29.

Basna(struktura,postanak,razvoj)
Od najstarijih vremena covek je,u borbi za
odrzanje,bio prinudjen da se bori sa
zivotinjama.Nepotrebno je dokazivati koliko je
bilo i kolika je jos uvek covekova zavisnost o
zivotinji i koliko je razvitak covekove
materijalne kulture zavisilo od toga u kojoj
meri je savladao zivotinje i znao se njima
koristiti.Stoga nije cudno sto se likovi zivotinje
javljaju
u
prvim
covekovim
likovnim
ostvarenjima(Altamira),sto se javljaju u prvim
mitologijama(bogovi i likovi zivotinja),sto se
bogovima prinose zivotinje kao zrtve,sto se u
primitivnim plesovima i igrokazima oponasaju
zivotinje.
Ta vekovna povezanost coveka sa zivotinjama
urodila je jednom posebnom knjizevnom
vrstom-BASNOM.
Basna predstavlja visi stupanj prikazivanja
zivotinja i ostro se razlikuje od prikazivanja
zivotinja u mitovima i bajkama.U bajkama
npr.zivotinje govore,ali nekim svojim jezikom
koji samo odabrani medju ljudima mogu
razumeti(NEMUSTI
JEZIK).U
basnama
npr.suprotno bajkama,zivotinje a kasnije se to
proteze i na biljke i predmete,govore i
ponasaju se kao ljudi ii z svakog njihovog
mudrog ili ludog poteza proizilazi pouka za
njude.
*Basna se gradi na osobinama kojima se
odlikuju pojedine zivotinje,razvrstava zivotinje
prema dominantnim osobinama i tako dobije
standardne tipove,dovodi ih u situacije u
kojima ce nuzno proci sretno ili nesretno na
pouku ljudima koji se,mogu po svojim
karakternim crtama uporediti sa ovim ili onim
standardnim zivotinjskim likom.
*Nastanak basne je sasvim logican.
Jezik sam obilniji nebrojanim primerima koji
na to upucuju kaze se:borben kao lav,lukav
kao lisica,zmija,brbljive zene se nazivaju
cavkama ili nestasne i ziva deca jaricima,...
Basna uvek predstavlja poredjenje po
tipu.Basna je prica u prozi ili stihovimaredovno kratka-u kojoj glavnu ulogu imaju
zivotinje(nekad biljke i stvari) prikazane sa
ljudskim
svojstvima(govor,shvatanje,teznje)
koja imaju svoju podlogu u naravi tih
zivotinja(lukava lija) ili im ljudi pridaju(glupi
magarac) te basna preko zivotinja prikazuje
ljude.
Ne moze se sa sigurnoscu odrediti gde i kada
se
razvila
basna
ali
nam
neki
elementi(zapisi,vrste zivotinja) ukazuju na to
da je domovina basne INDIJA i ISTOCNI
MEDITERAN.Najlepsa se basna razvila na

temelju primljenih motiva u Grckoj,odakle je

preslo u Rim i u evropske knjizevnosti,a u
toku srednjeg veka
posrednicku ulogu
odigrali su Arapi koji su od Persijanaca primili
indijske basne i preneli ih u Evropu.
Kao najstariji basnopisac spominje se Grk
Ezop,koji je(sto nije utvrdjeno)ziveo u 6.veku
p.n.e.Pojedine basne su zabelezili grcki pisci
Hezoid,Herodit i Arhiloh,a Aristotel je basnu
fiksirao kao knjizevnu vrstu .U 2.veku je zbirku
basin izdao sirski Grk Babrije.Glavnu latinsku
zbirku basin priredio je prema grckim uzorim u
1.veku,oslobodjeni rob grckog porekla Fedro
pod naslovom Fabulae Aesopi ae(Ezopove
basne).Od ostalih starijih zbirki znacajne su
jos:Avijanova
zbirka-4.vek,indijska zbirka
Pancatatva.
Basna ,nema sumnje,ide u red knjizevnih
vrsta koje su se najmanje menjale:motivi su
uvek isti.Kompoziciju uvek cine fabula i moral.
Basne
su
uvek
jednake
kroz
stoleca,preradjivaci su bezbrojani.Stvaraoci
umetnickih bajki:
G.E.Lessing(1729-1781),Dositej
Obradovic(1742-1811),J.La
Fontaine(16211695),I.A.Krilov(1768-1844).
*Struktura basne:
Basna je redovno vrlo kratka(kod Krilova ima
basana od 8 stihova,dok ima vrlo malo basni
koje imaju stih vise od 50,slicno La
Fontain).Karakteristicno je da su najveci
basnopisci pisali u stihu.U kompoziciji isticu
se uvek 2 dela:Fabula(nekakav dogadjaj u
kojem su glavna lica zivotinje,nekad biljke i
stvari) i moral(pouka koja proizilazi iz basne)
1)Fabula je vrlo kratka,a moral dug i
opsiran(Obradovic,racionalist,stalo mu je da
poucava),
2)Fabula obuhvata sve,moral vrlo kratak ili
cak nije izricito izrecen nego proizilazi iz
fabule(La Fontain,Krilov,Lessing).Izmedju te
dve krajnosti krecu se ostali basnopisci,ali
mozemo primetiti da su bolji oni koji sa sto
manje reci izricu moral,jer dobro ispricana
fabula sama od sebe namece citaocu pouku.
Moral treba biti nenametljivo iskazan a bice
uverljiviji sto je fabula plasticnije i zivlje
opisana/ispricana.La Fontenove basne su
zvali mal;im dramama i pokusavali su u njima
traziti cinove jer su pune akcije i istinskog
zivota.
*Postoji vise knjizevnih vrsta sa temama o
zivotinjskom svetu.One su se pretzno razvije
iz folklorne knjizevnosti.Najvaznije medju
njima su basne i roman o zivotinjama.Te vrste

su istovremeno bitne i za knjizevnost za decu

i omladinu.
Basna
ima
2
plana:alegorisjaki
i
bukvalni.Bukvalni se odnosi na zivotinjski svet
a alegorijski na ljudski.
30.Odlike Ezopovih basni
Kao za Homera,ni za Ezopa se ne moze
tacno utvrditi je li uopste ziveo,ali legenda ga
stavlja
u
6.vek
p.n.e.Stvorene
su
mnogobrojne price o njegovom zivotu,a basne
koje je on pricao postale su narodna
svojina.Sacuvane su u narodnom kazivanju i
kasnijim zapisima u prozi,a Fedro ih je
prepevao u japskom dvanestercu.Pricanje je
jednostavno.Zivotinje,redje biljke predstavnici
su razlicitih ljudskih karaktera i tipova:rodapobozni
ljudi,gavran-bezboznici,lastavicabrbljivci,lisica-spletkari,vuk-nevernici,lavtirani,magarci-budale.
*Herodat je ostavio jedan zapis u kom daje
osnovne podatke o Ezopu:ziveo je sreinom
6.veka p.n.e.,bio je rob nekog coveka sa
Samosa,poginuo
je
u
Delfima.Kasnija
predanjau vise varijanti obradjuju navodnu
Ezopovu pogibiju u cuvenom grckom
prorocistu.
Iz Grcke basna je presla u Rim.Ezopa cesto
pominju i sporadicno prevode da bi sa
Fedrovom
pojavom
postao
veoma
popularan.Fedar je smatrao da je Ezop
izmislio basnu.
*Ezop je zbog slobodoumlja i satiricnog
odnosa prema robovlasnickom sistemu,koji je
nemilosrdno izvrgavao ironiji u svojim
basnama,po legendi gurnut je u ogromne
stene i okoncao zivot u morskoj dubini.Pod
njegovim imenom ostala je knjiga Zbornik
basana,koja je imala veliki tuicaj na sve
kasnije evropske basnopisce,od Fedra do La
Fontena:Konj i magarac-basna pokazuje da
ako se veliki udruzi sa malima spasce se zivot
i jednih i drugih,Kornjaca i zec-basna
pokazuje da se radom cesto postigne vise
nego prirodnim sposobnostima koje se
zanemaruju,....

31.Dramski i satiricni elementi u La

Fontenovim i Krilovljevim basnama
La Fonten(1621-1695) rodjen je u cinovnickoj
porodici(provincijskoj).Nakon
studija
bogoslovije,prava i neuspele cinovnicke
karijere nasao je svoje pravo mesto u pozivu

slobodnog knjizevnika.Zivi za vreme Luja 14.

koji ga nije voleo u veku klasicisticke
literature,isti ce se slobodnim idejama,u
pesmama pokazati osecaj za prirodu koju ce
otkriti
tek
romanticari.Prijetelj
je
Molierov,Boilenov,...Objavio je 12 knjiga
basni(prvih 6 knjiga izlazi 1668.godine).Prema
skromnom naslovu prvih 6 knjiga-Ezopove
basne koje je La Fonten stavio u stihoveizgledalo je kao da La Fonten samo prepeva
Ezopove basne,ali on je crpeo i iz drugih
izvora i sve poznate vec motive ovekovecio
svojim duhom i genijalnom obradom.U njima,u
likovima
zivotinja
defiluju
predstavnici
njegovog vremena:oholi ipohlepni karlj(Lav
Luj
14.)predstavnici
plemstva
i
burzoazije,surovi,drski,glupi,laskavi(vuk,lisica,
medved,magarac,zaba,petao...) i mali ,slabi i
ugnjetani
ali
izdrzljivi
i
posteni(mis,mrav,ovca,trska...).
Sve
njegove
basne
izvrsno
iznose
opsteljudske crte i govore mnogo o ljudima
svih vremena.
U stihu La Fonten se znao osloboditi krutih
klasicistickih manira,a po kompoziciji njegove
basne lice na male drame:zapaza se
ekspozicija,intriga i rasplet.
Moral je obicno izrecen sa 2-4 stiha.
Najpoznatije basne su:Cvrcak i mrav,Gavran i
lisica,Zaba i vo,Vuk i pas,Mis iz grada i mis iz
polja,Zivotinje bolesne od kuge,Ostario
lav,Petao i biser,Vuk i jagnje,Lisica i
veverica,....
*Cvrcak i mrav
-Lice:crvcaknestasan,pevac,zanesenjak,bezbrizan,slobod
an od svakodnevnih briga,uziva dok mu
priroda
sve
bez
rada
daje-odnosno
pesnik,boem,umetnik.
-Mrav-ozbiljan,radan,marljiv,oprezan,zivi
od
svog
rada,odnosnoproracunat,skrt,egocentrican
-Kompozicija
*Uvod-Prvi
stihovi,predstavljena
lica
i
problemi(cvrcak i mrav,leto i zima,suprotni
karakteri)
*Sukob-cvrcak moli mrava da mu da
hrane,mrav ga pita sta je radio celo leto,a
cvrcak na to govori da je pevao
*Rasplet-radnja dozivljava obrt,cvrcak ne
dobija hranu ,sada neka plese kad je pre
pevao.
-Stih:zivlji
i
kraci
kad
se
radi
o
cvrcku,smenjuju se duzi i kraci stihovi,javljaju
se poeticni izrazi:leta sjaj,razbludnog leta
cari,mesecine san.

A kada se radio mravu,stih je jednolican,jezik

jednostavan.
-Moral-nije posebno izrecen,proizilazi iz
mravljeg odgovora i svodi se na poslovicu-ko
ne radi,ne treba ni da jede;drugacije recenobez poezije se moze,ali zeludac ne moze biti
prazan.
La Fonten sledecih 5 knjiga objavljuje 16781679,a dvanaestu 1694.godine.Nacionio je
preporod u basni kao vrsti.Ezopovska basna
je bila svedena na sivo i nezanimljivo
pripovedanje o zivotinjama sa porukom koja
ne proizilazi iz radnje i sukoba licnosti.La
Fontenove basne su jedna velika stira,sa
jedne strane na feudalnu francusku a s druge
strane na coveka i drustvo uopste,na njihove
slabosti i mane.Jedno doba i jedan sistem u
kom vladaju surovost i laz,sujeta i
glupost,jedans vet sa prizemnim moralom i
nisko
plemstvo,svestenstvo,burzoazija,gradska
sirotinja,seljastvo-sve je to oliceno u raznim
zivotinjskim vrstama i izlazi na jednu
beskrajnu pozornicu,skida svoju masku
ipokazuje se u svojoj-po prirodi tamnoj
boji.Neke od tih basana,nose stari motiv,imaju
inspiraciju
u
vlastitom
piscevom
iskustvu,npr.Vuk i jagnje;Lisica i veverica,sa
izuzetnom gradjanskom hrabroscu on aludira
na politicke procese svog doba.
Svoje prve basne posveti je setogodisnjem
decaku(knjige I-VI),a poslednju(XII knjigu)dvanaestogodisnjem decaku.Istina,u oba
slucaja radi se o prestolonasledniku pa taj
gest ide u korist onih koji su smatrali da on
nije decji pisac i da je to taktika.Ipak te basne
su u dobroj meri razlicite od onih koje je
posvetio gospodji Montespan(VII-XI knjige).
*Ivan Krilov(1768-1841)-on je jedan od
najoriginalnijih i najvecih basnopisaca u
evropskoj knjizevnosti.Rodjen je u Moskvi.U
detinjstvu je naucio francuski jezik sto mu je
omogucilo da u
originalu cita La
Fontena.Poceo je da prevodi La Fontenove
basne a zatim i da pise originalne.Prve svoje
basne Krilov je izdao 1807.godine.Krilovljeva
basna
je
ruska:po
prirodi,zivotinjskom
svetu,problematici,duhu,ali p ostoje formalne
slicnosti sa La Fontenom.On uzima tipicne
ruske likove,teme iz ruske istorije,termine iz
narodnog
zivota
i
ruskog
drzavnog
sistema.Npr.u cuvenoj basniVuk u psetari,on
specificnim jezikom zapravo slika Napoleonov
pohod na Rusiju.Opste uzevsi,Krilov slika svet
feudalne Rusije,duboko zaostale u jednoj
potpunoj
zaparlozenosti
i

apsolutizmu:demokratija i sloboda su samo

maska i cinican izgovor mocnih i korumpiranih
krugova pod kojima stenje ruski muzik.
Likovi u Krilovljevim basnama deluju zivo i
imaju svoje doradjene individualnosti,koje se
ne zaboravljau.
Ogledalo
i
majmun,Slon
gubernator,Medved i pcle,Lav,Seljak i
ovca,...Sve njegove basne odlikuje lak
stih,fina
melodija,bogat
jezik,zdrav
humor.Krilovljeve basne su blize deci od La
Fontenovih i eticki su shvatljivije,zlo je u njima
lako uocljivo,a opredeljenje pisca jasno.
*Po formi i glavnim motivima,basne i La
Fontena i Krilova vrlo su slicne.I Krilov pise u
stihu,a i njegove basne drame su male,i kod
njega je moral izrecen kratko sa svega
nekoliko stihova na pocetku ili na kraju
basne,ili uopste nije izrecen nego proizilazi iz
same basne.U Krilovljevim basnama je nesto
jace naglasena satira.Pored zivotinja koje
ulaze
u
inventar
basne
(vuk,lisica,stuka,mis,magrac,...),susrecemo
bilje i drugo(sumica,oganj,drvo,ribnjak,...),a
vrlo cesto dolaze seljaci bez ikakve
maske(Seljak
i
zmija,Seljak
i
razbojnik,Seljaci i reka).Ugnjetace izvodi na
scenu u likovima vuka,lisice ,lava,orla,stuke,a
ugnjetani su prikazani u liku ovce,budale su
ocrtane kao majmuni,svinje,magarci i guske.
Poznate
su
i:Labud,Svinja,Mace
i
cvorak,...
U njegovim basnama nema ironije koja bi
dovela decu u pogresno zakljucivanje,moral
basne ne ubija veru u zivot.
32.Prosvetiteljske
ideje
u
basnama
Dositeja Obradovica
Dositej
Obradovic(1742-1811)-stampa
u
Lajpcigu Basne i namenjuje ih srpskoj
omladini.Medjutim,te basne nisu originalni
Dositejevi proizvodi nego prevodi Ezopa,La
Fontena i dr.Ono sto je u toj knjizi originalno
jesu tzv.naravoucenija,koja ne predstavljaju
samo puke pouke,vec i sadrze autorova
razmisljanja u prevodu konkretne basne.
Osnovu prosvetiteljstva je predstavljala
filozofija
racionalizma.Bitna
komponenta
shvatanja bio je senzualizam,stvarni dozivljaj
tela i emocije kao takve.Dositej vidi ogroman
znacaj prosvete ogranicene na sve narodne
slojeve,narocito
na
radnu
narodnu
masu.Basne su jedinstvene kompozicijom i
stilom.Unosi realisticne podrobnosti u opise
situacija.Posebna odlika njegovih basni su

naravoucenija(esejski
komentari
basana).Dositejevo
delo
je
PROSVETITELJSKA SIMBIOZA FILOZOFIJE
ILI NAUKE I KNJIZEVNOSTI.
Osnovni cilj njegovog rada bilo je vaspitanje
drustva utemeljeno na nauci.Taj cilj je ostvariv
pod pretpostavkom da ljudi nauce da se
koriste svojim prirodnim darom,ZDRAVIM
RAZUMOM,da se osposobe da slobodno
misle i rasudjuju.
Zalagao se za bratstvo i slogu svih naroda
bez obzira na verske razlike.
33.Odnos narodne i umetnicke bajke
*bajka je najrazvijeniji i najznacajniji oblik
narodne proze.Ona ne uvodi u svet cudesnog
i fantasticnog.Po svojim osobinama ima dosta
slicnosti sa mitom.Standardni junak bajke je
mladic koji se nalazi na/pred teskim
zadatkom.Da bi ostvario zadatak mora da
izadje
na
kraj
sa
natprirodnim
bicima(zmajevima,divovima,vesticama,...),ali
mora savladati i neprijateljstvo i mrznju drugih
ljudi.
*Bajke su price fantasticne sadrzine u kojima
fantasticno i realno stoje u istoj ravni.U bajci
se podrazumeva da postoje neki nadstvarni
likovi i dogadjaji(u istom svetu zive realni
likovi,carevi,kraljevi,princevi,...zmajevi,vilenjac
i,vestice,paunice devojke)Prostor i vreme nisu
odredjeni.Pocinju stereotipnim pocetkom(Bio
jednom jedan kralj...) ili (nekada davno) i
zavrsavaju se stereotipnim krajem(ziveli su
srecno do kraja zivota). Junak nema licno
ime.Ukoliko
ima,ono
je
tipicno
za
njega,npr.Crvenkapa,Pepeljuga,
Biberce,Zlatokosa... Junaci su pozitivni ili
negativni i menjaju se tokom bajke.Psihologija
junaka u bajci je povrsna.Gotovo da nemaju
emocija,sve
rade
mehanicki.Junaci
savladavaju prepreke,izbegavaju smrt.Junaci
imaju i pomagace>>zivotinje i zetovi.Stalno
ima nekih nagrada i kazni.Bajka je uvek
srecna.A cim se nesrecno zavrsava to je
UMETNICKA bajka.Uspostavlja se ravnoteza
u realnom svetu.Junaci u bajkama su
najcesce najmladji sinovi,zbog toga sto u
realnom svetu oni nemaju ni imovinskog ni
porodicnog prava.
Pocinje narusavanjem ravnoteze(neke),i ne
moze se zavrsiti dok se ravnoteza ne povrati.
Bajka veruje u savrsenstvo,npr.Bas celik
1)AMANET-na samrti zelja.Ne izvrsenjekazna,izvrsenje-nagrada.
2)Ponavljanja:1.noc

2.noc

potraga

9 divova
3.noc
-princeza
-zenidba
-9 soba
-zabrana
-otmica zene i potraga
3)Bas celik>njegova snaga je u lisici,u njenom
srcu,u ptici

4)Treci sin-najbolji sin

-najhrabriji junak
-domisljat
-radoznao
-malo alav
-U bajkama se zabrane najcesce krse.Snaga
junaka je vantelesna .Bajka je puna
paganskih verovanja,npr.junaka ozivljavaju
vodom iz Jordana(Tu se Isus krstio,sveta
voda).
U bajci se mesaju paganska i hriscanksa
verovanja.
Bajka,posebno
narodna
ima
nekih
kompozicionih specificnosti na koje treba
ukazati.Kao i svako epsko delo ona ima
hronicnu semu hronoloskog razvoja koju
sacinjava
5
etapa(ekspozicija,zaplet,kulminacija,peripetija,
rasplet).Ekspozicija i rasplet u bajci su veoma
kratki,stereotipni i obicno se nalaze u realnom
svetu,dok se sav ostali razvoj radnje situira u
natprirodni,irelani kontekst.Zaplet po pravilu
pocinje intervencijom visih sila,koje nadalje
vuku nevidljive koce dogadjaja skoro sve do
kraja odnosno do pobede glavnog junaka koji
je nosilac pravde,humanosti i konstruktivnih
principa.Cim
potreba
za
njihovom
intervencijom
prestane,zavrsava
se
i
bajka.Pripovedac ne oseca potrebu ni za
kakvim epilogom,kad je jednom doveo svog
junaka do mirnog i srecnog zivota,on ga tamo
i ostavlja zureci da pricanje zavrsi
standardnom formulom,I tako je mirno i
srecno ziveo do kraja svog zivota
NARODNA BAJKA je puna digresija i
epizoda,tako da obicno lici na razgranatu
reku u kojoj je tesko raspoznati glavni
tok,npr.Bas celik-glavni junak je posao da

trazi svoje misteriozno nestale sestre,ali je

usput zaboravio svoju nakanu,ozenio se i
ostao da zivi u tudjem carstvu da bi tek jedan
iznenadni dogadjaj potsetio ga na sestre.
Narodnom pripovedacu se ne zuri,on
pripoveda siroko,kao da mu je pricanje,a ne
prica glavni cilj za razliku od umetnicke bajke
u kojoj je radnja zaokupljena,svedena na
jedna motiv i usmerena u pravcu svoj
najbrzeg
i
nezaustavljivog
resenja.Stil
umetnicke bajke se postepeno udaljavao od
stila narodne bajke,a tom udaljavanju su
doprinela nastojanja da se razbiju mnogi
stereotipovi i da se pripovedanje osvezi
povecavanjem obima deskriptivnog i lirskog
elementa,kao i uvodjenjem i prosirivanjem
simbolike ,humora itd.
34.Razvoj,struktura
i
osobenosti
umetnicke bajke
Bajka je najvaznija vrsta proze u decjoj
knjizevnosti uz roman za decu koji je
namenjen starijem uzrastu ,bajka je
namenjena
mladjem
uzrastu(3-10
godina).Oduvek su postojale,posebno u doba
prosvetiteljstva(tada su bili aktuelni sporovi da
li je bajka pogodna ili stetna za razvoj deteta)
-Protivnici bajke:smatrali su da je previse
fantasticna,da previse podstice nekontrolisanu
mastu i da udaljava od stravnosti.Smatralo se
da mose kod izvesnih zloupotreba da izazovu
psihicke
probleme(zastrasivanje
vesticom,vukodlacima,..).Isto tako ,za vreme
Sovjetske Rusije,uz pomnoc bajke je
podstican monarhizam.
1921.godine je odrzano poznato predavanje
Marije Montesori u Londonu(protiv bajke,da
izazivaju haos i konfuziju u decjem svetu i
stvaraju snazan osecaj straha na koji dete ne
moze da utice.
1921.godine Van Geret>bajke su korsne u
vaspitanju.To sto podsticu decju mastu je
pozitivno,jer je na njoj zasnovana decja
kreativnost.BAJKA
IMA
TERAPEUTSKO
DEJSTVO-dete se sklanja od spoljasnjih
problema u svet bez problema(jer u bajci
postoji ravnoteza koja se uspostavlja)
*Turgenjev-Setite se da ste jahali na
stapovima,a pod vama nisu bili...
Bajke su na decjem nivou i objasnjavaju
egzistenciju.Ona omogucava detetu da se
poistoveti sa pozitivnim junacima.Pruzaju
osecaj pravde da ce oni koji su na nizem
stupnju ,svojim kvalitetima dogurati do boljeg
polozaja.Bajka treba da realizuje izreku:Sve
sto je dobro,dobrom se vraca.

*Bruno Betelhajn-Znacenje bajki:

Bajke
pruzaju
deci
egzistencijalno
svojstvo.Umiruju dete,nude im nadu u
buducnost.
*OGROMNA KOLICINA FANTAZIJE
-RAZLICITE TEORIJE O POREKLU BAJKE:
Bajke
imaju
internacionalne
motive(lutajuce):zivotinje
pomagaci,udaja
siromasne devojke za princa(najcesce je to
najmladji sin).
I MITOLOSKA(Braca Grim)
Braca Grim su zastupali verovanje u onu
teoriju :Bajke su se razvile iz mitova
odredjenih naroda(mit je bajka u koju je covek
prestao da veruje)
II MIGRACIONA(Benfej)
Benfej-antropolog i proucavalac bajki.
Prema ovoj teoriji,bajka je poreklom iz Indije i
onda se sirila iz tog centra(sredista) i
modifikovala u razlicite pravce.
III KONTAKTNA(Aleksandar Veselovski)
-nema zajednickog izvora,nego je svaki narod
imao odredjenu grupu motiva(po principu
kontakta-iz jednog naroda sa drugim,iz
drugog naroda sa trecim,...se prenosi)
IV ANTROPLOSKA(Tejlor)
Svaki narod na nizem stupnju razvitka u
slicnim civilizacijskim uslovima stvara iste
bajke.
Bajke se u periodu 20-ih i 30-ih
godina,tumace
sa
socioloskog
stanovista.Bajka nudi nadu/spas>to je njena
terapija.
*Sarlo Pero XVII (1628-1703)
Vreme
klasicizma
u
Francuskoj
knjizevnosti(zasniva se na uzorima iz anticke
Grcke.
*Nikola Boalo-u vreme Peroa,smatra da
umetnost treba da se zasniva na postovanju
pravila,3 jedinstva,harmoniji.
*Romanticari odbacuju anticku tradiciju.Budi
se
osecanje
za
narodnu.Iz
perioda
romantizma dolaze Braca Grim,Vuk Karadzic
je sarzdjivao sa njima.Bajke u vreme narodne
knjizevnosti NISU PISANE ZA DECU vec za
odrasle.
35.Bajke Sarla Peroa
Sarlo Pero(1628-1703),poznata figura javnog i
umetnickog zivota Francuske,Luja XIV.Izdao
je
zbirku
bajki
sa
neobicnim
podnaslovomPrice moje majke guske.Zbirka
je objavljena pod imenom Peroovog
sina,Pjera Danuankura,sto je unelo zabunu u
vezi sa autorstvom,koje apsolutno nikad nije

bila rascicsena.Puni naziv zbirke je Price i

bajke iz proslih vremena sa moralnim
poukama.Motivi su narodni i autor je
uglavnom zadrzao duh i atmosferu narodne
bajke.Pero naglasava moralnu stranu i
insistira na razumu i mudrosti.Bilo je u skladu
sa manirom,tzv.dvorske umetnosti koja je
insistirala na lepoti izraza i moralnom
cistunstvu.Pero je svoje bajke pisao za
odrasle citaoce,a verovatno ih je pripovedao
salonskom drustvu.Zato one i nose mnogo
tragova
tog
vremena,tipicne
manire
aristokratskog staleza.
Treba imati u vidu cinjenicu neprestano
insistiranje na klasicizmu,na kultu herojstva i
tragici,koje je preuzeto iz antike.To je pred kraj
veka delovalo pomalo istroseno ,pa se tokom
shvatanja umetnosti javlja i odredjeni
otpor.Pero
je
dolazio
u
sukob
sa
Boalom,glavnim teoreticarem klasicizma,a
salonska publika se pocinjala postepeno
okretati cudesnom i bajci.Njegove bajke su
pisane jasnim stilom tako da ih moze citati
sirok
krug
citalaca.Bajke
su
kratke,dramaticne,u njima se srecu laki
ritmicki
stihovi
pruzeti
iz
narodnog
pesnistva(tzv.formulette).
Peroova zbirka nije bila velikog obima.Donelo
je nekoliko bajki koje ce postati slavne.Zbirka
je sadrzavala 3 ranije objavljene bajke u
stihu-Princeza u magarecoj kozi,Smesne
zelje i Strpljiva Grizelda,zatim bajku u prozi
Crvenkapa,Macak u cizmama,Uspavana
lepotica,Pepeljuga,Kraljevic
cuperak,Palcic,Vile.
Pero je pun vragolije i sale,pun divne
ljupkosti.Iracionalnost je umanjena i cvrsto
prepltena
sa
realnoscu.1696.godine
u
casopisu je objavio Uspavanu lepoticu pod
pseudonimom.
Pero i Grim se nalaze na granici izmedju
narodne i umetnicke bajke>stilizovana
narodna bajka.
Uspavana lepotica>(galantnost junaka kad
joj ljubi ruku,kada je princ vidi zacudi se sto joj
je garderoba staromodna-spavala je 100
godina,nema opisa prirode,opisuje se escajg
sto je potpuno suvisno).Insistira na moralnosti
poruke.
*Pero se nasao na celu sa svojom bracom
Pierrean i Clandeom,onih koji su se borili
protiv obozavanja antike,protiv ustaljenih
klasicistickih kanona a za novu,narodu blizu
umetnost.Boaloa je kritikovao u svojim
delimaVek Luja Velikog(1687) i Paralele
izmedju starih i novih pisaca(1688-

1697),dokazivao je da je savremena
knjizevnost bolja od knjizevnosti Avgustova
doba.Kad je morao predloziti novi uzor koji ce
zameniti antiku,odlucio se za folklor.
Tragova folklora bilo je i pre u francuskoj
literaturi,ali oni su bili slucajni i nisu isticali
toliko da bi nametnuli nesto novo.Pero je
pricao svoje bajke u tadasnjim otmenim
salonima i namenio je svoju zbirku isto toliko
drustvu koliko i deci.
Bajke moje majke guske-u njima ima i
stihova
i
galantnog
pripovedanja
i
moralizovanja sa finom dozom francuske
ironije prevucene naivnoscu(npr.u Crvenkapi
kao da stalno cujemo refrenne veruj
svakome,slusaj najblize,ima zlih i dobrih
ljudi,cuvaj se laskavaca...-danas u tome na
osecamo galantan i podsmesljiv ton jer
zaboravljamo da je ta pouka bila upucena i
ljudima u salonu,a ne samo detetu).
Neke Peroove obrade blize su narodnim
prototipovima(Crvenkapa,Macak
u
cizmama,Plavobradi),a
u
drugima(Palcic,Pepeljuga,Uspavana lepotica)
ima vise galantnosti,svetskog kolorita i
knjizevne politure.
Paroove se verzije najpoznatijih decjih
prica,koje je on prvi lansirao,razlikuju u
detaljima,u krupnijim obrtima,vuk pojede baku
i Crvenkapu,i prica se zavrsava grubo i
nijedno dete na bi znalo nakon takve price.U
Trnovoj Ruzici,isto kao u Uspavanoj
lepotici-vila uspava dvor ,roditelji princezini
umiru,a nakon budjenja i svetog vencanja
prica se zavrsava grubom epizodom o svekrvi
ljudozderci i prica se zavrsava teskom i
frubom kaznom svekrve.U ovoj bajci
princ/kraljevic nadje princezu od 15-16 godina
iz koje zraci nesto cisto i bozansko.Kraljevic
takodje zapaza da mu probudjena lepotica u
koju se zaljubio nosi nemodernu haljinu kakvu
je nosila njegova baka i da sviraci sviraju
stare kompozicije.
U Pepeljuzi su papuce od krzna,scena
odlaska na bal je drugacija:vila,njena kuma
pretvara bundevu u kociju,miseve u
konje,pacova u kocijasa,gustere u sluge...
Medju
velikom
mnozinom
Peroovih
imitatora,najvise paznje zasluzuje spisateljica
Madame Leprince de Beaumont,koja je
napisala Lepoticu i zver.
36.Bajke brace Grim
U doba romantike izdali su najznacajniju
zbirku bajki.Jakob Grim-filolog(1785-18630 i

Vilhelm(1786-1859)-germanist.Bavili su se
prvenstveno filologijom i lingvistikom.Jakob je
sam izdao nemacku gramatiku 1815.On se
upoznao sa Kopitarom,koji ga je Upoznao sa
Vukom.Naucio je nas jezik i preveo na
nemacki vise narodnih pesama i Vukovu
gramatiku za koju je napisao predgovor.
Braca Grim su sakupljali i zajdnicki obradjivali
bajke(tj.narodne
price),ali
zavrsnu
verziju,jezicku i stilsku i pravi ton dao je
Vilhelm.Plod
njegovog
rada
su
dve
zbirkeBajke za decu i dom(1812) i
Nemacke sage(1816).Ukupno su sakupili i
obradili oko 200 prica
Grimove price se mogu podeliti u 4 grupe,od
kojih bi se prva morala dalje deliti:
1)
I Price u kojima preovaladavaju fantasticni
elementi(bajke).Najpoznatije
decje
bajke
su
:Vuk
i
sedam
jarica,Ivica
i
Marica,Pepeljuga,Crvenkapa,Trnova
Ruzica....
II Bajke sa motivom pretvaranja coveka u
zivotinju i obranuto.To su:Snezana i sedam
patuljaka,Trnova
ruzica,Carobne
zelje,Zablji kralj,Sedam gavrana,...
III Bajke o nagradjenoj vernosti i istrajnosti i o
nagradi
za
dobra
dela.To
su
bajke:Jednooka,Dvooka i trooka,Dvanaest
lovaca,Dva putnika,...
IV Bajke o patuljcima i slicnim bicima.To
su:Cvilidreta,Tri patuljka u sumi.
V
Ostale
bajke:Zlatna
guska,Vreme
zivota,Sest pomagaca.
2)Price u kojima preovadavaju realisticki
motivi,cesto groteskni
a katkad o
nonsensni:O
mudrom
krijacu,Tri
lencine,Tri pralje,Deda i unuk.
3)Price
u
kojima
su
glavni
junaci
zivotinje-Lisica i macka,Vuk i lisica,Stari
sultan.
4)Price
sa
religioznim
motivima(legende)-Marijino dete,Siromasni i
bogati
Za razliku od Peroa kod Grimovih bajki nema
moralizovanja,nije uvek u prvom planu ni
junak iz naroda,nema tendencioznosti,svuda
prsti bogatstvo maste i car izivljavanja u
pricanju.Obicno su vedre i vesele ali ima i
ironije i gorcine,npr.u bajci Vuk i sedam
jarica-mlinar i pekar,posteni ljudi nece da daju
vuku drano i testo,ali kad je vuk zapretio
njima,onda ce radije pomoci u zlocinu nego
sami stradati,a pisac dodaje:Sta cete,takvi su
ljudi.

Donekle
su
ociscene
od
preteranih
gluposti(teske kazne ostakju ali ih uvek
nesvesno predodredjuje sam krivac.Odlikuju
se lepim jezikom i stilom.Fini lirizam i jedva
primetna ironija idu pod ruku sa lakim
humorom,pricanje je blisko narodnom ali
nikad
nije
razvuceno.U
kompoziciji(sazetost,kratkoca) oseca se ruka
umetnika koji je znao da nekontrolisano i puno
digresije narodno pricanje svede na ono sto je
bitno.Cesto se javljaju dobri,duhoviti i
muzikalni stihovi.
Prema Crnkovicu,Grimove bajke su na
svetskoj granioci izmedju ciste narodne bajke
i prave umetnicke.
37.Andersonove
bajke(novine,tematska
raznovrsnost,psihologija)
Hans Kristijan Andersen(1805-1875),cesto je
nazivan kraljem bajke.Ovaj Danac je
napravio veliki korak u razvoju bajki,u njenom
pretvaranju u modernu pricu i visoku
umetnost.Sve
do
njega
ta
knjizevnost(tj.knjizevna vrsta)ostaje cvrsto u
okvirima narodnih klisea.Cinjenica da je
Anderson izveo bajku iz okvira narodnih klisea
ne znaci da njegove bajke ne izrastaju u
velikoj meri iz folklora,pre svega u motivskom
pogledu.Bajka je uz to i Andersenova
filozofija,model koji se u ovom ili onom vidu
neprestano u zivotu dogadja i ponavlja.I sam
se osecao kao licnost iz bajke u zivotu koji je
po njegovim recima najlepsa bajka,a u svojoj
autobiografiji
dao naslov Bajka moga
zivota.Svoj pravi izraz Andersen je nasao u
bajkama.pisao ih je do kraja zivota i izdao u
sveskama i pod raznim naslovima(Price
,Price za decu,Nove price,Price i
zgode,...).Napisao je 156 prica.
Prva Andersenova knjiga bajki-Price za
decu(1835) otkriva jedan neposredan i bogat
stil.U njoj ima folklornih motiva,ali su oni
osvezeni i lirskim,simbolickim i alegorijskim
elementima.U nekim pricama je vidljivo da je
pricanje prepustio slobodnoj fantaziji.Takva je
npr.bajka Cvece male Ide,u kojoj je na
poseban nacin slikana botanicka basta u
Kopenhagenu.
Antropomorfizirani ambijent cveca predstavlja
se sa jedne strane kao cudesni paralelni svet
koji zivi pored nas,a s druge strane kao divno
slikarsko platno.
Druga Anderseneva knjiga bajki manje se
oslanja na folklor a vise na stvarni zivot.I
motivi su cestoi uzimani iz piscevog licnog
zivota i sluze kao podloga za
autorove
meditacije o zivotu kao fenomenu,o sreci i

nesreci,smislu.Sve
cesce
se
javlja
ANTIBAJKA.Dovoljno je setiti se npr.prica kao
sto
su
Olovni
vojnik,Devojcica
sa
sibicama,Mala sirena,...pa se uveriti u
cinjenicu da se Andersen transformise u
standardnu semu te knjizevne vrste u koji zlo
uvek pobedjuje.Primecuje se da malo gde ima
toliko smrti i stradanja glavnih junaka kao u
njegovim bajkama.
Zaista je tesko nabrojati teme i motive koje
njegove price nacinju:o smislu i lepoti zivota,o
sreci
i
nesreci,o
podvigu,ljubavi,zrtvovanju,ljubomori,sujeti,glu
posti,detinjstvu,mladosti,starosti,...Reklo bi se
da on svoje pricecini viseznacnim uz pomoc
spektra
stilskih
sredstava(simbol,alegorija,ironija,humor,grote
ska).Ono sto najvise stvara utisak da su
Anderseneve bajke poezija posebne vrste
jeste lirski element.ljubav je,reklo bi se
osnovna pokretacka sila zivota,koja daje
snagu Andersenovim junacima da prebrode
sve prepreke i da se suprotstave zlu.Ljubav
male Gerde spsava
Koja od snezne
kraljice,ljubav Elize spasava bracu od cini
macehe,ljubav male sirene pretvara je u
besmrtno bice...
Andersenova bajka Ruzno pace cesto je
dovodjena u vezu sa piscevim zivotnim
slucajem.U toj bajci se govori o labudicu koji
se igrom sluicaja izlegao u pacijem gnezdu i
bio je smatran ruznim pacetom i kao takav
bio je ponizavan,maltretiran,okruzen opstim
nepoverenjem,nerazumevanjem.Ali
ruzno
pace je raslo,menjalo se prolepsavalo se,da bi
jednog dana spoznalo istinu o pravoj svojoj
prirodi i vrednosti.Ima paralele izmedju te
bajke i Andersenovog zivota.Rodjen je u
Odensu u obucarskoj porodici,studirao je uz
pomoc drzavne stipendije.Tada pocinje da
pise (pre toga je prihvacen u porodici visokog
drzavnog cinovnika Kolina u kojoj je proveo
mladost u Kopenhagenu.
*Andersen je prosirio standardni zivotinjski
svet
bajke.Pored
vukova,labudova,slavuja,krastaca,u njegovim
pricama
nalazimo
puzeve(Sretna
porodica),rode(Rode),ribicu(Palcica),patke
(Ruzno
pace),vrapce(Porodica
iz
susedstva).Pored toga sto izgleda u prvi mah
da je
Andersenu bilo stalo da opise
interesantne zgode iz zivotinjskog sveta,u
svim tim likovima ima simbolike u odnosu na
ljude(brbljivi
vrapci,polagani
zivot
puzeva)Takodje u bajku unosi i biljni
svet.Razne biljke se cesto javljaju kao glavna

ili sporedna licaprikazana antropomorfno i

izvanredno ozivljeno.Nastoji da u cvetu ili biljci
prema njenom izgledu,boji i drzanju,otkrije
ljudske crte,pa se onda u tom smislu
ozivljuje,npr.Cvece male Ide-dve najlepse
ruze sednu na prestol,pa su onda to kralj i
kraljica...Modre
su
ljubicice
pomorski
kadeti;Lale i veliki zuti ljiljan drze se kao stare
casne gospodje koja paze da se lepo plese i
da sve bude kako treba...
Ostali Andresenovi kvaliteti:vesto uklapanje
poezije,lirike u pricu,vlika raznolikost u
motivima i obradi(od sasvim narodnihKresivo,Veliki Nikola i mali Nikola-preko
delimicnog koriscenja narodnih i tudjih
motiva(Palcica,Carevo
novo
odelo,...-do
potpuno
originalnih:Olovni
vojnik,Sretna
porodica).
Andersenov tekst je gotovo uvek protkan finim
humorom,lak je i leprsav,ali ispod svega toga
skriva se i ozbiljnost zivota,lagana ironicnost i
potisnuta tuga.
Andersen je prvi pisac koji u svoje bajke unosi
PSIHOLOGIJU LIKOVA!Junaci imaju emocije
zbog kojih najcesce stradaju!
Unosi novine:
-opis pejzaza
-lirski motiv u narodne bajke
-prosirio je prostor desavanja narodnih bajki,
U Olovnom vojniku se opisuje svet gusaka
U Placici-podzemno carstvo
U Maloj sireni-podmorno carstvo.
On je u svojim bajkama prenosno opisao
mnoge ljude koje je poznavao.
-Pomesao je realizam i simbolicnost i
cudesnost bajke:
-kod njega prvi put bajke imaju pesimistican
ton
-mala sirena i devojcica sa sibicama
umiru(prvi uvodi da glavni junaci umiru)
-smrt
se
opisuje
kao
spasenje(Baka(pokojna)je dosla po devojcicu
sa sibicama)
-mala sirena umire i pretvara se u
38.Bajke u stihu A.S.Pukina
Aleksandar
Sergejevi
Pukin(17991837).Iako nije pissao specijalno za
decu,moe se smatrati jednim od najkrupnijih
figura ruske deje knjievnosti zahvaljujui u
pravo svojim bajkama.Roen je u plemikoj
porodici i vaspitavan je na tuim literarnim
uzorima.Svoje bajke je pisao u vreme jedne
une rasprave u ruskim knjievnim

krugovima
u
vezi
sa
problemom
tzv.narodnosti u knjievnosti.Zloupotreba
folklora i njegovo falsifikovanje izazvali su
proteste kod mnogih ruskih pisaca,pa je
Pukin hteo da praktino pokae kako se na
narodnim izvorima gradi literatura(prava).On
nije preraivao samo jednu bajku,ve je
obino uzimao vie motiva iz vie izvora i to
ne samo ruskih.Od te grae stvarao je
originalnu celinu,koja je odisala ruskim duhom
a istovremeno nosilo peat njegove
stvaralake linosti.Bajku je pisao u stihu,koji
takoe asocira na stih ruskih narodnih
pesama.Najpoznatije Pukinove bajke su:
Bajka o caru Saltanu, Bajka o ribaru i
ribici, Bajka o zlatnom petliu.Prva o dnjih
napisana je 1831.godine (Bajka o caru
Saltanu),predstavlja pesniku celinu nastalu iz
brojnih i raznovrsnih varijanti.Po sudu
mnogorbojnih kritiara to je najbolja
Pukinova bajka.Niz fantastinih i poetskih
slika,proetih blagim humorom i datih u lakim
poetskim stihovima pleni itaoevu fantaziju i
nudi pravi poetski doivljaj.
Bajka o ribaru i ribici,varira.Jedan
internacionalni motiv u iju razradu je Pukin
uneo jak filozofski i moralni podtekst i tako
stvorio originalnu i duhovitu priu o vrlini i
grehu,skromnosti i melanholiji,nagradi i kazni.
Bajka o zlatnom petliu,ona sadri najvie
aluzije na konkretnu rusku stvarnost
cara,apsolutizam i slino,pa je cenzura
zabranjivala i iz nje izbacila stihove.Kao i u
Bajci o ribaru i ribici,Pukin i u ovoj bajci
raspravlja o problemu etikih granica koje
ovek ne bi smeo da prekorai.Iako je stvarao
bajke na narodnim izvorima,Pukin je kao to
se vidi,slikao i svoje vreme.Unosei humor
razvijene epohe,aluzije i slino,on osveava tu
knjievnu vrstu i pravi od nje poeziju ali
istovremeno nastoji da sauva ton ruske
narodne bajke.

39.prie-parabole Oskara Vajlda

Oskar Vajld(1854-1900).Napisao je zbirku
Sretni kraljevi i druge prie (1888= i Kua
magaraca.Vajld je u skladu sa svojim
estetikim hedonizmom uneo uneo u bajku
mnogo poetskog ali i satirinog i cininog,tako
da mnoge njegove prie imaju ton
antibajke.Koristio se elementima orijentalnih
bajki,stvarajui prie pune opisa,boja i

raskonog dekora.Inae,te svoje knjige nije

namenio deci.Autor je i drame Saloma,i
romana Slika Doriana Greja.On je ovek
koji je iveo burnim ivotom.Dospeo je u
zatvor pod optubom da je odravao
nedozvoljene odnose sa nekim mladiem i
umro kaopropalica u Parizu.Teko je rei koja
je od njegovih pria lepa.Deci sau,mada ih
ne mogu u potpunosti shvatiti,najblie Sretni
kraljevi,Slavuj
i
rua,Samoiv
Div,Odani prijatelj,Mladi kralj,Ribar i
njegova dua.Ove prie su najblie
Andersonovom nainu pisanja,ali se ipak po
duhu razlikuju od njih.Vajld bogato iskoriava
sve za njega pogodne elemente razliitih
bajki,npr.onih iz 1001 noi,ali iz svega gradi
sopstvenu lepotu.
U Sretnom kraljeiviu,oivljuje kip kraljevia
to stoji na trgu i daje atmosferu sumorne
poezije jeseni.Kraljivi i Lastan razdele
ljudima sve to imajui onda nestanu
neshvaeni.
U Samoivom Divu,posuuje udo iz
crkevnih legendi.Deak sa tragovima avala
na dlanovima ui sam ivog diva kako je
prava srea i lepota ivota u deljenju onog to
ima sa drugovima.
Odani prijateljl,je ironiki,gotovo ciniki
prikaz dobre naivnosti i plemenistosti koju do
krajnjih
granica
iskoriuje
podla
i
samouverena praktinost pod krinkom
prijateljstva.
Mladi kralj,uzima opet molitve iz legende,ali
je pun paradoksa.
Prekrasna pria Infantin roendan,prikazuje
alosno udes runog patuljka koji ima srce
puno oseanja i lepote.
Slavuj i rua je alosna pria o prezrenim
oseanjima i velikoj rtvi to se prinosi za
nekoga kop je ne shvata i koja je na taj nain
besmislena(a je li ipak besmislena?)
U ovim priama se vidi bujna poezija,muzika
izabranih rei,paradoksalnost pobede dobra i
gorine ivota i onaj arobni svet sazdan od
krhkog i blistavog tkiva rua,crvenih belih i
utih,kraljevia
i
princeza,bisera
i
dijamanata.Vajlove prie(bajke) su namenjene
onima koji su toliko stari da mogu razumeti
njihovu neobinu simbliku,a da su pritom
toliko mladi da sa uitkom i zanosom idu za
Vajldovim arobnim svetom.

40.Prie iz davnina Ivane Brli-Maurani

Ivana Brli-Mauranbi(1874-1938),ona je
najznaajniji predstavnik umetnike bajke na
srpsko-hrvatskom jeziku,iako je napisala
samo jednu i to ne obimnu veliku
zbirku-Prie iz davnina(1916).Istina,Ivana je
tri godine ranije izdala udnovate zgode
egrta Hlapia -prvi deji roman na
srpskohravatskom jeziku,kao i jo nekoliko
knjiga
manjeg
znaaja:Voljeni
i
nevoljeni(1902),kola
i
praznici(1905),Slike(1912)...
Roena je u Ogulinu,u uvenoj porodici
Maurani,koja je hrvatskoj knjievnosti dala
nekoliko znaajnih imena.Ivana je rasla u
jednoj
intelektualnoj
i
knjievnoj
atmosferi,rano je nauila nekoliko stranih
jezika i zavolela je knjievnost.U svojim
pisanim uspomenama Ivana Brli-Maurani
je objasnila motive i neposredan povod za
nastanak knjige Prie iz davnina.Htela je
vlastitoj deci pruiti dobru lektiru.U pozadini
tog htenja stajao je stvaralaki nagon i veliki
talenat.
Neposredan povod je vezan za jednu
interesantnu zgodu u porodinom domu i za
utica knjige Atanasijeva Pogledi drevnih
Slovena na prirodu.Uostalom,panslovenaki
duh je veoma prisutan kod mnogih hrvatskih
intelektualaca u to vreme p anije nimalo
udno to je slovenski mit sa toliko siline
zapljusnuo Brli-Mauranievu i to je ona u
njima nala inspiraciju i grau za svoje
bajke.Meutim,treba imati u vidu injenicu da
slovenska mitoloka predanbja nemaju
bogatstvo i kontinuitet klasinih mitologija.I
ako se pretpostavi da su Sloveni u staroj
postojbini
mogli
imati
jedinstvenu
mitologiju,to
neki
naunici
energino
odbacuju,veliko je pitanje da li je ta mitologija
otila dalje od kultura pojedinih prirodnih
sila,odnosno da li je bila i u kolikoj meri
zahvaena
procesom
antropomofizacije.Kasnije se ta mitologija pod
uticajem
hrianstva
iscepkala
i
transformisala
do
neprepoznatljivosti.Meutim,ba taj okrnjeni i
nejasni mitoloki materijal dao je veliki
podsticaj Brli-Mauranievoj i ostvario je
njenoj fantaziji iroko polje delovanja.
Drugo veliko izvorite inspiracija i grae za
Brli-Mauranievu predstavljao je na
folklor.Bogatstvo tog folklora kao i opti
romantini duh traganja za korenima,uticali su
na ovog autora da bude opsednut nekih
vidovima nae usmene knjievnosti,posebno
epskom
deseterakom
poezijom.Ritam

deseterca,njegova epska dostojanstvenost i

opta arhaika te poezije dobrim delom su se
preneli u stil Prie iz dvanina.
Od ukupno 8 bajki koliko ih ima u zbirci,prva
je nastala uma striborova,zahvaljujui
jednoj srenoj asocijaciji na slovenska
boanstva
domae(domovije).mnogi
slovenski mitolozi pominju ta slovenska kuna
boanstva,koji podseaju na slina domaa
boanstva iz drugih mitologija.Atanasijev ih
predstavlja
kao
male,debeljukaste
oveuljke,dlakave,bosonoge i obuene u
pepeljasta odela.Brli-Mauranieva je visoko
nadgradila
mitoloke
predstave
o
domaimakao to je to,uostalom uardila sa
veinom slovneskih boanstava koja je
uvrstila u svoje bajke.
*Scena u kojoj se ona pojavljuje u umi
striborovoj
i
predstavlja
izvanrednu
metaforizaciju vatre,ognjita i domaeg
ambijenta.
Izlazi njih sve vie iz plamena ,svaka lu po
jednog daje kako izlaze,tako se smejui
vrite,prebacuju se po ognjitu,cikuu od
veselja i hvataju se u kolo...
Zaista teko se moe zamisliti uspelija
arolija,tj.udesna metafora.Okretni,nestani
oveuljci,spektakularno obueni u odeu
boje plamena i pepela,u kolo brzog ritma koja
po kui stvara prijatan nered-bio je zapravo
zamena
(slikovita)za
uodni
domai
mabijent,za toplinu ognjita,razgorevanje
ara,rojenje varnice.
Inae,uma striborovapredstavlja pravu
apotezu materinstva.Centralni lik bajke je
majka koja svojom ljubavlju i spremnou na
rtvu uspeva da preporodi zabludelog sina.U
jednoj antifanslovskoj sceni,kako je neko
nazvao,ona
dobija
ak
i
fantastinu
mogunost povratka u mladost jer bi to
znailo ostavljanje sina na milsot i nemilost
zlim silama.Fantastini konflikt najveih
ljudskih motiva reen je u skladu sa
principima
jedne
dublje
etike
i
filozofije,pobedom motiva materinstva(nad
prelepom snahom koja ima zmijski jezik koji
su svi osim njenog sina videli).Momak
pomae zmiji i ona se pretvara u prelepu
devojku u koju se naivan momak
zaljubljuje.Ivana sve to je nehriansko
poredi sa zmijom(pokvarena,zla dua),grena
dua koja je ukleta zbog nekog greha.Pod
fantastinom sadrinom bajke krije se odnos
izmeu snaje i svekrve.U prvom planu je
analiza
sina koji pada pod vlast snahe
zmije.Doivljava psihiki preokret,zaboravlja

majku i neslua je.Majka je ovde u ulozi

pepeljuge,ugroena je a sanaha joj postavlja
zadatke koje je nemogue ispuniti.
I-da donese sneg sa litice da se umije
II-da joj donese ribu sa zaleenog jezera
III-snaha ne da majci da zaije sinu koulju.
Majka e zaiti koulju ubogoj devojci sa
golim ramenima.Ona daje majci lu iz vatre
izlazi tintili-kuni patuljak koji je zatitnik
ognjita.savetuje majku kako da natera snaju
kako da joj pokae zmijski jezik.Stavila je
vraija jaja i ona pred komijama pokazuje
drugi jezik.Sin i dalje neveruje i proteruje
majku iz kue.
Hrianski elementi-kad majka izlazi iz
kue,pada raspee i gasi se vatra.
-Boravak majke u zaaranoj umi.Majka
razbija aroliju-Stribor joj nudi veitu mladost
ako zaboravi sina.Draa joj je njena
nevolja,nego srea.
Majka uspostavlja ravnoteu.
*Pria Ribar Palunko injegova ena ima
najbogatiju mitoloku podlogu meu svim
bajkama Brli-Mauranieve.U njoj se sree
vie
bia
iz
slovenskog
mita(Zoradevojka,kralj morski,morske device,morski
remani u vodovima oko ostrva Bujana),kao i
mitsko ostrvo Bujan u kojem je po verovanju
starih slovena bio raj.Sve mitoloke predstave
autor je u toj bajci proirio i vezao za
konkretne prirodne fenomene.Tako je doaran
ambijent mora,sa svim karakteristinim
pojavama i efektima i sa svitanjem zore na
moru,sa pojavom vetrova,oblaka i bura,sa
shvatanjem morske vegetacije.
Oigledno je da su u udesnu sliku dvorene
kralja Morskoga utkani stvarni detalji morskog
dna:koralni
oblici
koljke,pesak
boje
zlata,svetlost koja se prelama i rasipa kroz
debele slojeve vodene mase.
Ova bajka je zasnovana na realistikim i
socijalnim motivima.Ribar ivi u krajnjem
siromatvu i eli da se obogati.Preterana elja
za bogatstvom se plaa.U ovekovoj tenji da
se materijalno obogati,esto se zaboravljaju
osnovne stvari u ivotu.
-3 noi na jezeru
-Zora-devojka(zamena za zlatnu ribicu)
-idealna ena i majka
-kada je izgubi shvata da je najveu sreu
imao onada kada su bili zajedno.
Ivanine bajke su neretko i prie o moralnim
preobraajima,o
snazi
ljubavi,veliini
rtve.Ipak 3 osnovna ideala proimaju njene
prie,a u skladu sa tim i osnovne njene
protogoniste:ISTINA,DOBROTA I LEPOTA.Po

uverenju Brli-Maurnaieve ta 3 ideala su

osnov konstruktivnog ivljenja u svetu i njima
treba nadahnjivati sve ljude a posebno mlade.
Nosei
pomenute
ideale,pre
svega
DOBROTU,junaci bajki Brli-Mauranieve
,inae obini ljudi niskog sovijalnog porekla
uspevaju pobediti i ostvariti ideal srenog
ivota.Taj ideal se ne sastoji u sticanju
bogatstva ili socijalnog statusa nego u mirnom
harmoninom ivotu,slozi i ljubavi.
*Mala vila Kosjenka,npr.u toku razvoja radnje
u bajci Rega,gubi atribute svojih vilinskih
moi,postaje obina devojica i sreu nalazi u
ljudskom svetu.To je zapravo inverzan
obrazac u odnosu na standardnu bajku u kojoj
ovek (obian) stie bogatstvo i mo.
*U bajci Kako je Potjeh traio istinu,npr.u
slici
Svaroieva
dvora,prepoznajemo
maglenu panoramu neba i oblaka u
fantastinoj figuraciji,kao i svetlosne efekte
sunevih zraka koji se kroz njih probijaju.
*U bajci Jagor je slikan komar halucinacija
i podsvesnih doivljaja nakon uadara
sunanice.
Podlogu svih ovih pria ini borba izmeu
dobra i zla.To je preuzeto iz mitologije,ali je
prikazano na nov nain.Dobre i zle vile se
bore meusobno.Svarpi i Bjesanar ratuju
oko Potjeha i njegove brae,vila Poludnica i
kuni duh Bagan bore se za dete u
Jagaru.Kosjenika i Rego bore se protiv zlih
sila prirode i ljudske mrnje.Posebnu vrednost
ovim bajkama daje izvrstan jezik i nain
prianja.Jezik je prirodan,ist,bogat,iv i
pokretljiv a uz to neobino jednostavan.
Likovima iz slovenske mitologije obogauje
narodnu bajku(Bog Peran,Bog Mako,mali
kuni bogovi,rezne vile...).Likovi koji us
pozitivno
vrednovani
su
likovi
dece,majke(neko plaa najveu cenu za
odranje porodice),porodica se proiruje na
likove babe i deda...mitska bia(negativna i
pozitivna).Negativci su oni koji dolaze iz tuih
porodica(sa
strane)npr.snaje,maehe;bogatai,neka mitska bia.

41.Poetika
Oluji

savremene

bajke-Grozdana

Grozdana Oluji,roena je 1934.godine u

Erdeniku,zavrila
je
engleski
jezik
i
knjievnost i magistrirala je.Prevodila je razne
knjige.Napisala je studiju o Virdiniji Vulf.Pie
romane za odrasle,po nekima su napravljeni
filmovi:Izlet u nebo,Glasam za ljubav,Ne
budi zaspale pse.Napravila je pomak u
knjievnosti za decu u smeru umetnike
bajke.
Najpoznatija
zbirka
bajki
Sedefna
rua(1982),Nebeska
reka(1984),Bajka
roman,Zvezdane lutalice(1987).Prevoena
je na mnoge svetske jezike,nagraivana
je,dobila je danski viteki orden i jedno vreme
je bila lan univerziteta u Ajovi,poasni
graanin Osla.
U njenim bajkama se vidi da je u pitanju
iskusan,obrazovan pisac i u svojim bajkama
koristi
evropsko
iskustvo
Andersena,Vajlda,Sent Egziperija...
Karakteristike njenih bajki:
-izrazito
lirska
intonacija,simboline(vieznane)su
-uvodi razne nove potive,npr.Meseev cvetdeak Vedran posmatra larobnu kutiju,glava
mu raste,telo ostaje malo
-elementi
psihoanalize-unosi
svoje
motive:maslaak,sedefna rua a sve je to
stilski izuzetno napisano.
Sedefna rua
Radi se o velikoj koljci koja daje biser(realan
detalj).Nalazi se na dnu mora i tu se radnja
odvija.Prikazan je morski pejza(kao kod
Andersena)-Mala sirena.koljka eli da
doena povrinu,da upozna svet van svog,a
ta radoznalost se plaa.Suprotsnost sedefnoj
rui su meduze i koralna grana(mora se znati
svoje mesto i ne odlaziti od njega).koljci
govore
posrednici-ribe,koje
ovek
hvata.Jedna od riba je razoarana jer je ovek
pustio.
Biser je nastao enje,tajne,mrnje zato to
ona ne moe da napusti svoje mesto.Bol se
pretvara u tugu i ona na kraju prezire sve oko
sebe.Traila je i nalazila svet u sebi.Biser
dobija boju po boli,odricanju...Obavija ga
sopstvenim mesom i uva ga napravila je
Sunce u sebi.Ronioci je vade gore,uzimaju
joj biser,upaju joj utrobu,plua a ostaje joj
oklop koji pronalazi deak koji pomou njenog
oklopa uje talase,tj.ona mu pria svoju priu.
Maslaak

Analogno je Runom paetu.Svi ga

odbacuju.
Zato zbog Sunca postati slep za sve
ostsalo?
Poljski vetar mu otvara oi, ne postoji ni
jedan vei maslaak od tebe...On je mislio
da je suncokret i poto je bio najnii,mislio je
da ga zbog toga svi ismevaju...
-Suncokreti su simbol ljudi koji streme ka
visinom i koji su slepi za sve ostalo.
Meseev cvet
Deak Vedran,gradski pejza j e upitanju.Ne
obraa panju na decu ptice.On je u
savrenom(tj.savremenom) ardaku ni na
nebu ni na zemlji.On stalno gleda arobnu
kutiju,svet slike i to e ii do te mere dok
njegov ivot ne pone da preti i unitava mu
fiziki razvoj.Starac Milija mu kae da pronae
Meseev cvet i da napusti kulu ako ne eli u
njoj da ostavi glavu.Deak je izgubio dodir sa
prirodom i zbog toga se izdegenerisao.U
kratkom periodu prelazi put od zatinog do
nezatienog.U
poetku
je
zagaivao
potoke,a kasnije je pomagao mravima i
izrastao je u lepog mladia.
Zlatokosa
(naa verzija prie o narcisu)
Devojke izuzetne lepote ali hladnog
srca.Surova je kolikoi lepa.
Tei
za
dubljom
karakterizacijom
likova,samozaljubljena u sebe,dok se njene
drugarice udaju ona ih prezire,obine
devojke,obina sudbina.
-motiv osvajanja devojke,mladi koji je
lep,ponosan,ne mari za bogatstvo-neka vrsta
Orfeja.Ima sviralo i njegova svirka lei.Svuda
ga prati pas.
Surovost devojke se vidi kad trai od njega 3
najvea uloga:
-ma kojim brani poniene-daje joj
-sviralu kojom lei-daje joj
-srce psa-on odbija.Niko nema prava da
rtvuje onoga koga voli.odbija devojku ,kada
shvata ta je uradila,ona ga moli za oprotaj.
Na kraju je ova pria prerasla u legendu o
zvezdi(devojka) i mesecu(momak)-ona ga
stalno prati.

43.Teme i motivi u ehovljevim priama za

decu

Veliku popularnost uiva pisana pripovetka

pisca Antona Pavlovia ehova(1860-1904)
pod nazivom Kotanka.U njoj su ispriane
peripetije
psia
Kotanke
koji
se
izgubio,dospeo jednom cirkuzantu,iveo je sa
dresiranim
guskama(tj.guskom
Ivanom
Ivanoviem)
i
makom
(Fjodorom
Timofejeviem),nastupao je u cirkusu i na
kraju se vratio svom deaku od koga se
izgubio.U opisima psia,guska i maka imaju
tipine ehovljevske sete,ali deca se raduju
srenom zavretku i sa velikom ljubavlju
primaju tu pripovetku koja je samom ehovu
neobino draga.

42.Odlike i vrste pripovedaka za decu

Pripovetka je veoma stara knjievana vrsta.I
sauvani zbornik pripovedaka potie iz
Egipta.Zbornik je poznat pod nazivom
arobnjakove prie.Potie iz 4000 godine
p.n.e..Pripovetke delimo na narodne i
umetnike.Usmenim putem se prenosila iz
daleke prolosti.
Narodna pripovetka ima karakter bajke i
ispunjena
je
enjom,fantastikom,matanjima.Junaci
su
obino neimenovani zato to svako od njih
zastupa shvatanje,tenje i uverenja samog
naroda.
Umetnika pripovetke je izraz duha jednog
umentika rei.U njoj nalazimo pievu sliku
ivota koja mo biti izraz objektivnosti ili
subjektivnog zapaanja sveta.Ona nije
rezultat samo pieve bujne mate ve je
rezultat stvarnosti ljudskog ivota.Od romana
se razlikuje po tome to zbog kratkoe ne
moe da obuhvati iroku sliku sveta i ivota
ve samo iseak.
Odlike pripovetke:
-kratka,saeta fabula
-vrsta kompozicija
-razliite forme pripovedanja

44.Socijalni i psiholoki momenti

priama za decu P.Voranca i I.Cankara

Poznat je ivotni put radnika i socijaliste Lovra

Kuhara,rodom iz Kotlje,kraj Gutanja,koji je
objavio vie znaajnih knjievnih dela pod
imenom
Preihov
Voranc(1893-1950)Poganica,Samonikli,Doberdob,,Jamnica.Dec
a su s ljubavlju primila njegovu zbiricu
pripovedaka ili crtica Slazice(udice) u kojoj
opisuje zgode iz svog detinjstva proivljenog u
planinskom kraju.Svaka od tih crtica iznosi
zaokueno po 1 karakteristian doivljaj iz
detinjstva,kao i Cankarove crtice o majci,ali
dok u Cankarovim crticama nalazimo u
skraenom obimu ona ista proivljavanja i
klonua kao i grinje savesti koje se javljaju u
drugim njegovim delima te deca njihovo pravo
znaenje nasluuju a ne shvataju u
potpunosti,dotle
su
Vorancove
crtice
jednostavne i bliske deci.Po odnosima dece i
roditelja,po plemenitim postupcima siromane
dece,po ozbiljnosti ivota koji ovu decu
zahvataj ve u ranom detinjstvu gotovo su sve
te
crtice
proete
raspoloenjem
karakteristinim za veinu crtica iz de
Amicisove knjige Srce.Moemo uporediti
malog deaka iz crtice urice koji savladava
strah i sputa se u jarugu zvanu Pakao da bi
razveselio
majku
strukom(buketom)
urica,sa Amicisovim malim
pisarom iz
Firence,ili zadirkivanje deaka iz iz crtice
Prebijeni malik-sa slinim dejim ruganjima
slabanim deacima u Srcu,ili likove
siromane dece u crtici Levi dep sa
siromanom decom kod Amicisa koju glavni
junak poseuje.Sve su pripovetke u toj knjizi
na podlozi ivota siromanih porodica a svaka
pojedina iznosi po jedan detalj iste ire teme:
sreu deteta siromane porodice koji ini velik
podvig
da
bi
majci
priredilo
malo
sreu(uricu),prva razoarenja dece i prve
pojmove o socijalnoj nejednakosti kad za svoj
rad
nisu
nagraena(nagrada),seanje
siromanog deaka na radnike koji slavce Prvi
maj,germanizaciju i otpor malog sveta(Dobro
jutro),likove siromane dece ,eljne hleba i
ljubavi.(Prebijeni malik i Levi dep),siromatvo
i pokuaj kolovanja dece(Prvo pismo) i lik
stare bake koja uvek radi(Hejdino strnite).
Kompozicija ovih crtica urice u slovenskom
originalu snaan stilski efekat ima re
suzice,koja znai suze i uricu.Majine
suze(od sree) na kraju i beli cvetii koji lie
na suze u njenoj ruci,stapaju se u jednu sliku
radosti,sree i bola.
Preihov Voranc-uopte u svih tih 11 skladno
graenih pripovedaka,sa jakom lirskom
notom,naslikan je potenio seoski svet u

svojoj drami tekog ivota,drami vienoj okom

istinskog umetnika koji je taj svet voleo i
pripadao mu.
Da je Vorancov urevak autobiografski
intonirana knjiga posteje jasno,ne samo zbog
naracije koja je data u 1.licu,nego i zbog niza
injenica koje su podudarne s apievim
ivotom.Kao i svi njegovi deji junaci i mali
Lovro Kuher je imao teko detinjstvo
obaneta,najamnog radnika i ddvrosee.
Zbirka je sastavljena od 11 pripovedaka.Prva
od njih po kojoj je zbirka i dobila ime
urevak00 obrauje univerzalan problem
detinjstva-strah.
Glavni junak prie je deak pastir ,koji se
panino plai jedne dubodoline zvane
pakao.On je u mati povezuje sa biblijskim
predstavama o paklu.Strah duboko urasta u
njegovu
psihu,prevazilazei
poetni
povod,postajui sve vie iracionalan i
blokirajui sve njegove napore da ga
pobedi.Otac nema nimalo razumevanja za
psiho-emocionalnu
dramu
svog
deteta.Meutim,ljubav prema majci pokazae
se kao terapeutsko sredstvo:kad je majci
zatrebalo urevka kako bi mogla poneti u
crkvu,deak je smogao snage da ,jo
praktino u toku noi,poe u pakao,nabere
puno cvea i suzan i srean donese taj
poklon.Scena u kojoj majka okupana prvim
jutarnjim zracima na pragu kue primi buket
urevka iz deakovih ruku-simbolizuje
pobedu nad emocijom straha.
U Potlaenom Kramohu,npr.sa mnogo
simpatija
dat
je
portret
siromanog,zlostavljanog siroeta,koje sa
nevienom upornou brani svoje detinjstvo.
U Eldovom strnitu,opet sa dirljivom
jednostavnou naslikana je poslednja etva
elde jedne starice,njeno poslednje leto i zadnji
susret sa unukom.

LEKTIRA
Pepeljuga Beaa Grim
Majka joj je umrla,otac se ponovo
oenio.Maeha ima dve erke.Pepeljuga
mora sve da radi po kui,spavala je kraj
ognjita u pepelu.Kad je otac iao na sajam
pitao je pastorne i pepeljugu ta ele da im
kupi(1.lepe haljine,2.bisere i drago kamenje,a
pepeljuzi jednu leskovu granicu koja mu pri

povratku zapne za eir).Na majinom grobu

je zasadila tu granicu.Svakog dana tri puta
dnevno je ila i bilo kakvu elju da je imala
ptica bi joj odozgo bacila,tj.ispunila.
Bal-htela je i ona da ide.Ali maeha joj je
zadala zadatak da pokupi soivo iz pepela za
dva sata,pomogle su joj golubice i grlice.Kad
je uradila drugi zadatak da za jedan sat
sakupi duplo vie soiva iz pepela,opet nisu
hteli da je povedu.Onda je trebala da izdvoji
dobra a da baci loa zrna.Otila je i zaplakala
na majinom grobu,ptice su joj bacile
haljine(zlatne) i cipelice vezene svilom i
biserima.Otila je na bal i oduevila
kraljevia,igrala je sve do veere,i pobegla
je(skoila u golubarnik) i otrala do majinog
groba i skinula haljinu.Sutradan opet
sveanost-opet sve isto,kad je htela da krene
kui,kraljevi je poao za njom,a ona mu je
pobegla u vrt iza kue.Mislili su da je na
kruci,pa su je isekli.Trei dan,bal-opet isto,ali
je kraljevi naredio da se stepenice namau
smolom,pa joj se leva cipela zalepila kad je
trala.Sutradan je kraljevi naredio da ona
devojka kojoj cipelica bude dobra,postae
njegova ena.Starijoj sestri je smetao
palac,majka ju je posavetovala da ga isee jer
vie nece peaiti.Kada su krenuli proli su
pored broga,a na grobu su bile dve golubie:
Gu gu gu,gu gu gu,
cipelica krv je dobila svu.
Cipleica je mala
Jer je prava devojka kod kue ostala.
vVratio je lanu verenicu.Druga sestra je
isekla petu..
Zahtevao je da izvedu pepeljugu,obula je
cipleicu,a izvadila je i drugu.Kad su proli
pored groba:
Gu gu gu,gu gu gu,
krvi nema vie tu,cipleica nije mala
jer je prava mlada
s princem ostala..
Na dan njenog venanja golubice su iskljucale
sestrama oi kad su ulazile u crkvu po
jedno,kad su izlazili iz crkve i po drugo oko.

Pepeljuga

arl Pero

Vlastelin se nakon smrti svoje ene oenio po

drugi put oholom i opakom enom koja je
imala dve kerke koje su bile iste naravi kao i

majka.Devojka je spavala na tavanu u tvrdoj

slamarici,sve nepravde je hrabro trpela i nije
se alila ocu.Kada je princ reio da napravi
bal svi su ili sem nje.Pepeljuga je spremala
sestre.Kad su otili naila je njena kuma koja
je uinila da i ona ode na bal(od bundeve je
napravila pozlaenu koiju,est gutera je
pretvorila u lakeje,a Pepeljugu je obukla u
haljinu iskuenu srebrom,zlatom i dragim
kamenjem i par staklenih papuica.Princ se
zaljubio u nju i svi su joj se divili.U petnaest
minuta do dvanaest sati morala je da krene jer
arolija prestaje u 12.Sutradan opet
bal,obukla ju je vila lepe nego ranije,kada je
sat otkucao 12 sati,hitro kao kouta pobee iz
dvora ali je sa noge ispala papuica i poto je
arolija prestala peice je morala kui.Princ je
objavio da e oeniti onu devojku kojoj bude
pristajala papuica Kada je doao da se u
njenoj kui isprobaju,poto sestrama nije
odgovarala,ona je probala i bila joj je taman.U
taj as doe njena kuma i kad je dodirnu
svojim arobnim tapiem,Pepeljugina haljina
posta jo blistavija od onih koje je imala.Poto
je Pepeljuga bila neverovatno dobra,dovela je
i svoje sestre ka sebi na dvor i udala ih istog
dana kada se ona udavala dva dvorjana.

Sebini din

procvetalo,samo je u jednom najdaljem kutku

jo vladala zima.Tamo je stajao maleni
deai koji je plakao jer nije mogao da se
popne na drvo iako ga je ono zvalo i sputalo
grane.Din je shvatio koliko je bio
sebian,polako je uao u batu ali su se deca
uplaila
i
pobegla.Zima
je
opet
zavladala.Jedino mali deai je ostao jer nije
ni video dina-bio je okrenut leima i
plakao.Din ga je podigao,mali deai ga je
zagrlio i poljubio,dea su to videla i shvatila da
din vie nije zao,vratili su se i sa njima je
opet dolo prolee u batu.Din je sruio zid i
nadalje se igrao sa decom.

Oskar Vajld

U dinovom dvoritu(bati) su se svakog dana

posle kole igrala deca.Bata je bila ogromna
i prelepa.U prolee
bi procvetalo 12
breskvinih
drveta
i
obasjavalo
bi
batu.Meutim,jednog
dana,nakon
7
godinaodsustva,din se vratio iz posete
prijatelju(kornovolskom
dinu).Kada
je
ugladao batu punu dece,oterao ih je a zatim
je podigao visok zid i stavio tablu sa
natpisomUlaz strogo zabranjen!.Deca nisu
imala gde da se igraju i bila su veoma
tuna.Poto je vreme prolazilo,dolo je i
prolee ali jedino u bati sebinog dina je jo
uvek vladala zima.Prolazilo je prolee,leto i
dola jesen,a u dinovoj bati je jo uvek
vladala zima.Jednog jutra din je uo divnu
muziku.Mislio je da su kraljevi svirai i mnogo
se udio kako to da zima toliko dugo
traje.Kada je pogledao kroz prozor ugledao je
vrapce i decu koja su se provukla kroz malu
rupu na zidu i igrala se na granama
drvea.Drvee
je
od
radosti
opet

Mala sirena

H.K.Andersen

ivela je na dnu morske puine.Na mestu gde

je more najdublje uzdiu se dvori u kojima ivi
kralj podmorskog sveta.Zidovi dvora su od
korala,krov od koljki.Morski kralj je
udovac,pa je dvorom upravljala njegova
majka.Imala je 6 unuka ali je najmlaa bil
anjlepa.
Bila je neobino dete,tiho i zamiljeno i
najvea radost joj je bila pria o ljudima.Baka
im je obeala da kada navre 15
godina,dozvolie im da izrone na povrinu i da
na meseini sa neke stene posmatraju
brodove,a odatle e videti ume i
gradove.Svaka od sestara je bila za jednu
godinu starija od druge,ali ni jedna nije
eznula da vidi gornji svet koliko najmlaa
koja je morala najdue da eka.Kada je
navrila 15 godina i ona je izronila i kroz
prozor jednog broda ugledala mladog
kraljevia koji je bio najlepi od svih ljudi-

slavio je oendan(ne vie od 16).Uplaila se

od raketa koje su zapalili i zaronila u vodu..
Ubrzo je nastupilo nevreme,brod se prevrnuo i
voda je poela da ulazi u njega,uplaila se za
kraljevia i poela je da ga trai.Kada ga je
nala dovela ga je u mali zaliv,poloila ga je
na pesak.Zaula je zvona i sakrila se u
morsku penu.Od jednom se stvorilo puno ljudi
oko kraljevia i ona se razoarala jer nju nije
ni primetio.Povukla se u sebe i tako je
prolazilo vreme..Posle nekog vremena
ispriala je jednoj sestri,ali su to i druge ubrzo
saznale.Poto je jedna od sestara znala gde
ivi,odvela je do dvorca.posmatrala ga je
kradom i sve vie elela da doe meu
ljude.Pola je podmorskoj vetici koje se
jakoplaila da joj da savet i pomogne
joj.Vetiina kua se nalazila usred neke
neobine ume,drvee i grmlje u toj umi
hobotnice-pola biljke,pola ivotinje koje su
izgledale kao stoglave zmije koje rastu iz
zemlje.Vetica je znala zbog ega dolazi i
rekla joj da je to glupa namera ali neka bude
po njenom.Rekla joj je da srlja u
nesreu.elela je da se odrekne ribljeg
repa,da ima noge da bi se kraljevi zagledao
u nju i da tako stekne njega i besmrtne
due.Dala joj je napitak i trebalo je da ga
popije pre nego to izae sunce i da bude na
kopnu.Rekla joj je da e je noge jako boletibila je na sve spremna.Upozorila je da se vie
nikad nee moi pretvoriti u sirenu,da nee
moi da vidi oca...i da ako je princ ne zavoli
toliko da zbog nje zaboravi oca i majku i bude
joj odan svom duom i pred svetanikom je ne
prizna za enu-nee stei besmrtnu duu.To
je sve platila tako to joj je vetica uzela
glas.Ujutru se probudila,kraljevi je pronaao i
odveo u dvorac.Bila je najlepa od svih ali
nema.Igrala je za njega jer se plaila da ga ne
izgubi,a on je bio zapanjen njenom
lepotom.Sestre su je pronale i ona je svake
veeri silazila i druila se sa njima.Rekle su joj
kako im nedostaje...Jednom su se ak pojavili
i otac i baka i zvali je da se vrati ali nisu mogli
da priu blizu kao sestre.Princu ju je voleo
jako ali nije pomiljao na to ga je uini svojom
kraljicom.On
se
oenio
drugom
devojkom,znala je da e umreti kad se pojavi
prvi sunev zrak.U tom primeti svoje sestre
kako izlaze iz mora.One su dale kosu vetici a
ona njima no koji treba da ubije princa
ukoliko eli da ivi.Kad njegova topla krv
kane na noge,opet e se pretvotiti u rep.nije to
mogla da uradi,bacila je no a zatim se i ona
sama baci sa broda u more i oseti kako se

njeno telo pretvara u penu.Ukoliko 300godina

bude inila dobra dela moi e da stekne
besmrtnu duu.

Devojica sa ibicama

H.K.Andersen

Doek Nove Godine je,ulicom se etala

siromana devojica u papuama koje je nisu
titile od zime.Bile su majine i bile su joj
velike pa ih je izgubila.Prodavala je ibice,ali
tog dana nije prodala nijednu.Kui nije smela
da se vrati jer nije prodala ni jednu ibicu i nije
imala ni jedan novi.Otac bi je tukao,a ni kod
kue im nije bilo toplije.Sakrila se i uurila u
uglu izmeu dve kue.Kresnula je ibicu iako
se plaila to da uradi.Uinilo joj se da je pored
pei.Malo se ugrejala i ugasila se.devojica
iskresa drugu,videla je sto i na njemu hranu...
Kada se i to ugasilo,upalila je novu i nala se
pred
prekrasnom
novogodinjom
jelko,ispruila je obe ruke ka jelci i ibica se
ugasila.Zatim je na nebu ugledala jednu
zvezdu koja pade i ostavi dug plameni trag na
nebu.Sad je neko umro,pomislila je
devojica jer je njena pokojna bakica uvek
govorila da to znai da je dobra dua otila na
nebi.Devojica opet kresna ibicu i ugleda
baku,i zamoli je da je povede sa sobom.I tako
u hladno novogodinje jutro,uz oak kue
sedela je smrznuta i mrtva devojica.

Carevo novo odelo

H.K.Andersen

Pre mnogo godina iveo je car koji je sav

novac troio na to da se to lepe obue.Za
svaki sat u danu imao je novo odelo.iveo je u
velikom gradu.Jednog dana dola su dvojica
varalica.Obeali su mu da e mu istkati
najlepe odelo,ne samo da su boje i uzorak
izvanredni,ve i da odelo saiveno od te
tkanine ima udnu osobinu da je nevidljivo za
svakog ko je nesposoban za svoju slubu ili je
neizmerno glup.Varalice su bez ustezanja
traile najlepu svilu,najistije zlato i sve to
trpali u torbu a na praznim razbojima radili do
kasno u noc.Car je arkjo eleo da vidi kako
napreduje odelo i poslao je svog ,potenog
starog ministra.Shvatio je da ne vidi nita ali

je morao da lae.Pohvalio je odelo i rekao je

caru da mu se mnogo dopada.Posle izvesnog
vremena car posla drugog dobrog slubenika
da vidi kako napreduje tkanje.I ovaj shvati o
emu se radi ali se uplai za svoj posao i
poe hvaliti.
Svi u gradu su priali o divnoj tkanini i car rei
da vidi.Car shvati da ne vidi odelo i zapita se
da li je nesposoban da bue car ili ta je u
pitanju,i poe hvaliti...Doao je dan kada je
car trebao da obue novo odelo.Svi su se
divili odelu i niko ne hte da prizna da nita ne
vidi,sve dok neko dete ne povika :On nema
nita na sebi!,poee ljudi da se apuu jedni
drugima.Odjednom svi poee da ga
ismevaju,a on shvati da je od poetka bio u
pravu ali sad je gotovo,mora ostati u povorci
do kraja.

Sneana i sedam patuljaka

Grim

Braa

Zima je bila.Kraljica je jedne zimske noi

nala ila i kad je pogledala kroz prozor,ubola
se u prst.Tri kapi krvi su pale na sneg.U tom
trenutku je kraljica poelela da ima kerku
belu kao sneg,obraza rumenih kao rua,a
kose crne kao prozorski okvir.Ubrzo se rodila i
takva
devojica,ali
je
majka
kraljica
umrla.Kralj te zemlje se nakon godinu dana
oenio drugom enom i ona tada postane
kraljica.Bila je vrlo ohola,lepa i nadmena.Ona
je imla arobno ogledalo i nije mogla da
podnese da neko bude lepi od nje.Kada je
Sneana porasla,ogledalo joj je reklo da vie
nije
najlepa.To
nije
mogla
da
podnese.Jednog dana je pozvala lovca,da
odvede Sneanu u umu i tamo je ubije.Kao
dokaz je traila njenu jetru i plua.On je
Sneanu odveo u umu ali kada je trebalo da
joj probode srce-ona je zaplakala,molei lovca
da joj se smiluje i obeala je da e ostati u
divljini.On joj dozvoli-ubio je mladu divlju
svinju i dokaze odneo kraljici.Ona je beala po
umi i pronala jednu malu kuicu u kojoj je
sve bilo maleno i isto.Na sredini je stajao sto
sa
7
tanjiria,
viljukama,noevima,inijicama.Uz
zid
je
stajalo 7 krevetia.Sneana je bila jako
umorna i gladna.Iz svakog tanjira je pojela
malo i iz svake ae gutljaj vina i na kraju

legla u sedmi krevet.Kad su doli patuljci i sve

to videli zadivili su se i nisu je hteli
buditi.Sedmi patuljak je proveo no spavajui
kod svakog patuljka po malo.Ujutru im je
objasnila sve,dogovorili su se da im odrava
kuu,kuva....Dogovorili su se i da se uva
maehe koja e brzo doznati da je meu
njima i da nikkoga neputa u kuu.Kada je
kraljica saznala da je iva Sneana,smislila je
da
se
prerui
u
staru
trgovkinju
pokuarku,niko
je
takvu
ne
bi
prepoznao.Dola je do Sneanine kue i
nagovorila je da kupi svileni pojas-i nagovorila
je da joj pomogne da ga obue i stegla ga je
tako da je ova ostala bez daha.Uvee kad su
se vratili patuljci ugledali su je dole kako lei
kao mrtva.Razvezali su joj pojas,ona im je
ispriala ta se desilo.Kraljica je saznala da je
jo iva i mislila je da napravi ealj sa
otrovom.Preobukla se u drugu staricu i dola
do Sneanine kue,Sneanu je opet ubedila
da proba ealj i ova obneznaena pade na
tlo.Uvee su doli patuljci...pronali ealj
,izvadili ga iz kose i ona se probudila.Opet im
je ispriala...
Kraljica opet saznaje da je Sneana ivanapravila
je
otrovnu
jabuku
utocrvenu.Obukla se kao stara seljanka.Dala joj
je jabuku-prvo je odbila ali joj kraljica
prepolovi jabuku da joj pokae da nije otrovna
ali sebi uze utu polovinu koja nije bila
otrovna,a Sneana uze crvenu.Nakon jednog
zalogaja made mrtva na tlo.
Uvee su je patuljci nali,traili su ta je
snalo,ali nita nisu nali.Napravili su
providan,stakleni sanduk i napisali na njemu
zlatnim
slovima
Sneana,kraljevska
ki.Odneli su ga na breg.Svi su je
oplakivali,pa i ptice.Dugo je vremena
prolo,dok
jednog
dana
nije
naiao
kraljevi.Ubedio je patuljke da mu daju
sanduk u kome je bila Sneana,a oni su
pristali.Kada su krenuli,ispao joj je otrovni
zalogaj i ona se probudila.Kraljevi je bio
oduevljan njom.Odmah je zaprosio.ona je
pristala.napravili su veliku svadbu,pozvali su i
maehu.
Upitala
je
ogledalce:
Ogledalce:
Ogledalce
kai
meni:
Kraljica si,krasotica,
ponajlepa
u
svojoj
zemlji
ali je vea lepotica
izme
mnogih
lepotica
kraljicom to sada posta,

koja
li
je
krasotica?
tebe zove kao gosta.
Otila je na svadbu,od Sneanine lepote se
zaprepastila,htela je da pobegne,ali su je
straari zatvorili u tamnicu iz koje nikad nije
izala.

Ivica i Marica

Braa Grim

Siromani drvosea je imao dvojoe dece,sa

njihovom maehom je iveo u maloj kuici na
kraju ume.Poto je zemlju zahvatila
skupoa,drvosea nije mogao da zaradi za
hleb svaki dan.ena je dala opredlog,jer su
shvatili da ne mogu da prehrane decu,da ih
odveduu umu i da im daju po kriku hleba i
naloe vatru a oni da se vrate na svoj
posao,deca nee znati put i tako e ih se
reitit.Mu je na kraju pristao....Poto nisu
mogli da spavaju Ivica i Marica su uli ta je
maeha rekla ocu.Ivica je napunio to vee
depove
kameniima,i ujutru kad ih je
maeha probudila da idu u umu da seku drva
dala im je po kriku hleba.Krenuli su,i Ivica je
bacao ljuka za sobom.Ceo dan su bili u umi
i kad se smrklo i obasjala meseina,nali su
kamenie i doli do kue.Maeha se izdrala
na njih zato tako dugo nisu dolazili kui
.Nakon nekog vremena maeha opet ubedi
oca da ih odvede u umu.Ivica i Marica su sve
uli.Ivica je opet hteo da sakupi kamenie ali
je maeha zakljuala vrata i nije mogao.Ujutru
kad su krenuli,Ivica je bacao mrvice hleba za
sobom.Opet su ceo dan bili u umi,ekali su
da bude mesein i da nau put,ali mrvice nisu
mogli da naujer su ptice sve pojele.
Ostali su u umi,ceo sledei dan i treeg dana
su ugledali belu pticu koja je jako lepo
cvrkutala.Pratili su je i stigli do kuice koja je
sva od hleda,krov joj je od kolaa,a prozori od
eera.Marica je jela prozore,a Ivica je krenuo
od krova.Dok su tako jeli,iz kue je izala
starica.Pitala ih je kako su doli tu i pozvala ih
kod nje.Ona se u stvari samo pretvarala,bila
je vetica koja je kuvala i jela decu.Ujutru je
vetica zatvorila Ivicu u malu prostoriju,a
Maricu je terala da kuva bratu da ga ugoji
kako bi ga pojela.Marica nije htela ali je
morala.Ivica je svakog dana jeo a Marica je
jela samo rokovu koru.etiri nedelje je ona
tovila Ivicu,ali se on nije ugojio.Ona se
iznervirala i reila je da ga skuva tako
mravog.Ujutru je terala Maricu da prvo
ispee hleb,ali je htela ustvari nju da

ispee.Marica je bila vrlo inteligentna i pravila

se da ne zna kako da proveri da li je rerna
dobro ugrejana.Vetica se nagnula i Marica je
gurnula i zatvorila vrata.Brzo je oslobodila
Ivicu,i poeli su da istrauju kuu jer vie nije
bilo razloga za strah.Nali su pune fioke
dragog kamenja i bisera.Ivica je natrpao
depove i krenuli su .Stigli su do velike vode
nakon dva sata hodanja i zamolili su belu
patku da ih preveze.Patka je prevezla jednog
po jednog i odoe oni iz zaarane
ume.pourili su da to pre stignu kui.Stigli
su ,amaeha je bila umrla dok su oni bili
odsutni.I zvadili su iz depova sve to su uzeli
od vetice,i tako su otac i deca iveli sreno.

Bremenski svirai

Braa Grim

Jedan ovek je dugo godina imao magarca

koji se naradio,tj.nanosio tereta.Kada je
ostario ovek je reio da ga se otarasi.Prestao
je da ga hrani.Magarac je shvatio koliko je
gospodar zao i pobegao je od njega.Dok je
tako iao,naiao je na psa koji je bio sav
zadihan.Magarac ga je pitao ta mu je i ovaj
mu kae da je ostario i da je gospodar hteo da
ga ubije i on je pobegao glavom bez obzira.Tu
magarac njemu objasni da je krenuo u
Bremen da bude svira i pozvao je i
njega.Pas je pristao i tako su krenuli.Dok su
ili prema bremenu,naili su na makamatorog i pregladnelog.Poeli su razgovor sa
njim i maak im ispria kako je gospodarica
htela da ga ubije jer je mator i ne lovi
vie...Tako i maak krene sa njima.Posle
nekog vremena,prooe pored dvorita i na
dvorinoj ogradi je stajao petao koji je vikaokukurikao iz sve snage.Upitali su ga to se
tako dere,a on im se poali kako je subota
Velika Gospojina i dolaze gosti a gazdarica je
naredila kuvarici da da zakolje.Pozvali su ga i
on je krenuo sa njima kako bi spasao
glavu.Na putu ka Bremenu,zastali su da
prenoe u umi.Petao je spavao na drvetu i
gledao je jeednu kuu.Tako su se oni uputili
ka toj kui.Kada su stigli magarac,poto je bio
najvii,pogleda kroz prozor i ugleda veliki sto
pun jela i pia.Dok su tako stajali ispod
prozora,jedan na drugog su se nareali i
poeli su svirku:pas je zalajao,magarac
rikao,maak mjaukao a petao kukurikao.To je
bila neviena buka i provalie oni
unutra.Razbojnici koji su bili u kui su se

uplaili od lomljavine stakla i pobegoe u

umu.Ovi su posedali za sto i jeli kao da nee
jesti narednih mesec dana.Posle su legli da
se odmore.Ujutru,voa razbojnika naredi da
jedan od razbojnika izvidi koje u kui.Kad je
doao maak je skoio na njega,magarac ga
izudarao zadnjim nogama,a petao mu probio
bubne opne.Razbojnik se sav krvav vratio i od
tad se razbojnici vie nisu vraali u
kuu.Bremenskim sviraima se tamo svidelo i
do tada nisu nigde vie ili.
Poslednji to kaziva nam priu ovu,
dragi svima,od prianja,kae i sam
i sad topla usta ima.

Maak u izmama

arlo Pero

Neki mlinar je na samrti svo svoje

bogatstvo(magarca i maka,i mlin)ostavio
trojici svojih sinova.Najstarijem je pripao
mlin,srednjem-magarac,a
najmlaemmaak.Najmlai se alio zbog nepotene
deobe,ali ga je maak teio.Reako je da mu
da vreu i izme i da nita ne brine.Kad je
maak dobio ta je eleo,otiao je u umu,u
vreu je stavio mekinje i zamku i pored lee
kako da je mrtav ne bi li naiao neki kuni da
pojede mamac.im je legao,posreilo mu
se.Uzeo je kunia i otiao na kraljeve
dvore.Poklonio se kralju i rekao kako ga alje
njegov markiz Karabas-njegov gospodar(to je
izmislio) da preda kunia kralju.Kralj se
zahvalio.Drugi put maak se sakrio u ito sa
vreom i ulovio dve jarebice.Kralj ih opet primi
i maku da napojnicu.Maak je tako nastavio
dva meseca i kralju nosio divlja.Jednog

dana,znajui da kralj eta obalom reke sa

svojom kerkom-najlepom na svetu,maak
kae gospodaru da treba da se kupa gde mu
on kae u reci ako eli da ga srea prati.
Ovaj tako i uradi i tako jednog dana dok se
kupao,naioe kraljeve koije i maak iz svih
ila poe da zove pomo-markiz Karabos se
davi.Kralj je nardeio svojoj posluzi da ga
izvuku.Dok su njegovog gospodara vadili iz
reke,on poe da objanjava kralju kako su ga
pokrali(a odeu je sakrio pod veliki
kamen).Kralj ga je obukao,primio kao
poasnog gosta i on je oduevio kraljevi
ker.Jednog dana krenuli su kralj i markiz u
vonju,a maak je iao ispred njih i pretio
ljudima da kau da je sve markiza
Karabasa(prvo livada koju su
kosili,pa
ito).Na posletku su stigli do dvorca u kom je
iveo
arobnjak-najbogatiji
meu
svima.Maak je posetio arobnjaka,i obratio
mu se sa pitanjem da li je istina da se moe
pretvoriri u koj god ivotinju eli?npr.lava?
Ovaj se istog trenutka pretvori,i maak
pobee i dok se arobnjak nije vratio u
preanji lik maak nije silazio.Zatim je pitao
kralja da li moe da se pretvori u najmanju
ivotinju npr.mia?Ovaj se pretvori i maak ga
pojede.U to maak uo koije i pozove kralja
da proeta dvorcem markiza.Ovaj se
oduevio i istog trena ga je pitao da mu bude
zet.Maak je postao veliki dospodin koji je
jurio za mievima iz iste zabave.
Pouka:
Batina je lepa prednost,
nasledstvo ima vrednost,
al u vreme nae novo
veu cenu ima ovo:
majstorija sad se trai
samo nastup,sone lai.

Uspavana lepotica
arl Pero
Posle niza godina kralj i kraljica su dobili
kerku.kao po obiaju,vile su poelele
novoroenetu sve najlepe osobine i
vrline8na krtenju su bile pozvane 7 vila i svi
iz kraljevstva).postojala je jo jedna vila ali
ona je bila jako stara pa su nju

zaboravili.Kada je 6.vila izrekla svoje

elje,pojavila se i osma vila koju nisu pozvali,i
rekla da e se princeza ubosti na vreteno i
umreti.Svi su se zaprepastili,meutim jo
sedma vila nije bila poelela detetu nita pa je
kao poslednja,rekla da ne moe da poniti
elju,ali da e princeza spavati 100 godina,a
ne umreti.Princeza je izrasla u lepu devojku i
jednog dana se preselila u dvor u letnjoj
palati.poto tamo nije bilo nikog,ila je iz sobe
u sobu i tamo je sedela stara vila,preruena u
seljanku i prela .I ona je uzela vreteno i ubola
prst,i zaspala...Istog trenutak su svi u
kraljevstvu zaspali.Vila je takoe uinila da
dvorac obraste ibljem i trnjem.100 godina
kasnije,jedan princ je putovao kroz zemlju i
rekli su mu da je to zaaran dvorac.probio se
kroz
umu
do
dvorskog
vrta
i
dvorane.konano je stigao do sobe gde je
spavala princeza,odmah se zaljubio u nju i
poljubio je.Tada se ona i ceo dvor
probudila,uma trnja je iezla,i ne dugo posle
toga princ i princeza su slavili venanje.
Cvrak i mrav - La Fonten
jedne zime je cvrak doao kod mrava da moli
za malo ita da ne bi umro od gladi.Mravi su
ga pitali ta je radio letos-on im ree da je
svirao.Kad su oni to uli,iznervirani rekli su mu
da sad igra da bi ga glad prola i isterali su
cvrka napolje.
lisica i gavran - La Fonten
Gavran je naao komadi sira i drao ga je u
kljunu.lisica je to opazila i poela da ga
provocira kako je lepa ptica ali ne ume da
peva.Da bi uverio lisicu da ume da peva,otvori
kljun i zagrakta.Sir mu ispade iz kljuna,lisica
zgrabi plen i pobee.lisica je zakljuila da
gavran ima i stasa i glasa ali ne i pameti.
Orao i lisica - Ezop
Orao i lisica su sklopili prijateljstvo.Da bi bilo
to trajnije dogovorili su se da ive u
susedstvu kako bi jedan drugome mogli da
pomognu.Izabrali su jedan hrast na ijim
granama je orao nainio sebi gnezdo(snese
jaja i lee mlade),a lisica sebi u duplji istog
drveta napravila postelju od lia i okoti
lisie.Jednom lisica ode u lov,a orao nemajui
ime da nahrani porodicu sleti odle i pokupi
mlade lisiie i odnese ih u gnezdo.Kada se
lisica vratila i shvatila ta se desilo,jako je

alila jer joj je prijatelj to uradio.Poto nita

nije mogla da uradi,proklinjala je i pozivala
nebesku prirodu da je osveti.nekoliko dana
kasnije,pastiri su pekli nekakvo meso,lakom
orao sleti i uze pare mesa sa vatre.uz meso
se zalepio grumewn eravice i gnezdo se
upalilo.Poto je duvao vetar i orlii se zaas
isprie i popadae pod stablo.Moete da
pogodite kako je lisica doekala!

Lisica i majmun - Ezop

jednom su se etvoronone ivotinje sakupile
da izaberu izmeu sebe najpametnijeg i
najistaknutijeg za vladara.Majmun je svojim
igranjem i skakanjem zadivio sve prisutne i
jednoglasno ga izabrae za vou.lisici nije bilo
pravo jer ne moe nita protiv veine pa je
utala.
ubrzo je lisica videla zamku i u njoj povee
pare mesa,dovede majmuna rakavi da je
nala meso ali da ga ne sme uzeti jer po
zakonu to moe uiniti samo vladar.Majmun je
pohvali,uzme meso i uhvati se u zamku.lisica
poe da ga ismeva-pamet je potrebna a ne
prevrtanje onome ko hoe da vlada mnogima.
Vuk i jagnje - La Fonten
Vuk je pio na bistrom izvoru a ispod njega na
potoku je bilo jedno jagnje.Vuk to snimi i poe
da se obraa jagnjetu i nudi mu vode.jagnje
odgovori da vode tee od njega ka
jagnjetu.Vuk zaurla i pozna ga da mu se on
rugao prole godine.Jagnje kae da ga majka
tad nije ni rodila.Vuk mu kae da dobro
misli,skoi na njega i pojede ga.
Kurjak i koza - D.Obradovi
vuk vidi kozu koja je pasla na visokoj
steni.Znajui da je ne moe uhvatiti dok je
gore,poe da je mami.sestrice,sestrice!Nije
dobro da se vere tako visoko.Sii dole u
dolinu,lepe e ti biti ovde.Koza mu ree da
ne zna od kad su vuci s kozama roaci i
poelje ga na neki potok da se ogleda jer mu
se na licu vidi da mu dobrota ne pristaje.
kornjaa i orao - Ezop
kornjaa je preklinjala orla da je naui da
leti.Orao se lepo spusti na zemlju i kae joj da
je bolje da uti i hoda kao to joj je priroda
predodredila.Meutim,ona
mu
i
dalje

dosauje-on je podie u visinu i pusti

je-Hajde,sad leti!Kornjaa pade na zemlju i
sva se razbi.
konj i magarac - Ezop
Konj i magarac su jednom putovali
zajedno.Magarac
je
bio
peko
mere
natovaren.Zamolio je konja da mu pomogne i
rekao
je
da
ako
mu
ne
pomogne,izdahnue.konj je bio gord i nje hteo
za tako neto ni da uje.Magarac ubrzo pade
mrtav.Onda gospodar natovari na konja ne
samo breme nego i magareu kou.Tek tada
konj uvide ta je uradio,ali je bilo kasno.
Lav i mi - La Fonten
Lav je bio umoran i legao je u hlad da se
odmori i zaspao.prolazei tuda mi rei da
pretri preko lava,meutim lav se probudi i
epa mia.mi poe da moli i kae mu
kakava bi to slava za lava bila da ubije jadnog
malog mia?
I lav ga pusti.Posle nekoliko dana,lav se
uhvatio u veliku mreu koju su postavili
lovci.To je uo mi.odmah je dotrao i poeo
da grize uad i malo po malo,nainio je otvor
dovoljno veliki da se lav izbavi.Lav
prokomentarie kako se udne stvari
deavaju na svetu,ko bi pomislio da e mi
lava od smrti da izbavi.
Crvenkapa - arl Pero
Crvenkapa je pola kroz umu kod bake da joj
nosi hleba i vina.video je vuk i krenuo za
njom.Pokucao je na vrata,predstavio se kao
crvenkapa(narednog dana),baka mu je
otvorila i on ju je pojeo.zatim je obukao njenu
spavaicu i na glavu stavio kapicu i legao u
krevet.U tom se pojavila crvenkapa.pokucala
je na vrata i one je pozvao da ue.Crvenkapa
se zbunila to baka ima velike oi-tako te
bolje vidim.Zastim je upitala baku to su joj
ui tako velike-da te bolje ujem.A onda je
pitala zato su joj zubi tako veliki-da te bolje
pojedem.Vuk iskoi iz kreveta i proguta
je.Tuda je prolazio lovac i iz bakine kue
zauo udan zvuk(hrkanje).pogledao je kroz
prozor,i video vuka.Uao je i ubio ga.Tada je
video crvenkapinu kapicu,rasekao vuku
stomak i crvenkapa i baka izaoe uplaene
ali ne ozleene.