Pregled modernih poetika, 24. IV 2012.

Stefan Malarme
Kriza stiha
-

Malarme upuuje na nova strujanja u francuskoj poeziji, na savremene pesnike

Njegova referentna taka je Viktor Igo njegov stih je najbolji, nema i ne moe imati
konkurenciju; dakle, neto u pesnitvu treba da se promeni
Pesnicima u svest dolazi da se moe pisati i drugaije
Radikalne promene vode stvaranju pesama u prozi ili pisanju slobodnim stihom, npr.
Malarmeova kola, kruok je nazivan dekadentnim, ne postoji termin simbolizam jo uvek
Daje kritiku francuske poezije opisuje kako se aleksandrinac habao tokom vremena
Pravi gradaciju kanona stiha iznosi naine kako se upotrebljava stih
Vrlo je vana sposobnost pesnika da sam stvori stih, a ne samo da se ugleda na ve
postojee tradicije
Novine u stihu su:
o skraivanje ili produivanje aleksandrinca (ubacivanje trinaestog sloga, npr.)
o nepravilan stih
o polimorfan stih
nabraja svoje savremenike i pesnike njegovog kruoka koji su bliski tim inovacijama
steena sloboda za Malarmea je u tome da sad svako moe da radi sa stihom, u skladu sa
svojim talentom
prajezik:
o za njim se traga, on je najsavreniji
o cilj je pribliiti mu se, koristei poznate rei
o ideal je nema re, tiina, praznina
o istina je neizreciva
istie senke, kao neto to nije ni crno ni belo, ve samo sugestivno
da imamo savren jezik, sve bi bilo poezija, ne bi bio potreban stih, ali poto nema tog
savrenog jezika tu je stih da filozofski nadoknauje mane jezika, jer je nadmoan
stih je slutnja, traganje za viim, savrenim jezikom
ipak, ne smeju se potpuno odbaciti pravila, jer odreena pravila namee ve sama
harmonija pesme
ideja je da nema potpune i apsolutne stvaralake slobode (isto je rekao i Bodler, a rei e i
Eliot, kasnije)
ta nova kola, Malarmeova, donosi aluziju sugestiju, osnov je idealizam
govori i o vidovitosti treba stvoriti taan odnos izmeu slika
opta harmonija treba da se pretoi u delo (kao Bodlerova ideja u Saglasnostima)
u knjievnom delu nije neophodno eksplicitno ukazivati na neto, ve je dovoljna samo
sugestija TRANSPOZICIJA
taj jezik slian je Platonovom on govori o sutinama, a ne o materijalnim stvarima
Malarme se zalae za odsustvo autora, istie da je bitna kombinacija rei u delu (kao kod
Eliota)
Te neobine kombinacije pozantih rei zrae nekom novom energijom
Postoji red u knjizi koji se nuno javlja ukoliko postoji red u mislima ali taj red ne mora biti
neka opteprihvaena struktura, ve sasvim nova koncepcija
Malarme govori da sklad najbolje oseti u muzici jer se ona ne koristi reima i zato svima,
bez razlike, moe da sugerira (koristi se neverbalnim medijumom)
Treba tragati za velikim knjievnim ritmovima
esto poredi rei sa muzikim tonovima i pribliava ih muzikim tonovima
Malarme razdvaja ono to moe da ue u pesniki jezik od uobiajenog govora postoje
posebne rei samo za pesnike
Prisutna je ta ideja razdvajanja materijalnog i idejnog

Stih je kao magijska re; magija je veoma bitna za simbolizam, kao i, kasnije, za
nadrealizam
Takva poezija e promeniti svet, odnosno pogled ljudi na svet

ns_buca@yahoo.com