li te obaveste da
ti je ena umrla? Svakako ne. Ni sami ne znaju, verovatno, da si oenjen. Ne
znaju nita o tebi, sem da si I68AM382 i da mora da radi. Pa ta ako ti supruga
umire od upale plua, a penicilin vredi suvog zlata, a ena sama ne moe da...
Merkado je naglo zautao, a u vodnjikave plave oi mu se uvukao umorni
izraz. Rekao je tihim i hrapavim glasom: Jebene komunjare. Jebeni nacisti.
Jebeni politiari. Ne veruj nikom od njih, Frenk. To ti je dobar savet od starijeg
oveka. Svi oni ele tvoje telo i tvoju duu. Telo nije vano, ali dua jeste. A ona
pripada Bogu, kada je On zatrai.
Henri, bez religije, molim te.
Izvini. Ja sam veliki vernik, zna. Oni svetenici u logorima. Ruski

18

pravoslavni svetenici. Bilo je i nekoliko baptistikih. I nekoliko katolikih

popova, i nekoliko rabina. Bio sam u logoru sa mnogo religioznih ljudi. Neki od
njih su bili tamo jo od tridesetih godina XX veka. Oni su me odrali u ivotu,
Frenk. Posedovali su neto.
Mene su u Kambodi u ivotu odrali guteri i stonoge. Persel je
navukao pantalone i ustao. Hajde da krenemo. Otiao je od Henrija Merkada.
Vivijan je probudio njihov razgovor i prola je pored Persela u tami.
Mogao je da uje tihe zvuke aputanja dok je priala sa Merkadom. Njene rei
bile su nerazgovetne, ali je ton bio utean. Jadni Henri, pomisli Persel, prosedi
stari reporter plae pred enom upola mlaom od sebe.
Obukli su se i u mraku zaputili nazad ka predvorju hotela. Merkado, koji
se naizgled oseao bolje, ree: Dajem ovom mestu tri zvezdice.
Odjednom, severno nebo se osvetlilo toliko jakim bleskom da su sve
troje stali kao ukopani i unuli.
Pogledali su uvis i videli da na nonom nebu eksplodiraju signalne
rakete. Peadijski napad otpoeo je negde u brdima na severu, a jedna strana
ispalila je ta vetaka sunca da osvetli put. Sada su mogli da uju paljbu
automatskog oruja, a zeleni i crveni svetlei meci unakrsno su leteli preko
breuljaka. Potmuli grleni zvuci priguene artiljerije dokotrljali su se u kompleks
banje, a eksplozije su osvetlile niski planinski venac kao hiljadu logorskih vatri.
Persel se zagledao u oblinja brda. Video je kako signalne baklje
eksplodiraju i polako padaju na zemlju na padobranima. ak i nakon svih godina
u Indokini, prizori i zvuci bitke ulivali su mu strahopotovanje. Stajao je i zurio,
kao hipnotisan, dok su brda svetlela i slala kreendo zvuka kroz noni vazduh.
Bee to kao zvuni i svetlosni ou, multimedijalna simfonija izvoena samo za
njegove oi i ui.
Merkado upita: ,,Ko koga ubija veeras?
Zar je to bitno?
,,Ne, pretpostavljam da nije. Sve dok to nismo mi. Merkado je
predloio: Trebalo bi da noas ostanemo ovde.
Vivijan se sloila, a Persel je rekao: ,,U redu. Pronali smo vojske.
Ujutru emo otii da vidimo ko je pobedio."
Nastavili su da hodaju i uli u glavnu zgradu. Dip je stajao nasred
foajea, izgledajui veoma izloeno. Persel se osvrnuo unaokolo, pogledom
traei mesto gde bi mogao da pomeri vozilo i provede no. Zapazio je da jedan
oak predvorja bez krova ostaje u mraku kada se signalne baklje rasprsnu na

19

nebu. Izmeu dipa i mranog ugla nalazila se kamara kra s tavanice, ali
proterati terensko vozilo preko nije bio nemogu zadatak. Priao je vozilu i
poeo da ga gura, ne elei da upali motor i napravi buku. Vivijan je sela za
volan, a Merkado mu je pomogao.
Kad se njihov dip pribliio tamnom uglu, signalna baklja osvetlila je
predvorje, a oni su ispred sebe ugledali oveka koji je drao ljudsku lobanju.

20

3
Poloili su ga na vreu za spavanje izmeu dipa i mranog ugla, a
Vivijan ga je nahranila hladnom supom izkonzerve. Persel je bacio lobanju kroz
prozor.
Covekova ama bila je u dronjcima, pa su njegovo drhtavo telo pokrili
jedinim ebetom. U mranom oku nisu videli sasuenu krv na njegovoj ami.
Nisu mogli da dokue ta je ili ko je on. Toliko mnogo Etiopljana ima
svetlu put, prave noseve i semitskohamitske crte lica, a mnogi nose i brade, ba
kao ovaj ovek.
Merkado se nagnuo iznad njega i upitao ga na amharskom: ,,Ko si ti?
Odgovorio je na amharskom: ,,Weha. Vode.
Merkado mu je dao da pije iz uturice, a zatim uzeo baterijsku lampu iz
dipa i obasjao ovekovo lice. Nije Etiopljanin. Nije ni Amhara, po svemu
sudei. Moda je Arapin iz Eritreje. Znam poneto o...
,,Italiano, ree starac.
Usledila je duga tiina.
Merkado je unuo pored njega i polako progovorio na italijanskom: ,,Ko
ste vi? Oakle dolazite? Jeste li bolesni?"
Starac je zatvorio oi i nije mu odgovorio.
Persel je uzeo baterijsku lampu od Merkada, kleknuo pored starca i
zagledao se nanie u njega. ovekova brada bila je raupana i zaputena, a koa
mu godinama nije videla svetlost sunca. Izvadio je starevu ruku ispod ebeta.
aka je bila trokava, ali koa vrlo mekana. Mislim da je proveo dosta vremena
iza reetaka."
Merkado je klimnuo glavom u tami.
Starac je ponovo otvorio oi, a Vivijan mu je kaikom sipala jo supe u
bezuba usta. ,,U uasnom je stanju, jadni starac."
Starac je pokuao da progovori, ali su mu usne zadrhtale i zauli su se
samo uzdasi. Napokon, tiho je progovorio na italijanskom. Vivijan je sela blizu
Persela i aputala prevod u njegovo uvo dok ga je hranila supom. Kae da je
ranjen u stomak.
Persel je uzeo limenku i kaiku od Vivijan i spustio ih na zemlju. Starac
se usprotivio. Reci mu da ne sme da jede sve dok mu ne pregledamo ranu.

21

Merkado je svukao ebe i pokidao amu. Ponovo je ukljuio baterijsku

lampu. ovekov trbuh je prekrivala velika masa usirene krvi. Obratio se starcu.
Kako se ovo desilo? ta vam je napravilo ovu ranu?
ovek je jedva primetno slegnuo ramenima. Metak, valjda. Moda
rapnel.
Merkado je rekao Vivijan i Perselu: Pregledaemo je ujutru. Sada nita
ne moemo da uinimo. Pustimo ga da spava.
Persel je razmislio na tren. Ujutru e moda biti mrtav, Henri. Onda
nikad neemo znati. Priaj s njim.
Vidim zato su te nominovali za Pulicera, Frenk. Pusti sirotog starca da
se odmara.
Imae itavu venost da se odmara.
,,Ne otpisuj ga tek tako.
Starac je okretao glavu sleva nadesno, kao da se trudi da prati njihov
razgovor.
Merkado ga je pogledao. Deluje dovoljno budno, zar ne? Hajde da
saznamo kako se zove i sve to - isto za svaki sluaj.
,,Nastavi, ree mu Persel.
Vivijan se ponovo primakla do Persela i stavila glavu pored njegove.
Merkado je poeo da pria na italijanskom: ,,Ne smemo da vam damo jo hrane
zbog stomane rane. Sad morate da se odmorite i naspavate. Ali najpre, recite
nam kako se zovete.
Starac je klimnuo. Na usnama mu je zaigrao slabaan osmejak. ,,Vi ste
dobri ljudi." Upitao je: ,,Ko ste vi?
Merkado mu je odgovorio: ,,Novinari.
,,Da? Ovde ste zbog rata?
,,Da, odgovorio je Merkado, zbog rata.
Starac je upitao: Americano? Inglese?
Merkado je odgovorio: ,,I jedno i drugo.
Starac se nasmeio i rekao: Dobri ljudi.
Merkado je poloio aku na starevu ruku i upitao: Kako se zovete,
moliu?
Zovem se - zovem se uzepe Armano. Ja sam svetenik."
Dugaka tiina visila je u tami. Napolju, zvuci bitke polako su zamrli,
ukazujui na to da su obe zaraene strane zadovoljne krvoproliem te noi.
Povremeno, bi signalna baklja osvetlila nebo i neno zaplutala ka tlu. Dok je

22

padala, unakrsne eline armature sruene betonske tavanice bacale su neobine

mreaste senke po podu, a odaja je bila okupana plavobelom svetlou. No,
neveliki ugao prostrane odaje ostajao je u senci.
Merkado je uhvatio starevu aku i stisnuo je. Oe, ta vam se
dogoilo?
Stari svetenik trecnuo se od bola i nije odgovorio.
Merkado je vre stegnuo svetenikovu aku. ,,0e. Moete li da
govorite?"
Da... da, mogu. Moram da govorim. Mislim da urnirem."
,,Ne. Ne. Biete dobro. Biete...
uti i pusti me da govorim. Stari sveteniki autoritet ispunio je njegov
nejaki glas. Podigni mi glavu. Merkado je stavio kamen ispod vree za
spavanje. Tako. Dobro je. Stari svetenik je znao kada se nalazi u prisustvu
vernika i ponovo je postao voa stada - pa makar i jednolanog. Vivijan mu je
nakvaenom maramicom ovlaila usne.
Duboko je udahnuo i poeo da pria: ,,Ja sam otac uzepe Armano i
svetenik sam Reda Svetog Franje. Moja parohija je u selu Berini na Siciliji.
Proveo sam poslednjih... rekao bih etrdeset godina, od 1936... koja je ovo
godina?
Sad je 1974, oe.
,,Da. Od 1936, gotovo etrdeset godina. Bio sam u zatvoru. Istono
odavde.
etrdeset godina? Merkado je razmenio pogled sa Perselom.
etrdeset godina? Zato? Zato ste bili etrdeset godina u zatvoru?"
Drali su me daleko od sveta. Da bi zatitili tajnu. Ali nisu hteli da me
ubiju jer sam i ja, takoe, svetenik. Ali oni su stari hriani. Kopti. Imaju svetu
krv i... Glas mu je utihnuo i leao nepomino, zurei u nebo.
Merkado je kazao sveteniku: Nastavite. Polako.
,,Da. Morate da odete u Berini i kaete im ta se dogodilo sa mnom.
uzepe Armano. Setie se. Tamo imam porodicu. Brata. Dve sestre. Jesu li i
dalje ivi? Svetenikove oi ispunie se suzama, ali je insistirao da nastavi.
Sada je govorio znatno bre. Napustio sam selo 1935. U avgustu. Dan je bio
vreo. ovek je doao i rekao da sam mobilisan. Due je traio svetenike za
svoju vojsku. Stoga smo otili... i neki drugi svetenici, takoe... i mnogo mladih
deaka. Hodali smo po suncu i stigli do Alkama. U Alkamu nas je ekao voz, a
potom brod iz Palerma. Nikad ranije nisam bio na vozu ili brodu i plaio sam se

23

voza, ali ne toliko broda. A deaci, seljaci poput mene, neki su se plaili, ali je
veina bila uzbuena. Brodom smo otplovili u Reo. A u Reu nas je ekao voz i
otili smo na sever u Rim... Klonuo je i liznuo suve usne. Vivijan ih je ponovo
ovlaila dok je Perselu prevodila stareve rei.
Starac se nasmeio i klimnuo glavom na njenu ljubaznost. Opet je odbio
Merkadovu ponudu da spava. Veoma mi je loe. Mora me pustiti da zavrim.
Oseam vatru u stomaku."
,,To je samo hrana, oe. Napravila vam je kiselinu. Razumete?
Razumem da umirem. uti. Kako se zove?
Henri Merkado."
Henri... dobro. I tako smo otili u Rim, Henri. itav ivot eleo sam da
odem u Rim. A sad sam bio u Rimu. Kakav grad... jesi li ga video? Svako bi
trebalo da poseti Rim pre nego to umre... ti si katolik, Henri?
,,Pa, u neku ruku. Jesam.
,,Dobro. Svetenik je neko vreme utao, a zatim je nastavio da govori.
Odveli su nas u Vatikan... sve svetenike sa Sicilije... bilo nas je dvanaest,
seam se... u Vatikan, na neko mesto u Vatikanu... u neveliku graevinu nadomak
Sikstinske kapele. Tamo nas je ekao kardinal, sav u belom. Nije nam se
predstavio, a ja se seam kako sam pomislio da je to neutivo, ali ta sam mogao
da kaem kardinalu iz Svetog kolegijuma? Seli smo na stolice od fine tkanine i
sluali. Kardinal nam je rekao da emo ii sa Musolinijevom vojskom. U rat, u
Etiopiju. S tugom smo sluali, ali niko nije progovarao. Kardinal nam je pokazao
kovertu, predivnu kovertu od tvrdog papira, boje putera. Na koverti se nalazio
peat njegove svetosti... prsten ribara... Starac je zastao, a Vivijan je zavrila
prevoenje.
Persel je pomislio da se svetenik onesvestio, ali je onda otvorio oi i
upitao: ,,Ko sada sedi na prestolu Svetog Petra? Koliko je papa bilo od Pija?
Trojica od Pija, oe, odgovorio mu je Merkado.
Persel ree Merkadu: Tip je jednom nogom u grobu, a eli da zna ko mu
je ef. Sluaj, Henri, postavie ti hiljadu nevanih pitanja. Navedi ga ponovo na
glavnu priu, molim te.
Neka pria kako god eli, Frenk. Strano je propatio. Ti i ja znamo
koliko. Ta pitanja su mu vana.
Vivijan je spustila aku na Perselovu miicu i tiho kazala: Pusti Henrija
da sredi ovo.
Persel zabrekta. Merkado je ponovo progovorio na italijanskom. Posle

24

Pija XI bio je Pije XII. A zatim Jovan XXIII. On bi ti se dopao, oe. Dobar
ovek. Umro je pre jedanaest godina. Sada na prestolu Svetog Petra sedi Pavle
VI. Takoe dobar ovek, dodao je.
Stari svetenik izustio je zvuke nalik tihom plau. Kada je ponovo
progovorio, glas mu je bio hrapav. ,,Da. Sve dobri ljudi, siguran sam. A Due?
Da li je on i dalje u ivotu?
Merkado je odgovorio: Izbio je rat i u Evropi. Musolini je u njemu
ubijen. Evropa je sada u miru.
,,Da. Rat. Znao sam da dolazi, ak i u Beriniju. Mogli smo to da vidimo."
Merkado je upitao: Oe, jeste li videli ta je bilo u toj koverti? Onoj
koju vam je pokazao kardinal?
,,U koverti..." Zautao je. ,,Da. Postojala je koverta za svakog svetenika.
Kardinal nam je rekao da ih uvek moramo uvati pri sebi. Nikad, nikad ne
smemo da ih ostavimo... niti da ih ikome spomenemo. ak ni oficirima. Kardinal
nam je objasnio da se, kad svetenik umre u vojsci, sav njegov imetak predaje
drugom sveteniku. Na taj nain e koverta vazda biti u rukama onih koji su se
zakleli... morali smo da poloimo zakletvu... zakleli smo se da je nikad neemo
otvoriti... ali da emo znatikada da je otvorimo. Taj bezimeni kardinal je rekao
da je, kao dodatna mera opreza, poruka u koverti napisana na latinskom, tako da
ukoliko je neko drugi otvori, imae potekoa da proita. Moje znanje latinskog
bilo je loe, i seam se da sam se toga stideo. Seoski svetenik ne koristi latinski
toliko esto. Jedino na misi. Shvatate? Meutim, pismo je bilo na latinskom, tako
da ako bi ga grekom otvorili, nesumnjivo bi ga odneli sveteniku na prevod. Taj
kardinal je kazao i da, ukoliko ikada nabasamo na pismo na taj nain, treba da
kaemo da moramo da ga uzmemo i prouimo. Onda je trebalo da napiemo laan
prevod na papir i spalimo pismo." Svetenik je tegobno udahnuo, a potom
zastenjao.
Vivijan je zavrila prevoenje za Persela, a zatim rekla: Ovo postaje
zanimljivo. Predloila je: Henri, podstakni ga samo malice.
,,Na svoj nain, izrino je odgovorio Merkado. Ispriae celu priu.
Svetenik opet zastenja. Vivijan mu je stavila dlan na oznojeno elo. Ima
groznicu, Henri. Zar ne moemo ba nita da uradimo?"
Plaim se da ne. Ako izdri do jutra, za nekoliko sati moemo da
stignemo u Gondar. Tamo postoji engleska misionarska bolnica.
Persel ih je podsetio: Vojska princa Doue i vojska prelazne vlade su
na manje od sat vremena odavde - u onim brdima. Ne bih to sada pokuavao, ali

25

ujutru moda. Trebalo bi da imaju hirurga."

Merkado je razmislio trenutakdva, a zatim odgovorio: ,,Ne znam. On je
oigledno nekakav begunac. Kada saznamo od koga, onda emo moi da
odluimo kuda ga da vodimo.
Tako je. Ali poguraj ga malo, Henri, kazao je, oponaajui Vivijan.
Merkado se ponovo okrenuo sveteniku i upitao ga: Oe? Moete li da
nastavite?"
,,Da. O emu to govorite? Ne mogu da idem u Gondar.
Merkado mu ree: Ujutru emo vas odvesti u englesku bolnicu.
Nastavite, ako se oseate..."
Da. Moram da zavrim. Koverta... kazao nam je da ni u kom sluaju ne
smemo da je otvorimo, osim ako, kad stignemo u Etiopiju, u dungli vidimo crni
manastir. Crn kao ugalj, sainjen od crnog kamena, rekao je. Skriven... u dungli.
U celoj Etiopiji ne postoji nijedan slian njemu, kazao je. To je manastir starih
hriana... Kopta. A u tom crnom manastiru postoji relikvijar, a u tom relikvijaru
nalazi se relikvija sveca, kazao nam je. Vanog sveca. Sveca iz Isusovog
vremena, rekao nam je... Relikvija sveca je toliko vana da Njegova svetost
arko eli da se ta rebkvija vrati natrag u Rim, gde i pripada, u pravu crkvu Isusa
Hrista. U Crkvu Svetog Petra. Vivijan je prevela rei Perselu, koji je
prokomentarisao: Zar nemaju ve dovoljno drangulija u Vatikanu?
Merkado se nagnuo blie sveteniku. Kog sveca? Kakva vrsta relikvije?
Uvojak kose? Kost? Komad odede?
Svetenik se nasmejao. ,,To uopte nije bila relikvija nekog sveca.
Moete li to da zamislite? Kardinal Svetog kolegijuma lae svoje stado seoskih
svetenika... Da, dobro su nas odabrali da pratimo i sluimo sa italijanskom
peaijom. Nismo postavljali takva pitanja kakva ti sada postavlja, Henri. Bili
smo neuki seoski svetenici. Imali smo jake noge, jaka srca i jaka lea za
peadiju. I nismo postavljali nikakva pitanja kardinalu koji nam je govorio u
senci Bazilike Svetog Petra, oveku koji nije imao ime, ali koji je govorio u ime
Njegove svetosti. Jedan svetenik, meutim, mladi... pitao je zato treba da
uzmemo relikviju iz hrianske zemlje, iako to nije katolika zemlja. To je bilo
dobro pitanje, zar ne? No, kardinal je rekao da je relikviji mesto u Rimu. Taj
svetenik nije otiao u Etiopiju s nama. Stari svetenik se tiho nasmejao, a zatim
bolno zajeao i legao.
Persel je odsluao Vivijanin prevod i rekao: Meni zvui kao da je otac
Armano u stvari video tu relikviju - ili tagod da je.

26

Merkado klimnu.
Persel nastavi da govori: I verovatno pokuao da je ugrabi za papu, po
nareenju. A zbog toga je zavrio etrdeset godina u buvari.
Merkado ponovo klimnu glavom i ree: ,,To je mogue objanjenje onoga
o emu govori."
,,U ovome moda lei dobra pria za naslovnu stranu, Henri.
Merkado je pogledao u svetenika, koji je sada ili spavao ili bio u
nesvesti, i rekao: Ovo je moda kraj prie.
Probudi ga, sugerisao je Persel.
,,Ne, ree Vivijan. Pusti ga da spava.
Persel i Merkado se zgledae, znajui da se svetenik moda nikad vie
nee probuditi.
No, Merkado ree: Ako je sueno da ujemo ostatak prie ovog oveka,
onda e tako i biti.
Zavidim ti na tvojoj veri, Henri, ree mu Persel.
Vivijan je pogledala u svetenika i kazala: Preao je dug put da bi se
sreo s nama, i dovrie svoju priu kada se probudi."
Persel nije uviao nikakav nain da se raspravlja sa besmislenou
Merkadove vere i Vivijaninim misticizmom, tako da je samo klimnuo glavom i
rekao: Draemo strau kako bismo motriii na Gale i videli hoe li se starac
probuditi ili e umreti."
,,Ti si veoma praktian ovek, primeti Vivijan. Dodala je: Samo razum,
nita srce.
,,Hvala, ree joj Persel.
Merkado se dobrovoljno javio da prvi dri strau, a Persel i Vivijan legli
su na dve vree za spavanje.
Dve vojske u brdima naizgled su izgubile ar za borbom, mada bi s
vremena na vreme pokoji rafal rascepio noni vazduh.
Persel se zagledao u crno nebo, razmiljajui o svetenikovoj prii i
Henriju Merkadu. Merkado, pomislio je, ili zna neto ili je izveo nekakav
zakljuak iz onoga to im je svetenik ispriao.
Takoe je razmiljao o Vivijan, koja je leala pored njega, i zamislio ju
je kako gola stoji pored sumpornog bazena.
Pomislio je na vreme od pre nekoliko dana, kada je sreo nju i Henrija
Merkada u baru hotela Hilton u Adis Abebi. To je liilo na sluajan susret, a
moda to i jeste bio, ba kao to je susret sa svetenikom u ovoj vukojebini bio

27

potpuno neoekivan. Ipak... pa, Vivijan bi rekla da je to sudbina, a Henri da je to

boja volja.
Signalna baklja eksplodirala je u vazduhu i osvetlila nebo. Persel je neko
vreme zurio u nju, a zatim sklopio oi da zatiti noni vid, i utonuo u nespokojan
san.

28

4
Na smenu su sedeli pored usnulog svetenika, oslukujui znakove smrti i
zvuke opasnosti.
U otprilike tri izjutra, Persel je probudio Vivijan i obavestio je da je
svetenik budan i da eli da govori.
Zapitala se da li je on probudio svetenika, i kazala mu: Pusti ga neka se
odmara.
eli da pria, Vivijan."
Pogledala je u oca Armana, koji jeste bio budan i izgledao eljan da
govori. Prodrmusala je Merkada i obavestila ga: Otac Armano jebudan."
Merkado je priao sveteniku i ideknuo pored njega. Kako se oseate,
oe?
Utroba mi gori. Treba mi voda.
,,Ne. To je stomana rana. Ne smete da pijete.
Vivijan ree: Daj mu malo, Henri. U suprotnom e umreti od
dehidracije, zar ne?
Merkado se okrenuo ka Perselu u mraku. ,,Frenk?
,,U pravu je.
Vivijan mu je dala pola ae vode. Stari svetenik je ispljunuo najvei
deo tenosti, a Persel je video da je voda obojena crvenilom.
Persel ree: Bie gusto. Priaj s njim, Henri.
,,Da, vai. Oe, elite li da...
,,Da, nastaviu. Duboko je udahnuo i kazao: ,,U Rimu... kardinal...
relikvija... Razmiljao je nekoliko trenutaka, a zatim polako progovorio. I tako
nam je rekao da poemo sa Dueovom armijom. Idite u Etiopiju, kazao je. U
Etiopiji e uskoro izbiti rat. A onda nas je upozorio - crni manastir uvaju
monasi starih hriana. Oni imaju viteki red... kao malteki vitezovi, ili
templari. Kardinal nije znao mnogo o njima, ali je znao da e oni svojim
ivotima uvati tu relikviju. Toliko je znao.
Vivijan je prevela svetenikove rei Perselu, koji je upitao: Kako moe
da se seti toga posle etrdeset godina?
Merkado je odgovorio: Mislio je o malo emu drugom u tom zatvoru.
Persel klimnu glavom, ali ree: Ipak... moda halucinira, ili ga seanje vara.

29

Vivijan je odgovorila: Meni zvui racionalno.

Merkado ree sveteniku: Nastavite, molim vas, oe.
Otac Armano je snano klimnuo, kao da zna da vodi trku sa smru, a
morao je da se rastereti te tajne koja je gorela u njemu poput vatre u njegovom
stomaku.
Kazao je: Kardinal nam je rekao da budemo paljivi, da idemo samo sa
vojnicima, i da, ukoliko pronaemo taj crni samostan, uemo unutra. Izbegnite
krvoprolie ako moete, rekao je, jer e monasi odneti relikviju kroz podzemne
prolaze ako pomisle da su nadjaani. Govorio je kao da zna neto o tome. Ocu
Armanu je bilo potrebno jo vode, a Persel je uzeo uturicu i polako mu sipao
vodu na usne dok je Vivijan prevodila.
Svetenik je zatraio da ga podignu u sedei poloaj pa su ga naslonili
uza zid u uglu. Poeo je da govori bez podstreka. ,,I tako, smeli svetenik je
upitao: Kako emo znati ta da traimo i ta da radimo nakon to uemo u
manastir? A kardinal je rekao: Rei Njegove svetosti su u koverti, ukoliko
ikada stignete na odredite, otvoriete kovertu i znaete sve.
Otac Armano je zautao, a pogled mu je odlutao u daljinu. Persel je
isprva pomislio da starac umire, ali se svetenik onda nasmeio i nastavio da
govori. Onda se dogodilo neto to nikad neu zaboraviti. Njegova svetost,
glavom i bradom, ula je u sobicu gde smo sedeli s kardinalom. Popriao je s
kardinalom, a mi smo uli kako mu se obraa po hrianskom imenu. Nazvao ga
je Euenio. I tako, bezimeni kardinal je sada imao ime koje smo mogli da
koristimo u naim glavama kada mislimo na njega. Ali nismo mogli da ga zovemo
Euenio, zar ne? Svetenik je zatraio malo vremena da predahne.
inilo se da Merkado razmilja, a Persel ga je upitao: Zna li ko bi
mogao da bude taj kardinal Euenio?"
,,Ne...
Persel je upitao: Koliko je kardinala moglo da ivi u Rimu u to doba? I
koliko ih se zvalo Euenio?"
Merkado mu je odgovorio: Tih dana nisam bio vernik, i uopte me nije
bilo briga za kardinale... ali je postojao jedan, dravni sekretar Pija XI...
Euenio Paeli.
Zato mi to zvui poznato?
Zato to je 1939. promenio ime u Pije XII.
,,To mi ve zvui poznatije."
Vivijan je razmislila o toj informaciji. Ali ne znamo zasigurno... ,,Ne,

30

ree Merkado. Moraemo da odemo do italijanske biblioteke kada se vratimo u

Adis Abebu.
Stari svetenik je pratio neke rei. Merkado se okrenuo ka njemu. Ako
vam pokaem sliku tog kardinala kako je izgledao 1935, da li biste... ,,Da.
Naravno. Ne bih mogao da zaboravim to lice.
Shvativi da otac Armano moda nee poiveti dovoljno dugo da vidi
fotografiju, Merkado ga upita: ,,Da li je taj kardinal bio visok i mrav? Orlovski
nos? Svetla put? Dodao je jo nekoliko detalja.
,,To bi mogao biti on. Da.
Merkado se nagnuo blie ocu Armanu i upitao: ,,A da li vam je Njegova
svetost ita kazala?
,,Da. Doao je pravo do nas. Stajali smo, razume se. Izgledao je kao
ljubazan ovek. ak je pokuao da govori na sicilijanskom dijalektu. Govorio ga
je sa loim naglaskom, ali se niko nije nasmejao, naravno. Govorio je o
pokornosti i poslunosti... govorio je o dunosti i o crkvi, pravoj crkvi. Rekao je
da prema svetenicima Etiopske crkve treba da se ophodimo sa potovanjem, ali
takoe i sa vrstinom... nije pomenuo koverte. Kardinal ih je jo imao kod sebe.
Ponekad se inilo kao da Njegova svetost uopte ne zna za misiju, ali poneto
nam je pak delovalo kao da zna. Rei su bile uoptene. Shvatate? Blagoslovio
nas je i otiao. Kardinal je onda dao svima po kovertu, a onda smo poloili
zakletvu tajnosti. Ta zakletva me jo obavezuje, ali moram da vam ispriam sve
to se dogodilo, zato u je prekriti. Ionako vie nije bitna, nakon tako mnogo
vremena... a mi smo je poloili pod lanim... Glas mu je utihnuo.
Merkado mu je dodirnuo ruku i rekao: ,,U redu je, oe...
,,Da. Da. Pusti me da zavrim. I tako, odveli su nas na Venecijanski trg.
Tamo je u toku bila vojna parada. Tenkovi, topovi, kamioni. Nikad nisam video
te stvari. inilo se kao da je cela Italija u uniformi. I on je bio tamo, takoe.
Novi cezar, Due. Stajao je kao cezar na balkonu. Nije mi se dopadao taj ovek.
Previe je voleo oruje i priao o ratu. Kralj je takoe bio tamo. Vitorio
Emanuele. Pristojan ovek. Da li je...
Mrtav je. Italija vie nema kraljeva, oe. Nastavite.
,,Da. Mrtav. Svi su mrtvi. etrdeset godina je dugo vremena. Da... moram
da zavrim. Na trgu su odravali ceremoniju blagosiljanja topova. Uposlili su
nas, svetenike sa Sicilije. Pomogli smo u blagosiljanju. Onda je stigla Njegova
svetost. I on je blagoslovio topove. To mi se nije svidelo. Njegova svetost je
stajala pored kralja i Musolinija. Onda je doao kardinal Euenio. Bio sam im

31

blizu. ustro su razgovarali. itava parada je prolazila zbog njih, vojnici su

marirali, ali oni nisu obraali panju. Nisu mi se dopali pogledi u njihovim
oima. Toliko sam im bio blizu. Moda sam umislio sve to kasnije... u zatvoru.
Poglede u njihovim oima, hou da kaem. Moda su priali o neemu drugom.
Ko zna? Ali tada sam, ili moda kasnije, osetio da razgovaraju o predmetu..."
Glas mu je napukao i prestao je da govori.
Persel je uzeo uturicu, ali ga je Merkado uhvatio za ruku. Ubie ga,
Frenk.
Ako nema gadnu stomanu ranu, ubijamo ga dehidracijom. Ako je gadna,
onda je ve mrtav. Ne moemo ga odvesti do lekara u narednih nekoliko sati.
Merkado je klimnuo.
Persel je ispraznio uturicu iznad starevih usta, govorei Merkadu:
Dri ga na putu, Henri. Manastir."
Merkado ree: Poinjem da oseam krivicu zbog toga to teram
svetenika na samrti da se pridrava injenica i prui nam dobru priu.
Persel je odgovorio: Krivica je itav smisao katolicizma."
Merkado ga je ignorisao i upitao oca Armana: elite li da se odmorite?"
,,Ne. Moram da zavrim. Otac Armano je nastavio: Sutradan su me
odveli u moj peadijski bataljon. Svi vojnici bili su seljaci iz moje pokrajine na
Siciliji. Ukrcali smo se na brod, a brod je plovio mnogo dana. Projezdili smo
kroz Egipat i mogli smo da ga vidimo s obe strane kanala. Brod je otplovio do
Masaue u Eritreji. Znate to mesto? To je bilo afriko carstvo novog cezara. Zvao
nas je svojim legijama. Idite u Afriku, kazao je, i uinite da Etiopija postane
italijanska. U Masaui su nai inenjeri gradili pristanite. Brodovi su pristizali
sa vojnicima i tenkovima... rat je bio na pomolu. I slepac je to mogao da vidi.
Vojska je marirala do Asmare. Kia je padala svakog dana. Meutim, onda je
poela suna sezona... guverner Eritreje sazvao je vojsku ispred svoje palate.
Proitao nam je telegram od Duea. Avanti! Napred! Onda je neki general - ne
mogu da mu se setim imena - proitao proglas. Govorio je o novoj faistikoj
Italiji i o portvovanju. Asmarski biskup zazvonio je crkvenim zvonima i svi su
otpevali faistiku himnu Mladost. Spolja su svi izgledali sreno. Ali iznutra je
bilo mnogo tuge. Znam to, jer su mi vojnici dolazili i priali da su tuni.
Marirali smo ka Etiopiji. Isprva nije bilo toliko loe, izuzev vruine i umora.
Poetkom oktobra uli smo u Advu. Bilo je malo borbe. Meutim, onda smo
napustili Advu, a vojska Etiopije poela je da se bori. Taj etiopski car je bio
hrabar ovek. Hajle Selasije - zvali su ga kraljem nad kraljevima. Osvaja Lav

32

Judejski. Potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, govorili su. Potomak loze
Davidove. Hrabar ovek. Lino je predvodio svoju vojsku dok je na novi cezar
sedeo u Rimu. Siguran sam da je i on mrtav, ne? Sigurno je poginuo u bici.
,,Nije, ree Merkado, ,,car je pobegao u Englesku, a potom se vratio u
Etiopiju kada su Britanci isterali Italijane. Jo je iv, ali danas je veoma star.
Persel se zapitao moe li otac Armano da isprati sve to, ali svetenik je
rekao: Znai, ipak nisu svi mrtvi. Dobro je. Neko iz mog vremena i dalje ivi.
Taj car je bio hrabar ovek. Vojska mu je bila loe opremljena, ali su se protiv
naih tenkova i aviona borili poput lavova. Ali mi smo pobedili u tom ratu.
Toliko sam mogao da vidim pre svog utamnienja.
,,Da, ree Merkado, pobedili ste u tom ratu. Ali ste izgubili sledei,
veliki rat. Protiv Amerikanaca i Engleza. Italija je tad ratovala na strani
Nemake.
,,Sa Nemcima? Ludost! Koji je onda ovo rat?
Merkado je bio rastrzan na dve strane. S jedne strane, eleo je a upozna
starog svetenika sa svime to se desilo u proteklih etrdeset godina. Zapravo,
uivao je u pripovedanju. No, s druge strane, tu je bila svetenikova pria koja je
morala to pre da se dovri.
Krajikom oka je pogledao u Persela, koji se sada naizgled pomirio sa
svetenikovim prepriavanjem svega ega se seao o prolosti i sa svim
njegovim pitanjima o sadanjosti. Rekao je ocu Armanu: Ovo je sad graanski
rat, oe. Etiopija sada poseduje bivu italijansku koloniju Eritreju, a neki
Eritrejci, uglavnom muslimani, ele nezavisnost i ratuju protivEtiopljana. U
Etiopiji hriani i muslimani vie ne ele cara. Odnosno, vojska vie ne eli
Hajla Selasija za cara i uhapsili su ga, ali on je dobro. ivi u svojoj palati u
kunom pritvoru. Postoje neke rojalistike snage koje se i dalje bore protiv
vojske. Postoje i drugi, koji ne ele ni cara ni vojsku. Ovo je veoma zbunjujui
rat, a u zemlji ima mnogo nesree. Takoe vlada glad. Ve dve godine vlada
glad.
,,Da, znam za glad. Upitao je: ,,A Gale? uo sam da ih spominjete.
Njima ne treba verovati. U poslednjem ratu iskoristili su borbe i pobili mnotvo
ljudi na obe strane. Oni vole da ratuju. Oboavaju kad postoji razdor u zemlji. U
svetenikovom nejakom glasu sada se uo gnev. Kazao je: Gale su napale i
mesto gde sam bio utamnien... sve su pobili..."
Henri Merkado se vrlo dobro seao Gala - surovih plemenskih ratnika
bez oseanja odanosti ikome osim svojim klanovima. Rekao je sveteniku: ,,Da.

33

Seam ih se iz prolog rata. Tada sam bio ovde. I ja sam iz vaeg vremena, oe.
Stari svetenik je klimnuo i rekao: ,,Ne smete im pasti u ake. Pogledao
je u Vivijan.
Merkado nije odgovorio, ali je svetenikovo upozorenje probudilo stara i
loa seanja na kolonijalni rat, a naroito na Gale. Izmeu 1936. i 1940. borili su
se protiv etiopskih partizana koji su i dalje ratovali protiv Italijana, a kada su
Britanci uzeli Etiopiju od Italijana 1941. godine, Gale su napadale i italijansku
vojsku u povlaenju, i Britance koji su napredovali i etiopske partizanske snage.
Gdegod je postojao zveket oruja, Gale bi ga ule i odjahale tamo na konjima.
To je bio njihov nain ivota; ratna otimaina. I nisu znali za belu zastavu ili
novinarsku legitimaciju kad ih vide. U mirnodopskim vremenima ostajali su u
Danakilskoj pustinji nadomak Eritreje, ili u Ogadenskoj pustinji blizu Somalije.
Ali kada pse rata puste s lanca, kao sada, pomisli Merkado, razmile se svuda po
zemlji, kao da je neko uznemirio konicu, a glad ih je uinila jo surovijim i
grabljivijim nego inae.
Merkado je sumnjao, a svetenik je potvrdio da su Gale u toj oblasti, da
ih je rat izmeu rojalistikih snaga princa Doue i vojske prelazne vlae
privukao kao to miris krvi privlai ajkule. Sedeli bi na nekom mestu kao to je
ova banja i strpljivo ekali zalutale vojnike iz bilo koje armije. Ili, ako bi jedna
strana bila teko poraena i razbijena, napali bi celu vojsku. Da, Merkado ih se
veoma dobro seao. Iskasapili su vie no jednu poraenu etiopsku vojsku i nikad
nisu potedeli zapadnjake novinare koji su bili s njima, a pleme Azebe Gala,
koje je nastanjivalo ovaj region, nije bilo ni hriansko ni muslimansko, ve
pagansko, i bilo je najgore od svih Gala. Strasno su mrzeli starosedeoce Amhare,
ali su najkreativnija muenja i najuasnije smrti uvali za zapadnjake.
Svetenik je ponovo zaspao, a Merkadove misli vratie se na prve
nedelje italijanske invazije, o kojoj je izvetavao za londonski Tajms. Imao je tu
nesreu da u februaru 1936. bude sa amharskim vojvodom Mulugetom na planini
Aradam, mestu istorijski i topografski slinom Masadi, gde su Izraelci zauzeli
zadnje uporite protiv Rimljana, i gde je vojvoda zauzeo zadnje uporite protiv
Musolinijevih novih rimskih legija. Dok su dani odmicali, sedamdeset hiljada
Mulugetinih ljudi bilo je sistematski unitavano. Merkado je bio s Mulugetom u
njegovom generaltabu, a zajedno s njima i savetnik britanske armije sa
asocijativnim imenom Bergojn i neobini kubanskoameriki plaenik kapetan
Del Valje.
Mulugeta je, setio se, zaplakao u atoru na vest da su mu Azebe Gale

34

unakazili i ubili sina, i odluio je da sie u podnoje planine Aradam da nae

njegov le. Merkado, Bergojn i Del Valje, mladi i ludo odvani, igrajui ulogu
kiplingovskih Evropljana, dobrovoljno su se javili da pou zajedno s njim i
njegovim osobljem. Kada su stigli u oblast gde su izviai - Gale navodno odane
Mulugeti - rekli da se telo nalazi, opkolile su ih Gale. Iskasapili bi ih do
poslednjeg, ali se italijanska avijacija obruila i poela celo podruje da zasipa
mitraljeskom vatrom, ubijajui i Etiopljane i Gale. Mulugeta je ubijen, kao i
veina njegovog osoblja. Preivele Gale su svukle i kastrirale sva tela, a
Merkado je uspeo da utekne tako to je skinuo odeu i namazao se krvlju po
itavom telu, tako da je svakom Gali izgledao kao da je ve ubijen i unakaen.
Merkado je sumnjao, razmiljajui kasnije o tome, da je itava ujdurma
bila paljivo osmiljena klopka, moda i u dogovoru s Italijanima. No, to je bilo
neko drugo vreme. Mesto je, meutim, bilo isto. Nisu bili daleko od Aradama,
gde je leao kao od majke roen, trudei se iz petnih ila da deluje kao da je
mrtav.
Duboko je udahnuo, a zatim pogledao u oca Armana, koji se probudio, i
upitao ga: Jeste li bili kod planine Aradam?
,,Da. Bio sam tamo. Nekoliko nedelja pre nego to su me zarobili. To je
bio najvei pokolj do tada. Hiljade mrtvih. Tih nedelja sam imao pune ruke
posla.
Merkado je pomislio kako je zapanjujua sluajnost to su i on i ovaj
svetenik bili u istoj bici pre skoro etrdeset godina. A moda i nije. Smrt
podjednako privlai leinare, svetenike i novinare; svi oni tamo imaju posla.
Persel je zapalio jo jednu cigaretu. Lana zora je osvetlila istono nebo
s druge strane zjapeih prozora. Kazao je Merkadu: Ljudi ee umiru u zoru
nego u drugo doba dana. Kai mu da zavri priu."
Da. U redu. Upravo sam se priseao bitke kod Aradama.
Priseaj je se u svojim memoarima."
,,Ne budi bezoseajan, Frenk, ree mu Vivijan.
Merkado je pogledao u oca Armana. elite li da nastavite, oe?
,,Da. Hajde da okonam pripovest. Dakle, pitao si me za Aradam. Da.
Planina je bila natopljena krvlju, a Gale su posle dole i iskasapile etiopsku
vojsku dok se povlaila. A general Badoljo pokuao je da sklopi savez sa
Galama, jer je bilo mnogo italijanskih jedinica, poput mog bataljona, slabih i
izloenih Galama, a italijanski generali su ve potkupljivali Gale hranom i
odeom. Meutim, Gale su prevrtljive; tad su masakrirali i male italijanske

35

jedinice iznurene borbama. Mom bataljonu - otprilike etiri stotine ljudi koji su
preostali od hiljadu - reeno je da mariraju do jezera Tana na izvoru Plavog
Nila. Gale su nas napadale dok smo marirali, a ostaci etiopske vojske su nas
kinjili napadima. Meutim, Gale su takoe napadale i Etiopljane. Da li je ikad
bilo toliko krvoprolia na takav konfuzni i besmisleni nain? Svi su bili nalik
ajkulama i leinarima. Napadali su slabe i bolesne u svakoj prilici. Sahranio sam
deake krtene u mojoj crkvi. No, stigli smo do jezera Tana i postavili logor,
leima okrenuti jezeru, jer dalje nismo mogli.
Otac Armano je zautao, a Merkado nije nimalo sumnjao da se starac ne
samo prisea, ve i da iznova preivljava tu uasnu bitku i njene posledice.
Nakon punog minuta, otac Armano je nastavio da govori: Zapovednik
bataljona bio je mladi kapetan - svi stariji oficiri bili su mrtvi - a nama je
preostalo moda dve stotine ljudi. A taj mladi kapetan poslao je patrolu u
dunglu, da vide ega tamo ima. Poslao je deset ljudi, a vratila su se svega
petorica. Oni su rekli da su ih Gale napale iz zasede u dungli. Zarobili su
dvojicutrojicu od petorice ljudi koji fale. Povratnici su rekli da su mogli da uju
njihovo vritanje dok su ih muili... a ljudi iz patrole takoe su kazali da su u
dungli videli visoki crni zid. Crn kao ugalj. Nalik tvravi, rekli su, ali su na
tornju unutar zidina videli krst, pa su pretpostavljali da je to ipak neki manastir.
Upitao sam kapetana mogu li da se vratim i pronaem tela nestalih vojnika. Nije
mi dozvolio, ali sam ja rekao da mi je to dunost kao svetenika bataljona, i on
mi je usliio elju. Takoe, eleo sam da vidim taj crni zid i toranj u dungh... ali
mu nisam rekao nita o tome.
Vivijan je prevela svetenikove rei Perselu, koji je prokomentarisao:
Ovaj tip je imao muda.
,,Zapravo, ree Merkado, imao je nareenje od pape i vrstu veru.
Vivijan je dodala: ,,I znao je da je naao ono to je traio.
Otac Armano pogledao je u troje dobroinitelja kao da zna o emu
priaju, klimnuo glavom, a zatim nastavio: ,,I tako, sa petoricom vojnika koji su
preiveli zasedu i nisu bili mnogo voljni da se vrate, i sa petoricom drugih,
vratili smo se na mesto zasede. Vojnici koje smo traili bili su mrtvi, razume se.
One koje su Gale zarobile ive - trojicu - vezali su za drvee i kastrirali. Obavio
sam poslednje pomazanje i sve smo ih sahranili.
Neko vreme je utao, a potom rekao: ,,I tako, morao sam da donesem
odluku... morao sam da znam... zato sam otvorio kovertu koju sam nosio sa
sobom iz Rima i proitao... i morao sam iznova i iznova da itam rei na

36

latinskom, kako bih bio siguran...

Merkado je upitao: ta je pisalo u tom pismu?
Svetenik je zavrteo glavom, udahnuo punim pluima, a zatim nastavio da
govori: ,,I tako sam prinudio vou te patrole, mladog narednika, za koga se
seam samo da se zvao ovani, da mi pokae gde su ti crni zidovi koje je video.
Zatraio je moj oprotaj i odbio. Onda sam njemu ijudima iz njegove patrole
ispriao za moju misiju da pronaem crni manastir... pokazao sam im pismo sa
peatom svetog oca i rekao sam im da mi je sveti otac lino zapovedio da to
uradim... da se unutar zidina manastira nalazi sveti predmet iz Isusovog
vremena... obeao sam im da u, ukoliko pronaemo taj manastir i svetu
relikviju, zamoliti svetog oca da ih vrati kui i da e primiti velike poasti...
Moda sam im obeao previe, ali oni su porazgovarali meu sobom i pristali,
pa smo se otisnuli u dunglu."
Otac Armano je neko vreme zurio u tamu. Ualjenost je bila velika i
trebalo nam je mnogo dana, a i izgubili smo se, ini mi se. Narednik nije bio
siguran. Oseao sam da nas prate ili Etiopljani ili Gale... malo vode, moliu.
Vivijan mu je dala da pije dok je prevoila za Persela. Mrani as pred
zoru je doao i proao, a nebo je sada poelo ponovo da se osvetljava.
Moemo da krenemo za otprilike pola sata, obznanio je Persel.
Merkado ree: Moemo smesta da poemo. Moramo da ga odvezemo u
Gondar.
Persel je odgovorio: Mora da dovri priu, Henri. Nismo uli kraj.
Merkado je opet bio rastrzan, ali nije bilo dobrih izbora.
Vivijan ree: Slaem se sa Henrijem."
,,Pa, ree Persel, ja se ne slaem. A dip je moj. Dodao je da ublai
svoje rei: Ovde nije re samo o manastiru. Otac Armano eli da njegovim
ljudima i svetu ispriamo ta mu se desilo - ako umre.
Merkado ree: Zapravo, jeste o manastiru i relikviji. Ali ima pravo,
Frenk.
Svetenik se pridigao u sedei poloaj u oku. Na svetlosti praskozorja,
crte njegovog lica poele su da se materijalizuju, i vie nije bio senka glasa.
Zagledali su se u njega dok su im se oi privikavale na sivkastu svetlost.
Svetenik je izgledao polumrtvo, ali su mu oi bile mnogo bletavije nego to bi
trebalo da budu, a njegovo lice - ono to su mogli da vide kroz skorelu
prljavtinu i gustu bradu - bee rumeno. Meutim, to rumenilo, Persel je znao,
bila je groznica, a bletavilo oiju takoe je bilo posledica groznice, a moda i

37

bunila.
Merkado je obrisao sveteniku elo. Oe. Ubrzo emo krenuti."
Svetenik je klimnuo, a potom kazao: Ali najpre moram da zavrim."
Persel ga je pogledao. Odjednom je postao stvaran. Glas je dobio telo.
Persela je obuzela melanholija i osetio je duboku tugu, ne samo zbog svetenika
ve i zbog sebe. Video je sebe kakav je bio u zatvorskom logoru. Svetenikovo
bradato lice prizvalo je tu sliku i osetio se nelagodno s tim licem. To je bilo lice
stranog muenja. Indokina mu se opet vratila u misli, a on nije mogao da se nosi
s tim tako rano izjutra.
Svetenik je tiho udahnuo vazduh i nastavio da govori. I tako, nabasali
smo na njega. U dolini duboko u dungli. Ne biste ga pronali ni za milion
godina, ali taj narednik je bio dobar vojnik, i nakon to ga je jedanput sluajno
naao, znao je kako da ga ponovo pronae. Stena. Drvo. Potok. Shvatate? I tako
smo prili crnom mestu. Dungla je dopirala do zidova i skrivala ih od pogleda,
ali se jedno drvo sruilo i otkrilo deo zida. Hodali smo kroz dunglu ukrug oko
zida od crnog kamena, koji se sijao kao staklo, sazdan u stilu starih manastira, a
nije bilo ni kapije ili vrate.
Otac Armano zatraio je jo vode, a Vivijan mu je nakvasila lice vlanom
maramicom. Persela je zakratko dirnula njena samilost; uvideo je zato se
dopadala starom Henriju.
Otac Armano ree; Napravili smo pun krug i vratili se na mesto odakle
smo krenuli. Tamo je sada bila koara na konopcu, kao to se radilo u
srednjovekovnim manastirima. Koara nije bila tamo ranije pa smo shvatili to
kao znak gostoprimljivosti. Vikali smo, ali nam niko nije odgovorio. Koara je
bila velika, i popeli smo se u nju... svi mi. Bila je od pletenog prua, ali jaka. I
svi smo stali - nas jedanaestorica -- i koara je poela da se die.
Zautao je, duboko udahnuo, a zatim nastavio. Ljudi su bili donekle
uznemireni, ali smo videli krstove useene u crni kamen pa smo znali da je to
hriansko mesto i nismo se bojali, premda sam se setio kardinalovih rei o
monasima. Koara se zaustavila na vrhu zida. Tamo nije bilo nikoga. Koara je
podignuta pomou naprave od kamenja i zupanika i nije bilo nuno stajati pored
nje nakon to bi se pokrenula. Razumete? I tako, bili smo sami na vrhu tog zida...
izali smo iz koare, popeli se preko parapeta i stupili na stazicu."
Svetenikovo lice zgrilo se od bola i obema rukama se uhvatio za
stomak.
Vivijan je kleknula pored njega i rekla na italijanskom: Morate da

38

legnete i odmorite se.

Merkado ree: Zapravo, bolje mu je kad sedi. Zbog toga se i pridigao u
sedei poloaj.
Vivijan ree: Moramo da ga odvezemo u bolnicu. Smesta.
Persel je sugerisao: Pitaj njega ta eli da uradi.
Merkado je upitao oca Armana, a svetenik je odgovorio: Moram da
zavrim ovo... blizu sam... kraja...
Merkado je klimnuo glavom.
Otac Armano je duboko udahnuo vazduh i ispljunuo krv u bradu. Neko
vreme je utao, a potom poeo da pria. Unutar zidina samostana stajale su
predivne graevine od crnog kamena, zeleni vrtovi, plava jezerca i fontane. Ljudi
su bili veoma sreni zbog tog prizora i postavili su mi mnoga pitanja na koje
nisam znao da odgovorim. Ali sam naredniku ovaniju ispriao za monahe, a on
je naredio ljudima da dre puke nagotovs. Dozivali smo, ali su nam odgovarali
samo odjeci naih glasova. Sada su se svi ponovo uznemirili. Ali pronali smo
drveno stepenite ka nivou tla. Hodaii smo oprezno, kao patrola, jer smo se
oseali nelagodno. Jo jednom smo povikali, ali su nam opet odgovorili samo
nai vlastiti glasovi, a odjeci su uinili da se oseamo jo nelagodnije, pa vie
nismo vikali, ve smo hodali u tiini. Otili smo do glavnog zdanja... crkve.
Vrata crkve bila su obloena uglaanim srebrom i zaslepila su nas na sunevoj
svetlosti. Na vratima su stajali simboli prvih hriana... ribe, jagnjad, palme.
Uli smo u crkvu. Unutra smo primetili da je krov napravljen od materijala nalik
staklu, ali koji nije bio staklo. Bio je to kamen, moda alabaster, koji je
proputao svetlost, a crkva je bila okupana sjajem od koga su me zabolele oi i
zavrtelo mi se u glavi. Nikad ranije nisam video tako neto i siguran sam da to
vie nigde ne postoji, ak ni u Rimu. Naslonio je glavu na zid i sklopio oi.
Persel, Merkado i Vivijan su ga pomno posmatrali na mutnoj svetlosti.
Merkado je upitao: Radimo li ispravno? Ili ga ubijamo?
Persel ree: Mislim da se pomirio sa smru, zato i mi moramo da se
pomirimo.
Vivijan se sloila i dodala: eli da svet sazna njegovu priu... i njegovu
sudbinu.
Persel se sloio: ,,To je ono to najbolje radimo. Zato mislim da treba da
ga probudimo."
Merkado je oklevao, a zatim unuo i neno prodrmusao svetenika.
Svetenik je polako otvorio oi. Rekao je: Sada mogu da vas vidim.

39

Ova ena je vrlo lepa. Ne bi trebalo da putuje ovako.

Persel ga je obavestio: ene ovih dana rade sve to i mukarci, oe.
Meutim, niko nije preveo njegove rei.
Svetenik je duboko udahnuo. ,,I tako, sada stiem do kraja prie. Dobro
me sluajte." Drhtavim prstima je pritisnuo one kapke. Proli smo kroz
neobinu svetlost crkve i uli u susednu graevinu. Izgledalo je kao vee mesto,
ali moda se tako inilo zbog tame. Bee to zdanje sa mnotvom stubova. Hodali
smo po mraku, a vojnici su skinuli lemove jer su bili u crkvi, ali nisu okaili
puke o ramena, ve su ih drali nagotovs. Mada to nije bilo od velikog znaaja.
U deliu sekunde, iza svakog stuba stvorio se po jedan monah u rizi. Sve je bilo
gotovo za sekundudve.
Vojnici su toljagama oboreni na zemlju i nisu ispalili ni hitac. Bilo je i
vrlo malo buke...
inilo se da otac Armano izdie, ali bio je vrsto reen da okona
pripovest i ustro je nastavio da govori. ,,Na lemu sam nosio veliki krst, to je
bilo vojno pravilo. To me je spaslo. Drugi su ponovo mlatnuti toljagama i
odneseni. Seam se da sam to video, iako me je udarac u glavu oamutio. Ali,
shvatate, i dalje sam nosio lem, jer ja nisam bio duan da ga skinem u crkvi.
Razumete? I tako je elik apsorbovao udarac, a Bog me je spasao. Monasi su me
odvukli i strpali u eliju."
Svetenik se iznenada ukoio, a lice mu je prebledelo. Krezavim desnima
je zagrizao bradatu usnu, a bol je zatim uminuo i uzdahnuo je, duboko udahnuo
vazduh i kazao neto na latinskom to je Merkado prepoznao kao de Oenaa.
Zavrio je molitvu, a zatim nastavio priu na italijanskom. Monaka elija... ne
zatvor... starali su se o meni... dvojicatrojica koptskih monaha natucali su
italijanski... stoga sam im rekao... rekao sam: Doao sam da vidim svetu
relikviju... - a jedan, koji je govorio italijanski, odgovorio je: Ako si doao da je
vidi, videe je. Ali je takoe rekao: Oni koji je vide nikad ne smeju da priaju
o njoj. Pristao sam na to, premda nisam shvatio da sam time zapeatio svoju
sudbinu..."
Persel je saekao da Vivijan zavri prevoenje, a zatim prokomentarisao:
Mislim da jeste shvatio.
I uistinu, otac Armao je dodao: Ali moda ipak jesam razumeo... mada,
kada sam video svetu relikviju, to vie nije bilo bitno...
Merkado je upitao oca Armana, bezmalo leerno: ta je to bilo, oe? ta
su vam pokazali?"

40

Svetenik je izvesno vreme utao, a zatim rekao: ,,I tako... i tako su mi je

doneli, a ja sam je video... a to je bio predmet opisan u pismu... a ja sam pao na
kolena i pomolio se, a monasi su se molili zajedno sa mnom... a bol od udarca u
glavu je iezao... i dua mi je bila u miru.
Otac Armano se nasmeio i sklopio oi, kao da iznova proivljava spokoj
koji ga je tada obuzeo. Telo mu je zadrhtalo, a onda se umirilo.
Merkado je oslunuo udaranje srca, a Persel je opipao puls. Zgledali su
se, a Merkado je rekao: Mrtav je.
Saekali su da se razdani kako bi mogli da ga sahrane.
Vivijan je ostala da sedi pored svetenika, drei ga za ruku, jo uvek
toplu. Osetila je kako se njegovi prsti steu oko njenih. ,,Henri.
,,Da?
,,On mi... stee ruku.
Rigor mortis. Pusti ga, Vivijan.
Pokuala je da izvue aku iz svetenikovog stiska, ali ju je vrsto drao.
Prislonila mu je obraz na elo, koje je i dalje gorelo od groznice. Henri... on je
iv.
,,Ne...
Svetenik je odjednom otvorio oi i zapiljio u sunevu svetlost koja je
dopirala kroz sruenu tavanicu.
Persel mu je brzo dao vode, i svi su klekli pored njega. Merkado ree:
Oe - moete li da govorite?
Klimnuo je, a zatim jedva ujnim glasom kazao: Video sam ga... bletao
je. Bee to sunce u Beriniju. Vratio sam se kui... bilo je tako prelepo...
Niko nije odgovorio.
Moja sestra, Ana... morate otii do nje i ispriati joj. Ona eli da uje
od vas.
Merkado ree: Otii emo do nje.
Klimnuo je, a zatim se naizgled setio ta eli da im ispria. ,,I onda...
odveli su me u dunglu i predali nekim vojnicima carske vojske. Mislio sam da
me putaju na slobodu... da me menjaju, moda, za etiopske zarobljenike koje je
drala naa armija... ali su me umesto toga odveli lokalnom rasu Teodoru, koji je
imao mali garnizon u dungli... Zastao je, zamiljen, a zatim nastavio. ,,To je
bilo pre skoro etrdeset godina. A sino sam izaao iz te tvrave. Otac Armano
je pogledao u Merkada, Persela, Vivijan i kazao: Dakle, sada znate, a ja mogu
da poivam u miru. Morate otii u Berini i ispriati im ta se dogodilo sa
41

uzepeom Armanom. Takoe otidite u Vatikan. Recite im da sam pronaao crni

manastir... i video relikviju.
Persel je pomislio da je propustio neto u prii ili u prevodu. Pogledao je
u Vivijan, ali je ona samo slegnula ramenima.
Merkado je upitao: ,,Oe, ta se nalazilo u tom samostanu?
Otac Armano je podigao pogled. Nikad ga neete pronai. A ne bi ni
trebalo da ga traite."
ta ste tamo videli?"
Otac Armano nije direktno odgovorio, ve je rekao: Glava mi je
krvarila od udarca toljagom. elezni lem je ublaio udarac, ali sam i pored toga
nekako posekao glavu. Dotakli su mi njime glavu i bol je nestao, a rana se smesta
zacelila... a monasi su rekli da sam jedan od blagoslovenih. Jedan od
verujuih..."
Persel je odsluao prevod i kazao: Moda nije razumeo pitanje, Henri.
Merkado je razdraeno uzdahnuo. ,,Frenk... Okrenuo se ka sveteniku.
Recite nam ta ste videli, oe, molim vas.
Svetenik se nasmeio. Naravno da elite da znate ta sam video. Ali to
je izazvalo toliko mnogo patnje. Blagosloveno je i prokleto u isto vreme.
Prokleto ne samo po sebi, ve prokleto zbog ljudske pohlepe i prevrtljivosti.
Treba da ostane tamo gde jeste. Treba da ostane skriveno sve dok oveanstvo
ne postane manje zlo... monasi su mi to kazali."
ta je to?, upita nepopustljivo Merkado.
Svetenik je zatraio vode. Vivijan mu je dala da pije koliko god eli; on
je popio previe, ali ga niko nije spreio. Sklopio je oi, a zatim tiho kazao:
Sveti gral... pehar iz koga je Hrist pio na Tajnoj veeri... napunjen je njegovom
ragocenom krvlju. Moe da izlei smrtonosne rane i umiri napaene due. Ako
verujete. A koplje kojim je rimski legionar Longin probo naeg Gospoda... visi
iznad Grala, a sa koplja neprekidno kaplje krv u Gral. Video sam to, i iskusio
sam udo. Pogledao je u Merkada. Veruje li u to, Henri?
Merkado mu nije odgovorio.
Svetenik ree, iznenaujue razgovetnim glasom: Ako ga pronaete,
poverovaete u njega. Ali vam savetujem da odete odavde. Otidite u Rim, u
Vatikan, i kaite im da sam ga naao i da je bezbedan tu gde jeste. A potom
zaboravite sve to sam vam ispriao. Upitao je: Hoete li uiniti to?
Niko mu nije odgovorio.
Takoe otidite u Berini." Otac Armano ih je blagoslovio, a zatim

42

izgovorio Oena na latinskom i sklopio oi.

Sunce je sad bilo uto, a ptiice su, ugneene u kavernoznoj tavanici
predvorja, letele po unitenim svodovima iznad njihovih glava i pesmom
pozdravljale novi dan.
Klekli su oko starog svetenika i obratili mu se, ali im nije odgovorio, i u
narednih etvrt asa spokojno je preminuo.
Vivijan se sagnula i poljubila svetenikovo hladno elo.

43

5
Henri Merkado je otiao da iz dipa donese kratki aov, a Frenk Persel je
preneo telo mrtvog svetenika, umotano u ebe, u dvorite banje.
Vivijan je izabrala mesto u zaraslom vrtu blizu presahle fontane, a Persel
je iskopao grob dovoljno dubok da zadri akale podalje od tela.
Persel, Merkado i Vivijan spustili su telo u grob i poeli da ga na smenu
zatrpavaju crvenom afrikom zemljom. Kada su zavrili, Merkado je iznad groba
izgovorio kratku molitvu.
Vivijan je obrisala znoj sa lica, a zatim uzela fotoaparat i fotografisala
neobeleeni grob i okolne ruevine. Sloili su se da ne prave beleke o ovom
susretu, za sluaj da njihove belenice padnu u pogrene ruke, a Persel nije bio
siguran da bi Vivijan trebalo da fotografie, ali je ipak outao. Ona je kazala:
Ovo moemo da pokaemo njegovoj porodici." Dodala je: Moda e eleti da
vrate telo kui.
Persel nije mislio da e posle etrdeset godina iko u Beriniju eleti to da
uradi. Ali to jeste bilo mogue, i bilo je lepo od nje to se toga setila.
Merkado je pogledao u grob, a zatim kazao svojim saputnicima: ,,Nekako
se oseam kao da smo ga ubili podsticanjem da pria... i tom silnom vodom...
Persel je odgovorio: Bio je mrtav kad smo ga pronali, Henri. Dodao
je: Uinili smo ono to je eleo da uradimo. Sasluali smo ga. Podsetio je
Merkada: eleo je da javimo njegovim ljudima ta se desilo s njim. Ao emo i
uiniti.
Vivijan je sela na kamenu klupicu i zagledala se u grob. Kazala je:
Takoe je eleo da znamo za crni manastir... i Gral. Hteo je da odemo u Rim... u
Vatikan, i kaemo im da je otac uzepe Armano naao ono za ta su ga poslali da
pronae.
Persel je bacio pogled ka Merkadu, siguran da obojica misle isto: Nee
saoptiti ovu priu Vatikanu. Makar ne sada. tavie, otac Armano je sugerisao
da je Gral bezbedan tu gde jeste, kao da je hteo da kae - ostavite ga tamo.
Merkado je seo pored Vivijan, pogledom obuhvatio ruevnu banju u
pseudorimskom stilu i rekao: Ovo je prikladno mesto da ga sahranimo. Upitao
je: ,,Pa, ta da mislimo o onome to nam je rekao otac Armano?
Niko mu nije odgovorio, a Merkado ih je ponukao: O crnom manastiru...

44

i Svetom gralu?
Persel je zapalio cigaretu. ,,Pa... mislim da je njegova pria u sutini
tana... hou da kaem, oni delovi o kardinalu, papi, njegovim ratnim
doivljajima i manastiru. Meutim, malo me je smutio sa Longinovim kopljem s
koga krv kaplje u Sveti gral.
Merkado je razmislio trenutakdva, a zatim klimnuo glavom i kazao:
Trebalo bi da sam vernik, ali... znate, u gulagu je postojao jedan zatvorenik koji
je rekao da su ga poslali tamo zato to je pokuao da ubije Staljina. Meutim,
zapravo je bio tamo zbog krae dravne imovine - dvadeset godina. Ali shvatate,
bio mu je potreban zloin dovoljno veliki da opravda zatvorsku kaznu, umesto da
bude obrnuto.
Niko mu nije odgovorio pa je nastavio da govori. ,,Ne znamo ta je otac
Armano uradio da provede etrdeset godina u eliji. Ali ja mislim da je ubedio
samog sebe da su ga zatvorili zato to je video neto to nije trebalo da vidi.
Vivijan ree: Ali njegova pria je bila toliko detaljna."
Merkado joj je rekao: Vivijan, da si ti imala etrdeset godina da
izmisli priu, i ti bi sasvim dobro osmislila detalje." Dodao je: Nije nas zaista
lagao. Samo je obmanjivao samog sebe do take kad je to i u njegovom umu
postala istina.
Persel je rukavom obrisao lice. Sunce je sada nemilosrdno prilo. Upitao
je Merkada: ta misli, u kom trenutku njegova pria postajeamozavaravanj e?
Merkado slegnu ramenima, a zatim ree: Moda nakon dela s jezerom
Tana. Moda ga je etiopska vojska zarobila i stavila u zatvor kao ratnog
zarobljenika."
Persel je upitao: Ali zato su ga drali zatvorenog etrdeset godina? Rat
sa Italijanima okonao se za godinu dana.
Merkado je ponovo slegnuo ramenima i odgovorio: ,,Ne znam... lokalni
ras Teodor zarobio je italijanskog neprijatelja... svetenika koga nisu eleli da
ubiju... moda su ga bacili iza reetaka i jednostavno zaboravili na njega.
Persel je istakao: Ali kada su Italijani pobedili u ratu, ras Teodor bi im
brebolje predao oca Armana kako bi dospeo u njihovu milost, ili za odreenu
cenu. Umesto toga, etiri decenije su ga drali u samici. Zato?
Merkado je priznao: Pretpostavljam da je mogue da je otac Armano
zaista naao taj crni manastir i uao u njega, i moda su monasi zaista pobili
italijanske vojnike koji su bili s njim, a to je dovoljan razlog da ga predaju u ruke
etiopskom poglavaru i srede da ga doivotno strpaju u zatvor - kako ne bi mogao

45

nikom da otkrije ta su uinili, ili lokaciju manastira. Dodao je: Uutkali su

svedoka ne ubivi ga. Da, mogu to da zamislim ako je svedok bio svetenik."
Persel je sugerisao: Dakle, moda je sve ono to nam je ispriao istina izuzev dela o Svetom gralu i koplju s koga kaplje krv.
Merkado je odgovorio: ,,To je veoma mogue."
Persel upita: ,,Pa, treba li da potraimo taj crni manastir?
,,To bi bio opasan poduhvat, ree Merkado.
Ali vredan rizika, ree Persel, ako tragamo za Svetim gralom.
,,Da, sloio se Merkado, ,,ali Sveti gral ne postoji, Frenk. To je legenda.
Mit.
Mislio sam da si ti vernik, Henri.
Jesam, stare. Ali ne verujem u srednjovekovne mitove, ve u Boga.
Vivijan je zamiljeno pogledala u Merkada i kazala mu: ,,Ja mislim,
Henri, da nisi ba toliko siguran u to to govori.
Siguran sam.
Persel je spekulisao: Moda pokuava da nas dvoje iskljui iz ovoga,
Henri. Ili da iskljui mene i povede svoju fotografkinju sa sobom u potragu za
crnim manastirom.
Merkado je delovao uvreeno pa ree: Predugo si bio na suncu.
Sluaj, Henri, ree Persel, ,,ti i ja i Vivijan verujemo u svaku re prie
oca Armana, ukljuujui i Sveti gral u manastiru. Meutim, problem je sam Gral.
Pop ga je video, ali da li je to zaista bio Sveti gral? Pehar iz koga je Hrist pio na
Tajnoj veeri? Ili je to bilo neto za ta monasi samo misle da je Sveti gral?
Merkado klimnu. ,,To je najloginiji zakljuak." Retoriki je upitao:
Koliko lanih relikvija postoji u Katolikoj crkvi? Odgovorio je na vlastito
pitanje: Verovatno na hiljade. Pare pravog krsta. Ekseri upotrebljeni za
Hristovo raspinjanje. Komadi njegove odore. Eto ta je svetenik video - lanu
relikviju.
,,Tano, sloio se Persel. Ali mi moramo da odluimo hoemo li ili
neemo potraiti taj crni manastir i takozvani Gral. Da li je ta pria dovoljno
vredna da za nju rizikujemo ivote? Dodao je: ,,Ne zaboravi ta se dogodilo...
Klimnuo je glavom prema grobu.
Merkado je bacio pogled na humku svee iskopane zemlju, ali nije
odgovorio.
Vivijan ih je podsetila: Otac Armano je rekao da mu je sveta krv
iscelila ranu.

46

Persel je objasnio: Ukoliko neko veruje dovoljno jako, moe doiveti

psihosomatsko isceljenje tela, a svakako uma. Svi to znamo.
,,Pa... da..., odgovorila je Vivijan. Ali takoe je opisao kako je sa
Longinovog koplja neprekidno kapala krv u Gral.
,,Pa, ostavila si me bez teksta, Vivijan."
Nastavila je da govori: ,,A Vatikan oigledno veruje u to - ako verujete
tom delu prie oca Armana. A ja verujem.
Persel je istakao: Vatikan ne veruje nuno da Sveti gral postoji, ih da je
nekako zavrio u Etiopiji. Ali odluili su da iskoriste italijansku invaziju na
Etiopiju i zajedno s vojskom poalju buljuk svetenika da provere neto to su
nauli ili proitali - a kad su ve tamo, da ugrabe sve to mogu da nau.
Merkado se sloio i kazao: Italijanska vojska je u Etiopiji poharala
ogroman broj crkava." Dodatno ih je informisao: Stele ispred italijanskog
ministarstva spoljnih poslova u Rimu uzete su iz drevne etiopske prestonice
Aksuma. Dodao je: Etiopljani ih odavno trae natrag.
Ratni plen, ree Persel, ,,ide pobednicima.
Merkado se sloio. Evropa, Vatikan i Britanski muzej puni su predmeta
poharanih iz ostatka sveta. Ali ti pljakaki dani su okonani. Zato i mi, ak i da
odluimo da potraimo tu relikviju i pronaemo je, nemamo nikakvo pravo da
pokuamo da je... uzmemo.
Persel ree: Tri ispred rude, Henri. Nismo sigurni da emo uopte
krenuti u potragu za njom. A ukoliko poemo i pronaemo je, samo emo snimiti
nekoliko fotografija i napisati priu o tome - neemo nita krasti. Merkado je
pojasnio: ,,Ne verujemo da je to zaista pehar iz koga je Hrist pio na Tajnoj
veeri, a to ionako ne bismo mogli da dokaemo. A definitivno ne verujemo da ta
relikvija poseduje ikakve mistine moi, nasuprot legendama. No, svetenikova
pripovest - Vatikan, kardinal, papa, crni samostan, monasi, Gral i Longinovo
koplje - sve to su sastojci sjajne prie za naslovnu stranu novina." Dodao je:
Ljudsku emotivnu priu. Svetenik na samrti, u zatvoru jo od vremena
italijanske invazije..."
Tako je, ali ne bismo mogli da piemo samo o onome ta nam je
ispriao svetenik na samrti, a zatim ne izvestimo da smo poli tragom njegove
prie i krenuli u potragu za crnim manastirom. Persel je dodao: Izgledali bismo
kao svi oni novinari koji sede u baru Hiltona u Adis Abebi i samo prepisuju
reimska saoptenja za tampu."
Merkado je odgovorio: ,,Mi to svakako nismo. Dodao je: ,,Mi smo

47

ovde. Persel je retoriki upitao: Dakle, jesmo li se reili na ovo? Jesmo li

voljni da rizikujemo ivote u potrazi za Svetim gralom na ijem dnu verovatno
pie Made in JapanT'
Merkado se usiljeno osmehnuo, a potom rekao: Mislim da je pria
dovoljno dobra da je sledimo do kraja.
Persel ga je podsetio: Ba kao i otac Armano."
Izvesno vreme niko nije progovarao, svako izgubljen u svojim mislima.
Naposletku, Vivijan ree: Ako to ne uinimo, aliemo zbog toga do kraja
ivota."
Koji e moda biti veoma kratki ako to uinimo, istaknu Persel.
Merkado ree: Ili jo krai ukoliko ne uspemo da odemo odavde. Podsetio je
svoje saputnike: Na trenutni problem jeste to to se nalazimoa opasnoj
teritoriji. Ne predlaem da pokuamo da se odvezemo nazad u Adis Abebu. Imam
propusnicu prelazne vlade i zato bi trebalo da stignemo do etiopske vojske, koja
se nalazi na manje od sat vremena odavde. Ili, ako to nije mogue, da se
pridruimo rojalistima. Svakako ne elimo da naletimo na Gale.
,,To nije dobra pria, sloio se Persel. Predloio je: Proveemo
nekoliko dana s vojskom, izvetavajui o njihovoj pobedi, a zatim emo im
ponuditi dip u zamenu za vonju helikopterom do Adis Abebe. Onda, kada se
urazumimo, moemo uz pie da odluimo eiimo li da se vratimo ovamo i
potraimo crni manastir.
Vivijan ree: ,,Ja sam ve odluila.
,,Ne budi brzopleta, posavetova je Persel.
Merkado ree: ,,Ne moemo biti sigurni da taj manastir i dalje postoji
nakon etrdeset godina - niti da je ikada postojao. Moraemo da obavimo
izvesno istraivanje u italijanskoj biblioteci u Adis Abebi, a trebae nam mape
terena i bolja oprema...
Tako je, Persel mu upade u re, ,,ali hajde da se prvo izgubimo iz ove
banje pre nego to Gale dou na kupanje.
Merkado i Vivijan su ustali i poli preko dvorita, a zatim krenuli kroz
kolonadu ka dipu.
Vivijan upita: Kako da naemo glavni tab vojske?
Merkado joj odgovori: Verovatno sluajno. Samo treba da se odvezemo
u brda i uz malo sree emo nabasati na vojnu jedinicu ili predstrau." Sugerisao
je: Vebaj mahanje novinarskom akreditacijom.
Vratili su se do predvorja hotela i uskoili u dip. Persel je ukljuio

48

motor i odvezli su se preko foajea do portika, a zatim niz stepenice uz koje su se

popeli prethodne noi. Nastavio je da vozi preko travnate livade i izaao na
uzani drum kroz dunglu, a potom skrenuo ka brdima i dodao gas.
Bili su svesni da se nalaze u ratnoj zoni i da je sve mogue, a naroito
neto loe. Snage prelazne vlade trebalo bi da potuju njihovu propusnicu, koju
im je izdala upravo prelazna vlada. A rojalistike snage, koje su sino verovatno
bile potuene, sigurno nee biti u dobrom raspoloenju, ali njihov utamnieni car
Hajle Selasije gajio je simpatije ka Zapadu i Persel je mislio da e ih rojalisti,
svi odreda hriani, dobro tretirati ukoliko najpre nalete na njih. Ali kao sa svim
vojskama, to se nikad ne zna zasigurno. Jedino sigurno bilo je to da e ih Gale
iskasapiti bez razmiljanja o njihovim novinarskim akreditacijama.
Pokuao je da se usredsredi na izlokani drum i problem izbegavanja
Gala. No, misli su mu se neprestano vraale na svetenika i njegovu pripovest.
Otac Armano je pronaao crni manastir za koji je Vatikan znao da postoji. Bio je
siguran u taj deo prie. Posle toga... pa, kao to je Henri Merkado rekao, sve to
je srednjovekovni mit. Potraga za Svetim gralom traje ve otprilike hiljadu
godina, a razlog zbog ega nikad nije naen je taj to nikad nije ni postojao. Ili
moda jeste postojao na kratkih satdva na Tajnoj veeri - ali je pokupljen sa
ostalim prljavim sudovima, opran i zanavek izgubljen na buduim veerama. Jo
vanije, nije imao nikakve specijalne moi; to je bila pria koju su izmislili
pripovedai, a ne istoriari ili bogoslovi. Ta injenica, meutim, nikoga nikad
nije spreila da traga za njim.
Zapitao se koliko je Ijudi proerdalo ili izgubilo ivote u potrazi za tim
nepostojeim predmetom. Nije to znao, ali je znao da e ubrzo na taj spisak
moda moi da se doda jo troje idiota.

49

6
Persel je uvideo da uzani planinski drum nije bio popravljen jo
odavretka kine sezone. Dok su se peli, dungla se proreivala, a iza sebe su,
kroz prainu, mogli da vide razvaline bele banje u dolini. Ispred, crvene stene
trale su iz crvene zemlje. Nije bilo znakova sinone bitke, opazio je, ali su
planinski vetrovi donosili sa brda slabaan miris bezdimnog baruta i mesa u
raspadanju.
Vivijan je upitala: Zato ne vidimo nikoga?
Persel je bacio pogled na nju u retrovizor. Skinuli su platneni krov s
dipa kako bi vojnici lake mogli da vide da su zapadnjaci. Vetar je mrsio njenu
kao ugalj crnu kosu i taloio finu crvenu prainu na njene visoke jagodice. Nosila
je australijski eir sa irokim obodom kako bi od sunca zatitila mlenobelu
kou. Kazao joj je: Videe prainu za nama pre nego to mi spazimo njih.
Merkado je odsutno zurio u krivudavi drum. Misli su mu bile daleko. Od
svog oslobaanja iz ruskog gulaga, napravio je karijeru od traganja za
religioznim iskustvima. Na putovanjima je razgovarao s papom Jovanom XXIII,
dalajlamom, hinduistikim misticima, budistikim kaluerima i ljudima koji su
tvrdili da su bog, ili bar dobri prijatelji bogova. Njegov ivot i pisanje, sve do
hapenja, bili su antifaistiki i prosocijaiistiki. Ali s kolapsom biveg
faistikog sistema i sa utamnienjem od strane potonjeg, njegov ivot i pisanje
takoe su doiveli slom. Postali su bajati. uplji.
Ljudi su ga podsticali da pie o godinama provedenim u sovjetskom
gulagu, ali on nije posedovao rei da opie svoja iskustva. Ili, priznao je, nije
mogao da pronae hrabrost da nae rei.
Tek je potraga za Bogom iznova oivela njegovu strast prema pisanoj
rei i sposobnost da ispria dobru priu.
Napisao je lanak za Njujork tajms o bekstvu dalajlame od kineskih
komunista i ivotu u izgnanstvu u Indiji, to mu je donelo novu posleratnu
novinarsku slavu. Smelo se vratio nazad u Rusiju 1962. i napisao nekoliko
lanaka o progonima na verskoj osnovi. Za dlaku je izbegao povratak u sibirski
zatvor, samo su ga isterali iz zemlje. Od tada je bilo jo dobrih lanaka, ali se
njegovo pisanje u poslednje vreme ponovo ubajatilo.
Merkado je brinuo za svoju karijeru u jednakoj meri kao to je brinuo za

50

svoj slabani religiozni ar. To dvoje je biio povezano. Trebala mu je nekakva

vatra u stomaku - poput svetenikove smrtonosne rane - da bi dobro pisao.
Njegov trenutni zadatak za UPI3 bio je da napie seriju lanaka o tome ta se
zbiva sa drevnom Koptskom crkvom u graanskom ratu. Takoe je imao kontakte
sa vatikanskim novinama Oservatore rornano, one su kupovale veliki deo
njegove produkcije. Ali u njegovim reima vie nije bilo vatre i njegovi urednici
su to znali. Skoro da je digao ruke. Sve do sada. Sada je njegov um potajno
plamteo od noanjeg oivljaja. Oseao je da ga je Gospod odabrao da ispria
svetenikovu priu. Nije bilo drugog objanjenja za niz sluajnosti koje su ga
uputile u tu tajnu. Spolja gledano, bio je smiren i staloen, ali dua mu je gorela
od iekivanja potrage za Gralom. Ali to je bila njegova tajna.
Persel je bacio pogled na njega na suvozaevom seditu. Jesi li dobro?
Merkado se prenuo iz sanjarenja. Dobro sam.
Persel je mislio o Henriju Merkadu kao o svom barometru opasnosti.
Henri je video sve i svata, a ako je pun zebnje, to znai da je haos na pomolu.
Ni Perselu rat nije bio stran, a obojica su verovatno videli vie borbe i
smrti od prosenog peadinca. Meutim, Merkado je bio prekaljeni
profesionalac, a Persela je tokom trodnevne vonje kroz haos i nasilje ove ratom
izmuene zemlje impresionirao Merkadov instinkt za preivljavanje. Henri
Merkado je znao kada treba da blefira i prazno preti, kada treba da podmiuje,
kada treba da bude utiv i pun potovanja, a i kada treba da bei koliko ga noge
nose.
Persel je mislio da su on i Merkado, uprkos robijama, uglavnom imah
sree kao ratni dopisnici, ili da su barem bili dovoljno pametni da ostanu u
ivotu. No, Merkado je tako ostajao iv kudikamo due od Frenka Persela. Zato,
kada su mu Henri Merkado i Vivijan prili u baru hotela Hilton, naoruani
propusnicom prelazne vlade, i upitali ga da li bi eleo da poe s njima do
trenutnog ratnog arita, pristao je bez mnogo oklevanja.
Ali sada... Pa, ono to je zvualo dobro u Adis Abebi, nije izgledalo
nimalo dobro tri dana kasnije. Bio je na mnogo gorim mestima i u mnogo
opasnijim situacijama, ali posle godinu dana u logoru crvenih Kmera, svakog
dana gledajui u oi smrti od gladi i bolesti, i gledajui pogubljenja ljudi bez
ikakvog razloga, oseao je da je potroio svoju zalihu sree. Naalost, do te
spoznaje je doao tek nakon dana provedenog van Adis Abebe. A sada su stigli
do te take bez povratka. Avanti!
Zapalio je cigaretu, jednom rukom vrsto drei volan. Kazao je:

51

,,Nadam se da emo naleteti na vojsku prelazne vlade. Siguran sam da su sino

razbili princa Douu, a radije bih putovao sa pobednicima jer s gubitnicima
putuju Gale.
Merkado je dvogledom osmatrao visoki teren dok je odgovarao: ,,Da, ali
ja mislim da je sa princom Douom bolja pria. Dodao je: Propali ciljevi i
carstva u nestajanju uvek su dobra pria za novine.
Vivijan upita: Moemo li da prestanemo da priamo o Galama?"
Merkado je spustio dvogled i rekao joj: Bolje je da priamo o njima
nego sa njima.
Nastavili su dalje, a Merkado se zavalio u sedite. Kazao je:
Najopasnije u vezi sa graanskim ratom jeste to to se borbene linije razvlae
kao pagete u cediljki."
Persel je upitao: Mogu li da te citiram?"
Merkado ga je ignorisao i nastavio da pria. Izvetavao sam u panskom
graanskom ratu. Sve dok putuje s jednom ili drugom stranom, deo si njihove
komore. Ali ako se nae izmeu, ili napolju na rubu, i pokua da se vrati
unutra, postaje lak plen za hapenje. Zna, Frenk, da si putovao sa crvenim
Kmerima, verovatno te ne bi uhapsili. Pretpostavljam da sve to ima neke veze sa
strahom od pijuniranja. Niko ne voli ljude koji se kreu izmeu dve vojske. Trik
je u tome da se uvue unutar borbenih linija a da te niko ne upuca. Ako te straar
presretne, mora da bude odvaan i da mae novinarskim akreditacijama i
fotoaparatima, kao da ima specijalnu pozivnicu za rat. Nakon to se uvue
unutra, obino uvidi da su glaveine pristojni ljudi. Ali nikad ne sme da
izgleda lak plen za hapenje. Posao vojske, pored ratovanja, jeste i hapenje i
pogubljenje uljeza. Ne moe protivtoga. Programirana je za to. Ne sme izgledati
lak plen za hapenje i pogubljenje." Upitao je Persela: Razume li?
Zato ti malo ne vozi, Henri, a ja u tebi da solim pamet?
Merkado se nasmejao. Jesam li potrefio bolnu taku, Frenk? Ne ljuti se.
Govorim iz linog iskustva.
Persel je mislio da to govori kako bi impresionirao Vivijan.
Merkado je nastavio. ,,U Istonom Berlinu mi se dogodilo da se praznim
pretnjama izvuem od hapenja. Ali taj jedan put sam poeo da se ponaam
uplaeno. A oni su zbog toga postali samouvereniji. Od tog trenutka je sve bila
prosta mehanika. Od ulinog oka u Istonom Berlinu, manje od hiljadu metara
od kontrolnog punkta arli, do radnog logora na Uralu, hiljadu ledenih
kilometara dalje. Ali je postojao taj jedan trenutak kada sam jo mogao da se

52

izvuem iz te situacije blefiranjem. Eto ta se deava kad ima posla sa

drutvima u kojima vladaju ljudi, a ne zakon. Frankove snage u paniji ubile su
mi prijatelja jer je nosio crvenocrnubandanu, boje anarhista. Jednostavno je
nosio neto zbog znoja. Zapravo, poneo je tu maramicu iz Engleske. Smestili su
ga uza zid i streljali na svetlosti farova kamiona. Nesrenik nije ak ni govorio
panski. Nije ni shvatio zato su ga pogubili. Da je napravio odgovarajue
gestove kad je shvatio da ih vrea njegova marama, da ju je skinuo i pljunuo na
nju ili tako neto, danas bi jo bio iv.
Zajebao bi na nekom drugom mestu i takoe popio metak. Moda. Ali
nikad nemoj da izgleda kao lak plen za hapenje, Frenk. Persel zabrunda.
Jednom je u Kambodi... bio je tamo oficir crvenih Kmera koji je govorio
francuski. Mogao je da kae neto tom oficiru. Ameriko dravljanstvo nije
nuno bilo povod za hapenje. Neki Amerikanci bili su sa komunistikim
snagama po celoj Indokini. Neki ameriki novinari bili su sa crvenim Kmerima.
Meutim, Persel je uprskao. Da, Merkado mu je pogodio bolnu taku.
Persel je proao krivinu na putu i kazao: ,,Pa ima priliku da dokae
istinitost svojih tvrdnji, Henri. Pred nama se nalazi ovek sa pukom uperenom u
nas.
Vivijan se ustro uspravila i pogledala. ,,Gde?
Merkado je dreknuo: ,,Stani!
Persel je nastavio da vozi i pokazao prstom. Vidite li ga?
Pre nego to su Merkado ili Vivijan mogli da mu odgovore, ovek je
zapucao iz automatskog oruja, a crveni svetlei meci prozvidali su kroz vazduh
visoko iznad njihovih glava.
Persel je znao da ovekovo nianjenje ne moe biti toliko loe, to je
znailo da je to bio pucanj upozorenja. Meutim, Merkado je iskoio iz dipa i
skotrljao se u jarak pored puta.
Persel je zaustavio dip i doviknuo mu: Izgleda kao lak plen za
hapenje, Henri! Popeo se na sedite i mahnuo obema rukama. Povikao je:
Hajle Selasije! Hajle Selasije! Dodao je: Ras Doua!"
Vojnik u trokavoj sivoj ami spustio je puku i mahnuo im da priu.
Vivijan je provirila izmeu sedita. Frenk, kako si znao da je rojalista?" Persel
je skliznuo natrag na sedite i ubacio menja u brzinu. ,,Nisam. Merkado se
iskobeljao iz jarka i upuzao na suvozako sedite. ,,To je bio jebeno glup rizik.
Ali ti uopte nisi rizikovao." Polako je poao niz drum.
Merkado, trudei se da objasni svoj skok u jarak, ree: Mislio sam da je

53

Gala.
Video sam da nije.
,,Da li ti uopte zna kako Gale izgledaju?
Zapravo, ne znam.
Dovezli su se bhe oveku, koji je nosio zelenoutocrveni pojas -boje
Etiopije i cara.
Persel ree: ,,Pa, sada smo u carskoj armiji.
Merkado je odgovorio: Odlino. Ovo je pravo mesto za priu. Persel
ga je podsetio: Snage prelazne vlade mogle su da nas vrate nazad u Abebu.
Princ Doua verovatno ne moe ni sam sebe da izbavi odavde. ,,Ne znamo
kakva je situacija.
Tako je. Ali ja znam da nam tvoja propusnica prelazne vlade nee
mnogo koristiti kod princa."
Merkado nije odgovorio jo trenutakdva, a zatim je rekao: Zapravo,
upoznao sam ovde Hajla Selasija 1936. godine, a zatim sam ga sreo jo jednom
dok je bio u izgnanstvu u Londonu. Uverio je Persela i Vivijan: Kazau to
princu Doui.
Vivijan, koja je poznavala Henrija Merkada bolje od Persela, upita: ,,Da
li je to istina, Henri?
Jok. Ali to e nam obezbediti kraljevski tretman."
Vivijan ree: Zato te volim, Henri.
Persel ih posavetova: ,,Ne izgledajte lako za hapenje."
Doli su nadomak trideset metara od vojnika i mahnuli mu. Nije im
uzvratio pozdrav, ah je pokazao udesno.
Merkado ree: eli da krenemo onom tamo stazicom.
Vidim je. Persel je skrenuo udesno i u znak oprotaja mahnuo
dronjavom vojniku na steni. Miris mrtvih poeo je da proima vazduh, iako jo
uvek nisu videli nijedno telo. Poterao je dip uz uzani puti koji je liio na kozju
stazu.
Merkado je pokazao na ravno podruje ispred njih. Otprilike desetak tela
lealo je na suncu i trulelo. Vojnik sa starom repetirkom poao je ka njima.
Persel je obiao tela na tlu i krenuo prema oveku, koji ih je znatieljno
posmatrao.
Merkado je ustao i povikao nekoliko rei pozdrava na amharskom. Tena
yastalannr
Alal ti vera, Henri, ree mu Vivijan. Pitaj ga ta mu deca rade na

54

Jejlu."
I jesam.
ovek je priao dipu, a Persel je stao. Merkado je mahnuo novinarskom
akreditacijom i rekao: ,,Gazetanna, u isto vreme kad je Persel vojniku pruio
paklicu egipatskih cigareta.
Vojnik je nosio iscepanu amu i raznorazne komade ratne opreme.
Nasmeio se i uzeo ponuene cigarete. Persel mu je zapalio jednu. Ras
Doua.
ovek je klimnuo i pokazao rukom.
Persel je krenuo uzbrdo kroz travu koja je dopirala do vetrobranskog
stakla. Bilo je malo dokaza vojne aktivnosti i svega nekoliko fizikih znakova
noanje artiljerijske vatre. Kao i u veini armija Treeg sveta, Persel je to znao,
moderno naoruanje bilo je namenjeno vie za buku i predstavu nego za neto
konkretno. Artiljerijska barana vatra bila je mala u poreenju sa savremenim
armijama, a najvei deo granata padao je daleko od mete. Pravo ubijanje vrilo
se na nain koji se nije mnogo promenio za dve hiljade godina - noem, kopljem,
sabljom i katkad bajonetom puaka bez municije.
Nastavili su alje, a Persel je shvatio da se nalazi usred prinevog
glavnog taba. Niski atori, odve ivopisni za taktiku upotrebu, nicali su iz
visoke trave i bunja. Napred, dalje niz uzani puti, mogao je da razabere
zelenoutocrvenu zastavu Etiopije ukraenu grbom judejskog lava. Dok je vozio
ka njoj, iprag je oiveo od vojnika. Niko nije govorio.
Mai, Henri, ree Vivijan. Sve ih pozovi u svoju vikendicu u Sariju.
To je dobar momak.
Vivijan, budi mirna i sedi.
Persel je zaustavio dip na pristojnoj udaljenosti od atora sa carskom
zastavom. Sve troje su izali iz vozila, prijateljski maui vojnicima i smeei
se. Nekoliko vojnika im je uzvratilo osmeh. Nekolicina je, meutim, izgledala
neraspoloeno i nabusito, primetio je Persel, poput peadinaca iz celog sveta
koji tek to su izali iz bitke. Nisu im se sviali relativno isti stranci koji se
etkaju unaokolo. Naroito ako je vojska poraena. Pobeena vojska je opasna
stvar, znao je to, mnogo opasnija od pobednike. Moral je lo, potovanje prema
nadreenim oficirima takoe, a ljudstvo na ivici ivaca. Video je to u vojsci
Junog Vijetnama dok su gubili rat. Merkado je to viao po itavom svetu.
Sramota poraza. To vodi u silovanja, pljaku i nasumino ubijanje. Neka vrsta
katarze vojnika koji ne mogu da pobede druge vojnike.

55

ustro su krenuli ka prinevom atoru, kao da kasne na zakazani sastanak.

Persel se zabrinuo za njihovu opremu, ali svaki pokuaj da je ponesu sa sobom
ili da mahnu rukama ka dipu u znak zabrane pristupa samo bi izazvao nevolje.
Najbolje je odetati od svog skupog imetka kao da oekujete da e sve i dalje
biti tamo kada se vratite, Vivijan je, meutim, ponela jedan od svojih
fotoaparata.
Princ im je poao u susret. Nije to mogao biti niko drugi. Bio je mlad,
otprilike etrdesetogodinjak, i veoma visok. Nosio je krunu od zlata i dragog
kamenja u evropskom stilu, ali je bio odeven u amu od lavlje koe, sa irokim
pojasom od leopardovog krzna. Taltoe je nosio koplje. Njegovi autanti, koji su
hodali iza njega, bili su odeveni u savremene vojne uniforme, ali su oko vrata
nosili lavlje grive. Oigledno su odenuli sav aksesoar zarad Evropljana.
Merkado je znao da je to dobar znak.
Princ i njegova svita su stali. Radoznali vojnici oiviavali su utabani
puti kroz visoku travu.
Merkado je ubrzao korak, direktno priao princu i naklonio se. Ras
Doua." Govorio je na loem amharskom jeziku. Oprosti nam to nismo
najavili na dolazak. Preli smo dug put da budemo s tvojom vojskom...
Govorim engleski", odgovorio je princ s britanskim naglaskom.
Odlino. Zovem se Henri Merkado. Ovo je Frenk Persel, ameriki
novinar. I na fotograf, Vivijan Smit. Ponovo se presamitio u struku, a zatim
zakoraio u stranu.
Vivijan je dola do Merkada, koji je proaputao: Nakloni se. Vivijan je
napravila naklon i kazala: Drago mi je to smo se upoznali. Persel je klimnuo
glavom u znak pozdrava i kazao: Hvala vam to ste nas primili."
Doite, ree im princ Doua.
Sledili su ga do njegovog atora i uli. U paviljonu na crvenobele pruge
bilo je sparno, a vazduh je mirisao kiselkasto. Princ im je pokazao da sednu na
jastuke poreane oko niskog izrezbarenog stoia, nalik na neki evropski
antikvitet, sa odseenim nogarima. To je, pomisli Persel, jednako neskladno kao
i sve ostalo u ovoj dravi.
Etiopija je, otkrio je, meavina dostojanstva, velelepnosti i apsurda.
Antikvarni sto sa skraenim nogarima sve je govorio. Vojne uniforme s lavljim
grivama moda jo su bolji primer. Zemlja nije bila meavina kamenog,
bronzanog i savremenog doba, kao najvei deo podsaharske Afrike; bila je to
prastara izolovana civilizacija, koja je samostalno dostigla zenit mnogo pre nego

56

to su pristigli Italijani. A sada je, kao to je Persel mogao da vidi, jedinstveni

ukus stare civilizacije umirao sa starim carem.
Merkado je upitao: elite li da vidite nae novinarske akreditacije?"
,,Zato?
,,Da utvrdite...
,,A ko biste drugi mogli budete?
Merkado klimnu glavom.
Princ Doua ih upita: Kako ste stigli ovamo?
Persel mu je odgovorio: Dipom, iz Adis Abebe.
Zaista? Iznenaen sam to ste stigli ovako daleko."
,,I mi smo, priznao je Persel.
Prineve sluge donele su bronzane pehare do stola i njih usule viski
Doni Voker blek lejbl. Merkado i Persel su se pretvarali da nisu iznenaeni
dobrim izborom osveenja, ali je Vivijan napravila itavu predstavu, kao da je
oekivala fermentisano ovije mleko. Opa, ta to imamo ovde? Nagnula se
preko astala i podigla fotoaparat, upitavi princa: Imate li neto protiv?, a
zatim je snimila fotografiju flae sa princom Douom u pozadini. Sjajan
snimak."
Merkado je obamro. Loi maniri su bili neto to nije mogao da tolerie
kod mladih. To je moda ljupko u Londonu i Njujorku, ali je i te kako opasno u
zemljama kao to je ova. Princ je delovao kao sasvim pristojan tip, ali nikad se
ne zna ta moe da razjari ove ljude. Nasmeio se princu i kazao: Wattatacc amharska re za mladost".
Princ se takoe nasmeio i klimnuo glavom. Nema sode, naalost. I
nema leda za Amerikanca." Nasmeio se Perselu. Meutim, Merkado je znao da
je veliki napor biti utiv kada se tri hiljade godina stara dinastija blii sramnom
kraju, car u zatvoru, a otprilike stotinu lanova kraljevske porodice ve
pogubljeno.
Princ Doua je pogledao u goste i upitao: Dakle, doli ste u lavlju
jazbinu? Zato?
Merkado je bio i te kako svestan da je ovo starozavetna zemlja, i da se
vane stvari uvekgovore sa biblijskim aluzijama. Odgovorio je: ,,I Gospod
bijae sa Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji."
Princ se ponovo nasmeio.
Vivijan ree: Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju ili leopard are
svoje? I ona se, takoe, nasmeila.

57

Merkado je zgranuto pogledao u princa, a zatim u Vivijan. Vivijan?"

Knjiga proroka Jeremije, Henri. Osvrnula se oko sebe. Lo izbor?" Princ je
pogledao u nju, a potom rekao: Crna sam, ali sam lepa; dve su ti dojke kao dva
laneta blizanca, koji pasu meu ljiljanima. Solomonova Pesma nad pesmama.
Gledao je u nju jedan dugi trenutak.
Vivijan se osmehnula. ,,To mi se svia.
Princ je podigao pehar i rekao: Dobro doli!
Svi su podigli pehare, a Merkado ree: ,,U carevo zdravlje!"
Svi su otpili, ali princ vie nita nije rekao.
Merkadojepreuzeo vostvo i poeo: Bio samovde 1935. godinekada su
Italijani izvrili invaziju na vau zemlju. Imao sam ast da tada upoznam Njegovo
kraljevsko visoanstvo. A zatim u Engleskoj, dok je car bio u izgnanstvu, imao
sam ast da napiem priu o njemu.
Princ Doua je sa izvesnim zanimanjem gledao u Henrija Merkada, a
onda rekao: ,,Ne izgledate mi dovoljno staro za to, gospoditie Merkado." ,,Pa...
hvala vam. Ali vas uveravam da zbilja jesam toliko star.
Princ je upitao: Dakle, ta mogu da uradim za vas?
,,Pa, odgovorio je Merkado, doli smo iz Adis Abebe da naemo vas i
vau vojsku. Ali smo usput imali mnogo pehova. Gale tumaraju po zemlji, a
borbe su zbunjujue. Zato od vas traimo da nam date propusnice -moda da nam
obezbedite nekoliko vojnika kako bismo mogli bezbedno da se vratimo u
prestonicu i izvestimo...
Gospodine Merkado, molim vas, ja nisam budala. Ovde ste zato to
niste uspeli da naete snage prelazne vlade. Ja ne mogu da izdam nikakve
propusnice. Ne kontroliem nita u dravi osim ovog brda. Moje snage su teko
poraene, a neprijatelj e u svakom trenu zatraiti moju predaju, ili e opet
napasti. Osim ako nas, razume se, Gale prve ne napadnu. Moji ljudi dezertiraju u
stotinama. Mi ovde ivimo u pozajmljenom vremenu."
Merkado je bacio pogled na svoje saputnike, a zatim rekao princu:
Shvatam... ali... to nas stavlja u prilino nezgodnu situaciju...
,,Pa, ao mi je zbog toga, gospodine Merkado."
Persel ree: Svakako razumemo da je vaa situacija loija nego naa.
Ali voleli bismo da budemo u mogunosti da ispriamo vau priu i da
ispriamo o hrabrosti rojalistikih snaga. Tako da, ukoliko biste mogli da
odvojite nekoliko ljudi...
Princ ga je prekinuo: Videu ta mogu da uradim da vas ubacim u vojne

58

snage. Tu moda moete nai helikopter ili konvoj za snabdevanje do prestonice.

Ne elim da vas vidim kako umirete ovde sa mnom. Rei je izgovorio
jednostavno, ali je zvuao umorno. Upitao je: Ima li novosti o caru?
Merkado je odgovorio: ,,I dalje je dobro. Vojska ga premeta iz jedne
palate u drugu nadomak prestonice, ali javljeno je da je u dobrom zdravlju.
Kolega novinar ga je video prole nedelje."
,,Dobro. Princ je srknuo viski. Ovde imam jo jednog Engleza.
Pukovnika ser Edmunda Gana. Poznajete li ga?
Merkado klimnu glavom. uo sam za njega, da.
,,On je moj vojni savetnik. Na terenu je, vri inspekciju naih poloaja.
Rekao sam mu da vie nema poloaja koje treba pregledati, ali on je uporan."
Princ je zavrteo glavom na tu ludost. Englezi su ponekad jako udni.
Persel je podigao au. Nazdraviu u to ime.
Dosad je ve trebalo da se vrati. Ali kada se vrati, pokuau da
napravim planove da vas sve otpremim na bezbedno mesto, ako ikako mogu.
Hvala vam, rase. Merkado je osetio povratak stare tuge. To je ponovo bio
panski graanski rat; planina Aradam, 1936; zarobljeni ljudi kod Dankerka;
bekstvo iz Tibeta s dalajlamom. Svi izgubljeni ciljevi susretali su se ovde na
ovom vrhu brda. A on, Henri Merkado, uvek se izvlaio u poslednjem trenu dok
su mu hrabri i na propast osueni ljudi mahali i eleli sretan put. No, dobio je
svoj. Berlin 1946. S bednim kodakom, vojnim vikom iz armije SAD. Vie nije
oseao nikakvu griu savesti zbog izvlaenja. Oseao je olakanje. ,,Da. To bi
bilo fino.
A ukoliko vam poe za rukom da se izvuete odavde, napiite dobru
priu o caru i njegovoj armiji - kao to ste uinili i kada su stigli Italijani.
Uiniu to.
,,Odlino. Princ je ustao. A sad moram da se postaram za svoje
dunosti. Persel, Merkado i Vivijan su ustali i naklonili mu se. Kad se princ
okrenuo da poe, Vivijan ga je pozvala: Prine Doua?
Da?
Sigurno znate ras Teodora. Borio se protiv ItaJijana kada su napali i
imao je utvrenje u dungli na nekoliko dana mara odavde.
Princ je klimnuo. Teodor mi je bio stric. Ubijen je s grupom partizana
dok se borio protiv Italijana 1937. godine. Moj roak, takoe Teodor, i dalje
dri garnizon u dungli. To je fina tvrava. Cement i kamen. Zato me to pitate?
ula sam da je tamo bilo borbi. Samo sam se pitala znate li za to. ,,Ne.

59

Nita nisam uo. Ne bih znao ak ni koja strana je drala tvravu, a koja ju je
napadala. Zato me to pitate?"
,,Oh, naprosto sam mislila da, ako su borbe gotove, moda tamo moemo
da naemo utoite."
Bolje nemojte. Izvinite me.
Prine Doua?
Princ se okrenuo i nestrpljivo uzdahnuo. ,,Da, madam?
,,U toj oblasti takoe postoji izvesni manastir. Mislili smo da moda
moemo da stignemo do njega. Manastir od crnog kamena, mislim."
,,Ne postoji takvo mesto. Ser Edmund e vam se ubrzo pridruiti, pa ete
moi njemu da postavite pitanja. Izvinite me. Okrenuo se i otiao.
Persel je obrisao znoj sa vrata. ,,Ti si navalentna kuka, Vivijan. Ali
postavlja dobra pitanja.
Merkado je seo na jastuk i rekao Vivijan: ovek eka galanski masakr
ili streljaki stroj, a ti ba mora da ga nervira. Zaista, ba si bezoseajna.
Vivijan je takoe sela i sipala sebi jo jedan viski. Nismo u Hiltonu u Abebi,
zna, Henri. Njegova sudbina bi vrlo lako mogla da bude i naa. ,,Da, U pravu
si, naravno. Ali mi imamo kakvutakvu ansu.
Persel je seo na niski stoi i posluio se viskijem. Rekao je: ,,Pa, makar
znamo da je garnizon u dungli stvaran."
Izvan atora su uli uzbuene glasove i nepogreive zvukove poputanja
discipline. Izbile su svae, a najmanje jedna razmirica reena je upotrebom
oruja. Dezerteri su pljakali atore oko njih, ali je zastava lava judejskog za
sada uvala njihov ator neoskrnavljenim, mada su oseali kako im se perimetar
bezbednosti suava dok su sedeli i pijuckali viski u tom zaguljivom smrdljivom
atoru.
Persel ree Merkadu: Bio si u pravu, Henri. Ovde lei dobra pria. I
mislim da emo ubrzo postati deo nje.
Merkado mu nita nije odgovorio.
Vivijan ree: Volela bih da napravim nekoliko fotografija."
Persel je pokazao rukom na niz ceremonijalnih titova i kopalja
naslonjenih na zid atora. Henri, skockaj se malice.
Opet, Merkado mu nije odgovorio, ali je kazao Vivijan: Nee izai iz
ovog atora.
Persel je predloio da pogledaju unaokolo i vide ima li nekog drugog
oruja u atoru osim kopalja.

60

Merkado je izriito rekao: ,,Ne smeju nas zatei s vatrenim orujem. Mi

smo novinari.
Svi ostali imaju neto.
,,U tome i jeste poenta, Frenk. Ne moemo pucnjavom da se izvuemo
odavde. Dodao je: Ovo nije ameriki film sa kaubojima i indijancima."
Persel je utao trenutakdva, a potom kazao: Razmiljao sam vie u stilu
izbegavanja sudbine gore od smrti.
Niko mu nije odgovorio, a onda Merkado ree: Maio si fatalista,
Frenk. Upitao je: ta eli da uradi?"
Persel je razmislio na tren, a zatim odgovorio: Ostala nam je jo samo
jedna opcija."
,,A to je?
Jo jedna tura. Ispraznio je preostali viski u tri bronzana pehara i
rekao: Nadam se da sa ovih kopalja moe da kapne jo malo viskija u nae
pehare.
Nemoj da bogohuli."
Persel je uzeo koplje i zabo ga u zemlju pored stola. Sve troje su seli oko
stola, licem okrenuti ka zatvorenom atorskom krilu.
Persel nije imao pojma ko moe doi kroz to krilo -- buntovni vojnici,
pukovnik Gan, princ ili Gale. Uz malo sree, stii e konjica vladinih trupa, a
Henri e moi da mahne svojim novinarskim akreditacijama i propusnicom i seti
se kako se na amharskom kae: Hvala vam to ste nas spasli od princa.
U meuvremenu, zvuci izvan atora su se utiali. U stvari, postali su
zlokobno tihi.
Vivijan ree: Mislim da smo ostali sami.
atorsko krilo se otvorilo, a Persel ree: Vie nismo. Maio se za
koplje.

61

7
Visok i mrav ovek u znojem umrljanoj uniformi zemljane boje sagnuo
se i uao u ator. Bacio je pogled na koplje u Perselovim rukama, a onda kazao
sa britanskim naglaskom: Zdravo. Mislim da smo izgubili rat.
Persel je zapazio da pukovnik Edmund Gan ima rie brkove i da nosi
kratak jahaki bi. Nije imao eir, ali je na elu imao preplanulu liniju, to je
znailo da je negde izgubio eir, ali ne i vojni revolver, koji je nosio u futroli na
kuku. Takoe je imao dvogled, koji mu je visio okaen oko vrata. Persel je
ponovo zabo koplje u zemlju i ustao.
Merkado se predstavio, a pukovnik Gan je rekao: Da, itao sam vae
lanke.
Hvala vam. Merkado mu je predstavio svoje saputnike, a Vivijan ree
pukovniku Ganu: Ako ste itali Henrijeve lanke, ve mi se sviate.
Pukovnik Gan se usiljeno nasmeio i kazao im: Moramo brzo da
poemo. Obavestio ih je: Na manje od hiljadu metara odavde ima nekoliko
stotina Gala opakog izgleda.
Niko mu nije odgovorio, ali je Persel video da je Merkado prebledeo.
Pukovnik Gan dodade: Ali nisu na konjima i sporo se kreu. Objasnio je:
Svlae leeve, ubijaju ranjenike i trae plen.
I - Persel je bio siguran - sakate mrtve i ranjene, a to oduzima dosta
vremena.
Izaao je iz atora i osvrnuo se unaokolo. Logor je bio naputen, a on je
primetio da je nestala i prineva zastava. Jo vanije, takoe je iezao i njihov
dip.
Merkado, Gan i Vivijan izali su na bletavu dnevnu svetlost, a Persel je
upitao Gana: Imate li konje koji idu zajedno s tim jahakim biem? Bojim se
da nemam.
Vivijan je upitala: Gde je na dip?
Gan joj je odgovorio: Kad sam ga zadnji put video, u njemu je bilo
desetak vojnika na putu juno prema dolini u dungli."
Vivijan ree: Sve to posedujemo bilo je u tom dipu.
Merkado je dodao: Ukljuujui i nau ansu da se izgubimo odavde.
Upitao je Gana: Gde je princ Doua?

62

Kad sam ga zadnji put video, on i estorica njegovih autanata bili su na

konjima, takoe na putu ka jugu.
Persel je napomenuo: Nadam se da se setio da ponese krunu. Vivijan
ree: ,,To nije smeno, Frenk.
Gledaj na ovo s vedrije strane, Vivijan."
,,A to je?
Gale tebe ne mogu da kastriraju.
Pukovnik Gan im se ubacio u re: Vojne snage prelazne vlade nalaze se
severno odavde. Savetujem vam da pokuate da stignete do njihovih linija i
pokaete im novinarske akreditacije. Meutim, oito su dozvolili Galama da se
malo zabave pre nego to vojska krene napred. A to stavlja Gale izmeu vas i
vladine vojske.
Niko mu nije odgovorio, a pukovnik Gan je nastavio: Ali moete da
pokuate, ako elite.
Vivijan ga je upitala: Hoete li vi poi s nama?
,,Ne. Ja sam poznati savetnik kraljeve vojske. Vladine snage bi me
verovatno streljale na licu mesta."
Persel ree: Onda hajde da svi krenemo na jug i sustignemo rojaliste u
povlaenju.
Pukovnik Gan ih je obavestio: Plaim se da me ne vole ba previe."
Pojasnio je: Vatreni sam pobornik stroge discipline. Shvatate?"
Persel je primetio: ini mi se da se nikome ne dopadate, pukovnie.
Nisam ovde da bih se dopadao drugima.
Vivijan ree: Pa, meni se dopadate. Poite s nama.
Merkado je upitao: Kuda idemo?
Pukovnik Gan je predloio: Moemo da pratimo zatitnicu rojalistike
armije, na bezbednoj udaljenosti, i da ostanemo nekoliko koraka ispred Gala u
napredovanju."
Izmeu ekia i nakovnja, ree Persel.
Pukovnik Gan je takoe predloio: Vas troje verovatno moete da se
prikljuite zatitnici rojalistike vojske... premda nisam siguran da bi dobro
postupali sa vama. Objasnio je: Princ je u bekstvu, a disciplina se uruila.
A vi, podsetio ga je Persel, vie niste u poloaju da odravate red i
disciplinu."
Tako je.
,,Pa...

63

U daljini, ka severu, zauli su vritanje.

Pukovnik Gan ree: Gale su stigle.
Merkado je bez rei poeo brzo da silazi nizbrdo prema kozjoj stazici.
Vivijan je na brzinu snimila nekoliko fotografija prinevog atora i
naputenog logora, a onda su ona i Gan poli za Merkadom, ali je Persel rekao:
Potraiu vodu u atoru i stii u vas.
Gan ga je obavestio: Gledali smo. Nema vode. Dodao je: Viski je
takoe nestao, naalost.
Sustigli su Merkada i zaputili se na jug, vraajui se putem kojim su stigli
od banje do glavnog taba princa Doue. Proli su pored zaravni gde su leala
naduvena tela i pronali usku kozju stazu, a zatim krenuli njome nizbrdo,
nastavljajui juno prema dolini u dungli. Persel je zapazio da su tragove
njihovih guma u potpunosti izbrisali otisci sandala i bosih nogu rojalistikih
vojnika u bekstvu ka dungli.
Sunce je nemilosrdno prilo, a stene su isijavale estoku vrelinu. Iza lea
su mogli da uju bojne poklie Gala, a Persel je pretpostavio da su stigli do
prinevog naputenog logora.
Merkado je imao potekoa sa disanjem, pa su zastali da se odmore.
Pukovnik Gan je iz depa izvadio staru italijansku mapu i prostudirao je. Pcrsel
je zapalio cigaretu i pogledao u Henrija Merkada. inilo se da je Merkado u
dobroj fizikoj kondiciji, ali njegove poodmakle godine sada su se jasno videle.
Vivijan je maramicom obrisala znoj s Merkadovog lica i kazala: Treba
nam voda.
Gan je podigao pogled sa mape i odgovorio: ,,U blizini ima nekoliko
planinskih potoka, ali sada su verovatno suvi.
Persel je zapazio da je Vivijan ostavila eir u dipu i da su joj obrazi
jarkocrveni od sunca.
Pukovnik Gan se popeo iz jaruge i kroz dvogled osmotrio krajolik. Tiho
je rekao svojim saputnicima: Nekoliko Gala na konjima je ispred nas - izmeu
nas i zatitnice rojalista. tavie, svuda su oko nas.
Persel je ispuzao iz jaruge i bacio pogled kroz pukovnikov dvogled. Niz
brdo, sa obe strane klisure, video je kako se konjanici oprezno ali veto sputaju
krevitim padinama.
Dalje uz padinu, idui u njihovom pravcu, nalazilo se jo konjanika
odevenih u crne odore, glava i lica uvezanih crnim alovima. Nosili su sablje, a
Perselu su liili na otelotvorenje smrti.

64

Na vrhu brda, odakle su doli, spazio je oblaie praine, to je znailo

jo konjanika.
Pogledao je preko klisure prema zapadu. Visoki nazubljeni greben
protezao se do susednog vrha.
Spustio je dvogled i pokazao na brdski greben.
Gan je klimnuo i kazao: ,,Da, skoro je neprolazan za konje... Bacio je
pogled na mapu i kazao: Ako bismo mogli da se popnemo na taj greben,
odvee nas do onog vrha. Pokazao je Perselu mapu i uperio prstom. Taj
greben e nas odvesti do ove visoravni ispod visija gde su ukopane vladine
snage. Upitao je Persela: Umete li da itate terenske mape?
Pomalo. I mogu da se verem na planine."
Odlino. Ukoliko se razdvojimo, samo pratite liniju grebena - zapadno,
a zatim na sever.
Persel i Gan sili su nazad u jarugu, a Persel ree: ,,U redu, ini mi se da
postoji put odavde, ali ima mnogo da se ide uzbrdo. Pogledao je u Merkada i
upitao: Moe li, Henri?
Merkado je klimnuo, ali je Persel primetio da nije skoio na noge. Pruio
je ruku i podigao ga na noge.
Vivijan je upitala Merkada: Jesi li dobro?
,,Da... ne mogu da sedim ovde i ekam Gale.
Gan je od Persela uzeo dvogled i popeo se uz zapadnu stranu klisure.
Pregledao je okolinu, a zatim im mahnuo da dou gore.
Persel i Vivijan pomogli su Merkadu da izae iz klisure i svi unue oko
neravnih stena, traei znake Gala izmeu njih i podnoja grebena otprilike tri
stotine metara preko padine posute stenama i prekrivene braonkastim bunjem u
visini grudi.
Na padini su se videli oblaii praine, ali ne i konjanici.
Gan je hodao na elu povorke, za njim su ili Vivijan i Merkado, a Persel
je bio na zaelju, podstiui Merkada. U unju su ili od stene do stene, drei
se ispod ipraja.
S vremena na vreme Persel bi na deli sekunde spazio Gale i video da
neki od njih idu peice, vodei konje na povocu, dok su neki i dalje jahali.
Napredovali su natenane, poput leinara, to i jesu, zainteresovaniji za pale Ijude
i odbaenu opremu nego za zatitnicu prineve vojske.
Gan je stao da predahne meu visokim nazubljenim stenama i
prokomentarisao: Kad Gale sa bojnog polja pokupe sve od vrednosti,

65

pregrupisae se, a zatim e veati jesu li dovoljno jake da napadnu prinevu

vojsku." Dodao je: Veoma bi eleli da se domognu prineve krune - i njegove
glave zajedno s njom.
,,Da ne pominjemo prineve carske dragalje, ree Persel.
Na njegove rei Merkado se malice oporavio i kazao: Hajde da
krenemo. Preli su jo tri stotine metara za svega nekoliko minuta i stali u
podnoju grebena.
Persel je pogledao gore u uzani greben. Uspon je bio strm, sastavljen od
velikih otrih crvenih stena, a izmeu stena se nalazilo jo braonkastog
zakrijalog iblja.
Gan ree: Dobar zaklon, neprohodno za konje. Upitao je: Jesmo li
spremni?
Persel je pogledao u Merkada, koji je klimnuo glavom bez entuzijazma.
Zapoeli su uspon, verui se uz greben izmeu velikih stena. Povremeno
su morali da se provlae bono izmeu blisko grupisanih stena, to ih je uverilo
da Gale na konjima nee moi da ih prate - mada e peice moi.
Priblino na pola puta zastali su da se odmore i seli u senku velike
kamene izboine.
Gan je, primetio je Persel, delovao u redu, iako nije bio mlad ovek.
Ovrsnuo je u nekoliko ratova, a verovatno se prethodne noi forsirao mnogo
vie od ovoga, trudei se da oko sebe okupi razbijenu prinevu armiju.
Pogledao je u Merkada. I on je, takoe, doiveo nedae, ali su te nedae
uzele danak.
Vivijan je opet brisala Merkadovo lice, ali je Persel zapazio da se Henri
jedva znoji, to nije bilo dobar znak.
Vivijan je bila u pristojnom stanju, ali su joj ruke i lice izgoreli od sunca.
Persel je skinuo safari jaknu, to ga je ostavilo u znojem natopljenoj majici
kratkih rukava. Bacio joj je jaknu i rekao: Obmotaj to oko glave.
Oklevala je, a zatim podigla jaknu zemljane boje i dobacila mu je.
Pukovnik Gan popeo se na visoku stenu i poeo kroz dvogled da osmatra okolinu.
Kazao je: Gale se okupljaju... ima ih moda dvetri stotine... sputaju se u dolinu.
Kinjie napadima ostatke rojalistike vojske... a ako pomisle da je armija
dovoljno oslabljena, napae ih svom snagom. Niko nije imao nita da kae na
to, ali je svima pao kamen sa srca to su Gale usmerile panju na vojsku u
povlaenju.
Persel se nadao da e ugledati neki znak vojske prelazne revolucionarne

66

vlade u poteri za rojalistima. To bi ih potedelo dugog peaenja. Upitao je

pukovnika Gana: Vidite li neki znak revolucionarne vojske? Gan je nastavio da
osmatra okolinu, odgovorivi: ,,Ne. Putaju Gale da obaveprljavposao.
Lenjakopilad. Doaoje: Banda prokletih marksista! Vivijan je rekla Ganu:
Ako stignemo do prelazne vojske, moemo da vas proguramo kao novinara."
Persel je dodao: Ali moraete da skinete kraljevske insignije i da se
ratosiljate tog pitolja i jahakog bia.
Gan je odgovorio: Cenim ponudu. Ali moje prisustvo e vas samo
dovesti u opasnost. Dodao je: Znae ko sam ak i bez kraljevskih insignija na
mojoj uniformi, a onda mogu da me streljaju kao pijuna umesto kao rojalistu."
Obavestio ih je: Radije bih da poginem kao vojnik. Persel nije uviao u emu
je razlika, ali pukovnik Gan jeste, a imao je pravo i u vezi sa ugroavanjem svih
njih. Takoe, njihova propusnica prelazne vlade u Adis Abebi imala je na sebi
svega tri imena, a nijedno od tih imena nije bilo ime pukovnika Edmunda Gana.
Pogledao je u Merkada, koji nije nita rekao na tu temu. ta ti misli,
Henri?
Merkado je odgovorio: Treba da preemo taj most tek kad stignemo do
njega. I dalje smo u looj situaciji."
Gan se sloio i kazao: Pokuau da vas dovedem to blie mogu vojnim
linijama, a onda u utei.
Vivijan ga je upitala: ,,Kuda?
Obavestio ih je: Najvei deo amharskih seljaka ovde u okolini odan je
caru pa u potraiti neko prijateljsko selo.
Niko nije odgovorio, ali Persel nije imao bogzna kakvo miljenje o planu
pukovnika Gana. tavie, mislio je da ni sam pukovnik Gan nema bogzna kakvo
miljenje o svom planu. Najverovatnije e umreti od ei, gladi ili boletine u
brdima ili dungli. Ali Gale ga se nee doepati. Sve dok ima svoj vojni
revolver i bar jedan metak. Persel je rekao Ganu, Merkadu i Vivijan: Mislim da
treba da ostanemo zajedno. Moda moemo da naemo tog rasa Teodora, ili
nekog drugog rasa.
Gan ree: Kojeta. Imate novinarske akreditacije i propusnicu. Najbolja
ansa su vam snage prelazne vlade, a one su ovde u blizini."
Opet, niko mu nije odgovorio, ali onda Persel ree: Ravnaemo se
prema prilikama. Spremni?"
Svi su ustali i nastavili da se penju uz greben. U roku od pola sata stigli
su do vrha, s koga je pucao jasan pogled na okolinu.

67

Sunce im je sada bilo tano iznad glava i nije bilo mnogo hlada, ali je
Merkado legao u traak senke u podnoju visoke stene. Vivijan je kleknula pored
njega i stavila mu od znoja vlanu maramicu preko lica.
Gan je kroz dvogled osmotrio krajolik i kazao: Vidim vojnike ukopane
na grebenu." Pruio je dvogled Perselu.
Ispod se nalazila travnata zaravan, poput planinskog panjaka, izmeu
njih i brda na severu, a kreviti grebeni pruali su se od brda do zaravni.
Persel se usredsredio na najblii greben, udaljen manje od kilometra, i
video grupu uniformisanih ljudi. Nagomilali su nekoliko stena kako bi izgradili
bezbedan vatreni poloaj, a njemu se uinilo da vidi kako iznad stene tri
dugaka cev minobacaa. Pogledao je dalje niz greben ka sledeem vrhu i
ugledao jo artiljerijskih poloaja.
Gan ree: Glavnina vojske prelazne vlade je u onim brdima." Rekao im
je: Napali su nas u pnnoj snazi prole noi, ba tamo na onoj zaravni, a mi smo
im naneli velike gubitke. Naalost, imali su teke minobacae i tukli su nas itave
noi.
Persel je klimnuo glavom. Videli su to iz banje.
Gan je nastavio da govori: Oekivali smo jo jedan napad u svitanje, i
ja sam se spremao za njega, ali je ljue uhvatila panika i poeli su da dezertiraju.
A kada dezertiranje pone, nemogue ga je zaustaviti.
Persel je upitao Gana: ,,Da li vas je princ dovoljno plaao za ovo? Gan
je razmislio o pitanju, a zatim odgovorio: Vojnika plata nikad nije dovoljna.
Morate verovati u cilj.
Persel ga je podsetio: ,,Vi ste najamnik." Dodao je: asna profesija,
siguran sam. Ali to nije zvanje koje zahteva veru u ciljeve."
Gan je sve obavestio: Bio sam ovde 1941. godine sa britanskim
ekspedicionim snagama koje su isterale Italijane." Dodao je: Razvio sam
privrenost prema Etiopiji. I monarhiji. Prema caru. On je izuzetan ovek...
poslednji izdanak tri hiljade godina stare loze.
Tako je, ree Persel. ,,Poslednji.
Gan je obrnuo pitanje i upitao: Zato ste vi ovde?
Persel mu je odgovorio: ,,Da izvetavamo o ratu.
Plaaju li vas dovoljno za to?
,,Ni izbliza. Predloio je: Hajde da krenemo. Pogledao je u Vivijan,
koja je kleala pored Merkada i titila ga od sunca. ,,Da li je dobro?
,,Nije.

68

Persel ree: Pokuaj da ga probudi, Vivijan."

,,Ne. San mu je preko potreban."
,,Do zaravni je sve nizbrdo.
Gan je predloio: Sluajte, neu ii s vama do borbenih linija, pa u
ostati ovde s njim. Vas dvoje uspostavite kontakt sa vladinim snagama, a zatim se
vratite po njega s bolniarem i nekoliko ljudi da ga ponesu. Dodao je: Pobei
u pre nego to se vratite.
Persel je mislio da je to loa ideja, ali Vivijan ree: Neu da ga
ostavim.
Gan joj je objasnio: ,,Ne ostavlja ga. Ide po pomo.
Persel joj ree: ,,I ti moe da ostane ovde. Nije mi potrebno drutvo."
Merkado se probudio i uspravio u sedei poloaj, naslonivi se leima
na stenu. uo je diskusiju i nejakim glasom rekao Vivijan: Idi sa Frenkom."
,,Ne. Ostajem s tobom. Klekla je pored njega i stavila mu dlan na elo.
,,Gori...
Persel je pogledao u Gana, a obojica su znali da je Merkado na ivici
toplotnog udara.
Gan ree Perselu: Bolje da smesta poe.
Merkado je iz depa izvadio plastificirani papir i dao ga Vivijan.
Propusnica... idi sa Frenkom."
Uzela je propusnicu i dodala je Perselu, ali je ostala da klei pored
Merkada. Persel je stavio propusnicu u dep i rekao Ganu: Neemo se videti
kasnije. Hvala na pomoi."
Rukovali su se, a Gan ree: ,,Pa, sreno. Dodao je: Komandant snaga
prelazne vlade je tip po imenu Getau. Opak lik. Crven do sri. Voli da ubija
rojaliste. Nema bogzna kakvo miljenje ni o zapadnjacima. Vaa propusnica
dobijena od prelazne vlade trebalo bi da bude u redu, ali budite oprezni s njim.
Persel je odgovorio: Znam ko je. Rekao je Vivijan i Merkadu: ,,Vidimo
se kasnije.
Poao je nizbrdo, a onda se okrenuo i upitao Gana: Jeste li ikada uli za
crni manastir u ovoj oblasti?"
Pukovnik Gan mu nije odmah odgovorio, a potom je kazao: Jesam. Ali
nije vredan skretanja s glavnog puta. Dodao je: Moda posle rata.
Persel je klimnuo, a zatim poeo da silazi niz kreviti greben.

69

8
Travnata zaravan je izgledala primamljivo, a Persel je pomislio da tamo
moda ima i vode. Ili Gala.
S druge strane zaravni nalazilo se podnoje stenovitih brda, a u tim
brdima pobednika vojska prelazne vlade. Ali ak i ako stigne do predstrae,
nije bio siguran kakva vrsta doeka ga eka. Teoretski, njegov ameriki paso,
novinarske akreditacije i propusnica prelazne revolucionarne vlade osigurae
dobar prijem - to je na prvom mestu i bio razlog zato su on i njegovi saputnici
pokuavali da stignu do vojnih snaga. Meutim, kada se teorija sueli sa
stvarnou, ponekad daje neoekivane rezultate. Naroito ako bude morao da ima
posla s generalom Getauom, ozloglaeno okrutnim i verovatno ludim; savreni
subjekt za intervju - ako ne ubije novinara.
Persel je zauo neto iza lea i ukipio se, a zatim se uvukao u procep
izmeu stena. Oslunuo je i ponovo uo zvuk. Neko je dolazio niz greben.
Saekao je, a potom je video kako se sulja na dupetu niz dugu i ravnu
stenu, drei fotoaparat koji joj je visio oko vrata. Skoila je sa stene, a on ju je
pustio da malo odmakne ispred njega, a zatim poao za njom dok se pela preko
jo jedne velike stene.
Predomislila si se?
Preneraeno je zaciala, a potom se okrenula ka njemu. Gospode...
Frenk... nasmrt si me preplaio..."
,,I ti mene. Kuda ide?
,,Da te pronaem..." Duboko je udahnula, a onda rekla; Henri ti je dao...
nije ti dao propusnicu."
Stvarno?" Iz depa je izvadio plastificirani papir i otvorio ga. Nasmeio
se i kazao: Lii na njegov raun iz bara u Hiltonu.
Nije mu odgovorila na to, ve je kazala: ,,fa imam propusnicu."
Odlino. Uzeu je.
Dala mu je propusnicu.
Pogledao je u hartiju, strpao je u dep i rekao: Hvala ti. Vidimo se
kasnije.
Bacila je pogled ka grebenu.
Kazao je: Jata. Uspon e te ubiti. Ostani ovde.

70

Idem s tobom.
Nije odgovorio na to, ve je upitao: Kako je Henri?
Malo bolje.
Dobro. A ti?
Vrti mi se u glavi.
Stavio joj je dlan na elo pokriveno plikovima i upitao je: Jezik ti je
oteen?mmMalice..."
Skinuo je safari jaknu i obmotao joj je oko glave. ,,U redu. Hajdemo."
Sledila ga je dok je silazio niz greben.
Kazala mu je: Pukovnik Gan je video kako tri Gale na konjima jau kroz
visoku travu tamo napred.
Loe vesti.
Nastavili su da hodaju, a Vivijan je kazala: ,,Ne bih ga ostavila... ali me
je obmanuo. Obmanuo je tebe.
Persel joj nije odgovorio.
Rekla je: ,,On i pukovnik Gan mislili su da ima vee anse ako budem s
tobom.
,,Ti mi nisi poveala anse."
Za sluaj da se povredi. Ili... ta god. Bolje je poslati dvoje ljudi u
spasilaku misiju."
,,Istina. Osim ako jedno od njih nije privlana ena.
Greben se poravnao, a oni su stali tridesetak metara dalje od visoke
trave. Persel joj ree: ,,Ti ostani ovde. Ako sve proe dobro, vratiu se s
bolniarem i nekolicinom vojnika da pokupe tebe i donesu Henrija. Ako se ne
vratim za, recimo, dva sata...
Neu da ostanem ovde.
Uradie kako ti kaem...
Frenk, ako ti se neto dogodi, ovde sam praktino mrtva. Ba kao i
Henri.
Vivijan..."
,,Ne mogu da se vratim natrag uz ovo brdo, a neu da sedim ovde
ekajui Gale - ili da umrem od jebene ei. Pola je ka njemu i gurnula ga u
grudi. ,,Hajdemo.
Nastavili su da hodaju i zali u visoku travu. Persel joj ree: Dri se
dvadeset stopa iza mene, a ako uje topot kopita, baci se na zemlju i ne mii

71

se.
Hodali su neujno kroz slonovu travu, viu od njih. Persel je video
tragove bitke koja se ovde vodila tokom noi - gola naduvena tela leala su
ratrkana u visokoj travi, prekrivena velikim zelenim muvama. Nije bilo znakova
sakaenja, a on je pretpostavio da bedni ratni plen ubijenih vojnika princa
Doue nisu odnele Gale, ve pobednike vladine vojne snage. Svee iskopani
grobovi oznaavali su mesta gde su vladine snage zakopale svoje. Ako se i nadao
da e usred masakra pronai uturicu s vodom, ta nada je brzo izbledela.
Nastavili su dalje, a u vrelom vazduhu visio je zadah smrti koji je terao
na povraanje. Leinari su kruili po nebu, a jedan se spustio kroz vazduh i sleteo
pored golog tela, a zatim sagnuo dugi vrat i kljunom iskopao onu jabuicu.
Vivijan, koja je dola iza ptice, ispustila je priguen uzvik gaenja.
Persel je pohitao ka leinaru i oterao ga. Nastavili su dalje.
Visoka trava je bila ugaena na mestima kuda su proli konji i gde su se
ljudi borili i umirali. Video je kratere nainjene minobacakim granatama, koje
su zapalile travu, a u pepelu je video krhotine rapnela i sprene delove tela. Tlo
su prekrivale prazne mesingane aure.
Pokuao je da zamisli ta se ovde dogodilo u toku noi, ali uprkos
godinama ratnog izvetavanja, nije u mati mogao da prizove ljude u borbi prsa u
prsa. Meutim, mogao je da zamisli kako se pukovnik Gan oseao kada je
shvatio da je bitka izgubljena.
Visoravan je poela da se uzdie prema podnoju visokih breuljaka, tlo
je postalo krevito, a trava je poela da se proreuje dok su nastavljali da se
penju uzbrdo.
Negde sa zapada uo je bat kopita i nadao se da ga Vivijan je takoe
ula. Ignoriui vlastiti savet da se ne mie i baci na tlo, vratio se natrag i
ugledao je kako ide ka njemu. Bat kopita postao je glasniji, a ona ga je ula u isto
vreme kada je ugledala njega. Oboje legoe na zemlju u retkoj travi, ne miui se
i zurei jedno u drugo preko otvorenog prostora.
Topot kopita im je sada bio blizu, a Persel je pretpostavio da su posredi
tri ili etiri konja, udaljeni otprilike dvadeset ili trideset metara. Bat kopita je
utihnuo, a on je uo utanje trave dok su se jahai sporo kretali, traei bilo ta
od vrednosti, i bilo koga dovoljno nesrenog da i dalje bude iv.
Uspostavio je kontakt oima sa Vivijan i uvideo da je prestraena, ali se
nije micala i odupirala se porivu da ustane i potri.
Gale su sada bile toliko blizu da ih je uo kako govore. Jedan od njih se

72

nasmejao. Konj je zafrktao.

Posle naizgled itave venosti, uo ih je kako odlaze.
Pokazao je rukom Vivijan da se i dalje ne pomera, potapao runi sat, a
zatim dvaput podigao svih pet prstiju. Klimnula je.
Saekali su punih deset minuta. Persel je zatim ustao, a Vivijan mu je
brzo prila. Bacio je pogled na greben udaljen otprilike tri stotine metara i
kazao: Traemo ka onome. Spremna?
Klimnula je, ali je uvideo da se nalazi blizu kolapsa.
Uhvatio ju je za ruku i zajedno su potrali upola brzine prema uzdiuem
grebenu od crvenih stena, neprohodnom za konjanike.
Morali su da zastanu na svakih nekoliko minuta, da se odmore, a Vivijan
je pogledom traila znake vode. Prilikom jednog zaustavljanja, saoptila je da je
videla jezerce, za koje se posle ispostavilo da je ravna stena. Persel je
prepoznao znake akutne dehidracije, zbunjenost i haluciniranje. Voda, posvuda
voda. Pomislio je na sva naduvena tela - 98 posto voda... ali jo nije bio toliko
oajan.
Stigli su do podnoja grebena i nastavili da se penju uz izloenu padinu
sprenih stena. Vivijan se iznenada odvojila od njega. On ju je uhvatio za
gleanj, ali ona se ritnula, oslobodila i nastavila ulevo.
Poao je za njom i spazio ono to je i ona videla; gusti neega to je
liilo na bodljikave kaktuse, ugneene izmeu dve ravne stene.
epala je rastinje i prinela ga direktno ustima. Persel je uinio isto i
pretpostavio, po mekanom i viskoznom mesu biljke, da je u pitanju neka vrsta
aloje. Iscedio je malo pulpe na dlan i njome natrljao izgorelo lice, a zatim je
uinio isto za Vivijan dok je ona i dalje vakala biljku.
U roku od minutdva pojeli su sve aloje, a Persel je depnim noiem
iskopao i plitko korenje, koje su takoe pojeli.
Nisu progovarali neko vreme, a zatim je Vivijan kazala: Hvala bogu...
Persel je podigao svoju safari jaknu, koju je Vivijan pustila da joj padne
sa glave, i njome ih prekrio dok su sedeli i gledali nanie u visoravan. Poastio
se cigaretom.
Nekoliko stotina metara dalje spazio je etvoricu Gala na konjima, kako
polako jau kroz slonovu travu pognutih glava, i dalje tragajui za ivima i
mrtvima.
Vivijan je sledila njegov pogled i tiho rekla: ,,Gulovi.
Pogledao je preko visoravni prema planini niz koju su maloas sili, gde

73

su Henri i pukovnik Gan, uz malo sree, jo bili ivi. Gan je moda kroz dvogled
mogao da prati njihovo napredovanje, pa je mahnuo rukama.
Vivijan je takoe mahnula, a Persel ju je uo kako mrmlja: Dri se,
Henri.
Persel nije eleo da privue panju Gala, koje bi, ako bi ih spazile,
poele da ih gaaju kao glinene golubove - ili bi sjahale i poele da se penju uz
greben. Pod pretpostavkom da su Gale u boljem stanju od njega ili Vivijan,
sustigle bi ih pre nego to bi uspeli da dou do vojnih linija.
Bacio je pogled na Vivijan. Usne su joj bile ispucale, lice u plikovima,
ali su joj oi sada bile budnije. Njene iscepane pantalone zemljane boje skorele
su se od soli sasuenog znoja, ali nisu bile vlane od novog znoja. Naslutio je da
je veoma blizu toplotnog udara, ali bi trebalo da moe da dovri uspon. On se
oseao bolje. Imao je i gore dane u logoru crvenih
Kmcra, bolestan od dizenterije i groznice... drugi zatvoreni novinar, Frani
ii/, spasao mu je ivot, a zatim umro nekoliko nedelja kasnije.lpitao ju je: Kako
si?
Ustala je i pola uz greben, a on je krenuo za njom.
Nastavili su da se penju, stenu po stenu. Bio bi to lak uspon da su imali
neto drugo u trbusima osim malo aloje. Takoe, njihov cilj - vladiiu' snage moda nee biti tadaun ukoliko Getau igra po sopstvenim pravilima.
Persel je stao na ravnu stenu, akom zatitio oi od sunca i pogledom pret
raio padinu ispred njih. Na manje od dve stotine metara uz greben spazio je
neto to je iiilo na nasip od kamenja. Onda je ugledao figuru koja se kretala
izmeu stena. Rekao je Vivijan: Mislim da vidim vojnu predstrau."
Nastavili su da se penju uz greben. Kad su se pribliili nagomilanom
kamenju, video je najmanje petoricu u kamuflanim uniformama, sedeli su ispod
zelenog nakatranjenog platna razapetog izmeu podupiraa atoi a. inilo se da
su ljudi zadubljeni u razgovor, i da nisu primetili da im se iko pribliava.
To je kritian trenutak, znao je, dvetri sekunde kada tipovi s pukama
moraju da odlue jesi li prijateij ili dumanin, ili neto tree.
Pokazao je Vivijan da legne potrbuke iza stene, a zatim je iz depa
izvadio beiu maramicu i povikao jednu od malobrojnih fraza na amharskom koje
je znao. Tena yastalann! Zdravo.
Pucanj je odjeknuo, a Persel se pruio po tlu. Zaulo se jo pucnjeva, a
on je shvatio da pucnjava dopire iza njegovih lea - Gale - a zatim su vojnici
uzvratili paljbu. Stavio je aku na Vivijanina lea i snano je pritisnuo na zemlju,

74

kako bi je spreio da se pomera.

Razmena vatre potrajala je nekoliko minuta, a zatim naprasno prestala.
Proaputao je Vivijan: ,,Ne mrdaj.
Klimnula je.
Blago je podigao teio i proturio glavu iza stene da bi video jesu li (iale
iza njega. Ispod nije video nikakav pokret i okrenuo je glavu ka vojnoj
predstrai. Na lakat od njegovog lica stajala su dva tamna stopala u konim
sandalama. Podigao je pogled i ugledao cev AK-47.
Vojnik mu je pokretom automatske puke pokazao da ustane.
Persel se polako osovio na noge. Drei ruke u vazduhu, nasmeio se i
kazao oveku u kamuflanoj uniformi. Amerikavvi. Gazetanna."
Vivijan je takoe ustala i upitala: Capisce italiano?
Vojnik je razumeo pitanje, ali je odmahnuo glavom. I dalje je drao puku
uperenu u njih, ali je gledao niz greben da vidi da li Gale dolaze.
Persel je pokazao na greben i rekao na engleskom: ,,U redu, drue, ovde
smo da se vidimo sa generalom Getauom.
Vivijan je doala: Giornalista. Gazetanna. Potapala je fotoaparat.
General Getau.
Vojnik je utke zurio u nju.
Druga dva vojnika u kamuflanim uniformama sila su sa utvrenog
vatrenog poloaja nosei kalanjikove sovjetske izrade. Tri oveka poela su da
priaju na neemu to je zvualo kao amharski jezik. Dok su govorili, neprestano
su bacali poglede na Vivijan, za koju je Persel mislio da izgleda grozno, ali
moda vojnicima nije tako izgledala.
Vivijan se potapala po depu pantalona kako bi im pokazala da ima
neto za njih, a onda izvukla svoj paso i novinarske akreditacije.
Jedan od vojnika uzeo je predmete iz njene ake i pogledao u novinarske
akreditacije, napisane na nekoliko jezika, ukljuujui i amharski. Onda je otvorio
njen paso, za koji je Persel znao da je vajcarski - paso koji je dobro imati - i
prelistao stranice.
Persel je iz depa izvadio svoj ameriki paso i novinarske akreditacije,
zajedno sa plastificiranom propusnicom. Jedan vojnik je uzeo dokumente od
njega i sva trojica su ih zagledali, premda se inilo da nijedan od njih ne zna da
ita ak ni amharski.
Persel je pokazao na propusnicu i kazao: Potpisao ju je general
Andom. Dodao je: Brenjev je glavni dasa. Mo narodu! AvantiT

75

Jedan vojnik je pogledao u njega, a zatim pokazao njemu i Vivijan da

pou uz greben. Vojnici su ih sledili.
Na putu do gore, Vivijan ga je upitala: Hoemo li dobiti metak u lea?
Persel se setio pogubljenja koja je video u Kambodi; rtve su skoro uvek bile
nage kako njihova odea ne bi propala. Takoe, ene su obino prvo bile
silovane. Slutio je da se i ovde slino radi. ,,Ne, odgovorio je. Novinare sme
da ubije samo general."
Stigli su utvrenog vatrenog poloaja, a Persel je ugledao minobaca
kalibra 81 mm, okruen nagomilanim kamenjem. U rupi u zemlji nalazili su se
izgoreli ostaci sanduka za municiju i pocrnele kosti sitnih ivotinja. Stali su, a
Persel ree na amharskom: ,,Weha?
Jedan vojnik je pokazao na kanister od dvadeset litara, koji je Persel
podigao i sipao vodu Vivijan na glavu i odeu kako bi joj spustio telesnu
temperaturu. Ona je uzela kanister i uinila isto za njega, rekavi: Banja u
etiopskom stilu. Vojnik im je dodao uturicu i oni popie malo vode.
Vivijan se nasmeila vojnicima i zahvalila im se na amharskom: Azger
yastallan
Persel je dao vojnicima poslednju paklicu egipatskih cigareta, i svi su
zapalili. Za sada je dobro, pomislio je, mada je Vivijan kao ena mogla da
zakomplikuje situaciju.
Jedan od vojnika govorio je neto u vokltoki, a zatim kazao neto svojim
saborcima. Vojnik koji je naizgled bio glavni pruio im je njihove dokumente i
pokazao im da krenu uz greben.
Pre nego to se predomisle, Persel je uhvatio Vivijan za ruku i nastavili
su da se penju bez pratnje na planinu.
Vivijan ree: Mislim da smo u redu.
,,Ja mislim da sam ovo mogao i sam da izvedem.
,,I ja takoe.
Nije joj odgovorio, i nastavili su dalje u tiini.
Napokon, kazala mu je: Idi doavola."
Ve sam tu.
Upitala ga je: Jesi li oenjen? Ima li devojku?
,,Ne.
,,Ne mogu da zamislim zato nema.
Moemo li ovo da sauvamo za Hilton?
,,Ne elim da te ikad vie vidim posle ovoga.

76

ao mi je to se tako osea."
,,I ne treba nam u potrazi za crnim manastirom.
Nije joj odgovorio i nastavili su dalje ka vrhu planine.
Pomislio je na oca Armana, crni manastir i takozvani Gral. Ne postoji
Sveti gral, ali ponekad su njegovi urednici i drugi ratni dopisnici opisivali neku
priu kao Sveti gral svih pria - priu koja e dobiti Pulicera ili Nacionalnu
novinarsku nagradu, ili bar divljenje kolega, i koja e svom autoru doneti
nekoliko besplatnih pia u baru.
Bacio je pogled ka Vivijan i pomislio na Henrija Merkada. Moe li da ih
pusti da idu bez njega? Sta ako umru? ta ako ne umru i zaista pronau neto?
Poeleo je da ima neto pametnije da radi sa svojim ivotom.

77

9
Persel i Vivijan sedeli su jedno pored drugog na poljskom krevetu u
bolniarskom atoru. Vivijanino lice prekrivala je bela krema i nosila je istu
sivu amu, ba leao i on.
Vojni doktor sedeo je na sklopivoj stolici i puio cigaretu. Persel je
takoe puio jednu od doktorovib cigareta dok je Vivijan dovravala iniju
kuvanog ita koju je doneo doktor Mato.
ReJda je na italijanskom: Hvala vam, doktore. Veoma ste ljubazni."
Krupni Etiopljanin se nasmeio. Nema na emu. Oboje ste dobro.
Nastavite da se rehidrirate." Dodao je: Moete zadrati kremu.
Vivijan je prevela njegove rei Perselu, a zatim upitala doktora: Ima li
vesti o naem kolegi?
Doktor Mato joj je odgovorio: Kao to rekoh, poslali smo deset
naoruanih ljudi i mazgu po njega. Siguran sam da e vam se va kolega uskoro
pridruiti.
Vivijan je klimnula i ponovo prevela Perselu.
Lekar je ustao. Imam mnogo bolesnih i ranjenih. Izvinite me. Otiao je.
Persel ree: Siguran sam da e Henri uivati u jahanju na mazgi."
Vivijan je odsutno klimnula, a onda rekla: Nadam se da e ga nai na
vreme.
Nije joj odgovorio.
Nastavila je: Brinem zbog Gala.
,,Gale, rekao je, napadaju slabe i ljude na samrti. Nee ni prii
desetorici naoruanih vojnika.
Pogledala je u njega, usiljeno se osmehnula i kazala: ,,Ti stvarno zna
kako da utei zabrinutu damu.
Uzvratio joj je osmeh, premda je shvatio da ga iz nekog razloga nervira
njena briga za Henrija Merkada, ma koliko bila opravdana. Ustao je i osvrnuo se
po atoru. Njegove i njene stvari bile su, u uredno sloenim gomilicama, u
podnoju leaja, ali su im odea i izme nestali, a on nije video nikakve lokalne
sandale ni za jedno od njih dvoje. Kazao joj je: Idem da malo razgledam
unaokolo.
Ustala je. Idem s tobom.

78

Bolje budi ovde kada dovedu Henrija.

Oklevala je, a zatim klimnula i rekla: Nai etkicu za zube.
Kad je izaao, video je da vojnici lekare ispod na brzinu sklepanih
nakatranjenih platna, jedu, priaju i pue, to vojnici obino rade kada ne ubijaju
druge vojnike. U svakom sluaju, nisu delovali naroito zainteresovano za belca
koji je bosonog hodao unaokolo u sivoj ami - mada su neki pokazali rukom na
njega. Da je Vivijan bila s njim, vojnici bi moda pokazali vie interesovanja.
Proao je pored dugakog otvorenog atora obeleenog belim
medicinskim krstom, a unutra je video ljude koji su leali zbijeni na podu od
utabane zemlje, uglavnom nagi i uvijeni u zavoje. Iz atora je dopirao grozan
zadah, a on je uo jeanje i pla ljudi u bolovima. Ljudska beda. Rat, kuga, glad i
graanski nemir. Etiopija je imala sve to.
U daljini, na niskom brdu, zapazio je veliki ator na kome se vijorila n
volucionarna zastava nove Etiopije. To mora da je bio generaltab, a Lula - i ako
- Henri stigne, svi e otii tamo i videti da li je general Gelau u dovoljno
dobrom raspoloenju da im ponudi vonju helikopterom ilo Adis Abebe - nakon
to intervjuiu generala pobednika, naravno. U ovom ratu nije bilo mnogo
izvetavanja s prvih linija fronta, a sudei po dogaajima u zadnjih etrdeset
osam sati, shvatio je i zato.
Nadomak brda video je vetrokaz, koji je oznaavao helidrom, iako lamo
nije bilo helikoptera. Zamislio je sebe u Getauovom helikopteru, zajedno s
Merkadom i Vivijan, visoko iznad vreline i smrada ovog mesla. Helikopter je
letei ilim modernog rata, a ako odu odavde sutra do podneva, ve bi sutra
uvee mogli biti u Hiltonu i odgovarati na pitanja kolega o ekskurziji u
unutranjost ove neprosveene zemlje. Pravila lepog ponaanja nalagala su da se
skromno umanji opasnost avanture, ali da se pria ipak uini dovoljno
zanimljivom da zadri svaiju panju, kako bi pia nastavila da pristiu.
Pomislio je kako da spomene susret sa svetenikom na samrti a da ne otkrije
itavu priu.
Takoe je pomislio na pukovnika Gana. ovek mu se svideo i stekao jc
potovanje prema njemu nakon to je video ono bojno polje. Nadao sc da e
pukovnik uspeti da pronae neko selo prijateljski naklonjenih uroenika i na
kraju se izvue iz Etiopije. No, anse za tako neto nisu bile preterano velike, a
on je pomislio da napie posthumnu priu, s naslovom Vitez lutalica. Takoe je
pomislio da bi mogao otputovati u Englesku da pronae porodicu Edmunda
Gana.

79

Sunce je zalazilo, a duboke ljubiaste senke ispunile su vododerine i

jaruge koje su prolazile kroz logor, ispunjene izmetom nekoliko hiljada vojnika.
Nekoliko vojnih vozila bila su zbrdazdola parkirana, ali inilo se da su glavni
oblik prevoza mazge i konji privezani za stubove atora.
Persel je u toku karijere video na stotine poljskih vojnih logora, a svaki
od njih je - bez obzira na to jesu li bili trokavi kao ovaj ili besprekorno isti
kao ameriki - odavao isto oseaj ivota na ekanju i smrti na pomolu.
Smatrao je da je video dovoljno od Getauovog logora i odluio da
upozna generala Getaua lino, ne obavestivi svoju fotografkinju, koja bi
insistirala na tome da saekaju Merkada. Bilo kako bilo, smatrao je da makar
treba da prijave svoje prisustvo, to je bio protokol.
Dok je iao ka atoru generaltaba, setio se ta je proitao o generalu
Getauu u novinama na engleskom jeziku u Adis Abebi. Sudei po tom lanku
prepunom hvalospeva, koji su i prelazna vlaa i sam njegov autor cenzurisali,
general je bio izuzetan ovek - odan revoluciji, sposoban vojni zapovednik i
ovek iz naroda, roen u siromanoj seljakoj porodici. Roditelji su mu
gladovali kako bi sakupili dovoljno novca da poalju mladog sina u britansku
misionarsku kolu u Gondaru. Mikael Getau pokazao se kao briljantan uenik,
razume se, i pre sedme godine nauio je engleski jezik. Takoe, odbacio je
najvei deo svojih buroaskih uverenja i vrlo rano u potaji prigrlio marksizam.
Nikad nije upisao fakultet, ali se vratio u rodno selo i organizovao potlaene
seljane u borbi protiv Iokalnih rasova, za koje je Persel bio siguran da su
ukljuivali i princa Douu.
Laskavi lanak govorio je jo o tome kako se Mikael Getau prikljuio
kraljevskoj vojsci kako bi se infiltrirao u njene redove, i bio stacioniran u Adis
Abebi. A kada je vojska svrgnula cara i doepala se vlasti, mladi kapetan Getau
naao se na pravom mestu u pravo vreme, i sada je postao general, i zapovednik
armije u svojoj nekadanjoj provinciji. Lokalni momak uspeva u ivotu i vraa se
kui da svom narodu donese mir i pravdu.
Meutim, po priama u barovima i ambasadama u Adis Abebi, Getau je
bio psihopata, i ukalo se i da je svojeruno zadavio desetak pripadnika
kraljevske porodice u njihovim palatama, ukljuujui i ene i decu. Plaio ga se
ak i revolucionarni komitet - Derg - i govorkalo se da su ga imenovali za
zapovednika severne armije sasmo da bi ga drali to dalje od prestonice.
Dok je Persel hodao uzbrdo prema prostranom paviljonu generaltaba, u
daljini je primetio neto to nije video ranije. Nije mogao da razabere ta je to na

80

sve bleoj svetlosti, ali kada se pribliio, shvatio je da vidi motku razapetu
izmeu dva uspravna stuba - a sa horizontalno postavljene motke visilo je
otprilike desetak ljudi. Kad je priao blie, video je da su odeveni u uniforme
rojalistike vojske.
Stao je na trietiri metra od prizora, uvidevi da su ljudi bili obeeni
telegrafskom icom, kako bi se osiguralo sporo i bolno davljenje. Ruke im nisu
bile vezane, kako bi mogli da uhvate icu oko vrata i pokuaju da olakaju
davilaki stisak, ali su se na kraju umorili i izgubili bitku s gravitacijom.
Persel je duboko udahnuo i stajao tamo, zurei u izobliena lica, krvave
prste i krvave vratove. Prebrojao je trinaest tela, nepominih na mirnom vazduhu.
Zapitao se koliko je jo rojalista upucano tamo gde su bili zarobljeni. Dranje
zarobljenika nije bilo naroito omiljena ideja u ovoj zemlji.
Zapazio je da ga kraj atora glavnog taba posmatra nekolicina straara, i
iznova je preispitao svoju posetu generalu Getauu.
Okrenuo se i vratio nazad u bolniki ator. Vivijan nije bila tamo, a
usamljeni bolniar u atoru nije mu dao nikakve korisne odgovore na njegova
pantomimom postavljena pitanja.
Standardna procedura u ovakvim situacijama bila je da se ostane na
poznatoj lokaciji i saeka odsutni kolega. Ako poe u potragu za njom,
najverovatnije e se mimoii, kao u skeevima brae Marks. Pogledao je ila li
mu je ostavila neku ceduljicu. Nije, ali je video da su njen fotoaparat, paso i
novinarske akreditacije nestali, to je znailo da ih je ponela sa sobom. Meutim,
onda je uvideo da je takoe nestao i njegov paso, ba kao i novanik,
novinarska akreditacija i propusnica. ,,Sranje!
Izaao je iz atora, traei bilo kakav znak Vivijan u sumraku. Moda je
otila da pronae nunik, koji ovde nije postojao, tako da bi to moglo ila potraje.
Odluio je da saeka deset minuta, a zatim ode pravo do atora generaltaba i
zahteva da vidi Getaua. Ili e Getau ve poslati po njega. Stavie, pomislio je,
moda se upravo to desilo i Vivijan.
Saekao je, ali on nikad nije bio naroito strpljiva osoba. Posle otprilike
pet minuta, poao je ka Getauovom generaltabu.
Spazio je figuru koja je trala ka njemu u mraku. Bila je to Vivijan, koja
ga je opazila i viknula: Frenk! Nali su Henrija!"
,,Dobro.
Zaustavila se nekoliko koraka od njega, zadihana, i rekla: Nali su i
pukovnika Gana, takoe.

81

Loe.
ustro mu je objasnila: Pukovnik Gan se obeznanio na planini. I I lenri
takoe. Vojnici su ih obojicu pronali...
Saekaj. Ko ti je to rekao?
Doktor Mato. Sada su u bolnikom atoru. Uhapeni su. Doktor Mato
kae da e biti dobro, ali...
Okej, hajde da ih vidimo.
Nee da me puste u ator.
Moda je, pomislio je, tako i bolje. ,,U redu, hajde da se vidimo sa
generalom."
Pokuala sam, ali...
Hajdemo."
Brzo su se popeli do mesta gde je stajao tabni ator. Nekoliko bonih
krila bilo je otvoreno, unutra se nazirala svetlost.
Persel je primetio da Vivijan ne nosi fotoaparat i da u njenoj ami ne
postoji mesto gde je mogla da stavi dokumente, ali moda je sve to negde sakrila,
pa ju je upitao: Zna li gde su nai pasoi i dokumenti?
Ne... kada je doktor Mato doao po mene, istrala sam...
,,Pa, sve je nestalo, ukljuujui i tvoj fotoaparat.
,,Dovraga...
Tako je. Sada je sve to Getauovo."
Taj kukin sin. To je moj fotoaparat, i trideset slika...
Vivijan, to nam je trenutno najmanji problema.11
Uvideo je da je uzrujana zbog Merkadovog hapenja, i da sada postaje
srdita zbog konfiskacije njenog vlasnitva. Sve je to bilo razumljivo, i bilo bi
opravdano u Adis Abebi, ali ne i ovde, na frontu.
Trebalo je da je neko vrati u stvarnost pre odlaska kod Getaua, pa ju je
zato odvukao do udaljenog dela atora i kazao: Evo ta general Getau radi
rojalistima. Jo ne znamo ta radi novinarima koji mu idu na ivce.
Zapiljila se u obeene ljude. ,,Oh... oh, gospode...
,,Spremna?
Okrenula se i klimnula.
Prili su uvanom ulazu u ator generaltaba. Dva vojnika s
kalanjikovima su ih budno i sumnjiavo osmotrila. eni su ve jedanput
zabranili ulaz i zapitali su se zbog ega se vratila. Jedan je pretei mahnuo
pukom, a drugi je pokretom ruke pokazao da se okrenu i odu.

82

Persel im je na amharskom rekao re koju znaju svi novinari u Etiopiji:

Gazetanna. Dodao je: General Getau." Potapao se po levom runom zglobu
gde je trebalo da mu bude sat, nadajui se da e vojnici pomisliti da ima zakazan
sastanak.
Dva vojnika su nakratko porazgovarali, a zatim je jedan nestao u
unutranjosti atora. Preostali vojnik se zabuljio u Vivijanino lice namazano
kremom, a zatim u njene noge ispod ame.
Vivijan tiho ree: Plaim se. A ti?
Pitaj me to kasnije.
Vojnik se vratio i pokazao im da pou za njim.
Uli su u paviljon, mnogo vei od atora princa Doue. Persel je takoe
zapazio da u oskudno opremljenom atoru nema ceremonijalnih kopalja i titova
- jedino terenska oprema, ukljuujui i dve radiostanice na stolu na rasklapanje.
Stari fenjeri slabo su osvetljavali veliki prostor.
ator je bio pregraen zastorom na dva dela, a vojnik im je pokazao da
prou kroz otvor. U drugoj polovini atora bilo je mranije i trebalo im je
nekoliko sekundi da primete oveka koji je sedeo iza prenosivog stola. ovek
nije ustao, ali je pokazao na dve platnene stolice ispred svog stola i na
engleskom rekao: ,,Sedite.
Seli su.
General Getau je zapalio cigaretu i zagledao se u njih kroz oblai
duvanskog dima. Gasni fenjer visio je iznad stola, osvetljavajui mu ruke, ali ne i
lice.
Kada su se Perselove oi privikle na polutamu, uvideo je da Getau ima
neurednu bradu i da mu je glava ili prirodno elava ili obrijana. Preplanula linija
ila mu je preko ela na mestu gde je nosio eir; koa mu je bila prirodno tamna,
ali je dodatno potamnela na suncu.
Persel je u etiopskim novinama video fotografiju generala i zapazio je da
Getau ima iroke crte lica, tipine za hamitske a ne semitske crte lica aristokrata
i arapskog stanovnitva. Zapravo, to je delimino bilo ono o emu se radilo u
ovom ratu - o poreklu i rasnim razlikama toliko suptilnim da proseni zapadnjak
nije mogao da ih vidi, ali koje su Etiopljani izjednaavali s vladarima i
podanicima. Odista, pomislio je, Getauov narod konano ima priliku za osvetu
posle tri hiljade godina. Nije mogao da ih krivi, ali je mislio da bi mogli da se
svete na manje brutalan nain.
Imao je posla sa svee ustolienim revolucionarima u mnogo zemalja, a

83

svima su zajedniki ksenofobina paranoja, ekstravagantni gnev i opasno

iracionalno razmiljanje. A sada e otkriti koliko je ovaj tip psihotian.
Getau je delovao zadovoljno to ih puta da sede u njegovoj kancelariji
dok on lista hartije na svom stolu. Na stolu su se takoe nalazili Vivijanin
fotoaparat, Perselov novanik i sat, njihovi pasoi i novinarske akreditacije, ali
Persel nije mogao da vidi njihovu propusnicu, koju im je izdala prelazna
revolucionarna vlada. Palo mu je na pamet da je Getau odluio da se pozabavi
tim nezgodnim dokumentom tako to ga je unitio.
Getau je zapalio jo jednu cigaretu i otpio gutljaj pia iz plehane olje.
Pogledao je u njih i s jedva primetnim britanskim naglaskom upitao: Zato ste
ovde?
Persel mu je odgovorio: ,,Da izvetavamo o ratu.
,,Da pijunirate za rojaliste."
,,Da izvetavamo o ratu.
pijune streljamo. Kad smo dobre volje.
,,Mi smo novinari, ovlaeni od prelazne revolucionarne vlade, ' imamo
propusnicu koju nam je izdao Derg i potpisao general..."
Nemate vi nita od toga.
Vivijan ree: ,,Imamo. Upitala ga je: Zato ste uhapsili naeg kolegu?
Pogledao je u nju i rekao: ,,Umukni!
Getau je jo jednom pustio da tiina potraje, a onda rekao: Vas dvoje i
va kolega bili ste u logoru rojalista."
Persel je odgovorio: Izgubili smo se. Na putu dovde.
Sreli ste vaeg kolegu pukovnika Gana.
On nije na kolega.
Pobegli ste s njim da uteknete od revolucionarne armije, iako tvrdite da
ste pokuavali da je naete.
Pobegli smo da uteknemo od Gala. Persel je takoe ukazao: Popeli
smo se na ovu planinu da vas pronaemo."
Getau nije odgovorio.
Persel je mislio da nema svrhe truditi se da generalu objasni okolnosti.
Getau je izvukao svoje zakljuke, i mada je verovatno znao da nisu sasvim
tani, odgovarali su njegovoj paranoji.
Rekao je: Ovde smo da izvetavamo o ratu. Ne biramo strane..."
,,Vi imate romantinu predstavu o caru i njegovoj familiji, o rasama i
vladajuoj klasi.

84

Persel je mislio da to moda jeste istina to se tie Merkada i Vivijan, i

svakako u sluaju pukovnika Gana, ali ne i u njegovom. Kazao je: ,,Ja sam
Amerikanac. Mi ne volimo plemstvo.
Pa, volite li marksiste?
,,Ni njih.
Getau se zapiljio u njega, a zatim klimnuo. Rekao je: Pukovnik Gan je
odgovoran za smrt mnogih mojih ljudi. Osudio sam ga na smrt. Persel je to ve
pretpostavio, ali je kazao: Ako mu potedite ivot i prognate ga iz zemlje, moje
kolege i ja obeavamo da emo napisati... Nita vi neete napisati. Svi ste
krivi jer ste bili u vezi s njim. I vi takoe pijunirate za rojaliste. Sutra ujutru
ete biti izvedeni pred preki vojni sud. Persel je to naslutio, a oigledno i
Vivijan, jer je postojanim i ravnim glasom kazala: Moj kolega, gospodin
Merkado, meunarodno je poznati novinar koji se esto susretao sa uglednim
lanovima Derga i intervjuisao generala Andoma, vaeg pretpostavljenog oficira.
Upravo je general Andom potpisao nau propusnicu...
General Andom nije dao Merkadu - ili vama - dozvolu da pijunirate u
korist kontrarevolucionara.
Persel je oprobao drugaiji pristup. Sluajte, generale, dobili ste bitku i
verovatno ste dobili rat. Prelazna vlada je pozvala novinare da...
,,Ja vas nisam pozvao.
Onda emo otii.
Getau mu nije odgovorio, a Persel je imao utisak da se general moda
koleba. Moda je svoju elju da ubije svakoga koga poeli da ubije razmatrao iz
novog aspekta: da prelazna vlada ne eli da on ubije tri zapadna novinara. U
svakom sluaju, pukovnik Gan je praktino ve bio mrtav.
Persel se ve nalazio u slinim situacijama, pri emu je svaka od njih
imala srean kraj, u suprotnom ne bi bio i u ovoj situaciji. Prisetio se
Merkadovog saveta da ne izgleda kao lak plen za hapenje, ali mu u ovoj
situaciji to nije mnogo koristilo. Nije bio sasvim siguran ta sledee da kae ili
uradi, pa je stoga upitao: Mogu li da dobijem cigaretu?
inilo se kao da je Getau bio donekle iznenaen pitanjem, ali onda je ka
njemu gurnuo paklicu egipatskih cigareta s kutijom ibica.
Persel je pripalio, a zatim kazao: Ako mi omoguite pristup pisaoj
maini, napisau lanak za Herald tribjun i za novine na engleskom jeziku u Adis
Abebi, gde u opisati vau slavnu pobedu nad princom Douom i rojalistikim
snagama. Razume se, vi ete ga prvi proitati i tek onda dostaviti mojoj

85

novinarskoj kancelariji u Adis Abebi, zajedno sa mojom linom belekom u

kojoj e napisati da na frontu putujem sa trijumfalnom vojskom generala
Getaua."
Getau ga je dugo posmatrao, a zatim pogledao u Vivijan, pa u njen
fotoaparat. Upitao ju je: Ako razvijem ovaj film snimljen u Adis Abebi, ta u
videti?"
Vivijan mu je odgovorila: Mahom slike sa naeg putovanja od
prestonice do stare italijanske banje... a zatim i nekoliko fotografija logora
princa Doue.
,,Te fotografije e biti dobro pokazati na vaem prekom sudu,
gospoice..." Bacio je pogled na njen vajcarski paso. Gospoice Smit.
Vivijan je odgovorila: ,,Ja sam fotoreporterka. Fotografiem... 11 ,,Umukni!
Nagnuo se napred i zagledao u nju, a potom kazao: ,,Na drugoj strani ovog logora
stoji ator. U tom atoru ima deset, moda dvanaest ena - koje gaje simpatije
prema rojalistima, ukljuujui i jednu princezu - a one su tamo da zabave moje
vojnike." Gurnuo je fotoaparat preko stola. elite li da fotografiete ta se
deava u tom atoru?
Persel je ustao. Generale, vae ponaanje..."
Getau je potegao pitolj i uperio ga u Persela. ,,Sedi!
Persel sede.
Getau je vratio pitolj u futrolu i kazao, kao da se nita nije desilo: A
vi, gospoice Smit, takoe moete da fotografiete obeene rojaliste koje ste
videli. A takoe moete da fotografiete pogubljenje pukovnika Gana.
I pogubljenje vaeg prijatelja gospodina Merkada. Da li biste to eleli?
Vivijan nije odgovorila.
Getau je zurio u nju, a zatim obratio panju na Persela i rekao: Ili
moda, kao to je gospodin Persel predloio, on moe da napie neke dobre
lanke o borbi napaenog naroda protiv vekovnih tlaitelja. A onda, moda, nee
biti prekog suda i nee biti pogubljenja.
Ni Persel ni Vivijan nisu nita odgovorili.
Getau je nastavio da govori. Narodni neprijatelji moraju se ili
likvidirati, ili naterati da slue revoluciji." Dodao je: Moda biste bili korisniji
ivi.
Vivijan je upitala: ,,A gospodin Merkado?
Nekad je bio prijatelj potlaenog naroda, ali je zastranio. Mora se
prevaspitati.

86

Persel je upitao: ,,A pukovnik Gan?

Teak sluaj. Ali potujem ga kao vojnika. I gajim izvesne sklonosti ka
Britancima. Objasnio je: Pohaao sam britansku misionarsku kolu."
I oigledno propustio as o sportskom ponaanju i ferpleju, pomisli
Persel.
Getau je dodao: Direktor je voleo da koristi ibu, ali moda sam to i
zasluivao.
U to nije bilo sumnje.
Getau ree: Moda se pukovnik Gan moe ubediti da podeli svoje
vojno znanje sa mojim pukovnicima.
Persel ree: Razgovarau s njim.
Getau je ignorisao njegove rei i kazao: Ubiti oveka - ili enu previe je lako. Vie volim da ljude vidim slomljene."
Persel nije sumnjao da je Getau bio iskren.
Getau ree: Moete ii.
Vivijan ree: elimo da vidimo gospodina Merkada. I pukovnika Gana.
Nai ete ih u bolnikom atoru."
Persel je uhvatio Vivijan za ruku i okrenuo se da poe, ali Getau ree:
Pre nego to odete, imam neto to vas moe zanimati."
Pogledali su u njega i videli da uzima neto iz senke ispod stolice.
Podigao je zlatnu krunu, optoenu dragim kamenjem. Persel i Vivijan prepoznali
su krunu princa Doue.
Getau ree: Dao sam Galama odreene ruke da love rojaliste. Sve to
sam traio zauzvrat bilo je da mi dovedu princa, ivog ili mrtvog, zajedno s
njegovom krunom. A evo je njegova kruna.
Persel i Vivijan ponovo nisu nita rekli.
Getau je zagledao krunu ispod viseeg fenjera, kao da razmilja da li da
je kupi. Spustio ju je na sto, a zatim rekao: Dozvolite da vam pokaem jo
neto. Priao je drugoj strani atora, a vojnik u senkama upalio je gasni fenjer.
Na podu od utabane zemlje potrbuke su leala tri oveka, sva trojica
goli kao od majke roeni. Getau je pokazao rukom Perselu i Vivijan da priu
blie, a oni su zakoraili ka krugu svetlosti. Videli su da krvave pruge prekrivaju
lea i guzove mukaraca, kao da su bili bievani.
Getau je zareao neto na amharskom i ljudi se pridigoe na kolena.
Svaki je oko vrata nosio ogrlicu - nalik pseoj - s prikaenim lancem. Na
svetlosti fenjera Persel je razabrao tri izubijana lica, od kojih je jedno pripadalo

87

princu Doui. Dugi aristokratski nos bio mu je slomljen, a oi oteene i skoro

zatvorene, ali princ je svesno gledao u njega i Vivijan.
Getau im ree: Vidite, nisam ih streljao ili obesio kao to sam mislio
da u uraditi. Ali ako pomnije pogledate, videete da su ih Gale kastrirale."
Persel je nastavio da gleda u prinevo lice, ali je Vivijan okrenula glavu
u stranu.
Getau je zavukao aku u dep pantalona i izvadio pare hleba, koje je
prineo do prinevih oteenih usta i kazao: ,,Jedi.
Princ je zagrizao hleb. Getau je ponovio postupak i s drugom dvojicom
zarobljenika, za koje je Persel pretpostavio da su pripadnici prinevog osoblja.
Getau je bacio hleb na zemlju i rekao: Revolucionarna vlada pogubila
je skoro sve lanove kraljevske porodice i brojne lokalne rasove, tako da su
postali retke zverke. Moja je ideja da ih uinim korisnim. Dodatno je objasnio:
Ovi ljudi su moje sluge, i brinu se o mojim linim potrebama. Kada mi se smui
da ih gledam - to e se uskoro desiti -postae evnusi u atoru ena koje su
njihovi verni podanici." Dodao je: Ovi ljudi e takoe pruati zadovoljstvo
mojim vojnicima koji uivaju na malo drugaiji nain.
Vivijan je okrenula lea prizoru, ali je Persel nastavio da gleda u princa
Douu, ija je glava sada bila pognuta.
Getau upita princa: Nije li ovo bolje od smrti?
Princ klimnu glavom.
Getau je opet zareao neto na amharskom, a tri oveka padoe niice
pred njim. Izvadio je jahaki bi iz dubokog depa pantalona i stao iza njih.
Rekao je: Bi pukovnika Gana. Oinuo je prineve guzove, a ovaj zaurla od
bola. Vojnik sa fenjerom u ruci se nasmeja.
Getau je kamdijom oinuo drugu dvojicu, koji su takoe zaurlali od
bola, usled ega se vojnik nasmejao jo glasnije.
Getau je sklonio bi i kazao: Mnogo bolje od veanja ili streljanja.
Bolje i za mene. Stao je ispred mukaraca i preterano zamahnuo rukom, rekavi
princu Doui: Oprosti mi, rase. Ja sam samo neuki seljak koji ne zna kako da
na propisan nain ukae potovanje svom gospodaru."
Vojnik se ponovo nasmejao.
Getau se okrenuo ka Perselu i Vivijan. To je sve.
Persel je uhvatio Vivijan za ruku, zajedno su proli kroz zastor i izali iz
atora. Vivijan je drhtala, a on ju je zagrlio.
Dok su hodali ka bolnikom atoru, kazala je drhtavim glasom: Jadni

88

ljudi... Frenk... obeaj mi...

To se nama nee dogoditi."
,,On je lud... sadista..."
Da. I bio je istorija koja uiva u osveti. Persel ree: Ali nije glup. Zna
sa ime moe, a sa ime ne moe da se izvue."
Nijedno od njih dvoje nije u to verovalo, ali to bee sve za ta su mogli
da se uhvate u tom trenutku. Persel je pomislio na njihovu nesmotrenu odluku da
napuste relativnu sigurnost prestonice i pronau generala Getaua. Merkado je
pogreno procenio situaciju i poverovao je dobrom publicitetu koji je Getau
dobijao u engleskim i italijanskim novinama u Adis Abebi. Persel je bio besan
na njega, i na samog sebe, ali bes ih nee izbaviti odavde. Morae da obrade
Getaua. Malo laskanja, malo praznih pretnji i mnogo sree.
Vivijan je, meutim, imala drugu ideju i jedva ujnim glasom je kazala:
Izvui emo se odavde jer treba da pronaemo crni manastir i Gral. Upitala ga
je: Veruje li u to?
Jok. Ali ti veruje. A siguran sam da i Henri veruje.
Svi znaci su tu, Frenk.
,,Da, da. Svi znaci su govorili: orsokak. No setio se da je Henri rekao
da ga je vera odrala u ivotu u gulagu, pa joj je stoga kazao, kako bi je osokolio:
Moda si u pravu.
Uhvatila ga je za ruku i ustro su krenuli prema bolnikom atoru.

89

10
Persel i Vivijan uli su u dugaki bolniki ator, loe osvetljen sveama i
uljanicama. Vazduh su proimali zadah krvi i izmeta, jeanje i krici bolesnika i
ranjenika. Bletavi gasni fenjer visio je u pozadini, a Persel je ugledao tri oveka
sa hirurkim maskama, koji su stajali oko stola i operisali pacijenta.
Uhvatio je Vivijan za ruku i zajedno proli izmeu redova bandairanih
ljudi koji su leali nagi na tamnim ebadima. Ogromne muve sletale su im na
lica, a Vivijan je akom prekrila usta i nos dok je hodala i gledala levodesno,
traei Merkada i Gana.
Doktor Mato ih je spazio i skinuo hirurku masku, on i Vivijan su
razmenili nekoliko reenica na italijanskom, a zatim je ponovo obratio panju na
pacijenta.
Vivijan ree Perselu: Henrija i pukovnika Gana odveli su im je doktor
Mato rekao da su dovoljno dobro za pokret. Uhapeni su.
,,To ve znamo. Gde su ih odveli?
Kae da postoji campo... parata militare - vebalite gde uvaju
zarobljenike. Na istok, otprilike pet stotina metara."
Persel ju je uhvatio za ruku i brzo izveo iz atora.
Iznad istonih brda dizao se bezmalo pun mesec, a tihi logor bio je
okupan jezivim srebrnkastim sjajem. Crvene varnice dizale su se iznad stotina
logorskih vatri, a vazduh je bio tmast od mirisa zapaljene slame i suve balege.
Zaputili su se prema istoku, izbegavajui grupice ljudi okupljenih oko
logorskih vatri i ratrkane atore, trudei se da dre pravac kroz prostrani logor.
U tami u amama nisu privlaili niiju panju.
Nijedan vojni logor, pomisli Persel, nije kompletan bez zatvora, gde se
neprilagoeni vojnici i kriminalci uvaju dok ekaju na suenje i kaznu.
Pogledom je pretraivao meseinom obasjani logor traei zdanje koje bi moglo
da slui kao zatvor, ali nije video nita solidnije od platnenih atora.
Nastavili su dalje, a Persel je spazio drugu neophodnu stvar u vojnim
logorima; stvar koju je Getau pomenuo Vivijan. Dugi red vojnika stajao je
ispred velikog atora, puei i alei se, ekajui na svoj red.
Vivijan je upitala: ta se tamo deava?"
Nije joj odgovorio, a ona ree: ,,Oh...

90

Krenuli su dalje.
Vivijan se zabrinula i rekla: Mislim da smo ga promaili. Hajde da
pitamo...
Bolje ne.
Nastavili su dalje i naili na veliko ulegnue u tlu, koje je tvorilo
prirodan amfiteatar. Persel je na kraju tog ulegnua ugledao izdignutu drvenu
platformu, i shvatio je da je to vebalite i podruje za smotru, gde general
Getau i njegovi oficiri mogu da se obrate svojim trupama.
Ispred platforme je video niz stubova pobodenih u zemlju, koje je iz
previe vojnih logora Treeg sveta prepoznao kao stubove za bievanje, gde su
vojnike lancima vezivali zarad kanjavanja i ponienja pred oima saboraca.
Spazio je kretanje blizu jednog stuba i kazao: ,,Tamo.
Potrali su ka stubovima, a kad su se pribliili, ugledali su tri oveka koji
su visili okaeni o rune zglobove, ruku podignutih iznad glave.
Persel je video da su Merkado i Gan i dalje odeveni u odeu u kojoj ih je
poslednji put video, ali su bili bosonogi. Izmeu Merkada i Gana visio je trei
ovek, goli Etiopljanin u nesvesti.
Vivijan je dotrala do Merkada i zagrlila ga. I on je, takoe, delovao kao
da je u nesvesti - ili mrtav - ali je Persel zatim opazio da mu se grudni ko
podie i sputa. Vivijan je zajecaia: Henri... probudi se... Povikala je:
,,Henri!
Otvorio je oi i pogledao u nju. Propela se na vrhove prstiju i poljubila
ga u obraz.
Persel je video da tri oveka oko runih zglobova imaju okove spojene sa
lancem koji je visio s alki ugraenih u stubove. Stopala su im dodirivala tlo, tako
da su mogli da stoje sve dok im kolena ne popuste od umora ih nesvestice.
Na blistavoj meseini pogledao je u Etiopljanina i video da je ovekovo
lice oteeno i u plikovima, a na njegovoj tamnoj koi ostali su tragovi bievanja.
Merkado se sada potpuno razbudio i uspravio kad je Vivijan zakopala
lice u njegove grudi, jecajui dok ga je stiskala u naruju.
Persel je priao Ganu, koji je bio budan i na oprezu, i rekao mu:
Izuzetno mi je drago to vidim da ste vi i gospoica Smit dobro i na slobodi.
Persel je shvatio da se donekle osea posramljeno zbog razlike u
njihovim sudbinama. Ali to bi brzo moglo da se promeni. Nije hteo da daje lanu
nadu oveku u lancima osuenom na smrt, ali je kazao: Priao sam s Getauom,
i postoji ansa...

91

Getau se poigrava sa svojim rtvama. Ne trudite se.

Persel je promenio temu i upitao: Mogu li neto da vam donesem?"
Doktor Mato nas je nahranio i oporavio u dovoljnoj meri da visimo
ovde do zore. Dodao je: Moi u na vlastitim nogama da odem na svoje
pogubljenje."
Persel mu nije odgovorio.
Pukovnik Gan je nastavio. Sarno vidite moete li da ubedite Getaua da
to uini brzo i isto, pred streljakim strojem.
Rekao je da vas potuje kao vojnika."
,,Ne mogu da kaem isto za njega. Ali drau ga za re i oekivau
propisan streljaki vod.
Persel nije odgovorio, ali je klimnuo glavom i kazao: Ostaemo s vama
tokom noi.
Dobro. Ima mnogo praznih stubova, kuo stara.
Persel se nasmeio na galgenhumor4 uprkos okolnostima. Pogledao je u
okove i video da su zakljuani katancem, ba kao i lanci na alkama. Ako bi uspeo
da nae neto da presee lokote ili lance, mogao bi da oslobodi Gana i Merkada
i svi zajedno bi mogli da pokuaju da pobegnu odatle.
Gan je primetio ta Persel posmatra i rekao: Ovde nema ni jednog
jedinog straara, ali ako pogledate udesno, nekoliko stotina metara dalje,
videete straarsku kulu.
Dobro... moda kad mesec zae. Persel je razmislio da li da pukovniku
Ganu saopti da je njegov stari gazda, princ Doua, zarobljen i da vie nije ni
princ ni mukarac. Meutim, to nisu bile vesti koje bi pukovniku pomogle ili
ulile nadu. Kazao mu je: Odmah se vraam.
Biu ovde.
Persel je proao pored Etiopljanina, koji je i dalje bio u nesvesti, i
priao Vivijan, koja je neto mrmljala Merkadu na uvo i milovala mu grudi i
kosu.
Pogledao je u Merkada pravo u oi. Merkado je konano duboko udahnuo
i rekao: Izvini zbog svega ovoga.
Bilo je zanimljivo, Henri.
Dobra pria, ako moe da je dostavi novinama.
Svakako."
Merkado ree Vivijan: Idi i pozdravi pukovnika Gana. Osea se
zapostavljeno."

92

Oklevala je, a zatim prola pored Etiopljanina, ali se zatim vratila i

pogledala u njega. Stavila mu je aku na lice i grudi i kazala: ,,On umire.
Persel je pogledao u tri oveka okaena na stubove. Ujutru e Getau
izvriti smotru trupa, kako bi mogle da vide ta se deava s ljudima koji mu idu
na ivce. Ako je lud, to jeste bio, harangirae vojnike i pretie im istom kaznom
ako se budu nedolino ponaali. A ako pretegne sadista, govorie im o njihovoj
pobedi, ili o nekoj drugoj temi, ne objanjavajui zato su trojica Ijudi okaeni
na stubove. Vojnici e sami morati da izvlae zakljuak.
Perselu je takoe palo na pamet da e njega i Vivijan moda sveano
izvesti prilikom prvog okupljanja trupa i takoe privezati za stub. Ili... Vivijan bi
moda odveli u ator. Setivi se prineve sudbine, takoe je znao da bi i on,
Merkado i Gan mogli da provedu neko vreme u tom atoru.
Nije dobro biti u milosti i nemilosti svemogueg psihopate, koji je
verovatno i seksualni sadista. Shvatio je da mora neto da uradi dok jo moe.
Ali ta? Bekstvo nije mogue. Ali moe li da ostavi Henrija i pukovnika Gana? I
da li da sa sobom povede Vivijan?
Merkado ree: ,,Ja sam kriv, stvarno. Nije trebalo da naputamo Adis
Abebu.
,,U to vreme je ovo izgledalo kao dobra ideja.
Nije trebalo da zaspim. Gan me je upitao mogu li da ostanem budan dok
on odmori oi na nekoliko minuta... Rekao sam mu: Odmori se, kuo stara A
sledee to znam - opkolili su nas vojnici i jedan magarac. ,,Mazga.
ta god da je. I sada smo svi krivi zbog poznanstva s njim.
Henri, nismo krivi ni za ta, osim za to to smo bili dovoljno glupi da
doemo ovamo, oekujui da se prema nama ponaaju kao prema akreditovanim
novinarima.
,,Pa... moda bismo bolje proli da se nismo druiii s pukovnikom
Ganom.
Persel je pomislio da ih je pukovnik Gan najverovatnije spasao od Gala,
ali Henri je morao s nekim da podeli krivicu.
Merkado je osetio da Persel ne saosea s njegovim tumaenjem njihove
nedae, pa je rekao: Sudbina. Sudbina nas je dovela ovamo. Postoji razlog za
ovo...
Obavesti me kada sazna koji.
Merkado je nastavio: Kada mi je doktor Mato kazao da ste Vivijan i ti
ovde i da ste ivi i zdravi, znao sam da neka via sila bdi nad nama. ,,Ta

93

pomisao mi nijedanput nije pala na pamet, Henri.

Mora imati vere, Frenk. Vera e nam pomoi da ovo pregrmimo.
Persel je bio u iskuenju da istakne kako sa stuba ne visi on, nevernik, ali je
umesto toga rekao: Vivijan i ja smo se videli s Getauom." Merkado mu nije
odgovorio.
Persel je nastavio da govori. ,,U sutini, u njegovoj glavi je ve zasedao
preki sud i osudio Gana na smrt.
Merkado ponovo nita nije odgovorio, a Persel ga je pogledao da vidi da
li je pri svesti. Bio je i zurio je u Persela oekujui vesti o sopstvenoj sudbini.
Persel mu ree: Tebe, Vivijan i mene ujutru e takoe izvesti pred preki sud.
Dodao je, da mu ublai strah: Ali moda i nee.
Merkado nije imao odgovor, pa mu je Persel prepriao njihov susret sa
Getauom, trudei se da zvui optimistino, ali takoe i realistino, premda nije
pomenuo Getauovu slabo prikrivenu pretnju da e strpati Vivijan u logorski
bordel. Henri je imao dovoljno toga na pameti. Zakljuio je: Getau moda eka
da se uje sa svojim efovima. Ili je moda za nas isplanirao neto drugo, to nije
rekao.
Merkado nije smesta odgovorio, a onda je kazao: Korisniji smo mu ivi
nego mrtvi.
Naalost, to moe da bude istina.
Ili e mu prelazna vlada prosto narediti da nas pusti na slobodu. tavie,
siguran sam da hoe. Dodao je: General Andom i ja imamo dobar odnos.
Odlino. Nadam se da general Andom i general Getau imaju jednako
dobar odnos."
Merkado mu nije odgovorio.
Persel je upitao: Da li ti je Vivijan rekla da su Gale zarobile princa
Douu i dvojicu njegovih autanata i predali ih u ruke Getauu?
Nije... neka im se Bog smiluje."
Bog je ove nedelje na odmoru, Henri. U meuvremenu, uradiu ono to
mogu za sve nas, sve to me nee dovesti do sledeeg stuba.
Znam da hoe, Frenk. Ako nastavi da pria sa Getauom..."
Ali moram da ti kaem, Henri, moda u odluiti da zapalim odavde.
Bez Vivijan. Ako uspem da stignem u Gondar, moda u moi da se ukrcam na let
za Adis Abebu i doprem do amerike, vajcarske ili britanske ambasade, i
izbavim sve vas. Pogledao je u Merkada i upitao: Jesi li u redu s tim?
Merkado je neko vreme razmiljao, a zatim odgovorio: Nikad nee

94

uspeti, Frenk.
Vredi pokuati."
Nema novca, nema akreditacije, nema... nema ni cipele, za ime
sveta.
Pokuau da uradim ono to je Gan nameravao da uini - da naem neke
prijateljski nastrojene rojaliste."
Oni ne mogu da pomognu ni sami sebi. Gotovi su. Lovie ih kao
zeeve. Kazao je: Treba da ostane ovde. Da nam pomogne ovde.
Ostaviu vas ovde u bojim rukama.
Vivijan se vratila i zagrlila Merkada, rekavi Perselu: Moramo da im
nabavimo malo vode, Frenk.
,,U redu. Ostani ovde.
Zaputio se uz padinu amfiteatra, orijentisao se, a zatim poao zapadno ka
bolnikom atoru - jedinoj oazi humanosti u toj pustinji smrti. Premda, ako emo
pravo, svaki ovek ovde bi mu verovatno ponudio vodu, kao to su to uinili
vojnici na predstrai. Vojnici sami po sebi nisu loi ljudi, ali rat, kao to je to
video mnogo puta i na previe mesta, menja ljude.
Kad god bi poeo da veruje u ovenost, pomislio bi na crvene Kmere
koji su pobili na milione pripadnika vlastitog naroda. A sada se upoznao sa
Galama, koji su bili varvarski podsetnik na tamnu stranu oveanstva. Zapravo,
morao je da prizna, njegove anse da stigne do Gondara ili Adis Abebe bile su
ravne nuli.
Vera, rekao je Henri Merkado. Via sila bdi nad nama. Postoji razlog za
sve ovo. Pa, pomislio je, bolje da postoji dobar razlog. A Henri i Vivijan mislili
su da razlog, pretpostavio je, mora imati neke veze s ocem Armanom, to je
Persel smatrao istom sluajnou, verovali su da je to boansko provienje. U
svakom sluaju, ujutru e videti ko je bio u pravu.
Stigao je do bolnikog atora i posluio se dvema uturicama s vodom
koje je naao meu stvarima koje su nazivali ukaljanim i okrvavljenim odbaenim uniformama i ratnom opremom mrtvih i ranjenih.
Potraio je no ili bajonet, ili bilo ta drugo to bi moglo da bude od
koristi, ali gomilica je bila oiena od svega upotrebljivog.
Umotao je uturice u kamuflanu koulju i krenuo nazad.
Nije bio sasvim siguran zato je Getau dozvolio Vivijan i njemu da
slobodno lutaju po logoru, ali njegova iskustva sa sadistikim despotima uvek su
imala taj jedan element nedoslednosti - nasumine okrutnosti proarane

95

sporadinim plemenitim delima. Despot eli da ga se boje, ali takoe i da ga

vole zbog njegovog milosra. Despot eli da bude Bog.
Vratio se do vebalita i pruio uturicu Vivijan, koja ju je prinela
Merkadovim usnama.
Priao je Etiopljaninu, ali se inilo da je ovek mrtav. Stavio je dlan na
njegove grudi, a zatim prislonio uvo na neujno srce.
Gan sa sledeeg stuba jeknu: Video sam ga kako prolazi kroz samrtni
ropac.
Persel je priao Ganu i prislonio mu grli druge uturice na usne.
Gan ree: Sauvaj se malo.
Persel ga je uverio: Sve ovo e biti gotovo sutra ujutru."
,,Uistinu.
Nije bilo mnogo toga drugog da se kae, zato je Persel poao ka Vivijan,
koja je vodom prala Merkadovo lice.
Stao je u mestu, posmatrajui taj prizor enske samilosti i tuge. Pieta. To
na italijanskom, znao je, istovremeno znai i samilost i pobonost. Sin ili suprug
na samrti, ratnik ili otac, koga u smrtnom asu tei majka ili ena, ispunjena
ljubavlju i milosrem. Svi bi trebalo da imamo toliko sree da, pomislio je,
umremo na takav nain.
Rekao je Vivijan i Merkadu: Idem na onu platformu da se naspavam."
Uverio je Merkada: Tu sam ako ti neto zatreba." Ponovio je to Ganu, a onda se
popeo uz tri stepenika na grubo sagraenu platformu. Mesec je sada bio visoko
na nebu i osvetljavao prostrano prazno polje.
Prebrojao je deset stubova pobodenih u zemlju ispred platfbrme. Gan mu
se nalazio s leve strane, stojei uspravno, a mrtvi Etiopljanin bio je levo od
njega, mlitavo visei okaen za rune zglobove. Zapitao se ta je taj ovek
uradio da zaslui takvu smrt. Verovatno ne mnogo. Direktno ispred njega nalazio
se Henri Merkado, udaljen nepunih deset stopa, a Persel je uo kako mu Vivijan
tiho govori dok mu miluje lice. Merkado je s vremena na vreme neto
progovarao, ali Persel nije uo rei, a u svakom sluaju nije eleo da prislukuje
njihov privatni momenat - ako bi se ovo mesto javnog kanjavanja i smrti moglo
nazvati privatnim. Nadao se, meutim, da je Merkado dovoljno muko da
dostojanstveno pati u tiini, a da su njegove rei upuene ljubavnici u
podjednakoj meri utene kao i njene rei njemu.
Persel je rairio koulju iz bolnice na pod platforme i legao. Otkrio je da
je preumoran da zaspi.

96

U nekom trenutku, moda petnaest minuta kasnije, Vivijan mu se

pridruila i bez rei legla tik pored njega, iako je platforma bila velika.
Pomerio se ulevo i kazao joj: Lezi na koulju.
Premestila se na koulju i legla na lea, zurei u nebo.
Vetar je zaduvao s okolnih planina, a ona je rekla: Hladno mi je. Lezi
pored mene.
Priao joj je blie, a ona se okrenula na bok, licem ka njemu. On je uinio
isto, pa su prepleli gole noge i ruke i primakli se blie da se zagreju.
Osetio je kucanje njenog srca, i disanje, i pritisak njenih grudi na
svojima. ame su im se zadigle do bedara, a ona je protrljala noge i stopala o
njegova, a zatim se prevrnula na lea s njim na sebi.
Oklevao je, a zatim ju je poljubio, a ona mu je obavila ruke oko vrata i
prislonila usne na njegove.
Zadigao je obe njihove ame do struka i uao u nju bez otpora. Podigla je
noge, a zatim ih prekrstila na njegovim guzovima i povukla ga ka sebi dok je
ulazio sve dublje u nju.
Telo joj je zadrhtalo, onda se ukoilo, a potom omlitavilo kad joj se iz
grla oteo dug jecaj. Svrio je u njoj, posle ega su nepomino leali, zadihani,
udiui prohladni noni vazduh.
Gospode boe... Suze su joj se slivale niz obraze.
Leali su na leima, jedno pored drugog, drei se za ruke i zurei u
zvezdano nebo.
Nisu progovorili ni re, a Persel je mislio da nema ta ni da se kae, ali
je naposletku ipak kazao: Pokuaj da malo odspava.
Moram da proverim Henrija. I pukovnika Gana.
Ustao je. ,Ja u.
Ustala je, uzela uturicu i rekla: Vraam se za minut.
Stajao je u mestu dok je Vivijan silazila niz stepenice i gledao ju je kako
ide prvo ka Ganu.
Mesec je sada bio na zapadu i bacao senke niz red stubova. Persel je
shvatio da se Merkado obrnuo oko stuba i da je sada licem okrenut ka platformi.
Vivijan je proverila Gana, a zatim sporo pola ka Merkadu, koji nije
gledao u nju ve u njega.
Da li je mogue, zapitao se, da je Merkado video - ili uo - ta se
maloas desilo?
Vivijan je prila Merkadu, a on ju je naizgled primetio po prvi put. Kad
97

je podigla uturicu do njegovih usana i dodirnula mu lice, kazao je iznenaujue

snanim glasom: Skloni se od mene.
Tiho mu se obratila, ali je Merkado zavrteo glavom i nije hteo da otpije
iz uturice. Ponovo je pokuala, ali on je ponovio: Skloni se od mene!
Konano, Vivijan se okrenula i vratila na platformu, a Persel je primetio da hoda
polako, oborene glave.
Bacio je pogled na Merkada, koji je opet gledao u njega na blistavoj
meseini.
Okrenuo se i gledao kako se Vivijan penje uz stepenice. Bacila je
uturicu na pod, a zatim legla na koulju i zagledala se u nebo.
Kleknuo je nekoliko stopa dalje od nje i rekao: Izvini."
Nije mu odgovorila.
Odmaknuo se deset stopa od nje i legao na lea.
uo je kako mu kae: Nisi ti kriv.
Ne, pomislio je, svakako da nisam. Kazao je: Naspavaj se. Sutra nas
eka dug dan.
Sutra emo svi biti mrtvi. Onda nita od ovoga nee biti bitno. Sutra
emo biti u Adis Abebi.
Mislim da neemo. Upitala ga je: Hoe li ponovo da vodi ljubav sa
mnom?
,,Ne... ne ovde. U Adis Abebi.
Ako se izbavimo odavde, ovo se nee ponoviti.
Upitao je: Hoe li biti sa Henrijem?
Moda... prebolee."
Dobro. Svi emo preboleti.
,,Hoemo. Kazala mu je: Laku no.
,,No.
Pogledao je u zvezdano afriko nebo. Prelepo, pomislio je. Gore je tako
predivno.
Sklopio je oi, a dok je tonuo u san, uo je kako Vivijan tiho jeca. eleo
je da je utei, ali nije mogao, i pao je u dubok san i sanjao Vivijan nagu u vodi, i
Merkada kako je doziva po imenu.

98

11
"U zoru, Persel je gledao kako vod vojnika marira kroz jutarnju
izmaglicu prema trojici ljudi koji su visili sa stubova.
Prerano je za streljaki stroj, pomislio je - vojnici jo uvek nisu stigli da
prisustvuju pogubljenju.
Pustio je Vivijan da spava i siao sa platforme.
inilo se kao da desetorici vojnika ne smeta njegovo prisustvo - nisu
imali nareenja u vezi sa njim i nisu znali da li je on generalov gost ili naredna
rtva, pa su ga jednostavno ignorisali.
Persel je uvideo da je Merkado napola budan i posmatra pribliavanje
vojnika. Upitao ga je: Kako si?
Pogledao je u Persela, ali mu nije odgovorio.
Persel je prineo uturicu do Merkadovih usana, i on je otpio, ali mu je
onda ispljunuo vodu u lice.
Persel mu ree: Noas si bio u delirijumu."
Bei mi sa oiju.
Zapravo, pomisli Persel, Henri je imao komar o Vivijan koji se
obistinio.
Vojnici su sada odvezivali Gana, koji je mogao da stoji bez tue pomoi,
a zatim su prili Merkadu, ostavivi mrtvog Etiopljanina da visi kao primer
vojnicima na jutarnjoj smotri.
Persel je priao pukovniku, koji je trljao oguljene zglobove, i pruio mu
uturicu. Gan je iskapio poslednjih nekoliko kapi vode, a potom upitao: Kako je
Merkado?"
Izgleda dobro.
Imao je teku no.
Persel je podsetio Gana: Nijedan od vas dvojice ne bi visio ovde da je
on ostao budan na planini."
,,Ne krivim ga. Trebalo je da ja ostanem budan.
Persel mu nije odgovorio, a Gan ree: Cele noi je vikao na Boga.
Persel mu opet nije odgovorio, ali je uo kako Henri vie na Boga, i
takoe proklinje njega i Vivijan, a Gan je to takoe uo, i verovatno naslutio na
koga je Henri besan, i zato. Ali to je trenutno bio najmanji njihov problem.

99

Gan upita: Gde je gospoica Smit?

,,Spava. Upitao je Gana: ta se dogaa?"
,,Ne znam, kuo stara. Ili neto veoma dobro, ili neto vrlo loe, rekao
bih.
Zadovoljiu se bilo ime izmeu."
,,To se ovde ne deava. Upitao je Persela: Zato noas nisi pokuao da
pobegne?"
Zaspao sam.
Persel je sada, na svetlosti praskozorja, primetio da je stub sa koga je
Gan visio pun rupa koje su mogli da naprave samo meci.
Gan je to takoe primetio i kazao: ,,Pa, dobre vesti su da oni zaista
ubijaju ljude streljanjem. Klimnuo je glavom ka mrtvom Etiopljaninu. ,,Ne kao
ovog nesrenika."
Persel nije eleo da se uplie u taj razgovor pa se vratio na Ganovu drugu
temu i rekao: ,,Da sam pokuao da pobegnem, kuda sam mogao da odern?"
Gan je odgovorio: ,,Pa, kao prvo, savetovao bih ti da poe sam. Ne
trebaju ti fotografije."
Persel mu nije odgovorio, ali nije hteo da ostavi Vivijan.
Gan je nastavio. Otprilike deset kilometara jugoistono od italijanske
banje nalazi se falamursko selo. Falamuri su etiopski Jevreji. Pruie ti
utoite i tamo e biti bezbedan."
Kako zna?
Poznajem Etiopiju, kuo stara. Nameravao sam tamo da se zaputim. Oni
su rojalisti.
Prisetivi se ta mu je rekao Merkado, Persel je istakao: Rojaliste love
kao zeeve.
Falamuri su trenutno zatieni.
,,Zato?
,,To je prilino sloeno pitanje. Falamuri vode poreklo jo od vremena
Solomona i kraljice od Sabe, i neki ih oboavaju kao direktnu vezu sa
solomonskom prolou, kao to je car.
,,A svi znamo ta se njemu dogodilo.
,,Da, ali Etiopljani su sujeveran narod, i veruju da e razbesneti Boga zajednikog Boga hriana, muslimana i Jevreja - ukoliko povrede Falamure.
Srea po Falamure.
,,Za sada. Ime tog sela je oan. Predloio je: Ukoliko te danas ne

100

streljaju ili okuju, veeras bi trebalo da pokua da pobegne.

Nadao sam se vonji helikopterom do Adis Abebe jutros.
,,I ja se nadam da e veeras popiti au viskija u moje ime u Adis
Abebi. Ali trebalo bi da ima alternativni plan.
Svakako."
,,A ukoliko se ikada zatekne u oanu, veeras ili neki drugi put, oni e
znati poneto o crnom manastiru. Pogledao je u Persela. Ako te to i dalje
zanima."
Persel se osetio kao da je zakoraio u Tolkinovu Srednju zemlju.
Tajanstveni svetenik na samrti, nadrealne moderne rimske ruevine, utvreni
grad Gondar, dobri princ Doua, zli general Getau, ser Edmund Gan i crni
manastir. I Sveti gral, razume se. A sada i falamursko selo. Nita od svega toga
nije delovalo mogue ili stvarno - ali je bilo. Izuzev Grala.
Pogledao je u Gana. ,,Hvala. Osetio je da treba da mu ispria ta se
desilo sa njegovim bivim poslodavcem, princom Douom, pa je to i uinio, ne
potedevi ga grozomornih detalja.
Gan ga je sluao bez komentara, a Persel je uvideo da je pukovnik vie
besan nego uplaen da to moe biti i njegova sudbina. Kad je zavrio, Gan ree:
Prokleto kopile!"
,,On je lud.
Jeste, ali sam siguran da ga moe ubediti da britanski vojnik zasluuje
streljaki vod, ili makar metak u potiljak."
Pokuau da uradim neto bolje od toga. Podsetio je Gana i samog
sebe: Nisam siguran ta je Getau isplanirao za nas.
Hoa kao po jajima s tobom i gospoicom Smit, ili biste ve visili sa
ovih stubova.
Utena pomisao."
Getau moda jeste umobolan, ali nije toliko nepromiljen da ugrozi
svoje odnose s Dergom." Objasnio je: ,,0ni ne bi voleli nita vie nego da
pronau izgovor da ga opozovu nazad u Adis Abebu, a generalu Andomu nita ne
bi bilo slae do da uhapsi svog suparnika i strelja ga.
,,To je dobro.
Ili da ga zadavi.
Jo bolje.
,,Revolucija, ree pukovnik Gan, jede vlastitu decu.
Uvek je tako.

101

Predviam da e Getau ukrcati tebe i gospoicu Smit u helikopter za

Adis Abebu.
A Merkado?"
Getau e ga poslati u Abebu da se njime tamo pozabave vie strukture.
Verovatno e ga prognati iz zemlje." Dodao je: Jo uvek ne ubijaju zapadnjake
novinare.
Odlino. Pa, ini mi se da poznaje ove ljude. Obavestio ga je:
Getau je nagovestio da bi moda eleo da obuava i savetuje njegove
oficire."
To se nee desiti.
Ne odbijaj ponueni posao.
Gan mu nije odgovorio, a Persel je istakao: Rat je skoro gotov. Nee
mu mnogo pomagati."
Uopte mu neu pomagati."
,,Ne budi glup.
Zamolio sam te za uslugu. Uini mi, molim te.
Uini to sam. Pogledao je Gana u oi i kazao: Sluaj, pukovnie,
trudim se da ti spasim ivot, a ti mi nimalo ne pomae. Nemoj previe ozbiljno
da shvata to vitetvo.
Gan mu nije odgovorio, ali je pogledao mimo Persela i rekao: Mislim
da je kucnuo as za polazak.
Persel se okrenuo i video da Henri Merkado stoji bez pomoi vojnika, da
se Vivijan probudila i da sada pokuava da pomogne svom ljubavniku, koji je
odbijao njenu pomo - to je zbunjivalo vojnike koji nisu znali razlog za
Merkadovo loe ponaanje prema gospi.
Pogledao je u mrtvog Etiopljanina, koji je poput Hrista visio tamo sa
iskidanim mesom. Palo mu je na pamet da nova Etiopija ne izgleda nita
drugaije od stare.
Okrenuo se prema izlazeem suncu iznad istonih planina, a potom ka
prostranom otvorenom polju obavijenom jutarnjom izmaglicom. Bog je uradio
dobar posao sa nebesima i Zemljom. Ne tako dobar sa ovim ljudima.
Zapovednik voda je sve postrojio u formaciju za mar, zareao neto na
amharskom, a zatim dreknuo: ,,Avanti!
Napred.

102

12
General Getau sedeo je za stolom na rasklapanje u svom generaltabnom
atoru, priajui sa autantom na amharskom i ignoriui etvoro gostiju koji su
sedeli licem okrenuti ka njemu.
Merkado je sedeo skroz desno, a Vivijan je izabrala stolicu pored njega,
premda ju je Merkado ignorisao. Gan je seo izmeu Vivijan i Persela, a iza njih
je stajao vojnik naoruan kalanjikovom.
Persel se iznenadio to je Getau ukljuio Gana u ovaj susret, ali moda
je ovo bio preki sud gde je general bio i sudija i porota, a vojnik momentalni
delat.
U atoru nije bilo mrano kao te noi, a jutarnje sunce sijalo je kroz
mreu za komarce, otkrivajui pod od utabane zemlje posut opucima. Getau je
ima o poziv na poljskom telefonu i govorio dok je potpisivao papire za svog
autanta. Zaposleni upravitelj, pomisli Persel, mada uvek nae dovoljno
vremena za razonodu.
U tom pogledu Persel je video da ni princ Doua ni njegova dva oficira
nisu prisutni, i zapitao se da li je Getau poslao Njegovo kraljevsko visoanstvo
u enski ator.
Autant je otiao, a Getau je pogledao u pukovnika Gana i upitao: Zna
li da je tvoj princ ovde?
Gan mu nije odgovorio, a Getau je izgledao besno zbog njegoverskosti.
Persel ree: ,,Ja sam ga obavestio."
uti dok ti se ne obratim!" Getau je ponovo pogledao u Gana, nasmeio
se i kazao: ,,To sam nauio u engleskoj misionarskoj koli. Takoe je
informisao pukovnika Gana: Princ je priznao da ste vas dvojica bili umeani u
ratne zloine."
Gan nita nije rekao.
Getau je uvideo da to ne vodi nikuda, pa je pogledao u Persela i upitao:
,,Ko ti je dao dozvolu da napusti bolniki ator i eta kroz moj logor? Nismo
dobili nijedan nagovetaj da nam je ograniena slobodaretanja."
Ovo je strogo uvani vojni objekat.
Kao to znate, traili smo nae kolege."
Jelda? I da li je pukovnik Gan va kolega?"

103

Sudei po vama, jeste."

Onda ste svi krivi zbog veze s njim.
Sudei po vama.
Getau je otpio vodu iz uturice, a Persel ree: Treba nam neto zaelo i
pie.
Zato bih traio hranu i vodu na ljude koji e ubrzo biti pogubljeni? Ali
obeavam vam cigaretu pre streljanja." Getau je mislio da je to smeno i preveo
je svoje rei vojniku, koji se nasmejao.
Getau je potapao Vivijanin fotoaparat, a zatim podigao tri belenice i
kazao: Ovde ima dovoljno dokaza da osudim vas, gospodine Persele - i vas,
gospoice Smit - i vas, gospodine Merkado - na smrt streljanjem. Persel nije
tako mislio, ali je takoe znao da Getauu ne trebaju nikakvi dokazi, izuzev
moda kako bi opravdao njihovo pogubljenje kod svojih pretpostavljenih u Adis
Abebi.
Rekao je: Moram od vas da zatraim, generale, da nam vratite nae line
stvari, ukljuujui i nae akreditacije i pasoe, i da nam obezbedite prevoz do
prestonice." Podsetio ga je: Doli smo ovamo oekujui da se prema nama
ponaaju kao prema novinarima, a ne kriminalcima. Getau je istakao: Mislim
da smo ve vodili ovaj razgovor.
Mislim da ga moramo opet voditi.
General Getau je pogledao u pukovnika Gana, a zatim kazao svojim
drugim gostima: Pre nego to porazgovaramo o vaem statusu, slaete li se da
ovaj ovek zasluuje ono to e ga snai?
Persel je odgovorio: ,,Ne, ne slaemo se. Pukovnik Gan je zarobljen u
uniformi i po enevskoj konvenciji, koju je i Etiopija potpisala, morate ga
tretirati kao ratnog zarobljenika."
,,To je uradila prethodna vlada.
Gan ree Perselu: ,,Ne trudi se.
Izvrstan savet!, sloio se Getau.
Merkado je proistio grlo i rekao: Generale... ako pristanete da nas
oslobodite, mi emo napisati i potpisati izjave o bilo kakvom prekraju koji smo
moda poinili. Takoe emo napisati novinsku priu o vaoj slavnoj pobedi i
liderskim vrlinama. Takoe pristajemo da vae ministarstvo spoljnih poslova
zadri nae pasoe i da ostanemo u Adis Abebi, piui lanke sve dok traje ovaj
rat.
Getau je pogledao u Merkada. ,,Pa, nudite manje nego to su gospodin

104

Persel i gica Smit ve ponudili. Obavestio je Merkada: Ponudili su mi da

ostanu ovde sa mnom do kraja rata. Unapred sam se radovao njihovom drutvu.
Vivijan je duboko udahnula, oklevala, a zatim kazala: Generale, ako bi
ovo trebalo da bude ispitivanje ili suenje, zapravo je farsa. Zakljuila je:
Drite nas ovde protivzakonito i protiv nae volje, a nae redakcije i ambasade
znaju gde smo, i raspitivae se, ako to dosad ve nisu uinile. Molim vas da nam
obezbedite prevoz do prestonice i da nam vratite nae stvari.
Getau je dugo zurio u nju, a potom rekao: Ali izgleda veoma dobro u
ami.
Vivijan nije odgovorila i stoiki je podnela njegovo zurenje. Napokon,
general ree: Revolucionarna armija dola je u posed zanimljive opreme koju
su Amerikanci dali rojalistima. Jedan takav predmet je snajperski durbin
Starlajt. Znate za to? Teleskopski nian koji omoguava snajperisti da vidi i u
mraku, koji moji straari na osmatranicama koriste da motre na neprijatelje,
kako van, tako i unutar logora.
Niko mu nije odgovorio, a Getau je nastavio da govori. Izgleda - makar
je tako izgledalo mom straaru - da ste se vi gospoice Smit i vi gospodine
Persel noas upustili u ponaanje koje se nije dopalo gospodinu Merkadu."
Upitao je: Ili je moj straar pogreno shvatio ono to je video? Ponovo mu
niko nije odgovorio, a ukoliko je iko mislio da je Getau to pomenuo iskljuivo
da bi se zabavio, Persel je znao da nije tako.
Getau ree Merkadu: Zato ete moda u vaem priznanju napisati da ste
otkrili da gospodin Persel i gospoica Smit pijuniraju za rojaliste. Uverio ga
je: ,,Ne morate da to napiete i za sebe. To bi vas osudilo na smrt.
Persel je bacio pogled na Merkada, oekujui da ovaj shvati kako mora
da odgovori vrstim jebi se!, ali Merkado nita nije odgovorio. Gospodine
Merkado?
,,Ja... ne znam o emu to govorite, generale."
Znate. I trebalo bi da razmotrite moju ponudu.
Merkado opet nije nita odgovorio.
Getau je bacio pogled na sat, kao da mu sve ovo ouzima vie vremena
nego to je oekivao. Kazao je: to se mene tie, svi ste krivi, ali kao to sam
noas rekao gospodinu Perselu i gospoi Smit, vae kazne je mogue ublaiti."
Pogledao je u Gana. ak i vi, pukovnie, moete biti poteeni smrti.
Kao to ste potedeli princa Douu?
Drago mi je to vidim da vam je gospodin Persel sve ispriao, i drago

105

mi je to vidim da umete da govorite."

Nosi se doavola!"
avo ne postoji. Ni raj. Ne postoji nita vie od onoga to vidite ovde.
Gan nije odgovorio, a Getau je nastavio da govori: ,,U misionarskoj koli su me
uili drugaije, ali nisam im verovao ni tada, a ni sada. Ali verujem u upotrebu
zemaljskog bola za kanjavanje ravog ponaanja, ili da bi se neka osoba
naterala da prizna svoje grehe. Izvukao je Ganov jahaki bi iz depa i kazao:
Ili naprosto da mi prui uivanje." Zamahnuo je biem.
Persel je pomislio da je Getau odlepio, i shvatio je ta je na pomolu, pa
je rekao: Generale, neemo sedeti ovde i prisustvovati..."
General je oinuo biem po stolu. ,,Zaepi! Rekao je Ganu: Potedeu
ti ivot ako skine pantalone, kao to sam ja uinio mnogo puta u koli, i dopusti
mi da te trideset puta oinem po golim guzovima." Dodao je: Ovde i sada,
nagnut preko stola, pred oima tvojih prijatelja."
A ja mislim, Mikaele, da tebi treba jo jedno dobro ibanje."
Getau se doslovno zatresao od besa, a onda isukao pitolj, uperio ga u
Gana i viknuo: Dajem ti pet sekundi da uradi ono to kaem! Moe da mi
da i pet godina, a ja u ti opet rei da ide doavola. ,,Jedan...
Persel ustade. Prekinite ovo!
,,Dva!
Vivijan ree: Pukovnie, molim vas, samo uradite ono to eli... molim
vas...
Tri!
Merkado je sklopio oi i pognuo glavu.
etiri!"
Gan ustade, a Getau se nasmei. Gan se okrete, skide pantalone i ree:
Evo, moe da me poljubi u dupe!
Perselu se uinilo da je uo glasnu eksploziju pitolja, ali je u sobi
zavladao potpuni tajac.
Napokon, Getau se usiljeno nasmeja, a potom ree: Vrlo dobro,
pukovnie, moete da sednete.
Gan je navukao pantalone, ali nije seo i ostao je da stoji leima okrenut
Getauu.
Getau je shvatio da se Gan nee okrenuti, i kazao je: Neete me
isprovocirati da vam pruim laku smrt.
Gan je ostao da stoji leima okrenut generalu, a Getau je kazao neto

106

vojniku, koji je priao i zario kundakkalanjikova u Ganove prepone. Gan se

presamitio, a vojnik ga je gurnuo na stolicu.
Getau je vratio pitolj u futrolu i spustio jahaki bi, ali je ostao da
stoji. Nadam se da razumete da svakog od vas mogu da streljam kao pijuna.
Vivijan je iznenadila sve, i samu sebe, rekavi: ,,Da je to istina, ve biste to
uradili."
Getau je pogledao u nju i rekao: ,,To jeste istina, gospoice Smit, ali
kao to smo priali, postoje izvesni ljudi - i ene - koje bih radije video skrene
nego mrtve. Podsetio je sve: ,,A oni koji pristanu da slue narodnoj revoluciji,
moda e biti poteeni."
Merkado je progovorio: ,,Ja sam dugi niz godina sluio revoluciji, i bio
bih voljan da joj ponovo sluim svojim pisanim reima..."
Tvoje pisane rei su kao dodavanje tvojih govana na vatru.
inilo se kao da se Merkado skuplja na stolici.
Getau je pogledao u Gana, koji je oito bio u ekstremnom bolu, i rekao:
Pukovnie, ako pristanete da postanete savetnik mojoj vojsci - kao to ste radili
za vojsku biveg princa - potedeu vam ivot."
Gan je odmahnuo glavom.
Getau je pobesneo zbog njegove tvrdoglavosti i rekao: Odveu vas da
vidite svog nekadanjeg poslodavca i njegove pomonike, koje sigurno
poznajete, a onda moete odluiti elite li da pomognete revoluciji ili elite da
asistirate princu u njegovim novim dunostima."
Gan mu nije odgovorio, a Getau ree: Ili u vas moda predati Galama
i oprati ruke od vas.
Persel se nagnuo prema Ganu i tiho rekao: Samo mu kaite da ete to
uraditi."
Gan je zavrteo glavom, a Persel se zapitao da li Getau zaista eli ili
treba vojne vetine pukovnika Gana, ili naprosto eli zadovoljstvo da vidi kako
Englez - vitez - puzi pred njim pre nego to ga ubije. Getau je pokuao i tapom
i argarepom, ali nijedno nije upalilo kod Gana, koji je, Persel je sumnjao, znao
Getauovu igru bolje od ikoga.
Getauov telefon je zazvonio, on se javio, nakratko razgovarao, a zatim
prekinuo vezu i rekao: Moj helikopter je stigao iz Gondara." Upitao je: ,,Da li
biste svi uivali u vonji do prestonice?"
Persel je pretpostavljao da postoji neka caka, ali je argarepa zvuala
dobro. Kazao je: Spremni smo da poemo.

107

,,To ste ve rekli. Ali najpre moram da dobijem neke informacije od svih
vas. Ako mi date tu informaciju, stavie vas u helikopter i odvesti u prestonicu.
Ako mi ne date ono to traim, onda vas eka sudbina gora od smrti. Pogledao
je u Vivijan i kazao: Osim ako, razume se, ne uivate u panji trideset ili
etrdeset mukaraca dnevno."
Persel je znao da to nisu prazne pretnje, i inilo se da su svi zanemeli na
njegove rei. Getau je to takoe osetio, pa je seo i zapalio cigaretu, a zatim se
setio da ponudi Persela, koji je odbio.
Getau je delovao zamiljeno, a zatim poeo da govori. Grupa mojih
vojnika okupirala je italijansku banju, gde su nah prazne konzerve hrane i
tragove guma. Pogledao je u Persela. Bili ste tamo?
Persel je odgovorio: Rekli smo vam da jesmo.
Tako je. Nastavio je: Moji ljudi su takoe pronali i svee iskopanu
zemlju za koju su pomislili da je grob, i koju su raskopali. Upitao je svoje
goste: Jeste li vi iskopali taj grob?
Lak odgovor, pomisli Persel: Jesmo, pa ta? Meutim, Getau nije pitao
iz puke znatielje, i moda bi bolji odgovor bio: Ne. Vivijan je, meutim,
fotografisala grob, a njen fotoaparat leao je na Getauovom stolu. Ipak, mogli su
da poriu kopanje groba, a Persel bi to i uinio da su samo on i Vivijan
odgovarali na pitanja ovog psihopate; meutim, Henri je, shvatio je, bio spreman
da kae ili uradi sve samo da spase sebe smrti ili muenja. Neki Ijudi, poput
Gana, mogu itavu no da vise sa stuba i ujutru kau: Poljubi me u dupe. Drugi,
kao to je Henri, pucaju lako i rano. AU Persel nije mogao da sudi Henriju dok
lino ne bude visio sa susenog stuba. Jeste li vi iskopali taj grob?
Persel je odgovorio: ,Jesmo.
Koga ste sahranili?
Sahranili smo onoga koga ste iskopali."
Moji ljudi iskopali su telo nekog starca, gospodine Persele. A ja vas
pitam ko je to bio?
ovek na samrti koga smo zatekli u banji.
Zato je umirao?"
Imao je stomanu ranu.
Kako je ranjen?"
Nemam pojma.
Jeste li priali s njim?
Persel je pomislio da je dolo vreme da preda ovo Henriju u ruke i vidi

108

ta, ako ita, ovaj ima da kae o tome, stoga je odgovorio: ovek je govorio
italijanski, a ja ne.
Getau je pogledao u Merkada. Doktor Mato mi kae da govorite
italijanski."
Merkado je klimnuo.
Jeste li razgovarali s tim ovekom na samrti?
,,Ja... jesam... ali umro je pre nego to sam mogao da... saznam neto o
njemu.
Persela nije potpuno iznenadilo to Merkado ne govori detalje Getauu,
zato to je za njega to bila tajna vredna uvanja.
Getau je dugo netrernice gledao u Merkada. Ako me laete, saznau, a
onda nita od dogovora, gospodine Merkado. A zatim... pa, zapeatili ste svoju
sudbinu."
Merkado nije skidao pogled s Getauovih oiju. ovek je umro ne
rekavi nam ni ko je.
Getau je nastavio da pilji u njega, a zatim obratio panju na Vivijan.
Doktor Mato mi kae da i vi govorite italijanski.
Govorim."
A ta je vama rekao taj samrtnik?"
Persel se zapitao hoe li Vivijan iskoristiti ovu priliku da se odui
Merkadu zbog toga to je nije vrsto branio od Getauovih optubi za
pijuniranje. Ali ene su, Persel je nauio, odane i mukarcima koji ne zasluuju
odanost. S druge strane, Vivijan je ta koja je bila neverna, i verovatno se oseala
jednako krivom kao to se Henri oseao gnevnim. Seks ima posledice i nakon
samog ina.
Gospoice Smit?
Vivijan je odgovorila: ovek mi nije kazao nita vie nego to je rekao
gospodinu Merkadu.
Ba zgodno. Pa dopustite mi da vam saoptim ta ja mislim ko je bio taj
starac. To je mogao da bude samo otac Armano. Pogledao je u svoje goste.
Kao to sam siguran da vam je rekao.
Niko nije odgovorio, a Getau je nastavio. Pre dve noi, jedna od mojih
topovskih baterija bombardovala je oblinju tvravu rasa Teodora, roaka mog
trenutnog gosta princa Doue. U toj tvravi nalazio se otac Armano, zatvoren
tamo jo od italijanskog rata. Upitao je svoje goste: Znate li tu priu?
Vivijan i Merkado odmahnuli su glavom.

109

Getau je nastavio dalje. Bombardovanje je privuklo panju Gala, kao

to to uvek biva, a oni su se obruili na utvrenje i izmasakrirali preivele
rojaliste, premda su neki uspeli da pobegnu u dunglu. Ali moja peadijska
jedinica zarobila je nekoliko i dovela ih ovamo. U stvari, moda ste videli te
vojnike rasa Teodora obeene ispred ovog atora zajedno s vojnicima rasa
Doue.
Zapalio je jo jednu cigaretu, otpio gutljaj vode, a onda nastavio. Ali
pre nego to su ih doveli ovamo, odveli su ih nazad u tvravu. Zato? Da
pripomognu mojim ljudima u utvrivanju sudbine oca Armana - a kao to su
otkrili, svetenikova zatvorska elija bila je prazna, a zarobljeni vojnici nisu
mogli da identifikuju njegovo telo. Ali na podu njegove elije nali su Bibliju na
italijanskom jeziku, sa rupom - moda od metka. Zato pretpostavljam da je
ranjenik koga ste pronali bio otac Armano. Pomno je pogledao u svoje goste, a
zatim direktno upitao Merkada: ta mislite, zato je taj svetenik na koga ste
nabasali bio toliko vaan?"
Merkado je odgovorio: ,,Ne znam.
Onda u vam rei. A moda i neu. ini mi se da nemate nikakvih
informacija o tom oveku, to znai da nemamo o emu da razgovaramo, a vi
nemate nita da trampite u zamenu za svoju slobodu ili ivote."
Persel ree: Nadam se da ste bili dovoljno poteni da ponovo zakopate
starca."
,,Ne svia mi se va stav moralne superiornosti, gospodine Persele. Bilo
mi je dosta toga u koli.
Oigledno nije.
,,Ne provocirajte me.
Nemamo nikakve informacije za vas, generale. Moemo li da idemo?
inilo se kao da ga Getau ne uje, zavalio se u naslon stolice i kazao: Biu
iskren prema vama, a moda ete i vi uiniti isto za mene. Pogledao je u svakog
od njih ponaosob, a onda rekao: Crni manastir. Znate za to mesto. ta je u
njemu, ja ne znam, niti znam gde se nalazi. Ali otac Armano je znao i moda vam
je rekao neto o tome. Pogledao je u Persela, zatim u Vivijan, pa u Merkada, i
kazao: ,,Za vae dobro, nadam se da jeste. Merkado ree: ,,Nije.
Pitau vas jo jedanput kasnije. Ali za sada, objasniu vam svoje
zanimanje za crni manastir. Nagnuo se napred i rekao: Prelaznu revolucionarnu
vladu interesuje prodaja dragocenih predmeta muzejima i crkvama u
inostranstvu. Vlada sada prodaje veinu carevih triarija. Treba nam novac za

110

hranu i lekove za narod. Ali kad god se neki stari reim okona, izvesni ljudi se
uznemire. Postanu nostalgini. Neki ljudi vole kraljeve i careve i aristokrate na
konjima - pa makar i ne bili u njihovoj zemlji. Razumete? Kraj carstva je
istorijska nunost. A zlato i dragulji su bezvredni u modernoj dravi. Nama treba
kapital. A nabavljamo ga na jedini mogui nain. Na tradicionalni nain
revolucionarnih vlada. Uzimamo od bogatih njihove drangulije. Tako samo
manjina pati, a veina je na dobitku. A crkvama e biti bolje bez njihovog zlata.
Tako mogu vie da se koncentriu na Boga i spasavanje dua, ne brinui se za
materijalni imetak. Tu su svi na dobitku. Zato, u zamenu za bilo kakvu
informaciju koju moda imate o poloaju tog manastira - i ta se nalazi u njemu dozvoliu vam da se vratite u prestonicu, ukljuujui i pukovnika Gana, s kojim
e se pozabaviti na viim nivoima, i samim tim e proi mnogo blae nego ovde
sa mnom na frontu. Dodao je: Dajem vam re.
Persel se zapitao zna li Getau konkretno za Sveti gral, ili ga samo
zanima da opljaka jo jedan koptski manastir. Njemu je bilo svejedno, ali
Henriju Merkadu nije. Henri je eleo da ode odavde i krene u potragu za
samostanom i Gralom; Henri je hteo svoju tortu i da pojede. Ali nije mogao.
Getau je predloio: Moda biste eleli da nasamo porazgovarate o
tome.
Persel je znao, a nadao se da Henri i Vivijan to takoe znaju, da ak i da
mogu verovati Getauu na re, ono malo to znaju nije dovoljno da ih izbavi
odavde. Ali jeste bilo dovoljno da ih Getau zadri kao svoje goste veoma dugo
- ba kao to je otac Armano dugi niz godina bio gost u Etiopiji. Ili bi naprosto
zavrio s njima ukoliko Henri odlui da pojasni svoju la.
Gospodine Merkado?
Merkado ree: Rekli smo vam sve to znamo o tom oveku. Umirao je u
bolovima i nije rekao skoro nita osim to je traio da pije vode.
Znam da laete.
Persel je mislio da Merkadu ne ide ba najbolje privoenje ovog
razgovora kraju, pa je istakao: Zato bismo lagali o neemu to nam nita ne
znai?"
Rekao sam vam. Neki ljudi vole stari reim i staru crkvu, koji su jedno.
Briga me i za jedno i za drugo. Dodao je: ,,A ako taj starac jeste priao
sa nama, i ako to jeste bio otac Armano, ta mislite da bi nam rekao? Poloaj
manastira? Ne shvatam kako bi to mogao da zna. Rekli ste da je skoro etrdeset
godina bio zatvoren u toj tvravi. Ne razumem ta mislite da bi trebalo da

111

znamo.
inilo se kao da Getau ima trenutak lucidnosti i klimnuo je. Imate
pravo. Zapravo, nemate nita da mi date. Dodao je: A i ja nemam nita da dam
vama.
,,Izuzev, sugerisao je Persel, naih stvari i vonje do Adis Abebe.
Dodao je: Nae ambasade i redakcije oekuju vesti o nama.
Onda e se naekati. Getau ih je obavestio: Ovaj postupak je
zavren. Razmotriu presudu. Vi do daljeg ostajete u pritvoru. Kazao je neto
vojniku, koji ih je potom izveo iz atora na bletavu sunevu svetlost, gde ih je
ekao vod vojnika s bukagijama.

112

13
Sproveli su ih do duboke gudure, a Persel je na dnu video svee iskopane
humke, i aove, i bilo je oigledno da je to masovna grobnica, a moda i
gubilite. Nareeno im je da siu u klisuru, a njemu se inilo da je Getauova
presuda putovala bre od njih. No, s vedrije strane, mislio je da Getau jo nije
zavrio s njima.
Na dnu klisure su namirisali zakopane leeve. Persel i Gan pogledali su
navie u vojnike, da vide jesu li ti ljudi njihovi delati, ali su vojnici sedeli na
ivici klisure, puili i askali.
Gan ree Perselu: Aljkava disciplina.
Trebalo je da prihvati ponueni posao.
Oni su beznadena bagra.
Svakako." Ali su pobedili.
Niko nije imao nita drugo da kae, a Persel je bio siguran da svako od
njih razmilja o onome ta se dogodilo u Getauovoj kancelariji. Bilo je to
veoma neprijatno iskustvo, ah su mogli da prou i mnogo gore, ali ne i bolje. U
svakom sluaju, svima je laknulo to je gotovo, iako zapravo nije bilo.
Konano, Gan ree: ovekje jebeni ludak!
Tome niko nije protivreio, a Gan dodade: Nezahvalni kukin sin!
Dobio je pristojno obrazovanje od dobre misionarske kole Engleske crkve, a
sada se ali zbog nekoliko udaraca ibom po guzici. To mu je donelo vie dobra
nego zla, siguran sam.
Persel se nasmeio, uprkos injenici da je mali Mikael odrastao sjeban i
da sada eli osvetu. A ne mora da ide naroito daleko da bi je naao.
Vivijan je priznala: Mnogo sam se uplaila.
Persel je eleo da joj kae da se dobro pokazala, ali to je bio Henrijev
posao, iako ovaj nije priao s njom. Merkado je, u stvari, nervozno gledao
nagore u vojnike sa automatskim pukama.
Pukovnik Gan primetio je Merkadovu nervozu i uverio ga: Neemo se
izvui tako lako, gospodine Merkado.
Merkado mu nije odgovorio.
Vivijan je pogledala u Persela i kazala: ,,Ti mi uliva hrabrost, Frenk.
Nije joj odgovorio.

113

Rekla je Ganu: Veoma ste hrabri."

Hvala vam, ali ovo je vie gnev nego hrabrost." Dodao je: Ljudi poput
Getaua preuzimaju svet.
To moe biti istina, pomisli Persel. Video je ve razne Getaue iz
jugoistone Azije, a inilo se kao da oni niu posvuda. Ili su se moda muvali
unaokolo jo od poetka vremena. Pisao je o tim ljudima i njihovim takozvanim
ideologijama, bez komentara ili osude. Izvetavao je. Moda bi, pomislio je, ako
se izvuem odavde, trebalo da ponem da piem vie kritiki. Ali onda bi zvuao
kao Henri Merkado.
Pogledao je u Merkada, koji je sedeo na hrpi svee iskopane zemlje,
zurei uprazno, nesvestan da mu se ispod dupeta najverovatnije nalazi le u
raspadanju. Henriju niko nije rekao koliko je bio hrabar. Moda zato to nije bio.
Ali jeste dobro lagao, smelo i bezobzirno, o ocu Armanu. A Vivijan ga je verno
podrala u toj lai. Bila je to dobra i prava la, ali je Persel znao da je Merkado
lagao iz pogrenog razloga. Stoga, budui da jc ovo bio privatni trenutak koji im
je Getau ponudio, kazao je Merkadu: Doveo si nas u opasnost, Henri, laui o
popu.
Oigledno, Henri Merkado nije imao ta da kae Frenku Perselu, ali je
odgovorio za svaije ui: Getau nema naina da otkrije istinu.
,,Pa ima. Moe sve da nas privee za stub na nekoliko dana. Merkado
nestrpljivo ree: Zar ti nije palo na pamet da nas ne bi pustio na slobodu ak i
da sam mu rekao i ono malo to znamo?
Svakako. tavie, moda bismo onda zaglavili ovde zauvek. Ali nisi mi
odgovorio na pitanje, Henri. Zato si rizikovao laui ga o ocu Armanu i crnom
manastiru?
Merkado je otro odgovorio: Prokleto dobro zna zato!
Znam, ali ako se izvuemo odavde, niko od nas ne bi trebalo da se vraa
i trai crni manastir.
Merkado je bacio pogled na Gana i rekao Perselu: ,,Ne znam hoemo li
se izvui odavde, niti hou li se ikada vratiti, ali ne elim da ga oni pronau."
Henri Merkado je, Persel je to znao, nalazio utehu u razmiljanju da titi
Sveti gral od antihrista, ili tagod, i drage volje bi prihvatio muenitvo u znanju
da moe rei Isusu kada ga bude sreo: Spasao sam tvoj pehar. Pukovnik Gan
osetio je tenziju izmeu dva mukarca, i znao je njen uzrok, to je bila izuzetno
stara pria; jedan tip je nabio rogove drugom, a da sve bude jo gore, dotina
gospa se jo nije jasno opredelila za jednog ili drugog. Nezgodna situacija,

114

pomislio je, i premda je bio siguran da treba da se brine zbog kudikamo veih
problema, svejedno je inila da se osea nelagodno.
Kako bi razvejao maglu bar s jedne strane, Gan ree: Kao to sam
priznao gospodinu Perselu, znam za crni manastir, i premda je dobro skriven u
dungli, Getau e ga naposletku ipak nai ako ga bude traio. U to moete biti
sigurni."
Niko mu nije odgovorio, a on je nastavio da govori. Kao to ste moda
takoe uli, moda od oca Armana, postoji legenda da je taj manastir mesto gde
se uva Sveti gral.
Opet mu niko nije odgovorio, a Gan je nastavio: ,,Ne mogu rei da
verujem u sve to, ali vas mogu uveriti da kad god se ovdanja revolucionarna
kopilad pojave u nekoj crkvi ili manastiru, svetenici i monasi uhvate maglu sa
svim ovozemaljskim blagom.
Persel je to ve shvatio. Crkve su dobre u dve stvari: u sticanju blaga i
uvanju istog. Polovina svetskih religijskih predmeta od neprocenljive vrednosti
je u ovo ili ono vreme bila u bekstvu. A nije bilo razloga za sumnju da e ovo
biti ita drugaije kada se etiopski revolucionari priblie crnom manastiru. Isto
kao kad se Henri Merkado ili Vivijan priblie. Puf! Gral opet nestaje.
Persel ree Merkadu: Izvui emo se odavde, a ja mogu da ti garantujem
da se nikad neu vratiti. Tebi i Vivijan savetujem da zaboravite na to da ste ikada
sreli oca Armana ili uli za crni manastir. Znanje o tome nije dobro.
Merkado mu nije odgovorio.
Persel je dodao: Bog ti ne govori da nae Sveti gral, Henri. Govori ti
da ide kui.
A ja tebi kaem da gleda svoja posla.
Persel je promenio temu na neto neposrednije i upitao Gana: Mislite li
da je Getau iole zabrinut zbog prekoraenja autoriteta?"
,,To je pravo pitanje, zar ne? Pa, mogu vam kazati da on ne moe
prekoraiti svoju mo, koja je ovde apsolutna, kao to vidite. Ali moe da
prekorai svoj autoritet i zameri se Dergu i svom suparniku generalu Andomu.
Ne da je njih briga za nas, ili za meunarodno pravo, ali Andom tek treba da
odlui da li bi po njega bilo dobro ili loe ako nas Getau ubije."
Vivijan je upitala: Mislimo li da iko izvan revolucionarne vlade uopte
zna da smo ovde?
Merkado je sve podsetio: Nae redakcije znaju da smo se zaputili
ovamo, a nekim kolegama spomenuli smo da imamo propusnice i da idemo da

115

intervjuiemo generala Getaua."

to, pomisli Persel, ne znai nita. U sutini, svi oni su bili slobodni
strelci, to je dobro funkcionisalo dok se ne uvale u nevolju ili nestanu. Ako se
ne pojave u baru hotela Hilton za nedelju dana, nekome bi moda i palo na pamet
da se raspita za njih u ambasadama - ako se uopte sete nacionalnosti svojih
drugara u piu.
to se njega lino tie, Persel je bio svestan da amerika ambasada u
Adis Abebi tek to je otvorena, kao i da nije u dobrim odnosima s novom
vladom. Da ne nosi bukagije, utnuo bi samog sebe u dupe zbog polaska na ovo
putovanje.
A to se tie Merkada i njegovog pasoa Ujedinjenog Kraljevstva, i
Vivijan sa njenim vajcarskim pasoem, svaki zahtev njihovih ambasada za
informacijama etiopskoj vladi bi po dobrom danu naleteo na ravnodunost, a
uglavnom na neprijateljstvo i lai.
Kada se podvue crta, pomislio je, nikakva pomo nije na pomolu.
Merkado bi to trebalo da zna, ali Vivijan moda nije toga svesna.
Sunce je sada bilo vie i vrelije, a temperatura na dnu klisure prelazila je
trideset stepeni Celzijusa. Persel je zapazio da je najvei deo Vivijanine bele
kreme nestao, a da joj lice i ruke ubrzano crvene. Doviknuo je vojnicima na vrhu
klisure: Weha!
Pogledali su ga, a zatim je jedan od njih otkaio uturicu s kaia i
dohacio mu.
Dao je uturicu Vivijan i ona je otpila, ali je zatim izgledala neodluno
kome da je doda. Starom ljubavniku? Novom? Dodala je uturicu Ganu. On je
otpio i pruio je Merkadu, koji je otpio nekoliko gutljaja i pruio je Perselu.
Persel je iskapio zadnjih nekoliko gutljaja, a zatim predloio Merkadu: I
)aj Vivijan koulju da prekrije glavu.
Merkado je delovao ljutito to mu Persel govori da bude dentlmen i
brecnuo se: Daj joj ti svoju!"
Persel bi to uradio da je imao koulju, ali je imao samo amu, bez donjeg
vea, a to nije hteo da pominje. Zapiljio se u Merkada, koji je poeo da
otkopava dugmie koulje zemljane boje.
Ali Gan je ve skinuo svoju koulju i dodao je Vivijan, koja je kazala:
Hvala vam, i obmotala je oko glave.
Persel je razumeo Merkadov bes, ali ga je zapanjilo to to je mogao da ga
dri u sebi ak i dok razmilja o streljakom stroju, ili neemu jo gorem. No,

116

kad se malo bolje razmisli, mukarci su mukarci. Mislio je da bi, kad bi mu se

pruila prilika da iznova proivi prolu no, opet uradio isto, ali dvaput. Bez
kajanja. Zapitao se da li bi mogao da ubedi Merkada da je ono to se noas
dogodilo bilo boja volja.
Pogledao je u Vivijan, koja je sedela na ivici klisure, blie Merkadu nego
njemu. Uspostavili su kontakt oima, a ona nije skidala pogled s njegovog, a
onda je pogledala u stranu.
Zapitao se ta misli i osea. Verovatno nikad nee saznati, ali ko zna
zato je to dobro.
Na vrhu klisure pojavila se jo jedna grupa vojnika, i bilo je oevidno da
e se neto dogoditi, i to najverovatnije nita dobro.
Vivijan je iznenada prila Merkadu i uhvatila ga za ruku. ,,Henri...
inilo se da je Merkado svesniji prisustva vojnika, pomisli Persel, nego
njenog stiska. Perselu se uinilo da ju je uo kako tiho kae: Volim te... oprosti
mi.
inilo se da je Merkado primeuje po prvi put, i oklevao je, a zatim
upitao: ,,Da li ti je zaista ao?
,,Jeste.
Onda ti opratam."
Zagrlila ga je i zaronila lice u njegove grudi.
Persel je pretpostavljao da Merkadov oprotaj ne ukljuuje i njega, ak
ni kad bi ga zatraio, ali nije smatrao da mu je oprotaj potreban, te ga nije ni
traio. Meutim, eleo je da kae neto Vivijan, za sluaj da se rastanu zauvek.
Ali ono to je eleo da joj kae nije mogao da izgovori pred Merkadom, pa se
okrenuo i pogledao u vojnike koji su ustro razgovarali i gledali u zarobljenike
na dnu klisure.
Merkado je donekle razumeo amharski, ali je delovao prezauzeto, stoga
je Persel pitao Gana: Razumete li ta priaju?
Pomalo... mislim da e vas troje odvesti na neko drugo mesto. Zato
to mislite?
Bukagije su za putovanje, kuo stara. Kada ti veu ruke iza lea, zna da
ne ide daleko.
Persel je znao da to ima smisla, ali je istakao: Vae noge su takoe u
bukagijama, pukovnie."
,,Da, primetio sam. Ne znam zato, dodue.
inilo se da su Henri i Vivijan nesvesni onoga to se dogaa, ali im je

117

onda jedan vojnik doviknuo: Doite! Doite!" Pokazao im je da se popnu iz

klisure.
Svi su pogledali jedni u druge, a potom ustali i poeli da se penju uz
padinu, vukui lance za sobom dok su im vojnici dovikivali: Doite! Doite!
Stigli su do vrha klisure i stali meu vojnike, koji su delovali ravnoduno. Persel
je zapazio da u daljini, na mestu gde je primetio helidrom, stoji hjui5 amerike
izrade sa elisama koje su se okretale.
Voa ete pokazao je na helikopter i dreknuo: Idite! Idite!
Persel je pogledao u Gana, oekujui da e ga odvui u stranu, ali je
jedan vojnik gurnuo pukovnika u lea i povikao: ,,Idite!
Vivijan i Merkado su se uhvatili za ruke i potrali onoliko brzo koliko su
im bukagije dozvoljavale. Persel i Gan su ih sledili. Pratila su ih etiri vojnika,
gonei ih da se bre kreu. Vivijan se spotakla, a Merkado ju je pridrao, nakon
ega su nastavili ka helikopteru.
Vivijan i Merkado stigli su do otvorenih vrata letelice i uli. Kad se
Persel pribliio, na maslinastozelenom trupu helikoptera ugledao je veliku
crvenu petokraku - zvezdu revolucije, koja je prekrivala stari amblem lava
judejskog. Gan se ukrcao bez pomoi, a Persel ga je sledio.
Vivijan je viknula, nadglaavajui buku motora i elise: Pilot kae da
idemo u Adis Abebu!" iroko se osmehnula i povikala: ,,AvantU
Helikopter je uzleteo, okrenuo se oko svoje ose i zaputio na jug, ka Adis
Abebi.

118

DRUGI DEO
RIM, DECEMBAR 1974.

Tutte le strade conducono a Roma.

Svi putevi vode u Rim.

119

14
Zdravo, Henri.
Henri Merkado se nije okrenuo prema glasu iza svojih lea, ali jeste
bacio pogled na ogledalo iznad anka.
Frenk Persel je seo na praznu barsku stolicu pored Merkada i naruio
dek danijels s ledom, Kazao mu je: Dobro izgleda.
,,Da li je ovo sluajnost?
uo sam da si u Rimu.
Merkado mu nije odgovorio.
Mogu li da te astim piem?
Upravo odlazim.
Barmen je Perselu sipao pie, a on je podigao au. CentanniF
Merkado je zatraio raun.
Persel je promeao pie i rekao: Ostavio sam ti poruku u Hiltonu u Adis
Abebi.
,,Iz zatvora su me odveli direktno na aerodrom.
I Vivijan ti je takoe ostavila poruku.
Merkado nita nije odgovorio.
Stigao mu je raun, a on je na ank stavio novanicu od dvadeset hiljada
lira, za koje je Persel mislio da je dovoljna za otprilike tri pia, sudei po
cenama u Harijevom baru.
Bilo je etiri sata po podne, a tihi elegantni bar jo nije radio punom
parom. Tu i tamo je stajala aica povrnih, ali ukusnih boinih ukrasa.
Napolju je Venetska kao i uvek bila zakrena automobilima i ljudima, a
moda ak i vie, mislio je Persel, zbog predstojeih boinih praznika. Nebo je
bilo oblano i sivo, a vazduh vlaan, pa je nosio kini mantil, ali je primetio da
Merkado nosi samo sportski sako od tvida, koji mu je bio prevelik. Zapravo,
Henri nije izgledao dobro i bilo je mnogo prostora izmeu njegovog vrata i
kragne i kravate. Obojica su izgubili ten iz Etiopije, a Merkadova koa sada je
bila siva kao zimsko nebo.
Merkado je skliznuo sa stolice i kazao: ivim u Ekscelzioru, i obino
tamo odlazim u bar.
,,Znam.

120

Onda takoe zna da ne treba da svraa tamo.

Persel je klimnuo i kazao: Srean Boi, Henri!
Merkado se okrenuo prema vratima, a zatim okrenuo i rekao: Dobro,
pitau te. Kako je ona?
Moda je bolje da me pita gde je ona.
,,U redu, gde je?
Nemam pojma. Ostavila me je u Kairu krajem oktobra. Rekla je da ima
nekog posla u enevi i da e se vratiti za nedeljudve. Koji je danas dan?
Merkado je neko vreme stajao u mestu, a potom upitao: Koliko si ve dugo
ovde?
Dva dana. Dozvoli da te astim piem. Doao sam u Rim tebe da
vidim.
,,Zato?
Persel je skliznuo sa stolice i uhvatio Merkada za miicu. Treba mi
deset minuta tvog vremena. Imam dobre vesti o pukovniku Ganu. Merkado je
oklevao, a zatim dozvolio Perselu da ga povede ka stolu pored prozora. Persel je
doviknuo barmenu: Jo jednu turu, moliu."
Seli su jedan naspram drugog, a Merkado je bado pogled na sat.
,,Sastajem se s nekim u pet.
,,U redu. Pa, upravo sam se uo sa izvesnim tipom Vilisom u Asoijejted
presu u Adis Abebi. Zna li ga? Kae da su Gana pustili iz zatvora i da e
doleteti u London za Boi.
Merkado klimnu glavom. Drago mi je to to ujem."
,,I meni. Samo na mestu kao to je Etiopija mogu te osuditi na smrt, a
zatim pustiti na slobodu i dati dozvolu da ode iz zemlje.
Siguran sam da je britanska vlada papreno platila za svog viteza
lutalicu.
Naravno. Novac vrti tamo gde burgija ne moe, a revolucionarnoj vladi
je i te kako potreban, pa su prodali Gana. Svi su na dobitku." Takoe je
obavestio Merkada: Loa vest je to to nakon boinih praznika mora da se vrati
u Adis Abebu na sasluanje, ili e izgubiti kauciju." Nasmeio se. ,,Ne verujem
da e poi na to putovanje.
Merkado se takoe nasmeio. Ako se vrati, onda i zasluuje streljaki
vod.
Dva streljaka voda.
Merkado ree: Tim ljudima je vano da sauvaju obraz. Pre nego to su

121

me prognali, izrekli su mi petogodinju kaznu zbog moje povezanosti sa

kontrarevolucionarima.
Samo pet? Kada bi trebalo da se vrati?
Nisam siguran. Upitao je Persela: ta je s tobom?
Proveo sam samo nedelju dana u buvari.
A zatim nedelju dana kunog pritvora u Hiltonu."
Tacno.
,,Sa Vivijan.
,,Tano.
Oboje ste se lako izvukli.
Tako je. Podsetio je Merkada: Ti si jedini koga su uhvatili u
Ganovom drutvu. Vivijan i ja nismo uradili nita loe.
,,Pa, siguran sam da jeste u Hiltonu."
Persel je promenio temu razgovora. Trebalo bi da odemo u London da
se vidimo sa Ganom.
Merkado je nastavio sa starom temom. ,,Ja nisam uinio nita loe, a
proveo sam mesec dana u najgroznijem zatvoru koji sam ikada video, dok ste ti i
Vivijan..."
Samo toliko? Pa, obojica smo bili i na gorim mestima."
Kuda si otiao nakon to si napustio Adis Abebu?
,,U Kairo.
,,Sam?
,,Ne. Persel je objasnio: Nije bio na izbor da odemo tamo... niti da
odemo zajedno", to je delimino bila la. Kazao je: Izgleda da je Kairo
deponija za ljude prognane iz Etiopije." Upitao je: Kuda su tebe poslali?" ,,U
Kairo."
Eto, voleo bih da sam znao da si tamo.
Bio sam tamo dva sata i ukrcao sam se na prvi let za London. Merkado
je upitao: Zato si ti ostao?
Bio mi je potreban posao. Zato sam kontaktirao s kancelarijom AP-a, a
ef kairskog biroa, Gibson, ba je traio slobodnog strelca. Dodao je: Oekuje
jo jedan rat sa Izraelom, a ja sam izuzetno dobar ratni dopisnik.
Merkado nije reagovao na to, niti je upitao zato je Vivijan ostala u
Kairu. Zapravo, rekla je Perselu da je uzbuena zbog fotografisanja piramida i
sve to, a takoe je htela da bude njegov fotograf ako izbije jo jedan rat. Takoe,
bili su i zaljubljeni.

122

Konobar im je doneo pia, a Persel je video da Henri i dalje pije din i

veps. Podigao je au, a Merkado je na tren oklevao, a zatim uinio isto. ,,Za
slobodu!"
,,I ivot!
Kucnuli su se, a zatim se zavalili u naslon i posmatrali kako Rim prolazi
pored njih.
Rim, primetio je Persel, nije bio toliko blistavo ukraen za Boi kao,
recimo, London ili Njujork. Voleo je da boravi u jednom ili drugom gradu za
vreme praznika, i mislio je da e biti zajedno s Vivijan, ali to nije izgledalo
verovatno. Boi u Kairu ne bi bio veseo.
U mislima se vratio u Adis Abebu. Te dve nedelje delovale su nadrealno.
Sve su ih odveli iz helikoptera u zasebnim vozilima, i dalje u lancima, u sumorni
centralni zatvor i strpali u posebne elije, tako da nisu mogli meusobno da
komuniciraju. Neki tuilac sa povrnim znanjem engleskog ispitivao ga je svakog
dana i govorio mu da su njegovi prijatelji ve priznali svoje zloine, koji god oni
bili, i da su ga okrivili.
Zatvor je imao unutranje dvorite, s vealima, i svakog dana bi obesili
po jednog ili dva zatvorenika. Upitao je Merkada: Jesi li imao sobu s pogledom
na veanja?"
Jesam. Nadao sam se da u te tamo videti.
Obojica su se nasmeili.
Persel je zapalio cigaretu i promeao pie.
Posle nedelju dana u zatvoru, bez kupanja, sa ueglom hranom i vodom,
stigla je neka fina dama iz amerike ambasade i otpratila ga, i dalje bosonogog i
odevenog u amu, do parkiranog automobila i odvela u Hilton nekoliko
stambenih blokova dalje.
Ta dama En rekla mu je da ne izlazi iz sobe koju je hotel sauvao za
njega i koju mu je u meuvremenu naplaivao. Nije mu predloila da se okupa,
ali jeste predloila da pozove doktora zarad lekarskog pregleda. U odgovor na
njegova pitanja o Vivijan, Ganu i Henriju Merkadu, kazala mu je: Gospoica
Smit je ovde. Ostali su i dalje u pritvoru."
Ponudila se da ga isprati do recepcije, ali je odbio, a onda mu je pruila
njegov paso i poelela sreu.
Bosonog, u ami, otiao je do recepcije, gde mu je slubenik rekao:
Dobro doli nazad, gospodine Persele, i dao klju od njegove sobe.
Njegova soba bila je pretraena, a najvei deo stvari oduzet, ukljuujui i

123

njegove belenice, ali to je bio najmanji od njegovih problema.

Saekao je itav dan pre nego to je pozvao Vivijan, a onda su se sreli u
njenoj sobi na piu, jer su oboje bili u kunom pritvoru, a u svakom sluaju nisu
eleli da nalete na kolege novinare u baru, ili policiju u lobiju.
Vivijanina soba takoe je bila ispremetana, a svi filmovi su joj bili
oduzeti, to ju je razljutilo, ali je i ona razumela da je njihov pravi problem u
stvari odlazak iz Etiopije.
Dok je dovravao pie, podsetila ga je: Kao to sam rekla, nita se nee
desiti izmeu nas ovde.
Razumem."
Kasnije, u krevetu, rekla mu je: Kada oslobode Henrija... ,,Razumem.
ao mi je.
,,I meni.
Meutim, Henrija nisu pustili na slobodu, a Persela i Vivijan su nedelju
dana kasnije zvanino prognali iz Etiopije. Obreli su se na letu aviokompanije Er
Egipat za Kairo.
Persel je sada rekao Merkadu: Vivijan i ja smo se svakodnevno
raspitivali za tebe i Gana u britanskoj ambasadi, a oni su nas uveravali da ste
dobro i da rade na vaem putanju na slobodu." Dodao je: Brinuli smo se za
tebe.
,,I niste eleli da vam iznenada zakucam na vrata.
I to je bilo istina, ali Persel se drao teme i kazao: Bio sam siguran da
e Gana streljati. Ili obesiti."
Sve je dobro kad se dobro zavri."
Tako je. Persel je pogledao u rimski zid koji je opasavao grad. Shvatio
je da cigle prastarog grada izgledaju potpuno isto kao i cigle zatvora italijanske
izrade u Abebi. Ukazao je Merkadu na to i rekao: Italijani znaju kako da grade.
Merkado mu nije odgovorio.
Ona mineralna kupatila bila su impresivna.
Nemoj sada da mi postaje nostalgian, Frenk."
Henri... jesi li razmiljao o tome da se vrati?
Merkado je izvesno vreme utao, a zatim odgovorio: Zapravo, jesam.
Ali to je sad, oigledno, previe rizino.
,,Pa, ako odlui da se vrati, javi mi.
,,Ti si poslednji ovek kome u se javiti.
Kelner je proao pored njih, a Persel je naruio jo dva pia. Upitao je

124

Merkada: Jesi li uo dananje vesti iz Etiopije?"

,,Nisam.
,,Pa, izvesni general Banti preuzeo je upravljanje vojnim savetom i
proglasio novu vladu. Ista grupa razbojnika u Dergu, ali drugaije voe, pa zato
mislim da je sada mogu povratak ako ti novi tipovi nisu ludi kao prethodni.
Gle ko govori o ludosti.
Samo mi je palo na pamet. Obavestio je Merkada: Sad je velika pria
Bliski istok. Kanal je i dalje zatvoren, a Sadat govori metafore poput
bliskoistona tempirana bomba. Nadrkan je na sve ruske Jevreje koji se
doseljavaju u Izrael. Zaista izgleda kao da je na pomolu jo jedan rat. Ako
jeste, izvetavaj o njemu iz Kaira.
Naravno. Samo to ni te propusnice do fronta ne funkcioniu ba dobro.
Nasmeio se, a onda rekao: ujem da radi za Oservatore romano.a
,,Da. Piem za njih neke lanke na engleskom o predstojeoj jubilarnoj
godini. Uglavnom saoptenja za tampu."
,,Dosadno?
Svia mi se Rim.
Kairo je sranje. Upitao je: Radi li na neemu drugom?
,,Na neemu kao to je naa etiopska pustolovina?"
,,Da.
,,Ne, ne radirn. Ali oekivao sam da u od tebe videti neto u vezi s tim.
,,Odugovlaim, odgovorio je Persel. Hteo sam najpre da popriam s tobom."
,,Ne treba ti moja dozvola, niti moja saradnja."
Mislio sam da uradimo neto zajedno."
Nisam zainteresovan."
Stvarno?"
Merkado je razmislio trenutakdva, a zatim kazao: Ako ti - mi -piemo o
tome, onda se nee samo Getau, ve i sijaset drugih kukinih sinova i idiota
lomatati kroz dunglu traei crni manastir.
Persel klimnu glavom. To mu je svakako palo na pamet. Kazao je
Merkadu: Getau ga je moda ve pronaao."
Moda. Ali i da jeste, mislim da bismo uli da je neki dragoceni
sakralni predmet ponuen na prodaju.
Takve stvari prodaju se ispod ita, podsetio ga je Persel.
Istina. A ovaj ide u Vatikan. Dodao je: Ili su ga monasi moda ve
odneli."

125

,,Pa, mogli bismo da odemo da proverimo.

Nisam zainteresovan."
,,U redu. Upitao je Merkada: Jesi li obavestio Vatikan o smrti oca
Armana?"
,,Ne.
Zato nisi?ekao bih da nema razloga za urbu. Uradiu to im naem
vreena.
Tvoja kancelarija je u Vatikanu, Henri.
Uradiu to im naem slobodnog vremena."
Dobro. Moda bi trebalo da odemo u Berini i potraimo njegovu
porodicu."
Zato?
Svetenik nas je zamolio da to uradimo. Takoe nas je zamolio da
ispriamo njegovu priu nekome u Vatikanu. Ili moe da kae svojim Ijndima u
redakciji.
Vai. Uradiu to im naem vremena.
,,Ne razumem sasvim, Henri, zato ne radi nita u vezi s ovim. Zato ti
nisi uradio nita?
Ve sam ti rekao. Hteo sam da najpre razgovaram s tobom. Podsetio je
Merkada: Sklopili smo neku vrstu pakta.
Merkado ga upita: ta Vivijan planira?
eli da se vrati u Etiopiju i pronae Sveti gral. Eto ta planira.
Ludost!
ao mi je to si izgubio entuzijazam za ovo, Henri."
Meni je ao to si ga ti naao.
Neto sam razmiljao."
Bolje nemoj!
Ali to je sjajna pria, Henri.
,,U to vreme jeste tako izgledala."
Persel je pogledao u njega i upitao: Jesi li njukao po vatikanskim
arliivama? Zna, u pauzama za ruak?
Jesam... da zadovoljim znatielju u vezi s nekim detaljima.
Jesi li ita naao?
Nabaviu ti propusnicu pa moe i sam da istrauje."
,,Ne znam jezik.
Tamo moe da unajmi prevodioce."

126

,,Za nekoliko dana moram da se vratim u Kairo.

Oprosti mi na znatielji, Frenk, ali ne shvatam zato ne ide u enevu."
Persel im je naruio jo jednu turu pia, a Merkado se nije usprotivio. Nijedan
ovek nije progovarao neko vreme, a zatim Persel ree: Primio sam pismo iz
eneve u kome mi je napisala... pa, napisala mi je dae osea uasno zbog toga to
te je ostavila u Adis Abebi, i da osea griu savesti zbog onoga to se dogodilo i
naina na koji se desilo.
Bogme, i treba.
,,Da, da. Ja, takoe.
Merkado je zurio u svoju au, a potom rekao: Preboleo sam sve to,
Frenk. Osirn gneva. Oboje ste se ravo poneli."
Znamo to.
,,I ja sam, takoe... onaj trenutak u Getauovom atoru... kada me je
upitao...
Oproteno ti je.
Merkado ga je pogledao. Hvala ti na tome.
Vivijan to nijednom nije pomenula."
Siguran sam da je razmiljala o tome.
Svi moramo da krenemo dalje. Nasmeio se i rekao: Avanti!
Moram da krenem.
Imam vesti i o princu Doui. Pogubili su ga u Adis Abebi.
,,To je za njega bila milost.
Jeste." Upitao je: Jesi li itao o masovnim pogubljenjima krajem
novembra?
,,Ne pratim situaciju u Etiopiji.
Trebalo bi.
Merkado upita: ta se desilo?
Pa, streljali su jo jednu grupu likova iz starog reima. Biveg generala
Makonena, generala Amana, koji je bio nekadanji naelnik taba ili tako neto,
Voldea, jo jednog biveg premijera, i kontraadmirala Aleksandera Destu,
carevog unuka.
Merkado je klimnuo i prokomentarisao: Revolucija se hrani krvlju.
Svakako. I streljali su jo pedeset est drugih tipova, ukljuujui i princa
Douu.
Javi mi kad streljaju Getaua i Andoma.
Drau telegrafsku icu na oku.

127

Merkado je ustao i nesigurnim korakom otiao u bagno.

Persel je zapalio jo jednu cigaretu i posmatrao Rimljane. Sada je skoro
pao mrak, a kafii du Venetske uskoro e biti dupke puni.
U Harijevom baru stolove su zauzimali uglavnom ameriki turisti koji su
morali da popiju pie sa duhom Ernesta Hemingveja, ili da iskuse malo la dolce
vita.
Persel nije oekivao da e zatei Henrija Merkada na mestu kao to je
Harijev bar, ali mu je barmen u Ekscelzioru rekao da e Henri moda biti ovde, i
zaista je bio tu, pijui sa turistima. Ali, pomisli Persel, Henri je bio predratni lik
i verovatno je poeo da dolazi ovamo kada je to mesto bilo svratite novinara i
pisaca daleko od domovine. inilo se da Henri ne primeuje da se svet menja, a
Persel je zamislio sebe u njegovim godinama - ako poivi toliko dugo - kako
odsea u pogrenim hotelima, hrani se u pogrenim restoranima i opija u
pogrenim barovima sa pogrenim ljudima.
Dopola je razumeo ta je Vivijan privuklo Henriju Merkadu u Etiopiji,
ali nije shvatao zato mu je ostala emocionalno privrena in absentia. Ili zato
nije pokuala da ga pronae. Palo mu je na pamet, dodue, da je elela da on
pronae Henrija Merkada. U stvari, njeno pismo je to nagovetavalo. Htela je da
se sve troje zajedno vrate u Etiopiju i pronau crni manastir i Sveti gral. A to je
zvualo kao put u pakao na nekoliko nivoa. Pa ipak... navelo ga je na
razmiljanje. A moda je upravo to bio razlog zato se raspitivao unaokolo za
Henrija Merkada.
Merkado se vratio, ali nije seo, i kazao: Moram da idem. Hajde da
podelimo raun.
Persel je ustao. ,,Ti plaa sutra uvee.
Mislim da smo jedan drugome rekli sve to smo imali da kaemo.
Odseo sam u Forumu. Bar na krovu. U est sati uvee. Ispruio je ruku,
a Merkado je na tren oklevao, a onda se rukovao. Persel ree: ao mi je zbog
svega to se desilo.
Ukoliko trai oprotaj, u Rimu ima bar devetsto crkava."
Budimo sreni to smo uopte ivi. Preiveli smo logore i preiveli smo
Etiopiju. Preiveemo i koktele. Vidimo se sutra uvee.
Merkado se okrenuo i izaao u hladnu no.
Persel ga je gledao kako nestaje u gomili, a zatim seo i dovrio pie.
Razumeo je, ba kao i Vivijan, da jo nisu zavrili jedni sa drugima. Henri je to
takoe razumeo.

128

15
Frenk Persel je sedeo u baru zastakljenog restorana hotela Forum. Pravi
Forum je stajao pet spratova nie, mermerne ruevine okupane svetlou
reflektora. Srpasti mesec visio je iznad Koloseuma, a iznad grada je tri hiljade
godina istorije.
Proveo je jutro piui u hotelskoj sobi - lanak o egipatskom predsedniku
Anvaru Sadatu, koga je okarakterisao kao antisemistu sa pronacistikom
prolou, a ne blagog mirotvorca i reformatora, kako ga je predstavljao ostatak
masovnih medija.
Njegovi urednici u Sjedinjenim Dravama e to isei, razume se, ili ubiti
celu priu, a ef ispostave u Kairu podsetie ga da ga nisu unajmili da pie ta on
misli. Meutim, napisao ga je zato to se preobrazio - a samim tim se preobrazilo
i njegovo pisanje.
Po podne je otiao u dugu etnju, najpre do Venecijanskog trga, gde je
Musolini imao obiaj da stoji na balkonu palate, izigravajui budalu urbi et orbi
- gradu i svetu. Meutim, trebaio je da ga grad i svet shvate mnogo ozbiljnije,
kao to je uradio otac Armano za vreme ceremonije blagosiljanja topova.
Zatim je proao kroz Karakaline terme, majku svih rimskih banja, do
zgrade faistikog Ministarstva spoljnih poslova, ispred koje su stajale kamene
stele poharane iz Aksuma, spomenik evropskom imperijalizmu i dobrom ukusu
kada je re o ukradenim umetninama. Rim je, u stvari, bio pun dragocenosti
opljakanih tokom dve hiljade godina i, morao je priznati, sve su izgledale dobro
u svom okruenju. A u zamenu za ono to su uzeli, Rimljani su irom carstva
gradili drumove i mostove, amfiteatre i kupatila, hramove i forume. Dakle, ono
to je Musolini uradio u Etiopiji bio je samo nastavak duge i potovanja vredne
tradicije imperijalnog uzimaladavala. Vatikan je, meutim, planirao krau Svetog
grala a da pritom ne ostavi ak ni priznanicu.
Cilj njegove etnje je, osim fizike vebe, bio da sredi misli u
odgovarajui sklop u vezi sa priom - koja se pretvarala u knjigu - koju je pisao
o ocu Armanu, crnom manastiru i Svetom gralu.
Ta pria, meutim, nikad nee ugledati svetlost dana, sve dok se ne vrati
u Etiopiju i sazna njen kraj. Ili se, pretpostavljao je, moe objaviti posthumno, sa
urednikovim epilogom u kome saoptava sudbinu autora.

129

Sada je Din, privlana dama pored njega u baru, prelistavala turistiki

vodi i rekla: Ovde pie da je Pjaca Navona kompletno ukraena za Boi.
Sino sam proao tuda. Vredi posetiti.
,,U redu. A Cvetni trg?
Zelena pijaca danju, trnica mesa nou.
,,U redu... Nastavila je da ita vodi, a Persel se u mislima vratio na
svoju knjigu o Etiopiji. Pitanja postavljena u njegovoj prii, i u njegovom umu,
behu: Ko poseduje relikviju staru dve hiljade godina? Oigledno, ko god je ima,
poseduje je. - Ali kako je trenutni vlasnik dobio predmet? -1 da li taj predmet,
ako je neprocenljiv, pripada svetu?
Drugo pitanje je, dabome, imalo veze sa autentinou predmeta. Nije
sumnjao da ono to se sada nalazi u crnom manastiru nema nikakve mistine
moi, uprkos tvrdnji oca Armana da mu je iscelilo ranu i duu, ta god to bilo.
No, pehar bi mogao da bude istinit u smislu da je to prava aa iz koje je Hrist
pio na Tajnoj veeri. Ili bi to mogao da bude verski predmet nejasnog porekla,
poput veine sakralnih relikvija koje je video u Rimu i na drugim mestima.
Prisetio se onoga ta je jedanput video u maloj kapeli Domine, quo vmiis
na Apijskom putu, izvan kapije gradskih zidina: plou za poploavanje od crnog
bazalta, na kojoj je stajao otisak stopala. Trag stopala Isusa I Irista koji se javio
Petru na Apijskom putu dok je svetac beao iz Rima, spasavajui ivu glavu.
Petar je, zgranut to vidi vaskrslog Gospoda, uzviknuo: Domine, quo vadis?
Kuda ide, Gospode? A Hrist je odgovorio: ,,U Rim, Petre, da me po drugi put
razapnu na krst. A Petar se, osetivi griu savesti zbog bekstva i shvativi ta
mu Hrist govori, vratio u Rim da se suoi sa sudbinom i da ga razapnu.
Pria je, razumeo je to, apokrifna, a konture stopala u kamenoj ploi nije
zaista napravila Isusova sanala broj 43. No, prijatelj Italijan mu je jednom
kazao za kamen u Crkvi Quo vadis: ta je stvarno? ta je istina? U ta veruje?
Quo vadis?
Pa, pomislio je, moda se vraam u Etiopiju da me po drugi put razapnu
na krst. A to je zavisilo od Henrija Merkada, koji je kasnio pola sata na sastanak
sa sudbinom. Znao je da e doi: Merkado nije imao izbora, ba kao to ni Petar
nije imao izbora.
Naruio je jo jedan dek danijels i jo jednu au crnog vina za damu.
Bar je bio pun (najbolji pogled u Rimu), ali su stolovi za ruavanje bili skoro
prazni (hrana daleko od najbolje u Rimu).
Din, plavokosa Britanka od etrdesetak godina, uopte nije liila na

130

Vivijan, ali ga je terala da misli na Vivijan zato to je bila ena. Bila je

interesantna i zainteresovana, i oboje su odseli u Forumu, sami, a i Boi je u
Rimu. Kafa i cornetti6 u krevetu. Divno seanje.
Primetila je: Tvoj prijatelj kasni.
,,On uvek kasni.
Mora da je Italijan."
Nije. Ali kad si u Rimu...
Nasmejala se, a zatim ga obavestila: Jesi li znao da je ovaj hotel nekada
bio samostan?"
Sutra se odjavljujem.
Ponovo se nasmejala i nastavila da prelistava turistiki vodi.
Perselove misli vratie se na Adis Abebu. Sedmica u Hiltonu posle
njihovog putanja na slobodu bila je estoka i napeta dok su ekali novosti o
Henriju i Ganu, a takoe i iekivali ponono kucanje na njihova vrata, ili poziv
ili posetu iz ambasade, sa obavetenjem da su slobodni da napuste Etiopiju. To
je bio napeti deo. estoki deo bilo je njihovo voenje ljubavi, sa saznanjem ili
verom da se sve zavrava odmah i tu, na ovaj ili onaj nain.
Mislio je da e ostati na tome - da su se rastali na aerodromu u Kairu,
kao to su rekli da e uraditi, onda bi to zaista bio kraj. Ona bi sada bila s
Merkadom i svi bi ili u London da se vide s Ganom. Meutim, odluili su da
provedu zadnju no zajedno u Kairu u hotelu Veliki Nil. Onda su iznajmili
opremljen stani.
Kairo, kao to je znao iz prethodnog iskustva, nije ni Pariz ni London ni
Rim; Kairo je bio izazov, a romansa, koju je imao u svojim ulicama i kamenju,
ipak je zasenjivala njegova represivna atmosfera.
Uprkos tome, i uprkos glasinama o ratu i neprijatnim seanjima na
Etiopiju, Vivijan i on provodili su vrlo prijatan mesec u Kairu, dok mu nije rekla
da ide u enevu gde, kako je rekla, ima nekog posla i porodicu.
U retrospektivi, trebalo je da je zamoli da bude konkretnija u vezi s
planovima da se vrati u Kairo, ali mu nijednom nije palo na pamet da se nee
vratiti. Nije imao njen telefonski broj, a povratna adresa na njenom jedinom
pismu bio je potanski fah. Njegovo pismo je, koliko se seao, bilo saeto i nije
bilo ispunjeno ljubavlju i enjom, ili razumevanjem. U stvari, bio je besan,
premda se ni to nije videlo. To nije bila vrsta pisanja u kojoj je bio dobar, a
njegova kratka poruka moda je zvuala rezervisano i uzdrano. To je bio kraj
dopisivanja, a po svoj prilici, i kraj njihove ljubavne veze. To je nagovestio

131

Merkadu, a to je bila i istina - ili je makar bila istina u to vreme.

Takoe, u retrospektivi, shvatio je da su dobre vesti koje su dobili iz
britanske ambasade u Kairu - da e Henrija Merkada uskoro pustiti na slobodu imale veze s njenim odlaskom. Pomislio je da je otila da pronae Henrija, ali
da je to bio sluaj, rekla bi mu to u lice u Kairu. Vivijan je bila otvorena i
iskrena, i dovoljno hrabra da kae: Meu nama je gotovo. Vraam se Henriju.
No, Vivijan je znala da joj Henri, uprkos tome to je oprostio njenu
nepromiljenost one noi kada su mislili da e ih streljati, ne bi nikad oprostio
nedelju dana provedenih sa Frenkom Perselom u Adis Abebi ili njihov
zajedniki mesec u Kairu. Ipak, iz nekog razloga, nije mogla da ostane s njim u
Kairu nakon to su oslobodili Henrija. Donekle je to razumeo, ali ji' lakoe
razumeo i da je ona elela da njih troje opet budu zajedno, na uvaj ili onaj nain,
i da se zajedno vrate nazad u Etiopiju.
Din ga je upitala: ,,Da li je ono tvoj prijatelj?
Persel je pogledao ka ulazu, gde je Merkado stajao i pogledom
pretra.ivao bar. Spazio ga je i poao ka njemu. I dalje nije nosio kaput, i bio je
odeven u istu odeu kao i sino, osim to je dodao al.
Nisu se rukovali, a Persel ga je predstavio Din, ije prezime nije znao,
ba kao ni broj njene sobe. Neobavezno su avrljali minutdva, a Persel je
primetio da je Henri u boljem raspoloenju, a takoe i da moe da bude
armantan prema atraktivnoj dami. Zamislio ga je u baru hotela Hilton u Adis
Abebi kako po prvi put aska s Vivijan.
U normalnim okolnostima, moda bi upitao Din da im se pridrui za
veerom, ali veeras je morao da bude sam s Henrijem, bez nje, i bez odsutnog
prisustva Vivijan. Rekao joj je: Pokuaj na Navoni veeras. Henri je
predloio: Trastevere bi bio bolji izbor. Rekao joj je naziv restorana.
Din im se zahvalila i nastavila da ita turistiki vodi.
Persel je odveo Merkada do rezervisanog stola pored prozora. Seli su.
Merkado ree: Neu ostati na veeri. Ali hajde da uzmemo flau vina. ta god
ti je po volji.
Merkado je pregledao vinsku kartu, pozvao konobara i popriao s njim o
vinu na italijanskom.
Persel je zapalio cigaretu i pogledao u grad. Nikad nije sasvim razumeo
zato su Petar, a zatim i Pavle, doputovali ak iz njihovog sveta u Rim, u utrobu
zveri. Pa valjda su znali da je to ravno samoubistvu.
Merkado ree: Jeftino si se izvukao s bocom amaronea, koja kota

132

150.000 lira.
Mislio sam da veeras ti asti."
Hajde da najpre vidimo ta prodaje.
,,Dobro. Persel je pokazao na Forum. Kakva je ono graevina? Tamo
je zasedao rimski senat i raspravljao o poslovima carstva." ,,Zapanjujue.
Ovo je zaista veni grad. Mislim da u ovde okonati svoje dane.
Mogao bi da proe i gore. to je upravo ono o emu elim da priam s tobom.
,,Ne idem u Etiopiju.
Dobro. Ali hipotetiki... kad bismo mogli da se vratimo, legalno, kao
akreditovani novinari... da li bi razmislio o tome?
,,Jok.
Recimo da si rekao da. Da li bi se oseao lagodno da nas troje idemo
zajedno?
Nikad vie ne elim da je vidim - a ni tebe, kad smo ve kod toga.
Dakle, napredujemo."
Frenk, nikome od nas nikad vie nee dozvoliti da se vratimo. Tako da
je, ak i da sam rekao da, besmisleno priati o tome.
Naravno. Ali ako bismo mogli to da promenimo...
eka me petogodinja zatvorska kazna im kroim nogom na etiopsko
tlo.
,,U redu. Moda bi trebalo da se kriom uunjamo u zemlju."
Moda bi ti trebalo da ide malo da proeta Rimom i utedi sebi i
vreme i rei.
Kelner je doneo vino, Merkado ga je probao i proglasio ga za
meraviglioso, a konobar im je sipao.
Persel je podigao au i kazao: ,,Za oca Armana, i za boji plan, kakav
god bio.
Bio sam siguran da e mi to rei.
Sinulo mi je sad. Persel ga je obavestio: Posedujem letaku dozvolu.
Za jednomotorce. Jesam li to ikada spomenuo?
Merkado je promukao vino u ai.
Ako bismo mogli da iznajmimo avion u Sudanu...
Uopte ne ini da boji plan zvui primamljivo." Upitao je: ta misli
o vinu?
Sjajno je. Dakle, hajde da razmislimo o lanim ispravama. Imam
nekoliko kontakata u Kairu.

133

Merkado je predoio: Ja ti nisam zaista potreban. Bilo bi ti lake da

jednostavno podnese zahtev za vizu i vidi ta se deava. Novi reim e te
moda pustiti da ue.
elim te s nama.
Pod nama, pretpostavljam, misli na sebe i Vivijan."
Tako je.
Ali ona te je ostavila, kuo stara. Ili mi se makar ini da si mi to sino
rekao."
Tako je. Ali sam ti takoe rekao da eli da se vrati i potrai crni
manastir."
Merkado je neko vreme mozgao o tome, a zatim pronicljivo kazao:
Postoje laki naini da ponovo zadobije njenu naklonost."
Persel mu nije odgovorio.
Ako eli da se vrati, gospodine Persele, treba da ima pravi razlog za
to. Tvoj razlog nije pravi razlog.
Persel je razmislio trenutakdva, a potom odgovorio: Neu ti rei da
verujem u Sveti gral. Ali verujem da tamo lei vraki dobra pria.
Ali Vivijan, drago mome, veruje u Gral. Ti takoe mora da veruje u
njega ukoliko namerava da je ponovo odvue tamo - ili ako ona tebe vue
natrag.
Persel upita: ,,U ta ti veruje?
Verujem u ono to nam je ispriao otac Armano.
,,U sve?
,,U sve.
,,U tom sluaju, kako moe da se ne vrati?"
Podsetio je Persela: ini mi se da je i otac Armano smatrao da Gral
treba ostaviti tamo gde jeste, u koptskom manastiru - a on je katoliki svetenik
sa papinim nareenjem da ga nae i odnese u Vatikan.
,,Ne predlaem da ga ukrademo. Ve samo... pogledamo. Dodirnemo.
,,To bi se najverovatnije zavrilo naim doivotnim utamnienjem. lli smru.
Ali ako zaista veruje, Henri, da se vraamo da naemo pravi Sveti
gral, zar je smrt bitna?
Merkado je pomno pogledao u Persela.
Otac Armano rizikovao je ivot kada je poao s onom patrolom da nae
crni manastir. Jer je verovao u Gral i u veni ivot.
Shvatam to. Ali...

134

Vitezovi okruglog stola rizikovali su ivote tragajui za Gralom...

Mitovi i legende.11
Naravno. Ali u tom mitu postoji moralna pouka.
Koja glasi da Gral nikad ne moe biti pronaen."
Koja glasi da nikad ne treba da prestanemo da tragamo za onim u ta
verujemo. Ni smrt nije prepreka.
Merkado mu nije odgovorio.
Zato je Petar doao u Rim?
Merkado se nasmeio. ,,Da nervira Rimljane svojim teolokim
raspravama, kao to ti mene nervira svojim.
,,I da im donese re boju. A zato se vratio u Rim?
,,Da umre.
Nemam ta da dodam.
inilo se da je Merkado utonuo u misli, pa ree: Sluaj, stare, noas
dobro odspavaj. Klimnuo je glavom prema Din, koja je jo bila u baru, a!i je
plaala raun. ,,A ukoliko sutra ujutru i dalje bude samoubilaki raspoloen,
pozovi me. Stavio je vizitkartu na sto i ustao.
Persel je ustao i kazao: Henri, mi moramo ovo da uradimo. Mislimo da
imamo izbor, ali ga nemamo.
,,To razumem. Takoe razumem da nisi onoliko cinian kao to misli ili
se pretvara da jesi. Nee rizikovati ivot zarad dobre prie - ili radi ene. Nisi
toliko posveen poslu niti toliko romantian. Ali ako veruje u ljubav, onda
veruje i u Boga. Na kraju naeg putovanja moda postoji Sveti gral, a moda i
ne postoji ali puteestvije i potraga su sami po sebi in vere. A kao to mi
Rimljani kaemo: Credo quia impossibile. Verujem u to jer je nemogue."
Persel mu nije odgovorio.
Rukovali su se, a Merkado se vratio u bar, porazgovarao sa Din, a onda
otiao.
Din je pola ka Perselovom stolu, nesigurno se smeei. Persel je ustao,
i pomislio: Dobri stari Henri, ponovo pribegava starim trikovima, ostavljajui
mi raun, damu i sledei potez.

135

16
Rim je za Boi uvek dupke pun svetenih lica, hodoasnika i turista, a te
godine jo i vie, u iekivanju papine boine najave predstojee jubilarne
godine. Taksista je psovao boini saobraaj i strance idiote koji ne znaju kako
da preu preko ulice.
Persel je odluio da za Boi ostane u Rimu i poslao teleksom kratko
obavetenje o tome arliju Gibsonu u Kairo. Povratni teleks, jo krai, glasio je:
OTPUTEN SI. SREAN BOI.
I nadao se da e to biti arlijev odgovor, i plaio se drugog teleksa koji
bi ponitio prvi. Ali ukoliko izbije rat, kao to se lako moe desiti nakon to svi
hrianski turisti napuste Jerusalim, Vitlejem i Nazaret, onda e kancelarija u
Kairu eleti da se vrati. U meuvremenu je imao odreene ruke da se posveti
drugome. Takoe, kako se ispostavilo, Din je za Boi morala da se vrati nazad
u Englesku, to ga je dodatno oslobodilo da pie, i razmilja o tome ta eli da
uradi sa ostatkom svog ivota.
Nije pozvao Henrija narednog jutra, kao to mu je Merkado sugerisao, a
ni Henri nije pozvao njega, niti bi to ikada uradio. Stoga je sada, tri dana kasnije,
pozvao redakciju Oservatorea romana i ugovorio sastanak sa sinjorom
Merkadom u etiri po podne. Sada je bilo 15.45, a saobraaj sporiji od peaka,
pa je rekao taksisti da ga ostavi u podnoju Mosta Vitorija Emanuela, pa je
peice preao preko Tibra.
Bilo je vetrovito, nebo je biio tamno i pretee, sa crnim oblacima koji su
jurili preko sivog neba, a i Tibar je izgledao crno i pretee.
Trg Svetog Petra bio je dupke pun turista i vernika koji su se niolili u
v.'im ili manjim grupama. U sreditu trga stajao je egipatski obelisk star ! n
hiljade godina, a na kraju trga se uzdizala mramorna planina Bazilike Svctog
Petra, ispod koje su, sudei po verovanju, leale kosti sveca koji je mnro
muenikom smru, a on se zapitao da li je Petar, dok je umirao na krslu, zaalio
zbog svoje odluke na Apijskom putu.
Nije stupio na trg, ve je poao du zidina Vatikana do Porte Svete i ue,
gde su dva pripadnika vajcarske strae s helebardama stajala i tuvaia kapiju
suverenog gradadrave. Pokazao je svoj paso i novinarske akreditacije papskom
andarmu, koji je bio bolje naoruan od vajcaraca, i kazao: Buona sera.

136

Oservatore romano, signore MercadoT

ovek je pregledao list hartije na tabli sa tipaljkom, rekao neto na
iialijanskom i mahnuo mu da proe.
Persel je jednom ve bio u Vatikanu i s lakoom je naao novinsku
redakciju u uzanoj ulici oivienoj golim drveem. Prozori graevine bacali MI
pravougaonike ute svetlosti na hladno tle.
Kasnio je petnaest minuta, to je u Italiji znailo da je malo poranio, ali
moda to ne vai u Vatikanu. Recepcioner ga je zamolio da sedne i saeka.
Redakcija novina Oservatore romano bila je smetena u zgradi koja jc
moda bila starija od tamparske maine, ali je enterijer bio moderan, ili je to
barem bio kada su novine osnovane pre sto godina. Dodati su elektrina struja i
telefoni, a rezultat su bile savremene novine objavljivane na est jezika,
meavina pravih vesti i papistike propagande. Nimalo i/nenaujue, papa je bio
zastupljen u svakom broju.
Mnotvo lanaka bavilo se progonom katolika u raznoraznim dravama, a
naroito u komunistikoj Poljskoj. Novine su se povremeno havile i neprilikama
nekatolikih hriana, a Persel se prisetio da je Henri Merkado boravio u
Etiopiji da pie o stanju Koptske crkve u onedavno marksistikoj zemlji, kao i o
malobrojnom katolikom stanovnitvu.
I lenri je sada pisao saoptenja za tampu povodom jubilarne godine.
Persel je bio siguran da bi Merkado voleo da se vrati u Etiopiju i nastavi sa
svojim vanim izvetavanjem. Nije li obeao generalu Getauu nekoliko
bvalospeva o generalovoj vojnoj sranosti?
Merkado je uao u ekaonicu, odeven u demper preko koulje i kravate.
Kukovali su se, a Merkado je uveo Persela u svoju kancelariju bez prozora,
sobiak sa visokim hrpama knjiga i hartija, to mu je davalo izgled ostave. Persel
je tad shvatio zato je Henri bio u Harijevom baru u etiri po podne.
Merkado je iskljuio elektrinu pisau mainu marke IBM i rekao: Baci
kaput bilo gde. Obrnuo je stolicu i licem se okrenuo ka svom gostu koji je seo
na jedinu drugu stolicu. Persel je upitao: Ima li neto protiv da zapalim?
Merkado je mahnuo rukom po prostoriji zaguenoj papirima i odgovorio:
Zapalie Vatikan.
Meutim, u fioci je imao flau Budlsa i sipao ga je u dve ae. Podigao
je svoju au i rekao: Benvenuto!
,,iveli!
Otpili su, a Merkao je upitao: Jesi li doao da mi kae da si se

137

prizvao pameti?
,,Ne.
,,Dobro. Obavestio je Persela: Onda sam odluio da idem u Etiopiju."
Persela nije u potpunosti iznenadilo to to se Merkado predomislio. Zapravo,
nije nimalo. ta god da ga je obuzelo one noi u mineralnoj banji, jo uvek ga je
dralo, a Henrija je, ba kao i Vivijan, preobrazila pria oca Armana i ono, mora
se priznati, udnovato iskustvo koje su Henri i Vivijan shvatili kao znamenje.
Merkado je nastavio: Ali ne mogu da ti obeam da u ii dalje od Adis
Abebe. Nisam voljan da se vratim na teritoriju generala Getaua. Mislio sam
da eli da napie lep lanak o njemu.
elim. Njegovu umrlicu." Potapao je hrpu hartija na svom stolu i kazao:
Pozivam se na stare dugove i poteem neke veze da Vivijan i tebi obezbedim
akreditacije Oservatorea romana.
Odlino. Upravo sam ostao bez posla u AP-u.
Kako si to uspeo?
,,Lako.
,,U redu, baviemo se religijskim temama, razume se, a tvoja poetna
plata je nula, ali su plaeni svi trokovi puta do Etiopije.
,,I nazad.
Zapanjuje me tvoj optimizam. Upitao je: ,,Da finalizujem ovo? Gde
treba da se potpiem?
Merkado je iskapio din i razmislio o sledeem, a zatim podsetio
Persela: Sve ovo je uzalud ako ne moemo da dobijemo vize.
Ovo je dobar prvi korak.
A Oservatore romano e izgledati dobro na naim zahtevima za vize.
,,SL
Merkado se nasmeio, a onda upitao: Jesi li siguran da Vivijan eli da
ide?
,,U pismu je tako rekla.
Jesi li se uo s njom?
,,Nisam.
Moe li uopte da je nae?
Pokuau sa zadnjom poznatom adresom, potanskim fahom u /enevi.
Merkado je klimnuo i kazao: Reci joj da doe u Rim.
Persel je odgovorio: Tutte le strae conducono a Roma.
Jesi li ti to vebao?

138

Jesam. Upitao ga je: Jesi li u redu sa ovim?

Ve sam ti rekao, stare, preboleo sam to.
Persel nije tako mislio i imao je sopstvenih problema sa Vivijan.
Merkado ga, tavie, upita: ,,A hoe li ti biti u redu ako Vivijan ide s nama?
Nema problema.
Nisam siguran da razumem va odnos.
Onda nas je dvoje. Verovatno troje.
Dobro... uzgred, kako si proao s onom damom? Din?
Morala je da se vrati u Englesku." Persel dodade: Nije radila nita
drugo osim to je priala o tebi.
Merkado se nasmeio.
Persel ga upita: ta misli, kakve su nam anse da dobijemo vize?
Mislim da si bio u pravu to se tie promene reima. ini mi se da nove vlasti
ele da izglade odnose sa Zapadom."
Oni samo igraju standardnu igru Treeg sveta - flertuju sa zapadom dok
su u krevetu sa Rusima."
Naravno. Ali to bi moglo da ide u nau korist.
Persel ga upita: ,,Da li bi bio sumnjiav ako nam odobre vize?
Hoe li ui u moju gostinsku sobu? - upita pauk muvu.
Tano tako.
,,Pa, ako eli moje miljenje, stare, itava ova ideja je sumanuta. Ali
mislim da smo oluili, zato uvaj paranoju za Etiopiju."
,,Dobro.
,,A jesi li razmiljao o tome zato se vraa natrag u eljusti smrti?
Ve sam ti rekao'
Ponovi, molim te.
,,Da naem Sveti gral, Henri, i iscelim svoju napaenu duu. Isto kao i
ti.
,,Pa, najbolje da odloimo ovu diskusiju za trenutak kad nam se Vivijan
pridrui."
Persel mu nije odgovorio.
Merkado je sipao jo dva dina i kazao: Pitau pukovnika Gana da nam
se pridrui u Rimu.
Zato?
Mislim da bi nam bio od koristi pre nego to poemo. Takoe, voleo bih
da ga vidim i da mu se zahvalim.

139

Ja takoe."
elim da mu plati spektakularnu veeru u Hasleru.
Zar nema raun za trokove, Henri?
Imam, i to prilino dobar, to je razlog zato su me smestili u Ekscelzior
dok ne naem appartamento.
Perselu se inilo kao da Henri Merkado ima vie uticaja u Oservatore
romano nego to to nagovetavaju njegova skromna kancelarija ili posao. Palo
mu je na pamet da je Henri nekome u Vatikanu ispriao za njihovu etiopsku
avanturu, ukljuujui - suprotno onome to mu je kazao - i sve o smrti oca
uzepea Armana. Da je to istina, onda bi se neko ovde verovatno uzbudio zbog
te prie. Moda je Henri zavaravao svoje efove, isisavajui srebro iz
vatikanske riznice. Moda je radio to ve nekoliko meseci, a sada je kucnuo as
da poloi raune ili da se povue.
Persel ga upita: Hoe li napisati lanak o ocu Armanu za svoje
novine? Naravno. Ali tek kad se vratimo. A ti?
,,Ja sad radim ovde, Henri. Sea se?
Tako je. Iskapio je pie. Zajedno emo napisati seriju fascinantnih
lanaka - ti na engleskom, a ja na italijanskom, koji e biti prevedeni na svaki
svetski jezik. Ti e stei slavu i potovanje koji su ti dosad izmicali, a ja u
uveati svoju ve nemerljivu svetsku reputaciju.
Persel se osmehnuo.
Gostovaemo u televizijskim emisijama. Ko e nositi Gral? ,,Vivijan.
,,Da, lepa devojka. I napraviemo slajdou s njenim fotografijama.
Obojica su zautali, a Persel je pomislio na to ta e se desiti ako zaista pronau
crni manastir i nekako dou u posed Svetog grala. Rekao je Merkadu: Pazi ta
eli.
Merkado je promenio temu. Bilo bi vrlo dobro ako bi pukovnik Gan
poao sa nama.
,,I etiopska vlada bi volela ponovo da ga vidi.
Hou da kaem, ukoliko bi ga pomilovali ili oslobodili svih optubi.
,,To se nee desiti.
Moda bi mogao da im ponudi svoje usluge vojnog savetnika."
To je prilino nategnuto, Henri. A siguran sam da nije zainteresovan.
Saznaemo na ponovnom okupljanju. Nabaviu Ganove kontake u
Velikoj Britaniji, i zvau ga ili u mu pisati. Predlaem poetak januara za nae
okupljanje.

140

Biu ovde.
Sa Vivijan, nadam se.
Javiu ti.
,,I otii emo na Siciliju, gde je toplije, da posetimo selo oca Armana i
naemo njegove roake."
,,To bi bio dobar prvi korak na naem putovanju."
Tako je ispravno, sloio se Merkado. U meuvremenu, ako nisi
previe zauzet, sastau se s tobom prekosutra u osam ujutru, u Vatikanskom
arhivu, i pokazau ti ta sam otkrio.
,,To nije zaista bitno, Henri. Idemo napred s verom u Boga.
Uistinu, idemo. Ali ovo e ti moda biti zanimljivo, pa ak i
informativno i korisno. Odlina pozadina za tvoju priu.
Nau priu."
Nau priu. Upitao je Persela: Jesi li napisao ita to nije za skoro
objavljivanje?"
,,Jesam.
Dobro. To nam tedi neto truda. Samo za Oservatore romano izostavi
verolomni seks.
Persel se nije nasmeio.
Merkado ga upita: Hoe li biti u Rimu za Boi?
Jo nisam odluio.
Gde ti je kua?
Gradi u Apstejt Njujorku."
Prijatelji? Familija? Stare devojke?"
Sve od gorenavedenog.
Onda idi kui.
ta je s tobom?
Boi u Rimu.
Mogao si i gore da proe."
Ako bude ovde, uveu nas kroz stranja vrata na misu za Badnje vee
u Crkvi Sv. Petra. Potreban ti je papski blagoslov."
Javiu ti.
Merkado je ustao. Vidimo se prekosutra. Tvoje ime e biti na ulazu u
biblioteku.
Persel je ustao i obukao kini mantil. Na izlasku je rekao: Nije bitno ako
nikad i ne stignemo u Etiopiju. Ili ako stignemo, nije bitno ta e se tamo desiti.

141

Vano je samo da smo pokuali.

iveo sam ivot na taj nain, Frenk. Podsetio je Persela: Ovo e biti
moje tree putovanje u Etiopiju, a na prethodna dva sam za dlaku ostao bez
glave. Dodao je: Kao to se kae, brodovi su bezbedni u luci, ali nisu za luku
pravljeni.
Persel je napustio Oservatore romano i krenuo niz ulicu oivienu golim
drveem. Pao je mrak, ali uzane uliice bile su osvetljene. Budui da nije imao
kuda da ide, zaao je dublje u papinu enklavu, sve dok nije stigao do otvorenih
prostora polja i parkova iza Bazilike.
Naao je klupu pored fontane - Orlove fontane - i seo. Zapalio je cigaretu
i posmatrao slapove vode.
Na pamet mu je pala zabrinjavajua pomisao da je Henri Merkado moda
u pravu to se tie njegovih motiva. Da on negde, duboko u umu ili u dui, zaista
veruje u ono u ta veruju Henri i Vivijan. I u ono u ta je verovao otac Armano.
A verovao je u to zato to je bilo nemogue.

142

17
Frenk Persel i Henri Merkado sedeli su za dugim stolom u privatnoj
itaonici unutar velike Vatikanske biblioteke. Prostorija bez prozora bila je
neupadljiva, izuzev nekoliko obaveznih religijskih portreta na poutelim
zidovima. Tri ukrasne svetiljke visile su sa visoke tavanice, a Isus Hrist sa
drvenog krsta na kraju sobe.
Na dugom stolu od mahagonija, uredno sloeni dokumenti bili su
zamotani u zeleni filc, a Merkado je obavestio Persela: Skupio sam sve ovo u
zadnjih mesec dana. Neki od ovih pergamenata i papirusa stari su skoro dve
hiljade godina."
Mogu li ovde da puim?
Monasi bibliotekari ubie te na licu mesta.
Persel je to shvatio kao ne. Takoe, bilo je zanimljivo to je Henri tu
proveo toliko vremena.
Merkado je doneo aktentanu, iji je sadraj ispraznio na sto, a Persel je
video stranice sa runo ispisanim belekama.
Merkado mu je dao belenicu, a zatim pokazao na dokumenta i rekao:
Koristio sam usluge prevodilaca u biblioteci - klasini grki i latinski,
srednjovekovni crkveni latinski, hebrejski..."
,,Shvatam.
Poeemo sa Tajnom veerom.
Kafa ?
Posle Tajne veere. Objasnio je: ,,Ne trudim se samo da dokaem
postojanje Grala, ve takoe i da skiciram njegovo dugo putovanje iz Jei usalima
u Etiopiju.
,,Zato?
,,To e biti korisna informacija za reportau. A moda i knjigu. Jesi li
ra/miljao o knjizi?
,,Jesam.
Takoe je informisao Persela: Kada ovde zavrimo, otii emo na
liiopski koled, ovde u Vatikanu.
Zato je ovde?
Dobro pitanje. Italijani i Vatikan odavno se zanimaju za Etiopiju, jo od

143

dolaska etiopskih hodoasnika u Rim uXV stoleu. To zanimanje obnovljeno je

kad su Italijani kolonizovali Eritreju 1869, a zatim pokuali da osvoje susednu
Etiopiju 1896, pa je ondaponovo napali 1935.
Jesi li takoe izvetavao o ratu iz 1896?
Merkado ga je ignorisao i nastavio: Etiopskikoledje takoe i
bogoslovija gde Vatikan obuava i rukopolae svetenike, i obuava svetovna
iica, uglavnom Etiopljane, da u Etiopiji ire katolicizam."
,,A moda i da trae sveti Gral.
Merkado nije odgovorio na to, ali je obavestio Persela: Etiopski koled
poseduje dobru biblioteku i kartografsko odeljenje s nekim retkim d revnim
mapama Etiopije, a i nekim savremenim, koje je vrlo teko negde drugde nai, a
nainila ih je italijanska vojska. Moemo da upotrebimo te mape da suzimo
podruje mogue lokacije crnog manastira, na osnovu onoga to smo saznali od
oca Armana.
Odlina ideja. Krenimo.
Polako, moramo da ponemo od poetka. Merkado je gurnuo veliku
bibliju na engleskom jeziku ka njemu i prelistao stranice. Evo - Jevanelje po
Mateju, Tajna veera." Proitao je: ,,J uze au i zablagodarivi dade im
govorei: Pijte iz nje svi;jer ovo je krv moja Novoga zaveta koja e se prolcva
za mnoge radi otputenja grehova."
Merkado je pogledao u Persela i rekao: Marko i Luka takoe nakratko
pominju ono to e postati centralna sveta tajna hrianstva - priee,
pretvaranje hleba u telo Hristovo, a vina u njegovu krv. Dodao je: Ali |ovan to
uopte ne pominje.
Persel je imao sline omake u izvetavanju - proputanje ili umanjivanje
znaaja neega to se kasnije ispostavilo kao izuzetno vano. ,,Jovan moda nije
bio u sobi.
Merkado ree: injenica da se jevanelja razlikuju zapravo im i daje
verodostojnost. To su ljudi koji po seanju zapisuju ono to su videli i doiveli,
a razlike pokazuju da se nisu urotili da izmisle priu.
Upravo to govorim svojim urednicima.
Merkado je nastavio. Zapazi da pehar - Gral - nema nikakav poseban
znaaj u prii o Tajnoj veeri. Ali kasnije, u mitu i legendi, postaje sveti
predmet."
Postaje magian."
Uistinu postaje. Ba kao i koplje rimskog vojnika Longina, Hristova

144

odeda i trideset srebrnjaka koje je Juda uzeo da izda Hrista, i sve ostalo to ima
bilo kakve veze sa smru Isusa Hrista."
Persel je primetio: Dobri su ti argumenti zato je Hristov pehar na
Tajnoj veeri samo obina aa.
Moda... ali od svih svetih predmeta povezanih s Novim zavetom, taj
pehar - Gral - istrajao je dve hiljae godina kao predmet od naroitog znaaja."
Nastavio je: ,,A ja mislim da je jedan od razloga taj to se u svetoj tajni priea
koristi putir. Svetenik bukvalno - ili figurativno - pretvara vino u Hristovu krv, a
to udo - ili misterija - ukorenilo se u svakom hrianinu koji nedeljom ide u
crkvu.
Pretpostavljam... nikad nisam mnogo razmiljao o tome.
Onda bi trebalo da hvatate beleke, gospodine Persele. Pa kako e
napisati priu?
Tako to emo nai Gral.
Nalazimo ga - ali najpre u naim glavama, a zatim u naim srcima.
Podsetio je Persela: Ovo je duhovno putovanje ak i kad postane fiziko.
Persel je uzeo nalivpero i kazao: Zabeleiu to.
Merkado je nastavio: Putiri koje svetenici upotrebljavaju esto su
veoma raskono ukraeni. Zlatom i dragim kamenjem. Meutim, pehar koji je
Hrist koristio bio je jednostavni kidu pehar - najverovatnije bronzani pehar
kakav se koristi za Pashu. Tako je kidu pehar, ba kao i sama pria, tokom
godina ukraavan, a sad izgleda veoma drugaije na oltaru. Blista. Meutim, to
nije ono to traimo. Tragamo za dve hiljade godina starim bronzanim peharom neim to bi, da su ga pronali, razoaralo mnoge od onih koji su za njim tragali."
Persel je klimnuo, pokuavajui da se seti ta je otac Armano rekao za
pehar koji je navodno video, ako je ita i rekao.
Merkado je nastavio dalje. Ali u ovoj prii postoji sutinska istina -Isus
koji kae, konkretno, da je pretvorio vino u svoju krv zarad otputenja ljudskih
grehova.
Ali to vie ima veze sa Isusom nego s vinom ili peharom."
Dobro zapaanje."
,,Takoe, istakao je Persel, ,,i u Starom i u Novom zavetu ima dosta
alegorija i simbolizma.
,,U tome se ne slau neki hriani, Jevreji, ateisti i agnostici."
Tako je.
Ili veruje, ili ne veruje. Vlada oskudica dokaza. uda se dogaaju, ali

145

ne esto, i ne bez objanjenja.

Trebalo je da to pomenemo ocu Armanu.
,,U potpunosti razumem tvoj skepticizam, Frenk. I sam ga oseam.
To nije bilo ono to je govorio u prethodnim prilikama, ali ga je Persel
ostavio na miru.
Merkado je ponovo otvorio Bibliju i kazao: Prelazimo preko Tajne
veere, i preko Raspea, i stiemo do Josifa iz Arimateje, koji igra ceniralnu
ulogu u potonjim legendama o Gralu." Pogledao je u otvorenu Bibliju. ,,Iz
Jevanelja po Marku, 15:42-47. Proitao je: ,,I kad ve bi uvee, jer bijae
petak, to jest uoi subote. Doe Josif iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam
Carstvo Boije ekae, i usudi se te ue Pilatu i zaiska telo Isusovo. A Pilat se
zaudi daje ve umro; i dozvavi kapetana zapita ga: Je li davno umro? I
doznavi od kapetana, dade telo Josifu. I kupiviplatno, i skinuvi ga, obavi
platnom, i poloi ga u grob koji bee iseen u kamenu, i navali kamen na vrata
odgroba.
Merkado podie pogled sa Biblije i ree: ,,To je poslednji put da ujemo
za Josifa iz Arimateje u Novom zavetu, ali ne i poslednji put da ujemo za njega
iz drugih izvora."
Jesu li ti izvori verodostojni, Henri?
Merkado je privukao belenicu k sebi i rekao: Proitao sam nekoliko
izvetaja o putovanju Svetog grala. Moe ih zvati legendama ili mitovima, ili
kvaziistorijskim zapisima. Ovde sam imao pristup izvesnom materijalu iz prve
ruke, napisanom na pergamentu i papirusu. Pokazao je na fascikle od zelenog
filca. Najraniji datum koji sam uspeo da odredim potie sa papirusa, napisanog
na klasinom grkom, otprilike etrdeset ili pedeset godina nakon Hristove
smrti. Obavestio je Persela: Napisao sam kratak pregled svih tih pria,
zasnovan na delovima koji se naizgled podudaraju.11
Persel se slagao s Merkadom da bi bilo korisno znati istorijat, ali je bio
tu mahom da... pa, da udovolji Henriju. Da se zblii s njim. Ili je moda bio tu, u
zaguljivoj Vatikanskoj biblioteci, u velianstveno sunano jutro, jer je oseao
griu savesti to je preoteo Vivijan od Henrija. To je bilo to. ()vo je bilo
ispatanje. Kanjavanje, u stvari. A on ga je zasluio.
Henri je gledao u belenicu i kazao: Evo ta sam napisao, kombinujui
ono to sam proitao. Poinje kao nastavak novozavetne prie o Hristovom
raspeu. Poeo je: ,,A Josif iz Arimateje, verujui u Hrista, poele da poseduje
neto to Mu je pripadalo. Zato je odneo pehar sa Tajne veere..."

146

,,Da li je bio tamo da pospremi sudove?"

Merkado je ignorisao upadicu i nastavio: ,,I nakon to iskae od Pilata
telo Hristovo, Josif u pehar sakupi krv koja isticae iz Isusovih rana. I dogodi se
da Pilat zatvori Josifa iz Arimateje zbog njegovog dobrog dela, na navaljivanje
iste razjarene svetine koja zahtevae Hristovu smrt. A Josif je leao etreset
godina u skrivenoj tamnici, ali ga je u ivotu odrao Sveti gral, koji i dalje bee u
njegovom posedu."
Merkado je prestao da ita i pogledao u Persela.
Persel klimnu glavom. Uistinu, ta drevna pria imala je u sebi i malo
prie oca Armana. A otac Armano je verovatno znao tu priu.
Merkado je nastavio da ita. ,,A u etrdesetoj godini Josifovog
utamnienja, rimskog cara Vespazijana od gube izlei veo Svete Veronike, i sada
verujui u Hrista, imperator ode u Jerusalim da osveti Hristovu smrt, ali svi koji
su bili odgovorni za Njegovu smrt sada i sami behu mrtvi. Ali posredstvom
vizije, Vespazijan saznade da je Josif, za koga se verovalo da je mrtav, jo uvek
zatoen u skrivenoj tamnici. Vespazijan sie u tamnicu i oslobodi Josifa. Cara
Vespazijana i Josifa iz Arimateje je onda zajedno krstio Sveti Kliment.
Merkado je odloio belenicu u stranu i rekao: ,,U toj prii postoji mnogo
istorijskih netanosti - ili nedoslednosti. Ali pria je istrajala dve hiljade godina,
i u nju veruju milioni katolika i drugih hriana."
,,A ta misli Rimokatolika crkva?
Rimokatolika crkva to niti potvruje niti porie. Rimokatolika crkva
voli ovakve prie, ali shvata i da su intelektualno nategnute. No, takve prie
predstavljaju dobar publicitet, krue meu vernicima i jaaju njihovu veru.
Dobra propaganda.
Dakle, uli smo da je Josif uzeo Hristov pehar nakon veere uoi Pashe,
i uli smo da ga je imao sa sobom u tamnici, i da ga je Gral odravao u ivotu
etrdeset godina.
Persel je pribeleio neto da pokae Merkadu kako ga slua.
Merkado je okrenuo stranicu belenice i proitao: Josif je sa grupom
novih hriana putovao po Svetoj zemlji i s vremenom stigao u Saras u Egiptu. U
Sarasu, Gospod mu je rekao da postavi trpezu u znak seanja na Hristovu
poslednju veeru, a sveta tajna priea s Gralom upriliena je za nove
preobraenike. Posle nekog vremena, Gospod ree Josifii da otputuje u Britaniju,
a tamo je Gral uvan u Gralovom zamku, koji se nalazio, neki kau, blizu
Glastonberija. Gral je tamo uvao niz uvara Grala, koji svi behu potomci Josifa

147

iz Arimateje, a posle etiri stotine godina, poslednji u nizu uvara iz zamka je

leao, bolestan, na samrti.
Merkado je prestao da ita i rekao: Dakle, sada imamo Gral u Brilaniji,
to takoe izgleda prilino nategnuto, ali Britanija je u to vreme bila rimska
provincija, deo Josifovog rimskog sveta, pa je mogue."
Henri, ne elim da budem cinian, ali itava pria je prilino
problematina."
,,Da si proitao sve ono to sam ja proitao ovde...
Poeo si od mita, a onda si odabrao pojedinane injenice i ukazao
poverenje nepotvrenim izvorima. To je najgora vrsta novinarstva. Dodao je:
Ume ti bolje od toga. Ili je Henri, pomislio je, moda predugo u Oservatoreu
romanu.
Nisam prvi koji se bavio ovim istraivanjem i doao do istih
zaldjuaka."
Postoji tip koji pie knjige zasnovane na svojim istraivanjima, i koji
tvrdi da su vanzemaljci posetili Zemlju i sagradili piramide."
Merkado mu nekoliko sekundi nije odgovorio, a zatim ree: Svi traimo
odgovore na pitanja ko smo, gde je nae mesto na ovom svetu i u ovom
univerzumu. Nadamo se da postoji neto vie od onoga to znamo i vidimo.
Nadamo se da postoji Bog.
,,I ja, Henri, takoe, ali... u redu. Sveti gral je u Glastonberiju."
Merkado je bacio pogled na svoje beleke, pa nastavio da ita: ,,To nas
dovodi do vremena kada su se rimske legije povukle iz Britanije. Rimski svet se
raspada po avovima, a Britanija je izloena napadima raznih germanskih
plemena. Legendaran ili istorijski, Artur je kralj Brita, a mi poinjemo dobro
poznatu legendu o Arturu i vitezovima Okruglog stola.
Persel je gledao film, ali je ipak pustio Henrija da nastavi.
Merkado je proitao iz svoje belenice: arobnjak Merlin je rekao
kralju Arturu za prisustvo Svetog grala u Britaniji, i naloio mu je da oformi
Okrugli sto estitih vitezova da trae Gral. Sto je oformljen, sa praznim mestom
da predstavlja Judu, u tradiciji Tajne veere i trpeze losifa iz Arimateje. Posle
mnogih pustolovina i pogibelji u toku potrage za Gralom, jedan od Arturovih
vitezova, ser Parsifal, koji je neznano bio potomak Josifa iz Arimateje, otkrio je
Gralov zamak i tamo naao Sveti gral, a takoe i koplje rimskog vojnika Longina,
koje je probolo Hrista na krstu. Koplje je lebdelo u vazduhu, a s njega je kapala
krv u Gral.

148

Persel je pogledao u Merkada, koji je prestao da ita. Merkadu mora da

je palo na pamet da svi znaju tu priu, ali da u nju zapravo ne veruje niko u
savremenom svetu. Izuzev moda Henrija Merkada, oca Armana, moda Vivijan,
i nekoliko drugih. No, Persel je razumeo da ak i da su legende neistinite, to ne
znai da Gral ne postoji. Kamena ploa sa Hristovim otiskom stopala postojala
je u materijalnom svetu, ba kao i Torinski pokrov i hiljade drugih relikvija. Gral
se, meutim, uvek povezivao sa isceliteljskom moi. Dakle, ako nau crni
manastir i Gral, odmah e znati da ii je stvaran. Naroito ako iznad njega bude
lebdelo koplje s koga kaplje krv. Ali verovae u to kad to bude video.
Merkado je nastavio: Stari uvar Grala ispriao je ser Parsifalu za
njihovo srodstvo, a kada je uvar Grala umro, ser Parsifal i ser Gaven su,
primetivi da su vremena postala zla, shvatili da se Gral ponovo mora sakriti od
grenih ljudi. Gospod im se ukazao i rekao za brod usidren nedaleko od zamka, i
naloio im da vrate Gral i koplje u Svetu zemlju. Dva viteza su otplovili u maglu,
i otada ih vie niko nije video ni uo. Merkado je sklopio belenicu.
Posle nekoliko sekundi, Persel ga upita: ,,To je to?
Merkado je odgovorio: ,,Ne. Gral se, a katkad i koplje, ponovo
pojavljuje u drugim referencama tokom itavog srednjeg i novog veka, a i u
savremenom dobu.
Naravno, pomisli Persel. Kao pre nekoliko meseci.
Merkado je upitao: ,,Da li ti je ita od ovoga bilo zanimljivo ili
korisno? Zanimljivo, ali ne i korisno.
Veruje li u ita od ovoga?
Pogubio sam se posle Jevanelja po Marku.
Zato uopte verovati u Novi zavet?
Postavlja pitanja na koja ne mogu da odgovorim, Henri.
Zbog toga smo ovde. Da naemo odgovore.
Odgovori nisu ovde. Polovina arhiva u velikoj Vatikanskoj biblioteci su
mitovi i legende. Odgovor se nalazi u Etiopiji."
Odgovor je u naim srcima."
Hajde da ponemo sa Etiopijom. Persel ga je podsetio: A anse da
nam dozvole da se tamo vratimo manje su od pedeset posto.
Idemo u Etiopiju.
Ima vize?
,,Ne. Ali imau. Pogledao je u Persela. ,,Ne shvata, Frenk. Mi smo -ti,
Vivijan, ja, a takoe i pukovnik Gan - izabrani da se vratimo u Etiopiju i

149

pronaemo Sveti gral.

Persel se nije ni trudio da ga pita ko ih je izabrao.
Merkado se sloio da je vreme za pauzu za kafu i izali su na sunevu
svetlost.
Persel je lako razumeo zato su rani ljudi verovali da je Sunce bog;
putevi su mu bili udni, dizalo se i zalazilo na nebesima, i davalo je ivot i
svetlost. Religije hriana, Jevreja i muslimana su, meutim, bile kudikamo
kompleksnije. One su od ljudi traile da veruju u stvari koje se ne mogu videti ili
osetiti kao sunce na licu. Traile su slepu veru. Traile su da se veruje u
nemogue.
A on se vraao u Etiopiju upravo po toj logici.

150

18
Preli su kratku razdaljinu do bifea, gde su kupili kafu i biskote koje su
izneli napolje na klupu. Kasarne vajcarske garde nalazile su se preko puta ulice,
a Persel ih je posmatrao kako se postrojavaju radi neke prigode. Vatikanskom
potom su takoe upravljali vajcarci, a on je rekao Henriju: vajcarska
efikasnost i italijanski biskoti. Uistinu blagosloveno mesto.
Merkado je odgovorio: Italijani su jedini narod na svetu koji ima
dinovski ego i kompleks nie vrednosti." Dodao je: Meni je to armantno."
Znai, ostaje ovde?
Umreu ili ovde ili u Etiopiji.
Mogu li da te pitam... ima li ovde neku damu?
Merkado je oklevao pre nego to je odgovorio: ,,Ja... imam damu svojih
godina s kojom se viam kad god sam u Rimu.
Persel nije insistirao na detaljima. Zapalio je cigaretu i posmatrao Ijude.
U tom delu Vatikana nije bilo turista, a svi na ulicama bili su zaposleni u
Vatikanu na ovaj ili onaj nain, ili su bili posetioci kao i on. U ovom suverenom
gradudravi, znao je, ima oko hiljadu stalnih itelja, uglavnom svetenih lica,
ukljuujui i papino osoblje ili svitu, ili kako god da se ti ljudi zovu. Ovdanja
umetnost i arhitektura bili su bez premca, a on je razumeo, sedei tamo, zato su
pape, kardinali i svetenika hijerarhija verovali da je ovo jedina istinska crkva
Isusa Hrista. Tu su kosti Petrove, prvog pape, bile zakopane negde ispod bazilike
koja nosi njegovo ime, a Petar je uzeo pehar iz Isusove ruke i popio krv svog
Gospoda. I zato je, glasilo bi obrazloenje, ovo bilo mesto gde taj isti Sveti gral,
ako postoji, pripada. Sluaj okonan.
No, ak se i otac Armano predomiljao u vezi s tim. Ba kao i Frenk
Persel.
Merkado ga upita: Razmilja li o onome to si upravo saznao? ,,Ne.
Razmiljam o ocu Armanu i crnom manastiru.
Stii emo do crnog manastira."
Persel nije znao da li Henri misli da e stii do crnog manastira na
sledeem seminaru u biblioteci ili u Etiopiji. Nadao se da je posredi ovo
potonje. Kazao je: Dobra kafa.
Pravi se od svete vodice.

151

Persel se nasmeio.
I etiopskih zrna kafe.
Stvarno?"
Italijani jo uvek poseduju i upravljaju nekim plantaama kafe u Etiopiji.
Mada su ih sad verovatno konfiskovali prokleti glupi marksisti." Sigurno."
Postoji tip koji ivi u Adis Abebi. Zove se sinjore Bokao. Poseduje
plantae kafe irom zemlje. Poseuje ih svojim avionom.
Persel je klimnuo.
Moda su ga prognali, razume se, ili strpali u zatvor, ali ako je i dalje u
Adis Abebi, moda bi trebalo da ga potraimo kad stignemo tamo. Koji avion
ima?
Ne znam. Nikad nisam bio s njim, ali neki novinari jesu.
,,Da li bi nam iznajmio avion?
Pitaj ga.
Persel je klimnuo. Njegove pilotske vetine nisu bile sjajne, ali je mislio
da bi mogao da vozi skoro svaki jednomotorni avion ukoliko bi mu neki kopilot
davao uputstva.
Takoe, shvatio je da je Henri ve isplanirao poneto od ovoga. Nisu
mogli da se tek tako zapute u dunglu i oekuju da nabasaju na crni manastir.
Svega nekoliko osoba je bila te sree, a oni koji jesu, poput oca Armana i
njegove patrole, otkrili su da im je srea okrenula lea u manastiru - ili pre toga,
kada su sreli Gale. A sada je general Getau takoe bio zainteresovan za
manastir.
Dakle, da, trebalo bi da najpre da izvide iz vazduha, da vide mogu li da
spaze ita to lii na crni manastir - ili na neto na ta ne ele da nabasaju na tlu.
Merkado je bacio pogled na runi asovnik i kazao: Vratiemo se nazad
u biblioteku, a onda idemo u Etiopski koled.
Uzima li slobodan dan?
,,Ne. Radim. Ba kao i ti.
Jata. Ja radim ovde. Persel je upitao: Kada u dobiti akreditacije?"
,,Za nedeljudve. Ili tri. Nasmeio se. Ovo nije vajcarska. Rekao je:
Nakon to si pre neko vee otiao iz moje kancelarije, poslao sam teleks
britanskom Forin ofisu, koji je preuzeo odgovornost za vraanje pukovnika ser
Edmunda Gana u otadbinu. Zamolio sam ih da mu prenesu da ine pozove ili da
mi poalje teleks u kancelariju."
Odlino."

152

Jesi li pisao Vivijan?

Zapravo, jeste, nakon to je te noi napustio Merkadovu kancelariju i
vratio se u hotel Forum. U pismu je jednostavno pisalo: ,,U Rimu sam, odseo sam
u Forumu. Henri je ovde, radi za Oservatore romano, sreli smo se i razgovarali.
Voleli bismo da nam se pridrui u Rimu, pre Boia ako je mogue. Priamo o
mogunosti povratka u Etiopiju i voleli bismo da u te diskusije ukljuimo i tebe,
ukoliko si i dalje zainteresovana. Molim te, poalji mi teleks u Forum ta god da
odlui. Nadam se da si dobro. Frenk.
Smatrao je da je to pismo, ba kao i prethodno, malo previe uzdrano, a
eleo je da mu ona odgovori, pa je dodao postskriptum: Bio sam veoma
usamljen bez tebe.
,,Frenk?
,,Da... pisao sam joj. Poslao sam pismo jue ujutru.
,,Uz malo sree, italijanska pota nee trajkovati ove nedelje. Naalio
se: Polovina Pavlovih poslanica Rimljanima jo uvek dedi u rimskoj poti."
Persel se nasmeio. Zapravo, poslao sam ga iz ovdanje vajcarske
pote.
Izvrsno razmiljanje. Trebalo bi da je danas ve u enevi. Ustao je.
,,Spreman?
Persel je ustao, pa se vratie u biblioteku.
Merkado je obavestio Persela: ,,U ovoj biblioteci postoji preko pola
miliona tampanih knjiga, i vie od pedeset hiljada retkih rukopisa, ukljuujui i
mnoge napisane rukom Cicerona, Vergilija i Tacita.
Znai, kafa nije dozvoljena."
Merkado je nastavio da govori. Bio bi ti potreban itav ivot da proita
samo runo ispisane rukopise, a kamoli tampane knjige."
,,U najmanju ruku.
,,U svakom sluaju, posle mesec dana istraivanja nemam nijedan
injenini dokaz o tome kako je Gral, koji je bio na putu u Svetu zemlju, zavrio
u Etiopiji. Ali imam teoriju." Rekao je Perselu: Ako iole poznaje istoriju, zna
da je Halkidonski sabor sazvan 451. godine nove ere, da bi se razreile pojedine
teoloke razlike u ranoj hrianskoj crkvi.
,,Znam.
Merkado je nastavio da pria. Papa Lav I i hrianski car Istonog
rimskog carstva Marcijan sukobili su se sa egipatskim i etiopskim izaslanicima
na tom saboru jer su ovi odbili da prihvate sloenu doktrinu Svetog Trojstva i
153

insistirali na tome da je Hrist imao samo jednu prirodu, u potpunosti boansku.

Ti izaslanici su izbaeni sa sabora, a disidentska crkva nazvana je Egipatskom, a
kasnije Koptskom. To je bio poetak izolacije Etiopije od ostatka hrianskog
sveta, koja traje i dandanas.
Primetio sam.
Bilo kako bilo, nedostajui komadi puteestvija Grala moe biti ovo Parsifal i Gaven...
Koje smo zadnji put videli kako plove u maglu.
Stigli su u Svetu zemlju, deo Istonog rimskog carstva, kojim je vladao
car u Konstantinopolju. Nastavio je: Parsifal i Gaven bi dali Gral episkopu u
Jerusalimu, koji je u to vreme bio mona figura u crkvi. Obavestio je Persela:
Ovde u arhivama postoje izvesni dokumentovani dokazi da je Gral kruio meu
vanim hrianskim crkvama u Jerusalimu u toku nekoliko sledeih stolea.
Merkado je nastavio: Ali 636. godine nove ere, islamska vojska
osvojila je Jerusalim, a mnogo vanih hrianskih relikvija je nestalo ili su
odneti u Konstantinopolj, Rim i Aleksandriju u Egiptu, koji je tada jo uvek bio
deo Istonog rimskog carstva."
Kako je Gral zavrio u Etiopiji, Henri?
Pretpostavljam da je Gral zavrio u Aleksandriji, ili na nekom drugom
mestu u Egiptu, a est godina kasnije - 642. - hrianski Egipat pao je pod
islamskim osvajaima. Nagaam da je Gral, sada u posedu koptskih svetenika u
Egiptu, amcem odnesen rekom Nil u Etiopiju, u Aksurn." Objasnio je: ,,To bi
imalo smisla, istorijski, geografski i teoloki - Egipani su bili Kopti i dobili su
Sveti gral od hrianskih izbeglica iz Jerusalima koji su beali od islama. est
godina kasnije, i sami su bili pokoreni od islama, a morali su da uvaju Gral, pa
su ga sigurnim putem prebacili niz Nil do svoje brae u Etiopiji.
,,To je uzbudljiva pria.
,,I zasnovana na poznatim istorijskim dogaajima. Takoe, posle tog
vremena, postoje brojne istorijske reference o prisustvu Svetog grala u Etiopiji a nijedna o tome da se nalazi na nekom drugom mestu.
Persel nita nije odgovorio.
Ne traim od tebe suspenziju vere. Trudim se da ispunim rupe izmeu
vremena kada je Gral napustio Glastonberi i vremena kada se u orginalnim
pisanim izvorima pominje da se nalazi u Etiopiji."
Kudikamo je jednostavnije objanjenje, pomisli Persel, da pehar iz koga
je Hrist pio na Tajnoj veeri nikad nije ni napustio Jerusalim. No, Kritanci su

154

voleli svoje legende o kralju Arturu, vitezovima Okruglog stola i Svetom gralu, a
ljudi poput Merkada pretoili su ih u legende. Na kraju, nije ni bitno kako je Gral
stigao u Etiopiju, pod pretpostavkom da jeste, i pod pretpostavkom da uopte
postoji.
Persel ree: Shvata li, Henri, da mi ne pokuavamo da lociramo Sveti
gral, pa ak ni da prokljuvimo kako je stigao u Etiopiju? Verodostojan izvor otac Armano - rekao nam je da je Gral u crnom manastiru. Sve to i reba da
uradimo jeste da odemo i naemo to mesto.
,,A ja sam ti objasnio da nae putovanje - duhovno i intelektualno poinje ovde.
,,Ne raspravljam se s tobom, Henri. Samo elim da se ovaj deo putovanja
zavri pre ruka.
Ako zaista naemo Gral, bilo bi vano da ustanovimo njegovo poreklo,
kao to bismo uradili sa svakim starim predmetom - da ustanovimo njegovu
autentinost."
Ako zaista naemo Gral, Henri, znaemo da li je autentian. Naroito
ako u njega kaplje krv s koplja. A ak i da ne kaplje, znaemo da je to Gral kad
ga vidimo. Osetiemo to. U toliko verujem. A u to bi trebalo i ti da veruje. Zato
nije bitno kako je stigao tamo, a mi ne moramo nita nikome da dokazujemo."
Rekao je: Res ipsa loquitur. Delo govori samo za sebe.
Merkado je pogledao u njega i kazao: Nisam znao da govori latinski.
Nisam ni ja.
Dva oveka zautae. Onda Merkado upita: Ali jesam li dobro objasnio
zato ovo treba uraditi?
Uradio si sjajan posao." Upitao je Merkada: Jesi li sve to uradio u loku
radnog vremena? Ili to radi za svoje poslodavce?
Merkado mu nije odgovorio.
Persel je zatvorio belenicu i rekao: ,,Pa, imam dovoljno materijala da
napiem priu. A sad, hajde da naemo crni manastir kako bih mogao da napiem
kraj.
Ustao je, a Merkado mu ree: ,,Za pisca putovanje od hiljadu kilomolara
poinje u biblioteci, a zavrava se za pisaom mainom.
Imaemo sree koliko smo teki ako ovo putovanje zavrimo za pisaom
mainom.
Izali su iz prostorije, a Merkado je monahu, koji je poao prema
itaonici sa velikim kljuem u ruci, rekao neto na italijanskom.

155

Izali su na decembarsku sunevu svetlost, a zatim se zaputili u

vatikanske vrtove, ka Etiopskom koledu, gde se Persel nadao da e nai mapu sa
notacijom: Crni manastir - dom Svetoggrala.
Moda e zaista imati toliko sree. Ili nee.

156

19
Svetenici i asne sestre etali su vrtnim stazama, a Persel je pomislio
kako su, odakle god da su doli, stigli u centar svog sveta i vere. Njihovo
duhovno putovanje nee se zavriti sve dok ih ne pozovu nazad kui, ali se
njihovo fiziko putovanje zavrilo i inilo se da su u miru sa sobom.
Henri i on su, s druge strane, imali naina da odu i pronau za ime god
da tragaju. A Vivijan, koja bi bila srena samo da napusti Etiopiju i bude s njim,
nije izbacila Etiopiju, Henrija niti oca Armana iz glave. Ali ako sve proe kako
treba, tri napaene due e se sresti u Rimu, pomiriti i zapoeti svoje putovanje.
Merkado je govorio dok su hodali. Sledee znaajno pominjanje Grala u
Etiopiji bilo je 1527. godine."
Jesmo li se vratili u biblioteku?"
Jesmo. Naao sam izvetaj koji je na latinskom napisao portugalski
jezuita Alvarez za papu Klimenta VII. Otac Alvarez kae papi Klimentu da se
upravo vratio iz Etiopije i da je, dok je bio tamo, sreo drugog portugalskog
dentlmena, istraivaa uselina Alankara, koji je etrdeset godina ranije sa
svojom ekspedicijom stigao na dvor etiopskog cara u Aksumu. Otac Alvarez
zatim navodi da su prema Alankaru dobro postupali, ali da je koptski patrijarh
njega i njegove ljude stavio u kuni pritvor do kraja ivota.
ini mi se da je to tema koja se stalno ponavlja u Etiopiji.
Takoe sam saznao da je kao posledica Alankarove posete Aksumu,
veliki broj Etiopljana, uglavnom koptskih monaha, poao na hadiluk u Rim, da
vidi Sveti grad, i da ih je tamo sa dobrodolicom doekao papa Sikst IV, koji im
je dao na upotrebu Crkvu Sv. Stefana, blizu Bazilike Svetog Petra, a to je bio
poetak osnivanja Etiopskog koleda, koji emo upravo da posetimo.
Veoma velikoduno od pape. ta je eleo zauzvrat?
Moda neke informacije." Merkado se vratio na priu oca Alvareza.
Otac Alvarez je s nekim drugim jezuitskim svetenicima traio Aksum jer se ime
grada javljalo u mnogim starim hagiografijama koje su kruile za vreme
renesanse. Takoe, verovao je da je Aksum legendarno izgubljeno hriansko
kraljevstvo prezvitera Jovana."
,,Da li ga je naao?
,,Ne, ono to je otac Alvarez naao bila je prestonica Etiopije i sedite

157

etiopske Koptske pravoslavne crkve. Takoe je naao poslednjeg preivelog

lana Alankarove ekspedicije - Alankara lino. Merkado je dodao: Otac
Alvarez u izvetaju papi Klimentu VII kae, citiram: uselino Alankar mi je
rekao da je pronaao i video pehar - gradale - koji ga je Njegova svetost Sikst
poslao da pronae.
to je senjor Alankaru donelo doivotnu u Etiopiji.
Oigledno. A zato to je Alankar rekao ocu Alvarezu ta je pronaao i
video, oca Alvareza su takoe zadrali u Aksumu u kunom pritvoru."
Ali je uspeo da izae i poalje pismo papi.
,,Da, desilo se da su Etiopiju napali Turci, tako da je etiopski car
Klaudije pustio oca Alvareza na slobodu kako bi mogao da portugalskom kralju
oau ispria za izgubljeno hriansko carstvo Etiopije, i da od njega zatrai
vojnu pomo. Alankar je dotad ve umro, tako da su otac Alvarez i ostali
jezuitski svetenici napustili Aksum i vratili se u Portugal. Kralj oao je zaista
poslao ekspedicione snage u Etiopiju, kombinovane etiopske i portugalske
vojske su 1527. porazile Turke, a etiopski car Klaudije obeao je veitu
zahvalnost kralju oau III i jezuitima, koji su, kae otac Alvarez u izvetaju papi,
sada ponovo dobrodoli u Etiopiji.
Nastavili su da hodaju kroz vrtove, a Persel je ugledao zdanje koje je
Merkado identifikovao kao Etiopski koled.
Merkado je usporio korak i nastavio priu. Postoji jo jedan izvetaj
jezuitskog svetenika Lopeza Pavlu III, narednom papi, koji govori o jezuitskom
misionarskom uticaju u Etiopiji, i o svim dobrim delima koja su uinili u irenju
katolike vere. Ali u tom izvetaju takoe pie da su jezuiti ponovo prognani jer
su ih etiopski car i koptski patrijarh optuili za preterano zabadanje nosa u
poslove Koptske crkve i za raspitivanje o manastiru od opsidijana. Dodao je:
,,To je prva referenca na crni manastir i mogunost da je Gral tamo.
Gde je i ostao."
,,Da. Takoe, ini mi se da se niz katolikih papa zanimao za Etiopiju i za
crni manastir, a samim tim i za Gral. Merkado je nastavio da govori:
Pretpostavljam da bi se moglo rei kako je to tajna koja se prenosi sa pape na
papu, i da je to razlog zato je otac Armano dobio zapeaenu kovertu od Pija
XI. Takoe mi se ini, sudei po drugim okolinim referencama koje sam
proitao, da su jezuiti, papine oktrupe, dobile zadatak da nau Sveti gral.
Ako je to istina, nisu dobro obavili posao.
Oni su strpljivi." Razmiljao je trenutakdva, a zatim rekao: Ili su,

158

verovatnije, oni i skoranje pape izgubili zanimanje za ovo jer vie ne veruju u
postojanje Svetog grala.
,,U to je teko poverovati, Henri.
Jeste. Ali...
,,Ti veruje jer je nemogue."
Verujem."
Stigli su do Etiopskog koleda, graevine u romanikom stilu, za koju je
Merkado rekao da je sazdana u treoj deceniji XX veka, kada se koled preselio
iz pet stotina godina starog Samostana Svetog Stefana. Persel je spazio izvestan
broj tamnoputih monaha u crnim rizama, koji su ulazili i izlazili kroz glavni ulaz,
a nije mogao da se ne seti prie oca Armana o monasima u crnom manastiru, koji
su njega i italijanske vojnike pozdravili toljagama. ,,Da li je ovo mesto
bezbedno, Henri?
Merkado se nasmeio. Oni su dobri katolici, stare. Nisu Kopti sa
mougama."
,,Odlino.
Video je da se Merkado prekrstio kad je uao, pa je uinio isto.
Merkado je priznao: Nisam bio ovde ranije, ali imamo doputenje,
imamo zakazan sastanak i stigli smo na vreme.
Stali su u prostrano predsoblje i ekali.
Visok, crn i elav monah poao je prema njima, a Merkado ga je
pozdravio na italijanskom. Razmenili su nekoliko rei, a Persel je shvatio da
postoji nekakav problem, bez obzira na njihov zakazani sastanak.
Predloio je: Reci mu da samo elimo da vidimo mapu na kojoj je
ucrtan crni manastir."
Odnekud su se pojavila jo dva kaluera, a diskusija se nastavila.
Napokon, Merkado se okrenuo i rekao Perselu: Zabranjuju nam ulazak. Zato u
opet morati da idem kroz zvanine kanale.
Pokuaj s nekim drugim kanalom."
,,U redu, hajdemo. Reiu ovo.
Izali su iz Etiopskog koleda i poli niz stazu kroz vrtove.
Persel upita: O emu je re?
Nisam siguran.
Kada si traio dozvolu, s kim si razgovarao?"
Priao sam sa papinim predstavnikom." Objasnio je: Papa je specijalni
zatitnik koleda.

159

,,Ne izgleda mi kao da je tom mestu potrebna bilo kakva

spoljanjaatita."
Merkado nije odgovorio.
,,Pa, ta si rekao tom papinom predstavniku?
Istinu, razume se. Dodao je: ,,Da sam se upravo vratio iz Etiopije i da
elim da obavim izvesno istraivanje za niz lanaka koje piem za nae novine o
koptskim i katolikim crkvama u postrevolucionarnoj Etiopiji."
to jeste istina, ali ne i cela istina. b op ou opu q
Merkado nita nije odgovorio, a oni su nastavili da hodaju nazad prema
Vatikanskoj biblioteci ili, Persel se nadao, redakciji Oservatorea romana, ili jo bolje - ka ruku. Rekao je: Pretpostavljam da nisi pomenuo crni manastir.
Nije bilo potrebe.
Persel je razmislio o tome. Ako je Henri zaista u dosluhu s nekim u
Vatikanu koja eli da on potrai Sveti gral, onda mora da postoji i neka druga
grupa koja to ne eli. Ili su jedini ljudi ovde za koje Merkado radi njegovi
urednici novina Oservatore romano, a on bespotrebno vidi zavere tamo gde
postoje samo birokratske zavrzlame ili loa komunikacija. Nije bio siguran, ali
e u nekom trenu, ovde ili u Etiopiji, znati ta je Henri naumio, ako je uopte
neto naumio.
Merkado ree: Nema veze. Kada Gan doe ovamo, ispraviemo ovo, a
siguran sam da pukovnik Gan ume da ita mape kudikamo bolje od tebe ili
mene.
Ima pravo.
eli li da se vratimo nazad u biblioteku? Ima jo.
Monah je zakljuao vrata.
Otvorie ih.
Hajde da te astim rukom."
,,Vai...
,,Forum? Persel je objasnio svoj izbor restorana: ekam teleks."
Merkado je pogledao u njega i klimnuo glavom.
Napustili su Vatikan Trgom Svetog Petra i na Ulici Borgo Santo Spirita
zaustavili taksi koji ih je odvezao do Foruma.
Persel ree: Popni se gore i uzmi nam sto pored prozora i bocu dobrog
vina.
Merkado je oklevao, a zatim poao ka liftovima.
Persel je otiao do recepcije i pitao ima li poruka za njega. Slubenik je

160

prelistao hrpu teiefonskih poruka i teleksa i pruio mu zapeaenu kovertu.

Persel ju je otvorio i proitao teleks:
VEERAS STIEM NA FJUMIINO. DOI U TAKSIJEM U GRAD,
NISAM SE ODLUILA ZA HOTEL, SREU SE S TOBOM U BARU
FORUMA U 6 UVEE. NEDOSTAJE MI, V.
Stavio je teleks u dep i krenuo ka liftovima.
Pa... nije pomenula Henrija. Niti je izabrala hotel. Nemoj da me eka na
aerodromu. Vidimo se u est. Nedostaje mi.
I ti meni nedostaje, pomislio je.
Popeo se do restorana Foruma i zatekao Henrija kako razgovara
telefonom efa sale. Henri je pokazao na sto pored prozora, a Persel je seo.
Merkado mu se pridruio i kazao: Ima li poruka?
,,Ne.
Merkado ga je pogledao i rekao: Sve je u redu.
Persel nije bio siguran na ta je ovaj mislio, ali je klimnuo.
Naruio sam isti amarone.
Mislio sam da smo sve popili.
Smatra li da si intelektualno i duhovno spreman da krene u ovu
potragu?"
Zapravo, smatram.
,,I misli li da e Vivijan poi sa nama?
Persel je podsetio Merkada: ini mi se da ti misli da joj je Sveti duh
rekao da poe. Zato pitaj njega. Ili nju.
Merkado se nasmeio.
Persel je sugerisao: Hajde da priamo o neemu drugom.
Dobro. Upravo sam razgovarao sa kancelarijom. Pukovnik Gan mi je
poslao teleks. Moe da doe u Rim odmah posle Nove godine i moda e moi
da poe s nama u Berini.
Odlino. Da li je pomenuo Etiopiju?"
Rekao je da e ii ako bude smeo da ue u zemlju.
Ui je lako. Teko je izai.
Pretpostavljam da je mislio na to da ga ne uhapse odmah na granici."
Vino je stiglo, a Henri ga je lino sipao. Podigao je au i rekao: Amicitia
sinefraude -- za prijateljstvo bez obmana!"
,,iveli!
161

20
Bar hotela Forum bio je ve krcat kad je Persel stigao u 17.30, pa je uzeo
sto pored prozora i seo licem okrenut ka ulazu, pijuckajui au crnog vina.
Ovo nije bio prvi put da je biva ljubavnica ili otuena devojka elela da
se sastane s njim na javnom mestu, a ponekad je to i sam predlagao. A moda je,
sa Henrijem opet u igri, to bila dobra ideja. tavie, ni sam nije bio siguran ta
eli da se desi veeras, izuzev da eli da Vivijan poe s njim - i Henrijem - u
Etiopiju. A to je, oigledno, bilo ono to je ona elela, premda se morala odluiti
je li s njim ili s Henrijem, ili ni sa jednim.
U svakom sluaju, uprkos Henrijevoj zdravici, nije oseao krivicu zbog
obmanjivanja Henrija u vezi s Vivijaninim dolaskom. tavie, Henri je
verovatno znao da se uo s njom, i razumeo je da trojni susret ne bi bio dobar
prvi korak povratnikog putovanja u Etiopiju. Persel je sklopio zasebni mir sa
Henrijem Merkadom, a sada e uiniti isto to s Vivijan. Na kraju e svi zajedno
popiti pie i civilizovano se ponaati - ak i da ona odlui da bude sa Henrijem.
Zapravo, bio je siguran da je Henri nee primiti nazad ak i kad bi to elela.
Henri je, poput svojih italijanskih prijatelja, imao dinovski ego - a ako ranije i
nije imao komplekse, stekao ih je u Etiopiji.
Prolo je est, ali je Persel znao da e Vivijan kasniti, mada nije imao
pojma u koliko sati je njen avion stigao iz eneve. No, saobraaj sa Fjumiina je
uvek lo, a u Rimu je bio popodnevni pic, a moda je traila hotel, to je uvek
teko nai za vreme praznine sezone.
Zapalio je cigaretu i pogledao u Koloseum. Ili se moda predomislila. A
to je bilo u redu. Jednostavnije.
Zdravo, Frenk.
Ustao je i pogledali su se. Oklevala je, a zatim mu stavila aku na miicu.
Nagnuo se napred i ovla su se poljubili, a on ree: Izgleda vrlo dobro.
,,I ti takoe.
Nosila je zelenu svilenu haljinu koja je odgovarala boji njenih oiju, a
duga crna kosa uokviravala joj je kou belu kao alabaster, a on se setio kako je
izgledala one noi u banji kada je shvatio da je oaran njome.
,,Frenk?
,,Oh... eli li da sedne?"

162

Neprimetni konobar izvukao joj je stolicu, ona je sela, a Persel se

smestio preko puta nje. Rekla je kelneru: Un bicchiere di vino rosso,
porfavor.
Pogledali su jedno u drugo preko stola, a ona je naposletku kazala:
,,Izvini.
,,Ne mora da mi se izvinjava, niti da objanjava.
Ali bolje da to uradim.
Nasmeio se.
Morala sam da sredim stvari u glavi.
Kako je to prolo?
,,Pa, ovde sam.
To nije bio odgovor na njegovo pitanje, ali je rekao: Hvala ti to si
dola.
Jesi li izbacio moje stvari?
Bio sam u iskuenju.
Konobar joj je doneo vino, a Persel je podigao svoju au. Sono
adirato!
Zato si ljut?
Mislio sam da to znai: Oboavam te.
Nasmejala se, pa su se kucnuli aama. Rekla je: ,,Ti amo.
,,I ja tebe.
Stavila je aku na sto, a on ju je uzeo. Neko vreme nisu progovarali, a
onda je pitala: Jesi li doao u Rim da se vidi s Henrijem?"
Da.
Klimnula je, a potom upitala: Zna li da sam ovde?
Jo ne.
Ponovo je klimnula i upitala: Kako je on?
,,Adirato.
,,Pa... ne krivim ga... ali... makar vas dvojica razgovarate."
Mislim da je spreman da pria s tobom.
,,To je dobro. Znai, radi za Oservatore romanoV'
,,Da. ini mi se da uiva u tome. Oboava Rim.
Srena sam zbog njega.
Gaji li neka druga oseanja prema njemu, za koja bi trebalo da znam?
Odmahnula je glavom.
,,U redu... ali kad ga vidi, mora to reiti s njim.

163

,,Hou. Dodala je: Sigurna sam da je preboleo.

Rekao je da jeste."
Promenila je temu i upitala: Koliko dugo ostaje u Rimu?
Zavisi. Koliko dugo ti ostaje u Rimu?
Isto koliko i ti.
,,Dobro. Obavestio ju je: Dao sam otkaz u AP-u u Kairu.
,,Zato?
,,Jer me je arli Gibson otpustio.
Odlino. Mrzeo si taj posao i mrzeo si Kairo.
Nisam bio ljubitelj ni jednog ni drugog, priznao je, ,,ali bilo je
pndnoljivo s tobom u blizini.
Nasmeila se. ,,Ja svako mesto mogu da uinim podnoljivim, Frenk."
ak i Etiopiju.
,,To moda prevazilazi moje moi. Upitala ga je: ta je s naim stanom
u Kairu?
,,To je jedini dom koji trenutno imam.
Ja takoe.
Zadraemo ga jo neko vreme. Upitao je: Gde si odsela u enevi?
,,U starom internatu." Objasnila je: Uvek sam dobrodola nazad.
I deset franaka no u gostionici. Najbolji aranman u enevi. Dodala je:
Mukarcima je zabranjen pristup."
Moe li makar da pije?"
,,Da. Tamo mora da pije da bi ostao normalan."
Nasmeio se.
Kazala mu je: Nisam spisateljica, ali vodila sam neku vrstu dnevnika o
onome ta se dogodilo u Etiopiji. Rekla mu je: Takoe sam pisala o nama u
Kairu.
Mogu li da proitam?"
Jednog dana. Dodala je: Jo uvek sam besna zbog toga to sam
izgubila sve fotografije."
Moe ih traiti od Getaua kad se vratimo.
Gledala je u njega nekoliko sekundi. Hoemo li to stvarno da uradimo?
,,Pa... to je plan. Upitao je: Jesi li i dalje zainteresovana?"
,,Jesam. Dodala je: Iznenaena sam to Henri eli da se vrati.
,,Ja nisam, a nisi ni ti. Podsetio ju je: ,,On veruje da ga je Bog izabrao
da pronae... Gral.

164

Klimnula je.
A ti?
Opet je klimnula, i upitala: ,,A ti?
Moji motivi su, sudei po Henriju, u najboljem sluaju nejasni.
Ali eli da ide?
,,elim. Obavestio ju je: Henri radi na tome da nam nabavi novinarske
akreditacije Oservatorea romana, a onda emo morati nekako da nabavimo vize.
Ako nita od toga ne upali, moda emo morati da razmotrimo mogunost
ilegalnog prelaenja preko granice iz Suana.
,,To bi moglo da bude opasno."
Nita opasnije od putovanja peke kroz Getauovu teritoriju u potrazi za
crnim manastirom.
Klimnula je.
Rekao joj je: Ima i dobrih vesti. Pukovnika Gana pustili su iz zatvora."
Bogu hvala. Mislila sam... da e ga ubiti.
Nameravali su, ali su ga umesto toga prodali." Dodao je: ,,Ne znam gde
je sada, ali je Henri od njega dobio teleks u kome pie da je voljan da ide s nama
u Etiopiju.
,,To je suludo."
,,I on je verovatno isto pomislio za nas.
Ali on je... neprijatelj...
Moda e ponovo razmisliti o tom putovanju. U meuvremenu, dolazi u
Rim posle Nove godine, a ako si raspoloena, nas etvoro emo za praznike otii
na sunanu Siciliju. U Berini.
Nasmeila se. Volela bih to.
Obavestio ju je: Video sam u vestima... streljali su princa Douu.
Videla sam to... jadan ovek... i svi ostali pripadnici carske porodice, i svi
lanovi bive vlade... Pogledala je u njega. Kako ljudi to mogu da rade jedni
drugima?
,,To traje ve neko vreme.
Znam... ali... na svetu ima toliko zla... Upitala ga je: Zar to ne stavlja
na probu tvoju veru u Boga?
Otac Armano - i Henri - rekli bi ti da je sve to deo bojeg plana.
Nemogue."
Sataninog, onda.
Klimnula je, a zatim pogledala u njega i rekla: Uvek sam mislila da te

165

pitam... one noi... kada smo se vozili, zato si iznenada skrenuo s puta? ,,Ne
znam.
Proao si pravo kroz zid ipraja. Pravo do mesta gde se nalazila
banja.
I sam je razmiljao o tome, ali nije mogao da se seti ta ga je nagnalo da
odjednom proleti dipom kroz to bunje. Nasmeio se. Neki glas mi je rekao:
Skreni desno!
Uozbilji se.
,,Ne znam, Vivijan."
A ne misli li da je bilo izuzetno udno to si skrenuo s druma tano
kod banje?
,,Pusti me da razmislim o tome. Promenio je temu. Henri i ja smo
razgovarali o mogunosti da je Getau ili neko drugi ve pronaao crni
m,mastir.
Nisu ga nali.
,,U redu... Hteo je da njihova prva no bude romantinija, pa je upilao:
eli li da veera?"
,,Ne. Hou da proetam.
Dobra ideja. Mahnuo je rukom konobaru da im donese raun, a zatim je
upitao: Gde si odsela?"
,,U Rimu nema nijedne jedine prazne sobe.
ao mi je to to ujem. Upitao je: Gde ti je prtljag?"
U tvojoj sobi.
Nasmeio se. Kako si to uspela?"
Zaboga, Frenk. U Italiji smo.
Upitao je, ozbiljan: Kako si znala da e ovo tako dobro protei? Nije
bilo bitno kako e protei. Veeras spavamo zajedno.
Tome nije protivreio i predloio je: Hajde da te raspakujemo.
Potrebna mi je etnja. Vee je prelepo.
,,Dobro. Platio je raun dok je ona uzimala kaput, a zatim su sili u loaje
i izali u prohladnu no.
Rimski pic se proredio, ulice su postajale tie, a peaci su se etali po
irokoj Ulici Carskih foruma. Boini ukrasi, takvi kakvi jesu, bili su mahom
religijskog karaktera, a nije bilo ni traga od Deda Mraza ili njegovih irvasa.
Drali su se za ruke i nisu mnogo razgovarali dok su upijali atmosferu
grada i njegove itelje. Vivijan ree: Ovo sam zamiljala kada sam dobila tvoje

166

romantino pismo.
Nisam znao koji ton da upotrebim."
,,Pa si ga napisao suvoparno kao novinsku vest. Da nije bilo
postskriptuma, i dalje bih bila u enevi.
,,Znam.
,,Pa, ne krivim te zbog toga to si bio ljut.
Zato bi?
Znam da nije trebalo da odem s lanim izgovorima. I ao mi je zbog
toga. Ali nisam mogla da te pogledam u lice... i kaem...
,,Batali.
Stisnula mu je aku i kazala: Neprestano mislim: Idi u enski manastir,
Vivijan. Idi i podrobno razmisli o svemu ovome."
Dobro. Hajde da krenemo dalje. AvantiT
Sada se oseam proieno, i bistrog uma.
Pobrinuemo se za to kasnije.
Nasmejala se, i nastavili su dalje. Upitala ga je: Koje je najromantinije
mesto u gradu?"
Moja soba.
Drugo po redu.
Pokazau ti.
Obili su spomenik Vitorija Emanuela, a potom se popeli uz stepenice
Kapitola do trga na vrhu prastarog breuljka gde se etalo nekoliko desetina
parova, drei se za ruke, izmeu muzeja i oko konjanike statue Marka Aurelija.
Odveo ju je do mesta na ivici breuljka s koga je pucao pogled na
reflektorima obasjan Forum ispod i breg Palatin koji se dizao iznad ruevina
Foruma, sa Koloseumom u daljini.
Vivijan ree: Velianstveno."
Vratiemo se ovde posle Etiopije."
Vratiemo se.
Spustili su se niz visoke stepenice i vratili u hotel.

167

21
Persel je podigao slualicu sobnog telefona i pozvao Flenrija u
kancelariju da ga obavesti da je Vivijan u Rimu, premda mu nije rekao kada je
stigla, niti gde je odsela, a Flenri ga nije ni pitao. Da ga je pitao, rekao bi mu da
je Vivijan trenutno pod tuem.
Henri je predloio ruak u restoranu Etiopija, za koji je mislio da e biti
prikladno mesto za njihov ponovni susret. Persel nije tako mislio, ali je ipak
zapisao adresu, za koju je Henri rekao da se nalazi blizu Terminija. Henri je
zatim sugerisao Henriju da se sretne tamo sa Vivijan u 12.30, a da im se Persel
pridrui u 13.00 - ili jo kasnije.
Persel nije bio siguran da mu se svia taj aranman, ali e odluku
prepustiti Vivijan.
Kasnije, kad su Vivijan i on poli u jutarnju etnju, ispriao joj je za
telefonski poziv, i za poziv na ruak.
Mislio je da e Vivijan hteti da se vrati u hotel i presvue farmerice,
koulju i izme za ruak sa starim dekom, ali je kazala: Nemam nita protiv.
Ako nema ti.
,,Nemam. Obavestio ju je: ,,To je etiopski restoran.
Takav ti je Henri.
Jutro je bilo sunano i toplo, i bila je subota pred Boi, tako da je
saobraaj bio redak, a inilo se da je grad u prazninom raspoloenju.
Proli su kroz Cvetni trg, to je nagnalo Persela da pomisli na savet koji
je dao Din, to ga je zauzvrat podstaklo da pomisli kako je Henri poslao I )in
za njegov sto pod lanim izgovorom. Henri Merkado je, shvatio je, l)io
manipulator i ovekkoji zna kako da druge ljude dovede u neugodan poloaj.
Meutim, takoe je bio dentlmen starog kova, i ne bi Vivijan ni spomenuo Din.
Osim ukoliko mu to ne bi ilo na ruku.
Potom su otili do fontane Trevi, poeleli tajne elje, i bacili novie
pieko ramena u vodu, to je, ako je verovati tradiciji, garantovalo da e se
jednog dana vratiti nazad u Rim.
U 11.30 predloio je da krenu u Etiopiju - restoran, a ne zemlju.
Put ih je proveo pored Terminija, glavne eleznike stanice, oko koje se
nalazila jedina rimska crnaka etvrt, iji su itelji poticali uglavnom iz

168

nekadanjih italijanskih kolonija Etiopije, Eritreje i Somalije. Okoiina Terminija

bila je puna ulinih prodavaca Afrikanaca, ija je roba iz postojbine stajala
izloena na ebadima prostrtim na zemlji.
Dok su etali, Persel je upitao Vivijan: Jesi li i dalje OK u vezi s ovim
sastankom?"
Klimnula je, ali je uvideo da je nervozna. Vivijan je poslednji put videla
Henrija kada su izali iz Getauovog helikoptera u Adis Abebi. Let od
Getauovog logora do Abebe protekao je uglavnom u tiini, osim to i m je Gan
govorio da, kao stranci i novinari, najgore to mogu da oekuj u jeste montirano
suenje, presuda i progonstvo iz zemlje.
Tada je shvatio da Gan ne govori o sebi - u potpunosti je oekivao da ga
obese ili streljaju - a ipak je ostavio vlastite strahove po strani kako bi podigao
moral tri osobe koje je jedva poznavao. Pravi oficir i dentlmen. A sada je,
sudei po Merkadu, bio voljan da se vrati u Etiopiju, gde ga eka smrtna kazna.
Biti neustraiv je jedno, a ludo odvaan neto sasvim ilrugo. Zapitao se ta
motivie pukovnika Gana.
Naterali su ih da iz helikoptera bosonogi otre po asfaltu, i dalje nosei
bukagije, do etiri parkirana policijska automobila. Pre nego to su ih razdvojili,
Vivijan je doviknula Henriju: Volim te!
Meutim, Henri joj nije odgovorio - ili je moda nije uo.
Onda se okrenula ka njemu i pogledali su se. Uputila mu je tuan osmeh
pre nego to ju je policajac gurnuo u automobil.
A to je bio zadnji put da ju je video do Hiltona, i zadnji put da ju je 1
lenri video do otprilike petnaest minuta pre ovog trenutka.
Rekao joj je: Ako se predomilja, poi u s tobom.
,,Ne. Samo moram da zavrim s tim, Frenk. A zatim nastavim s onim lo
moramo da uradimo.
,,U redu. Ne postoji scenario za ovakve situacije - veiti trougao u
Veitom gradu - a on je pretpostavljao da Henrijev zahtev za pola sata nasamo sa
bivom ljubavnicom nije nerazuman, a da je njen pristanak imao za cilj, kao to
je rekla, zavravanje te prie i kretanje dalje. Henri je, s druge strane, imao
mnotvo ciljeva, a on nije znao koji od njih je danas na programu.
Vivijan je gledala u ebad razastrtu po otvorenim prostorima oko
Terminija, a ulini prodavci dozivali su je na italijanskom dok je prolazila.
Rekla je jednom od njih neto na amharskom, ovek se iznenadio, a zatim
oduevio.

169

Zastala je i pogledala u robu na njegovom ebetu, a ovek joj je vrlo brzo

rekao neto na amharskom, a potom se prebacio na italijanski.
Persel je pogledao izloenu robu. Bilo je nekoliko predmeta izrezbarenih
od tikovine i ebanovine, neto ukrasnih radova sa perlama, i nekoliko skulptura
isklesanih od kao ugalj crnog opsidijana, uglaanih do visokog sjaja, ukljuujui
i maketu karakteristine osmougaone Crkve Svetog ora u Adis Abebi.
Nasmeio se. Nali smo crni manastir." Frenk, to je Crkva Svetog ora u
Adis Abebi.
Manja je nego to se seam.
Neka ena prodavala je vezene ame, a Persel je predloio: Hajde da
nosimo ovo na ruku.
Vivijan ga je iznenadila rekavi: Kad nas je Henri zadnji put video u
amama, nije mu se dopalo ono to je video.
Nije imao ta da kae na to. Priao je drugom ebetu s kujundijskom
robom, i spazio vinski pehar koji ga je podsetio na pehare u atoru princa
Doue. Prodavac je eleo pedeset hiljada lira, on mu je ponudio deset, a nali
su se na dvadeset.
Ponovo je priao Vivijan, koja se cenkala za maketu Crkve Svetog
ora, i podigao pehar. Naao sam i Sveti gral.
Nasmejala se.
Evo. Daj to Henriju i reci mu da je misija uspeno izvrena. Pregledala
je pehar od bronze, naizgled prastar, ali verovatno napravljen prole nedelje, i
upitala: Kako emo znati?
Henri smatra da e pehar govoriti sam za sebe.
Klimnula je, a zatim mu vratila pehar, rekavi: Daj mu ga ti.
Policija je bila u redovnoj kontroli podruja oko Terminija, rasterujui
uline proavce, koji bi zamotali robu u ebad i premestili se nekoliko metara
iza kordona, a zatim je opet izloili na ploniku. inilo se kao da ovde niko ne
shvata stvari ozbiljno, primetio je, a moda je Henri naao pravo mesto da ivi i
umre, ako ne umre u Etiopiji. Isto vai za njega i Vivijan.
Persel je upitao policajca kako da stigne do Gaetanskog puta i otpratio je
Vivijan jednim delom. Stali su, a on joj ree: Vidimo se za pola sata.
Nemoj da kasni.
Moda u poraniti.
Nasmeila se, a zatim ozbiljno rekla: Ako je voljan da zaboravi
prolost, prevazie bes, i bude s nama u ovim... pretpostavljam, munim

170

okolnostima, onda ti...

,,Kontam.
,,U redu... Na brzinu ga je poljubila, okrenula se i otila.
Bacio je pogled na sat, a zatim cunjao ulicama oko Terminija. Naao je
krmu i uao. Klijentela je mahom bila crna, iako se inilo da je sama taverna
tradicionalno rimska.
Seo je za neveliki ank i naruio espreso, a zatim se predomislio i
/.atraio vino rosso.
Henri Merkado je imao dara za dramu i pripremanje terena. Bio je,
zapravo, performer. Iluzionista. Mogao je to da vidi u njegovom pisanju. Nikad
nije bilo nikakvih vrstih injenica - ve samo insinuacija injenica, pomeanih s
Merkadovim dubokim uvidima. Henri je manipulisao i eima onako kako je
manipulisao i ljudima. Persel nije sumnjao u to da je njegova epifanija u gulagu
bila stvarna, ali je njegov unutranji paganin ostao isti. Da Henri Merkado nije
bio katoliki novinar, verovatno bi bio maioniar. Nije mislio da e Henri
ponovo uspeti da omaija Vivijan, ali iskoristio bi njeno oseanje krivice u
svoju korist.
Naruio je drugu au vina i posmatrao goste u ogledalu iznad anka.
litiopija je bljuvala velike komade stanovnitva, naroito preduzetnike i
profesionalce, a takoe i staru aristokratiju koja je pobegla od veanja i
streljanja, ba kao i koptsko i katoliko svetenstvo koje se osealo ugroenim
meu bezbonim revolucionarima. Etiopija je, zapravo, bila repriza Francuske i
Ruske revolucije; izolovana vladajua elita izgubila je dodir s narodom, i sa
stvarnou, tako da je narod doneo stvarnost u njihove palate i crkve. Tri hiljade
godina postojei red se ruio, a Sveti gral je zato bio na izvolte svima koji su
eleli da ga se domognu.
Samo je pitanje vremena, pomislio je, pre nego to revolucionari nau
crni manastir; bio je dobro skriven, ali nita ne moe ostati veito skriveno,
premda je znao da su izgubljeni gradovi Maja ostali neotkriveni stotinama godina
u dunglama kudikamo manjim od onih u Etiopiji.
Ali bez obzira na to ko pronae manastir, bio je siguran da e Sveti gral,
ili tagod da se tamo nalazi, monasi odneti u bezbednost pre nego to prvi uljezi
preu preko zidina. Pa ipak...
Izvadio je bronzani pehar iz depa kinog mantila i pogledao u njega.
Vlasnik gostionice, Italijan, takoe je pogledao u pehar, a zatim klimnuo
glavom ka svojim muterijama i rekao na engleskom: Etiopsko ubre.

171

Ne elei da ovek pomisli da je lakoverni turista, Persel ga je

obavestio: Ovo je Sveti gral.
Vlasnik se nasmejao. Koliko ste platili za to?
Dvadeset hiljada."
Previe. Deset.
Ovo moe da pretvori vino u krv Hristovu."
Vlasnik se ponovo nasmejao, a onda kazao: Okej, onda je za dvadeset
dobro.
Persel je ostavio deseticu na anku, izaao napolje na sunevu svetlost i
zaputio se u Etiopiju.

172

22
Persel je spazio Vivijan i Merkada u stranjem delu tamnog restorana.
Nisu bili tetea-tete7, ali delovali su oputeno dok razgovaraju i osmehuju se.
Proao je pored hostese, priao njihovom stolu i kazao: Izvinjavam se
to kasnim.
Merkado mu je odgovorio: Zapravo, malo si poranio.
Persel se nije rukovao s Merkadom, niti je poljubio Vivijan; seo je, i
dalje odeven u kini mantil. Henri je, primetio je, izgledao malo pomodnije, u
crnoj konoj jakni i crnoj svilenoj koulji.
Vivijan ree: Henri me je informisao o najnovijem razvoju dogaaja."
,,Dobro.
Na stolu je stajala flaa vina, a Henri ga je sipao u praznu au za
Persela, a zatim je podigao svoju i rekao: ,,Ad astra per aspera. Preko trnja do
zvezda.
Persel se zapitao koliko latinskih poslovica Merkado ima u sebi.
Kucnuli su se aama, a Vivijan je nazdravila: ,,Za mir i prijateljstvo!
Persel je zapalio cigaretu i osvrnuo se. Mesto je izgledalo kao da je
ukraeno robom sa ebadi ulinih prodavaca, ukljuujui i samu ebad koja je
visila po zidovima. Lokal je bio poluprazan, a inilo se da je klijentela preteno
afrikog porekla i fino odevena - verovatno, pomislio je, krem etiopskog drutva
koji se nasukao na obale Tibra.
Vivijan, trudei se da razgovor nastavi da tee, ree: Henri mi je
ispriao za svoje istraivanje u vatikanskim arhivama."
Persel nije odgovorio.
Merkado joj ree: Frenk nije bio impresioniran."
Vivijan je saekala da Persel neto odgovori, a zatim kazala: udno je
to vas nisu pustili da uete u Etiopski koled."
Merkado ju je uverio: Srediu to. Dodao je: ,,To je vrsta praktinog
istraivanja kakva bi se dopala Frenkovom praktinom umu.
Merkado i Vivijan su nastavili svoj dvosmerni razgovor, kao to su
priali i pre nego to je Persel stigao, a on je znao da se ne ponaa ni ci~
vilizovano ni prefinjeno, a to je Merkada verovatno beskrajno zabavljalo. Stoga,
kako bi kasnije izbegao scenu sa Vivijan i kako bi izbegao da prui Merkadu

173

zadovoljstvo da vidi njegovu nelagodnost u ovoj situaciji, Persel ree: Henri i

ja smo se sloili da se ne slaemo oko svega, ali slaemo se cia se nas troje
vraamo nazad u Etiopiju - ako moemo da uemo u zemlju - i nastavljamo tamo
gde smo stali kada smo sahranili oca Armana." Vivijan je klimnula, a zatim ga
podsetila: Ima neto za Henrija.
,,Je li? Oh... Zavukao je aku u dep mantila i stavio bronzani pehar na
sto.
Merkado ga je podigao i pogledao.
Persel obznani: Nali smo Sveti gral.
Vivijan dodade: Na ulinoj tezgi pored Terminija."
Merkado se nasmeja, a zatim okrete pehar naopake i ree: Uistinu jeste.
Napravljeno u Jerusalimu, 10. godine nove ere, vlasnitvo J. iz Arimateje.
Vivijan se nasmejala.
Merkado ree: Alal vam vera. Frenk i ja sada moemo poeti da radimo
na prii, a zatim da odemo svako svojim putem.
Persel je pomislio da bi to bilo lepo, ali da bi spreio da se led ponovo
zaledi, kazao je: Treba da istrai ovaj Gral, Henri.
Svi su se nasmejali, a zatim je Merkado podigao bocu i sipao vino u
bronzani pehar. Sveano je rekao: Piemo iz ovoga, a ovo e biti na zavet.
Pruio je pehar Vivijan, koja ga je prinela usnama i otpiia, a zatim dodala
Perselu. On je otpio i vratio ga Merkadu, koji je iskapio preostalo vino i kazao:
Neka Gospod blagoslovi nae putovanje!"
Vivijan je ispruila ruku i uhvatila za ake oba mukarca, ali Merkado i
Persel se nisu uhvatili. Pognula je glavu i rekla: Bog neka se smiluje dui oca
Armana i svih onih koji pate i umiru u Njegovo ime, u Etiopiji i irom celog
sveta.
,,Amin, ree Merkado.
Konobar, visok i mrav cmac odeven u ivopisnu amu, video je da su
zavrili molitvu i priao njihovom stolu nosei jelovnike, ali je Merkado ustao i
rekao: Ostaviu vas da nasamo uivate u ovoj udesnoj hrani -posle duge
separacije.
Persel se prisilio da kae: Ostani, molim te.
Da, Henri, ostani, molim te.
Pustio sam da mi se posao nagomila u kancelariji.
Persel je ustao i rukovali su se, a zatim je Merkado obiao oko stola,
poljubio Vivijan u obraz i otiao.

174

Persel je seo, a kelner im je ostavio dva jelovnika.

Vivijan ree Perselu: ,,Hvala.
Persel je paljivo itao jelovnik.
Vivijan ga je obavestila: Sve smo izgladili."
Dobro. Nadam se da voli jagnjetinu. Evo ribe koja se zove riba svetog
petra."
Razume ta se dogodilo i kako se dogodilo, i razume da se volimo.
,,Dobro.
Jesi li mu rekao da se volimo?
Persel je spustio jelovnik. ,,U vreme kada sam razgovarao s njim, nisam
znao da li se volimo.
,,Pa, sada zna.
,,Znam. Pogledao je u nju i rekao: Mali savet, Vivijan. Henri Merkado
je armantni lupe. Takoe je manipulator i prevarant. Dodao je: Nemoj
pogreno da me shvati - svia mi se. Ali moramo da ga drimo na oku.
Razmislila je o tome, a zatim odgovorila: ,,On ne pokuava... da me
zavede."
Uradio bi to kad bi mogao. Ali govorim o naem partnerstvu s njim.
Klimnuo je glavom ka peharu. O naem novom zavetu.
utala je nekoliko sekundi, a zatim pronicljivo rekla: Bila sam mu lak
plen. Ali mislim da zna da je u tebi naao sebi ravnog.
Ni sam to ne bi mogao bolje da kae, i nasmeio joj se. ,,Ja sam sebi
ravnu naao u tebi.
Nikad nisi imao anse, Frenk.
,,Ne, nisam."
Napunila je pehar vinom i pruila mu ga. Otpio je i vratio joj ga. Kazala
mu je: Ako veruje u ljubav, veruje u Boga.
Gde li je to ve uo?

175

23
Nisu videli Henrija nekoliko narednih dana, ali je on, ili kurir, ostavio
kovertu u kojoj su bili delimino popunjeni njihovi zahtevi za vizu, s praznim
mestima za brojeve pasoa i potpise. Poruka od Henrija glasila je: Odnesite
ovo lino u etiopsku ambasadu, to je pre mogue. I drite fige.
Persel i Vivijan su sutradan ujutru posetili etiopsku ambasadu i proveli
pola sata ekajui slubenika konzulata, koji je liio na roaka generala Getaua.
Diplomatsko osoblje biveg reima bilo je otputeno, naravno, i nesumnjivo su
izabrali da se ne vrate nazad u Etiopiju i suoe sa moguim streljakim vodom,
tako da su najverovatnije ostali u Rimu i blejali sa ostalim etiopskim ekspatrima.
Kolonijalne veze izmeu Italije i Etiopije bile su kratkotrajne i slabe, ali su
istrajavale, kao to je Persel video u okolini Terminija, i slutio je da e Italija
tek videti priliv imunih izbeglica kako revolucija bude postajala sve runija. U
meuvremenu, morao je da se pozabavi s neprijatnim slubenikom, koji nije
govorio engleski, ali je na loem italijanskom priao sa Vivijan, koja je zadrala
pribranost i smeila se. inilo se kao da ovek ne veruje da iko eli da putuje u
Narodnu Republiku, i to s pravom. Uzeo im je pasoe, i rekao da e im biti
vraeni za nedelju dana ili tu negde na mestu zaposlenja, koje je bilo Oservatore
romano, sa ili bez viza. Takoe im je uzeo po 100.000 lira za bre procesuiranje
zahteva.
ovekov savet na rastanku, koji je Vivijan prevela, bee: Ako ne
dobijete vize, nemojte ponovo da podnosite zahtev. Ako budete prihvaeni kao
novinari, morate se uzdrati od svih drugih aktivnosti u Etiopiji." Vivijan ga je
uverila da su ga razumeli i poelela mu: Buongiorno. Narednih nekoliko dana
pred Boi proveli su istraujui grad. Vivijan je rekla da je dvaput bila u Rimu
na kolskim ekskurzijama, ali da ne poznaje grad kao odrasla osoba, pa joj je
Persel pokazao Rim nou, ukljuujui Trastevere i bledu Venetsku ulicu, gde joj
je pokazao i hotel Ekscelzior u kome je Henri iveo i, najverovatnije, pio. Nisu
uli u bar hotela, ali ju je odveo u Harijev bar, a nakon to su popili pie,
ispriao joj je da je tu sreo Henrija.
Kazala mu je: Hvala ti to si to uradio."
,,To si elela."
,,Da li je bilo... muno?

176

Jeste, ali smo preli na vanije probleme.

Znala sam da ete se obojica ponaati kao odrasle osobe.
Nisam to rekao."
Nasmeila se, a zatim nagnula napred i poljubila ga u baru, a zalizani
barmen je rekao: Bellisimo!
Danju su etali po gradu, a on ju je vodio u obilazak zabaenih mesta,
ukljuujui i crkvu Quo vadis, gde je Vivijan zaintrigirao otisak Hristovog
stopala u kamenoj ploi, pa je rekla: Ovo bi moglo biti stvarno.
Nikad se ne zna.
Henri ih je stavio na spisak posetilaca na Kapiji Svete rue, i oni su
obili sto jutara Vatikana, a Persel joj je pokazao Henrijevu poslovnu zgradu, a
takoe i Etiopski koled u koji su ulazili i izlazili monasi u crnim rizama i
bogoslovi. Vivijan je upitala: Hoe li mi ozvoliti da uem? Dobro pitanje.
Mislim da bogoslovija nije meovita. Ali pokuaemo. Obui u tvoj kini
mantil.
,,Oni su u celibatu, Vivijan, nisu slepi.
Henri im je nabavio propusnice za pononu misu na Badnje vee u Crkvi
Svetog Petra, i u jeanaest uvee sastali su se s njim kod Kapije Svete rue i
otili do bazilike, a da nisu morali da se probijaju kroz masu vernika okupljenu
na Trgu Svetog Petra.
Misa je Perselu izgledala ba kao na televiziji, kada ju je gledao u
njujorkom baru jedne Badnje veeri.
Vivijan je, kao to se dalo oekivati, bila dirnuta velelepnou, papinim
obraanjem i objavom da e 1975. biti jubilarna godina. Persela je, premda nije
govorio ni latinski ni italijanski, takoe impresionirao istorijat i rasko
rimokatolikog bogosluenja. Zapitao se da li bi drali Sveti gral na oltaru
Bazilike Svetog Petra ili u Vatikanskom muzeju. On bi preloio oltar, a moda
e to uiniti delom dogovora. Nasmeio se zbog svojih apsurdnih misli, a Vivijan
mu je proaputala: Lepo je videti te srenog.
Henri im je obezbedio rezervacije za kasnu veeru u Jevrejskom getu,
objasnivi: Noas u Rimu nita drugo nije otvoreno.
Na ulicama nije bilo taksija niti vozila javnog prevoza, pa su otpeaili
du obale Tibra do Jevrejskog geta i uli u restoran Stari Rim na Kampitelskom
trgu.
U restoranu je bilo mesta samo za stajanje, ali im je hostesa smesta nala
sto, a Henri je priznao: Obeao sam im recenziju sa etiri zvezdice u

177

Oservatoreu romanu.
Vivijan ga je upitala: Pie recenzije restorana?
,,Ne, niti ih moje novine objavljuju.
Vivijan i Persel su se zgledali.
Henri je upitao: Crno ili belo?
,,Oba, odgovorio je Persel. Razgledao je zidove oslikane freskama, ne
videvi nita to je delovalo naroito jevrejski. tavie, restoran je bio ukraen
boinim ukrasima.
Merkado je prokomentarisao: Jevreji borave u ovom getu jo od
vremena pre Hrista, i usudio bih se da kaem da su vei Rimljani i od samih
Rimljana. Dodao je: Siguran sam da su Petar i Pavle nali utehu ovde meu
svojim sunarodnicima."
Vivijan ree: Neverovatno."
Vino je stiglo, a Henri je nazdravio: Srean nam Boi!
Vivijan je dodala: ,,I sretna, zdrava i mirna nova godina!
Persel nije mislio da njihovi skoranji planovi za novu godinu ukljuuju
ita od toga, pa je takoe nazdravio: ,,Za bezbedno i uspeno putovanje!" Vivijan
ree Henriju: ,,I hvala ti za ovu no.
Persel se ponudio: Podeliemo raun."
,,Ne, ne, ree Merkado. Ovo je moj boini poklon vama dvoma.
Hvala ti, ree Vivijan.
Persel je zapazio da je sto postavljen za etvoro, i zapitao se da li e se
Merkadu pridruiti njegova prijateljica, ali ga nije pitao. Henri je, meutim, s&m
naeo tu temu. ,,U Rimu imam staru prijateljicu - Din -koju sam spomenuo
Frenku, ali nije mogla da nam se pridrui.
Persel je sumnjao da se dama zove Din, i pogledao je u Henrija, koji mu
se nasmeio. Kopile!
Vivijan ree: Voleli bismo da je upoznamo.
Pregledali su jelovnike, a Vivijan je primetila da se hrana ne razlikuje
mnogo od tradicionalne italijanske kuhinje, ali ju je Merkado uverio da postoje
istanane razlike, i ponudio se da narui za sve njih. Merkado je onda bio u
sreditu panje do kraja veeri. Da nije bio upuen, Persel bi pomislio da
pokuava ponovo da impresionira Vivijan, koja je dobro odradila balansiranje
na ici, poklonivi isto vreme i bivem ljubavniku i novom deku.
Napustili su restoran u tri izjutra, a Merkado je preao deo puta sa
Vivijan i Perselom do njihovog oblinjeg hotela, a zatim im poeleo sretan Boi

178

i nastavio dalje ka Ekscelzioru.

Persel i Vivijan etali su tihim ulicama drei se za ruke, a Vivijan ree:
Nisam znala da Henri ima prijateljicu u Rimu.
Siguran sam da Henri ima prijateljicu u svakom gradu.
Ati?
Samo u etiri - Adis Abebi, Kairu, enevi i Rimu.
Nagnula se ka njemu i poljubila ga. Nastavili su dalje, a ona ree: Zar
misa nije bila predivna?
,,Jeste.
,,Da li bi mogao da ivi u Rimu?
Trebao bi mi posao.
Istakla je: Ako naemo Sveti gral, verovatno ti nee trebati posao.
Da. Hajde da traimo deset miliona. Dolara, ne lira.
Neemo da krademo Gral niti da ga prodajemo. Ali Henri i ti ete
napisati knjigu, a ja u obezbediti fotografije, i svi emo postati slavni."
Nemoj da zaboravi fotoaparat.
Na temu novca, Persel je obavestio Vivijan u Kairu da mu je AP, za koji
je radio kada je nestao u zatvorskom logoru crvenih Kmera, velikoduno isplatio
zaostale plate nakon to su ga pustili na slobodu. Kao i Henrijeve zaostale plate
nakon etiri godine u gulagu, to nije bio najlaki novac koji je ikada zaradio, ali
je ukupna suma bila od koristi kada ju je podigao u Njujorku. Jo uvek je imao
dobar deo tog novca, i njime je plaao odmor u Rimu, a Oservatore romano e
platiti trokove posla u Etiopiji, ali bez plate. Pretpostavljao je da e Henri
srediti neto slino i za fotografa.
to se tie stanja Vivijaninih finansija, u Kairu mu je rekla da ima mali
investicioni fond, mada nikad nije pomenula njegov izvor niti mu je ita kazala o
svojoj porodici. O njenoj prolosti znao je samo to da je bila u internatu u
enevi. Ako bude htela da mu kae ita vie, rei e mu. U meuvremenu, bili su
u Rimu i bili su zaljubljeni. La dolce vita.
Veina restorana u Rimu nije radila na Boi, ali im je konsijer
rezervisao boinu veeru u Grand hotelu de la Minerva, jer je kazao da je
Vivijan jednako lepa kao boginja Minerva. To je Persela kotalo trideset hiljada
lira, ali Vivijan je platila veeru, to je bio njen boini dar njemu. Njegov
poklon njoj bie izlet u Toskanu.
Persel je iznajmio automobil, odvezli su se u Toskanu i proveli nedelju
dana putujui i odsedajui u seoskim gostionicama, a zatim su se odvezli u
179

Firencu na Silvestrovo, gde su se prikljuili gomili na Trgu sinjorije i te hladne,

vedre zimske noi proslavili Novu godinu.
Prvog dana nove godine odvezli su se u Rim i sredinom popodneva
vratili u hotel Forum.
Na recepciji ih je ekala rukom ispisana poruka od Henrija, koja je
glasila: Pukovnik Gan 4. januara stie na Fjumiino. Odseda u Ekscelzioru.
Veera na krovu hotela Hasler u 8. Zovite me kada se vratite. Moete li da idete
u Berini sledee nedelje? Dobre vesti u vezi sa naim viza.ma. Bila je
potpisana: ,,S ljubavlju, Henri.
Persel ree: ,,Pa, izgleda da idemo u Etiopiju."
Vivijan klimnu glavom.
Vratili su se u svoju sobu, a Persel je Henrija pozvao na broj njegove
kancelarije. Srena Nova godina, rekao mu je.
,,I vama. Jeste li u Rimu?
,,Da. Dobili smo tvoju poruku.
Odlino, pridruite mi se na koktelu da se ispriamo. Ekscelzior, recimo
u pet.
est. Vidimo se tada. Spustio je slualicu i rekao Vivijan: Mogu da
idem sam.
Idem i ja. Mnogo je tema za razgovor."
Uvek je tako sa Henrijem."
Ovo sad postaje zbilja... poinjem pomalo da se plaim.
Pogledao je u nju. Uvek se tako oseam pre zadatka na neprijateljskoj
teritoriji." Uverio ju je: ,,To je normalno.
,,U Etiopiji sam prvi put boravila u ratnoj zoni. Nasmeila se. Bila sam
uzbuena i potpuno zbunjena.
Sada si prekaljena veteranka.
Bog e nas uvati. Uradio je to proli put.
Persel je pomislio da se boje strpljenje za njih moda blii kraju, alii je
joj to rekao.

180

24
Bar hotela Ekscelzior je, Persel je pretpostavljao, verovatno bio
staromodan ak i kada je bio tek izgraen, a Henri je tu bio kao kod kue, i inilo
se da ga svi kelneri poznaju. Jednog dana e nazvati i neko pie po njemu.
Odveli su ih do dobrog stola kraj prozora, a oni su saoptili narudbine
kelneru ankarlu, koji je pozdravio sinjor Merkada po imenu, razume se, i
unapred znao ta ovaj pije.
Persel se setio kada mu je sinjor Merkado u Harijevom baru kazao da mu
se ne pojavljuje u Ekscelzioru. Preli su otad dug put. Primetio je da Henri nosi
otmeno plavo odelo i belu svilenu koulju, i neto to je liilo na italijansku
svilenu kravatu. Henri je oito bio u kupovini. Vivijan je takoe bila u kupovini,
u Firenci, i dobro je izgledala u beloj zimskoj svilenoj haljini, za koju joj je
Henri udelio kompliment.
Persel se oseao kao kloar u jedinoj sportskoj jakni koju je poneo iz
Kaira. I on bi otiao u oping, ali nee jo dugo biti ovde.
Bilo je vee 1. januara, mirno vreme u Sjedinjenim Dravama, prisetio
se, ali je bar Ekscelziora bio krcat, a Merkado ih je obavestio: Italijani e uzeti
ostatak nedelje slobodno.
Persel ga upita: ,,A ti?
tamparske prese nikad ne staju, kao to vrlo dobro zna. Dodao je:
Radiu pola radnog vremena.
Vivijan ga je upitala: Hoe li nam se Din pridruiti?
Merkado joj je odgovorio: Morala je da ode u London."
Persel je zapalio cigaretu.
Vivijan je upitala: Pa, jesmo li dobili vize?
Merkado je iz unutranjeg depa izvadio dva pasoa i pruio plavi
Perselu, a zatim otvorio Vivijanin crveni vajcarski paso i rekao: ,,Ta slika te
nikad nije verno predstavljala.
Vivijan je ispruila ruku preko stola, a Merkado joj je dao njen paso.
Do sada bi ve, pomisli Persel, nokautirao tipa koji ga nervira, ali je
odluio da saeka i vidi hoe li Henri nastaviti da se ponaa kao upak, a onda
e videti ta mu je initi.
Henri ree, sada skroznaskroz poslovno: Isto kao i proli put, vize su

181

peatirane unutra." Izvadio je dva lista papira iz depa. ,,A ovo su kopije vaih
zahteva za vize, koje je potpisao i overio ambasador." Pruio im je vize.
Persel je bacio pogled u svoj paso i video da je neko izmenio vizni
peat, crvenim mastilom precrtavi lava judejskog. Zahtev za vizu imao je isti
tambilj, slino izmenjen, kako bi se pokazalo da se situacija promenila u
Etiopiji.
Njihova pia su stigla, a Henri ih je obavestio: Veeras asti
Oservatore romano."
Kucnuli su se aama, a Persel upita: Ima li nae novinarske
akreditacije?"
,,Imam. Pruio im je novinarske legitimacije, a takoe i vei dokument
napisan na nekoliko jezika, ukljuujui amharski, arapski i tigrinju, za koji im je
rekao da je neka vrsta novinarske propusnice. Nasmeio se.
Ni Persel ni Vivijan mu nisu uzvratili osmeh.
Konobar im je doneo pladanj kotunjavih plodova, maslina i sira, za ta
je Persel pretpostavio da je Henrijev obrok veinom veeri.
Upitao je: Ima li dobrih vesti o Etiopskom koledu?"
Jo ne. Objasnio je: Koled je zatvoren do Bogojavljenja."
Savreno vreme da se provali unutra.
Merkado ga je pogledao, ali nije nita odgovorio.
Vivijan, takoe, nije imala nita da kae na to, ali je upitala: Hoe li
mene pustiti da uem?
Ne.
Persel upita: ta misli o odbijanju da nas puste da vidimo njihovu
biblioteku?
Merkado je razmislio o tome, a onda rekao: ,,To zavisi od tvog nivoa
l>.iranoje. Rekao imje: Etiopski koled je veoma izolovano mesto. Sigui an
sam da se tamo ne deava nita udno ili tajanstveno, ali oni dre do svoje
privatnosti.
Svi to volimo, Henri, ali to mesto nije manastir na planini - ili u (l/imgli.
Nalazi se na posedu Vatikana i pod nadletvom papske drave. ko odreuje
pravila? Oni ili Vatikan?
Oni su poluautonomni." Stavio im je do znanja: Guram nau lanu priu
da elimo da obavimo izvesno istraivanje za na zadatak u Etiopiji to je
zapravo i istina. Ali ne guram toliko jako da neko pomisli da me interesuje neto
vie.

182

,,U redu. Upitao je: Vredi li ta biblioteka tolikog truda?"

Mislim da e nam mape biti od neprocenjive koristi. Ali moda greim."
Persel je klimnuo. Henrijevo vreme u Vatikanskoj biblioteci i njegov
/.ahtev za ulazak u Etiopski koled bili su i te kako unutar njegovih potreba kao
reportera Oservatorea romana. S druge strane, ako je neko u vatikanskoj
hijerarhiji spajao komadie slagalice - ukljuujui i Henrijev zahtev da se vrati
nazad u pakao sa istim reporterom i fotografkinjom s kojima jo bio u zatvoru onda je slika poprimala oblik. U stvari, dve slike: jedna koja je liila na
reportera koji radi svoj posao, i druga, slika novinara koji zabada nos u neto to
ne bi trebalo da zna. Ono to bi dovelo sliku u iu bilo bi Henrijevo
obavetavanje Vatikana o smrti oca Armana, to bi konkretno znailo da je uo
zadnje rei oca uzepea Armana, koji je nekada u depu imao papino pismo koje
je dobrom sveteniku nalagalo da iz koptskog manastira ukrade Sveti gral.
Merkado ga upita: ta ti se vrzma po glavi, Frenk?
Naa pria da se zamau oi.
Lepota nae prie za zamazivanje oiju je u tome to je istinita."
,,Da. Sve do take kada odlaze u dunglu. A ak i tada bie na zadatku,
premda ne nuno na onom na koji su ih poslale novine Oservatore romano.
Takoe, pomislio je, Henri vozi ovaj autobus sa mnogo vie entuzijazma
nego to je pokazao u Harijevom baru. Dotakao ga je Sveti duh ili je prosto
namirisao dobru priu - sveti gral svih pria. Plus, razume se, eleo je da se
iskupi za svoju prolu bednu izvedbu u Etiopiji. Bilo mu je vano da ni Vivijan
ni Persel ne pomisle da se uplaio. Henri bi trebalo da poslua vlastiti savet o
odlasku u Etiopiju iz pravih razloga.
inilo se da je Henri zavrio sa priom o poslu i poeo da se raspituje za
njihovo putovanje u Toskanu, a veinom mu je Vivijan odgovarala.
Henri je rekao da to zvui kao arobno putovanje, i dodao: Ako i dalje
budete ovde u prolee, ili na jesen, Toskana je tada u svom najboljem izdanju.
Posavetovao ih je: Ali klonite je se leti. Tada je preplavljena Britancima.
Nasmeio se i dodao: Italijani je zovu Toskanir.
Henri je nastavio da im daje savete o putovanjima, a Perselu je palo na
pamet da je moda usamljen. Oito je poznavao ljude u Rimu, ukljuujui i
kolege u novinama, ba kao i svakog ankera i konobara u Venetskoj. A takoe je
postojala i tajanstvena dama ije ime nije bilo Din. No, Persel je mogao da
detektuje usamljenost - lino ju je iskusio. U retkom momentu empatije, shvatio
je da je Henri u Etiopiji izgubio neto vie od ljubavnice -izgubio je prijateljicu.

183

Ili, s obzirom na razliku u godinama, izgubio je mladu tienicu - nekoga koga je

mogao da poduava. Ili da njome manipulie?
Pogledao je u Vivijan dok je Henri nastavljao da razglaba o Perui i
kojeemu, i uinilo mu se da vie nije zaslepljena Henrijem. tavie, nju je, kao i
njega, iskustvo u Etiopiji preobrazilo. Tada mu je delovala malo... nezrelo, skoro
pa detinjasto, u Abebi i na putu do fronta, da ne pominje njeno ponaanje u
mineralnoj banji i atoru princa Doue. Ali brzo je odrasla, kao to se deava sa
ljudima traumatizovanim ratom. Znao je, takoe, da je na nju duboko uticao i
susret s ocem Armanom, ba kao i njene skoranje ljubavne komplikacije.
Odluka da ode u enski internat bila je zrela, a premda je voleo enu koja ga je
ostavila u Kairu, takoe je voleo i enu s kojom se sastao u Rimu.
S druge strane, inilo se da Henri nazaduje. No, on nee potceniti starog
lisca.
Henri je preao na Milano, a Vivijan je predusretljivo klimala glavom,
mada su joj oi postajale staklaste.
Takoe mu je sinulo da Henri sigurno uje kako ga sustiu krilate
dvokolice Vremena. Zato je za njega povratak u Etiopiju bio situacija sa sigurnim
srenim krajem; ako umre tamo, nee propustiti naroito veliki deo ivota. Ali
ako se vrati - sa ili bez Svetog grala - imae dovoljno pria da ih pripoveda do
kraja ivota. Uz malo sree, nekoj lepoj eni, ali bi mu odgovarao bilo ko.
Za Vivijan i Persela, meutim, vremenska linija bila je drugaija.
Naroito za nju. Henri Merkado je bio na kraju te vremenske linije, dok je Persel
bio negde na sredini, a ona je tek zapoinjala ivot i karijeru fotoreporterke. Do
sada je shvatila da ta profesija nije ni laka ni glamurozna, ali jeste uzbudljiva i
zanimljiva. Naalost, uzbudljivi delovi bili su opasni, a zanimljivi delovi nisu
imali nikakve veze s poslom. A esto je i ona bila usamljena.
Nije znao da li je Henri ikada vodio ovaj razgovor sa Vivijan, ali on bi je
savetovao protiv toga u svakom sluaju. Frenk Persel joj nee soliti pamet. Sama
e to prokljuviti. U meuvremenu, ona je mislila da imaju neto zajedniko, i
jesu imali, ali je budunost bila neto drugo. U ivotu je bio s nekoliko Vivijan, i
velike su anse da e Vivijan u ivotu biti sa jo nekoliko Frenka Persela, a
moda i sa jo jednim ili dvojicom Henrija Merkada.
Ili e ih Etiopija zauvek spojiti zajedno, na ovaj ili onaj nain.
,,Frenk?
Pogledao je u Henrija.
Jesi li prisutan duhom?

184

,,Ne.
Merkado se nasmejao. Naui da lae, stare. Uvredljiv si kad ne
lae.
Uim od majstora, Henri.
Vala, ui. Rekao mu je: Upravo sam govorio Vivijan o uslovima
njenog zaposlenja. Svi trokovi plaeni, ali bez redovne plate.
Naravno. Vatikan je u kripcu s Iovom.
Henri se nasmejao, a zatim ga obavestio: Trudimo se da nam novine
budu samoodrive.
Prodajte reklame za duvan.
Posao traje mesec dana." Pogledao je u njih i kazao: ,,To bi trebalo da
bude dovoljno vremena... na ovaj ili onaj nain."
Ni Persel ni Vivijan mu nisu odgovorili.
Merkado ree: Imam za vas ugovore koje treba da potpiete."
Persel ga je obavestio: Prestao sam da potpisujem ugovore u barovima."
Merkado se nasmejao. Nalaze se u mojoj kancelariji, stare. Ne ovde.
Stavio im je do znanja: Sve to napiete ~ ili fotografiete - postaje ekskluzivno
vlasnitvo Oservatorea romana.
Ko e zadrati Sveti gral?
,,Videemo.
Konobar im je doneo jo jednu turu pia, skupa sa zdelom kanapea.
Glavno jelo.
Merkado je obznanio: Uzgred, obavestio sam Vatikan, pismom, o smrti
oca uzepea Armana iz sela Berini na Siciliji, a nekoliko kopija pisma poslao
sam u nekoliko vatikanskih kancelarija, kao to se ini u birokratiji, a jedan
primerak i Ministarstvu rata, jer je preminuli bio u vojsci sluei otadbini u
Etiopiji.
Persel ga upita: Jesi li dobio odgovor od nekog?
,,Ne.
Vivijan upita: Jesi li opisao okolnosti njegove smrti?
Jesam, dabome, ali propustio sam da pomenem crni manastir i Sveti
gral.
Jesi li u pismu naveo naa imena?
,,Jesam. Objasnio im je: Nisam eleo da pomisle da sam halucinirao u
sumpornim termama.
Persel ree: Voleli bismo da vidimo kopiju tog pisma.

185

Merkado je iz depa izvadio fotokopiranu stranicu i pruio mu je. Persel

ju je proitao i video da je posredi prilino nedvosmislen izvetaj o onome to
se desilo te veeri, iako je pria oca Armana bila saeta na nekoliko reenica o
tome kako su ga zarobile etiopske snage - iako su ga u stvari zarobili koptski
monasi - i njegovom etrdesetogodinjem utamnienju u tvravi carske armije.
Takoe je zapazio da Henri nije pomenuo ni njihovo golo kupanje.
Pruio je pismo Vivijan i kazao Merkadu: ovekbi pomislio da e ti
neko odgovoriti na ovo.
Komunikacija sa Vatikanom je obino jednosmerna. Isto kao i sa
ministarstvima."
,,Da, ali valjda ele jo informacija."
,,Ne nuno.
,,A ta je sa zahvalnicom?"
Dobro delo je samo sebi nagrada." Ubacio je kanape u usta, a onda
rekao: Nisam bio potpuno siguran koga treba da obavestim, zato sam poslao
pismo u est vatikanskih ureda i moram priznati da sam malo iznenaen to mi se
ba niko iz Vatikana nije javio - premda neko drugi jeste.
,,Ko?
Red Svetog Franje. A oni u svojim dokumentima ili izvetajima nemaju
nikoga po imenu uzepe Armano iz sela Berini na Siciliji.
Vivijan je podigla pogled s Merkadovog pisma.
Persel ga upita: ta misli o tome?
Nisam siguran. Otac Armano je svakako postojao. Videli smo ga. Ili
smo videli nekoga
Vivijan ree: ovek na samrtnoj postelji ne izmilja lai o svom
identitetu.
Merkado se sloio s njom i kazao: Postaje jo udnije. Nastavio je:
Pozvao sam franjevce u Asiziju da proverim, a neko mi je odande rekao da e
mi se javiti, mada nisu. Onda sam pokuao s Ministarstvom rata, a neki maggiore
me je obavestio da rat u Etiopiji 1935. nije njegov najbitniji problem. Obeao je,
meutim, da e se raspitati."
Persel je razmislio o svemu tome, a zatim rekao Merkadu: Stvari se,
siguran sam, sporo kreu u vatikanskoj birokratiji, ali e ti se neko moda uskoro
javiti.
Koji datum stoji na mom pismu?
Vivijan je pogledala i rekla: Deseti novembar."

186

to je, ree Merkado, manje od nedelju dana od mog dolaska u Rim iz

Londona, i to je razlog zato se, kao to ete videti u pismu, nisam izvinio zbog
kanjenja u izvetavanju te smrti, kome god da sam mislio da su odgovorni
nadleni organi.
Persel ga je podsetio: Rekao si mi da nisi izvestio Vatikan.
Lagao sam. Nasmeio se. Tada mi se nisi sviao. Dodao je: Sada
smo prijatelji i partneri u ovoj velikoj avanturi i krvlju smo zapeatili na zavet.
Pa... jeftinim vinom. I, kao to se kae, stavljamo sve karte na sto. Persel je
mislio da Henri i dalje u rukavu dri kartudve. Upitao je: ta misli, ta se
uistinu deava?
Merkado je iskapio dintonik i odgovorio: ,,Pa, oevidno, neto se
dogaa. Neko je, moda u Vatikanu, dao uputstvo franjevcima da mi poalju
odgovor, i dodatno im naloio da kau da ne postoji otac Armano."
,,Zato?
Zna isto koliko i ja, stari.
Vivijan ree: Vatikan zna ko je otac Armano, i znaju ta je radio u
Etiopiji. A sada se pitaju koliko mi znamo.
,,To je vrlo pronicljivo, Vivijan. I nastavie da se pitaju koliko znamo - i
koje su bile poslednje rei oca Armana.
Persel je ponovo razmislio o svemu. Nije verovao u velike zavere, niti je
bio ljubitelj onih koji u njih veruju. Meutim, otac Armano je obelodanio
vatikansku zaveru da se ukrade Sveti gral. Za tim bi sledilo, onda, da jo uvek
postoji zavera utanja u vezi s tekuom misijom Vatikana da Koptskoj crkvi
oduzme Sveti gral.
Vivijan upita Merkada: Hoe li se dodatno raspitivati?
,,To ne bi bilo mudro.
Klimnula je.
Persel je prokomentarisao: Nekome u Vatikanu bilo bi mudrije da
jednostavno kae: Hvala vam, obavestiemo njegove najblie roake, Bog vas
blagoslovio.
Merkado je klimnuo. ,,To bi zaista bilo mudro od njih. Meutim, sumnjam
da je moje pismo izazvalo izvesnu zabrinutost, pa su odluili da... ometu nae
napredovanje."
Persel je takoe istakao: Moda uopte nije trebalo da poalje to
pismo.
Razmiljao sam o tome. Da ne otkrijem karte. Meutim, onda mi je

187

uleteo posli u Rimu sa Oservatoreom romanom, a ja sam pomislio na pisanje o

tome, tako da nisam mogao da obelodanim ovu priu u lanku mesecima ili
godinama kasnije bez objanjenja zato sam tu informaciju zadrao za sebe.
Persel je predloio: Tvoje pismo Vatikanu moe biti razlog zato uopte
radi za Vatikan.
Merkado je pogledao u Persela. ,,Zanimljivo.
Takoe", nadovezao se Persel, razlog zato Vivijan i ja sada radimo za
Vatikan."
Zapravo, radite za vatikanske novine, Frenk, ali neu da cepidlaim."
Vivijan je sasluala sve to, a zatim rekla Merkadu: Ispravno si postupio,
Henri, kada si prijavio smrt oca Armana.
,,Da, nikad ne moe pogreiti radei ispravnu stvar. Predloio je:
Hajde da po strani ostavimo zaveru i shvatimo ovo kao tipinu birokratsku
ravnodunost, udruenu sa loim voenjem izvetaja u svim odeljenjima." Dodao
je: Italijani, kao ni Nemci, ne vole kada ih podseaju na etvrtu i petu deceniju
XX veka.
Persel je odgovorio: ,,To bi moglo da objasni ravnodunost u
Ministarstvu rata. Ali ne i u Vatikanu.
Merkado mu nije odgovorio.
Vivijan ree: Otac Armano je zaista postojao, a mi emo se postarati da
ljudi koji su ga poslali u rat priznaju njegovu patnju i smrt.
Merkado je pogledao u nju, a Perselu se uinilo da Henri tek sada
primeuje promenu u svojoj bivoj partnerki.
Vivijan je nastavila: Otii emo u Berini i pronai emo njegovu
porodicu.
,,To je plan, sloio se Merkado, i naruio im jo jednu turu.
Vivijan je ispred sebe imala dve pune ae crnog vina, a Persel je i dalje
radio na zadnjem deku danijelsu, pitajui se gde Henriju staje sav taj din.
Neko vreme su razgovarali o tajmingu njihovog putovanja u Berini, a
onda u Etiopiju, i o tome kako e prii problemu usklaivanja njihovog
novinarskog zadatka sa traganjem za crnim manastirom koji se nalazio na
Getauovoj teritoriji.
Vivijan je iznenadila sve, pa i samu sebe, rekavi: Nadam se da e
Getaua uhapsiti i streljati pre nego to stignemo tamo.
Merkado ju je informisao: Revolucija ne jede Ijude kao to je on. Oni su
ti koji jedu.

188

Vivijan je klimnula, a potom rekla: Moda ne bi trebalo da traimo od

pukovnika Gana da ide s nama.
Merkado je predloio. Hajde da priamo o tome kada se budemo videli
s njim.
Vivijan je ustala i otila u toalet, a Persel ree Merkadu: Kao to sam ti
spomenuo u tvojoj kancelariji, ove ulazne vize nisu nuno i izlazne vize. ,,A kao
to sam ja tebi rekao, uvaj svoju paranoju za Etiopiju." ,,Vebam.
Merkado je promenio temu i rekao: Vivijan izgleda veoma sreno.
Persel nije nita odgovorio.
Ve sam ti rekao, stare, preboleo sam to, a takoe sam se oslobodio
besa. Upitao je: Zar se ne vidi?
,,Ne moramo da vodimo ovaj razgovor.
Ovde nije re o nama, Frenk. A nije ak ni o njoj. Re je o naem...
zadatku.
,,To svi razumemo. Zato smo ovde.
Zaista bih voleo da budemo prijatelji.
ta kae na to da budemo prisne kolege?
Nisam je ukrao od tebe, stare. Ti si je ukrao od mene.
Zvui besno.
Stavi se na moje mesto. Visim sa jebenog stuba i ta vidim? Jebainur
Pijan si, Henri.
,Ja sam... izvinjavam se.
Izvinjenje prihvaeno." Persel je ustao. ,,A ako samo jo jednom
spomene Din, nabou te.
ta ti to znai?
,,Ne eli da sazna."
Merkado se nesigurno pridigao na noge i ispruio ruku. Persel je video
da se Vivijan vraa ka stolu, pa se rukovao sa njim.
Vivijan upita: Odlazimo?"
Da.
Kazala je Henriju: Imali smo dugu vonju od Firence. Hvala ti na piu.
Zahvali se naim novinama."
Pogledala ga je i predloila: Trebalo bi da krene na poinak.
Nagnuo se ka njoj, ona je oklevala, a zatim su se poljubili u vazduh pored
obraza. Buona notte, signorina.
Buona notte

189

Persel je uhvatio Vivijan za ruku, pa su otili.

Dok je vratar zaustavljao taksi, Vivijan ree: Nikad ga nisam videla
toliko pijanog."
Persel nita nije odgovorio.
Bacila je pogled na njega. ,,Pa... poznavala sam ga svega nekolikoeseci."
Taksi je stigao, a oni su uli u vozilo. Persel ree: ,,U hotel Forum.
utali su tokom vonje do hotela, a zatim Vivijan ree: ,,Da ga nisam upoznala,
ne bih upoznala ni tebe.
Persel je zapalio cigaretu.
Uhvatila ga je za ruku. ,,Da li se neto dogodilo dok sam bila odsutna?"
,,Ne.-Volim te.
Izvukao je aku iz njene i zagrlio je. Kazao joj je: Jednom si mi rekla da
idem dovraga.
Tada sam bila strano ljuta na tebe. Imitirala ga je: Mislim da sam
ovo mogao i sam da izvedem. Moemo li da ovo sauvamo za bar hotela
Hilton? Dodala je: ,,Kopile.
Privukao ju je blie sebi, a ona mu je naslonila glavu na rame. Kazala je:
Ieja da te pozovemo da poe s nama bila je moja.
Mislio sam da je to bio boji plan.
,,I jeste. Ja sam se samo povela za njim.
Kakav je ostatak plana?
Taksi je stao. ,,Forum.
Kazala je: ,,Da se popnemo u sobu i skinemo odeu.
Odlian plan.

190

25
Prvi zraci izlazeeg sunca presijavali su se na zlatnim kupolama i
krstovima crkava, a Persel je gledao kako se svitanje iri po Venom gradu.
Pogledao je u Vivijan koja je leala naga na krevetu, koe bele poput
posteljine, zbog ega je izgledala kao utvara.
Doi u krevet, Frenk."
Seo je na ivicu leaja, a ona mu je prela rukom po leima. Rekla je:
Priao si u snu.
Izvini."
Pridigla se u sedei poloaj i kazala: Sanjala sam da smo u mineralnim
termama, i da plivamo, i da vodimo ljubav u vodi.
Zapitao se gde je za to vreme bio Henri, ali je nije pitao.
A onda smo se vratili u dip, a otac Armano je bio tamo... a mi smo i
dalje bili goli...
Zvui kao komar katolike uenice.
Nasmejala se, a zatim utala neko vreme. Zato je imao onu lobanju?
,,Ne znam.
,,Da li je to bilo upozorenje?"
Nisam dobar u simbolizmu, Vivijan.
ta si ti sanjao?
Henrija u Vatikanskom arhivu. Nona mora.
Ispriaj mi.
Henri je reio misteriju kako je Sveti gral zavrio u Etiopiji.
Zato je to bitno?
,,U tome i jeste stvar. Legao je pored nje i upitao: Veruje li da se u
crnom manastiru u Etiopiji nalazi pravi Sveti gral?
Rekla sam ti da verujem u ono to nam je ispriao otac Armano.
Verujem da nas je Bog doveo do njega, i njega do nas. Takoe mu je kazala:
Verujem da e nam se Gral, ako ga naemo, i ako verujemo u njega, sam otkriti.
Ako ne verujemo, za nas nee biti stvaran." Naterala ga je da shvati: ,,Ne radi to
Gral - ve je naa vera ono to nas isceljuje.
Perselu je to zvualo bezmalo jednako kompleksno kao i doktrina Svetog
Trojstva, ali je shvatio ta je htela da kae. ,,U redu... ali veruje li da treba da

191

rizikujemo ivote u potrazi za njim?

Vivijan je utala trenutakdva, a zatim rekla: Ako je ovo boja volja...
onda nije bitno ta e se desiti s nama - vano je samo da pokuamo. Bacio je
pogled na nju. Zapitao se da li joj je Merkado rekao to to mu je upravo kazala.
Upitala ga je: Veruje li ti u ovo, Frenk?
Henri kae da verujem.
,,A ti kae...
Zavisi od dana.
,,U tom sluaju, ne bi trebalo da ide u Etiopiju.
,,Idem.
Idi iz pravih razloga.
,,Naravno.
Primakla mu se blie i rekla: Postoji jo jedno udo. Nas dvoje.
U to verujem." Upitao ju je: eli li doruak u krevetu?"
Rano je za doruak.
Sobnoj posluzi treba dva sata da stigne. Vie nisi u vajcarskoj."
Nasmejala se i kazala: Hou da napuni kadu i vodi ljubav sa mnom u vodi. To
sam elela da uradi u banji.
Nisam znao.
,,Jesi.
Nijednom mi nije palo na pamet.
Misli li da skidam odeu pred svakim mukarcem koga sretnem?
Zapravo, mislio je da su ona i Henri prosto slobodoumni i sofisticirani, i da
samo hoe da okiraju njegov ameriki senzibilitet.
,,Frenk?
Mislio sam da je to bilo retoriko pitanje. Ustao je iz kreveta. Pustiu
vodu. Ti narui kafu.
Napunio je kadu, a ona je ula u kupatilo i zajedno su uli u vodu koja se
puila, licem okrenuti jedno ka drugom. Pribliili su se, zagrlili i poljubili.
Pritisla je grudi na njegove, a onda ustala i spustila se na njegov ukrueni penis.
Njihala je karlicom dok se drala za njega u toploj vodi, i zajedno su svrili.
Sedeli su na suprotnim krajevima kade, a Vivijan se zavalila unazad
sklopljenih oiju, udiui vazduh pun vodene pare.
Pomislio je da je zaspala, ali je tiho kazala: Nije bitno ta e se
dogoditi, sve dok nam se to dogodi dok smo zajedno."
Verujem u to... ali elim da budem siguran da ne biramo smrt umesto

192

ivota.
Biramo veni ivot. Dodala je: Kao to je uradio Sveti Petar.
,,Da... ali ja nisam muenik, a nisi ni ti. Mi smo novinari."
Nasmejala se. Novinari idu u pakao.
Verovatno... a nismo ni sveci, Vivijan."
Govori u svoje ime.
Sedeli su u toploj vodi zatvorenih oiju, a Persel je utonuo u prijatan san.
Uinilo mu se da uje kako Vivijan kae: Uzmi ovaj pehar i pij iz njega, jer ovo
je moja krv.
,,Frenk?
Otvorio je oi.
Vivijan je stajala iznad njega u bademantilu, drei olju. Uzmi malo
kafe.
Uzeo je olju i otpio.

193

26
Hotel Hasler nalazio se visoko iznad panskih stepenica, nudei
panoramski pogled na Rim i Vatikan. Bila je subota, a elegantni restoran na
krovu bio je pun imunih turista, poslovnih ljudi i slavnih linosti, ali im je
Merkado nekako pribavio stoored prozora.
Persel nije nimalo sumnjao da sinjor Merkado po itavom gradu koi isti
svoje veze sa Oservatoreom romanom. Niko zapravo nije itao te novine,
razume se, ali su nairoko citirane u medijima, a njihovo ime otvaralo je mnoga
vrata, naroito u Rimu.
Henri Merkado i pukovnik ser Edmund Gan stigli su zajedno iz
Ekscelziora, a Gan je, i odranije prilino mrav, izgledao kao da je nekoliko
meseci bio na prepolovljenim vojnikim porcijama, i sigurno jeste bio na dijeti u
Etiopiji, ali u Londonu se nije ugojio. Odelo od tvida mu je labavo visilo, a koa
mu je bila zatvorski bleda. Kao to je Persel znao iz iskustva, treba da proe
izvesno vreme pre nego to se telo ponovo navikne na hranu.
Ganove oi su, meutim, bile bistre i budne, a dranje mu se nije mnogo
izmenilo. Um mu je ostao zdrav u zatvoru, a njegovom telu je samo trebalo
nekoliko italijanskih obroka. A zatim natrag u Etiopiju, na jo jednu rundu sa
sudbinom. Persel se opet zapitao ta pokree pukovnika Gana.
Primetio je da je Henri zapao u svoj britanski naglasak, kako bi uinio da
se pukovnik osea kao kod kue i daleko od kue, a pukovnik Gan je u
meuvremenu postao ser Edmund.
Merkado im je rekao da je obavestio ser Edmunda o skoranjim
dogaajima uz nekoliko aica u Ekscelzioru, ali Persel nije bio siguran koliko je
njegovo objanjenje bilo detaljno. inilo se da ser Edmund, meutim, zna da je
gospoica Smit sada gospoa Persel, i da je gospodin Merkado okej s tim - tako
da za veerom nee biti nikakvih neprijatnosti.
Kokteli su stigli za sto, a Henri je nazdravio: Lepo je biti iv i ponovo
zajedno."
Vivijan je dodala: ,,I hvala ser Edmundu na tome to nas je odrao u
ivotu.
Kucnuli su se aama, a ser Edmund skromno ree: Trudio sam se da
spasem vlastitu kou, zapravo, i bilo mi je drago to imam drutvo - i vau

194

pomo.
Persel je bio siguran da Gan ne eli da pria o tri meseca provedena u
etiopskom zatvoru, pa je izabrao drugu nesrenu temu. Pretpostavljam da si uo
za princa Douu.
,,Jesam.
inilo se kao da Gan ne eli da pria ni o tome, pa su pregledali
jelovnike. Persel se setio da on asti, a cene su, u lirama, liile na telefonske
brojeve. No, duguje bar toliko pukovniku Ganu, zbog toga to im je spasao
ivote, a i Henriju, zato to mu je ukrao devojku.
Konobar je doao pa su naruili. Henri je naao isto ono vino Amarone,
ali po duplo veoj ceni od one u Forumu.
Merkado ree Vivijan i Perselu: Rekao sam ser Edmundu da smo dobili
vize i dao sam sebi slobodu da mu kaem da nas zanima onaj crni manastir.
Gan je posetio Persela: Seam se da si, kada smo zadnji put priali o
tome - u onoj guduri - rekao da se nikad nee vratiti."
Predomislio sam se. Dodao je: ,,U stvari, svi smo poremetili pameu.
Pukovnik Gan se iroko nasmeio. Razmislio je nekoliko trenutaka, a
onda odgovorio: Odrastao sam sa priama o kralju Arturu i vitezovima
Okruglog stola, gospodine Persel. A kada sam bio deak, najvei san bio mi je
da se prikljuim potrazi za Svetim gralom.
Znai, i ti si lud.
Svi su se nasmejali, a Gan je nastavio: Sada, razume se, poput veine
racionalnih osoba, ne verujem ni u ta od toga... ali to jeste udesna pria - to je
pria o naoj beskrajnoj potrazi za neim dobrim i lepim... to je razlog zato
nam je toliko privlana... naim srcima i naim duama. Voleo sam te prie o
Arturu i njegovim vitezovima, a one su duboko uticale na mene. A onda sam
odrastao."
Svi su utali pa je nastavio da govori. Ali te prie su ostale sa mnom... i
jo uvek su deo mene.
Opet niko nije progovorio, a onda je Merkado priznao: ,,Ja verujem da je
kralj Artur stvarno postojao, i Kamelot. Takoe verujem da je postojao okrugli
sto estitih vitezova, i verujem da su traili Sveti gral. Oklevao je, a potom
nastavio. Takoe verujem da su Parsifal i Gaven pronali Gralov zamak u
Glastonberiju i da su otplovili u maglu s Gralom i vratili ga u Jerusalim."
Ponovo niko nije progovarao, a zatim Gan ree: Ne seam se tog dela o
Jerusalimu."

195

Merkado ree: ,,To je moja teorija."

Aha... pa, pretpostavljam da je to mogue.
Merkado je iskoristio priliku da objasni Ganu, a takoe i Vivijan, kako je
Sveti gral potom odnet iz Jerusalima u Egipat, pa onda u Etiopiju, pola koraka
ispred islamskih armija.
inilo se da se Gan i Vivijan slau u miljenju da je Henrijeva uenost
impresivna i logina.
Persel ree Ganu: Jo vanije, taj otac Armano, za koga nas je Getau
pitao, rekao nam je da se Gral - ili neto to se smatra Svetim gralom -nalazi u
tom crnom manastiru."
,,Shvatam.
Zato se vraamo u Etiopiju da vidimo ko je lui - mi ili otac Armano."
Gan ree: Tanka je linija, gospodine Persele, izmeu hrabrosti i
ludosti."
Slaem se iz sveg srca.
Neki ljudi zadovoljavaju se time da prihvate stvari bez dokaza. Drugi se
izlau izvanrednim naporima da nau i vide stvar u koju ele da veruju. Vide et
crede. Vidi i veruj. A hrabrost i ludost tu postaju jedno.
,,I tad se kupuje karta do Etiopije."
Gan se nasmeio i predloio svojim sadruzima za veerom: ,,A dok lamo
traite Sveti gral, mogli biste da bacite pogled i na Zavetni koveg.
,,Da li je i on tamo?
Oigledno, ali ne u crnom manastiru. Nalazi se u prastarim ruevinama
Aksuma.
Persel upita Merkada: Jesi li uo za to?
,,Jesam.
Perselu se inilo da Etiopija poseduje najmanje dve zapanjujue
biblijske relikvije, to ga je nateralo da se zapita o prvoj. Upitao je Gana: ,,Da li
se Nojeva barka takoe pojavila tamo?
Gan se opet nasmeio, a zatim rekao: Koliko mi je poznato, nije. Ali
video sam mesto gde stoji Zavetni koveg."
Vivijan ga je podstakla da im pria o tome, a Persel je poeleo da nije.
Gan je objasnio: Zavetni koveg je skriven u maloj koptskoj kapeli u
Aksumu, a uva ga jedan monah, zove se Aba, ali ga zovu Atang - uvar
Kovega." Dodatno je objasnio: ,,To je najdostojanstveniji poloaj u etiopskoj
pravoslavnoj crkvi - to jest Koptskoj crkvi. Aba nikad ne sme da napusti tu

196

kapelu, a zvanje atanga zadrae sve do smrti.

Vivijan upita: ,,A vi ste videli tog oveka?"
,,I priao s njim. Dodao je: ,,On je jedina iva osoba koja je ikada zaista
videla koveg, ali ga nikad nije otvorio da vidi kamene tablice na kojima je Bog
dao Mojsiju deset zapovesti. Objasnio je: Aba mi je kazao da e onaj ko
otvori Zavetni koveg, ko god to bio, umreti na licu mesta.
Persel upita: ,,Da li je Zavetni koveg stigao u Etiopiju zajedno sa
Svelim gralom?
Gan se ponovo nasmeio i rekao: Ne, vreme i okolnosti bili su sasvim
razlieiti. Objasnio je: Kao to znate, kraljica od Sabe, koja je pre tri hiljade
godina vladala u Aksumu, otila je u Jerusalim gde je zatrudnela s kraljem
Solomonom. Vratila se u Aksum i rodila dete koje je nazvala Menelik i on je bio
zaetnik solomonske vladarske loze koja je vladala Etiopijom sve do... pa, do
pre nekoliko meseci." Nastavio je: Kada je Menelik bio mladi, otputovao je u
Jerusalim da upozna oca. Tamo je ostao tri godine, a kada je otiao, Solomon je
naredio da Zavetni koveg putuje zajedno s njegovim sinom, kako bi ga titio.
Menelik je odneo koveg u manastir Tana kirkos, na istonoj obali jezera Tana,
izvoru Plavog Nila. Manastir je jo uvek tamo, pod zatitom monaha, a ja sam
bio gost u tom manastiru/'
Persel ga upita: Jesu li monasi insistirali da zauvek ostane tamo?
,,Molim?
Nastavi, molim te.
Gan je nastavio da govori. Posle Menelikove smrti, novi car Ezana
poslao je po koveg, a on je donet u Aksum, gde je ostao do dana dananjeg."
Persel ga upita: Zato ga marksistika vlada jo nije konfiskovala?
Zanimljivo pitanje." Gan je objasnio: Prisvojili su izvesno crkveno
vlasnitvo, ali meu koptskim vernicima raste nezadovoljstvo, pa su malo
odstupili." Dodao je: Glupavi marksisti zapravo su izazvali verski preporod
meu seljanima."
Persel je klimnuo. To se nije dogodilo u Rusiji kada su komunisti poruili
crkve, ali je bilo zanimljivo to se deava u Etiopiji. Jo vanije, ako je Zavetni
koveg za sada bezbedan, onda su moda i crni manastir i Sveti gral takoe
trenutno bezbedni - makar dok ne stigne tim iz Oservatorea romana.
Merkado je doao do slinog zakljuka i rekao: Crnom manastir su dani
takoe odbrojani.
Gan ree: Nova vlada pokuava da konsoliduje mo, i ne eli da

197

razgnevi mase koje tvrdi da predstavlja. Ali kao to kaete, samo je pitanje
vremena pre nego to nastave sa konfiskacijom crkvenog vlasnitva. Zasad se
zadovoljavaju pogubljenjima lanova kraljevske porodice i rasova, i
prisvajanjem njihovih palata i bogatstva."
Persel upita Gana: ,,Da li jo uvek radi za rojaliste?"
Gan je oklevao, a onda rekao: ,,U kontaktu sam sa kontrarevolucionarnim
elementima ovde u Rimu, takoe i u Londonu, Kairu i Etiopiji.
Kako stoji ta kontrarevolucija?
Gan je odgovorio: Trenutno ne naroito dobro. Ali ne gubimo nadu.
Njihovo predjelo je stiglo i Merkado je navalio na hranu, a zatim ivkao:
Ubeen sam da bi Sveti gral na kraju mogao da zavri u rukama marksistikih
vlasti. A ukoliko se to desi, oni moda nee prodati Gral onome ko ponudi
najvie novca - moda e ga unititi."
Persel je pogledao u Merkada. Bilo je neumitno, pomislio je, da Henri,
ili neko od njih, nae opravdanje za krau Grala iz manastira - kako bi ga
zatitili, dabome. No, istinu govorei, Henri je imao pravo.
Merkado je nastavio. Posle tri hiljade godina relativne stabilnosti pod
solomonskom dinastijom, itava zemlja je u haosu. Insistirao je: ,,A ako i
evolucionarne trupe - Getauovi vojnici, na primer - poharaju crni manastir, Gral
je u opasnosti. ak i da ga prodaju najboljem ponuau, taj kupac bi vrlo lako
mogao da bude neko poput saudijske kraljevske porodice, koji mogu da potroe
milijarde na ta god poele. Zakljuio je: ,,Ne elim da Sveti gral zavri u
Meki.
Persel je predoio: Napravio si kvantni skok, Henri.
Moda, ali uvia na ta ciljam."
Iznalazi razloge zato bi trebalo da liimo koptske monahe njihovog
vlasnitva.
Pokuavam da zatitim Gral.
Persel ga upita: ,,A ta misli, gde bi bio bezbedan?"
U Vatikanu, naravno.
Znao sam da e to rei.
Svi su se nasmejali na to.
Vivijan ree: Slaem se s Henrijem.
Gan, takoe, ree: Slaem se da morate - moramo - da iznesemo tu i
elikviju iz Etiopije."
Persel se takoe sloio, ali je posavetovao: Ne trajno. Samo dok

198

vremena u Etiopiji ne postanu manje zla.

Merkado je istakao: Sveti gral je tokom dve hiljade godina bio na dugim
putovanjima da bi se zatitio od zla, a ja verujem da je nama zapalo u dunost da
to ponovo uradimo.
Persel ree: Dakle, svi se slaemo, ako pronaemo crni manastir i Sveti
gral, da imamo moralno opravdanje da ga ukrademo kako bismo ga zatitili."
Svi su klimnuli.
Pukovnik Gan je pogledao u Merkada, Persela i Vivijan i kazao:
Trehalo bi da vam kaem da ne verujem da je ta relikvija pravi pehar iz koga je
Hrist pio na Tajnoj veeri, niti verujem da su Zavetni koveg i deset zapovesti u
skrivenoj kapeli u Aksumu. Ali ti artefakti su glavno blago
Koptske crkve u Etiopiji i Egiptu. Nastavio je: Egipat moda nikad
vie nee biti hrianski, ali Etiopija hoe. A izuzetno je vano da se svi sakralni
predmeti u opasnosti uvaju na sigurnom do vremena kada marksisti budu
svrgnuti s vlasti, a car vraen na presto.
Persel je pomislio, ako nekim udom zaista nau Sveti gral i odnesu ga u
Vatikan - radi uvanja na sigurnom - da pehar nee izai odatle sve do Hristovog
drugog dolaska. Ali to nije bio njegov problem.
Gan upita: Moete li da mi kaete neto vie o tom ocu Armanu?"
Merkado je pogledao u Persela i Vivijan, koji klimnue glavom. Merkado
zatim ree Ganu: Siguran sam da znate za italijansku banju koju je Getau
spomenuo.
Uistinu, znam. Rekao im je: Nije trebalo da prenoite tamo. Objasnio
je: Gale vole to mesto. Ne mislim da se kupaju tamo - ili da se uopte kupaju ali tamo ima svee vode za njih i njihove konje. Posavetovao ih je: ,,To je
mesto za izbegavanje."
Persel je prokomentarisao: Imali smo zastareli turistiki vodi.
Merkado je nastavio da govori. ,,Pa, smestili smo se da provedemo no na brzinu smo se okupali - a kada smo se vratili do naeg dipa, nabasali smo na
oca Armana, ranjenog i na samrti.
Siguran sam da vam je pre nego to je umro rekao vie od onoga to ste
vi ispriali Getauu."
Tako je. Merkado je predloio da Vivijan prepria priu, to je i
uraila.
Gan je paljivo sluao, tu i tamo klimajui glavom, a kada je Vivijan
zavrila, kazao je: Izvanreno. A verujete li u priu tog oveka o Longinovom

199

koplju koje lebdi u vazduhu, i s koga kaplje krv? Ili da je ta krv iscelila
svetenika?"
Vivijan ree da veruje, ba kao i Merkado.
Takoe je rekla: Mislimo da nije sluajnost to smo mi i otac Armano
stigli u isto vreme na isto mesto. A sada nam kaete da su Gale obino tamo, ali
te noi nisu bile. Zakljuila je: Mislimo da je posredi bilo udo.
Pukovnik Gan je utivo klimnuo glavom.
Vivijan dodade: A jeziva je sluajnost, mislim, i to su otac Armano i
Henri bili u istoj bici 1935. godine kod planine Aradam.
,,Da... upadljiva sluajnost. Pogledao je u Persela.
Persel ree: Verujem u sutinu prie oca Armana, ali sam malo
skeptian kada je re o Longinovom koplju koje lebdi u vazduhu, ili o tome da je
Sveti gral iscelio oca Armana.
Gan je odgovorio: ,,Da... to deluje pomalo neprirodno, zar ne? Ali
slaemo se da je ta relikvija verovatno u crnom manastiru.
Svi su se sloili.
Gan ih upita: Imate li neke konkretne operativne planove za pronalaenje
tog manastira?
Merkado je odgovorio: Nadali smo se da e ti moi da nam pomogne
s tim.
Verujem da mogu. Obavestio ih je: Imam ideju o tome gde se nalazi.
Ba kao i mi, ree Persel, zasnovano na onome ta nam je otac
Armano ispriao o njegovoj vojnoj patroli od jezera Tana do crnog manastira, a
zatim peaenju do rojalistike tvrave, pa svom bekstvu etrdeset godina
kasnije i puteestviju te noi do italijanske banje. Predloio je: Moda bismo
mogli da unapred preciznije odredimo poloaj da imamo dobru mapu.
Gan je opet klimnuo. ,,To je poetna taka. Posavetovao je: Trebalo bi
da ponete sa izvianjem iz vazduha, ako moete."
Persel ga je obavestio: Moda imamo pristup avionu u Abebi.
Odlino. To bi vam utedelo vreme i trud, i pomoglo bi da ne padnete u
ruke Galama - ili generalu Getauu."
Merkado ree Ganu: ,,U Etiopskom koledu u Vatikanu moda ima nekih
dobrih mapa.
Izvrsno. Voleo bih da bacim pogled na njih.
Radim na tome.
Gan ih je takoe obavestio: ,,U blizini postoji falamursko selo, kao to

200

sarn spomenuo gospodinu Perselu na Getauovom vebalitu. Ti Jevreji mogu

biti kljuni u lociranju crnog manastira." Objasnio je: ini mi se kao da tamo
postoji nekakvo... prastaro srodstvo."
Vivijan upita: Kakvo je to srodstvo?
Gan je dodatno objasnio: Kraljevska porodica ima, naravno, jevrejske
krvi od kralja Solomona, i ponosni su na to. Takoe se ponose time to su,
posredstvom Koptske crkve, uvari Zavetnog kovega, koji po svoj prilici
uvaju za Jevreje. Tamonji Falamuri vide Isusa kao velikog jevrejskog proroka
i potuju ga, a po svoj prilici takoe veruju i u Sveti gral - kidu pehar sa Isusove
zadnje veere za Pashu. Upitao je svoje sadruge: Uviate li vezu?
Svi klimnue glavom.
Gan nastavi da pria: Takoe, ini se kao da jedina veza koju crni
manastir ima sa spoljnim svetom ide preko tog falamurskog sela, preko oana.
Persel upita: Kakva vrsta veze?
Gan je odgovorio: Duhovna veza. Ali takoe i praktina veza. Hrana,
lekovi...
Oni imaju Sveti gral, podsetio ga je Persel. Koji lei sve bolesti."
,,Da... pa... pravo zbori. Nastavio je: Manastir je, poput veine
manastira, sam sebi dovoljan, ali ak i kalueru s vremena na vreme zatreba
novo donje rublje. Sanale i svee. I malo vina.
Persel upita: Kako zna sve to?
O tome moemo da priamo u Etiopiji.
,,U redu. Persel ree: Reklo bi se, onda, da ti Falamuri znaju kako da
pronau crni manastir.
Gan je odgovorio: Koliko mi je poznato, manastir i selo imaju utvreno
mesto za susrete."
Persel klimnu. Imao je opet oseaj, kakav je imao u Etiopiji, da je upao u
zeju rupu. Kazao je Merkadu: Ovo je itavo poglavlje u naoj knjizi, Henri.
Jevreji za Isusa.
Gan je promenio temu. Jeste li razmiljali o tome kako ete ui u taj
zidovima ograeni manastir ako ga naete?
Persel je priznao: Nismo razmiljali tako daleko - o tome kako emo
izvesti pljaku u manastiru punom monaha s toljagama."
Gan je klimnuo. ,,Pa... moemo priati o tome ako ili kad doe vreme za
to.
Naravno." No, to je Persel vie mislio o svemu tome, sve vie je

201

verovao da to vreme moda nikad nee doi. Bilo je mnogo verovatnije da e

opet zavriti u Getauovom logoru, ili ako zaista ne budu imali sree, da e
naleteti na Gale. Henri i Vivijan su, meutim, verovali da su izabrani da pronau
Sveti gral i da e ih Bog zatititi. to se njega tie, samo napola je verovao u to.
Upitao je Gana: Ako ti poe za rukom da ue u Etiopiju, hoe li zaista
poi s nama do manastira?"
Jesam li pozvan?
Vivijan ga je upozorila: Ovo bi moglo da bude mnogo opasnije po vas
nego po nas. Upitala je: A i kako biste uli u zemlju?"
Gan ih je podsetio: ,,Ja sam zvanino begunac od etiopske pravde, zato
neu podnositi zahtev za vizu. Uzeu drugi identitet i ui u zemlju komercijalnim
letom iz Kaira. Obavestio ih je: Imam pristup svemu to mi treba da nabavim
krivotvoreni paso i vizu.
Vivijan ree: Zvui rizino.
,,Ne previe. Objasnio je: Obezbeenje na aerodromu u Adis Abebi
potpuno je nesposobno - osim onih koji su korumpirani." Obavestio ih je: Tako
sam i proli put uao u zemlju. Tada sam bio arls Loson, kanadski dravljanin, i
u roku od nekoliko dana opet sam bio pukovnik ser Edmund Gan, na severu sa
princem Douom."
Vivijan je istakla: Sada znaju kako izgledate."
,,Vi, gospoice Smit, neete znati kako izgledam kada se budemo videli u
Etiopiji.
Persel upita: Kakva je tvoja motivacija, pukovnie, da rizikuje ivot?
Verujem da smo taj razgovor ve vodili na vrhu brda. Obavestio je sve
prisutne: Zajednica etiopskih ekspatra me veoma dobro plaa, ali ak i da nije
tako, uradio bih to zato to verujem."
,,A u ta to veruje?"
,,U obnavljanje monarhije i oslobaanje etiopskog naroda od komunizma,
tiranije i terora."
Plaaju li te i samo za pokuaje? Ili samo za uspeh?
,,I jedno i drugo. Priznao je: Kneevska isplata sledi tek kad se car ili
njegov naslednik vrate na presto.
Dobija li palatu?"
Dobijam zadovoljstvo zbog dobro obavljenog posla - i ast to sam
izmenio istoriju."
Vivijan upita Gana: Idete li s nama na Siciliju?

202

,,Ne bih rekao. Kao to sam ranije objasnio gospodinu Merkadu, imam
posla ovde u Rimu.
Merkado je informisao Gana: ini mi se da ni Vatikan ni Ministarstvo
rata ni franjevci nemaju nikakve izvetaje o ocu uzepeu Armanu, zbog ega
moramo da odemo u Berini - da utvrdimo njegovo postojanje. A takoe i da
obavestimo najbliu rodbinu o njegovoj sudbini."
Gan je razmislio o tome, a potom odgovorio: Pa, pretpostavljam da je
njegovo ime moglo biti izgubljeno." Dodao je: Ali ako Vatikan eli da njegovo
ime bude izgubljeno, onda su ve bili u Beriniju pre vas.
Perselu je ta pomisao ve pala na pamet, ali inilo se paranoinim
verovati da je otac uzepe Armano nestao u nekakvoj orvelovskoj crnoj rupi.
Ali moda to i nije toliko paranoino. Bilo kako bilo, saznae u Beriniju.

203

27
Merkado ree: Etiopski car Teodor je 1868. godine napisao pismo
kraljici Viktoriji. Nije mu odgovorila, a Teodor je, da bi se osvetio za uvredu,
utamniio izvestan broj britanskih dravljana, ukljuujui i ambasadora. Britanci
su onda iskrcali ekspedicione snage na afriku obalu i krenuli na Etiopiju da
spasu te ljude.
Pukovnik Gan ree, napola u ali: Sad tim vrajim nitkovima moramo da
plaamo da puste na slobodu podanike Njenog velianstva.
Persel nije znao da li se odista opet nalazi u itaonici Vatikanske
biblioteke ili je ovo nekakav komar koji se iznova vraa. Vivijan je, meutim,
delovala fascinirana bibliotekom i impresionirana svim dokumentima koje je
Henri prikupio.
Merkado je uverio Persela da e ovo biti kratka poseta, da privede kraju
izlaganje o istorijatu Grala. Sledea stanica bio je Etiopski koled, a ako ih opet
ne izbace, Merkadu, Ganu i njemu dozvolili su sat vremena u biblioteci koleda.
Vivijan, zbog svog pola, nije bila dobrodola.
Merkado je nastavio: Britanske ekspedicione snage predvodio je ser
Robert Nejpijer, i one su napredovale ka novoj etiopskoj prestonici Magdali.
Teodor je poraen u bici i izvrio je samoubistvo na Uskrs 1868. godine.
Persel je bacio pogled na runi sat. Vivijan se dobrovoljno javila da
ostane u ovoj sobi i proita Henrijeve beJeke. Takoe je sa sobom ponela
fotoaparat, potpuno novi kenon F-l, da zapone fotodokumentovanje njihove
prie, poev od ove itaonice, i zavravajui, nadao se, koktelima u papskoj
dvorani za prijeme, dok svi prisutni gledaju Sveti gral kao da je u pitanju pehar
Stenlijevog kupa.8
Vivijan je spazila da se Persel osmehuje i fotografisala ga.
Merkado je nastavio da pria: Nejpijer je, u dobroj imperijalnoj
tradiciji, poharao carevu palatu i carsku biblioteku u Magdali, odnevi sa sobom
vrednu kolekciju prastarih dokumenata. Oko etiri stotine najvrednijih odneo je u
Englesku. Takoe je uzeo drevnu carsku krunu koja je na kraju zavrila u
Britanskom muzeju.
Gan ree: Verujem da smo je vratili."
,,Jeste, ree Merkado. ,,A sada je verovatno u rukama marksista - ili su

204

je prodali, ili pretopili zbog zlata i dragog kamenja."

Persel ree: Shvatili smo poentu, Henri.
Merkado je nastavio da pria. ,,Na unutranjem delu obrua krune
ugravirane su rei - na gizu, staroetiopskom jeziku, koji je i dalje jezik Koptske
crkve. Bacio je pogled na beleke. Kralj nad kraljevima, Osvaja Lav
Judejski, potomak loze Davidove, uvar Zavetnog kovega i uvar Svetog suda.
Pogledao je u svoju publiku i rekao: Moemo li da pretpostavimo da je to Sveti
gral.
Niko nije protivreio tom prevodu, ali svi su znali da kraljevi i carevi
vole da se kite laskavim titulama. Teodor moda jeste vodio poreklo od loze
Davidove, pomisli Persel, ali nije bio Osvaja Lav Juejski na Uskrs 1868. Niti
je bio kralj nad kraljevima. Bio je mrtav. A to se tie uvara Zavetnog kovega
i Svetog grala, bio je siguran da je Teodor verovao u to, ali to nije inilo te
relikvije stvarnim.
Merkado je nastavio: Nejpijer, sada lord Nejpijer od Magdale, prodao
je neke od opljakanih dokumenata na aukciji, a neki od njih pronala su put u
vatikanske arhive, a ovo je jedan od tih. Izvadio je uvijeni pouteli pergament iz
somotskog tabaka.
Merkado je podigao pergament drei ga za ivicu i kazao: Napisan je na
gizu, a ja sam sredio da mi ga prevede jedan od etiopskih bogoslova koji poznaje
taj jezik.
Gan je pomno gledao u pergament kao da ume da ga proita, ali je rekao:
Meni lii na giz.
Merkado se utivo nasmeio i vratio pergament u somotski tabak.
Bogoslov je mislio da, na osnovu stila upotrebljenog jezika i opisanog
istorijskog dogaaja, ovo potie iz sedmog veka - vremena kada je islam osvojio
Egipat."
Merkado je bacio pogled na beleke i nastavio da govori. Pergament
nije potpisan, a autor je nepoznat, ali ga je verovatno napisao crkveni pisar ili
kaluer, i predstavlja izvetaj o udesnom izleenju princa Jakova, koji je bio na
korak od smrti zbog rana zadobijenih u boju protiv muhamedanaca, kako ih ovde
zovu, koji su napali iz egipatskog Sudana. Sudei po ovom izvetaju, princa
Jakova odneli su u Aksum da umre, a zatim su ga odveli na mesto - ne pie koje gde se uva Sveti sud. Abuna, to jest patrijarh, Aksuma ispovedio je princa, a
zatim ga je miropomazao krvlju iz Svetog suda, a zato to je bio veran Gospodu,
i zato to je voleo Isusa, i zato to se hrabro borio protiv muhamedanaca, princ

205

Jakov se izleio od svojih rana pomou Svete krvi Hristove, ustao i vratio se u
bitku. Merkado ree: Naalost, nigde se ne pominje Longinovo koplje.
Persel je mislio da u toj prii postoje neki drugi problemi. Zapravo,
zvuala je kao propaganda da se podigne moral trupama i narodu u ratno doba.
Ali to su svi shvatali, pa to nije ni pomenuo.
Merkado je takoe smatrao da pria ima za cilj podizanje morala i da je
moda malo nategnuta. Kazao je: Ovo dokazuje malo toga, razume se, ali se
izriito pominje prisustvo Svetog grala u Aksumu u to vreme, a jedna je od
najranijih referenci na to da Gral ima mo da lei.
Vivijan ree: Mo da izlei one koji veruju.
Merkado je klimnuo glavom ka svojoj bivoj tienici, a zatim svima
rekao: ,,U nekom trenutku posle ovog vremena, kada je islam zapretio Aksumu,
Gral su odneli na sigurnije mesto - ili vie bezbednih mesta - a sada mislimo da
znamo gde se nalazi."
utao je trenutakdva, a potom kazao: Edvard Gibon je u knjizi
Opadanje i propast Rimskog carstva napisao: Opkoljeni sa sviju strana
neprijateljima svoje vere, Etiopljani su spavali skoro hiljadu godina,
zaboravivi na svet, koji je zauzvrat zaboravio na njih.
Pogledao je na sat i rekao: Sada emo otii u Etiopski koled.

206

28
Nizak i zdepasti etiopski kaluer saekao ih je u predsoblju i otpratio,
bez rei, do biblioteke na spratu. inilo se da je koled jo uvek zatvoren zbog
dugih boinih praznika, i inilo se kao da su jedini ljudi tamo.
Krupni monah stajao je na vratima biblioteke, a dva kaluera razmenila
su nekoliko rei na jeziku koji je zvuao kao amharski.
Persel se osvrnuo po biblioteci, loe osvetljenoj i bez prozora. Police
pune knjiga uzdizale su se do visoke tavanice, a sredinom prostorije pruali su se
dugi stolovi za itanje.
Niski monah je otiao, a veliki je ostao u sobi. Oigledno nije imao
nameru da ode, pa mu je Merkado rekao neto na italijanskom, a monah je
odgovorio na loem italijanskom.
Merkado je obavestio Persela i Gana: Ostaje."
Persel upita: Zar je bitno?
Pretpostavljam da nije. Kazao je: Ovde negde je soba sa mapama, a to
je ono to elimo da viimo.
Gan je predloio: Nemoj odmah da kree tamo, kuo stara.
Razgledaemo malo ovde, a onda emo pronai sobu sa mapama.
Merkado je klimnuo, priao policama za knjige i poeo da pregleda
naslove. Gan je uinio isto, pa je i Persel bacio pogled na knjige. inilo se da je
veina na latinskom, poneke na italijanskom, i mnotvo na onome to je liilo na
amharsko pismo.
Merkado ree: Evo je Biblija na gizu.
Perselova tri minuta pretvaranja su istekla i krenuo je prema udaljenom
kraju duge prostorije, gde su se nalazila zatvorena vrata, koja je otvorio,
oekujui da uje kako kaluer vie na njega. Ali monah nita nije rekao, pa je
uao u sobu, koja je odista bila soba sa geografskim kartama.
U sreditu prostorije stajao je dugi sto sa mermernom ploom, a na
dubokim policama na stotine smotanih mapa, svaka s prikaenom etiketom.
Pogledao je etiketu runo ispisanu na italijanskom, latinskom i amharskom jeziku.
uo je neto iza lea, okrenuo se i ugledao monaha kako stoji nekoliko
stopa od njega. Upitao ga je: Imate li neto protiv da zapalim?"
Monah mu nita nije odgovorio.

207

Persel je poao du polica, zagledajui visee etikete, premda nije mogao

da proita nijednu.
Merkado i Gan su mu se pridruili, i inilo se da im je drago to vide
inape. Merkado je istog asa poeo da ita etikete, a Gan ree: Ovde su mape
italijanske vojske." Kad je uzeo nekoliko prainom prekrivenih mapa sa police,
Persel ih je razmotao i spustio na sto, a zatim privrstio uglove mesinganim
ipkama.
inilo se kao da ne postoji kartoteka, ali je Merkado ubrzo prokljuvio
kako su mape grupisane, pa je uzeo nekoliko prastarih mapa, rukom iscrtanih na
pergamentu i papirusu, i neno ih poloio na sto.
Monah je gledao, ali nije nita rekao.
Gan je sada sedeo za stolom, prouavajui rasprostrte vojne mape,
lersel je sedeo desno, a Merkado levo od njega. Ser Edmund je ponovo postao
pukovnik Gan.
Persel je video da su vojne mape tampane u koloru, sa zelenim
nijansama koje predstavljaju rastinje, braonkastim za suna podruja i
svetloplavim za vodu. Izohipse su bile iscrtane tamnobraon bojom, a drumovi
predstavljeni crnim takastim linijama. Simboli za druge objekte naprav-Ijene
ljudskom rukom bili su crni, kao i koordinatna mrea i geografske irine i duine.
Legenda i svi ostali natpisi bili su na italijanskom. Gan ree: Koristili smo ove
zaplenjene mape 1941. godine, a izrazi na mapama su granice mog znanja
italijanskog jezika,
Pokazao je na mapu i kazao: Ovo je mapa istone obale jezera Tana u
razmeri 1:50.000. Delimino ju je na terenu proverila artiljerijska jedinica
italijanske vojske, koja ju je napravila, ali je najvei deo ove mape napabiren
sa fotografija snimljenih iz vazduha. Ovo ovde je mapa utvrenog grada Gondara
i okoline. Preciznija je, u razmeri 1:25.000, i u potpunosti proverena na terenu.
ini mi se kao da su sve ostale u grubim razmerama I : 100.000 i 1 : 250.000,
neproverene na terenu.
Persel je znao da ita aeronautike karte, ali ovo su bile terenske mape.
Ako ovek ne razume ta oznake znae, bilo je to nalik gledanju u mrlje piosute
boje na papiru.
Gan je nastavio: Kolonijalne sile su kartografisale najvei deo Afrike.
Meutim, Etiopija nije bila evropska kolonija sve do italijanske invazije, a sami
Etiopljani nisu imali blage veze kako da saine mapu, niti emu one slue. Prema
tome, najvei deo onoga to postoji posledica je kratkotrajne kontrole italijanske

208

vojske nad zemljom."

Merkado ga upita: ,,I nita od tada?
Gan ih je obavestio: Biva etiopska vlada imala je mali kartografski
ured, ali su uglavnom reprodukovali italijanske mape, a tu i tamo bi napravili
mapu nekog grada ili puta, premda nikad propisnu mapu proverenu na terenu."
Dodao je: Obe armije u graanskom ratu koriste ovo to vidimo ovde od 1935.
do 1941.
Persel istaknu: Pretpostavljam da se crni manastir nije premetao, pa je
ovo moda ipak bolje od niega."
Tako je.
Gan je pomno prouavao mape, a zatim razmotao jo nekoliko.
Evo. Ovo je oblast u kojoj smo bili, a ovo je mapa koju sam tada
koristio. Prstom je zaokruio podruje zelenkastobraonkaste boje. Ovo je
dolina u dungli gde se nalazi banja, a ovo je stari drum kojim ste,
pretpostavljam, stigli.
Persel ga upita: Gde je banja?
,,Ne vidi se, zapravo. Verovatno je sagraena tek nakon to je mapa
zavrena. Ali nalazi se tano ovde. Pokazao je prstom.
Gan se nagnuo iznad mape i rekao: Ovo su brda gde je princ Doua
postavio logor... ovo su brda gde se nalazio Getauov tabor. A ovo je visoravan
izmeu logora gde... gde su se srele dve vojske.
Persel se zapiljio u mapu - istu onu koju mu je Gan pokazao - a taj
neprijatni dan mu se vratio u seanje, ba kao i pukovniku Ganu.
Persel ree Merkadu: Kao da sam ponovo tamo, Henri. ta je s tobom?
Pitam se zato smo uopte ikada otili odande.
Svi su se nasmejali tome, a Gan je nastavio da prouava mapu. Bacio je
pogled na kaluera na drugoj strani prostorije, a zatim se naalio: Nigde ne
vidim simbol za skriveni crni manastir."
Persel ga upita: Vidi li ita to bi moglo da bude utvrenje?" Podsetio
ga je: Zatvor oca Armana tokom skoro etrdeset godina.
,,Ne... ne vidim nikakve graevine nainjene ljudskom rukom... Merkado
ih je sve podsetio: Otac Armano je po noi doao od te tvrave do banje.
,,Da... ali odakle?
Persel ree: Spomenuo je neto o tome da je Gondar na severu.
Pretpostavljam da je tvrava bila u dungli - u tamnozelenoj boji.
Da, mogue... evo ga neto to bi se moglo nalaziti na jednu no

209

peaenja od banje... Pokazao je na crni kvadrati sa natpisom incognita nepoznato.

Gan je pretpostavio: Verovatno vieno iz vazduha i ucrtano na mapu, ali
nikada provereno na terenu."
Merkado ree: Mogla bi biti tvrava. U toj udolini ne vidim nikakve
druge strukture napravljene ljudskom rukom.
Gan se sloio da bi incognita mogla biti tvrava, ali je posavetovao:
Razmera ove mape je toliko velika da ak i ova brda, za koja znamo da su
velika jer smo bili tamo, deluju sasvim mala.
tavie, pomisli Persel, ta brda su za dlaku ubila Henrija.
Monah se pomerio i sada je stajao na drugom kraju stola, gledajui u njih.
Gan ree: ,,Ne pretpostavljajte da ne govori engleski."
Persel ree Merkadu: Ovaj tip moda hoe da odstupi."
Merkado je neto rekao monahu, koji se udaljio nekoliko koraka unazad.
Persel tiho ree: Pop je rekao da su ga monasi odveli iz crnog... mesta i
predali u ruke vojnicima tog rasa Teodora, koji su ga zatim odveli u tvravu. U
mislima se vratio u banju i prisetio poslenjih rei oca Armana. Nije se alio na
mar, to znai da je potrajao moda najvie jedan dan.
Merkado je takoe razmiljao o reima oca Armana. ,,Ne znam smemo li
da to pretpostavimo... Voleo bih da smo tada znali da emo traiti to mesto.
Traio bih od njega da bude konkretniji."
Persel je odgovorio: Znali smo u nekom trenu, ali se mnogo toga
deavalo. Umirao je.
Gan je predloio: Pokuajte da se prisetite svega to je rekao. Moda
vam je dao neki trag.
Persel i Merkado su razmislili o tome, a zatim Persel predloi: Hajde da
krenemo iz poetka. Svetenik je rekao da se njegov bataljon ulogorio na istonoj
obali Tane. Pokazao je na jezero. Njegova patrola otila je da t rai mesto gde
su Gale iz zasede napale prethodnu patrolu. Nali su mesto napada... moda istog
dana... a zatim su nastavili dalje i pronali crne zidine i toranj koji je narednik
ovani video u toku prethodne patrole."
Merkado je dodao: Svetenik je rekao da je to potrajalo jo nekoliko
dana... tri? etiri? I da su se izgubili, to znai da su se moda vrteli tikrug."
Gan ree: Mogu vam rei da je pravi uspeh napredovati kilometar na sat
po tom terenu. Stoga, ukoliko pretpostavimo da su marirali deset sati dnevno, od
nekog mesta du istone obale jezera, moemo raunati da su za tri dana preli

210

trideset kilometara, moda manje, ako se ta patrola oprezno kretala, u ta sam

uveren.
Gan je iz depa izvadio belenicu i penkalo, usled ega je monah
povikao: ,,Ne!
Gan ree Merkadu: Recite mu da neu crtati po njegovoj mapi.
Merkado se obratio kalueru, a Gan je penkalom precrtao kilometre sa legende
mape na list hartije iz belenice, a zatim prislonio hst uz mapu i rekao: Ovo je
deset kilometara. Ali da bismo nali mesto zasede, morali bismo da znamo gde
se tano bataljon tog oveka ulogorio na obali jezera - a onda odatle nacrtamo
radijus od deset kilometara, a negde du tog radijusa e se nalaziti mesto zasede.
Ali ne znamo gde na obali jezera da ponemo.
Merkado ree: ,,A onda su jo nekoliko dana lutali po dungli da nau
crni zid i toranj - manastir. Malice smo suzili polje pretrage, ali i dalje ima
mnogo kvadratnih kilometara dungle kroz koje treba proi.
Gan ree: Eto zato bi bilo korisno izvianje iz vazduha."
Prouili su mapu terena i ponovo napravili kalkulaciju na osnovu
razliitih taaka du obale Tane i razliitih trajanja putovanja preko terena, a
takoe su pokuavali da pogode na ta je otac Armano mislio pod tih nekoliko
dana od mesta zasede do crnog samostana. Onda su se uhvatili u kotac s
problemom na drugi nain - od fiksirane lokacije utvrenja do manastira, iako
otac Armano nijednom nije rekao koliko je bio dug njegov mar od manastira do
tvrave. A ono za ta su mislili da je tvrava, vrlo je lako moglo biti neto
drugo, mada se mesto obeleno reju incogtiita nalazilo otprilike pet kilometara
istono od banje - to je bila udaljenost koja se mogla prepeaiti za jednu no.
Merkado i Persel su se trudili da se prisete da li je otac Armano rekao
ita drugo to bi moglo biti trag, a Persel je predoio Merkadu da je svetenik
priao na italijanskom a da su Merkado i Vivijan prevodili, tako da on moda
nije uo itavu priu, ili nije dobio taan prevod.
Merkado ree: Moda e se Vivijan setiti nekih dodatnih detalja."
Persel ree Ganu: Taj ovek je rekao neto o steni, potoku i drvetu. ,,Na ovoj
mapi nema stena, plaim se, a nisam siguran na koje od milion stabala je mislio,
ali ovde je mali, isprekidani potok... i jo jedan ovde, i jedan vei ovde, a svi
teku nizbrdo prema jezeru Tana. Predloio je: Setite se ovoga kada budete na
tlu. Ali to nije od pomoi ovde.
Persel upita: Gde se nalazi to falamursko selo?
Gan je odgovorio: Nije na ovoj mapi... Privukao je drugu mapu i

211

rekao: Ovde, na junoj graninoj mapi... selo oan. Sastavio je dve mape i
rekao: Otprilike etrdeset kilometra jugozapadno od pretpostavljene tvrave.
Persel je podsetio Gana: Oni moda znaju lokaciju manastira."
Gan je odgovorio: Znaju gde se sastaju sa monasima. Ali nas nee
povesti sa sobom do tog mesta.
Ponovo su pogledali mape, trudei se da prenesu ono malo to znaju na
ono to je lealo rasprostrto pred njima.
Gan je istakao: Italijanski kartografi su ovu nepoznatu strukturu videli iz
vazduha, i zabeleili su je, ali oigledno nisu videli ono to mi traimo, u
suprotnom bi i to zabeleili.
Merkado ga je obavestio: Na prijatelj je kazao da se nalazi u dubokoj
doiini u dungli, a da drvee dopire do samih zidina."
Shvatam... Pa, moda se ne vidi iz vazduha.
Persel je dodao: Rekao je da je prostor unutar zidina imao drvee,
vrtove, a mislim i neko jezerce.
Gan klimnu. itavo ovo podruje jefotografisano i ucrtano na mapu, a
predmet nae potrage nalazi se na nekoj od tih fotografija, ali su ga kartografi
propustili kad su sainili ove mape. Dodatno je pojasnio: Veina vazdunih
fotografija je crnobela, tako da se stvari - bilo prirodne, bilo nainjene ljudskom
rukom - lake mogu propustiti kada su crne, bele i sive nego kada su u boji.
Dodao je: Ono to ovde vidimo jeste ono to je kartograf mislio da vidi na
crnobelim fotografijama, a nije bilo terenske provere. Takoe moemo
pretpostaviti da su kartografi bili i malo aljkavi, a moda i premoreni i pod
pritiskom da to pre dostave ove vojne mape Dueovoj armiji.
Persel ree: Moda emo imati vie sree kada preletimo preko tog
podruja."
Gan se sloio, ali ga je posavetovao: Nemojte previe da letite, kuo
stara, ili ete privui panju. Upitao je: Jesam li ispravno razumeo da imate
letelicu i pilota?"
Persel je odgovorio: Radimo na tome. Priznao je: Ja sam pilot.
Shvatam. Pa, sa sreom.
Mislio sam da ide s nama.
Dau sve od sebe.
Persel ree Ganu: Uraiemo ovo, pukovnie. I nai emo ono to
traimo.
Verujem da hoete. Dodao je: To moe biti laki deo.

212

Henri je ustao i priao starinskim mapama, a Persel ree: Henri, tu

nee nai ono to traimo."
Gan se sloio. ,,Te mape su vie plod mate nego precizne predstave
stvarnosti, kuo stara. Zmajevi i sve to.
Merkado ih je ignorisao i razmotao nekoliko pergamenata na kojima su
bile runo obojene mape, prikazujui jezera, planine i runo iscrtane crkve.
Rekao je: Ovo je napisano na gizu.
Niko mu nije odgovorio.
Rekao je: Mislim da ova prikazuje Aksum. Vidim krunu, a evo crtea
neega to lii na kamene tablice deset zapovesti."
Persel ree: ,,Pa, to ti je dokaz.
,,A ovde, jugozapadno od ovog jezera, koje lii na jezero Tana... s
Plavim Nilom... to je crte..." Gurnuo je mapu ka njima, a oni su videli lep crte
zlatnog pehara, pored koga je bio crni krst, okruen fino nacrtanim palminim
drveem za koje je Gan rekao da bi bila visoka otprilike pola kilometra da su
iscrtana u srazmeri.
Persel ree: Trebalo je da ponemo s ovom mapom, Henri.
Gan je predloio: Ponudi ovom monahu deset funti za nju. Merkado
nije uivao u ali, i kazao je: ,,Pa, ova mapa moda nije naroito detaljna ili
precizna, ali je znaajno to pokazuje... ili moda pokazuje ono to traimo.
Dodao je: Krst i pehar. Manastir i Gral. Shvatili smo.
Gan ree: Ali simboli su prikazani jugoistono od jezera Tana... tako da
to moe biti trag na stvarnoj mapi, i na tlu.
Monah ree neto na italijanskom, a Merkado ree: Na sat je fini.

213

29
Zatekli su Vivijan kako sedi na klupi ispred Etiopskog koleda, a ona ih
je obavestila: Zamolili su me da napustim itaonicu." Merkado je delovao
iznenaeno: ,,Zato?
Jedino objanjenje bilo je da arhivni materijali predugo stoje napolju i
da je itaonica potrebna i drugima."
Persel ree Merkadu: Zloupotrebljavao si svoje biblioteke privilegije,
Henri.
,,To nije smeno.
Persel ree: Rekao si da smo zavrili.
Jesmo, ali... Pogledao je u Vivijan. Gde mi je belenica?"
,,U mojoj torbici." Dala mu je svesku.
Persel ree Merkadu: ,,Da sam paranoian, rekao bih ti da ne ostavlja lu
belenicu u svojoj kancelariji.
Merkado je klimnuo.
Bilo je pozno popodne, nebo oblano, a Henri je rekao da u kancelariji
ima bocu strege da ih osokoli.
Usput, Vivijan ih je upitala: Kako ste proli?"
Merkado je odgovorio: Suzili smo polje pretrage."
Gan upita Merkada: ,,Da li je mogue vratiti se tamo?
Svaki zahtev je jedan zahtev previe.
Gan je sugerisao: Ukoliko kontaktirate s Ministarstvom rata, oni e imati
komplet vojriih mapa Etiopije." Takoe ih je obavestio: Ako znate vojnu
jedinicu oca Armana, trebalo bi da zatraite da vidite dnevnike njegove jedinice
kako biste videli gde se njegov bataljon ulogorio na obali Tane.
Merkado je razmislio o tome, a zatim odgovorio: Raspitau se za mape.
Ali ne znamo koja je vojna jedinica oca Armana, a Ministarstvo rata ne zna za
oca Arrnana."
Vivijan ree: Neko u Beriniju moda ima njegova pisma s povratnom
adresom vojne pote.
Odlino razmiljanje", ree joj Merkado.
Gan ree: Postoji mogunost, meutim, da se ti vojni dnevnici nikad nisu
vratili u Italiju."

214

Persel istaknu: ak i da jesu, arhive Ministarstva rata nam moda nee

biti otvorene - ili ono to traimo moda vie nije tamo.
Niko nije odgovorio na to.
Nastavili su da hodaju kroz vatikanske parkove. Persel je pogledao u
Baziliku Svetog Petra, retko vienu otpozadi, i shvatio je da je kudikamo vea
nego to izgleda posmatrana sa strane dobro poznate fasade. Bazilika i trg sa
kolonadama bili su javno lice Vatikana. Ali ovo mesto bilo je mnogo vie od
toga. Tu su postojale kancelarije i arhive, i ljudi iji je posao bio da upravljaju
tokovima novca, da potpomau dobrotvorne ustanove, gue jeresi, ire veru i
raznose re Gospodnju i re pape i Svetog kolegijuma kardinala - kao to je
Henri radio u Oservatoreu romanu.
Persel nije mislio da se iza zatvorenih vrata svih tih ureda kuju ikakve
velike zavere - ali jeste mislio da postoje dve hiljade godina institucionalnog
seanja koje definiu Vatikan i papstvo; postojalo je neizgovoreno i nepisano
shvatanje onoga ta mora da se uradi.
U najveem broju sluajeva, slutio je, svi su bili sloni - i kler, i
hijerarhija, i birokratija koja je ovde kuluila. Ah je s vremena na vremeolazilo
do velikih neslaganja u miljenju. A moda je upravo to bilo ono to je sada
video na delu - pod pretpostavkom, razume se, da su ljudi u Vatikanu bili u istoj
potrazi kao i on i njegovih troje saputnika.
Pukovnik Gan je rekao: Ako ne moemo da pristupimo vojnim mapama
ovde, znam da Italijanska biblioteka u Adis Abebi poseduje zbirku ratnih mapa.
Dodao je: Problem je u tome to je prelazna revolucionarna vlada moda
konfiskovala sve mape kao bezbednosnu meru, ili da bi ih razdelila svojim
jedinicama na terenu."
Persel mu se ubacio u re: Jedno od prvih mesta koje moramo da
naemo jeste selo oan. Upitao je Gana: Zna li kako da stignemo do tamo?
Bio sam tamo. Nastavio je da govori pre nego to ga je upitao. Kao
to rekoh, nalaenje manastira moda nee biti toliko teko kao to mislimo, s
obzirom na ono to znamo. Problem je, kao sa svakim vojnim ciljem, ui unutra,
uzeti ono to hoemo, a potom izai.
Perselu se svideo Ganov nain razmiljanja. Vojni umovi su u naelu
bistri i natelovani da reavaju praktine probleme. Ljudski ivoti zavise od
toga. Vivijan i Henri su, s druge strane, bili usredsreeni na pravednost misije,
tek usputno razmiljajui o logistici i bojnom planu - poput srednjovekovnih
krstaa koji idu da oslobode Svetu zemlju. Ali, pretpostavljao je, svetu su

215

potrebni i takvi ljudi.

to se njega lino tie, bilo mu je preko glave mapa, arhiva i religioznih
doivljaja. Bio je spreman za pokret.
Stigli su do Merkadove kancelarije, a Henri je izvadio flau strege, koju
je podelio s gostima da ih zagreje. to se tie njihovog putovanja na Siciliju,
pogledao je na kalendar i kazao: Italijani imaju najvie dana odmora u Evropi.
etrdeset dva, verujem. etrnaesti januar mi zvui dobro. Upitao je: ,,Da li to
svima odgovara?
Persel i Vivijan rekoe da im odgovara, a Merkado upita Gana: Jeste li
sigurni da ne elite da idete s nama na sunanu Siciliju?"
ao mi je, ah ne mogu.
Merkado ree: Neu koristiti usluge vatikanskog putnikog ureda, i
predlaem da karte za let do Palerma rezerviemo preko razliitih putnikih
agencija. Tamo emo iznajmiti automobil i odvesti se do Berinija."
Persel i Vivijan se sloie, a Henri im je u ae sipao jo ukastog
Ukera.
Persel ree: Kad ve pravimo putne planove, predlaem da sad
odaberemo datum leta za Adis Abebu.
Niko mu nije odgovorio, a Persel ree: Kao to bi se pukovnik Gan
sloio, moramo da prestanemo da planiramo invaziju i odredimo taan datum
polaska."
Gan ree: Ja zapravo moram da poem 24. januara, otprilike tada.
,,Dobro. Persel je predloio: Ekipa koja radi za Oservatore romano mora da
poe odvojeno, svako za sebe, za sluaj da postoji problem na kraju puta. Ja u
krenuti prvi - recimo 18. januara. Ako javim teleksom da je sve u redu, Vivijan
e poi 20. januara...
Idemo svi zajedno, Frenk.
Ignorisao je njenu upadicu i rekao: Ako vam se ne javim, uzmite to kao
znak da sam moda onemoguen. Rekao je Merkadu: Ti e moda najvie
rizikovati, s obzirom na tvoju preanju osudu zbog druenja sa neprijateljem
etiopskog naroda. Ali ako smo Vivijan i ja dobro, ti kreni poslednji.
Gan se sloio: ,,To je bezbedan plan ubacivanja.
Persel ree: Osim ako ne saekaju da svi stignemo tamo.
Merkado ree: Ako je tvoja paranoja opravdana, onda ja treba da
krenem prvi i vidim ima li problema."
Tvoja ponuda je uneta u zapisnik." Dodao je: Polazim osamnaestog.

216

Gan ih je obavestio: Imam veliki broj sigurnih kua u Adis Abebi. Gde ete
odsesti?
Persel je odgovorio: ,,Sa svim ostalim novinarima u Hiltonu u Adis
Abebi."
Sigurnost u grupi, ree Gan.
,,U novinarskoj zajednici, pukovnie, vai vie ona ovek je oveku vuk.
Merkado je podsetio Persela i Vivijan: Alitalija jo uvek ima dnevne letove za
Adis Abebu, a mesto nije teko nai. Isto je i sa sobama u Hiltonu. Obavestiu
novine i putni ured o naim planovima sledee nedelje." Dodao je: To nam daje
vremena da razmislimo o ovome.
Persel ree: Nema o emu da se razmilja.
Merkado klimnu glavom.
Razgovarali su o jo nekim operativnim detaljima, a u vezi s njihovim
putovanjem u Berini 14. januara, Merkado je konsultovao raspored letova
aviokompanije Alitalija i rekao Perselu i Vivijan: Rezerviite nam mesta za
Palermo na letu Alitalije u 9.16. Saekau vas na aerodromu.
Merkado je zatim rekao da ima nekog posla, a njegovi posetioci odoe.
Gan je rekao da eli da procunja po papinom seditu i poeleo im ugodan dan.
Persel i Vivijan izali su iz Vatikana i poli u etnju du obale Tibra.
Vivijan ree: Ovo je upravo postalo stvarno." Postae jo stvarnije u
Etiopiji."

217

30
Sleteli su u Palermo, iznajmili fijat i kupili autokartu Sicilije. Postojalo
je nekoliko puteva do Berinija, sela u planinama blizu grada Korleone, a oni su
odluili da krenu istim putem kojim su oca Armana 1935. doveli iz Alkama do
Palerma, mada su se, umesto vozom, do Alkama odvezli novim autoputem.
Odatle su krenuli sve loijim drumom u brda - istim drumom kojim je svetenik
nesumnjivo hodao etrdeset godina ranije sa ostalim regrutima koji su, poput
njega samog, otili u Palermo, a onda Etiopiju. Otac Armano je, meutim,
skrenuo sa puta i otiao u Rim, i u Vatikan, pre sudbonosnog i kobnog putovanja
u Afriku.
Dan je bio sunan i mnogo topliji nego u Rimu. Nebo je bilo tamnoplavo,
a beli oblaci visili su iznad udaljenih planina. umarci limunovog i narandinog
drvea prekrivali su uzane doline, a na terasastim padinama dizali su se
maslinjaci i vinogradi. Skupine borova davale su hladovinu belo okreenim
kuama, a visoki kedrovi uvali su strau u podnojima brda.
Ovo je, pomisli Persel, zadnje to je otac Armano video od svoje rodne
grude. Dok je peaio ka Alkamu s drugim mladiima, mora da je shvatio da je
moda nikad vie nee videti.
Vivijan ree: Ovo je predivno. Potpuno netaknuta priroda."
Persel je zapazio da na drumu ima vrlo malo motornog saobraaja, ali je
video veliki broj magaraca i zaprenih kola, i mnotvo ljudi koji su peaili i
vozili bicikle. Sela su, kao to se i alo oekivati, bila ivopisna - kuice sa
belim fasadama i crvenim krovovima, i crkveni zvonici ak i u najmanjim
gradiima. Mora da se mnogo mole.
Merkado ree: Siguran sam da su svi u crkvi svake nedelje i za svaki
praznik. I, dabome, na venanjima, sahranama, krtenjima i slinim prilikama, da
ne pominjem nedeljne ispovesti." Dodao je: Sicilijanci su veoma jednostavni i
religiozni ljudi, a u Evropi vie nema mnogo slinih njima. Persel predloi:
Trebalo bi da se preseli ovamo, Henri.
Posle tebe, Frenk.
Vivijan ree: Mogu da zamislim da imam vikendicu na Siciliji."
Merkado ju je podsetio: ,,Ne govori ovaj dijalekt.
Persel je istakao: Oboje ste priali s ocem Armanom."

218

Merkado je objasnio: ,,On je govorio standardni italijanski, to je

posledica, siguran sam, njegove bogoslovske obuke i vremena provedenog u
armiji.
Hoemo li imati problema u komunikaciji sa iteljima Berinija?
Sicilijanci razumeju knjievni italijanski - kada ele. Dodao je: Svetenik e
razumeti moj italijanski. I mlai ljudi, zbog televizije i bioskopa."
Onda emo moda i dobiti neke odgovore.
Merkado ih je obavestio: Sicilijanci ne vole da odgovaraju na pitanja,
naroito ne na ona koja postavljaju stranci.
Radimo finu priicu za Oservatore romano o njihove gore listu. Nije
bitno. Sumnjiavi su prema spoljanjem svetu.
,,I to s dobrim razlogom."
Vivijan je predloila: armiraj ih, Henri.
Persel ree: ,,U tom sluaju komotno moemo smesta da se okrenemo i
vratimo nazad.
Merkado je to ignorisao i kazao: Seoski svetenik je klju."
Stigli su u Korleone, konsultovali autokartu i saobraajne znakove, a
zatim se zaputili jugozapadno u brda.
Ne bi bilo previe teko, pomislio je Persel, peaiti nizbrdo do Alkama.
Ali povratak u Berini, peke, ne bi bio nimalo lak, premda vojnik koji se vraa
kui ne bi mislio o tome.
Usput su spazili nekolicinu klasinih rimskih i grkih ruevina, a
Merkado ih je obavestio: Kartaginjani su takoe bili ovde, ba kao i Normani,
vojske islama i na desetine drugih osvajaa." Dodatno je obavestio svoju
publiku: Sicilija je u starom svetu bila vredna nagrada, a sada je zemlja koju je
vreme zaboravilo - ba kao i Etiopija.
Svet se menja, sloio se Persel. Ratovi imaju posledice.
Imam roaka u Engleskoj koji je sluio pod Montgomerijem i moda
proao ovuda 1943.
Motriemo na svakoga s porodinom slinou."
Selo Berini bilo je strateki smeteno na vrhu brda iznad doline, a put sa
samo jednom saobraajnom trakom grlio je padinu i uvijao se oko nje poput
vadiepa, sve dok se nije naprasno zavrio kamenim lukom koji je oznaavao
ulaz u selo.
Persel se provezao kroz luk i krenuo du uzanog sokaka izmeu kua s
belim fasadama. Nekolicina peaka stajala je sa strane i znatieljno ih

219

posmatrala dok su prolazili.

Minut kasnije stigli su na neveliki osunani trg, na ijem udaljenom kraju
je stajala povea kamena crkva, koja je, sudei po vatikanskom katalogu, bila
posveena Svetom Anselmu. Parohijski svetenik je bio, ako su informacije bile
aurirane, otac oro Ruli. Nije naveden nijedan drugi svetenik.
S desne strane trga nalazio se niz dvospratnica, od kojih je jedna imala
narandastu nadstrenicu i znak na kome je pisalo, jednostavno: Taverna. Sa
druge strane bilo je takoe lokal s jednostavnim imenom ,,Kafe, a pored njega
tabakerija, neka vrsta prodavnice slatkia. inilo se da je to sve od trgovakih
radnji, a ostala zdanja su bile stambene kue i seoska venica. Oko trga je bilo
parkirano nekoliko minijaturnih fijata, ali bicikli su bili glavno prevozno
sredstvo. Persel je primetio da nema magaraca, koje je zbog neega oekivao.
Bate taverne i kafea ispod nadstrenice i suncobrana bile su pune ljudi, a
Persel je primetio da su svi mukog roda. Takoe je zapazio da je njihov veliki
fijat privukao podosta panje. Bilo je neto posle tri sata po podne, a Merkado
ree: Ovo je riposo - tradicionalna popodnevna pauza.
Persel upita: Pauza od ega?
Vivijan je predloila: Parkiraj se negde.
,,Ne vidim parkingmesto.
Parkingmesto je gde god da zaustavi automobil, Frenk.
,,Aha.
Polako je preao preko kaldrmisanog trga i zaustavio kola na prilinoj
udaljenosti od crkve. Sve troje su izali i protegnuli udove. Bilo je sveije ovde
na veoj nadmorskoj visini, a vazduh je mirisao na dim.
Jedan Merkadov kolega ih je posavetovao da se obuku skromno i u
priguene boje. Ruralni Sicilijanci se, rekao je kolega, bukvalno smeju odei
jarkih boja, onako kako bi se Ijui smejali nekome ko hoda ulicom odeven u
klovnovsko odelo. Persel i Merkado nosili su crne pantalone, bele koulje i
tamne sportske sakoe, a Vivijan je nosila crnu haJjinu, vreasti crni demper i
udobne cipele. Takoe je imala crnu maramu da pokrije glavu ako budu ulazili u
crkvu.
Nekoliko starijih mukaraca i ena ili su uz i niz stepenice crkve, a
Merkadoreestariciucrnoj haljini: ,,Miscusi, signora', azatimjujesporo i
razgovetno neto upitao.
Odgovorila mu je, pokazala rukom. i otila, pogledavi preko ramena u
strance i odmerivi Vivijan od glave do pete. Merkado ih je obavestio da se

220

parohova kua nalazi iza crkve i poao u tom pravcu.

Parohijski dvor bio je mala, u belo okreena kua u vrtu, a oni su prili
stazom do ulaznih vrata. Diskutovali su o tome ta e rei, i sloili su se da
Merkado vodi glavnu re. Na vratima je postojalo zvonce i Merkado je
pozvonio. ekali su.
Vrata su se otvorila, a veoma mladi svetenik stajao je u dovratniku i
gledao u njih. ,,Sz?
Merkado ga upita: Padre Ruli?
Merkado je predstavio sebe i svoje saputnike, i rekao da rade za
Oservatore romano, a Persel ga je zatim uo kako kae: Otac Armano."
Svetenik im nije zalupio vrata ispred nosa, ali se inilo kao da okleva, a
zatim ih je pozvao da uu. Uveo ih je u neveliku jednostavnu dnevnu sobu i
pokazao na uzani tapacirani kau. Seli su, a svetenik je seo preko puta njih na
stolicu sa visokim naslonom.
Pop je, kao to je Persel primetio, bio veoma mlad, a takoe i niskog
rasta, premda je zraio energijom. Nos mu je izgledao kao da moe imati
sopstvenu potansku adresu, a oi su mu bile tamne i inteligentne. Imao je tanke
usne i maslinastu put, a ukupan zbir njegovog izgleda bio je: naoit na zanimljiv
nain.
Persel se obazreo po prostoriji. poret na drva isijavao je toplotu,
usamljena podna lampa bacala je mutno svetlo iza svetenikove stolice, a
omalterisane zidove ukraavale su slike bradatih mukaraca i zabraenih ena.
Sa krsta od maslinovog drveta iznad svetenikove stolice visio je Isus od belog
mermera.
Ovo je oigledno mala i siromana seoska crkva u siromanoj parohiji,
pomislio je; mesto gde svetenik sam otvara svoja vrata. Ovo nije bio Vatikan.
Merkado ree neto sveteniku, jasno izgovarajui svaku re kako
sicilijanski pop ne bi imao potekoa da ga razume.
Svetenik je odgovorio: Moete priati na engleskom, nadam se da ga
govorite bolje od italijanskog.
Merkado je delovao iznenaeno, a zatim se pribrao i kazao: Oprostite
nam, oe, zbog toga to se nismo najavili..."
Zvonce na mojim vratima zvoni po itav dan. To je jedino zvonce u
Beriniju. Ovde sam.
Da... pa, kao to ve rekoh, mi smo iz Oservatorea romana. Sinjorina
Smit je fotografkinja, a sinjor Persel je moj... asistent.

221

,,Shvatam. Obavestio ih je: Sam sam uio engleski. Iz knjiga i sa

kaseta. Zato? To je svetski jezik, kao to je nekada bio latinski. Jednog dana...
Nije dovrio misao, ali je rekao: Zato mi unapred oprostite ako neto ne
razumem, ili pogreno izgovorim.
Merkado ga je uverio: Va engleski je savren.
Otac Ruli upita: Kako mogu da vam pomognem?"
Merkado mu je odgovorio: Moje kolege i ja bili smo u Etiopiji, u
septembru, a dok smo bili tamo, nabasali smo na svetenika na samrti..."
Oca Armana.
,,Da. Upitao je: Jeste li obaveteni o njegovoj smrti?
,,Jesam.
Shvatam... kada su vas obavestili?"
,,U novembru. Zato pitate?
Persel je odgovorio, ne odgovorivi: Piemo lanak o ocu Armanu, pa
prikupljamo informacije."
,,Da, naravno. Ali koliko razumem, sve te informacije ste dobili od
Vatikanske presslube.
Persel je znao da Vatikanska pressluba i Oservatore romano nisu ista
stvar, iako se ponekad inilo da jesu. Bacio je pogled na Merkada.
Merkado ree ocu Ruliju: Nisam imao kontakta s Vatikanskom
presslubom.
Rekli su mi da su u kontaktu sa Oservatoreom romanom.
Moda i jesu... ali ne i sa mnom.
Otac Ruli je priznao: Ja nemam poj ma kako sve to u Rimu
funkcionie."
Persel ga je uverio: ,,Ni mi.
Otac Ruli se nasmeio. Onda ih je obavestio: Ali znate za korake za
beatifikaciju oca Armana."
Persel je isprva mislio da je svetenik na engleskom pogreno izgovorio
re beatifikacija", i zbunio se. Ali onda je razumeo.
Merkado je zanemeo.
Vivijan upita: ta proputam?"
Merkado joj ree: Otac Armano je predloen za kanonizaciju proglaenje za sveca.
,,Oh.
Zar niste znali za to?, upita svetenik.

222

,,Mi... uli smo...

,,To je svrha vae posete, zar ne?
,,Da... pa, hteli smo da pribavimo neke informacije o njegovom
detinjstvu. Vremenu provedenom u vojsci... moda pisma koja je pisao porodici i
prijateljima."
Otac Ruli ih je obavestio: Mogli ste sebe potedeti puta. Objasnio je:
Delegacija iz Vatikana bila je ovde u novembru da me obavesti o smrti oca
Armana i predlogu za njegovu kanonizaciju. Kao to znate, ukoliko ga proglase
za sveca, i ako se neka crkva ikada sagradi u njegovo ime, za osvetenje crkve
potrebna je relikvija. Takoe se sastavlja potpuna biografija budueg sveca.
Stoga smo proneli glas po Beriniju, a takoe smo pretraili podrum ovog
parohijskog doma. Rekao im je: U kovezima smo nali neto njegove stare
odee, a njegova familija imala je fotografije i pisma koja su uvali. Neka i iz
Etiopije. Kazao im je: ovek iz Vatikanske presslube intervjuisao je lanove
porodice i neke prijatelje iz detinjstva oca Armana. Tako da je sve to ve
uraeno."
Merkado je odgovorio: Oservatore romano voli da takvu vrstu posla
obavi sam.
Kako god elite. Otac Ruli ree: Odrali smo posebnu misu kada je
izaslanstvo iz Vatikana to obznanilo. Grad je bio veoma uzbuen, a zvona Crkve
Svetog Anselma zvonila su ceo dan. Porodica je bila veoma radosna kada su
primili vesti o njegovoj beatifikaciji. I vesti da je izvodio uda po Etiopiji.
Merkado je klimnuo, a zatim rekao: ao nam je to smo propustili taj
dan.
Pa, pomisli Persel, pukovnik Gan je ispravno pretpostavio. Vatikan je
ovde stigao prvi, a ovamo ih je dovelo Henrijevo pismo na koje nisu odgovorili.
Mogue je, razume se, da u vezi s ovim ne postoji nita zlokobno; da je naprosto
re o Vatikanu koji radi svoj posao javljanja o smrti svetenika. A kad su ve
kod toga, poslali su itavu delegaciju da proglase da je otac Armano predloen
za sveca. I uzeli su ono to im je potrebno. Persel je bio impresioniran.
Otac Ruli je pogledao u svoje goste. Rekoste da ste bili uz oca Armana
kad je umro?
,,Da.
Svetenik je klimnuo, a zatim rekao: Nisu mi jasne okolnosti njegove
smrti. Niko mu nije odgovorio, pa je nastavio da govori. Monsinjor Maca iz
kancelarije za beatifikaciju kazao mi je da je otac Armano bio utamnien od

223

1936. godine, da je pobegao i da su ga nala tri ratna dopisnika iz Engleske, koji

nisu govorili italijanski. Upitao je: Znai, to ste bili vi?
Merkado je Idimnuo.
Otac Ruli ree: ,,Pa, to je samo po sebi udo. Posle etrdeset godina, da
ga pronau... Englezi koji rade za Oservatore romano. Upitao je Merkada:
Moete li da mi ispriate okolnosti tog susreta?
Merkado je prepriao redigovanu verziju onoga to se dogodilo te noi, a
otac Ruli je neprestano zainteresovano klimao glavom. Merkado je zakljuio:
Sahranili smo ga u vrtu te italijanske banje... i pomolili se iznad njegovog
groba."
,,To je udesna pria. I udesno je to na kraju nije umro sam.
Merkado ree: Bio je u miru.
,,Da. Odlino. Razmislio je trendva, a potom upitao Merkada:
,,Govorite li dobro italijanski?
Podnoljivo."
Svetenik je razmislio na trenutak, a potom kazao: Ali monsinjor Maca
mi je rekao da je primio pismo od jedne od osoba koje su pronale oca Armana
na samrti, i da je taj ovek imao malo toga da kae o poslednjim reima oca
Armana - zbog jezikih potekoa i zato to je umro nedugo poto su ga
pronali.
,,On je... veinu vremena bio u nesvesti."
Shvatam." Otac Ruli je izvesno vreme utao, a onda rekao: Kao to
znate, da bi se neka osoba proglasila za sveca, moraju postojati tri uda, a ja se
pitam kako bi oni u Rimu znali za udo.
Merkado je odgovorio: Nisam siguran.
Moda su se ta uda odigrala dok je sluio u armiji za vreme tog
stranog rata.
Verovatno."
A preiveli vojnici iz njegove jedinice izvestili su o njima.
,,To je mogue. Merkado je dodao: Upravo to istraujemo. Za nau
priu.
Persel upita: Imate li ikakvih informacija to se tie vojne jediniceca
Armana?
,,Pa, njegova povratna adresa bila bi na njegovim pismima, ali sve je to
sada u Rimu. Ponovo je pogledao u svog gosta i kazao: ini mi se da su vam
sve te informacije dostupne u Rimu.

224

,,Naravno.
Otac Ruli ih je obavestio: Reeno mi je da ne priam o ovome sa
strancima. Zato?
Merkado je odgovorio: Nemam pojma. Dodao je: Rim je Rim. Otac
Ruli je klimnuo, a zatim promenio temu. Najvanija relikvija nekog sveca je deo
njegovog tela. Monsinjor Maca je rekao da e poslati misiju u Etiopiju da
lociraju tu banju i pokupe posmrtne ostatke."
Merkado, elei da deluje ueniji nego to je bio, ree: ,,Da, znamo to.
tavie, i mi emo se moda vratiti u Etiopiju.
Svetenik ih je posavetovao: Tamo je postalo opasno."
Persel ga je podsetio: Bili smo ve tamo.
,,Da, naravno. Otac Ruli je pogledao na sat i rekao: ,,Za pola sata treba
da oitam opelo.
Persel ga je upitao: Moete li da nas spojite bar s jednim lanom
porodice oca Armana? Ili s bilo kim iz njegovog vremena ko je i dalje u ivotu?
Spomenuo je brata i ve sestre.
,,Da, Ana je jo iva. Udovica. Ako elite, mogu da ugovorim da se ona i
ostali lanovi porodice, a moda i nekoliko prijatelja, sretnu s vama ovde. ,,To
bi bilo veoma lepo od vas.
Ana e nai izvesnu utehu u razgovoru s ljudima koji su zadnji videli
njenog brata ivog. Dodao je: Oplakivala je njegov gubitak, a sada je dobila
udo.
Svetenik je ustao, a njegovi gosti su takoe ustali. Odveo ih je do vrata i
rekao: ,,U pet sati. Skuvau kafu.
Zahvalili su se, napustili parohov dom, obili oko crkve i stupili na trg.
inilo se da je popodnevna pauza gotova, a taverna je delovala tiho, pa su preli
preko trga i seli za sto ispod nadstrenice.
Merkado ree: Pretekla nas je Vatikanska pressluba.
Persel dodade: ,,I utekla sa svim tragovima oca Armana.
Vivijan ree: ,,U ovo je teko poverovati... hou da kaem, da li je ova
kanonizacija... legitimna?
Merkado ree: Mogla bi da bude.
Persel je zapalio cigaretu i pogledao u njega.
Merkado mu je uzvratio pogled i rekao: Mogla bi da bude, Frenk.
Objasnio je: eleli su njegova pisma iz vojske, da vide da li je pomenuo ita to
bi moglo da se protumai kao udo.

225

eleli su njegova pisma iz vojske da vide da li je pomenuo ita o

papinom pismu koje je nosio sa sobom.
,,Ne znamo to.
Persel upita: Zar ne bi trebalo da ta uda imaju oevice?"
Merkado je odgovorio: Impresioniran sam tvojim znanjem o koracima
do svetatva. Dodao je: Vatikanska kancelarija za beatifikaciju e se truditi da
nae i intervjuie ljude koji su sluili zajedno sa ocem Ar manom u Etiopiji."
Vivijan ree: ak i ako nije inio uda, doiveo je udo... udo
isceljenja.
Persel upita: ,,Da li se to rauna?"
Merkado ga je iznenadio rekavi: ak je i neverni Toma imao mesto
meu apostolima." Uverio ga je: Potreban nam je skeptik.
Vivijan se nasmeila. Unapred se radujem trenu kad bude tamo, Frenk,
u crnom manastiru u prisustvu Svetog duha.
Pojeu sopstvene rei. Ili u ih popiti."
Vivijan je razmislila trenutakdva, a zatim rekla: Otac Armano nas je
zamolio da kaemo njegovoj sestri Ani za njegovu smrt.
Niko nije odgovorio.
Zato je pomenuo ba Anu? Zato nije pomenuo drugu sestru, ili brata?
Oigledan odgovor bio je, kao to su svi znali, da se uzepe Armano odista
vratio kui u Berini, a zatim vratio nazad u Etiopiju sa srenim znanjem da je
Ana jo iva, i da e ekati da od njih uje priu o njegovim zadnjim satima na
zemlji.
Persel ree: Racionalna strana mene kae da mu je Ana bila najblia.
Niko mu nije odgovorio.
Nastavio je: Ali vie mi se svia druga mogunost. U meuvremenu se
vratio se kui.
Vlasnik je video da ljudi jo uvek sede na njegovim stolicama i izaao da
vidi zato. Merkado ga je pozdravio i uljudno zamolio za tri ae vino rosso i
acqua minerale. ovek je izgledao kao da mu to ne smeta i nestao u unutranjosti
lokala.
Merkado ree: Poslednji stranci koje je video nosili su uniforme
britanske vojske.
Izgleda dovoljno matoro da ti bude roak.
Vivijan se vratila na temu. Otac Ruli je delovao malice zbunjeno, ak
sumnjiavo, zbog toga to nismo znali za izaslanstvo iz Vatikana i mnogo toga

226

drugog."
Merkado ju je uverio: Katoliki svetenici znaju bolje od svih koliko su
udni putevi Vatikana." Dodao je: Rim je Rim.
Persel ree: Rimokatolika crkva je, po mom miljenju, nastavak
Rimskog carstva, koje takoe nije bilo poznato po otvorenosti ili prosveenju."
Merkado je odgovorio: Rimska crkva propoveda i praktikuje re boju. Persel
je mislio da svaki put kada Henri Merkado uje re ,,Bog, takoe uje i hor
nebeskih anela. Zato mu je rekao: Lagao si svetenika."
Merkado je odgovorio: Bio sam jednako zbunjen kao i on, i moda sam
pogreno rekao.
Mora da se ispovedi.
Merkado je promenio temu. Moda emo od njegove familije moi da
dobijemo neke informacije o vojnoj jeinici oca Armana. Ali da budem iskren s
vama, Ministarstvo rata nee biti voljno za saradnju to se tie opskrbljivanja
mapama ili vojnim dnevnicima." Dodao je: Ugaeni smo. Persel se sloio.
Ovo nije plodonosno putovanje. Ali moglo bi biti dobra pozadina za nau priu
- premda ne za onu koju piemo za Oservatore romano.
Vivijan ih je podsetila: Takoe smo doli ovamo da obavestimo njegovu
porodicu - da kaemo Ani - za njegovu smrt i da im kaemo da smo bili s njim na
kraju.
Persel je istakao: Vatikan nas je pretekao i u vesti o smrti." Dodao je:
A ta god drugo da im kaemo, moe protivreiti onome to je izaslanstvo iz
Vatikana ve reklo ocu Ruliju i familiji." Posavetovao ih je: Priajte saeto,
uopteno i optimistiki."
Merkado je podsetio Vivijan: Veinu vremena bio je u nesvesti."
Vivijan je odgovorila: Lai samo raaju jo lai.
Persel ree: Kad si u Rimu.
Njihovo vino i voda stigli su zajedno s raunom napisanom na tablici od
kriljca, a Merkado je dao vlasniku novanicu od pedeset hiljada lira. Rekao je
svojim kompanjonima: Plaa se unapred."
Izgledamo sumnjivo", sloio se Persel.
Vlasnik taverne izvadio je kusur iz kecelje, a Merkado ga je uzeo,
objasnivi: Davanje prevelike napojnice smatra se loim ukusom." Ostavio je
nekoliko novia na stolu.
Merkado podie au: Bog neka se smiluje dui oca uzepea Armana.
Svetog uzepea, ree Persel.

227

Merkado je obznanio da je vino pitko, a zatim ih je obavestio:

Proglaenje za sveca ide veoma polako. Mogue je da za ivota neemo biti
svedoci njegove kanonizacije.
,,Pa, ne tvog ivota, Henri."
Merkado je istakao: Niko od nas ne zna koliko nam je vremena
preostalo, Frenk. Klimnuo je glavom ka Crkvi Sv. Anselma, gde su se mukarac,
ena i dete, odeveni u crninu, peli uz stepenice dok su crkvena zvona polako
zvonila i odjekivala preko trga.
Vivijan ree: Hajdemo na to opelo.
Persel upita: Jesi li poznavala pokojnika?
elim da vidim crkvu oca Armana."
Persel i Merkado su razmenili pogled, a zatim Merkado ree: ,,Dobro.
Uao je u tavernu da kae arrivederci vlasniku, a zatim izaao i obavestio svoje
saputnike: Ovde nikad ne sme otii a da se prethodno ne pozdravi.
Persel ree: Iznenaen sam tvojim poznavanjem ruralnih pravila lepog
ponaanja."
Vivijan ree: Mislim da bih mogla da ivim na Siciliji.
Persel ju je obavestio: Polovina Italijana u Americi su Sicilijanci. Oni
nisu mogli da ive ovde.
Moda leti.
Preli su preko trga do crkve, a Vivijan je vezala maramu oko glave dok
su se peli uz stepenice.
Crkva Svetog Anselma bila je velika, sagraena, pomisli Persel, kada je
ovde ivelo vie ljudi. Krov na dve vode otkrivao je gole kose krovne grede, a
debeli kameni zidovi bili su omalterisani i okreeni u belo. Oltar je, meutim,
bio od uglaanog kamena i pozlaenog drveta, i izgledao je kao da mu nije mesto
u jednostavnom okruenju, ba kao ni kompleksnim vitraima.
Na odru je stajao mrtvaki sanduk prekriven belom plahtom, a otac Ruli
je stao pored njega, blagoslovio ga, a potom otiao u oltarski prostor.
U crkvi nije bilo klupa za sedenje, ali su zato drvene stolice stajale
poreane u redovima, a veinu su popunjavali itelji Berinija i okolnih imanja.
Troje posetilaca selo je na prazne stolice u pozadini.
Otac Ruli je stao u sredite oltarskog prostora, podigao ruke i pozdravio
svoje stado na italijanskom. Sve su ustali i opelo je poelo.
Persel je pogledao u oca Rulija i video oca Armana od pre etrdeset
godina; mladog seoskog svetenika, koji je otiao na bogosloviju i vratio se u

228

rodno selo, svojoj porodici, prijateljima i crkvi u kojoj je krten. U savrenom

svetu, u kome nema rata, otac uzepe Armano moda bi ostao ovde sve do
sopstvenog opela. No, novi cezar u Rimu imao je kudikamo grandioznije planove
za italijanski narod, a vetrovi rata dunuli su i u Beriniju i odneli njegove sinove.
Otac Ruli je sad stao za nalonj, govorei, Persel je slutio, o misteriji
smrti i obeanju venog ivota. Ili je moda besedio hvalu pokojniku, jer ljudi su
plakali. ak je i Vivijan, koja nije imala pojma ko se nalazi u kovegu, tapkala
oi maramicom.
Persel se u mislima vratio na oca Armana i zapitao se da li je svetenik
smatrao svoj ivot protraenim ili blagoslovenim jer je video i doiveo udo.
Verovatno je, pomislio je, imao trenutke sumnje u zatvorskoj eliji, ali su ga
krepili njegova vera i doivljaj u crnom manastiru. A na kraju, dok je umirao,
verovatno je mislio da je opet blagosloven jer zavrava ivot kao slobodan
ovek, u drutvu najmanje jednog, a moda i dvoje vernika, koji e njegovoj
porodici i svetu ispriati njegovu sudbinu i ono to je video i doiveo. Delovao
je spokojno, prisetio se, spreman za putovanje kui.
Palo mu je na pamet da uopte nisu morali da dou u Berini, ali i da je to
bilo ispravno; to je bilo pravo mesto da ponu putovanje, mesto gde je sve
poelo.

229

TREI DEO
ETIOPIJA

Najdue putovanje
jeste unutranje putovanje
onoga koje izabrao svoju sudbinu,
ko je krenuo u potragu
za izvorom svog bia...
- DAG HAMARELD, Putokazi

230

31
Frenk Persel je stajao leima okrenut anku, s piem u jednoj i cigaretom
u drugoj ruci.
Bar hotela Hilton u Adis Abebi ispunila je uobiajena klijentela u
vremenima rata, bolesti i gladi, premda mu se inilo kao da ima mnogo manje
novinara nego u septembru, a vie osoblja iz UN i ambasada. Kao i uvek, bilo je
nekoliko sumnjivih likova ija je svrha bila nepoznata, ali morala je imati
nekakve veze ili s novcem ili sa pijunaom.
Jo jedna razlika u odnosu na proli boravak bilo je to to se inilo kao
da su bogati Etiopljani iezli. Oni koji nisu bili mrtvi, ili u zatvoru, bili su u
restoranu Etiopija u Rimu. Italijanski ekspatri i biznismeni takoe su uhvatili
maglu.
Bilo mu je drago to vidi da nedavno pristigli sovjetski i kubanski
savetnici ne piju u Hiltonu. Hotel je zahtevao vrstu valutu, to je dralo podalje
olo i komunjare.
Pre dva dana poslao je teleks Vivijan u hotel Forum i Merkadu u
redakciju novina, obavetavajui ih da je iv i zdrav u Hiltonu. Sada je ekao da
Vivijan stigne.
Nekolicina nekadanjih kolega prili su mu u toku prethodna dva dana, ali
su ispotovali nepisano pravilo nepostavljanja bilo kakvih pitanja kolegi
novinaru. Persel je, meutim, dragovoljno podelio s njima neke detalje o svom
putovanju na front u septembru, hapenju i zatvaranju, i progonstvu iz zemlje.
Vratio se, kazao im je, i sada radi za Oservatore romano. To su bile bajate vesti
i nisu mu donele pie, ali su mu kolege poelele sreu.
Jedna reporterka, fina dama Fren iz AP-a, obavestila ga je: Faza lude
zabave revolucije je gotova. Bezmalo svi koje su nove vlasti elele da vidertve
su ili mrtvi ili u zatvoru ili u bekstvu. Sada moraju da upravljaju zemljom, ali ne
mogu da se izbore sa glau ili eritrejskim separatistima."
Persei ju je upitao za Gale, ali Fren ili nije mnogo znala ili nije marila.
Gale nisu bile na radaru nikoga u prestonici; bili su poput lavova ljudodera,
tamo negde u divljini, bez politike agende. Plus, nisu bili raspoloivi za
komentare.
Takoe je upitao: ta je sa rojalistikim parfizanima?"

231

Otpevali su svoje.
Pomislio je na pukovnika Gana, koji se vraao u zemlju da bi se borio za
izgubljeni cilj. Pukovnik Gan e ovog puta zaista zavriti dva metra ispod zemlje.
Fren ga je takoe obavestila da falamurski Jevreji zapoinju opti
egzodus u Izrael, i da je to dobra pria.
Pogledao je u ogromni vitrani prozor koji je rasipao svetlost umirueg
popodneva po modernom baru, i koji bi sluio na ast nekoj evropskoj katedrali.
Vitra je bio delo nekog savremenog etiopskog umetnika, izraen u
neoprimitivnom stilu, a priao je priu o osnivanju etiopske vladarske loze. Prvi
panel prikazivao je crnu kraljicu od Sabe sa poslugom, u poseti Jerusalimu.
Sledei panel prikazivao je njihov prijem kod kralja Solomona. Kraljica se zatim
vraa u domovinu i tamo raa sina Menelika, pretka sadanjeg cara, koji e
takoe biti poslednji imperator Etiopije, osim ako pukovnik Gan ne bude u stanju
da izvede udo. Zapitao se hoe li nove vlasti ozvoliti da taj prozor ostane na
mestu. Gostima hotela se dopadao.
Pogledao je na runi sat: 16.36. Vivijanin avion je sleteo. Ljubavnici se
sastaju na aerodromu, a novinari i njihovi fotografi to ne rade, osim ako takoe
nisu ljubavnici i ele da javno oglase tu Ijubavnu vezu dravnom bezbednosnom
aparatu, koji bi lako mogao da zloupotrebi tu informaciju. Iz tog razloga, a takoe
i zato to je Oservatore romano bio katolika organizacija, Vivijan imala
zasebnu sobu.
Persel je, meutim, poslao hotelski automobil sa oferom da je saeka, i
da telefonom izvesti da je goa hotela stigla i da je bezbedno prola kroz
pasoku kontrolu.
Obavestio je ankera da oekuje taj poziv.
Naruio je jo jedan dek danijels i dokono listao novine na engleskom
jeziku. turi lanak izvetavao je da je bivi vladar, gospodin Hajle Selasije, i
dalje u preventivnom pritvoru prelazne revolucionarne vlade.
Da je gospodin Hajle Selasije mlai, znao je, ve bi ga pogubili.
Meutim, jedna od prednosti poodmaklog ivotnog doba - ukoliko takoeto
uopte postoji - jeste to to ljudi koji ele da ga vide mrtvog treba samo malo da
saekaju. Takoe, gospodin Selasije je i dalje bio popularan na Zapadu, a
njegovo ubistvo bi dodatno zateglo odnose sa Evropom i SAD. ak su i sovjetski
i kubanski savetnici govorili protiv caroubistva u ovom sluaju. Ubijeni
Romanovi postali su muenici, a moderni marksisti eleli su da ovaj put to
izbegnu.

232

Persel se u mislima vratio u Berini. Kafa i kanoli u parohijskom dvoru

Crleve Sv. Anselma nisu bili onoliko grozni koliko je oekivao. Ana, sestra oca
Armana, bila je ljupka ena i odmah joj se svidela Vivijan, uprkos Vivijaninom
egzotinom izgledu.
Vivijan je kazala Ani da ju je brat pomenuo po imenu, to je Anu
rasplakalo. Ana im je rekla da je videla brata u snu prole godine, kada je na
televiziji bilo mnogo vesti o Etiopiji, a brat se smeio, to je, sudei po
sicilijanskom verovanju, znailo da je u raju. Naalost, nije mogla da se priseti
tanog datuma sna, premda je na Vivijanino podsticanje relda da je to moglo biti
u septembru.
Sluajnost? Ne, bar sudei po Vivijan ili Merkadu, koji su to shvatili kao
dodatni znak bojeg plana. ak je i Persel uhvatio sebe kako eli da veruje u to
da je otac Armano skolenuo duhom kui u poslednju posetu.
Kuica oca Rulija napunila se bliom i daljom rodbinom pokojnog
uzepea Armana, a kao to im je otac Ruli objasnio: Siclijanske familije su
velike.
Bilo je izvesnih jezikih potekoa, ali su se svi uglavnom razumeli, a
Merkado i Vivijan su ponovili priu o tome kako su, zajedno sa sinjor Perseom,
nali oca Armana smrtno ranjenog i kako ih je svetenik zamolio da kau
njegovoj porodici da je mislio na njih u zadnjim trenucima ivota. Pria je
dirnula sve prisutne, a niko ih nije upitao zato je troma urnalistima trebalo tako
dugo da dou u Berini, jer je Merkado pomenuo da su i oni bili u etiopskom
zatvoru. Stariji mulcarac, dalji roak oca Armana koji se borio u Etiopiji, rekao
je: Etiopija je mesto smrti. Ne bi trebalo da se vraate tamo.
Vivijan je obavestila sve prisutne da idu da pronau grob oca Armana i
vrate posmrtne ostatke budueg sveca. Persel je mislio da je taj obiaj morbidan,
ali niko drugi nije.
ene su oko 18.00 otile i posluena su alkoholna pia. U 19.00 mukarci
su takoe otili, a otac Ruli je pozvao svoje goste da ostanu na veeri. Vivijan je
htela da ostane, ali je bilo oito da otac Ruli eli da njegovi gosti pojasne neke
protivrenosti izmeu njihove prie i one vatikanskog izaslanstva, pa je Merkado
podsetio Vivijan na njihov let za Rim - koji je zapravo bio tek sutradan.
Zahvalili su se ocu Ruliju na gostoprimstvu i pomoi, i obeali da e se
po povratku iz Etiopije vratiti u Berini. Svetenik je blagosiljao njih i njihov
posao, i poeleo im srean put.
Napolju, na putu do automobila, Vivijan je relda: ,,To je bilo veoma

233

dirljivo i divno iskustvo.

Merkado se sloio, ba kao i Persel, premda je morao da se oslanja na
prevode radi doivljaja.
U kolima, Vivijan je saoptila: Dobila sam vojnu potu oca Armana od
Ane. Znaia ju je napamet."
Odvezli su se u Korleone i prenoili u malom hotelu, a zatim uhvatili
podnevni let iz Palerma za Rim.
Merkado je pisao Ministarstvu rata na papiru sa zaglavljem Oservatore
romano, rekavi da pie lanak o etiopskom ratu i zahtevajui informacije kao
to su ratni dnevnici bataljona ili puka ija je vojna obeleja naznaio u pismu.
Odgovor ga je, neobino brz, obavestio da su svi izvetaji o tom puku
izgubljeni u Etiopiji.
I to je bilo to.
to se tie geografskih karata italijanske vojske, koje bi bile od
presudnog znaaja za njihovu misiju, pukovnik Gan ih je obavestio da u Londonu
ima izvor za zarobljene italijanske mape. Takoe ih je posavetovao da ne
poseuju Italijansku biblioteku u Adis Abebi, za koju je otkrio da se nalazi pod
nekom vrstom dravne prismotre. I tako, sada su im bili potrebni pukovnik Gan i
njegove mape pre nego to mogu da krenu na putovanje, a Gan je trebalo da
stigne tek 24. januara. Rekao je da e ih nai u Hiltonu, ali ako se ne uju s njim
do 28. januara, preputeni su sami sebi.
Persel je pogledao u telefon na anku. Ve dva puta je proveravao
telekse, da vidi da li je Vivijan pokuala da kontaktira s njim. Ili Merkado.
Podigao je slualicu, pozvao recepciju i ponovo se raspitao. Recepcioner ga je
obavestio: Dostaviemo vam svaki teleks koji stigne u bar, gospodine Persele."
,,I prosledite pozive za mene ovamo.
,,Da, gospodine."
Znao je da je trebalo da ode na aerodrom da je saeka, ali u Rimu su se
dogovorili da to ne urade. To je u Rimu zvualo dobro.
Naruio je jo jedno pie i zapalio jo jednu cigaretu. Sada je bilo 17:24,
a vreme kada je Vivijan trebalo da proe kroz aerodromsko obezbeenje odavno
je prolo. Ali moda je let Alitalije iz Rima kasnio.
Okrenuo se i pogledao u goste za stolovima. Ljudi u stresnim vremenima
gravitiraju ka hotelskim barovima. Dolaze da uju najnovije vesti, ili glasine, ili
zato to zaista postoji sigurnost u grupi. Pojedini gosti bili su utljivi i povueni
u sebe, a neki su bili hiperaktivni. Ovakva nenametljivo osvetljena ostrva utehe

234

uvek proima oseanje nestvarnosti, a ponekad i krivice; jer tamo napolju

vladaju smrt i glad.
Ponovo je pogledao u vitrani prozor. Zubato januarsko sunce skoro je
zalo, a kada je svetlost pala na ogromni prozor pod tim uglom, Persel je mogao
da razabere modernu panoramu, istu kao i u prastaroj sceni, neku crkvu ili
manastir. Umetnik je izabrao da upotrebi crno staklo za prikaz crkve, a oko nje su
se nalazile tamnozelene palme. Zapitao se da li je crkva namerno crna, ili je to
bio nasumian izbor umetnika. Tamnozeleno staklo palminog lia inilo je da
crna crkva bude skoro nevidljiva, izuzev pod odreenim svetlom, ali je ostatak
panorame bio u svetlotamnom kontrastu. Zurio je u staklo dok je sunce tonulo sve
nie, i nestali su savremeni i prastari prikaz iste crkve - ili manastira - a mekani
sjaj barskog osvetljenja dao je vitrau potpuno drugaiji izgled.
Telefon je zazvonio a barmen se javio, a zatim mu pruio slualicu.
,,Persel.
ena sa italijanskim naglaskom je kazala: Ovde korisnika sluba
aviokompanije Alitalija.
,,Da?
Isporuila sam mladu damu u vau sobu.
Nasmeio se i upitao: ,,Da li je gola?
Duo minuto.
Dolazim za minut.

235

32
Persel i Vivijan proveli su naredna dva dana iznova se upoznajui sa
gradom i iznova uspostavljajui neke stare novinarske i lokalne kontakte.
Novine Oservatore romano nisu imale kancelarije u Adis Abebi, ali su u
starom hotelu Imperijal delile prostor sa drugim novinarima i slobodnim
strelcima u prolazu, koji su plaali malu naknadu za mesto gde mogu da okae
eire i upotrebe pisae maine i telekse.
Takoe su posetili ameriku ambasadu da prijave svoje prisustvo, i da se
vide sa En, slubenicom koja je dola po Persela u zatvor, a takoe i po Vivijan.
Vivijan je poklonila En saksiju sa cmim afrikim ljubiicama, koje je kupila od
ulinog prodavca, a En je njima dala savet: Nije trebalo da se vraate."
Persel ju je uverio: Potrudiemo se da nas ovaj put ne uhapse."
Persel je takoe napisao i poslao priu o etiopskim katolikim
izbeglicama iz pojasa du granice sa Eritrejom. Nije znao nita o tome pa je u
Merkadovom stilu izmislio najvei deo prie. Ali kako bi malice zabiberio
priu, spomenuo je svoju posetu Etiopskom koledu u Vatikanu i pohvalio
katoliku brau zbog njihovog gostoprimstva i blagosiljanja njegovog putovanja
u Etiopiju.
Vivijan je proitala ianak i upitala: Koliki deo ovoga je istinit?
Podsetio ju je: Istina je prva rtva svakog rata. Dodao je: Moramo da
zaradimo honorare. Fotografii nekog prosjaka i naslovi fotografiju Katolika
izbeglica."
Dvaput dnevno su proveravali telekse da vide da li je Henri Merkado
odluio kako mu je ipak bolje u Rimu. No, Merkadov jedini teleks, pristigao
togjutra, glasio je: STIEM. ALITALIJA, 16.23. POTVRDITE."
Persel mu je poslao teleks potvrdivi da su jo uvek ivi i zdravi, i da
jedva ekaju njegov dolazak.
Persel je na recepciji ostavio poruku za Merkada, rekavi da e Vivijan i
on biti u baru u 18.00, a sada su sedeli za stolom i ekali da vide hoe li Henri
uspeti da proe kroz obezbeenje na aerodromu. Bilo je 18.35.
Vivijan je pogledala u vitrani prozor i upitala ga: Gde ovih dana uvaju
cara?

236

,,Ne kau.
Misli li da je i dalje iv?
Ako je mrtav, saoptili bi da je umro prirodnom smru. Podsetio ju je:
,,On je razlog zato se rasovi i dalje bore.
,,Ko je prestolonaslednik?"
Krunisani princ Asfa Vosen. Pobegao je u London. Verovatno Ganov
ortak.
Klimnula je.
Persel je bacio pogled na sat: 18.46. Henri je veoma kasnio.
Upitao je Vivijan: Zna li da rastafarijanci na Jamajci veruju da je Hajle
Selasije boja inkarnacija?"
,,Ne, nisam to znala.
Moramo posle ovoga da odemo na Jamajku i uradimo priu o tome.
Usiljeno se osmehnula.
Oevidno se brinula za Henrija, ali je bila neodluna da to kae za sluaj
da Persel pogreno protumai njenu zabrinutost.
Pokazao je na dugaki ank i rekao: Eno tamo. Tamo sam sedeo i gledao
svoja posla kada ste mi Henri i ti prili."
Ponovo se usiljeno nasmeila.
Persel ree, oponaajui Henrijev britanski naglasak: Zdravo, stare.
Jesi li upoznao moju fotografkinju?
Njen osmeh je postao iri. Smesta sam se primila na tebe.
elela si moj dip.
Uopte nisam znala da ima dip.
Pa, vie ga nemam. Sada je verovatno u rukama Gala. Vuku ga unaokolo
konjima." Dodao je: Moram da naem tipa od koga sam ga iznajmio i uzmem
natrag tri hiljade dolara depozita.
Zato bi ti vratio novac? Izgubio si mu dip.
,,Ne svojom krivicom."
Ali ni njegovom. Gde si naao dip? Trebae nam jo jedan.
,,Od italijanskog itelja Adis Abebe. Dosad je verovatno otiao odavde.
Mora da ga pronae.
Mislim da mu je ponestalo dipova. Obavestio ju je: Ovde postoji jo
jedan tip, sinjor Bokao, koji poseduje ili je posedovao maii avion. Raspitao
sam se unaokolo, ali ini mi se da niko ne zna da li je jo ovde. Klimnula je, a
zatim pogledala na sat. Kazala je: Otii u do recepcije da vidim da li se Henri

237

prijavio u hotel. Ili da vidim da li let kasni. Ustala je i izala iz bara.

Persel je pijuckao pie. Imao je telefonske brojeve britanske, amerike i
vajcarske ambasade.
Palo mu je na pamet da bez Merkada i Gana potraga za Svetim gralom
nikuda ne vodi. On i Vivijan bi mogli, razume se, da nastave dalje, ali to bi bilo
prelaenje linije koja razdvaja hrabrost od ludosti. Pa ipak... sad kad je ovde,
neto mu je govorilo da e sve biti u redu - da je ono ta oseaju i u ta veruju
ispravno; izabrani su da ovo urade.
Takoe je razumeo da nisu nuno izabrani da uspeju, pa ak ni da
preive. Ali bili su izabrani da nau Sveti gral, koji se nalazio u njima samima.
A ovde je upravo o tome bilo rei; Gral je bio fantazija, a putovanje je vodilo
unutra, u njihova srca i due.
Vivijan i Henri uetali su u bar, smeei se i drei se podruku, a Persel
je ustao, nasmeio se i upitao: Henri, jesi li upoznao moju fotografkinju?
Jesam, stare. astie me piem. I tebe, pride."

238

33
Persel je hodao preko vjetrovite avionske piste. Izlazee sunce je poelo
da saie planinsku maglu koja je i dalje prekrivala udolinu. U daljini, du istog
planinskog lanca, Adis Abeba je postajala vidljiva dok se prizemna magla
povlaila dublje u dolinu.
Dok je hodao, zapazio je stanje betona. Poput mnotva civilnih i vojnih
zdanja u ovoj zemlji, i to staro uzletite bilo je italijansko zavetanje. Italijani su
bili dobri graditelji, ali etrdeset godina je previe vremena. Betonske piste bile
su krpljene nekvalitetnim asfaltom, a krovovi hangara upletenom rogozinom. Vod
vojnika postrojavao se blizu hangara. Rojalisti su moda bili pobeeni, ali
Eritrejci su sada pokuavali da osvoje nezavisnost od novih etiopskih vlasti, i
pobeivali su, a itava zemlja je opet bila na ratnoj stazi.
Etiopsko ratno vazduhoplovstvo ovde je dralo eskadrilu transportera C47 amerike izrade, a sinjor Bokao, italijanski trgovac kafom, koga je Henri
naao, takoe je ovde uvao svoj navion amerike izrade. Meutim, rekao je
gospodinu Perselu da je imao obiaj da ga dri u hangaru na meunarodnom
aerodromu u Adis Abebi, ali da ga je etiopsko ratno vazduhoplovstvo prisililo
da prastari navion dri nadohvat ruke za sluaj da im zatreba. U stvari, ve su ga
koristili kao izvidnicu za mlazne lovce u eritrejskom sukobu, a kao posledica
toga, ispod trupa je bio opremljen raketnim lanserom, koji je sinjore Bokao
pokazao gospodinu Perselu. Raketni lanser korien je za ispaljivanje dimnih
markera na eritrejske pobunjenike, rojalistike snage i svakoga za koga nisu
marili. Nekoliko francuskih miraa, koje su posedovali Etiopljani, pokuavali su
potom da bace bombe i ispale rakete na dimne markere, sa promenljivim
uspehom.
Persel je priao letelici stamene grae sa niskim krilima i na brzinu je
pregledao. Crna farba mestimino se oljutila, a svuda su bile vidljive mrlje
aluminijuma, samo je crvenom farbom bilo ispisano ime aviona -Mija. Prednji
toak stajnog trapa bio je ispumpan, a avion se naginjao nadole. Primetio je da je
klizni providni krov kabine dopola gurnut unazad, a u jednoj od stranjih ploa
videla se rupa od metka. Pitao je sinjor Bokaa: Plaam li dodatno za raketni
lanser?
Sinjore Bokao je na tipino italijanski nain slegnuo ramenima. ta da

239

radim u vezi s tim? Mislite da je ovo Amerika? Italija? Ovde oni rade ta hoe.
Danas nema rata, tako da moete da dobijete avion. Samo se pazite, ako budete
dobro leteli, moda vas postave za vazduhoplovnog pukovnika. Ovo je Etiopija,
nikad se ne zna.
,,Da, znam.
,,Da niste novinar, uopte me ne bi pustili da vam je iznajmim. Ionako je
bilo nevolje. Moram sam da im platim da dozvole ovo.
Zbog toga i prave nevolje." Ponovo je obiao oko letelice. Na avionu je
bilo najmanje est rupa od metaka. Zapisujete li planove leta?
,,Da. To je obavezno. Pre rata, nije ih bilo briga. Ali sada insistiraju.
Misle da su svi carski pijuni. Zato ele plan leta. U celoj zemlji ima svega deset
avionskih pista, a oni ele plan leta. Ha! Meutim, uverio je Persela: Danas
radimo samo proveru letelice. Zato nam ne treba plan leta. Ali kada krenete u
Gondar, morate prijaviti da idete u Gondar.
Plan leta je bio nepredvien problem. Tog jutra je prosto leteo zajedno sa
sinjor Bokaom, da vidi da li je navion sposoban za let. Ali kada bude bio s
Vivijan, Merkadom i Ganom - ako se pukovnik pojavi - radie izvianje iz
vazduha, a Persel nije eleo da sleti u Gondar, generaltab Getauove severne
armije. Mogao je, meutim, da prijavi plan leta za Kartum, gde su mogli da imaju
posla. Upitao je sinjor Bokaa: Mogu li da odletim u Kartum?"
Moete, ako hoete da vas uhapse.
,,Ne slau se ba najbolje sa Sudancima, pretpostavljam.
Jok. U svakom sluaju, ne bih eleo da vodite Miju toliko daleko.
Potapao je trup na mestu gde se nalazilo ime. Kartum je na granici njenog
dometa. Ako naletite na eone vetrove ili vremenske neprilike, ponestae vam
goriva. Nasmeio se kad mu je ruka pikirala.
,,U redu... Persel je obavestio sinjor Bokaa: Sutra, ili prekosutra,
imau jednog putnika. Moda dvoje ili troje. Upitao je: Jesu li stranja sedita
na mestu?
Naalost, nisu. Bokao je objasnio: Izvadio sam ih zbog dakova s
kafom.
Dobro, ali...
Ponekad uzimam uzorke sa plantaa. Nosim predmete za trgovinu. I
hranu. Izvan Adis Abebe nigde se ne moe nai italijanska hrana. Dodao je:
tavie, budui da u zemlji vlada glad, ponekad se ne moe nai nikakva hrana.
ao mi je zbog toga. Moete li da vratite sedite na mesto?

240

Ukrali su ga.
Naravno. Pa, moji putnici mogu da sede na dakovima kafe. Upitao je:
Kako se Mija snalazi sa etvoro putnika?"
Kako biste se vi snalazili sa etvoro ljudi na grbai? Upitao je: ,,Ko su
ostali?
,,Giornalisti.
,,U prijateljskim su onosima s vlastima, nadam se.
,,Naravno. Persel je uvideo da se sinjor Bokao predomilja, pa mu je
odvratio panju tehnikim pitanjima. Kada je napravljena?"
Pre dvadeset godina. Mlada je devojka, ali matora letelica. Nasmeio
se. Amerike je izrade, kao to znate, tako da su sve mere u stopama, miljama i
galonima.
,,Na kojoj brzini gubi uzgon?
Mija gubi uzgon pri svakoj brzini. Tako da letite koliko god sporo
elite. Gubie visinu kad god joj efne. Samo budite na dovoljnoj visini da se
oporavite."
Pri kojoj brzini, sinjor Bokao?
Slegnuo je ramenima. Indikator brzine je neispravan. A igla skae.
Avion je, kako vi kaete na engleskom, ispao iz kondicije. Napadna ivica krila je
ulubljena."
Primetio sam.
,,Pa, Mija gubi uzgon pri brzini od moda devedeset. Ali kada je bila
mlada, mogla je da ide sedamdeset. Ali zato je to bitno? Morate sebi dati
dovoljnu visinu da se oporavite - a zato biste uopte eleb da se pribliite brzini
na kojoj gubi uzgon?
elim da letim nisko i sporo. Da pravim zaokrete i virae. Hoe li Mija
to moi?
Sinjore Bokao ga je pomno pogledao. ,,To nije put za Gondar, prijatelju
moj. Gondar je etiri stotine osamdeset na sever. Nema potrebe za zaokretima i
viraima.
Traimo rat, sinjore.
Ovo nije avion za to. Mija poznaje put za Gondar kao pravu liniju. Ne
voli da pucaju na nju. Stavio je prst u rupu od metka, a zatim potapao svoj
avion i otresao prainu sa aka. Takoe je obavestio Persela: Vlada ne eli da
traite rat iz vazduha. To je njihov posao. Ako to uradite, mislie da pijunirate
za rojaliste. Ili za Eritrejce. Ili Britance ili Amerikance..."

241

Ekonomina brzina? Visina?

,,Ova pista je na osam hiljada stopa. Postii ete najbolju ekonominu
brzinu ako se popnete na dvanaest hiljada. Ii vie od toga predugo bi trajalo.
Naroito sa etvoro putnika. Dok letite preko dolina, moete se spustiti ako
elite, ali morate upamtiti da na osam hiljada stopa moete naleteti na planinu
visoku devet hiljada. Razumete?"
,,Si. A kohko brzo e ii?
Moda moete da izvuete sto pedeset iz nje. Ja stiem u Gondar za dva
i po sata, u normalnim okolnostima.
Koliko je broj okretaja propelera?"
Varira. Ponekad stodvesta okretaja u minuti. Ne brinite se za to. Moe
da varira koliko god hoe sve dok propeler ostaje na avionu. Glavina je
solidna. Nema naprslina.
Nadajmo se da nema.
Mislite li da sam pazzoV' Bokao se potapao po glavi.
Pa, sinjore Bokao, ako jeste, onda sam i ja.
Nasmejao se, a zatim pogledao u Persela i ozbiljno rekao: ,,Ne
pokuavajte nikakve trikove s Mijom, prijatelju moj. Ubie vas.
CapiscoV Persel ree sinjor Bokau: Jeste li spremni da me nauite
kako da letim na MijiV'
Nasmeio se. Posle svega to sam vam rekao, i dalje elite da letite
njome? Ako etiopska avijacija moe da upravlja njome, onda mogu i ja.
Bokao je ponovo pogledao u Persela. ta god je va cilj, mora da vam je
izuzetno stalo do toga.
Isto koliko i vama do vaih zrna kafe.
Niotkuda, sinjore Bokao ree: Ovo je postala tuna zemlja. Trebalo
bi da odete.
,,Hou... Nasmeio se i kazao Perselu: Moda bi novine Oservatore
romano htele da kupe Miju.
,,Pitau. Pogledao je u pilotsku kabinu: ,,Spremni?
Ja upravljam, vi gledate, a onda vi upravljate, a ja gledam. Sledei put
vi upravljate, a ja gledam sa zemlje.
Nadajmo se da e biti sledeeg puta.
Sinjore Bokao se nasmejao, a onda su se popeli u letelicu.

242

34
Henri Merkado, u bademantilu i boksericama, sedeo je na balkonu svoje
sobe i pijuckao kafu. Magla se podizala, a u daljini je video kako se
jednomotorna crna letelica die sa avionske piste na vrhu brda. Kazao je: ,,To
mora da je Frenk.
Vivijan je, sedei pored njega, odgovorila: Rekao je da ga potraimo
oko sedam.
Merkado je bacio pogled na nju. Na sebi je imala kratku belu amu koju
je negde pokupila, a oigledno je i spavala u njoj. ama ga je podsetila na
Getauov logor. Vebalite. Stub. Zapitao se da li je pomislila na to. Rekla mu
je: Frenk je rekao da e proleteti pored nas i nagnuti krila.
Pretpostavio je da to znai kako ona mora da ode u svoju sobu - ili
Perselovu - da ih Persel ne bi video kako u sedam ujutru zajedno piju kafu na
balkonu njegove sobe. Ali nije se pomerila.
isto da bi neto rekao, Merkado ree: Ovaj grad je emeran."
Abeba nije Rim.
,,Ne. Ovo je avolji grad.
Nasmejala se.
Razvio je snanu antipatiju prema Adis Abebi 1935. godine, a etrdeset
godina kasnije, nita to je video nije mu promenilo miljenje. Grad se nije
dopadao ak ni Etiopljanima. Bio je nalik svakom poluzapadnjakom gradu koji
je ikada video u Africi ili Aziji, kombinujui najgore aspekte svih kultura. Jedina
dobra strana bio je poloaj na oko 2.500 metara nadmorske visine, to je klimu
inilo veoma prijatnom - izuzev tokom kine sezone od juna do septembra, kada
se mulj slivao sa okolnih brda na gradske ulice.
Sipao im je jo kafe. Vivijan je naslonila bose noge na ogradu balkona, a
ama joj se zadigla do bedara.
Iznenadilo ga je to je prihvatila njegov poziv da doe na kafu na
balkonu, a jo vie se iznenadio kad je dola do njegovih vrata odevena samo u
amu. I nita drugo.
S druge strane, Vivijan je pripadala drugoj generaciji. A ponekad je
mislio o njoj kao o bojem detetu: prirodno nevinom, a u isto vreme nesvesno
senzualnom.

243

Pogledao je crnu letelicu u daljini. Kruila je iznad brda i pravila otre,

naizgled opasne zaokrete. Kazao je: Nadam se da je Frenk dobar pilot.
Zurila je u avion i nije mu odgovorila.
Ponovo je pogledao nanie u grad. Poput svih gradova iz njegove
mladosti, mrzeo je ovo mesto jer ga je podsealo na vreme kada je bio mlad i
pun optimizma - kada je verovao u Moskvu, a ne u Rim. Sada je nosio breme
godina i razoaranja, i Boga.
Ako bi se dovoljno jako zagledao u uskovitlanu maglu pod sobom, video
bi mladog Henrija Merkada kako hita preko Trga Svetog ora do telegrafskog
ureda. Mogao je da uje urlik italijanskih vojnih aviona iznad glave. Mogao je da
se seti, i seao se, i oseao zadovoljstvo voenja ljubavi sa
devetnaestogodinjom kerkom amerikog diplomate u zamraenom lobiju hotela
Imperijal. Zato ba u lobiju? Imao je sobu na spratu. ta da je neko ukljuio
svetla? Nasmeio se.
Zbog ega se smeka, Henri?
Zbog ega se uvek smekam?
Reci mi.
Ispriao joj je za voenje ljubavi u foajeu hotela Imperijal za vreme
nestanka zamraenja tokom jednog vazdunog napada.
Sasluala ga je bez komentara, a zatim neko vreme utala pre nego to je
odgovorila: Dakle, razume."
Nije joj odgovorio.
Radimo svata kada smo uplaeni."
Nismo se plaili vazdunog napada."
elimo da se privijemo uz nekoga."
,,Ja nju nisam pratio u Kairo.
Nije mu odgovorila.
Pogledao je ka hotelu Imperijal. inilo se da su se okolne verande ulegle.
Imao je nostalginu ideju da se prijavi tamo umesto ovde, ali je moda dovoljno
posetiti taj hotel jednom dnevno na putu ka redakciji. tavie, mesta koja su
nekad uvala lepe uspomene najbolje je ostaviti u seanjima.
Letelica se uzdizala ka severu, a Merkado je video da je za dlaku
promaila udaljeni planinski vrh. inilo se da Vivijan to nije primetila, ali joj je
kazao: Nadam se da si spremna za fotografisanje iz vazduha u malecnom avionu
kojim upravlja pilot poetnik.
Trebalo bi da ostane ovde, Henri.

244

Nije me briga ako umrem, Vivijan. Briga me je ako ti umre.

Niko nee poginuti. Ali lepo je... od tebe to to kae.
Pa, volim te.
,,Znam.
Nije joj postavio sledee prirodno pitanje, i zagledao se u Adis Abebu.
Grad je bio prljav i smrdljiv. Obogaljeni starci bili su hodajui podsetnik na
etiopsku pravdu stare kole. Dodatak juristikim sakaenjima bili su ranjenici iz
skoranjih i prolih ratova. Zatim, tu su bili i deformisani prosjaci, zaraene
prostitutke i izgladnela bosonoga deca koja su trala kroz magareu balegu.
etvrt miliona ljudi ve je pomrlo od gladi. Kako iko moe da veruje u Boga?
Kako je ovo mogue?
Kako je mogue ta?
,,Ovo. Mahnuo je rukom, obuhvatajui grad.
Razmislila je trenutakdva, a potom odgovorila: Dobro je to joari.
Vie me nije briga."
,,Jeste.
Rekao joj je: Ponekad mislim da predugoboravim nakugli zemaljskoj."
Mislim da si mi to ve jednom rekao.
Jesam li? ta si mi odgovorila?
,,Ne seam se.
Ali on se seao. Rekla mu je: Kako moe to da kae kad ima mene?
Pogledao je u nju, a srce mu je bukvalno preskoilo otkucaj.
Letelica se sada nalazila direktno iznad grada, sporo kruei, kao to se
radi kada se fotografie teren. Palo mu je na pamet da bi Vivijan trebalo da ode
pre nego to Persel odlui da proleti pored hotela. No, ona je samo sedela tamo,
stopala naslonjenih na ogradu, nogu preiroko rairenih, pijuckajui kafu i
gledajui svog ljubavnika kako leti. Napokon joj je rekao: Treba da ode na
svoj balkon. Ui njegov.
Ponovo mu nije odgovorila.
Merkado je ustao, ali nije uao unutra.
Sunce se pomaljalo iznad istonih breuljaka, rasterujui poslednje
ostatke magle na tlu. Prestonica nekadanjeg carstva bila je zalutali grad praznih
parcela sa jarugama i hridima posvuda. Nekoliko viespratnica delili su
kilometri emernih atrlja, uurenih u skupinama poput primitivnih sela. Stabla
banana i palmi titila su zarale metalne krovove straara od nemilosrdnog
sunca. tetoine i insekti rojili su se irom grada, a none hijene zavijale u

245

okolnim brdima. Svaka nada za ovaj grad i ovu zemlju pod carevim polovinim
reformama sada se udavila u moru krvi. Duga no padala je na ovu prastaru
zemlju, a ukoliko nova zora ikada osvane, on je za svog ivota nee videti.
Jesi li dobro?, upitala ga je.
Sada vidim stvari mnogo jasnije. I ao mi je samog sebe, i ovih ljudi.
,,Ti si dobar ovek, Henri.
Bio sam.
Nai emo tog dobrog, srenog i optimistinog oveka. Zato smo ovde.
Klimnuo je. Ovo je bila poslednja potraga. Nadao se spasenju, ali je bio
spreman i za konano razoaranje.
Pogledao je dole na trg kojim je dominirala jedina lepa graevina u
gradu, osmougaona Katedrala Svetog ora. Trg je danju bio pun prosjaka, a
nou prostitutki. Da bi se dodatno oskrnavila velika koptska katedrala, sagradili
su je italijanski ratni zarobljenici uhvaeni kod Adve za vreme prve italijanske
invazije 1896. Smatrao je to nekom vrstom ironije ili velikom kosmikom alom.
Vivijan ree: Evo ga, dolazi." Pokazala je.
Crni avion dolazio je sa istoka, tako da e pilotova strana gledati ka
hotelu dok prolazi pored. Merkado je primetio da avion leti pogibeljno nisko
sporo dok se pribliava hotelu. Ako izgubi uzgon, nije imao dovoljnu visinu da
se oporavi.
inilo se da Vivijan ne shvata opasnost, jer se smeila i mahala.
Merkado nije mogao da skine pogled sa aviona, oekujui da svakog
sekunda pone da pikira. ta li je Persel umislio? Eto ta se dogaa kada se neko
razmee pred enom, pomisli Merkado. Pogine. A ako Frenk Persel pogine...
pogledao je u Vivijan.
Ona je sada stajala na vrhovima prstiju i neobuzdano mahala. Frenk!
Ovde! Skakala je goredole.
Persel je nagnuo krila otprilike stotinu metara od hotela, pokazujui da ih
je video. Merkado je mlako mahnuo rukom, a dok je avion prolazio pored, spazio
je Perselovo lice - gledao je u njih.
Vivijan viknu: Video nas je! Jesi li ga video, Henri?
Nije joj odgovorio. Posmatrao je letelicu dok je ubrzavala i nastavljala
ka zapadu. Oekivao je da e se Persel vratiti i jo jednom proleteti, ali je
nastavio dalje i nestao na pozadini visokih zapadnih planina.
Vivijan je ostala da stoji pored ograde, gledajui u maglom obavijena
brda.

246

Merkado je nameravao da je sada zamoli da ode, ali to nije uinio.

Konano je rekao: Verujem da ovo nee predstavljati problem.
Okrenula je glavu ka njemu. Popili smo kafu. Dok smo ekali Frenka."
Klimnuo je.
Okrenula se i leima naslonila na ogradu. Nisi bio ljubomoran tip.
,,Ne.
Svi smo se kupali zajedno.
,,Da... pa, kupanje i snoaj su dve razliite stvari."
Jedno je uvertira u drugo. A ti si to znao.
,,Ne primenjuj taj argument na meni, Vivijan.
Prola je pored njega i ula u njegovu spavau sobu.
Stajao je na balkonu nekoliko sekundi, a zatim proao kroz klizna vrata.
Leala je na njegovom nenametenom krevetu, i dalje u ami, ali ju je
zadigla, otkrivajui kao ugalj crne stine dlaice.
Pogledao je u nju, ali je outao.
Kazala mu je: Ovo e ispraviti stvari izmeu nas.
Shvatio je ta je mislila. To je bio njen nain da kae: ao mi je. Vraam
ti tvoj ponos. Uklanjam tvoj bes.
Spustio je bademantil na pod, a zatim skinuo bokserice i uvukao se u
krevet pored nje. Kleknuo je izmeu njenih rairenih nogu, sagnuo se napred i
poeo da joj skida amu, ali je rekla: ,,Ne. Ovako.
Pogledao je u nju.
Ovako, Henri. Razume."
Klimnuo je.
Pruila je ruku, uhvatila ga za ukrueni penis i povukla ka sebi. Legao je
na nju, a ona ga je uvela u sebe, a zatim je obmotala noge oko njegovih guzova i
vre ga stegla.
Poeo je da gura, a ona je u roku od jednog minuta svrila i zastenjala isto stenjanje koje je uo one noi kada je visio na stubu. Nastavio je da upire
kukovima a ona je ponovo doivela orgazam, a on je osetio kako svrava u nju.
Leali su jedno pored drugog, drei se za ruke i zurei u ventilator koji
se polako vrteo na plafonu.
Upitala ga je: Razume li ovo?
Razumem."
,,I razume da je ovo izmeu dvoje prijatelja."
Nije joj odgovorio.
247

Povredila sam te, i sada se oseam bolje, a eiim da se i ti osea bolje.

U vezi sa mnom. I... svima nama.
,,Razumem.
Nadam se da je tako. Ako ne sada, onda kasnije."
Znao je na ta je mislila sledei put kada je video Persela. Kada su sve
troje seli da popiju pie, Persel i Merkado su bili kvit, iako Persel to nije znao.
Ali Henri Merkado jeste.
Zapravo, ve se oseao bolje. Gnev vie nije bio tu, a ako i jeste, to vie
nije bio bespomoan gnev. No, preostalo je neko oseanje gubitka. eleo je da
bude s njom.
Rekao joj je: Barem mi reci da si uivala.
Uvek sam uivala."
,,Bis?
Bacila je pogled na asovnik. Bolje da krenem.
Neki drugi put?
,,Ne. Ovo se nee ponoviti." Pridigla se u sedei poloaj i poela da
sputa noge s leaja, ali on joj je stavio aku na potiljak i neno je povukao ka
sebi.
Oklevala je, a zatim ga pustila da joj povue glavu i lice ka svom
vlanom penisu, koji je uzela u usta.
Kleknula je izmeu njegovih nogu, a njena duga, kao no crna kosa rasula
mu se preko bedara dok joj je glava poskakivala goredole.
Svrio je i telo mu se izvilo, a ona je ostala s njim dok nita vie nije
ostalo u njemu.
Vivijan je sela na pete, a on je pogledao u nju, dok joj se njegova sperma
slivala niz bradu. Pogledi su im se sreli, ona se nasmeila, a zatim svukla amu i
stala na krevet. Okrenula se ukrug za njegove oi, i on ju je posmatrao, ali nita
nije rekao.
Skoila je sa kreveta, obrisala lice maramicom, navukla amu, i pola ka
vratima. Hvala na kafi.
,,U svako doba.
Otila je, a on se zagledao u rotirajui ventilator. Volim te.

248

35
Persel je uzeo taksi od avionske piste do hotela i pozvao Merkada da se
nau na kafi. Dva mukarca su sela u bar hotela Hilton, koji je takoe sluio i kao
soba za doruak.
Merkado se nadao da e Vivijan biti tamo, kako bi mogao da iskusi taj
postkoitalni trenutak, za koji je sugerisala da e uiniti da se osea bolje. Nije
bilo isto, nekako, kada su kafu pila samo dvojica mukaraca kojima su nabijeni
rogovi. Upitao je: Gde je Vivijan?
Zvao sam obe sobe, ali se ne javlja.
Merkado je hteo da mu kae: ,,Pa, vie nije u mojoj sobi. Umesto toga je
rekao: Verovatno spava. Rano je ustala." Predloio je: Pokuaj ponovo.
Sii e.
Kelner je proao pored njihovog stola nosei jelovnike, a Merkado ree:
Svaki put kad obedujem mislim na glad.
Narui neto lagano."
,,To je vrlo bezoseajno, Frenk. Dodao je: ,,Ne bi to rekao da je Vivijan
ovde.
Persel je podigao pogled s jelovnika, ali nije odgovorio.
Naruio je pun doruak, rekavi: ,,Od letenja uvek ogladnim."
Merkado je naruio sok od pomorande i cornetto uz kafu. Upitao je
Persela: Kako je avion leteo?
Nije naroito agilan. Ali izgleda dovoljno sigurno." Upitao je: Kako ti
je izgledalo?"
,,Pa ne znam, ali inilo mi se kao da zna ta radi.
ta je Vivijan mislila?
Uzbudila se kada si proleteo pored hotela. Dodao je: Video si je.
,,Jesam.
,,Da. A mi smo videli tebe u kabini.
,,A kako sam izgledao, Henri?
,,Molim?
Jesam li izgledao sreno to vidim Vivijan na balkonu tvoje sobe?
Merkado mu nije odgovorio na pitanje, ali je kazao: Stani malo, stare. Popili
smo kafu dok smo ekali da proleti. Nadam se da shvata kako je zaista bilo.
Persel se zapiljio u njega, ali nije odgovorio.

249

Merkado nije uivao u ovom trenutku onoliko koliko je mislio. Bilo bi

mnogo bolje da su se Vivijan i Persel ve posvaali zbog ovoga, posle ega bi
Persel bio zlovoljan na koktelima ili veerama.
Merkado nije eleo previe da protestuje, ali je kazao: Svi smo
civilizovani, stare. Podsetio ga je: Biemo u neposrednom kontaktu kad
uemo u bunje. Istog asa je zaalio zbog izbora rei. Uemo u bunje.
Frojdovska greka? Suzbio je osmeh.
,,U redu. Persel ga je obavestio: Nije bitno.
Nije bitno? Merkado je eleo da mu kae: Jebao sam je, ovee, ali to
bi razorilo itav dogovor. Umesto toga je kazao: Veoma ti je privrena, Frenk.
Kraj rasprave.
Zapravo, trebalo bi da vodi ovu raspravu s njom.
Persel nije odreagovao, ali Merkado je poeo da mu ide na ivce.
Vivijan nije bila srena tema za razgovor izmeu njih dvojice, a Merkadova
prisnost bi mu zaradila u najmanju ruku udarac u stomak, kao to mu je rekao u
Rimu. Ali nije hteo da poremeti misiju. Takoe, sviao mu se Henri.
Merkado mu ree: Nisarn siguran, ali mislim da si leteo presporo dok si
prolazio pored hotela.
Pusti mene da pilotiram, Henri.
Razmiljam o sebi, stare. Tvom putniku. I Vivijan.
,,Ne brini se za to. Persel ga je obavestio: Ako e se oseati bolje,
sinjor Bokao je bio impresioniran mojim letakim vetinama.
Dobro. Ali hoe li te pustiti da ponovo leti?
Razmilja o tome.
Treba nam taj avion. Merkado je upitao: ,,A kako je sinjor Bokao?
Pretvara li se da marksisti nisu preuzeli kontrolu i da e se njegov privilegovani
ivot nastaviti kao i obino?
,,Ne, mislim da kapira da je s tim gotovo.
Onda zvui mnogo realistinije od mnotva mojih kolonijalnih
sunarodnika irom sveta.
,,Da.
,,Sa starim svetskim poretkom je gotovo.
Uistinu jeste. Persel je obavestio Merkada: Sinjor Bokao hoe da
zna da li nae novine ele da otkupe Miju.
,,Koga?
Avion. Zove se Mija.

250

,,Oh... mislim da ne ele.

Pitaj, molim te. Objasnio je: Sinjor Bokao hoe da ode iz zemlje." ,,I
treba. A ti bi trebalo da mu kae da razmatramo kupovinu njegove letelice kako
bi nas pustio da nastavimo da je iznajmljujemo.
Moda sam ga ja i naveo da poveruje u to.
Namazan si, Frenk.
,,Ja? Ti si mi upravo predloio da ga laem.
Njihov doruak je stigao, a Persel ree: ,,U toku vonje taksijem od piste,
video sam decu s naduvenim stomacima.
Merkado je utao nekoliko trenutaka, a zatim rekao: Ponekad mi se
plae zbog ove zemlje.
,,Da si video ono to sam ja video u Kambodi, plakao bi i zbog te
zemlje. Pogledao je u Merkada: Moemo da plaemo i zbog celog sveta,
Henri, ali to nee promeniti svet.
Merkado je klimnuo. Kada doe u moje godine, Frenk, pone da se
pita... ta je, dovraga, polo po zlu?
Sve je polo po zlu.
Jeste. Ali onda vidi... pa, oca Armana. I ove ljude iz UN. I sve
volontere i misionare koji dolaze na ovakva mesta da pomau. Da pomau
blinjima, drugim Ijudskim biima."
,,To uliva nadu.
,,Za svakog Getaua postoji po jedno pristojno ljudsko bie koje
pokuava da ublai patnje sveta.
Nadam se da je tako. Persel upita: Kada e dobri momci pobediti?
Kada doe do poslednje bitke izmeu sila dobra i zla. Kada se Hrist i Antihrist
sretnu na Armagedonu."
Zvui kao vraki dobra pria. Nadam se da u dobiti priliku da
izvetavam." Izvetavamo o tome svakog dana, Frenk.
Persel klimnu glavom.
Nije bio onoliko gladan koliko je mislio, pa je samo iskapio kafu i
zapalio cigaretu.
Merkado je pogledao u vitrani prozor i kazao: ,,Ne prikazuje Solomona i
kraljicu od Sabe na delu.
Mora da upotrebi matu.
Mislim da bi ta scena privukla muterije."
Ili policiju. Persel upita: Jesi li uo ita o gospodinu Hajlu Selasiju,

251

kako ga sada zovu?

uo sam glasinu da ga neumorno ispituju o njegovom imetku ovde i u
inostranstvu, i da im on malopomalo sve odaje u zamenu za ivote lanova svoje
porodice.
A ta e se desiti kada im bude sve dao?
Merkado je obavestio Persela: Uguili su nekoliko starijih lanova
carske porodice jastucima i obznanili da su umrli prirodnom smru. To e biti i
njegova sudbina. Ili neto tome slino.
Persel je klimnuo. Upitao je: Misli li da car zna lokaciju crnog
manastira? To je dobro pitanje. Kraljevski dvor imao je obiaj da putuje po
zemlji kako bi delio pravdu, davao pomilovanja, poklanjao novac crkvama i
tome slino. Uvek su poseivali Zavetni koveg u Aksumu. Mogue je da je car
posetio i crni manastir, ali mi instinkt kae da nije. ak i da jeste, ne bi mogao da
kae svojim tamniarima mrene koordinate."
Svakako. Siguran sam da nije vozio turistiki autobus."
Mnogo verovatnije je da su mu doneli Gral na nekom mestu daleko od
manastira.
Kao to je selo oan.
Mogue. Merkado ga je obavestio: Dvor ve tri hiljade godina
obavija tajnovitost. U poreenju s njim, dvor japanskog cara izgleda kao
otvorena kuna zabava.
A u poreenju s Vatikanom, svaka druga zatvorena institucija deluje kao
javni servis za informacije.
Tvoji antipapistiki stavovi idu mi na ivce, Frenk. Podsetio ga je: ,,Ti
radi za vatikanske novine.
Bog neka mi je u pomoi.
Bilo kako bilo, carski dvor vie ne postoji."
Osim ako Gan ne uspe u svom naumu.
,,To se nee desiti. Nema vie povratka na staro.
Mislim da si u pravu, Henri. A kad smo ve kod toga, gde je na ser
Edmund?
,,I sam poinjem to da se pitam.
Kazao je da e stii 24. januara, to je bilo jue. Ali dogovorili smo se
da emo ekati jo etiri dana pre nego to dignemo ruke od njega. Onda emo
ga ekati. Ali ako se ne pojavi, nastavljamo dalje. Bez njega.
Potrebne su nam te mape.

252

Imamo avion.
Vazduno izvianje nije zamena za terenske mape. Jedno upotpunjuje
drugo. Takoe, pukovnik Gan poseuje vetine koje mi nemamo. Verujem da
ovo moemo da uradimo i bez njega. Ali ne mogu da uradim ovo bez tebe i
Vivijan.
Persel je pogledao u Merkada i pitao: Zato mi zapravo radimo ovo?
Ponovi mi.
Moji razlozi se, ba kao i tvoji, Frenk, menjaju se iz dana u dan. Ima
dana kad mislim na svoju besmrtnu duu, a drugih dana pak mislim kako bi bilo
lepo postati bogat i slavan na svetskoj Gral turneji. Jedino u ta sam siguran jeste
to da smo mi - sve troje - izabrani da ovo uradimo, i verujem da neemo znati
zato sve dok se ne naemo u blizini Svetog grala i Svetog uha. Persel klimnu.
,,U redu. Ako se Gan ne pojavi, i dalje sam u igri. Pitau Vivijan.
,,Ne mora da je pita. Merkado je pogledao ka foajeu. Ali ako eli,
evo je.
Vivijan je ula u prostoriju s torbicom u ruci, odevena u pantalone
zemljane boje, vreasti pulover i patike. Spazila ih je i pola ka stolu,
osmehujui se.
Merkado je ustao, nasmeio joj se i izvukao joj stolicu.
Vivijan ih je obojicu ovla poljubila u obraz, a zatim sela i kazala:
,,Mislila sam da u vas nai u baru, kao i obino.
Merkado joj je odgovorio: Sada je soba za doruak. Ali mogu da ti
nabavim bladi meri.
,,Ne, hvala ti. Upitala je: O emu ste razgovarali?
Persel je odgovorio: O izvianju iz vazduha."
Uhvatila ga je za ruku. Frenk, bio si apsolutno velianstven. Ima li jo
neke vetine o kojima nam nisi priao?
Umem da veem leptirmanu.
Nasmejala se, a zatim uzela njegovo pare tosta. Gladna sam kao vuk.
Merkado joj ree: Priao sam Frenku koliko nas je impresioniralo njegovo
proletanje pored hotela.
Vivijan je bacila pogled na Persela, koji je pokuavao da privue panju
konobara, a zatim pogledala u Merkada. Nasmeio se. Uputila mu je atro
iznerviran pogled.
Kelner je doao, a Vivijan je naruila aj i voe, a zatim pojela jednu od
Perselovih kobasica. Merkado joj ree: Oseamo griu savesti zbog gladi.

253

Jesi li je ti izazvao, Henri?"

,,Ja dorukujem samo cornetto.
,,Pa, trebalo bi da uva snagu. Trebae ti.
Izvrsna poenta." Merkado nije u potpunosti uivao u ovom trenutku, pa
je predloio: Moda bi trebalo da razreimo jutronji nesporazum." Vivijan je
reagovala sekund prekasno. Kako to misli?
Frenk se pitao zato smo pili kafu na mom balkonu.
Pogledala je u Persela. ta si se pitao?
Mislim da je Henri pogreno protumaio moje pitanje."
Ponovo je pogledala u Merkada, koji je rekao Perselu: Izvini, stare.
Mislio sam da pokazuje izvesnu ljubomoru.
Persel je pogledao u njega i kazao: Zapravo sam se pitao kako si tako
rano izvukao matoru guzicu iz kreveta."
Podesio sam alarm, samo da te vidim, Frenk. A onda sam pomislio, ta
ako se Vivijan uspava? Zato sam je pozvao da mi se pridrui na kafi dok ti zuji
pored. Naalio se: ,,Da nas nisi video, onda bi moda trebalo da se zapita gde
smo.
Perselu to nije bilo smeno, a Vivijan je utnula Merkada ispod stola i
rekla: Moemo li da promenimo temu? Upitala je: Jesmo li se uli s Ganom?"
Merkado je odgovorio: Nismo.
Treba li. da se zabrinemo?
Frenk misli da ne treba.
Moemo li ovo da uradimo bez njega?
Opet, Frenk misli da ne moemo. Dodao je: ,,Mape.
Vivijan je zavukla ruku u torbicu, izvadila debelu kovertu i stavila je na
sto. Ovo je ekalo na recepciji."
Persel je uvideo da je koverta predata lino, adresirana na Merkada,
Persela i Smitovu, Oservatore romano, hotel Hilton. Nije bilo informacije o
poiljaocu.
Vivijan upita: ,,Da je otvorim?"
Persel se osvrnuo po prostoriji. ,,Okej.
Vivijan je noem prosekla selotejpom dobro ulepljeni omota, a zatim
zavirila unutra. ,,M-A-P-E!
Persel joj ree: Vidi ima li neka poruka.
Zavukla je aku u kovertu i izvadila pare hartije. Proitala je: ,,Ja sam u
Adis Abebi. Kontaktirau s vama. Odlino letenje, gospodine Persele. Rekla je:

254

Nije potpisano."
Merkado ree: Bogu hvala to je ovde i to je bezbedan.
Persel je istakao: Biti ovde znai ne biti bezbedan."
,,Pa, u svakom sluaju, imamo mape, a ako nam se Gan ne pridrui, nas
troje moemo da nastavimo dalje.
Vivijan upita Persela: Kako je znao da si leteo?
Pretpostavljam da nas posmatra i rojalistiki pokret otpora.
Vivijan ree: Ovo je uzbudljivo.
Persel ju je uverio: Postaje jo uzbudljivije kada ti tajna policija zakuca
na vrata.
Dovrili su doruak, a Persel je rekao da e pozvati Bokaa da vidi mogu
li dobiti avion u sedam sati sutra ujutru. Posavetovao je Merkada: Nisi nam
potreban u avionu, ali dobro bi nam doao jo jedan par oiju. Merkado je
oklevao, a zatim odgovorio: Ne bih propustio to iskustvo, Frenk.
,,Odlino.
Merkado ree da e otii do hotela Imperijal da proveri telekse i
nadoknadi zaostale glasine i traeve. Dodao je: Takoe u napisati priu o
gladi. Rekao je Perselu: Video sam tvoju priu o katolikim izbeglicama, u
kojoj kae da im prelazna vlada ne pomae.
Nadam se da si uivao.
,,Da li je ijedan deo tog lanka zasnovan na injenicama?"
Uzimam list iz tvoje belenice, Henri, i postajem kreativan." Merkado
nije odgovorio na to, ali je kazao: Istina je da su novine gruba skica istorije. Ali
ne i gruba skica romansiranih istorija.
Persel je poeo da se nervira. Unapred se radujem tvom injeninom
lanku o gladi.
Moja pria e naglasiti da etiopske vlasti prodaju nacionalno blago da
bi kupile hranu za narod.
Ali to nije tano. Oni kupuju oruje.
Moja poenta, Frenk, nema nikakve veze sa istinom ili izmiljotinama ne bi trebalo da napiemo bilo ta to e dovesti do nae deportacije iz zemlje.
Ili hapenja."
Mislim da to znam, Henri.
Odlino. Moemo ispriati istinu kad odemo odavde.
Kada si u Etiopiji, pitanje je ako, a ne kad.
,,U meuvremenu, rekao sam uredniku da ne objavi tvoju priu. Vivijan,

255

koja je utala za vreme ove razmene, ree: Kad odemo odavde, imaemo da
ispriamo mnogo veu priu." Rekla je Merkadu: Sloili smo se da saraujemo,
Henri, i da budemo prijatelji i kolege, i da emo zaboraviti prolost. Pogledala
je u njega. Zar ne?
Nasmeio se. ,,Jesmo. Oprostio se od njih i otiao.
Vivijan je utala nekoliko trenutaka, a zatim kazala Perselu: Izvini.
Zbog ega?
,,Zna.
Sluaj, Vivijan, znam da ti je i dalje drag, i to je u redu. Setio se ta mu
je Merkado rekao i podsetio ju je: Biemo u bliskom kontaktu kad odemo iz
Abebe, zato svi moramo da ostavimo po strani... ljubomoru."
Nasmeila se i upitala: Znai, svi moemo opet da se kupamo goli
zajedno?"
Ne.
Vidi? Ipak si ljubomoran."
ta eli danas da radi?
elim da fotografiem sve ono ta sam izgubila kada sam bila u zatvoru,
a ona kopilad mi poharala sobu.
Zvui dobro.
Moram da uzmem fotoaparat. Ustala je i rekla: Hoete li se popeti
gore sa mnom, gospodine Persele? Hou da vam pokaem svoj novi F-I.
Nasmeio se i ustao. Upamtite da radimo za Vatikan, gospoice Smit.
Povikau O, boe! u prikladnom trenutku.
Uzeo je kovertu i otili su u njenu sobu.
Dok se skidao, zapazio je belu amu, koju je sino nosila, prebaenu
preko stolice. Takoe je primetio hotelski bademantil koji je leao na krevetu.
Jutro je bilo veoma svee i on je pomislio da je Vivijan trebalo to da nosi na
Henrijevom balkonu.

256

36
Mali taksi marke Fijat peo se uz maglom obavijeno brdo s Perselom i
Vivijan na zadnjem seditu i Merkadom na suvozaevom mestu. Stigli su do
aerodroma, gde je uskovitlana magla prekrivala pistu i hangare. Persel ree
Merkadu: ,,U redu je ako eli da se vrati. Dodao je: Nije loa ideja imati
potencijalnog preivelog.
Merkado nita nije odgovorio.
Nekoga da nastavi s misijom. Ili da ispria nau priu."
Merkado je otvorio vrata i izaao iz taksija.
Persel je rekao taksisti da saeka, a Vivijan je kazao: ,,Za sluaj da bude
problema s vlastima. Ili s Henrijem.
Ujutru je sav na tri oka.
,,Ne bih znao. Izaao je iz vozila i otiao do hangara da podnese plan
leta. Otkrio je, na svoje iznenaenje, da se i dalje nervira zbog Henrija - i
Vivijan - odnosno, njihovog kafenisanja. Nije bilo nikakvog razloga da bude
sama s njim. Ali kao to su sve troje znali, u potonjim nedeljama ih eka jo
dosta slinih momenata.
Mladi porunik ratnog vazduhoplovstva sedeo je iza stola u kancelariji
hangara, puei cigaretu. Sinjor Bokao dao je Perselu nekoliko formulara
planova leta i rekao mu kako da ih popuni, to je ovaj uradio na engleskom,
meunarodnom letakom jeziku - izuzev ovde, oigledno.
Porunik je pogledao u plan leta, a bilo je oito da ne ume da ga proita.
Kuda ii vi?
,,U Gondar. Persel je pokazao na polje odredite na formularu.
,,Zato?
Persel mu je pokazao novinarske akreditacije i paso. Gazetanna.
ovek je pokazao napolje. ,,Ko ii jo?
Gazetanna. Podigao je dva prsta.
Porunik je zavrteo glavom. ,,Jok! Mahnuo je rukom, pokazujui Perselu
da ode.
Persel je iz depa izvadio indigo kopiju plana leta i stavio je na sto.
Etiopski bir je devalvirao, ali je za formular spajalicom bila prikaena
novanica od pedeset hiljada lira - otprilike pedeset dolara.

257

Porunik je draknuo novac - svoju mesenu platu - a zatim podigao

gumeni peat, lupio po Perselovom primerku plana leta, a zatim zapisao vreme.
,,Idi!
Persel je uzeo svoju kopiju plana leta i izaao iz hangara.
Henri se nije vratio taksijem u hotel, i priao je sa Vivijan blizu naviona.
Persel je platio taksisti, a zatim otiao do letelice.
Merkado ga upita: ,,Da li je bilo ikakvih problema?
Hoe li nam novine refundirati novac utroen na podmiivanje?"
,,U Narodnoj republici nema podmiivanja. Samo korisnikih naknada.
Vivijan je nosila torbu za fotoaparat i kazala: Upravo sam priala
Henriju da sam iskopala irokougaoni objektiv u Rojtersovom urednitvu, a tamo
imaju i dobru laboratoriju za uveavanje snimaka. Dodala je: ,,I ne postavljaju
pitanja."
Odlino. Jesmo li spremni? Pitstop? Henri? Kako ti je beika?
Tamo dole sve dobro radi.
Persel je potapao svoju platnenu torbu i rekao: Imam prazan termos iz
hotela, ako neko bude morao da ga upotrebi. Upitao je Merkada: Jesi li se
setio da kupi dvogled?
Pozajmio sam ga iz kancelarije.
Kad je Persel poao prema krilu, Merkado ga je upitao: ta je ovo?
Pokazao je na raketni lanser.
,,Na ta ti lii, Henri?
Raketni lanser. Napadamo li nekoga?"
Dok je Persel objanjavao prisustvo raketnog lansera, Merkado je
primetio rupe od metaka u trupu aviona i svima ih pokazao.
Persel je uverio Vivijan i Merkada: Sluajni pogoci. Popeo se na levo
krilo, otvorio krov kabine i povukao ga unazad. Iz kokpita je pokuljao vonj
plesnjive koe i hidrauline tenosti. Persel je ispruio ruku ka Merkadu, koji ga
je uhvatio za aku i povukao se na krilo. Persel mu ree: Izaberi koje god eli
sedite pozadi."
Nema nikakvih sedita."
Onda sedi na vreu s kafom."
Merkado se nezadovoljno popeo u zadnji deo aviona, a Persel je pruio
ruku Vivijan i izvukao je gore. Ugurala se u kabinu i prela na desno sedite.
Persel je uao u kokpit i zatvorio krov. U redu, Henri, tamo nazad
postoji sigurnosni pojas.

258

Radim na tome.
Persel je vezao pojas, a Vivijan je uinila isto. Kazao je: Vreme na
naem planu leta je 6.38. Treba da budemo u Gondaru za manje od tri sata. Sve
due od toga pobudie sumnju tipa koji e na drugom kraju uzeti na plan leta.
Ali moramo da napravimo nekoliko neovlaenih skretanja s glavne putanje, tako
da emo sleteti tek posle deset. Okriviu eone vetrove.
Merkado ga upita: ta ako znaju da nema eonih vetrova?"
Znaju samo ono to im kau drugi piloti koji su ranije sleteli. A neto mi
govori da izmeu Adis Abebe i Gondara nema ba mnogo vazdunog
saobraaja.
Persel je otvorio kartu sinjor Bokaa i bacio pogled na nju. Kazao je:
Evo ta u da uradim. Podii u Miju na dvanaest hiljada stopa, i pokuau da
iz nje izvuem brzinu od dvesta etrdeset kilometara na sat. Kada vidimo jezero
Tana, leteu nisko i sporo, koliko god je to mogue oko oblasti za koje mislimo
da se u njima moe nalaziti crni manastir." Dodao je: Takoe emo baciti
pogled na banju i predeo oznaen sa incognita. Vivijan e snimati irokougaone
fotografije, a onda emo u nekom trenutku morati da se spustimo na est hiljada
stopa, to je nadmorska visina Gondara. Uz malo sree, sleteemo u Gondar do
10.00.
Vivijan upita: Ako nas iko pita, ta uopte radimo u Gondaru?"
Piemo lanak o drevnom utvrenom gradu.
Merkado ree: To je nategnuto, Frenk.
Dobro. Pokuavamo da dobijemo intervju s generalom Getauom.
Vivijan ree: Vie mi se svia tvoja prva ideja.
Persel ih je podsetio: ,,Mi smo novinari. Nemamo pojma kuda idemo.
Pogledao je na sat: 6.52. ,,Spremni?
Vivijan ree: Ako si ti spreman, i ja sam.
vaknuo je glavni prekida, a zatim povukao upravlja, a Vivijan se
zgranula kada se upravlja ispred nje pomerio u skladu s njegovim. Pritisnuo je
pedalu kormila pravca, a njena se pomerila ispod nogu. Kazao joj je: Ovo su
duple kontrole, ali to ne znai da emo nas dvoje da upravljamo avionom. Dri
ruke podalje od upravljaa i stopala od pedala."
Razumem, gospodine.
Nekoliko puta je pritisnuo papuicu gasa, a zatim pokrenuo motor. Motor
se zakaljao, a ispod haube se zavijorio oblai crnog dima. Elisa se okrenula
jednom, dvaput, a motor je zabrundao.

259

Vivijan je primetila ploicu Svetog Kristofera, koju je sinjore Bokao

penadlom zakaio iznad vetrobranskog stakla. Dotakla ju je, i rekJa: Svetac
zatitnik putnika. On e nas uvati.
Odlino!"
Persel je pogledao u zbrku mahom neispravnih mernih instrumenata.
Ispod kontrolne table stajao je novi prekida, obeleen na engleskom: zakoeno i
paljba. Odvojeno crveno dugme bilo je okida za dimne rakete. Okrugla i jasna
nianska naprava stajala je ispred njega na obrtau pored vetrobranskog stakla.
Zapazio je da u lanseru i dalje stoje etiri dimne rakete. Sudei po reima sinjor
Bokaa, to nije bilo nita neobino; etiopski mehaniari minimizirali su svoju
radnu normu. Sinjore Bokao ga je posavetovao da ne zahteva da se rakete
izvade. Takoe ga je savetovao da ih ne ispaljuje iz zabave.
Persel je bacio pogled na udaljeni vetrokaz, a zatim pustio runr konicu
i zakotrljao se ka pisti. Spazio je da na ivici duge piste, koju je jue koristio sa
sinjor Bokaom, stoji C-47. Nije imao vremena da saeka da se C-47 pomeri, pa
je poao ka kraoj pisti, za koju je sinjore Bokao rekao da se moe koristiti, u
zavisnosti od vetrova, koliine goriva i teine tereta. Indikator koliine goriva
pokazivao je da je rezervoar pun, Vivijan je bila laka, a Merkado je preskoio
doruak.
Odvezao se do kraja krae piste. Nivo buke u kokpitu bio je podnoljiv, a
razgovor mogu ukoliko budu glasnije priali. Upitao je: Jesu li svi dobro?"
Vivijan je klimnula. Merkado nita nije odgovorio.
Persel je proverio letake kontrole i poloaj kormila visine. Iskljuio je
jedan pa drugi magnet, i uvideo da pad procenata obrtaja motora nije ni dobar ni
lo. Odradie posao.
Odvezao se na pistu, sa koje je magla uglavnom nestala. Poravnao je
nosni deo sa onim to je nekad bila bela linija. Putanja izlokanog betona bila je
malice uznemirujua. Oklevao je, zatim dao gas i navion se zakotrljao po pisti.
Avion se gadno truckao po izlokanom betonu. Kontrolna ploa je
vibrirala, krov od pleksiglasa je zveao, a kontrole su se tresle u njegovim
rukama. Tutnjava amortizera stajnog trapa ispunila je kabinu kada je pao na dno.
Bacio je pogled na Vivijan i video da se poigrava sa fotoaparatom.
Navion je progutao pistu pri brzini od osamdeset kilometara na as, a
zatim devedeset. Magla je obavijala kraj piste, ali on je znao da je to takoe kraj
zaravni na vrhu brda koju je primetio kada je preleteo iznad sa sinjore Bokaom.
Video je kako teren sa obe strane opada i nestaje dole u magli. Nalazio se na

260

grebenu, a ovo uzletanje se vie nije moglo obustaviti.

,,Frenk!
Bio je to Merkado, ali nije bilo o emu da se diskutuje.
Vivijan je podigla pogled s fotoaparata, ali nije nita kazala.
Bacio je pogled na brzinometar i zapazio da jogunasti instrument oitava
nulu. Ventil za dovod goriva bio je u potpunost otvoren, ali Mija nije pokazivala
nikakve znake podizanja.
Pista se odjednom zavrila i Vivijan preneraeno vrisnu, a zatim isprui
ruku i stavi prste na Svetog Kristofera.
Upravlja je delovao lagano u njegovim rukama, a navion je na trenutak
lebdeo u vazduhu, kao da pokuava da odlui da li da poleti ili da se sunovrati u
dolinu.
Nos se povio nadole, a on je polako povukao unazad upravlja i povukao
ruicu za uvlaenje stajnog trapa. Mija se blago podigla. Susedno brdo proletelo
je pored levog krila, a on je zapazio da je na veoj visini od naviona. Vivijan se
trecnula na zvuk udaranja stajnog trapa o kuite, a Merkado ree: ,,Oh!
Avion je poeo da se penje. Persel je bacio pogled na visinomer. Bio je
na 7.800 stopa, to nije bilo dobro s obzirom na to da je poleteo sa 7.900. Oko
njega, su se dizale planine visoke 10.000 i 12.000 stopa i inilo se kao da ga
stiskaju sa svih strana. Planinski vrh pojavio se i ispred nosa aviona.
Avion je nastavio da se penje, a Persel se malo opustio na 12.000 stopa.
Okrenuo se ka severozapadu i upitao: Nemate nita protiv da zapalim?
inilo se da nikome ne smeta, pa je pripalio cigaretu. Upitao je: Treba
li nekome onaj termos?
Vivijan ree: Prekasno je za to.
Upitao je: Kako tebi ide, Henri?
Bez odgovora.
Vivijan je okrenula glavu. Jesi li dobro?
Dobro sam.
Hoe li malo vode?
Dobro sam.
Vivijan je upitala Persela: Jesi li ovo uradio i jue?
Jue smo koristili duu pistu.
Moemo li sledei put nju da koristimo?"
,,Moemo.
Kako je prolo sletanje?"

261

,,Ne brini se za to.

Mogu li da dobijem dim?
Pruio joj je cigaretu.
Nastavili su da lete prema severozapadu, a Persel ree Merkadu:
Trebalo bi da se upozna s tim mapama.
Mislio sam da su kod tebe.
ali se, Henri?
Oh... evo ih ovde.
Vivijan se nasmejala.
Persel se zavalio u naslon sedita i prouio instrumenttablu. Obradovao
se kada je video da brzinomer opet radi.
Merkado ree: Sledei put dobrovoljno u se javiti da budem
potencijalni preiveli."
Bie mi drago da se ratosiljam balasta pri poletanju."
Nastavili su dalje, a Persel je pogledao ulevo. Gledano iz vazduha, ovo
je bila prelepa zemlja. Ovo je Gospodov dar Ijudskoj rasi. Zapravo, najstariji
posmrtni ostaci ljudskog pretka, stari vie od tri miliona godina, pronaeni su u
dolini Ava. A od tada, bio je to dug i tegoban uspon ka... neemu.
Vivijan ga je fotografisala, a zatim i Henrija, koji je sedeo pozadi na
daku kafe. Henri je uzeo njen fotoaparat i rekao: Okreni se.
Okrenula se, nasmeila, a Merkado ju je fotografisao.
Vivijan ree svojim saputnicima: Poeli smo nae puteestvije.
Merkado joj je odgovorio: Zamalo da ga zavrimo jo na poletanju. Vivijan ga
je uverila: Osetila sam kako nam Sveti Kristofer i aneli podiu krila.
Persel je zaustio da kae neto zajedljivo, ali kada je razmislio o
poletanju, nije bilo nikakvog aeronautikog razloga zato je poeo da se penje.
Vivijan je jo jednom dodirnula medalju Svetog Kristofera iznad
vetrobranskog stakla. Hvala ti.
A ta je sa mnom?
Sledei put upotrebi duu pistu.
Nastavili su da lete u tiini dok je Etiopija klizila ispod njihovih krila.
Negde tamo dole, pomislio je Persel, lei predmet za kojim tragaju. A taj
predmet moda ba njih eka.

262

37
Sat vremena nakon poletanja iz Adis Abebe, Persel je ugledao veliku
okuku Plavog Nila. Skrenuo je udesno i pratio reku ka severu. Leteli su brzinom
od dvesta etrdeset kilometara na sat, a let je dosad protekao bez ikakvih
problema, sem nekih planinskih vertikalnih vazdunih strujanja. Zrnakafe u
jutanim dakovimaprijatno su mirisala.
Persel je razmiljao o logistici njihove potrage, malim, ali vanim
detaljima. Rekao je Vivijan: Ako bude ikakvih problema poto sletimo u
Gondar, moda e ti konfiskovati film. A ako vide da si snimala teren, imaemo
tota da objanjavamo.
Sakriu ispucane rolne negde na sebi.
Moda e te pretresti."
Merkado im se poverio: Jednom sam sakrio rolnu filma na mestu gde
sunce ne sija.
,,Ne dovodi me u iskuenje, Henri. Dodao je: ,,Ne elimo da pronau
filmove kod nas. Predloio je: Moda da ih stavimo u dakove s kafom.
Merkado je odgovorio: Ekipa aviomehaniara u Gondaru sigurno e se posluiti
dakom ili dva.
Persel je primetio rupu zalepljenu izolirtrakom iznad vetrobranskog
stakla, tamo gde je stajala prikaena medalja Svetog Kristofera. Skinuo je
izolirtraku i kazao: Moemo da stavimo mape i ovde.
Merkado mu je predoio: ak i ako ne bude nikakvih nevolja u
Gondaru, vlasti e temeljno pretraiti pilotsku kabinu im izaemo iz aviona, i
verovatno e ih nai.
Persel nije odgovorio.
Merkado je nastavio: Ukoliko poriemo da znamo za mape ili film, to
bi moglo da izgleda sumnjivo, onda e sinjor Bokao zaglaviti u policijskoj
stanici u Adis Abebi odgovarajui na pitanja, dok mi odgovaramo na pitanja u
Getauovom tabu u Gondaru."
Razmislio je o tome. Henri je imao pravo. ta prelae?"
Kaem da rizikujemo kako nee biti nikakvih problema u Gondaru, i da
bi trebalo da pokuamo da ponesemo mape i ispucani film sa sobom. Dodao je:
Ukoliko bude nevolja u Gondaru, one nas ve ekaju, a film i mape e biti

263

najmanji od naih problema."

Perselu su instinkti i dalje govorili da ne nosi okolo inkriminiue dokaze
u policijskoj dravi. Naroito dok im ranija hapenja vise nad glavom. No, Henri
Merkado je u ovoj igri bio kudikamo due od njega. Takoe, iniio mu se kao da
nema dobrih izbora.
Vivijan ree: Nosiu ispucani film u torbici. Dodala je: Golotinja je
najbolja maska. im pokua neto da sakrije, uvali se u nevolju.
Merkado je prokomentarisao: ,,Ti bi trebalo da to najbolje zna.
Ignorisala ga je i kazaia: Frenk e nositi mape. Istakla je: Nije kao da
nosimo oruje ili careve slike.
Persel klimnu glavom. ,,U redu. Sleemo u Gondar i nosimo stvari sa
sobom. Moram da predam na plan leta oficiru na aerodromu, a onda emo se
odvesti taksijem do grada."
Merkado je, takoe, imao nekoliko misli o njihovom odreditu. Ako
Getau nekako sazna da smo se vratili u njegovo leglo, verujem da nam se nee
pokazati. ekae da vidi ta opet radimo u Etiopiji.
Persel je odgovorio: ,,Ne verujem da je toliko bistar. Mislim da on dela u
skladu sa svojim primitivnim impulsima.
Saznaemo u Gondaru."
Vivijan je upitala: Moemo li da promenimo temu?
Persel ree: Evo ti druge teme. Kada zaponemo potragu za crnim
manastirom, ne treba ponovo da vozimo iz Adis Abebe na sever. Dogovoreno?
Sloila se. ,,Ne bih to ponovo uradila."
,,Dakle, rekao je, ,,u nekom trenutku, poto zavrimo vazduno izvianje,
i kada budemo mislili da imamo nekoliko moguih lokacija crnog manastira,
moramo da odletimo u Gondar, ratosiljamo se aviona, pazarimo ili iznajmimo
neko terensko vozilo i krenemo u istraivanje. Istakao je: ,,Od Gondara do
podruja koje moramo da istraimo ima od etiri do est sati vonje - naspram
trietiri dana vonje iz Adis Abebe.
Merkado se sloio. Gondar treba da bude poetna taka naeg
poduhvata."
Nastavili su da lete u tiini. Persel je sledio Plavi Nil ka severu,
odravajui brzinu i visinu.
Vivijan je obznanila: Moram da pikim."
Merkado joj je dodao prazan termos. Kazala mu je: Zatvori oi. I ti,
Frenk. Svukla je pantalone i gaice i olakala se.

264

Persel ree: Moj red. Zatvori oi, Henri. Otkopao je lic.

Vivijan se ponudila: Ja u ti ga drati kako bi mogao da upravlja.
Nasmejala se. Mislila sam na termos.
Persel je slutio da Henriju nije smeno. Levom rukom je drao upravlja,
a desnom sebe, a Vivijan mu je pridravala termos.
Gotov.
Zavrnula je ep i pruila termos Henriju, koji ga je takoe upotrebio.
Odista, pomisli Persel, biemo u direktnom kontaktu u potonjim danima i
nedeljama sa jo mnogo prisnih trenutaka. Dobro je to su svi prijatelji.
U 8.32 spazio je jezero Tana ugnedeno meu brdima. Visinomer je
pokazivao 11.800 stopa, a jezero je izgledalo kao da se nalazi oko 6.000 stopa
ispod njih, to je otprilike kilometar i po nadmorske visine. U magliastoj
daljini, priblino trideset i pet kilometara severno od jezera, nalazio se Gondar.
Pokazao je veliko jezero svojim putnicima i rekao: Brzo smo stigli, tako
da moemo da njukamo unaokolo sat vremena."
Poeo je da se sputa. U roku od pola sata nali su se na otprilike hiljadu
stopa iznad tla, a visinomer je pokazivao 6.300 stopa iznad nivoa mora.
Polako je napravio zaokret iznad istone obale jezera, a Henri, koji je
rairio mapu u zadnjem delu, ree: Vidim manastir Tana kirkos, koji je pomenuo
pukovnik Gan. Vidite li ga na onom kamenitom poluostrvu koje zalazi u jezero?
Vivijan ga je ugledala i fotografisala kroz pleksiglas.
Merkado ree: Bataljon oca Armana ulogorio se negde du te obale
jezera, pre skoro etrdeset godina.
Jezero su okruivala krevita brda, a Persel je znao da je to teren veoma
lak za odbranu, ak i za desetkovani bataljon oca Armana. Manastir Tana kirkos,
pomislio je, takoe se moe vrlo lako braniti, zbog poloaja na kamenitom
poluostrvu. Crni manastir je, meutim, bio bezbedan jer je bio sakriven. ak i iz
vazduha.
Napravio je jo jedan zaokret i kazao: Videemo moemo li da naemo
banju.
Merkado se pomou dvogleda zagledao kroz krov kabine, a Vivijan je
priljubila nos uz pleksiglas. Tamo! Vidite li je?
Persel je spustio desno krilo i smanjio brzinu. Dole, tik iznad vrha krila,
jasno je video kompleks belo okreenih graevina banje i travnate livade oko
nje. Spazio je glavno zdanje, gde su parkirali dip i nali oca Armana, i opazio je
uzani drum kojim su se dovezli do tamo. Ponovo se zapitao zato je ba na tom

265

mestu skrenuo s puta zaraslog u grmlje.

Vivijan uzbueno ree: Eno ga sumporni bazen!
Zagledao se u bazen, a zatim bacio pogled na Vivijan. itav sliv
dogaaja zbio se tamo te noi, a iz vazduha, na bletavoj svetlosti sunca, to nije
bilo nita shvatljivije nego to je bilo po mraku.
Vivijan ree: Odavde izgleda tako predivno. Snimila je nekoliko
fotografija i rekla: Vratiemo se tamo da naemo posmrtne ostatke oca
Armana. Podsetila ih je: Vatikanu treba relikvija.
Persel nije imao komentar na to i rekao je: Nastaviemo etnju alejom
seanja.
Okrenuo je avion ka severu i kazao: Scena poslednje bitke.
Ispod su se nalazila brda gde su se zadnje rojalistike snage, predvoene
princom Douom, ulogorile, borile i izginule. Persel se spustio na 2.000 stopa.
Svi dreavi atori prineve armije odavno su nestali, a preostale su samo kosti i
lobanje razbacane po krevitom tlu.
Merkado ree: Tamo je umrla civilizacija."
Persel klimnu glavom.
Na golim padinama brda jo su se videli krateri i rupe od eksplozija, a ti
oiljci i kosti behu svi preostali dokazi onoga to se tu dogodilo dok su se on,
Vivijan i Henri kupali u italijanskoj banji. Da su stigli dan ranije - ili dan kasnije
- ko zna?
Odleteli su dalje ka severu do Getauovih brda. Armija je odavno
napustila logor, a jedino su izbrazdana zemlja, rovovi i utvreni vatreni poloaji
ostali da svedoe o prisustvu nekoliko hiljada ljudi.
Persel nije mogao da ustanovi gde se nalazio Getauov generaltab, ali je
onda spazio mesto gde je general obesio zarobljene vojnike komunikacionom
icom, i spazio je klisuru gde su ih bacili u bukagije, i heliodrom odakle su ih
izvukli iz ovog pakla.
Spustio se jo nie, a oni su ugledali prirodni amfiteatar - vebalite -i
Persel je bio siguran da su i Vivijan i Henri videli deset stubova koji su i dalje
trali iz tla. Ali to niko nije prokomentarisao. Niti je iko pomenuo drvenu
platformu na kojoj su Vivijan i on grevito drali jedno za drugo, uvereni da im
je to poslednja no na licu zemlje.
Za razliku od banje, taj prizor, gledano iz ptije perspektive, uinio je
dogaaje te noi mnogo shvatljivijim.
Vivijan nije fotografisala i okrenula je lice od pleksiglasa.

266

Henri, razume se, nije imao nita da kae, ali bi Persel voleo da zna o
emu razmilja.
Usmerio je avion ka visoravni izmeu dva vojna logora. Levo od njih
spazio je niz grebena uz koje su se uzverali da pobegnu od Gala, i vrh gde su
Henri i pukovnik Gan izabrali pogreno vreme za dremku. Skrenuo je udesno, a
iroka travnata zaravan rairila se ispred njih izmeu brda.
Vivijan ga je upitala: Jesmo li tamo bili?
,,Aha.
Odavde izgleda lepo.
Odavde sve izgleda lepo. Pokazao je: Ono je greben uz koji smo se
popeli da traimo pomo od generala Getaua."
To je zvualo smeno u retrospektivi, a ona se nasmejala. Gde nam bi
pamet?"
,,Na otavi, oito."
Skrenuo je istono i preleteo celu duinu zaravni izmeu brda na kojima
su nekad bili ukopani vojni logori.
Neto u visokoj travi ispred privuklo mu je panju: desetak Gala na
konjima jahalo je na zapad, ka njima.
Merkado ih je takoe spazio i kazao: ,,Ti kukini sinovi su jo ovde.
Predloio mu je: Ispali te tvoje rakete na njih.
,,To nisu moje rakete. I to su obini dimni markeri.
,,Kopilad!
Henri se, pomislio je Persel, priseao bitke na planini Aradam, gde su mu
Gale zamalo otfikarile jajca.
Gale su ugledale avion koji je iao ka njima, a on se spremio da skrene
uesno i izae van pukometa, ali se predomislio i poeo da pikira.
Vivijan ga upita: ta to radi? Frenk?
Merkado uzviknu: ,,Za ime sveta, ovee.,.
Persel se spustio najnie i najsporije koliko je smeo, a Gale su spokojno
sedele na konjima i zurili u avion koji im se munjevito pribliavao. Mora da su
videli raketni lanser, pomislio je, jer su se iznenada razbeali. Nekoliko konja
propelo se na urlik motora, a jahai popadali na zemlju.
Spustio se jo nie i nagario motor dok je zujao iznad njih. Otro je
skrenuo udesno kako bi izbegao da im prui laku metu u povlaenju, a zatim je
preleteo iznad rojalistikog logora i spustio se nie ka dolini, kako bi smestio
brda izmeu sebe i linije vatre veoma ljutih Gala.

267

Merkado je povikao, nadjaavajui riku motora: ta to, doavola,

radi?
Traim svoj dip.
Jesi li poludeo?
Izvini. Pukao sam.
Vivijan je duboko udahnula. Nemoj to ponovo da uradi.
Persel se zaputio jugoistono du doline u dungli i kazao: Potraiemo
utvrenje rasa Teodora.
Smanjio je brzinu i visinu dok je pratio dolinu, koja se proirila u
prostranstvo zelenila izmeu susednih breuljaka.
Merkado se nagnuo izmeu dva sedita sa mapom podruja u ruci i rekao:
Ovde je ta incognita. Persel je ovla pogledao mapu, a zatim kroz pleksiglas,
da se orijentie. Blago je skrenuo udesno i rekao: ,,Za nekoliko minuta trebalo bi
da se pojavi na jedan sat.
Smanjio je dotok goriva i brzina je opala, a navion je potonuo nie iznad
zbijenih kronji kine ume. Poeo je da prepoznaje znake upozorenja gubitka
uzgona aviona, ali su mu letake karakteristike i dalje bile nepredvidljive.
Spustio se na dve stotine stopa, a Vivijan ree: Sve prolee prebrzo."
Objasnio je: Ako letimo nisko, moemo detaljnije da vidimo, ali sve prebrzo
prolee bez obzira na to koliko sporo da idem. Ako letimo visoko, do izgleda
kao da prolazi sporo, ali onda ne moemo da vidimo manje objekte. Hvala ti,
Frenk. Nisam to shvatila."
Ovo ti govorim jer si ti zaduena za fotografiju. ta eli?
Potrebna mi je visina za irokougaoni objektiv. Uveau fotografije i
moemo da ih pregledamo lupom.
Dobro. U meuvremenu, ako e pogledati na jedan sat, vidim neto.
Henri se nagnuo napred, i svi su pogledali u pravcu u kojem je pokazao. Podigao
je nos da uspori avion, a pravo napred ugledali su prekid u zbijenim kronjama, a
unutar istine nalazili su se porueni zidovi i spaljene graevine. Da nisu znali da
je bila netaknuta pet meseci ranije, pomislili bi da je posredi neka stara ruevina
- osim to dungla jo nije ponovo osvojila istinu.
Persel je pomislio na svetenika. Na ovom mestu je izbegao smrt, a zatim
izaao iz zatvora u dunglu. A neto ga je - Bog, seanje ili puti kroz dunglu odvelo na zapad, do italijanske banje. Ali on nije iao ka banji. Nije bila
sagraena kada su ga uhvatili, sudei po Ganu i mapi, koja nije pokazivala banju.
Dakle, ta ga je odvelo zapadno do te banje i susreta s troje ljudi koji ni sami

268

nisu znali za njeno postojanje? Verovatno, pomislio je, puteljak kroz dunglu, ili
staza koju je utabala divlja. Ako bi upitao Vivijan ili Merkada, odgovor bi bio
jednostavan: oca Armana je do njih doveo Gospod. Mislio je da mu se vie
svia teorija o ivotinjskoj stazi.
Vivijan je snimila nekoliko fotografija dok su se pribliavali, a onda je
unitena tvrava proletela pored, a ona ree: Moemo li da se vratimo, ali na
veoj visini?
,,Moemo. Peo se dok je pravio iroki zaokret u smeru kazaljke sata.
Za nekoliko minuta, tvrava se ponovo pojavila na vidiku s njihove desne
strane na visini od otprilike hiljadu stopa.
Dok je Vivijan fotografisala, upitala je, kao da pita samu sebe: Moe li
da zamisli kako je to biti zakljuan u eliji usred dungle etrdeset godina?
Hteo je da joj kae da e, ako pronau crni manastir, moda iz prve ruke
saznati kako to izgleda.
Jo vanije, potvrdio je jo jedan detalj prie oca Armana. Takoe,
fiksirali su nekoliko taaka svetenikove prie - istonu obalu Tane, banju i
utvrenje. Sada su morali samo da nau crni manastir, za koji su verovali da se
nalazi negde u toj oblasti.
Pogledao je u debeli neprekinuti tepih dungle i praume pod sobom.
Jednom se vozio u vojnom izvidnikom avionu u Vijetnamu, a pilot mu je rekao:
Ispod tih kroanja nalaze se neprijateljski logori. I hiljade ljudi. A mi nita ne
moemo da vidimo.
Svakako. To je bio i glavni razlog zato su Amerikanci bacah napalm na
dunglu - da uklone lie. Ali ovde su postojale na stotine hiljada jutara guste i
netaknute dungle, a ispod tih kroanja mogao se nalaziti i grad, a niko ga nikad
ne bi video. Takoe, imali su samo neodreenu ideju gde da trae.
Merkado je imao sline misli i rekao je: Ovo je prilino veliko
podruje dungle."
Primetio si?
Trag bi mogla da bude ona stara mapa koju smo videli na Etiopskom
koledu.
Henri, molim te.
I vitrani prozor u Hiltonu."
Zvui kao da ima anoksiju.
Ono to im je zajedniko jeste da pokazuju palmino drvee. A ako
pogleda, tamo dole nee videti mnogo palminih umaraka.

269

Persel je bacio pogled na kronje. Istina, nije bilo mnogo palminog

drvea, ali... to nije bio naroito pouzdan trag. Kazao je: U redu, motriemo na
palme. U meuvremenu, imamo otprilike pola sata pre nego to budemo morali
da krenemo prema Gondaru, zato u se peti u spiralnim zaokretima, a Vivijan e
fotografisati sve ispod nas dok se penjemo. Predloio joj je: Pokuaj da
preklopi malice...
,,Znam.
Dobro. Idemo gore. Dodao je gas i navion poe da se uspinje. Rekao je
Merkadu: Upotrebi dvogled, a ako ispod vidi ikakve neobinosti, skreni nam
panju na njih. Rekao im je: Otvoriu krov kabine, kako bi Vivijan mogla da
snimi jasnije fotografije." Otkljuao je krov i gurnuo ga unazad nekoliko stopa;
halabuka motora ispunila je kabinu.
Vivijan je odvezala pojas, nagnula se napred i uperila fotoaparat kroz
otvor.
Kruili su iznad oblasti istono od Tane - poumljene zemlje, u skladu sa
priom oca Armana, koja je zapoela na istonoj obali jezera i zavrila se u
zatvoru utvrenja. Obala je bila poznata, premda ne i taan poloaj svetenikove
poetne take du te obale duge sto trieset kilometara. A tvrava vie nije bila
incognita. Ono to jeste bilo incognita, meutim, bee sve ispod tog baldahina
od kroanja, ukljuujui i crni manastir.
Pogledao je u teren ispod. inilo se da u zelenom tepihu dungle nema
prekida koji su ljudskih ruku delo. Ali to su ve znali.
Vivijan je, verujui u Henrijevu inspiraciju u vezi s palminim drveem,
snimila dosta fotografija palminih umaraka. Ispo je bilo nekoliko jezeraca, a
ona se takoe usredsredila na njih, jer je svetenik pomenuo jezerce unutar zidina
manastira.
to se tie drveta, potoka i stene, kao to je Gan istakao, bilo je mnogo
drvea, a stena ne bi bila vidljiva osim ako je ogromna ili ako stoji na istini.
Persel i Merkado su na mapi videli potoke, ali oni nisu bili uoljivi kroz gustu
dunglu.
Pomislio je na italijanske vojne kartografe koji su napravili na desetine
mapa koristei fotografije iz vazduha. Na fotografijama bi spazili utvrenje i jo
grupu drugih objekata koje je napravio ovek, koje bi zatim ucrtali na mape. Ali
nisu spazili crni manastir, niti ita drugo to bi mogli da oznae sa incognita.
Igla u plastu sena. Manastir u dungli.
Klju bi, pomislio je, moglo biti selo oan. Pogledao je na sat. Bilo je

270

skoro 10.00, a oni su morali da krenu za Gondar ili e kasniti na letu iz Adis
Abebe.
Pustio je Vivijan da snimi jo nekoliko fotografija, a zatim povikao: ,,To
je to! Zatvorio je krov kabine. U kokpitu je postalo tie, ali niko nije
progovorio. Ako su i bili razoarani izvianjem iz vazduha, nisu to glasno
izrekli.
Poleteo je ka severozapadu i poeo da se penje na nadmorsku visinu
Gondara.
Nije imao pojma ta ih tamo eka, daleko od relativne bezbednosti
prestonice. Ali ako je njihovo zadnje putovanje na Getauovu teritoriju
predvidljivo, njihova potraga za Svetim gralom mogla bi biti gotova za pola sata.
Imao je dovoljno goriva da se okrene i vrati u Abebu, ali onda ne bi imao
objanjenje za ovaj let.
Kazao im je: Sleemo za otprilike dvadeset minuta."
Niko mu nije odgovorio i on je nastavio dalje.

271

38
Jezero Tana im se pribliavalo s leve strane, a s druge strane jezera
nalazile su se planine Gondara.
Persel ree: ,,U povratku emo videti selo oan.
Merkado ga je obavestio: Tamo dole moda nikoga nee videti."
Objasnio je: ,,U toku je masovni egzodus Jevreja."
uo sam za to. Ali zato?
Smatraju da su im ivoti ugroeni.
Poznato mi je to oseanje. Podsetio je Merkada: Gan je rekao da
Falamuri imaju privilegovano mesto u etiopskom drutvu."
Vie ne.
Vivijan upita: Kuda idu?
,,U Izrael, naravno. Izraelci su organizovaii vazduni most. Merkado ih
je obavestio: Svaki Jevrejin na svetu po Zakonu o povratku ima pravo da
emigrira u Izrael."
Perselu se inilo da odlaze svi koji mogu da odu. Ubrzo e jedini
preostali ljudi biti marksistike vlasti, ruski i kubanski savetnici, seljani i kreteni
novinari. A koliko su mogli da pretpostave, i monasi iz crnog manastira takoe su
otili, zajedno sa Svetim gralom.
Merkado je nastavio da govori. Falamuri su jedini nepreobraeni
Jevreji na svetu koji nisu bili u dijaspori. Oni su Etiopljani koji su bili Jevreji
jo pre kraljice od Sabe. Njihovo etniko poreklo je ovde, a ne u Izraelu ili
Judeji, tako da, tehniki gledano, Zakon povratka za njih ne vai. Meutim, vlada
Izraela ih doekuje sa dobrodolicom.
,,To je dobro. Ali nadam se da su jo uvek u oanu, jer emo to selo
staviti u na plan puta.
Mislim da polae previe nade u oan to se tie nae rnisije."
Videemo kad stignemo tamo.
U 10.20 Persel je spazio utvreni grad Gondar gde se uzdie s brda.
Liio je na kulise nekog fantastinog filma sa zmajevima i volebnicima.
Stvarnost je, meutim, bila gora: bio je to glavni tab vojske generala Getaua.
Civilnovojni aerodrom nalazio se na oblinjoj zaravni, a bez
radiokontakta morao je da se spusti kako bi video vetrokaz i da bi kontrolni

272

toranj video njega, usled ega se osetio kao uljez u neprijateljskom vazdunom
prostoru.
Kontrolni toranj ukljuio je netrepue zeleno svetlo, meunarodni signal
za: Imate dozvolu za sletanje."
Poravnao je avion sa pistom koja se prostirala u pravcu severjug i
zapoeo sletanje.
Merkado ree: ,,Ne vidim da nas dole eka streljaki vod.
Iza hangara su, Henri.
Vivijan je sugerisala: Moemo li da prestanemo sa galgenhumorom?"
Dok je navion prelazio preko poetka duge piste, Persel je ubacio ruicu
gasa u ler, a avion je sleteo. Dobro doli u Gondar.
Pustio je da se avion otkotrlja do kraja piste dok je gledao oko sebe,
traei bilo kakve znake da bi trebalo da se okrenu, uzlete i odlete u Sudan, ili u
Francuski Somalilend, otprilike etiri stotine kilometara ka istoku.
Henri je, takoe, gledao ka hangarima, i u oblinja vojna vozila.
Navion se zaustavio, a Persel je poeo da vozi ka hangarima.
Vivijan je podigla fotoaparat, ali joj Merkado ree: Ovde ne sme da
fotografie."
Spakovala je fotoaparat u torbicu.
Persel je primetio vojni transportni avion C-47 parkiran nadomakjednog
hangara, i zapitao se da li je to onaj koji ga je onemoguio da upotrebi duu pistu
na uzletitu u Adis Abebi. inilo se da su stranje tablice iste, ali nije mogao da
bude siguran.
Dovezao se do hangara i iskljuio motor. U kokpitu je zavladala tiina
nakon etiri sata u vazduhu, i sada je bilo lako govoriti, ali niko od njih nije imao
nita da kae.
Otvorio je krov kabine i gurnuo ga nazad, putajui sve planinski vazduh
u zaguljivu kabinu. Kazao je: Ponesite sve. Ostavite termos."
Popeo se na krilo, a zatim pomogao Vivijan i Merkadu da izau.
Posmatrali su ih etiri mukarca u maslinastozelenim uniformama, sa
pitoljima u futrolama.
Prepoznali su navion, razume se, a Persel je uvideo da su oekivali da iz
kabine izae sinjor Bokao, ili moda etiopski piloti koji su iz naviona
ispaljivali dimne rakete na dravne neprijatelje.
Rekao je svojim sadruzima: Dobre vesti su to to nisu iznenaeni to nas
vide.

273

Sve troje su skoili na betonsku pistu i poli prema etvorici vojnika.

Jedan mukarac, kapetan, pokazao im je da uu u kancelariju u hangaru. Seo je
iza stola i pogledao u njih.
Persel je zapazio da kapetan nosi crvenu zvezdu nove marksistike
drave, ali je est meseci ranije najverovatnije nosio lava judejskog. Uz malo
sree, taj lik nije Getauov roak i govori meunarodnim letakim jezikom, a
takoe veruje u meunarodno bratstvo ljudi koji jezde po nebu. Ili je totalni
govnar.
Kapetan ih upita na dobrom engleskom: ,,Ko ste vi?
Persel je odgovorio: Novinari iz Adis Abebe i prijatelji sinjor Bokaa.
ta traite ovde?
Doli smo da vidimo prastari grad Gondar."
Zato?
Zato to je slavan."
Kapetan je razmislio o tome, a zatim rekao: Va plan leta, pasoi i
akreditacije.
Persel mu je dao plan leta, a svi su mu dali pasoe i novinarske
akreditacije. Pregledao je svaki paso, a onda proverio njihova imena na
otkucanom spisku. Persel, Vivijan i Merkado su se zgledali.
Kapetan je pogledao u njihove novinarske akreditacije, a zatim sve to
vratio Perselu i obavestio ga: Plaa se nadoknada za sletanje."
Koliko iznosi danas?
Kapetan je utke zurio u njega, a zatim upitao: ta imate?
,,Lire.
Pedeset hiljada."
Persel ree Merkadu: Plati gospodinu, Henri.
Merkado je istovremeno izgledao kao da mu je pao kamen sa srca i
iznervirano. Uzeo je novanicu od pedeset hiljada lira iz novanika i pruio je
kapetanu.
Kapetan je upitao: Koliko dugo ete biti ovde?
Nekoliko sati.
Dugaak let radi nekoliko sati u Gondaru."
Vivijan je odgovorila: ,,Ja sam reporterka. Potapala je torbu
fotoaparata. Danas snimamo preliminarne fotografije, a ako se svide naim
novinama, vratiemo se da uradimo fotoesej o drevnom gradu.
Kapetan se zapiljio u nju i inilo se kao da obrauje tu informaciju.

274

Upitao je Persela: Imate li jo nekog drugog posla ovde?

Jok.
Znate li nekoga ovde?
Nikoga." Izuzev generala Getaua, naravno, ali to nije bilo vredno
spomena.
Kapetan je dugo zurio u njih, a zatim rekao: Ako se vojna situacija
zakomplikuje, prelazna revolucionarna vlada ima pravo da konfiskuje vau
letelicu, kao to sam siguran da vam je sinjor Bokao ve rekao. ,,Naravno.
Jeste li ovde da izvetavate o ratu?
Ne danas.
Koje je vae sledee odredite?"
,,Abeba.
Kapetan ih je obavestio: Rezervoari e vam biti napunjeni u vaem
odsustvu, a vi ete pJatiti gorivo zapadnom valutom. Podsetio ih je: Podneete
plan leta za Abebu i platiete nadoknadu za uzletanje."
Razume se.
Videete se sa mnom - ja sam kapetan arju - pre nego to poletite. ,,U
redu."
Moete ii.
Poli su ka vratima.
ekajte!"
Okrenuli su se, a Persel je video da kapetan arju gleda u njihov plan
leta. Rekao je Perselu: Prolo je vie od etiri sata otkako ste napustili Adis
Abebu."
Naleteli smo na eone vetrove."
Kapetan arju je pokazao na C-47 ispred svog prozora i obavestio ih:
Taj avion je poleteo sa istog uzletita posle vas. Stigao je pre dva sata i nije
izvestio o nikakvim eonim vetrovima." Upitao je: Jeste li odstupili od plana
leta?
Zapravo, promaio sam malo pravac, a nisam upoznat sa terenom, tako
da sam se izgubio na otprilike jedan sat.
Znai, eoni vetrovi i gubljenje pravca. Kakav ste vi to pilot?
Oevidno ne ba najsposobniji."
Zabeleiu vau potronju goriva iz Abebe."
Zabeleite da smo krenuli sa tri etvrtine rezervoara.
Moda e se neko u Abebi seati toga.

275

Siguran sam da hoe.

Kapetan je nastavio da zuri u njih, a onda ree: Moete da idete."
Okrenuh su se i izali iz hangara.
Merkado ree: Nije progutao tvoju priu o eonim vetrovima i
gubljenju, Frenk."
Persel je iz vazduha primetio terminal za male komercijalne avione, a
dok su hodali ka njemu da uzmu taksi, uverio ih je: Moje objanjenje, kao
pilota, bilo je logino i uverljivo.
Vivijan je odgovorila: Mislim da je moje objanjenje kao fotoreportera
ta radimo ovde dva sata bilo uverljivije od tvog objanjenja o tome zato nam je
trebalo etiri sata da stignemo dovde.
,,Ti si bolji laov od mene.
Merkado ih je takoe podsetio: Moda e pozajmiti na avion dok smo
odsutni.
Vratie ga, osim ako ih ne obore."
Vivijan upita: Postoji li neki hotel u ovom gradu?
Merkado je odgovorio: Postojalo je nekoliko dobrih kada sam zadnji put
bio ovde.
Kada je to bilo?
1941.
Stigli su do putnikog terminala i uli kroz stranji ulaz. Nevelika trona
zgrada delovala je naputeno, a Vivijan upita: Ima li ikakvih komercijalnih
letova do Adis Abebe?
Merkado joj je odgovorio: Nekada je bio jedan let dnevno. Sada, sudei
po onome to sam uo, moda jedan nedeljno.
Persel je primetio: Taj smo oigledno propustili."
Vivijan ree: Mogli bismo da ostanemo nasukani ovde.
Odgovorio joj je: To bi mogla da bude najmanje loa stvar koja bi ovde
mogla da nas zadesi. Primetio je da je jedina rentakar agencija zatvorena i
predloio: Dok smo u gradu, hajde da vidimo moemo li da negde iznajmimo
neko terensko vozilo."
Izali su na prednji ulaz terminala, gde je na taksi stanici stajao usamljeni
crni fijat. Merkado je probudio vozaa i uli su u taksi, pri emu je Merkado seo
napred. Gondar", rekao je oferu.
Taksista je delovao zbunjeno, kao da nije imao muterije jo od poetka
revolucije.

276

Persel ree Merkadu: Daj mu dvadeset hiljada."

,,To je skoro petnaest dolara, Frenk. On zarauje otprilike dolar dnevno."
,,To je vie nego to Oservatore romano mene plaa. Hajdemo." Merkado je
nerado dao taksisti novanicu od dvadeset hiljada lira, a ovek se zapiljio u nju,
a zatim ukljuio motor i krenuo.
Na putu ka zaravni, Merkado je pokuao da razgovora s vozaem na
amharskom, italijanskom i engleskom.
Vivijan ree Perselu: Mislim da ne bi trebalo da se navionom vraamo
ovamo. To bi bilo previe. Sugerisala je: Ukrcaemo se na komercijalni let
kada budemo spremni da ponemo nae putovanje.
Moramo da obavimo jo jedan izviaki let kako bismo proverili sve
to deluje zanimljivo na tvojim fotkama.
Nisam sigurna da emo uopte uspeti da odemo odavde."
Izabrani smo da odemo odavde.
Nije mu odgovorila.
Dok su se vozili uzanim strmim drumom ka gradskim zidinama, Merkado
se okrenuo i rekao: Ovaj voza je zapravo ekaogenerala sovjetske avijacije."
Vivijan se nasmejala. Zato nas je onda povezao?
Persel je odgovorio: Jer mu je Henri dao mesenu platu.
Merkado ree: Danas nita nije kako treba.
Persel se nije sloio. Nisam se sruio. I nisu nas uhapsili.
Dan jo nije gotov.

277

39
Merkado je usmerio taksistu ka centru Gondara, ka trgu koji su izgradili
Italijani. Stajali su na hladnjikavoj sunevoj svetlosti i gledali unaokolo u
prodavnice, bioskop i javne graevine koje su italijanske arhitekte podigle u
faistikom stilu etvrte decenije XX veka.
Merkado ree: Ovo je izgledalo mnogo bolje 1941.
Ba kao i ti, ree Persel.
Merkado je ignorisao njegovo peckanje i rekao: Gondar je mesto gde je
italijanska vojska zauzela poslednje uporite protiv Britanaca 1941. godine.
utao je neko vreme, a onda nastavio. Tada sam putovao kao ratni dopisnik sa
britanskim ekspedicionim snagama... est meseci ranije uzeli smo Adis Abebu od
Italijana, a Hajle Selasije vratio se na presto.
Persel je pogledao u Henrija Merkada, koji je stajao na trgu. ovek je
video dobar deo ivota, smrti i rata, i malo mira. Merkado je, u stvari video
dvadeseti vek u svim njegovim trijumfima i razoaranjima, sve njegove napretke
i neuspehe.
Pravo je udo, pomislio je, to je u Merkadu ita preostalo. Ili to jo
moe da veruje u neto poput Svetog grala. Ili u ljubav.
Bacio je pogled na Vivijan, koja je gledala u Henrija. Nije nameravao da
Henriju preotme devojku.
Merkado je klimnuo glavom ka bioskopu. Britanski vojnici gledali su
zarobljene itahjanske filmove, a ja sam stajao na bini i prevodio, derui se iz
sveg grla. Nasmejao se. Izmiljao sam neke vrlo smene seksualne dijaloge.
Vivijan se nasmejala, a Persel se, takoe, osmehnuo.
Merkado je pokazao na veliku javnu zgradu. Britanska armija je tamo
smestila glavni tab. Junion Dek se vijorio tano tamo. Obavestio ih je: Gan
mi je rekao da je i on bio ovde, ali se nikad nismo sreli. Ako jesmo, to se desilo
u stanju pijanstva i kasnije se toga nismo seali.
Persel se zapitao da li e za trideset pet godina i on biti ovde, ili na
nekom drugom mestu iz svoje prolosti, priajui nekom mlaem saputniku o
tome kako je bilo nekada. Verovatno nee. Henri je imao izvanrednu sreu u
varanju smrti; Persel se oseao sreno, ali ne ba toliko sreno.
Merkado je nastavio: Italijani su nastavili da vode iznenaujue silovit

278

gerilski rat protiv Britanaca u ruralnim podrujima naredne dve godine, pre nego
to su konano predali ovaj poslednji komadi svog afrikog carstva. Dotad sam
ve putovao s britanskom vojskom po severnoj Africi. utao je trenutakdva, a
onda kazao: Uvek sam nameravao da se vratim u Etiopiju, a naroito u Gondar.
A sada sam ovde.
Vivijan mu ree: Pokai nam okolinu, Henri.
Napustili su trg i uetali u stari grad, koji je bio jednako transcendentalan
kao to izgleda i iz vazduha: zbirka palata od opeka i kamena, crkava,
fortifikacija, stare sinagoge i razvalina. Izgleda skoro srednjovekovno, pomisli
Persel, premda se arhitektura razlikuje od svega to sam video u Evropi, ili na
drugim mestima.
Vivijan je fotografisala dok im je Merkado pokazivao graevine kojih se
seao. Primetio je: ini se da ovde ima manje ljudi nego to se seam.
Obavestio ih je: Veina jevrejskog ivlja u Etiopiji ivi u Gondaru i okolnoj
oblasti. Mislim da su Jevreji ve otili odavde, zajedno s plemstvom,
trgovakom klasom i poslednjim italijanskim ekspatrima."
Vivijan je istakla: ,,Da si iveo tamo gde je naiao general Getau, i ti bi
otiao."
Merkado im je takoe rekao: Falamuri su, zajedno sa poslednjim
rojalistima i drugim tradicionalnim elementima u okolnim provincijama,
formirali pokret otpora protiv marksista. Getau nije ba potpuno paranoian to
svuda oko sebe vidi pijune i neprijatelje." Dodao je: ,,Ruralni delovi su nemirni
i opasni.
Upitala ga je: Ukljuuje li to i podruje po kome emo putovati?
,,Saznaemo.
Veina radnji i restorana bila je zatvorena, ukljuujui i italijanski
restoran koga se Merkado seao. Vojnici sa automatskim pukama AK-47
patrolirali su skoro pustim ulicama i zagledali ih dok su prolazili pored.
Vivijan ree: Ovo je jezivo."
Persel je sugerisao: Reci im da poznaje generala Getaua.
Nali su prodavnicu hrane u kojoj se prodavala flairana voda i
konzervirana hrana, i upamtili njen poloaj za kasnije, kada budu morali da kupe
ivotne namirnice.
Na nevelikom trgu pored crkve nalazio se otvoreni kafl sa batom. Hteli
su da svrate na pivo, ali su estorica vojnika, nesumnjivo Kubanci, sedeli za
stolom i gledali ih kako prilaze. Jedan vojnik je neto doviknuo senjoriti, a

279

Vivijan im je poslala poljubac. Svi su se nasmejali.

Persel je eleo da pronae englesku misionarsku kolu gde je mladi
Mikael Getau dobio ibom po zadnjici, ali je starac koji je govorio italijanski
rekao Merkadu: ,,To je sada generaltab.
Merkado je predloio da preskoe tu fotku, a Persel ree: Mikael
pokuava da rei neke probleme iz detinjstva.
Raspitivanje za najbolji hotel u gradu odvelo ih je do Gohe nadomak
italijanskog trga. Zatraili su da vide nekoga ko govori engleski ili italijanski, a
odveli su ih u kancelariju upravnika, gospodina Kidanea, koji je govorio oba
jezika.
Upitali su hoe li biti soba u bliskoj budunosti, premda je hotel bio
skoro prazan, i takoe za iznajmljivanje terenskog vozila. Gospodin Kidane ih je
obavestio da buduim gostima moe da obezbedi britanski lend rover, ali da e
ih, naalost, zbog nesreene situacije, to kotati dve stotine amerikih dolara po
danu. Voza i bezbednjak e ih dodatno kotati, a on im je toplo preporuio da
unajme i jednog i drugog. Gospodin Kidane je takoe zatraio depozit u iznosu
od dve hiljade dolara u gotovini - isto za sluaj da se vozilo i njegovi gosti
nikad ne vrate, mada to nije tako naglas rekao.
Uzeli su vizitkartu gospodina Kidanea, sa odtampanim brojem teleksa
hotela Goha. Persel mu je dao novanicu od dvadeset dolara za trud, a gospodin
Kidane im je pozvao taksi.
Persel, Vivijan i Merkado zaputie se natrag ka aerodromu.
Vivijan ree: ,,To je bilo fascinantno."
Merkado je odgovorio: Jednog dana Gondar e postati turistika
atrakcija. Sada je Getauov plen, ako mu poe za rukom da ga zadri.
Persel ree: ini mi se da imamo vozilo, i da takoe moemo da
nabavimo ivotne namirnice u Gondaru. Ali moramo brzo da delamo za sluaj da
borbe ponovo ponu."
Merkado se sloio. Ove planine su odvajkada bile mesto za oajniko
zadnje uporite."
Persel je predloio: Sutra ili prekosutra obaviemo jo jedan izviaki
let, a ako nam se Gan do tada ne javi, moraemo da odluimo ta je na sledei
potez.
Svi se sloili i nastavili ka aerodromu, gde ih je ekao kapetan arju.
Navion je i dalje bio tamo, ali kapetan arju, na svu sreu, nije, tako da
je neki drugi kleptokrata uzeo pedeset hiljada lira na ime naknade za poletanje,
280

koje je opet platio Merkado dok je Persel na brzinu popunjavao plan leta.
Persel nije imao nita protiv podmiivanja; ovek treba da se zabrine tek
kada ljudi na vlasti prestanu da uzimaju mito.
Novi oficir zapisao je 13.30 kao vreme njihovog poletanja, a zatim ih
posavetovao: Nemojte da odstupate od plana leta. Zatim im je ispostavio
neuveno visok raun za gorivo, koji su morali da plate zapadnom valutom.
Persel ree: ,,Na tebe je red, Vivijan."
Na brzinu su uli u navion i primetili da nedostaju dva daka kafe, ba
kao i termos napunjen mokraom. Persel je vaknuo prekida za paljenje motora
i rekao: Nadam se da su ostavili sveice."
Motor je zabrundao i on se po zemlji punom brzinom odvezao do
severnog kraja piste. Dobio je zeleno svetlo od kontrolnog tornja i gurnuo ruicu
gasa napred.
Navion je uzleteo i krenuo juno, ka Adis Abebi.
Pola sata nakon to su napustili Gondar, skrenuo je ka istoku i rekao
Merkadu: Dodaj mi mapu na kojoj se vidi oan.
,,Ne elim da zakasnimo u Abebu.
Imamo vetar u lea.
Merkado mu je pruio mapu, a Persel ju je prostudirao. Upitao je
Merkada: Zanima li te da preletimo preko planine Aradam?
Merkado mu nije odgovorio, a on ga nije ponovo pitao.
Pronaao je selo oan na mapi i pogledao u teren ispod, a zatim skrenuo
istonije. Razabrao je drum s jednom saobraajnom trakom, kojim su vozili kada
su traili rat i pronali banju. Primetio je na mapi da je oan svega trideset
kilometara istono od druma, na uzvisini koja je na mapi prikazana kao
poljoprivredna, okruena gustom vegetacijom. Ako je Gan bio u pravu da selo
snabdeva crni manastir sveama i sandalama, onda bi oan trebalo da bude
dandva udaljen od mesta sastanka. Prema tome, mogao bi da bude udaljen oko
etiri dana hoda od manastira. Ali u kom pravcu?
Ponovo je pogledao mapu. Malo su suzili oblast pretrage, ali to su i dalje
bile hiljade kvadratnih kilometara, a najvei deo je, sudei po mapama,
prekrivala dungla.
Vivijan ga upita: ta trai?"
Traim crnu takicu u moru zelenog mastila.
Dole je, Frenk. A mi emo ga nai.
Mogli bismo da hodamo godinu dana a da ga ne naemo. Mogli bismo

281

da proemo na sto metara od njega i da ga ne vidimo.

Razviu film i uveau fotografije do sutra u podne."
Dobro. A ako nita ne vidimo... onda moramo poi od mesta koje lako
moemo nai. Selo oan. Pogledao je kroz vetrobransko staklo. tavie, eno ga
tamo.
Napravio je zaokret ulevo i poeo da se sputa.
Kad su se pribliili, ugledali su bele kuice sa zaralim metalnim
krovovima, podignute izmeu useva. Videli su i neto to je liilo na vonjake i
panjake, gde su tumarale koze, a magarci pasli travu. Postojao je i ograeni
padok sagraen oko jezerceta. Mesto je izgledalo mirno, ostrvce spokoja u moru
haosa.
Samo selo bilo je ugneeno izmeu dva brda, a oni su videli skupinu
kua oko trga. Bilo je nekoliko veih graevina, a za jednu je pomislio da bi
mogla biti sinagoga. Jo jedna velika zgrada na periferiji sela bila je sagraena
oko unutranjeg dvorita u kome su bili okruglo jezerce i palmino drvee.
Merkado je gledao kroz dvogled i rekao: ,,Neverovatno.
Persel ga upita: Vidi Ii Ijude?
,,Da... i vidim... vozilo... lii na terensko vozilo... moda dip ili lend
rover.
Da li je vojno?
Zaista ne znam, Frenk. Prii blie.
Bacio je pogled na sat, a zatim na brzinomer. Fantomski eoni vetrovi
koje je prijavio na letu ka severu sada su bili stvarni, a oni su morali da se vrate
na plan leta i zapute ka Adis Abebi. Idemo nazad.
Pogledao je na kartu i kompas i zaputio se pravo ka Adis Abebi, s
potpuno otvorenim ventilom za dotok goriva. Kazao je: Ako u selu postoji
vozilo, to znai da do sela postoji prohodan put. Verovatno se odvaja od druma
kojim smo putovali.
Merkado je odgovorio: ,,Ne seam se da sam video kako se ijedan put
odvaja od tog druma.
Persel ree: ,,Ne verujem da postoji saobraajni znak na kome pie:
oan, populacija nekoliko stotina Jevreja." Razmiljao je naglas: Put je moda
namerno sakriven."
Merkado se sloio. Oni ne ele posetioce.
,,Pa, uskoro e dobiti troje. Kazao je: Sudei po onome to vidim
ispod, i onoga to smo doiveli, najvei deo ovog terena je neprohodan, ak i za

282

terensko vozilo. Predlaem da nas voza iz Gondara odveze do banje, a odatle

emo peice do oana. Ne bi trebalo da traje due od nekoliko sati.
Niko mu nije odgovorio.
Predlaem da upotrebimo oan kao bazu operacija i odatle
istraujemo.
Merkado ree: Nisam siguran da bi nas Falamuri srdano doekali,
stare. Niti da bi blagonaklono gledali na nau potragu za crnim manastirom."
Gan nam je neto rekao. A ja mislim da nam je poruio: Idite u oan.
Merkado ga je obavestio: Englezi nisu toliko suptilni, Frenk. Da je hteo
da idemo u oan, rekao bi nam: Idite u oan. Dodatno je pojasnio Perselu: ,,Mi
tako govorimo.
,,Ja mislim da je bio jasan.
Meni je jasno da bi trebalo da izbegavamo svaki kontakt s ljudima dok
istraujemo okolinu. Nita dobro ne moe da izae iz pokuaja da dobijemo
pomo od neprijateljski nastrojenih domorodaca."
ujem te, Henri. Ali kao to obojica znamo, obino moe da veruje
izgnanicima u svakom drutvu.
Falamurski Jevreji nisu izgnanici - oni su narod koji samo eli da ga
ostave na miru, kako ive ve tri hiljae godine."
,,S tim danima je gotovo.
Oigledno, ali ako je ser Edmund u pravu to se tie Falamura i
monaha, i ako mi angaujemo Falamure, moemo postati stalni stanari crnog
manastira.
Postoje mnogo gora mesta na kojima moe da provede ostatak ivota,
Henri.
Vivijan je do tada utala, ali je sada rekla: Mislim da ste obojica u
pravu, do izvesne mere.
to znai, odgovorio je Persel, ,,da obojica u izvesnoj meri greimo."
Istakla je: Mogli bismo ovo da raistimo ako se pukovnik Gan pojavi.
Na to niko nije odgovorio.
Nastavili su juno, ka Adis Abebi.
Vivijan ree: Mislim da smo neto zaboravili.
,,Termos?
Otac Armano nam je neto rekao... dao nam je trag, i ne znajui to.
Persel je isto to pomislio, i pokuao je da to neto izvue iz dubina
seanja, ali uzalud.

283

Vivijan ree: ,,U pitanju je neto to je trebalo da shvatimo.

Merkado ih je podsetio: Nije eleo da traimo crni manastir i Sveti gral,
zato nam nije dao oigledan putokaz ka poloaju manastira. Ali Vivijan je u
pravu, a ja sam to takoe osetio. Kazao nam je neto, a mi moramo da shvatimo
ta je to bilo.
Niko nije odgovorio na to i svi su utonuli u zamiljenu tiinu. Motor je
jednolino brujao, a navion se truckao i krivudao na gorskim vertikalnim
vazdunim strujanjima. Persel je pregledao merne instrumente. Avion je ili gutao
gorivo, ili mu je curilo ulje. Motor je verovatno imao nekoliko hiljada radnih sati
u sebi, a odravanje su verovatno obavljali mehaniari za bicikle.
Okrznuo je pogledom medalju Svetog Kristofera, moda jedinu stvar koja
je ispravno radila u avionu sinjor Bokaa.
Pokuao je da ustanovi da li je poremetio pameu, ali ova potraga za
crnim manastirom i takozvanim Gralom sama po sebi je bila van granica
normalnog mentalnog zdravlja. Dobar deo svega ovoga, morao je priznati, imao
je veze s Vivijan. Cherchez lafemme 9 Libido ga je i ranije uvaljivao u nevolje,
ali nikada u ovolikoj meri.
A zatim, tu je i Henri. Ne samo to mu se dopadao Henri, ve je i
potovao matorog bojnog ata. Henri Merkado je bio iva legenda, a on je bio
srean to su ih okolnosti - ili sudbina - spojile.
Takoe, shvatio je, celina je vea od sastavnih delova. Ne bi bio ovde,
rizikujui ivot s druge dve osobe, zbog neega u ta nije verovao. Takoe, svi
su imali isti ukus kada je re o pripadnicima suprotnog pola. Taj menage,10
meutim, bilo je vie problem nego izvor snage.
Vivijan je spavala, ba kao i Henri, sklupan na dva preostala daka kafe.
Manje od tri sata po naputanju Gondara, Persel je spazio brda oko Adis
Abebe, a zatim ugledao uzletite. Juno afriko nebo bilo je pastelnoplavo, a
ruiaste trake stajale su na udaljenom obzorju.
Vivijan je sada bila budna. Bacila je pogled ka zadnjem delu aviona i
videla da Henri jo uvek spava. Rekla je Perselu: Sanjaia sam...
Nije joj odgovorio.
,,Ti i ja smo bili u Rimu, a ja sam bila srenija nego ikada ranije.
Jesmo li imali Gral sa nama?
Imali smo jedno drugo.
,,To je dovoljno dobro.

284

Povukao je ruicu gasa i zapoeo sletanje.

285

40
Vivijan je izala iz Rojtersove redakcije nosei u platnenoj torbici tri
debele koverte, koje su sadrale ukupno devedeset dve fotografije veliine 10x8
centimetara.
Persel i Merkado ekali su je ispred i svi zajedno su poli prema
restoranu Vezuv, koji je tvrdio da je najbolji restoran italijanske kuhinje u Africi,
i verovatno jedini nazvan po italijanskom vulkanu.
Kao dodatak nadrealnoj i skoro kominoj karakteristici Adis Abebe,
ulica je bila oiviena zgradama sagraenim u stilu kuica na vajcarskim alpima,
koje su se naizgled uklapale u brdoviti teren, ali za koje je Merkado mislio da su
groteskne parodije originala. Objasnio je: Car Menelik II, osniva Abebe, dao
je zadatak vajcarskom arhitekti da dizajnira grad, a ja mislim da se vajcarski
momak malo naalio sa carem.
Koliko para, toliko i muzike", ree Persel.
Uli su u Vezuv i seli za sto u zadnjem delu. Merkado ree: Ovo mesto
je ovde jo otkako je italijanska vojska osvojila grad.
Persel je primetio: Dekor se nije promenio.
Skinuli su Musolinijev portret. Nekada je visio tano iznad tvoje glave.
A gde je bio portret cara?
Takoe iznad tvoje glave."
ta mi je sada iznad glave?
Nita. Vlasnik eka da vidi ko e preiveti istke u Dergu.
Italijani su veoma praktian narod.
Vivijan je dala jednu kovertu Perselu i jednu Merkadu, a oni su izvadili
uveane fotografije. Svi su utke sedeli, prelistavajui fotografije u boji.
Nekoliko fotografija prikazivalo je deo krila, a neke su bile snimci skoro
pravo nadole, prikazujui samo zeleni tepih dungle bez avionskog krila ili
horizonta. Nije bilo lako snai se na njima, ali jesu probijale dunglu. Sve u
svemu, Vivijan je odradila dobar posao, a Persel je rekao: Mogla bi da radi za
italijanski kartografski ured.
,,A ti bi mogao da radi za italijansko ratno vazduhoplovstvo.
Persel je pomno pregledao nekoliko fotografija, prouavajui dimenzije,
oblike, tonove i senke karakteristika terena. Rekao je: Pregledaemo fotke

286

lupom na dobrom svetlu u sobi.

Merkado je podigao pogled sa svojih fotografija i kazao: Nismo videli
nita to bi moglo da bude zdanje napravljeno ljudskom rukom kada smo bili u
vazduhu, a mislim da na ovim fotografijama neemo videti nita vie nego to su
videli italijanski kartografi pre etrdeset godina. Ukazao je: Manastir je
skriven. Drvee ga natkriljuje."
Persel ga je podsetio: Otac Armano je rekao da je suneva svetlost
prodirala kroz prozirnu materiju od koje je sainjen krov crkve. Ako je suneva
svetlost ulazila, to znai da se krov moe videti iz vazduha."
Merkado je nevoljno klimnuo glavom, ah je zatim rekao: ,,To je bilo pre
etrdeset godina. To drvee je u meuvremenu poraslo.
Ili umrlo.
Vivijan je pomno posmatrala fotografije u svojim rukama. Otac Armano
je takoe pomenuo zelene vrtove, a vrtovi ne rastu tako dobro u senci kroanja.
Zato mislim da je manastir sakriven palminim drveem - lie palmi leluja se na
vetru i proputa dovoljno suneve svetlosti." Persel je prokomentarisao: Dakle,
vratili smo se na palme.
Ima smisla.
U redu. Ali se ne seam da je otac Armano rekao ita o palmama.
Vivijan ga je podsetila: Rekao je da su se na vratima crkve nalazili
ranohrianski simboli - ribe, jaganjci i palme.
,,To nije ba isto kao palmino drvee iznad glave.
Znam, Frenk, ali... Prostudirala je fotku u ruci.
Persel je razmislio, a zatim rekao: ,,U redu... u jugoistonoj Aziji,
gledano iz vazduha, ili na fotografijama snimljenim iz vazduha, lie palmi
predstavlja dobru kamuflau. Ono pravi neku vrstu optike iluzije zbog oblika,
kretanja i senki koje baca. Preseca sliku na tlu i obmanjuje oko. Fotografije,
meutim, hvataju i. zamrzavaju neku sliku, a ukoliko si dobar analitiar
fotografija iz vazduha, mogao bi da razlui stvarnost od optike iluzije."
Vivijan ga je pogledala. Jesi li to sad smislio?"
,,Donekle. Kazao je: Okej, hajde da se koncentriemo na umarke
palminog drvea. Takoe, postoji neto to se zove mirkanje.
Vivijan ga upita: ta je mirkanje?"
Ako mi kupi ruak, rei u ti.
Kupiu ti dva ruka.
Konobar je proao pored, autentini Italijan koji, poput sinjor Bokaa,

287

jo uvek nije kupio avionsku kartu do Italije. Veina onoga to su njegove

muterije elele s jelovnika vie nije bilo dostupno, ali uverio ih jeda paste i
dalje ima u izobilju, mada je jedini sos na meniju maslinovo ulje. Takoe je
postojao mali izbor vina, koji se takoe ubrzano smanjivao, a Merkado je
izabrao kjanti, ija se cena utrostruila. Kazao je svojim saputnicima:
Nedostaje mi Rim.
Persel ga upita: Zato to kae?"
Vivijan ih je podsetila: Tamo napolju vlada glad. Nemojte da
izvoljevate, molim vas.
Persel je priznao: Mrzim da jedem po restoranima kada u zemlji vlada
glad.
Merkado ga je ukorio: ,,To je bezoseajno."
,,Izvini. Podsetio je Merkada: Zamalo sam umro od gladi u zatvorskom
logoru crvenih Kmera. Zato zbijam ale o gladi. Upitao ih je: Kako se zove
Etiopljanin koji vri nudu? Razmetljivac!"
Frenk! Mislim stvarno!, ree Vivijan. ,,To nije smeno.
,,Izvini. Rekao je Merkadu: Moe to da iskoristi kao alu o gulagu."
Zapalio je cigaretu i kazao: ,,Za ovu glad je uglavnom kriva glupa i
korumpirana vlast koja je propisala glupe politike." Nastavio je: Vlada krade
polovinu hrane koja stie u zemlju i prodaje je na crnom tritu. Etiopski bir je
bezvredan, a hranu ne moe da kupi osim ako nema stranu valutu. Radnici UN
izloeni su maltretiranju, a vojska koristi sva raspoloiva prevozna sredstva da
vozika vojnike unaokolo umesto da prevozi hranu. Rekao je Merkadu: To je
moj naredni lanak za Oservatore romano.
Moe da ga napie, Frenk, ali nee ga objaviti. A ako ga objave,
imae sree ako te samo prognaju iz drave.
Istina e nas osloboditi, Henri."
,,Ne u Etiopiji. uvaj je za vreme kada izaemo odavde."
ta je gore - ja koji ne pokazujem prikladnu griu savesti zbog
obedovanja u doba gladi, ili ti koji mi ne da da napiem istinu o tome?
Merkado je neko vreme utao, a zatim odgovorio: Rekao si svoje, i ima
pravo. Nasmeio se. Jednog dana bie od tebe dobar novinar."
Vivijan upita: ,,Da li je rasprava zavrena?"
Persel joj ree: Dodaj mi hleb.
Vino je stiglo, a oni su pili dok su pregledali fotografije.
Persel se obazreo po restoranu, koji bi, kada bi mogao da govori,

288

ispriao tuta i tma zanimljivih pria. Klijentela je uglavnom bilo osoblje

zapadnoevropskih ambasada, mada je za oblinjim stolom spazio i etiri Rusa u
jeftinim odeiima. Vezuv, za razliku od Hiltona i drugih hotela, nije bio u poloaju
da zahteva iskljuivo stranu valutu, ali se vlasnik i radnici nisu ba pretrgli da
ukau dobrodolicu Rusima ili Kubancima koji su plaali birovima.
Ova zemlja je u loem stanju, pomisli Persel, a najgore tek treba da
usledi. Stara Etiopija je mrtva, a nova Etiopija nikada nije ni trebalo da se rodi.
Vivijan ree: Pretpostavljam da u hotelu nije bilo poruke od pukovnika
Gana.
Merkado je odgovorio: ,,Ne.
Misli li da mu se neto dogodiIo?
Merkado joj je odgovorio: Da su ga uhapsili, i da ga dre u Abebi, neko
iz novinarske zajednice bi ve uo za to. Dodao je: Ali ako su ga ubili u
pograninoj zoni, to moda nikad neemo saznati."
Persel ree: Javie nam se.
Vivijan ga je podsetila: Hoe li da mi objasni ta je mirkanje?"
,,To je ono to vidi u mojim oima kad ue u sobu.
Mislio je da je to smeno, ali Vivijan nije, premda bi moda i pomislila
da Henri nije sedeo za stolom. Oigledno joj i dalje bilo neprijatno zbog
situacije, ali nita vie nego njemu. Henri, takoe, nije bio prezadovoljan, iako
se reda radi nasmeio.
Persel ree: mirkanje je kratak odblesak svetlosti na sjajnoj povrini.
Piloti u borbi osmatraju mirkanje na neprijateljskim avionima, ili na metalnim
metama na tlu. Podigao je au s vinom. Staklo, takoe, moe da rnirka.
Stakleni krovovi, ak i neprozirni, takoe mirkaju.
Merkado je klimao glavom, a Vivijan je ponovo prelistala fotografije,
traei na njima odblesak.
Persel je nastavio: Oigleno, sunevi zraci moraju da padnu na
predmet, a on mora da u dovoljnoj meri reflektuje svetlost da bi napravio
mirkanje.
Merkado je opet klimnuo, a Persel je nastavio: Otac Armano je rekao da
je pomislio da je krov od alabastera, i kazao je da je proputao sunevu svetlost
i kupao crkvu sjajem od koga mu se zavrtelo u glavi i zabolele oi. Spekulisao
je: ,,To je takoe mogao da bude belutak ili, uprkos onome to je svetenik
mislio, neka vrsta namrekanog i uglavnom prozirnog vitraa, to bi moglo da
objasni neobian kvalitet svetlosti. Zakljuio je: ,,U svakom sluaju, taj

289

materijal nije proputao svu sunevu svetlost, to znai da je morao da reflektuje

bar jedan deo.
Merkado upita: ,,Pa, da li sada verujemo u palme i mirkanje?
Persel je odgovorio: Mogu da pronaem ubedljivije dokaze za to nego
za postojanje Svetog grala
Merkado na to nije odgovorio, ali je rekao: Ukoliko vidimo mirkanje
kroz palmino drvee, onda mislim da smo nali crni manastir.
Vivijan ree: Vidim palme, ali ne vidim nikakvo mirkanje.
Persel ree: Ponovo emo uraditi fotografije na sjajnom papiru i
pregledaemo ih pedalj po pedalj."
Vivijan ih je obavestila: Tip iz Rojtersove fotografske laboratorije
primio se na mene, ali ako ga zamolim da mi opet odtampa devedeset dve fotke
na drugaijem papiru, morau da popijem pie s njim.
Popij nekoliko", predloio je Persel.
Nasmeila se, a potom kazala: Takoe me je pitao zato fotografiem
dunglu iz vazduha.
Merkado ree: ,,Ne bi trebalo da postavlja pitanja. ta si mu rekla?
Rekla sam mu da pokuavam da naem odgovarajuu nijansu zeleneoje za
zavese.
Merkado upita: ,,Da li je spominjanje tog krova nehotini trag koji nam je
otac Armano dao u vezi s poloajem crnog manastira?
Persel je odgovorio: ,,To jeste nehotini trag, ali postoji jo neto. Neto
mi kljuca u malom mozgu, a kadtad u se setiti ta.
Vivijan mu je sipala jo vina. Ovo bi moglo da pomogne.
Nee koditi."
Njihov ruak je stigao, a Persel im ree: Buort appetito.

290

41
Rasprostrli su fotografije po leaju u Merkadovoj sobi. Svaka fotografija
je sada postojala u dve verzije, odtampana na mat i sjajnom papiru, a Vivijan je
takoe pozajmila dve lupe odacopanog laboratorijskoj tehniara.
Zavese su bile rairene, a oni su klekli pored kreveta, prouavajui
fotografije. Persel je kleao pored uznoja, a Vivijan i Merkado na suprotnim
stranama kreveta. Vivijan je podigla glavu da kae neto Merkadu i primetila da
je ovaj posmatra sa suprotne strane postelje koju su delili pre nekoliko dana. Na
sekund ga je gledala pravo u oi, a zatim spustila pogled na fotografije ispred
sebe.
Svako je imao flomaster za zaokruivanje umaraka palminog drvea.
Potom su pomno traili mirkanje, ili refleksiju svetlosti, ili bilo ta drugo to bi
moglo da bude izvor svetlosti.
Persel ih je posavetovao: Kad traite mirkanje ili svetlucanje, uzmite u
obzir poloaj sunca i pravac iz koga gledamo.
Takoe su rairili mape kako bi mogli da uporede fotografije sa mapama,
ali to se pokazalo jako teko ako na fotografijama nije postojala identifikaciona
karakteristika predstavljena na mapi. Pravi aerofotografi, znao je Persel, imaju
metode da na fotkama odtampaju koordinatnu mreu, ali on, Vivijan i Merkado
pokuavali su da uporede slike s mapama, a zatim da oznae mape koje e
koristiti na terenu.
Merkado ree: Ovo je tee nego to sam mislio."
Nikad nije ni trebalo da bude lako i zabavno.
Vivijan je pronala neto za ta je mislila da je mirkanje blizu unitene
tvrave, a svi su bacili pogled.
Merkado ree: ,,To je definitivno nekakav odsjaj, ali okolo nema palmi.
Persel je odao: Takoe je preblizu tvrave - moda pet stotina metara."
Vivijan se sloila da manastir ne bi bio toliko blizu utvrenja. Merkado ree:
,,To bi moglo da bude jezerce, ili jedan od potoia koji protiu kroz oblast.
Proveriemo kad stignemo tamo.
Vivijan je pokazala na sumporni bazen u banji i rekla: Ovako masa vode
izgleda na ovim fotografijama. To je refleksivnije od... mirkanja."
Persel se sloio. Traimo neto to... ako bismo to videli iz vazduha,

291

rekli bismo da tamo dole neto svetluca. fli da moda bleti. Problem sa
fotografijama je to to mora da uhvati mirkanje u trenutku kada se deava. Pa
ak i tada moda nee biti zabeleeno na filmu.
Vivijan ree: Koristila sam filmove visoke i niske brzine zapisa, ali
nisam sigurna ta bi bilo bolje za snimanje brzog odsjaja svetlosti." Dodala je:
Sjajni papir zapravo deluje bolje za prikazivanje svetlosne anomalije."
Persel je takoe istakao: Dan je bio uglavnom sunan, ali na ovim
fotkama ima malo senki od oblaka, a kada je sunce blokirano, nee dobiti
reflektovanu ili refraktovanu sunevu svetlost."
Merkado ree: Moliemo se za vedro nebo prilikom naeg narednog
leta.
Persel je odgovorio: Podseti Boga da smo izabrani."
Stavljeni smo na probu.
Jata. Ali reci mu da oblaci nisu fer.
Nastavili su da prouavaju fotografije.
Posle pola sata Persel je rekao: Oslepeu i poludeu." Ustao je i uzeo
fotografije koje je Vivijan snimila u Gondaru za svoj lani fotoesej.
Seo je na stolicu i prelistao fotografije. Jedna je bila umetniki snimak
vrta neke palate sa jezercetom koje se presijavalo na suncu, a bilje oko jezerceta
reflektovalo se na vodi, to i jeste bila ideja. Razmislio je trenutakdva, a zatim
rekao: ,,U zavisnosti od ega je napravljen krov te crkve, mogao bi da reflektuje
ono to je iznad i oko njega." Predloio je: Potraite lie palmi ili moda granu
drveta koji ima potpuno isti odraz, kao u ogledalu.
Vivijan je pogledala u njega. Dobro... da li bi eleo da nam se
pridrui?"
,,Ja sam samo obian pilot. Takoe, imate samo dve lupe.
Nasmeila se. Mogu da nabavim jo jednu od lika iz laboratorije, ali to
e me kotati."
Samo napred.
Vivijan i Merkado nastavili su da prouavaju fotografije, a zatim je
Merkado ustao i kazao: Moram da napravim pauzu.
Iznenaen sam to su tvoje stare oi izdrale ovoliko dugo. Persel je
ustao i zauzeo Merkadovo mesto pored kreveta, a Merkado je seo i pogledao
Vivijanine slike Gondara.
Vivijan ree: Imam tri mogua... mirkanja. Ali moda gledam u
podzemne vode, ili ak u kapljice na listovima palmi.

292

,,To je jo jedan problem sa fotografijama. Dvodimenzionalne su, a

dubina polja moe se protumaiti samo na osnovu onoga to znamo o slici.
Dodao je: Ovo nije egzaktna nauka."
Hvala ti, Frenk."
,,U svako doba.
Pomerio je fotografiju u stranu i primetio neto na aravu. Pomnije je
pogledao i video da je to dugaka, ravna i kao ugalj crna dlaka, a nije mu trebala
lupa da kae ija je.
Pogledao je u Vivijan, koja je pognuta gledala kroz lupu. Bacio je pogled
na Merkada, koji je gledao u fotografije Gondara. Pokuao je da se seti da li je
Vivijan kleala sa ove strane postelje, ali je znao da nije. Bar ne danas.
Imao je dve mogunosti: da uzme vlas kose i svima ukae na nju - ili da
zaboravi na to.
Ponovo je pogledao u Vivijan. Ako je pita ta se ovde desilo, ona e mu
rei istinu. Ali ve je znao istinu. Odnosno, da li je? Ne bi bilo atipino za nju da
se raskomoti na krevetu mukog prijatelja i aska, dok jadnik pokuava da smiri
svoju kitu.
S druge strane... ali zato bi se jebala s Henrijem Merkadom? Pomislio je
da zna odgovor na to pitanje, a kada je razmislio o promeni u Henrijevom
ponaanju od tog jutra, mogao je da zamisli ta je bio njen cilj.
Ili je pogreno tumaio sve te slike, na isti nain kao to bi pogreno
protumaio fotku?
Vivijan uzbueno ree: Mislim da vidim dvostruku sliku. Dva palmina
lista, pri emu je jedan pljunuti odraz u ogledalu drugog. Nacrtala je krug na
fotografiji i dobala mu je.
Kroz lupu je pogledao u zaokruenu sliku i kazao: Ovo nije isti list. Ovo
su dva vrlo slina palmina Iista.
Jesi li siguran?"
Siguran sam.
,,Prokletstvo.
Rekao joj je: Stvari nisu uvek onakve kako izgledaju.
Pogledala je u njega, a zatim ju je neki instinkt, ili preanja iskustva,
podstakao da pogleda ka mestu gde je njegova ruka leala na svetloutom
aravu. Ponovo je pogledala u njega i kazala: Ponekad stvari jesu upravo
onakve kako izgledaju.
Klimnuo je i ponovo pogledao kroz lupu u fotografiju ispred sebe.

293

U 17.00 Merkado je zakljuio da vie nema u ta da se gleda i predloio

je da odu na koktel u hotelski bar.
Stali su na recepciji da provere ima li poruka, a recepcioner im je dao
kovertu veliine pisma adresiranu na Merkada, Persela i Smitovu, Oservatore
romano, hotel Hilton". Rukopis se razlikovao od rukopisa na koverti koja je
sadrala mape, ali nimalo nisu sumnjali ko ju je poslao.
Persel je odneo kovertu u bar, gde su seli za sto.
Vivijan ree: iv je i zdrav.
Persel je istakao: Bio je kada je ovo poslao.
,,Ne budi pesimista. Otvori je.
Prvo nam je potrebno pie.
Merkado je pozvao konobara i naruio bocu moea, rekavi svojim
sadruzima: Ili proslavljamo neto, ili moramo da udavimo nae nevolje u
ampanjcu."
Dopada mi se kako razmilja, Henri.
Vivijan ree: ,,Od devedeset dve fotografije postoji svega est
zaokruenih lokacija koje odgovaraju naim kriterijumima. Nabrojala ih je:
Palmino drvee, i/ili mirkanje, na lokaciji koja nije previe blizu tvrave ili
banje, ili druma, ili ijednog mesta koje ne bi bilo verovatan poloaj skrivenog
manastira. Nastavila je: Samo jedna fotografija ima sva tri - palme, mirkanje i
mogui poloaj."
Merkado je sugerisao: Ali moda smo odabrali pogrene kriterijume.
tavie", ree Persel, moda smo ubedili sebe u palme i mirkanje,
zato treba sutra ujutru da pregledamo fotografije sa sveim pristupom."
Merkado ih je obavestio: Ja sutra moram da radim kako bih opravdao
na boravak ovde.
Persel ga je podsetio: Ti prima platu. Mi ostali radimo za stan i hranu.
Izvesno vreme razgovarali su o analizi fotografija i o sledeem
izviakom letu iznad podruja.
Persel je pogledao u Vivijan, a zatim u Merkada. U Henrijevom koraku je
od onog jutra definitivno postojala nova bodrost. No, zanimljivo, Vivijan je
izgledala isto. Zapravo, za dorukom u jutro njegovog leta s Bokaom, to je
moralo biti nedugo nakon to je spavala sa Henrijem, izgledala sasvim
uobiajeno - kao da je njihov susret stavila u fioku i zaboravila na njega.
A onda je pozvala njega da spava s njom.
Mogue je, meutim, da se nije dogodilo nita penetracijske prirode. Bio
294

je uveren da ne bi bio srean da vidi ta se desilo u Henrijevoj spavaoj sobi, ali

to se moda ne bi uklopilo u zakonsku definiciju varanja svog deka.
Henri je, meutim, delovao zadovoljno onim to se dogodilo, ta god to
bilo, ak i ako predmet njegove privrenosti nije delovao toliko dirnut tim
iskustvom.
Ponovo je pogledao u Vivijan, koja je ivahno askala sa starim dekom.
U njenoj glavi sve je bilo u redu sa svetom, a svi su mogli da budu
prijatelji i nastave sa svojom misijom, to je za nju bilo kudikamo vanije od
dvojice napaljenih mukaraca. Nesumnjivo je volela Frenka Persela, i on je
voleo nju, a sada je morao da odlui ta da uradi povodom onoga to je uinila.
Dva kelnera pojavila su se sa kiblom za led, vinskim aama i bocom
ampanjca Moe & andon, koju je jedan od njih pokazao Merkadu. Merkado je
izjavio da je godina berbe magnifique i rekao svojim kolegama: Ovo je na
raun novina.
Persel je sugerisao: Reci im da si zabavljao pripadnika Derga.
Uvek to kaem.
Konobar je izvadio ep uz prasak, to je nateralo nekoliko glava da se
okrenu, a zatim im napunio ae.
Henri je podigao au i nazdravio: ,,Za nas, i za ser Edmunda, i za nae
putovanje."
Otpili su, a Vivijan ree: ,,Oh. Predivno je.
Merkado je predloio: Poneemo flau s nama na put, i otvoriemo je
kada ugledamo crni manastir u dungli.
Persel ga je upozorio: ,,To bi mogao da bude zadnji alkohol koji e
ikada okusiti."
Kojeta. I monasi piju vino.
Iskapili su ae, a Merkado ih je ponovo napunio.
Persel ree: ,,U redu, jo jedan let u Gondar, a usput emo proveriti sve
to smo zaokruili na fotkama. Uz malo sree, uspeemo da suzimo krug na tek
nekoliko lokacija, ili emo videti neto drugo to moe biti zanimljivo. Bilo kako
bilo, sleteemo u Gondar i otii u hotel Goha. Kupiemo potreptine bez
privlaenja panje, onda emo prenoiti, a zatim ui u lend rover sa vozaem i
bezbednjakom, i kazaemo im da idemo na planinarenje. Izai emo blizu banje,
kazati oferu da nas saeka tamo za est sati, a onda kreemo u potragu. Prva
stanica je oan.
Merkado i Vivijan su razmislili o tome, a Merkado ree: Mislim da bi

295

prvo trebalo da odemo do mesta na fotografijama koja su moda ono to

traimo.
,,Ne elim da se smucam po dungli nedeljudve. Podsetio je Merkada:
,,To je gruba zemlja, stare, i pritom ne mislim samo na teren. elimo da
minimiziramo peaenje i ne iscrpimo zalihe ivotnih namirnica." Merkado je
odgovorio: Radio sam to i ranije, Frenk.
Odlino. Onda se slae sa mnom. Nastavio je: Falamuri e nam
moda biti od vee pomoi nego te fotografije."
Moda nee biti prijateljski nastrojeni - ili su moda ve svi otili.
Vivijan ree: Na prvi cilj treba da bude banja. Podsetila ih je: Kazali smo
da emo vratiti relikviju... kosti oca Armana.
,,Ti nosi kosti. Takoe je rekao: Sutra u pozvati sinjor Bokaa da se
raspitam za dostupnost aviona. Voleo bih da poemo jo sutra.
Merkado je razmislio o tome, a potom upitao: Hoe da kae da emo
ostaviti avion u Gondaru?
,,Pa, nee se sam vratiti." Uverio je Merkada: Poslau teleks sinjor
Bokau iz Gohe i obavestiti ga da moe da pokupi svoj avion u Gondaru, i da
slobodno zadri na depozit.
Ni Merkado ni Vivijan nisu nita odgovorili.
Mislim da nam Mija vie nee trebati kad napustimo Gondar.
Opet, niko mu nije odgovorio.
Dodatno je pojasnio: Nema razloga da se vratimo ovde. Ne treba da
razvijamo jo fotografija, a vreme je da krenemo napred - pre nego to nas u
tome spree vlasti ili neto drugo van nae kontrole. Pogledao je u
Merkada i Vivijan. Cezar je preao Rubikon i spalio mostove za sobom.
A to je ono to emo mi da uradimo sutra.
Merkado ree: Trebalo bi da vidimo ta nam je ser Edmund napisao. To
moe da utie na na sledei potez.
Hajde da prvo napravimo plan.
U redu, Frenk. Imamo plan. A sada, molim te, otvori kovertu." Persel se
obazreo oko sebe da vidi da li iko obraa previe panje na njih, a zatim
pocepao kovertu. Izvadio je list hartije i pogledao u njega. Vivijan ree: ta
pie?
To je... pesma." Nasmeio se, a onda rekao: Naslov: Istraiva.
Merkado ree: ,,To je Kipling, za tvoju informaciju.
Hvala ti. Proitao je: Neto skriveno. Idi i nai ga. Idi i trai iza

296

planinskih venaca - neto izgubljeno iza planinskih venaca. Izgubljeno i eka te.
Idi!
Pogledao je u Merkada i Vivijan.
Oni su utali, a zatim Vivijan upita: ,,To je to?
,,To je sve - izuzev potpisa."
Merkado ga upita: ,,Da li ga je potpisao ser Edmund?
,,U stvari, nije, a nije ni Radjard Kipling. Bacio je pogled na potpis i
kazao: Pesmu je potpisao J. S. M. U. Soanu.
Ko?
Mora to brzo da izgovori, Henri.
Vivijan ree: ,,Ja sam u oanu.
Persel joj je dodao poruku. Pobedila si.
Pogledala je u papir, a zatim ga pruila Merkadu.
Persel ree: Dakle, pridruiemo se ser Edmundu u oanu.
Merkado je imao zakazanu veeru i ostavio ih je u baru. Neko vreme su
utke sedeli, a zatim Vivijan ree: ,,Ne elim da veeram. Hajde da naruimo da
nam donesu flau vina u sobu.
Persel je odgovorio: Moe da narui da ti ga donesu u sobu.
Nije mu odgovorila.
Ustao je i rekao joj: Laku no.
,,Frenk...
Pogledao je u nju u polumraku bara i video da joj se suze slivaju niz
obraze.
Pogledala je u njega. ,,Da li razume?
,,Razumem.
,,Izvini.
Svi emo ostati prijatelji dok ne napustimo Etiopiju. Klimnula je.
Okrenuo se i otiao.

297

42
Navion je sutradan bio raspoloiv za ostanak preko noi u Gondaru i
povratak u Adis Abebu narednog dana. Sinjor Bokao ih je u podne saekao na
aerodromu da pokupi najamninu i saopti im vesti. ,,Ovo je, naalost, va
poslednji let. Objasnio je: Ovo mi stvara brigu.
,,Ja sam onaj koji leti u tom avionu."
Sinjore Bokao se nasmeio, a zatim ozbiljno rekao: ,,Ne elim probleme
s vlastima."
Shvatam."
Posavetovao ih je: ,,I vi bi, takoe, trebalo da budete oprezni s vlastima.
Bie radoznali zato letite u Gondar.
,,Mi smo novinari.
Postoji komercijalni let jedanput nedeljno. Zato e eleti da znaju zato
vam je potreban moj avion.
,,Ne elimo da provedemo itavu nedelju u Gondaru." Persel je dodao:
Kako to zvui?
Meni zvui dobro. Njima... ko zna? Pokazao je na Vivijan i Merkada,
koji su stajali pored njegove letelice. ,,Vi ste fini ljudi. Budite oprezni, molim
vas.
Zapravo, nismo toliko fini. Persel mu je dvodnevnu najamninu platio u
dolarima i obavestio ga: Ukradeno vam je malo kafe u Gondaru."
,,A to, ne brinite, tu je ba da bi bila ukradena."
,,Aha. Predloio je sinjor Bokau da veera s njima u Hiltonu posle
njihovog povratka iz Gondara, kako bi mogao da im vrati depozit.
Ali morate me pustiti da platim veeru, a ja u zadrati va depozit kao
predujam za Miju. Nasmeio se.
Persel mu je uzvratio osmeh i predloio: ,,U 19.00, ali proverite telekse
na recepciji za sluaj da budemo zadrani prilikom naputanja Gondara.
Italijan ga je pogledao. Budite oprezni."
Vidimo se onda.
Sinjor Bokao e u stvari veerati sam, ali imao je dve hiljade dolara
depozita da mu prave drutvo - i takoe da plati avionsku kartu do Gondara kako
bi mogao da uzme natrag svoj avion.

298

Persel je zaustio da kae arrivederci, ali je umesto toga rekao: Viao

sam ekspatre i koloniste irom sveta koji su ekali pravo vreme da napuste mesto
koje je postalo neprijateljsko." Posavetovao ga je: ,,To vreme je dolo. Sinjor
Bokao, vlasnik plantaa kafe i drugih nepokretnosti u Etiopiji, klimnu glavom.
Ali teko je. Ovo je moj dom. Rekao je Amerikancu: Volim Afriku.
Ali ona vie ne voli vas.
Nasmeio se. ,,To je kao sa enom. Naputate li enu koju volite zato to
ima tekoa u ivotu?
Persel mu nije odgovorio.
Sinjor Bokao ga je obavestio: ena mi je Etiopljanka. I deca. Da li bi
bili sreni u Italiji?"
Video sam mnogo Etiopljana u Rimu.
Da, znam.
Makar uzmite dui odmor.
im odem, vlada e mi oduzeti sve to imam.
Ionako e vam na kraju sve oduzeti."
,,To je istina... dakle, moda dui odmor." Nasmeio se. Oleteu u Rim
s porodicom u
Loa ideja. Predloio je: Povedite i suprugu na veeru.
,,To je veoma Ijubazno od vas.
Rukovali su se, a sinjor Bokao im je poeleo: Buona fortunar Ciao!
Persel je ve predao plan leta za Gondar, kao redovna muterija, s
novanicom od pedeset hiljada lira spajalicom prikaenom za formular, i bez
problema je dobio crveni peat. Oficir na dunosti je na formularu kao vreme
polaska napisao 12.15, a to je bilo pre petnaest minuta, zato je rekao svojim
saputnicima: Put pod noge.
Merkado i Vivijan utovarili su prtljag, koji je sadrao vie nego to im je
bilo potrebno za no u Gondaru, i najvei deo potreptina za nekoliko nedelja u
dungli, ukljuujui i bocu ampanjca koju e otvoriti kada pronau crni
manastir. Henri je takoe rano izjutra poslao u oping hotelskog slubenika, sa
trista dolara i spiskom za kupovinu koji je ukljuivao raneve, baterijske lampe i
drugu opremu za kampovanje, a sve se to moglo nai u radnjama s polovnom
robom dupke punim predmeta koje su prodavali ljudi koji su naputali zemlju ili
kojima je trebala gotovina da kupe hranu. Mladi hotelski slubenik pronaao je
skoro sve sa spiska, ukljuujui i kompas. Jedino to im je sada trebalo su bili
hrana, koju mogu da pazare u Gondaru, i srea, koja nigde nije mogla da se kupi.

299

Persel je skoio na krilo i pomogao Merkadu da se popne, a zatim

uhvatio Vivijan za ruku i povukao je na krilo. Gledali su se sekundudve, a onda
je pustila njegovu aku, ula u kabinu i sela na desno sedite.
Uao je u kokpit, ukljuio glavni prekida i proverio letake kontrole, a
zatim pritisnuo ruicu gasa i ukljuio starter. Motor se brzo zaluftao, a on je
proverio instrumenttablu. Pritisak ulja je i dalje bio nizak.
Merkado ree: Ovde pozadi je malice tesno s prtljagom."
Vivijan mu ree: ,,Ne uznemiravaj pilota dok obavlja svoje pilotske
poslove.
Persel ree: ,,Pojasevi.
Pustio je runu konicu i okrenuo navion. Spazio je sinjor Bokaa, koji je
stajao pored svog starog fijata i mahao im. Otpozdravio mu je, a zatim zatvorio
krov kabine i odvezao se do kraja due piste, koja je ovog podneva bila liena
saobraaja.
Vivijan ga je upitala: Treba li da se pomolim Svetom Kristoferu?
Nije joj odgovorio.
Vivijan se itavo jutro trudila da zapone razgovor s njim, ali nije bio
raspoloen. Bila je dovoljno dobra da ga sino ne pozove u sobu i da mu ne kuca
na vrata, a on je bio prilino uveren u to da nije razgovarala s Merkadom o
novom aranmanu spavanja, jer je Henri delovao normalno.
Jo jednom je proverio kontrole i merne instrumente, a potom stupio na
pistu. Spremni za uzletanje. Gurnuo je ruicu gasa, a navion se zakotrljao po
betonu.
Avion je uzleteo i poeo da zaokree udesno, severno ka Gondaru. S
desne strane leala je Adis Abeba, grad koji verovatno nikad vie nee videti, ili
ako ga vidi, to e biti iz zatvorske elije - osim ako mu ne daju isti pogled na
dvorite i veala.
Usmerio je navion izmeu dva planinska vrha, a zatim se osvrnuo preko
ramena kako bi bacio, nadao se, poslednji pogled na Adis Abebu.
Kako se ispostavilo, Henri tog jutra nije otiao u urednitvo, ve je iz
hotela poslao teleks u Oservatore romano> saoptavajui svojim urednicima da
ekipa ide u Gondar na nekoliko dana da izvetava o egzodusu falamurskih
Jevreja.
Persel, Vivijan i Merkado proveli su jutro u Henrijevoj sobi, poslednji
put pregledajui fotke i obeleavajui na mapama jo nekoliko pretpostavljenih
skrovita crnog manastira. Druga sumnjiva stvar u Merkadovoj sobi, crna vlas

300

kose, i dalje je bila tamo. Henri bi trebalo da popria sa sobaricom. Ali oni se
nikad vie nee vratiti u svoje hotelske sobe. Kucnuo je as, kao to je sugerisao
pukovnik Gan, da pou i da ga pronau.
to se tie toga gde zatim da idu, ako ga nau, pukovnik Gan je, meu
mape koje im je poslao, ukljuio mape terena od Gondara i jezera Tane do
Francuskog Somalilenda na obali. Oito im je sugerisao plan izlaska.
I tako e, sa ili bez Svetog grala, otii do Francuskog Somalilenda,
najblieg utoita, gde je otilo mnotvo Evropljana i Etiopljana u bekstvu.
Francuski zvaninici bili su dobri u pruanju pomoi svakome ko stigne do
granice. Trebalo je samo da stignu do tamo.
Vivijan mu tihim glasom ree: Rekao si mi da emo svi biti prijatelji."
,,I jesmo.
Jedva da si mi uputio ijednu jedinu re itavo jutro.
Ujutru sam sav na tri oka.
Bacila je pogled na Henrija, koji je usredsreeno gledao fotografiju kroz
lupu. Kazala je Perselu: ,,To se nikad vie nee ponoviti. Obeavam ti.
Hajde da priamo o tome u Gondaru. Dodao je: ,,Pilotiram.
Pogledala je u njega, a zatim okrenula glavu i zagledala se kroz prozor.
Nastavili su dalje, a Merkado ree: Stigli smo do take bez povratka na
naem putovanju.
Persel je odgovorio: Nismo jo. Nismo spalili nijedan most, a ja jo
mogu da se vratim nazad u Abebu i kaem da smo imali probleme s motorom."
Merkado nije odgovorio, ali Vivijan ree: ,,Avanti!

301

43
Persel je spazio drum s jednom saobraajnom trakom i pratio ga na sever.
S desne strane video je selo oan udaljeno priblino deset kilometara. Skrenuo
je desno i poeo da se sputa, rekavi saputnima: elim da pukovnik Gan zna
da smo na putu.
Kada su se spustili i pribliili, Merkado se nagnuo napred s dvogledom.
Nigde ne vidim terensko vozilo.
Persel je odgovorio: ,,Ne znamo da li je to vozilo imalo ikakve veze s
Ganom.
Preleteo je iznad sela na visini od etiri stotine stopa i iskrenuo krila.
Merkado ree: Video sam kako nam neko mae.
,,Da li je imao brkove i jahaki bi?
Nosio je belu amu... ali moda je on.
Uklapa se u sredinu.
Preleteli su iznad banje, a Persel je zatim skrenuo udesno, ka podruju
istono od puta s jednom saobraajnom trakom, gde su snimili veinu fotografija
dungle i kinih uma koje su leale izmeu Tane i oblasti oko unitene tvrave podruja iju je povrinu Persel procenio na preko hiljadu kvadratnih
kilometara.
Vivijan je u krilu drala mape velike srazmere, a Persel ju je zamolio da
podigne mapu podruja ispod.
Podigla je mapu, a on je bacio pogled na zaokruena mesta, a potom
skrenuo istono ka prvom krugu na mapi. Spustio se na tri stotine stopa i usporio
koliko god je smeo.
Merkado se naginjao izmeu sedita, naizmenino gledajui u kartu i kroz
krov kabine od pleksiglasa.
Persel se spustio jo nie kada se pribliio prvom mestu, oznaenom
brojem jedan na mapi, koje je prikazalo odsjaj svetlosti na odgovarajuoj
fotografiji. Otro je zaokrenuo u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a potom
iskrenuo desno krilo kako im ne bi zaklanjalo pogled. Mija je zadrhtala kako bi
ga upozorila da e svakog trenutka izgubiti uzgon, a on je gurnuo ruicu gasa kad
je izravnjao krila.
Merkado je spustio dvogled. Mislim da sam video jezerce... ili moda

302

movaru.
Vivijan se sloila. ,,To je bila voda. Ne stakleni krov.
Persel ree: Barem ono to smo videli na fotografiji nije bilo iluzija, a
takoe smo ispravno obeleili poloaj na mapi. To su dobre vesti.
Vivijan se sloila. Jedan od ovih krugova bie crni manastir.
Ako ne bude, makar smo eliminisali nekoliko lokacija.
Nastavili su ka sledeem najbliem krugu, koji je prikazivao veliki
umarak palminog drvea na fotografijama, a Persel je ponovio isti manevar.
Niko nije nita video, pa je proleteo jo jednom i Vivijan ree: ,,Definitivno sam
videla vodu kroz palme.
,,A sjajne krovove?"
,,Ne.
Preao je na naredni krug na mapi, broj tri, koji je Vivijan pokazala na
odgovarajuoj fotografiji. Bacio je pogled na fotku i video veoma veliki umarak
palminog drvea, okruen mnogo viim rastinjem. To je delovalo mnogo
izglednije, a on je smanjio gas i spustio zakrilca kao da namerava da sleti.
Kazaljka brzinomera je poskakivala izmeu 95 i 105 kilometara na sat.
umarak palminog drvea brzo se pribliavao i on je spustio desno krilo,
usled ega je navion zadrhtao, ali su Vivijan i Merkado imali neometan pogled
dok su prolazili pored.
Vivijan viknu: Vidim neto! mirkanje svetlosti... ne vodu.
Merkado se sloio, a Persel je, takoe, video neto, a to definitivno nije
bila voda.
Poveao je visinu najbre to moe, popeo se na est stotina stopa i
napravio zaokret, ovaj put prilazei oznaenom mestu sa zapada, tako da im je
popodnevno sunce bilo za leima. Nalazio se na veoj visini nego proli put,
tako da je mogao da spusti nos aviona dok je leteo pravo ka umarku palminog
drvea.
Vivijan je uzela dvogled od Merkada, a potom je otkopala pojas i
nagnula se iznad instrumenttable, zurei kroz vetrobransko staklo.
Persel je nastavio da pikira sve do zadnje sekunde, a zatim gurnuo ruicu
gasa napred, povukao upravlja i podigao zakrilca. Navion je nastavio da ponire
jo nekoliko sekundi, a zatim se nos aviona polako podigao i izravnao na visini
od dve stotine stopa iznad kroanja, a onda su poeli da se penju.
Merkado ree: ,,To je bilo prilino blizu, stare.
,,Da. Persel je pogledom okrznuo Vivijan, koja je sedela s dvogledom u

303

krilu. Upitao ju je: Jesi li ita videla?

Klimnula je. ,,To je bila... crna stena. Obina stena.
Persel je klimnuo. I njemu se uinilo da je to video. Sjajna izboina crne
stene - verovatno lavino staklo. ,,Pa, u ovom podruju bar postoji crna stena.
Vivijan ree: Otac Armano je spomenuo stenu, drvo, potok...
Naravno. Mnogo toga ima tamo dole. Dodao je: Sutra emo to
proveriti na tlu.
Bacio je pogled na sat. Prola su tri sata otkako su napustili Abebu.
Mogli su da nastave da lete iznad oblasti jo otprilike pola sata, i trebalo bi da
uspeju da izvide sva mesta obeleena na mapama, a da im moda preostane i jo
malo vremena da pogledaju jo poneto. Ponovo e zakasniti u Gondar, ali nee
kasniti dva sata kao proli put. Brinue se o tome kada slete. Trenutni cilj bio je
da zavre izvianje iz vazduha, to e, ako budu imali sree, otkriti poloaj crnog
manastira.
Rekao je Vivijan: ,,Mapa.
Podigla je mapu ka njemu i on je bacio pogled, trudei se da odredi u
kom pravcu treba da krene kako bi stigao do sledeeg kruga na mapi.
Vivijan je gledala kroz vetrobransko staklo, a zatim iznenada povikala:
Gledajte!" Ispustila je mapu.
Persel je brzo pogledao kroz vetrobran. Ispred njih je leteo helikopter,
udaljen oko pola kilometra. ,,Sranje!
Merkado ree: Mislim da je video nae manevre."
,,Misli? Persel nije imao naina da zna da li se helikopter sluajno
zadesio u blizini, ili su ga poslali da im ue u trag. Kazao je: Ako ima radio, a
siguran sam da ima, javio se aerodromu u Gondaru.
Vivijan ree: Moda nas nije video."
,,Mi smo videli njega, i on je sigurno video nas.
Persel je gledao kako se helikopter okree ka severozapadu, prema
Gondaru, pravcu u kojem je oni trebalo da idu. Stoga se zaputio u istom pravcu,
ali se drao levo od helikoptera, na razdaljini od otprilike pola kilometra.
Vivijan upita: Kako e znati da smo to bili mi?
Obavestio ju je: ,,U istonoj Africi nema ba mnogo starih crnih naviona,
Vivijan. Verovatno samo ovaj, jedan jedini.
Klimnula je.
Merkado ree: ,,Mi zapravo nismo uradili nita protivzakonito. Persel
ga je podsetio: Nismo uradili nita nezakonito ni proli put kada smo zaglavili u

304

zatvoru, a ovog puta sumnjivo odstupamo od predvienog plana leta.

,,U pravu si. Upitao ga je: ta emo da radimo?
Persel je posmatrao helikopter. Leteo je na istoj visini, i definitivno je
usporio kako bi uskladio brzinu sa navionom, a razdaljina se smanjivala. Persel
je smanjio gas, a navion je usporio.
,,Frenk?
,,Pa... ono to neemo uraditi jeste da nastavimo let ka aerodromu u
Gondaru gde emo se sresti s komitetom za doek.
Na to niko nije odgovorio, a zatim Merkado ree: Moramo da odletimo
u Francuski Somalilend. Upitao je: Moemo li to da uradimo? Bacio je
pogled na mera goriva. Gorivo nee biti problem. Ali moglo bi biti drugih
problema.
Video je da je helikopter takoe smanjio brzinu kako bi odrao istu
razdaljinu izmeu dve letelice. Shvatao je da pilot helikoptera eli da ga navion
prati u Gondar.
Merkado mu je sugerisao: Moda sada eli da skrene istono."
Podsetio ga je: Francuski Somalilend je onamo."
,,Uh.
Vivijan se skljokala u naslon sedita. Tiho je kazala: Gotovo je. Nismo
imali ansu...
Merkado joj uteno ree: Vratiemo se.
Persel je zapazio da je helikopter skliznuo udesno i da je sada na veoj
visini, tako da je imao bolji boni pogled na njega, a pilot helikoptera je imao
bolji pogled na navion.
Merkado ree: Moramo da skrenemo na istok, stare." Upitao ga je:
Moemo li da uteknemo od ovog helikoptera?"
Previe je nepoznatih u toj jednaini..." Persel ree Vivijan: Dodaj mi
dvogled."
Pruila mu je dvogled, a Persel je levom rukom podesio iu dok je
desnom pilotirao. Helikopter je bio maslinastozelen, definitivno vojni, a na
bonoj strani trupa stajala je crvena petokraka. Kazao je: ,,To je hjui... UH-ID...
video sam milion takvih u Vijetnamu..." tavie, to je bio isti tip helikoptera kao
i onaj koji je koristio Getau, ili je moda bio isti onaj koji ih je prevezao u
zatvor u Adis Abebi. Dodao je: Najvea brzina mu je otprilike ista kao i naa.
Spustio je dvogled i rekao: Takoe, vidim i mitraljesca."
,,ta?

305

Tipa koji sedi u otvorenim bonim vratima s mitraljezom na postolju.

Verovatno M-60, a verovatno postoji jo jedan na drugoj strani. Dodao je: ,,Ne
vidim nikoga u kabini, to znai da general Getau nije u letelici."
Niko nije odgovorio.
Persel je primetio da se udaljenost izmeu njega i helikoptera ponovo
smanjuje. Iao je nepunih 110 kilometara na sat, a pilot helikoptera je, naravno,
mogao da lebdi u mestu ako poeli, to je znailo da e proleteti pored tog
mitraljeza osim ako se ne okrene.
Merkado ponovo ree: Stvarno mora da se okrene, Frenk.
Nego ta... ali mislim da bi nas taj tip pratio do Francuskog
Somalilenda, ak i da mu umaknem. Ne mogu da pobegnem od rafala mitraljeza
kalibra 7.62 mm.
Vivijan je duboko udahnula. O, gospode..."
Persel je nastavio: Takoe, ak i kada bih mogao da mu ostanem van
dometa, radiovezom e zatraiti podrku, a etiopsko ratno vazduhoplovstvo
moglo je da napabiri kakvutakvu eskadrilu lovaca.
Merkado je obradio sve to i rekao: Onda nemamo izbora... moramo da
nastavimo ka Gondaru."
Persel im ree: ,,Ne verujem da emo imati onoliko sree kao proli put u
generaltabu generala Getaua.
Niko nije odgovorio, ali onda Merkado ponovi: Nismo uradili nita
protivzakonito." Palo mu je neto na pamet i odluno je rekao: Izbaciemo sve
to moe da nas inkriminie - fotoaparat, mape, fotografije, filmove... opremu za
kampovanje - sve.
Persel odgovori: ,,To se podrazumeva, Henri. Ali moram da vam kaem,
oboma - Getau zna, ili e saznati, ta traimo u Etiopiji, i nee oklevati da
upotrebi sva sredstva koja mu padnu na njegov bolesni um kako bi nas naterao da
mu kaemo sve to eli da zna.
Vivijan je zarila lice u ake. O, gospode boe...
Nastavio je: ,,A ako nas pita za pukovnika Gana, jedno od nas e na kraju
rei: oan.
Vivijan je bila vidno uzdrmana, ali se uspravila na seditu, duboko
udahnula i kazala: Radije bih umrla pokuavajui da pobegnem.
Sloio se. ,,To bi bilo bolje od onoga to nas eka u Gondaru. Upitao je:
,,Henri?
Merkado mu nije odgovorio.

306

Persel je pogledao kroz vetrobransko staklo i video da se nalazi svega

petsto metara iza i levo od helikoptera. Sada je video kako se mitraljezac u levim
vratima naginje napolje, privezan remenjem, gledajui unazad u njih, sa
mitraljezom uperenim u navion.
Skliznuo je udesno kako bi se naao direktno iza helikoptera, ali je pilot
takoe skrenuo udesno kako bi njegov mitraljezac mogao da ih dri na nianu.
Persel je znao da ne moe da igra tu igru sa daleko okretnijim helikopterom, zato
je ostao na istom kursu, ali je smanjio brzinu onoliko koliko je mogao a da avion
ne izgubi uzgon. Trebalo mu je vremena da razmisli.
Vivijan mu ree: Frenk... moramo da mu pobegnemo. Moe li to da
uradi?
Ve je razmatrao opcije. Ako iznenada pikira levo ili desno, jedan ili
drugi mitraljezac bi ih s lakoom izreetali. Ako pone da se uspinje, moda bi
mogao da proe iznad helikoptera i, ako se zadri direktno ispred njega i povea
razdaljinu, mitraljesci moda ne bi mogli precizno da upotrebe mitraljeze na
veoj razdaljini - ali pilot helikoptera treba samo da zanese letelicu u stranu kako
bi nekom od mitraljezaca omoguio ist hitac na navion.
Jedina ansa mu je bila da pikira - da stigne na slepu taku ispod pilota i
mitraljezaca. Imao bi potrebnu brzinu pikiranja da moda stigne izvan preciznog
dometa mitraljeza pre nego to pilot helikoptera pozicionira svoju letelicu tako
da omogui paljbu jednom od svojih mitraljezaca.
Vivijan mu je stavila aku na rame. ,,Frenk?
Upitao je Merkada: Jesi li doneo odluku, Henri? Da beimo ili da
pratimo ovog govnara u Gondar?"
Opet, Merkado nita nije odgovorio.
Persel se zagledao u udaljeni horizont. Jezero Tana se pribliavalo, ba
kao i Gondar. Mogue je, pomislio je, da je etiopsko ratno vazduhoplovstvo ve
napabirilo mlazne lovce i jo helikoptera, da bi se osigurali da im ne pobegnu.
Na raspolaganju je imao jo nekoliko minuta pre nego to ostane bez ikakvog
izbora.
Merkado mu ree: Bei!
,,Dobro... Pogledao je brzinu i visinu i razmislio ta mu je initi, i kako
da to najbolje uradi. Njegova brzina pri pikiranju bila bi vea od brzine hjuija,
ba kao i brzina leta. Ali kao to je ve rekao, ne bi mogao da bude bri od
metka.
Helikopter je sada skoro lebdeo u mestu, udaljen otprilike tri stotine

307

metara, a on je video kako mitraljezac s leve strane mae rukom, pokazujui da

bi navion trebalo da proe i leti ispred helikoptera na prilasku Gondaru.
To nije bilo neto to je eleo da uradi, i odjednom mu je postalo jasno
ta treba da uini. A to je znao skoro od samog poetka.
Pruio je ruku i pomerio plastini disk za nianjenje na savitljivom
postolju tako da mu se naao ispred lica.
Merkado ga upita prisilno kontrolisanim glasom: ta to radi?
,,A ta misli?
Jesi li poludeo?"
Persel je pomerio prekida ispod instrumenttable u poloaj paljba.
Vivijan ga je gledala, utke.
Helikopter je sada bio udaljen manje od dve stotine metara, a mitraljezac
mu je i dalje mahao rukom da proe.
Persel je nagnuo desno krilo kao da se sprema da zaokrene udesno, a
pilot helikoptera, koji je to ili video ili uo od svog mitraljesca, skliznu
letelicom udesno kako bi zadrao avion sa svoje leve strane.
Persel gurnu napred ruicu gasa i otro okrete kormilo pravca udesno,
izazvavi da navion zakrivuda udesno, nosom ka helikopteru. Namestio je
helikopter u centar crvenih koncentrinih krugova plastinog diska i pritisnuo
okida, molei se da elektrina veza s raketnim lanserom funkcionie.
Raketa je izletela iz lansera i, ostavljajui za sobom trag belog dima,
pojurila ka hjuiju, udaljenom manje od dve stotine metara.
Vivijan iznenaeno uzviknu, a Merkado ree: O boe!
Raketa je preletela iznad helikoptera, za dlaku promaivi rotor.
Mitraljezac se sledio.
Persel je ispalio drugu raketu, koja je prola ispod helikoptera, izmeu
skija i kabine, tik ispod mitraljeevih stopala.
Mitraljezac je ispalio dug rafal ka navionu, a svetlosni meci prozvidae
iznad krova od pleksiglasa. Vivijan vrisnu i baci se na pod.
Pilot helikoptera napravio je instinktivnu greku, krenuvi u izbegavanje,
to je poremetilo mitraljesca, a Perselu pruilo bolju priliku za hitac na hjuija,
koji se odvajao od njega i klizio bono i nanie. Persel je opet cimnuo kormilo
pravca udesno, i snano gurnuo upravlja kako bi spustio nos naviona. Nastavio
je da gleda kroz plastini disk kad je hjui ponovo leteo u koncentrinim
krugovima. Mitraljezac je opet zapucao, a Persel je uo nepogreivi zvuk metka
koji pogaa letelicu. Pritisnuo je crveno dugme, a zatim jo jednom, ispalivi

308

poslednje dve rakete.

Prva dimna raketa projezdila je kroz otvorenu kabinu, mimo
mitraljeeve glave, a druga je pogodila pleksiglas i uletela u kabinu. Gusti
kolutovi belog dima pokuljae kroz rupu u pleksiglasu i otvorena vrata hjuija.
Pilot je bio ili povreen, ili zaslepljen dimom, ili se neto kritino
otetilo u kokpitu, i repni rotor helikoptera poe da se njie levodesno.
Persel nije promenio kurs i nastavio je da leti pravo ka nestabilnom
helikopteru. Mogao je da vidi mitraljesca kroz gusti dim, ali je ovek,
nesumnjivo prestraen, pustio mitraljez i cev je sada mlitavo visila.
Hjui je poeo polako da se okree udesno, ali onda se odjednom okrenuo
i sunovratio kao kamen na baldahin kronji ispod, ba kada je navion proleteo
kroz vazduni prostor koji je helikopter zauzimao svega sekund ranije. Iza njih se
zaula jedva ujna eksplozija, a Persel je dodao gas i otro poeo da se uspinje.
vaknuo je prekida u poloaj zakoeno, odgurnuo plastini disk za
nianjenje, a zatim rekao Vivijan: Gotovo je.
Polako se pridigla na svoje sedite.
Upitao je: Imate li ita protiv da zapalim?
Niko mu nije odgovorio, a on je pripalio cigaretu, primetivi da mu ruka
drhti.
Bacio je pogled na Vivijan. Njena koa, ionako bleda, sada je bila bela
kao kre. Jesi li dobro?
Klimnula je.
,,Henri?
Bez odgovora.
Vivijan se okrenula na seditu. Henri? Henri? Nagnula se ka stranjem
delu. Jesi li dobro? Jesi li pogoen?"
,,ime?
Gledala ga je neko vreme, a zatim se okrenula.
Persel je drao otvoren ventil za dotok goriva i navion je nastavio da se
penje.
Merkado upita: ta se desilo?
Vivijan mu je odgovorila: Helikopter se... sruio."
Nije joj odgovorio.
Pogledala je u Persela. ta emo sad?
,,Pa... opcija odlaska u Francuski Somalilend ponovo je otvorena. Ali to
je vie od dva sata leta odavde... a etiopsko ratno vazduhoplovstvo moglo bi

309

ubrzo da krene za nama.

inilo se da je Merkado sada u potpunosti svestan, proistio je grlo i
upitao: Misli li da je pilot helikoptera imao vremena da upotrebi radio?
Persel je mislio da pilot helikoptera nije imao vremena ni da se upia u gae
nakon to mu je prva dimna raketa prohujala iznad glave. Odgovorio je: ,,Ne
verujem. Ali helikopter je sada oigledno van radara, Gondar e tragati za njim,
a i za nama.
Merkado je outao, a onda rekao: Mislim da nam nije ostala nijedna
druga opcija sem Francuskog Somalilenda... ili moda Sudan. Koliko je to
daleko?
Persel je bacio pogled na aeronautiku kartu. Granica sa Sudanom
udaljena je manje od dve stotine kilometara - moda sat i po leta. Ali etiopska
ratna avijacija nee oklevati da nas goni preko granice sa Sudanom, mada nas
verovatno nee goniti na francuskoj teritoriji.
inilo se kao da Merkado razmilja, a zatim ree: Glasam za francusku
granicu. Podsetio ih je: Tamo emo imati bolji doek nego u Sudanu." Persel
klimnu, a potom pogleda u Vivijan. Tvoj glas?
Ve je razmislila o tome i kazala: oan. Moe li tamo da sleti?"
Razmislio je o tome. Drum s jednom saobraajnom trakom bio je preuzak, sa
visokim drveem du obe strane. Otvoreni panjaci su, meutim, bili prikladni.
Merkado ree: Nisam siguran da te razumem, Vivijan."
Razume ti dobro, Henri. Rekla im je: ,,Ne idemo iz Etiopije. Doli
smo ovamo da naemo Sveti gral.
Merkado je istakao: Sada smo traeni begunci. Upravo smo poinili
ubistvo.
Persel ga je ispravio: Uzvratio sam vatru neprijateljski raspoloenoj
letelici.
Zovi to kako god hoe, stare, ako e se oseati bolje dok ti stavljaju
omu oko vrata. Rekao je Vivijan: Moramo da beimo odavde. Otii emo,
ali tek kada zavrimo ono zbog ega smo doli.
Persel je i dalje leteo istono, ka Francuskom Somalilendu, a ako odlue
da promene kurs prema Sudanu, morae to da urade uskoro, pre nego to let do
Sudana postane dui od leta do francuske teritorije. Rekao je Vivijan: Ima dva
izbora, a sletanje u oan nije jedan od njih.
Kako zna da e stii do granice pre nego to nas etiopsko ratno
vazduhoplovstvo ne obori?

310

Ne znam.
Onda sleti! U oan. Koliko je daleko?
Moda... dvadeset ili trideset minuta.
Predoila je: Pukovnik Gan je tamo. eka nas. Crni manastir je takoe
tamo dole, i eka na nas.
Razmislio je o tome. Vivijan je prelazila tanku liniju izmeu hrabrosti i
ludosti - ili opsesije, u najboljem sluaju. Ali je iznela dobre argumente.
Nalazio se otprilike tri hiljade stopa iznad tla i peo se. Brzina je iznosila
sto ezdeset kilometara na sat pri usponu, ali mogao je da postigne dvesta
etrdeset u poniranju. Skrenuo je udesno, a navion je poeo da skree ka jugu.
Merkado ga upita: ta to radi?
Sleteemo u oan, Henri. Da bude potpuno iskren, dodao je: Ili emo
izginuti pokuavajui.
,,Ne!
Vivijan se okrenula na seditu. ,,Da!
Vivijan i Henri gledali su se nekoliko sekundi oi u oi, a Persel je
mogao da zamisli kako Vivijanine zelene oi svrdlaju u Henrijevu duu.
uo je kako Henri kae: Dobro... u redu. Dodao je: Preli smo dug put
da naemo Gral i preblizu smo da sada odustanemo."
Vivijan je ispruila ruku i dodirnula Henrijevo lice, a zatim se okrenula
na seditu i zagledala kroz vetrobransko staklo kad se navion zaputio
jugozapadno ka oanu i poeo da se sputa.
Okrenula je glavu ka Perselu i gledala u njega sve dok nije pogledao u
nju. Tiho je rekla: Volim te.
,,Ti voli svakoga ko postupa po tvojoj volji.
Nasmeila se. Ono to je najbolje za mene, najbolje je za nas.
Nije joj odgovorio.
Nastavili su vrtoglavo sputanje, a Persel ree: oan, za deset minuta.
Dodao je: Pokuau da sletim.
Vivijan mu ree: ,,To je sve to traim od tebe. Stavila mu je do znanja:
Moe ti to.
Uskoro emo saznati."
Smanjio je brzinu i poeo postepeno sputanje prema selu, koje se sada
videlo u daljini.
Ako pusti mati na volju, i ako zaboravi na dunglu okolo, poljane oana
mogle bi da budu aerodrom u Apstejt Njujorku, gde je nauio da leti kao mladi.

311

Majka mu je rekla da je letenje opasno i nagovarala ga da se posveti neemu

bezbednijem, kao to je pisanje.
Drago mi je to se osmehuje.
Nekada sam pisao za srednjokolske novine i nedeljnik rodnog grada.
Na koledu sam diplomirao na urnalistici. Moja majka je elela da imam
bezbedan posao.
Nasmeila se i kazala: Proitala sam samo jedan lanak koji si napisao.
Jesi li iole dobar?
Moja majka misli da jesam.
Izgubila sam roditelje kada mi je bilo dvanaest. Avionska nesrea.
ao mi je.
Moda je trebalo da izaberem bolji trenutak da ti to kaern."
Nije znao koliko im je trenutaka zapravo preostalo, ali je kazao: Imamo
mnogo toga da nauimo jedno drugo u Rimu.
Otkaila je medalju Svetog Kristofera s tkanine iznad vetrobranskog
stakla i zakaila mu je na koulju. Kristofer je spasao dete iz reke, i premda je
bio veliki i snaan ovek, zbog iznenaujue teine malog deteta zamalo se
zateturao i upao u bujicu, ali nije putao dete - a kada su stigli na bezbedno, dete
mu je otkrilo da je ono zapravo Isus koji na pleima nosi teinu sveta.
Poznato mi je to oseanje."
Smanjio je gas i nastavio da se sputa.

312

44
Persel je meu stotinama jutara vonjaka i zasaenih njiva traio otvoreni
panjak. Mislio je da mu je dovoljno i trista metara nezakrenog, mahom ravnog
terena, ali kamene i drvene ograde razdvajale su mnoge livade, a na veini
panjaka bilo je i drvea.
eleo je da sleti na tokove, ali ako je tlo previe vlano, kamenito ili
izlokano, moda e morati da sleti sa uvuenim stajnim trapom, mada bi tad
morao da se bori s raketnim lanserom.
Najvanije od svega, imao je previe goriva u avionu - otprilike pola
rezervoara - a nije smeo da rizikuje da ostane dovoljno dugo u vazduhu da bi ga
sagoreo. Dao je instrukcije Vivijan i Merkadu da brzo napuste letelicu im se
zaustavi.
Kruio je oko periferije livada i video nekoliko ljudi nadomak sela, koji
su gledali u njih. Uz malo sree, Gan je bio jedan od njih.
Vivijan je upitala: Vidi li neko mesto pogodno za sletanje?"
Samo jedno. Onaj panjak napred.
Merkado ga upita: Da li je dovoljno dugaak?
Napraviu ga dovoljno dugakim."
Panjak je imao blag pad, a on je odluio da sleti uz nagib, tako da se tlo
podigne ka navionu; letelica e bre usporiti uzbrdo, a uz malo sree, zaustavie
se pre nego to izleti s panjaka.
Poravnao je avion s panjakom, naizgled dugakim oko trista metara. Sad
je zapazio da na kraju uzvienja stoji kamena ograda, ali da nema drvea i
barica.
Nije imao pojma kakvi su vetrovi, ali to ionako nije bilo bitno; to je bila
pista, a pravac je bio uzbrdo.
Spustio je stajni trap i zakrilca i smanjio gas. Iao je brzinom od jedva
devedeset kilometara na sat, i procenio je da je na visini oko pet stotina stopa,
zatim etiri, tri... pogledao je nanie u sve blii panjak kratke braonkaste trave.
Koze su se razbeale, tako da je sada video i kamenje i rupe u tlu.
Ubacio je motor u prazan hod i povukao nos nagore. Navion je udario u
zemlju i odskoio, a zatim poeo da poskakuje po kamenitom panjaku. Iskljuio
je motor i zakoio. Ispred je video kamenu ogradu. Pomerao je kormilo pravca,

313

njiui repom aviona levodesno, kako bi dodatno smanjio brzinu. Navion je

poeo da usporava, ali je kamena ograda bila udaljena manje od stotinu metara, a
zatim sve manje.
,,Frenk...
Drz te se!
Iskrenuo je kormilo pravca, usled ega je avion skrenuo postrance.
Oekivao je da e se stajni trap raspasti, ali je stara ptica bila dobro napravljena
i oprema je izdrala dok su tokovi postrance poskakivali po travnatom panjaku.
Navion se uz trzaj i njihanje zaustavio na manje od dvadeset koraka od kamene
ograde.
Vivijan ree: ,,Predivno!
Merkado ree: Alal ti vera, stare!
Zgrabili su platnene torbe s mapama, fotoaparatom i rolnama filma, a
Persel je otvorio krov kabine i iskobeljao se na krilo. Vivijan je ustro izala i
skoila na tlo, a za njom i Merkado. Persel im se pridruio i uurbano su se
udaljili od naviona, za sluaj da odlui da bukne u plamen.
Persel je stao i pogledao u avion sinjor Bokaa, koji je malo bolje sletao
nego to je leteo. Vivijan je skinula medalju Svetog Kristofera s njegove koulje,
poljubila je, a onda je strpala u njegov dep.
uo je buku iza lea, okrenuo se i ugledao lend rover koji je iao ka
njima. Vozilo je stalo na izvesnoj razdaljini, a vrata su se otvorila. Pukovnik
Gan, odeven u belu amu i sandale, izaao je sa suvozaeve strane i poao prema
njima. Doviknuo im je: ,,Da li je to bilo sletanje, ili ste oboreni?"
Merkado mu je odgovorio u istom duhu britanske ludosti: Samo smo
svratili da se pozdravimo."
Gan se nasmeio dok je hodao ka njima. Taman na vreme za aj.
Ganova kosa bila je veoma kratka, primetio je Persel, i crna kao ugalj, a
negde usput izgubio je i rie brkove, a takoe i jahaki bi. Njegovo zatvorsko
bledilo takoe je nestalo, a zamenila ga je fina preplanulost.
Gan je priao Perselu. Dobro prizemljenje. Malo je preplailo koze, ali
e one to ve preboleti."
Ba kao i ja.
Gan mu se iroko osmehnuo, a zatim uhvatio Vivijan za ruku. Draesna
kao i uvek.
Dobro izgledate u ami.
Nemoj nikom da kae. Rukovao se s Merkadom. ,,Da li je Gondar

314

danas zatvoren?
,,Za nas jeste.
,,Pa, sigurno imate dobru priu da ispriate. Ali najpre upoznajte moju
prijateljicu." Mahnuo je rukom ka lend roveru, a vrata s vozaeve strane se
otvorie.
Mlada ena u zelenoj ami izala je iz vozila, a svi su poli za Ganom
kada je krenuo ka njoj.
Gan je obznanio: Ovo je Mirijam.
Klimnula je glavom.
Persel je pogledao u enu. Imala je oko tridesetak godina, moda malo
manje, kratku i kovrdavu crnu kosu. Njene crte lica bile su upadljivo semitske,
iako joj je koa bila veoma tamna, a oi tamnobraon. Sve u svemu, bila je
prelepa.
Gan joj je predstavio svoje prijatelje koji su neoekivano svratili, a ona
se rukovala sa svima ponaosob i kazala im: Dobro doli."
Gan nije rekao da mu je to devojka, ali jeste bila, a to je objanjavalo
nekoliko stvari. Uvek cherchez le femme, znao je Persel.
Gan je upitao svoje posetioce: ,,Da li su vam za petama?
Persel mu je odgovorio: Moda vazdunom linijom.
,,U redu, onda... sakriemo avion ispod palminog lia. Pogledao je u
Mirijam, koja je na dobrom engleskom jeziku kazala: Postarau se za to.
Stavio im je do znanja: Mirijam je... pa, glavna ovde. Objasnio je:
Ona je princeza kraljevske krvi.
Persel je imao nekoliko iskustava s jevrejskim princezama, ali je shvatao
da je ovo drugaije.
Merkado ree princezi Mirijam: ao nam je to se nameemo, vae
visoanstvo.
Molim vas, zovite me samo Mirijam."
Merkado je pognuo glavu, primajui k znanju.
Persel je podsetio sve prisutne: Ser Edmund nas je zapravo pozvao
ovamo.
Gan je odgovorio: Jesam, zar ne? Milo mi je to ste to shvatili. Pa, ovde
ste. Stoga, hajde da krenemo. Otvorio je vrata lend rovera princezi i svima
kazao: Ako avion ne eksplodira, va prtljag e uskoro stii.
Persel, Merkado i Vivijan ugurae se u zadnji deo lend rovera. Gan je
seo za volan i krenuo ka selu, rekavi: Plaim se da oan izgleda malo pusto,

315

kao to ste moda primetili kad ste pre nekoliko dana proieteli iznad sela. Skoro
svi su otili u Izrael. Ostalo je jo desetak stanovnika, a i oni e uskoro poi.
Na to niko nije odgovorio, a Gan je stavio aku na Mirijamino rame i
rekao: Ali svi e se vratiti. Videe. Za godinudve.
Mirijam nita nije odgovorila.
Uli su u seoce od otprilike pedesetak omalterisanih kua, a izuzev
limenih krovova i nepoploanih ulica, Persel je pomislio da se vratio u Berini.
Nigde nije bilo crkve, ali je na malom trgu video graevinu koju je spazio iz
vazduha, i to je uistinu bila sinagoga, s plavom Davidovom zvezdom naslikanom
iznad ulaznih vrata.
Trg je bio pust, ba kao i uzana ulica na koju su skrenuli i koja se
zavravala na kraju sela. Persel je ugledao veliku kuu koju je takoe video iz
vazduha, za koju se ispostavilo da je princezina palata.
Gan je zaustavio vozilo ispod umarka visokih palmi i rekao: Stigli
smo.
Svi su izali, a Gan je otvorio mala drvena vrata na obinoj fasadi bez
prozora. Mirijam je prva ula u kuu, a zatim je Gan uveo svoje goste.
Unutranjost nije bila ba toliko raskona, uvideo je Persel, ali su beli
zidovi bili isti i blistavi, a pod poploan crvenim ploicama. Nie u zidovima
sadrale su keramike vaze ispunjene tropskim cveem. Sledili su Mirijam i
Gana kroz otvoreni luk u poploano unutranje dvorite, gde je okrugli bazen,
koji je opazio iz vazduha, stajao izmeu urminog drvea. Ispod stabala su rasle
crne afrike ljubiice, a bugenvilije su se pele uza zidove drugih krila kue.
Gan je pokazao na skupinu stolica od tikovine, a oni su seli.
Slukinja se pojavila, a Mirijam joj je neto rekla i devojka je otila, a
onda Mirijam ree svojim gostima: Mogu da vam ponudim samo vone sokove i
neto hleba."
Persel ju je informisao: ,,U avionu imamo otprilike pedeset kilograma
kafe u zrnevlju. Molim vas, prihvatite to na dar.
Mirijam se nasmeila, okrenula prema Ganu i rekla neto na amharskom.
Gan se takoe nasmeio, a Persel je imao oseanje da je pukovnik Gan
ve ispriao princezi dosta toga o svojim prijateljima.
Vivijan ree: Ova kua je prelepa."
Hvala vam.
Persel je smesta preao na oigledno pitanje i upitao Gana: Dakle, kako
ste se vas dvoje upoznali?"

316

Gan je odgovorio: Bio sam prijatelj Mirijaminog oca daleke 1941.

Upoznao sam ga u Gondaru nakon to smo ispraili Italijane." Objasnio je:
Falamuri poseduju veinu tkanica i juvelirnica u Gondaru, a prokleti faisti su
im sve oduzeli jer su Jevreji, i uhapsili su svakoga ko se bunio zbog toga. Naao
sam Sahla u zatvoru, polumrtvog, i dao mu pare hleba i au dina. Oas posla
sam ga doveo u red. Nastavio je: ,,Pa, Sahle i ja smo se sprijateljili, a pre nego
to sam otiao 1943. godine, doao sam u oan da prisustvujem roenju njegove
kerke. S ljubavlju je pogledao u Mirijam. Lepa je kao i njena mati.
Vivijan se nasmeila i upitala Mirijam: Jesu li vai roditelji... ovde?
Preminuli su.
Gan ree: Mirijam ima starijeg brata Davida, koji je, naalost, pre
nekoliko meseci poslom otiao u Gondar i nije se vratio. Dodao je: Pria se da
je iv, ali u zatvoru.'1 Dodao je: Getau ga se doepao."
Slukinja se vratila s posluavnikom voa, hleba i keramikih aa s
ljubiastim sokom. Svi su uzeli po au, a slukinja je spustila pladanj na sto.
Mirijam je porazgovarala sa enom, a potom rekla svojim gostima: Avion je
sakriven, a va prtljag je stigao." Takoe je uverila gospodina Persela da su
dakovi kafe stigli zajedno s prtljagom, i da e kafa biti posluena kasnije.
Gan je podigao au i kazao: Dobro doli u oan!"
Svi su otpili opori sok, za koji se ispostavilo da je gaziran i fermentisan.
Gan ree: Morate mi sve ispriati."
Persel je odgovorio: Henri je dobar u prepriavanju."
Merkado je poeo s njihovim odvojenim dolascima u Adis Abebu i
pronalaenjem sinjor Bokaa i njegovog aviona. Gan je klimnuo, ali se inilo kao
da ve zna poneto o tome, a Persel je bio impresioniran rojalistikim pokretom
otpora, ili kontrarevolucionarima s kojima je pukovnik bio u dodiru.
Merkado je zatim opisao vazduno izvianje i Vivijanino udesno
fotografisanje, i setio se da se zahvali Ganu na mapama, ali je zaboravio da udeli
kompliment Perselu na pilotiranju. Persel je zapazio, takoe, da nije ispriao ser
Edmundu i da je on, Henri Merkado, nedavno pojebao devojku Frenka Persela.
Ali to nije bio prikladan razgovor za mukoensko drutvo, premda e Henri to
moda kasnije pomenuti ser Edmundu, kao jedan mukarac drugome.
Persel je pogledao u Gana, potom u Mirijam, a onda u Merkada i Vivijan.
Nadao se da e biti jednako srean kao i oni kada napuni ezdesetu. Pomislio je,
takoe, na sinjor Bokaa i njegovu etiopsku enu i decu. Ako sve proe dobro kao to nee - za nekoliko nedelja bie u Rimu; Vivijan, Henri, pukovnik Gan,

317

Mirijam, on i Bokaovi sedee u restoranu Etiopija i piti vino iz Svetog grala.

To se nee desiti, ali bilo je lepo misliti o tome.
Henri je stigao do dobrog dela prie - dela gde je Frenk Persel oborio
naoruani helikopter etiopskog ratnog vazduhoplovstva. Henri ree Perselu:
Moda ti eli ovo da ispria, Frenk.
Persel je shvatao da je to dobra pria za bar, negde daleko od Etiopije.
Ali ovde, to nije bila dobra pria. Zapravo, sve ih je doveo u smrtonosnu
opasnost. Dodue, u Etiopiji smrtnih opasnosti uvek ima napretek.
Frenk?"
,,Pa, mislim da nas je taj helikopter traio, i mislim da ga je poslao na
stari prijatelj, general Getau. I tako, naoj igri doao je kraj, na ovaj ili onaj
nain, a mi... ja sam odluio da ga smaknem."
Gan upita: Jeste li imali neko oruje?"
,,Jok. Objasnio je za raketni lanser, i svoju kreativnu upotrebu dimnih
raketa. Nije zalazio u detalje, ali je rekao: Leteo sam na dosta hjuija u
Vijetnamu i viao sam kako koriste dimne rakete. Dodao je: Izgledalo je lako.
Takoe je objasnio: Ionako smo bili mrtvi. Ili jo gore od mrtvih da smo sleteli
u Gondar.
Gan klimnu glavom. Sasvim tano.
Vivijan ree Ganu: Pucali su iz mitraljeza na nas. Frenk je bio veoma
hrabar. Meni se srce spustilo u pete.
Merkado je priznao: ,,I ja sam bio malo nervozan.
Gan je razmislio o tome, a zatim upitao: Jeste li videli neke druge
letelice?"
Persel mu je odgovorio: ,,Jok.
Gan ree: Verovatno e pokuati da vas presretnu negde na putu ka
francuskoj teritoriji.
I mislili smo da se zaputimo tamo, a ne ovamo. Ili ka Sudanu.
,,Pa, sva srea to niste. Obavestio ih je: ,,Ne biste uspeli." Stavio im je
do znanja: Etiopljani nemaju mnogo mlaznih lovaca - svega nekoliko miraa ali dobili su ruske borbene helikoptere, kojima upravljaju ruski piloti. Verovatno
biste naleteli na njih na putu prema Somaliji ili Sudanu. Persel je klimnuo, a
zatim rekao: Izvinite ako smo vas doveli u nezgodnu situaciju."
Mirijam je odgovorila: Ve smo u tekoj situaciji. Ovde ste
dobrodoli. Hvala vam.
Vivijan ju je uverila: Neemo dugo ostati ovde.

318

Mirijam je pogledala u Vivijan i rekla: Dobrodoli ste da ostanete, i

dobrodoli ste da krenete ka Francuskom Somalilendu, a mi vam moemo pomoi
u tom putovanju." Nastavila je: Ali bih volela da ne idete na mesto na koje
zaista elite da idete.
Vivijan joj je odgovorila: Preli smo dugaak put da naemo to mesto.
Uverila je Mirijam: Nemamo zle namere prema monasima, niti prema njihovim
sakralnim predmetima.
Edmund mi je to ve objasnio. Takoe sam razumela da vi mislite da ste
izabrani da naete to mesto. Potujem vaa uverenja. Ali vam ne mogu ponuditi
pomo u vaoj potrazi.
Persel je upitao: Zato ne?
Pogledala je u njega i odgovorila: ,,Mi ovde u oanu imamo sveti zavet
sa monasima iz crnog manastira."
Persel ju je podsetio: ,,Vi ste Jevreji. Oni su Kopti.
,,To nije bitno. Delimo istu tradiciju ve dve hiljade godina. Svakako.
Pa, u tom sluaju traimo samo prenoite i hranu da ponesemo na putovanje."
Drage volje u vam to dati, ali bih volela kada biste jo jednom
razmislili o tom putovanju."
,,To ne moemo da uradimo.
Nije odgovorila.
Persel ree: Takoe, moda emo u nekom trenutku morati da se vratimo
ovde,
Dobrodoli ste da to uradite, ali mi verovatno neemo biti ovde kada se
vratite.
Pogledao je u Gana i podsetio ga: Javili ste nam da ste ovde. Upitao je:
,,Zato?
Gan je oklevao, a onda odgovorio: Voleo bih da poem s vama.
Objasnio je: Priao sam s Mirijam i ona razume da smo uvereni da jepredmet za
kojim tragate u opasnosti i da se mora odneti na neko bezbedno mesto, ali je
ubeena da to monasi mogu i sami da uine. b op ou opu q
Moda i mogu. Upitao je: ,,A ako ga mi uzmemo, gde emo ga odneti?"
Gan je pogledom okrznuo Merkada, a zatim rekao: Nije na meni da
donesem tu odluku. Obavestio ih je: Moramo da popriamo o tome. Persel je
istakao: Jo uvek nije u naim rukama, i da budem iskren s vama, verovatno
nikad nee ni biti. Stoga je, moda, sva ova pria uzaludna.
Vivijan ree: Kada ga pronaemo, znaemo ta nam je initi.

319

Persel je mislio da je Henri nesumnjivo obeao Gral Vatikanu, a Gan ga

je moda obeao Britanskom muzeju, da zauzme mesto etiopske kraljevske krune
koju su Britanci vratili. Meutim, bilo kako bilo, Gral e, ukoliko postoji, i ako
ga pronau, uvati na bezbednom sve dok Etiopija ponovo ne bude slobodna.
Odnosno, tako e glasiti odluka. Merkado je upitao Gana: Kakva je situacija u
ruralnim oblastima? Pomalo nemirna. Objasnio im je za kontrarevolucionare i
rojalistike partizane s kojima je bio u dodiru. Takoe je kazao: Gale su mahom
otile na istok, gde se Eritrejci bore za nezavisnost od Etiopije. No, nekoliko ih
je ostalo, da vide hoe li se borbe ovde nastaviti.
Persel mu ree: ,,Iz vazduha smo videli nekoliko Gala. Rekao je Ganu:
Hteo sam da te pitam - ta rade sa svim tim jajima?"
Jedu ih, kuo stara. Dodatno je objasnio: ,,Ne Gale hriani ili
muslimani, razume se. Ve pagani." Dodao je: ,,To im daje hrabrost.
Jata. Treba ti dosta hrabrosti da uradi tako neto.
,,To mi nikad nije palo na pamet." Gan se pozabavio Merkadovim
strepnjama i rekao im: Izraelci su prokrijumarili izvesnu koliinu vatrenog
oruja za Falamure, kako bi se osigurali da e se egzodus nastaviti bez
problema. Zavukao je ruku u praznu urnu i izvadio uzi. Fin komad. Pruio ga
je Perselu i rekao: Poneemo to sa sobom.
Persel je pogledao u kompaktno oruje s okvirom za municiju duim od
cevi. Ovo bi trebalo nasmrt da preplai te monahe.
Gan se nasmeio. Vie sam mislio na Gale - ili bilo ta drugo to moda
sretnemo u dungli." Takoe ih je obavestio: Getau je poslao nekoliko jedinica
ovamo, ali su naile na vreo doek rojalistikih partizana i antimarksistikih
revolucionara.
,,Odlino. Persel upita: Imate li jo tri uzija?
Bojim se da nemam. Stavio im je do znanja: Potrebni su mukarcima
koji su ostali ovde.
Persel je pruio uzi Merkadu, koji ree: Posea me na stari britanski
sten, i prui ga Vivijan.
Gan ree svojim gostima: To je jednostavno oruje, a ja u vam pokazati
kako da ga koristite u sluaju da... nisam s vama.
Mirijam je pogledala u svog ljubavnika, ali nita nije rekla.
Merkado upita Gana: ,,Da li je oan bezbedan?"
Jeste, do te mere da se prelazna vlada sloila da pusti Jevreje da odu
neometano. Dodao je: Egzodus je do sada tekao dobro preko itave zemlje,

320

premda je dolo do nekoliko incidenata, otuda uziji.

Persel upita Gana: Kako komunicirate s rojalistima ovde i u Abebi?"
Imam kratkotalasni radio. Drim ga van sela, da ne bih izloio riziku ovdanje
itelje."
Moete li da nam ga pokaete?"
Naravno. Ali baterije su mi se ispraznile i ekam zamenu. Dodao je:
Kiplingova pesma koju sam vam poslao bilo je moje zadnje emitovanje."
Poneli bismo baterije da nam ih je neko ostavio u hotelu.
Ako uhvate nekog s baterijama za kratkotalasne radiostanice, streljaju ga
na licu mesta. Nakon muenja.
Ah. Mape i fotografije su se moda mogle objasniti. Baterije za
kratkotalasne radiostanice bilo bi jednako teko objasniti, kao i automatsko
oruje. Ali radije bi imao oruje, koje bi samo objasnilo sebe.
Gan je uzeo uzi od Vivijan i rekao: Trebalo bi da krenemo sutra.
Upitao ih je: Imate li ikakvu ideju gde biste voleli da traite?
Persel mu je odgovorio: Nadao sam se da biste vi - ili Mirijam - mogli
da predloite neto."
Plaim se da ne mogu, kuo stara. Kazao je: Mislio sam da ste moda
videli neto iz vazduha.
Jesmo. Ali ne elimo da obilazimo sva ta mesta.
,,Pa, moda emo morati. Gan je utao trenutakdva, a zatim bacio pogled
na Mirijam i rekao gostima: Kao to sam vam pomenuo u Rimu, metani oana
imaju izvestan kontakt s monasima. Meutim, otili su svi koji su odravali taj
kontakt."
Persel je pogledao u Mirijam. Kazala im je: Tajnu znaju samo stareine,
a stareine su otile i ponele tajnu sa sobom.
Gan je pogledao u goste. Veza... prijateljstvo, koje je trajalo etiri
stotine godina, otkako je manastir sagraen, sada je preseeno. Rekao im je:
Poslednji susret bio je pre dve nedelje."
Persel je ponovo imao oseanje da je skliznuo u alternativni univerzum.
Upitao je Mirijam: Kada su ljudi otili na taj sastanak, koliko dugo su bili
odsutni?"
Pogledala je u njega, ali mu nije odgovorila.
Upitao ju je: ,,U kom pravcu su otili?
Odgovorila mu je: Svaki put idu u razliitom pravcu, i nikad ne
odsustvuju isti broj dana.

321

,,Pa, to nam suava polje pretrage.

Vivijan mu ree: Frenk, nepristojan si.
,,Izvini. Objasnio je svoju neotesanost: ,,Ja samo elim da pronaem to
mesto i odem odavde."
Mirijam ree: Pustite me da malo razmislim o vaem pitanju.
Hvala vam.
Mirijam tiho ree: Ovo su teka vremena za sve. Ova civilizacija hrianska i jevrejska - stigla je do kraja puta. Ali mi upiremo pogled u
budunost, koja e biti bolja. Svi moramo otii odavde, ali kada se vratimo,
moramo se vratiti isti kakvi smo bili, s naim obiajima i tradicijama, i s
neprekrenim zavetima."
Persel je klimnuo. ,,Shvatam.
Vivijan ree Mirijam: ,,Mi smo ovde da uradimo ono to vi radite. Da
ponesemo sa sobom ono to se ne sme ostaviti ovde. Da sauvamo stvari na
sigurnom dok se ovaj komar ne zavri.
Mirijam je odgovorila: Treba da pustite monahe da to urade. Ustala je.
Moram da se pobrinem za va smetaj. Ubrzo u se vratiti."
Mukarci su ustali, a princeza je otila.
Gan ree svojim gostima: Mirijam i ja smo vodili ovaj razgovor, a kao
to moete da zamislite, a ja vas uveravam, ona ne zna nita vie od onoga to
vam je kazala.
Merkado ree: Siguran sam da bi vam rekla da zna ita vie.
Persel se zapitao da li Henri zaista veruje kako ene svojim mukarcima
sve govore. Ako zbilja veruje u to, svake godine bi mu nabijale rogove.
Vivijan ree Ganu: Sutra bismo voleli da posetimo banju. Objasnila je
da to nije nostalgino putovanje, ve ekspedicija lova na moti.
Gan je odgovorio: Prilino udnovat obiaj, zar ne mislite?
Merkado, nekadanji ateista, a danas vernik koji radi za vatikanske
novine, objasnio je: ,,To je veoma vano u Rimokatolikoj crkvi kada se neka
osoba predloi za svetatvo." Dodatno je pojasnio: Posmrtni ostaci smatraju se
prvorazrednom relikvijom. Komad odee je druga klasa, a ostali predmeti..."
Da, pa, moemo da stanemo u banji i potraimo kost ili dve. Dodao je:
Kratak put. Pola dana, najvie."
Vivijan je nastavila da govori: I voleli bismo da vidimo tvravu gde je
otac Armano bio zatvoren etrdeset godina."
Merkado ree Ganu: Iz vazduha smo spazili mesto obeleeno incognita

322

na mapi i to je, uistinu, bilo utvrenje rasa Teodora."

Odlino izvianje." Upitao je Vivijan: ,,Da li je i to deo prie o
svetatvu? Odgovorila mu je: To je deo prie oca Armana. Neto to moram
da vidim.
Shvatam... pa, siguran sam da se nalazi na putu ka neemu. Merkado
ree: Veina pretpostavljenih lokacija crnog manastira nalazi se na dandva hoda
od tvrave."
Vivijan je dodala: ,,A tamo moda postoji jo neki trag.
Gan klimnu glavom. ,,Pogledaemo.
Popili su jo malo fermentisanog vonog soka dok su diskutovali o nekim
vanim pitanjima koja su svima bila na dnevnom redu. Sloili su se da e biti
odsutni nedelju dana - ili manje, ako nau ono za im tragaju. Ako ne, vratie se
u oan, i kao to je rekao pukovnik Gan: Pregrupisae se, iznova opremiti i
ponovo krenuti na put.
Vivijan upita Gana: Hoe li ovde biti nekoga kada se vratimo?
Nije joj smesta odgovorio, a onda je rekao: Svi e otii." Rekao im je:
Mirijam i ja emo se sastati u Jerusalimu."
Vivijan se nasmeila. ,,To je jako lepo.
Merkado, koji je ponovo razmiljao o izlaznoj strategiji, upita Persela:
Moe li da izvue taj avion odavde?
Mogli bismo da ga izguramo.
Zato ne moe da odleti?"
Prvo mora da uzleti, Henri. To je najtei deo.
Ako moe da sleti, onda moe i da poleti."
Moda sam probuio gume. Pogledau to kasnije. Upitao je: Kuda bi
hteo da ide?
,,U Francuski Somalilend."
Gan se ubacio u razgovor. Mislim da emo morati peice odavde.
Uverio ih je: Izvestan broj rojalistikih partizana iao je ve u Somaliju i nazad.
Znam nekoliko momaka koji e poi s nama.
Mirijam se vratila, obznanila da e veera biti posluena za sat i
ponudila da im pokae njihove sobe.
Svi su ustali, a ona ih je povela kroz nadsvoenu lou, du koje su stajala
drvena vrata. Pokazala je na jedna vrata i kazala: ,,Za gospodina
Merkada." Mislila je da zna raspored spavanja i pokazala je na druga
vrata. ,,Za gospodina Persela i gospoicu Smit. Dodala je: Nadam se da smo

323

ispravno smestili va prtljag.

Gan je pokazao na kraj loe i rekao: Kupatilo je dole. Predloio je:
Recimo, koktel za sat vremena, u unutranjem dvoritu."
Persel, Vivijan i Merkado zahvalili su se domainima i uli u svoje sobe.
Persel se osvrnuo po sobiku okreenom u belo, s ogoljenim krovnim gredama.
Nije bilo prozora, ali su uzani drveni kapci bili postavljeni visoko u zidu da
proputaju vazduh i svetlost, i da zadre podalje divlje ivotinje i nezvane goste.
Uza zid su stajala dva siva metalna leaja, koja su izgledala kao da potiu
iz neke institucije. Pored naspramnog zida stajao je drveni sto, na kojem su
stajale njihove torbe i fenjer. U jednom oku nalazila se stolica, a u drugom
umivaonik s lavorom i kragom za vodu. Kazao je: Lii na monaku eliju."
Ovo e izgledati dobro posle nedelju dana provedenih u dungli.
Izgledae kao palata.
Upitala ga je: ,,Ne smeta ti ovo?
Nije joj odgovorio.
Mogu da zatraim odvojenu sobu.
Pusti mene da to uradim.
Frenk. Pogledaj me.
Pogledao je u nju.
ao mi je, i volim te.
Priaemo o tome u Gondaru."
,,Ne idemo u Gondar.
,,Da, ne idemo.
Promenila je temu i rekla: Nisam mislila da ser Edmund nosi toliko
romanse u dui.
Priznao je: ,,I ja sam se malo iznenadio.
Ljubav sve pobeuje.
,,A dobre vesti su?
Odoh u kupatilo." Otila je.
Persel je neko vreme stajao u mestu, a zatim shvatio da je i njemu
potrebno kupanje.
Pronaao je vrata na kraju loe i uao u ograeni prostor bez krova, s
bazenom. U zid je bio umetnut lav od crnog kamena, a iz lavljih usta je tekao
mlaz vode. Vivijanina odea leala je na kamenoj klupici, a Vivijan je plutala u
bazenu kao od majke roena.
Skinuo je odeu i skliznuo u vodu, nezagrejanu, ali toplu.

324

Kazala mu je: Niko ne bi poverovao u jevrejsko selo usred etiopske

dungle." Dodala je: Ili u rimsku banju. Ili u koptski manastir.
,,Ne zaboravi jevrejsku princezu.
Moda je sve ovo san.
Sa trunicom komara, svakako, pomislio je.
Vivijan je neko vreme utala, plutajui sa sklopljenim oima. Kazala je:
Veoma smo blizu.
Blie nego to sam mislio da emo stii.
Misli li da e nam Mirijam pomoi?
Razmilja o tome.
Nisu progovarali neko vreme, a zatim Viviian ree: Hvala ti to si
ostao.
Nije joj odgovorio.
Mogao si da ode, ja te ne bih krivila.
Ovo je dobra pria za naslovnu stranu.
Vrata se otvorie i Merkado ree: ,,Oh... izvinite... Upitao je: Imate li
neto protiv da vam se pridruim? Objasnio je: Malo sam u cajtnotu."
Vivijan nije odgovorila, ali Persel ree: Nema potrebe da pita. Svi smo
prijatelji.

325

45
Persel, Vivijan i Merkado, okrepljeni posle zajednikog kupanja,
pridruili su se princezi i pukovniku Ganu na koktelima u unutranjem dvoritu.
Vivijan je nosila najbolje pantalone zemljane boje i zelenu majicu kratkih
rukava, a dentlmeni su nosili pantalone i koulje zemljane boje.
Sunce je zalazilo, a no je bila prijatno svea. Ljubiasto afriko nebo
iznad stabala urminog drvea je velianstveno, pomisli Persel, i da nije bilo
Ganovog uzija na stoiu, lako bi mogao da zamisli da se nalazi na nekom
drugom mestu.
Pukovnik ser Edmund Gan presvukao je domorodaku odeu i sada je bio
odeven u paravojnu uniformu, mada je zadrao sandale koje je nosio tog
popodneva.
Princeza Mirijam nosila je Ijubiastu veernju amu, obrubljenu lavljom
grivom, simbol plemstva u staroj Etiopiji.
Kokteli su bili ogranieni na din Budls, pola boce koju je pukovnik Gan
uvao za posebne prilike, a ova je bilo upravo to - to je usreilo Henrija. Din
se mogao sluiti i s vonim sokom.
askanje uz koktel preteno je imalo veze sa egzodusom Falamura i
lokalnom bezbednosnom situacijom. Gan je objasnio: Getau i njegova vojska
kontroliu podruje oko Gondara i Simijskih planina. Ovde, na jugu, koji je
bezmalo nenaseljen, kontrarevolucionari su smeteni u udolinama u dungli, kao
to sam rekao, ba kao i ostaci rojalistikih snaga. Dodatno je pojasnio: ,,Te
dve grupe imaju sasvim raziiite ciljeve - izabrana vlada s jedne strane, a s
druge povratak na apsolutistiku monarhiju. Saoptio im je: Pokuavam da ih
ubedim da udrue snage i zbace marksiste. I jednoj i drugoj strani sam objasnio
kako mi u Britaniji imamo i monarha i izabrani parlament. Ali ne shvataju tu
ideju.
Persel je priznao: ,,Ni ja.
Kokteli su bili kratki, nakon ega su uli u palatu, gde je veera posluena
u prostoriji s dugakim stolom za koji je moglo da sedne dvadesetak zvanica;
bila je pogodna za zajednike obroke velikih porodica, osim to su svi otili.
Persel je primetio da je pod poploan crnim kamenom.
Sto od tikovine bio je jednostavno postavljen, premda je srebrnina bila

326

prava, primetio je, a svaki komad escajga ukraavao je lav judejski. Posue je,
takoe, bilo ukraeno runo oslikanim heraldikim lavom. Tema veere, uvideo
je, bili su lavovi.
Kroz visoke kapke dopirala je svetlost zalazeeg sunca, a na stolu su
treperili fenjeri.
Na jelovniku su bili peeno kozje meso, neka vrsta korenastog povra i
beskvasni hleb, uz nekoliko zdela s urmama ratrkanim irom trpeze.
Fermentisani voni sok posluen je u bronzanim peharima nalik na one princa
Doue, i na onaj koji je Persel preplatio u Rimu.
Dve sredovene dame posluile su im jednostavan obrok i dosipale
gazirani voni sok. Mirijam im je obeala sveu kafu na kraju obeda.
Persel je uvideo da je ona inteligentna i zanimljiva gospa, i shvatio je
zato se dopada matorom jarcu ser Edmundu.
Razgovor uz veeru otpoeo je u lakom tonu, a u odgovor na Vivijanino
pitanje, Mirijam je rekla: Najvei broj pripadnika Solomonove loze su hriani,
razume se, ali neki su i Jevreji, a pojedini ak i muslimani. Rodoslov kralja
Solomona i kraljice od Sabe dobro je dokumentovan, ali su tri religije tokom
stolea uticale na veroispovest nekih familija." Dodala je: Jevreji nisu
najstarija religijska grupa u Etiopiji, ve pagani. Ako paganstvo smatrate
religijom."
Persel je tek nedavno saznao da Gale pagani jedu ljudske testise, ali nije
znao kako da to uplete u razgovor za veerom - niti da li da uopte pokua.
Takoe je eleo da upita Mirijam zato se, u ranim tridesetim, jo nije
udala i nema buljuk dece, ali da ispadne suptilniji i utiviji, upitao je: ,,Pa,
morate li da se udate za nekoga iz Solomonove loze?
utala je nekoliko trenutaka, a zatim mu je odgovorila: Udala sam se sa
esnaest, za hrianskog rasa, ali nismo dobili naslednika, pa se moj suprug
razveo od mene. To nije nita neobino." Dodala je: Veina rasova sada je
mrtva, ili su pobegli iz zemlje, tako da nemam mnogo branih ponuda.
Pogledala je u svog deka i savreno ozbiljno kazala: Zato sam se zadovoljila
Englezom.
Svi su se nasmejali, a Gan ree: Mogla si da proe i mnogo gore,
zna.
Vivijan je smelo upitala: Planirate li da se venate?
Mirijam joj je odgovorila: ,,Mi nemamo re za viteza, pa ga ovde zovu
ras Edmund, to ga ini prihvatljivim."

327

Svi su se ponovo nasmejali, ali je to oito bila pipava tema, pa radoznali

reporteri nisu postavili naknadna pitanja.
Mirijam je naela drugu pipavu temu - svoju neprosveenu zemlju. Ovo
je stara civilizacija u srednjoj fazi istorije - srednjovekovnom anahronizmu.
Muslimani imaju hareme i robove. Hriani dele biblijsku pravdu, od mukaraca
se prave evnusi, a ene se prodaju kao seksualne robinje. Jevreji su se, takoe,
upustili u starozavetno kanjavanje. Pagani praktikuju odvratne rituale,
ukljuujui i kastraciju i razapinjanje na krst. A sada su marksisti uveli novu
religiju, religiju ateizma, i novi drutveni poredak, masovno ubijanje svakoga ko
ima veze sa starim poretkom."
Perselu je posle ovoga bilo potrebno pie. Kada je prvi put stigao
ovamo, u septembru, iveo je u hotelu Hilton u Adis Abebi i nije imao pojma
kako izgleda ivot van prestonice, koja sama po sebi nije predstavljala nikakvu
pretnju. Njihovo putovanje do severnog fronta donekle mu je otvorilo oi kakva
je zapravo Etiopija. Gan je, meutim, poznavao ovo mesto od 1941. godine, a
Merkado i due. Pa ipak su se vratili, a Gan je naao i neto privlano u ovoj
zemlji - neto to ga je privlailo k njoj, kao to neke ljude privlae mesta na
mapama obeleena sa terra incognita - ovde ive zmajevi. A sinjor Bokao...
on je zaboravio da postoje i bolja mesta za poslovanje.
Vivijan je, ba kao i on, stigla ovamo kao slobodni strelac, ali je otkrila
da ju je Bog izabrao da bude ovde, to je bilo bolje nego da je izabere
Asoijejted pres.
A zatim, tu je Frenk Persel. Morao je da razmisli o tome zato je on ovde.
Dok je on bio mentalno odsutan, razgovor se opet vratio na mrane teme.
Mirijam ree: Otac Mikaela Getaua radio je za mog oca u tkanici u Gondaru.
Moj otac je dobro postupao prema njegovoj porodici i platio je Mikaelovo
obrazovanje u engleskoj misionarskoj koli.
Persel je obavestio sve prisutne: ,,U Getauovoj biografiji pie da su
njegovi roditelji odvajali od usta kako bi platili njegovo obrazovanje.
Mirijam je odgovorila: Nisu oni nita odvajali od usta.
Gan ree: Getau je zapravo namamio Mirijaminog brata Davida da
doe u Gondar, s obeanjem da e pustiti na slobodu dve mlade bratanice i
neaka ako David identifikuje i prepie mu porodinu imovinu. Dodao je:
Getau zna da ne moe da oskrnavi drevnu svetost oana, a ni meunarodni
sporazum koji titi Jevreje za vreme egzodusa. Ali je poslao poruku Mirijam i
rekao da e, ukoliko ona dobrovoljno doe u Gondar, osloboditi Davida, njihove

328

bratanice i neaka." Dodao je: Roditelji te dece, Sahlova sestra i urak, ve su

streljani."
Persel je pogledao u Mirijam, koja je delovala dovoljno stoiki, ali je
mogao da zamisli njene unutranje sukobe i bol.
Gan ree: Getauov cilj je sve vreme bio da se doepa princeze."
Mirijam odluno ree: Nee me imati.
Vivijan je pogledala u nju, ali je outala.
Merkado je tihim glasom predloio: Trebalo bi da odete odavde to je
pre rnogue."
,,Ja u poslednja otii. To je moja dunost."
Gan ree: Nadamo se da e helikopter UN doi po nas ovde naredne
nedelje.
Persel bi voleo da svi budu u tom helikopteru, ali je znao da bi to
ugrozilo ne samo Falamure, ve takoe i misiju UN. tavie, njihovo prisustvo
ovde takoe je ugroavalo selo. Rekao je: Odlazimo u cik zore i neemo se
vratiti sve dok ne odu svi metani. Takoe je sugerisao Ganu: Zapalite avion
kako bi izgledalo da smo se sruili i izgoreli. Rezervoar je pun goriva."
Merkadu se to nije svidelo, ali je razumeo.
Gan je uverio sve prisutne: Uiniu to sutra ujutru.
Mirijam je elela da sazna jo togod o Perselu, Merkadu i Vivijan, a oni
su joj ispriali poneto, mada se inilo kao da ve zna veinu toga od svog
partnera, pomisli Persel, ukljuujui i injenicu da su imali to zadovoljstvo da
budu u Mikaelovom drutvu.
Upozorila ih je: ,,On ima dugo seanje i veliki kapacitet za svirepost i
osvetu. Nemojte mu opet pasti u ruke. Dodala je: Ali to ve znate.
to se tie princa Davida, Mirijam nije gajila nikakve iluzije da Getau
dobro postupa s njim, ali je oseala, ili se nadala, nakon to se nae van
Getauovog domaaja u Izraelu, da e on osloboditi njenog brata,
bratanice i sestria pod pritiskom Izraelaca i UN, a uz malo sree, uz pritisak
svojih nadreenih u Adis Abebi. Persel je mislio da je to mogue, ali je bio
siguran da e David, ako ikada stigne u Izrael, biti skren ovek. Kao to je
Getau rekao, ubiti oveka je lako; slomiti ga je kudikamo zabavnije -naroito
ako su taj ovek ili ena arogantne aristokrate ili dosadni novinar.
Mirijam je sugerisala svojim gostima: Moda moete da napiete neto
o onome to ste ovde videli. A moda ete pomenuti mog brata, bratanice i
sestria. To bi moglo da bude od pomoi u njihovom putanju na slobodu."

329

Svi su obeali da e to uiniti kada napuste Etiopiju. I odrae to

obeanje - ukoliko odu iz Etiopije.
Mirijam im se zahvalila, a zatim im opisala sumornu sliku
postrevolucionarne Etiopije za njihovu priu. Zemlja je opustoena ratom, i
skakavcima i suom, koje je poslao Bog. Glad je ubila previe ljudi da se
izbroji, a ivoti miliona vise o koncu. Kuga se iri po zemlji, a Ijudi su se
povukli u sebe. Crkve su poharane, monasi se zakljuavaju u manastire. Sve to je
boja kazna zbog onoga to smo dozvolili bezbonicima da urade u Adis Abebi.
Bog nas iskuava, a mi moramo pokazati da smo mu ostali odani. Tek tada e nas
spasti."
Niko nije progovorio, a Gan je, pomisli Persel, izgledao kao da ga je u
isto vreme sramota i da se ponosi svojom princezom. Oito, delile su ih velike
kulturoloke razlike, ali su oboje bili pravedni i pristojni ljudi, a ono to ih je
razdvajalo nije bilo toliko veliko kao ono to ih je spajalo. Ljubav sve pobeuje,
kao to je rekla Vivijan.
Kafa je posluena uz nekakav napitak od kozjeg mleka, meda i badema.
Mirijam ree: Trgovina s Gondarom i drugim gradovima strahovito je
opala otkako su poele nevolje. Zato moemo da raunamo samo na ono to ve
imamo. Ali to je ipak vie nego to imaju na mestima gde su sua i skakavci ubili
zemlju. Usiljeno se osmehnula i dodala: Bilo kako bilo, svi idemo u zemlju
gde teku med i mleko. Upitala ih je da li je iko od njih bio u Izraelu, a Persel i
Merkado jesu, pa su joj opisali lepu sliku koja se podudarala s onim to joj je
ve ispriao njen engleski vitez.
Persel je u barovima po Hongkongu i Singapuru, i prestonicama zapadne
Evrope, upoznao tek nekoliko nekadanjih aristokrata ili nieg plemstva i bivih
kapitalista, a veina njih bila je ogorena zbog toga to su bili nevine rtve ove
ili one revolucije. Skoro svi su izraavali al zbog gubitka, a svima je bila
zajednika zgranuta neverica da se svet toliko mnogo izmenio, ili da je u tolikoj
meri siao s uma. Roeni da vladaju, u velikom bogatstvu, te prefinjene izbeglice
nisu mogle da shvate niti da prihvate da su najnii elementi drutva - razni
Getaui - poslednja mutacija socijalnog darvinizma i da su u procesu prirodne
selekcije bivi lordovi i gospodari postali ptice dodo.
Princeza Mirijam je, pomislio je, fina osoba, a bio je siguran da ona i
njena porodica nikad nisu hotimino nikoga povredili. tavie, poslali su
Mikaela Getaua, a verovatno i drugu siromanu decu, na kolovanje. Ali dva
najvea rtvena jarca u istoriji sveta oduvek su bili plemstvo i Jevreji - a ukoliko

330

ste i jedno i drugo, onda imate ba gadan problem.

Gan je promenio temu razgovora i rekao: Opsidijan se u ovim planinama
kopa od pamtiveka i alje barama Nilom u Egipat, gde je na izuzetnoj ceni zbog
vrstine i sposobnosti da se uglaa do visokog crnog sjaja. Svi smo u muzejima
videli egipatska vajarska dela od opsidijana. Teak je za obradu i retko kad se
upotrebljava kao graevinski materijal, izuzev za podove, kao to je ovaj u sobi,
koji mogu biti stari hiljadama godina.
Persel nije bio siguran kuda to vodi, ali Gan onda ree: Kamenolomi u
ovoj oblasti ne rade ve stotinama godina, i najvema su zarasli u rastinje i
izgubljeni za seanje. Ali identifikovao sam nekoliko, zbog teorije da je taj crni
manastir sagraen od opsidijana. Opsidijan je veoma teak i ne moe se lako
prenositi na velike daljine - mislim da bi trebalo da bacimo pogled na ta tri
prastara kamenoloma koja sam identifikovao na mapi.
Svi klimnue, osim Mirijam, koja oevidno nije htela da uzme uee ni u
kakvom razgovoru o pronalaenju crnog manastira.
Perselu je sinulo da su, kao to je Vivijan kazala, veoma blizu i da e uz
malo sree i pameti moda zaista videti ono to je otac Armano video pre
etrdeset godina - visoke crne zidine koje se pred njima uzdiu iz dungle.
Meutim, da li je manastir ve naputen? Sumnjao je da jeste, naroito nakon to
su jevrejske seoske stareine oana rekle kaluerima da odlaze. U tom sluaju,
nestao je i Gral. Ali ako on, Vivijan, Merkado i Gan nau bar manastir, njemu bi
to bilo dovoljno, a moda i njegovirr saputnicima. Putovanje bi bilo gotovo, a
Gral bi - kao to je imao obiaj - nestao, ali bi bio bezbedan od sveta koji se
prozlio.
Ali ukoliko stignu do zidina manastira, a koara od pletenog prua se
spusti... pa, biti unapred upozoren znai biti i unapred naoruan.
Veera se zavrila i svi su ustali. Duga no je poela, a u zoru e
zapoeti potragu za slavom, bogatstvom, spasenjem, dobrom priom, Gralom,
unutranjim mirom, ili za ime god to ih je nagonilo u mrano srce Afrike.
Ako su odista izabrani za ovo putovanje, onda ih je ekao odgovor na
pitanje zato je to tako.

331

ETVRTI DEO
POTRAGA
Neemo prestati da istraujemo
a kraj sveg naeg istraivanja
bie da stignemo odakle smo poli
i saznamo to mesto prvi put.
- T. S. ELIOT
etiri kvarteta 4: Litl Giding

332

46
Ustali su pre zore i okupili se u dvoritu, gde im je Mirijam posluila
kafu, voe i hleb.
Nosili su raneve i opremu, a ono to su ostavili bie spaljeno zajedno sa
navionom, kako bi se sakrili svi tragovi njihovog prisustva u selu.
Vivijan i Persel su spavali u istoj sobi, ali ne i u istom krevetu. Opet su
bili prijatelji.
Zora je zarudela, a Persel je uvideo da e dan biti vedar. Niko od njih
nije bio priljiv, jer nije bilo mnogo toga to je moglo da se kae a da ve nije
reeno, a takoe i zato to se nikakvim reima nije mogao opisati trenutak
otiskivanja u nepoznato.
Persel, Vivijan i Henri zahvalili su se Mirijam na gostoprimstvu i obeali
da e se ponovo sastati u mnogo boljim okolnostima. Delovala je kao da joj je
iskreno ao to odlaze, pomisli Persel, ali joj je verovatno i laknulo. Nije im
dala mapu do crnog manastira, ali je rekla: Ako Bog eli da naete to mesto,
nai ete ga. Takoe ih je uverila: Edmund e vam biti vodi u dungli. Molim
vas, vi budite njegovi vodii na putevima gospodnjim.
Henri i Vivijan rekoe da hoe.
Ostavili su pukovnika Gana da se oprosti sa svojom gospom, a zatim su
izali na zadnja vrata i uli u cvetni vrt.
Sa sobom su imali onoliko hrane koliko su mogli da ponesu, uglavnom
kuvanih jaja, hleba, urmi i suvog mesa, za ta ih je Gan uverio da je izuzetno
hranljivo i da e im trajati nedelju dana. Svako je nosio po dve uturice; jednu s
vodom, a drugu s ljubiastim sokom, u kome je Perseloeo da uiva. Henri je
nosio i svoj ampanjac, razume se, a Vivijan fotoaparat. Persel je bio zaduen za
mape.
Pukovnik Gan je izaao iz vrta i bilo je oigledno da mu je rastanak
veoma teko pao. Persel nikad nije iskusio to oseanje, a ako i jeste, oseanje
gubitka uvek je ublaivalo vee oseanje olakanja.
Pogledao je u Vivijan na svetlu praskozorja i video da ona gleda u njega,
verovatno mislei isto: Kako emo se mi rastati? Nadajmo se, kao prijatelji.
Pukovnik Gan je svima odrao petominutnu lekciju o uziju, to je zaista
bilo jednostavno oruje za punjenje i paljbu. Potom ih je poveo kroz vonjak i

333

preko panjaka ka gustoj kinoj umi koja je okruivala livade i selo oan.
Znao je put i za petnaest minuta otkrio poetak puteljka koji niko od njih
ne bi pronaao, ak ni na dnevnoj svetlosti. Uli su u praumu, prelazei iz
ljudskog naselja u svet flore i faune u koji ljudska noga jedva da je kroila jo od
poetka vremena.
Staza je bila uzana, a umsko rastinje je dikljalo sa svih strana. Hodali
su u tiini, u koloni jedno po jedno, i uali najvei deo puta. Gan je sa sobom
nosio maetu, ali nije hteo da je koristi i ostavi dokaz da je neko proao tim
putem.
Njihovo prvo zaustavljanje, posle otprilike deset minuta, bilo je ogromno
vornovato drvo koje je bilo uglavnom mrtvo, i za koje je Gan rekao da je
baobab. Nekoliko koraka od drveta stajao je kratkotalasni radio, umotan u
plastinu foliju i prekriven palminim liem.
Gan se nadao da su rojalistiki partizani isporuili nove baterije, ali je
radiostanica i dalje bila mrtva.
Proaputao je: Ova staza e nas odvesti do banje. Drumom bi bilo bre,
ali bismo najverovatnije nabasali na nekoga - vozilo, vojnu patrolu ili Gale na
konjima. Takoe im je kazao: Poznajem neke od ovih puteljaka, ali ih znaju i
drugi. Moramo biti tihi i moramo da oslukujemo dunglu. Ja u ii na elu
kolone, a gospodin Persel na zaelju. Ako iko uje ita, brzo i neujno e
obavestiti druge, i pokazati ka mestu odakle se uo zvuk. Onda emo se skloniti
sa staze. Upitao je: Ima li pitanja?
Mogu li da puim?
Ne.
Nastavili su dalje, a ipraje oko staze postalo je jo gue. Naelno su
ili ka severu, paralelno sa uzanim putem po kome su se vozili u septembru.
Persel nije mnogo uivao u vonji po jezivom drumu kroz mranu dunglu, a ni
sada nije uivao u hodanju kroz nju.
Uzana traka neba iznad uzanog puteljka postajala je svetlija, a tamo negde
sijalo je sunce.
Vivijan je hodala ispred Persela, i s vremena na vreme bi se osvrnula
preko ramena i osmehnula mu se, a on bi joj uzvratio osmeh. Teko je ostati ljut
kada svaki korak moe biti zadnji, i kada si svega nekoliko sati ili dana udaljen
od najveeg religioznog otkria jo otkako je Mojsije naao deset bojih
zapovesti - koje su, kako se ispostavilo, bile u Aksumu, u Zavetnom kovegu.
Persel i dalje nije verovao ni u ta od svega ovoga, ali bio bi srean da

334

se pokae da nije u pravu.

Posle priblino sat vremena, Gan je stao i pokazao svima ka desnoj strani
staze, gde je stena od crnog opsidijana leala meu niskim rastinjem izmeu
visokog drvea. Seli su na stenu da predahnu. Gan i Persel pogledali su jednu od
mapa kako bi procenili gde se nalaze. Gan tiho ree: ,,Do banje ima jo dvatri
sata hoa.
Obojica su prostudirali mapu i sloili se da bi njihov sledei cilj posle
banje trebalo da bude utvrenje rasa Teodora, otprilike petest kilometara
istono od banje.
Gan ree: Mapa ne pokazuje stazu izmeu tvrave i banje, a ako ne
moemo da je naemo, i ako postoji gusto rastinje, kao ovde, moraemo da
proseemo put. Obavestio ih je: Moglo bi trajati due od jednog dana da
preemo tih pet kilometara."
Vivijan ih je podsetila: Otac Armano je hodao od tvrave do banje, a mi
smo ga videli u otprilike deset sati uvee.
Gan upita: ,,U koliko sati je poao iz tvrave?"
Vivijan mu je odgovorila: ,,Ne znam... ali moramo da pretpostavimo da
je krenuo u neko doba te veeri... nije mogao daleko da stigne s tom ranom.
Persel ih je podsetio: Getau je rekao da je njegova artiljerija
bombardovala tvravu rasa Teodora - a otac Armano je verovatno na taj nain
izaao iz elije."
Ganklimnu glavomiree: Tobibilo otprilike u 19.15. Rekao im je:
Zabeleio sam vreme i pitao sam se ta taj idiot gaa, jer nije gaao ni mene niti
logor princa Doue.
Tako, uz malo proste matematike, svi su se sloili da je otac Armano
osloboen iz svoje elije - najverovatnije sluajnim hicem artiljerije -posle
19.15, i da se pojavio u banji otprilike tri sata kasnije, to je znailo da izmeu
utvrenja i banje postoji dobra i direktna umska staza. Oni samo moraju da je
pronau.
Vivijan je pogledala u stenu na kojoj su sedeli i upitala: Moe li ovo biti
stena koju je otac Armano pomenuo?"
Gan je odgovorio: ,,U ovoj oblasti ima mnogo stena, a u vezi s ovom
nema niega osobitog. Sugerisao je: Mislim da treba da zaboravite na stenu,
drvo i potok, to je moda imalo nekakvo znaenje za svetenika, ali nas moe
samo odvesti na stranputicu."
Vivijan mu nije odgovorila.

335

Ustali su i nastavili dalje. Dan je postao topliji i sparniji, a gusta trula

vegetacija odavala je tetna isparenja, koja su Persela podsetila na dungle
jugoistone Azije. Postoji dobar razlog zato tako malo ljudi ivi u bujnim
tropskim kinim umama; to je nezdravo okruenje za ljudska bia, a pravi raj za
insekte, gmizave zmije i ivotinje sa onjacima i kandama. tavie, pomislio je,
dungla je sranje.
Nastavili su dalje.
Pukovnik Gan je hodao s lakoom, kao da ovo radi svakog dana pre
doruka, pomislio je Persel. Vivijan je imala mladost na svojoj strani, ali i
otprilike trideset kilograma opreme na leima, i Persel je video da pomalo vue
noge. Henri je takoe delovao umorno, a ako je fiziki umor uglavnom mentalno
stanje, onda bi Henri trebalo da razmilja o njihovom poslednjem putovanju,
kada mu je nestalo benzina u zao as, to je dovelo do niza dogaaja koji su ih
umalo kotali glave. Henri je sada eleo da se iskupi i da impresionira Vivijan,
naravno, ili da se makar ne onesvesti pred njom, a to bi trebalo da ga odri u
pokretu. Ako ne, trebalo bi da pomisli na Gale koji dolaze po njegova jajca.
Nastavili su da hodaju kroz dunglu, ili praumu, kako su Perselovi
urednici sada eleli da se to zove. Insekti i ptice dizali su veliku buku, koja je
guila zvuk opasnosti. Ali kao to je nauio u Vijetnamu dok je putovao sa
vojnim patrolama, kad ptice utihnu, to znai da su neto ule. Mogle su uti njih,
ali i nekog drugog.
Persel je smatrao da je u prilino dobroj kondiciji, uprkos koktelima i
cigaretama, a ovo peaenje je, ak i s teinom na leima, do sada liilo na
etnju po parku. Ali nakon nedelju dana ovoga, spavanja na zemlji i oskudnih
obroka, mogao je da zamisli da e svi imati izvesnih problema. Bilo je oito
zato Gale jau na konjima i zato mnoge armije koriste mazge kao tovarne
ivotinje. Meutim, pukovnik Gan je stavio veto na tovarne ivotinje iz sijaset
praktinih razloga, koji su mahom imali veze s pravljenjem buke i nalaenjem
vode i hrane za ivotinje. Persel se obino nije priklanjao nikome u svom poslu,
zbog ega je i radio kao slobodan strelac i esto bio nezaposlen, ali se priklonio
pukovniku Ganu u njegovom poslu, sve dok bude smatrao da Gan zna ta radi.
Otprilike dva sata kasnije Gan im je pokazao da se okupe i rekao: Banja
je priblino pedesetak metara napred. Ja idem prvi da izvidim." Pozajmio je
Merkadov dvogled, a zatim Perselu dodao uzi i tri rezervna magacina i kazao:
,,Ti e me pokrivati. Izvadio je pitolj dugake cevi ispod safari jakne i
zaputio se niz stazu. Persel je pokazao Vivijan i Merkadu da ostanu na mestu, a

336

zatim krenuo za Ganom.

Staza se zavravala na istini oko banje, a pedeset metara ispred nalazio
se beli hotel, obasjan sunevom svetlou. Gan je pogledom pretraio oblast oko
graevine, a potom poao ka njoj.
Perselje otkoio uzi ipoao za Ganom kroz visoku travu. Gan je obiao
oko zgrade do prednjeg ulaza, a Persel je iao dvadesetak metara iza njega. Gan
se popeo uz stepenice i nestao u unutranjosti hotela, a Persel je ekao. Nekoliko
minuta kasnije, Gan se pojavio na vidiku i signalizirao da je sve isto.
Persel je pogledao preko ramena ka ivici dungle i video da Merkado i
Vivijan hodaju kroz travu koja je dopirala do visine grudi. Mahnuo im je da mu
se pridrue i zajedno su brzo otili do ulaza banjskog hotela.
Stali su u podnoju stepenita, uz koje su se pet meseci ranije popeli
dipom, i pogledali u ruevine.
Vivijan ree: Vratili smo se.
Persel je pogledao preko livade prema uzanom drumu kojim su se dovezli
one noi, i video mesto gde je dipom probio debeli zid visokog bunja koji je
skrivao banju od pogleda sa puta. Ponovo je pogledao u hotel. Mora da sam
video kupolu, pomislio je, ili da sam je podsvesno registrovao, i to je bio
razlog zato sam iznenada skrenuo s druma.
Vivijan je primetila u ta gleda i kazala mu: Sudbina, Frenk. Nemoj
pokuavati da je razume."
Merkado se sloio: ,,U tome vidim boju ruku.
S tim je teko raspravljati se, pa nije ni pokuao.
Vivijan je pola uz stepenice, a Merkado i Persel su joj se pridruili.
Osvrnula se preko ramena i upitala: Moete li da poverujete u ovo?
Okrenula se ka Perselu. Vratili smo se tamo gde je sve poelo."
Zapravo, pomislio je, sve je poelo u baru hotela Hilton, kada ga je
Henri pozvao da poe s njima do linija fronta. Jednostavno ne bilo bi dobar
odgovor. Meutim, Henrijev poziv mu je polaskao. A Vivijan mu se nasmeila.
A on je moda popio jedan koktel vie nego to je trebalo.
Ego, petlja, alkohol i nemirna kita; dobitna kombinacija za svaku
katastrofu.
Vivijan ree: Poeemo ovde, gde je otac Armano zavrio ivot. Bili
smo u Beriniju, i bili smo u Rimu, a sada emo pratiti svetenikove korake do
njegovog zatvora. A uz njegovu i boju pomo, takoe emo pratiti njegove stope
do crnog manastira i Svetog grala.

337

Uhvatila ih je za ruke, i svi zajedno su se popeli stepenicama do mesta

gde je sudbina oca Armana ukrstila put s njihovom.

338

47
Zatekli su pukovnika Gana u lobiju ispunjenom graevinskim krem.
Predvorje je izgledalo isto kao i kada su ga zadnji put videli, s tom razlikom to
su du freskama oslikanog zida, gde je Persel pet meseci ranije parkirao dip i
gde su uli priu oca Armana, sada po mramornom podu leale razbacane kosti i
lobanje.
Gan ree: Streljaki vod.
Vivijan se zapiljila u lobanje i kosti, stavila aku na usta, i kazala: O,
moj boe...
Persel je priao blie zidu za pogubljenja. Poneto vojne opreme i
istrulelih ama potvrivalo je da je tu bio masovni pokolj vojnika princa Doue.
akali i mravi skoro su sasvim oistili kosti od mesa, ali preostalo je malo
osuenog braonkastog tkiva, a mermerni pod je prekrivala skorela krv.
Malter ispod freske na zidu smrskao se na mestima gde je plotun za
plotunom pokosio nasmrt osuene ljude. Persel je primetio da su mrlje krvi i
modane mase umrljale ostatke freske, na tri metra iznad poda, dodavi grozovite
detalje ruiastim nimfama koje su se kupale.
Merkado je takoe zurio u prizor i kazao: Ovo je dokaz ratnog zloina.
Persel, trudei se da ne zvui previe cinino ili bezoseajno, ree:
Henri, ova zemlja se davi u krvi. Zar ovo predstavlja ikakvu razliku?
Ovo je neljudski.
,,Naravno. Obojica su bili oevici pogibija u borbi, ali to prolazi kao
normalno u ratu. Masovna pogubljenja, s druge strane, imaju specijalnu runou.
Persel je poeo da broji lobanje, ali je odustao kod pedesete.
Gan je cunjao po lobiju s pitoljem u ruci.
Vivijan se udaljila i sada je stajala u zadnjem delu predvorja, koje se
otvaralo prema unutranjem dvoritu i vrtovima.
Merkado je zurio u oak gde su svetenika poloili na zemlju i pokrili ga
ebetom - sada oskrnavljeno mesto gde se odigrala neka vrsta uda, barem kako
su on i Vivijan mislili.
Rekao je kao da govori samom sebi: Krv muenika hrani crkvu.
Persel nije mogao u potpunosti da shvati kako ljudi poput Henrija
Merkada i donekle Vivijan istrajavaju u veri u postojanje blagonaklone moi. Ali

339

doao je do spoznaje da postoji specijalan jezik kojim se objanjava

istovremeno postojanje Boga i ljudske izopaenosti. Potrebne su samo prave
rei, pomislio je, razvijane tokom nekoliko hiljada godina, da se sauva vera u
Boga.
Vivijan se neoekivano vratila do prizora i izvadila fotoaparat. Duboko
je udahnula i snimila nekoliko fotografija jezivog masakra. Prila je blie oku
gde je svetenik leao i umro, da snimi fotografski dokaz, kako svetatva, tako i
masovnog ubistva.
Merkado je stao blizu nje, da joj prui moralnu podrku i nemo
ohrabrenje. Perselu je palo na pamet da su Vivijan i Henri moda prikladniji
jedno za drugo nego to bi Vivijan i Frenk ikada mogli da budu. ivciralo ga je
to to misli, ali je to moda istina. Henri i Vivijan su, na neki nain, bili srodne
due, veito spojeni u duama, dok su se on i Vivijan spajali svega jednom nou.
Samo... izmeu njih je postojalo i neto vie.
Gan im se pridruio i upitao: Pretpostavljam da nijedna od ovih kostiju
ne pripada sveteniku?
Vivijan je odgovorila: ,,Ne. Sahranili smo ga.
Tako je. Pa, vodite.
Izali su iz predvorja na zadnji ulaz i brzo proli preko poploanog
dvorita, Vivijan i Merkado na elu, a Persel i Gan na bokovima, s orujem
nagotovs.
Gan je pokazao konjsku balegu, oigledan dokaz prisustva Gala, ali ih je
uverio da je stara nekoliko meseci. Moda nedelja.
Persel se prisetio trenutka kad su prvi put proli kroz ovaj banjski
kompleks, ne brinui previe o Galama, vojnicima, partizanima ili naoruanim i
oajnim ljudima izvan zakona, koji tumaraju po zabaenim oblastima. Gospod,
odista, uva budale.
Gan se ponaao i kao bezbednjak i kao turista, pa je primetio:
Neverovatno inenjerstvo. Dodao je: Prava teta.
Nali su vrt gde su sahranili oca Armana. Getauovi vojnici su iskopali
telo, a akali su razbacali kosti po vrtu i stazama. Grob se uruio, a unutra se
nastanila kolonija crvenih mrava.
Gan je delovao zadovoljno zbog svih tih kostiju, a Persel je pomislio da
e uzeti jednu, pruiti je Vivijan i rei: Evo. Ova je ba lepa. Idemo dalje.
Meutim, pukovnik je stajao strpljivo i pun potovanja, zurei u grob. Vivijan je
fotografisala grob i razbacane kosti, a Merkado je ponovo stao pored nje.

340

Kucnuo je as da izaberu kost za relikviju budueg sveca, a Merkado je

infbrmisao sve prisutne: Lobanja se smatra najvanijom relikvijom.
No, lobanje nije bilo nigde na vidiku, pa je to pokrenulo potragu kroz vrt
zarastao u iblje. Gan je svima stavio do znanja: akali esto odvuku deo plena
u svoje jazbine."
Uistinu, Persel je primetio da nema dovoljno kostiju da se sastavi
kompletan kostur. Ali bilo je nekoliko pozamanih, ukljuujui i bedrenu i
karlinu kost, i on bi ih pokazao Henriju i Vivijan, ali nije bio siguran u protokol.
Vivijan je izgledala spremno da se zadovolji karlicom, ali je onda Henri
povikao: Evo je!, i izvadio lobanju iz buna. Podigao ju je, bez viline kosti.
Persel je stajao najblie Henriju, tako da je mogao da vidi da su, na svu
sreu, akali i crveni mravi uklonili meso i da su kie i sunce dovrili posao,
mada je bela kost mestimino bila uprljana crvenom zemljom.
Vivijan je oklevala da fotograiie Henrija kako dri lobanju, to bi se
moglo smatrati morbidnim u Vatikanu, pa je Henri spustio lobanju na kamenu
klupu, a zatim se predomislio i stavio je pored groba. Vivijan je snimila est
fotografija iz razliitih uglova. Gan je za to vreme nestrpljivo bacao pogled na
sat.
Sada, znao je Persel, moraju da ponesu lobanju sa sobom zarad
eventualne isporuke Vatikanu. Takoe je znao da, ako se ikada vrati u Rim, nee
biti sa Henrijem i Vivijan kada budu davali relikviju nadlenim crkvenim
organima. A kada odu u Berini, ponee fotografije.
Vivijan je u rancu nosila plastinu kesu za prljav ve iz Hiltona, koju je
mogla da upotrebi za uvanje lobanje oca Armana na bezbedan i higijenski nain.
Otvorila je kesu, a Merkado je bacio poslednji pogled na lobanju, kao da se nada
da ova ima neto da mu kae. Stavio je lobanju u kesu i zajedno je ubacie u njen
ranac.
Zatim su morali opet da zakopaju svetenikove kosti, a Persel je pomogao
Merkadu da rukama izvade rastresitu zemlju iz rake, i da iz jame izbace crvene
mrave i druge uljeze. Gan je priloio svoju maetu, koju su upotrebili da olabave
tlo. Iskopali svega pola metra, jer su sada morali da zakopaju samo kosti, i to ne
naroito mnogo njih.
Sakupili su kosti i paljivo ih smestili u plitki grob, bez nekog odreenog
redosleda. Tri mukarca zatrpali su rupu zemljom, a Vivijan ju je fotografisala.
Persel je slutio, kao to je sluaj s fotografijama snimljenim na iscrpljujuem
odmoru, recimo u Mohavskoj pustinji, da e te fotografije vie ceniti kada ih

341

budu pregledali kod kue.

Nastupilo je vreme za molitvu, a Merkado se dobrovoljno javio. Rekao
je: Zemlja zemlji, pepeo pepelu, prah prahu, u nadi u sigurno uskrsnue u
venom ivotu." Dodao je: Poivaj u miru, i napravio znak krsta, a svi su
uinili isto.
Persel je seo na kamenu klupu, obrisao znoj s lica i setio se da ga je smrt
oca Armana podstakla na razmiljanje o vlastitoj smrtnosti. Ali iz nekog razloga,
vienje i ponovno zakopavanje svetenikovih kostiju ispunilo ga je kudikamo
dubljim oseanjem smrtnosti. Razlika izmeu onda i sada, shvatio je, bee ono
to je u meuvremenu video u Getauovom logoru, i ono emu je upravo
prisustvovao u predvorju ove uklete ruevine. U jugoistonoj Aziji se iz prve
ruke uverio da je ivot jeftin, a smrt obilna. Ali ovde... ovde je tragao za neim s
druge strane groba. A eleo je da to nae pre groba. U nadi u sigurno uskrsnue
u venom ivotu.
Vivijan mu je stavila aku na rame i upitala: eli li da se okupa?
Ustao je i nasmeio se. Pronali su sumporni bazen, ali je pukovnik Gan,
u interesu bezbednosti, a moda i ednosti, zabranio svako goliavo kupanje i
predioio: Gospodin Persel i ja emo uvati strau, a gospodin Merkado i
gospoica Smit e se okupati potpuno odeveni. Pet minuta, a zatim se menjamo."
Tako su i uinili, a bilo je lepo uroniti u toplu vodu, hladniju od vrelog,
sparnog vazduha. Persel je uspostavio kontakt oima sa Vivijan, koja je sedela
na kamenoj klupi pored Merkada, a ona mu je namignula.
Nakon to je izaao iz bazena, Gan mu je dao revolver i kutiju municije,
koju je strpao u dep, a Gan je uzeo uzi, kudikamo smrtonosnije oruje.
Otili su do stranjeg dela banje, gde se iroka zarasla livada protezala
stotinu metara u daljinu i zavravala zidom od umskog rastinja. Poeli su da
prelaze preko polja, a dok su hodali, Vivijan ree: Otac Armano je iao ovim
putem kada je izaao iz dungle.
Okrenula se i pogledala u belu banju. Pitam se ta li je pomislio kada je
ovo video? I da li je uopte znao da je banja ovde?
Gan ih je podsetio: Banja jo nije bila sagraena kada su ga zatvorili.
Takoe im je kazao: ,,Ni drum jo nije bio popravljen, kao to smo videli na
mapi u Etiopskom koledu."
Persel ga je uverio: ,,Ni sada nije popravljen.
Pa, pogorao se tokom godina. Ali 1936. ili 1937. godine italijanska
vojska ga je proirila, iskopala jarkove za drenau i posula ga ljunkom i
342

katranom, celim putem do Gondara. Onda su sagradili mineralnu banju za svoju

armiju i administratore u Gondaru. To je ono to sam video kada su Britanske
ekspedicione snage 1941. prole ovuda na putu ka oslobaanju Gondara od
Italijana."
Merkado ree: Zato znamo da otac Merkado nije traio ovu banju,
moda ak ni drum.
Persel ree: Banju svakako nije. Ali moda se setio etiopskog druma od
utabane zemlje sa putovanja sa svojim bataljonom ili patrole na kojoj je bio.
Dodao je: Moda je pomislio da prati zemljani put sve do Gondara."
Gan ih je ponovo podsetio: Gondar je i dalje bio u etiopskim rukama u
vreme kada su zatvorili oca Armana, a njegovo znanje o svetu zamrznuto je u tom
trenutku, i ostalo je takvo sve do njegovog bekstva etrdeset godina kasnije.
Persel ree: ,,Da. Ali kuda je onda iao?
Merkado je sugerisao: Moda nije imao pojma kuda ide. Naprosto je
beao. A ako jeste znao za zemljani put, moda je nameravao da ode severno do
jezera Tana, gde se etrdeset godina ranije ulogorio njegov bataljon. Ili je mogao
da krene drumom na jug, ka Adis Abebi, odakle su glavne jedinice italijanske
vojske napredovale severno ka jezeru Tana i Gondaru." Dodao je: Kao to je
pukovnik Gan rekao, njegovo znanje bilo je zamrznuto u vremenu, i postupao je u
skladu s onim to zna, ili je mislio da zna.
inilo se kao da se svi slau s tom teorijom, izuzev Vivijan, koja ree:
Doao je da pronae nas.
Persel bi se najradije raspravljao s njom, ali nije mogao da se obuzda a
da opet ne istakne: Banja nije bila ovde 1936.
Vivijan ree: ,,To nije bitno. Mi smo bili ovde.
Nastavili su dalje i stigli do linije drvea, a zatim su se razdvojili da
potrae poetak umske staze. Naao ju je Gan, koji je oito imao dara za
pronalaenje otvora u dungli.
Okupili su se ispred onoga to je isprva izgledalo kao solidni zid bunja,
ali je Gan razdvojio rastinje i pokazao im uzani puti koji je vodio u tamnu
unutranjost kine ume. Kazao je: ivotinjska staza. Ali podesna je i za ljudsku
upotrebu.
Persel je izvadio mapu, a takoe i fotografiju na kojoj se videla unitena
tvrava. Otvorio je kompas i uverio sebe i ostale da staza vodi na istok, prema
tvravi, premda nije bilo naina da znaju da li skree u nekom trenutku.
Probili su se kroz ipraje i stupili na uzanu stazu, a potom poeli da se

343

probijaju kroz duboku dunglu.

Persel nije sumnjao da e ih staza odvesti do utvrenja koje su videli iz
vazduha. A odatle e postojati mnotvo umskih staza koje vode ka tvravi. No,
otac Armano je izabrao ba ovu, a on je sada mislio i da zna zato.

344

48
Nisu putovali ivotinjskom stazom dugo - ne raunajui oca Armana pet
meseci ranije - i u pojedinim momentima su mislili da su je izgubili. Gan je i
dalje odbijao da koristi maetu, tako da su s vremena na vreme morali da
etvoronoke puze kroz tunele od tropskog rastinja.
Trebalo im je otprilike dva sata da preu petest kilometara koji su se
vieli na mapi, ali su hodali i puzali skoro tri sata zbog sporog napredovanja.
Popili su najvei deo zaliha vode i sada su spali na voni sok. Znoj im je
pokrivao tela, a insekti su postajali nesnosni. Gan ih je uverio da su lavovi u
ovom regionu skoro istrebljeni, ali je neto golemo zaurlalo u dubokoj dungli,
usled ega su svi stali kao ukopani i oslunuli. Zmija je, meutim, bilo u izobilju.
Persel je spazio nekoliko u kronjama drvea, ali nijednu na tlu, makar ne do
sada.
Napravili su pauzu, a Merkado se naglas zapitao da li je staza skrenula u
nekom drugom pravcu i jesu li promaili tvravu.
Persel ga je uverio: Moj kompas kae da idemo ka istoku.
Gan se sloio i dodao: ,,Na tlu put uvek izgleda dui nego na mapi.
Persel je pogledao u Vivijan, ija bledunjava koa je sada bila
uznemirujue crvena, i upitao je: Kako si?
Klimnula je glavom.
Pogledao je u Merkada, koji je takoe delovao zajapureno. Dungla, znao
je, isisava energiju iz ljudi. Teoretski, sudei po reima tipa iz specijalnih
jedinica koga je intervjuisao u Vijetnamu, dungla nije ubistvena sredina poput
Iedene pustare. U dungli ima hrane i vode, a klimatske prilike, iako neprijatne,
nee ubiti oveka ako zna ta radi. Zmije i ivotinje mogu da vas ubiju, ali i vi
takoe moete da ubijete njih. Sudei po tom tipu, moe da vas ubije jedino
bolest, a ako obolite od malarije ili denga groznice, onda ste ba otpevali. Kraj
prie.
Gan je ustao i rekao: Nastavljamo."
Staza se naizgled proirila i sada je bilo vie mesta za glavu, tako da su
mogli da hodaju uspravno. U roku od petnaest minuta Gan je podigaouku, a zatim
pokazao napred. Spustio se na sve etiri i otpuzao poslednjih desetak metara, a
onda podigao Merkadov dvogled i osmotrio podruje ispred sebe.

345

Pridigao se na koleno i mahnuo im da priu napred. Poetak staze bio je

dovoljno irok da svi kleknu rame uz rame, nakon ega su pogledali preko
proplanka ka tvravi rasa Teodora - unitenoj masi kamena i betona ispod
podnevnog sunca.
Gan je ponovo pogledao kroz dvogled i kazao: ,,Ne vidim nikakvo
kretanje. Pruio je dvogled Merkadu, koji se sloio, i dao dvogled Vivijan, koja
ree: Izgleda tako mrtvo. Persel je uzeo dvogled i usredsredio se na deo
sruenog zida, koji mu je omoguavao da gvirne u tvravu. Ako unutra ima
nekoga, nisu se mnogo kretali unaokolo.
Gan je hteo da ue prvi, dok ga Persel pokriva, ali Persel ree: Moj
red.
Vivijan ga je uhvatila za ruku, ali nije nita rekla.
Ustao je i poao preko pedeset metara dugakog proplanka ka zidinama
utvrenja.
Drvene kule straare stajale su na odreenim rastojanjima du zidina, a
on ih je drao na oku - siguran da Gan ini isto kroz vogled. Kad se pribliio,
jasnije je video kroz otvor u zidu, a inilo se da u utvrenju nema nikoga ivog.
Stigao je do hrpe kamenja iz sruenog zida, izvadio revolver i popeo se
na vrh. Unutar tvrave je video kamene i betonske graevine sa zaralim
metalnim krovovima u raznoraznim fazama raspadanja. inilo se da itavo
tvrenje zauzima povrinu od dva jutra, to nije bilo mnogo za tvravu, ali je
izgledala impozantno u dungli.
Uverio se da je mesto naputeno i dao signal ostalima da mu se prikljue.
Gan, Merkado i Vivijan brzo su preli preko istine, a on je siao s
gomile kra.
Rekao im je: Nema nikoga kod kue. Iza oka je otvorena kapija."
Poveo ih je du zida i zali su za ugao, gde je velika elezna kapija
stajala otvorena u sreditu dugog kamenog zida.
Oprezno su proli kroz kapiju i uli u tvravu. Ispred njih se nalazio
otvoreni prostor, vebalite po kome je sada rasla trava. Kad su zali dublje u
dvorite, ugledali su izbeljene kosti i lobanje rasute po braonkastoj travi. Zadah
smrti bio je jedva primetan posle pet meseci, ali se i dalje lepio za pranjavu
zemlju.
Gan se osvrnuo i rekao: Evo ta uradi poluasovni artiljerijski bara.
Pogledao je u urueni deo zida gde je Persel stajao na vrhu hrpe kamenja, i
kazao: Gale su verovatno ule kroz taj otvor u zidu. Dodao je: Gadna

346

kombinacija: Getauova moderna artiljerija i primitivni krvoedni divljaci, koji

poput akala ekaju da uu.
Persel je mogao da zamisli kako granate padaju u ovo neveliko utvrenje,
raznosei sve u paramparad dok je sunce zalazilo. Takoe je mogao da zamisli
kako eksplozije kidaju na komade vojnike rasa Teodora, ili ih rapneli seku na
froncle. A kada se barana vatra zavrila, usledio je minutdva smrtonosne tiine,
pre nego to su Gale vritei pohrlile preko zidina.
Gan je takoe zamiljao taj prizor i rekao je: Prve Gale koje su ule
peice otvorile su kapiju, a Gale na konjima su zatim izvrile juri. Dodao je:
Bojni pokli Gala neto je to ne elite da ujete vie od jedanput u ivotu zapravo, ako ga ujete jednom, teko da ete ga uti ponovo.
Persel je video da Merkado gleda preko ramena u otvorenu kapiju, kao
da oekuje da horda Gala nahrupi u tvravu. Takoe, lice mu je bilo bledo kao
kre. Priseao se planine Aradam.
Persel je obratio panju na polje kostiju. Uistinu, za vojnike koji su
preiveli artiljerijsku vatru, pomislio je, mora da je bilo uasno videti kako Gale
na konjima nadiru kroz otvorenu kapiju, s podignutim sabljama. Smrt u sedlu.
Gan ree: Nigde ne vidim kosti konja, to znai da se nije vodila bogzna
kakva bitka. Stavio im je do znanja: ak i kad su zidovi probijeni, a kapija
otvorena, morate odrati red i disciplinu i uzvratiti svom snagom. Bolje nego da
te zakolju kao jagnje u toru.
Persel nije mislio da e mu ta informacija ikada zatrebati, ali mu je bilo
drago to vidi da pukovnik Gan ima vojnika muda od elika.
Rekao je: Pitanje je sad: kako je otac Armano preiveo ovaj pokolj?
Brzo je rekao Vivijan: Nemoj to da kae.
,,Pa, hou. Bog ga je spasao.
Perselu su poela da idu na ivce njena boanska objanjenja za sve, pa
je istakao: Bog se ovde nije pobrinuo za koptske vojnike rasa Teodora."
Sugerisao je: Moda je Bog katolik.
Vivijan je izgledala iznervirano i nije odgovorila.
Merkado ree: Zaista izgleda prilino udesno to je otac Armano
pobegao odavde."
Persel je spekulisao: ,,To moda ima nekakve veze s njegovom
zatvorskom elijom. Gale ga svakako nisu potedele." Predloio je: Hajde da
razgledamo unaokolo.
Proli su kroz neveliku tvravu koja je sadrala samo dvadesetak

347

graevina, uglavnom kasarni i magaza. Eksplozija je unitila veliku cisternu za

skupljanje kinice, sada suvu. Bunker s municijom bio je pogoen, a sekunarne
eksplozije su sve oko njega sravnile sa zemljom. tab su identifikovali
zahvaljujui lavu judejskom naslikanom izbledelom utom bojom iznad otvorenih
vratnica. Pogledali su unutra i videli da je izgorelo sve to je bilo tamo, a fin sloj
pepela leao je na podu i kosturima najmanje desetorice mukaraca.
Gan im je skrenuo panju na pubine kosti mukaraca i pokazao tragove
seiva: Koriste sablje za svoj posao. Nesrenici ponekad ak nisu ni mrtvi."
Persel ree: Hvala na obavetenju.
Nastavili su dalje izmeu razruenih zdanja i stigli do skoro neoteene
graevine dimenzija tri puta tri metra. To je bila jedina zgrada ija su vrata bila
netaknuta i zatvorena. Vrata su bila od zaralog elika i imala su rezu, ali je
brava nestala. U dnu su stajala elina vrataca sa zasunom.
Persel ree: Meni lii na zatvor."
Opkoraio je nekoliko razglobljenih kostura udno vrata i gurnuo ih, ali se
nisu mrdnula. Gan mu se pridruio i skupa su ramenima uprli u vrata, ali ona su
bila zaglavljena, verovatno zbog zaralih arki.
Vivijan je predloila da se neko provue kroz otvor u dnu, a Persel je
kleknuo i gurao mala vrataca sve dok se uz kripanje nisu otvorila.
Vivijan je takoe kleknula i rekla: ,,Ja u. Niko se nije usprotivio, pa je
skinula ranac, ali je zadrala fotoaparat, i provukla vitko telo kroz uzani otvor.
Noge i stopala su joj nestali sa vidika, a vrataca su pala na mesto.
Svi su ekali da im se javi, ali jedini odgovor bila je mukla tiina.
Napokon, Persel je zalupao na vrata. Vivijan!"
,,Da... uite.
Persel je prvi uao, a za njim Merkado i Gan.
Uspravili su se nasred poda od utabane zemlje i osvrnuli po maloj
kamenoj zatvorskoj eliji. Pod su prekrivale krhotine, a krov je nestao izuzev
usamljene ploe od zaralog elika. Visoko na jednom zidu postojao je neveliki
otvor, a u kameni zid ispod otvora bio je urezan krst.
Vivijan ree: etrdeset godina... Gospode boe.
Pruila je ruku i dodirnula krst. Kakva neverovatna vera.
Persel i Gan se zgledae. Merkado ree: Uistinu, taj ovek jeste bio
svetac i muenik."
Persel je eleo da istakne kako su svetenika ovde strpali drugi hriani,
ali je iscrpeo sve teoloke argumente.

348

Vivijan je snimila desetak fotografija elije, a zatim predloila da odre

minut utanja u nemoj molitvi.
Do tada su svi ionako mahom utali, a Persel nije imao problem s tim sve
dok to mogu da urade stojei, to su i uradili.
Vivijan naposletku ree: ,,Amin!
Persel ree: Mislim da ovo reava misteriju kako je otac Armano
preiveo Gale.
Osvrnuli su se po eliji za sluaj da su propustili neto, poput poruke na
zidu ili, nadao se, mape ili uputstva koje bi ih odvelo do crnog manastira.
Podsetio je sve da su Getauovi vojnici bili tu pre pet meseci i rekao: Ovo
mesto je temeljno pretraeno." Predloio je: Treba da izaemo iz ove elije.
Gan se sloio. ,,Ovo je najloije mesto na kom se mozemo nai ako neko
bane u tvravu."
Gan je prvi ispuzao napolje, drei uzi, a za njim su izali Merkado,
Vivijan i Persel. Gan je predloio: Moemo da napravimo kratku pauzu za
ruak, a zatim krenemo ka sledeem cilju."
Nali su hladovinu udno zida i seli na zemlju. Pojeli su malo hleba i urmi,
ali se inilo da niko ne eli suvo meso, moda zbog zadaha smrti na kostima
svuda oko njih.
Gan ree: Moramo da naemo potok. To ne bi trebalo da bude odve
teko, ali katkad jeste. Ne pijte vodu iz jezeraca. Ali kupanje je u redu.
Merkado ree: Video sam neke bobice du staze. I nekakvo voe.
,,Da, neke su jestive. A neke e vas ubiti.
Vivijan ga upita: Znate li koje su jestive, a koje ne?
,,Ne ba. Priznao je: Nikad nisam mogao to da upamtim.
Persel je predloio: Henri moe da nam bude degustator."
Posle tebe, Frenk'
Gan je od Persela zatraio mapu oblasti. Prouio ju je i kazao: Vidim da
ovde imate est krugova obeleenih brojevima." Upitao je: Jesu li oznaeni po
redosledu vanosti?"
Persel je odgovorio: ,,U neku ruku. Ali ne zaista."
,,U redu, onda... odradiemo ih geografski." Jo jednom je prouio mapu i
rekao: Naalost, ne vidim nikakve obeleene staze, ali sva mesta nalaze se u
radijusu od pedeset kilometara od ove tvrave... a postojae staze koje vode ka
ovoj tvravi. Moramo da naemo razne poetke tih staza, a zatim odluimo
kojom od njih da krenemo." Podigao je pogled s mape. Ali ovih est taaka

349

nisu nuno povezane stazama, ili otvorenim terenom. Zato, ako budemo morali da
krimo put kroz ipraje i puzavice, to bi moglo da potraje... pa, mesec dana,
plaim se. Ili due."
Osim ako nam se, istaknu Merkado, ,,ne posrei u prvom pokuaju."
,,Da, naravno. Ali jamano shvatate, kuo stara, da nijedan od ovih
krugova ovde ne mora nuno biti mesto za kojim tragamo."
,,Zapravo, ree Persel, mislim da nijedan od njih to i nije.
Na to niko nije odgovorio, a on je nastavio: Kao to rekoste, pukovnie,
postoji veliki broj staza koje vode ka ovoj tvravi, zato se postavlja pitanje zato
otac Armano nije krenuo nekom od drugih staza? Zato je odabrao i nastavio da
ide onom ivotinjskom stazom? Da li je njegov izbor bio puka sluajnost? Ja
mislim da nije. Kako je uopte naao onu uzanu, skoro neprohodnu ivotinjsku
stazu? Osim ako nije njom stigao do tvrave.
Opet, niko nije odgovorio, a zatim Vivijan ree: Vraao se ka crnom
manastiru - iao je natrag ka Gralu.
,,A prema kom drugom mestu bi eleo da ide?
Gan ree: Tako mi svega, tako je!
Merkado se, takoe, sloio. Reenje nam je bilo ispred nosa.
Persel je istakao: Nae izvianje zasnivalo se na mnotvu nagaanja i
pretpostavki, a sve odreda bile su pogrene. Sve to smo osmatrali iz vazduha
nalazilo se istono od druma. A u stvari, ako se otac Armano vraao ka crnom
manastiru, onda je manastir zapadno od puta, i zapadno od banje. Svi su
razmislili o tome, a Merkado je konstatovao oigledno: Nemamo nikakvih
fotografija... nemamo pojma ta je zapadno od puta. ,,Ne, sloio se Persel,
nemamo. Ali imamo mapu koja pokazuje deo tog podruja i imamo dve
referentne take - ovu tvravu i banju. Merkado ree: Bilo koje dve take
inie pravu liniju... ali nam ta linija nuno ne daje treu taku.
Jata. Ali moramo da se vratimo nazad do banje, preemo drum i
poemo na zapad."
Merkado je razmislio o tome, a onda kazao: Dakle, predlae da
dignemo ruke od svega to smo dosad uradili i zaputimo se u potpuno nepoznatu
oblast.
Samo ako svi verujemo da je otac Armano iao ka crnom manastiru.
Svi su razmislili o tome, a Gan ree: Takoe treba da verujete da se seao puta
kojim je doao dovde od manastira.11
Persel je odgovorio: Verujem da mu se to urezalo u pamenje. A kada je

350

pobegao odavde i proao kroz onu otvorenu kapiju, tano je znao u kom pravcu
treba da ide.
Gan se sloio. uo sam prie o tome.
Vivijan ree: Mislim da svi verujemo da je otac Armano iao ka crnom
manastiru i da je znao put.
Svi klimnue glavom u znak slaganja.
Spakovali su se i ustali. Vivijan upita Persela: Kada si to skontao? Na
pola puta dovde."
Zato nisi neto rekao?"
Tebi je trebala prilika za fotografisanje." Dodao je: Morali smo da
budemo ovde.
Klimnula je.
Napustili su razvaline tvrave rasa Teodora kroz kapiju kroz koju je otac
Armano uao etrdeset godina ranije i izaao pre pet meseci. Poli su preko
proplanka ka ivotinjskoj stazi, obeleenoj ~ sada su to videli -visokim i
upadljivim kedrom.
Dok su hodali, Vivijan se primakla uporedo s Perselom i sa osmehom
kazala: ,,To je biia boanska inspiracija, Frenk. Nemoj da porie."
Uzvratio joj je osmeh. Volim da mislim o sebi kao o racionalnom
geniju. Dodao je: Ali modagreim u vezistim, iu vezisovim, takode" ,,Ne
grei." Takoe mu je rekla: Pripremi se za udo.
Ve su imali nekoliko takvih, uglavnom to se tie ietenja. Kazao joj je:
Otvoren sam za uda.
,,A kad si ve kod toga, otvori srce za Ijubav."
Nije joj odgovorio.
Moemo umreti ovde svakog asa. Zato mi mora rei da mi oprata i
da me voli. Pre nego to bude prekasno."
utao je nekoliko trenutaka, razmiljajui o tome, a zatim rekao: ,,Volim
te.
Oprosti mi.
Prevario sam te pre nego to si dola u Rim.
Opratam ti.
Uhvatio ju je za ruku. Sve je oproteno.

351

49
Stigli su do banje u pozno popodne, i iako im je ostalo jo nekoliko sati
dnevne svetlosti, Gan je doneo odluku da ne idu dalje, rekavi: ,,Ne elim da se
iko od nas preforsira ve prvog dana.
Gan se oito, pomisli Persel, brinuo za Henrija, a moda i Vivijan. Bio je
dobar oficir. Takoe je istakao: Nemamo blage veze kuda idemo nakon to
preemo taj drum, zato bi trebalo da zastanemo i razmislimo o tome. Sasvim
tano.
Vivijan je podsetila Gana: Rekli ste da Gale ponekad svraaju ovamo."
,,Da, pa, veina ih je otila na istok, a izmet njihovih konja izgleda
prilino staro. Takoe, ovo je veliko mesto, a mi emo pronai mraan kutak i
biemo tihi tokom noi. Dodao je: ,,Ja imam uzi, a gospodin Persel ima moj
slubeni revolver.
Nali su terme, gde je iz usta crnih kamenih lica usaenih u zidove i dalje
tekla svea voda u velike bazene - slino Mirijaminom kupatilu, primetio je
Persel, osim to ova lica nisu bila lavlja, ve rimskih bogova i boginja, od kojih
je jedno upadljivo liilo na lice Benita Musolinija.
Gan se ponovo divio graditeljskoj tehnici, rekavi: Malice me podsea
na rimske terme u Batu. Tamo jo tee voda i nakon dve hiljade godina."
A to je, pomisli Persel, poslednja iole pristojna vodovodna instalacija
postavljena u Engleskoj.
Otpili su vodu sa usta bogova i boginja, nadajui se da je dobra za pie, a
potom napunili uturice. Izvorska voda bila je hladna, ali ipak su se okupali,
jedno po jedno, i oprali odeu.
Nije loe za prvi dan, pomislio je Persel, a sutra ujutru e prei drum i
zaputiti se u terra incognita.
Obili su kompleks banje i pronali krilo podalje od predvorja, gde su se
nekad nalazile sobe za goste. Gan je objasnio: Ovamo su italijanski vojnici,
administratori i poslovni ljudi dolazili iz Gondara da provedu vikend nakon duge
radne sedmice provedene u iskoriavanju Etiopljana. Dodao je: Banja je
uglavnom sagraena ropskim radom zarobljenih etiopskih vojnika. I bila je
prepuna mladih etiopskih ena.
Persel je prokomentarisao: Veoma nalik Rimskom carstvu."

352

Uistinu. To im je u krvi, znate.

Persel je suzbio poriv da prokomentarie Britansko carstvo, ali Gan ree:
,,Mi smo makar doneli red, obrazovanje i vladavinu zakona.
Bogu hvala to niste doneli i vae vodovodne instalacije.
Gan se nasmeio.
Nali su gostinjsku odaju koja je izgledala relativno isto i uli u belo
okreenu sobu. Sav nametaj je ve ranije bio pokraden, razume se, ali je u uglu
stajala fotelja u poodmaklom stupnju raspadanja.
Banja je nekada imala elektrinu energiju, koju je nesumnjivo proizvodio
generator, a Persel je primetio utinice i ventilator na tavanici, koji se nije
okrenuo etrdeset godina.
Prostorija je takoe imala ogroman luni prozor koji je gledao ka istoku i
proputao svetlost praskozorja. Prozor nikad nije bio zastakljen, ali su ulegnute
aluzine jo uvek bile prikaene za kameni luk. Kroz prozor se video vrt koji je
postao minijaturna dungla, za koju je Gan rekao da moe posluiti kao mesto za
bekstvo ukoliko neko proe kroz vrata. Obratno, ako se neko pojavi na prozoru,
mogu da izau kroz vrata i povuku se u veliki hotelski kompleks.
Seli su na pod poploan crvenim ploicama, a Persel je rairio mape.
Rekao je Ganu: Preleteli smo preko ove oblasti zapadno od druma, na putu do
Gondara i u povratku, ali kao to znate, nismo obavili vazduno izvianje tog
podruja. Na osnovu onoga ega se seam, meutim, tu je gusta dungla, ne
mnogo drugaija od oblasti istono od puta. Dodao je: ini mi se da ova mapa
to potvruje.
Gan je bacio pogled na mapu. ,,Da, gusto rastinje pokriva itavo ovo
podruje juno od jezera Tana.
Merkado ga je upitao: Seate li se ijednog dela tog terena iz perioda
vaeg boravka ovde 1941?
ao mi je, ali ne. Gurali smo niz drum i izbegavali dunglu." Objasnio
je: Italijanska vojska je takoe izbegavala dunglu i uglavnom se drala
drumova i gradova. Kada smo zauzeli Gondar, povukli su se u severna brda i
planine, a ne u dunglu. Upitao je Merkada: Jeste li iskusili zadovoljstvo
ratovanja u dungli kada ste bili ovde?
Merkado mu je odgovorio: ,,Ja sam bio ratni dopisnik." Priznao je:
Uglavnom sam se borio po barovima i bordelima.
Vivijan se nasmejala, Gan se nasmeio, a Persel se uplaio da su Henri i
Edmund na ivici da ponu da razmenjuju ratne prie, u pokuaju da otkriju

353

poznaju li iste ankere i prostitutke, pa je promenio temu i rekao: Ono ega se

seam sa naih preletanja jeste da je zapadno odavde postojao nekakav visoki
teren - neto to je liilo na kamenite grebene koji izbijaju iznad kronji drvea.
Gan je klimnuo. Dva ili tri kamenoloma opsidijana koja sam
identifikovao sa oancima nalaze se zapadno odavde. Rekao im je: Seljani jo
uvek poseuju kamenolome u potrazi za komadiima opsidijana koje mogu da
upotrebe za tesanje ili ukraavanje kua.
Vivijan ga upita: Moete li da naete te kamenolome?
Imam naelnu ideju gde se nalaze.
Merkado upita: ,,I mislite da se crni manastir moda nalazi u blizini tih
kamenoloma?
Gan je odgovorio: ,,Moda. Istakao je: Nemamo drugih tragova."
Persel je pogledao u Gana i upitao: ,,Da li je mogue da ti je Mirijam
neto rekla, to bi, ako o tome razmisli..."
Gan je razmotrio njegovo nedovreno pitanje, a potom odgovorio:
,,Seljani koji su ili da se sretnu sa monasima uvek bi se vraali s dakovima
punim iskiesanog opsidijana, koje su zatim nosili da prodaju u Gondar.
Objasnio je: Krstovi, sveci, zdele... povremeno Davidova zveza, a s vremena
na vreme maketa Katedraie vSvetog ora u Abebi.
Persel ga je obavestio: Vivijan je zamalo kupila jednu od tih u Rimu.
Gan se nasmeio i rekao joj: Trebalo je da kupite onu s mapom izgraviranom na
dnu.
Volela bih da sam znala za to.
Merkado ree: Znai, hoete da kaete da mislite da su monasi isklesali
te predmete i dali ih seljanima u zamenu za potreptine.
ini mi se da je tako. Postavio je retoriko pitanje: ta monasi drugo
mogu da rade po vasceli dan?
Da se mole i da piju, pomisli Persel. Rekao je svima: Pa, ini mi se da
je ova potraga poprimila neke aspekte Arturovih vitezova koji jurcaju unaokolo
bez mape i ideje, traei zamak s Gralom."
Gan je odgovorio: Zapravo su ga pronaii, znate.
Persel je istakao: ,,U Engleskoj nema prauma,
Vivijan je pogledala u Persela i kazala: Ako je zapisano da ga naemo,
nai emo ga. Ako nije, neemo.
,,Da. Upitao je: Ako su sandale i svee prestale da im stiu iz oana,
ta mislite, koliko dugo e ti monasi izdrati u crnom manastiru?"

354

Odlino pitanje, odgovorio je Gan. Verujem da su monasi prilino

samodovoljni to se tie hrane, premda su im itelji oana uvek nosili neto to
nisu imali. Vino, razume se, ali takoe i ito za hleb. Pretpostavio je: ,,Ne
mislim da u manastiru ili okolnoj praumi raste mnogo ita. Stoga e im uskoro
zatrebati njihov hleb nasuni.
Persel je sugerisao: Mislim da bi posluila jedna jedina vekna i jedna
riba.
Gan se nasmeio.
Merkado upita Gana: ta mislite, odakle dolaze ti kalueri?
Pretpostavljam da se ne razmnoavaju tamo.
Gan je odgovorio: ,,Ne, ne razmnoavaju se. Sve sami mukarci, koliko
znam. Rekao im je: Koliko sam razumeo, biraju se iz manastira irom cele
Etiopije. Unapred znaju da se, ako odu u crni manastir, nikad odatle nee vratiti.
Podsetio ih je: Poput Atanga koji uva Zavetni koveg u Aksumu. Zakljuio je:
,,To je doivotni posao."
Persel ree: Zapazio sam dve stvari u vezi s Etiopijom. Prva je to da je
ovo mesto uhvaeno u vremensko zakrivljenje, a druga je da, bez cara,
strmoglavo padaju u dvadeseti vek i da nisu spremni za prizemljenje." ,,Moda.
Upitao je Gana: ta vas je privuklo ovom mestu? Mislim, osim vae
princeze."
Gan se nasmeio, a onda odgovorio: Ue vam pod kou.
Persel je pogledao u Merkada, koji ree: Ovo je najblagoslovenija i
najprokletija zemlja u kojoj sam ikada bio. Dodao je: Poseduje biblijsku
velianstvenost, zajedno sa apokaliptinim oseanjem propasti. Zakljuio je:
Mrzim ovo mesto. Ali bih se vratio.
Poalji mi razglednicu." Persel se vratio na malopreanju temu i rekao:
Mislim da za monahe iz crnog manastira vreme istie. Oni, naalost, ne mogu da
umnoe vekne i ribe, a istorija u viu generala Getaua die im zavrat. Ne bi me
iznenadilo da su ve otili, ali ako nisu, uskoro hoe
Svi su se sloili s tim, a Merkado ree: ,Ja bih se zadovoljio samo
pronalaenjem crnog manastira.
Vivijan ree: ,,Ja ne bih.
Pogledaii su mapu na umiruem svetlu dok su jeli malo hleba i urmi, a
Gan upita: Znate li koliko dugo su vojnici rasa Teodora sprovodili svetenika
od crnog manastira do njegovog zatvora u utvrenju?
Merkado je odgovorio: Kao to sam ve spomenuo, svetenik nije nita

355

rekao o tome, te stoga pretpostavljam da je mar trajao danva.

,,U redu. Sada znamo da vreme putovanja odavde do utvrenja iznosi
najvie etiri sata. Prema tome, hajde da kaemo da je manastir odavde udaljen
najvie dan peaenja. Po otvorenom terenu, ili na dobroj stazi, koji bi bili
poznati vojnicima, to bi bilo... recimo deset sati hoda ustrim tempom od etiri
kilometra na sat, to nam daje etrdeset kilometara do manastira."
Vivijan ih je podsetila: Monasi su doveli oca Armana do vojnika.
Vojnici nisu bili u manastiru.
Sasvim tano. I ne znamo gde su vojnici bili u odnosu na manastir. Ali
hajde da kaemo ukupno pedeset kilometara. Nacrtao je polukrug na mapi, s
centrom radijusa koji je poinjao u banji i zavravao se na drumu. ,,Mi smo
ovde. Upitao je: Kako glasi ona formula za izraunavanje povrine kruga?
Usledila je posramljena tiina, a zatim Merkado ree: ,,Da je to
pravougaonik, a ne polukrug, imao bi pet hiljada kvadratnih kilometara... stoga,
ako oduzmemo zakrivljeni deo polukruga, imao bi oko... recimo, etiri hiljade
kvadratnih kilometara... manjevie.
,,U redu. Gan je pogledao u mapu. ,,To je pozamana teritorija za
hodanje.
Persel je predloio: Kvadratni kiiometri zapravo nisu toliko bitni. Staze
i ono malo tragova to imamo, ukljuujui tu moda i kamenolome, odredie
mesto gde emo traiti.11
Sasvim tano, sloio se Gan. ,,A ne moemo biti sigurni da su
svetenika sprovodili samo jedan dan. Mogla su biti dva.
Persel upita Gana: Koliko dugo su seljani zapravo bili odsutni kada su
napustili oan na putu ka mestu sastanka sa monasima?"
Gan je utao, a zatim rekao: uo sam da ih ponekad ne bi bilo dva dana.
Jedan dan do tamo, i dan za povratak. Dodao je: Nijedan deo peaenja ne bi
napravili po mraku, stoga hajde da kaemo da je posredi bilo desetosatno
peaenje, noni odmor, i deset sati nazad do oana. Persel je izvadio susednu
mapu koja je prikazivala oan, a oni su pokuali da na osnovu te dve poznate
lokacije - sela i banje - izraunaju vreme hoda i udaljenost zapadno od druma, da
vide ta se ukrta ili preklapa.
Zabrinuo se da jo jednom donose pogrene pretpostavke, pogreno
tumaei tragove, ali se ovaj put, zasnovano na njegovom zakljuku da je otac
Armano iao ka crnom manastiru kada su ga nali u banji, osetio malo
samopouzdanije da zaista suavaju polje pretrage.

356

Gan je postavio zanimljivo pitanje. Da li je svetenik na bilo koji nain

komentarisao banju? Da li je rekao ita poput: ta je sad pa ovo? Svi su
razmislili o tome, a Merkado ree: Kad ste to spomenuli, nije, to u
retrospektivi izgleda pomalo udno.
Vivijan ree: Rekao je neto... to je Henri moda prespavao.
Razmislila je trenutakdva, a onda rekla: Pitao je: Dove la strada? Gde je
drum? Niko nije odgovorio, a ona je nastavila: Tada nisam nita pomislila o
tome. inilo mi se da je u delirijumu.
Persel ree: ,,Pa, ako nita drugo, to potvruje da je traio drum koga se
seao. Pitanje je u kom smeru je nameravao da krene? Na sever? Jug? Ili je
naprosto nameravao da ga pree i nastavi zapadno ka manastiru? Gan ree: ,,To
ne znamo, ali znamo da je od manastira do utvrenja doao stazom koja se
zavravala na drumu ili ga prelazila, a to je ono to bismo voleli da naemo
sutra. Dodao je: Kladim se da je ta staza ili nedaleko odavde, ili junije,
prema oanu. A to zasnivam na vremenu putovanja seljana."
Opet, inilo se kao da se svi slau i pogledali su mape, a Gan je olovkom
zabeleio jo nekoliko oznaka.
Persel je predloio da su odradili dovoljno mentalnih vebi i da bi
trebalo da odmore mozak od svega. Zapalio je cigaretu i pruio ostalima uturicu
sa vonim sokom.
Poeii su da askaju o drugim stvarima, a Persel je ispriao Ganu o
navionu i sinjor Bokau, ija je Mija sada bila hrpa izgorelog i izoblienog
metala. Rekao je: Nadam se da su on i njegova supruga imali finu veeru u
Hiltonu. Vivijan ree: Grozno se oseam to nismo mogli da mu poaljemo
teleks." Mislim da je ukapirao da se neemo vratiti. Upitao je Gana: Jesu li
dve hiljade dolara dovoljna kompenzacija za avion?
Gan ih je uverio: Ljudi prodaju sve to imaju za koliko god novca mogu
da dobiju, a sreni su ako nau kupce. Dodao je: Neto poput aviona uopte
nema kupca, a vlasti bi ga ionako konfiskovale.
Persel ree: Tako sam i rnislio." Uverio je Vivijan: Sinjor Bokao je
sreno proao.
Gan upita Persela: Kako ste nauili da pilotirate?
Privatni asovi. Poeo sam u srednjoj koli, u Apstejt Njujorku. Tamo je
postojao aerodrom. asovi su kotali etrnaest dolara na sat, a ja sarn zaraivao
petnaest nedeljno, radei za nedeljne novine. Dodao je: ,,Os -tajao mi je dolar
za jeftine izlaske i jeftino vino.

357

Gan se nasmeio. Koliko asova ste morali da uloite u ovo?

U letenje ili izlaske?"
Letenje, kuo stara.
,,Pa, dvadeset asova sa instruktorom da bih mogao da letim solo. A
dvadeset solo asova bih mogao da polaem za dozvolu.
Shvatam. A zato niste nastavili s tim?
,,Pa... Persel je pogledao u Vivijan i Merkada. ,,Pa, zapravo nikad nisam
stigao do testa.
Merkado ga upita: Hoe da kae da uopte nema letaku dozvolu?"
Nije mi bila potrebna ovde. Niko je nije traio.
Da, ali...
Ponestalo mi je love. Kazao je: Kladim se da niste primetili razliku."
Vivijan se nasmejala i kazala svima: Zar ne vidite da se ali s nama?
Pogledala je u njega. ,,Frenk?
Naravno. Samo se alim.
Merkado je istakao: ,,U svakom sluaju, sada je besmisleno diskutovati o
tome. Spalili smo avion, a drugi neemo iznajmljivati.
Ali vodiu vas na letenje u Njujorku."
Neka hvala.
Persel je ustao i rekao Vivijan: Proetaj sa mnom.
Gan ih je upozorio: Nemojte da idete daleko i vratite se pre mraka. I ne
zaboravite revolver.
Razumem, gospodine."
Vivijan je ustala, a Merkado je pogledao u nju. Mislim da to nije
mudro.
Ne brini, Henri."
Persel je poveo Vivijan u hodnik i natrag u predvorje, a zatim napolje u
dvorite Proii su niz kolonadu, a onda se spustili niz stepenice u vrtove.
Nebo je sada bilo tamnoljubiasto, proarano crvenim i ruiastim
trakama, a none ptice poele su da pevaju. S planina je zaduvao blagi
povetarac, a oni su namirisali tropsko cvee.
Persel ree: Mislio sam da ovde vodimo Ijubav."
Savreno dobro znam ta ti se mota po glavi."
Ponekad razmiljam i o koktelima."
Prilino si prost, zna.
Hvala ti.

358

Nastavili su da etaju, a ona ga upita: ,,Ko je to bio?

,,Ko je bio ko... Oh... misli u Rimu?
,,Da, u Rimu.
,,Pa... nisam siguran ko je to bio. Neka engleska dama.
Kako si je upoznao?
,,U baru njenog hotela."
Jeste li otili u njen hotel, ili tvoj?
To je zapravo bilo isto mesto, ali je pretpostavio da Vivijan ne bi elela
da pomisli da su svi upotrebljavali isti krevet. Odgovorio joj je: ,,Njen. Takoe
je rekao: Mislio sam da si zauvek otila."
Trebalo je da zna da nisam. Ali razumem, i opratam ti.
Hvala ti.
,,A kada se vratimo u Rim, ako odem u oping, nadam se da nee
pomisliti da sam te ostavila zauvek i kresnuti neku damu koju si sreo u liftu, ili
ve nege.
Dobro. To se nee desiti. Pogledao je u nebo. Smrkava se. Uhvatila
ga je za ruku i povela oko statue Janusa, rimskog boga sa dva lica. Kazala mu je:
,,Iz bezbednosnih razloga moramo zadrati odeu, ali predlaem ti da skine
pantalone."
Svideo mu se njen predlog i svukao pantalone i bokserice, a onda je
klekla ispred njega. Rekla mu je: Danas emo nauiti novu italijansku re.
Felacio." Stavila je njegov sada nabrekli penis u usta i objasnila.
Na putu natrag ka hotelu banje, rekla mu je: ,,U razvalinama iz kiasinog
doba ima izvesne romantike - neto avetinjski prelepo u vezi sa velianstvenim
zdanjem koje se vraa prirodi."
,,Svakako. Rekao joj je: Sutra uvee moramo da naemo malo
privatnosti."
Mislim da se to nee ponovo desiti u dungli.
,,Pa... videemo.
,,I ovako me je dovoljno sramota to Henri i pukovnik Gan znaju ta smo
radili.
,,Ne verujem da znaju.
,,Ne verujem da su mogli da ne uju odjekivanje tvog stenjanja kroz
koionadu."
,,Stvarno?
Vratili su se u predvorje hotela, koje je sada bilo veoma mrano. Na

359

udaljenom kraju velike prostorije leale su kosti pobijenih Ijudi, gde je i otac
Armano leao na samrti.
Rekla mu je: Sutra idemo tamo kuda je iao otac Armano. Ne budi
cinian - on e nam pokazati put.
Raunam na to.
Zna li ija je biia ona statua?"
Nekog tipa sa dva lica?
,,To je bio Janus, rimski bog Nove godine - gleda unapred i unazad.
,,Kontam.
Sada je januar."
,,Jeste.
Sto me podsea na neto. Kada sam bila u internatu, kojim su upravijali
Englezi, proitaia sam divan odlomak - neto to je Dord VI rekao u boinoj
poslani engleskom narodu u najmranijoj godini rata. Kazao im ie: Rekao sam
oveku kojije stajao na kapiji godine, daj mi svetlost kako bih mogao da
bezbedno stupim u nepoznato. A on je odgovorio, izai u tamu i stavi aku u
aku gospodnju. To e ti biti bolje od svetlosti i bezbednije odpoznatogputa.
,,Fo je veoma lepo.
Stavi aku u aku gospodnju, Frenk.
,,Pokuau.
Uspee."
Pridruili su se ostalima.
***

360

50
Ustali su pre svitanja i pojeli malo hleba i kuvanih jaja dok su ekali da
se razdani.
No je bila duga i neugodna, a zvuci dungle drali su ih budnim. Persel
je poeo da se pita da li ita manje od Svetog grala zavreuje da ih pojedu
komarci, dok oslukuju ima li Gala.
Vivijan je delovala razdragano, a to mu je ilo na ivce.
Gan je takoe izgledao spremno za polazak, ali Henri nije izgledao
dobro, a Persel se malo i zabrinuo za njega. Ali ako se Henri poali, podsetie
ga ija je ovo bila ideja. Ili bee njegova?
Zora je svanula, a oni su napustili relativnu sigurnost banjskog hotela i
sili niz stepenice. Na brzinu su preli preko livade i proli kroz bunje, a zatim
pogledali levo i desno niz drum. Gan ree: ,,Ja u prei prvi, a zatim jedno po
jedno.
Preao je preko uzanog druma i kleknuo u iprag na drugoj strani.
Merkado je bio sledei, pa Vivijan, a Persel je iao na zaelju.
Razgrtali su bunje na drugoj strani druma, traei stazu - stazu kojom je
otac Armano pre etrdeset godina iao ka svom suanjstvu, i koju je moda
ponovo traio pre nego to je umro u banji. Dove la strada? Meutim, ak ni Gan
nije mogao da pronae otvor u zidu gustog rastinja koje je oiviavalo drum.
Gan ree: Krenuemo niz drum, premda radije ne bih. Rekao im je:
Jarak za odvod ovde je delimino zatrpan zemljom, kao to vidite, i zaguen
bunjem. Ali uskoiemo u njega ako ujemo neko vozilo, ili bat kopita.
Naroito bat kopita, pomisli Persel.
Nastaviemo sve dok ne naemo stazu koja e nas odvesti u unutranjost
kine ume. Kazao je: Predlaem da poemo na jug, ka oanu.
Poli su juno starim italijanskim drumom, kojim su se Persel, Merkado i
Vivijan ovezli iz Adis Abebe pre naizgled itave venosti. Put je, setio se
Persel, bio napravljen od tvrdo nabijenog ljunka, a on je sada i video ostatke
katrana i ljunka koje je italijanska vojska poloila jo pre etrdeset godina. Ali
kada je otac Armano hodao ovim drumom - ako je hodao po njemu - italijanski
inenjeri jo uvek nisu stigli ovoliko daleko. Jo vanije, svaka staza koja je
presecala ovaj put bila je oiglednija etrdeset godina ranije, pre nego to je ova

361

oblast postala manje frelcventna i manje naseljena.

Gan je s vremena na vreme silazio s druma i maetom mlatio po bunju.
Posle pola sata, Persel mu ree: Uskoro emo zavriti u oanu.
Do sela ima jo dva sata hoda, gospodine Persele."
Ispred njih se nalazilo ogromno vornovato drvo, a Persel je ubrzao
korak. Stigao je do drveta i kazao saputnicima: Odoh u vazduno izvianie."
Uzeo je dvogled od Merkada, skinuo ranac i uzverao se uz iroko deblo, a zatim
se uhvatio za najniu granu i povukao navie.
Gan mu ree: uvaj se zmija, kuo stara.
Persel je nastavio da se penje uz izuvijane grane i stigao na visinu od
otprilike trinaest metara.
Seo je na ogoljenu granu i kroz dvogled osmotrio okolni krajolik. Drvee
pored puta nije bilo gusto, iako je izmeu njih raslo veoma gusto bunje. Kad je
pogledao zapadno, video je poetak ogromnog baidahina praume.
Obratio je panju na drum i pogledao severno, ka jezeru Tana i Gondaru,
ali nije video nikoga. Drum je verovatno bio frekventniji pre revolucije i
graanskog rata, pomislio je, ali sada su samo naoruani ljudi tumarali po
ruralnim oblastima, a on nije eleo da sretne nikoga od njih - osim ako nisu
prijatelji pukovnika Gana.
Osmotrio je drum prema jugu, takoe pust, premda je video neku vrstu
makolikih ivotinja koje su ga prelazile stotinak metara dalje. Gleao ih je kako
ulaze u bunje, a onda se usredsredio na mesto gde su nestale s vidika.
Gan ga tiho upita: Vidi li ita?
,,Moda. Potrudio se da dobro upamti mesto gde su velike make iezle
u bunju, a potom se spustio niz drvo i skoio na drum.
Gan ga upita: Kakav je pogled tamo gore?
Mnogo je drvea u okolini."
Koje vrste drvea, kuo stara?
Persel mu je opisao teren i predloio: ,,Vi se moete popeti na sledee
drvo. Rekao je svima: Dobre vesti su to da sam video kako neka vrsta...
maaka, srednje veliine, ulazi u bunje. to znai da moda postoji ivotinjska
staza.
,,Izvrsno. Gan je pretpostavio: Neka vrsta risova, rekao bih.
Merkado upita: Jesu li opasne?
Gan mu je odgovorio: Samo ako imaju neto bolje od mog uzija kalibra
9 mm.

362

Persel ih je poveo niz drum i preko drenanog jarka, prema tri metra
visokom zidu tropskog rastinja. Rekao je: Otprilike ovde.
Gan se spustio na sve etiri, kao maka, i kazao: Evo poetka staze.
Svi su puzei proli kroz zamreno bunje i stupili na stazu irine ramena,
natkriljenu granama koje su im tvorile prirodnu tavanicu iznad glava.
Staza je bila prohodna i bilo je oigleno da je u estoj upotrebi. Persel
ree: Ovo bi mogla da bude staza koju koriste seljani.
Gan se sloio. Neko je redovno koristi.
Vivijan upita: Da Ii jo neko osim mene misli da je Bog poslao te make
da nam pokau put?
Persel ju je uverio: Samo ti, Vivijan.
Pa... Nasmeila se. Ni ja to ne mislim.
No, Persel je mislio da nije tako. A moda je ovog puta bila u pravu. Gan
ree: Ii emo sedamosam metara jedno iza drugog, ali uvek u vidokrugu. Nema
razgovora, nema puenja i smesta obavestite ostale ako neto ujete.
Merkado upita: Kuda idemo?
Gan je odgovorio: ,,Ne znam, ali stii emo tamo oas posla. Uzeo je
Perselovu mapu i pogledao je. ,,Ne vidim ovu stazu." Kazao je: Videemo ta
emo videti, i reagovaemo po oseaju i instinktu. Dodao je: ,,U pravom smo
podruju, a ako ispravno itamo teren, uveren sam da emo pronai najmanje
jedan od naputenih kamenoloma, to moe biti putokaz ka lokaciji crnog
manastira."
Persel je bio impresioniran vetinom snalaenja u prirodi pukovnika
Gana i upitao ga je: Moemo li da se prehranimo onim to naemo u prirodi?
Hou da kaem, ako nam ponestane hrane.
Nisam veliki ljubitelj voa ubranog u dungli, kuo stara.
Ni ja.
Hajde da se postaramo da se vratimo u oan pre nego to nam nestanu
ivotne namirnice. Gan ih je informisao: Ako nikoga nema, u selu e nas ekati
tajno skladite sa hranom."
Persel ga upita: Ako vas nema, kako emo pronai to tajno skladite?
Onda treba da pogledate u kamenim cisternama na visini. Sada je suna sezona i
bie pogodne za skladitenje hrane.
,,U kojoj cisterni?"
,,Ne znam, kuo stara. Svaka kua ima po jednu. Nai ete ve pravu.
Zar nisu mogli da ostave hranu u kuhinji palate?

363

,,Ne znamo ko moe doi nakon to poslednji ovek ode iz sela.

Objasnio je: Seljani e ostaviti koze, ivinu i tako to, a to privlai gladne
ljude. ,,Pa, nadajmo se da Gale nee svratiti.
Mnogo verovatnije e to biti vojnici ili partizani. Dodao je: Moramo
biti oprezni kad uemo u selo.
Merkado je upitao: Kako emo otii odavde kad izvrimo nau misiju?
Otprilike pedeset kilometara zapadno od oana postoji poloaj
rojalistikih partizana, a ja mogu da ga pronaem i bez mape. Bio sam tamo. Ti
momci e nas odvesti do granice Francuskog Somalilenda, kao to sam ve
pomenuo.
Persel ga upita: ,,A ta ako niste s nama da naete to mesto?
Mrtav, mislite?"
Ili se samo ne oseate dobro.
Gan se nasmeio, a zatim ozbiljno odgovorio: Savetujem vam da peice
odete u Gondar. Trebalo bi da moete da se umeate meu graane, premda je to
malo tee zbog toga to su otili svi zapadni turisti i biznismeni, a vojnici su
svuda. Ali nije nemogue."
Persel je predloio: Mogli bismo da se pretvaramo da smo novinari.
,,Eto.
ta onda treba da radimo, nakon to se pomeamo?"
Trebalo bi da pokuate da avionom stignete do Adis Abebe, ili da
naete nekoga s kamionom da vas odveze do granice sa Sudanom." Vratio je
mapu Perselu i upitao: Jesmo li pokrili sve mogunosti?
,,Jesmo.
Gospoice Smit? Imate li nekakvih pitanja ili briga?
,,Ne. Hajdemo."
Gan je, u vojnom stilu, ponovo izloio ciljeve. Traimo dve stvari.
Jedna je mesto gde se Falamuri sastaju sa monasima. Traiemo znakove
ljudskog prisustva - otpatke hrane, zgarita logorskih vatri, otiske stopala, i tako
to. Na primarni cilj, ne potpuno zavisan od prvog, jeste da naemo crni
manastir." Podsetio ih je: ,,Od oana, otprilike nekoliko sati hoda juno odavde,
do mesta sastanka ima dan hoda, bar koliko nam je poznato. Od mesta sastanka
do manastira ima, verujemo, ili nagaamo, jo jedan dan hoda. Zakljuio je:
Ako naemo mesto sastajanja, onda znamo da smo udaljeni dan hoda od
manastira - premda ne znamo u kom pravcu. Dodao je: Mogue je, naravno, da
ne naemo mesto sas tanka, ali da naemo manastir." Pogledao je u Persela,

364

Merkada i Vivijan, i upitao: ,,Da li je to jasno?

Persel je pomislio da je ve poodavno jasno kao dan zato su u Etiopiji.
Ali da bi bio dobar vojnik, kazao je: ,,Jasno.
Merkado klimnu glavom.
Vivijan ree: Stena, drvo i potok. A moda i umarakpalminog drvea.
Gan ju je pogledao. ,,Da, u redu. Bacio je pogled na sat, a zatim rekao:
Pustiemo gospodina Persela da predvodi, a ja u ii na zaelju. Nasmeio se.
Pratite one make.
Persel je poao niz stazu. Negde izmeu mesta na kome su se trenutno
nalazili i mesta gde su eleli da stignu lealo je ogromno prostranstvo
nepoznatog. A zavretak staze je takoe bio nepoznat. Iz nepoznatog, kroz
nepoznato, ka nepoznatom. Stavi aku u aku gospodnju. Sve e biti u redu.

365

51
Ono to je poelo kao start pun nade postalo je dugaak dan u dungli.
Staza je ostala iroka, ali je ubrzo postalo oigledno da to nije jedina
staza; mnotvo manjih puteljaka ukrtalo se sa glavnim, mada nijedan nije imao
nikakve znake skoranjih otisaka stopala, ili kopita, niti znakove poseene
vegetacije.
Gan je izrekao oigledno. ini mi se da u ovoj oblasti postoji itava
mrea stazica.
Persel je proverio kompas dok su hodali. Naelno su se kretali ka
zapadu, ali su takoe i blago skretali ka jugu.
Merkado priupita: ta mi zapravo radimo?
Gan mu objasni: Hodamo po stazi, pratei put najmanjeg otpora, kako
bismo prevalili to je mogue vei put.
Persel se setio kako mu je pripadnik desantne jedinice jedanput rekao na
patroli: ,,Ne znamo gde smo, niti kuda idemo, ali svuda stiemo u
zadovoljavajuem roku.
Gan i Persel pogledali su mapu u pokuaju da odrede gde se nalaze, ali
italijanske vojne mape nisu pokazivale nikakve staze ispod gustog baldahina
kronji. A bez vidljivih orijentira na tlu, bilo je gotovo nemogue ustanoviti
njihov poioaj na mapi. Mogli su da se rukovode iskJjuivo kompasom i
proteklim vremenom njihovog putovanja.
Gan je stavio prst na mapu i kazao: Verujem da smo ovde.
Persel ga upita: Gde je ovde?
Ovde gde stojimo. Koji kilometar goredole.
Nisam siguran ak ni da smo na pravoj mapi.
,,Ja verujem da jesmo. Kazao je: Nema nam druge nego da nastavimo
da pratimo stazu.
Svakako, ali sada uviam da smo mogli da proemo na pedesetak
metara od manastira i da ga ne vidimo. Dodao je: Moemo da pretpostavimo
da manastir nije na glavnoj stazi.
,,To je dobra pretpostavka."
Merkado ree: ,,Ja mislim da je trebalo da se drimo prvobitnog plana i
proverimo ono to smo videli na fotografijama istono od puta.

366

Vivijan ree: ,,Ne, ubeena sam da je Frenk u pravu - otac Armano je

iao u ovom pravcu da bi se vratio u crni manastir."
Merkado nita nije odgovorio.
Persel je podsetio Gana: Rekli ste da moete da pronaete jean od onih
kamenoloma."
,,Da, zbilja sam to rekao. Naalost, sad kada sam ovde, uviam
potekoe." Dodao je: Nijedan vojnik ili istraiva nikad nije imao
dobroskustvo u dungli."
,,A mi neemo biti prvi.
Moramo prosto da nastavimo dalje, verujemo svojim instinktima,
traimo trag ili dva, i molimo se da je srea uz nas.
Vivijan ih je podsetila: Takoe, zapisano je da emo pronai manastir."
Gan ree: Dobro je to to nismo ogranieni vremenom, kao fo bismo
bili sa vojnim ciljem. Dodao ie: ,,Na raspolaganju imamo sve vreme ovog
sveta.
Persel ga podseti: Monasi moda upravo pakuju kofere."
,,Da, ali manastir ne ide nikuda.
Dobro. Ali ograniavaju nas nae zalihe i izdrljivost."
,,To je uvek problem, saglasi se Gan.
Vivijan ree: Hajde da krenemo.
Merkado je savetovao: Moramo da se postaramo da stignemo nazad do
oana pre nego to nam ponestanu ivotne namirnice. Hou da kaem - jo tri
dana ovoga, a zatim moramo da krenemo nazad.
Gan se sloio. Ali nekom drugom marrutom, kako bismo mogli
dastraimo novu teritoriju.
Nastavili su dalje i stigli do ravanja na stazi. Istraili su deo oba
puteljka, i bez nekog odreenog razloga odluili da krenu levim.
Nastavili su da hodaju i uvideli da se staza suava.
Vivijan je snimila nekoliko fotografija, ali na uzanim stazama nije bilo
mnogo toga za fotografisanje, a inilo se kao da je izgubila zanimanje za
dokumentovanje potrage za Svetim gralom. Ko vidi jednu stazu u praumi,
pomisli Persel, video ih je sve.
Sat kasnije Persel je pored staze ugledao visoki kedar i probio se kroz
bunje do njega. Uzverao se uz deblo do prve grane, a zatim se peo sa grane na
granu sve dok se nije naao na otprilike deset metara iznad tla. Osmotrio je
okolni teren kroz dvogled i video da se nalaze nekoliko kilo metara dalje od

367

uzviice ka zapadu i baldahina od kroanja koje je video s drveta na drumu i kad

je leteo za Gondar. Sunce e se za sat vremena spustiti ispod drvea.
Siao je na zemlju i vratio se do staze. Obavestio ih je: Dalje ka zapadu
je baldahin od kronji, predlaem da se tamo zaputimo.'
Gan klimnu glavom. ,,To je takoe mesto gde su mi rekli da postoji stari
kamenolom."
Merkado je istakao: Putujemo najvei deo dana. Seljani su oito
putovali jedan dan do mesta sastanka, a mi smo na isteku tog vremenskog
perioda.
Gan ga je obavestio: Vreme putovanja nije isto to i udaljenost, i
obratno. Ako znate kuda idete, onda verovatno znate kako da stignete tamo
najbrim i najdirektnijim putem.
Persel je uverio saputnike: ,,Ne moemo se izgubiti ako ne znamo kuda
idemo."
Nastavili su dalje stazom, koja je sada skrenula na jug, i nisu videli
nikakve staze koje se odvajaju ka zapadu. Gan nije eleo da se vraaju natrag
putem kojim su ve proli, za ta je rekao da predstavija traenje vremena i
energije, a takoe i znak beznaa, koji bi doveo do pada morala.
Vivijan ree: Avanti
Sunce je zalo iza visokog drvea, a svetlost u dungli je poprimilo
neobino svojstvo senovite tmine pre sumraka.
Znali su da moraju da se zaustave da prenoe, ali nigde nije bilo pogodne
istine, pa su se ulogorili na uzanoj stazi.
Gan je odredio straarske smene - Merkado, Vivijan, Persel, pa on svako po dva sata, sve do prvog dnevnog svetla, kada e nastaviti dalje.
Nisu pronali vodu, a uturice su im biie skoro prazne. Gan ree: Na
prvi cilj sutra je voda. Bez vode, moraemo da probamo neko od ovog voa koje
vidimo, a jestivo i otrovno esto izgledaju vrio slino. Nasmeio se: ,,To je
dungla koja pokuava da vas ubije.
Proveli su nemirnu no, spavajui na goloj zemlji i oslukujui none
zvuke dungle.
Drugi dan je manje-vie bio repriza prvog, aii su pronali puzavicama
zagueni potoi i napunili uturice.
Persel je primetio da staze naizgled krivudaju, i da najvei broj vodi na
sever, jug iii istok. Svaki put kada bi krenuli stazom koji vodi na zapad, ona bi
skrenula u drugom pravcu, kao da bog dungle ne eli da pou na zapad ka
368

uzviici i baidahinu od kroanja.

Mislio je da Henri poinje da vue noge i predloio je Ganu da uspore
korak, to je ovaj i uinio, ali je otprilike sat kasnije ponovo ubrzao.
I Gana, pomislio je, neto goni napred, ali moda ne ista opsesija koja
tera Vivijan i Merkada da nau manastir i Gral; Gana je gonio Radjard Kipling neto skriveno. Idi i pronai to. Da su mu rekli da trae koarkako igralite
usred dungle, bio bi podjednako pun entuzijazma kao i za Sveti gral. Dobro,
moda ne ba toliko pun entuzijazma, ali za pukovnika ser Edmunda Gana ovo je
izazov. Takoe, razume se, hteo je da spasi Gral od bezbonih marksista. Onda
moe da se sastane sa svojom princezom u Jerusalimu i narui viski u hotelu
Kralj David. Sledea stanica, njegov klub u Londonu, gde bi prijatelji morali da
ga nagovaraju da izvuku priu iz njega. Na kraju krajeva, Perselu je bilo drago
to je Gan s njima, ali je poinjao da se pita da li je Gan s njima, ili su oni s
njim.
Sto se njega lino tie, ponekad se oseao kao da je tu iz puke zabave,
premda je znao da su njegovi motivi dublji od toga. Vivijan je bila jedan razlog
zato je na ovom uasnom mestu, a takoe bi mogla da bude i drugi i trei. On
inae nije bio tako dobar deko. Dakle, postojali su i drugi, sloeniji razlozi za
ovo putovanje u srce tame.
Tropski suton rairio se po kinoj umi, a oni su se opet ulogorili na stazi
na kojoj su bili.
Persel je bio jedan od nekolicine ratnih dopisnika u Vijetnamu kojima je
bilo dozvoljeno da putuju s timom Dalekometne izviake patrole -Lurp, kako su
ih skraeno zvali. Narednik desetolanog tima rekao mu je: Kratka patrola.
Deset dana.
Deset dana duboko unutar neprijateljske teritorije u veoma
neprijateljskom okruenju. Tada je bio mlai, a izviake patrole imale su svaki
napredni komad poljske opreme poznat oveku, ukljuujui i dovoljno namirnica
da im potraje dva puta due od patrole. Takoe su nosili najbolje oruje koje je
vojska SAD imala da ponudi i imali su tri radiostanice, ako kola krenu nizbro,
kako glasi izreka.
Ovde, meutim, u etiopskim dunglama, bili su preputeni sami sebi, a
niko od njih nije poznavao dunglu, izuzev moda Gana, a Persel je poeo da
sumnja i u to. Takoe, njihov cilj nije bilo izvianje, ve da nau sveti gral svih
svetih gralova - pravi Sveti gral - a to je bio jedini razlog zato trenutno nisu na
putu ka granici Francuskog Somalilenda, koja se nalazila u suprotnom pravcu.

369

Trei i etvrti dan takoe su proveli u peaenju, s tom razlikom to su

saa ili ka zapadu, a dungla je postala gua, vrelija, vlanija i mranija.
Jedina dobra razlika bila je u tome to se nisko rastinje proredilo i saa su mogli
da napuste klaustrofobinu stazu ako to poele i hodaju izmeu dinovskog
drvea.
Persel je rekao Ganu: Kao to rekoh, manastir jamano nee biti na
kraju staze. Moe biti da emo morati da napustimo stazu i hodamo kroz umu
kako bismo ga pronali.
Gan mu je odgovorio: Ako je to istina, onda imamo posla sa
prostranstvom bez staza, u kome je svaki pravac mogu, ali postoji samo jedan
koji e nas odvesti tamo gde elimo da stignemo."
Dabome. Ali to je moda najbolji nain da istraimo ovih etiri hiljade
kvadratnih kilometara.
Gan je predloio da naprave pauzu. Seli su i pogledali mape, koje su
prikazivale isto more zelenog mastila kao i poslednji put kada su bacili pogled
na njih.
Gan je pokuavao da odredi koji deo su ve istraili, i olovkom je crtao
linije po mapi, govorei: Malo smo ili ukrug, plaim se.
Zapravo, ona zmija od malopre izgledala mi je poznato."
Teko je rei kad su zmije u pitanju, kuo stara.
Vivijan je sve podsetila: Stena, drvo, potok. A moda i umarak
palminog drvea."
Niko nije govorio o tim moguim tragovima otkako ih je pomenula etiri
dana ranije, ali svi su makar bili svesni onoga to im je delovalo toliko vano u
Adis Abebi.
Ovde u dungli, meutim, stvarnost se menjala. Stvari se priinjavaju,
kao u pustinji ili na moru. Oi vide, ui uju, ali um tumai. Jue su bili toliko
edni da su neprestano videli neto to nije bilo tamo, a naroito vodu.
Takoe, nisu videli nikakve znakove ljudskog prisustva jo od prvog
dana kada su nali iroku stazu. To je ujedno bilo i dobro i loe. Ljudska bia su
najopasnije ivotinje u dungli, ali su tragai za Gralom morali da stignu na
mesto koje su koristili drugi ljudi - Falamuri i monasi. Nisu nali ak ni ostatke
logorskih vatri ili poneki isputeni ili odbaeni predmet nainjen ljudskom
rukom.
Henri je predoio: Otac Armano nije hodao etiri ili pet dana od
manastira do tvrave."
370

Gan ree: Taj svetenik bio je s vojnicima koji su oigledno poznavali

teren, i brzo su sproveli tog tipa direktno do tvrave i u njegovu elijicu." Dodao
je: Ali uveren sam da smo i dalje unutar podruja za koje smo se svi u banji
sloili da predstavlja najverovatniju teritoriju za taj manastir. To je, takoe, u
skladu s vremenom putovanja seljana do njihovog mesta sastanka.
Persel je prokomentarisao: Nisam shvatio koliko etiri hiljade
kvadratnih kilometara mogu da budu veliki.
Merkado je takoe istakao: Koliko nam je poznato, monasi su izabrali
mesto susreta veoma udaljeno od njihovog manastira. Moda tri ili etiri dana
hoda.
Gan je odgovorio: Pa, nadam se da nisu.
Persel ree: Hajde da se drimo logine teorije da monasi ne ele da
hodaju due od jednog dana kako bi se sreli sa Falamurima." Dodao je:
Monasi nose kamene didabide, za ime sveta.
Sasvim tano, sloio se Gan.
Vivijan nije bila raspoloena za teoretisanje ili spekulisanje, primetio je
Persel, i nije doprinela pokuajima mukaraca da analiziraju i nadmudre sami
sebe.
Gan je to takoe primetio i upitao je: Treba li da ekamo na boansku
inspiraciju?"
Odgovorila mu je: ,,To ne moe da se eka. Dolazi kad doe. Dodala je:
Moete da se molite za nju, dodue.
Uradio sam to.
Pokuajte ponovo, predloila mu je.
to se tie drugih meuljudskih odnosa u grupi, Persel je zapazio da je
Henri naizgled izgubio zanimanje za Vivijan - ili elju da je impresionira. Nita
ne ubija seksualnu elju kao iscrpljenost, glad i e.
Nadao se da e Henri izdrati, i da Vivijan nee morati ponovo da
izigrava bolniarku svom starom ljubavniku. Ali ako se to dogodi, nee imati
problem s tim.
Diskutovali su o bezbednosti i moguim susretima s opasnim ljudima.
Gan ree: Gale ne vole preterano dunglu, a mi nismo videli nikakve
tragove kopita ili balege. Njihov dom je pustinja, a oni dolaze na ovakva mesta
samo posle bitke. Stavio im je do znanja: Rojalistiki partizani operiu na
zapadu, a kontrarevolucionari su uglavnom u Simijskim planinama oko Gondara,
zato nema nikakvog razloga ni da Getauovi vojnici budu ovde. On ima pune ruke

371

posla na drugim mestima. Uverio ih je: Imamo dunglu samo za sebe.

Persel ga je podsetio: Videli smo tri vojna hjuija."
,,Ja sam, zapravo, izbrojao etiri. Ali to su bili uobiajeni letovi sa
severa na jug od Gondara do Adis Abebe, i obratno. Uverio ih je: Vojska nema
ni goriva ni helikoptera za izvianje."
Persel ga je podsetio: ,,A sada imaju jedan helikopter manje nego ranije.
Sasvim tano.
Takoe ga jepodsetio: Jue je jedan helikopter leteo sa istoka na
zapad.
Pa, sve dok nastavljaju da lete, i ne lebde u mestu, to znai da nita ne
trae.
,,Ja mislim da trae nas, pukovnie."
Sumnjam u to. Misle da ste odleteli u Somalilend." Upitao je: Zato
biste, za ime sveta, ostali ovde nakon to ste oborili vojni helikopter?
Ve due sam sebi postavljam isto pitanje.
Gan se nasmeio i rekao: ,,Pa, hajde da krenemo dalie.
Petog dana, Merkado je rekao: Moramo da se vratimo u oan, Podsetio
ih je: Ponestaje nam hrane.
Henriju ponestaje i goriva, pomislio je Persel. Svi su dehidrirali,
prekriveni ujedima insekata i plikovima.
Merkado je podsetio Gana; Pregrupisaemo se, iznova opremiti i
ponovo krenuti na put.
Gan je klimnuo, ali ne naroito entuzijastino. Kazao je: Smatram da
treba da jo malo guramo napred... moda juno, do linije paralelno sa oanom.
Moda emo imati vie sree tim putem. odao je: Onda moemo da se
zaputimo istono ka drumu, i oanu.
Merkado nije nita odgovorio.
Persel ree: Moda smo ve juno od oana.
,,Mogue.
Merkado ree: Ako se naprosto zaputimo istono, put e nam se ukrstiti
sa drumom.
Gan ga je podsetio: ,,Ne moemo tek tako da se zaputimo u bilo kom
pravcu, kuo stara. Istakao je: Ovo nije pustinja ili tundra. Podsetio je
Merkada: ,,U dungli smo, zna.
Merkado je bio uporan: Proli smo taku bez povratka kada je re o
hrani.
372

Nismo jo. Ali smo blizu.

Ljudi ovako umiru.
,,Pa, saglasio se Gan, ,,to je jedan od naina. Postoje i drugi. Malo
kasno, ali upitao je Merkada: Kako se osea, kuo stara?
Merkado je oklevao, a zatim odgovorio: Mogu da se vratiin u oan.
,,Odlino. Gan je takoe rekao: Moramo voditi rauna o tome da se ne
povredimo ili razbolimo."
Persel se sloio: Pokuajmo da to ne uradimo. Upitao je Vivijan:
Kako se ti osea?"
Dobro sam.
Pogledao je u mranu dunglu. Hajde da siemo sa staze i hodamo
izmeu drvea." Odredio je jug na kompasu i poao.
Napustiii su stazu i zaputili se juno kroz kinu umu. Teren je izgledao
varljivo otvoren izmeu stabala, aii dok su putovali, postalo je jasno da moraju
da kre put kroz bunje i puzavice, a tepih od niskog rastinja, koji je delovao
nisko, na veini mesta im je zapravo dopirao do kolena.
Posie otprilike sat vremena, shvatili su da ne napreduju naroito dobro, a
takoe su shvatili da su stazu, siavi sa nje, u sutini odmah izgubili, a takoe i
da su izgubili svaku drugu stazu u neprohodnoj praumi. Ovo je nalik hodanju
kroz ogromnu hipostilnu dvoranu, pornislio je Persel, sa zelenom tavanicom i
ilimom od puzavica. Zraci suneve svetlosti mestimino su prodirali kroz
kronje, a oni bi shvatili da nesvesno hodaju ka mestima gde zraci osvetijavaju
tio.'mina se produbila, a sunce vie nije prodiralo u praumu. Spustio se suton, a
oni su potraili mesto da prenoe.
Vivijan ree: Gledajte. umarak palminog drvea.
Pogledali su ka zapadu, gde je pokazivaia, i ugledali stabla palmi sa
liem zarivenim u okolno rastinje.
Probili su se do palmi, gde je teren bio istiji, i seli su, leima se
nasionivi na stabla.
Gan podie pogled i ree: Cini mi se da tamo gore nema nieg jestivog."
Persel mu je pruio vreu. Uzmite urmu.
Popili su poslednju vodu koju su imali i sakupili svu preostalu hranu,
procenivi da e im potrajati jo jedan dan.
Gan i Persel pogledali su mapu i sloiii se da se nalaze izmeu dvadeset i
trideset kiiometara zapadno od druma, mada nisu mogii da odree jesu li severno
ili juno od oana. A oan se nalazio dodatnih trideset kilometara istono od

373

puta.
Gan ree: Udaljeni smo dugaak dan peaenja od oana. Dodao je:
Osim ako ne naletimo na teak teren.
Persel ree: ,,To je bilo ohrabrujue sve do osim ako.
Svi su se saglasili da e sutra ujutru krenuti nazad u oan.
Vivijan je ustala i kazala: Odmah se vraam.
Svi su pretpostavili da je otila da se olaka, ali je nastavila da hoda, a
Persel se zabrinuo da je zapala u delirijum i videla jo jednu fatamorganu.
Nije mogao da je pozove jer su morali da budu tihi, pa je ustao i sustigao
je.
Kuda si krenula?
Videla sam mirkanje."
Stvarno?"
Eno tamo.
Pustio ju je da ga povede dublje u gusto ipraje.
Primetio je da se teren uzdie i prisetio se visokog kamenitog terena koji
je primetio kada je preleteo iznad ovog poruja na povratku u Gondar.
Nisko rastinje poelo je a se proreuje, a on je ispod stopala osetio
kamenje.
Pazio je kuda gazi, a takoe je gledao levo i desno kako bi se uverio da u
blizini nema nikoga, a Vivijan je opet isprednjaila. Izvadio je pitolj iz depa i
zadenuo ga za kai.
Stala je i rekla: Eno je stena."
Sustigao ju je i pogledao zapadno prema zalazeem suncu. Ispred njih se
prostiralo duboko ulegnue u tlu povrine nekoliko jutara. U utonulom tlu raslo je
svega nekoliko drveta, ali je bilo uglavnom otvoreno. U dubokoj i irokoj
depresiji rasli su bunje, puzavice i tropsko cvee, ali je takoe video na
desetine crnih stena koje su trale iz niskog rastinja. Stari kamenolom.
Vivijan je pokazala: ,,Stena.
Na udaljenoj strani naputenog kamenoloma, otprilike stotinu metara
dalje, stajao je veliki crni monolit - iskopana kamena ploa, visoka oko sedam i
iroka tri metra, oblikovana ljudskim rukama, ali nikada transportovana odatle.
Svetlost poznog popodneva isticala je crni sjaj na njenoj gornjoj povrini. Persel
nije sbvatao kako je Vivijan mogla da je vidi sa mesta na kome su sedeli.
Iza lea je zauo buku, gurnuo Vivijan na zemlju, izvadio revolver i
kleknuo, licem se okrenuvi ka zvuku.

374

Gan i Merkado popee se uz uzviicu i ugledae ih.

Gan im ree: Tu ste. Ne pucaj, kuo stara. I dalje smo prijatelji.
Persel je stavio revolver u dep i mahnuo im da se popnu uz padinu.
Gan ih upita: ta ste to pronali?"
Kamenolom."
Vivijan ree: Nali smo stenu oca Armana." Pokazala je.
Merkado i Gan pogledae preko kamenoloma, a Gan ree: ,,Da,
kamenolom. Odlino izvianje.
Henri, to je ta stena.
Gan je spazio isklesanu stenu i kazao: Hajde da bacimo pogled, hoemo
li?
Sunce je skliznulo ispod visokog monolita, a njegova senka rairila se
preko starog kamenoloma.
Persel ree: Nee otii nikuda. Hajde da se ovde ulogorimo, pa emo ga
poblie osmotriti sutra ujutru."
Vivijan je klimnula. Znala sam da je ovde, Frenk.
Pogledao je u nju, a zatim bacio pogled niz padinu uz koju su se popeli.
Nemogue.
Stavila mu je aku na miicu. ,,Ne, nije nemogue."

375

52
Probudili su se pre svitanja i pojeli poslednje komade hleba i urme,
ostavivi samo malo suvog kozjeg mesa, za koje je Persel mislio da e imati ukus
bifteka kada se budu pribliiiimiranju od gladi. Znao je da e im nestati hrane pre
nego to se vrate u oan, ali nije bio siguran da e danas krenuti naza. Ne s tim
monolitom ispred nosa. Pogledao je preko starog kamenoloma. I dalje je bilo
previe mrano da bi se videla crna kamena ploa - ali bila je tamo.
Morae da donesu odluku; da li da potrae drvo oca Armana? A onda
njegov potok? Bio je skoro siguran da je Vi vijan u pravu - ovo je bila ta stena.
Postavio je pitanje koje im se svima vrzmalo po mislima. Nastavljamo
)i dalje od te stene ili idemo natrag u oan i vraamo se ovamo nakon to
dopunimo zalihe?
Niko mu nije odgovorio, izuzev Vivijan, razume se. Nismo stigli ak
dovde da bismo se sada okrenuli i vratili.
Podsetio ju je: Spremamo se da pojedemo poslednju kozu.
Sve to nam treba je voda.
,,To je lako rei kad ti je stomak pun urmi. Upitao je: ,,Henri? Merkado
je pogledao u Vivijan. Nastavljamo dalje.
Gan se sloio i rekao: Neemo umreti od gladi. Obavestio ih je:
Zmije. Lako im je odsei otrovne glave maetom." Dodatno ih je informisao:
Iscedi prokletinje i dobije dobrih pola litre krvi u ai. Ni meso nije loe.
Persel je sugerisao: Hajde da priamo o vodi. Rekao im je: ,,U
kamenolomima gipsa, gde sam orastao, bilo je mnogo podzemnih voda.
Zapravo, morali su da ih ispumpavaju.
Gan se sloio: Tamo dole trebalo bi da ima dosta vode.
,,Dakle, upita Persel, ,,da li se svi slaemo da smo pronali stenu?:
Svi su se sloiii.
,,I da sada treba da potraimo drvo - koga moda ve odavno nema posle
etrdeset godina?
Vivijan ree: Nai emo drvo. I potok. I crni manastir."
,,Super. Rekao je: Otac Armano nas nije izneverio. Kazao je
Merkadu: Ohladi ampanjac.
Merkado se siabano nasmeio. Uopte nije dobro izgledao otkako su

376

zapoeli peaenje u oanu, pre nedelju dana, pomisli Persel. tavie, lice mu je
bilo usukano, a oi tamne i upaie. Dao mu je zadnje pare hleba i kazao: Pojedi
ovo.
Merkado je odmahnuo glavom.
Persel mu je bacio hieb u kriio, a Vivijan ree: Pojedi to, Henri.
Podigla je pare hleba i prinela mu ga do usana, ali je Merkado zavrteo glavom.
Dobro sam.
Vivijan mu je stavila hleb u ranac.
Persel i Gan pogledae mapu na sivoj svetlosti praskozorja. Gan ree:
,,Na ovoj mapi ne mogu da vidim nita to ukazuje na naputeni kamenolom,
stoga nisam sasvim siguran gde se nalazimo... ali bih rekao ovde... Pokazao je
deo mape gde je tamnozelena boja bila neto svetlija, naznaka da su kartografi
zapazili neto reu vegetaciju na vazdunim fotografijama.
Nastavio je: Izohipse ukazuju na to da se teren s druge strane
kamenoloma sputa i tone u duboki basen s gustim rastinjem."
Perse! ree: to se tie potoka oca Armana, nigde ne vidim nikakav
potok.
Gan ga podseti: ,,Na mapi ete videti samo ono to se moglo videti na
vazdunim fotografijama." Dodao je: to nije ba mnogo.
Vivijan im je stavila do znanja: Ba me briga ta je na mapama. Moramo
da vidimo ta se nalazi tamo. Pokazala je na crnu stenu.
Ima pravo", sloio se Persel. Ustao je. Hajdemo."
Svi su metnuli raneve na lea i poeli da siiaze niz terasastu padinu
kamenoloma. Crni opsidijan bio je mestimino klizav, a puzavice su podmuklo
vrebale na nizbrdici.
Persel je krajikom oka pogledao u Merkada, koji naizgled nije imao
problema pri sputanju nizbrdo.
Kameniti pod kamenoloma bio je priblino sedam metara nie, a blizu
dna su ugledali vodu koja je isticala iz stena. Stali su, oprali ruke i umili se
hladnom izvorskom vodom, napili se direktno sa izvora, a zatim napuniliuturice.
Seli su na ivicu grebena i saekali, kao to je Gan predloio, da ih voda
rehidrira.
Vivijan je gledala u crnu kamenu plou na udaljenom kraju kamenoloma.
Sunce je izvirilo iznad drvea iza njihovih lea, a zraci su sada obasjavali
istonu stranu stene. Vivijan je uperila prst: ,,GIedajte!
Svi su pogledali u dvadeset metara visoki kameni monolit, a sada su

377

primetili da je na njegovoj istonoj strani bio urezan krst.

Rekla je: Blizu smo.
Svi su ustali, izuzev Merkada, koji je i dalje sedeo, zagledan u krst na
steni.
Vivijan mu ree: Hajde, Henri. Skoro smo stigli kui.
Kliinnuo je, ustao i nasmeio se prvi put u poslednjih nedelju dana.
Nastavili su da se sputaju ka podu kamenoloma, a zatim poeli da
hodaju preko neravnih stena i zamrenog rastinja.
Gan ree: Sudei po izgledu ovog mesta, rekao bih da je odavno
naputeno."
Persel se zapitao da li je odavde iskopan kamen za izgradnju crnog
manastira. Slutio je da jeste. Ili su ponovo uradili ono u emu su bili veoma
dobri - doneli pogrene pretpostavke, pogreno protumaili i preinaili tragove
tako da se uklope u njihove teorije? Moda ne i ovog puta. Negde u sebi oseao
je da su stigli na prag crnog manastira.
Stigli su na suprotnu stranu kamenoloma i poeli da se penju uz terasastu
strminu. Uspon nije bio teak, ali svi su shvatili da su rnnogo slabiji nego to su
mislili.
Crni monolit stajao je podaije od ivice kamenoloma, a oni su stali i
pogledali u njega, i u krst koji je, saa su to uvideli, bio duboko urezan u karnen
rukom vetog kamenoresca. To nije bio latinski, primetio je Persel, ve koptski
krst.
Na rubu kamenoloma videli su svee iseene litice opsidijana, dokaz da
su ljudi bili ovde da iseku komadie kamena.
Gan ree: Pretpostavljam da je ovo mesto gde monasi nabavljaju kamen
za klesanje svojih malih didabida.
Persel se sloio. Bolje nego da otkidaju komadie manastira.
Merkado se udaljio nekoliko koraka i kazao: Pogledajte ovo.
Prili su mestu gde je stajao, a na tlu su se videli ostaci logorskih vatri i
neto to je liilo na pilee kosti i ljuske od jaja.
Nije bilo potrebe da se to kae, ali Gan ipak ree: Ovo bi moglo biti
mesto gde se Falamuri sastaju sa monasima i provode no pre povratka u oan,
Svi su se sloili s tim zakljukom, a Persel je dodao: oan onda mora
biti udaljen dan hoda odavde." Takoe je istakao: Nama je trebalo pet dana da
stignemo ovamo.
Gan je odgovorio: ini mi se da smo izabrali dui put. Dodao je:

378

Oigledno postoji bri i direktniji put do oana. Moraemo da ga pronaemo.

Svakako. U meuvremenu, mislim da moemo da kaemo da se crni
manastir nalazi na dan hoda od ovog mesta.
Merkado je upitao: Ali u kom pravcu?"
Gan je odgovorio: Verovatno ne istono, na putu natrag u oan. to
znai moda severno ili juno, ili dalje ka zapadu."
Vivijan se udaljila od grupe i doviknula im: ,,Zapad!
Prili su mestu gde je stajala na visokoj steni. Podruje oko kamenoloma
uglavnom je bilo lieno drvea, prekriveno kamenitim krem zaostalim od stotina
godina iskopavanja kamena, ali je otvoreni prostor okruivala gusta dungla. Ka
zapadu, u pravcu u kom je Vivijan gledala, priblino trideset metara dalje, stajao
je mrtvi kedar, visok otprilike trinaest metara. Dinovsko stablo kedra otpornog
na truljenje poprimilo je srebrnastosivu boju i sve grane su otpale, ili su bile
iseene, osim dve koje su se protezale upolje kao ruke, paralelno sa tlom, dajui
drvetu izgled dinovskog krsta.
Vivijan ree: ,,Drvo!
Persel je pogleao u gigantski kedar, koji je mogao stajati tamo, ni iv ni
mrtav, stotinama godina.
Gan i Merkado takoe su zurili u visoko drvo, a Gan je preko ramena
pogledao u monolit i rekao: Verujem da imamo dve take u pravoj liniji."
Persel je izvadio kompas i, leima okrenut monolitu a licem ka drvetu,
oitao pravac. Nekoliko stepeni severnije od zapada.
Vivijan ree: Sada treba da naemo potok.
Persel joj je odgovorio: ,,To bi trebalo da bude najlaka stvar koju smo
uradili ove sedmice. Kazao je Merkadu: Henri, spremi ampanjac."
Merkado se osmehnu.
Persel je zagrlio Vivijan, a potom je ona zagrlila Henrija, pa pukovnika
Gana. Trojica mukaraca meusobno su se rukovali.
inilo se da su se svi osokolili i zaboravili na umor i tegobe peaenja
kroz dunglu.
Persel je sada primetio, otprilike tridesetak metara dalje ka severu,
kolibu bez krova sagraenu od komadia crnih stena. Stajala je meu procvalim
bunjem, a naputeno zdanje natkriljavale su grane visokog eukaliptusa.
Gan ree: Sklonite za opakog nadzornika, kladim se.
Poli su ka kolibi da je provere, a kada su stigli na tri- etiri metra od
nje, ovek se odjednom pojavio u senci otvorenih vrata i urno izaao iz kolibe.

379

Za njim je izaao jo jedan, pa jo trojica.

Persel je prebrojao petoricu, odevenih u kamuflana vojna odela, sa AK47 u rukama, uperenim u njih.
Vivijan prigueno kriknu i epa Perselovu ruku.
Jedan vojnik dreknu neto na amharskom, a ostali uperie automatske
puke u Gana, viui i pokazujui mu da baci uzi.
Gan je pustio da uzi padne na zemlju.
Vivijan se pribila uz Persela.
U dovratku kolibe pojavio se jo neko: general Getau zakoraio je na
jutarnju svetlost sunca. Pored njega je bila princeza Mirijam, koju je grubo
gurnuo na zemlju.
Getau pogleda u Persela, Merkada, Gana i Vivijan. Cekao sain vas.

380

53
Frenk Persel je udahnuo vazduh punim pluima i pokuao da proceni
situaciju kojoj nije trebalo, morao je to da prizna, previe tumaenja.
Njegov um je registrovao injenicu da ima pet vojnika, a da hjui u kabini
ima mesta za sedmoro. Stoga, ako su Getau i Mirijam na taj nain stigli ovamo,
to znai da u blizini nema drugih vojnika - osim ako ih moda ipak ima.
Getau je na kuku nosio futrolu, ali nije izvadio pitolj.
Persel je pogledom okrznuo uzi na tlu, udaljen otprilike metar i po,
izmeu sebe i Gana. Da li je zakoen? Verovatno. Moe li da stigne do oruja
pre nego to ga kalanjikovi saseku na froncle? Verovatno ne.
Bacio je pogled na Merkada, koji je imao suze u oima. Vivijan je sada
zakopala lice u Perselove grudi, leima okrenuta vojnicima. Gan je gledao u
Mirijam, koja je ostala da lei potrbuke u praini kraj Getauovih nogu. Uvideo
je da je njena bela ama iscepana i umrljana krvlju.
Getau ree: Pukovnik Gan ne izgleda sreno to vidi svoju princezu."
Zapiljio se u Gana. Nisam se obradovao kad sam uo da su te oslobodili u
Abebi. Sada e poeleti da su te tamo streljali.
Getau je znao da ne treba da oekuje odgovor od drskog Engleza, pa je
nastavio: Nakratko sam posetio oan, da odam potovanje princezi pre nego to
ljudi iz UN dou da je odvedu."
Pogledao je u Gana, pa u Persela. I ta sam tamo naao? Spaljeni avion.
Va avion, gospodine Persele. Isti onaj avion za koji je moj pilot helikoptera
javio da je ispalio raketu na njega. A taj helikopter je sada nestao, najverovatnije
oboren, sa svim ljudima unutra. Stavio im je do znanja: Priveo sam kraju svoj
vojni sud, a svi ete biti streljani. Dodao je: ,,U narednih pet minuta."
Persel je osetio teinu revolvera u depu pantalona. Bio je siguran da e
mu se ukazati prilika da ga potegne i upuca Getaua pre nego to ih petorica
vojnika sve ne pokose svojim automatskim pukama. Bar e umreti znajui da je
Getau mrtav.
Getau je zapalio cigaretu i nastavio naizgled unapred uveban govor.
Obeao sam vam cigaretu, gospodine Persele, pre nego to sam hteo da vas
streljam u svom logoru. Ali ao mi je to u prekriti to obeanje. Obeau vam,
meutim, brz metak u elo.

381

Persel je u sebi obeao to isto Getauu.

Getau je nastavio da govori: Dakle, itelji oana pruili su utoite
ubici. Takoe su mi priznali da su gospodin Merkado i gospoica Smit izali iz
tog aviona i da im je princeza svima pruila utoite. Zbog toga e gospodin
Merkado doiveti istu sudbinu kao i gospodin Persel, a gospo -ica Smit...
Nasmeio joj se. Gospoica Smit - Vivijan - neko e vreme biti sa mnom. A
zatim u je dati svojim vojnima. Rekao je neto na amharskom svojim ljudima,
a oni su se osmehnuli i pogledali u Vivijan.
Vivijan je zadrhtala, a Persel ju je vre zagrlio.
Gan je gledao u Mirijam, ali se obratio Getauu. ta si uradio u oanu?
,,Ah! Ti govori." Rekao je Ganu: ta misli da sam uradio?
Visie zbog toga.
Zbog ega? Zato to su Gale napale selo i sve pobili, a zatim sve
spalili? Kakve to ima veze sa mnom?
Kukin sine!
,,Da, da, pukovnie Gane. Getau je kukin sin, a ti si vitez. Vitez za
najam. Govek koji prodaje sebe da ubija. Kazao mu je: Prostitutke na Trgu
Svetog ora naplauju manje i bolje su u svom poslu od tebe.
Gan je pogledao u Getaua. ,,Ti si najnesposobniii zapovednik s kojim
sam se ikada suoio.
,,Ne provociraj me da ti smestim metak u elo. Spremio sam ti neto
specijalno pre nego to umre. Pogledao je u Mirijam koja mu je leala pod
stopaiima i utnuo je u rebra.
Mirijam je zajeala, ali je ostala da lei potrbuke na zemlji.
Gan je zakoraio ka njoj, ali su vojnici uperili puke u njega pa je stao.
Getau ree: Kada sam bio mladi, i kada je ova princeza postaia ena otprilike etrnaest, mislim - misiio sam na nju nou. Mikaei Getau, sin tkaa
koji je radio u radionici njihovog visoanstva. Rekao sam ocu za svoju elju za
princezom, a on me je pretukao, naravno. A da je danas iv, rekao bih mu: Vidi?
Ipak sam dobio svoju princezu." Vrhom izme zadigao je Mirijaminu amu i
razgolitio joj guzove.
Rekao je neto svojim vojnicima na amharskom, a oni su se nasmejali.
Kazao je Ganu: ,,Pa, nas dvojica imaino makar neto zajedniko - ovu gospu.
Gan duboko udahnu, a Persel je znao da razmilja o tome da skoi i
pokua da se doepa uzija, pa mu je rekao: ,,Nemoj.
Gan udahnu jo jednom, a zatim se uspravi. kao a je u paradnoj

382

formaciji, i ree Getauu: ,,Ti nisi vojnik. Ti si ivotinja."

,,Ne provociraj me. Umree kad i kako ja to budem eleo. A rei u ti
kako e umreti - razapnut na krst, gledajui me kako se zabavfjam s tvojom
gospom."
Getau je pogledao u Vivijan, a onda rekao: ,,A rnoda u se zabaviti sa
obema. Da. Mislim da bih voleo da gledam kako vi, gospoice Smit, i princeza
uivate jedna u drugoj.
Vivijan se i daije grevito drala za Perseia, drhtei ceiim telom.
Getau je onda obralio panju na Merkada, koji je nemo stajao,
sklopljenih oiju i pognute glave. Rekao mu je: Hoete li mi sada kazati da ete
napisati koju lepu re o meni?"
Merkado mu nije odgovorio.
Getau zarea: Tebi govorim! Pogledaj me!
Merkado poclie glavu i pogleda u Getaua.
Potedeu ti ivot, gospodine Merkado. Uradiemo intervjue, a vi ete
napisati lepe rei o generalu Getauu, oveku iz naroda. Pogiedao je u
Merkada. ,,Da?
Merkado se zapiljio u Getaua. Jebi si mater.
Getau je izgledao okirano odgovorom. ta si rekao?"
Jebi si mater!
Getau je stavio dlan na drku pitolja. ta kaete, gospodine
Merkado?"'
Merkado ree neto na amharskom, a petorica vojnika, koji su delovali
bezmaio zgranuto, uperie puke u njega.
Getau im je pokazao da spuste oruje, a zatim rekao Merkadu: Planirao
sam brzu smrt za tebe, jer nisi bitan. Aii saa u opet razmisliti o.ome.
Merkado je, setivi se ta je Gan uradio u Getauovom logoru, okrenuo
lea generalu.
Getau je pogledao u Merkadova lea, a zatim obratio panju na
okruenje. Kazao je: Znai, ovo je mesto gde Falamuri i monasi dolaze da se
sastanu i razmenjuju dobra. Osvrnuo se unaokolo. Reeno mi je da to traje ve
nekoliko stotina godina, to je veoma lepo. Kazao je svojim zarobljenicima:
uo sam za taj dogovor i poeleo sam da roenim oima vidim ovo mesto. A
sada mi je reeno da se taj dogovor okonao jer su Falamuri otili. Stoga sam
doao ovamo da donesem hranu monasima, i ekao sam ih - i vas, nadajui se da
ete doi ovamo. Pogledao je u Mirijam. ,,0na je tvrdoglava ena, pukovnie.

383

Ali meni je otkrila Iokaciju, a vama nije, rekao bih, jer biste u suprotnom stigli
mnogo ranije. Stavio im je do znanja: Cekam vas ve est dana, i ve sam
izgubio nadu da ete doi. Ali princeza je bila dovoijno Ijubazna da me zabavlja
u meuvremenu."
Opet, Persel je pomislio da e Gan pokuati da uzme uzi, a znao je da je
Getau ostavio oruje da lei blizu pukovnika kako bi ga dodatno muio.
tavie, Getau ih upita: Zato nijedan od vas hrabrih mukaraca nee
da uzme to oruje? Upitao je: Nije li to bolji nain da se umre? Molim vas,
gospodo. Pokaite mi svoju hrabrost.
Persel se blago pomerio u stranu tako da Vivijan zakloni Getauov
pogled na njegovu desnu ruku, i poeo je da pomera aku ka depu pantalona.
Bio je siguran da moe da ubije Getaua, a nadao se da e Gan onda posegnuti za
uzijem - ili, ako ovaj to ne uradi, a on jo uvek ne bude mrtav, moe sam pokua
da ga se domogne i moda mu poe za rukom da ispali rafai. No, kakav god
scenario da se odigra, Vivijan, Gana, Merkada i njega pokosie rafali iz
automatskog oruja. Ali i to je bilo bolje od onoga to je Getau planirao za njih.
Stavio je aku na Vivijanino bedro, nadomak svog depa.
Getau im je takoe stavio do znanja: Kada zavrim s vama ovde, nai
u manastir, za koji znam da je negde u blizini, i liiu te svete ljude njihovog
blaga - a moda i ivota. Kazao je: Ljudi su umirali da zatite taj predmet
zvani Gral, i ljudi su umirali traei ga - kao to ete vi umreti. Nali ste svoju
smrt.
Persel je uo kako Vivijan tiho kae: ,,Ne, ne, ne... Frenk.
vre ju je zagrlio.
Getau je obratio panju na Mirijam i onom izme pritisnuo njene gole
guzove. Zajecala je i rekla neto na amharskom.
Getau joj ree: ,,Ne budi tuna, princezo. Starau se o tebi. Jesi li tuna
zbog gubitka tvog engleskog ljubavnika? Razumee. eli li da pria s njim? Da
mu kae da si ga izala? Razumee. Bila si u bolovimu. Vrlo brzo e shvatiti te
bolove. I oprostie ti, zato to e onda razumeti ta bol moe da uini.
Persel je sada zavukao ruku u dep i stegao prste oko drke revolvera.
Niko nije primetio. Nadao se da e poiveti dovoljno dugo da vidi kako ivot
istie iz Getaua.
Gan je odjednom ispustio udne zvuke, a Persel je bacio pogled na njega.
Gan je zario lice u ake, i ridao je, a telo mu se treslo. Povikao je: Mirijam!
Mirijam!"

384

Okrenula je glavu ka njemu i proaputala: Edmunde... ao mi je...

Gan je pruio ruke i zakoraio ka njoj, i skoro ju je dosegnuo, ali su ga
dvojica vojnika zgrabila i gurnula nazad. Otimao se i vikao: Mirijam!"
Persel je smesta shvatio da je Gan neto naumio, i znao je da je ovo pravi
trenutak. Izvukao je revolver. Onda je neto iznenada poletelo kroz vazduh i palo
na tlo, a on je spazio da je to osigura rune bombe. I tada je shvatio ta je Gan
uinio.
Getau je vritao na amharskom na svoje ljude, i nije video runu bombu
u Ganovoj aci, koju je ovaj izvukao iz pojasa jednog od vojnika, a takoe nije
video kako Gan sputa aktiviranu bombu na zemlju.
Upalja sa zadrkom od sedam sekundi goreo je ve najmanje trietiri
sekunde, znao je Persel, i trebalo je da se baci na zemlju, gurne Vivijan i dovikne
Merkadu da uini to isto. Meutim, eleo je da lino ubije Getaua. Gurnuo je
Vivijan na tlo, potrbuke, podigao revolver i uperio ga direktno u Getauovo
srce.
Getau je video dve stvari, jednu za drugom - runu bombu i Persela koji
niani u njega. Oi mu se razrogaie.
Persel opali, a Getau odlete unazad i udari u kameni zid kolibe.
Persel se baci na Vivijan, koja je pokuavala da ustane, i doviknu
Merkadu: ,,Dole!
Bomba eksplodira.
Zvuk je bio bukvalno zagluujui, a Persel oseti da e mu bubne opne
pui. TIo ispod njega se zatreslo.
A onda je zavladao tajac. Osetio je vrelinu u desnom listu, gde ga je
pogodio usijani rapnel. Proaputao je u Vivijanino uvo: ,,Ne mrdaj. Rekao joj
je: Getau je mrtav. Ali nije bio siguran u to.
Brzo se skotrljao s nje i nesigurno osovio na koleno, drei revolver
uperen ka kolibi.
Niko nije stajao.
Ustao je i duboko udahnuo, a zatim nainio nekoliko nesigurnih koraka
prema kolibi. Vazduh je bio prepun praine i mirisa eksploziva.
Dvojici vojnika, koji su se maloas rvali s Ganom, liptala je krv iz
mnogobrojnih rana gde su im se usijani rapneli zarili u tela.
Gan je takoe bio krvava masa, a pantalone zemljane boje biie su mu
crvene od krvi. Jo uvek je disao, ali mu je iz usta tekla penuava krv.
Persel se primakao trojici vojnika koji su stajali pored kolibe, blizu

385

Getaua. Udarni talas eksplozije nije ih pogodio punom silinom, ali leali su na
zemlji, krvavi i oamueni. Jedan od njih ga je pogledao.
Podigao je revolver i svakom smestio po metak u elo.
Priao je mestu gde je Mirijam leala na zemlji. Nije video krv, i
pomislio je da je princeza bila dovoljno nisko da izbegne letee rapnele.
Kleknuo je pored nje i prodrmusao je. Mirijam!" Onda je ugleao ranu na
njenoj glavi, gde joj je komad rapnela uao u lobanju. Opipao joj je grlo traei
puls, ali nije ga bilo, Pruio je ruku i navukao amu preko njene gole stranjice.
Ustao je i pogledao u Getaua, koji je sedeo leima naslonjen na zid, na
mestu gde ga je odbacila silina metka. Lice mu je uhvatilo neto rapnela, a jedno
oko mu je bilo krvava kaa.
Krv mu je curila iz usta od rane od metka na grudima. Preostalim okom
gleao je u Persela.
inilo se kao da pokuava neto da kae, a Persel je kleknuo pored njega,
iako i dalje nije mogao nita da uje. Getau je ispljunuo guku penuaste krvi na
njega.
Persel je obrisao krv s lica, prislonio cev revolvera na Getauovo pre ostalo oko, i povukao okida.
Ustao je i okrenuo se, pogledao u Vivijan, koja se i dalje tresla. Nije
video krv i ona je delovala dobro.
Pogledao je ka mestu gde je stajao Merkado i video da lei potrbuke na
zemlji.
Kleknuo je pored Vivijan i stavio joj aku na rame. Jesi li dobro?
Lice joj je bilo zakopano meu ake. Jedva primetno, klimnula je glavom.
,,Ne pomeraj se.
Ustao je, otiao do Merkada i kleknuo pored njega. Merkadov ranac
uhvatio je dosta rapnela, a on je bio pogoen u noge i guzove, i krv mu je
natapala pantalone. Koulja mu je takoe bila vlana, uvideo je Persel, ali ne od
krvi. Boca ampanjca se slomila. Henri. Kako si, stare?"
Bez odgovora.
,,Henri! Prodrmusao ga je.
uo je i osetio utanje krvi u uima; uio sluha mu se vraalo. ,Jesi li
dobro?
,,Pa rekoh ti da sam pogoen! Pogoen sam!
Persel nije znao jesu li Merkadove rane ozbiljne, ali krv nije liptala. Palo
mu je na pamet da je Merkado, okrenuvi lea Getauu, najverovatnije spasao

386

sebi ivot. Kazao mu je: Samo lezi mirno i ne pomeraj se. Bie dobro. Odmah
se vraam."
Vratio se do Vivijan, kleknuo pored nje, i ponovo joj stavio aku na
rame. Moe li da ustane?
Klimnula je, a on joj je pomogao da ustane, drei je leima okrenutu od
pokolja oko kolibe. Zagrlila ga je. Frenk... oh, gospode boe..." Zaplakala je, a
zatim duboko udahnula i tiho ga upitala: ta se desilo? Ponovio joj je, da je
ohrabri: Getau je mrtav.
Pokuala je da se okrene ka kolibi, ali ju je privio uz sebe.
Kazao joj je: Vojnici su mrtvi. Sluaj me - runa bomba je eksplodirala.
Pukovnik Gan je mrtav. Mirijam je mrtva.
Zajecala je, a zatim se pribrala i upitala: ,,Henri...
Henri je... bie on dobro. Moda.
Okrenula je glavu ka mestu gde je poslednji put videla Henrija i ugledala
ga lcako lei potrbuke na zemlji, pantalona obojenih krvlju. ,,Henri! Odvojila
se od Persela, a on ju je pustio.
Otrala je do Merkada i klekla pored njega. ,,Henri!
Merkado je okrenuo glavu ka njoj i nasineio se. Bogu hvala to si iva i
zdrava."
Persel se nije seao da ga je Henri pitao za Vivijanino zdravlje, ali je
pretpostavljao da je bio u oku.
Vivijan mu je pomilovala kosu i lice. Bie dobro. Dobro si. Samo lezi
mirno... da li te mnogo boli?
Malo. Da. Okrenuo je glavu ka Perselu. Hou li preiveti?
Persel je kleknuo naspram Vivijan i stavio prste na Henrijevo grlo,
opipavajui puls, koji je delovao jako. Kakvo ti je disanje?"
U redu...
Opipao je Merkadovo elo, koje nije bilo ni hladno ni vlano. Obavestio
ga je: Gan je mrtav. Mirijam je mrtva.
,,Ne... oh, gospode... ta se desilo?
Gan se dokopao rune bombe.
Ustao je i otiao do jednog od vojnika koje je pogubio. Za ovekovim
kaiem je stajao pribor za prvu pomo vojske SAD, a on je skinuo platnenuutiju i
odneo je do Vivijan. Stavio joj je kutiju u ruke. Unutra bi trebalo da se nalazi
kompresivni zavoj i jod. Skini mu odeu da ga zakrpimo."
Klimnula je i upitala Merkada: Moe li da sedne?

387

Pomogla mu je da se prevrne na lea, to mu je zadavalo bol, a zatim ga

uspravila u sedei poloaj, skinula ranac i poela da mu otkopava koulju.
Persel se vratio do mesta gde su leala druga dva pogubljena vojnika i
uzeo njihove pribore za prvu pomo, u kojima se nalazio po jedan kompresivni
zavoj. Proverio je drugu dvojicu koji su primili svu silinu eksplozije granate, ali
je njihova oprema bila iskidana u froncle, ba kao i njihova tela - video je da su
jednom od njih ispala creva.
Vratio se natrag do Gana, kleknuo pored njega i potraio puls, ali nije ga
bilo. Sklopio mu je one kapke i rekao: Bili ste dobri, pukovnie.
Henri je sada bio nag, na sve etiri, a Vivijan mu je sipala jod na noge i
dupe, zbog ega je vikao od bola.
Persel im je priao i kleknuo s druge strane Henrija. Izbrojao je tri rane
od rapnela u levoj nozi i dve na guzovima. Video je da rapnel tri iz jedne
rane i izvadio ga je, a Henri je dreknuo od bola. Persel mu ree: Mislim da si
srean koliko si teak. Izvadio je depni noi i kazao: Ovo e te boleti, ali
nemoj se mrdati i kukati.
Uspeo je da izvadi sve osim jednog komada metala iz Merkadovog mesa,
a Henri je bio relativno miran dok ga je Vivijan zagovarala.
Dao je Vivijan druga dva pribora za prvu pomo. Previj mu rane koje
izgledaju najtee.
Pogledao je nanie u nju, a ona je pogledala u njega. Kazao joj je:
Pouri. Moramo da se izgubimo odavde.
Kuda idemo?"
Zna kuda idemo.
Klimnula je, a zatim poela da otvara pribore za prvu pomo.
Ustao je i jo jednom osmotrio prizor, a potom upalio cigaretu. Gospode
boe.
eleo je da sahrani pukovnika Gana i Mirijam, da ih ne ostavi akalima,
ali nigde nije video aov, a nije eleo da ostane tu ni sekundu due nego to je
neophodno.
Priao je Ganu i uprtio ga na rame, a zatim ga odneo do Mirijam i poloio
njegovo telo pored njenog. Prekrstio im je ruke na grudima. Nadao se da e
Getauovi ljudi, u potrazi za generalom, uvideti da je neko ispotovao tela, i
moda e uiniti isto. Moda e akbiti sreni kad pronau svog ludog generala s
metkom u mozgu.
Gledao je kako Vivijan pomae Henriju da se obue. Henri je delovao

388

dobro.
Zadigao je nogavicu i pogledao svoju ranu. Komad metala trao mu je iz
lista i on ga izvadi.
Srapnel iz eksplozivne rune bombe ili granate je nasumina stvar, setio
se iz vremena provedenog u jugoistonoj Aziji - usijane krhotine metala ili
komadii ice s oprugom, koji neke ubiju i obogalje, a druge pak ostave
netaknutim. To ne zavisi previe od toga gde ovek stoji ili lei kad doe do
eksplozije - blizu, daleko, stojei ili leei potrbuke kao Mirijam - to nije bitno.
Kada kucne va as, to je to. Vreme je isteklo pukovniku Ganu i Mirijam. Ali
vreme Henrija Merkada jo nije isteklo. Ni Vivijanino ni njegovo. Uistinu, bili
su odabrani.
Priao im je i rekao: Idemo u crni manastir. Idemo da vidimo Sveti
gral.

389

54
Persel je imao uzi, i dao je Vivijan svoj iznova napunjeni revolver, a
Henri je uzeo jedan kalanjikov. Uprtili su raneve na lea i napustili
kamenolom, sputajui se niz padnu ka dinovskom stablu kedra, a zatim nastavili
dalje ka zidu tropskog rastinja ispred sebe.
Niko nije progovarao, ali onda Merkado upita Persela: Jesi li uzeo
hranu od vojnika?
,,Ne.
Treba da se vratimo."
Odgovorio mu je: Stavi aku u aku gospodnju, Henri. Zato smo ovde.
Merkado je utao neko vreme, a onda rekao: ,,Da... hou.
Vivijan ree: Sada smo svi u bojim rukama.
Persel nije morao da gleda na kompas kako bi znao da idu na zapad, s
kedrom i monolitom iza lea.
Na ivici zida od drvea stajala je istroena crna stena, a s njene druge
strane spazio je poetak umske stazice. Preli su preko crnog praga i uli u
praumu. Grane i puzavice sklopile su im se iznad glava i istog trena blokirale
sunevu svetlost.
Teren je imao blag pad, drvee je postalo vie, a kronje gue. Posle
nekog vremena primetio je da je tlo postalo meko i sunerasto kao da su stupili u
movaru ili rit.
Stazu vie nisu deiinisali zidovi vegetacije, ali mogla se uoiti ako bi
gledali pravo napred i primeivali neznatnu razliku na tlu gde je neko hodao po
njoj.
Merkado ree: Nigde ne vidim potok.
Persel mu nije odgovorio, a nije ni Vivijan. Nastavili su dalje.
Tlo je sada definiti vno postalo sunerasto, a Persel je zapazio promene u
pejzau. Poela su da se pojavljuju ogromna stabla banjana, kao i movarni
kedrovi i empresi, kojih se seao iz movara jugoistone Azije.
Teren je sada imao znatno strmiji nagib, a on je pretpostavio da ulaze u
reni sliv ispod Simijskih planina, koje je primetio iz vazduha i video na
mapama, ali za koje nisu pomislili da bi mogle biti mesto gde se nalazi crni
manastir.

390

U retrospektivi, shvatio je da su bili... moda hipnotisani ocem Armanom

i njegovom priom, i da im je svetenik dao informaciju, ali ne i znanje. Ispriao
im je ovoljno da ih poaije na put, ali nedovoljno da ih dovede do njegovog
kraja. To e morati sami da urade. A ako su zaista izabrani, onda e ve nekako
nai pravi put.
Persel se osvrnuo. Teren je izgledao varljivo prijatan i umovit, ali sada
je sa obe strane puta mogao da vidi jezerca vode ispunjena movarnom paprati.
Movarni gasovi uzdizali su se u maglovitim oblacima, a vazduh je postao
sparan i smrdljiv. Trake sive mahovine visile su sa grana, a on je primetio da
ima mnogo mrtvog drvea, i da puzavica prekriva suvo granje na vlanom tlu.
Ogromne, neme crne ptice sedele su na golim granama i naizgled ih posmatrale
kako prolaze. Shvatio je da je movara mnogo tia od dungle i da insekti ili
ptice ne isputaju skoro nikakve zvuke. Spopale su ga zle siutnje, ali nita nije
rekao i nastavili su dalje.
inilo se da teren postaje ravniji i postajeprava movara, a on se zapitao
da li je tuda uopte mogue proi. Takoe se zapitao idu li u dobrom pravcu.
Staza je nestala, ali je postojala krivudava traka sunerastog uzdignutog tla, koja
je prolazila kroz movarno prostranstvo. Mulj im je usisavao izme, a Vivijan je
skinula izme i arape i hodala bosonoga kroz blato. Persel i Merkado uinili su
isto.
Vivijan je sada primetila da Persel ima krv na nogavicama i upitala ga je:
Jesi li bio pogoen tamo?
Dobro sam.
Daj mi da to pogledam.
Ve sam pogledao."
Insistirala je da stanu, a Persel je seo na deblo palog drveta; Vivijan je
klekla u blato, ispruila njegovu nogu i pregledala mu ranu.
Kazao je: Stvarno je u redu
U depu je imala boicu sa jodom i sipala mu je malo na ranu, a onda
sela pored njega na deblo.
Pogledali su unaokolo u movaru. Bez potrebe da to naglas kau, svi su
znali da otac Armano nijednom nije pomenuo movaru.
Vivijan ree Merkadu: Sedi, Henri.
Poiako je seo na deblo i iskrivio lice od bola.
Persel ree: Mislim da sam ostavio pare metala u tebi.
Odista jesi.

391

Svi su se nasmeili, ali bio je to umoran i usiijen osmeh. ok i uas onoga

to se desilo jo su bili s njima, a sada je dolo vreme da se netoae.
Persel ree: Edmund Gan je bio izuzetno hrabar ovek.
Merkado ree: Bio je vojnik i dentlmen... vitez."
Vivijan ree: Znam da je saa s Mirijam."
Uistinu jeste, ree Merkado.
Vivijan je zagrlila Persela i privukla ga blie k sebi. I ti si veoma hrabar
ovek, Frenk Persele." Kazala je Henriju: Bacio se preko mene kada je runa
bomba eksplodirala.
Merkado klimnu glavom.
Stavila je aku na Merkadovo rame. ta si rekao Getauu na
amharskom?
Uobiajeno - da mu je majka bila zaraena prostitutka koja je trebalo da
ga zadavi na roenju.
Vivijan ree: Malo pregrubo, Henri. Osmehnula se.
Merkado ree: Nadam se da sada gori u paklu.
Niko nije progovorio itav minut, a onda Merkado upita Vivijan: Ima li
i dalje lobanju oca Armana?"
Imam.
,,Pa, odveemo ga tamo kuda je eleo da ide. Ustao je. ,,Spremni?
Vivijan i Persel su ustali, a ona ih je uverila: Potok se nalazi ispredas.
Nastavili su dalje.
Teren se sada uzdizao, a movarno tlo je ponovo poelo da se pretvara u
tropsku dunglu. Pred njima je poelo da se materijalizuje neto nalik ugaenoj
stazi.
Vivijan je iznenada stala i rekla: Sluajte.
Stali su i oslunuli, ali ni Persel ni Merkado nisu nita mogli da uju.
Merkado je upita: ta uje?
Vodu. Pola je udesno, a mukarci su krenuli za njom.
Niz padinu je tekao potoi, zaguen lokvanjima i puzavicama. To je,
pomisli Persel, potok s brda koji se uliva u movaru.
Klekla je i stavila aku u tekuu vodu. Okrenula se ka Perselu i Merkadu,
nemo ih pozivajui da uine isto to i ona.
Kleknuli su pored potoka i pustili da im voda tee preko aka.
Rekla im je: Ovo je taj potok. Da li da ga pratimo? Ili da pratimo
puti?

392

Persel je mislio da potok i puteljak idu paralelno, ali se moda negde

razilaze.
Merkado ree: Ruscello. Dvaput je to rekao. II ruscello. Potok!
Vivijan je klimnula glavom i ustala. Svi su zakoraili, i dalje bosonogi, u
prohladnu, plitku vodu i poli uzvodno.
I bez gledanja na sat, Persel je znao da hodaju ve pet sati i da je podne
blizu - pola dana hoda od mesta sastanka monaha i Falamura. A put ih je
uglavnom vodio na zapad, ak i vijugava staza kroz movaru. Izgledalo je sasvim
jednostavno, nakon to se to uradi, a on je pokuao da zamisli oca Armana na
patroli s narednikom ovanijem, kako hodaju od crne stene - za koju svetenik i
vojnici nikako nisu mogli znati da je mesto susreta koptskih hriana i Jevreja.
ovani je potom odveo patrolu do dinovskog kedra, pa kroz dunglu, i do
potoka, a sve to je sasvim sluajno pronaao na prethodnoj patroli. I oni su stigli
do crnog manastira - ali su tada uli pomou trane koare, a samo je otac
Armano izaao odatle iv.
A kada su svetenikove rane isceljene - prirodnim putem ili snagom vere
- predali su ga rojalistikim vojnicima koji su ga odveli istim putem, ili moda
nekim drugim, do zatvora u tvravi, i tamo je ostao skoro etreset godina. A ta
god da je video u tom manastiru dalo mu je snagu da izdri, ne samo sve te
godine u zatvorskoj eliji, ve i silne sate dok je hodao sa smrtonosnom ranom
na putu natrag ka mestu gde je doiveo neto tako izvanredno - ili udesno - da je
morao da se vrati na to mesto, ak i dok je umirao. Nikad se nije vratio, ali je
uspeo da stigne sve do razruene banje, koja uopte nije postojala kada je proao
tim putem. A u banji je naao tri osobe koje su takoe pokuavale da neto nau.
Pokuavale su da pronau rat. A otac Armano ih je upitao - ili je pitao Vivijan Dove la strada? Gde je drum?
Zaista, gde je put? Postoje mnogi putevi.
Dungla je postala gua, a potok uzaniji, a oni su videli manje pritoke
koje su se ulivale u njega sa vieg terena. Takoe su primetili jo
umarakaalminog drvea. Niko od njih nije sumnjao da je crni manastir ispred
njih, i da hodaju ka njemu. Bilo je samo pitanje sati, ili moda dana, ali je bio
tamo, i dalje skriven od ljudskih oiju, gde su posetioci jo uvek biliepoeljni,
pa ipak, uz malo sree, doekae ih sa koarom napravljenom od upletene trske.
Sunce je zalazilo ispred njih, a ono malo suneve svetlosti brzo je ilelo.
Bilo je teko videti vie od sedamosam metara ispred, ali ih je potok vodio
dalje.

393

Dungla izgleda nekako drukije, pomisli Persel, a inila se izmenjenom

usled neega vie od umirueg dnevnog svetla. Zapazio je jo palmi i hlebovaca,
i neko drvee koje je raalo mesnato voe, i jo drugog drvea za koje je mislio
da raa kotunjave plodove, a tlo su prekrivale ljubiaste afrike ljubiice. Ova
zemlja bila je obraivana, tropski vrt kakve je viao u jugoistonoj Aziji, jedva
raspoznatljiva u nepripitomljenoj dungli. Kazao je: Manastir je pravo napred."
Vivijan, koja je sada hodala na elu kolone, ree: ,,Znam.
Potok je otro skrenuo udesno i oni su ga pratili jo minut, a)i je Vivijan
onda iskoraila iz potoka i prola izmeu dve dinovske palme.
Persel i Merkado su joj se pridruili,
Ispred njih, otprilike deset metara dalje, uzdiui se iznad sedam metara
visokog bambusovog ipraga, stajao je crni zid.
Vivijan se zagledala u blistavi kamen. Jednostavno je kazala: Stigli
smo.

394

55
Persel nije imao predstavu o tome kako e zid izgledati i sada je video da
je crno kamenje veliine i oblika opeke, poloeno bez maltera, komad po komad,
sve dok nije dostigao visinu od priblino trinaest metara, visinu
etvorospratnice.
Sunce je potonulo nie, a istona strana manastira, gde su stajali, bila je u
tamnoj senci, ali se zid sijao, a inilo se kao da se bambusov iprag i okolne
palme reflektuju na kamenu.
Izgledalo je kao da niko od njih ne zna ta treba da kae ili uradi, ali svi
su razumeli, pomislio je Persel, da je put koji ih je doveo ovamo bio posut
izdajama i smru - ali takoe i hrabrim i brinim elima, i seanjima koje e
nositi sa sobom do kraja ivota - bez obzira na to koliko to bilo dugo ili kratko.
Merkado upita: Mislite li da unutra ima nekoga?"
Vivijan je odgovorila: Hajde da vidirno."
Probili su se kroz ipraje bambusa na uzani puteljak koji je iao du
podnoja zidina i poli udesno.
Hodali su du zida otprilike dve stotine metara do ugla i skrenuli na
severnu stranu, a onda na zapadnu pa na junu stranu dugog zida, naposletku se
vrativi tamo odakle su krenuli. Kao to je otac Armano rekao, manastir je bio
sagraen u srednjovekovnom stilu, bez otvora u zidinama. Ali je na zemlji sada
leala velika koara prikaena za debelo ue.
Persel je otvorio usta da pita jesu li sigurni da ele da uu u tu koaru,
oekujui izvesno oklevanje ili nekanje, ali je Vivijan bacila revolver na zemlju
i bez rei ula u koaru. Merkado je ispustio svoj AK-47 i poao za njom. Oboje
pogledae u njega. Persel ree: Moda elimo... potencijalnog preivelog.
Vivijan mu ree: ,,To je tvoja odluka, Frenk.
Merkado mu ree: ,,Ne ekaj nas predugo."
Persel je ponovo oklevao, a zatim bacio uzi na zemlju, popeo se u koaru
i uhvatio za ue koje su drali Vivijan i Merkado.
Koara je poela da se podie.
Nisu se potrudili da gledaju ka vrhu zidina - znali su da tamo gore nema
nikoga.
Koara se zaustavila, a oni su sada mogli da vide krov crkve koju im je

395

opisao otac Armano.

Popeli su se preko niskog zidia i stupili na drvenu stazicu koja je
okruivala zidine i pogledali nanie u manastir. Sve je bilo ba kao to im je
svetenik opisao - fontana, vrtovi, drvee eukaliptusa, palme i jezerce. Krov na
dve vode velike crkve bio je sainjen od prozirnog materijala, ba kao to je
svetenik opisao. inilo se kao da tamo nema nikoga. Ali razume se da je bilo.
Ponovo, bez oklevanja ili komentara, Vivijan ih je povela du drvene
staze, sve dok nisu stigli do stepenita, niz koje su se spustili.
Svi su krenuli ka zatvorenim vratima crkve, prekrivenih srebrom koje je
oevidno bilo nedavno uglaano, i na vratnicama ugledali ranohrianske
simbole - ribe, jaganjce i palme, a u sreditu svakog krila stajao je koptski krst.
Vivijan upita Persela: Ima li neko oruje?"
Ne.
Onda otvori vrata.
Uhvatio je veliku alku na vratima i povukao. Vrata su se s lakoom
otvorila i on je uao u crkvu, a za njim Vivijan pa Merkado.
Unutranjost velike crkve bila je jednostavna i bezmalo nedovrena.
Zidovi i podovi bili su napravljeni od crnog kamena i neukraeni, a bogomolja
ga je podsetila na Crkvu Svetog Anselma u Beriniju. Ali za razliku od Crkve Sv.
Anselma, ovdanji oltar bio je obian i jednostavan sto, delimino prekriven
belom tkaninom, na kojoj je stajao koptski krst. Takoe za razliku od Svetog
Anselma, tu nije bilo vitraa - tavie, nije bilo nikakvih prozora.
No, sunce je jo uvek bilo dovoljno visoko da prolazi kroz visoku
tavanicu, a neobina i prizmatina svetlost prodirala je kroz prozirni krov i
bacala duge po podovima i zidovima. inilo se kao da boje pleu, i da se cepaju
na primarne komponente - crvenu, zelenu i plavu - a zatim ponovo meaju u
raznoraznim nijansama.
Persel je primetio vrata iza oltara i poao ka njima. Merkado i Vivijan
krenuli su za njim, a Vivijan jedva ujnim glasom ree: Ovo je put kojim je
proao otac Armano."
Vrata iza oltara bila su otvorena i Persel je proao kroz njih. Osetio je,
ali nije mogao da vidi, da se nalazi u velikom prostoru. Kad su mu se oi
privikle na pomrinu, razabrao je da je u dugakoj, uzanoj galeriji, a da dve
kolonade kamenih stubova idu itavom duinom prostorije.
Vivijan mu je prila i stavila ruku na rame. Merkado je stao pored nje, a
sve troje su stajali na istom mestu gde su otac Armano i desetorica vojnika iz

396

njegove patrole stajali pre etrdeset godina. Za razliku od oca Armana, narednika
ovanija i drugih vojnika, nisu poli napred - ali nisu ni ustuknuli.
Na drugom kraju duge galerije spazili su dve treperave svee, ali je
svetlost svea bila toliko slabana da nisu mogli da vide nita drugo osim
plamiaka, kao da vatra gori, ali ne emituje nikakvu svetlost.
Pogledali su u svee. Vivijan ree: Tamo je. Uhvatila ih je za ruke i
krenula s njima izmeu dve kolonade debelih stubova.
Dok su prolazili pored parova stubova, Persel je mislio kako bi trebalo
da osea strah, ali ga je obuzelo oseanje spokoja, pa je nastavio dalje s
Vivijaninom akom u svojoj.
Kad su im se pribliili, inilo se kao da plamici dve svee emituju vie
svetlosti, a oni su uvideli da su svee postavljene na sredini stola. Kad su prili
jo blie, opazili su da je sto veoma dug i pokriven belom tkaninom koja je sijala
kao da je luminescentna.
Iza stola je stajalo trinaest drvenih stolica sa visokim naslonima,
okrenutih ka njima, a Persel je shvatio da je to prikaz stola sa Tajne veere, sa
stolicama za Isusa i sve apostole, ukljuujui i jednu za Judu Iskariotskog,
premda je ta stolica esto nedostajala sa takvih prikaza.
Vivijan i Merkado ga isprva nisu videli, jer je bio mali, a bronza nije
bila uglaana, ali je u sreditu stola, izmeu dve svee, ispred Isusove stolice,
stajao kidu pehar sa Pashe. Sveti gral.
Vivijan je pustila ake dvojice mukaraca i zakoraila ka stolu. Zurila je
u pehar. Merkado je takoe piljio u pehar i zakoraio ka njemu. Kazao je: Pun
je.
Vivijan ree: Prelep je. Okrenula se ka Perselu. ,,Frenk?
Persel je netremice zurio ka mestu gde su oni gledali, ali nita nije video.
,,Frenk? Vivijan je izgledala zabrinuto. Vidi li ga?
Nije joj odgovorio.
Merkado je netremice zurio u jednu taku. Kako ga ne vidi? Tamo
nema niega.
Vivijan je opet pogledala u njega, a zatim u taku izmeu svea. Frenk...
osea li ga?
,,Ja ne... nita ne vidim, Vivijan." Pogledao je u nju, a onda u Merkada,
shvativi da dele istu halucinaciju.
Suze joj se skotrljae niz lice. Frenk... sigurno ga vidi. Zato ne moe
da...

397

Priao je stolu i pruio ruku ka mestu izmeu dve svee, ali tamo nije bilo
niega.
Vivijan mu ree: eli li da vidi pehar ili eli da dokae da si u
pravu? Stajao je u mestu, ne znajui ta da kae ili uradi. Napokon, kazao je:
elim da ga vidim, i da verujem.
Merkado je otvorio Vivijanin ranac, izvadio lobanju i na brzinu je
razmotao.
Persel ga upita: Henri, ta to radi?
Vivijan mu je odgovorila: Vratili smo oca Armana kui.
,,Ne, vrati to u ranac.
Meutim, Merkado je stavio lobanju na sto, u sredite, okrenutu ka
Hristovoj stolici, i Hristovom peharu.
Persel je udahnuo punim pluima i posegnuo ka lobanji, i osetio kako mu
se neto oealo o nadlanicu. Ponovo je to osetio i pogledao u svoju aku, gde su
dve crvene kapljice blistale na svetlosti svea.
Zapiljio se u dve crvene kapljice koje su mu se sada slivale niz zglob, a
onda je pogledao mimo svoje ake, a na stolu je stajao mali bronzani pehar koji
ranije nije video.
Nije skidao pogled sa pehara, kako bi se uverio da je zaista tamo, i rekao
je Vivijan i Merkadu: Vidim ga.
Podigao je nadlanicu prema Vivijan i Merkadu, a ona se nasmeila.
Merkado se takoe nasmeio i kazao: Zabrinuli smo se za tebe, Frenk.
Vivijan mu ree: Uopte se nisam brinula za tebe. Samo si morao da u
dui poveruje u ono to je tvoje srce ve znalo.
Persel klimnu glavom.
Podigli su pogled ka tavanici i videli koplje, koje je lebdelo u vazduhu, a
dok su ga posmatrali, na vrhu otrice formirala se crvena kap i pala u pehar.
Iza lea su zauli neto, pa su se okrenuli. Iz tame galerije, izmeu
stubova, ka njima su ile figure. Kad su im se pribliile, uvideli su da su to
mukarci u monakim rizama s kukuljicama, hodajui u grupama po dvoje.
Kalueri su im prili blie, a zatim se razdvojili, levo i desno, i stali u liniju, ali
inilo se kao da ih ne primeuju, iako su bili svega nekoliko stopa dalje iza njih.
Monasi su pali na kolena, licem okrenuti ka stolu, a zatim pognuli glave i
poeli tiho da se mole.
Vivijan je uhvatila Persela i Merkada za ruke i okrenula ih licem ka stolu,
i sve troje su se spustili na kolena. Opet ih je uhvatila za ake i svi su pognuli

398

glave.
Tiho je kazala: Preli smo dug put i ne plaimo se.
Persel nije znao da li se obraa njemu, monasima ili Bogu. Ali kakav god
strah da je osetio kada je video monahe, on je sada iezao, i vre joj je
stisnuo ruku. Nema razloga za strah.
Merkado ree: Rekoh ti, Frenk, mi smo izabrani."
Vivijan ree: Sada moemo da idemo kui.
Persel klimnu glavom. Bio je spreman za povratak kui.

399

PETI DEO
RIM, FEBRUAR
Vee je radi sastajanja.
- VlLIJAM EKSPIR
Bogojavljenska no, II in

400

56
Frenk Persel je seo na klupu i zapalio cigaretu. Studeni vetar duvao je sa
Janikula - Janusovog breuljka - a vrtovi Vatikana su tog oblanog februarskog
popodneva bili skoro sasim pusti.
Kucnuo je as da napusti Rim, ali pre nego to ode, hteo je da se jo
jednom vidi s Vivijan i Henrijem.
Henri je predloio veeru u restoranu Etiopija, ali on je predloio
vatikanski park, nakon to Henri zavri s poslom. Ovo je moralo da bude kratko,
slatko i bezalkoholno.
Sada je bilo 17.30, Henri je po obiaju kasnio, a Persel je ugledao
Vivijan kako dolazi niz stazu. Spazila ga je, nasmeila mu se, mahnula i ubrzala
korak.
Ustao je. Oklevali su na tren, a onda su se zagrlili i poljubili u obraz.
Kazao joj je: Sauvao sam ti rnesto."
Osmehnula se i sela, a on je seo na dalji kraj klupe. Ugasio je cigaretu.
Upitala ga je: Mogu li da dobijem jednu?
,,Ne bi trebalo da pui. Ipak joj je pruio paklicu marlbora, a ona je
uzela jednu. Nagnuo se ka njoj i zapalio joj cigaretu ibicom iji je plamiak
zatreperio na vetru.
Uvukla je dim, a zatim ga izdahnula pomeanog sa dahom koji se
kondenzovao na zimskom vazduhu. Hladno je.
Dolazi prolee.
Oboje su utali neko vreme, a onda, shvativi da moda nikad vie nee
imati trenutak nasamo na klupici u parku, niti igde drugde, rekla mu je: Potrebna
sam mu.
Nije joj odgovorio.
,,A tebi nisam.
Mislim da smo ve vodili ovaj razgovor."
Ako se predomislim, mogu li da ti se vratim?
TrebaJo je da bude nepopustljiv i kae ne. Ali je rekao: ,,Da.
Ali do tada e ve biti zauzet.
Ponovo, nije joj odgovorio.
Moemo li da ostanemo prijatelji?

401

,,Ne mora to da pita."

Zautali su, a on je pogledao preko tamnog i vetrovitog parka u Etiopski
koled.
Vivijan je primetila u ta gleda i kazala: ,,]o nisam razvila fotografije.
Pitala ga je: Hoe li pisati o... naoj potrazi?"
Mislio je da svet ne mora da zna ono to znaju on, Vivijan i Merkado.
Niti da je monasima potrebno da svet zna. Mislim da svi treba da zatvorimo
knjigu o Etiopiji i poemo alje."
Klimnula je. To je naa predivna i tuna tajna.
Tako je.
Upitala ga je: ,,Da li bi se ikada vratio nazad?
Ako bih naao pravog fotografa.
Nasmejala se, a zatim ga upitala: Kakvi su ti izgledi za posao?
Verovatno bolji nego tvoji.
Osmehnula se.
Traim neto u Sjedinjenim Dravama." Neko vreme je utao, a
ondaekao: Ve dugo nisam bio kod kue.
Javi mi gde mogu da te naem.
,,Hou. Bacio je pogled na runi sat. Mora da mu je u pet do dvanaest
uletela pria o jubilarnoj godim.
Ponovo se nasmeila i kazala: Zato nam se ne pridrui na veeri?
Hvala, ali stvarno moram da se sretnem s nekim.
Koliko dugo ostaje u Rimu?
Sutra odlazim.
Pogledala je u njega.
Sutra putujem u London da se sastanem s porodicom pukovnika Gana.
Ima bivu suprugu i dvoje odrasle dece.
,,To je veoma lepo od tebe.
Britanska ambasada i dalie ne zna ta se desiio s njegovim telom. ,,On
je u raju, Frenk.
Verovatno." Upitao ju je: Da li je Henri odneo onu lobanju pravim
Ijuima?"
,Jeste. Predloila je: Moda bismo mogli da se sretnemo u Beriniju
Nije znao na koga je mislila pod tim mi. Kazao je:,Javiu ti kad krenem.
Biu ti prevodilac.
Osmehnuo joj se. Oboje su utali, a onda joj je rekao: Ponovi mi zato

402

su nas pustili da odemo.

Zato to su znali da smo izabrani.
Isto kao i otac Armano, a on je proveo etrdeset godina u eliji."
Svi Falamuri napustili su oan, a monasi su upravo odlazili iz crnog
manastira sa Gralorn."
,,Da. U pitanju je bilo mnogo vie od toga to su monasi misliii da su
njih troje bili izabrani.
Ponovo je pogledao u Etiopski koled, u koji je ulazila skupina monaha, i
pomislio na crni manastir, sada naputen. Kalueri su spakovali desetak
zaprenih kola sa upregnutim magarcima i najverovatnije poneli Sveti gral i
Longinovo koplje sa sobom, iako je Vivijan imala teoriju da je koplje spektralno,
i da se samo od sebe pojavljuje gde god da se nalazi Gral.
U svakom sluaju, monasi su ih poveli - njega, Vivijan i Henrija - sa
sobom, a kada su stigli do manastira na jezeru Tana, ukrcali su svoja tri
nepozvana gosta u ami s dva veslaa, koji su ih prebacili preko jezera do
izvora Plavog Nila. Veslai su ih ostavili, a amac je nastavio da plovi dalje na
brzoj struji reke sa Perselom za kormilom, preko granice, u Sudan, sve dok nije
stigao u Kartum, gde je amerika ambasada pomogla novinarima beguncima da
se ukrcaju na let za Kairo.
Persel je odluio da nekoliko dana ostane u Kairu, poseti svoj stan i vidi
se s nekim ljudima u kancelarijama Asoijejte presa. Henri i Vivijan otputovali
su u Rim. A kada im se pridruio, otkrio ie, premda se nije mnogo iznenadio, da
su Henri i Vivijan zajedno odseli u Ekscelzioru.
Kao to je mislio, i kao to je oduvek znao, Henri i Vivijan su bolje
odgovarali jedno drugome. Ali bolje nije najbolje. lako je bio besan - i povreen
- takoe je bio zabrinut za Viviian. I dalje mu se dopadao Henri, ali ne onoliko
koliko se Henri dopadao sam sebi. Rekao bi joj to - kao prijatelj - ali mogla bi
pomisliti da su u pitanju rei ljubomornog biveg ljubavnika. Zato ni sada nita
nije nameravao da joj kae.
Kazao joj je: Hteo sam da te pitam ~ za ta smo tano bili izabrani?
Razmiljala sam o tome. Mislim da smo bili izabrani da damo nekakav
smisao ivotu oca Armana. Mislim da ga je Bog blagoslovio i poslao ka nama
kako bi mogao da umre s mirom u srcu.
Dobro. Ali zato ba mi?
Osmehnula mu se. Mora da imamo neto posebno."
A moda smo samo bili jedine osobe u blizini.

403

Nemoj ponovo da postaje cinian. Upitala ga je: Kako moe da

bude cinian posle onoga to si video?
Nisam siguran ta sam video.
Ja jesam.
Zavidim ti.
Otvori srce, Frenk. Podsetila ga je: Ako veruje u Ijubav, onda
veruje i u Boga. Upitala ga je: Veruje li u ljubav?
,,Ne bi trebalo to da pita. Bacio je pogled na runi sat. Moram da
idem. Ustao je: Reci Henriju da sam ga pozdravio. I kai mu da u ga zvati
sledei put kad budem u Rimu.
Ustala je i pogledali su jedno u drugo.
Pomislio je da e mu predloiti da se proeta zajedno s njom du puta, ka
Henrijevoj kancelariji. Ali nije.
Kazao joj je: elim ti svu sreu na svetu.
,,Ja tebi elim boji mir i boju ljubav.
,,I ja tebi, takoe.
Imamo vezu koja se nikad ne moe prekinuti.
,,Imamo.
Nije bilo mnogo toga drugog da se kae, a on nije eleo da njihov
rastanak bude muan ili emocionalan, pa joj je kazao: uvaj se, okrenuo, i
otiao.
To je bio prvi put da mu oseanje olakanja nije ublailo oseanje
gubitka. U stvari, oseao se kao da odlazi od ivota.
Znao je da nikad ne treba da se osvre, ali ga je ovaj put neto ipak
nagnalo da se okrene. Stajala je pored klupe, posmatrajui ga.
Nainio je jo nekoliko koraka, a zatim se okrenuo i ponovo pogledao u
nju, a ona je i dalje gledala u njega.
Krenuo je natrag ka mestu gde je stajala, a ona mu je pola u susret. Stali
su nekoliko stopa jedno od drugog, a on joj je video suze u oima. Upitao ju je:
Gde je Henri?
Rekla sam mu da ne doe.
Klimnuo je.
Podsetila ga je: Rekao si da e me primiti nazad.
Mislio je da je to bilo irelevantno pitanje, ali oigledno nije. Osmehnula
se: Jesi li zauzet?"
Jok.

404

Sada jesi.
Nije znao ta da kae, pa je upitao: Hoe li da se proetamo? Uhvatila
ga je pod ruku i poli su kroz vatikanski park.
Podsetila ga je: Kazao si da emo se vratiti na Kapitol.
Jesam." Upitao ju je: Jesu li tvoje stvari ve u mojoj sobi u Forumu?
Nisam ba toliko samopouzdana. Stavila mu je do znanja: U lobiju su.
Takoe mu je stavila do znanja: Nas dvoje smo izabrani jedno za drugo. Veruj u
to.
Verujem."

405

ZAHVALNICE

Najpre bih eleo da se zahvalim Rolfu Zeterstenu iz Izdavake kue

Senter strit, jer se rano i iskreno zainteresovao za moju ideju, usput pomenutu u
baru, da ja redigujem, a on ponovo objavi Tragom Svetoggrala. Ne deava se
esto da se dobre odluke donesu tokom ispijanja koktela, a jo ree se deava da
ta ideja preivi otrenjujuu svetlost dana. Zahvaljujem se Rolfu na entuzijazmu i
ugom prijateljstvu.
Rolf mi je kao urednicu dodelio moju dugogodinju prijateljicu Kejt
Hartson. Kejt je proitala originalnu verziju Tragoni Svetoggrala i smesta
uvidela ta treba da se uradi - da se ubaci jo scena seksa. Ili jo romanse.
Pomogla mi je u voenju likova kroz njihove ljubavne veze i emocionalne zbrke,
u isto vreme gurkajui pisca ka srenom kraju. Dugujem veliku zahvalnost Kejt
za svu njenu pomo i strpljenje, budui da sam zakasnio za sve krajnje rokove
osim poslednjeg.
Veiiko hvala mojoj asistentkinji Patrii iester, koja je volela ovu
knjigu ak i dok smo oboje bili krmeljivi i izmodeni od silnih noi provedenih u
pisanju, kucanju, ponovnom pisanju i prekucavanju. Patriin paljiv i brz rad na
svim aspektima rukopisa, ukljuujui tu i istraivanje i blisku saradnju sa Kejt
Hartson, uinio je ovo knjigu moguom.
Hvala, takoe, mojoj asistentkinji Dajani Fransis, koja je takoe radila
do duboko u no kako bi kancelarija nastavila s poslom, i koja je postala Nelson
de Mil dok sam ja bio zakljuan u svojoj pisaoj eliji. Hvala ti, Dajana, na tome
to si drala svet podalje od mene.
Jo jedna dobra odluka, doneta uz vino za dugim rukom, bilo je moje
udruivanje sa Denifer Doel i Slounom Harisom, izvanrednim knjievnim
agentima u International Creative Management Partners. Den i jae odavno
poznajemo, a Sloun nije imao zadovoljstvo da uiva u mom drutvu sve do tog
subonosnog ruka. Svima nam je kliknulo, a ja sam srean i ponosan to me
zasiupaju istinski profesionalci.
Nijedan pisac ne bi trebalo da pokua da proita ugovor za knjigu ili
filmski scenario, niti da ima posla sa Zavodom za intelektualnu svojinu SAD.

406

Imam tu sreu da za prijatelja i advokata imam Dejvida Vestermana, koji mi ne

dozvoljava da potpisujem nita to on nije proitao i preispitao - ukljuujui tu i
njegove ekove. Hvala ti, Dejve, na dobrim savetima.
Kada sam napisao Tragom Svetoggrala 1976. godine, moj prijatelj iz
detinjstva Tomas Blok, tada mladi pilot u aviokompaniji Alegeni erlajns,
pomogao mi je sa scenama letenja. Trideset osam godina kasnije, zamolio sam
jo uvek mladog, ali sada penzionisanog, kapetana Bloka da baci jo jedan
pogled na letake scene u romanu, to je i uinio. Uverio me je da sam ve prvi
put sve tano potrefio, a da se principi letenja nisu toliko mnogo izmenili u
proteklih trideset osam godina. Zahvalio sam se Tomu 1975. na vremenu i
savetima, stoga ne moram ponovo to da uradim - ali ipak hou. Hvala ti, Tome.
Na kraju, ali ne i najnebitnije, zahvaljujem se svojoj mladoj nevesti
Sendi de Mil, koja mi je kazala, kada sam bio u dilemama za vreme redigovanja
Tragom Svetoggrala: Ovo je neto najbolje to si ikada napisao. To je
postavilo stanare, a ja bih se tih rei setio svaki put kad bih seo i suoio se sa
praznim listom papira. Kao to je rekao Ovidije: Scribire iussit amor - Ljubav
mi je zapovedila dapiera.

407

Gala je stari naziv za narod Oromo u Etiopiji. (Prim. kor.)

2

Vilijam ekspir, Kralj Lir, prev. Branimira ivojinovia.

3

UPI - United Press International. (Prim. kor.)

4

Galgenhumor - ale na vealima, vrsta humora koja se smeje smrti u oi.

(Prim. prev.)
5

Helikopter Bel UN-l Irokez, u amerikoj vojsci i javnosti poznatiji kao

hjui. (Prim. prev.)
6

Kroasan. (Prim. prev.)

7

U etiri oka. (Prira. prev.)

8

Trofej koji se svake goine dodeljuje pobedniku u duelu izmeu

najboljeg kluba Istone i Zapadne konferencije u Nacionalnoj hokejakoj ligi
SAD. (Prim. prev.)
9

Fr. traite enu, esto geslo organa krivinog gonjenja koje upuuje da je
u svakom zloinu ena jedan od elemenata motiva izvrenja dela. (Prim. prev.)
10

Fr. gazdinstvo, omainstvo, ali i ljubavni par. (Prim. prev.)

408