Programiranje 2 ETF

le
E
ro
n
kt
sk
o
d
iz
an
je
(2
01
5)
le
E
ro
n
kt
sk
o
d
iz
an
je
(2
01
5)
Predrag Janii
(2
01
5)
Filip Mari
je
PROGRAMIRANJE 1
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
Osnove programiranja kroz programski jezik C
Beograd
2015.
Autori:
dr Filip Mari, docent na Matematikom fakultetu u Beogradu
dr Predrag Janii, redovni profesor na Matematikom fakultetu u Beogradu
PROGRAMIRANJE 1
Izdava: Matematiki fakultet Univerziteta u Beogradu
(2
01
5)
Studentski trg 16, 11000 Beograd

Za izdavaa: prof. dr Zoran Raki, dekan
Recenzenti:
dr Gordana Pavlovi-Laeti, redovni profesor na Matematikom fakultetu u

Beogradu
dr Miodrag ivkovi, redovni profesor na Matematikom fakultetu u Beogradu

dr Dragan Uroevi, nauni savetnik na Matematikom institutu SANU
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
Obrada teksta, crtei i korice: autori
le
ISBN 978-86-7589-100-0
c 2015.
Filip Mari i Predrag Janii
Ovo delo zatieno je licencom Creative Commons CC BY-NC-ND 4.0 (AttributionNonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License).
videti na veb-adresi
Detalji licence mogu se
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/.
Do-
zvoljeno je umnoavanje, distribucija i javno saoptavanje dela, pod uslovom da se

navedu imena autora. Upotreba dela u komercijalne svrhe nije dozvoljena. Prerada,
preoblikovanje i upotreba dela u sklopu nekog drugog nije dozvoljena.
(2
01
5)
je
Sadraj
Osnovni pojmovi raunarstva i programiranja
an
Sadraj
10
11
iz
1 Raunarstvo i raunarski sistemi
Rana istorija raunarskih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . .
12
1.2
Raunari fon Nojmanove arhitekture . . . . . . . . . . . . . . .
16
1.3
Oblasti savremenog raunarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . .
21
1.4
Hardver savremenih raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
22
1.5
Softver savremenih raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
26
sk
o
1.1
38
ro
n
2 Reprezentacija podataka u raunarima

Analogni i digitalni podaci i digitalni raunari . . . . . . . . . .
38
2.2
Zapis brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
40
2.3
Zapis teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
48
2.4
Zapis multimedijalnih sadraja
55
kt
2.1
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
61
le
3 Algoritmi i izraunljivost
Formalizacije pojma algoritma
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
61
3.2
er-Tjuringova teza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
63
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
64
3.1
3.3
ur maine
3.4
Enumeracija
3.5
Neizraunljivost i neodluivost
3.6
Vremenska i prostorna sloenost izraunavanja
urm programa
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . .
4 Vii programski jezici
69
71
73
78
4.1
Kratki pregled istorije programskih jezika
. . . . . . . . . . . .
79
4.2
Klasifikacije programskih jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . .
80
4.3
Leksika, sintaksa, semantika programskih jezika . . . . . . . . .
80
4.4
Pragmatika programskih jezika
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
II Jezik C
83
90
5 Osnovno o programskom jeziku C
91
Standardizacija jezika
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
91
5.2
Prvi programi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
93
(2
01
5)
5.1
6 Predstavljanje podataka i operacije nad njima
101
6.1
Promenljive i deklaracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
101
6.2
Osnovni tipovi podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
104
6.3
Konstante i konstantni izrazi
109
6.4
Operatori i izrazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
112
6.5
Konverzije tipova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
126
6.6
Nizovi i niske
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
132
6.7
Korisniki definisani tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
140
an
je
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7 Naredbe i kontrola toka

Naredba izraza
7.2
Sloene naredbe (blokovi)
7.3
Naredbe grananja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
152
7.4
Petlje
156
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
151
7.1
iz
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
8 Funkcije
sk
o
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
151
152
168
Primeri definisanja i pozivanja funkcije . . . . . . . . . . . . . .
168
8.2
Deklaracija i definicija funkcije
170
8.3
Parametri funkcije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
171
8.4
Prenos argumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
172
8.5
Konverzije tipova argumenata funkcije . . . . . . . . . . . . . .
174
8.6
Povratna vrednost funkcije
ro
n
8.1
. . . . . . . . . . . . . . . . . .
175
8.7
Nizovi i funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
175
8.8
Korisniki definisani tipovi i funkcije . . . . . . . . . . . . . . .
178
8.9
Rekurzija
kt
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
179
8.10 Funkcije sa promenljivim brojem argumenata . . . . . . . . . .
179
le
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
9 Organizacija izvornog i izvrnog programa

. . . . . . . . . . . . . . . .
186
9.1
Od izvornog do izvrnog programa
9.2
Organizacija izvornog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . .
193
9.3
Organizacija izvrnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . .
219
10 Pokazivai i dinamika alokacija memorije

10.1 Pokazivai i adrese
187
234
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
234
10.2 Pokazivai i argumenti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . .
239
10.3 Pokazivai i nizovi
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
241
10.4 Pokazivaka aritmetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
244
10.5 Pokazivai i niske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
247
10.6 Nizovi pokazivaa i viedimenzioni nizovi . . . . . . . . . . . . .
251
10.7 Pokazivai i strukture
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
254
10.8 Pokazivai na funkcije
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
255
10.9 Dinamika alokacija memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
258
11 Pregled standardne biblioteke

11.2 Zaglavlje
11.3 Zaglavlje
11.4 Zaglavlje
11.5 Zaglavlje
string.h
stdlib.h
ctype.h
math.h .
assert.h
269
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
269
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
272
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
274
(2
01
5)
11.1 Zaglavlje
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
275
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
276
12 Ulaz i izlaz programa
277
12.2 Ulaz iz niske i izlaz u nisku
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . .
an
12.3 Ulaz iz datoteka i izlaz u datoteke
le
kt
ro
n
sk
o
Indeks
iz
B Reenja zadataka
12.4 Argumenti komandne linije programa
A Tabela prioriteta operatora
je
12.1 Standardni tokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
277
285
286
294
300
301
373
(2
01
5)
Predgovor
je
Ova knjiga pisana je kao udbenik za predmet Programiranje 1 na smeru
Informatika Matematikog fakulteta u Beogradu. U ovom predmetu i u ovoj
an
knjizi, centralno mesto ima programski jezik C, ali predmet i knjiga nisu samo
kurs ovog jezika, ve pokuavaju da dju ire osnove programiranja, ilustrovane
kroz jedan konkretan jezik.
Knjiga je nastala na osnovu materijala za predavanja koja smo na ovom
iz
predmetu drali od 2005. godine. Ipak, vremenom je materijal proiren i delovima koji se u okviru tog predmeta ne predaju ili se predaju u vrlo ogranie-
sk
o
nom obimu. Zahvaljujui tome, ova knjiga i njen nastavak (Programiranje 2
Osnove programiranja kroz programski jezik C) mogu se koristiti kao udbenici

za vie razliitih kurseva.
Za predmet na studijama na kojima nema drugih
(ili nema mnogo drugih) raunarskih predmeta, predlaemo obraivanje i-
ro
n
tave knjige, s tim to obraivanje glave 4 preporuujemo samo za studije sa

jakom matematikom orijentacijom. itaocima (studentima) koji poznaju osnove raunarstva i programiranja, a ne znaju jezik C, preporuujemo itanje
kt
samo drugog dela knjige (Jezik C). Za kurs Programiranje 1 na smeru Informatika preporuujemo samo ubrzano upoznavanje sa glavama 1 i 2 (jer se ti
Za ovaj kurs
le
sadraji izuavaju u okviru drugih predmeta na prvoj godini).
preporuujemo i upoznavanje sa glavama 3 i 4, a upoznavanje sa glavama 10 i
12 preporuujemo za drugi semestar.

Na kraju veine poglavlja naveden je vei broj pitanja i zadataka koji mogu
da slue za proveru znanja.
Meu ovim pitanjima su praktino sva pitanja
koja su zadata na testovima i ispitima iz predmeta Programiranje 1 u periodu od pet godina. Odgovori na pitanja nisu eksplicitno navoeni, jer su ve
implicitno sadrani u osnovnom tekstu knjige.
Na kraju knjige navedena su
reenja zadataka, te se moe smatrati da ova knjiga obuhvata i potpunu prateu

zbirku zadataka. Za zadatka tipa ta ispisuje naredni program? nisu navoeni
odgovori jer italac to moe da proveri na svom raunaru (i knjiga pokuava
da ohrabri itaoca da itanje knjige kombinuje sa radom na raunaru).
U pripremi knjige koristili smo mnoge izvore, pre svega sa interneta. Od
izvora o jeziku C, pomenimo ovde znamenitu knjigu Programski jezik C (The

C Programming Language, K&R) Brajana Kernigana i Denisa Riija koja je
dugo sluila kao nezvanini standard jezik, knjigu Knjiga o C-u (The C Book)
Majka Banahana, Deklana Brejdija i Marka Dorana, kao i ISO standarde jezika
C. Za pripremu glave Algoritmi i izraunljivost koristili smo knjigu Teorija al-
goritama, jezika i automata - zbirka zadataka, Irene Spasi i Predraga Janiia.

Na veoma paljivom itanju i brojnim korisnim savetima zahvaljujemo re-
(2
01
5)
cenzentima Gordani Pavlovi-Laeti, Miodragu ivkoviu i Draganu Uroe-
viu. Na brojnim sugestijama i ispravkama zahvalni smo i nastavnicima Matematikog fakulteta Mileni Vujoevi-Janii, Nenadu Mitiu i Mladenu Nikoliu,
kao i studentima Nikoli Premevskom, Mladenu Canoviu, Nemanji Mioviu,
Vojislavu Grujiu, Stefanu oreviu, Petru Vukmiroviu, Bobanu Piskuliu,
Jani Proti, Ljubici Peleksi, Ivanu Baleviu, Danielu Doi, Milou Samardiji,
Stefanu Saviu, Petru Kovrliji i Tomislavu Milovanoviu.
je
Ova knjiga dostupna je (besplatno) u elektronskom obliku preko internet

strana autora.
Sadraj tampanog i elektronskog izdanja je identian.
Be-
an
splatna dostupnost elektronskog oblika knjige odraava stav autora o otvorenim
sk
o
iz
sadrajima kdu programa i sadraju knjiga.
le
kt
ro
n
Beograd, april 2015. godine
Autori
(2
01
5)
Deo I
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
Osnovni pojmovi raunarstva i

programiranja
10
(2
01
5)
Glava 1
je
Raunarstvo i raunarski sistemi
Raunarstvo i informatika predstavljaju jednu od najatraktivnijih i najivot u savremenom drutvu ne moe se zamis-
an
vanijih oblasti dananjice.
liti bez korienja razliitih raunarskih sistema : stonih i prenosnih raunara,

tableta, pametnih telefona, ali i raunara integrisanih u razliite maine (au-
tomobile, avione, industrijske maine, itd). Definicija raunarskog sistema je
iz
prilino iroka. Moe se rei da se danas pod digitalnim raunarskim sistemom

(raunarom) podrazumeva maina koja moe da se programira da izvrava razliite zadatke svoenjem na elementarne operacije nad brojevima.
Brojevi
sk
o
se, u savremenim raunarima, zapisuju u binarnom sistemu, kao nizovi nula

i jedinica tj. binarnih cifara, tj. bitova (engl. bit, od binary digit ). Koristei
bitova, moe se zapisati
ro
n
Na primer, jedan bajt (B)
razliitih vrednosti.
oznaava osam bitova i moe da reprezentuje
28 ,
tj. 256 razliitih vrednosti.
Raunarstvo se bavi izuavanjem raunara, ali i optije, izuavanjem teorije

i prakse procesa raunanja i primene raunara u raznim oblastima nauke,
tehnike i svakodnevnog ivota .
kt
Raunari u dananjem smislu nastali su polovinom XX veka, ali koreni

raunarstva su mnogo stariji od prvih raunara.
Vekovima su ljudi stvarali
le
mehanike i elektromehanike naprave koje su mogle da reavaju neke numerike zadatke. Dananji raunari su programabilni, tj. mogu da se isprogrami-
raju da vre razliite zadatke.
Stoga je oblast programiranja , kojom se ova
knjiga bavi, jedna od najznaajnijih oblasti raunarstva.

modernih raunara neophodni su i hardver i softver.
Za funkcionisanje
Hardver (tehniki sis-
tem raunara) ine opipljive, fizike komponente raunara: procesor, memo-
1 Koliina
podataka i kapacitet memorijskih komponenti savremenih raunara obino se
iskazuje u bajtovima ili izvedenim jedinicama. Obino se smatra da je jedan kilobajt (KB)
jednak 1024 bajtova (mada neke organizacije podrazumevaju da je jedan KB jednak 1000
bajtova). Slino, jedan megabajt (MB) je jednak 1024 KB ili
10242
B, jedan gigabajt (GB)
je jednak 1024 MB, a jedan teraabajt (TB) je jednak 1024 GB.
2 esto
se kae da se raunarstvo bavi raunarima isto onoliko koliko se astronomija bavi
teleskopima, a biologija mikroskopima. Raunari nisu sami po sebi svrha i samo su sredstvo
koje treba da pomogne u ostvarivanju razliitih zadataka.
11
12
1. Raunarstvo i raunarski sistemi
rija, matina ploa, hard disk, DVD ureaj, itd. Softver (programski sistem
raunara) ine raunarski programi i pratei podaci koji odreuju izraunavanja koja vri raunar. Raunarstvo je danas veoma iroka i dobro utemeljena
nauna disciplina sa mnotvom podoblasti.
(2
01
5)
1.1 Rana istorija raunarskih sistema

Programiranje u savremenom smislu postalo je praktino mogue tek krajem Drugog svetskog rata, ali je njegova istorija znatno starija.
Prvi pre-
cizni postupci i sprave za reavanje matematikih problema postojali su jo

u vreme antikih civilizacija.
Na primer, kao pomo pri izvoenju osnovnih
matematikih operacija koriene su raunaljke zvane abakus . U IX veku persijski matematiar Al Horezmi
3 precizno je opisao postupke raunanja u indo-
arapskom dekadnom brojevnom sistemu (koji i danas predstavlja najkorieniji
4 doneo je ovaj nain zapi-
je
brojevni sistem). U XIII veku Leonardo Fibonai
sivanja brojeva iz Azije u Evropu i to je bio jedan od kljunih preduslova za
an
razvoj matematike i tehnikih disciplina tokom renesanse. Otkrie logaritma

omoguilo je svoenje mnoenja na sabiranje, dodatno olakano raznovrsnim
analognih spravama (npr. klizni lenjir iber ) . Prve mehanike sprave koje
su mogle da potpuno automatski izvode aritmetike operacije i pomau u rea-
iz
vanju matematikih zadataka su napravljene u XVII veku. Blez Paskal
6 kon-
struisao je 1642. godine mehanike sprave, kasnije nazvane Paskaline , koje su

sluile za sabiranje i oduzimanje celih brojeva. Gotfrid Lajbnic
7 konstruisao je
sk
o
1672. godine mainu koja je mogla da izvrava sve etiri osnovne aritmetike
operacije (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje) nad celim brojevima.
Ova maina bila je zasnovana na dekadnom brojevnom sistemu, ali Lajbnic je
le
kt
ro
n
prvi predlagao i korienje binarnog brojevnog sistema u raunanju.
Slika 1.1: Abakus. iber. Paskalina
3 Muhammad ibn Musa al-Khwarizmi (780850), persijski matematiar.

4 Leonardo Pisano Fibonacci, (11701250), italijanski matematiar iz Pize.
5 Zanimljivo je da su klizni lenjiri noeni na pet Apolo misija, ukljuujui i onu
na Mesec,
da bi astronautima pomagali u potrebnim izraunavanjima.
6 Blaise
Pascal (16231662), francuski filozof, matematiar i fiziar. U njegovu ast jedan
programski jezik nosi ime PASCAL.
7 Gottfried
Wilhelm Leibniz (16461716), nemaki filozof i matematiar.
13
Mehanike maine.
ozef Mari akard
8 konstruisao je 1801. godine prvu
programabilnu mainu mehaniki tkaki razboj koji je koristio buene kartice kao svojevrsne programe za generisanje kompleksnih ara na tkanini. Svaka
rupa na kartici odreivala je jedan pokret maine, a svaki red na kartici odgovarao je jednom redu are.
U prvoj polovini XIX veka, arls Bebid
9 dizajnirao je, mada ne i real-
izovao, prve programabilne raunske maine.
Godine 1822. zapoeo je rad
(2
01
5)
na diferencijskoj maini koja je trebalo da rauna vrednosti polinomijalnih
funkcija (i eliminie este ljudske greke u tom poslu) u cilju izrade to preciznijih logaritamskih tablica. Ime je dobila zbog toga to je koristila tzv. metod
konanih razlika da bi bila eliminisana potreba za mnoenjem i deljenjem.
Maina je trebalo da ima oko 25000 delova i da se pokree runo, ali nije
nikada zavrena
10 . Ubrzo nakon to je rad na prvom projektu utihnuo bez
rezultata, Bebid je zapoeo rad na novoj maini nazvanoj analitika maina .
je
Osnovna razlika u odnosu na sve prethodne maine, koje su imale svoje specifine namene, bila je u tome to je analitika maina zamiljena kao raun-
an
ska maina opte namene koja moe da se programira (programima zapisanim

na buenim karticama, slinim akardovim karticama).
Program zapisan na
karticama kontrolisao bi mehaniki raunar (pokretan parnom mainom) i
omoguavao sekvencijalno izvravanje naredbi, grananje i skokove, slino pro-
iz
gramima za savremene raunare. Osnovni delovi raunara trebalo je da budu

mlin (engl. mill) i skladite (engl. store), koji po svojoj funkcionalnosti sasvim
odgovaraju procesoru i memoriji dananjih raunara.
Ada Bajron
11 zajedno
sk
o
sa Bebidem napisala je prve programe za analitiku mainu i, da je maina

uspeno konstruisana, njeni programi bi mogli da raunaju odreene sloene nizove brojeva (takozvane Bernulijeve brojeve). Zbog ovoga se ona smatra prvim
ro
n
programerom u istoriji (i njoj u ast jedan programski jezik nosi ime Ada ).
Ona je bila i prva koja je uvidela da se raunske maine mogu upotrebiti i za
nematematike namene, ime je na neki nain anticipirala dananje namene
kt
digitalnih raunara.
Elektromehanike maine.
Elektromehanike maine za raunanje koristili
le
su se od sredine XIX veka do vremena Drugog svetskog rata.
Jedna od prvih je maina za itanje buenih kartica koju je konstruisao
Herman Holerit
12 . Ova maina koriena je 1890. za obradu rezultata popisa
stanovnitva u SAD. Naime, obrada rezultata popisa iz 1880. godine trajala

je vie od 7 godina, a zbog naglog porasta broja stanovnika procenjeno je
8 Joseph Marie Jacquard (17521834), francuski trgovac.

9 Charles Babbage (17911871), engleski matematiar, filozof i pronalaza.
10 Dosledno sledei Bebidev dizajn, 1991. godine (u nauno-popularne svrhe)
uspeno
je konstruisana diferencijska maina koja radi besprekorno. Neto kasnije, konstruisan je i

tampa koji je Bebid dizajnirao za diferencijsku mainu, tj. tamparska presa povezana
sa parnom mainom koja je tampala izraunate vrednosti.
11 Augusta
Ada King (ro. Byron), Countess of Lovelace, (18151852), engleska matem-
atiarka. U njenu ast nazvan je programski jezik ADA.
12 Herman
Hollerith (18601929), ameriki pronalaza.
(2
01
5)
14
je
Slika 1.2: akardov razboj. Bebidova diferencijska maina.
an
da bi obrada rezultata iz 1890. godine trajala vie od 10 godina, to je bilo

neprihvatljivo mnogo. Holerit je sproveo ideju da se podaci prilikom popisa zapisuju na mainski itljivom medijumu (na buenim karticama), a da se kasnije
obrauju njegovom mainom. Koristei ovaj pristup obrada rezultata popisa

nastala uvena kompanija IBM.
Godine 1941, Konrad Cuze
iz
uspeno je zavrena za godinu dana. Od Holeritove male kompanije kasnije je
13 konstruisao je 22-bitnu mainu raunanje Z3
sk
o
koji je imao izvesne mogunosti programiranja (podrane su bile petlje, ali

ne i uslovni skokovi), te se esto smatra i prvim realizovanim programabilnim
14 . Cuzeove maine tokom Drugog svetskog rata naile su samo na
raunarom
ro
n
ograniene primene. Cuzeova kompanija proizvela je oko 250 razliitih tipova

raunara do kraja ezdesetih godina, kada je postala deo kompanije Simens
(nem. Siemens).
U okviru saradnje kompanije IBM i univerziteta Harvard, tim Hauarda
15 zavrio je 1944. godine mainu Harvard Mark I . Ova maina itala je
kt
Aikena
instrukcije sa buene papirne trake, imala je preko 760000 delova, duinu 17m,
le
visinu 2.4m i masu 4.5t. Mark I mogao je da pohrani u memoriji (korienjem

elektromehanikih prekidaa) 72 broja od po 23 dekadne cifre.
Sabiranje i
oduzimanje dva broja trajalo je treinu, mnoenje est, a deljenje petnaest

sekundi.
Elektronski raunari.
Elektronski raunari koriste se od kraja 1930-ih do
danas.
Jedan od prvih elektronskih raunara ABC (specijalne namene reavanje
13 Konrad Zuse (19101995), nemaki inenjer.

14 Maini Z3 prethodile su jednostavnije maine
15 Howard Hathaway Aiken (19001973).
Z1 i Z2, izgraeni 1938. i 1940. godine.
Slika 1.3:
Holeritova maina.
je
(2
01
5)
15
Harvard Mark I. ENIAC (proces reprogrami-
an
ranja).
sistema linearnih jednaina) napravili su 1939. godine Atanasov
16 i Beri 17 .
iz
Maina je prva koristila binarni brojevni sistem i elektrine kondenzatore (engl.

capacitor) za skladitenje bitova sistem koji se u svojim savremenim varigramabilna.
sk
o
jantama koristi i danas u okviru tzv. DRAM memorije. Maina nije bila proKrajem Drugog svetskog rada, u Engleskoj, u Bleli parku (engl. Bletchley Park) u kojem je radio i Alan Tjuring
18 , konstruisan je raunar Kolos
ro
n
(engl. Colossus ) namenjen deifrovanju nemakih poruka. Raunar je omoguio

razbijanje nemake ifre zasnovane na maini Enigma , zahvaljujui emu su
saveznici bili u stanju da prate komunikaciju nemake podmornike flote, to
kt
je znaajno uticalo na ishod Drugog svetskog rata.

U periodu izmeu 1943. i 1946. godine od strane amerike vojske i tima
le
univerziteta u Pensilvaniji koji su predvodili Don Mokli
19 i Dej Ekert 20 kon-
struisan je prvi elektronski raunar opte namene ENIAC (Electronic Nu-
merical Integrator and Calculator) .

30m i masu 30t.
Imao je 1700 vakuumskih cevi, duinu
Raunske operacije izvravao je hiljadu puta bre od elek-
tromehanikih maina. Osnovna svrha bila mu je jedna specijalna namena

raunanje trajektorije projektila. Bilo je mogue da se maina preprogramira i
za druge zadatke ali to je zahtevalo intervencije na preklopnicima i kablovima
koje su mogle da traju danima.
16 John Vincent Atanasoff (19031995).

17 Clifford Edward Berry (19181963).
18 Alan Turing (19121954), britanski matematiar.
19 John William Mauchly (19071980).
20 J. Presper Eckert (19191995).
16
1.2 Raunari fon Nojmanove arhitekture

Rane maine za raunanje nisu bile programabilne ve su radile po unapred fiksiranom programu, odreenom samom konstrukcijom maine. Takva
arhitektura se i danas koristi kod nekih jednostavnih maina, na primer, kod
kalkulatora (digitrona). Da bi izvravali nove zadatke, rani elektronski raunari nisu programirani u dananjem smislu te rei, ve su sutinski redizajniTako su, na primer, operaterima bile potrebne nedelje da bi prespojili
(2
01
5)
rani.
kablove u okviru kompleksnog sistema ENIAC i tako ga instruisali da izvrava

novi zadatak.
Potpuna konceptualna promena dola je kasnih 1940-ih, sa pojavom raunara koji programe na osnovu kojih rade uvaju u memoriji zajedno sa podacima
raunara sa skladitenim programima (engl. stored program computers) . U

okviru ovih raunara, postoji jasna podela na hardver i softver.
Iako ideje
je
za ovaj koncept datiraju jo od arlsa Bebida i njegove analitike maine i
nastavljaju se kroz radove Tjuringa, Cuzea, Ekerta, Moklija, za rodonaelnika
an
ovakve arhitekture raunara smatra se Don fon Nojman
21 . Fon Nojman se u
ulozi konsultanta prikljuio timu Ekerta i Moulija i 1945. godine je u svom

izvetaju EDVAC (Electronic Discrete Variable Automatic Computer) opisao
arhitekturu koja se i danas koristi u najveem broju savremenih raunara i u
iz
kojoj se programi mogu uitavati isto kao i podaci koji se obrauju.
Rau-
nar EDVAC, naslednik raunara ENIAC, koristio je binarni zapis brojeva, u

memoriju je mogao da upie hiljadu 44-bitnih podataka i bio je jedan od prvih
sk
o
raunara koji su mogli da uitaju programe u memoriju. Iako je dizajn raunara EDVAC bio prvi opis fon Nojmanove arhitekture, pre 1951. godine - kada
je EDVAC puten u rad, ve je nekoliko raunara sline arhitekture bilo kon-
ro
n
struisano i funkcionalno njega (Mark 1 i EDSAC - 1949. godine i MESM u

tadanjem SSSR, 1950. godine).
Osnovni elementi fon Nojmanove arhitekture raunara su procesor (koji
ine aritmetiko-logika jedinica, kontrolna jedinica i registri) i glavna memo-
kt
rija , koji su meusobno povezani. Ostale komponente raunara (npr. ulaznoizlazne jedinice, spoljanje memorije, . . . ) smatraju se pomonim i povezuju
le
se na centralni deo raunara koji ine procesor i glavna memorija. Sva obrada
podataka vri se u procesoru. U memoriju se skladite podaci koji se obrauju,
ali i programi, predstavljeni nizom elementarnih instrukcija (kojima se procesoru zadaje koju akciju ili operaciju da izvri). I podaci i programi se zapisuju
obino kao binarni sadraj i nema nikakve sutinske razlike izmeu zapisa programa i zapisa podataka. Tokom rada, podaci i programi se prenose izmeu
procesora i memorije. S obzirom na to da i skoro svi dananji raunari imaju
fon Nojmanovu arhitekturu, nain funkcionisanja ovakvih raunara bie opisan
detaljnije u poglavlju o savremenim raunarskim sistemima.
Moderni programabilni raunari se, po pitanju tehnologije koju su koristili,
mogu grupisati u etiri generacije, sve zasnovane na fon Nojmanovoj arhitek-
21 John
Von Neumann (19031957), ameriki matematiar.
17
Slika 1.4:
(2
01
5)
turi.
Osnovni gradivni elementi korieni u etiri generacije raunara:
vakuumska cev, tranzistor, integrisano kolo i mikroprocesor
I generacija raunara
(od kraja 1930-ih do kraja 1950-ih) koristila je vaku-
Za programiranje su korieni mainski jezik i asembler a glavne
primene su bile vojne i naune.
Raunari su uglavnom bili unikatni (tj. za
an
memoriju.
je
umske cevi kao logika kola i magnetne doboe (a delom i magnetne trake) za
veinu nije postojala serijska proizvodnja). Prvi realizovani raunari fon Nojmanove arhitekture bili su Manesterska Beba (engl. Manchester Baby)
eksperimentalna maina, razvijena 1949. na Univerzitetu u Manesteru, na
iz
kojoj je testirana tehnologija vakuumskih cevi i njen naslednik Manesterski
Mark 1 (engl. Manchester Mark 1) , EDSAC razvijen 1949. na Univerzitetu

u Kembridu, MESM razvijen 1950. na Kijevskom elektrotehnikom institutu
sk
o
i EDVAC koji je prvi dizajniran, ali napravljen tek 1951. na Univerzitetu u

Pensilvaniji. Tvorci raunara EDVAC, poeli su 1951. godine proizvodnju prvog komercijalnog raunara UNIVAC UNIVersal Automatic Computer koji
ro
n
je prodat u, za to doba neverovatnih, 46 primeraka.
II generacija raunara
(od kraja 1950-ih do polovine 1960-ih) koristila je
kt
tranzistore umesto vakuumskih cevi. Iako je tranzistor otkriven jo 1947. godine, tek sredinom pedesetih poinje da se koristi umesto vakuumskih cevi kao
osnovna elektronska komponenta u okviru raunara. Tranzistori su izgraeni
le
od tzv. poluprovodnikih elemenata (obino silicijuma ili germanijuma).
poreenju sa vakuumskih cevima, tranzistori su manji, zahtevaju manje energije te se manje i greju. Tranzistori su unapredili ne samo procesore i memoriju ve i spoljanje ureaje. Poeli su da se iroko koriste magnetni diskovi
i trake, zapoelo je umreavanja raunara i ak korienje raunara u zabavne
svrhe (implementirana je prva raunarska igra Spacewar za raunar PDP-1 ).
U ovo vreme razvijeni su i prvi jezici vieg nivoa (FORTRAN, LISP, ALGOL,
COBOL). U to vreme kompanija IBM dominirala je tritem samo raunar
IBM 1401, prodat u vie od deset hiljada primeraka, pokrivao je oko treinu
tada postojeeg trita.
III generacija raunara
(od polovine 1960-ih do sredine 1970-ih) bila je za-
snovana na integrisanim kolima smetenim na silicijumskim (mikro)ipovima .
18
Prvi raunar koji je koristio ovu tehnologiju bio je IBM 360, napravljen 1964. go-
Slika 1.5:
(2
01
5)
dine.
Integrisana kola dovela su do minijaturizacije i kompleksni iani
spojevi su mogli biti realizovani na izuzetno maloj povrini.
je
Nova tehnologija omoguila je poslovnu primenu raunara u mnogim oblastima. U ovoj eri dominirali su mejnfrejm (engl. mainframe)mejnfrejm raunari
an
raunari koji su bili izrazito moni za to doba, ija se brzina merila milionima
instrukcija u sekundi (engl. MIPS; na primer, neki podmodeli raunara IBM
360 imali su brzinu od skoro 1 MIPS) i koji su imali mogunost skladitenja i

obrade velike koliine podataka te su korieni od strane vlada i velikih korpo-
iz
racija za popise, statistike obrade i slino. Kod raunara ove generacije uveden je sistem deljenja vremena (engl. timesharing) koji dragoceno procesorsko
sk
o
vreme raspodeljuje i daje na uslugu razliitim korisnicima koji istovremeno

rade na raunaru i komuniciraju sa njim putem specijalizovanih terminala . U
ovo vreme uvedeni su prvi standardi za jezike vieg nivoa (npr. ANSI FORTRAN). Korieni su razliiti operativni sistemi, uglavnom razvijeni u okviru
ro
n
kompanije IBM. Sa udelom od 90%, kompanija IBM je imala apsolutnu dominaciju na tritu ovih raunara.
Pored mejnfrejm raunara, u ovom periodu iroko su korieni i mini rau-
kt
nari (engl. minicomputers) koji se mogu smatrati prvim oblikom linih (personalnih) raunara. Procesor je, uglavnom, bio na raspolaganju iskljuivo jednom
korisniku.
Obino su bili veliine ormana i retko su ih posedovali pojedinci
le
(te se ne smatraju kunim raunarima). Tritem ovih raunara dominirala je
kompanija DEC Digital Equipment Corporation sa svojim serijama raunara
poput PDP-8 i VAX. Za ove raunare, obino se vezuje operativni sistem Unix
i programski jezik C razvijeni u Belovim laboratorijama (engl. Bell Laborato-
ries), a esto i hakerska
22 kultura nastala na univerzitetu MIT (engl. Mas-
sachusetts Institute of Technology).
IV generacija raunara
(od ranih 1970-ih) zasnovana je na visoko inte-
grisanim kolima kod kojih je na hiljade kola smeeno na jedan silikonski ip.
22 Termin
haker se obino koristi za osobe koje neovlaeno pristupaju raunarskim sis-
temima, ali hakeraj kao programerska podkultura podrazumeva anti-autoritaran pristup

razvoju softvera, obino povezan sa pokretom za slobodan softver.
U oba sluaja, hakeri
su pojedinici koji na inovativan nain modifikuju postojee hardverske i softverske sisteme.
(2
01
5)
19
Slika 1.6: Mejnfrejm raunar: IBM 7094. Mini raunar: DEC PDP 7
U kompaniji Intel 1971. godine napravljen je prvi mikroprocesor Intel 4004

celokupna centralna procesorska jedinica bila je smetena na jednom ipu. Iako
prvobitno namenjena za ugradnju u kalkulatore, ova tehnologija omoguila je
je
razvoj brzih a malih raunara pogodnih za linu tj. kunu upotrebu.

asopis Popular electronics nudio je 1975. godine itaocima mogunost
an
naruivanja delova za sklapanje mikroraunara MITS Altair 8800 zasnovanog

na mikroprocesoru Intel 8080 (nasledniku mikroprocesora Intel 4004 ).
In-
teresovanje meu onima koji su se elektronikom bavili iz hobija bio je izuzetno
pozitivan i samo u prvom mesecu prodato je nekoliko hiljada ovih uradi-sm

Smatra se da je Altair 8800 bio inicijalna kapisla za revoluciju
iz
raunara.
mikroraunara koja je usledila narednih godina.
Altair se vezuje i za nas-
tanak kompanije Microsoft danas jedne od dominantnih kompanija u oblasti
sk
o
proizvodnje softvera. Naime, prvi proizvod kompanije Microsoft bio je interpretator za programski jezik BASIC za Altair 8800.
Nakon Altaira pojavljuje se jo nekoliko raunarskih kompleta na skla-
ro
n
panje. Prvi mikroraunar koji je prodavan ve sklopljen bio je Apple, na ijim

temeljima je nastala istoimena kompanija, danas jedan od lidera na tritu
raunarske opreme.
Kuni raunari koristili su se sve vie uglavnom od strane entuzijasta
kt
za jednostavnije obrade podataka, uenje programiranja i igranje raunarskih igara. Kompanija Commodore je 1977. godine predstavila svoj rau-
le
narom Commodore PET koji je zabeleio veliki uspeh. Commodore 64, jedan
od najuspenijih raunara za kunu upotrebu, pojavio se 1982. godine.
Iz
iste kompanije je i serija Amiga raunara sa kraja 1980-ih i poetka 1990-ih.

Pored kompanije Commodore, znaajni proizvoai raunara toga doba bili su
i Sinclair (sa veoma popularnim modelom ZX Spectrum ), Atari, Amstrad, itd.

Kuni raunari ove ere bili su obino jeftini, imali su skromne karakteristike i
najee koristili kasetofone i televizijske ekrane kao ulazno-izlazne ureaje.
Najznaajnija raunarska kompanija toga doba IBM ukljuila se na
trite kunih raunara 1981. godine, modelom IBM PC 5150, poznatijem jednostavno kao IBM PC ili PC (engl. Personal computer ).
Zasnovan na In-
telovom mikroprocesoru Intel 8088, ovaj raunar veoma brzo je zauzeo trite
raunara za linu poslovnu upotrebu (obrada teksta, tabelarna izraunavanja,
. . . ). Pratei veliki uspeh IBM PC raunara, pojavio se odreen broj klonova
je
(2
01
5)
20
Slika 1.7: Prvi mikroprocesor: Intel 4004. Naslovna strana asopisa Popular
an
electronics sa Altair 8800. Commodore 64. IBM PC 5150.
raunara koji nisu proizvedeni u okviru kompanije IBM, ali koji su kompat-
iz
ibilni sa IBM PC raunarima. PC arhitektura vremenom je postala standard

za kune raunare. Sredinom 1980-ih, pojavom naprednijih grafikih (VGA) i
zvunih (SoundBlaster) kartica, IBM PC i njegovi klonovi stekli su mogunost
proizvoae.
sk
o
naprednih multimedijalnih aplikacija i vremenom su sa trita istisli sve ostale

I naslednici originalnog IBM PC raunara (IBM PC/XT, IBM
PC/AT, . . . ) bili su zasnovani na Intelovim mikroprocesorima, pre svega na
ro
n
x86 seriji (Intel 80286, 80386, 80486) i zatim na seriji Intel Pentium. Operativni sistem koji se tradicionalno vezuju uz PC raunare dolaze iz kompanije
Microsoft prvo MS DOS, a zatim MS Windows. PC arhitektura podrava i

korienje drugih operativnih sistema (na primer, GNU/Linux).
kt
Jedini veliki konkurent IBM PC arhitekturi koji se sve vreme odrao na

tritu (pre svega u SAD) je serija raunara Macintosh kompanije Apple. Mac-
le
intosh, koji se pojavio 1984., je prvi komercijalni kuni raunar sa grafikim

korisnikim interfejsom i miem. Operativni sistem koji se i danas koristi na
Apple raunarima je Mac OS.

Iako su prva povezivanja udaljenih raunara izvrena jo krajem 1960-ih
godina, pojavom interneta (engl. internet) i veba (engl. World Wide Web
WWW), veina raunara postaje meusobno povezana sredinom 1990-ih godina. Danas se veliki obim poslovanja izvrava u internet okruenju, a domen
korienja raunara je veoma irok. Dolo je do svojevrsne informatike revolucije koja je promenila savremeno drutvo i svakodnevni ivot. Na primer, tokom
prve decenije XXI veka dolo je do pojave drutvenih mrea (engl. social net-
works) koje postepeno preuzimaju ulogu osnovnog medijuma za komunikaciju.

Tritem dananjih raunara dominiraju raunari zasnovani na PC arhitekturi i Apple Mac raunari.
Pored stonih (engl. desktop) raunara popularni
Slika 1.8: Stoni raunar.
je
(2
01
5)
21
Prenosni raunar: IBM ThinkPad.
Tablet: Apple
an
Ipad 2. Pametni telefon: Samsung Galaxy S2.
su i prenosni (engl. notebook ili laptop) raunari.
U najnovije vreme, javlja
iz
se trend tehnoloke konvergencije koja podrazumeva stapanje razliitih ureaja u jedinstvene celine, kao to su tableti (engl. tablet) i pametni telefoni
(engl. smartphone). Operativni sistemi koji se danas uglavnom koriste na ovim
sk
o
ureajima su IOS kompanije Apple, kao i Android kompanije Google.

Pored linih raunara u IV generaciji se i dalje koriste mejnfrejm raunari
(na primer, IBM Z serija) i superraunari (zasnovani na hiljadama procesora).
ro
n
Na primer, kineski superraunar Tianhe-2 radi brzinom od preko 30 petaflopsa
23
(dok proseni lini raunar radi brzinom reda 10 gigaflopsa).
kt
1.3 Oblasti savremenog raunarstva

Savremeno raunarstvo ima mnogo podoblasti, kako praktinih, tako i teori-
le
jskih. Zbog njihove isprepletenosti nije jednostavno sve te oblasti sistematizoU nastavku je dat spisak nekih od oblasti savremenog
vati i klasifikovati.
raunarstva (u skladu sa klasifikacijom amerike asocijacije ACM Associa-
tion for Computing Machinery, jedne od najveih i najuticajnijih raunarskih

zajednica):
Algoritmika (procesi izraunavanja i njihova sloenost);
Strukture podataka (reprezentovanje i obrada podataka);
23 Flops
je mera raunarskih performansi, posebno pogodna za izraunavanja nad broje-
vima u pokretnom zarezu (i pogodnija nego generika mera koja se odnosi na broj instrukcija
u sekundi). Broj flopsa govori koliko operacija nad brojevima u pokretnom zarezu moe da
izvri raunar u jednoj sekundi. Brzina dananjih raunara se obino izraava u gigaflopsima
(109 flopsa), teraflopsima (1012 flopsa) i petaflopsima (1015 flopsa).
22
Programski jezici (dizajn i analiza svojstava formalnih jezika za opisivanje

algoritama);
Programiranje (proces zapisivanja algoritama u nekom programskom jeziku);
Softversko inenjerstvo (proces dizajniranja, razvoja i testiranja pro-
(2
01
5)
grama);
Prevoenje programskih jezika (efikasno prevoenje viih programskih

jezika, obino na mainski jezik);
Operativni sistemi (sistemi za upravljanje raunarom i programima);
Mreno raunarstvo (algoritmi i protokoli za komunikaciju izmeu rau-
je
nara);
Primene (dizajn i razvoj softvera za svakodnevnu upotrebu);
Istraivanje podataka (pronalaenje relevantnih informacija u velikim sku-
an
Vetaka inteligencija (reavanje problema u kojima se javlja kombinatorna eksplozija);
iz
povima podataka);
Robotika (algoritmi za kontrolu ponaanja robota);
Raunarska grafika (analiza i sinteza slika i animacija);
Kriptografija (algoritmi za zatitu privatnosti podataka);
ro
n
sk
o
Teorijsko raunarstvo (teorijske osnove izraunavanja, raunarska matematika, verifikacija softvera, itd).
kt
1.4 Hardver savremenih raunara
le
Hardver ine opipljive, fizike komponente raunara. Iako je u osnovi savre-
menih raunarskih sistema i dalje fon Nojmanova maina (procesor i memorija), oni se danas ne mogu zamisliti bez niza hardverskih komponenti koje
olakavaju rad sa raunarom.
Iako na prvi pogled deluje da se jedan uobiajeni stoni raunar sastoji od
kuita, monitora, tastature i mia, ova podela je veoma povrna, podlona
promenama (ve kod prenosnih raunara, stvari izgledaju znatno drugaije) i
nikako ne ilustruje koncepte bitne za funkcionisanje raunara. Mnogo znaajnija je podela na osnovu koje raunar ine:
procesor tj. centralna procesorska jedinica (engl. Central Processing Unit,

CPU), koja obrauje podatke;
23
glavna memorija (engl. main memory), u kojoj se istovremeno uvaju i

podaci koji se obrauju i trenutno pokrenuti programi (takoe zapisani
binarno, u obliku podataka);
razliiti periferijski ureaji ili ulazno-izlazne jedinice (engl. peripherals,

input-output devices, IO devices), kao to su mievi, tastature, ekrani,
za trajno skladitenje podataka i programa.
(2
01
5)
tampai, diskovi, a koje slue za komunikaciju korisnika sa sistemom i
Sve nabrojane komponente meusobno su povezane i podaci se tokom rada
raunara prenose od jedne do druge. Veza izmeu komponenti uspostavlja se

hardverskim sklopovima koji se nazivaju magistrale (engl. bus).
Magistrala
obuhvata provodnike koji povezuju ureaje, ali i ipove koji kontroliu protok
podataka. Svi periferijski ureaji se sa memorijom, procesorom i magistralama
povezuju hardverskim sklopovima koji se nazivaju kontroleri .
Matina ploa
je
(engl. motherboard) je tampana ploa na koju se prikljuuju procesor, memorijski ipovi i svi periferijski ureaji. Na njoj se nalaze ipovi magistrale, a
Osnovu hardvera savremenih
an
danas i mnogi kontroleri periferijskih ureaja.
Procesor je jedna od dve centralne komponente svakog rau-
iz
Procesori.
raunara, dakle, ine sledee komponente:
narskog sistema fon Nojmanove arhitekture.
Svi delovi procesora su danas
objedinjeni u zasebnu jedinicu (CPU) realizovanu na pojedinanom ipu
sk
o
mikroprocesoru. Procesor se sastoji od kontrolne jedinice (engl. Control Unit)

koja upravlja njegovim radom i aritmetiko-logike jedinice (engl. Arithmetic
Logic Unit) koja je zaduena za izvoenje aritmetikih operacija (sabiranje,

oduzimanje, mnoenje, poreenje, . . . )
i logikih operacija (konjunkcija, ne-
ro
n
gacija, . . . ) nad brojevima. Procesor sadri i odreeni, manji broj, registara

koji privremeno mogu da uvaju podatke. Registri su obino fiksirane irine
(8 bitova, 16 bitova, 32 bita, 64 bita). Komunikacija sa memorijom se ranije
kt
vrila iskljuivo preko specijalizovanog registra koji se nazivao akumulator. Aritmetiko logika jedinica sprovodi operacije nad podacima koji su smeteni u
le
registrima i rezultate ponovo smeta u registre. Kontrolna jedinica procesora

ita instrukciju po instrukciju programa zapisanog u memoriji i na osnovu njih
odreuje sledeu akciju sistema (na primer, izvri prenos podataka iz procesora na odreenu memorijsku adresu, izvri odreenu aritmetiku operaciju
nad sadrajem u registrima procesora, uporedi sadraje dva registra i ukoliko
su jednaki izvri instrukciju koja se nalazi na zadatoj memorijskoj adresi i
slino). Brzina procesora meri se u milionima operacija u sekundi (engl. Million Instructions Per Second, MIPS) tj. poto su operacije u pokretnom zarezu
najzahtevnije, u broju operacija u pokretnom zarezu u sekundi (engl. FLoating Point Operations per Second, FLOPS). Dananji standardni procesori rade
oko 10 GFLOPS (deset milijardi operacija u pokretnom zarezu po sekundi).
Dananji procesori mogu da imaju i nekoliko jezgara (engl. core) koja istovremeno izvravaju instrukcije i time omoguuju tzv. paralelno izvravanje.
24
CPU
Kontrolna
Aritmetiko
jedinica
logika jedinica
registri
Memorija
(2
01
5)
magistrala
Ulazni
Izlazni
ureaji
ureaji
an
je
Slika 1.9: Shema raunara fon Nojmanove arhitekture
Vane karakteristike procesora danas su broj jezgara (obino 1, 2 ili 4),

irina rei (obino 32 bita ili 64 bita) i radni takt (obino nekoliko gigaherca
u jedinici vremena.
Druga centralna komponenta fon Nojmanove arhi-
sk
o
Memorijska hijerarhija.
iz
(GHz)) vei radni takt obino omoguava izvravanje veeg broja operacija
tekture je glavna memorija u koju se skladite podaci i programi. Memorija je

linearno ureeni niz registara (najee bajtova), pri emu svaki registar ima
svoju adresu. Kako se kod ove memorije sadraju moe pristupati u sluajnom
ro
n
redosledu (bez unapred fiksiranog redosleda), ova memorija se esto naziva

i memorija sa slobodnim pristupom (engl. random access memory, RAM).
Osnovni parametri memorija su kapacitet (danas obino meren gigabajtima
kt
(GB)), vreme pristupa koje izraava vreme potrebno da se memorija pripremi

za itanje odnosno upis podataka (danas obino mereno u nanosekundama
(ns)), kao i protok koji izraava koliinu podataka koji se prenose po jedinici
le
merenja (danas obino mereno u GBps).
U savremenim raunarskim sistemima, uz glavnu memoriju uspostavlja se
itava hijerarhija memorija koje slue da unaprede funkcionisanje sistema.

Memorije neposredno vezane za procesor koje se koriste iskljuivo dok je raunar ukljuen nazivaju se unutranje memorije, dok se memorije koje se koriste za skladitenje podataka u trenucima kada raunar nije ukljuen nazivaju
spoljne memorije . Procesor obino nema naina da direktno koristi podatke

koji se nalaze u spoljnim memorijama (jer su one znatno sporije od unutranjih), ve se pre upotrebe svi podaci prebacuju iz spoljnih u unutranju memoriju.
Memorijska hijerarhija predstavlja se piramidom. Od njenog vrha ka dnu
opadaju kvalitet i brzina memorija, ali zato se smanjuje i cena, pa se kapacitet
poveava.
25
via cena/manji kapacitet

nia cena/vei kapacitet
manja veliina/vea brzina vea veliina/manja brzina
CPU
pod napajanjem
registri
Ke memorija
(2
01
5)
RAM
ROM/BIOS
bez napajanja
USB diskovi
je
hard diskovi
an
CD, DVD, Blu-ray, magnetne trake
iz
Slika 1.10: Memorijska hijerarhija
sk
o
Registri procesora predstavljaju najbru memoriju jer se sve aritmetike i

logike operacije izvode upravo nad podacima koji se nalaze u njima.
Ke (engl. cache) je mala koliina brze memorije (nekoliko hiljada puta

manjeg kapaciteta od glavne memorije; obino nekoliko megabajta) koja se
ro
n
postavlja izmeu procesora i glavne memorije u cilju ubrzanja rada raunara.

Ke se uvodi jer su savremeni procesori postali znatno bri od glavnih memorija. Pre pristupa glavnoj memoriji procesor uvek prvo pristupa keu. Ako
kt
traeni podatak tamo postoji, u pitanju je tzv. pogodak kea (engl. cache hit) i
podatak se dostavlja procesoru. Ako se podatak ne nalazi u keu, u pitanju je
tzv. promaaj kea (engl. cache miss) i podatake se iz glavne memorije prenosi
le
u ke zajedno sa odreenim brojem podataka koji za njim slede (glavni fak-
tor brzine glavne memorije je njeno kanjenje i praktino je svejedno da li se

prenosi jedan ili vie podataka jer je vreme prenosa malog broja bajtova mnogo
manje od vremena kanjenja). Motivacija ovog pristupa je u tome to programi
esto pravilno pristupaju podacima (obino redom kojim su podaci smeteni u
memoriji), pa je velika verovatnoa da e se naredni traeni podaci i instrukcije
nai u ke-memoriji.
Glavna memorija uva sve podatke i programe koje procesor izvrava. Mali
deo glavne memorije ini ROM (engl. read only memory) nepromenljiva memorija koja sadri osnovne programe koji slue za kontrolu odreenih komponenata raunara (na primer, osnovni ulazno-izlazni sistem BIOS). Znatno vei
deo glavne memorije ini RAM privremena promenljiva memorija sa slobodnim pristupom.
Terminoloki, podela glavne memorije na ROM i RAM nije
26
najpogodnija jer ove vrste memorije nisu sutinski razliite nepromenljivi

deo (ROM) je takoe memorija sa slobodnim pristupom (RAM). Da bi RAM
memorija bila to bra, izrauje se uvek od poluprovodnikih (elektronskih)
elemenata.
Danas se uglavnom realizuje kao sinhrona dinamika memorija
(SDRAM). To znai da se prenos podataka izmeu procesora i memorije vri

u intervalima odreenim otkucajima sistemskog sata (esto se u jednom otkucaju izvri nekoliko prenosa). Dinamika memorija je znatno jeftinija i jednos-
(2
01
5)
tavnija, ali zato sporija od statike memorije od koje se obino gradi ke.
Spoljne memorije uvaju podatke trajno, i kada raunar ostane bez elektrinog napajanja. Kao centralna spoljna skladita podataka uglavnom se ko-
riste hard diskovi (engl. hard disk) koji uvaju podatke korienjem magnetne
tehnologije, a u novije vreme se sve vie koriste i SSD ureaji (engl. solid state
drive) koji uvaju podatke korienjem elektronskih tzv. fle memorija (engl.
flash memory). Kao prenosne spoljne memorije koriste se uglavnom USB fle-
je
memorije (izraene u slinoj tehnologiji kao i SSD) i optiki diskovi (CD, DVD,
Ulazni ureaji.
an
Blu-ray).
Osnovni ulazni ureaji dananjih raunara su tastature i
koristiti tzv.
taped (engl.
mievi. Prenosni raunari imaju ugraenu tastaturu, a umesto mia moe se

touchpad).
Tastature i mievi se sa raunarom
iz
povezuju ili kablom (preko PS/2 ili USB prikljuaka) ili beino (najee korienjem BlueTooth veze). Ovo su uglavnom standardizovani ureaji i nema
sk
o
velikih razlika meu njima. Skeneri sliku sa papira prenose u raunar. Princip
rada je slian digitalnom fotografisanju, ali prilagoen slikanju papira.
Izlazni ureaji.
Osnovni izlazni ureaji savremenih raunara su monitori.
ro
n
Danas dominiraju monitori tankog i ravnog ekrana (engl. flat panel display),
zasnovani obino na tehnologiji tenih kristala (engl. liquid crystal display,
LCD) koji su osvetljeni pozadinskim LED osvetljenjem.
Ipak, jo uvek su
kt
ponegde u upotrebi i monitori sa katodnom cevi (engl. cathode ray tube, CRT).
Grafiki kontroleri koji slue za kontrolu slike koja se prikazuje na monitoru
le
ili projektoru danas su obino integrisani na matinoj ploi, a ponekad su i na

istom ipu sa samim procesorom (engl. Accelerated Processing Unit, APU).
to se tehnologije tampe tie, danas su najzastupljeniji laserski tampai
i inkdet tampai (engl. inkjet). Laserski tampai su ee crno-beli, dok su

ink-det tampai obino u boji. Sve su dostupniji i 3D tampai.
1.5 Softver savremenih raunara

Softver ine raunarski programi i pratei podaci koji odreuju izraunavanja koje vri raunar.
Na prvim raunarima moglo je da se programira
samo na mainski zavisnim programskim jezicima na jezicima specifinim

za konkretnu mainu na kojoj program treba da se izvrava. Polovinom 1950ih nastali su prvi jezici vieg nivoa i oni su drastino olakali programiranje.
27
Danas se programi obino piu u viim programskim jezicima a zatim prevode

na mainski jezik jezik razumljiv raunaru. Bez obzira na to kako je nastao,
da bi mogao da se izvri na raunaru, program mora da budu smeten u memoriju u obliku binarno zapisanih podataka (tj. u obliku niza nula i jedinica)
koji opisuju instrukcije koje su neposredno podrane arhitekturom raunara.
U ovom poglavlju bie prikazani osnovni principa rada raunara kroz nekoliko
1.5.1
(2
01
5)
jednostavnih primera programa.
Primeri opisa izraunavanja
Program specifikuje koje operacije treba izvriti da bi se reio neki zadatak.
Principi rada programa mogu se ilustrovati na primeru nekoliko jednostavnih

izraunavanja i instrukcija koje ih opisuju. Ovi opisi izraunavanja dati su u
vidu prirodno-jezikog opisa ali direktno odgovaraju i programima na viim
je
programskim jezicima.
Kao prvi primer, razmotrimo izraunavanje vrednosti
2 + 3
za datu vred-
U programiranju (slino kao i u matematici) podaci se predstavljaju
an
nost
promenljivama. Meutim, promenljive u programiranju (za razliku od matematike) vremenom mogu da menjaju svoju vrednost (tada kaemo da im se
dodeljuje nova vrednost). U programiranju, svakoj promenljivoj pridrueno je
iz
(jedno, fiksirano) mesto u memoriji i tokom izvravanja programa promenljiva

moe da menja svoju vrednost, tj. sadraj dodeljenog memorijskog prostora.
Ako je promenljiva ija je vrednost ulazni parametar oznaena sa
sk
o
ljiva ija je vrednost rezultat izraunavanja oznaena sa
a promen-
onda se pomenuto
izraunavanje moe opisati sledeim jednostavnim opisom.
Simbol
ro
n
y := 2*x + 3
* oznaava mnoenje, + sabiranje, a := oznaava da se promenljivoj
sa njene leve strane dodeljuje vrednost izraza sa desne strane.
kt
Kao naredni primer, razmotrimo odreivanje veeg od dva data broja. Raunari (tj. njihovi procesori) obino imaju instrukcije za poreenje brojeva, ali
le
odreivanje vrednosti veeg broja zahteva nekoliko koraka. Pretpostavimo da

promenljive
sadre dve brojevne vrednosti, a da promenljiva
dobije vrednost vee od njih.
treba da
Ovo izraunavanje moe da se izrazi sledeim
opisom.
ako je x >= y onda

m := x
inae
m := y
Kao malo komplikovaniji primer razmotrimo stepenovanje. Procesori skoro
uvek podravaju instrukcije kojima se izraunava zbir i proizvod dva cela broja,
ali stepenovanje obino nije podrano kao elementarna operacija.
Sloenije
28
operacije se mogu ostvariti korienjem jednostavnijih.
pen broja
(tj. vrednost
mnoenja: ako se krene od broja

e biti
Na primer,
-ti
ste-
mogue je izraunati uzastopnom primenom
puta sa pomnoi brojem
rezultat
Da bi moglo da se osigura da e mnoenje biti izvreno tano
puta, koristi se brojaka promenljiva
koja na poetku dobija vrednost
0,
zatim se, prilikom svakog mnoenja, uveava sve dok ne dostigne vrednost
(2
01
5)
Ovaj postupak moemo predstaviti sledeim opisom.
s := 1, i := 0
dok je i < n radi sledee:
s := sx, i := i+1
Kada se ovaj postupak primeni na vrednosti
i := 0,
n(=2),
poto je
i := i+1 = 1+1 = 2,
n(=2),
i(=0)
manje od
vre se dalje ope-
racije
an
i := i+1 = 0+1 = 1,
i(=1)
manje od
vre se dalje ope-
racije
poto i(=2) nije manje od

n(=2), ne vre se dalje
operacije.
sk
o
iz
s := sx = 33 = 9,
poto je
s := sx = 13 = 3,
1.5.2
= 3 i = 2, izvodi se naredni
je
niz koraka.
s := 1,
Mainski programi
Mainski programi su neposredno vezani za procesor raunara na kojem se
ro
n
koriste procesor je konstruisan tako da moe da izvrava odreene elementarne naredbe.
Ipak, razvoj najveeg broja procesora usmeren je tako da se
isti mainski programi mogu koristiti na itavim familijama procesora.
kt
Primitivne instrukcije koje podrava procesor su veoma malobrojne i jednostavne (na primer, postoje samo instrukcije za sabiranje dva broja, kon-
le
junkcija bitova, instrukcija skoka i slino) i nije lako kompleksne i apstraktne

algoritme izraziti korienjem tog uskog skupa elementarnih instrukcija. Ipak,
svi zadaci koje raunari izvravaju svode se na ove primitivne instrukcije.
Asemblerski jezici.
Asemblerski (ili simboliki) jezici su jezici koji su veoma
bliski mainskom jeziku raunara, ali se, umesto korienja binarnog sadraja
za zapisivanje instrukcija koriste (mnemotehnike, lako pamtljive) simbolike
oznake instrukcija (tj. programi se unose kao tekst). Ovim se, tehniki, olakava
unos programa i programiranje (programer ne mora da direktno manipulie binarnim sadrajem), pri emu su sve mane mainski zavisnog programiranja i
dalje prisutne. Kako bi ovako napisan program mogao da se izvrava, neophodno je izvriti njegovo prevoenje na mainski jezik (tj. zapisati instrukcije
binarnom azbukom) i uneti na odgovarajue mesto u memoriji. Ovo prevoenje
29
je jednostavno i jednoznano i vre ga jeziki procesori koji se nazivaju asem-
bleri .
Sva izraunavanja u primerima iz poglavlja 1.5.1 su opisana neformalno,
kao uputstva oveku a ne raunaru.
Da bi se ovako opisana izraunavanja
mogla sprovesti na nekom raunaru fon Nojmanove arhitekture neophodno je

opisati ih preciznije. Svaka elementarna operacija koju procesor moe da izvri
u okviru programa zadaje se procesorskom instrukcijom svaka instrukcija
(2
01
5)
instruie procesor da izvri odreenu operaciju. Svaki procesor podrava unapred fiksiran, konaan skup instrukcija (engl. instruction set). Svaki program
raunara predstavljen je nizom instrukcija i skladiti se u memoriji raunara.

Naravno, raunari se razlikuju (na primer, po tome koliko registara u proce-
soru imaju, koje instrukcije moe da izvri njihova aritmetiko-logika jedinica,

koliko memorije postoji na raunaru, itd). Meutim, da bi se objasnili osnovni
principi rada raunara nije neophodno razmatrati neki konkretan raunar, ve
tri registra oznaena sa
ax, bx i cx
je
se moe razmatrati neki hipotetiki raunar. Pretpostavimo da procesor sadri

i jo nekoliko izdvojenih bitova (tzv. zas-
an
tavica). Dalje, pretpostavimo da procesor moe da izvrava naredne aritmetike
instrukcije (zapisane ovde u asemblerskom obliku):
add ax, bx
oznaava operaciju sabiranja vrednosti brojeva
Operacija
ax i bx, pri emu se rezultat sabiranja smeta

add moe se primeniti na bilo koja dva registra.
mul ax, bx
oznaava operaciju mnoenja vrednosti brojeva
ax.
Instrukcija
sk
o
u registar
Instrukcija
koji se nalaze u registrima
iz
Operacija
ax i bx, pri emu se rezultat mnoenja smeta

mul moe se primeniti na bilo koja dva registra.
cmp ax, bx
oznaava operaciju poreenja vrednosti brojeva

u registar
Instrukcija
ro
n
ax.
ax i bx i rezultat pamti postavljanjem zastavice

cmp se moe primeniti na bilo koja dva registra.
kt
u procesoru. Operacija
Program raunara je niz instrukcija koje se obino izvravaju redom, jedna

za drugom. Meutim, poto se javlja potreba da se neke instrukcije ponove vei
le
broj puta ili da se odreene instrukcije preskoe, uvode se instrukcije skoka.
Da bi se moglo specifikovati na koju instrukciju se vri skok, uvode se labele

oznaena mesta u programu. Pretpostavimo da na procesor moe da izvrava
sledee dve vrste skokova (bezuslovne i uslovne):
Instrukcija
jmp label,
gde je
label
neka labela u programu, oznaava
bezuslovni skok koji uzrokuje nastavak izvravanja programa od mesta u

programu oznaenog navedenom labelom.
Uslovni skokovi prouzrokuju nastavak izvravanja programa od instrukcije oznaene navedenom labelom, ali samo ako je neki uslov ispunjen.
Ukoliko uslov nije ispunjen, izvrava se naredna instrukcija.
tavku e se razmatrati samo instrukcija
U nas-
jge label, koja uzrokuje uslovni
30
skok na mesto oznaeno labelom
label
ukoliko je vrednost prethodnog
poreenja brojeva bila vee ili jednako.

Tokom izvravanja programa, podaci se nalaze u memoriji i u registrima
procesora. S obzirom na to da procesor sve operacije moe da izvri iskljuivo
nad podacima koji se nalaze u njegovim registrima, svaki procesor podrava
i instrukcije prenosa podataka izmeu memorije i registara procesora (kao i
Pretpostavimo da na procesor podrava sledeu
(2
01
5)
izmeu samih registara).

instrukciju ove vrste.
Instrukcija
mov
oznaava operaciju prenosa podataka i ima dva parame-
tra prvi odreuje gde se podaci prenose, a drugi koji odreuje koji
se podaci prenose.
Parametar moe biti ime registra (to oznaava da
se pristupa podacima u odreenom registru), broj u zagradama (to oznaava da se pristupa podacima u memoriji i to na adresi odreenoj
je
brojem u zagradama) ili samo broj (to oznaava da je podatak ba taj
mov ax bx oznaava da se sadraj

bx prepisuje u registar ax, instrukcija mov ax, [10] oznaava da
se sadraj iz memorije sa adrese 10 prepisuje u registar ax, instrukcija
mov ax, 1 oznaava da se u registar ax upisuje vrednost 1, dok instrukcija oznaava mov [10], ax da se sadraj registra ax upisuje u memoriju
na adresu 10.
an
navedeni broj). Na primer, instrukcija
iz
registra
2 + 3
sk
o
Sa ovakvim procesorom na raspolaganju, izraunavanje vrednosti
moe se ostvariti na sledei nain. Pretpostavimo da se ulazni podatak (broj
) nalazi u glavnoj memoriji i to na adresi 10, a da rezultat treba smestiti na

adresu 11 (ovo su sasvim proizvoljno odabrane adrese). Izraunavanje se onda
ax, [10]
bx, 2
ax, bx
bx, 3
ax, bx
[11], ax
le
kt
mov
mov
mul
mov
add
mov
ro
n
moe opisati sledeim programom (nizom instrukcija).
mov ax, [10] prepisuje vrednost promenljive (iz memorije sa

ax. Instrukcija mov bx, 2 upisuje vrednost 2 u registar
bx. Nakon instrukcije mul ax, bx vri se mnoenje i registar ax sadri vrednost
2. Instrukcija mov bx, 3 upisuje vrednost 3 u registar bx, nakon instrukcije
add ax, bx se vri sabiranje i u registru ax se nalazi traena vrednost 2 + 3.
Na kraju se ta vrednost instrukcijom mov [11], ax upisuje u memoriju na
adresu 11.
Instrukcija
adrese
10)
u registar
Odreivanje veeg od dva broja moe se ostvariti na sledei nain. Pretpostavimo da se ulazni podaci nalaze u glavnoj memoriji i to broj
na adresi
31
10,
broj
na adresi
11,
dok rezultat
treba smestiti na adresu
12.
Program
(niz instrukcija) kojima moe da se odredi maksimum je sledei:
(2
01
5)
mov ax, [10]

mov bx, [11]
cmp ax, bx
jge vecix
mov [12], bx
jmp kraj
vecix:
mov[12], ax
kraj:
iz
an
je
Nakon prenosa vrednosti oba broja u registre procesora (instrukcijama mov

ax, [10] i mov bx, [11]), vri se njihovo poreenje (instrukcija cmp ax, bx).
Ukoliko je broj vei od ili jednak broju prelazi se na mesto oznaeno labelom vecix (instrukcijom jge vecix) i na mesto rezultata upisuje se vrednost
promenljive (instrukcijom mov[12], ax). Ukoliko uslov skoka jge nije ispunjen (ako nije vee ili jednako ), na mesto rezultata upisuje se vrednost
promenljive (instrukcijom mov [12], bx) i bezuslovno se skae na kraj programa (instrukcijom jmp kraj) (da bi se preskoilo izvravanje instrukcije koja
na mesto rezultata upisuje vrednost promenljive ).
Izraunavanje stepena moe se ostvariti na sledei nain. Pretpostavimo da
na adresi
adresu
11,
12.
sk
o
se ulazni podaci nalaze u glavnoj memoriji i to broj
na adresi
Pretpostavimo da e pomone promenljive
ro
n
ax, a promenljiva u registru bx.
koja se sabira sa promenljivom
kt
mov ax, 1
mov bx, 0
petlja:
mov cx, [11]
cmp bx, cx
jge kraj
mov cx, [10]
mul ax, cx
mov cx, 1
add bx, cx
jmp petlja
kraj:
mov [12], ax
u registru
i , kao i konstanta
Niz instrukcija kojim opisani hipotetiki
raunar moe da izrauna stepen je sledei:
le
Poto postoji jo samo jedan registar (cx), u
njega e naizmenino biti smetane vrednosti promenljivih
a broj
koje se koriste u
postupku biti smetene sve vreme u procesoru, i to promenljiva
10,
i da konaan rezultat treba da bude smeten u memoriju i to na
32
32 . Inici10 u memoriji nalazi vrednost = 3,
Ilustrujmo izvravanje ovog programa na izraunavanju vrednosti

jalna konfiguracija je takva da se na adresi
na adresi
11
vrednost
= 2.
Poetna konfiguracija (tj. vrednosti memorijskih
lokacija i registara) moe da se predstavi na sledei nain:
ax: ?
bx: ?
cx: ?
Nakon izvravanja prve dve instrukcije (mov

se vrednost registara
ax: 1
bx: 0
cx: ?
Sledea instrukcija (mov
ax: 1
bx: 0
cx: 2
10: 3
11: 2
12: ?
cx, [11]) kopira vrednost 2 sa adrese 11 u regis-
an
cx:
iz
tar
ax, 1 i mov bx, 0), postavlja
i prelazi se u sledeu konfiguraciju:
je
10: 3
11: 2
12: ?
ax i bx
(2
01
5)
10: 3
11: 2
12: ?
bx (cmp bx, cx) i kako uslov skoka (jge kraj)

2 u cx), nastavlja se dalje. Nakon kopiranja vrednosti 3 sa adrese 10 u registar cx (instrukcijom mov cx, [10]), vri se mnoenje vrednosti u registrima ax i cx
(instrukcijom mul ax, cx) i dolazi se u sledeu konfiguraciju:
Vri se poreenje sa registrom
bx
nije vea ili jednaka od vrednosti
ax: 3
bx: 0
cx: 3
kt
10: 3
11: 2
12: ?
ro
n
sk
o
nije ispunjen (vrednost
cx se upisuje 1 (instrukcijom mov cx, 1) i vri se sabiranje

bx i cx (instrukcijom add bx, cx) ime se vrednost u regza 1.
Nakon toga, u
le
vrednosti registara
istru
bx
10: 3
11: 2
12: ?
uveava
ax: 3
bx: 1
cx: 1
Bezuslovni skok (jmp
cx
petlja)
ponovo vraa kontrolu na poetak petlje,
2 sa adrese 11 (mov cx, [11]).

bx (cmp bx, cx) i kako uslov skoka (jge kraj)
nije ispunjen (vrednost 1 u bx nije vea ili jednaka vrednosti 2 u cx), nastavlja
nakon ega se u
opet prepisuje vrednost
Vri se poreenje sa registrom
se dalje. Nakon jo jednog mnoenja i sabiranja dolazi se do konfiguracije:
33
10: 3
11: 2
12: ?
ax: 9
bx: 2
cx: 1
Bezuslovni skok ponovo vraa kontrolu na poetak petlje, nakon ega se
cx opet prepisuje vrednost 2 sa adrese 11. Vri se poreenje sa registrom

bx, no, ovaj put je uslov skoka ispunjen (vrednost 2 u bx je vea ili jednaka
vrednosti 2 u cx) i skae se na mesto oznaeno labelom kraj, gde se poslednjom instrukcijom (mov [12], ax) konana vrednost iz registra ax kopira u
memoriju na dogovorenu adresu 12, ime se stie u zavrnu konfiguraciju:
ax: 9
bx: 2
cx: 1
je
10: 3
11: 2
12: 9
(2
01
5)
Mainski jezik.
an
Fon Nojmanova arhitektura podrazumeva da se i sam pro-
gram (niz instrukcija) nalazi u glavnoj memoriji prilikom njegovog izvravanja.

Potrebno je svaki program (poput tri navedena) predstaviti nizom nula i je-
dinica, na nain razumljiv procesoru na mainskim jeziku.
Na primer,
mogue je da su binarni kdovi za instrukcije uvedeni na sledei nain:
sk
o
iz
001
010
011
100
101
110
ro
n
mov
add
mul
cmp
jge
jmp
Takoe, poto neke instrukcije primaju podatke razliite vrste (neposredno

navedeni brojevi, registri, apsolutne memorijske adrese), uvedeni su posebni
kdovi za svaki od razliitih vidova adresiranja. Na primer:
kt
neposredno
registarsko
le
apsolutno
00
01
10
Pretpostavimo da registar
registar
cx oznaku 10.
ax
ima oznaku
00,
registar
bx
ima oznaku
01,
Pretpostavimo i da su sve adrese osmobitne. Pod nave-
mov [10], ax se, u ovom hipotetikom

001 10 01 00010000 00. Kd 001 dolazi
10 i 01 koji ukazuju da prvi argument pred-
denim pretpostavkama, instrukcija
mainskom jeziku, moe kodirati kao

od instrukcije
mov,
zatim slede
stavlja memorijsku adresu, a drugi oznaku registra, za im sledi memorijska

adresa
(10)16
binarno kodirana sa
00010000
i na kraju oznaka
00
registra
ax.
Na slian nain, celokupan prikazani mainski kd navedenog asemblerskog

programa koji izraunava
001 01 10 00 00010000
001 01 00 01 00000010
011 00 01
2 + 3
je mogue binarno kodirati kao:
// mov ax, [10]

// mov bx, 2
// mul ax, bx
34
001 01 00 01 00000011
010 00 01
001 10 01 00010001 00
// mov bx, 3
// add ax, bx
// mov [11], ax
Izmeu prikazanog asemblerskog i mainskog programa postoji veoma direktna i jednoznana korespondencija (u oba smera) tj. na osnovu datog mainskog
kda mogue je jednoznano rekonstruisati asemblerski kd.
(2
01
5)
Specifini hardver koji ini kontrolnu jedinicu procesora dekodira jednu po

jednu instrukciju i izvrava akciju zadatu tom instrukcijom. Kod realnih procesora, broj instrukcija i naini adresiranja su mnogo bogatiji a prilikom pisanja
programa potrebno je uzeti u obzir mnoge aspekte na koje se u navedenim
jednostavnim primerima nije obraala panja.
Ipak, mainske i asemblerske
instrukcije stvarnih procesora veoma su sline navedenim hipotetikim instruk-
Klasifikacija savremenog softvera
an
1.5.3
je
cijama.
Raunarski programi veoma su sloeni.
Hardver raunara sainjen je od
elektronskih kola koja mogu da izvre samo elementarne operacije i, da bi rau-
nar mogao da obavi i najjednostavniji zadatak zanimljiv korisniku, neophodno
iz
je da se taj zadatak razloi na mnotvo elementarnih operacija.
Napredak
raunara ne bi bio mogu ako bi programeri morali svaki program da opisuju

i razlau do krajnjeg nivoa elementarnih instrukcija. Zato je poeljno da pro-
sk
o
grameri naredbe raunaru mogu zadavati na to apstraktnijem nivou. Raunarski sistemi i softver se grade slojevito i svaki naredni sloj oslanja se na
funkcionalnost koju mu nudi sloj ispod njega. U skladu sa tim, softver savre-
ro
n
menih raunara se obino deli na aplikativni i sistemski .
Osnovni zadatak
sistemskog softvera je da posreduje izmeu hardvera i aplikativnog softvera

koji krajnji korisnici koriste.
Granica izmeu sistemskog i aplikativnog soft-
vera nije kruta i postoje programi za koje se moe smatrati da pripadaju obema
kt
grupama (na primer, editori teksta).
le
Aplikativni softver.
Aplikativni softver je softver koji krajnji korisnici rau-
nara direktno koriste u svojim svakodnevnim aktivnostima. To su pre svega

pregledai Veba, zatim klijenti elektronske pote, kancelarijski softver (programi za kucanje teksta, izradu slajd-prezentacija, tabelarna izraunavanja),
video igre, multimedijalni softver (programi za reprodukciju i obradu slika,
zvuka i video-sadraja) itd.
Sistemski softver.
je softver ija je uloga da kontrolie hardver i prua
usluge aplikativnom softveru.
Najznaajniji skup sistemskog softvera, danas
prisutan na skoro svim raunarima, ini operativni sistem (OS). Pored OS,
sistemski softver sainjavaju i razliiti usluni programi : editori teksta, alat za
programiranje (prevodioci, dibageri, profajleri, integrisana okruenja) i slino.
35
Korisnici OS esto identifikuju sa izgledom ekrana tj. sa programom koji

koriste da bi pokrenuli svoje aplikacije i organizovali dokumente.
Meutim,
ovaj deo sistema koji se naziva korisniki interfejs (engl. user interface UI)
ili koljka (engl. shell) samo je tanak sloj na vrhu operativnog sistema i OS je
mnogo vie od onoga to krajnji korisnici vide. Najvei i najznaajni deo OS
naziva se jezgro (engl. kernel). Osim to kontrolie i apstrahuje hardver, operativni sistem tj. njegovo jezgro sinhronizuje rad vie programa, rasporeuje
orijama itd.
(2
01
5)
procesorsko vreme i memoriju, brine o sistemu datoteka na spoljanjim memNajznaanjni operativni sistemi danas su Microsoft Windows,
sistemi zasnovani na Linux jezgru (na primer, Ubuntu, RedHat, Fedora, Suse)
i Mac OS X.
OS upravlja svim resursima raunara (procesorom, memorijom, periferi-
jskim ureajima) i stavlja ih na raspolaganje aplikativnim programima. OS je

u veoma tesnoj vezi sa hardverom raunara i veliki deo zadataka se izrvrava uz
je
direktnu podrku specijalizovanog hardvera namenjenog iskljuivo izvravanju

OS. Nekada se hardver i operativni sistem smatraju jedinstvenom celinom i
an
umesto podele na hardver i softver razmatra se podela na sistem (hardver i

OS) i na aplikativni softver.
Programer ne bi trebalo da misli o konkretnim detaljima hardvera, tj. po-
eljno je da postoji odreena apstrakcija hardvera. Na primer, mnogo je pogod-
iz
nije ako programer umesto da mora da kae Neka se zavrti ploa diska, neka
se glava pozicionira na odreenu poziciju, neka se zatim tu upie odreeni bajt
itd. moe da kae Neka se u datu datoteku na disku upie odreeni tekst.
sk
o
OS je taj koji se brine o svim detaljima, dok se programer (tanije, aplikacije

koje on isprogramira), kada god mu je potrebno obraa sistemu da mu tu
uslugu prui. Konkretni detalji hardvera poznati su u okviru operativnog sis-
ro
n
tema i komande koje programer zadaje izvravaju se uzimajui u obzir ove

specifinosti. Operativni sistem, dakle, programeru prua skup funkcija koje
on moe da koristi da bi postigao eljenu funkcionalnost hardvera, sakrivajui
pritom konkretne hardverske detalje.
kt
ski interfejs za pisanje aplikacija
Ovaj skup funkcija naziva se program-
24 (engl. Aplication Programming Interface,
API ). Funkcije se nazivaju i sistemski pozivi (jer se OS poziva da izvri odreeni
le
zadatak).
Programer nema mogunost direktnog pristupa hardveru i jedini
nain da se pristupi hardveru je preko sistemskih poziva. Ovim se osigurava
odreena bezbednost celog sistema.

Postoji vie nivoa na kojima se moe realizovati neka funkcionalnost. Pro-
gramer aplikacije je na vrhu hijerarhije i on moe da koristi funkcionalnost

koju mu prua programski jezik koji koristi i biblioteke tog jezika.
Izvrni
programi esto koriste funkcionalnost specijalne rantajm biblioteke (engl. run-
time library) koja koristi funkcionalnost operativnog sistema (preko sistemskih

poziva), a zatim operativni sistem koristi funkcionalnost samog hardvera.
24 Ovaj
termin se ne koristi samo u okviru operativnih sistema, ve i u irem kontekstu,
da oznai skup funkcija kroz koji jedan programski sistem koristi drugi programski sistem.
36
Pitanja za vebu
Pitanje 1.1.
Nabrojati osnovne periode u razvoju raunara i navesti njihove
osnovne karakteristike i predstavnike.
Pitanje 1.2.
Ko je i u kom veku konstruisao prvu mehaniku spravu na kojoj
je bilo mogue sabirati prirodne brojeve, a ko je i u kom veku konstruisao prvu
Pitanje 1.3.
(2
01
5)
mehaniku spravu na kojoj je bilo mogue sabirati i mnoiti prirodne brojeve?
Kojoj spravi koja se koristi u dananjem svetu najvie odgovaraju
Paskalove i Lajbnicove sprave?
Pitanje 1.4.
Kakva je veza izmeu tkakih razboja i raunara s poetka XIX
veka?
Pitanje 1.5.
Koji je znaaj arlsa Bebida za razvoj raunarstva i programi-
U kom veku je on dizajnirao svoje raunske maine?
je
ranja?
zovu i koja od njih je trebalo da bude programabilna?
an
programerom?
Kako se one
Ko se smatra prvim
Pitanje 1.6.
Na koji nain je Herman Holerit doprineo izvravanju popisa
stanovnika u SAD 1890?
Kako su bili uvani podaci sa tog popisa?
Koja
iz
uvena kompanija je nastala iz kompanije koju je Holerit osnovao?
Pitanje 1.7.
Kada su nastali prvi elektronski raunari?
Pitanje 1.8.
Nabrojati nekoliko
sk
o
najznaajnijih.
Na koji nain je programiran raunar ENIAC, a na koji raunar
ro
n
EDVAC?
Pitanje 1.9.
Koje su osnovne komponente raunara fon Nojmanove arhitek-
ture? ta se skladiti u memoriju raunara fon Nojmanove arhitekture? Gde se
kt
vri obrada podataka u okviru raunara fon Nojmanove arhitekture? Od kada

su raunari zasnovani na fon Nojmanovoj arhitekturi?
le
Pitanje 1.10.
ta su to raunari sa skladitenim programom? ta je to hard-
ver a ta softver?
Pitanje 1.11.
ta su procesorske instrukcije? Navesti nekoliko primera.
Pitanje 1.12.
Koji su uobiajeni delovi procesora? Da li se u okviru samog
procesora nalazi odreena koliina memorije za smetanje podataka? Kako se

ona naziva?
Pitanje 1.13.
Ukratko opisati osnovne elektronske komponente svake gen-
eracije raunara savremenih elektronskih raunara? ta su bile osnovne elektronske komponente prve generacije elektronskih raunara? Od koje generacije
raunara se koriste mikroprocesori? Koji tipovi raunara se koriste u okviru
III generacije?
37
Pitanje 1.14.
U kojoj deceniji dolazi do pojave raunara za kunu upotrebu?
Koji je najprodavaniji model kompanije Commodore? Da li je IBM proizvodio raunare za kunu upotrebu? Koji komercijalni kuni raunar prvi uvodi
grafiki korisniki interfejs i mia?
Pitanje 1.15.
Koja serija Intelovih procesora je bila dominantna u PC rau-
Pitanje 1.16.
ta je to tehnoloka konvergencija?
pametni telefoni?
Pitanje 1.17.
(2
01
5)
narima 1980-ih i 1990-ih godina?

ta su to tableti, a ta
Koje su osnovne komponente savremenog raunara?
ta je
memorijska hijerarhija? Zato se uvodi ke-memorija? Koje su danas najkorienije spoljne memorije?
U koju grupu jezika spadaju mainski jezici i asemblerski jezici?
Pitanje 1.19.
Da li je kd na nekom mainskom jeziku prenosiv sa jednog na
je
Pitanje 1.18.
Pitanje 1.20.
an
sve druge raunare? Da li asembler zavisi od maine na kojoj se koristi?

Ukoliko je raspoloiv asemblerski kd nekog programa, da li
je mogue jednoznano konstruisati odgovarajui mainski kd?
Ukoliko je
iz
raspoloiv mainski kd nekog programa, da li je mogue jednoznano konstruisati odgovarajui asemblerski kd?
Zadatak 1.1.
Na opisanom asemblerskom jeziku opisati izraunavanje vred-
x := x*y + y + 3.
sk
o
nosti izraza
gram.
Zadatak 1.2.
Generisati i mainski kd za napisani pro-
ro
n
Na opisanom asemblerskom jeziku opisati izraunavanje:
kt
ako je (x < 0)
y := 3*x;
inace
x := 3*y;
Zadatak 1.3.
le
Na opisanom asemblerskom jeziku opisati izraunavanje:
dok je (x <= 0) radi

x := x + 2*y + 3;
Zadatak 1.4.
Na
se izraunava
opisanom asemblerskom jeziku opisati izraunavanje kojim
[ ],
pri emu se
nalazi na adresi 100, a rezultat smeta na
adresu 200.
Pitanje 1.21.
Koji su osnovni razlozi slojevite organizacije softvera? ta je
sistemski, a ta aplikativni softver?
Pitanje 1.22.
Koji su osnovni zadaci operativnog sistema? ta su sistemski
pozivi? Koji su operativni sistemi danas najkorieniji?
(2
01
5)
Glava 2
an
je
Reprezentacija podataka u
raunarima
Dananji raunari su digitalni . To znai da su svi podaci koji su u njima

zapisani, zapisani kao nizovi celih brojeva. Dekadni brojevni sistem koji ljudi
koriste u svakodnevnom ivotu nije pogodan za zapis brojeva u raunarima jer
iz
zahteva azbuku od 10 razliitih simbola (cifara). Bilo da se radi o elektronskim,

magnetnim ili optikim komponentama, tehnologija izrade raunara i medijuma
za zapis podataka koristi elemente koji imaju dva diskretna stanja, to za
sk
o
zapis podataka daje azbuku od samo dva razliita simbola. Tako, na primer,
ukoliko izmeu dve take postoji napon vii od odreenog praga, onda se smatra
da tom paru taaka odgovara vrednost
1,
a inae mu odgovara vrednost
ro
n
Takoe, polje hard diska moe biti ili namagnetisano to odgovara vrednosti
ili razmagnetisano to odgovara vrednosti
0.
0.
1
Slino, laserski zrak na povrini
kompakt diska bui rupice kojim je odreen zapis podataka pa polje koje
nije izbueno predstavlja vrednost
1.
0,
a ono koje jeste izbuesno predstavlja
U nastavku e biti pokazano da je azbuka od samo dva simbola
kt
vrednost
dovoljna za zapisivanje svih vrsta brojeva, pa samim tim i za zapisivanje svih
le
vrsta digitalnih podataka.
2.1 Analogni i digitalni podaci i digitalni raunari

Kontinualna priroda signala.
Veina podataka koje raunari koriste nas-
taje zapisivanjem prirodnih signala.
Najznaajniji primeri signala su zvuk i
slika, ali se pod signalima podrazumevaju i ultrazvuni signali, EKG signali,

zraenja razliite vrste itd.
Signali koji nas okruuju u prirodi u veini sluajeva se prirodno mogu predstaviti neprekidnim funkcijama. Na primer, zvuni signal predstavlja promenu
pritiska vazduha u zadatoj taki i to kao neprekidnu funkciju vremena. Slika se
moe opisati intenzitetom svetlosti odreene boje (tj. odreene talasne duine)
u datom vremenskom trenutku i to kao neprekidna funkcija prostora.
38
39
2. Reprezentacija podataka u raunarima
Analogni zapis.
Osnovna tehnika koja se primenjuje kod analognog zapisa
signala je da se kontinualne promene signala koji se zapisuje opiu kontinualnim

promenama odreenog svojstva medijuma na kojem se signal zapisuje. Tako,
na primer, promene pritiska vazduha koji predstavlja zvuni signal direktno
odgovaraju promenama nivoa namagnetisanja na magnetnoj traci na kojoj se
zvuk analogno zapisuje. Koliina boje na papiru direktno odgovara intenzitetu
svetlosti u vremenskom trenutku kada je fotografija bila snimljena.
Dakle,
(2
01
5)
analogni zapis uspostavlja analogiju izmeu signala koji je zapisan i odreenog

svojstva medijuma na kome je signal zapisan.
Osnovna prednost analogne tehnologije je da je ona obino veoma jednos-
tavna ukoliko se zadovoljimo relativno niskim kvalitetom (jo su drevni narodi
mogli da naprave nekakav zapis zvuka uz pomo jednostavne igle prikaene na

trepereu membranu).
Osnovni problem analogne tehnologije je to je izrazito teko na medijumu
je
napraviti veran zapis signala koji se zapisuje i izrazito je teko napraviti dva
identina zapisa istog signala. Takoe, problem predstavlja i inherentna nestal-
an
nost medijuma, njegova promenljivost tokom vremena i podlonost spoljanjim

uticajima. S obzirom na to da varijacije medijuma direktno dovode do varijacije zapisanog signala, vremenom neizbeno dolazi do pada kvaliteta analogno
zapisanog signala. Obrada analogno zapisanih signala je obino veoma komp-
iz
likovana i za svaku vrstu obrade signala, potrebno je da postoji ureaj koji je
Digitalni zapis.
sk
o
specijalizovan za tu vrste obrade.
Osnovna tehnika koja se koristi kod digitalnog zapisa po-
dataka je da se vrednost signala izmeri u odreenim vremenskim trenucima ili

odreenim takama prostora i da se onda na medijumu zapiu izmerene vred-
ro
n
nosti. Ovim je svaki digitalno zapisani signal predstavljen nizom brojeva koji
se nazivaju odbirci ili semplovi (engl. sample) .
Svaki od brojeva predstavlja
vrednost signala u jednoj taki diskretizovanog domena. S obzirom na to da
kt
izmerene vrednosti takoe pripadaju kontinualnoj skali, neophodno je izvriti i

diskretizaciju kodomena, odnosno dopustiti zapisivanje samo odreenog broja
nivoa razliitih vrednosti.
le
Digitalni zapis predstavlja diskretnu aproksimaciju polaznog signala. Vano
pitanje je koliko esto je potrebno vriti merenje da bi se polazni kontinualni signal mogao verno rekonstruisati.
Odgovor daje tvrenje o odabiranju
(tzv. Najkvist-enonova teorema), koje kae da je signal dovoljno meriti dva

puta ee od najvie frekvencije koja sa u njemu javlja.
Na primer, poto
ovekovo uho uje frekvencije do 20KHz, dovoljno je da frekvencija odabiranja

(sempliranja) bude 40KHz.
Dok je za analogne tehnologije za postizanje vi-
sokog kvaliteta zapisa potrebno imati medijume visokog kvaliteta, kvalitet reprodukcije digitalnog zapisa ne zavisi od toga kakav je kvalitet medija na kome
su podaci zapisani, sve dok je medijum dovoljnog kvaliteta da se zapisani brojevi mogu razaznati.
Dodatno, kvarljivost koja je inherentna za sve medije
postaje nebitna. Na primer, papir vremenom uti to uzrokuje pad kvaliteta

analognih fotografija tokom vremena. Meutim, ukoliko bi papir sadrao za-
(2
01
5)
40
je
Slika 2.1: Digitalizacija zvunog signala
an
pis brojeva koji predstavljaju vrednosti boja u takama digitalno zapisane fotografije, injenica da papir uti ne bi predstavljala problem dok god se brojevi
mogu razaznati.
Digitalni zapis omoguava kreiranje apsolutno identinih kopija to dalje
iz
omoguava prenos podataka na daljinu. Na primer, ukoliko izvrimo fotokopiranje fotografije, napravljena fotokopija je daleko loijeg kvaliteta od originala.
Meutim, ukoliko umnoimo CD na kojem su zapisani brojevi koji ine za-
sk
o
pis neke fotografije, kvalitet slike ostaje apsolutno isti. Ukoliko bi se dva CD-a
pregledala pod mikroskopom, oni bi izgledali delimino razliito, ali to ne predstavlja problem sve dok se brojevi koji su na njima zapisani mogu razaznati.
ro
n
Obrada digitalno zapisanih podataka se svodi na matematiku manipulaciju

brojevima i ne zahteva (za razliku od analognih podataka) korienje specijalizovanih maina.
Osnovni problem implementacije digitalnog zapisa predstavlja injenica da
kt
je neophodno imati veoma razvijenu tehnologiju da bi se uopte stiglo do iole

upotrebljivog zapisa.
Na primer, izuzetno je komplikovano napraviti ureaj
le
koji je u stanju da 40 hiljada puta izvri merenje intenziteta zvuka.
Jedna
sekunda zvuka se predstavlja sa 40 hiljada brojeva, za iji je zapis neophodna
gotovo cela jedna sveska.

istorijski javio kasno.
Ovo je osnovni razlog zbog ega se digitalni zapis
Kada se dolo do tehnolokog nivoa koji omoguava
digitalni zapis, on je doneo mnoge prednosti u odnosu na analogni.
2.2 Zapis brojeva

Proces digitalizacije je proces reprezentovanja (raznovrsnih) podataka brojevima.
Kako se svi podaci u raunarima reprezentuju na taj nain bro-
jevima, neophodno je precizno definisati zapisivanje razliitih vrsta brojeva.

Osnovu digitalnih raunara, u skladu sa njihovom tehnolokom osnovom, predstavlja binarni brojevni sistem (sistem sa osnovom 2) . U raunarstvu se koriste
41
i heksadekadni brojevni sistem (sistem sa osnovom 16) a i, neto ree, oktalni

brojevni sistem (sistem sa osnovom 8), zbog toga to ovi sistemi omoguavaju
jednostavnu konverziju izmeu njih i binarnog sistema. Svi ovi brojevni sistemi,
kao i drugi o kojima e biti rei u nastavku teksta, su pozicioni. U pozicionom
brojnom sistemu, udeo cifre u celokupnoj vrednosti zapisanog broja zavisi od
njene pozicije.
Treba naglasiti da je zapis broja samo konvencija a da su brojevi koji se
(2
01
5)
zapisuju apsolutni i ne zavise od konkretnog zapisa. Tako, na primer, zbir dva
prirodna broja je uvek jedan isti prirodni broj, bez obzira na to u kom sistemu
su ova tri broja zapisana.
S obzirom na to da je svaki zapis broja u raunaru ogranien, ne mogu biti

zapisani svi celi brojevi. Ipak, za cele brojeve zapisive u raunaru se obino gov-
ori samo celi brojevi, dok su ispravnija imena oznaeni celi brojevi (engl. signed
integers) i neoznaeni celi brojevi (engl. unsigned integers), koji podrazumevaju

zapisom) ne mogu biti zapisani u raunaru.
je
konaan zapis. Ni svi realni brojevi (sa potencijalno beskonanim decimalnim

Za zapis zapisivih realnih bro-
an
jeva (koji su uvek racionalni) obino se koristi konvencija zapisa u pokretnom

zarezu. Iako je jedino precizno ime za ove brojeve brojevi u pokretnom zarezu
(engl. floating point numbers), esto se koriste i imena realni ili racionalni bro-
jevi. Zbog ogranienog zapisa brojeva, rezultati matematikih operacija nad
iz
njima sprovedenih u raunaru, nee uvek odgovarati rezultatima koji bi se dobili bez tih ogranienja (zbog takozvanih prekoraenja ).
Naglasimo jo i da,
za razliku od matematike gde se skup celih brojeva smatra podskupom skupa
sk
o
realnih brojeva, u raunarstvu, zbog razliitog naina zapisa, izmeu zapisa
2.2.1
ro
n
ovih vrsta brojeva ne postoji direktna veza.
Neoznaeni brojevi
Pod neoznaenim brojevima podrazumeva se neoznaeni zapis nenegativnih
kt
celih brojeva i znak se izostavlja iz zapisa.
Odreivanje broja na osnovu datog zapisa.
le
pozicioni brojevni sistem sa osnovom
gde je
Pretpostavimo da je dat
prirodan broj vei od 1. Niz
( 1 . . . 1 0 ) predstavlja zapis1 broja u osnovi , pri emu za svaku

cifru vai 0 < .
Vrednost broja zapisanog u osnovi definie se na sledei nain:
cifara
( 1 . . . 1 0 ) =
= + 1 1 + . . . 1 + 0
=0
Na primer:
(101101)2 = 1 25 + 0 24 + 1 23 + 1 22 + 0 2 + 1 = 32 + 8 + 4 + 1 = 45,
(3245)8 = 383 +282 +48+5 = 3512+264+48+5 = 1536+128+32+5 =
1701.
1 Ako
u zapisu broja nije navedena osnova, podrazumeva se da je osnova
10.
42
Navedena definicija daje i postupak za odreivanje vrednosti datog zapisa:
:= 0
za svako od 0 do
:= +
(2
01
5)
ili, malo modifikovano:
:= 0
za svako od 1 do
:= +
+ 1)-tocifrenog zapisa drugim nave(+1)

denim postupkom potrebno je sabiranja i + ( 1) + . . . + 1 =
2
mnoenja. Zaista, da bi se izraunalo potrebno je mnoenja, da bi se

1
izraunalo 1
potrebno je 1 mnoenja, itd. Meutim, ovo izrauna
vanje moe da se izvri i efikasnije. Ukoliko se za izraunavanje lana iskoristi
1
ve izraunata vrednost
, broj mnoenja se moe svesti na 2. Ovaj nain
an
je
Za izraunavanje vrednosti nekog (
iz
izraunavanja primenjen je u sledeem postupku:
ro
n
sk
o
:= 0
:= 1
za svako od 1 do
:=
:= +
Jo efikasniji postupak izraunavanja se moe dobiti korienjem Hornerove
sheme:
kt
( 1 . . . 1 0 ) = (. . . (( + 1 ) + 2 ) . . . + 1 ) + 0
le
Korienjem ove sheme, dolazi se do sledeeg postupka za odreivanje vred-
nosti broja zapisanog u nekoj brojevnoj osnovi:
:= 0
za svako od unazad do 0
:= +
Naredni primer ilustruje primenu Hornerovog postupka na zapis
3
9
0 10 + 9 = 9
2
8
9 10 + 8 = 98
1
7
98 10 + 7 = 987
(9876)10 .
0
6
987 10 + 6 = 9876
43
Meurezultati dobijeni u ovom raunu direktno odgovaraju prefiksima zapisa ija se vrednost odreuje, a rezultat u poslednjoj koloni je traeni broj.
Navedeni postupak moe se primeniti na proizvoljnu brojevnu osnovu. Sledei
primer ilustruje primenu postupka na zapis
3
3
08+3=3
2
2
3 8 + 2 = 26
1
4
26 8 + 4 = 212
0
5
212 8 + 5 = 1701
(2
01
5)
(3245)8 .
Navedena tabela moe se krae zapisati na sledei nain:
3
3
2
26
4
212
5
1701
je
Hornerov postupak je efikasniji u odnosu na poetni postupak, jer je u

sabiranja i
+1
mnoenja).
+1
an
svakom koraku dovoljno izvriti samo jedno mnoenje i jedno sabiranje (ukupno
Odreivanje zapisa datog broja.
u
osnovom ,
ostatak je 0 a celobrojni kolinik je broj iji je zapis ( 1 . . . 1 ) . Dakle,
izraunavanjem celobrojnog kolinika i ostatka pri deljenju sa , odreena je
poslednja cifra broja i broj koji se dobija uklanjanjem poslednje cifre iz zapisa.
vai da je
0 < .
Za svaku cifru
u zapisu broja
iz
Dodatno, pri deljenju broja
sk
o
osnovi
Ukoliko se isti postupak primeni na dobijeni kolinik, dobija se postupak koji
ro
n
omoguava da se odrede sve cifre u zapisu broja
Postupak se zaustavlja kada
tekui kolinik postane 0. Ako se izraunavanje ostatka pri deljenju oznai sa
mod,
a celobrojnog kolinika sa
div,
postupak kojim se odreuje zapis broja
se moe formulisati na sledei nain:
kt
u datoj osnovi
le
:= 0
dok je razliito od 0
:= mod
:= div
:= + 1
Na primer, 1701 = (3245)8 jer je 1701 = 212 8 + 5 = (26 8 + 4) 8 + 5 =
((3 8 + 2) 8 + 4) 8 + 5 = (((0 8 + 3) 8 + 2) 8 + 4) 8 + 5. Ovaj postupak se
moe prikazati i tabelom:
1701
1701
1
1701 div 8 = 212
1701 mod 8 = 5
2
212 div 8 = 26
212 mod 8 = 4
3
26 div 8 = 3
26 mod 8 = 2
3 div 8 = 0
3 mod 8 = 3
44
Prethodna tabela moe se krae zapisati na sledei nain:
1701
5
212
4
26
2
3
3
Druga vrsta tabele sadri celobrojne kolinike, a trea ostatke pri deljenju
sa osnovom
tj. traene cifre. Zapis broja se formira tako to se dobijene cifre
(2
01
5)
itaju unatrag.
Ovaj algoritam i Hornerov algoritam su meusobno simetrini u smislu da

se svi meurezultati poklapaju.
Direktno prevoenje izmeu heksadekadnog i binarnog sistema.

Osnovni razlog korienja heksadekadnog sistema
je mogunost jednostavnog
prevoenja brojeva izmeu binarnog i heksadekadnog sistema. Pri tome, hek-
je
sadekadni sistem omoguava da se binarni sadraj memorije zapie kompaktnije (uz korienje manjeg broja cifara). Prevoenje se moe izvriti tako to
an
se grupiu etiri po etiri binarne cifre, krenuvi unazad, i svaka etvorka se

zasebno prevede u odgovarajuu heksadekadnu cifru na osnovu sledee tabele:
binarno
heksa
binarno
0000
0100
heksa
binarno
heksa
binarno
1000
0001
1100
0101
1001
0010
1101
0110
1010
0011
1110
0111
1011
1111
sk
o
iz
heksa
Na primer, proizvoljni 32-bitni sadraj moe se zapisati korienjem osam
ro
n
heksadekadnih cifara:
(1011 0110 0111 1100 0010 1001 1111 0001)2 = (6729 1)16
Zapisi fiksirane duine
U raunarima se obino koristi fiksirani broj bina-
kt
rnih cifara (sauvanih u pojedinanim bitovima) za zapis svakog broja. Takve

zapise oznaavamo sa
(. . .) ,
ako se koristi
cifara.
Ukoliko je broj cifara
le
potrebnih za zapis broja krai od zadate duine zapisa, onda se broj proiruje
vodeim nulama. Na primer,
55 = (0011 0111)82 .
Ograniavanjem broja cifara
ograniava se i raspon brojeva koje je mogue zapisati (u binarnom sistemu)

i to na raspon od
do
2 1.
U sledeoj tabeli su dati rasponi za najee
koriene duine zapisa:

broj bitova
raspon
od 0 do 255
16
od 0 do 65535
32
od 0 do 4294967295
45
2.2.2
Oznaeni brojevi
Oznaeni brojevi su celi brojevi iji zapis ukljuuje i zapis znaka broja
).
(+ ili
S obzirom na to da savremeni raunari koriste binarni brojevni
sistem, bie razmatrani samo zapisi oznaenih brojeva u binarnom brojevnom

sistemu. Postoji vie naina zapisivanja oznaenih brojeva od kojih su najee
Oznaena apsolutna vrednost.
Zapis broja se formira tako to se na prvu
poziciju zapisa unapred fiksirane duine
(2
01
5)
u upotrebi oznaena apsolutna vrednost i potpuni komplement.
upie znak broja, a na preostalih
pozicija upie zapis apsolutne vrednosti broja. Poto se za zapis koriste
samo dva simbola (0 i

a znak
simbolom
1.
1),
konvencija je da se znak
zapisuje simbolom
0,
Ovim se postie da pozitivni brojevi imaju identian
+100 = (0 1100100)82 ,
8
100 = (1 1100100)2 .
Osnovni problem zapisa u obliku oznaene apsolutne vrednosti je injenica
je
zapis kao da su u pitanju neoznaeni brojevi. Na primer,
an
da se osnovne aritmetike operacije teko izvode ukoliko su brojevi zapisani na

ovaj nain.
Potpuni komplement.
Zapis u potpunom komplementu (engl. twos com-
iz
plement) oznaenih brojeva zadovoljava sledee uslove:

1. Nula i pozitivni brojevi se zapisuju na isti nain kao da su u pitanju
sk
o
neoznaeni brojevi, pri emu u njihovom zapisu prva cifra mora da bude
0.
2. Sabiranje se sprovodi na isti nain kao da su u pitanju neoznaeni brojevi,
ro
n
pri emu se prenos sa poslednje pozicije zanemaruje.
+100 se u potpunom komplementu zapisuje kao (0 1100100)82 .

8
8
Nula se zapisuje kao (0 0000000)2 . Zapis broja 100 u obliku (. . .)2 se moe
odrediti na sledei nain. Zbir brojeva 100 i +100 mora da bude 0.
kt
Na primer, broj
le
binarno
1
dekadno
????????
-100
01100100
+100
00000000
Analizom traenog sabiranja cifru po cifru, poevi od poslednje, sledi
da se
100
mora zapisati kao
(10011100)82 .
Do ovoga je mogue doi i na
, zapis njemu suprotnog broja

+1
je mogue odrediti iz uslova da je + () = (1 00 . . . 00)2
. Poto je
+1
(1 00 . . . 00)2 = (11 . . . 11)2 + 1, zapis broja () je mogue odrediti tako to
se izrauna (11 . . . 11)2 +1. Izraunavanje razlike (11 . . . 11)2 se svodi na

komplementiranje svake pojedinane cifre broja . Tako se odreivanje zapisa
broja 100 moe opisati na sledei nain:
sledei nain.
Ukoliko je poznat zapis broja
46
01100100
+100
10011011
komplementiranje
1
10011100
Kao to je traeno, zapisi svih pozitivnih brojeva i nule poinju cifrom

dok zapisi negativnih brojeva poinju sa
21
je jedini izuzetak u optem postupku odreivanja zapisa u pot-
punom komplementu. Zapis broja

poto poinje cifrom
1,
(100 . . . 00)2
je sam sebi komplementaran, a
(2
01
5)
Broj
1.
uzima se da on predstavlja zapis najmanjeg zapisivog
21 . Zahvaljujui ovoj konvenciji, u zapisu pot

1
1
punog komplementa (. . .)2 mogue je zapisati brojeve od 2
do 2
1. U
sledeoj tabeli su dati rasponi za najee koriene duine zapise u potpunom
negativnog broja, tj. broja
komplementu:
raspon
128
od 32768
2147483648
od
16
32
od
do
do
do
+127
+32767
+2147483647
je
an
broj bita
Kao to je reeno, za sabiranje brojeva zapisanih u potpunom komplementu

moe se koristiti opti postupak za sabiranje neoznaenih brojeva (pri emu se
podrazumeva da moe doi do prekoraenja, tj. da neke cifre rezultata ne mogu
iz
biti upisane u raspoloiv broj mesta). To ne vai samo za sabiranje, ve i za

oduzimanje i mnoenje. Ovo pogodno svojstvo vai i kada je jedan od argumenata broj
21
(koji se je jedini izuzetak u optem postupku odreivanja
sk
o
zapisa). Sve ovo su vani razlozi za korienje potpunog komplementa u raunarima.
Zapis realnih brojeva
ro
n
2.2.3
Pored celobrojnih dostupni u programskim jezicima su po pravilu podrani

i realni brojevni tipovi. Realne brojeve je u raunaru mnogo komplikovanije
kt
predstaviti nego cele brojeve.
Obino je mogue predstaviti samo odreeni
podskup skupa realnih brojeva i to podskup skupa racionalnih brojeva. Interni
le
zapis celog broja i njemu odgovarajueg realnog se ne poklapaju (nule i jedinice

kojima se oni zapisuju nisu iste), ak i kada se isti broj bitova koristi za njihov
zapis.
Fiksiranjem bitova koji e se odvojiti za zapis nekog realnog broja,
odreuje se i broj moguih razliitih brojeva koji se mogu zapisati.
Svakoj
kombinaciji nula i jedinica pridruuje se neki realan broj. Kod celih brojeva
odluivano je da li e se takvim kombinacijama pridruivati samo pozitivni ili
i pozitivni i negativni brojevi i kada je to odlueno, u principu je jasno koji
skup celih brojeva moe biti zapisan (taj skup vrednosti je uvek neki povezan
raspon celih brojeva).
U zapisu realnih brojeva stvari su komplikovanije jer
je potrebno napraviti kompromis izmeu irine raspona brojeva koji se mogu

zapisati (slino kao i kod celih brojeva), ali i izmeu preciznosti brojeva koji
se mogu zapisati. Dakle, kao i celobrojni tipovi, realni tipovi imaju odreen
raspon vrednosti koji se njima moe predstaviti, ali i odreenu preciznost zapisa
47
(nju obino doivljavamo kao broj decimala, mada to tumaenje, kao to emo
uskoro videti, nije uvek u potpunosti tano).
Osnovni naini zapisivanja realnih brojeva su zapis u fiksnom zarezu i zapis
u pokretnom zarezu . Zapis u fiksnom zarezu podrazumeva da se posebno zapisuje znak broja, zatim ceo deo broja i zatim njegov razlomljeni deo (njegove
decimale). Broj cifara za zapis celog dela i za zapis realnog dela je fiksiran i
jednak je za sve brojeve u okviru istog tipa koji koristi zapis u fiksnom zarezu.
Vrednost
je osnova
(2
01
5)
Zapis u pokretnom zarezu podrazumeva oblik
koja se podrazumeva (danas je to obino 2, mada se nekada koristila i vrednost
16, dok se u svakodnevnoj matematikoj praksi esto brojevi izraavaju na

ovaj nain uz korienje osnove 10),
se naziva mantisa, a vrednost
naziva
se eksponent. Broj cifara (obino binarnih) za zapis mantise i broj cifara za
zapis eksponenta je fiksiran i jednak je za sve brojeve u okviru istog tipa koji
koristi zapis u pokretnom zarezu. Zapisivanje brojeva u pokretnom zarezu pro-
je
pisano je standardom IEEE 754 iz 1985. godine, meunarodne asocijacije In-
stitut inenjera elektrotehnike i elektronike, IEEE (engl. Institute of Electrical

Ovaj standard predvia da se odreene kombi-
an
and Electronics Engineers).
nacije bitova odvoje za zapis tzv. specijalnih vrednosti (beskonanih vrednosti,

greaka u izraunavanju i slino).
Ilustrujmo osnovne principe zapisa realnih brojeva na dekadnom zapisu
iz
nenegativnih realnih brojeva (kao to smo rekli, u raunaru se ovakav zapis interno ne koristi, ve se koristi binarni zapis). Zamislimo da imamo tri dekadne
cifre koje moemo iskoristiti za zapis. Dakle, imamo 1000 brojeva koji se mogu
sk
o
zapisati. Prva mogunost je da se odreeni broj cifara upotrebi za zapis celog

dela, a odreeni broj cifara za zapis decimala i takav nain zapisa predstavlja
zapis u fiksnom zarezu.
Na primer, ako se jedna cifra upotrebi za decimale
ro
n
moi emo zapisivati vrednosti
00,0, 00,1,
...,
99,8
99,9.
male odvoje dva mesta, onda moemo zapisivati vrednosti

i
9,99.
Ako se se za deci-
0,00, 0,01,
...,
9,98
Ovim smo dobili bolju preciznost (svaki broj je zapisan sa dve, umesto
sa jednom decimalom), ali smo to platili mnogo uim rasponom brojeva koje
kt
moemo zapisati (umesto irine oko 100, dobili smo raspono irine oko 10). U
raunaru se fiksni zarez esto ostvaruje binarno (odreeni broj bitova kodira
le
ceo, a odreeni broj bitova kodira razlomljeni deo), pri emu se uvek jedan bit
ostavlja za predstavljanje znaka broja ime se omoguava zapis i pozitivnih i
negativnih vrednosti.
Umesto fiksnog zareza, u raunarima se mnogo ee koristi pokretni zarez.
U takvom zapisu, nae tri dekadne cifre podeliemo tako da dve odlaze za zapis
mantise, a jednu za zapis eksponenta (pa e zapis biti oblika
prve dve cifre
u zapisu
1 i 2 ,
tumaiemo da je mantisa
0, 1 2 .
1 2 3 ).
Ako su
Ako je trea cifra
3 , tumaiemo da eksponent = 3 4 (ovim postiemo da vrednosti

4 i 5 tj. da mogu da budu i pozitivne i
eksponenta mogu da budu izmeu
negativne). Pogledajmo neke zapise koje na taj nain dobijamo.
48
zapis
vrednost
010
020
980
990
0,01 104
0,02 104
0,98 104
0,99 104
= 0,000001
= 0,000002
= 0,000098
= 0,000099
zapis
vrednost
011
021
981
991
0,01 103
0,02 103
0,98 103
0,99 103
Raspon je prilino irok (od
10
= 0,00001
= 0,00002
= 0,00098
= 0,00099
...
zapis
vrednost
...
018
028
988
998
0,01 104
0,02 104
0,98 104
0,99 104
do
99 000, 0
...
...
...
0, 000001
= 100,0
= 200, 0
= 9800,0
= 9900,0
zapis
vrednost
019
029
989
999
0,01 105
0,02 105
0,98 105
0,99 105
tj. od oko
= 1 000,0
= 2 000,0
= 98 000,0
= 99 000,0
106
do oko
) i mnogo iri nego to je to bilo kod fiksnog zareza, ali gustina zapisa je
neravnomerno rasporeena, to nije bio sluaj kod fiksnog zareza. Kod malih
(2
01
5)
brojeva preciznost zapisa je mnogo vea nego kod velikih. Na primer, kod malih
brojeva moemo zapisivati veliki broj decimala, ali nijedan broj izmeu
i
99 000
98 000
nije mogue zapisati (brojevi iz tog raspona bi se morali zaokruiti na
neki od ova dva broja). Ovo nije preveliki problem, jer nam obino kod velikih
brojeva preciznost nije toliko bitna koliko kod malih (matematiki gledano,
relativna greka koja nastaje usled zaokruivanja se ne menja puno kroz ceo
raspon).
Dve vane komponente koje karakteriu svaki zapis u pokretnom
oko
106
do oko
je
zarezu su raspon brojeva koji se mogu zapisati (u naem primeru to je bilo od
105 ) i on je skoro potpuno odreen irinom eksponentna, kao i
an
broj dekadnih znaajnih cifara (u naem primer, imamo dve dekadne znaajne
cifre) i on je skoro potpuno odreeno irinom mantise.
iz
2.3 Zapis teksta
Meunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (engl. International Stan-
sk
o
dard Organization) definie tekst (ili dokument) kao informaciju namenjenu

ljudskom sporazumevanju koja moe biti prikazana u dvodimenzionalnom obliku. Tekst se sastoji od grafikih elemenata kao to su karakteri, geometrijski ili
fotografski elementi ili njihove kombinacije, koji ine sadraj dokumenta. Iako
ro
n
se tekst obino zamilja kao dvodimenzioni objekat, u raunarima se tekst predstavlja kao jednodimenzioni (linearni) niz karaktera koji pripadaju odreenom
unapred fiksiranom skupu karaktera.
U zapisu teksta, koriste se specijalni
kt
karakteri koji oznaavaju prelazak u novi red, tabulator, kraj teksta i slino.
Osnovna ideja koja omoguava zapis teksta u raunarima je da se svakom
karakteru pridrui odreen (neoznaeni) ceo broj (a koji se interno u rau-
le
narima zapisuje binarno) i to na unapred dogovoreni nain.
Ovi brojevi se
Tehnika ogranienja
nazivaju kdovima karaktera (engl. character codes).
ranih raunara kao i neravnomeran razvoj raunarstva izmeu razliitih zemalja, doveli su do toga da postoji vie razliitih standardnih tabela koje dodeljuju numerike kdove karakterima. U zavisnosti od broja bitova potrebnih
za kodiranje karaktera, razlikuju se 7-bitni kdovi, 8-bitni kdovi, 16-bitni kdovi, 32-bitni kdovi, kao i kodiranja promenljive duine koja razliitim karakterima dodeljuju kdove razliite duine. Tabele koje sadre karaktere i njima
pridruene kdove obino se nazivaju kdne strane (engl. code page).
Postoji veoma jasna razlika izmeu karaktera i njihove grafike reprezentacije.
Elementi pisanog teksta koji najee predstavljaju grafike reprezentacije pojedinih karaktera nazivaju se glifovi (engl. glyph), a skupovi glifova nazivaju
se fontovi (engl. font).
Korespondencija izmeu karaktera i glifova ne mora
49
biti jednoznana. Naime, softver koji prikazuje tekst moe vie karaktera predstaviti jednim glifom (to su takozvane ligature, kao na primer glif za karaktere
f i i:
fi), dok jedan isti karakter moe biti predstavljen razliitim glifovima
u zavisnosti od svoje pozicije u rei. Takoe, mogue je da odreeni fontovi ne

sadre glifove za odreene karaktere i u tom sluaju se tekst ne prikazuje na eljeni nain, bez obzira to je ispravno kodiran. Fontovi koji se obino instaliraju
uz operativni sistem sadre glifove za karaktere koji su popisani na takozvanoj
(2
01
5)
WGL4 listi (Windows Glyph List 4 ) koja sadri uglavnom karaktere koriene
u evropskim jezicima, dok je za ispravan prikaz, na primer, kineskih karaktera,

potrebno instalirati dodatne fontove. Specijalnim karakterima se najee ne
pridruuju zasebni grafiki likovi.
Englesko govorno podruje.
Tokom razvoja raunarstva, broj karaktera
koje je bilo poeljno kodirati je postajao sve vei. Poto je raunarstvo u ranim
an
je potrebno predstaviti sledee karaktere:
je
fazama bilo razvijano uglavnom u zemljama engleskog govornog podruja, bilo
a, b, ... , z
Mala slova engleskog alfabeta:
Velika slova engleskog alfabeta:
Cifre
Interpunkcijske znake:
Specijalne znake: kraj reda, tabulator, . . .
A, B, ... , Z
iz
0, 1, ..., 9
...
sk
o
, . : ; + * - _ ( ) [ ] { }
Standardne tabele kdova ovih karaktera su se pojavile jo tokom 1960-ih

godina. Najrasprostranjenije od njih su:
EBCDIC - IBM-ov standard, korien uglavnom na mainframe rau-
ro
n
narima, pogodan za buene kartice.
ASCII - standard iz koga se razvila veina danas korienih standarda za
kt
zapis karaktera.
le
ASCII.
ASCII (American Standard Code for Information Interchange) je
standard uspostavljen 1968. godine od strane Amerikog nacionalnog instituta
za standarde, (engl. American National Standard Institute) koji definie sed-
mobitan zapis kda svakog karaktera to daje mogunost zapisivanja ukupno

128 razliitih karaktera, pri emu nekoliko kdova ima dozvoljeno slobodno korienje. ISO takoe delimino definie ASCII tablicu kao deo svog standarda
ISO 646 (US).

Osnovne osobine ASCII standarda su:
Prva 32 karaktera od
Ukupno 95 karaktera ima pridruene grafike likove (engl. printable characters).
(00)16 do (1 )16 su specijalni kontrolni karakteri.
50
NUL
STX
SOT
ETX
EOT
ENQ
ACK
BEL
BS
HT
LF
VT
FF
CR
SO
SI
DLE
DC1
DC2
DC3
DC4
NAK
SYN
ETB
CAN
EM
SUB
ESC
FS
GS
RS
US
"
&
'
2
0
<
>
DEL
Slika 2.2: ASCII tablica
Cifre 0-9 predstavljene su kdovima
(30)16
do
(2
01
5)
(39)16 , tako da se njihov

011 na njihov bina-
ASCII zapis jednostavno dobija dodavanjem prefiksa
je
rni zapis.
Kdovi velikih i malih slova se razlikuju u samo jednom bitu u binarnoj
se kodira brojem (41)16 odnosno (100 0001)2 ,

(61)16 odnosno (110 0001)2 . Ovo omoguava da
kodira brojem
an
reprezentaciji. Na primer,
dok se
Slova su poreana u kolacionu sekvencu, u skladu sa engleskim alfabetom.
iz
se konverzija veliine slova u oba smera moe vriti efikasno.
Razliiti operativni sistemi predviaju razliito kodiranje oznake za prelazak

Tako operativni sistem Windows podrazumeva da se prelazak u
sk
o
u novi red.
novi red kodira sa dva kontrolna karaktera i to

stavljen kdom
(0)16 i
(carriage return) pred-
(line feed) predstavljen kodom
(0)16 ,
operativni
ro
n
sistem Unix i njegovi derivati (pre svega Linux) podrazumevaju da se koristi

samo karakter
dok MacOS podrazumeva korienje samo karaktera
Nacionalne varijante ASCII tablice i ISO 646.
Tokom 1980-ih, Ju-
kt
goslovenski zavod za standarde definisao je standard YU-ASCII (YUSCII, JUS

I.B1.002, JUS I.B1.003) kao deo standarda ISO 646, tako to su kdovi koji
le
imaju slobodno korienje (a koji u ASCII tabeli uobiajeno kodiraju zagrade
i odreene interpunkcijske znakove) dodeljeni naim dijakriticima:

YUSCII
ASCII
kd
YUSCII
ASCII
kd
@
[
\
]
^
(40)16
(5)16
(5)16
(5)16
(5)16
{
|
}
~
(60)16
(7)16
(7)16
(7)16
(7)16
Osnovne mane YUSCII kodiranja su to to ne potuje abecedni poredak,

kao i to da su neke zagrade i vani interpunkcijski znaci izostavljeni.
8-bitna proirenja ASCII tabele.
Podaci se u raunaru obino zapisuju
bajt po bajt. S obzirom na to da je ASCII sedmobitni standard, ASCII karak-
51
teri se zapisuju tako to se njihov sedmobitni kd proiri vodeom nulom. Ovo

znai da jednobajtni zapisi u kojima je vodea cifra
do
( )16
nisu iskorieni.
1,
tj. raspon od
(80)16
Meutim, ni ovih dodatnih 128 kdova nije do-
voljno da se kodiraju svi karakteri koji su potrebni za zapis tekstova na svim

jezicima (ne samo na engleskom). Zbog toga je, umesto jedinstvene tabele koja
bi proirivala ASCII na 256 karaktera, standardizovano nekoliko takvih tabela,
pri emu svaka od tabela sadri karaktere potrebne za zapis odreenog jezika
Praktian problem je to postoji dvostruka
(2
01
5)
odnosno odreene grupe jezika.
standardizacija ovako kreiranih kdnih strana i to od strane ISO (International
Standard Organization) i od strane znaajnih korporacija, pre svega kompanije
Microsoft.
ISO je definisao familiju 8-bitnih kdnih strana koje nose zajedniku oznaku
ISO/IEC 8859 (kdovi od
(00)16
do
(1 )16 , (7 )16
i od
(80)16
do
(9 )16
ostali
su nedefinisani ovim standardom, iako se esto u praksi popunjavaju odreenim
je
kontrolnim karakterima):
Latin 1
veina zapadno-evropskih jezika
ISO-8859-2
Latin 2
centralno i istono-evropski jezici
ISO-8859-3
Latin 3
juno-evropski jezici
ISO-8859-4
Latin 4
severno-evropski jezici
ISO-8859-5
Latin/Cyrillic
irilica veine slovenskih jezika
ISO-8859-6
Latin/Arabic
ISO-8859-7
Latin/Greek
ISO-8859-8
Latin/Hebrew
an
ISO-8859-1
iz
najee korieni arapski
moderni grki alfabet

moderni hebrejski alfabet
sk
o
Kompanija Microsoft definisala je familju 8-bitnih strana koje se oznaavaju

kao Windows-125x (ove strane se nekada nazivaju i ANSI ). Za srpski jezik,
znaajne su kdne strane:
centralno i istono-evropski jezici
ro
n
Windows-1250
Windows-1251
irilica veine slovenskih jezika
Windows-1252
(esto se neispravno naziva i ANSI) zapadno-
kt
evropski jezici
le
NBSP
SHY
Slika 2.3: ISO-8859-1 tablica
Unicode.
Iako navedene kdne strane omoguavaju kodiranje tekstova koji
nisu na engleskom jeziku, nije mogue, na primer, u istom tekstu koristiti i
52
NBSP
SHY
(2
01
5)
iz
an
je
NBSP
sk
o
Slika 2.5: Windows-1250 tablica
SHY
le
kt
ro
n
irilicu i latinicu.
svih karaktera.
Takoe, za azijske jezike nije dovoljno 256 mesta za zapis
Poto je kapacitet raunara vremenom rastao, postepeno se
krenulo sa standardizacijom skupova karaktera koji karaktere kodiraju sa vie

od jednog bajta. Kasnih 1980-ih, dve velike organizacije zapoele su standardizaciju tzv. univerzalnog skupa karaktera (engl. Universal Character Set
UCS). To su bili ISO, kroz standard 10646 i projekat Unicode , organizovan i
finansiran uglavnom od strane amerikih kompanija koje su se bavile proizvodnjom viejezikog softvera (Xerox Parc, Apple, Sun Microsystems, Microsoft,
. . . ).
ISO 10646 zamiljen je kao etvorobajtni standard.
Prvih 65536 karak-
53
0
8
(2
01
5)
Slika 2.7: Windows-1251 tablica
tera koristi se kao osnovni viejezini skup karaktera, dok je preostali prostor
ostavljen kao proirenje za drevne jezike, naunu notaciju i slino.
je
Unicode je za cilj imao da bude:
Univerzalan (UNIversal) sadri sve savremene jezike sa pismom;
jedinstven (UNIque) bez dupliranja karaktera - kodiraju se pisma, a
an
uniforman (UNIform) svaki karakter sa istim brojem bitova.
iz
ne jezici;
Poetna verzija Unicode standarda svakom karakteru dodeljuje dvobajtni
sk
o
kd (tako da kd svakog karaktera sadri tano 4 heksadekadne cifre). Dakle,

mogue je dodeliti kdove za ukupno
216 = 65536
razliitih karaktera. S vre-
menom se shvatilo da dva bajta nee biti dovoljno za zapis svih karaktera
ro
n
koji se koriste na planeti, pa je odlueno da se skup karaktera proiri i Unicode danas dodeljuje kdove od
(000000)16 do (10 )16 podeljenih u 16

65536 karaktera. U najeoj upotrebi
tzv. ravni, pri emu svaka ravan sadri
je osnovna viejezina ravan (engl. basic multilingual plane) koja sadri veinu
kt
danas korienih karaktera (ukljuujui i CJK Chinese, Japanese, Korean

karaktere koji se najee koriste) iji su kdovi izmeu
(0000)16 i ( )16 .
le
Vremenom su se pomenuta dva projekta UCS i Unicode zdruila i danas
postoji izuzetno preklapanje izmeu ova dva standarda.
U sledeoj tabeli je naveden raspored odreenih grupa karaktera u osnovnoj
viejezikoj ravni:
54
0020-007E
ASCII printable
00A0-00FF
Latin-1
0100-017F
Latin extended A (osnovno proirenje latinice,
0180-027F
Latin extended B
sadri sve nae dijakritike)
grki alfabet
0400-04FF
irilica
(2
01
5)
...
0370-03FF
...
2000-2FFF
specijalni karakteri
3000-3FFF
CJK (Chinese-Japanese-Korean) simboli
...
Unicode standard u sutini predstavlja veliku tabelu koja svakom karakteru

dodeljuje broj. Standardi koji opisuju kako se niske karaktera prevode u nizove
ISO definie UCS-2 standard koji svaki Unicode karakter osnovne
an
UCS-2.
je
bajtova se definiu dodatno.
Latinini tekstovi kodirani korienjem UCS-2 standarda sadre ve-
liki broj nula.
Ne samo to te nule zauzimaju dosta prostora, ve zbog njih
iz
UTF-8.
viejezike ravni jednostavno zapisuje sa odgovarajua dva bajta.
softver koji je razvijen za rad sa dokumentima u ASCII formatu ne moe da
sk
o
radi bez izmena nad dokumentima kodiranim korienjem UCS-2 standarda.
Unicode Transformation Format (UTF-8) je algoritam koji svakom dvobajtnom Unicode karakteru dodeljuje odreeni niz bajtova ija duina varira od 1
do najvie 3. UTF je ASCII kompatibilan, to znai da se ASCII karakteri za-
ro
n
pisuju pomou jednog bajta, na standardni nain. Konverzija se vri na osnovu
kt
sledeih pravila:
raspon
binarno zapisan Unicode kd
binarno zapisan UTF-8 kd
00000000 0xxxxxxx
0xxxxxxx
00000yyy yyxxxxxx
110yyyyy 10xxxxxx
0800-FFFF
zzzzyyyy yyxxxxxx
1110zzzz 10yyyyyy 10xxxxxx
le
0000-007F
0080-07FF
Na primer, karakter A koji se nalazi u ASCII tabeli ima Unicode kd
(0041)16 = (0000 0000 0100 0001)2 ,
pa se na osnovu prvog reda prethodne
(01000001)2 = (41)16 . Karakter ima

(0160)16 = (0000 0001 0110 0000)2 . Na njega se primenjuje drugi
red prethodne tabele i dobija se da je njegov UTF-8 zapis (1100 0101 1010 0000)2
tj. (50)16 . Opisani konverzioni algoritam omoguava da se itanje samo
tabele u UTF-8 kodiranju zapisuje kao
Unicode kd
poetka jednog bajta odredi da li je u pitanju karakter zapisan korienjem

jednog, dva ili tri bajta.
55
2.4 Zapis multimedijalnih sadraja

Raunari imaju sve veu ulogu u veini oblasti svakodnevnog ivota. Od
maina koje su pre svega sluile za izvoenje vojnih i naunih izraunavanja,
raunari su postali i sredstvo za kunu zabavu (gledanje filmova, sluanje
muzike), izvor informacija (internet) i nezaobilazno sredstvo u komunikaciji
(elektronska pota (engl. e-mail), askanje (engl. chat, instant messaging), video
Nagli razvoj i
(2
01
5)
konferencije, telefoniranje korienjem interneta (VoIP), . . . ).
proirivanje osnovne namene raunara je posledica iroke raspoloivosti velike

koliine multimedijalnih informacija (slika, zvuka, filmova, . . . )
koje su za-
pisane u digitalnom formatu. Sve ovo je posledica tehnolokog napretka koji
je omoguio jednostavno i jeftino digitalizovanje signala, skladitenje velike

koliine digitalno zapisanih informacija, kao i njihov brz prenos i obradu.
Zapis slika
je
2.4.1
an
Slike se u raunaru zapisuju koristei vektorski zapis, rasterski zapis ili kom-
binovani zapis..
U vektorskom obliku, zapis slike sastoji se od konanog broja geometri-
jskih figura (taaka, linija, krivih, poligona), pri emu se svaka figura pred-
iz
stavlja koncizno svojim koordinatama ili jednainom u Dekartovoj ravni. Slike

koje raunari generiu esto koriste vektorsku grafiku. Vektorski zapisane slike
esto zauzimaju manje prostora, dozvoljavaju uveavanje (engl. zooming) bez
sk
o
gubitaka na kvalitetu prikaza i mogu se lake preureivati, s obzirom na to

da se objekti mogu nezavisno jedan od drugoga pomerati, menjati, dodavati i
le
kt
ro
n
uklanjati.
Slika 2.8: Primer slike u rasterskoj (levo) i vektorskoj (desno) grafici
U rasterskom zapisu, slika je predstavljena pravougaonom matricom komponenti koje se nazivaju pikseli (engl. pixel - PICture ELement). Svaki piksel je
individualan i opisan jednom bojom. Raster nastaje kao rezultat digitalizacije
slike. Rasterska grafika se jo naziva i bitmapirana grafika. Ureaji za prikaz
(monitori, projektori), kao i ureaji za digitalno snimanje slika (fotoaparati,
skeneri) koriste rasterski zapis.
56
Modeli boja.
Za predstavljanje crno-belih slika, dovoljno je boju predstaviti
intenzitetom svetlosti. Razliite koliine svetlosti se diskretizuju u konaan broj

nivoa osvetljenja ime se dobija odreeni broj nijansi sive boje. Ovakav model
boja se naziva grayscale.
Ukoliko se za zapis informacije o koliini svetlosti
koristi 1 bajt, ukupan broj nijansi sive boje je 256.
U sluaju da se slika
predstavlja sa ukupno dve boje (na primer, crna i bela, kao kod skeniranog
predstavlja jednim bitom.
(2
01
5)
teksta nekog dokumenta) koristi se model pod nazivom Duotone i boja se tada
U RGB modelu boja, kombinovanjem crvene (R), zelene (G) i plave (B)
komponente svetlosti reprezentuju se ostale boje. Tako se, na primer, kombi-
novanjem crvene i zelene boje reprezentuje uta boja. Bela boja se reprezentuje
maksimalnim vrednosti sve tri osnovne komponente, dok se crna boja reprezentuje minimalnim vrednostima osnovnih komponenti.
U ovom modelu, zapis
boje ini informacija o intenzitetu crvene, plave i zelene komponente.
RGB
je
model boja se koristi kod ureaja koji boje prikazuju kombinovanjem svetlosti
(monitori, projektori, . . . ). Ukoliko se za informaciju o svakoj komponenti komogue koristiti
224 = 16777216
an
risti po jedan bajt, ukupan broj bajtova za zapis informacije o boji je 3, te je

razliitih boja. Ovaj model se esto naziva i
TrueColor model boja.
Za razliku od aditivnog RGB modela boja, kod kojeg se bela boja dobija
iz
kombinovanjem svetlosti tri osnovne komponente, u tampi se koristi subtraktivni CMY (Cyan-Magenta-Yellow) model boje kod kojeg se boje dobijaju kombinovanjem obojenih pigmenata na belom papiru. Kako se potpuno crna teko
sk
o
dobija meanjem drugih pigmenata, a i kako je njena upotreba obino daleko

najea, obino se prilikom tampanja uz CMY pigmente koristi i crni pigment
ime se dobija model CMYK.
ro
n
Za obradu slika pogodni su HSL ili HSV (poznat i kao HSB) model boja.
U ovom modelu, svaka boja se reprezentuje Hue (H) komponentom (koja predstavlja ton boje), Saturation (S) komponentom (koja predstavlja zasienost
boje odnosno njenu jarkost) i Lightness (L), Value (V) ili Brightness (B)
kt
komponentom (koja predstavlja osvetljenost).
le
Formati zapisa rasterskih slika.
Rasterske slike su reprezentovane ma-
tricom piksela, pri emu se za svaki piksel uva informacija o njegovoj boji.
Dimenzije ove matrice predstavljaju tzv. apsolutnu rezoluciju slike. Apsolutna
rezolucija i model boja koji se koristi odreuju broj bajtova potrebnih za zapis slike. Na primer, ukoliko je apsolutna rezolucija slike 800x600 piksela, pri
emu se koristi RGB model boje sa 3 bajta po pikselu, potrebno je ukupno
800 600 3 = 1440000 1.373
za zapis slike. Da bi se smanjila koliina
informacija potrebnih za zapis slike, koriste se tehnike kompresije i to (i) kompresije bez gubitka (engl. lossless), i (ii) kompresije sa gubitkom (engl. lossy).
Najee korieni formati u kojima se koristi tehnike kompresije bez gubitka
danas su GIF i PNG (koji se koriste za zapis dijagrama i slinih raunarski
generisanih slika), dok je najee korieni format sa gubitkom JPEG (koji se
obino koristi za fotografije).
57
2.4.2
Zapis zvuka
Zvuni talas predstavlja oscilaciju pritiska koja se prenosi kroz vazduh ili
neki drugi medijum (tenost, vrsto telo). Digitalizacija zvuka se vri merenjem i zapisivanjem vazdunog pritiska u kratkim vremenskim intervalima. Osnovni parametri koji opisuju zvuni signal su njegova amplituda (koja odgovara
glasnoi) i frekvencija (koja odgovara visini). Poto ljudsko uho obino uje
(2
01
5)
raspon frekvencija od 20Hz do 20KHz, dovoljno je koristiti frekvenciju odabi-
ranja 40KHz, tj. dovoljno je izvriti odabiranje oko 40 000 puta u sekundi.
Na primer, AudioCD standard koji se koristi prilikom snimanja obinih audio
kompakt diskova, propisuje frekvenciju odabiranja 44.1KHz. Za postizanje jo

veeg kvaliteta, neki standardi (miniDV, DVD, digital TV) propisuju odabiranje na frekvenciji 48KHz.
Ukoliko se snima ili prenosi samo ljudski govor
(na primer, u mobilnoj telefoniji), frekvencije odabiranja mogu biti i znatno
manje. Drugi vaan parametar digitalizacije je broj bita kojim se zapisuje svaki
dobija mogunost zapisa
216 = 65536
je
pojedinani odbirak. Najee se koristi 2 bajta po odbirku (16 bita), ime se

razliitih nivoa amplitude.
snimanja zvuka.
an
Da bi se dobio prostorni oseaj zvuka, primenjuje se tehnika viekanalnog

U ovom sluaju, svaki kanal se nezavisno snima posebnim
mikrofonom i reprodukuje na posebnom zvuniku. Stereo zvuk podrazumeva

snimanje zvuka sa dva kanala. Surround sistemi podrazumevaju snimanje sa
iz
vie od dva kanala (od 3 pa ak i do 10), pri emu se esto jedan poseban kanal
izdvaja za specijalno snimanje niskofrekvencijskih komponenti zvuka (tzv. bas).
sk
o
Najpoznatiji takvi sistemi su 5+1 gde se koristi 5 regularnih i jedan bas kanal.
Kao i slika, nekomprimovan zvuk zauzima puno prostora. Na primer, jedan
minut stereo zvuka snimljenog u AudioCD formatu zauzima
60 2
= 10584000 10.1 .
2 44100
Zbog toga se koriste tehnike kom-
ro
n
presije, od kojeg je danas najkorienija tehnika kompresije sa gubitkom MP3

(MPEG-1 Audio-Layer 3). MP3 kompresija se zasniva na tzv. psiho-akustici
koja prouava koje je komponente mogue ukloniti iz zvunog signala, a da
kt
pritom ljudsko uho ne oseti gubitak kvaliteta signala.
le
Pitanja i zadaci
Pitanje 2.1.
Kako su u digitalnom raunaru zapisani svi podaci? Koliko se
cifara obino koristi za njihov zapis?
Pitanje 2.2.
Koje su osnovne prednosti digitalnog zapisa podataka u odnosu
na analogni? Koji su osnovni problemi u korienju digitalnog zapisa podataka?
Pitanje 2.3.
ta je Hornerova shema?
Opisati Hornerova shemu pseudo-
kdom.
Pitanje 2.4.
Koje su prednosti zapisa u potpunom komplementu u odnosu na
zapis u obliku oznaene apsolutne vrednosti?
Pitanje 2.5.
ta je to IEEE 754?
58
Pitanje 2.6.
ta je to glif, a ta font?
Da li je jednoznana veza izmeu
karaktera i glifova? Navesti primere.
Pitanje 2.7.
Koliko bitova koristi ASCII standard? ta ini prva 32 karaktera
ASCII tabele? Kako se odreuje binarni zapis karaktera koji predstavljaju cifre?
Pitanje 2.8.
Navesti barem dve jednobajtne kdne strane koje sadre iriline
Pitanje 2.9.
(2
01
5)
karaktere.
Nabrojati bar tri kdne sheme u kojima moe da se zapie re
raunarstvo.
Pitanje 2.10.
Koliko bitova koristi ASCII tabela karaktera, koliko YUSCII
tabela, koliko ISO-8859-1, a koliko osnovna UNICODE ravan? Koliko razliitih

karaktera ima u ovim tabelama?
Koja kodiranja teksta je mogue koristiti ukoliko se u okviru is-
je
Pitanje 2.11.
tog dokumenta eli zapisivanje teksta koji sadri jedan pasus na srpskom (pisan
an
latinicom), jedan pasus na nemakom i jedan pasus na ruskom (pisan irilicom)?
U emu je razlika izmeu Unicode i UTF-8 kodiranja?
Pitanje 2.13.
Prilikom prikazivanja filma, neki program prikazuje titlove tipa
"raunari e biti...".
iz
Pitanje 2.12.
Objasniti u emu je problem.
ta je to piksel? ta je to sempl?
Zadatak 2.1.
Prevesti naredne brojeve u dekadni brojevni sistem:
sk
o
Pitanje 2.14.
(b) (34)16
(c) (734)8
Zadatak uraditi klasinim postupkom, a zatim i korienjem Hornerove sheme.
(10111001)2
ro
n
(a)
Zapisati dekadni broj
254
u osnovama
2, 8
16.
kt
Zadatak 2.2.
Zadatak 2.3.
(a)
le
Registar ima sadraj
1010101101001000111101010101011001101011101010101110001010010011.
Zapisati ovaj broj u heksadekadnom sistemu.
(b) Registar ima sadraj
3 46189237.
narnom sistemu.
Zadatak 2.4.
Zapisati ovaj sadraj u bi-
Na Vebu se boje obino predstavljaju estocifrenim heksadekad-
nim kdovima u RGB sistemu: prve dve cifre odgovaraju koliini crvene boje,
naredne dve koliini zelene i poslednje dve koliini plave. Koja je koliina RGB
komponenti (na skali od 0-255) za boju
#35A7DC?
Kojim se kdom predstavlja
ista uta boja ako se zna da se dobija meanjem crvene i zelene? Kako izgledaju kdovi za nijanse sive boje?
59
Zadatak 2.5.
U registru se zapisuju neoznaeni brojevi. Koji raspon brojeva
moe da se zapie ukoliko je irina registra:

(a)
bita
(b)
Zadatak 2.6.
bita
(c)
16
bita
(d)
24
bita
32
(e)
Ukoliko se koristi binarni zapis neoznaenih brojeva irine
bita, zapisati brojeve:
12
(b)
Zadatak 2.7.
123
(c)
255
(d)
300
U registru se zapisuju brojevi u potpunom komplementu. Koji
raspon brojeva moe da se zapie ukoliko je irina registra:

(a)
bita
(b)
Zadatak 2.8.
mentu irine
(a)
12
(2
01
5)
(a)
bita
bita
(c)
16
bita
(d)
24
bita
32
(e)
bita
Odrediti zapis narednih brojeva u binarnom potpunom komple-
bita:
(b)
Zadatak 2.9.
123
(c)
18
(d)
(e)
128
(f )
200
je
Odrediti zapis brojeva -5 i 5 u potpunom komplementu duine
an
6 bita. Odrediti, takoe u potpunom komplementu duine 6 bita, zapis zbira i

proizvoda ova dva broja.
Zadatak 2.10.
(a)
(e)
Ukoliko se zna da je korien binarni potpuni komplement
bita, koji su brojevi zapisani?
11011010
01111111
(b)
(f )
01010011
00000000
(c)
10000000
iz
irine
(d)
11111111
ta predstavljaju dati zapisi ukoliko se zna da je korien zapis neoznaenih
tera.
Odrediti broj bitova neophodan za kodiranje 30 razliitih karak-
ro
n
Zadatak 2.11.
sk
o
brojeva?
Zadatak 2.12.
rani zapis rei
Znajui da je dekadni kd za karakter A 65, navesti kodi-
FAKULTET ASCII kdovima u heksadekadnom zapisu.
Dekodirati
45.
kt
sledeu re zapisanu u ASCII kdu heksadekadno: 44 49 53 4B 52 45 54 4E
le
Zadatak 2.13.
tekst:
Korienjem ASCII tablice odrediti kdove kojima se zapisuje
"Programiranje 1".
Kdove zapisati heksadekadno, oktalno, dekadno i
binarno. ta je sa kodiranjem teksta
Zadatak 2.14.
Za rei
Matematiki fakultet?
raunarstvo, informatika, navesti da li ih je mogue
kodirati narednim metodima i, ako jeste, koliko bajtova zauzimaju:

(a) ASCII
(b) Windows-1250
(c) ISO-8859-5
(d) ISO-8859-2
(e) Unicode (UCS-2)
(f ) UTF-8
Zadatak 2.15.
pisuje tekst
Odrediti (heksadekadno predstavljene) kdove kojima se za-
krui u UCS-2 i UTF-8 kodiranjima.
jem HEX editora.
Rezultat proveriti korien-
60
Zadatak 2.16.
HEX editori su programi koji omoguavaju direktno pregledanje,
kreiranje i auriranje bajtova koji sainjavaju sadraja datoteka. Korienjem

HEX editora pregledati sadraj nekoliko datoteka razliite vrste (tekstualnih,
izvrnih programa, slika, zvunih zapisa, video zapisa, . . . ).
Zadatak 2.17.
Uz pomo omiljenog editora teksta (ili nekog naprednijeg, uko-
liko editor nema traene mogunosti) kreirati datoteku koja sadri listu imena
tika). Datoteka treba da bude kodirana kodiranjem:
(a) Windows-1250
(b) ISO-8859-2
(2
01
5)
10 vaih najomiljenijih filmova (pisano latinicom uz ispravno korienje dijakri(c) Unicode (UCS-2)
(d) UTF-8
Otvoriti zatim datoteku iz nekog pregledaa Veba i prouiti ta se deava kada

se menja kodiranje koje pregleda koristi prilikom tumaenja datoteke (obino
meni
View->Character encoding).
Objasniti i unapred pokuati predvideti
ishod (uz pomo odgovarajuih tabela koje prikazuju kdne rasporede).
Za datu datoteku kodiranu UTF-8 kodiranjem, korienjem
je
Zadatak 2.18.
editora teksta ili nekog od specijalizovanih alata (na primer,
iconv)
rekodirati
Zadatak 2.19.
an
ovu datoteku u ISO-8859-2. Eksperimentisati i sa drugim kodiranjima.

Korienjem nekog naprednijeg grafikog programa (na primer,
GIMP ili Adobe Photoshop) videti kako se boja
le
kt
ro
n
sk
o
iz
HSB modelima.
#B58A34
predstavlja u CMY i
(2
01
5)
Glava 3
Neformalno govorei, algoritam
1 je precizan opis postupka za reavanje

Algoritmi postoje u svim ljud-
an
nekog problema u konanom broju koraka.

skim delatnostima.
je
Algoritmi i izraunljivost
U matematici, na primer, postoje algoritmi za sabiranje
i za mnoenje prirodnih brojeva. U raunarstvu, postoje algoritmi za odreivanje najmanjeg elementa niza, ureivanje elemenata po veliini i slino. Da bi
iz
moglo da se diskutuje o tome ta se moe a ta ne moe izraunati algoritamski,

potrebno je najpre precizno definisati pojam algoritma.
sk
o
3.1 Formalizacije pojma algoritma

Precizni postupci za reavanje matematikih problema postojali su u vreme
ro
n
starogrkih matematiara (na primer, Euklidov algoritam za odreivanje najveeg zajednikog delioca dva broja), pa i pre toga.
Ipak, sve do poetka
dvadesetog veka nije se uviala potreba za preciznim definisanjem pojma al-
kt
goritma. Tada je, u jeku reforme i novog utemeljivanja matematike, postavljeno pitanje da li postoji algoritam kojim se (pojednostavljeno reeno) mogu
le
dokazati sve matematike teoreme . Da bi se ovaj problem uopte razmatrao,

bilo je neophodno najpre definisati (matematiki precizno) ta je to algoritam.
1 Re
algoritam ima koren u imenu persijskog astronoma i matematiara Al-Horezmija
(engl. Muhammad ibn Musa al-Khwarizmi). On je 825. godine napisao knjigu, u meuvremenu nesauvanu u originalu, verovatno pod naslovom O raunanju sa indijskim brojevima.
Ona je u dvanaestom veku prevedena na latinski, bez naslova, ali se na nju obino pozivalo
njenim poetnim reima Algoritmi de numero Indorum, to je trebalo da znai Al-Horezmi
o indijskim brojevima (pri emu je ime autora latinizovano u Algoritmi). Meutim, veina
italaca je re Algoritmi shvatala kao mnoinu od nove, nepoznate rei algoritam koja se
vremenom odomaila sa znaenjem metod za izraunavanje.
2 Ovaj
1928.
problem, poznat pod imenom Entscheidungsproblem, postavio je David Hilbert
godine.
Poznato je da je jo Gotfrid Lajbnic u XVII veku, nakon to je napravio
mainu za raunanje, verovao da e biti mogue napraviti mainski postupak koji e, manipulisanjem simbolima, biti u stanju da d odgovor na sva matematika pitanja. Ipak, 1930-ih,
rezultatima era, Tjuringa i Gedela pokazano je da ovakav postupak ne moe da postoji.
61
62
3. Algoritmi i izraunljivost
U tome, bilo je dovoljno razmatrati algoritme za izraunavanje funkcija iji su

i argumenti i rezultujue vrednosti prirodni brojevi (a drugi matematiki i nematematiki algoritmi se, digitalizacijom, mogu svesti na taj sluaj). Formalno
zasnovan pojam algoritma omoguio je da kasnije budu identifikovani problemi
za koje postoje algoritmi koji ih reavaju, kao i problemi za koje ne postoje
algoritmi koji ih reavaju.
Pitanjem formalizacije pojma algoritma 1920-ih i 1930-ih godina nezavisno
(2
01
5)
se bavilo nekoliko istaknutih matematiara i uvedeno je nekoliko raznorodnih

formalizama, tj. nekoliko raznorodnih sistema izraunavanja.
meu njima su:
Tjuringove maine (Tjuring),
rekurzivne funkcije (Gedel
3 i Klini4 ),
-raun
(er ),
Najznaajniji
Postove maine (Post ),
Markovljevi algoritmi (Markov ),
maine sa beskonano mnogo registara (engl. Unlimited Register Ma-
je
urm)8 .
chines
an
iz
Navedeni sistemi nastali su pre savremenih raunara i veina njih podrazumeva odreene apstraktne maine. I u to vreme bilo je jasno da je opis postupka
dovoljno precizan ukoliko je mogue njime instruisati neku mainu koja e taj
sk
o
postupak izvriti. U tom duhu, i savremeni programski jezici predstavljaju precizne opise algoritama i mogue ih je pridruiti gore navedenoj listi. Znaajna
razlika je u tome to nabrojani formalizmi tee da budu to jednostavniji tj. da
ro
n
koriste to manji broj operacija i to jednostavije modele maina, dok savremeni programski jezici tee da budu to udobniji za programiranje te ukljuuju
veliki broj operacija (koje, sa teorijskog stanovita, nisu neophodne jer se mogu
definisati preko malog broja osnovnih operacija).
kt
Blok dijagrami (kae se i algoritamske eme, dijagrami toka, tj. tokovnici )

mogu se smatrati poluformalnim nainom opisa algoritama. Oni nee biti raz-
le
matrani u teorijskom kontekstu ali e biti korieni u reenjima nekih zadataka,

radi lakeg razumevanja.
Za sistem izraunavanja koji je dovoljno bogat da moe da simulira Tjuring-
ovu mainu i tako da izvri sva izraunavanja koja moe da izvri Tjuringova
3 Kurt Gdel (1906-1978), austrijsko-ameriki matematiar.

4 Stephen Kleene (1909-1994), ameriki matematiar.
5 Alonzo Church (1903-1995), ameriki matematiar.
6 Emil L. Post (1897-1954), ameriki matematiar.
7 Andrej Andrejevi Markov (1856-1922), ruski matematiar.
8 Postoji vie srodnih formalizama koji se nazivaju
. Prvi
urm
opisi mogu da se nau u
radovima eperdsona i Sturdisa (engl. Sheperdson and Sturgis), dok je opis koji e biti dat
u nastavku preuzet od Katlanda (engl. Nigel Cutland).
63
maina kae se da je Tjuring potpun (engl. Turing complete). Za sistem izraunavanja koji izraunava identinu klasu funkcija kao Tjuringova maina kaemo
da je Tjuring ekvivalentan (engl. Turing equivalent).
Ako se neka funkcija moe izraunati u nekom od navednih formalizama,
onda kaemo da je ona izraunljiva u tom formalizmu.
Iako su navedni for-
malizmi meusobno veoma razliiti, moe se dokazati da su klase izraunljivih

funkcija identine za sve njih, tj. svi oni formalizuju isti pojam algoritma i
(2
01
5)
izraunljivosti. Drugim reina, svi navedeni formalizmi su Tjuring ekvivalentni.

Zbog toga se, umesto pojmova poput, na primer, Tjuring-izraunljiva ili
urm-
izraunljiva funkcija (i slinih) moe koristiti samo termin izraunljiva funkcija.
Svi navedeni formalizmi za izraunavanje, podrazumevaju u nekom smislu,

pojednostavljeno reeno, beskonau raspoloivu memoriju.
Zbog toga savre-
meni raunari (koji raspolau konanom memorijom) opremljeni savremenim

programskim jezicima nisu Tjuring potpuni, u strogom smislu. S druge starne,
je
svako izraunavanje koje se moe opisati na nekom modernom programskom
3.2 er-Tjuringova teza
vivalentan formalizam.
an
jeziku, moe se opisati i kao program za Tjuringovu mainu ili neki drugi ek-
iz
Veoma vano pitanje je koliko formalne definicije algoritama uspevaju da

pokriju na intuitivni pojam algoritma, tj. da li je zaista mogue efektivno
sk
o
izvriti sva izraunavanja definisana nekom od formalizacija izraunljivosti i,

obratno, da li sva izraunavanja koja intuitivno umemo da izvrimo zaista
mogu da budu opisana korienjem bilo kog od precizno definisanih formalizama izraunavanja. Intuitivno je jasno da je odgovor na prvo pitanje potvr-
ro
n
dan (jer ovek moe da simulira rad jednostavnih maina za izraunavanje),
9 tvrdi da je
ali oko drugog pitanja postoji doza rezerve. er-Tjuringova teza

odgovor na oba navedena pitanja potvrdan.
kt
er-Tjuringova teza:
Klasa intuitivno izraunljivih funkcija identina
le
je sa klasom formalno izraunljivih funkcija.
Ovo tvrenje je hipoteza, a ne teorema i ne moe biti formalno dokazana.
Naime, ono govori o intuitivnom pojmu algoritma, ija svojstva ne mogu biti
formalno, matematiki ispitana. Ipak, u korist ove teze govori injenica da je
dokazano da su sve navedene formalne definicije algoritama meusobno ekvivalentne, kao i da do sada nije pronaen nijedan primer intuitivno, efektivno
izvodivog postupka koji nije mogue formalizovati u okviru nabrojanih formalnih sistema izraunavanja.
9 Ovu
tezu, svaki za svoj formalizam, formulisali su nezavisno er i Tjuring.
64
3.3 ur maine
ur
urm). Iako su po skupu izraunljivih funkcija nabrojani formalizacije
pojma algoritma jednake, oni se meusobno razlikuju po svom duhu, a ur
maina je verovatno najblia savremenom stilu programiranja: ur maina ima
U daljem tekstu, pojam izraunljivosti bie uveden i izuavan na bazi
maina (
ogranien (mali) skup instrukcija, programe i memoriju.
ur maine su apstrakcije sine koje
(2
01
5)
Kao i drugi formalizmi izraunavanja,
formalizuju pojam algoritma, predstavljajui matematiku idealizaciju raunara.
ur
maine su dizajnirane tako da koriste samo mali broj operacija.
Oigledno je da nije neophodno da formalizam za izraunavanje kao osnovnu
operaciju ima, na primer, stepenovanje prirodnih brojeva, jer se ono moe

svesti na mnoenje.
Slino, nije neophodno da formalizam za izraunavanje
kao primitivnu operaciju ima mnoenje prirodnih brojeva, jer se ono moe
ak ni sabiranje nije neophodno, jer se moe svesti na
je
svesti na sabiranje.
operaciju pronalaenja sledbenika (uveavanja za vrednost
1).
Zaista, defini-
10 i
an
cija prirodnih brojeva podrazumeva postojanje nule i operacije sledbenika
sve operacije nad prirodnim brojevima se svode na te dve elementarne. Pored

njih,
ur maine koriste jo samo dve instrukcije.
Sva ta etiri tipa instrukcija
brojeve itaju i upisuju ih na polja ili registre beskonane trake koja slui kao
su sa
iz
prostor za uvanje podataka, tj. kao memorija maine. Registri trake oznaeni
1 , 2 , 3 , . . ..
Svaki od njih u svakom trenutku sadri neki prirodan
broj. Stanje registara u nekom trenutku zovemo konfiguracija. Sadraj
slici:
2
2
3
3
-tog
kao to je to ilustrovano na sledeoj
...
...
ro
n
1
1
oznaava se sa
sk
o
registra (registra
Spisak i kratak opis
urm instrukcija (naredbi) dati su u tabeli 3.1.11
0 oznaava da se vrednost 0 upisuje u registar ,

a na primer := + 1 oznaava da se sadraj registra (vrednost )
uveava za jedan i upisuje u registar .
urm program je konaan numerisan niz urm instrukcija. Instrukcije se
le
kt
tabeli, na primer,
izravaju redom (poevi od prve), osim u sluaju instrukcije skoka. Izvravanje
programa se zaustavlja onda kada ne postoji instrukcija koju treba izvriti

(kada se doe do kraja programa ili kada se naie na skok na instrukciju koja
ne postoji u numerisanom nizu instrukcija).
1 , 2 , . . . koji su upisani
(1 , 2 , . . . , ),
1 , 2 , . . . , redom smetene u prvih
Poetnu konfiguraciju ini niz prirodnih brojeva

u registre
1 , 2 , . . ..
Ako je funkcija koju treba izraunati
onda se podrazumeva da su vrednosti
10 Skup
prirodnih brojeva se definie induktivno, kao najmanji skup koji sadri nulu i
zatvoren je u odnosu na operaciju pronalaenja sledbenika.
11 Oznake
urm
instrukcija potiu od naziva ovih instrukcija na engleskom jeziku (zero
instruction, succesor instruction, transfer instruction i jump instruction).
65
oznaka
naziv
efekat
()
()
(, )
(, , )
nulainstrukcija
0 (tj. := 0)
+ 1 (tj. := + 1)
(tj. := )
ako je = , idi na -tu;
instrukcija sledbenik
instrukcija prenosa
instrukcija skoka
inae idi na sledeu instrukciju
urm instrukcija
(2
01
5)
Tabela 3.1: Tabela
12 Podrazumeva se i da, na kraju rada programa, rezultat treba da
registara.
bude smeten u prvi registar.
urm
za poetnu konfiguraciju 1 , 2 , . . . , ne staje sa

(1 , 2 , . . . , ) . Inae, ako program staje sa radom i u
prvom registru je, kao rezultat, vrednost , onda piemo (1 , 2 , . . . , ) .
Kaemo da urm program izraunava funkciju : N N ako za svaku

-torku argumenata 1 , 2 , . . . , za koju je funkcija definisana i vai (1 ,
2 , . . ., ) = istovremeno vai i (1 , 2 , . . . , ) . Funkcija je urmAko
program
Neka je funkcija
Vrednost funkcije
Primer 3.1.
urm program koji je izraunava.
definisana na sledei nain:
iz
izraunljiva ako postoji
an
je
radom, onda piemo
doda vrednost
1,
sk
o
mainom. Ideja algoritma za izraunavanje vrednosti
(, ) = + .
i ur
moe se izraunati za sve vrednosti argumenata
je da se vrednosti
puta, jer vai:
ro
n
+ = + 1 + 1 + ... + 1
Odgovarajui
urm program podrazumeva sledeu poetnu konfiguraciju:
3 . . .
... ...
kt
le
i sledeu konfiguraciju u toku rada programa:
gde je
1
+
...
...
{0, 1, . . . , }.
Algoritam se moe zapisati u vidu dijagrama toka i u vidu

kao u nastavku:
12 Neki opisi
urm programa
ur maina podrazumevaju da iza vrednosti 1 ,2 , . . . , sledi niz nula, tj. da
su svi registri (sem poetnih koji sadre argumente programa) inicijalizovani na nulu. U ovom
tekstu se to nee podrazumevati, delom i zbog toga to promenljive u jeziku C nemaju nulu
kao podrazumevanu vrednost.
66
:= 0
(2
01
5)
:= + 1
:= + 1
2.
3.
4.
13 .
an
5.
je
(3)
(3, 2, 100)
(1)
(3)
(1, 1, 2)
1.
Prekid rada programa je realizovan skokom na nepostojeu instrukciju 100

Bezuslovni skok je realizovan naredbom oblika
(1, 1, . . .) poreenje registra
Neka je funkcija
iz
Primer 3.2.
sa samim sobom uvek garantuje jednakost te se skok vri uvek.
sk
o
(, ) =
0
1
, ako
, inae
urm program koji je rauna koristi sledeu konfiguraciju u toku rada:

gde
...
...
dobija redom vrednosti 0, 1, 2 . . . sve dok ne dostigne vrednost ili vrednost

Prva dostignuta vrednost je broj ne vei od onog drugog. U skladu sa tim
kt
ro
n
zakljukom i definicijom funkcije
izraunata vrednost je
ili
1.
100 je odabran proizvoljno kao broj sigurno vei od broja instrukcija u programu.
le
13 Broj
I u programima koji slede, uniformnosti radi, za prekid programa e se takoe koristiti skok
na instrukciju 100.
67
:= 0
0 1
>
1 1
:= + 1
(2
01
5)
5.
6.
7.
8.
9.
Primer 3.3.
Napisati
=0
= ?
= ?
:= + 1
0 1
kraj
an
3.
4.
(3)
(1, 3, 6)
(2, 3, 8)
(3)
(1, 1, 2)
(1)
(1, 1, 100)
(1)
(1)
2.
1 1
iz
1.
je
urm program koji izraunava funkciju
sk
o
() = [ ]
Predloeni algoritam se zasniva na sledeoj osobini:
ro
n
= [ ] 2 < ( + 1)2
kt
Odgovarajui
2 . . .
... ...
le
i sledeu konfiguraciju u toku svog rada:
3
1 = 2
4
2 = ( + 1)2
...
...
za 1 i odgovarajuih vrednosti
1 i 2 postave
1 se postepeno
uveava za 1 i proverava se da li je jednak broju . Ukoliko se ne naie na ,
a 1 dostigne vrednost 2 , onda se uveava za 1 i tada oba broja 1 i 2
2
imaju vrednost (naravno, za uveano ). Tada je potrebno 2 postaviti na
2
2
2
vrednost ( + 1) , tj. potrebno je uveati 2 za ( + 1) = 2 + 1. Ovo
se postie tako to se 2 najpre uvea za 1, a zatim puta uvea za 2. Nakon
Osnovna ideja algoritma je uveavanje broja
2 ,
sve dok se broj
ne nae izmeu njih. Nakon to se

2
2
na vrednosti kvadrata dva uzastopna broja i ( + 1) , broj
toga se ceo postupak ponavlja.
68
:= 0
2 := 1
= 1
1 := 1 + 1
je
1 = 2
an
:= + 1
2 := 2 + 1
iz
:= 0
sk
o
2 := 2 + 2
:= + 1
(2)
(3)
(4)
(4)
ro
n
1.
3.
kt
4.
le
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
2.
(2
01
5)
1 := 0
:= 0
1 := 0
2 := 1
(1, 3, 17)
(3)
(3, 4, 9)
(1, 1, 5)
= 1 ?
1 := 1 + 1
1 = 2 ?
(2)
(4)
(5)
(4)
(4)
(5)
(5, 2, 5)
(1, 1, 12)
(2, 1)
:= + 1
2 := 2 + 1
:= 0
2 := 2 + 1
2 := 2 + 1
:= + 1
= ?
1
69
Primer 3.4.
Neka je funkcija
{
() =
, ako je
=0
, inae
Nedefinisanost funkcije se postie time to se napravi program koji se ne

zaustavlja, izuzev ako je vrednost prvog argumenta jednaka
2.
(1, 2, 100)
(1, 1, 1)
3.4 Enumeracija urm programa

Kardinalnost.
0:
(2
01
5)
1.
Za dva skupa kae se da imaju istu kardinalnost ako i samo
ako je izmeu njih mogue uspostaviti bijektivno preslikavanje.
Za skupove
koji imaju istu kardinalnost kao skup prirodnih brojeva kae se da su prebro-
je
jivi . Dakle, neki skup je prebrojiv ako i samo ako je njegove elemente mogue
an
poreati u niz (niz odgovara bijekciji sa skupom prirodnih brojeva). Za skupove

koji su ili konani ili prebrojivi, kae se da su najvie prebrojivi. Georg Kantor
14 je prvi pokazao da skup realnih brojeva ima veu kardinalnost od skupa
Skupovi parnih i neparnih brojeva imaju istu kardinalnost jer je
iz
Primer 3.5.
prirodnih brojeva, tj. da skup realnih brojeva nije prebrojiv.
izmeu njih mogue uspostaviti bijektivno preslikavanje
() = + 1.
Ono to
sk
o
je na prvi pogled iznenaujue je da su oba ova skupa prebrojiva, odnosno imaju

istu kardinalnost kao i skup prirodnih brojeva, iako su njegovi pravi podskupovi
(npr.
() = 2
uspostavlja bijekciju izmeu skupa prirodnih i skupa parnih
ro
n
brojeva).
Lema 3.1.
Ureenih parova prirodnih brojeva ima prebrojivo mnogo.
kt
Dokaz: Razmotrimo beskonanu tabelu elemenata koja odgovara svim ureenim parovima prirodnih brojeva. Mogue je izvriti cik-cak obilazak
le
ove tabele, polazei od gornjeg levog ugla kao to je to pokazano na slici
3.1.
Prilikom obilaska, svakom elementu je mogue dodeliti jedinstven redni

broj, ime je uspostavljena traena bijekcija sa skupom prirodnih brojeva.

Korienjem slinih ideja, mogu se dokazati i sledea tvrenja.
Lema 3.2.
Dekartov proizvod konano mnogo prebrojivih skupova je prebrojiv.
Lema 3.3.
Najvie prebrojiva unija prebrojivih skupova je prebrojiv skup.
14 Georg
Cantor, 18451918, nemaki matematiar.
70
1
1 1
2
2
3
6
2 3
3 4
4
7
7
...
6
7
.
.
.
Slika 3.1: Cik-cak nabrajanje
je
Enumeracija urm programa.
Vano pitanje je koliko ima urm programa i

urm programa (tj. onih koji izraunavaju razliite funkcije).
an
koliko ima razliitih
(2
01
5)
Oigledno je da ih ima beskonano, a naredna tvrenja govore da ih ima pre-
Postoji prebrojivo mnogo razliitih
iz
Lema 3.4.
brojivo mnogo.
trivijalno, ima prebrojivo mnogo ( instrukcije
sk
o
Dokaz: Instrukcija tipa
urm instrukcija.
se mogu poreati u niz na sledei nain:

sa instrukcijama tipa
(1), (2), . . .).
Slino je i
instrukcije bijektivno odgovaraju parovima
ro
n
prirodnih brojeva, pa ih (na osnovu leme 3.2) ima prebrojivo mnogo.

Slino,
instrukcije odgovaraju bijektivno trojkama prirodnih brojeva,
pa ih (na osnovu leme 3.2) ima prebrojivo mnogo. Skup svih instrukcija
je unija ova etiri prebrojiva skupa, pa je na osnovu leme 3.3 i ovaj skup
le
kt
prebrojiv.
Teorema 3.1.
Razliitih
Dokaz: Skup svih
urm programa ima prebrojivo mnogo
urm programa se moe predstaviti kao unija skupa pro-
grama koji imaju jednu instrukciju, skupa programa koji imaju dve instrukcije i tako dalje. Svaki od ovih skupova je prebrojiv (na osnovu leme
3.2) kao konaan Dekartov stepen prebrojivog skupa instrukcija. Dakle,
skup svih
urm programa je prebrojiv (na osnovu leme 3.3) kao prebrojiva
unija prebrojivih skupova.
Na osnovu teoreme 3.1, mogue je uspostaviti bijekciju izmeu skupa svih
urm programa i skupa prirodnih brojeva.
Drugim reima, moe se definisati
71
pravilo koje svakom
urm programu dodeljuje jedinstven prirodan broj i koje

urm program. Zbog toga, za
svakom prirodnom broju dodeljuje jedinstven
fiksirano dodeljivanje brojeva programima, moemo da govorimo o prvom, drugom, treem, . . . , stotom
urm programu itd.
Razmotrimo narednih nekoliko problema.
(2
01
5)
3.5 Neizraunljivost i neodluivost

1. Neka su data dva konana skupa rei. Pitanje je da li je mogue nadovezati
nekoliko rei prvog skupa i, nezavisno, nekoliko rei drugog skupa tako
{, , } i {, , },
= . Za skupove {, } i
da se dobije ista re. Na primer, za skupove

jedno reenje je
{, }
reenje ne postoji, jer se nadovezivanjem rei prvog skupa uvek
je
dobija re ija su poslednja dva slova razliita, dok se nadovezivanjem rei

drugog skupa uvek dobija re ija su poslednja dva slova ista. Zadatak je
an
utvrditi da li postoji opti algoritam koji za proizvoljna dva zadata skupa

rei odreuje da li traena nadovezivanja postoje.
(1 , . . . , ) = 0,
gde je
polinom
Zadatak je utvrditi da li postoji opti
iz
sa celobrojnim koeficijentima.
2. Neka su date Diofantske jednaine
15
algoritam kojim se odreuje da li proizvoljna zadata diofantska jednaina
16
sk
o
ima racionalnih reenja.
3. Zadatak je utvrditi da li postoji opti algoritam koji proverava da li se

proizvoljni zadati program
17
zaustavlja za date ulazne parametre.
ro
n
4. Zadatak je utvrditi da li postoji opti algoritam koji za proizvoljni zadati skup aksioma i zadato tvrenje proverava da li je tvrnje posledica
18
aksioma.
kt
Za sva etiri navedena problema pokazano je da su algoritamski nereivi ili
neodluivi (tj. ne postoji izraunljiva funkcija koja ih reava). Ovo ne znai
19 , ve samo da ne postoji
le
da nije mogue reiti pojedine instance problema
jedinstven, opti postupak koji bi mogao da rei proizvoljnu instancu problema.
Pored nabrojanih, ima jo mnogo vanih neodluivih problema
15 Ovaj
problem se naziva Posts correspondence problem, jer ga je postavio i reio Emil
Post 1946. godine.
16 Ovaj
problem je 10. Hilbertov problem izloen 1900. godine kao deo skupa problema
koje matematiari XIX veka ostavljaju u amanet matematiarima XX veka.
Problem je
reio Matijaevi 1970-ih godina.
17 Ovaj problem reio je Alan Tjuring 1936. godine.

18 Ovaj, ve pomenut, problem, formulisao je David
Hilbert 1928. godine, a neto kasnije
reenje je proisteklo iz rezultata era, Tjuringa i Gedela.
19 Instanca
ili primerak problema je jedan konkretan zadatak koji ima isti oblik kao i
opti problem. Na primer, za prvi u navedenom spisku problema, jedna instanca je zadatak
ispitivanja da li je mogue nadovezati nekoliko rei skupa
skupa
{, }
tako da se dobije ista re.
{, }
i, nezavisno, nekoliko rei
72
U nastavku e precizno, korienjem formalizma
ur
maina, biti opisan
trei od navedenih problema, tj. halting problem, izuzetno vaan za teorijsko

raunarstvo.
Problem ispitivanja zaustavljanja programa (halting problem).
Pi-
tanje zaustavljanja raunarskih programa je jedno od najznaajnijih pitanja
(2
01
5)
raunarstva i programiranja. esto je veoma vano da li se neki program zaustavlja za neku ulaznu vrednost, da li se zaustavlja za ijednu ulaznu vrednost
i slino.
Za mnoge konkretne programe i za mnoge konkretne ulazne vred-
nosti, na ovo pitanje moe se odgovoriti. No, nije oigledno da li postoji opti
postupak kojim se za proizvoljni dati program i proizvoljne vrednosti ulaznih
argumenata moe proveriti da li se program zaustavlja ako se pokrene sa tim
argumentima.
Iako se problem ispitivanja zaustavljanja moe razmatrati i za programe

u savremenim programskim jezicima, u nastavku emo razmotriti formulaciju
je
urm programe:
Da li postoji urm program koji na ulazu dobija drugi urm program i neki
broj
i ispituje da li se program
an
halting problema za
zaustavlja za ulazni parametar
urm program mora

urm program, to je naizgled
Problem prethodne formulacije je injenica da traeni

na ulazu da prihvati kao svoj argument drugi
urm programi kao argumente mogu da imaju
iz
nemogue, s obzirom na to da
samo prirodne brojeve. Ipak, ovo se jednostavno razreava zahvaljujui tome
urm programu
mogue dodeliti jedinstveni prirodan broj
sk
o
to je svakom
koji ga identifikuje, i obratno, svakom broju
moe se dodeliti program
(kao to je opisano u poglavlju 3.4). Imajui ovo u vidu, dolazi se do teoreme
urm.
ro
n
o halting problemu za
Teorema 3.2
(Neodluivost halting problema)
Neka je funkcija
definisana
kt
na sledei nain:
le
(, ) =
1,
0,
ako se program
Ne postoji program koji izraunava funkciju
zadate vrednosti
argument
zaustavlja za ulaz
inae.
tj. ne postoji program koji za
moe da proveri da li se program
zaustavlja za ulazni
Dokaz: Pretpostavimo da postoji program
koji izraunava funkciju
se jednostavno moe konstruisati i program

koji vraa rezultat
Onda
sa jednim argumentom
(tj. upisuje ga u prvi registar) ako se program
, a rezultat 0 ako se program ne zaustavlja za ulaz

(dobijen kombinovanjem programa i
programa iz primera 3.4) koji za argument vraa rezultat 0 ako se
ne zaustavlja za (tj. ako je (, ) = 0), a izvrava beskonanu petlju
ako se zaustavlja za (tj. ako je (, ) = 1). Za program vai:
zaustavlja za ulaz
Dalje, postoji i program
73
() 0
()
Ako postoji takav program
ako je
()
onda se i on nalazi u nizu svih programa
koji ga jedinstveno identifikuje, pa vai:
() 0
()
()
ako je
ako je
()
(2
01
5)
tj. postoji redni broj
()
ako je
jednako upravo , pokazuje se da je definicija ponaanja

(tj. programa ) kontradiktorna: program (tj. program
) za ulaznu vrednost vraa 0 ako se ne zaustavlja za , a izvrava
beskonanu petlju ako se zaustavlja za :
No, ako je
()
()
ako je
an
() 0
je
programa
ako je
()
nije izraunljiva. Poto funkcija
iz
Dakle, polazna pretpostavka je bila pogrena i ne postoji program

tj. funkcija
karakteristina funkcija
sk
o
halting problema, nije izraunljiva, halting problem nije odluiv.
Funkcija koja odgovara halting problemu je jedna od najznaajnih funkcija

iz skupa prirodnih brojeva u skup prirodnih brojeva koje ne mogu biti izraunate, ali takvih, neizraunljivih funkcija, ima jo mnogo. Moe se dokazati da
ro
n
funkcija jedne promenljive koje za ulazni prirodni broj vraaju iskljuivo 0 ili
1 (tj. funkcija iz
{0, 1})
ima neprebrojivo mnogo, dok programa ima samo
prebrojivo mnogo. Iz toga direktno sledi da ima neprebrojivo mnogo funkcija
kt
koje nisu izraunljive.
le
3.6 Vremenska i prostorna sloenost izraunavanja
Prvo pitanje koje se postavlja kada je potrebno izraunati neku funkciju
(tj. napisati neki program) je da li je ta funkcija izraunljiva (tj. da li uopte postoji neki program koji je izraunava). Ukoliko takav program postoji, sledee
pitanje je koliko izvravanje tog program zahteva vremena i prostora (memorije). U kontekstu
urm programa, pitanje je koliko za neki urm program treba
izvriti pojedinanih instrukcija (ukljuujui ponavljanja) i koliko registara se

koristi. U
urm programu navedenom u primeru 3.1 postoje ukupno etiri in-
strukcije, ali se one mogu ponavljati (za neke ulazne vrednosti). Jednostavno
+ 1 puta, a preostale
puta. Dakle, ukupan broj izvrenih instrukcija za ulazne vrednosti i
je jednak 4 + 1. Ako se razmatra samo takozvani red algoritma, onda se zane-
se moe izraunati da se prva instrukcija u nizu izvrava

tri po
maruju konstante kojima se mnoe i sabiraju vrednosti ulaznih argumenata, pa
74
je vremenska sloenost u ovom primeru linearna po drugom argumentu, argumentu
(i to se zapisuje
()).
Bez obzira na vrednosti ulaznih argumenata,
program koristi tri registra, pa je njegova prostorna sloenost konstantna (i to
(1)).
se zapisuje
Najee se sloenost algoritma odreuje tako da ukazuje na
to koliko on moe utroiti vremena i prostora u najgorem sluaju. Ponekad je

mogue izraunati i prosenu sloenost algoritma prosenu za sve mogue
vrednosti argumenata. O prostornoj i vremenoskoj sloenosti algoritama bie
(2
01
5)
vie rei u drugom tomu ove knjige.
Pitanja i zadaci za vebu

Pitanje 3.1.
Po kome je termin algoritam dobio ime?
Pitanje 3.2.
ta je to algoritam (formalno i neformalno)? Navesti nekoliko
formalizma za opisivanje algoritama. Kakva je veza izmeu formalnog i nefor-
je
malnog pojma algoritma. ta tvrdi er-Tjuringova teza? Da li se ona moe
Pitanje 3.3.
an
dokazati?
Da li postoji algoritam koji opisuje neku funkciju iz skupa prirod-
nih brojeva u skup prirodnih brojeva i koji moe da se isprogramira u programmaini?
iz
skom jeziku C i izvri na savremenom raunaru, a ne moe na Tjuringovoj
urm izraunljiva funkcija intuitivno izraunljiva?

urm izraunljiva?
Pitanje 3.5. U emu je kljuna razlika izmeu urm maine i bilo kog stvarnog
Pitanje 3.4.
Da li je svaka
sk
o
Da li je svaka intuitivno izraunljiva funkcija
ro
n
raunara?
urm naredbe (, , ).
Da li se nekim urm programom moe izraunati hiljadita cifra
Pitanje 3.6.
Opisati efekat
Pitanje 3.7.
21000
kt
broja
Pitanje 3.8.
Da li postoji
urm program koji izraunava broj
le
urm program koji izraunava -tu decimalnu cifru broja
2,
2?
Da li postoji
gde je
zadati
prirodan broj?
Pitanje 3.9.
Da li se nekim
malna cifra broja
Pitanje 3.10.
urm programom moe izraunati hiljadita deci-
Koliko ima racionalnih brojeva? Koliko ima kompleksnih bro-
jeva? Koliko ima razliitih programa za Tjuringovu mainu? Koliko ima razliitih programa u programskom jeziku C?
Pitanje 3.11.
Koliko elemenata ima unija konano mnogo konanih skupova?
Koliko elemenata ima unija prebrojivo mnogo konanih skupova? Koliko elemenata ima unija konano mnogo prebrojivih skupova? Koliko elemenata ima
unija prebrojivo mnogo prebrojivih skupova?
75
Koliko ima razliitih urm programa? Kakva je kardinalnost

urm programa u odnosu na kardinalnost skupa prirodnih brojeva? Kakva
je kardinalnost skupa urm programa u odnosu na kardinalnost skupa realnih
brojeva? Kakva je kardinalnost skupa urm programa u odnosu na kardinalnost
Pitanje 3.12.
skupa
skupa programa na jeziku C?
Pitanje 3.13.
Da li se svakom
urm programu moe pridruiti jedinstven priro-
dan broj (razliit za svaki program)? Da li se svakom prirodnom broju moe
(2
01
5)
urm program (razliit za svaki broj)?

Pitanje 3.14. Da li se svakom urm programu moe pridruiti jedinstven realan
pridruiti jedinstven
broj (razliit za svaki program)? Da li se svakom realnom broju moe pridruiti

jedinstven
urm program (razliit za svaki broj)?
Pitanje 3.15.
Kako se naziva problem ispitivanja zaustavljanja programa?
je
Kako glasi halting problem? Da li je on odluiv ili nije? Ko je to dokazao?
Pitanje 3.16.
an
1. Da li postoji algoritam koji za drugi zadati
utvruje da li se zaustavlja ili ne?
2. Da li postoji algoritam koji za drugi zadati

tavlja posle 100 koraka?
urm utvruje da li se zaus-
urm program koji za drugi zadati urm program
iz
3. Da li je mogue napisati
urm program
proverava da li radi beskonano?
sk
o
proverava da li vraa vrednost 1?
ro
n
urm program kojim se ispituje da li data izraunurm program) zadovoljava da je
ljiva funkcija (ona za koju postoji
(0) = 0?
kt
ispituje da li izraunava vrednost
le
Pitanje 3.17.
2012
i zato?
Na primeru korena uporedite URM sa savremenim asemberl-
skim jezicima. Da li URM ima neke prednosti?
Zadatak
3.1.
Napisati
Zadatak 3.2.
Napisati
Zadatak 3.3.
Napisati
Zadatak 3.4.
Napisati
urm program koji izraunava funkciju (, ) = .

urm program koji izraunava funkciju () = 2 .
urm program koji izraunava funkciju (, ) = .
urm program koji izraunava funkciju:
{
(, ) =
1
0
, ako
, inae
76
Zadatak 3.5.
Napisati

{
(, ) =
, ako
, inae
Napisati

{
() =
/3

, ako
(2
01
5)
Zadatak 3.6.
3|
, inae
urm program koji izraunava funkciju () = !.

[ ]
Zadatak 3.8. Napisati urm program koji izraunava funkciju () = 2
3 .
Zadatak 3.9. Napisati urm program koji broj 1331 smeta u prvi registar.
Zadatak 3.10. Napisati urm program koji izraunava funkciju () = 1000.
Zadatak 3.11. Napisati urm program koji izraunava funkciju (, ) = 2 +
Napisati
an
je
Zadatak 3.7.
(, ),
urm
Napisati
odnosno:
program koji izraunava funkciju
iz
Zadatak 3.12.
2(+)
urm
Napisati
Napisati
le
Zadatak 3.15.
Zadatak 3.16.
Napisati
1
0
, ako
, ako
= 0
, inae
urm program koji izraunavaju sledeu funkciju:
(, ) =
Napisati
(, ) =
, inae
{ [ ]
(, ) =
Napisati
, inae
Zadatak 3.17.
, ako
(, ) =
kt
Zadatak 3.14.
program koji izraunava funkciju
ro
n
Zadatak 3.13.
sk
o
(, ) =
(, ) =
, <
,

{
(, ) =
/3
2
, 3|
,
77
Napisati
urm program koji izracunava funkciju (, , ) =
Napisati
urm program koji izracunava funkciju (, , ) =
++
Zadatak 3.19.
(, , ).
Zadatak 3.20.
Napisati

{ [ ]
3
(, , ) =
Zadatak 3.21.
Napisati
+1
, ako
2|
, inae
(2
01
5)
Zadatak 3.18.

{
1,
2,
ako je
+ >
inae
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
(, , ) =
(2
01
5)
Glava 4
je
Vii programski jezici
Razvoj programskih jezika, u bliskoj je vezi sa razvojem raunara tj. sa
an
razvojem hardvera. Programiranje u dananjem smislu nastalo je sa pojavom

raunara fon Nojmanovog tipa iji se rad kontrolie programima koji su smeteni
u memoriji, zajedno sa podacima nad kojim operiu.
Na prvim raunarima
iz
tog tipa moglo je da se programira samo na mainski zavisnim programskim

jezicima, a od polovine 1950-ih nastali su jezici vieg nivoa koji su drastino
olakali programiranje.
sk
o
Prvi programski jezici zahtevali su od programera da bude upoznat sa najfinijim detaljima raunara koji se programira. Problemi ovakvog naina programiranja su viestruki. Naime, ukoliko je eleo da programira na novom rau-
ro
n
naru, programer je morao da izui sve detalje njegove arhitekture (na primer,
skup instrukcija procesora, broj registara, organizaciju memorije).
Programi
napisani za jedan raunar mogli su da se izvravaju iskljuivo na istim takvim

raunarima i prenosivost programa nije bila mogua.
kt
Vii programski jezici namenjeni su ljudima a ne mainama i sakrivaju detalje konkretnih raunara od programera. Specijalizovani programi (tzv. jeziki
le
procesori, programski prevodioci, kompilatori ili interpretatori ) na osnovu specifikacije zadate na viem (apstraktnijem) nivou mogu automatski da proizvedu
mainski kd za specifian raunar na kojem se programi izvravaju. Ovim se

omoguava prenosivost programa (pri emu, da bi se program mogao izvravati
na nekom konkretnom raunaru, potrebno je da postoji procesor vieg programskog jezika ba za taj raunar). Takoe, znatno se poveava nivo apstrakcije
prilikom procesa programiranja to u mnogome olakava ovaj proces.
Razvojni ciklus programa u veini savremenih viih programskih jezika tee
na sledei nain.
Danas je, nakon faze planiranja, prva faza u razvoju pro-
grama njegovo pisanje tj. unoenje programa na viem programskom jeziku

(tzv. izvorni program ili izvorni kd engl. source code), to se radi pomou
nekog editora teksta. Naredna faza je njegovo prevoenje, kada se na osnovu
izvornog programa na viem programskom jeziku dobija prevedeni kd na asem-
78
79
4. Vii programski jezici
blerskom odnosno mainskom jeziku (tzv. objektni kd engl. object code), to

se radi pomou nekog programskog prevodioca.
U fazi povezivanja vie ob-
jektnih programa povezuje se sa objektnim kdom iz standardne biblioteke u

jedinstvenu celinu (tzv. izvrni program engl. executable program). Povezivanje vri specijalizovan program poveziva, tj. linker (engl. linker) ili ureiva
veza . Nakon povezivanja, kreiran je program u izvrnom obliku i on moe da

se izvrava .
Nabrojane faze se obino ponavljaju, vri se dopuna programa,
(2
01
5)
ispravljanje greaka, itd.
4.1 Kratki pregled istorije programskih jezika
Prvim viim programskim jezikom najee se smatra jezik FORTRAN,
nastao u periodu 1953-1957 godine. Njegov glavni autor je Don Bakus , koji
je implementirao i prvi interpretator i prvi kompilator za ovaj jezik. Ime FOR-
je
TRAN dolazi od The IBM Mathematical FORmula TRANslating System, to

ukazuje na to da je osnovna motivacija bila da se u okviru nauno-tehnikih pri-
an
mena omogui unoenje matematikih formula, dok je sistem taj koji bi unete
matematike formule prevodio u niz instrukcija koje raunar moe da izvrava.
2 je dizajnirao programski
Neposredno nakon pojave Fortrana, Don Mekarti
-raunu.
jezik LISP (LISt Processing ), zasnovan na
LISP je uveo funkcionalno
iz
programiranje i dugo bio najpopularniji jezik u oblasti vetake inteligencije.

Krajem 1950-ih godina, nastao je i jezik COBOL (COmmon Business-Oriented
sk
o
Language ), ije su osnovne primene u oblasti poslovanja. Zanimljivo je da puno

starih COBOL programa i danas uspeno radi u velikim poslovnim sistemima
kod nas i u svetu.
Rani programski jezici, nastali pod uticajem asemblerskih jezika, intenzivno
ro
n
koriste skokove u programima (tzv. GOTO naredbu) to dovodi do programa

koje je teko razumeti i odravati.
Kao odgovor na softversku krizu 1970-
ih godina (period kada zbog loe prakse programiranja softver nije mogao da
kt
dostigne mogunosti hardvera), nastala je praksa strukturnog programiranja

u kojoj se insistira na disciplinovanom pristupu programiranju, bez nekontrolisanih skokova i uz korienje samo malog broja naredbi za kontrolu toka
le
programa.
Krajem 1950-ih godina zapoet je razvoj programskog jezika ALGOL 60
koji je uneo mnoge koncepte prisutne skoro u svim dananjim programskim

jezicima.
Tokom 1970-ih pojavio se jezik C koji i dalje predstavlja osnovni
jezik sistemskog programiranja. Tokom 1970-ih pojavio se i jezik Pascal koji je

vrlo elegantan jezik iji je cilj bio da ohrabri strukturno programiranje i koji se
zbog ovoga (u svojim unapreenim oblicima) i danas ponegde koristi u nastavi
programiranja.
1 John
Backus (19242007), ameriki naunik iz oblasti raunarstva, dobitnik Tjuringove
nagrade.
2 John
McCarthy (19272011),
ameriki naunik iz oblasti raunarstva.
Tjuringove nagrade za svoj rad na polju vetake inteligencije.
Dobitnik
80
Kao odgovor na jo jednu softversku krizu prelazi se na korienje tzv. objektno-orijentisanih jezika koji olakavaju izradu velikih programa i podelu posla
u velikim programerskim timovima. Tokom 1980-ih se pojavljuje jezik C++
koji nadograuje jezik C objektno-orijentisanim konceptima, a tokom 1990-ih,
pod uticajem interneta, i jezik Java, ija je jedna od osnovnih ideja prenosivost
izvrnog kda izmeu heterogenih raunarskih sistema. Microsoft, je krajem
1990-ih zapoeo razvoj jezika C# koji se danas esto koristi za programiranje
(2
01
5)
Windows aplikacija.
Pojavom veba postaju znaajni skript jezici, kao to su PHP, JavaScript,
Python, Ruby itd.
4.2 Klasifikacije programskih jezika
Po nainu programiranja, programski jezici se klasifikuju u programske
je
paradigme.
Najkorieniji programski jezici danas spadaju u grupu imperativnih pro-
an
gramskih jezika. Kako u ovu grupu spada i programski jezik C (ali i programski jezik Pascal, Fortran, Basic itd.), u nastavku e biti najvie rei upravo o
ovakvim jezicima.
U ovim jezicima stanje programa karakteriu promenljive
kojima se predstavljaju podaci i naredbe kojima se vre odreene transfor-
iz
macije promenljivih. Pored imperativne, znaajne programske paradigme su i
objektno-orijentisana (u nju spadaju C++, Java, C# itd.), funkcionalna (u nju
sk
o
spadaju Lisp, Haskell, ML, itd.), logika (u nju spada, na primer, Prolog). U
savremenim jezicima meaju se karakteristike razliitih programskih paradigmi
tako da je podela sve manje striktna.
Veina programskih jezika danas je proceduralna to znai da je zadatak
ro
n
programera da opie nain (proceduru) kojim se dolazi do reenja problema.

Nasuprot njima, deklarativni programski jezici (na primer Prolog) od programera zahtevaju da precizno opie problem, dok se mehanizam programskog
kt
jezika onda bavi pronalaenjem reenja problema. Iako uspeni u ogranienim

domenima, deklarativni jezici jo nisu dovoljno efikasni da bi bili dominantno
le
korieni.
4.3 Leksika, sintaksa, semantika programskih jezika

Da bi bilo mogue pisanje i prevoenje programa u odgovarajue programe
na mainskom jeziku nekog konkretnog raunara, neophodno je precizno definisati ta su ispravni programi nekog programskog jezika, kao i precizno definisati koja izraunavanja odgovaraju naredbama programskog jezika. Pitanjima
ispravnosti programa bavi se sintaksa programskih jezika (i njena podoblast
leksika programskih jezika ).
Leksika se bavi opisivanjem osnovnih gradivnih
elemenata jezika, a sintaksa nainima za kombinovanje tih osnovnih elemenata

u ispravne jezike konstrukcije. Pitanjem znaenja programa bavi se seman-
tika programskih jezika . Leksika, sintaksa i semantika se izuavaju ne samo za

programske jezike, ve i za druge vetake jezike, ali i za prirodne jezike.
81
Leksika.
Osnovni leksiki elementi prirodnih jezika su rei, pri emu se raz-
likuje nekoliko razliitih vrsta rei (imenice, glagoli, pridevi, . . . ) i rei imaju
razliite oblike (padei, vremena, . . . ).
Zadatak leksike analize prirodnog
jezika je da identifikuje rei u reenici i svrsta ih u odgovarajue kategorije.

Slino vai i za programske jezike.
Programi se raunaru zadaju predstavl-
jeni nizom karaktera. Pojedinani karakteri se grupiu u nedeljive celine koje

predstavljaju osnovne leksike elemente, koji bi bili analogni reima govornog
ur maina razlikuje rezervisane rei ( , , ,
(2
01
5)
jezika. Na primer, leksika jezika
i brojevne konstante. Razmotrimo naredni fragment kda u jeziku C:
if (a < 3)
x1 = 3+4*a;
U ovom kdu, razlikuju se sledee lekseme (rei) i njima pridrueni tokeni

kljuna re
an
zagrada
identifikator
operator
celobrojni literal
iz
zagrada
identifikator
operator
operator
sk
o
celobrojni literal
celobrojni literal
operator
ro
n
if
(
a
<
3
)
x1
=
3
+
4
*
a
;
je
(kategorije).
celobrojni literal
interpunkcija
Leksikom programa obino se bavi deo programskog prevodioca koji se
kt
naziva leksiki analizator .
le
Sintaksa.
Sintaksa prirodnih jezika definie naine na koji pojedinane rei
mogu da kreiraju ispravne reenice jezika. Slino je i sa programskim jezicima,
gde se umesto ispravnih reenica razmatraju ispravni programi.

sintaksa jezika
oblika:
ur
Na primer,
maina definie ispravne programe kao nizove instrukcija
(broj), (broj), (broj, broj, broj)
(broj, broj).
Sintaksa definie
formalne relacije izmeu elemenata jezika, time pruajui strukturne opise ispravnih niski jezika.
Sintaksa se bavi samo formom i strukturom jezika bez
bilo kakvih razmatranja u vezi sa njihovim znaenjem. Sintaksika struktura

reenica ili programa se moe predstaviti u obliku stabla. Prikazani fragment
kda je u jeziku C sintaksiki ispravan i njegova sintaksika struktura se moe
predstaviti na sledei nain:
82
<
+
*
(2
01
5)
3
4
Dakle, taj fragment kda predstavlja
if-then naredbu (iskaz) kojoj je uslov

a i konstante 3, a telo predstavlja
dat izrazom poreenja vrednosti promenljive

naredba dodele promenljivoj
i proizvoda konstante
vrednosti izraza koji predstavlja zbir konstante
i vrednosti promenljive
a.
Sintaksom programa obino se bavi deo programskog prevodioca koji se
Semantika pridruuje znaenje sintaksiki ispravnim niskama
Za prirodne jezike, semantika pridruuje ispravnim reenicama neke
specifine objekte, misli i oseanja.
Za programske jezike, semantika za dati
jezika.
an
Semantika.
je
naziva sintaksiki analizator.
Tako se, na primer, naredbi
iz
program opisuje koje je izraunavanje opisano tim programom.
if (a < 3) x1 = 3+4*a;
jezika C moe pri-
druiti sledee znaenje: Ako je tekua vrednost promenljive
x1
manja od 3,
treba da dobije vrednost zbira broja 3 i etvorostruke
sk
o
tada promenljiva
tekue vrednosti promenljive
a.
Postoje sintaksiki ispravne reenice prirodnog jezika kojima nije mogue
ro
n
dodeliti ispravno znaenje, tj. za njih nije definisana semantika, na primer:

Bezbojne zelene ideje besno spavaju ili Pera je oenjeni neenja. Slino je
i sa programskim jezicima. Neki aspekti semantike korektnosti programa se
mogu proveriti tokom prevoenja programa (na primer, da su sve promenljive
kt
koje se koriste u izrazima definisane i da su odgovarajueg tipa), dok se neki

aspekti mogu proveriti tek u fazi izvravanja programa (na primer, da ne dolazi
le
do deljenja nulom). Na osnovu toga, razlikuje se statika i dinamika semantika.

Naredni C kd nema jasno definisano dinamiko znaenje, pa u fazi izvravanja
dolazi do greke (iako se prevoenje na mainski jezik uspeno izvrava).
int x = 0;
int y = 1/x;
Dok veina savremenih jezika ima precizno i formalno definisanu leksiku
i sintaksu, formalna definicija semantike postoji samo za neke programske
jezike .
U ostalim sluajevima, semantika programskog jezika se opisuje ne-
formalno, opisima zadatim korienjem prirodnog jezika. est je sluaj da neki
3 Leksika
se obino opisuje regularnim izrazima, sintaksa kontekstno slobodnim gra-
matikama, dok se semantika formalno zadaje ili aksiomatski (npr. u obliku Horove logike) ili
u vidu denotacione semantike ili u vidu operacione semantike.
83
aspekti semantike ostaju nedefinisani standardom jezika i preputa se implementacijama kompilatora da samostalno odrede potpunu semantiku. Tako, na
primer, programski jezik C ne definie kojim se redom vri izraunavanje vrednosti izraza, to u nekim sluajevima moe da dovede do razliitih rezultata
istog programa prilikom prevoenja i izvravanja na razliitim sistemima (na
primer, nije definisano da li se za izraunavanje vrednosti izraza
ili funkcija
g).
f() + g()
(2
01
5)
najpre poziva funkcija
4.4 Pragmatika programskih jezika
Pragmatika jezika govori o izraajnosti jezika i o odnosu razliitih naina za

iskazivanje istih stvari. Pragmatika prirodnih jezika se odnosi na psiholoke i
socioloke aspekte kao to su korisnost, opseg primena i efekti na korisnike. Isti
prirodni jezik se koristi drugaije, na primer, u pisanju tehnikih uputstava, a
je
drugaije u pisanju pesama. Pragmatika programskih jezika ukljuuje pitanja

kao to su lakoa programiranja, efikasnost u primenama i metodologija pro-
an
gramiranja. Pragmatika je kljuni predmet interesovanja onih koji dizajniraju

i implementiraju programske jezike, ali i svih koji ih koriste. U pitanja pragmatike moe da spada i izbor naina na koji napisati neki program, u zavisnosti
od toga da li je, u konkretnom sluaju, vano da je program kratak ili da je
iz
jednostavan za razumevanje ili da je efikasan.
Pragmatika jezika se, izmeu ostalog, bavi i sledeim pitanjima dizajna
sk
o
programskih jezika.
Promenljive i tipovi podataka.
U fon Nojmanovom modelu, podaci se
smetaju u memoriju raunara (najee predstavljeni nizom bitova). Meu-
ro
n
tim, programski jezici uobiajeno, kroz koncept promenljivih, nude programerima apstraktniji pogled na podatke. Promenljive omoguavaju programeru da
imenuje podatke i da im pristupa na osnovu imena, a ne na osnovu memorijskih
kt
adresa (kao to je to sluaj kod asemblerskih jezika). Svakoj promenljivoj dodeljen je odreen broj bajtova u memoriji (ili, eventualno, u registrima procesora)
kojima se predstavljaju odgovarajui podaci. Pravila ivotnog veka (engl. life-
le
time) odreuju u kom delu faze izvravanja programa je promenljivoj dodeljen

Nekada je
memorijski prostor (promenljivu je mogue koristiti samo tada).
mogue na razliitim mestima u programu koristiti razliite promenljive istog

imena i pravila dosega indentifikatora (engl. scope) odreuju deo programa u
kome se uvedeno ime moe koristiti za imenovanje odreenog objekta (najee
promenljive).
Organizovanje podataka u tipove omoguava da programer ne mora da
razmilja o podacima na nivou njihove interne (binarne) reprezentacije, ve
da o podacima moe razmiljati znatno apstraktnije, dok se detalji interne
reprezentacije preputaju jezikom procesoru.
Najei tipovi podataka di-
rektno podrani programskim jezicima su celi brojevi (0, 1, 2, -1, -2, . . . ),

brojevi u pokretnom zarezu (1.0, 3.14, . . . ), karakteri (a,
b, 0, ,, !,
. . . ), niske
84
("zdravo"), . . . Pored ovoga, programski jezici obino nude i mogunost korienja sloenih tipova (na primer, nizovi, strukture tj. slogovi koji mogu da
objedinjavaju nekoliko promenjivih istog ili razliitog tipa).
Svaki tip podataka karakterie:
vrsta podataka koje opisuje (na primer, celi brojevi),
skup operacija koje se mogu primeniti nad podacima tog tipa (na primer,
(2
01
5)
sabiranje, oduzimanje, mnoenje, . . . ),
nain reprezentacije i detalji implementacije (na primer, zapis u obliku binarnog potpunog komplementa irine 8 bita, odakle sledi opseg vrednosti
od -128 do 127).
x, y i z celobrojnog
int), a da z nakon izvravanja ovog fragmenta ima vrednost jednaku
promenljivih x i y.
Naredni fragment C kda obezbeuje da su promenljive

zbiru
je
tipa (tipa
iz
an
int x, y;
...
int z = x + y;
Prilikom prevoenja i kreiranja mainskog kda, prevodilac, voen tipom promenljivih
x, y i z, dodeljuje odreeni broj bitova u memoriji ovim promenljivim
sk
o
(tj. rezervie odreene memorijske lokacije iskljuivo za smetanje vrednosti

ovih promenljivih) i generie kd (procesorske instrukcije) kojim se tokom
izvravanja programa sabiraju vrednosti smetene na dodeljenim memorijskim
ro
n
lokacijama. Pri tom se vodi rauna o nainu reprezentacije koji se koristi za

zapis. S obzirom da je naglaeno da su promenljive
x , y i z,
celobrojnog tipa,
prevodilac e najverovatnije podrazumevati zapis u potpunom komplementu i

operacija
e se prevesti u mainsku instrukciju kojom se sabiraju brojevi za-
kt
pisani u potpunom komplementu (koja je obino direktno podrana u svakom

procesoru). U zavisnosti od tipa operanada, ista operacija se ponekad prevodi
float,
najverovatnije bi
se podrazumevao zapis u obliku pokretnog zareza i operacija
bi se prevela u
le
na razliite naine. Tako, da su promenljive bile tipa
mainsku instrukciju kojom se sabiraju brojevi zapisani u pokretnom zarezu.

Time, tipovi podataka iz jezika vieg nivoa u odgovarajuem mainskom kdu
postoje samo implicitno, najee samo kroz mainske instrukcije nastale nakon
prevoenja.
Tokom prevoenja programa se razreavaju i pitanja konverzija tipova . Na
primer, u C kdu
int x = 3.1;
promenljiva
je deklarisana kao celobrojna,
pa se za nju odvaja odreeni broj bitova u memoriji i ta memorija se inicijalizuje

binarnim zapisom broja
3.
Naime, realnu vrednost
3.1
nije mogue zapisati
kao celobrojnu promenljivu, pa se vri konverzija tipa i zaokruivanje vrednosti.
Statiki tipizirani jezici (ukljuujui C), zahtevaju da programer definie

tip svake promenljive koja se koristi u programu i da se taj tip ne menja tokom
85
izvravanja programa. Meutim, neki statiki tipizirani programski jezici (na

primer Haskell ili ML) ne zahtevaju od programera definisanje tipova, ve se
tipovi automatski odreuju iz teksta programa. S druge strane, u dinamiki
tipiziranim jezicima ista promenljiva moe da sadri podatke razliitog tipa

tokom raznih faza izvravanja programa. U nekim sluajevima doputeno je
vriti operacije nad promenljivima razliitog tipa, pri emu se tip implicitno
Na primer, jezik JavaScript ne zahteva definisanje tipa promen-
jlivih i doputa kd poput
a = 1; b = "2"; a = a + b;.
Kontrola toka izvravanja.
(2
01
5)
konvertuje.
Osnovi gradivni element imperativnih pro-
grama su naredbe . Osnovna naredba je naredba dodele kojom se vrednost neke

promenljive postavlja na vrednost nekog izraza definisanog nad konstantama i
definisanim promenljivim. Na primer,
x1 = 3 + 4*a;.
Naredbe se u programu esto niu i izvravaju sekvencijalno, jedna nakon
Meutim, da bi se postigla vea izraajnost, programski jezici uvode
je
druge.
specijalne vrste naredbi kojima se vri kontrola toka izvravanja programa

Ovim se postie da se u zavisnosti od tekuih
an
(tzv. kontrolne strukture).
vrednosti promenljivih neke naredbe uopte ne izvravaju, neke izvravaju vie

Najee koriene kontrolne strukture su granajue naredbe
(if-then-else), petlje (for,
while, do-while, repeat-until) i naredbe skoka
puta i slino.
iz
(goto). Za naredbu skoka (goto) je pokazano da nije neophodna, tj. svaki program se moe zameniti programom koji daje iste rezultate a pri tome koristi
samo sekvencijalno nizanje naredbi, naredbu izbora (if-then-else) i jednu
do-while).4
sk
o
vrstu petlje (na primer,
Ovaj vaan teorijski rezultat ima svoju
punu praktinu primenu i u dananjem, strukturnom, programiranju naredba

programa.
ro
n
skoka se gotovo uopte ne koristi jer dovodi do nerazumljivih (tzv. pageti)
Potprogrami.
Veina programskih jezika prua mogunost definisanja neke
kt
vrste potprograma, ali nazivi potprograma se razlikuju (najee se koriste termini funkcije, procedure, sabrutine ili metode ). Potprogrami izoluju odreena
le
izraunavanja koja se kasnije mogu pozivati tj. koristiti na vie razliitih mesta
u razliitim kontekstima.
Tako je, na primer, u jeziku C mogue definisati
funkciju kojom se izraunava najvei zajedniki delilac (NZD) dva broja, a

kasnije tu funkciju iskoristiti na nekoliko mesta da bi se izraunao NZD razliitih parova brojeva.
int nzd(int a, int b) { ... }

...
x = nzd(1234, 5678);
y = nzd(8765, 4321);
4 Ovo
tvrenje je poznato kao teorema o strukturnom programiranju, Korado Bema
(nem. Corrado Bhm) i uzepea Jakopinija (it. Giuseppe Jacopini) iz 1966.
86
Primetimo da su potprogrami obino parametrizovani tj. mogu da primaju

ulazne parametre (kae se i argumente ). Postoje razliiti naini prenosa parametara u potprograme.
Na primer, u nekim sluajevima (tzv. prenos po vred-
nosti ) funkcija dobija svoju kopiju parametra navedenog u pozivu i sve vreme
barata kopijom, ostavljajui originalni parametar nepromenjen. U nekim sluajevima (tzv. prenos po adresi ), parametar se ne kopira ve se u funkciju prenosi
samo memorijska adresa na kojoj se parametar nalazi i funkcija sve vreme
(2
01
5)
barata originalnim parametrom.
Potprogrami imaju i mogunost vraanja vrednosti izraunavanja pozi-
vaocu. Neki jezici (npr. Pascal) sutinski razlikuju funkcije koje izraunavaju
(i kae se vraaju ) neku vrednost i procedure iji je zadatak samo da proizvedu
odreeni sporedni efekat (npr. da ispiu neto na ekran ili da promene vrednost
promenljive).
Modularnost podrazumeva razbijanje veeg programa na neza-
je
Modularnost.
visne celine. Celine, koje sadre definicije srodnih podataka i funkcija, obino
an
se nazivaju biblioteke (engl. library) i smetaju se u posebne datoteke. Ovim

se postie lake odravanje kompleksnih sistema, kao i mogunost viestruke
upotrebe pojedinih modula u okviru razliitih programa. Celine se obino zasebno prevode i kasnije povezuju u jedinstven program.
iz
Programski jezici obino imaju svoje standardne biblioteke (engl. standard

library) koje sadre funkcije esto potrebne programeru (npr. funkciju za izrau-
sk
o
navanje duine niske karaktera). esto se kd funkcija standardne biblioteke

statiki povezuju sa programom (tj. ukljuuje se u izvrni kd programa).
Osim standardne biblioteke, programske jezike esto karakterie i rantajm
biblioteka (engl. runtime library)
koja predstavlja sponu izmeu kompila-
ro
n
tora (tj. izvrnih programa koje on generie) i operativnog sistema. Funkcije

rantajm biblioteke se ne ukljuuju u izvrni kd programa ve se dinamiki
pozivaju tokom izvravanja programa (i zato, da bi program mogao da se izvri
kt
na nekom operativnom sistemu, neophodno je da na njemu bude instalirana

rantajm biblioteka za taj programski jezik).
le
Upravljanje memorijom.
Neki programski jezici (na primer C, C++) za-
htevaju od programera da eksplicitno rukuje memorijom tj. da od sistema zahteva memoriju u trenutku kada je ona potrebna i da tu memoriju eksplicitno
oslobaa, tj. vraa sistemu kada ona programu vie nije potrebna. Drugi programski jezici (na primer, Java, C#, Haskell, ML) oslobaaju programera ove
dunosti time to koriste tzv. sakupljae otpada (engl. garbage collector) iji je
zadatak da detektuju memoriju koju program ne koristi i da je oslobaaju. Iako
je programiranje u jezicima sa sakljupljaima otpada jednostavnije, programi
su obino sporiji (jer odreeno vreme odlazi na rad sakupljaa otpada).
U cilju obezbeivanja pogodnog naina da se hardverom upravlja, neki
programski jezici doputaju programeru da pristupi proizvoljnoj memorijskoj
adresi (npr. u jeziku C, to se moe raditi korienjem pokazivaa), ime se dobija
87
vea sloboda, ali i mnogo vea mogunost pravljenja greaka. Sa druge strane,
neki programski jezici imaju za cilj skrivanje svojstava hardvera od programera, tite memoriju od direktnog pristupa programera i doputaju korienje
podataka samo u okviru memorije zauzete promenljivim programa.
Jeziki procesori
(2
01
5)
4.4.1
Jeziki procesori (ili programski prevodioci) su programi ija je uloga da

analiziraju leksiku, sintaksiku i (donekle) semantiku ispravnost programa
vieg programskog jezika
i da na osnovu ispravnog ulaznog programa vieg
programskog jezika generiu kd na mainskom jeziku (koji odgovara polaznom
programu, tj. vri izraunavanje koje je opisano na viem programskom jeziku).

Da bi konstrukcija jezikih procesora uopte bila mogua, potrebno je imati pre-
cizan opis leksike i sintakse, ali i to precizniji opis semantike vieg programskog
je
jezika.
U zavisnosti od toga da li se ceo program analizira i transformie u main-
an
ski kd pre nego to moe da se izvri, ili se analiza i izvravanje programa

obavljaju naizmenino deo po deo programa (na primer, naredba po naredba),
Kompilatori (ili kompajleri) su programski prevodioci kod ko-
iz
Kompilatori.
jeziki procesori se dele u dve grupe: kompilatore i interpretatore.
jih su faza prevoenja i faza izvravanja programa potpuno razdvojene.

Nakon analize izvornog kda programa vieg programskog jezika, kompi-
sk
o
latori generiu izvrni (mainski) kd i dodatno ga optimizuju, a zatim

uvaju u vidu izvrnih (binarnih) datoteka . Jednom sauvani mainski
kd mogue je izvravati neogranien broj puta, bez potrebe za ponovnim
Krajnjim korisnicima nije neophodno dostavljati izvorni
ro
n
prevoenjem.
kd programa na viem programskom jeziku, ve je dovoljno distribuirati
izvrni mainski kd .
Jedan od problema u radu sa kompilatorima je
da se prevoenjem gubi svaka veza izmeu izvrnog i izvornog kda pro-
kt
grama. Svaka (i najmanja) izmena u izvornom kdu programa zahteva

ponovno prevoenje programa ili njegovih delova. S druge strane, kom-
le
pilirani programi su obino veoma efikasni.
Interpretatori.
Interpretatori su programski prevodioci kod kojih su faza
prevoenja i faza izvravanja programa isprepletane. Interpretatori analiziraju deo po deo (najee naredbu po naredbu) izvornog kda programa
i odmah nakon analize vre i njegovo izvravanje. Rezultat prevoenja
se ne smeta u izvrne datoteke, ve je prilikom svakog izvravanja neophodno iznova vriti analizu izvornog kda. Zbog ovoga, programi koji
se interpretiraju se obino izvravaju znatno sporije nego u sluaju kompilacije. S druge strane, razvojni ciklus programa je eto krai ukoliko
5 Ipak,
ne samo u akademskom okruenju, smatra se da je veoma poeljno da se uz
izvrni distribuira i izvorni kd programa (tzv. softver otvorenog kda, engl. open source) da
bi korisnici mogli da vre modifikacije i prilagoavanja programa za svoje potrebe.
88
se koriste interpretatori.
Naime, prilikom malih izmena programa nije
potrebno iznova vriti analizu celokupnog kda.

Za neke programske jezike postoje i interpretatori i kompilatori. Intepretator se tada koristi u fazi razvoja programa da bi omoguio interakciju korisnika
sa programom, dok se u fazi eksploatacije kompletno razvijenog i istestiranog
programa koristi kompilator koji proizvodi program sa efikasnim izvravanjem.
(2
01
5)
Danas se esto primenjuje i tehnika kombinovanja kompilatora i interpreta-
tora. Naime, kd sa vieg programskog jezika se prvo kompilira u neki precizno
definisan meujezik niskog nivoa (ovo je obino jezik neke apstraktne virtuelne
maine), a zatim se vri interpretacija ovog meujezika i njegovo izvravanje
na konkretnom raunaru. Ovaj pristup primenjen je kod programskog jezika

Java, kod .Net jezika (C#, VB), itd.
Ukoliko je raspoloiv kd nekog programa na nekom viem pro-
an
Pitanje 4.1.
je
gramskom jeziku (na primer, na jeziku C), da li je mogue jednoznano konstruisati odgovarajui mainski kd? Ukoliko je raspoloiv mainski kd nekog
programa, da li je mogue jednoznano konstruisati odgovarajui kd na jeziku
Pitanje 4.2.
iz
C?
Za koji programski jezik su izgraeni prvi interpretator i kompi-
sk
o
lator i ko je bio njihov autor? Koji su najkorieniji programski jezici 1960-ih,

koji 1970-ih, koji 1980-ih i 1990-ih, a koji danas? ta je to strukturno, a ta
objektno-orijentisano programiranje?
Koje su najznaajnije programske paradigme? U koju paradigmu
ro
n
Pitanje 4.3.
spada programski jezik C? ta su to proceduralni, a ta su to deklarativni jezici?
Pitanje 4.4.
ta je rezultat leksike analize programa? ta leksiki analizator
kt
dobija kao svoj ulaz, a ta vraa kao rezultat svog rada? ta je zadatak sintaksike analize programa? ta sintaksiki analizator dobija kao svoj ulaz, a ta
le
vraa kao rezultat svog rada?
Pitanje 4.5.
Navesti primer leksiki ispravnog, ali sintaksiki neispravnog dela
programa. Navesti primer sintaksiki ispravnog, ali semantiki neispravnog dela

programa.
Pitanje 4.6.
ta karakterie svaki tip podataka? Da li su tipovi prisutni i u
prevedenom, mainskom kdu?
ta je to konverzija tipova?
ta znai da je
programski jezik statiki, a ta znai da je dinamiki tipiziran?
Pitanje 4.7.
Koje su osnovne naredbe u programskim jezicima?
GOTO naredba i po emu je ona specifina?
ta je to
89
Pitanje 4.8.
emu slue potprogrami? Koji su najee vrste potprograma?
emu slue parametri potprograma, a emu slui povratna vrednost? Koji su

najei naini prenosa parametara?
Pitanje 4.9.
ta podrazumeva modularnost programa? emu slue biblioteke?
ta je standardna, a ta rantajm biblioteka?

ta su prednosti, a ta mane mogunosti pristupa proizvoljnoj
memoriji iz programa? ta su sakupljai otpada?
Pitanje 4.11.
(2
01
5)
Pitanje 4.10.
ta je kompilator, a ta interpretator? Koje su osnovne pred-
nosti, a koje su mane korienja kompilatora u odnosu na korienje interpretatora?
Pitanje 4.12.
Ako se koristi kompilator, da li je za izvravanje programa ko-
risniku neophodno dostaviti izvorni kd programa? Ako se koristi interpretator,
je
da li je za izvravanje programa korisniku neophodno dostaviti izvorni kd pro-
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
grama?
le
E
ro
n
kt
sk
o
d
iz
an
Jezik C
90
je
(2
01
5)
Deo II
(2
01
5)
Glava 5
je
Osnovno o programskom jeziku C

Programski jezik C je programski jezik opte namene koji je 1972. godine
1 u Belovim telefonskim laboratorijama (engl. Bell Telephone
an
razvio Denis Rii
Laboratories) u SAD. Ime C dolazi od injenice da je jezik nastao kao naslednik
jezika B (a koji je bio pojednostavljena verzija jezika BCPL). C je jezik koji

je bio namenjen prevashodno pisanju sistemskog softvera i to u okviru opera-
iz
tivnog sistema Unix. Meutim, vremenom je poeo da se koristi i za pisanje

aplikativnog softvera na velikom broju drugih platformi. C je danas prisutan
sk
o
na irokom spektru platformi od mikrokontrolera do superraunara. Jezik

C je uticao i na razvoj drugih programskih jezika (najznaajniji od njih je jezik
C++ koji se moe smatrati proirenjem jezika C).
Jezik C spada u grupu imperativnih, proceduralnih programskih jezika.
ro
n
Kako je izvorno bio namenjen za sistemsko programiranje, programerima nudi

prilino direktan pristup memoriji i konstrukcije jezika su tako osmiljene da
se jednostavno prevode na mainski jezik. Zahvaljuju tome, u C-u se relativno
kt
jednostavno kreiraju programi koji su ranije uglavnom pisani na asemblerskom

jeziku.
Jezik je kreiran u minimalistikom duhu ima mali broj kljunih
rei, a dodatna funkcionalnost programerima se nudi uglavnom kroz korienje
le
(standardizovanih) bibliotekih funkcija (na primer, ne postoje naredbe jezika
kojima bi se uitavali podaci sa tastature raunara ili ispisivali na ekran, ve

se ovi zadaci izvravaju pozivanjem funkcija iz standardne biblioteke).
U razvoju jezika C se od samog poetka insistiralo na standardizaciji i
prenosivosti kda (tzv. portabilnosti), zahvaljujui emu se isti programi na

C-u mogu koristiti (tj. prevoditi) na razliitim platformama.
5.1 Standardizacija jezika

Postoji nekoliko znaajnih neformalnih i formalnih standarda jezika C:
1 Dennis
Ritchie
(19412011),
ameriki
informatiar,
1983. godine.
91
dobitnik
Tjuringove
nagrade
92
5. Osnovno o programskom jeziku C
K&R C.
Brajan Kerningen
2 i Denis Rii objavili su 1978. godine prvo izdanje
knjige Programski jezik C (The C Programming Language). Ova knjiga,

meu programerima obino poznata kao K&R ili kao white book, godinama je sluila kao neformalna specifikacija jezika.
ak i posle pojave
novih standarda, K&R je dugo vremena sluio kao najmanji zajedniki

imenilac koji je korien kada je bilo potrebno postii visok stepen prenosivosti, jer su konstrukte opisane u prvoj verziji K&R knjige uglavnom
ANSI C i ISO C.
(2
01
5)
podravali svi C prevodioci.
Tokom 1980-ih godina, C se proirio na veliki broj het-
erogenih platformi i time se javila potreba za zvaninom standardizacijom jezika. Godine 1989. ameriki nacionalni institut za standardizaciju
(ANSI) objavio je standard pod zvaninim nazivom ANSI X3.159-1989
Programming Language C . Ova verzija jezika C se obino jednostavnije
je
naziva ANSI C ili C89. Godine 1990. Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) usvojila je ovaj dokument (uz sitnije izmene) pod oz-
an
nakom ISO/IEC 9899:1990 ime je briga o standardizaciji jezika C prela

od amerikog pod meunarodno okrilje.
Ova verzija jezika se ponekad
naziva i C90, pa C89 i C90 predstavljaju isti jezik. Ovaj jezik predstavlja
nadskup K&R jezika C i ukljuuje mnoge konstrukte do tada nezvanino
C99.
iz
podrane od strane velikog broja prevodilaca.

Godine 1999. usvojen je novi standard jezika C ISO/IEC 9899:1999,
sk
o
poznat pod kraim imenom C99.
Ovaj standard uveo je sitne izmene
u odnosu na prethodni i uglavnom proirio jezik novim konstruktima, u

velikoj meri inspirisanim modernim programskim jezicima kakav je C++.
Godine 2007. zapoet je rad na novom standardu jezika
ro
n
C11 (nekada C1X).
C koji je zavren 2011. godine i objavljen kao ISO/IEC 9899:2011. Ovaj,

sada tekui standard, ozvaniio je neka svojstva ve podrana od strane
popularnih kompilatora i precizno opisao memorijski model radi jasnije i
kt
bolje podrke tzv. vienitnim izraunavanjima (kada se nekoliko izrau-
le
navanja u programu odvija paralelno).
U nastavku teksta uglavnom e biti razmatran ANSI C, pri emu e biti
uvedeni i neki konstrukti jezika C99 i C11 (uz jasnu naznaku da se radi o
dopunama).
Pitanja za vebu
Pitanje 5.1.1.
Kada je nastao programski jezik C? Ko je njegov autor? Za
koji operativni sistem se vezuje nastanak programskog jezika C?
Pitanje 5.1.2.
2 Brian
U koju grupu jezika spada C? Za ta se najvie koristi?
Kerninghan (1942), kanadsko-ameriki informatiar.
93
Pitanje 5.1.3.
Koja je najpoznatija knjiga o jeziku C? Nabrojati sve zvanine
standarde jezika C.
5.2 Prvi programi

Jezik C deli mnoga svojstva sa drugim programskim jezicima, ali ima i svoje
(2
01
5)
specifinosti. U nastavku teksta jezik C bie prezentovan postupno, koncept

po koncept, esto iz opte perspektive programiranja i programskih jezika. Na
poetku, bie navedeno i prodiskutovano nekoliko jednostavnijih programa koji

ilustruju osnovne pojmove programskog jezika C.
Program Zdravo!
Prikaz jezika C bie zapoet programom koji na standardni izlaz ispisuje
Zdravo!.
Neki delovi programa e biti objanjeni samo povrno, a u
kasnijem tekstu e biti dat njihov detaljni opis.
an
Program 5.1.
je
poruku
#include <stdio.h>
sk
o
iz
int main() {
printf("Zdravo!\n"); /* ispisuje tekst */
return 0;
}
Navedeni program sastoji se iz definicije jedne funkcije i ona se zove
main
ro
n
(od engleskog main glavna, glavno). Program moe da sadri vie funkcija,
ali obavezno mora da sadri funkciju koja se zove
main
i izvravanje programa
uvek poinje od te funkcije. Prazne zagrade iza njenog imena ukazuju na to da
kt
se eventualni argumenti ove funkcije ne koriste. Re
int pre imena funkcije oz-
naava da ova funkcija, kao rezultat, vraa celobrojnu vrednost (engl. integer),
tj. vrednost tipa
int.
main
le
Naredbe funkcije
su grupisane izmeu simbola
{i}
(koji oznaavaju
poetak i kraj tela funkcije). Obe naredbe funkcije zavravaju se simbolom
;.
Kao to je ranije pomenuto, programi obino imaju vie funkcija i funkcija
main poziva te druge funkcije za obavljanje raznovrsnih podzadataka.
Funkcije
koje se pozivaju mogu da budu korisniki definisane (tj. napisane od strane istog programera koji pie program) ili biblioteke (tj. napisane od strane nekog
drugog tima programera). Odreene funkcije ine takozvanu standardnu bib-
lioteku programskog jezika C i njihov kd se obino isporuuje uz sam kompi-
main je poziv standardne biblioteke

printf koja ispisuje tekst na takozvani standardni izlaz (obino ekran).
Tekst koji treba ispisati se zadaje izmeu para znakova ", koji se ne ispisuju.
U ovom sluaju, tekst koji se ispisuje je Zdravo!. Ni znakovi \n se ne ispisuju,
lator. Prva naredba u navedenoj funkciji
funkcije
nego obezbeuju prelazak u novi red.
Da bi C prevodilac umeo da generie
94
kd poziva funkcije
printf,
potrebno je da zna tip njene povratne vrednosti i
tipove njenih argumenata. Ovi podaci o funkciji
printf, njen svojevrsni opis,

stdio.h (ova datoteka
takozvana deklaracija, nalaze se u datoteci zaglavlja
ini deo standardne biblioteke zaduen za ulazno-izlaznu komunikaciju i deo je

instalacije prevodioca za C). Prva linija programa, kojom se prevodiocu saoptava da je neophodno da ukljui sadraj datoteke
stdio.h
je pretprocesorska
direktiva. To nije naredba C jezika, ve instrukcija C pretprocesoru koji pred-
stdio.h.
return 0; prekida izvravanje funkcije main i, kao njen rezultat,
vrednost 0. Vrednost funkcije vraa se u okruenje iz kojeg je ona poz-
umesto prve linije upisuje celokupan sadraj datoteke

Naredba
vraa
(2
01
5)
stavlja nultu fazu kompilacije i koji pre kompilacije program priprema tako to
vana, u ovom sluaju u okruenje iz kojeg je pozvan sm program. Uobiajena

konvencija je da se iz funkcije
main
vraa vrednost
da ukae na to da je
izvravanje proteklo bez problema, a ne-nula vrednost da ukae na problem ili

Tekst naveden izmeu simbola
/*
i simbola
je
greku koja se javila tokom izvravanja programa.
*/
predstavlja komentare. Oni
an
su korisni samo programerima, doprinose itljivosti i razumljivosti samog programa. Njih C prevodilac ignorie i oni ne utiu na izvrnu verziju programa.
Primetimo da je svaka naredba u prikazanom programu pisana u zaseb-
nom redu, pri emu su neki redovi uvueni u odnosu na druge. Naglasimo da
iz
sa stanovita C prevodioca ovo nije neophodno (u ekstremnom sluaju, doputeno bi bilo da je ceo kd osim prve linije naveden u istoj liniji). Ipak, smatra
se da je nazubljivanje (engl. indentation) kda u skladu sa njegovom sintak-
sk
o
sikom strukturom nezaobilazna praksa. Naglasimo i da postoje razliiti stilovi

nazubljivanja (na primer, da li otvorena vitiasta zagrada poinje u istom ili
sledeem redu).
Meutim, obino se smatra da nije bitno koji se stil koristi
ro
n
dok god se koristi na uniforman nain.

Ukoliko se, na primer, koristi GCC prevodilac (to je est sluaj pod operativnim sistemom Linux), izvorni program , poput navedenog programa (unet u
nekom editoru teksta i sauvan u datoteci), moe se prevesti u izvrni program
kt
tako to se u komandoj liniji navodi:
gcc -o ime_izvrsnog_koda ime_izvornog_koda

zdravo.c, a eljeno ime
izvrnog programa je zdravo, potrebno je uneti tekst:
gcc -o zdravo zdravo.c
U tom sluaju, izvrni program pokree se sa ./zdravo. Ako se ime izvrnog
3
programa izostavi, podrazumeva se ime a.out .
le
Na primer, ako je izvorni kd sauvan u datoteci
Nakon pokretanja programa dobija se sledei izlaz.
Zdravo!
Tokom prevoenja, prevodilac moe da detektuje greke (engl. error) u
izvornom programu. Tada prevodilac ne generie izvrni program nego izve-
3 Razlog za ovo je istorijski a.out je skraeno za assembler output jer je izvrni program
obino bio izlaz nakon faze asembliranja.
95
tava programera o vrsti tih greaka i brojevima linija u kojima se nalaze. Programer, na osnovu tog izvetaja, treba da ispravi greke u svom programu i
ponovi proces prevoenja.
Pored greaka, prevodilac moe da prijavi i up-
ozorenja (engl. warning) za mesta u programu koja ukazuju na potencijalne

propuste u programu.
Ako u prevoenju ne postoje greke ve samo upo-
zorenja, generie se izvrni program, ali on se moda nee ponaati na eljeni

nain, te treba biti oprezan sa njegovim korienjem. Vie rei o grekama i
(2
01
5)
upozorenjima bie u poglavlju 9.2.5.
Program koji ispisuje kvadrat unetog celog broja
Prethodni program nije uzimao u obzir nikakve podatke koje bi uneo korisnik, ve je prilikom svakog pokretanja davao isti izlaz.
Naredni program
oekuje od korisnika da unese jedan ceo broj i onda ispisuje kvadrat tog broja.
je
Program 5.2.
an
#include <stdio.h>
sk
o
iz
int main() {
int a;
printf("Unesite ceo broj: ");
scanf("%i", &a);
printf("Kvadrat unetog broja je: %i", a*a);
return 0;
}
main je takozvana deklaracija promenljive. Ovom deklaa celobrojnog tipa tipa int. Naredna naredba
(poziv funkcije printf) na standardni izlaz ispisuje tekst Unesite ceo broj:,
a naredba nakon nje (poziv funkcije scanf) omoguava uitavanje vrednosti
ro
n
Prva linija funkcije
kt
racijom se uvodi promenljiva
neke promenljive sa standardnog ulaza (obino tastature).

funkcije
scanf
le
sluaju treba proitati podatak tipa
%i.
U okviru poziva
zadaje se format u kojem e podatak biti proitan u ovom
int i format se u tom sluaju zapisuje kao
Nakon formata, zapisuje se ime promenljive u koju treba upisati proi-
& govori da e promenljiva a biti promenjena u funkciji

scanf, tj. da e proitani broj biti smeten na adresu promenljive a. Korienjem funkcije printf, pored fiksnog teksta, moe se ispisati i vrednost neke
tanu vrednost. Simbol
promenljive ili izraza. U formatu ispisa, na mestu u tekstu gde treba ispisati
vrednost izraza zapisuje se format tog ispisa u ovom sluaju
%i4 ,
jer e biti
ispisana celobrojna vrednost. Nakon niske koja opisuje format, navodi se izraz
koji treba ispisati u ovom sluaju vrednost
4 Umesto %i,
podatak tipa
a*a,
potpuno ravnopravno mogue je koristiti i
int,
%d
jer je u dekadnom brojevnom sistemu.
tj. kvadrat broja koji je
%d. %i
dolazi od toga to je
96
korisnik uneo. Nakon prevoenja i pokretanja programa, korisnik unosi broj,

a zatim se ispisuje njegov kvadrat. Na primer,
(2
01
5)
Unesite ceo broj: 5

Kvadrat unetog broja je: 25
Program koji izraunava rastojanje izmeu taaka
Sledei primer prikazuje program koji rauna rastojanje izmeu dve take
u dekartovskoj ravni. Osnovna razlika u odnosu na prethodne programe je to
se koriste razlomljeni brojevi, tj. brojevi u pokretnom zarezu. Dakle, u ovom
int
programu, umesto promenljivih tipa
koriste se promenljive tipa
double,
%lf
dok se prilikom uitavanja i ispisa ovakvih vrednost za format koristi niska
sqrt
%i.
Dodatno, za raunanje kvadratnog korena koristi se funkcija
deklarisana u zaglavlju
math.h.
an
Program 5.3.
je
umesto niske
iz
#include <stdio.h>
#include <math.h>
kt
ro
n
sk
o
int main() {
double x1, y1, x2, y2;
printf("Unesi koordinate prve tacke: ");
scanf("%lf%lf", &x1, &y1);
printf("Unesi koordinate druge tacke: ");
scanf("%lf%lf", &x2, &y2);
printf("Rastojanje je: %lf\n",
sqrt((x2 - x1)*(x2 - x1) + (y2 - y1)*(y2 - y1)));
return 0;
}
le
Nakon unosa podataka, traeno rastojanje se rauna primenom Pitagorine
teoreme
(2 1 )2 + (2 1 )2 .
Poto u jeziku C ne postoji operator ste-
penovanja, kvadriranje se sprovodi mnoenjem.

Za prevoenje programa koji koriste matematike funkcije, prilikom ko-
rienja GCC prevodioca potrebno je navesti argument
-lm
(kao poslednji ar-
gument). Na primer,
gcc -o rastojanje rastojanje.c -lm

Nakon uspenog prevoenja i pokretanja programa korisnik unosi podatke
i ispisuje se rezultat. Na primer,
Unesi koordinate prve tacke: 0.0 0.0

Unesi koordinate druge tacke: 1.0 1.0
Rastojanje je: 1.414214
97
Program koji ispituje da li je uneti broj paran

Naredni program ispituje da li je uneti broj paran.
Program 5.4.
#include <stdio.h>
an
je
(2
01
5)
int main() {
int a;
printf("Unesi broj: ");
scanf("%d", &a);
if (a % 2 == 0)
printf("Broj %d je paran\n", a);
else
printf("Broj %d je neparan\n", a);
return 0;
}
Ceo broj je paran ako i samo ako je ostatak pri deljenju sa dva jednak nuli.
==.
%,
dok se poreenje jednakosti
Operator ispitanja jednakosti (==) i operator dodele (=) se
sutinski razlikuju. Naredba
if
iz
vri operatorom
Ostatak pri deljenju se izraunava operatorom
je naredba grananja kojom se u zavisnosti od
toga da li je navedeni uslov (u ovom sluaju
a % 2 == 0) ispunjen usmerava
() iza kojih ne sledi simbol
;.
sk
o
tok programa. Uslov se uvek navodi u zagradama
U sluaju da je uslov ispunjen, izvrava se prva naredba navedena nakon
uslova (takozvana
then grana), dok se u sluaju da uslov nije ispunjen izvrava,

else (takozvana else grana). I
ukoliko postoji, naredba navedena nakon rei
ro
n
then i else grana mogu da sadre samo jednu naredbu ili vie naredbi.
Ukoliko
sadre vie naredbi, onda te naredbe ine blok iji se poetak i kraj moraju
{ i }.
Grana
else
ne mora da postoji.
kt
oznaiti zagradama
le
Program koji ispisuje tablicu kvadrata i korena

Naredni program ispisuje kvadrate i korene svih celih brojeva od 1 do 100.
Program 5.5.
#include <stdio.h>
#include <math.h>
#define N 100
int main() {
int i;
for (i = 1; i <= N; i++)
printf("%3d %5d %7.4f\n", i, i*i, sqrt(i));
98
return 0;
Novina u ovom programu, u odnosu na prethodne, je petlja
for
koja slui
da se odreene naredbe ponove vie puta (obino uz razliite vrednosti promenljivih). Petlja se izvrava tako to se prvo izvri inicijalizacija promenljive
na vrednost 1 (zahvaljujui kdu
promenljive
i=1),
u svakom koraku petlje se vrednost
uveava za 1 (zahvaljujui kdu
vrednost promenljive
i++)
i sve to se ponavlja dok
i <= N). Pre preN menja se brojem 100 i to zahvaljujui tzv. pret#define N 100 koja se esto koristi za definisanje konne postane
(zahvaljujui uslovu
voenja programa vrednost

procesorskoj direktivi
(2
01
5)
stantnih parametara u programima (efekat je isti kao da je u petlji stajalo
for (i = 1; i <= 100; i++),
meutim, gornja granica je jasno izdvojena
na poetku programa i lake se moe uoiti i promeniti.
O petljama e biti
vie rei u glavi 7, a o pretprocesoru e biti vie rei u poglavlju 9.2.1.
printf.
izmeu 1 i 100 izvrava se telo petlje
je
Za svaku vrednost promenljive

naredba
U okviru format niske se, umesto
%d,
koristi
%3d,
ime se
%7.4f,
an
postie da se broj uvek ispisuje u polju irine 3 karaktera. Slino se, korienjem
postie da se vrednost korena ispisuje na 4 decimale u polju ukupne
iz
irine 7 karaktera.
Program koji ispituje zbir prvih prirodnih brojeva.
sk
o
Naredni program ispisuje prvi prirodni broj za koji je zbir svih prirodnih
brojeva do tog broja vei od 100.
Program 5.6.
ro
n
#include <stdio.h>
kt
#define N 100
le
int main() {
int i = 1;
int s = 1;
while(s <= N) {
i++;
s = s+i;
}
printf("%d\n", i);
return 0;
}
while koja se
int i = 1; je deklaracija
sa inicijalizacijom njom se promenljvoj i dodeljuje inicijalna vrednost 1. Kao
Novina u ovom programu, u odnosu na prethodne, je petlja
izvrava sve dok je ispunjen zadati uslov. Deklaracija
99
100 u
N uvedeno pretprocesorskom direktivom.
i u prethodnom programu, fleksibilnosti radi, umesto fiksne vrednost

uslovu petlje koristi se simboliko ime
Program koji prevodi mala u velika slova.

Naredni program na standardni izlaz prepisuje reenicu koja se unosi na
(2
01
5)
standardni ulaz, zamenjujui pri tom sva mala slova velikim.
Program 5.7.
sk
o
iz
an
je
#include <stdio.h>
#include <ctype.h>
int main() {
int c;
printf("Otkucaj recenicu (zavrsi je znakom .): ");
do {
c = getchar();
putchar(toupper(c));
} while (c != .);
putchar(\n);
return 0;
}
Kada se pokrene program, dobija se ovakav rezultat.
ro
n
Otkucaj recenicu (zavrsi je znakom .): Ovo je C program.

OVO JE C PROGRAM.
getchar koja uitava karakter sa standardc), funkcija toupper koja prevodi mala
u velika slova (a ne menja argument ako nije malo slovo) i funkcija putchar
koja ispisuje karakter na standardni izlaz. Da bi se koristile funkcije getchar i
putchar potrebno je ukljuiti zaglavlje <stdio.h>, a da bi se koristila funkcija
toupper potrebno je ukljuiti zaglavlje <ctype.h>. U programu je koriena
petlja do-while ije se telo uvek izvrava bar jednom i u kojoj se provera uslova
petlje vri na kraju (za razliku od petlje while u kojoj se uslov proverava na
U programu se koristi funkcija
le
kt
nog ulaza (i smeta ga promenljivu
poetku petlje i telo petlja ne mora da se izvri ni jednom).

izvrava sve dok je uitani i prepisani karakter
Telo petlje se
razliit od take. Pri tome,
unetni tekst (sa velikim slovima umesto malim) se ispisuje uvek kada se pritisne
taster za unos (enter ). Kada se unese i prepie taka, tada se petlja zavrava.

Pitanje 5.2.1.
Funkciju kojeg imena mora da sadri svaki C program?
100
Pitanje 5.2.2.
ta su to pretprocesorske direktive? Da li je
#include<stdio.h>
pretprocesorska direktiva, naredba C-a ili poziv funkcije iz standardne biblioteke?

ta su to datoteke zaglavlja?
Pitanje 5.2.4.
ta je standardna biblioteka programskog jezika?
Pitanje 5.2.5.
Kojom naredbom se vraa rezultat funkcije u okruenje iz kojeg
je ona pozvana?
Zadatak 5.2.1.
Napisati program koji za uneti poluprenik
i povrinu kruga (za broj
Zadatak 5.2.2.
koristiti konstantu
M_PI
i veliine dva preostala ugla
sin()
i . Napomena: koristiti
cos() iz zaglavlja math.h
.
Zadatak 5.2.4.
iz
Napisati program koji za unetu brzinu u
varajuu brzinu u .
Zadatak 5.2.5.
ispisuje odgo
0 , ubrzanje
tela koje se kree
sk
o
Napisati program koji za unetu poetnu brzinu
izraunava trenutnu brzinu
i preeni put
ravnomerno ubrzano.
ro
n
Napisati program koji za unetih 9 brojeva
2
5
8
1 , 2 , . . . , 9
izrau-
3
6
9
le
kt
nava determinantu:
Napisati program koji ispisuje maksimum tri uneta broja.
Zadatak 5.2.8.
Napisati program koji uitava cele brojeve
Zadatak 5.2.7.
je zadat u stepenima) izraunava
an
( > 0
sinusnu i/ili kosinusnu teoremu i funkcije
Zadatak 5.2.6.
je
i ugla izmeu njih
duinu tree stranice
math.h).
Napisati program koji za unete dve duine stranica trougla
( > 0, > 0)
i vreme
izraunava obim
Napisati program koji za unete koordinate temena trougla
Zadatak 5.2.3.
iz zaglavlja
izraunava njegov obim i povrinu.
(2
01
5)
Pitanje 5.2.3.
sve kubove brojeva izmeu njih.
i i zatim ispisuje
(2
01
5)
Glava 6
an
je
Predstavljanje podataka i
operacije nad njima
u programu.
Tipovi promenljivih,
koje su osnovni oblici podataka kojima se operie
iz
Promenljive i konstante,
U ovoj glavi bie opisani naredni pojmovi:
koji odreuju vrstu podataka koje promenljive mogu
sk
o
da sadre, nain reprezentacije i skup vrednosti koje mogu imati, kao i

skup operacija koje se sa njima mogu primeniti.
koje uvode spisak promenljivih koje e se koristiti, odreuju kog
ro
n
Deklaracije,
su tipa i, eventualno, koje su im poetne vrednosti.
Operatori,
odgovaraju operacijama koje su definisane nad podacima odreene
kt
vrste.
Izrazi,
koji kombinuju promenljive i konstante (korienjem operatora), dajui
le
nove vrednosti.
6.1 Promenljive i deklaracije

Promenljive su osnovni objekti koji se koriste u programima. Svaka promen-
ljiva mora biti deklarisane pre korienja.
6.1.1
Promenljive i imena promenljivih
Promenljiva je objekat kojem je pridruen neki prostor u memoriji i u

svakom trenutku svog postojanja ima vrednost kojoj se moe pristupiti
koja se moe proitati i koristiti, ali i koja se (ukoliko nije traeno drugacije)
moe menjati.
101
102
6. Predstavljanje podataka i operacije nad njima
Imena promenljivih (ali i funkcija, struktura, itd.) odreena su identifika-
a,
i, x1, x2 itd. Generalno, identifikator moe da sadri slova i cifre, kao i simbol
_ (koji je pogodan za duga imena), ali identifikator ne moe poinjati cifrom.
Dodatno, kljune rei jezika C (na primer, if, for, while) ne mogu se koristiti
torima . U prethodnim programima koriene su promenljive ija su imena
kao identifikatori.
U identifikatorima, velika i mala slova se razlikuju. Na primer, promenljive
se tretiraju kao dve razliite promenljive.
esta praksa je
(2
01
5)
sa imenima
da malim slovima poinju imena promenljivih i funkcija, a velikim imena simbolikih konstanti (vidi poglavlja o nabrojivim tipovima 6.7.4 i pretprocesoru
9.2.1), vrednosti koje se ne menjaju u toku programa.
Imena promenljivih i funkcija, u principu, treba da oslikavaju njihovo zna-
enje i ulogu u programu, ali za promenljive kao to su indeksi u petljama

se obino koriste kratka, jednoslovna imena (na primer
i).
Ako ime promen-
je
ljive sadri vie rei, onda se, radi bolje itljivosti, te rei razdvajaju sim-
_ (na primer, broj_studenata) ili poetnim velikim slovima (na primer,

brojStudenata) ovo drugo je takozvana kamilja notacija (CamelCase). Pos-
an
bolom
toje razliite konvencije za imenovanje promenljivih. U nekim konvencijama,

kao to je maarska notacija, poetna slova imena promenljivih predstavljaju
kratku oznaka tipa te promenljive (na primer,
iBrojStudenata).1
_,
iz
Iako je dozvoljeno, ne preporuuje se korienje identifikatora koji poinju

simbolom
jer se oni obino koriste za sistemske funkcije i promenljive.
ANSI C standard (C89) garantuje da se barem 31 poetnih znakova imena
sk
o
promenljive smatra znaajnom, dok standard C99 poveava taj broj na 63.
Ukoliko dve promenljive imaju vie od 63 poetna znaka ista, onda se ne garan-
6.1.2
ro
n
tuje da e te dve promenljive biti razlikovane.
Deklaracije
3 sadri
kt
Sve promenljive moraju biti deklarisane pre korienja. Deklaracija
tip i listu od jedne ili vie promenljivih tog tipa, razdvojenih zarezima.
/* deklaracija celog broja

*/
/* deklaracija vise celih brojeva */
le
int broj;
int a, b;
U optem sluaju nije propisano koju vrednost ima promenljiva neposredno
nakon to je deklarisana . Prilikom deklaracije moe se izvriti poetna inicijalizacija. Mogue je kombinovati deklaracije sa i bez inicijalizacije.
1 Postoje
argumenti protiv korienja takve notacije u jezicima u kojima kompilatori vre
proveru korektnosti tipova.
2 Za takozvane spoljanje promenljive ove vrednosti su 6 (C89) odnosno 31

3 Deklaracije promenljivih najee su ujedno i definicije. Odnos izmeu
(C99).
deklaracija i
definicija promenljivih u jeziku C veoma je suptilan i bie razmotren u glavi 9.
4 Samo
u nekim specijalnim sluajevima (koji e biti diskutovani u daljem tekstu), po-
drazumevana vrednost je 0.
103
int vrednost = 5;
/* deklaracija sa inicijalizacijom */
int a = 3, b, c = 5; /* deklaracije sa inicijalizacijom */
Izraz kojim se promenljiva inicijalizuje zvaemo inicijalizator.
const
Kvalifikator
(dostupan u novijim standardima jezika C) moe biti
dodeljen deklaraciji promenljive da bi naznaio i obezbedio da se njena vrednost
/* ovu promenljivu nije moguce menjati */

const double GRAVITY = 9.81;
const
Kvalifikator
(2
01
5)
nee menjati, na primer:
mogue je navesti i nakon imena tipa.
double const GRAVITY = 9.81;
je
Izmeu ova dva naina navoenja kvalifikatora razlike postoje samo kod
glavama.
an
sloenijih tipova (pre svega pokazivaa) i o tome e biti vie rei u narednim
const T moe biti dodeljena promenljivoj tipa T, ali proconst T ne moe biti dodeljena vrednost (osim prilikom inici-
Vrednost tipa
menljivoj tipa
iz
jalizacije) pokuaj menjanja vrednosti konstantne promenljive (kao i svakog

drugog konstantog sadraja) dovodi do greke prilikom prevoenja programa.
Deklaracije promenljivih mogu se navoditi na razliitim mestima u pro-
sk
o
gramu. Najee se navode na poetku funkcije (u dosada navedenim primerima to je bila funkcija
main).
Ukoliko je promenljiva deklarisana u nekoj
funkciji, onda kaemo da je ona lokalna za tu funkciju i druge funkcije ne

Razliite funkcije mogu imati lokalne promenljive istog
ro
n
mogu da je koriste.
imena. Promenljive deklarisane van svih funkcija su globalne i mogu se koristiti u vie funkcija. Vidljivost tj. oblast vaenja identifikatora (i njima uvedenih
promenljivih) odreena je pravilima dosega identifikatora o emu e vie rei
kt
biti u poglavlju 9.2.2.
le

Koji su osnovni oblici podataka kojima se operie u programu?
Pitanje 6.1.2.
Da li se promenljivoj moe menjati tip u toku izvravanja pro-
Pitanje 6.1.1.
grama?
Pitanje 6.1.3.
Da li ime promenljive moe poinjati simbolom
_?
Da li se
ovaj simbol moe koristiti u okviru imena?
Pitanje 6.1.4.
Da li ime promenljive moe poinjati cifrom? Da li se cifre
mogu koristiti u okviru imena?
Pitanje 6.1.5.
Koliko poetnih karaktera u imenu promenljive u jeziku C se
garantovano smatra bitnim?
104
Pitanje 6.1.6.
ta je to inicijalizacija promenljive? U optem sluaju, ukoliko
celobrojna promenljiva nije inicijalizovana, koja je njena poetna vrednost?
Pitanje 6.1.7.
ta je uloga kvalifikatora
const?
6.2 Osnovni tipovi podataka
(2
01
5)
Kao i u veini drugih programskih jezika, u jeziku C podaci su organizovani

u tipove. To omoguava da se u programima ne radi samo nad pojedinanim
bitovima i bajtovima (tj. nad nulama i jedinicama), ve i nad skupovima bitova
koji su, pogodnosti radi, organizovani u sloenije podatke (na primer, cele
brojeve ili brojeve u pokretnom zarezu). Jedan tip karakterie: vrsta podataka
koje opisuje, nain reprezentacije, skup operacija koje se mogu primeniti nad
podacima tog tipa, kao i broj bitova koji se koriste za reprezentaciju (odakle
Tip
int
U jeziku C, cele brojeve opisuje tip
an
6.2.1
je
sledi opseg moguih vrednosti).
int
(od engleskog integer, ceo broj ).
Podrazumeva se da su vrednosti ovog tipa oznaene i reprezentuju se najee

metike operacije (na primer,
iz
koristei potpuni komplement. Nad podacima ovog tipa mogu se koristiti arit-
+, -, *, /, %),
<, >=) i druge.

int, ali je proVeliina tipa int
relacije (na primer,
Standardom nije propisano koliko bitova koriste podaci tipa
sk
o
pisano da se koristi najmanje esnaest bita (tj. dva bajta).
je obino prilagoena konkretnoj maini, tj. njenom procesoru. Na dananjim
int obino zauzimaju 32 ili 64 bita , tj. 4 ili 8 bajtova5 .

int mogu biti pridrueni kvalifikatori short, long i (od standarda
C99) long long.
Ovi kvalifikatori uvode cele brojeve potencijalno razliitih
duina u odnosu na int. Nije propisano koliko tipovi short int, long int i
long long int zauzimaju bitova, ali propisano je da short zauzima barem dva
bajta, da int zauzima barem onoliko bajtova koliko i short int, da long int
zauzima barem onoliko bajtova koliko int i da zauzima barem etiri bajta, a
da long long int zauzima barem onoliko koliko zauzima long int. Ime tipa
short int moe se krae zapisati short, ime tipa long int moe se krae
zapisati long, a ime tipa long long int moe se krae zapisati sa long long.
Bilo kojem od tipova short, int, long i long long mogu biti pridrueni
kvalifikatori signed ili unsigned. Kvalifikator unsigned oznaava da se broj
tretira kao neoznaen i da se sva izraunavanja izvravaju po modulu 2 , gde

je broj bitova koji tip koristi. Kvalifikator signed oznaava da se broj tretira
le
kt
Tipu
ro
n
raunarima, podaci tipa
kao oznaen i za njegovu reprezentaciju se najee koristi zapis u potpunom

komplementu. Ukoliko uz tip
kvalifikator
signed
short, int, long ili long long nije naveden ni

unsigned, podrazumeva se da je vrednost
ni kvalifikator
oznaen broj.
5 Kaemo
da veliina podataka zavisi od sistema, pri emu se pod sistemom podrazumeva
i hardver raunara i operativni sistem na kojem e se program izvravati.
105
Podaci o opsegu ovih (i drugih tipova) za konkretan raunar i C prevodilac sadrani su u standardnoj datoteci zaglavlja
<limits.h>.
Pregled danas
najeih vrednosti (u tridesetdvobitnom okruenju) dat je u tabeli 6.1.

oznaeni (signed)
neoznaeni (unsigned)
karakteri
1B = 8b
1B = 8b
(char)
[-2 ,
27 -1]
[0,
28 -1]
[0, 255]
kratki
2B = 16b
2B = 16b
(short int)
[-32K, 32K-1] =
15
[-2
215 -1]
(2
01
5)
[-128, 127]
[0, 64K-1] =
[0,
216 -1]
[-32768, 32767]
[0, 65535]
dugi
4B = 32b
4B = 32b
(long int)
[-2G, 2G-1] =
,
231 -1]
[0, 4G-1] =
[0,
232 -1]
je
31
[-2
[0, 4294967295]
veoma dugi
8B = 64b
8B = 64b
(long long int)
[-2
263 -1] =
18
18
[-9.210 , 9.210 ]
,
[0,
[0,
264 -1] =
19
1.8410 ]
iz
od C99
63
an
[-2147483648,2147483647]
Slika 6.1: Najei opseg tipova (vai i na x86 + gcc platformi).
sk
o
Prilikom tampanja i uitavanja vrednosti celobrojnih tipova, u pozivu
printf ili scanf, potrebno je navesti i razliite formate

unsigned, %l za long), o emu e vie rei biti u glavi 12.
funkcije
(npr.
%u
za
ro
n
Konaan opseg tipova treba uvek imati u vidu jer iz ovog razloga neke
matematike operacije nee dati oekivane vrednosti (kaemo da dolazi do
prekoraenja .
Na primer, na tridesetdvobitnom sistemu, naredni program
kt
tampa negativan rezultat.
Program 6.1.
le
#include <stdio.h>
int main() {
int a = 2000000000, b = 2000000000;
printf("Zbir brojeva %d i %d je: %d\n", a + b);
return 0;
}
Zbir brojeva 2000000000 i 2000000000 je: -294967296
Da su promenljive bile deklarisane kao promenljive tipa
tampane korienjem formata
%u,
unsigned int
rezultat bi bio 4000000000 i bio bi ispravan
106
i u klasinom matematikom smislu (u smislu sabiranja neogranienih celih

brojeva).
Program 6.2.
#include <stdio.h>
(2
01
5)
int main() {
unsigned int a = 2000000000, b = 2000000000;
printf("Zbir brojeva %u i %u je: %u\n", a, b, a + b);
return 0;
}
char
char
Male cele brojeve opisuje tip
simbol, znak).
an
Tip
(od engleskog character karakter,
I nad podacima ovog tipa mogu se primenjivati aritmetike

Podatak tipa
char zauzima tano jedan

char smatra oznaenim
iz
operacije i relacije.
6.2.2
je
Zbir brojeva 2000000000 i 2000000000 je: 4000000000
ne propisuje da li se podatak tipa
bajt.
Standard
ili neoznaenim
brojem (na nekom sistemu se moe smatrati oznaenim, a na nekom drugom
char mogu se
unsigned obezbeuje
unsigned i signed.
sk
o
se moe smatrati neoznaenim). Na tip

Kvalifikator
primeniti kvalifikatori
da se vrednost tretira
kao neoznaen broj, skup njegovih moguih vrednosti je interval od

sva izraunavanja nad podacima ovog tipa se izvravaju po modulu
signed
ro
n
Kvalifikator
0 do 255 i
28 = 256.
obezbeuje da se vrednost tretira kao oznaen broj i za
njegovu reprezentaciju se najee koristi zapis u potpunom komplementu, a

skup njegovih moguih vrednosti je interval od
char
128
do
127.
opti brojevni tip podataka i moe da se koristi za predstavl-
kt
Iako je
janje vrednosti malih celih brojeva, u jeziku C se ovaj tip obino koristi za
le
brojeve koji predstavljaju kdove karaktera (otuda i ime
char).
Standard ne
propisuje koje kodiranje se koristi, ali na savremenim PC raunarima i C im-
plementacijama, najee se koristi ASCII kodiranje karaktera. U tom sluaju,

karakteri su u potpunosti identifikovani svojim ASCII kdovima i obratno. Bez
obzira da li je u pitanju oznaeni ili neoznaeni karakter, opseg dozvoljava da
se sauva svaki ASCII kd (podsetimo e, ASCII kodovi su sedmobitni i imaju
vrednosti izmeu 0 i 127).
c),
c tipa char moe se ispisati sa printf("%d",

printf("%c", c). Formati koji se koriste za ispisivanje i
Brojevna vrednost promenljive

a znakovna sa
uitavanje vrednosti ovog i drugih tipova navedeni su u glavi 12.

Standardna biblioteka sadri mnoge funkcije (i makroe) za rad sa karakter-
<ctype.h>. Najkorienije
isalpha, isdigit i sline kojima se proverava da li je karakter slovo abecede
skim tipom i one su deklarisane u datoteci zaglavlja

su
107
ili je cifra, kao i
toupper, tolower
kojima se malo slovo prevodi u veliko i
obratno. Vie detalja o standardnoj biblioteci moe se nai u glavi 11.
6.2.3
Tipovi
float, double i long double
Realne brojeve ili, preciznije, brojeve u pokretnom zarezu opisuju tipovi
(2
01
5)
float, double i (od standarda C99) long double . Tip float opisuje brojeve
u pokretnom zarezu osnovne tanosti, tip double opisuje brojeve u pokretnom zarezu dvostruke tanosti, a tip long double brojeve u pokretnom zarezu
proirene tanosti. Nije propisano koliko ovi tipovi zauzimaju bitova, ali propisano je da
long double
double
zauzima barem onoliko bajtova koliko i
zauzima barem onoliko bajtova koliko
double.
float,
a da
Podaci o opsegu
i detaljima ovih (i drugih tipova) za konkretan raunar i C prevodilac sadrani

su u standardnoj datoteci zaglavlja
<float.h>.
je
I nad podacima ovih tipova mogu se koristiti uobiajene aritmetike operacije (osim operacije raunanja ostatka pri deljenju
%)
i relacije.
an
Brojevi u pokretnom zarezu u savremenim raunarima se najee zapisuju

u skladu sa IEEE754 standardom. Ovaj standard ukljuuje i mogunost zapisa
specijalnih vrednosti (na primer, +, , ). Na primer, vrednost izraza

1.0/0.0 je +, za razliku od celobrojnog izraza 1/0 ije izraunavanje dovodi do
iz
greke prilikom izvravanja programa (engl. division by zero error). Standard

ne definie ponaanje u sluaju celobrojnog deljenja nulom a obino se za takvo
deljenje u kdu prijavljuje samo upozorenje (ukoliko se do tog deljenja doe
Vrednost izraza
sk
o
u fazi izvravanja, prijavljuje se greka i prekida se izvravanje programa).
0.0/0.0
je
tj. not-a-number i ta specijalna vrednost se
koristi da oznai matematiki nedefinisane vrednosti (npr.
ili koren
ro
n
ili logaritam negativnog broja). Specijalne vrednosti dalje mogu da uestvuju

u izrazima. Npr. ako se na izraz ija je vrednost
vrednost, dobija se opet vrednost
vrednost
kao
doda neka konstantna
1.0/ + jednaka je
ponovo imaju
printf, vrednost se tampa
ali vrednost izraza
S druge strane, svi izrazi u kojima uestvuje vrednost
. Ako se koristi
kao nan.
kt
0.0.
+,
inf,
GCC i funkcija
le
Najvei broj funkcija iz C standardne biblioteke (pre svega matematike
<math.h>) koriste tip podataka double. Tip

float se u programima koristi uglavnom zbog utede memorije ili vremena na
funkcije definisane u zaglavlju
raunarima na kojima je izvoenje operacija u dvostrukoj tanosti veoma skupo

(u dananje vreme, meutim, veina raunara podrava efikasnu manipulaciju
brojevima zapisanim u dvostrukoj tanosti).
I prilikom tampanja i uitavanja vrednosti ovih tipova, u pozivu funkcije
printf ili scanf, potrebno je navesti razliite

double6 ), o emu e vie rei biti u glavi 12.
6 to
formata
se tie uitavanja podataka tipa
%lf.
double
formate (npr.
%f
za
float
od standarda C99 doputeno je i navoenje
108
6.2.4
Logiki tip podataka
Iako mnogi programski jezici imaju poseban tip za predstavljanje (logikih)

istinitosnih vrednosti, programski jezik C sve do standarda C99 nije imao
ovakav tip podataka ve je koriena konvencija da se logiki tip predstavlja
preko brojevnih (najee celobrojnih) vrednosti tako to se smatra da vrednost
0 ima istinitosnu vrednost netano, a sve vrednosti razliite od 0 imaju istini-
true
koja oznaava tano i
false
ta sve karakterie jedan tip podataka?
Pitanje 6.2.2.
Navesti barem jedan tipa u jeziku C za koji je standardom
je
definisano koliko bajtova zauzima.
Koliko bajtova zauzima podatak tipa
char?
an
Pitanje 6.2.3.
i konstante
koja oznaava netano.

Pitanje 6.2.1.
bool
(2
01
5)
tosnu vrednost tano. Ipak, C99 standardizuje tip podataka
Ukoliko nije nave-
deno, da li se podrazumeva da je podatak ovog tipa oznaen ili neoznaen?
Pitanje 6.2.4.
signed char?
Koja je
unsigned char?
Koja je
Pitanje 6.2.5.
iz
najmanja a koja najvea vrednost koju moe da ima?

sk
o
najmanja a koja najvea vrednost koju moe da ima?
Pitanje 6.2.6.
Koja ogranienja vai za duine u bajtovima tipova
Pitanje 6.2.7.
Ako je opseg tipa
ro
n
int, long int?
Pitanje 6.2.8.
short int,
int oko etiri milijarde, koliko je sizeof(int)?
Ukoliko je tip promenljive
int,
da li se podrazumeva da je
kt
njena vrednost oznaena ili neoznaena ili to standard ne propisuje?
Pitanje 6.2.9.
U kojoj datoteci zaglavlja se nalaze podaci o opsezima celobro-
le
jevnih tipova za konkretnu implementaciju?
Pitanje 6.2.10.
(a)
char
a 32-bitnom sistemu, koliko bajtova zauzima podatak tipa:
(b)
int
(c)
short int
(d)
unsigned long
Pitanje 6.2.11.
Koja ogranienja vai za duine u bajtovima tipova
Pitanje 6.2.12.
U kojoj datoteci zaglavlja se nalaze podaci o opsezima tipova
double?
broja u pokretnom zarezu za konkretnu implementaciju?
float
109
6.3 Konstante i konstantni izrazi

Svaki izraz koji se pojavljuje u programu je ili promenljiva ili konstanta ili
poziv funkcije ili sloen izraz. Konstante su fiksne vrednosti kao, na primer,
0, 2, 2007, 3.5, 1.4e2
ili
a.
Ista vrednost se ponekad moe predstaviti
razliitim konstantama. Za sve konstante i za sve izraze, pravilima jezika jednoznano su odreeni njihovi tipovi.
Poznavanje tipova konstanti i izraza je
(2
01
5)
vano jer od tih tipova moe zavisiti vrednost sloenog izraza u kojem figurie
konstanta ili neki podizraz. Od tipova konstanti i izraza zavisi i koje operacije
je mogue primeniti nad njima. Tipovi konstanti i izraza su neophodni i da bi
se znalo koliko memorijskog prostora treba rezervisati za neke meurezultate

u fazi izvravanja.
6.3.1
Celobrojne konstante
je
123 ili 45678

int. Velike celobrojne konstante koje ne mogu biti reprezentovane
tipom int, a mogu u tip long su tipa long. Ako ne mogu da budu reprezentovane ni tipom long, a mogu tipom unsigned long, onda su tipa unsigned long.
Celobrojne konstante navedene u tekstu programa kao to su
an
su tipa
Dakle, taan tip dekadne celobrojne konstante ne moe da se odredi ako se ne
iz
znaju detalji sistema. Na primer, na veini sistema poziv
sk
o
printf("%d %d", 2147483647, 2147483648);

ispisuje
jer se
ro
n
2147483647 -2147483648
2147483647
kao konstanta tipa
tumai kao konstanta tipa
unsigned long,
int,
dok se
2147483648
%d.
tumai
to ne odgovara formatu
Ukoliko se eli da se neka celobrojna konstanta tretira kao da ima tip
kt
unsigned,
onda se na njenom kraju zapisuje slovo
unsigned long, ako

unsigned int inae. Ukoliko
ili
U.
Tip takve kon-
ona moe da bude reprezentovana tim tipom,
se eli eksplicitno naglasiti da se neka celobro-
le
stante bi
jna konstanta tretira kao da je tipa
l ili L. Na primer, 12345l

unsigned long.
slovo
long, onda se na
long, 12345 je
je tipa
njenom kraju zapisuje

tipa
int,
12345ul
je
Osim u dekadnom, celobrojne konstante mogu biti zapisane i u oktalnom i

u heksadekadnom sistemu. Zapis konstante u oktalnom sistemu poinje cifrom
0,
a zapis konstante u heksadekadnom sistemu poinje simbolima
primer, broj
zapis),
31
se moe u programu zapisati na sledee naine:
0x ili 0X. Na
31 (dekadni
037 (oktalni zapis), 0x1f (heksadekadni zapis). I oktalne i heksadekadne

U ili u tj. l i L na kraju svog zapisa.
konstante mogu da budu oznaene slovima
Negativne konstante ne postoje, ali se efekat moe postii izrazima gde se

ispred konstante navodi unarni operator
-123
- (kada se u tekstu programa naie na
vrednost predstavljena ovim izrazom jeste minus stodvadesettri, ali izraz
110
nije konstanta ve je sainjen od unarnog operatora primenjenog na konstantu).

Slino, moe se navesti i operator plus, ali to nema efekta (npr.
kao i
123).
6.3.2
+123
je isto
Konstante u pokretnom zarezu
Konstante realnih brojeva ili, preciznije, konstantni brojevi u pokretnom

jedno i drugo.
123.4)
ili eksponent (1e-2) ili i
(2
01
5)
zarezu sadre decimalnu taku (na primer,
Vrednosti ispred i iza decimalne take mogu biti izostavljene
.4 ili 5. (ali ne i .).

- ili znakom + (koji
ne proizvodi nikakav efekat). Tip svih ovih konstanti je double, osim ako na
kraju zapisa imaju slovo f ili F kada je njihov tip float (npr. 1.23f). Slova L
i l na kraju zapisa oznaavaju da je tip vrednosti long double.
(ali ne istovremeno). Na primer, ispravne konstante su i
Karakterske konstante
Iako se tip
char
an
6.3.3
je
Brojevi su oznaeni i konstante mogu poinjati znakom
koristi i za predstavljanje malih celih brojeva, on se pre-
vashodno koristi za predstavljanje kdova karaktera (najee ASCII kdova).
Direktno specifikovanje karaktera korienjem numerikih kdova nije prepo-
iz
ruljivo. Umesto toga, preporuuje se korienje karakterskih konstanti. Karakterske konstante u programskom jeziku C se navode izmeu
navodnika.
Vrednost date konstante je numerika vrednost datog karaktera u korienoj
0 predstavlja vrednost 48 (koja nema veze sa numerikom

A je karakterska konstanta ija je vrednost u ASCII kdu 65,
terska konstanta
vrednou 0),
sk
o
karakterskoj tabeli (na primer, ASCII). Na primer, u ASCII kodiranju, karak-
ro
n
je karakterska konstanta ija je vrednost u ASCII kdu 97, to je ilus-
trovano sledeim primerom.
le
kt
char c = a;
char c = 97; /* ekvivalentno prethodnom (na ASCII masinama),
ali se ne preporucuje zbog toga sto smanjuje
citljivost i prenosivost programa */
Karakterske konstante su tipa
tipa
char
int, ali se najee dodeljuju promenljivama
i tada se njihova vrednost konvertuje (vie o konverzijama tipova
prilikom dodele bie reeno u poglavlju 6.5).

vie karaktera izmeu navodnika (npr.
ab),
Standard doputa i navoenje

ali vrednost ovakve konstante
nije precizno definisana standardom (stoga emo takve konstante izbegavati u

programima).
Specijalni karakteri se mogu navesti korienjem specijalnih sekvenci karaktera koje poinju karakterom
sledee specijalne sekvence:
(engl. escape sequences).
Jezik C razlikuje
111
alert (bell) character

backspace
formfeed
newline
carriage return
horizontal tab
vertical tab
backslash
(2
01
5)
\a
\b
\f
\n
\r
\t
\v
\\
\?
\
\"
\ooo
\xhh
question mark
single quote
(npr.
(npr.
\012)
\x12)
double quote
octal number
hexadecimal number
Karakterska konstanta
\0 predstavlja karakter ija je vrednost nula.
Ovaj
je
karakter ima specijalnu ulogu u programskom jeziku C jer se koristi za oznaavanje kraja niske karaktera (o emu e vie biti rei u nastavku).
Iako je
an
numerika vrednost ovog karaktera ba 0, esto se u programima pie
\0
umesto 0 da bi se istakla karakterska priroda ovog izraza.

Poto se karakterske konstante identifikuju sa njihovim numerikim vred-
int i mogu ravnopravno da uestvuju
nostima, one predstavljaju podatke tipa
iz
u aritmetikim izrazima (o izrazima e vie biti reeno u nastavku ove glave).
0 <= c && c <= 9 proverava da li

c sadri ASCII kd neke cifre, dok se izrazom c - 0
vrednost cifre iji je ASCII kd sadran u promenljivoj c.
Na primer, na ASCII sistemima, izraz

dobija numerika
Konstantni izrazi
ro
n
6.3.4
sk
o
karakterska promenljiva
Konstantni izraz je izraz koji sadri samo konstante (na primer,
4 + 3*5).
Takvi izrazi mogu se izraunati u fazi prevoenja i mogu se koristiti na svakom

mestu na kojem se moe pojaviti konstanta. Tip konstantnog izraza zavisi od
kt
tipova operanada (vie o tome bie reeno u poglavlju 6.5.3)./
le
Pitanje 6.3.1.
Deklarisati oznaenu karaktersku promenljivu pod imenom
inicijalizovati je tako da sadri kd karaktera
Pitanje 6.3.2.
Deklarisati neoznaenu karaktersku promenljivu
inicijalnu vrednost jednaku kdu karaktera
Pitanje 6.3.3.
Y.
;.
x, tako da ima
Deklarisati promenljivu koja je tipa neoznaeni dugi ceo broj i
inicijalizovati tako da sadri heksadekadnu vrednost
Pitanje 6.3.4.
FFFFFFFF.
Da li C omoguava direktan zapis binarnih konstanti? Koji je
najkrai nain da se celobrojna promenljiva inicijalizuje na binarni broj
101110101101010011100110?
112
Pitanje 6.3.5.
Koja je razlika izmeu konstanti
3.4 i 3.4f?
Pitanje 6.3.6.
Pitanje 6.3.7.
0123,
a koja izmeu
Kojeg su tipa i koje brojeve predstavljaju sledee konstante?
1234 (b) .
3u (i) 0
(a)
(h)
123
(c)
6423ul
(d)
12.3e-2
(e)
3.74e+2f
Kolika je vrednost konstantnog izraza
0x47
(g)
0543
0x20 + 020 + 2 - 0
Pitanje 6.3.8.
(f )
(2
01
5)
konstanti
Ako se na sistemu koristi ASCII tabela karaktera, ta ispisuje
sledei C kd:
char c1 = a; char c2 = 97;

printf("%c %d %d %c", c1, c1, c2, c2);
je
6.4 Operatori i izrazi
an
Izrazi se u programskom jeziku C grade od konstanti i promenjivih primenom irokog spektra operatora. Osim od konstanti i promenljivih, elemen-
tarni izrazi se mogu dobiti i kao rezultat poziva funkcija, operacija pristupa
elementima nizova, struktura i slino.
iz
Operatorima su predstavljene osnovne operacije i relacije koje se mogu vriti

nad podacima osnovnih tipova u jeziku C. Za celobrojne tipove, te operacije
Podrane su i operacije
sk
o
ukljuuju aritmetike, relacijske i logike operacije.
koje se primenjuju nad pojedinanim bitovima celobrojnih vrednosti.

Operatori se dele na osnovu svoje arnosti tj. broja operanada na koje se primenjuju. Unarni operatori deluju samo na jedan operand i mogu biti prefiksni
ro
n
kada se navode pre operanda i postfiksni kada se navode nakon svog operanda.
Binarni operatori imaju dva operanda i obino su infiksni tj. navode se izmeu
svojih operanda. U jeziku C postoji jedan ternarni operator koji se primenjuje
kt
na tri operanda.
Vrednost izraza odreena je vrednou elementarnih podizraza (konstanti,

promenljivih) i pravilima pridruenim operatorima. Neka pravila izraunavanja
le
vrednosti izraza nisu propisana standardom i ostavljena je sloboda implementa-
torima prevodilaca da u potpunosti preciziraju semantiku na nain koji dovodi

do efikasnije implementacije. Tako, na primer, standardi ne definiu kojim se
+ pre njihovog sabiranja, pa nije prof i g e biti prva pozvana prilikom izraunavanja izraza
redom izraunavaju operandi operatora
pisano koja od funkcija
f() + g().
6.4.1
Prioritet i asoscijativnost operatora
Izrazi mogu da obuhvataju vie operatora i zagrade
se koriste da bi
odredile kojim redosledom ih treba primenjivati. Ipak, slino kao i u matematici, postoje konvencije koje omoguavaju izostavljanje zagrada. Jedna od osnovnih takvih konvencija je prioritet operatora koji definie kojim redosledom
113
e se dva razliita operatora primenjivati kada se nau u istom, nezagraenom

izrazu. Na primer, kako je i oekivano, vrednost konstantnog izraza
23,
bie
jer operator
ima prioritet u odnosu na operator
+.
3 + 4 * 5
Semantika jezika
C uglavnom potuje prioritet koji vai u matematici, ali, s obzirom na mnogo

vei broj operatora uvodi i dodatna pravila. Prioritet operatora dat je u tabeli
navedenoj u dodatku A. Navedimo neke osnovne principe u definisanju prior-
(2
01
5)
iteta:
1. Unarni operatori imaju vei prioritet u odnosu na binarne.
2. Postfiksni unarni operatori imaju vei prioritet u odnosu na prefiksne

unarne operatore.
3. Aritmetiki operatori imaju prioritet u odnosu na relacijske koji imaju

prioritet u odnosu na logike operatore.
je
4. Operatori dodele imaju veoma nizak prioritet.
Druga vana konvencija je asocijativnost operatora koja definie kojim re-
an
dosledom e se izraunavati dva ista operatora ili operatora istog prioriteta

kada se nau uzastopno u istom, nezagraenom izrazu.
Obino se razlikuju
leva asocijativnost, kada se izraz izraunava sleva na desno i desna asocijativnost, kada se izraz izraunava zdesna na levo. Neki jezici razlikuju i neaso-
iz
cijativnost, kada je zabranjeno da se isti operator dva puta uzastopno ponovi

u istom izrazu. Matematiki, neki operatori su asocijativni, to znai da vred-
sk
o
nost izraza ne zavisi od redosleda primene uzastopno ponovljenog operatora.

Na primer, u matematici uvek vai
+ ( + ) = ( + ) + .
Zbog naina
+) nisu uvek
(INT_MIN + INT_MAX) + 1 ima vrednost 0 bez
izraz INT_MIN + (INT_MAX + 1) ima vrednost 0,
reprezentacije podataka u raunaru mnogi operatori (ukljuujui i

asocijativni. Na primer, izraz
ro
n
nastanka prekoraenja, dok
ali dolazi do prekoraenja . Ovakvo ponaanje je posledica injenice da je u
- ima
1 - 2 - 3 je -4 (a ne 2, to bi
ega je jasno da - nije asocijativan
jeziku C sabiranje celih brojeva zapravo sabiranje po modulu. Operator
kt
levu asocijativnost. Na primer, vrednost izraza

bio sluaj da ima desnu asocijativnost, iz
le
operator). Veina operatora ima levu asocijativnost (najznaajniji izuzeci su

prefiksni unarni operatori i operatori dodele). Asocijativnost operatora data je
u tabeli u dodatku A.
6.4.2
Operator dodele
Operatorom dodele se neka vrednost pridruuje datoj promenljivoj. Operator dodele se zapisuje
7 INT_MIN
=.
INT_MAX su simbolika imena ije su vrednosti uvedene direktivom #define u

limits.h. Njima odgovaraju vrednosti najmanje i najvee vrednosti tipa
datoteci zaglavlja
int
Na primer,
na konkretnom sistemu.
114
broj_studenata = 80;
broj_grupa
= 2;
U dodeljivanju vrednosti, sa leve strane operatora dodele moe da se nalazi
promenljiva, a bie diskutovano kasnije, i element niza ili memorijska lokacija.
Ti objekti, objekti kojima moe biti dodeljena vrednost nazivaju se l-vrednosti
(2
01
5)
(od engleskog l-value ili left-value).

Operator dodele se moe koristiti za bilo koji tip l-vrednosti, ali samo ako je
desna strana odgovarajueg tipa (istog ili takvog da se njegova vrednost moe
konvertovati u tip l-vrednosti o emu e vie rei biti u poglavlju 6.5).
Tip izraza dodele je tip leve strane, a vrednost izraza dodele je vrednost koja
e biti dodeljena levoj strani (to nije uvek vrednost koju ima desna strana).
Promena vrednosti objekta na levoj strani je propratni (boni, sporedni) efekat
(engl. side effect) do kojeg dolazi prilikom izraunavanja vrednosti izraza. Na
broj_studenata = 80; svodi se na izraunavanje

broj_studenata = 80. Tip promenljive broj_studenata je istovremeno i tip ovog izraza, vrednost je jednaka 80, a prilikom ovog izraunavanja
menja se vrednost promenljive broj_studenata. Ovakvo ponaanje moe se
je
primer, izvravanje naredbe
an
izraza
iskoristiti i za viestruko dodeljivanje. Na primer, nakon sledee naredbe, sve

imae vrednost
sk
o
x = y = z = 0;
6.4.3
0:
x, y i z
iz
tri promenljive
Aritmetiki operatori
ro
n
Nad operandima brojevnih tipova mogu se primeniti sledei aritmetiki

operatori:
binarni operator sabiranja;
binarni operator oduzimanja;
binarni operator mnoenja;
le
kt
binarni operator (celobrojnog) deljenja;

binarni operator ostatka pri deljenju;
unarni operator promene znaka;
unarni operator.
Operator
% mogue je primeniti iskljuivo nad operandima celobrojnog tipa.
Operator deljenja oznaava razliite operacije u zavisnosti od tipa svojih
8 Kada se operator deljenja primenjuje na dve celobrojne vrednosti
operanada.
8 Na
hardveru su operacije nad celim brojevima i brojevima u pokretnom zarezu imple-
mentirane nezavisno i u izvrnom programu koristi se jedna od njih, izabrana u fazi prevoenja u zavisnosti od tipova operanada. Informacije o tipovima iz izvornog programa su
115
primenjuje se celobrojno deljenje (tj. rezultat je celi deo kolinika). Na primer,

izraz
9/5 ima vrednost 1.
U ostalim sluajevima primenjuje se deljenje realnih
brojeva (preciznije, deljenje brojeva u pokretnom zarezu).
Na primer, izraz
9.0/5.0 ima vrednost 1.8 (jer se koristi deljenje brojeva u pokretnom zarezu).
U sluaju da je jedan od operanada ceo broj, a drugi broj u pokretnom zarezu,
vri se implicitna konverzija celobrojnog operanda u broj u pokretnom zarezu
bie u poglavlju 6.5).
Prefiksni unarni operatori
od svih binarnih operatora.
prioriteta binarnih operatora
imaju desnu asocijativnost i vii prioritet
Operatori
+ i -.
(2
01
5)
i primenjuje se deljenje brojeva u pokretnom zarezu (vie rei o konverzijama
*, /
imaju isti prioritet, vii od
Svi navedeni binarni operatori imaju levu
asocijativnost.
Inkrementiranje i dekrementiranje.
Inkrementiranje generalno znai po-
je
stepeno uveavanje ili uveavanje za neku konkretnu vrednost.
U programi-
ranju se pod inkrementiranjem obino podrazumeva uveavanje za 1, a pod
++,
(uveavanja za 1) zapisuje se sa
--:
a operator dekrementiranja (umanjivanja
za 1) zapisuje se sa
U jeziku C, operator inkrementiranja
an
dekrementiranjem umanjivanje za 1.
(prefiksno i postfiksno) inkrementiranje;
--
(prefiksno i postfiksno) dekrementiranje.
sk
o
iz
++
Oba operatora mogu se primeniti nad celim brojevima i brojevima u pokretnom

zarezu. Inkrementiranje i dekrementiranje se mogu primenjivati samo nad lvrednostima (najee su to promenljive ili elementi nizova). Tako, na primer,
5++
nije ispravan. Oba operatora su unarna (imaju po jedan operand) i
ro
n
izraz
++n) ili postfiksnom obliku (na

n++). Razlika izmeu ova dva oblika je u tome to ++n uveava vrednost
promenljive n pre nego to je ona upotrebljena u irem izrazu, a n++ je uveava
nakon to je upotrebljena. Preciznije, vrednost izraza n++ je stara vrednost
promenljive n, a vrednost izraza ++n je nova vrednost promenljive n, pri emu
mogu se upotrebiti u prefiksnom (na primer,
le
kt
primer,
se u oba sluaja, prilikom izraunavanja vrednosti izraza, kao propratni efekat,
uveava vrednost promenljive
5,
n.
Na primer, ako promenljiva
ima vrednost
onda
x = n++;
dodeljuje promenljivoj
vrednost
5,
x = ++n;
na ovaj, ali i na druge sline naine, upotrebljene tokom prevoenja i one se ne uvaju u
izvrnom programu.
116
dodeljuje promenljivoj
6.
nost
vrednost
6.
Promenljiva
u oba sluaja dobija vred-
Slino, kd
int a = 3, b = 3, x = a++, y = ++b;

printf("a = %d, b = %d, x = %d, y = %d\n);
ispisuje
(2
01
5)
a = 4, b = 4, x = 3, y = 4
Ukoliko ne postoji iri kontekst, tj. ako inkrementiranje ini itavu naredbu,
vrednost izraza se i ne koristi i onda nema razlike izmeu naredbe
an
int a = 3, b = 3;
a++; ++b;
printf("a = %d, b = %d\n", a, b);
n++; i ++n;.
je
Na primer,
prethodni kd ispisuje
iz
a = 4, b = 4
Sm trenutak u kojem se vri izvravanje propratnog efekta precizno je

definisan standardom i odreen tzv. sekvencionim takama (engl. sequence
sk
o
point) jezika u kojima se garantuje da je efekat izvren. Tako je, na primer,

izmeu svake dve susedne promenljive koje se deklariu (mesto oznaenom sim-
,)
bolom
;),
sekvenciona taka, kao i kraj naredbe i deklaracije (mesto oznaeno
dok operator
+ to
esto nije . Efekat moe biti izvren i pre sekvencione
ro
n
sa
take, ali za to ne postoji garancija, tako neto zavisi od konkretne implementacije (od kompilatora) i na to se ne treba oslanjati. Na primer, naredni
kd
le
kt
int a = 3, x = a++, y = a++;

int b = 3, z = b++ + b++;
printf("a = %d, x = %d, y = %d,\n", a, x, y);
printf("b = %d, z = %d\n", b, z);
ispisuje
a = 5, x = 3, y = 4,
b = 5, z = 6
Zaista,
prima originalnu vrednost promenljive
nakon inicijalizacije promenljive

prvo uveanje promenljive
9 Precizan
(vrednost
3).
Poto je zarez
oznaava mesto gde je sekvenciona taka,
vri se na tom mestu tako da
prima uveanu
spisak svih sekvencionih taaka moe se nai u standardu jezika.
117
a (vrednost 4). Drugo uveanje promenljive a (na vred5 vri se na kraju deklaracije sa inicijalizacijama, tj. na mestu oznaenom
nost
sa
;).
U drugom sluaju u nekoj implementaciji se moe desiti da promenljiva
sabira dva puta originalnu vrednost promenljive
(vrednost
3),
jer
ne oz-
naava sekvencionu taku i na tom mestu promenljiva jo ne mora biti uveana,

a promenljiva
b se uveava i to dva puta na kraju deklaracije sa inicijalizacijama

;, jer na tom mestu postoji sekvenciona taka).
(na mestu obeleenom sa
(2
01
5)
Primetimo da semantika operatora inkrementiranja moe biti veoma komp-
likovana i stoga se ne savetuje korienje sloenijih izraza sa ovim operatorima,

koji se oslanjaju na fine detalje semantike.
6.4.4
Relacijski i logiki operatori
Relacijski operatori.
Nad celim brojevima i brojevima u pokretnom zarezu
jednako;
!=
razliito.
>
an
==
je
mogu se koristiti sledei binarni relacijski operatori:
<
vee ili jednako;
iz
>=
vee;
manje;
manje ili jednako;
sk
o
<=
<, <=, > i >= imaju isti prioritet i to vii od op!= i svi imaju levu asocijativnost. Rezultat
relacionog operatora primenjenog nad dva broja je vrednost 0 (koja odgovara
istinitosnoj vrednosti netano) ili vrednost 1 (koja odgovara istinitosnoj vrednosti netano). Na primer, izraz 3 > 5 ima vrednost 0, a izraz 7 < 5 != 1
je isto to i (7 < 5) != 1 i ima vrednost 1 jer izraz 7 < 5 ima vrednost 0,
to je razliito od 1. Ako promenljiva x ima vrednost 2, izraz 3 < x < 5 ima
vrednost 1 (tano) to je razliito od moda oekivane vrednosti 0 (netano) jer
2 nije izmeu 3 i 5. Naime, izraz se izraunava sleva na desno, podizraz 3 < x
ima vrednost 0, a zatim izraz 0 < 5 ima vrednost 1. Kako u ovakvim sluaRelacijski operatori poretka
==
i razliitosti
le
kt
ro
n
eratora jednakosti
jevima kompilator ne prijavljuje greku, a u fazi izvravanja se dobija rezultat

neoekivan za poetnike, ovo je opasna greka programera koji su navikli na uobiajenu matematiku notaciju. Dakle, proveru da li je neka vrednost izmeu
dve zadate neophodno je vriti uz primenu logikog operatora
&&.
Binarni relacijski operatori imaju nii prioritet od binarnih aritmetikih

operatora.
Operator
dodele
==
koji ispituje da li su neke dve vrednosti jednake i operator
razliiti su operatori i imaju potpuno drugaiju semantiku. Njihovo
nehotino meanje est je uzrok greaka u C programima.
118
Logiki operatori.
Logiki operatori primenjuju se nad brojevnim vrednos-
tima i imaju tip rezultata
int.
Brojevnim vrednostima pridruene su logike ili
0, onda je njegova
0 (netano), a inae je njegova logika vrednost 1 (tano). Iako
su sve vrednosti operanada koje su razliite od 0 doputene i tumae se kao
tano, rezultat izraunavanja tano nije proizvoljna vrednost razliita od 0, ve
iskljuivo vrednost 1.
istinitosne vrednosti na sledei nain: ukoliko je broj jednak

logika vrednost
(2
01
5)
Postoje sledei logiki operatori:

logika negacija ne;
&&
logika konjunkcija i;
||
logika disjunkcija ili.
Operator
&&
ima vii prioritet u odnosu na operator
||,
a oba su levo
relacijske i logike operatore. Operator
je
asocijativna. Binarni logiki operatori imaju nii prioritet u odnosu na binarne
!, kao unarni operator, ima vii prioritet
an
u odnosu na bilo koji binarni operator i desno je asocijativan. Na primer,
vrednost izraza
5 && 4.3
vrednost izraza
10.2 || 0
vrednost izraza
0 && 5
vrednost izraza
!1
vrednost izraza
!9.2
vrednost izraza
!0
vrednost izraza
!(2>3)
irazom
d
1;
iz
jednaka je
sk
o
jednaka je
jednaka je
0;
1;
jednaka je
3 < x && x < 5

3 i 5;
0;
0;
1;
proverava se da li je vrednost promenljive
a > b || b > c && b > d
kt
izraz
1;
jednaka je
jednaka je
ro
n
izmeu
jednaka je
ekvivalentan je izrazu
le
(a>b) || ((b>c) && (b>d));
izrazom
g % 4 == 0 && g % 100 != 0 || g % 400 == 0

g prestupna.
proverava se
da li je godina
Lenjo izraunavanje.
U izraunavanju vrednosti logikih izraza koristi se
strategija lenjog izraunavanja (engl. lazy evaluation).
Osnovna karakteris-
tika ove strategije je izraunavanje samo onog to je neophodno. Na primer,

prilikom izraunavanja vrednosti izraza
2<1 && a++

(2<1) jednaka 0, pa je i vrednost
0. Zato nema potrebe izraunavati vrednost podizraza a++, te e vrednost promenljive a ostati nepromenjena
bie izraunato da je vrednost podizraza
celog izraza (zbog svojstva logikog i) jednaka
119
nakon izraunavanja vrednosti navedenog izraza. S druge strane, nakon izraunavanja vrednosti izraza
a++ && 2<1

e biti promenjena (uveana za 1). U izrazima u ko-
jima se javlja logiko i, ukoliko je vrednost prvog operanda jednaka 1, onda se
(2
01
5)
izraunava i vrednost drugog operanda.
U izrazu u kojem se javlja logiko ili, ukoliko je vrednost prvog operanda

jednaka 1, onda se ne izraunava vrednost drugog operanda. Ukoliko je vred-
nost prvog operanda jednaka 0, onda se izraunava i vrednost drugog operanda.

Na primer, nakon
1<2 || a++_
a,
a nakon
an
2<1 || a++
iz
Bitovski operatori
a.
se menja (uveava za 1) vrednost promenljive
6.4.5
je
se ne menja vrednost promenljive
C podrava naredne operatore za rad nad pojedinanim bitovima, koji se
sk
o
mogu primenjivati samo na celobrojne argumente:

bitovska negacija;
&
bitovska konjunkcija;
bitovska disjunkcija;
bitovska eksluzivna disjunkcija;
pomeranje (iftovanje) bitova ulevo;
kt
pomeranje (iftovanje) bitova udesno.
le
ro
n
Kao unarni operator, operator
tivan.
ima najvei prioritet i desno je asocija-
Prioritet operatora pomeranja je najvei od svih binarnih bitovskih
operatora nalazi se izmeu prioriteta aritmetikih i relacijskih operatora.

Ostali bitovski operatori imaju prioritet izmeu relacijskih i logikih operatora
i to
&
ima vei prioritet od
koji ima vei prioritet od
|.
Ovi operatori imaju
levu asocijativnost.
& bitovsko
i primenom ovog operatora vri se konjunkcija pojedinanih
bitova dva argumenta (-ti bit rezultata predstavlja konjunkciju
-tih
bitova argumenata).
tipa
Na primer, ukoliko su promenljive
x1
x2
unsigned char i ukoliko je vrednost promenljive x1 jednaka 74, a promenljive x2 jednaka 87, vrednost izraza x1 & x2 jednaka je 66. Naime,
120
broj
74
01001010,
se binarno zapisuje kao
junkcija njihovih pojedinanih bitova daje

pis broja
66.
broj 87 kao 01010111, i kon01000010, to predstavlja za-
S obzirom na to da se prevoenje u binarni sistem efikasnije
sprovodi iz heksadekadnog sistema nego iz dekadnog, prilikom korienja

bitovskih operatora konstante se obino zapisuju heksadekadno. Tako bi,
u prethodnom primeru, broj
x1 imao vrednost zapisanu kao 0x4A, a broj

0x57.
bi imao vrednost zapisanu kao
| bitovsko
(2
01
5)
x2
ili primenom ovog operatora vri se (obina) disjunkcija po-
jedinanih bitova dva navedena argumenta. Za brojeve iz tekueg primera,

vrednost izraza
bitovsko
x1 | x2
je
01011111,
0x5F.
tj. 95, tj.
ekskluzivno ili primenom ovog operatora vri se ekskluzivna
disjunkcija pojedinanih bitova dva argumenta.
jedinini komplement
x1 ^ x2
je
00011101,
Za brojeve iz tekueg
tj. 29, tj.
0x1D.
je
primera, vrednost izraza
primenom ovog operatora vri se komplemen-
u tekuem primeru je
10110101,
levo pomeranje (iftovanje)
tj.
B5,
tj.
181.
primenom ovog operatora bitovi prvog
~x1
an
tiranje (invertovanje) svakog bita argumenta. Na primer, vrednost izraza
iz
argumenta se pomeraju u levo za broj pozicija naveden kao drugi argument. Poetni bitovi prvog argumenta se zanemaruju, dok se na zavrna
mesta rezultata upisuju nule.
Levo pomeranje broja za jednu poziciju
x ima tip
unsigned char i vrednost 0x95, tj. 10010101, vrednost izraza x << 1 je
00101010, tj. 0x2A.
Na primer, ukoliko promenljiva
sk
o
odgovara mnoenju sa dva.
ro
n
desno pomeranje (iftovanje)
primenom ovog operatora bitovi pr-
vog argumenta se pomeraju u desno za broj pozicija naveden kao drugi

argument. Krajnji (desni) bitovi prvog argumenta se zanemaruju, a to
kt
se tie poetnih (levih) bitova rezultata, postoji mogunost da se oni

popunjavaju uvek nulama (tzv. logiko pomeranje ) ili da se oni popune
le
vodeim bitom (koji predstavlja znak) prvog argumenta (tzv. aritmetiko
pomeranje ).
Osnovna motivacija aritmetikog pomeranja je da desno
pomeranje broja za jednu poziciju odgovara celobrojnom deljenju sa dva.

Koje pomeranje e se vriti zavisi od tipa prvog argumenta. Ukoliko je
argument neoznaen, poetni bitovi rezultata e biti postavljeni na nulu,
bez obzira na vrednost vodeeg bita prvog argumenta.
Ukoliko je ar-
gument oznaen, poetni bitovi rezultata e biti postavljeni na vrednost
vodeeg bita prvog argumenta. Na primer, ukoliko promenljiva x ima tip

signed char i vrednost 0x95, tj. 10010101, vrednost izraza x >> 1 je
11001010, tj. 0xCA. Ukoliko je tip promenljive x unsigned char, tada je
vrednost izraza x >> 1 broj 01001010, tj. 0x4A.
Definisani su i operatori sloenih bitovskih dodela (&=,
Na primer,
a &= 1
ima isto znaenje kao
a = a & 1.
|=, ^=, <<=, >>=).
121
Bitovske operatore ne treba meati sa logikim operatorima.
1 && 2 je 1 (tano i tano je tano), dok

0 (000...001 & 000..010 = 000...000).
vrednost izraza
1 & 2
jednaka
Na primer,
je vrednost izraza
Vie rei o upotrebi bitovskih operatora kao i primeri programa bie dati u
drugom tomu ove knjige.
Sloeni operatori dodele
(2
01
5)
6.4.6
i = i + 2; moe se zapisati
x = x * (y+1); ima isto dejstvo kao i
Dodela koja ukljuuje aritmetiki operator

krae i kao
x *= y+1;.
i += 2;.
Slino, naredba
Za veinu binarnih operatora postoje odgovarajui sloeni opera-
tori dodele:
+=, -=, *=, /=, %=, &=, |=, =, =
je
Operatori dodele imaju nii prioritet od svih ostalih operatora i desnu aso-
an
cijativnost.
Izraunavanje vrednosti izraza
izraz1 op= izraz2
iz
obino ima isto dejstvo kao i izraunavanje vrednosti izraza
gde je
op
sk
o
izraz1 = izraz1 op izraz2
jedan od nabrojanih operatora.
Meutim, postoje sluajevi kada
10 , te treba biti obazriv sa ko-
navedena dva izraza imaju razliite vrednosti
ro
n
rienjem sloenih operatora dodele.

Krai zapis uz korienje sloenih operatora dodele obino daje i neto
efikasniji kd (mada savremeni kompilatori obino umeju i sami da prepoznaju situacije u kojima se izraz moe prevesti isto kao da je zapisan u kraem
kt
obliku).
Naredni primer ilustruje primenu sloenog operatora dodele (obratiti panju
le
na rezultat operacija koji zavisi od tipa operanda).
Program 6.3.
#include <stdio.h>
int main() {
unsigned char c = 254;
10 Na
i-ti element niza

a[i++] = a[i++] + 1
promenljiva inkrementira dva puta. Slino, prilikom izraunavanja izraza a[f()] += 1,
funkcija f() se poziva samo jednom, dok se u sluaju a[f()] = a[f()] + 1 funkcija f()
poziva dva puta, to moe da proizvede razliiti efekat ukoliko funkcija f() u dva razliita
a),
primer, prilikom izraunavanja izraza
promenljiva
a[i++] += 1 (a[i]
oznaava
inkrementira se samo jednom, dok se u sluaju
poziva vraa razliite vrednosti. Funkcije i nizovi su detaljnije opisani u narednim glavama.
122
c += 1; printf("c = %d\n", c);

c += 1; printf("c = %d\n", c);
return 0;
Izlaz programa:
6.4.7
(2
01
5)
c = 255
c = 0
Operator uslova
Ternarni operator uslova
?:
se koristi u sledeem optem obliku:
je
izraz1 ? izraz2 : izraz3;
Prioritet ovog operatora je nii u odnosu na sve binarne operatore osim

Izraz
izraz1
,.
an
dodela i operatora
se izraunava prvi. Ako on ima ne-nula vrednost (tj. ako ima
istinitosnu vrednost tano), onda se izraunava vrednost izraza

vrednost itavog uslovnog izraza. Inae se izraunava vrednost
izraz2
izraz3
i to je
i to je
iz
vrednost itavog uslovnog izraza. Na primer, izraunavanjem izraza
sk
o
m = (a > b) ? a : b
b,
postavlja se na maksimum vrednosti promenljivih
dok se izraunavanjem izraza
ro
n
m = (a < 0) ? -a : a
postavlja na apsolutnu vrednost promenljive
a.
kt
Opisana semantika ternarnog operatora takoe je lenja. Na primer, nakon

izvravanja kda
le
n = 0;
x = (2 > 3) ? n++ : 9;
promenljiva
imae vrednost
9,
a promenljiva
e zadrati vrednost
jer se
drugi izraz nee izraunavati.
6.4.8
Operator zarez
Binarni operator zarez (,) je operator kao i svaki drugi (najnieg je prioriteta od svih operatora u C-u) i prilikom izraunavanja vrednosti izraza
izgraenog njegovom primenom, izraunavaju se oba operanda, pri emu se
vrednost celokupnog izraza definie kao vrednost desnog operanda (ta vred-
123
nost se esto zanemaruje). Ovaj operator se esto koristi samo da spoji dva
izraza u jedinstveni (da bi se takav sloeni izraz mogao upotrebiti na mestima
gde sintaksa zahteva navoenje jednog izraza). To je najee u inicijalizaciji i
koraku
for petlje (o emu e vie rei biti u poglavlju 7.4).
Jo jedna od estih
upotreba je i u kdu oblika
Treba razlikovati operator
(2
01
5)
x = 3, y = 5; /* ekivalentno bi bilo i x = 3; y = 5; */
, od zareza koji razdvajaju promenljive prilikom
deklaracije i poziva funkcije (koji nisu operatori).
esta greka u korienju
ovog operatora je pri pokuaju pristupa viedimenzionom nizu (vie o nizovima

reeno je u poglavlju 6.6.4).
A[1, 2] potpuno je ekvivalentno sa

A dvodimenzioni. Ispravan nain pristupa
A[1][2].
Na primer
elementu na poziciji
6.4.9
(1, 2)
je
je
to je pogreno ako je niz
Operator sizeof
an
A[2],
Veliinu u bajtovima koju zauzima neki tip ili neka promenljiva mogue
je odrediti korienjem operatora
int
sizeof.
Tako,
sizeof(int)
predstavlja
i na tridesetidvobitnim sistemima vrednost ovog izraza je
veliinu tipa
iz
najee 4.
Vrednost koju vraa operator
sizeof
ima tip
size_t.
Ovo je neoznaen
celobrojni tip, koji obino slui za reprezentovanje veliine objekata u memoriji.
size_t
ne mora nuno da bude jednak tipu
sk
o
Tip
unsigned int
(standard C99
zahteva samo da vrednosti ovog tipa imaju barem dva bajta).
ro
n
Kako se grade izrazi?
Pitanje 6.4.2.
Nabrojati aritmetike, relacijske operatore, logike i bitovske
kt
Pitanje 6.4.1.
operatore.
ta je to asocijativnost, a ta prioritet operatora?
Pitanje 6.4.4.
Navesti neki operator jezika C koji ima levu i neki operator
le
Pitanje 6.4.3.
koji ima desnu asocijativnost.
Pitanje 6.4.5.
Kakav je odnos prioriteta unarnih i binarnih operatora?
Pitanje 6.4.6.
Kakav je odnos prioriteta logikih, aritmetikih i relacijskih
operatora?
Pitanje 6.4.7.
Kakav je odnos prioriteta operatora dodele i ternarnog opera-
tora?
Pitanje 6.4.8.
eratora?
Da li dodele spadaju u grupu nisko ili visoko prioritetnih op-
124
Pitanje 6.4.9.
Koji operator jezika C ima najnii prioritet?
Pitanje 6.4.10.
Imajui u vidu asocijativnost C operatora, ta je rezultat
izvravanja kda:
double a = 2.0, b = 4.0, c = -2.0;

printf("%f\n", (-b + sqrt(b*b - 4*a*c)) / 2.0 * a);
Pitanje 6.4.11.
(2
01
5)
Kako popraviti kd tako da ispravno izraunava reenje kvadratne jednaine?
Postaviti zagrade u naredne izraze u skladu sa podrazumevanim
prioritetom i u skladu sa podrazumevanom asocijativnou operatora (na primer,
je
3+4*5+7 (3+(4*5))+7).
(a) a = b = 4 (b) a = 3 == 5 (c) c = 3 == 5 + 7 <= 4
(d) 3 - 4 / 2 < 3 && 4 + 5 * 6 <= 3 % 7 * 2
(e) a = b < c ? 3 * 5 : 4 < 7, 2 (f ) a = b + c && d != e
Pitanje 6.4.12.
Koja je vrednost narednih izraza:
an
/ 4 (b) 3.0 / 4 (c) 14 % 3 (d) 3 >= 7

&& 7 (f ) 3 || 0 (g) a = 4 (h) (3 < 4) ? 1 : 2
< 5 < 5 (i) 3 < 7 < 5 (j) 6%3 || (6/3 + 5)
< 5 ? 6 + 2 : 8 + 3
iz
3
(e) 3
(k) 3
(j) 3
(a)
Pitanje 6.4.13.
Da li su definisana deljenja
Pitanje 6.4.14.
Da li su ispravni sledei izrazi i ako jesu ta je njihova vred-
(a)
2++ (b) a++ (c) 2** (d) a** (e) 2>>2 (f ) a>>2 (g) a &&= 0 (e) a ||= -7
naredbi:
Koje vrednosti imaju relevantne promenljive nakon navedenih
ro
n
Pitanje 6.4.15.
a=b++;, ako pre ove naredbe promenljiva a ima vrednost 1,

b vrednost 3;
a promenljiva
a+=b;, ako pre

b vrednost 3?
a promenljiva
kt
1.
ove naredbe promenljiva
ima vrednost
1,
le
2.
sk
o
nost:
1/0 i 1.0/0.0?
3.
4.
int a=5; b = (a++ - 3) + (a++ - 3);?

int a = 1, b = 1, x, y;
x = a++; y = ++b;
5.
int a=3; b = (a++ - 3) && (a++ - 3);?
6.
int a, b=2, c; c = b++; a = c>b && c++;
7.
unsigned char a, b=255; a = ++b && b++;
Pitanje 6.4.16.
Navesti primere.
ta znai to da se operatori
&&, ||
?:
izraunavaju lenjo?
125
Pitanje 6.4.17.
ta ispisuje naredni kd?
int a = 3, b = 0, c, d;
c = a % 2 || b++;
d = a % 3 || b++;
printf("%d %d %d %d", a, b, c, d);
1. Napisati izraz koji je taan ako je godina
(2
01
5)
Pitanje 6.4.18.
prestupna.
2. Napisati izraz ija je vrednost jednaka manjem od brojeva
a i b.
3. Napisati izraz ija je vrednost jednaka apsolutnoj vrednosti broja

4. Napisati izraz koji je, na ASCII sistemu, taan ako je karakter
slovo.
samoglasnik.
je
5. Napisati izraz koji je taan ako je karakter
a.
c malo
p q.
c malo slovo ima vrednost odgovarajueg velikog
vrednost c.
6. Napisati izraz ija je vrednost jednaka vrednosti implikacije

slova, a inae ima
Napisati program koji za zadati sat, minut i sekund izraunava
Zadatak 6.4.1.
an
7. Napisati izraz koji ako je
koliko je vremena (sati, minuta i sekundi) ostalo do ponoi. Program treba i
iz
da izvri proveru da li su uneti podaci korektni.
Napisati program koji za uneta tri pozitivna broja u pokretnom
sk
o
Zadatak 6.4.2.
zarezu ispituje da li postoji trougao ije su duine stranica upravo ti brojevi
uslov provere napisati u okviru jednog izraza.
Zadatak 6.4.3.
Napisati program koji izraunava zbir cifara unetog etvoro-
ro
n
cifrenog broja.
Zadatak 6.4.4.
Napisati program koji razmenjuje poslednje dve cifre unetog
kt
prirodnog broja. Na primer, za uneti broj
1234
program treba da ispie
1243.
Napisati program koji ciklino u levo rotira poslednje tri cifre unetog prirodnog
le
broja. Na primer, za uneti broj
Zadatak 6.4.5.
12345
program treba da ispie
12453.
Napisati program koji za uneti par prirodnih brojeva izrau-
nava koji je po redu taj par u cik-cak nabrajanju datom na slici 3.1. Napisati i
program koji za dati redni broj u cik-cak nabrajanju odreuje odgovarajui par
prirodnih brojeva.
Zadatak 6.4.6.
Napisati program koji za unete koeficijente
reenje jednaine
+ = 0.
Zadatak 6.4.7.
2
izraunava
reenja ili ima vie od jednog reenja.
Program treba da prijavi ukoliko jednaina nema
1 , 1 , 1 , 2 , 2
1 + 1 = 1 , 2 + 2 = 2 .
izraunava reenje sistema jednaina
Program treba da prijavi ukoliko sistem nema reenja ili ima vie od jednog
reenja.
126
Zadatak 6.4.8.
( =
0)
izraunava (do na mainsku tanost) i ispisuje realna reenja kvadratne
2
jednaine + + = 0.
Napisati program koji ispisuje sve delioce unetog neoznaenog
celog broja (na primer, za unos
24).
Zadatak 6.4.10.
24
treeni delioci su
1, 2, 3, 4, 6, 8, 12i
(2
01
5)
Zadatak 6.4.9.
Napisati program koji uitava karaktere sa standardnog ulaza
sve dok se ne unese taka (karakter
.), zarez (karakter ,) ili kraj datoteke (EOF)
i prepisuje ih na standardni izlaz menjajui svako malo slovo velikim. (Napomena:
getchar,
za uitavanje karaktera koristiti funkciju
putchar)
je
6.5 Konverzije tipova
a za ispis funkciju
Konverzija tipova predstavlja pretvaranje vrednosti jednog tipa u vredJezik C je veoma fleksibilan po pitanju konverzije tipova
an
nost drugog tipa.
i u mnogim situacijama doputa korienje vrednosti jednog tipa tamo gde se
oekuje vrednost drugog tipa (ponekad se kae da je C slabo tipiziran jezik ).

Iako su konverzije esto neophodne da bi se osiguralo korektno funkcionisanje
iz
programa i omoguilo meanje podataka razliitih tipova u okviru istog programa, konverzije mogu dovesti i do gubitka podataka ili njihove loe inter-
sk
o
pretacije. Jezik C je statiki tipiziran, pa, iako se prilikom konverzija konvertuju vrednosti izraza, promenljive sve vreme ostaju da budu onog tipa koji im
6.5.1
ro
n
je pridruen deklaracijom.
Vrste konverzija
Postoje eksplicitne konverzije (koje se izvravaju na zahtev programera)
kt
i implicitne konverzije (koje se izvravaju automatski kada je to potrebno).

Neke konverzije je mogue izvesti bez gubitka informacija, dok se u nekim
le
sluajevima prilikom konverzije vri izmena same vrednosti podatka.

Jedan oblik konverzije predstavlja konverzija vrednosti nieg tipa u vred-
nost vieg tipa (na primer,
short u long, int u float ili float u double) u
kom sluaju najee ne dolazi do gubitka informacije. Konverzija tog oblika
11
se ponekad naziva promocija (ili napredovanje ).
float a=4;
/* 4 je int i implicitno se konvertuje u float */
Naglasimo da do gubitka informacija ipak moe da doe. Na primer, kd
11 C
standard definie tzv. konverzioni rang svakog tipa i napredovanje i nazadovanje se
odnose na konverzioni rang.
127
float f = 16777217;
printf("%f\n", f);
obino (tj. na velikom broju konkretnih sistema) ispisuje
16777216.00000
16777217.0 ne moe da se zapie u okviru tipa float ako on koristi
float za zapis mantise koristi
etiri bajta i IEEE 754 zapis. Naime, tada tip
(2
01
5)
jer vrednost
tri bajta, tj. dvadeset etiri binarne cifre i moe da reprezentuje sve pozitivne
celobrojne vrednosti do
je
24
+1
224
i binarno se zapisuje kao
konverzije u
float
224 . Broj 16777217 jednak

1000000000000000000000001, pa prilikom
ali samo neke vee od
(duine etiri bajta) dolazi do gubitka informacija.
Drugi oblik konverzije predstavlja konverzija vrednosti vieg tipa u vrednost
long
short, double
int).
Ovaj oblik konverzije
je
nieg tipa (na primer,
ponekad se naziva democija (ili nazadovanje ). Prilikom ovog oblika konverzije,
an
mogue je da doe do gubitka informacije (u sluaju da se polazna vrednost

ne moe predstaviti u okviru novog tipa). U takvim sluajevima, kompilator
obino izdaje upozorenje, ali ipak vri konverziju.
sk
o
iz
int b = 7.0f; /* 7.0f je float pa se vrsi konverzija u 7 */

int c = 7.7f; /* 7.7f je float i vrsi se konverzija u 7,
pri cemu se gubi informacija */
unsigned char d = 256; /* d dobija vrednost 0 */
Prilikom konverzije iz brojeva u pokretnom zarezu u celobrojne tipove po-
ro
n
dataka i obratno potrebno je potpuno izmeniti interni zapis podataka (na

primer, iz IEEE754 zapisa brojeva u pokretnom zarezu u zapis u obliku potpunog komplementa).
Ovo se najee vri uz odsecanje decimala, a ne
zaokruivanjem na najblii ceo broj (tako je
7.7f
konvertovano u
7,
a ne u
Prilikom konverzija celobrojnih tipova istog internog zapisa razliite irine
kt
8).
(razliitog broja bajtova), vri se odsecanje vodeih bitova zapisa (u sluaju
le
konverzija u ui tip) ili proirivanje zapisa dodavanjem vodeih bitova (u sluaju

konverzija u iri tip). U sluaju da je polazni tip neoznaen, konverzija u iri tip
se vri dodavanjem vodeih nula (engl. zero extension ). U sluaju da je polazni
tip oznaen, konverzija u iri tip se vri proirivanjem vodeeg bita (engl. sign
extension ) i na taj nain se zadrava vrednost i pozitivnih i negativnih brojeva

zapisanih u potpunom komplementu.
int c = 7.7f; ilustruje i zato vrednost izraza dodele nije

7.7f), nego vrednosti koja je dodeljena
objektu na levoj strani operatora dodele (u ovom sluaju 7).
esto se deava da se vrednost tipa char dodeljuje promenljivoj tipa int i
Navedeni primer
jednaka desnoj strani (u ovom sluaju
tom prilikom takoe dolazi do implicitne konverzije. S obzirom na to da standard ne definie da li je tip
char
oznaen ili neoznaen, rezultat konverzije se
razlikuje od implementacije do implementacije (ukoliko je karakter neoznaen,
128
prilikom proirivanja dopisuju mu se vodee nule, a ukoliko je oznaen, dopisuje

se vrednost njegovog vodeeg bita), to moe dovesti do problema prilikom
prenoenja programa sa jedne na drugu platformu. Ipak, standard garantuje
da e svi karakteri koji mogu da se tampaju (engl. printable characters) uvek
imati pozitivne kdove (i vodei bit 0), tako da oni ne predstavljaju problem
prilikom konverzija (proirivanje se tada uvek vri nulama). Ukoliko se tip
char
koristi za smetanje neeg drugog osim karaktera koji mogu da se tampaju,
signed ili unsigned da bi se
programi izvravali identino na svim raunarima.
(2
01
5)
preporuuje se eksplicitno navoenje kvalifikatora
Sve brojevne vrednosti (i cele i u pokretnom zarezu) prevode se u istinitosne

vrednosti tako to se 0 prevodi u 0, a sve ne-nula vrednosti se prevode u 1.
6.5.2
Eksplicitne konverzije
je
Operator eksplicitne konverzije tipa ili operator kastovanja (engl. type cast
operator) se navodi tako to se ime rezultujueg tipa navodi u malim zagradama
an
ispred izraza koji se konvertuje:
(tip)izraz
iz
Operator kastovanja je prefiksni, unaran operator i ima vii prioritet od svih

binarnih operatora. U sluaju primene operatora kastovanja na promenljivu,
vrednost izraza je vrednost promenljive konvertovana u traeni tip, a vrednost
sk
o
same promenljive se ne menja (i, naravno, ne menja se njen tip).

Eksplicitna konverzija moe biti neophodna u razliitim situacijama.
Na
primer, ukoliko se na celobrojne operande eli primena deljenja brojeva u
ro
n
pokretnom zarezu:
3.250000
le
kt
int a = 13, b = 4;
printf("%d\t", a/b);
printf("%f\n", (double)a/(double)b);
Prilikom prvog poziva funkcije
to je izraz
a/b
printf
upotrebljen je format
celobrojnog tipa navoenje
%f
umesto
%d,
%d,
zbog toga
naravno, ne utie
na njegov tip i rezultat i ne bi imalo smisla.

U nastavku e biti prikazano da je, u navedenom primeru, bilo dovoljno
konvertovati i samo jedan od operanada u tip
double
i u tom sluaju bi se
drugi operand implicitno konvertovao.
6.5.3
Implicitne konverzije
Prilikom primene nekih operatora vre se konverzije vrednosti operanada

implicitno, bez zahteva progremera.
129
Ve je reeno da se prilikom primene operatora dodele vri (ukoliko je

potrebno) implicitna konverzija vrednosti desne strane dodele u tip leve strane
dodele, pri emu se je tip izraza dodele tip leve strane. Na primer,
int a;
double b = (a = 3.5);
a, vri se konverzija
int, a zatim se, prilikom dodele prou double vrednost 3.0.
konstante 3.5 u vrednost 3 tipa
menljivoj
b,
vri konverzija te vrednosti
(2
01
5)
U navedenom primeru, prilikom dodele promenljivoj
double
Prilikom primene nekih aritmetikih operatora vre se implicitne konverzije

(najee promocije) koje obezbeuju da operandi postanu istog tipa pogodnog
za primenu operacija. Ove konverzije se nazivaju uobiajene aritmetike kon-
verzije (engl. usual arithmetic conversions ).
primenjuju prilikom primene aritmetikih (+,
>, <=, >=, ==, !=),
-, *, /)
i relacijskih binarnih
prilikom primene uslovnog operatora
je
operatora (<,
Ove konverziju se, na primer,
?:.
char
short
an
Aritmetiki operatori se ne primenjuju na male tipove tj. na podatke tipa

(zbog toga to je u tim sluajevima verovatno da e doi do
prekoraenja tj. da rezultat nee moi da se zapie u okviru malog tipa), ve
se pre primene operatora mali tipovi promoviu u tip
12 .
int.
Ovo se naziva
iz
celobrojna promocija (engl. integer promotion)
ro
n
sk
o
unsigned char cresult, c1, c2, c3;

c1 = 100;
c2 = 3;
c3 = 4;
cresult = c1 * c2 / c3;
le
kt
U navedenom primeru, vri se celobrojna promocija promenljivih c1, c2 i

c3 u int pre izvoenja operacija, a zatim se vri konverzija rezultata u tip
char prilikom upisa u promenljivu cresult. Kada se celobrojna promocija ne
bi vrila, mnoenje c1 * c2 bi dovelo do prekoraenja jer se vrednost 300 ne
moe predstaviti u okviru tipa char i rezultat ne bi bio korektan (tj. ne bi bila
dobijena vrednost (100 3)/4).
Generalno, prilikom primene aritmetikih operacija primenjuju se sledea
pravila konverzije:
1. Ako je bar jedan od operanada tipa
tuje u
long double;
long double,
2. inae, ako je jedan od operanada tipa

u
double;
12 Celobrojna
double,
onda se drugi konver-
onda se drugi konvertuje
promocija ima jednostavno opravdanje ako se razmotri prevedeni mainski
program. Naime, tip
int
odgovara irini registara u procesoru tako da se konverzija malih
vrednosti vri jednostavnim upisivanjem u registre. Procesori obino nemaju mainske instrukcije za rad sa kraim tipovima podataka i operacije nad kraim tipovima podataka
(sluaj u kojem se ne bi vrila celobrojna promocija) zapravo bi bilo tee ostvariti.
130
float,
float;
4. inae, svi operandi tipa
char i short
5. ako je jedan od operanada tipa
long long;
onda se drugi konvertuje u
promoviu se u
int.
long long,
long,
(2
01
5)
long.
U sluaju korienja neoznaenih operanada (tj. meanja oznaenih i neoznaenih operanada), pravila konverzije su neto komplikovanija:
13 od oznaenog, oznaeni operand se kon-
1. Ako je neoznaeni operand iri

vertuje u neoznaeni iri tip;
je
2. inae, ako je tip oznaenog operanda takav da moe da predstavi sve vrednosti neoznaenog tipa, tada se neoznaeni tip prevodi u iri, oznaeni.
an
3. inae, oba operanda se konvertuju u neoznaeni tip koji odgovara ozna-
enom tipu.
Problemi najee nastaju prilikom poreenja vrednosti razliitih tipova.
int
zauzima 16 bitova, a
iz
Na primer, ako
long 32 bita, tada je -1l < 1u.

signed long i unsigned int.
vrednosti tipa unsigned int, vri
Zaista, u ovom primeru porede se vrednosti tipa

Poto
signed long
moe da predstavi sve
sk
o
signed long i vri se poreenje. S druge strane,

-1l > 1ul. U ovom sluaju porede se vrednosti tipa signed long
i unsigned long. Poto tip signed long ne moe da predstavi sve vrednosti
tipa unsigned long, oba operanda se konvertuju u unsigned long. Tada se
-1l konvertuje u ULONG_MAX (najvei neoznaen broj koji se moe zapisati u
32 bita), dok 1ul ostaje neizmenjen i vri se poreenje.
se konverzija oba operanda u
ro
n
vai da je
kt
Ukoliko se eli postii uobiajeni poredak brojeva, bez obzira na irinu

tipova na prenosiv nain, poreenje je poeljno izvriti na sledei nain:
le
signed
si = /* neka vrednost */;
unsigned ui = /* neka vrednost */;
/* if (si < ui) - ne daje uvek korektan rezultat */
if (si < 0 || (unsigned)si < ui) {
...
}
13 Preciznije,
standard uvodi pojam konverzionog ranga (koji raste od
i u ovoj situaciji se razmatra konverzioni rang.
char ka long long)
131

Pitanje 6.5.1.
ta su to implicitne, a ta eksplicitne konverzije?
nain se vrednost karakterske promenljive
Na koji
se moe eksplicitno konvertovati u
celobrojnu vrednost?
Pitanje 6.5.2.
ta su to promocije, a ta democije? Koje od narednih kon-
(2
01
5)
verzija su promocije, a koje democije: (a) int u short, (b) char u float, (c)
double u long, (d) long u int?
Pitanje 6.5.3.
Navesti pravila koja se primenjuju prilikom primene aritmetikih
operatora.
Pitanje 6.5.4.
Pitanje 6.5.5.
konvertuju
Ako aritmetiki operator ima dva argumenta, a nijedan od njih
long double, ni tipa double, ni tipa float, u koji tip se implicitno

argumenti tipa char i short int?
iz
nije ni tipa
an
je
Koje vrednosti imaju promenljive e i f nakon kda

unsigned char c = 255, d = 1, e = c + d; int f = c + d;?
Koje vrednosti imaju promenljive e, g i f nakon kda
unsigned char c = 255, d = 1; signed char e = c;
char f = c + d; int g = c + d;?
Pitanje 6.5.6.
sk
o
1. Koju vrednost ima promenljiva
tipa
float
nakon naredbe
x = (x = 3/2);?
2. Ako promenljiva
ima tip
ro
n
c = 1.5 * c;?
char,
koji tip e ona imati nakon dodele
x tipa float
x = 3/2 + (double)3/2 + 3.0/2;?
kt
3. Koju vrednost ima promenljiva
4. Ako je promenljiva
nakon naredbe:
le
ima
float, a promenljiva a tipa int,

f = (a = 1/2 < 0.5)/2;?
tipa
Koje vrednosti imaju promenljive
iic
koju vrednost
nakon naredbi
Pitanje 6.5.7.
nakon naredbe
char c, c1 = 130, c2 = 2; int i; i = (c1*c2)/4; c = (c1*c2)/4;
Pitanje 6.5.8.
tip c1, c2, c = (c1*c2)/c2; promenljiva

c1 ako je
Da li nakon naredbe
nuno ima vrednost promenljive
tip
tip
char,
tip
tip
int,
tip
tip
float?
132
6.6 Nizovi i niske

esto je u programima potrebno korienje velikog broja srodnih promenljivih. Umesto velikog broja pojedinano deklarisanih promenljivih, mogue je
koristiti nizove .
Obrada elemenata nizova se onda obino vri na uniforman
6.6.1
(2
01
5)
nain, korienjem petlji.
Primer korienja nizova
Razmotrimo, kao ilustraciju, program koji uitava 10 brojeva sa standard-
nog ulaza, a zatim ih ispisuje u obratnom poretku. Bez nizova, neophodno je
koristiti deset promenljivih. Da se u zadatku trailo ispisivanje unatrag 1000

brojeva, program bi bio izrazito mukotrpan za pisanje i nepregledan.
je
Program 6.4.
an
#include <stdio.h>
sk
o
iz
int main() {
int b0, b1, b2, b3, b4, b5, b6, b7, b8, b9;
scanf("%d%d%d%d%d%d%d%d%d%d",
&b0, &b1, &b2, &b3, &b4, &b5, &b6, &b7, &b8, &b9);
printf("%d %d %d %d %d %d %d %d %d %d",
b9, b8, b7, b6, b5, b4, b3, b2, b1, b0);
}
ro
n
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
Umesto 10 razliitih srodnih promenljivih, mogue je upotrebiti niz i time
kt
znatno uprostiti prethodni program.
Program 6.5.
le
#include <stdio.h>
int main() {
int b[10], i;
for (i = 0; i < 10; i++)
scanf("%d", &b[i]);
for (i = 9; i >= 0; i--)
printf("%d ", b[i]);
return 0;
}
133
6.6.2
Deklaracija niza
Nizovi u programskom jeziku C mogu se deklarisati na sledei nain:
tip ime_niza[dimenzija];
Dimenzija predstavlja broj elemenata niza. Na primer, deklaracija
uvodi niz
a od 10 celih brojeva.
(2
01
5)
int a[10];
Prvi element niza ima indeks 0, pa su elementi
niza:
a[0], a[1], a[2], a[3], a[4], a[5], a[6], a[7], a[8], a[9]
Indeksi niza su obino nenegativni celi brojevi (mada je u nekim prilikama kada
je
se nizovi koriste u kombinaciji sa pokazivaima doputeno koristiti i negativne
an
indekse, o emu e vie biti rei u poglavlju 10.3).
Prilikom deklaracije moe se izvriti i inicijalizacija:
int a[5] = { 1, 2, 3, 4, 5 };
jednak je:
iz
Nakon ove deklaracije, sadraj niza
sk
o
Veliina memorijskog prostora potrebnog za niz odreuje se u fazi prevoenja programa, pa broj elemenata niza (koji se navodi u deklaraciji) mora
ro
n
biti konstantan izraz. U narednom primeru, deklaracija niza

su deklaracije nizova
bic
neispravne
14 :
a je ispravna, dok
le
kt
int x;
char a[100+10];
int b[];
float c[x];
Ako se koristi inicijalizacija, mogue je navesti veu dimenziju od broja
navedenih elemenata (kada se inicijalizuju samo poetni elementi deklarisanog

niza). Neispravno je navoenje manje dimenzije od broja elemenata inicijalizatora.
Dimenziju niza je mogue izostaviti samo ako je prilikom deklaracije izvrena
i inicijalizacija niza i tada se dimenzija odreuje na osnovu broja elemenata u
inicijalizatoru. Na primer, nakon deklaracije
14 Standardi
nakon C99 uvode pojam niza promenljive duine (engl. variable length array,
VLA). U tom svetlu, deklaracija niza

razmatrani.
bila bi ispravna. Ipak, u ovoj knjizi, VLA nee biti
134
int b[] = { 1, 2, 3 };
sadraj niza
jednak je:
sizeof
primeni na ime niza, rezultat je veliina niza u
(2
01
5)
Kada se operator
bajtovima.
Ukoliko dimenzija niza nije zadata eksplicitno ve je implicitno
odreena inicijalizacijom, broj elemenata moe se izraunati na sledei nain:
sizeof(ime niza)/sizeof(tip elementa niza)
Kada se pristupa elementu niza, indeks moe da bude proizvoljan izraz

celobrojne vrednosti, na primer:
an
je
a[2*2+1]
a[i+2]
U fazi prevoenja (pa ni u fazi izvravanja
15 ) ne vri se nikakva provera da
li je indeks pristupa nizu u njegovim granicama i mogue je bez ikakve prijave
iz
greke ili upozorenja od strane prevodioca pristupati i lokaciji koji se nalazi

van opsega deklarisanog niza (na primer, mogue je koristiti element
ak element
a[-1]
a[13], pa
u prethodnom primeru). Ovo najee dovodi do fatalnih
sk
o
greaka prilikom izvravanja programa. S druge strane, ovakva (jednostavna)

politika upravljanja nizovima omoguava veu efikasnost programa.
Pojedinani elementi nizova su l-vrednosti (tj. mogue im je dodeljivati
ro
n
vrednosti). Meutim, nizovi nisu l-vrednosti i nije im mogue dodeljivati vrednosti niti ih menjati. To ilustruje sledei primer:
le
kt
int a[3] = {5, 3, 7};

int b[3];
b = a;
/* Neispravno - nizovi se ne mogu dodeljivati. */
a++;
/* Neispravno - nizovi se ne mogu menjati. */
6.6.3
Niske
Posebno mesto u programskom jeziku C zauzimaju nizovi koji sadre karaktere niske karaktera ili krae niske (engl. strings ). Konstantne niske navode
se izmeu dvostrukih navodnika (na primer,
"ja sam niska").
U okviru niski,
specijalni karakteri navode se korienjem specijalnih sekvenci (na primer,
15 U
fazi izvravanja, operativni sistem obino proverava da li se pokuava upis van memo-
rije koja je dodeljena programu i ako je to sluaj, obino nasilno prekida izvravanje programa
(npr. uz poruku
segmentation fault).
O ovakvim grekama bie vie rei u poglavlju 9.3.5.
135
"prvi red\ndrugi red").
Niske su interno reprezentovane kao nizovi karak-
tera na iji desni kraj se dopisuje karakter

(engl. null terminator ).
nulom (engl.
\0,
tzv. zavrna, terminalna nula
Zbog toga, niske u C-u se nazivaju niske zavrene
null terminated strings )
16 .
Posledica ovoga je da ne postoji
ogranienje za duinu niske, ali je neophodno proi kroz celu nisku da bi se

odredila njena duina.
(2
01
5)
Niske mogu da se koriste i prilikom inicijalizacije nizova karaktera.
char s1[] = {Z, d, r, a, v, o};

char s2[] = {Z, d, r, a, v, o, \0};
char s3[] = "Zdravo";
Nakon navedenih deklaracija, sadraj niza
2
a sadraj nizova
0
r a v
s2 i s3 jednak je:
je
jednak je:
an
s1
Z d r a v o \0
Niz s1 sadri 6 karaktera (i zauzima 6 bajtova).
Deklaracije za
s2
s3
iz
su ekvivalentne i ovi nizovi sadre po 7 karaktera (i zauzimaju po 7 bajtova).

Prvi niz karaktera nije terminisan nulom i ne moe se smatrati ispravnom
x)
"x" koja sadri
niskom. Potrebno je jasno razlikovati karakterske konstante (na primer,

dva karaktera,
sk
o
koje predstavljaju pojedinane karaktere i niske (na primer,
x i \0).
Ukoliko se u programu niske nalaze neposredno jedna uz drugu, one se
ro
n
automatski spajaju. Na primer:
printf("Zdravo, " "svima");
kt
je ekvivaletno sa
le
printf("Zdravo, svima");
Standardna biblioteka definie veliki broj funkcija za rad sa niskama. Pro-
totipovi ovih funkcija se nalaze u zaglavlju
strlen
slui za izraunavanje duine niske.
rauna se zavrna nula.
string.h.
Na primer, funkcija
Pri raunanju duine niske, ne
Ilustracije radi, jedan od naina da se neposredno,
bez pozivanja neke funkcije (naravno, uvek je preporuljivo pozvati biblioteku

funkciju ukoliko je dostupna), izrauna duina niske
nakon ijeg izvravanja promenljiva
16 Neki
dat je sledeim kdom,
sadri traenu duinu:
programski jezici koriste drugaije konvencije za interni zapis niski.
Na primer,
u Pascal-u se pre samog sadraja niske zapisuju broj koji predstavlja njenu duinu (tzv. Pniske).
136
int i = 0;
while (s[i] != \0)
i++;
Kd koji obrauju niske obino ih obrauje karakter po karakter i obino
sadri petlju oblika:
(2
01
5)
while (s[i] != \0)

...
ili oblika:
for (i = 0; s[i] != \0; i++)

...
je
Kako zavrna nula ima numeriku vrednost 0 (to predstavlja istinitosnu
an
vrednost netano), poreenje u prethodnoj petlji moe da se izostavi:
for (i = 0; s[i]; i++)

...
iz
Izuzetno neefikasan kd dobija se pozivanjem funkcije
strlen
za izrauna-
vanje duine niske u svakom koraku iteracije:
sk
o
for (i = 0; i < strlen(s); i++)

...
Jo jedna funkcija standardne biblioteke za rad sa niskama je funkcija
u nisku
koja, kada se pozove sa strcpy(dest, src), vri kopiranje niske src

dest, pretpostavljajui da je niska kojoj se dodeljuje vrednost dovoljno
ro
n
strcpy
velika da primi nisku koja se dodeljuje. Ako to nije ispunjeno, vri se promena
kt
sadraja memorijskih lokacija koje su van dimenzija niza to moe dovesti do

fatalnih greaka prilikom izvravanja programa. Ilustracije radi, navedimo kako
le
se kopiranje niski moe izvesti neposredno. U nisku
po karakter niske
src
dest se prebacuje karakter
sve dok dodeljeni karakter ne bude zavrna nula:
int i = 0;
while ((dest[i] = src[i]) != \0)
i++;
Poreenje razliitosti sa terminalnom nulom se moe izostaviti, a petlja se,

moe preformulisati kao
for
petlja:
int i;
for (i = 0; dest[i] = src[i]; i++)
;
/* prazno telo petlje */
137
6.6.4
Viedimenzioni nizovi
Pored jednodimenzionih mogu se koristiti i viedimenzioni nizovi, koji se

deklariu na sledei opti nain:
tip ime_niza[dimenzija_1]...[dimenzija_2];
(2
01
5)
Dvodimenzioni nizovi (matrice) tumae se kao jednodimenzioni nizovi iji

su elementi nizovi. Zato se elementima dvodimenzionog niza pristupa sa:
ime_niza[vrsta][kolona]
a ne sa
ime_niza[vrsta, kolona]
(greke do kojih moe doi zbog pokuaja
ovakvog pristupa ve su napomenute u kontekstu operatora zarez (,), u poglavlju

6.4).
je
Elementi se u memoriji smetaju po vrstama pa se, kada se elementima
pristupa u redosledu po kojem su smeteni u memoriji, najbre menja poslednji
an
indeks. Niz se moe inicijalizovati navoenjem liste inicijalizatora u vitiastim

zagradama; poto su elementi opet nizovi, svaki od njih se opet navodi u okviru
vitiastih zagrada (mada je unutranje vitiaste zagrade mogue i izostaviti).
iz
sk
o
char a[2][3] = {
{1, 2, 3},
{4, 5, 6}
};
Razmotrimo, kao primer, jedan dvodimenzioni niz:
Kao i u sluaju jednodimenzionih nizova, ako je naveden inicijalizator, vred-
ro
n
nost prvog indeksa mogue je i izostaviti (jer se on u fazi kompilacije moe

odrediti na osnovu broja inicijalizatora):
le
kt
char a[][3] = {
{1, 2, 3},
{4, 5, 6}
};
U memoriji su elementi poreani na sledei nain: a[0][0], a[0][1],

a[0][2], a[1][0], a[1][1], a[1][2], tj. vrednosti elemenata niza poreane
su na sledei nain: 1, 2, 3, 4, 5, 6. U ovom primeru, element a[v][k] je -ti
po redu, pri emu je jednako 3*v+k. Pozicija elementa viedimenzionog niza
moe se slino izraunati i sluaju nizova sa tri i vie dimenzija.
17
Razmotrimo, kao dodatni primer, dvodimenzioni niz koji sadri broj dana
za svaki mesec, pri emu su u prvoj vrsti vrednosti za obine, a u drugoj vrsti
za prestupne godine:
17 Nekada
programeri ovu tehniku izraunavanja pozicija eksplicitno koriste da matricu
smeste u jednodimenzioni niz, ali, poto jezik doputa korienje viedimenzionih nizova, za
ovim nema potrebe.
138
char broj_dana[][13] = {
{0, 31, 28, 31, 30, 31, 30, 31, 31, 30, 31, 30, 31},
{0, 31, 29, 31, 30, 31, 30, 31, 31, 30, 31, 30, 31}
};
Za skladitenje malih prirodnih brojeva koristi se tip
char, a u nultu kolonu

m (tj. da bi
nalazili upravo u koloni
(2
01
5)
su upisane nule da bi se podaci za mesec
se mesecima pristupalo korienjem indeksa 1-12, umesto sa indeksa 0-11). Niz
broj_dana je mogue koristiti da bi se, na primer, promenljiva bd postavila na

mesec i godinu godina:
broj dana za mesec
je
int prestupna = (godina % 4 == 0 && godina % 100 != 0) ||

godina % 400 == 0;
char bd = broj_dana[prestupna][mesec];
Vrednost logikog izraza je uvek nula (netano) ili jedan (tano), pa se
prestupna
moe koristiti kao indeks pri pristupanju nizu.
an
vrednost
Napisati deklaraciju sa inicijalizacijom niza
iz
Pitanje 6.6.1.
tipa
int
koji za
elemente ima neparne brojeve manje od 10.
bude
zdravo
Navesti primer inicijalizacije niza tipa
i to:
sk
o
Pitanje 6.6.2.
char tako da mu sadraj
(i) navoenjem pojedinanih karaktera izmeu vitiastih
zagrada i (ii) konstantom niskom.
izraza
Ukoliko je niz
ro
n
Pitanje 6.6.3.
sizeof(a)?
Pitanje 6.6.4.
Ako je niz
a deklarisan kao float a[10];, koja je vrednost

tipa
float
inicijalizovan u okviru deklaracije i
kt
njegova dimenzija nije navedena, kako se ona moe izraunati?
le
Pitanje 6.6.5.
Kada je u deklaraciji niza dozvoljeno izostaviti njegovu dimen-
ziju?
Pitanje 6.6.6.
Precrtati sve neispravne linije narednog kda.
int a[];
int b[] = {1, 2, 3};
int c[5] = {1, 2, 3};
int d[2] = {1, 2, 3};
c = b;
b++;
139
Pitanje 6.6.7.
Deklarisati i inicijalizovati dvodimenzioni niz koji sadri ma-
tricu
Pitanje 6.6.8.
1
4
2
5
1
3
5
Zadatak 6.6.1.
2
4 .
6
(2
01
5)
Deklarisati i inicijalizovati dvodimenzioni niz koji sadri ma-
tricu
zatim i
3
6
Napisati program koji unosi prirodan broj
elemenata niza celih brojeva, nakon ega:
1. ispisuje unete brojeve unatrag;
an
3. ispisuje zbir elemenata unetog niza.
.).
Zadatak 6.6.2.
Sa standardnog ulaza se uitava tekst sve dok se ne unese taka

Napisati program koji u unetom tekstu prebrojava pojavljivanje
iz
(tj. karakter
je
2. ispisuje najvei element unetog niza;
( < 1000),
svake od cifara (broj pojavljivanja smestiti u niz od 10 elemenata).
Zadatak 6.6.3.
sk
o
Napisati program koji za uneti datum u obliku (dan, mesec,
godina) odreuje koji je to po redu dan u godini. Proveriti i koretknost unetog

datuma. U obzir uzeti i prestupne godine. Koristiti niz koji sadri broj dana
ro
n
za svaki mesec i uporediti sa reenjem zadatka bez korienja nizova.
Zadatak 6.6.4.
Paskalov trougao sadri binomne koeficijente
program koji ispisuje prvih
redova trougla (
< 100).
()
. Napisati
Na primer, za = 6
1
2
3
4
5
le
1
1
1
1
1
1
kt
ispisuje se:
1
3 1
6 4 1
10 10 5 1
0 = = 1, kao da se svaki
unutranji lan trougla moe dobiti kao zbir odgovarajua dva lana prethodne
() (1) (1)
vrste, tj. da vai da je = 1 +

).
(primetite da su ivice trougla 1 tj. da vai
Zadatak 6.6.5.
ziju matrice (
()
( )
Napisati program koji sa standardnog ulaza unosi prvo dimen-
< 10)
pa zatim elemente matrice. Na primer,
140
4
1
5
9
4
2
6
1
5
3
7
2
6
4
8
3
7
Program izraunava i ispisuje sumu elemenata glavne dijagonale i sumu elematrice navedene u primeru je
je
1 + 6 + 2 + 7 = 16,
(2
01
5)
menata iznad sporedne dijagonale matrice. Suma elemenata glavne dijagonale

a iznad sporedne dijagonale
1 + 2 + 3 + 5 + 6 + 9 = 26
Zadatak 6.6.6.
ziju matrice (
Napisati program koji sa standardnog ulaza unosi prvo dimen-
< 100)
pa zatim elemente matrice i zatim proverava da li je
matrica donje-trougaona. Matrica je donje-trougaona ako se u gornjem trouglu
0
6
1
5
0
0
2
6
0
0
0
7
1
5
9
4
an
je
(iznad glavne dijagonale, ne ukljuujui je) nalaze sve nule. Na primer:
iz
sk
o
6.7 Korisniki definisani tipovi
Programski jezik C ima svega nekoliko ugraenih osnovnih tipova. Ve nizovi i niske predstavljaju sloene tipove podataka.
Osim nizova, postoji jo
ro
n
nekoliko naina izgradnje sloenih tipova podataka. Promenljive se mogu organizovati u strukture (tj. slogove ), pogodne za specifine potrebe.
Na taj
nain se povezane vrednosti (ne nuno istog tipa) tretiraju kao jedna celina
kt
i za razliku od nizova gde se pristup pojedinanim vrednostima vri na osnovu brojevnog indeksa, pristup pojedinanim vrednostima vri se na osnovu
imena polja strukture. Pored struktura, mogu se koristiti unije, koje su sline
le
strukturama, ali kod kojih se jedan isti memorijski prostor koristi za vie pro-
menljivih. Mogu se koristiti i nabrojivi tipovi, sa konanim skupom vrednosti.

Pored definisanja novih tipova, ve definisanim tipovima se moe pridruiti i
novo ime.
6.7.1
Strukture
Osnovni tipovi jezika C esto nisu dovoljni za pogodno opisivanje svih podataka u programu. Ukoliko je neki podatak sloene prirode tj. sastoji se od
vie delova, ti njegovi pojedinani delovi mogu se uvati nezavisno (u zasebnim
promenljivama), ali to esto vodi programima koji su nejasni i teki za odravanje. Umesto toga, pogodnije je koristiti strukture. Za razliku od nizova koji
objedinjuju jednu ili vie promenljivh istog tipa, struktura objedinjuje jednu ili
141
vie promenljivih, ne nuno istih tipova. Definisanjem strukture uvodi se novi

tip podataka i nakon toga mogu da se koriste promenljive tog novog tipa, na
isti nain kao i za druge tipove.
Korienje struktura bie ilustrovano na primeru razlomaka. U jeziku C ne
postoji tip koji opisuje razlomke, ali moe se definisati struktura koja opisuje
razlomke. Razlomak moe da bude opisan parom koji ine brojilac i imenilac,
brojilac, a
razlomak moe se
na primer, celobrojnog tipa. Brojilac (svakog) razlomka zvae se
imenilac.
Struktura
(2
01
5)
imenilac (svakog) razlomka zvae se

definisati na sledei nain:
struct razlomak {
int brojilac;
int imenilac;
};
struct zapoinje definiciju strukture.
Nakon nje, navodi se ime
je
Kljuna re
an
strukture, a zatim, izmeu vitiastih zagrada, opis njenih lanova (ili polja).
Imena lanova strukture se ne mogu koristiti kao samostalne promenljive, one
postoje samo kao deo sloenijeg objekta.
Prethodnom definicijom strukture
struct razlomak,
uveden je samo novi tip pod imenom
ali ne i promenljive
iz
tog tipa.
Strukture mogu sadrati promenljive proizvoljnog tipa. Na primer, mogue

je definisati strukturu koja sadri i niz.
ro
n
sk
o
struct student {
char ime[50];
float prosek;
};
Strukture mogu biti ugnjedene, tj. lanovi struktura mogu biti druge struk-
kt
ture. Na primer:
le
struct dvojni_razlomak {
struct razlomak gore;
struct razlomak dole;
};
Definicija strukture uvodi novi tip i nakon nje se ovaj tip moe koristiti
kao i bilo koji drugi. Definicija strukture se obino navodi van svih funkcija.
Ukoliko je navedena u okviru funkcije, onda se moe koristiti samo u okviru
te funkcije. Prilikom deklarisanja promenljivih ovog tipa, kao deo imena tipa,
neophodno je korienje kljune rei
struct razlomak a, b, c;
struct,
na primer:
142
Definicijom strukture je opisano da se razlomci sastoje od brojioca i imenioca, dok se navedenom deklaracijom uvode tri konkretna razlomka koja se
nazivaju
a, b i c.
Mogua je i deklaracija sa inicijalizacijom, pri emu se inicijalne vrednosti

za lanove strukture navode izmeu vitiastih zagrada:
(2
01
5)
struct razlomak a = { 1, 2 };
Redosled navoenja inicijalizatora odgovara redosledu navoenja lanova
strukture. Dakle, navedenom deklaracijom je uveden razlomak
1,
a imenilac
2.
a iji je brojilac
Definisanje strukture i deklarisanje i inicijalizacija promenljivih moe se

uraditi istovremeno (otuda i neuobiajeni simbol
nakon zatvorene vitiaste
zagrade prilikom definisanja strukture):
an
je
struct razlomak {
int brojilac;
int imenilac;
} a = {1, 2}, b, c;
lanu strukture se pristupa preko imena promenljive (iji je tip struktura)
iz
iza kojeg se navodi taka a onda ime lana, na primer:
sk
o
a.imenilac
Na primer, vrednost promenljive

na sledei nain:
a tipa struct razlomak moe biti ispisan
ro
n
printf("%d/%d", a.brojilac, a.imenilac);

Naglasimo da je operator
.,
iako binaran, operator najvieg prioriteta (istog
kt
nivoa kao male zagrade i unarni postfiksni operatori).

Ne postoji konflikt izmeu imena polja strukture i istoimenih promenljivih,
le
pa je naredni kd korektan.
int brojilac = 5, imenilac = 3;

a.brojilac = brojilac; a.imenilac = imenilac;
Od ranije prikazanih operacija, nad promenljivama tipa strukture dozvoljene su operacije dodele a nisu dozvoljeni aritmetiki i relacijski operatori.
Operator
sizeof
se moe primeniti i na ime strukturnog tipa i na promen-
ljive tog tipa i u oba sluaja dobija se broj bajtova koje struktura zauzima u
memoriji. Napomenimo da taj broj moe nekada biti i vei od zbira veliina
pojedinanih polja, jer se zbog uslova poravnanja (engl. alignment), o kojem e
vie biti rei u glavi 10, ponekad izmeu dva uzastopna polja strukture ostavlja
prazan prostor.
143
Nizovi struktura
esto postoji povezana skupina sloenih podataka. Umesto da se oni uvaju
u nezavisnim nizovima (to bi vodilo programima tekim za odravanje) bolje je
koristiti nizove struktura. Na primer, ako je potrebno imati podatke o imenima
i broju dana meseci u godini, mogue je te podatke uvati u nizu sa brojevima
dana i u (nezavisnom) nizu imena meseci. Bolje je, meutim, opisati strukturu
(2
01
5)
mesec koja sadri broj dana i ime:
struct opis_meseca {
char ime[10];
int broj_dana;
};
i koristiti niz ovakvih struktura:
13
an
(deklarisan je niz duine
je
struct opis_meseca meseci[13];
da bi se meseci mogli referisati po svojim rednim
brojevima, pri emu se poetni element niza ne koristi).
iz
18 :
Mogua je i deklaracija sa inicijalizacijom (u kojoj nije neophodno navoenje

broja elemenata niza)
kt
ro
n
sk
o
struct opis_meseca meseci[] = {

{ "",0 },
{ "januar",31 },
{ "februar",28 },
{ "mart",31 },
...
{ "decembar",31 }
};
U navednoj inicijalizaciji unutranje vitiaste zagrade je mogue izostaviti:
le
struct opis_meseca meseci[] = {

"",0,
"januar",31,
"februar",28,
"mart",31,
...
"decembar",31
};
Nakon navedene deklaracije, ime prvog meseca u godini se moe dobiti sa
meseci[1].ime,
18 U
njegov broj dana sa
meseci[1].broj_dana
itd.
ovom primeru se zanemaruje injenica da februar moe imati i 29 dana.
144
Kao i obino, broj elemenata ovako inicijalizovanog niza moe se izraunati

na sledei nain:
sizeof(meseci)/sizeof(struct opis_meseca)
Unije
(2
01
5)
6.7.2
Unije su donekle sline strukturama. One objedinjuju nekoliko promenljivih

koje ne moraju imati isti tip. No, za razliku od struktura kod kojih se sva polja
u strukturi istovremeno popunjavaju i sva se mogu istovremeno koristiti, kod

unije se u jednom trenutku moe koristiti samo jedno polje. Veliina strukture
odgovara zbiru veliina njenih polja, dok veliina unije odgovara veliini njenog
najveeg polja. Osnovna svrha unija je uteda memorije.
Skoro sva sintaksika pravila koja se odnose na strukutre se prenose i na
struct
je
unije (jedina razlika je da se umesto kljune rei
koristi kljuna re
an
union).
Naredna unija omoguava korisniku da izabere da li e vreme da pamti kao

ceo broj sekundi ili kao razlomljen broj (koji obuhvata i manje delove sekunde).
iz
sk
o
union vreme {
int obicno;
float precizno;
};
Oba polja unije nee se moi koristiti istovremeno.
ro
n
Nakon definisanja tipa unije, mogue je definisati i promenljive ovog tipa,

na primer:
kt
union vreme a;
a.obicno = 17;
Unije se esto koriste i kao lanovi struktura. Neka se, na primer, u pro-
le
gramu uvaju i obrauju informacije o studetima i zaposlenima na nekom fakultetu. Za svakoga se uva ime, prezime i matini broj, za zaposlene se jo uva
i koeficijent za platu, dok se za studente uva broj indeksa:
struct akademac {
char ime_i_prezime[50];
char jmbg[14];
char vrsta;
union {
double plata;
char indeks[7];
} dodatno;
};
145
U ovom sluaju poslednji lan strukture (dodatno) je unijskog tipa (sm

tip unije nije imenovan).
vrsta
lan strukture
tipa
char sadri informaciju

z) ili o studentu (na
o tome da li se radi o zaposlenom (na primer, vrednost

primer, vrednost
s).
Promenljive
plata
indeks
dele zajedniki memorijski
prostor i podrazumeva se da se u jednom trenutku koristi samo jedan podatak

u uniji. Na primer:
(2
01
5)
int main() {
struct akademac pera = {"Pera Peric", "0101970810001", z};
pera.dodatno.plata = 56789.5;
printf("%f\n", pera.dodatno.plata);
struct akademac ana = {"Ana Anic", "1212992750501", s};
strcpy(ana.dodatno.indeks, "12/123");
printf("%s\n", ana.dodatno.indeks);
je
pera.dodatno.indeks bi naruio podatak o koeficiana.dodatno.koeficijent naruio
an
Pokuaj promene polja
jentu plate, dok bi pokuaj promene polja
podatak o broju indeksa.
iz
Navedimo, kao ilustraciju, kako se korienjem unije moe otkriti binarni

zapis broja u pokretnom zarezu:
6.7.3
ro
n
sk
o
union { float x; unsigned char s[4]; } u;

u.x = 1.234f;
printf("%x%x%x%x", u.s[0], u.s[1], u.s[2], u.s[3]);
Polja bitova
kt
Jo jedan od naina utede memorije u C programima su polja bitova

(engl. bit fields).
Naime, najmanji celobrojni tip podataka je
char
koji za-
le
uzima jedan bajt, a za predstavljanje neke vrste podataka dovoljan je manji

broj bitova. Na primer, zamislimo da elimo da predstavimo grafike karak-
teristike pravougaonika u nekom programu za crtanje. Ako je doputeno samo

osnovnih 8 boja (crvena, plava, zelena, cijan, magenta, uta, bela i crna) za
predstavljanje boje dovoljno je 3 bita. Vrsta okvira (pun, isprekidan, takast)
moe da se predstavi sa 2 bita.
Na kraju, da li pravougaonik treba ili ne
treba popunjavati moe se kodirati jednim bitom. Ovo moe da se iskoristiti

za definisanje sledeeg polja bitova.
struct osobine_pravougaonika {
unsigned char popunjen
unsigned char boja
: 1;
: 3;
146
};
unsigned char vrsta_okvira
: 2;
Iza svake promenljive, naveden je broj bitova koji je potrebno odvojiti

za tu promenljivu.
Veliina ovako definisanog polja bitova (vrednost izraza
sizeof(struct osobine_pravougaonika))
je samo 1 bajt (iako je potrebno
samo 6 bitova, svaki podatak mora da zauzima ceo broj bajtova, tako da je
(2
01
5)
odvojen 1 bit vie nego sto je potrebno). Da je u pitanju bila obina struktura,
zauzimala bi 3 bajta.
Polje bitova se nadalje koristi kao obina struktura. Na primer:
...
#define ZELENA
...
#define PUN 00
02
6.7.4
iz
an
je
struct osobine_pravougaonika op;

op.popunjen = 0;
op.boja = ZELENA;
op.vrsta_okvira = PUN;
Nabrojivi tipovi (enum)
sk
o
U nekim sluajevima korisno je definisati tip podataka koji ima mali skup
doputenih vrednosti. Ovakvi tipovi se nazivaju nabrojivi tipovi . U jeziku C
nabrojivi tipove se definiu korienjem kljune rei
enum.
Na primer:
le
kt
ro
n
enum znak_karte {
KARO,
PIK,
HERC,
TREF
};
Nakon navedene definicije, u programu se mogu koristiti imena KARO, PIK,

HERC, TREF, umesto nekih konkretnih konstantnih brojeva, to popravlja itljivost
programa. Pri tome, obino nije vano koje su konkretne vrednosti pridruene
imenima
KARO, PIK, HERC, TREF,
usobno razliite i celobrojne.
PIK
vrednost 1,
HERC
ve je dovoljno znati da su one sigurno me-
U navedenom primeru,
vrednost 2 i
TREF
vrednost 3.
navoenje celobrojnih vrednosti. Na primer:
enum znak_karte {
KARO = 1,
PIK = 2,
HERC = 4,
KARO
ima vrednost 0,
Mogue je i eksplicitno
147
};
TREF = 8
Vrednosti nabrojivih tipova nisu promenljive i njima se ne moe menjati

vrednost.
S druge strane, promenljiva moe imati tip koji je nabrojiv tip i
koristiti se na uobiajene naine.

Slian efekat (uvoenja imena sa pridruenim celobrojnim vrednostima) se
#define
(videti poglavlje 9.2.1),
enum).
(2
01
5)
moe postii i pretprocesorskom direktivom
ali u tom sluaju ta imena ne ine jedan tip (kao u sluaju da se koristi
Grupisanje u tip je pogodno zbog provera koje se vre u fazi prevoenja.
Slino kao i kod struktura i unija, uz definiciju tipa mogue je odmah deklarisati i promenljive.
Promenljive se mogu i naknadno definisati (uz obavezno
ponovno korienje kljune rei
enum).
Na primer,
je
enum znak_karte znak;
iz
struct karta {
unsigned char broj;
enum znak_karte znak;
} mala_dvojka = {2, TREF};
an
Nabrojivi tipovi mogu uestvovati u izgradnji drugih sloenih tipova.
Nabrojivi tipovi se esto koriste da zamene konkretne brojeve u programu,
sk
o
na primer, povratne vrednosti funkcija.
Mnogo je bolje, u smislu itljivosti
programa, ukoliko funkcije vraaju (razliite) vrednosti koje su opisane nabrojivim tipom (i imenima koja odgovaraju pojedinim povratnim vrednostim) nego
ro
n
konkretne brojeve. Tako, na primer, tip povratne vrednosti neke funkcije moe
da bude nabrojiv tip definisan na sledei nain:
le
kt
enum return_type {
OK,
FileError,
MemoryError,
TimeOut
};
6.7.5
Typedef
U jeziku C mogue je kreirati nova imena postojeih tipova koristei kljunu

re
typedef.
Na primer, deklaracija
typedef int Length;
148
Length
uvodi ime
kao sinonim za tip
int.
Ime tipa
Length
se onda moe
koristiti u deklaracijama, eksplicitnim konverzijama i slino, na isti nain kao
int:
to se koristi ime
Length len, maxlen;

Novo ime tipa se navodi kao poslednje, na poziciji na kojoj se u deklaraci-
typedef.
(2
01
5)
jama obino navodi ime promenljive, a ne neposredno nakon kljune rei
Obino se novouvedena imena tipova piu velikim poetnim slovima da bi se

istakla.
Deklaracijom
typedef
se ne kreira novi tip ve se samo uvodi novo ime za
potojei tip. Staro ime za taj tip se moe koristiti i dalje.

Veoma esto korienje
typedef
deklaracija je u kombinaciji sa struktu-
rama da bi se izbeglo pisanje kljune rei
struct
pri svakom korienju imenu
an
d
struct point {
int x, y;
};
typedef struct point Point;
je
strukturnog tipa. Na primer:
iz
Point a, b;
sk
o
Definicija strukture i pridruivanje novog imena se mogu uraditi istovremeno. Na primer:
ro
n
typedef struct point {

int x, y;
} Point;
kt
Point a, b;
Deklaracija
typedef
je slina pretprocesorskoj direktivi
#define
(videti
le
poglavlje 9.2.1), s tim to nju obrauje kompilator (a ne pretprocesor) i moe

da da rezultat i u sluajevima u kojima jednostavne pretprocesorske tekstualne
zamene to ne mogu. Na primer:
typedef int (*PFI)(char *, char *);

PFI, za tip pokaziva na funkciju koja prima dva char * argumenta
int (vie rei o pokazivaima na funkcije e biti u glavi 10) i koje se
uvodi ime
i vraa
moe koristiti na primer kao:
PFI strcmp, numcmp;
149
Osim estetskih razloga, postoje dve osnovne svrhe za korienje kljune rei
typedef
i imenovanje tipova. Prvi je parametrizovanje tipova u programu da
bi se dobilo na njegovoj prenosivosti. Ukoliko se
typedef
koristi za uvoenje
novih imena za tipove koji su mainski zavisni, u sluaju da se program prenosi

na drugu mainu, potrebno je promeniti samo
short, int
long
typedef
typedef
deklaracije. Jedan od
za imenovanje celobrojnog tipa, i zatim odabir
u zavisnosti od maine.
Point
razumeti nego dugo ime strukture.

Pitanje 6.7.1.
Definisati strukturu
Pitanje 6.7.2.
Definisati strukturu
typedef
Druga svrha upotrebe
je poboljanje itljivosti programa tip sa imenom
complex
se jednostavnije
(2
01
5)
primera je korienje
koja ima dva lana tipa
student
double.
kojom se predstavljaju podaci o
je
studentu (ime, prezime, JMBG, prosena ocena).
Pitanje 6.7.3.
an
Da li je nad vrednostima koje su istog tipa strukture dozvoljeno
koristiti operator dodele i koje je njegovo dejstvo?
Pitanje 6.7.4.
Navesti primer inicijalizacije niza struktura tipa
iz
struct datum { unsigned dan, mesec, godina; } na dananji i sutranji
datum.
Pitanje 6.7.5.
sk
o
Data je struktura:
ro
n
struct tacka {
int a, b;
char naziv[5];
}
(a,b) u ravni kojoj je dodelstruct tacka, napisati naredbe koje
Ova struktura opisuje taku sa koordinatama
naziv.
kt
jeno ime
Za dve promenljive tipa
le
kopiraju sadraj prve promenljive u drugu promenljivu.

Kakva je veza izmeu nabrojivog (enum) i celobrojnog tipa u
Pitanje 6.7.7.
Na koji nain se postojeem tipu
Pitanje 6.7.6.
C-u?
NoviTip?
Pitanje 6.7.8.
Uvesti novo ime
Pitanje 6.7.9.
jedan lan tipa
Definisati novi tip
int
Zadatak 6.7.1.
real
i jedan lan tipa
za tip
novitip
float.
moe dodeliti novo ime
double.
koji odgovara strukturi koji ima
Napisati program koji uitava 10 kompleksnih brojeva i meu
njima odreuje broj najveeg modula. Definisati i koristiti strukturu
complex
.
150
Zadatak 6.7.2.
Napraviti program koji uitava redni broj dana u nedelji (broji
se od ponedeljka) i ispisuje da li je radni dan ili vikend (definisati i koristiti
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
(2
01
5)
nabrojivi tip podataka).
(2
01
5)
Glava 7
je
Naredbe i kontrola toka
Osnovni elementi kojima se opisuju izraunavanja u programima su naredbe.

u zavisnosti od vrednosti promenljivih.
an
Naredbe za kontrolu toka omoguavaju razliite naine izvravanja programa,

Naredbe za kontrolu toka ukljuuju
naredbe grananja i petlje. Iako u jeziku C postoji i naredba skoka (goto), ona
nee biti opisivana, jer esto dovodi do loe strukturiranih programa, neitljivih
se napisati i bez nje.
iz
i tekih za odravanje a, dodatno, svaki program koji koristi naredbu
goto moe
Na osnovu teoreme o strukturnom programiranju, od
if) i jedna
while), ali se u programima esto koriste i druge
naredbi za kontrolu toka dovoljna je naredba grananja (tj. naredba
sk
o
vrsta petlje (na primer, petlja
naredbe za kontrolu toka radi bolje itljivosti kda. Iako mogu da postoje opte
preporuke za pisanje kda jednostavnog za razumevanje i odravanje, izbor
ro
n
naredbi za kontrolu toka u konkretnim situacijama je najee stvar afiniteta

programera.
kt
7.1 Naredba izraza
Osnovni oblik naredbe koji se javlja u C programima je takozvana naredba
le
izraza (ova vrsta naredbi obuhvata i naredbu dodele i naredbu poziva funkcije).
Naime, svaki izraz zavren karakterom
; je naredba.
Naredba izraza se izvrava
tako to se izrauna vrednost izraza i izraunata vrednost se potom zanemaruje.

Ovo ima smisla ukoliko se u okviru izraza koriste operatori koji imaju bone
efekte (na primer,
=, ++, +=
itd.) ili ukoliko se pozivaju funkcije. Naredba do-
dele, kao i naredbe koje odgovaraju pozivima funkcija sintaksiki su obuhvaene

naredbom izraza. Naredni primer ilustruje nekoliko vrsta naredbi:
3 + 4*5;
n = 3;
c++;
f();
151
152
7. Naredbe i kontrola toka
Iako su sve etiri navedene naredbe ispravne i sve predstavljaju naredbe izraza,
prva naredba ne proizvodi nikakav efekat i nema semantiko opravdanje pa se
retko sree u stvarnim programima. etvrta naredba predstavlja poziv funkcije
(pri emu se, ako je ima, povratna vrednost funkcije zanemaruje).

Zanimljiva je i prazna naredba koja se obeleava samo znakom
telo
for
; (na primer,
petlje moe sadrati samo praznu naredbu).
(2
01
5)
7.2 Sloene naredbe (blokovi)
U nekim sluajevima potrebno je vie razliitih naredbi tretirati kao jednu

jedinstvenu naredbu. Vitiaste zagrade
{i}
se koriste da grupiu naredbe u
sloene naredbe tj. blokove i takvi blokovi se mogu koristiti na svim mestima
gde se mogu koristiti i pojedinane naredbe. Iza zatvorene vitiaste zagrade

ne pie se znak
;.
Vitiaste zagrade koje okruuju vie naredbi neke petlje su
je
jedan primer njihove upotrebe, ali one se, za grupisanje naredbi, koriste i u
drugim kontekstima. Doputeno je i da blok sadri samo jednu naredbu, ali
an
tada nema potrebe koristiti blok (izuzetak je definicija funkcije koja ne moe da
bude pojedinana naredba ve mora biti blok i telo naredbe
do-while koje uvek
mora biti navedeno izmeu vitiastih zagrada). Svaki blok, na poetku moe
da sadri (mogue praznu) listu deklaracija promeljivih (koje se mogu koristiti
iz
samo u tom bloku). Vidljivost tj. oblast vaenja imena promenljivih odreena je
pravilima dosega (o emu e vie rei biti u poglavlju 9.2.2). Nakon deklaracija,
sk
o
navode se naredbe (elementarne ili sloene, tj. novi blokovi). Postoje razliite
konvencije za nazubljivanje vitiastih zagrada prilikom unosa izvornog kda.
ro
n
7.3 Naredbe grananja
Naredbe grananja (ili naredbe uslova), na osnovu vrednosti nekog izraza,
kt
odreuju naredbu (ili grupu naredbi) koja e biti izvrena.
Naredba
if-else
le
7.3.1
Naredba uslova
if
ima sledei opti oblik:
if (izraz)
naredba1
else
naredba2
naredba1 i naredba2 su ili pojedinane naredbe (kada se za;) ili blokovi naredbi zapisani izmeu vitiastih zagrada
(iza kojih se ne pie simbol ;).
Deo naredbe else je opcioni, tj. moe da postoji samo if grana. Izraz izraz
Naredba
vravaju simbolom
predstavlja logiki uslov i najee je u pitanju celobrojni izraz (ali moe biti i
izraz ija je vrednost broj u pokretnom zarezu) za koji se smatra, kao i uvek, da
153
je taan (tj. da je uslov ispunjen) ako ima ne-nula vrednost, a inae se smatra
da je netaan. Na primer, nakon naredbe
promenljiva
e imati vrednost
2,
e imati vrednost
1.
a nakon naredbe
promenljiva
je
if (7)
a = 1;
else
a = 2;
(2
01
5)
if (5 > 7)
a = 1;
else
a = 2;
Kako se ispituje istinitosna vrednost izraza koji je naveden kao uslov, ponekad
if (n != 0) je ekvivalentno sa
an
je mogue taj uslov zapisati krae. Na primer,
if (n).
Dodela je operator, pa je naredni C kd je sintaksiki ispravan, ali verovatno
iz
je semantiki pogrean (tj. ne opisuje ono to je bila namera programera):
ro
n
sk
o
a = 3;
if (a = 0)
printf("a je nula\n");
else
printf("a nije nula\n");
a na nulu
a jednako 0), a zatim ispisuje tekst a nije nula, jer
je vrednost izraza a = 0 nula, to se smatra netanim. Zamena operatora ==
operatorom = u naredbi if je esta greka.
Naime, efekat ovog kda je da postavlja vrednost promenljive
kt
(a ne da ispita da li je
le
if-else vieznanost.
Naredbe koje se izvravaju uslovno mogu da sadre
if naredbi. Ukoliko vielse se odnosi na poslednji
nove naredbe uslova, tj. moe biti vie ugnjedenih

tiastim zagradama nije obezbeeno drugaije,
prethodei neuparen
if.
Ukoliko se eli drugaije ponaanje, neophodno je
navesti vitiaste zagrade. U narednom primeru,

na prvo
if
else
(iako nazubljivanje sugerie drugaije):
if (izraz1)
if (izraz2)
naredba1
else
naredba2
se odnosi na drugo a ne
154
U narednom primeru,
else
se odnosi na prvo a ne na drugo
if
7.3.2
Konstrukcija
(2
01
5)
if (izraz1) {
if (izraz2)
naredba1
} else
naredba2
else-if
Za viestruke odluke esto se koristi konstrukcija sledeeg oblika:
iz
an
je
if (izraz1)
naredba1
else if (izraz2)
naredba2
else if (izraz3)
naredba3
else
naredba4
U ovako konstruisanoj naredbi, uslovi se ispituju jedan za drugim. Kada
sk
o
je jedan uslov ispunjen, onda se izvrava naredba koja mu je pridruena i

time se zavrava izvravanje itave naredbe. Naredba
naredba4 u gore navedeizraz1, izraz2,
nom primeru se izvrava ako nije ispunjen nijedan od uslova
Naredni primer ilustruje ovaj tip uslovnog grananja.
ro
n
izraz3.
le
kt
if (a > 0)
printf("A je veci od nule\n");
else if (a < 0)
printf("A je manji od nule\n");
else /* if (a == 0) */
printf("A je nula\n");
7.3.3
Naredba
if-else
Naredna naredba
if (a > b)
x = a;
else
x = b;
i operator uslova
155
odreuje i smeta u promenljivu
veu od vrednosti
a i b.
Naredba ovakvog
oblika se moe zapisati krae korienjem ternarnog operatora uslova
?:
(koji
je opisan u poglavlju 6.4.7), na sledei nain:
x = (a > b) ? a : b;
Naredba
switch
(2
01
5)
Naredba
switch se koristi za viestruko odluivanje i ima sledei opti oblik:
an
switch (izraz) {
case konstantan_izraz1: naredbe1
case konstantan_izraz2: naredbe2
...
default:
naredbe_n
}
je
7.3.4
Naredbe koje treba izvriti oznaene su sluajevima (engl. case) za razliite
izraz.
Svakom sluaju pridruen
je konstantni celobrojni izraz. Ukoliko zadati izraz
ima vrednost kon-
mogue pojedinane vrednosti zadatog izraza
izraz
iz
stantnog izraza navedenog u nekom sluaju, onda se izvravanje nastavlja od

prve naredbe pridruene tom sluaju, pa se nastavlja i sa izvravanjem naredbi
sk
o
koje odgovaraju sledeim sluajevima iako izraz nije imao njihovu vrednost,
sve dok se ne naie na kraj ili naredbu
ako vrednost izraza
izraz
break.
Na sluaj
default se prelazi
default je
nije navedena ni uz jedan sluaj. Sluaj
opcioni i ukoliko nije naveden, a nijedan postojei sluaj nije ispunjen, onda se
ro
n
ne izvrava nijedna naredba u okviru bloka
switch. Sluajevi mogu biti navedefault), ali razliiti poretci
deni u proizvoljnom poretku (ukljuujui i sluaj
mogu da daju razliito ponaanje programa. Iako to standard ne zahteva, sluaj
default
default
izraz nije navedena ni uz jedan
kt
se gotovo uvek navodi kao poslednji sluaj. I ukoliko sluaj
nije naveden kao poslednji, ako vrednost izraza
drugi sluaj, prelazi se na izvravanje naredbi od naredbe pridruene sluaju
le
default.
switch esto se koristi naredba break. Kada se naie

break, naputa se naredba switch. Najee se naredbe priduene
svakom sluaju zavravaju naredbom break (ak i nakon poslednje navedenog
sluaja, to je najee default). Time se ne menja ponaanje programa, ali se
U okviru naredbe
na naredbu
obezbeuje da poredak sluajeva ne utie na izvravanje programa, te je takav

kd jednostavniji za odravanje.
Izostavljanje naredbe
naredbi
break,
break,
tj. previanje injenice da se, ukoliko nema
nastavlja sa izvravanjem naredbi narednih sluajeva, esto
dovodi do greaka u programu.
S druge strane, izostavljanje naredbe
break
moe biti pogodno (i opravdano) za pokrivanje vie razliitih sluajeva jednom

naredbom (ili blokom naredbi).
156
U narednom primeru proverava se da li je uneti broj deljiv sa tri, kori
switch.
cenjem naredbe
Program 7.1.
#include <stdio.h>
(2
01
5)
int main() {
int n;
scanf("%i",&n);
an
je
switch (n % 3) {
case 1:
case 2:
printf("Uneti broj nije deljiv sa 3");
break;
default: printf("Uneti broj je deljiv sa 3");
}
return 0;
n % 3 jednaka 1 ili 2,
Uneti broj nije deljiv sa 3, a inae e biti ispisan tekst
Uneti broj je deljiv sa 3. Da u nije navedena naredba break, onda bi u
sluaju da je vrednost izraza n % 3 jednaka 1 (ili 2), nakon teksta Uneti broj
nije deljiv sa 3, bio ispisan i tekst Uneti broj je deljiv sa 3 (jer bi
iz
U navedenom primeru, bilo da je vrednost izraza
sk
o
bie ispisan tekst
ro
n
bilo nastavljeno izvravanje svih naredbi za sve naredne sluajeve).
7.4 Petlje
kt
Petlje (ciklusi ili repetitivne naredbe) uzrokuju da se odreena naredba (ili
le
grupa naredbi) izvrava vie puta (sve dok je neki logiki uslov ispunjen).
7.4.1
Petlja
Petlja
while
while
while(izraz)
naredba
U petlji
while
ispituje se vrednost izraza
izraz
i ako ona ima istinitosnu
naredba
izraz iznova
vrednost tano (tj. ako je vrednost izraza razliita od nule), izvrava se

(to je ili pojedinana naredba ili blok naredbi). Zatim se uslov
proverava i sve se ponavlja dok mu istinosna vrednost ne postane netano

(tj. dok vrednost ne postane jednaka nuli). Tada se izlazi iz petlje i nastavlja
sa izvravanjem prve sledee naredbe u programu.
157
Ukoliko iza
while
sledi samo jedna naredba, onda, kao i oblino, nema
potrebe za vitiastim zagradama. Na primer:
while (i < j)
i++;
while
petlja se izvrava beskonano:
(2
01
5)
Sledea
while (1)
i++;
Petlja
Petlja
for
for
je
7.4.2
izraz1, izraz2 i izraz3 su izrazi. Obino su izraz1 i izraz3

izraz2 je relacijski izraz. Izraz izraz1 se
izrazi dodele ili inkrementiranja, a
Komponente
an
for (izraz1; izraz2; izraz3)

naredba
izraz2
iz
obino naziva inicijalizacija i koristi se za postavljanje poetnih vrednosti promenljivih, izraz
je uslov izlaska iz petlje, a
izraz3 je korak i njime se

naredba naziva se telo
petlje.
sk
o
menjaju vrednosti relevantnih promenljivih. Naredba

Inicijalizacija (izraz
avanja petlje.
izraz1)
izraunava se samo jednom, na poetku izvr-
Petlja se izvrava sve dok uslov (izraz
izraz2)
ima ne-nula
ro
n
vrednost (tj. sve dok mu je istinitosna vrednost tano), a korak (izraz
izraz3)
izraunava se na kraju svakog prolaska kroz petlju. Redosled izvravanja je,

dakle, oblika: inicijalizacija, uslov, telo, korak, uslov, telo, korak, . . . , uslov,
telo, korak, uslov, pri emu je uslov ispunjen svaki, osim poslednji put. Dakle,
kt
gore navedena opta forma petlje

petlju
while:
for
ekvivalentna je konstrukciji koja koristi
le
izraz1;
while (izraz2) {
naredba
izraz3;
}
Petlja
for
se obino koristi kada je potrebno izvriti jednostavno poetno
dodeljivanje vrednosti promenljivama i jednostavno ih menjati sve dok je ispunjen zadati uslov (pri emu su i poetno dodeljivanje i uslov i izmene lako
vidljivi u definiciji petlje). To ilustruje sledea tipina forma
for
petlje:
158
for(i = 0; i < n; i++)

...
Bilo koji od izraza izraz1, izraz2, izraz3 moe biti izostavljen, ali simboli
; i tada moraju biti navedeni. Ukoliko je izostavljen izraz izraz2, smatra se da
je njegova istinitosna vrednost tano. Na primer, sledea for petlja se izvrava
koja prekida izvravanje, na primer,
break
ili
return):
for (;;)
...
Ako je potrebno da neki od izraza
izraza, moe se koristiti operator
,.
izraz1, izraz2, izraz3
an
i=2, j=8
i=3, j=7
i=1, j=9
iz
i=0, j=10
objedini vie
je
for (i = 0, j = 10; i < j; i++, j--)

printf("i=%d, j=%d\t", i, j);
Prethodni kd ispisuje
(2
01
5)
beskonano (ako u bloku naredbi koji ovde nije naveden nema neke naredbe
i=4, j=6
Sledei program, koji ispusuje tablicu mnoenja, ilustruje dvostruku
Program 7.2.
sk
o
petlje:
ro
n
#include<stdio.h>
le
kt
int main() {
int i, j, n=3;
for(i = 1; i <= n; i++) {
for(j = 1; j <= n; j++)
printf("%i * %i = %i\t", i, j, i*j);
printf("\n");
}
return 0;
}
1 * 1 = 1
2 * 1 = 2
3 * 1 = 3
1 * 2 = 2
2 * 2 = 4
3 * 2 = 6
1 * 3 = 3
2 * 3 = 6
3 * 3 = 9
for
159
7.4.3
Petlja
Petlja
do-while
do-while
do {
naredbe
} while(izraz)
naredbe) naveden izmeu vitiastih zagrada se izvrava
izraz). Ako je on taan, telo se izvrava
nastavlja sve dok izraz izraz nema vrednost nula (tj. sve dok
(2
01
5)
Telo (blok naredbi
i onda se izraunava uslov (izraz

ponovo i to se
njegova istinitosna vrednost ne postane netano).

Za razliku od petlje
while,
naredbe u bloku ove petlje se uvek izvravaju
barem jednom.
Naredni program ispisuje cifre koje se koriste u zapisu unetog neoznaenog
je
broja, zdesna na levo.
ro
n
sk
o
iz
#include <stdio.h>
int main() {
unsigned n;
scanf("%u", &n);
do {
printf("%u ", n % 10);
n /= 10;
} while (n > 0);
return 0;
}
an
Program 7.3.
le
kt
Unesi broj: 1234

4 3 2 1
Primetimo da, u sluaju da je koriena
broj
7.4.4
while,
a ne
do-while
petlja, za
ne bi bila ispisana ni jedna cifra.
Naredbe
break i continue
U nekim situacijama pogodno je napustiti petlju ne zbog toga to nije ispunjen uslov petlje, ve iz nekog drugog razloga. To je mogue postii naredbom
break
kojom se izlazi iz tekue petlje (ili naredbe
1 Naredbom break
switch)1
ne izlazi se iz bloka naredbe grananja.
Na primer:
160
for(i = 1; i < n; i++) {

if(i > 10)
break;
...
}
break
se naruava strukturiranost kda i to moe da
(2
01
5)
Korienjem naredbe
otea njegovu analizu (na primer, analizu ispravnosti ili analizu sloenosti).
U nekim situacijama, korienje naredbe
ali kd koji koristi naredbu
break
break
moe da pobolja itljivost,
uvek se moe napisati i bez nje. U datom
primeru, odgovarajui alternativni kd je, na primer:
Naredbom
continue
je
for(i = 1; i<n && i<=10; i++)

...
se prelazi na sledeu iteraciju u petlji. Na primer,
iz
an
for(i = 0; i < n; i++) {

if (i % 10 == 0)
continue; /* preskoci brojeve deljive sa 10 */
...
}
break,
korienjem naredbe
sk
o
Slino kao za naredbu
continue
se naruava
strukturiranost kda, ali moe da se pobolja itljivost. Kd koji koristi naredbu
continue
uvek se moe napisati i bez nje. U datom primeru, odgovarajui al-
ro
n
ternativni kd je, na primer:
kt
for(i = 0; i < n; i++)

if (i % 10 != 0) /* samo brojevi koji nisu deljivi sa 10 */
...
U sluaju ugnjedenih petlji, naredbe
break i continue imaju dejstvo samo
le
na unutranju petlju. Tako, na primer, fragment
for (i = 0; i < 3; i++)

for (j = 0; j < 3; j++) {
if (i + j > 2) break;
printf("%d %d
", i, j);
}
ispisuje
0 0
0 1 0 2
1 0
1 1
2 0
161

Pitanje 7.1.
Koju vrednost ima promenljiva
nakon izvravanja kda
if (!x)
x += 2;
x *= 2;
Pitanje 7.2.
0,
a koju ako je imala vrednost
nakon izvravanja kda
int x = 0;
if (x > 3);
x++;
Navesti primer naredbe u kojoj se javlja
Pitanje 7.4.
Kako se, u okviru naredbe
i i j tipa int odrediti njihovu vrednost nakon
ro
n
sk
o
iz
naredbi:
i=2; j=5;
switch(j/i)
{
case 1: i++;
break;
case 2: i += ++j;
default: j += ++i;
}
oznaava sluaj koji pokriva
an
Ako su promenljive
switch,
vieznanost.
Pitanje 7.5.
if-else
je
Pitanje 7.3.
sve sluajeve koji nisu ve pokriveni?
5?
(2
01
5)
ako je pre navedenog kda imala vrednost
Ako su promenljive
kt
Pitanje 7.6.
i i j tipa int odrediti njihovu vrednost nakon
naredbi:
le
int i=2, j=4;

switch (j%3) {
case 0: i=j++;
case 1: j++;++i;
case 2: j=i++;
default:
}
Pitanje 7.7.
ta se ispisuje prilikom izvravanja narednog kda?
int i = 2; int j = 2;
while(i + 2*j <= 15) {
i++;
162
Pitanje 7.8.
(2
01
5)
if (i % 3 == 0)
j--;
else {
i+=2; j++;
}
printf("%d %d\n", i, j);
Pitanje 7.9.
je
for (i = 0; i < 5; i++)

for (j = 0; j < 5; j++) {
if ((i + j) % 3 == 0) break;
}
sk
o
Pitanje 7.10.
iz
an
for (i = 0; i < 5; i++)

for (j = 0; j < 5; j++) {
if ((i + j) % 3 == 0) continue;
}
ro
n
for (i = 1, j = 10; i < j; i++, j--)

for (k = i; k <= j; k++)
printf("%d ", k);
Pitanje 7.11.
Ukoliko se u naredbi
for (e1; e2; e3) ...
izostavi izraz
e2,
koja e biti njegova podrazumevana vrednost?
kt
Pitanje 7.12.
Da li je u naredbi
for(e1; e2; e3) ...,
mogue da su izrazi
sainjeni od vie nezavisnih podizraza i ako jeste, kojim operatorom su
le
e1 i e3
povezani ti podizrazi?
Pitanje 7.13.
Izraziti sledei kd (i) petljom
while
i (ii) petljom
for
while
i (ii) petljom
do-while
do {
naredbe
} while(izraz)
Pitanje 7.14.
for (izraz1; izraz2; izraz3)

naredba
Pitanje 7.15.
for
i (ii) petljom
do-while
163
while (izraz)
naredba
Pitanje 7.16.
Transformisati naredni kd tako da ne sadri
Pitanje 7.17.
(2
01
5)
while(A) {
if(B) break;
C;
}
Transformisati naredni kd tako da ne sadri
continue:
je
for(;A;) {
if(B) continue;
C;
}
Transformisati naredni kd i zapisati ga u obliku
tako da ne sadri
break:
while
petlje
an
Pitanje 7.18.
break:
for(i = 1;;i++) if (i++ == 3) break; else printf("%d", i);
2.
for(i = 1;;) if (++i == 3) break; else printf("%d", i);
3.
for(i = 10;;) if (--i == 3) break; else printf("%d", i);
4.
for(i = 1; i<5;) if (++i == 5) break; else printf("%d", i);
Pitanje 7.19.
sk
o
iz
1.
Transformisati naredni kd i zapisati ga u obliku
sva tri izraza neprazna i bez korienja naredbe
break.
for
petlje sa
for(i = 10;;) if (--i == 3) break; else printf("%d", i);
2.
for(i = 1;;) if (i++ == 3) break; else printf("%d", i);
ro
n
1.
Pitanje 7.20.
Da li se naredne petlje zaustavljaju:
le
kt
unsigned char c; for(c=10; c<9; c++) { ... }

signed char c; for(c=10; c<9; c++) { ... }
signed char c; for(c=0; c<128; c++) { ... }
unsigned char c; for(c=0; c<128; c++) { ... }
char c; for(c=0; c<128; c++) { ... }
Zadatak 7.1.
Napisati program koji ispisuje sve neparne brojeve manje od
unetog neoznaenog celog broja
Zadatak 7.2.
sin()
broj
Napisati program koji izraunava i ispisuje vrednost funkcije
u 100 taaka intervala
Zadatak 7.3.
dimenzija
[0, 2]
na jednakim rastojanjima.
Napisati program koji uitava realan broj

.
i izraunava
Zadatak 7.4.
n.
i neoznaeni ceo
Napisati programe koji ispisuje naredne dijagrame, pri emu se

unosi. Svi primeri su za = 4:
164
a) **** b) ****
****
***
****
**
****
*
c) *
**
***
****
d) ****
***
**
*
e)
*
**
***
****
f) * * * * g)
* * *
* *
*
*
* *
* * *
* * * *
Zadatak 7.5.
Napisati program koji odreuje sumu svih delilaca broja (koristiti
Zadatak 7.6.
(2
01
5)
injenicu da se delioci javljaju u paru).
Napisati program koji odreuje da li je uneti neoznaeni ceo broj
prost.
Zadatak 7.7.
Napisati program koji ispisuje sve proste inioce unetog neoz-
Zadatak 7.8.
Napisati program koji uitava cele brojeve sve dok se ne unese
a onda ispisuje:
an
0,
24 traeni prosti inioci su 2, 2, 2,

3).
je
naenog celog broja (na primer, za unos
1. broj unetih brojeva;
4. minimum unetih brojeva;
iz
3. proizvod unetih brojeva;
2. zbir unetih brojeva;
sk
o
5. maksimum unetih brojeva;
6. aritmetiku sredinu unetih brojeva (
1 +...+
);
ro
n
7. geometrijsku sredinu unetih brojeva (

8. harmonijsku sredinu unetih brojeva (
1
1
1 . . . );
);
+...+ 1
kt
Zadatak 7.9.
Napisati program koji uitava cele brojeve sve dok se ne unese
i izraunava duinu najdue serije uzastopnih jednakih brojeva.
le
Zadatak 7.10.
Napisati program koji za uneti neoznaeni ceo broj
nava ceo deo njegovo korena
Zadatak 7.11.
izrau-
(koristiti algoritam opisan u primeru 3.3).
Korienjem injenice da niz definisan sa
0 = 1,
+1 =
2
2
, napisati program koji (bez korienja funkcije sqrt) procenjuje
vrednost
. Iterativni postupak zaustaviti kada je |+1 | < 0.0001.
tei ka
165
Zadatak 7.12.
Fibonaijev niz brojeva
1, 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, . . .
je definisan
uslovima
0 = 1,
1 = 1,
Napisati program koji ispisuje prvih
+2 = +1 + .
lanova ovog niza (koristiti ideju da se
u svakom trenutku pamte, u dve promenljive, vrednosti dva prethodna elementa
Zadatak 7.13.
celog broja
n,
Napisati program koji ispisuje sve cifre unetog neoznaenog
poevi od cifre jedinica.
Napisati i program koji izraunava
sumu cifara unetog neoznaenog celog broja
Zadatak 7.14.
(2
01
5)
niza).
n.
Napisati program koji nadovezuje dva uneta neoznaena cela
broja (na primer, za unos
123 i 456 program ispisuje 123456).
Ako je jedan od
brojeva 0, rezultat treba da bude jednak drugom broju. Pretpostaviti da rezultat
Napisati program koji izraunava broj dobijen obrtanjem cifara
unetog celog broja (na primer, za unos
program ispisuje broj
etog neoznaenog celog broja (na primer, za uneti broj
iz
246).
Zadatak 7.17.
4321).
Napisati program koji izbacuje sve neparne cifre iz zapisa un-
Zadatak 7.16.
1234
an
Zadatak 7.15.
unsigned.
je
staje u opseg tipa
123456
Napisati program koji umee datu cifru
neoznaenog celog broja
= 5, = 2, = 1234,
program ispisuje
na datu poziciju
sk
o
(pozicije se broje od 0 sa desna). Na primer, za unos
12534.
ro
n
Zadatak 7.18.
program ispisuje
1. Napisati program koji razmenjuje prvu i poslednju cifru unetog neoznaenog celog broja (na primer, za unos
1234
program ispisuje
4231).
kt
2. Napisati program koji ciklino pomera cifre unetog neoznaenog celog
le
broja u levo (na primer, za unos
1234
program ispisuje
2341).
3. Napisati program koji ciklino pomera cifre unetog neoznaenog celog

broja u desno (na primer, za unos
Zadatak 7.19.
1234
program ispisuje
4123).
Napisati program koji za zadati dan, mesec i godinu ispituje da
li je uneti datum korektan (uzeti u obzir i prestupne godine). Koristiti

naredbu.
Zadatak 7.20.
switch
Definisati nabrojivi tip za predstavljanje kolskog uspeha. Na
osnovu prosene ocene i broja jedinica uenika odrediti kolski uspeh. Nakon
toga, upotrebom naredbe
switch
ispisati odgovarajuu poruku.
166
Zadatak 7.21.
Napisati program koji uitava neoznaene cele brojeve sve dok
se ne unese 0, a na standardni prepisuje sve one brojeve koji su:

1. manji od minimuma prethodno unetih brojeva (prvi broj se uvek ispisuje);
2. vei od aritmetike sredine prethodno unetih brojeva.
Zadatak 7.22.
(najvie 100000) ele0, a zatim prethodni niz ponovi
0112122312232334...
Napisati program koji ispisuje prvih
menata niza koji se dobija tako to se kree od

pri emu se svaki broj uvea za
Zadatak 7.23.
1,
tj.
(2
01
5)
Sa standardnog ulaza se unose dva niza brojeva (svaki sadri
najvie 100 elemenata). Napisati program koji odreuje njihov presek, uniju i
razliku (redosled prikaza elemenata nije bitan, i u ulaznim nizovima se elementi
Napisati program koji proverava da li je data niska palindrom
(ita se isto sleva i zdesna, na primer,
an
Zadatak 7.24.
je
ne ponavljaju).
anavolimilovana).
Prilagoditi program
tako da se razmaci zanemaruju i ne pravi se razlika izmeu malih i velikih slova
Ana voli Milovana
je palindrom).
(na primer,
Napisati program koji obre i ispisuje datu nisku.
Zadatak 7.26.
Napisati program koji sa standardnog ulaza unosi prvo dimenz-
sk
o
iju matrice (
iz
Zadatak 7.25.
< 100)
pa zatim elemente matrice i zatim ispisuje sve dijagonale
matrice paralelne sa sporednom dijagonalom. Na primer, unos:
3 1 2 3 4 5 6 7 8 9
kt
ro
n
opisuje matricu
1
4
7
2
5
8
3
6
9
le
za koju program ispisuje
1
2 4
3 5 7
6 8
9
Zadatak 7.27.
Napisati program koji sa standardnog ulaza uitava prvo di-
menzije matrice (
< 100 i < 100) a zatim redom i elemente matrice. Nakon

) onih elemenata matrice koji su jednaki zbiru svih
toga ispisuje indekse ( i
svojih susednih elemenata (pod susednim elementima podrazumevamo okolnih
polja matrice ako postoje). Na primer, za matricu:
167
1
0
1
0
1
8
1
3
2
1
1
0
1
9
0
2
3
0
0
2
[1][1], [3][1], i [3][4]
zadovoljavaju traeni uslov.
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
(2
01
5)
polja na pozicijama
(2
01
5)
Glava 8
je
Funkcije
Svaki C program sainjen je od funkcija.
Funkcija
main
mora da postoji
main (ali i
printf),
biblioteke (poput funkcije
drugih) pozivaju se druge funkcije, bilo

bilo korisniki definisane (kakve e biti
ove funkcije . Iz funkcije
an
i, pojednostavljeno reeno, izvravanje programa uvek poinje izvravanjem
opisane u nastavku) . Druge funkcije koriste se da bi kd bio krai, itljiviji,

U funkciju se obino izdvaja neko izrau-
iz
modularniji, ire upotrebljiv itd.
navanje, neka obrada koja predstavlja celinu za sebe i koristi se vie puta u
sk
o
programu. Tako se dobija ne samo krai i jednostavniji kd, ve i kvalitetniji

u smislu da je neko izraunavanje skriveno u funkciji i ona moe da se koristi
ak i ako se ne zna kako tano je ona implementirana, ve je dovoljno znati ta
ro
n
radi, tj. kakav je rezultat njenog rada za zadate argumente.
8.1 Primeri definisanja i pozivanja funkcije

Poj-
kt
Naredni programi ilustruju jednostavne primere korienja funkcija.
movi koji su u okviru ovog primera samo ukratko objanjeni bie detaljnije
le
objanjeni u nastavku teksta.
Program 8.1.
#include <stdio.h>
int kvadrat(int n);
int main() {
printf("Kvadrat broja %i je %i\n", 5, kvadrat(5));
1U
glavi 9 bie objanjeno da se odreeni delovi izvrnog programa, obino sistemski
pozivi i odreene inicijalizacije, izvravaju i pre poziva funkcije

delovi programa izvravaju i nakon njenog zavretka.
2 Iz
funkcija programa moe se pozivati i funkcija
i generalno se ne preporuuje.
168
main,
main,
kao i da se odreeni
ali to obino nema mnogo smisla
169
8. Funkcije
printf("Kvadrat broja %i je %i\n", 9, kvadrat(9));

return 0;
int kvadrat(int n) {
return n*n;
}
(2
01
5)
int kvadrat(int n); deklarie funkciju kvadrat koja e biti defin3

kvadrat ima jedan
parametar tipa int i vraa rezultat tipa int. U funkciji main, u okviru poziva
funkcije printf poziva se funkcija kvadrat za vrednosti 5 i 9 (tipa int) i
ispisuje se rezultat, tipa int, koji ona vraa. Svaki poziv funkcije je izraz (koji
Linija
isana kasnije u kdu . Iz deklaracije se vidi da funkcija
moe ravnopravno dalje uestvovati u irim izrazima) iji je tip povratni tip
funkcije, a vrednost povratna vrednost funkcije. Na mestu poziva, tok izvra-
je
vanja programa prelazi na poetak funkcije koja je pozvana, a kada se zavri

izvravanje funkcije tok izvravanja programa vraa se na mesto poziva. Defini-
return
kvadrat
je jednostavna: ona kao rezultat, korienjem naredbe
an
cija funkcije
vraa kvadrat celobrojne vrednosti
ija se vrednost postavlja na os-
novu vrednosti koja je prosleena prilikom poziva.
stepen izraunava celobrojni stepen realne
iz
U narednom programu, funkcija

promenljive.
sk
o
Program 8.2.
#include <stdio.h>
ro
n
int max = 10;
float stepen(float x, unsigned n);
le
kt
int main() {
unsigned i;
for(i = 0; i < max; i++)
printf("%d %f %f\n", i, stepen(2.0f,i), stepen(3.0f,i));
return 0;
}
float stepen(float x, unsigned n) {
unsigned i;
float s = 1.0f;
for(i = 1; i<=n; i++)
s *= x;
3 Za
razliku od funkcija gde se deklaracije i definicije prilino jednostavno razlikuju, kod
promenljivih je ovu razliku mnogo tee napraviti.

promenljivih u jeziku C bie diskutovan u glavi 9.
Odnos izmeu deklaracija i definicija
170
8. Funkcije
return s;
}
i
i deklarisana u funkciji main, druga promenljiva

stepen, a promenljiva max deklarisana je van svih
Primetimo da je promenljiva
deklarisana je u funkciji
funkcija. Promenljive deklarisana u funkcijama nazivamo obino lokalne pro-
menljive i njih je mogue koristiti samo u okviru funkcije u kojoj su definisane,

menljive i one su zajednike za vie funkcija.
(2
01
5)
dok promenljive deklarisana van svih funkcija nazivamo obino globalne proO ovoj temi bie vie rei u
poglavlju 9.2.2.
8.2 Deklaracija i definicija funkcije
Deklaracija (ili prototip ) funkcije ima sledei opti oblik:
an
a definicija funkcije ima sledei opti oblik:
je
tip ime_funkcije(niz_deklaracija_parametara);
iz
tip ime_funkcije(niz_deklaracija_parametara) {
deklaracije
naredbe
}
sk
o
Imena funkcija su identifikatori i za njih vae potpuno ista pravila kao i za

imena promenljivih. Radi itljivosti kda, poeljno je da ime funkcije oslikava
ono ta ona radi.
ro
n
U navedenim primerima, prvo je navedena deklaracija funkcije, a tek kasnije

njena definicija. U prvom primeru, deklaracija je
kt
int kvadrat(int n);

a definicija
le
int kvadrat(int n) {
return n*n;
}
Definicija funkcija mora da bude u skladu sa navedenim prototipom, tj. mo-
raju da se podudaraju tipovi povratne vrednosti i tipovi parametara. Deklaracija ukazuje prevodiocu da e u programu biti koriena funkcija sa odreenim
tipom povratne vrednosti i parametrima odreenog tipa. Zahvaljujui tome,
kada prevodilac (na primer, u okviru funkcije
kvadrat,
main),
naie na poziv funkcije
moe da proveri da li je njen poziv ispravan (ak iako je definicija
funkcije nepoznata u trenutku te provere). Poto prototip slui samo za proveravanje tipova u pozivima, nije neophodno navoditi imena parametara, ve je
171
8. Funkcije
dovoljno navesti njihove tipove. U navedenom primeru, dakle, prototip je mogao da bude i
int kvadrat(int);
Nije neophodno za svaku funkciju navoditi najpre njen prototip, pa onda
definiciju.
Ukoliko je navedena definicija funkcije, onda se ona moe koris-
cije funkcije moe da utvrdi sve relevantne tipove).
(2
01
5)
titi u nastavku programa i bez navoenja prototipa (jer prevodilac iz definiMeutim, kada postoji
vie funkcija u programu i kada postoje njihove meuzavisnosti, moe biti
veoma teko (i to nepotrebno teko) poreati njihove definicije na nain koji

omoguava prevoenje (sa proverom tipova argumenata). Zato je uobiajena
praksa da se na poetku programa navode prototipovi funkcija, ime poredak

njihovih definicija postaje irelevantan.
je
Ukoliko se ni definicija ni deklaracije funkcije ne navedu pre prvog poziva

te funkcije, prevodilac pretpostavlja da funkcija vraa vrednost tipa
int
i ne
an
vri nikakvu provera ispravnosti argumenata u pozivima funkcije. Ovakvo ponaanje je predvieno jedino zbog kompatibilnosti sa starim verzijama jezika C,
te je opta preporuka da se svakako pre prvog poziva funkcije navede njena
deklaracija ili definicija.
iz
Definicije funkcija mogu se navesti u proizvoljnom poretku i mogu se nalaziti u jednoj ili u vie datoteka.
U drugom sluaju, potrebno je instruirati
prevodilac da obradi vie izvornih datoteka i da napravi jednu izvrnu verziju
sk
o
(videti poglavlje 9.2.6).
Postojanje dve deklaracije iste funkcije u okviru jednog programa je dozvoljeno, ali postojanje dve deklaracije funkcije istog imena, a razliitih lista paramPostojanje dve definicije funkcije
ro
n
etara dovodi do greke tokom prevoenja.
istog imena u jednom programu dovodi do greke tokom prevoenja ili povezivanja (ak i ako su liste parametara razliite).
Prototipovi funkcija iz standardne biblioteke dati su u datotekama zaglavlja
kt
i da bi se one mogle bezbedno koristiti dovoljno je samo ukljuiti odgovarajue

zaglavlje.
Meutim, neki prevodioci (ukljuujui GCC) poznaju prototipove
le
funkcija standardne biblioteke, ak i kada zaglavlje nije ukljueno. Tako, ako se

u GCC-u ne ukljui potrebno zaglavlje, dobija se upozorenje, ali ne i greka jer
su prototipovi standardnih funkcija unapred poznati. Ipak, ovakav kd treba

izbegavati i zaglavlja bi uvek trebalo eksplicitno ukljuiti (tj. pre svakog poziva
funkcije trebalo bi osigurati da kompilator poznaje njen prototip).
8.3 Parametri funkcije

Funkcija moe imati parametre koje obrauje i oni se navode u okviru
definicije, iza imena funkcije i izmeu zagrada. Termini parametar funkcije i
argument funkcije se ponekad koriste kao sinonimi. Ipak, pravilno je termin

parametar funkcije koristiti za promenljivu koja ini deklaraciju funkcije, a
termin argument funkcije za izraz naveden u pozivu funkcije na mestu parame-
172
8. Funkcije
Ponekad se argumenti funkcija nazivaju i stvarni argumenti, a
tra funkcije.
parametri funkcija formalni argumenti. U primeru iz poglavlja 8.1,
int kvadrat(int n);,

kvadrat(5) i kvadrat(9).
etar funkcije
n je param-
su njeni argumenti u pozivima
Parametri funkcije mogu se u telu funkcije koristiti kao lokalne promenljive

te funkcije a koje imaju poetnu vrednost odreenu vrednostima argumenata
u pozivu funkcije.
(2
01
5)
Kao i imena promenljivih, imena parametara treba da oslikavaju njihovo
znaenje i ulogu u programu. Pre imena svakog parametra neophodno je navesti

njegov tip.
Ukoliko funkcija nema parametara, onda se izmeu zagrada ne
navodi nita ili se navodi kljuna re
void.
Ukoliko se, umesto kljune rei
void,
izmeu zagrada ne navede nita, prevodilac u pozivima funkcije ne proverava

da li je ona zaista pozvana bez argumenata.
Promenljive koje su deklarisane kao parametri funkcije lokalne su za tu
tavie, bilo koja druga
je
funkciju i njih ne mogu da koriste druge funkcije.
funkcija moe da koristi isto ime za neki svoj parametar ili za neku svoju
Kvalifikatorom
const
an
lokalnu promenljivu.
mogu, kao i sve promenljive, biti oznaeni parametri
funkcije ime se obezbeuje da neki parametar ili sadraj na koji ukazuje neki
parametar nee biti menjan u funkciji. Ovo se najee koristi u kombinaciji

Funkcija
main
iz
sa prenosom nizova (videti poglavlje 8.7) i pokazivaa (videti glavu 10).

moe biti bez parametara ili moe imati dva parametra un-
apred odreenog tipa (videti poglavlje 12.4).
sk
o
Prilikom poziva funkcije, vri se prenos argumenata, to e biti opisano u

narednom poglavlju.
ro
n
8.4 Prenos argumenata
Na mestu u programu gde se poziva neka funkcija kao njen argument se
kt
moe navesti promenljiva, ali i bilo koji izraz istog tipa (ili izraz ija vrednost
moe da se konvertuje u taj tip). Na primer, funkcija
poglavlja 8.1 moe biti pozvana sa
kvadrat(5),
ali i sa
kvadrat iz primera
kvadrat(2+3).
iz
le
Argumenti funkcija se uvek prenose po vrednosti. To znai da se vrednost
koja se koristi kao argument funkcije kopira kada pone izvravanje funkcije i
onda funkcija radi samo sa tom kopijom, ne menjajui original.
Na primer,
kvadrat deklarisana sa int kvadrat(int n) i ako je pozvana

sa kvadrat(a), gde je a neka promenljiva, ta promenljiva e nakon izvrenja
funkcije kvadrat ostati nepromenjena, ma kako da je funkcija kvadrat definisana. Naime, kada pone izvravanje funkcije kvadrat, vrednost promenljive
a bie iskopirana u lokalnu promenljivu n koja je navedena kao parametar
ako je funkcija
funkcije i funkcija e koristiti samo tu kopiju u svom radu. Prenos argumenata

ilustruje i funkcija
Program 8.3.
swap
173
8. Funkcije
#include <stdio.h>
(2
01
5)
void swap(int a, int b) {

int temp = a;
a = b;
b = temp;
}
int main() {
int x = 3, y = 5;
swap(x, y);
printf("x = %d, y = %d\n", x, y);
}
swap
argumenti
ostati nepromenjene nakon ovog poziva.
an
xiy
b zamenjuju vrednosti, ali ako je funkcija

swap(x, y), onda e vrednosti promenljivih
je
U funkciji
pozvana iz neke druge funkcije sa
x = 3, y = 5
iz
Mogue je i da se ime parametra funkcije poklapa sa imenom promenljive
Program 8.4.
sk
o
koja je prosleena kao stvarni argument. Na primer:
#include <stdio.h>
kt
ro
n
void f(int a) {
a = 3;
printf("f: a = %d\n", a);
}
le
int main() {
int a = 5;
f(a);
printf("main: a = %d\n", a);
}
I u ovom sluaju radi se o dve razliite promenljive (promenljiva u pozvanoj

funkciji je kopija promenljive iz funkcije u kojoj se poziv nalazi).
f: a = 3
main: a = 5
Ukoliko je potrebno promeniti neku promenljivu unutar funkcije, onda se
kao argument ne alje vrednost te promenljive nego njena adresa (i ta adresa
174
8. Funkcije
se onda prenosi po vrednosti). O tome e biti rei u glavi 10. Alternativno,

mogue je da funkcija samo izrauna vrednost i vrati je kao rezultat, a da se
izmena promenljive izvri u funkciji pozivaocu, naredbom dodele.
Prenos nizova vri se na specifian nain, o emu e biti rei u poglavlju
8.7.
(2
01
5)
8.5 Konverzije tipova argumenata funkcije
Prilikom poziva funkcije, ukoliko je poznata njena deklaracija, vri se implic-
itna konverzija tipova argumenata u tipove parametara (ako se oni razlikuju).

Slino, prilikom vraanja vrednosti funkcije (putem
return
naredbe) vri se
konverzija vrednosti koja se vraa u tip povratne vrednosti funkcije.

U sledeem primeru, prilikom poziva funkcije
f vri
3:
vrednosti u celobrojnu vrednost i program ispisuje
je
Program 8.5.
an
#include <stdio.h>
sk
o
iz
void f(int a) {
printf("%d\n", a);
}
int main() {
f(3.5);
}
double
se konverzija
ro
n
Ukoliko ni deklaracija ni definicija funkcije nisu navedene pre njenog poziva,

u fazi prevoenja ne vri se nikakva provera ispravnosti tipova argumenata i
povratne vrednosti a u situacijama gde se poziva funkcija vre se podrazumevane
promocije argumenata:
kt
short
se promoviu u
one obuhvataju celobrojne promocije (tipovi
int),
i promociju tipa
float
u tip
double.
char
U ovom
sluaju (da deklaracija ni definicija nisu navedene pre poziva funkcije), uko-
le
liko je definicija funkcije ipak navedena negde u programu, zbog kompilacije
koja je sprovedena na opisani nain, izvrni program moe da bude generisan, ali njegovo ponaanje moe da bude neoekivano. Ako je u navedenom
primeru definicija funkcije
prevoenja funkcije
nee biti poznat tip funkcije
main
navedena nakon definicije funkcije
okviru poziva bie preneta vrednost

funkcije
3.5
main,
prilikom
i kao parametar u
zapisana u pokretnom zarezu (kao
f (koja je kompilirana nakon

main) prima parametar tipa int i dobijenu vrednost 3.5 tumaie kao
vrednost tipa
double).
S druge strane, funkcija
ceo broj zapisan u potpunom komplementu. Zato bi tako modifikovani program

ispisao vrednost
(a ne
3.5,
kao u prvom sluaju).
175
8. Funkcije
8.6 Povratna vrednost funkcije

Funkcija moe da vraa rezultat i
kao rezultat.
tip
oznaava tip vrednosti koja se vraa
Funkcija rezultat vraa naredbom
return r;
samo da vraa vrednost

vanje.
r izraz
return r; ne
gde je
zadatog tipa ili tipa koji se moe konvertovati u taj tip. Naredba
r kao rezultat rada funkcije, nego i prekida njeno izvrareturn naredbu,
Ako funkcija koja treba da vrati vrednost ne sadri
(2
01
5)
kompilator moe da prijavi upozorenje, a u fazi izvravanja rezultat poziva e

biti nedefinisana vrednost (to je obino pogreno). Ako funkcija ne treba da
vraa rezultat, onda se kao tip povratne vrednosti navodi specijalan tip
i tada naredba
return
nema argumenata (tj. navodi se
tom sluaju nije ni neophodno navoditi naredbu
return;).
void
tavie, u
return iza poslednje naredbe
u funkciji.
Funkcija koja je pozvala neku drugu funkciju moe da ignorie, tj. da ne

Kvalifikator
const
je
koristi vrednost koju je ova vratila.
moe se primeniti i na tip povratne vrednosti funkcije.
an
To nema mnogo smisla, osim u kombinaciji sa pokazivaima (videti glavu 10)

i retko se koristi.
sk
o
8.7 Nizovi i funkcije
iz
Iako je sintaksiki ispravno i drugaije, funkcija main uvek treba da ima

int kao tip povratne vrednosti (jer okruenje iz kojeg je program pozvan uvek
kao povratnu vrednost oekuje tip int).
Niz se ne moe preneti kao argument funkcije.
Umesto toga, mogue je
kao argument navesti ime niza. Tokom kompilacije, imenu niza pridruena je
niza.
ro
n
informacija o adresi poetka niza, o tipu elemenata niza i o broju elemenata

Kada se ime niza navede kao argument funkcije, onda do te funkcije
(iji je tip odgovarajueg parametra pokazivaki tip, o emu e biti vie rei u
glavi 10) stie informacija o adresi poetka niza i o tipu elemenata (ali ne i o
kt
imenu niza niti o broju elemenata niza). Poto funkcija koja je pozvana dobija
informaciju o adresi poetka originalnog niza, ona moe da neposredno menja
le
njegove elemente (i takve izmene e biti sauvane nakon izvrenja funkcije), to

je drugaije u odnosu na sve ostale tipove podataka.
Prenos adrese poetka
niza vri se kao i uvek po vrednosti. U pozvanoj funkciji, adresa poetka

niza navedenog u pozivu se kopira i moe se menjati (tj. ona je l-vrednost), pri
emu te izmene ne utiu na njenu originalnu vrednost (adresu poetka niza).
S druge strane, kao to je ranije reeno, originalna adresa poetka niza nije
l-vrednost i ne moe se menjati.
Funkcija koja prima niz moe biti deklarisana na neki od narednih naina:
tip ime_funkcije(tip ime_niza[dimenzija]);

tip ime_funkcije(tip ime_niza[]);
176
8. Funkcije
S obzirom na to da se u funkciju prenosi samo adresa poetka niza, a ne i

dimenzija niza, prvi oblik deklaracije nema puno smisla tako se znatno ree
koristi.
Ukoliko se ime dvodimenzionalnog niza koristi kao argument u pozivu funkcije,
deklaracija parametra u funkciji mora da ukljui broj kolona; broj vrsta je nebitan, jer se i u ovom sluaju prenosi samo adresa (tj. pokaziva na niz vrsta, pri
emu je svaka vrsta niz). U sluaju niza sa vie od dve dimenzije, samo se prva
tip ime_funkcije(tip ime_niza[bv][bk]);

tip ime_funkcije(tip ime_niza[][bk]);
(2
01
5)
dimenzija moe izostaviti (dok je sve naredne dimenzije neophodno navesti).
Naredni primer ilustruje injenicu da se u funkciju ne prenosi ceo niz. Uko-
int i adresni tip reprezentomain, broj 20 (5 elemenata

4
tipa int ija je veliina 4 bajta) i, u okviru funkcije f, broj 4 (veliina adrese
koja je preneta u funkciju). Dakle, funkcija f nema informaciju o broju elemenata niza a.
liko se program pokrene na maini na kojoj su tip
an
je
vani sa 4 bajta) program ispisuje, u okviru funkcije
iz
#include <stdio.h>
Program 8.6.
sk
o
void f(int a[]) {

printf("f: %d\n", sizeof(a));
}
le
kt
ro
n
int main() {
int a[] = {1, 2, 3, 4, 5};
printf("main: %d\n", sizeof(a));
f(a);
return 0;
}
main: 20
f: 4
Prilikom prenosa niza (tj. adrese njegovog poetka) u funkciju, pored imena
niza, korisnik obino treba da eksplicitno prosledi i broj elemenata niza kao
dodatni argument (da bi pozvana funkcija imala tu informaciju).
Povratni tip funkcije ne moe da bude niz. Funkcija ne moe da kreira niz
koji bi bio vraen kao rezultat, a rezultat moe da vrati popunjavanjem niza
koji joj je prosleen kao argument.
4 sizeof
je operator, a ne funkcija, te prilikom poziva
sizeof(a) nema
a.
nata u kojem bi bila izgubljena informacija o broju elemenata niza
prenosa argume-
177
8. Funkcije
ucitaj_broj ne uspeva da uita i promeni

ucitaj_niz ispravno unosi i menja elemente
adresa poetka niza y).
U narednom programu, funkcija

vrednost broja
niza
x,
dok funkcija
(jer joj je poznata
Program 8.7.
#include <stdio.h>
je
an
void ucitaj_niz(int a[], int n) {

int i;
printf("Ucitaj niz: ");
for (i = 0; i < n; i++)
scanf("%d", &a[i]);
}
(2
01
5)
void ucitaj_broj(int a) {
printf("Ucitaj broj: ");
scanf("%d", &a);
}
ro
n
sk
o
iz
int main() {
int x = 0;
int y[3] = {0, 0, 0};
ucitaj_broj(x);
ucitaj_niz(y, 3);
printf("x = %d\n", x);
printf("y = %d %d %d\n", y[0], y[1], y[2]);
}
le
kt
Unesi broj: 5
Unesi niz: 1 2 3
x = 0
y = 1, 2, 3
Prenos niski u funkciju se vri kao i prenos bilo kog drugog niza. Jedina
razlika je to nije neophodno funkciji prosleivati duinu niske, jer se ona moe
5 Na primer,
odrediti i u samoj funkciji zahvaljujui postojanju terminalne nule.

funkcija
strchr
karakter.
stanadardne biblioteke proverava da li data niska sadri dati
U nastavku je navedena jedna njena mogua implementacija, zas-
novana na takozvanoj linearnoj pretrazi niza.

prvu poziciju karaktera
Ova implementacija pronalazi
c u niski s a vraa -1 ukoliko s ne sadrzi c, to je neto
drugaije ponaenja u odnosu na implementaciju iz standardne biblioteke.
5 Naravno,
duina niske ne odreuje duinu niza karaktera u koji je smetena, ve samo
broj karaktera do zavrne nule.
178
8. Funkcije
int strchr(const char s[], char c) {

int i;
for (i = 0; s[i] != \0; i++)
if (s[i] == c)
return i;
(2
01
5)
return -1;
U nekim sluajevima elimo da spreimo da funkcija izmeni niz (ili nisku)

koji joj je prosleen i tada je uz niz potrebno navesti da je konstantan (kljunom
reju
const),
to je i uraeno i u sluaju funkcije
mogla bi se navesti i uz parametar
c,
strchr.
Kljuna re
const
ali to bi (kako se karakter prenosi po
vrednosti) znailo samo da ovaj parametar ne moe da se menja unutar tela
je
funkcije.
an
8.8 Korisniki definisani tipovi i funkcije
Parametri funkcija mogu biti i strukture i drugi korisniki definisani tipovi.

Pored toga, funkcije kao tip povratne vrednosti mogu imati tip strukture.
iz
Prenos argumenta se i u ovom sluaju vri po vrednosti.

od dva cela broja kreira i vraa objekat tipa
sk
o
Funkcija kreiraj_razlomak
struct razlomak:
kt
ro
n
struct razlomak kreiraj_razlomak(int brojilac, int imenilac) {

struct razlomak rezultat;
rezultat.brojilac = brojilac;
rezultat.imenilac = imenilac;
return rezultat;
}
Navedni primer pokazuje i da ne postoji konflikt izmeu imena parametara
le
i istoimenih lanova strukture. Naime, imena lanova strukture su uvek vezana

za ime promenljive (u ovom primeru
rezultat).
Sledei primer ilustruje funkcije sa parametrima i povratnim vrednostima
koji su tipa strukture:
struct razlomak saberi_razlomke(struct razlomak a,

struct razlomak b) {
struct razlomak c;
c.brojilac = a.brojilac*b.imenilac + a.imenilac*b.brojilac;
c.imenilac = a.imenilac*b.imenilac;
return c;
}
179
8. Funkcije
Na slian nain mogu se implementirati i druge operacije nad razlomcima,

kao mnoenje razlomaka, skraivanje razlomka, poreenje razlomaka, itd.
Kao i drugi tipovi argumenata, strukture se u funkcije prenose po vrednosti.
Tako, naredna funkcija ne moe da promeni razlomak koji je upotrebljen kao
argument.
(2
01
5)
void skrati(struct razlomak r) {

int n = nzd(r.brojilac, r.imenilac);
r.brojilac /= n; r.imenilac /= n;
}
Naime, nakon poziva
ostaje jednak
2/4
(u funkciji se menja kopija originalne strukture
nastala prilikom prenosa po vrednosti).
8.9 Rekurzija
an
razlomak
je
struct razlomak r = {2, 4};

skrati(r);
iz
Funkcije mogu da pozivaju druge funkcije. Funkcija moe da pozove i sama

sebe (u tom sluaju argumenti u pozivima su obino razliiti).
Na primer,
sk
o
funkcija
kt
ro
n
double stepen(double x, unsigned n) {

if (n == 0)
return 1;
else
return x*stepen(x, n-1);
}
. Na primer, stepen(2.0, 3) = 2.0*stepen(2.0, 2)
= 4.0*stepen(2.0, 1) = 8.0*stepen(2.0, 0) = 8.0*1 = 8.0.
le
izraunava vrednost
Rekurzivna reenja esto su vremenski i memorijski zahtevna (jer esto za-
uzimaju mnogo prostora na steku poziva), ali zato esto daju krai i razumljiviji
izvorni kd. Rekurzija je veoma vana programerska tehnika i o njenoj upotrebi
e vie rei biti u drugom delu ove knjige.
8.10 Funkcije sa promenljivim brojem argumenata

Ponekad je korisno definisati funkcije koje u pozivu mogu da imaju promenljiv
broj argumenata.
Primetimo da su takve funkcije
mogu biti i korisniki definisane funkcije.
printf
promenljivim brojem argumenata data je kroz zaglavlje

dataka
va_list
scanf
a takve
Podrka za definisanje funkcija sa
<stdarg.h>
i tip po-
kojim se predstavlja lista argumenata prosleenih funkciji,
180
8. Funkcije
va_start kojim se zapoinje obrada takve liste argumenata, makro

va_arg koji uzima naredni argument iz liste i konvertuje ga u podatak eljenog
tipa i makro va_end kojim se zavrava obrada liste argumenata. U deklaraciji
makro
funkcije sa promenljivim brojem argumenata navode se samo tri take.

Na primer, funkcija u narednom kodu izraunava i vraa zbir prosleenih
argumenata (osim prvog). Njen prvi parametar je broj argumenata koje treba
(2
01
5)
sabrati (prvi argument ne uestvuje u zbiru).
iz
an
int sumof(int n_args, ...) {

int i;
int sum;
va_list args;
va_start(args, n_args);
sum = 0;
for (i = 1; i <= n_args; i++)
sum += va_arg(args, int);
va_end(args);
return sum;
}
je
#include <stdio.h>
#include <stdarg.h>
ro
n
sk
o
int main() {
printf("%d\n", sumof(5, 1, 2, 3, 4, 5));
return 0;
}
kt

Pitanje 8.1.
ta je to deklaracija funkcije, a ta je to definicija funkcije? U
Pitanje 8.2.
ta je to parametar, a ta argument funkcije?
Pitanje 8.3.
Koliko najmanje parametara moe da ima funkcija? Kako izgleda
le
kojim sluajevima se koriste deklaracije?
deklaracija funkcije koja nema parametara? Koja je razlika izmeu deklaracija
void f(void); i void f();?
Pitanje 8.4.
vraa rezultat?
ta se navodi kao tip povratne vrednosti za funkciju koja ne

Da li takva funkcija mora da sadri naredbu
takva funkcija moe da sadri naredbu
return
return?
return?
Da li
ta se navodi kao argument
naredbe?
Pitanje 8.5.
Kako se prenose argumenti funkcija u C-u?
situaciji prenos argumenata ne vri po vrednosti?
Da li se u nekoj
181
8. Funkcije
Pitanje 8.6.
ta ispisuje sledei program?
int f(int x) {
x = x+2;
return x+4;
}
Pitanje 8.7.
an
d
iz
sk
o
int main() {
int n = 4, k = 5;
f(n, k);
printf("%d %d\n", n, k);
}
je
void f(int n,int k) {

n = 3 * k++;
}
Pitanje 8.8.
(2
01
5)
int main() {
int x = 1, y = 2;
x = f(x+y);
printf("%d\n", x);
}
le
kt
ro
n
void f(int x) {
x += (++x) + (x++);
}
int main() {
int x = 2;
f(x); f(x);
printf("%d\n", x);
}
Pitanje 8.9.
1. Koje su informacije od navedenih, tokom kompilacije, pridruene imenu
niza: (i) adresa poetka niza; (ii) tip elemenata niza; (iii) broj elemenata
niza; (iv) adresa kraja niza?
2. Koje se od ovih informacija uvaju u memoriji tokom izvravanja programa?
3. ta se sve od navedenog prenosi kada se ime niza navede kao argument
funkcije: (i) adresa poetka niza; (ii) elementi niza; (iii) podatak o broju
elemenata niza; (iv) adresa kraja niza.
182
8. Funkcije
Pitanje 8.10.
ta ispisuje naredni program:
Pitanje 8.11.
je
int main() {
int i;
int a[] = {1, 2, 3, 4};
f(a);
for(i = 0; i < sizeof(a)/sizeof(int); i++)
printf("%d ", a[i]);
}
(2
01
5)
void f(int a[]) {

int i;
for(i = 0; i < sizeof(a)/sizeof(int); i++)
a[i] = a[i] + 1;
}
Koja funkcija standardne biblioteke se koristi za izraunavanje
an
duine niske i u kojoj datoteci zaglavlja je ona deklarisana?
Pitanje 8.12.
emu je jednako
Pitanje 8.13.
Navesti neku implementaciju funkcije
Pitanje 8.14.
Navesti liniju kda koja obezbeuje da se prilikom poziva
iz
a emu
celobrojni argument 2 implicitno prevede u
sk
o
funkcije
sizeof("abc"),
strlen.
double
void
vrednost.
ro
n
int main() {
f(2);
return 0;
}
strlen("abc")?
Kako se vri prenos unija u funkciju?
kt
Pitanje 8.15.
Zadatak 8.1.
Napisati funkciju koja proverava da li je uneti pozitivan ceo broj
prost i program koji je testira. Uporediti sa reenjem koje sadri samo funkciju
le
main.
Zadatak 8.2.
Napisati program koji za tri take Dekartove ravni zadate paro-
vima svojih koordinata (tipa
double)
izraunava povrinu trougla koji obrazuju
(koristiti
Heronov obrazac, na osnovu kojeg je povrina trougla jednaka vrednosti
( )( )( ),
gde su
, i
duine stranica, a
njegov poluo-
bim; napisati i koristiti funkciju koja rauna rastojanje izmeu dve take Dekar-
tove ravni).
Zadatak 8.3.
Za prirodan broj se kae da je savren ako je jednak zbiru svih
svojih pravih delioca (koji ukljuuju broj

savrene brojeve manje od 10000.
1,
ali ne i sam taj broj). Ispisati sve
183
8. Funkcije
Zadatak 8.4.
Napisati funkciju koja poredi dva razlomka i vraa 1 ako je prvi
vei, 0 ako su jednaki i -1 ako je prvi manji.
Zadatak 8.5.
Napisati funkciju (i program koji je testira) koja:
1. proverava da li dati niz sadri dati broj;

2. pronalazi indeks prve pozicije na kojoj se u nizu nalazi dati broj (-1 ako
(2
01
5)
niz ne sadri broj).
3. pronalazi indeks poslednje pozicije na kojoj se u nizu nalazi dati broj (-1
ako niz ne sadri broj).
4. izraunava zbir svih elemenata datog niza brojeva;
5. izraunava prosek (aritmetiku sredinu) svih elemenata datog niza brojeva;
je
6. izraunava najmanji element datog elemenata niza brojeva;
7. odreuje poziciju najveeg elementa u nizu brojeva (u sluaju vie pojavlji-
an
vanja najveeg elementa, vratiti najmanju poziciju);
iz
Zadatak 8.6.
8. proverava da li je dati niz brojeva ureen neopadajue.
sk
o
1. izbacuje poslednji element niza;

2. izbacuje prvi element niza (napisati varijantu u kojoj je bitno ouvanje
redosleda elemenata i varijantu u kojoj nije bitno ouvanje redosleda);
ro
n
3. izbacuje element sa date pozicije
k;
4. ubacuje element na kraj niza;

5. ubacuje element na poetak niza;
kt
6. ubacuje dati element
na datu poziciju
k;
x
iz niza.
le
7. izbacuje sva pojavljivanja datog elementa
Napomena: funkcija kao argument prima niz i broj njegovih trenutno popun-
jenih elemenata, a vraa broj popunjenih elemenata nakon izvoenja zahtevane
operacije.
Zadatak 8.7.
1. odreuje duinu najdue serije jednakih uzastopnih elemenata u datom

nizu brojeva;
2. odreuje duinu najveeg neopadajueg podniza datog niza celih brojeva;
3. odreuje da li se jedan niz javlja kao podniz uzastopnih elemenata drugog;
4. odreuje da li se jedan niza javlja kao podniz elemenata drugog (elementi
ne moraju da budu uzastopni, ali se redosled pojavljivanja potuje);
184
8. Funkcije
5. obre dati niz brojeva;

6. rotira sve elemente datog niza brojeva za
7. rotira sve elemente datog niza brojeva za
k
k
pozicija ulevo;
pozicija udesno;
8. izbacuje viestruka pojavljivanja elemenata iz datog niza brojeva (napisati

varijantu u kojoj se zadrava prvo pojavljivanje i varijantu u kojoj se
(2
01
5)
zadrava poslednje pojavljivanje).

9. spaja dva niza brojeva koji su sortirani neopadajui u trei niz brojeva
koji je sortiran neopadajui.
Zadatak 8.8.
Napisati funkciju koja poredi dve niske leksikografski (kao u
reniku, u skladu sa kdnim rasporedom sistema).
Funkcija vraa negativan
rezultat ukoliko prva niska leksikografski prethodi drugoj, nulu u sluaju da su
je
niske jednake i pozitivan rezultat ukoliko druga niska leksikografski prethodi
Zadatak 8.9.
an
prvoj.
Napisati funkciju koja za dve niske proverava da li je:
1. prva podniz druge (karakteri prve niske se ne moraju nalaziti na susednim
iz
pozicijama u drugoj).
2. prva podniska druge (karakteri prve niske se moraju nalaziti na susednim

pozicijama u drugomq). Ako jeste funkcija treba da vrati poziciju prve
sk
o
1.
niske u drugoj, a ako nije, onda
Napisati funkciju koja proverava da
ro
n
li jedna zadata niska sadri drugu zadatu nisku.
Zadatak 8.10.
Napisati funkciju koja za dve niske proverava da li je jedan
permutacija druge (niska je permutacija druge ako se od nje dobija samo pre-
kt
metanjem njegovih karaktera - bez ikakvog brisanja ili dodavanja karaktera).

Na primer, funkcija odredi da niske
"abc"
"cba"
jesu, a da niske
nisu permutacija.
le
"ab"
Zadatak 8.11.
"aab"i
Za datu kvadratnu matricu kaemo da je magini kvadrat ako
je suma elemenata u svakoj koloni i svakoj vrsti jednaka.

koji sa standardnog ulaza uitava prirodni broj
( < 10)
Napisati program
i zatim elemente
kvadratne matrice, proverava da li je ona magini kvadrat i ispisuje odgovarajuu poruku na standardni izlaz. Koristiti pomone funkcije za izraunavanje
zbira elemenata vrsta, kolona i dijagonala matrice.
Primer, matrica:
7 12
2 13
16 3
9
6
je magini kvadrat.
1 14
8 11
10 5
15 4
185
8. Funkcije
Zadatak 8.12.
zija najvie
Definisati strukturu kojom se moe predstaviti matrica dimen-
100100 (struktura sadri dvodimenzionalni niz brojeva tipa float
i dimenzije).
1. Napisati funkciju koja uitava matricu sa standardnog ulaza.
2. Napisati funkciju koja ispisuje matricu na standardni izlaz.
(2
01
5)
3. Napisati funkciju koja sabira dve matrice istih dimenzija.
4. Napisati funkciju koja mnoi dve matrice odgovarajuih dimenzija.
Zadatak 8.13.
Napisati funkcije koji vre unos, ispis, sabiranje i mnoenje
velikih prirodnih brojeva (za koje nije dovoljna veliina tipa
unsigned long).
1000
je
Cifre velikog broja smetati u niz i pretpostaviti da brojevi nemaju vie od
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
cifara.
(2
01
5)
Glava 9
an
je
Organizacija izvornog i izvrnog

programa
U prethodnim glavama ve je naglaeno da se izvorni program pie najee
na viim programskim jezicima i predstavlja sredstvo komunikacije izmeu programera i raunara, ali i izmeu programera smih. Specijalizovani programi,
iz
prevodioci (kompilatori), prevode izvorni u izvrni program , napisan na mainskom jeziku raunara, tj. na jeziku neposredno podranom arhitekturom pro-
sk
o
cesora.
Postoji mnotvo pisanih pravila (tj. pravila koja proistiu iz standarda
jezika koji se koristi) i nepisanih pravila (razne konvencije i obiaji) za organizovanje kda izvornog programa.
Ta pravila olakavaju programiranje i
ro
n
omoguuju programeru kreiranje razumljivih programa koji se efikasno mogu

prevoditi i izvravati. Svi programi u prethodnim poglavljima bili su jednostavni, imali su svega nekoliko funkcija i nije bilo potrebno previe obraati
kt
panju na pomenuta pravila.
Meutim, sa uslonjavanjem programa, poto-
vanje kodeksa postaje kljuno jer u protivnom pisanje i odravanje kda postaje
veoma komplikovano . Takoe, postoje pravila za organizovanje kda izvrnog
le
programa koja omoguavaju njegovo efikasno izvravanje na odreenom rau-
naru, u sklopu odreenog operativnog sistema, to podrazumeva i nesmetano

izvravanje istovremeno sa drugim programima. Zato pravila organizacije kda
izvrnog programa zavise i od vieg programskog jezika koji se koristi, ali i od
hardvera, mainskog jezika, kao i operativnog sistema raunara na kome e se
program izvravati.
I u fazi prevoenja i u fazi izvravanja mogu se javiti greke i one moraju
biti ispravljene da bi program funkcionisao ispravno. Greke tokom izvravanja
mogu biti takve da program ne moe dalje da nastavi sa izvravanjem (npr. ako
program pokua da pristupi delu memorije koji mu nije dodeljen, operativni
1 Postoji
izreka da dobre od loih programera vie razlikuje disciplina pri programiranju
nego pamet.
186
187
9. Organizacija izvornog i izvrnog programa
sistem nasilno prekida njegovo izvravanje), ali mogu da budu takve da se program nesmetano izvrava, ali da su rezultati koje prikazuje pogreni. Dakle, to
to ne postoje greke u fazi prevoenja i to to se program nesmetano izvrava,
jo uvek ne znai da je program ispravan, tj. da zadovoljava svoju specifikaciju
i daje tane rezultate za sve vrednosti ulaznih parametara.
Ispravnost pro-
grama u tom, dubljem smislu zahteva formalnu analizu i ispitivanje te vrste

ispravnosti najee je van moi automatskih alata.
Ipak, sredstva za pri-
(2
01
5)
javljivanje greaka tokom prevoenja i izvravanja programa znatno olakavaju
proces programiranja i esto ukazuju i na sutinske propuste koji naruavaju

ispravnost programa.
9.1 Od izvornog do izvrnog programa
Iako proces prevoenja jednostavnih programa poetnicima izgleda kao
je
jedan, nedeljiv proces, on se sastoji od vie faza i podfaza (a od kojih se svaka

i sama sastoji od vie koraka). U sluaju jezika C, ti koraci su obino pretpro-
an
cesiranje (engl. preprocessing), kompilacija (engl. compilation) i povezivanje

(engl. linking). Tokom svih faza prevoenja, moe biti otkrivena i prijavljena
greka u programu. U izvetajima o grekama obino se ne navodi eksplicitno
Faza pretprocesiranja je pripremna faza kompilacije. Ona
sk
o
Pretprocesiranje.
iz
na osnovu vrste greke).
u kojoj fazi je greka detektovana (mada se ta informacija moe rekonstruisati
omoguava da se izvre neke jednostavne transformacije izvornog teksta programa pre nego to on bude prosleen kompilatoru kompilator, dakle, ne
obrauje tekst programa koji je programer napisao, ve samo tekst koji je nas-
ro
n
tao njegovim pretprocesiranjem. Jedan od najvanijih zadataka pretprocesora

je da omogui da se izvorni kd pogodno organizuje u vie ulaznih datoteka.
Pretprocesor izvorni kd iz razliitih datoteka objedinjava u tzv. jedinice pre-
kt
voenja i prosleuje ih kompilatoru.
Na primer, u
.c
datoteke koje sadre
izvorni kd ukljuuju se datoteke zaglavlja (engl. header files)
.h
koje sadre
deklaracije promenljivih, funkcija i tipova podataka tako da svaka jedinica pre-
le
voenja sadri zajedniki tekst nekoliko
standardne biblioteke) i jedne
.c
.h (na primer, ve pomenuta zaglavlja
datoteke.
Program koji vri pretprocesiranje naziva se pretprocesor (engl. preproces-
sor). Rezultat rada pretprocesora, moe se dobiti korienje GCC prevodioca

navoenjem opcije
-E
(na primer,
gcc -E program.c).
Vie rei o fazi pretprocesiranja bie u poglavlju 9.2.1.
Kompilacija.
Kompilator kompilira (tj. prevodi) svaku jedinicu prevoenja
zasebno, sprovoenjem sledeih faza (videti poglavlje 4.3):
leksika analiza izdvajanje leksema , osnovnih jezikih elemenata;
sintaksika analiza kreiranje sintaksnog stabla;
188
semantika analiza provera semantike i transformacija kreiranog stabla;
generisanje meukda generisanje kda na jeziku interne reprezentacije;
optimizacija meukda optimizovanje generisanog kda;
generisanje kda na mainskom jeziku prevoenje optimizovanog kda
(2
01
5)
u objektne module.
Kompilacijom se od svake jedinice prevoenja gradi zasebni objektni modul
(engl. object module) . Objektni moduli sadre programe (mainski kd funkcija)

i podatke (memorijski prostor rezervisan za promenljive). Iako su u mainskom
obliku, objektni moduli se ne mogu izvravati.
Na primer, rezultat rada GCC kompilatora moe se dobiti navoenjem op-
-c
(na primer,
gcc -c program.c).
Ovim se dobija datoteka
program.o
je
cije
objektni modul koji je na Linux sistemu u ELF formatu (engl. Executable
an
and Linkable Format), formatu u kome je i izvrna datoteka, pri emu objektni modul nije izvran (kae se da je relokatibilan jer je u njemu tek potrebno
razreiti memorijske adrese) i mora se povezati da bi se dobila izvrna datoteka.
vri se najopsenija optimizacija kda to uzrokuje da
iz
gcc -O3,
Mnoge dodatne opcije utiu na rezultat kompilacije. Na primer, ukoliko se

navede opcija
se rezultujui kd (esto znatno) bre izvrava. Ukoliko se navede opcija
-Wall
Povezivanje.
sk
o
navode se sva upozorenja na mogue greke tokom kompilacije.
Povezivanje je proces kreiranja jedinstvene izvrne datoteke
od jednog ili vie objektnih modula koji su nastali ili kompilacijom izvornog
ro
n
kda programa ili su objektni moduli koji sadre mainski kd i podatke stan-
dardne ili neke nestandardne biblioteke . Program koji vri povezivanje zove
se poveziva , linker (engl. linker) ili ureiva veza.
Nakon kompilacije, u objektnim modulima adrese mainskog kda funkcija
kt
i adrese nekih promenljivih nisu razreene (moe se smatrati da su prazne jer su

umesto stvarnih postavljene specijalne, fiktivne adrese esto vrednost 0) i tek
le
tokom povezivanja vri se njihovo korektno razreavanje (zamena ispravnim

vrednostima).
Zato je faza povezivanja neophodna, ak iako jedan objektni
modul sadri sve promenljive i funkcije koje se koriste u programu (to najee
nije sluaj jer se koriste funkcije standardne biblioteke iji se izvrni kd ne
nalazi u objektnim modulima nastalim kompilacijom izvornog kda).
Kao to je ve reeno, pored objektnih modula nastalih kompilacijom izvornog kda koje je programer napisao, izvrnom programu se moe dodati unapred pripremljen mainski kd nekih biblioteka.
2 Objektni
.obj.
moduli na sistemu Linux najee imaju ekstenziju
3 Biblioteke
nekoliko
.o
Taj kd je mogao nastati
na sistemu Linux najee imaju ekstenziju
.a
.o,
a na sistemu Windows
(jer su arhive koje sadre
datoteka), dok na sistemu Windows najee imaju ekstenziju
.lib.
189
prevoenjem sa jezika C, ali to ne mora biti sluaj.
Na primer, neke bib-
lioteke su pisane u asembleru, a neke su nastale prevoenjem sa drugih viih

programskih jezika.
Mehanizam povezivanja, dakle, doputa i kombinovanje
kda napisanog na razliitim programskim jezicima. Mehanizam povezivanja

bitno skrauje trajanje kompilacije jer se kompilira samo tanak sloj korisnikog
izvornog kda dok se kompleksan kd biblioteka koristi unapred kompiliran.
Takve biblioteke uvek su praene datotekama zaglavlja koje slue kompilatoru
(2
01
5)
da proveri i ispravno prevede kd u kojem se poziva na funkcionalnost biblioteke.
Najei primer korienja unapred pripremljenog mainskog kda sa prate-
im datotekama zaglavlja je korienje standardne biblioteke (pregled sadraja

standardne biblioteke bie dat u glavi 11). Kd standardne biblioteke je obino
dostavljen uz prevodilac i dat je samo u obliku mainskog, a ne izvornog kda
(na primer, obino nije mogue videti izvorni kd funkcije
printf).
Deo stan-
(na primer, deklaracija funkcije
je
dardne biblioteke su datoteke zaglavlja koje sadre samo potrebne deklaracije
printf moe se pronai u zaglavlju <stdio.h>).
an
Pored statikog povezivanja , koje se vri nakon kompilacije, postoji i di-
namiko povezivanje , koje se vri tokom izvravanja programa (zapravo na njegovom poetku). Naime, statiko povezivanje u izvrnu datoteku umee main-
ski kd svih bibliotekih funkcija. Da bi se smanjila veliina izvrnih datoteka,
iz
mainski kd nekih esto korienih funkcija se ne ukljuuje u izvrnu datoteku

programa ve postoji u tzv. bibliotekama koje se dinamiki povezuju (engl. dy-
namic link library) . Izvrne datoteke sadre nerazreene pozive funkcija koje
sk
o
se dinamiki povezuju i tek prilikom pokretanja programa, dinamike biblioteke

se zajedno sa programom uitavaju u memoriju raunara i adrese poziva bibliotekih funkcija se razreavaju.
Zato, prilikom izvravanja programa bib-
ro
n
lioteke sa dinamikim povezivanjem moraju biti prisutne na sistemu. Na primer,

funkcije standardne biblioteke intenzivno pozivaju funkcije rantajm biblioteke
(o tome je bilo rei na strani 86) i razreavanje takvih poziva vri se dinamiki,
u fazi izvravanja programa. Jo jedna prednost dinamikog povezivanja bib-
kt
liotekih funkcija je da se nove verzije biblioteka (esto sa ispravljenim sitnijim

grekama) mogu koristiti bez potrebe za izmenom programa koji te biblioteke
le
koristi.
Proces povezivanja obino se automatski pokree odmah nakon kompilacije.
Na primer, ako se koristi GCC prevodilac, prevoenje programa od jedne datoteke i povezivanje sa objektnim modulima standardne biblioteke se postie
na sledei nain:
gcc -o program program.c

Ovim se dobija izvrni program
program
(u ELF formatu).
U procesu povezivanja, automatski se ukljuuju potrebni objektni moduli

standardne biblioteke (na operativnom sistemu Linux ovaj modul se obino zove
4 Ekstenzija
Windows
.dll.
ovih datoteka u sistemu Linux je obino
.so (shared object), dok je u sistemu
190
libc ili slino).

-l. Na primer,
Dodatne biblioteke mogu se ukljuiti navoenjem parametra
gcc -o program -lm program.c

u proces povezivanja ukljuuje i standardnu biblioteku
libm
koja nije po-
Odvojena kompilacija i povezivanje.
(2
01
5)
drazumevano obuhvaena povezivanjem.
Korak kompilacije i korak povezi-
vanja mogue je razdvojiti tj. mogue je prvo prevesti datoteku sa izvornim

programom i eksplicitno napraviti objektni modul (u ovom sluaju bi se zvao
program.o),
a tek zatim ovako napravljeni objektni modul povezati (ukljuu-
jui i objektni kd standardne biblioteke) i dobiti izvrni program. U sluaju

da se koristi GCC, to se postie sa:
je
gcc -c program.c
gcc -o program program.o
-c govori GCC prevodiocu da ne treba da vri
an
Kao to je ve reeno, parametar
povezivanje ve samo kompilaciju i da rezultat eksplicitno sauva kao objekpoziv vri povezivanje tog objektnog
program.o. Drugi
program.
modula i daje izvrni program
iz
tni modul u datoteci
Program se moe izgraditi i iz vie jedinica prevoenja.

je izvorni kd programa razdvojen u dve datoteke
Na primer, ako
program1.c i program2.c,
sk
o
izvrni program mogue je dobiti komandom:
gcc -o program program1.c program2.c
ro
n
Naravno, svaka datoteka se odvojeno prevodi i tek onda se vri povezivanje.

Dakle, efekat je isti kao da je pozvano
kt
gcc -c program1.c
gcc -c program2.c
gcc -o program program1.o program2.o
le
Razdvajanjem kompilacije i povezivanja u dve faze omogueno je da se mod-
uli koji se ne menjaju ne prevode iznova svaki put kada je potrebno napraviti
novu verziju izvrnog program (kada se promeni neka izvorna datoteka). Na
primer, ako je promena izvrena samo u datoteci
ponovo prevoditi datoteku
Program make.
program2.c.
Program
make
program1.c,
nije potrebno
(prvu verziju napisao je Sjuart Feldman,
1977. godine) olakava generisanje izvrnih programa od izvornih datoteka.

Iako postoje varijante za razne platforme, program
make
najee se koristi na
operativnom sistemu Linux. Alternativa (ili nadogradnja) programa
make
su
savremena integrisana razvojna okruenja (engl. integrated development environment, IDE) u kojima programer na interaktivni nain specifikuje proces
kompilacije.
191
Prilikom korienja programa
Makefile
ime
make,
korisnik u datoteci koja obino ima
specifikuje nain dobijanja novih datoteka od starih.
Speci-
fikuju se zavisnosti izmeu datoteka i akcije koje se izvravaju ukoliko su te

zavisnosti naruene (linije koje sadre akcije moraju da ponu tabulatorom, a
ne razmacima). Nakon pokretanja programa
make,
ukoliko se desi da je neka
zavisnost naruena, izvrava se odgovarajua akcija i rekurzivno se nastavlja sa

proverom zavisnosti, sve dok se sve zavisnosti ne ispune. Na primer, datoteka
sledeeg sadraja
(2
01
5)
Makefile
program: program1.o program2.o biblio.o

gcc -o program program1.o program2.o biblio.o
an
program2.o : program2.c biblio.h

gcc -c program2.c
je
program1.o : program1.c biblio.h

gcc -c program1.c
program zavisi od sledeih datoteka: program1.o, program2.o

biblio.o. Ukoliko je zavisnost naruena (to znai, ukoliko je bilo koja od
datoteka program1.o, program2.o ili biblio.o novijeg datuma od datoteke
program), izvrava se povezivanje. Slino, ako je datoteka program1.c ili
biblio.h novijeg datuma o program1.o koji od njih zavisi (verovatno tako
to datoteka program1.c ukljuuje zaglavlje biblio.h), vri se njena kompilacija. Analogno je i za program2.
Program make ima jo mnogo opcija ali one nee ovde biti opisivane.
kae da datoteka
ro
n
sk
o
iz
Izvravanje programa.
Nakon uspenog prevoenja moe da sledi faza
izvravanja programa.
Izvrni programi smeteni su u datotekama na disku i pre pokretanja uita-
kt
vaju se u glavnu memoriju. Za ovo je zaduen program koji se naziva punilac

ili louder (engl. loader) koji je obino integrisan u operativni sistem. Njegov
le
zadatak je da proveri da li korisnik ima pravo da izvri program, da prenese

program u glavnu memoriju, da prekopira argumente komandne linije (o kojima
e vie biti rei u poglavlju 12.4) u odgovarajui deo memorije programa koji
se pokree, da inicijalizuju odreene registre u procesoru i na kraju da pozovu
poetnu funkciju programa.
funkcija
_start
Nasuprot oekivanju, to nije funkcija
koja poziva funkciju
main,
main,
ve
ali pre toga i nakon toga vri do-
datne pripremne i zavrne operacije sa programom, korienjem usluga rantajm

biblioteke tj. operativnog sistema.
Pre konane distribucije korisnicima, program se obino intenzivno testira
tj. izvrava za razliite vrednosti ulaznih parametara.
Ukoliko se otkrije da
postoji greka tokom izvravanja (tzv. bag od engl. bug), vri se pronalaenje
uzroka greke u izvornom programu (tzv. debagovanje ) i njeno ispravljanje. U
pronalaenju greke mogu pomoi programi koji se nazivaju debageri i koji
192
omoguavaju izvravanje programa korak po korak (ili pauziranje njegovog

izvravanja u nekim karakteristinim takama), uz prikaz meuvrednosti promenljivih. Da bi program mogao da bude analiziran primenom debagera, on
mora biti preveden na poseban nain, tako da izvrna verzija sadri i informacije
o izvornom kdu. Na primer, za prevodilac GCC potrebno je koristiti opciju
-g.
Takva verzija izvrnog programa zove se razvojna (debag) verzija, a verzija
(2
01
5)
koja se isporuuje krajnjem korisniku zove se objavljena (riliz) (engl. release).

Pitanje 9.1.1.
Navesti i objasniti osnovne faze na putu od izvornog do izvrnog
programa.
U kom obliku se isporuuje standardna C biblioteka?
Pitanje 9.1.3.
Kako se korienjem GCC prevodioca moe izvriti samo faza
pretprocesiranja kda i prikazati rezultat?
Kako se moe izvriti samo faza
an
kompilacije, bez povezivanja objektnih modula?
Pitanje 9.1.4.
je
Pitanje 9.1.2.
ta su jedinice prevoenja? ta su datoteke zaglavlja? U kojoj
iz
Pitanje 9.1.5.
fazi se od vie datoteka grade jedinice prevoenja?
ta su objektni moduli? ta sadre? Da li se mogu izvravati?
Kojim procesom nastaju objektni moduli? Kojim procesom se od objektnih mod-
Pitanje 9.1.6.
sk
o
ula dobija izvrni program?
Da li svi objektni moduli koji se ukljuuju u kreiranje izvrnog
programa moraju nastati kompilacijom sa programskog jezika C? Da li je mogue
ro
n
kombinovati razliite programske jezike u izgradnji izvrnih programa?
Pitanje 9.1.7.
ta znai da u objektnim modulima pre povezivanja adrese nisu
kt
korektno razreene?
Pitanje 9.1.8.
U kom formatu su objektni moduli i izvrne datoteke na Linux
le
sistemima?
Pitanje 9.1.9.
ta je statiko, a ta dinamiko povezivanje? Koje su prednosti
dinamikog u odnosu na statiko povezivanje?
Pitanje 9.1.10.
U kojim fazama prevoenja programa se vri prijavljivanje
greaka?
Pitanje 9.1.11.
Kako se korienjem GCC prevodioca vri odvojena kompi-
lacija i povezivanje programa u datotekama
Pitanje 9.1.12.
Pitanje 9.1.13.
p1.c i p2.c.
ta je i emu slui program
make?
Kako se zove alat koji omoguava da se program izvrava
korak-po-korak i da se prate vrednosti promenljivih?
193
9.2 Organizacija izvornog programa

Vii programski jezici namenjeni su prvenstveno oveku (a ne raunaru).
Obino je daleko lake neki algoritam pretoiti u program na viem programskom jeziku nego u program na mainskom jeziku. Isto vai i za razumevanje
programa koje je napisao neko drugi. Ipak, pisanje, razumevanje i odravanje
veoma dugih programa moe da predstavlja veliki izazov za programera, ak
Da bi se olakalo
(2
01
5)
i kada je program napisan na viem programskom jeziku.
pisanje, razumevanje i odravanje programa, za jezik C (kao i za svaki drugi
vii programski jezik), programeru su na raspolaganju mnoga sredstva koja
omoguavaju da program bude krai, pregledniji, da se efikasnije kompilira, da

se bre izvrava itd.
Osnovni koraci u organizovanju sloenijih programa obino su podela sloenih zadataka na jednostavnije poslove i njihovo izdvajanje u zasebne funkcije
je
(tzv. funkcionalna dekompozicija ), definisanje odgovarajuih tipova podataka

i organizovanje podataka definisanjem odgovarajuih promenljivih. Funkcije u
an
programu trebalo bi da budu to nezavisnije i to slabije meusobno uslovljene

(loe je ako je za razumevanje rada neke funkcije potrebno potpuno razumeti
tano kako radi neka druga funkcija).
Veliki programi se organizuju u vie
datoteka tj. modula koji sadre podatke i funkcije koji objedinjavaju odreenu
iz
funkcionalnost (npr. definiciju tipa podataka za predstavljanje kompleksnih

brojeva i funkcije za izvoenje operacija nad tim tipom ima smisla grupisati u
zaseban modul za rad sa kompleksnim brojevima). Mnogi moduli mogu biti
sk
o
korieni u razliitim programima i tada se obino grade kao biblioteke.

Opisani pristup programiranju omoguavaju i olakavaju razliiti mehanizmi jezika C. Na primer, pretprocesor, izmeu ostalog, olakava korienje
ro
n
standardne, ali i korisniki definisanih biblioteka.
Pretprocesor sa linkerom
omoguava da se program podeli na vie datoteka, tako da se te datoteke

mogu spojiti u jedinstven izvrni program. Doseg identifikatora (engl. scope)
odreuje da li se neka imena mogu koristiti u itavim jedinicama prevoenja ili
kt
samo u njihovim manjim delovima (najee funkcijama ili jo uim blokovima).

Postojanje promenljivih ija je upotreba ograniena na samo odreene uske
le
delove izvornog kda olakava razumevanje programa i smanjuje mogunost

greaka i smanjuje meusobnu zavisnost izmeu raznih delova programa. iv-
otni vek promenljivih (engl. lifetime) odreuje da li je neka promenljiva dostupna tokom itavog izvravanja programa ili samo tokom nekog njegovog dela.
Postojanje promenljivih koje traju samo pojedinano izvravanje neke funkcije
znatno tedi memoriju, dok postojanje promenljivih koje traju itavo izvravanje programa omoguava da se preko njih vri komunikacija izmeu razliitih
funkcija modula. Povezanost identifikatora (engl. linkage) u vezi je sa deljenjem podataka izmeu razliitih jedinica prevoenja i daje mogunost korienja
zajednikih promenljivih i funkcija u razliitim jedinicama prevoenja (modulima), ali i mogunost sakrivanja nekih promenljivih tako da im se ne moe
pristupiti iz drugih jedinica prevoenja. Odnos izmeu dosega, ivotnog veka
i povezanosti je veoma suptilan i sva ova tri aspekta objekata odreuju se na
194
osnovu mesta i naina deklarisanja tj. definisanja objekata, ali i primenom kvalifikatora
auto, register, static i extern
o emu e biti vie rei u nastavku
ovog poglavlja.
Sva ova sredstva donose potencijalna olakanja u proces programiranja, ali
sva stvaraju i mogunosti raznih greaka ukoliko se ne koriste na ispravan nain.
Pretprocesor
(2
01
5)
9.2.1
Kada se od izvornog programa napisanog na jeziku C proizvodi program

na mainskom jeziku (izvrni program), pre samog prevodioca poziva se C
pretprocesor.
Pretprocesiranje, dakle, predstavlja samo pripremnu fazu, pre
kompilacije. Sutinski, pretprocesor vri samo jednostavne operacije nad tekstualnim sadrajem programa i ne koristi nikakvo znanje o jeziku C. Pretpro-
cesor ne analizira znaenje naredbi napisanih u jeziku C ve samo pretpro-
je
cesorske direktive (engl. preprocessing directive) (one se ne smatraju delom

jezika C) na osnovu kojih vri odreene transformacije teksta izvornog proNeke od operacija pretprocesora su zamena komentara belinama ili
an
grama.
\. Dve najee
#include (za ukljuivanje sadraja neke
spajanje linija razdvojenih u izvornom programu simbolom

koriene pretprocesorske direktive su
#define
koja zamenjuje neki tekst, makro, drugim tekstom.
druge datoteke) i
iz
Pretprocesor omoguava i definisanje makroa sa argumentima, kao i uslovno

prevoenje (odreeni delovi izvornog programa se prevode samo ukoliko su ispunjeni zadati uslovi). Da bi mogao da izvri svoje zadatke, tokom izvravanja
sk
o
pretprocesor izvrava odreenu jednostavniju leksiku analizu (tokenizaciju) na

koju se nadovezuje kasnija faza leksike analize, koja se vri tokom kompilacije.
ro
n
Ukljuivanje datoteka zaglavlja
Veliki programi obino su podeljeni u vie datoteka, radi preglednosti i

lakeg odravanja. esto je potrebno da se iste promenljive, funkcije i koris-
kt
niki definisani tipovi koriste u vie datoteka i neophodno je da kompilator

prilikom prevoenja svake od njih poznaje deklaracije
5 promenljivih, funkcija
le
i tipova podataka koji se u njoj koriste. ak i kada programer pie samo jednu
datoteku, program po pravilu koristi i funkcionalnost koju mu prua stan-
dardna biblioteka i da bi ona mogla da se koristi, neophodno je da kompilator

tokom kompilacije zna deklaracije standardnih funkcija (npr. funkcije
printf),
promenljivih i tipova. Jedno reenje bilo bi da programer u svakoj datoteci,

na poetku navede sve potrebne deklaracije, ali ponavljanje istih deklaracija
na vie mesta u izvornom kdu je mukotrpan posao i otvara prostor za greke.
Bolje reenje (koja se obino i koristi) je da se deklaracije izdvajaju u zasebne
5 Podsetimo,
deklaracije sadre informacije koje su potrebne kompilatoru da prevede
odreenu datoteku i tako generie objektni modul (npr. prototip funkcije je deklaracija),
dok definicije sadre mnogo vie informacija informacije koje su dovoljne da nakon faze
povezivanja nastane izvrni program (npr. ceo kd funkcije predstavlja njenu definiciju).
Kompilator ne mora da poznaje definiciju funkcije da bi generisao njen poziv, ali linker
mora, da bi mogao da taj poziv razrei.
195
datoteke koje se onda ukljuuju gde god je potrebno. Takve datoteke zovu se
datoteke zaglavlja (engl. header files). Osnovni primer datoteka zaglavlja su zaglavlja standardne biblioteke. Primer kreiranja korisniki definisanih datoteka
zaglavlja bie naveden u poglavlju 9.2.6. U datoteku koja se prevodi, sadraj
neke druge datoteke ukljuuje se direktivom
#include.
Linija oblika:
i linija oblika
#include <ime_datoteke>
zamenjuju se sadrajem datoteke
ime_datoteke.
(2
01
5)
#include "ime_datoteke"
U prvom sluaju, datoteka
koja se ukljuuje trai se u okviru posebnog skupa direktorijuma include path

(koja se veini kompilatora zadaje korienjem opcije
-I)
i koja obino po-
je
drazumevano sadri direktorijum u kojem se nalazi datoteka u koju se vri

ukljuivanje. Ukoliko je ime, kao u drugom sluaju, navedeno izmeu znakova
datoteka se trai u sistemskom include direktorijumu u kojem se nalaze
an
< i >,
standardne datoteke zaglavlja, ija lokacija zavisi od sistema i od C prevodioca
koji se koristi.
Ukoliko se promeni ukljuena datoteka, sve datoteke koje zavise od nje

direktive
#include.
#include
direktivi, do kompilatora stie program koji
sk
o
Poto, zahvaljujui
iz
moraju biti iznova prevedene. Datoteka koja se ukljuuje i sama moe sadrati
ne postoji fiziki u jednoj datoteci, ve je kombinacija teksta koji se nalazi

u razliitim datotekama, kae se da se program sastoji od razliitih jedinica
prevoenja (a ne od vie datoteka). Jedinice prevoenja imaju mnogo direk-
ro
n
tniju vezu sa objektnim modulima, povezivanjem i izvrnim programom od

pojedinanih fizikih datoteka koje programer kreira.
kt
Makro zamene
Pretprocesorska direktiva
#define omoguava zamenjivanje niza karaktera
le
u datoteci, makroa (engl. macro) drugim nizom karaktera pre samog pre-
voenja. Njen opti oblik je:
#define originalni_tekst novi_tekst

U najjednostavnijem obliku, ova direktiva koristi se za zadavanje vrednosti
nekom simbolikom imenu, na primer:
#define MAX_LEN 80
Ovakva definicija se koristi da bi se izbeglo navoenje iste konstantne vrednosti na puno mesta u programu.
Umesto toga, koristi se simboliko ime
koje se moe lako promeniti izmenom na samo jednom mestu.

denom primeru,
U nave-
MAX_LEN je samo simboliko ime i nikako ga ne treba meati sa
196
promenljivom (ak ni sa promenljivom koja je
const).
Naime, za ime
MAX_LEN
u memoriji se ne rezervie prostor tokom izvravanja programa, ve se svako

njeno pojavljivanje, pre samog prevoenja zamenjuju zadatom vrednou (u
navedenom primeru vrednou 80). Tako
MAX_LEN
nije vidljiva ni kompila-
toru, ni linkeru, niti u bilo kom obliku postoji u izvrnom programu.

Makro moe biti bilo koji identifikator, pa ak i kljuna re jezika C. Tekst
zamene (novi_tekst u navedenom optem obliku) je tekst do kraja reda, a

reda koji se nastavlja.
\ na kraju svakog
(2
01
5)
mogue je da se prostire na vie redova ako se navede simbol
Direktive zamene mogu da koriste direktive koje im
prethode.
Zamene se ne vre u konstantnim niskama niti u okviru drugih simbolikih
#define MAX_LEN 80 nee uticati

printf( "MAX_LEN is 80"); niti na simboliko ime MAX_LEN_VAL.
imen a . Na primer, gore navedena direktiva

na naredbu
Mogue je defisati i pravila zamene sa argumentima od kojih zavisi tekst
max(A, B)
((A) > (B) ? (A) : (B))
an
#define
je
zamene. Na primer, sledea definicija
max(A, B) koji zavisi od argumenata. Ukoliko je u nasmax(2, 3), to e, pre prevoenja,

biti zamenjeno sa ((2) > (3) ? (2) : (3)). Slino, tekst max(x+2, 3*y)
bie zamenjen tekstom ((x+2) > (3*y) ? (x+2) : (3*y)). Tekst max(2, 3)
definie tekst zamene za
iz
tavku datoteke, u nekoj naredbi navedeno
i slini ne predstavljaju poziv funkcije i nema nikakvog prenosa argumenata kao
sk
o
kod pozivanja funkcija. Postoje i druge razlike u odnosu na poziv funkcije. Na

primer, ukoliko je negde u programu navedeno
max(a++, b++), na osnovu date
definicije, ovaj tekst bie zamenjen tekstom
ro
n
((a++) > (b++) ? (a++) : (b++)),
to e dovesti do toga da se vea od vrednosti
a i b inkrementira dva puta (to
moda nije planirano).
Vano je voditi rauna i o zagradama u tekstu zamene, da bi bio ouvan
kt
poredak primene operacija. Na primer, ukoliko se definicija
le
#define kvadrat(x) x*x
primeni na
kvadrat(a+2),
tekst zamene e biti
a+2*a+2,
a ne
(a+2)*(a+2),
kao to je verovatno eljeno i zbog toga bi trebalo koristiti:
#define kvadrat(x) (x)*(x)

Navedena definicija, meutim, i dalje ne daje ponaanje koje je verovatno
eljeno.
Naime, kada se makro primeni na izraz
zamenjen izrazom
a/(b*b)).
a/(b)*(b),
a/kvadrat(b), on e biti
(a/b)*b (a ne sa sa
to je ekvivalentno sa
Zbog toga je bolja definicija:
6 Zato je neophodno da pretprocesor tokom svog rada izvri jednostavniju leksiku analizu.
197
#define kvadrat(x) ((x)*(x))

Tekst zamene moe da sadri itave blokove sa deklaracijama, kao u sledeem
primeru:
#define swap(t, x, y) { t z; z=x; x=y; y=z; }

a i b se,
swap(int, a, b).
menljivama
#,
Celobrojnim pro-
zahvaljujui ovom makrou, mogu razmeniti vrednosti sa
Ukoliko se u direktivi
navede simbol
t.
(2
01
5)
koji definie zamenjivanje vrednosti dve promenljive tipa
#define,
u novom tekstu, ispred imena parametra
kombinacija e biti zamenjena vrednou parametra nave-
denog izmeu dvostrukih navodnika. Ovo moe da se kombinuje sa nadovezivanjem niski. Na primer, naredni makro moe da poslui za otkrivanje greaka:
printf(#expr " = %g\n", expr)
je
dprint(expr)
an
#define
Tako e tekst:
dprint(x/y);
iz
unutar nekog programa biti zamenjen tekstom:
sk
o
printf("x/y" " = %g\n", x/y);
Poto se niske automatski nadovezuju, efekat ove naredbe je isti kao efekat
naredbe:
ro
n
printf("x/y = %g\n", x/y);
esta je potreba da se prilikom pretprocesiranja dve niske nadoveu da bi
##.
kt
se izgradio sloeni identifikator.
Ovo se postie petprocesorskim operatorom
Na primer,
le
#define dodaj_u_niz(ime, element) \

niz_##ime[brojac_##ime++] = element
Poziv
dodaj_u_niz(a, 3);
se tada zamenjuje naredbom
niz_a[brojac_a++] = 3;
Dejstvo primene direktive zamene je od mesta na kojem se nalazi do kraja
datoteke ili do reda oblika:
198
#undef originalni_tekst
Kao to je reeno, makro zamene i funkcije se, iako mogu izgledati slino,
sutinski razlikuju. Kod makro zamena nema provere tipova argumenata niti
implicitnih konverzija to moe da dovodi do greaka u kompilaciji ili do neoekivanog rada programa. Argument makroa u zamenjenoj verziji moe biti nave-
(2
01
5)
den vie puta to moe da utie na izvravanje programa, a izostavljanje zagrada

u tekstu zamene moe da utie na redosled izraunavanja operacija. S druge
strane, kod poziva makroa nema prenosa argumenata te se oni izvravaju bre
nego odgovarajue funkcije. Ipak, moderni kompilatori kratke funkcije obino
umeu (engl. inline) itavo telo funkcije na mesto poziva, starajui se o argu-
mentima i tada nema gubitaka u vremenskoj ili prostornoj efikasnosti u odnosu
na korienje makroa. Sve u svemu, makro zamene sa argumentima mogu imaju

i dobre i loe strane i treba ih koristiti oprezno.
je
Mnoge standardne funkcije za ulaz i izlaz iz standardne C biblioteke mogu

biti, alternativno, implementirane i kao makroi (na primer,
getc, printf
koji koristi funkciju
fprintf,
getchar koji koristi
itd.).
an
funkciju
Uslovno prevoenje
iz
Pretprocesorskim direktivama je mogue iskljuiti delove kda iz procesa

prevoenja, u zavisnosti od vrednosti uslova koji se rauna u fazi pretprocesiranja. Direktiva
#if
izraunava vrednost konstantnog celobrojnog izraza (koji
sk
o
moe, na primer, da sadri konstante i simbolika imena definisana direktivom
#define).
Ukoliko je dobijena vrednost jednaka nuli, onda se ignoriu (ne
#endif ili do direktive #else ili do

#elif koja ima znaenje kao else-if. U okviru argumenta direktive
#if, moe se koristiti izraz defined(ime) koji ima vrednost 1 ako je simboliko
ime ime definisano nekom prethodnom direktivom, a 0 inae. Krai zapis za
#if defined(ime) je #ifdef ime, a krai zapis za #if !defined(ime) je
#ifndef ime. Na primer, sledei program:
kt
direktive
ro
n
prevode) sve linije programa do direktive
le
Program 9.1.
#define SRPSKI
#include <stdio.h>
int main()
{
#ifdef SRPSKI
printf("Zdravo, svete");
#else
printf("Hello, world");
#endif
199
return 0;
ispisuje tekst na srpskom jeziku, a izostavljanjem direktive iz prvog reda ispisivao bi tekst na engleskom jeziku.
grananja zasnovanog na C naredbi
if.
Ovo grananje se sutinski razlikuje od

Naime, u navedenom primeru prevodi
se samo jedna od dve verzije programa i dobijeni izvrni program nema nikakvu
(2
01
5)
informaciju o drugoj verziji. Za razliku od toga, kada se koristi grananje koje

koristi C jezik (a ne pretprocesor), program sadri kd za sve mogue grane.
9.2.2
Doseg identifikatora
Jedna od glavnih karakteristika dobrih programa je da se promenljive veinom definiu u funkcijama (ili ak nekim uim blokovima) i upotreba promen-
ljive je uglavnom ograniena na funkciju (ili blok) u kojoj je deklarisana. Ovim
je
se smanjuje zavisnost izmeu funkcija i ponaanje funkcije odreeno je samo

njenim ulaznim parametrima, a ne nekim globalnim stanjem programa. Time
an
se omoguava i da se analiza rada programa zasniva na analizi pojedinanih

funkcija, nezavisnoj od konteksta celog programa. Ipak, u nekim sluajevima
promenljivih.
prihvatljivo je da funkcije meusobno komuniciraju korienjem zajednikih
Doseg, tj. vidljivost identifikatora (engl. scope of identifiers)
iz
odreena je nainom tj. mestom u izvornom kdu na kojem su uvedeni.

Doseg identifikatora odreuje deo teksta programa u kojem je mogue ko-
sk
o
ristiti odreeni identifikator i u kojem taj identifikator identifikuje odreeni objekat (na primer, promenljivu ili funkciju). Svaki identifikator ima neki doseg.
Jezik C spada u grupu jezika sa statikim pravilima dosega to znai da se doseg
svakog identifikatora moe jednoznano utvrditi analizom izvornog kda (bez
ro
n
obzira na mogue tokove izvravanja programa).
U jeziku C postoje sledee
vrste dosega:
doseg nivoa datoteke (engl. file level scope) koji podrazumeva da ime vai
kt
od take uvoenja do kraja datoteke;
doseg nivoa bloka (engl. block level scope) koji podrazumeva da ime vai
le
od take uvoenja do kraja bloka u kojem je uvedeno;
doseg nivoa funkcije (engl. function level scope) koji podrazumeva da ime
vai u celoj funkciji u kojoj je uvedeno; ovaj doseg imaju jedino labele
koje se koriste uz
goto
naredbu;
doseg nivoa prototipa funkcije (engl. function prototype scope) koji podrazumeva da ime vai u okviru prototipa (deklaracije) funkcije; ovaj
doseg imaju samo imena parametara u okviru prototipova funkcije; on
omoguava da se u prototipovima funkcija navode i imena (a ne samo
tipovi) argumenata, to nije obavezno, ali moe da olaka razumevanje i
dokumentovanje kda.
7 Za
lokalizaciju programa bolje je koristiti specijalizovane alate npr. GNU gettext.
200
Najznaajni nivoi dosega su doseg nivoa datoteke i doseg nivoa bloka. Identifikatori koji imaju doseg nivoa datoteke najee se nazivaju spoljanji ili glob-
alni , dok se identifikatori koji imaju ostale nivoe dosega (najee doseg nivoa
8 Na osnovu diskusije sa poetka ovog
bloka) nazivaju unutranji ili lokalni .
poglavlja, jasno je da je poeljno koristiti identifikatore promenljivih lokalnog

dosega kada god je to mogue. S druge strane, funkcije su obino globalne. Imajui u vidu podelu na globalne i lokalne objekte, C program se esto definie
(2
01
5)
kao skup globalnih objekata (promenljivih, funkcija, tipova podataka itd.).
U ranim verzijama jezika C nije bilo mogue definisati funkciju u okviru

definicije druge funkcije, tj. funkciju sa dosegom nivoa bloka, pa nije bilo
lokalnih funkcija , dok je od standarda C99 i takva mogunost predviena.
Doseg globalnih funkcija je doseg nivoa datoteke i protee se od mesta deklaracije

pa do kraja datoteke. U nastavku su dati primeri razliitih dosega:
je
int a;
/* a je globalna promenljiva - doseg nivoa datoteke */
sk
o
iz
an
/* f je globalna funkcija - doseg nivoa datoteke */

void f(int c) {
/* c je lokalna promenljiva doseg nivoa bloka (tela funkcije f) */
int d;
/* d je lokalna promenljiva doseg nivoa bloka (tela funkcije f) */
ro
n
void g() { printf("zdravo"); }

/* g je lokalna funkcija doseg nivoa bloka (tela funkcije f) */
le
kt
for (d = 0; d < 3; d++) {

int e;
/* e je lokalna promenljiva doseg nivoa bloka (tela petlje) */
...
}
kraj:
/* labela kraj - doseg nivoa funkcije */
/* h je globalna funkcija - doseg nivoa datoteke */

void h(int b); /* b - doseg nivoa prototipa funkcije */
8 Iako
tekst standarda koristi termine spoljanji i unutranji, u nastavku teksta e u veini
biti korieni termini globalni i lokalni, da bi se izbegla zabuna sa spoljanjom i unutranjom

povezanou objekata.
201
Jezik C doputa tzv. konflikt identifikatora tj. mogue je da postoji vie

identifikatora istog imena. Ako su njihovi dosezi jedan u okviru drugog, tada
identifikator u uoj oblasti dosega sakriva identifikator u iroj oblasti dosega.
Na primer, u narednom programu, promenljiva
sakriva promenljivu
inicijalizovanu na vrednost
inicijalizovana na vrednost
3.
(2
01
5)
void f() {
int a = 3, i;
for (i = 0; i < 4; i++) {
int a = 5;
printf("%d ", a);
}
}
je
5 5 5 5
an
Ovim je omogueno da prilikom uvoenja novih imena programer ne mora
da brine da li je takvo ime ve upotrebljeno u irem kontekstu.
ivotni vek objekata i kvalifikatori
iz
9.2.3
static i auto
U odreenoj vezi sa dosegom, ali ipak nezavisno od njega je pitanje trajanja

objekata (pre svega promenljivih). ivotni vek (engl. storage duration, lifetime)
sk
o
promenljive je deo vremena izvravanja programa u kojem se garantuje da je za

tu promenljivu rezervisan deo memorije i da se ta promenljiva moe koristiti.
ro
n
U jeziku C postoje sledee vrste ivotnog veka:
statiki (engl. static) ivotni vek koji znai da je objekat dostupan tokom
celog izvravanja programa;
automatski (engl. automatic) ivotni vek koji najee imaju promenljive
kt
koje se automatski stvaraju i uklanjaju prilikom pozivanja funkcija;
dinamiki (engl. dynamic) ivotni vek koji imaju promenljive koje se
le
alociraju i dealociraju na eksplicitan zahtev programera (videti poglavlje

10.9).
ivotni vek nekog objekta se odreuje na osnovu pozicije u kdu na kojoj je

objekat uveden i na osnovu eksplicitnog korienja nekog od kvalifikatora
(automatski ivotni vek) ili
static
auto
(statiki ivotni vek).
Lokalne automatske promenljive

Najee koriene lokalne promenljive su promenljive deklarisane u okviru
bloka.
Rekli smo da je njihov doseg nivoa bloka, one su dostupne od take
202
deklaracije do kraja bloka i nije ih mogue koristiti van bloka u kojem su deklarisane. Ne postoji nikakva veza izmeu promenljivih istog imena deklarisanih u
razliitim blokovima.
Lokalne promenljive podrazumevano su automatskog ivotnog veka (sem
ako je na njih primenjen kvalifikator
static
ili kvalifikator
extern
o emu
e biti rei u narednim poglavljima). Iako je mogue i eksplicitno okarakterisati

ivotni vek korienjem kvalifikatora
auto, to se obino ne radi jer se za ovakve
(2
01
5)
promenljive automatski ivotni vek podrazumeva. Poetna vrednost lokalnih
automatskih promenljivih nije odreena i zavisi od ranijeg sadraja memorijske

lokacije koja je pridruena promenljivoj, pa se smatra nasuminom.
Automatske promenljive postoje samo tokom izvravanja funkcije u kojoj

su deklarisane i prostor za njih je rezervisan u stek okviru te funkcije (videti
poglavlje 9.3.3). Ne postoji veza izmeu promenljive jednog imena u razliitim
aktivnim instancama jedne funkcije (jer svaka instanca funkcije ima svoj stek
je
okvir i u njemu prostor za promenljivu tog imena). Dakle, ukoliko se u jednu

funkciju ue rekurzivno, kreira se prostor za novu promenljivu, potpuno neza-
an
visan od prostora za prethodnu promenljivu istog imena.
Formalni parametri funkcija, tj. promenljive koje prihvataju argumente

funkcije imaju isti status kao i lokalne automatske promenljive.
ime se kompilatoru sugerie da se ove promenljive u-
iz
register
Na lokalne automatske promenljive i parametre funkcija mogue je primeniti

i kvalifikator
vaju u registrima procesora, a ne u memoriji (o organizaciji izvrnog programa

i organizaciji memorije tokom izvravanja programa bie vie rei u poglavlju
sk
o
9.3.3). Meutim, s obzirom na to da dananji kompilatori tokom optimizacije

kda veoma dobro mogu da odrede koje promenljive ima smisla uvati u reg-
ro
n
istrima, ovaj kvalifikator se sve ree koristi.
Globalne statike promenljive i funkcije

Globalne promenljive deklarisane su van svih funkcija i njihov doseg je nivoa
kt
datoteke tj. mogu se koristiti od take uvoenja, u svim funkcijama do kraja

datoteke.
ivotni vek ovih promenljivih uvek je statiki, tj. prostor za ove
le
promenljive rezervisan je tokom celog izvravanja programa: prostor za njih

se rezervie na poetku izvravanja programa i oslobaa onda kada se zavri
izvravanje programa. Prostor za ove promenljive obezbeuje se u segmentu

podataka (videti poglavlje 9.3.3). Ovakve promenljive se podrazumevano inicijalizuju na vrednost 0 (ukoliko se ne izvri eksplicitna inicijalizacija).
S obzirom na to da ovakve promenljive postoje sve vreme izvravanja programa i na to da moe da ih koristi vie funkcija, one mogu da zamene prenos
podataka izmeu funkcija. Meutim, to treba initi samo sa dobrim razlogom
(na primer, ako najvei broj funkcija treba da koristi neku zajedniku promenljivu) jer, inae, program moe postati neitljiv i teak za odravanje.
Globalne promenljive uvek imaju statiki vek. Na njih je mogue primeniti
kvalifikator
static,
meutim, on ne slui da bi se naglasio statiki ivotni vek
203
(to se podrazumeva), ve naglaava da one imaju unutranju povezanost (videti

poglavlje 9.2.4).
Lokalne statike promenljive

U nekim sluajevima poeljno je uvati informaciju izmeu razliitih poziva
funkcije (npr. potrebno je brojati koliko puta je pozvana neka funkcija). Jedno
(2
01
5)
reenje bilo bi uvoenje globalne promenljive, statikog ivotnog veka, meu-
tim, zbog globalnog dosega tu promenljivu bilo bi mogue koristiti (i promeniti)

i iz drugih funkcija, to je nepoeljno. Zato je poeljna mogunost definisanja
promenljivih koje bi bile statikog ivotnog veka (da bi uvale vrednost tokom
itavog izvravanja programa), ali lokalnog dosega (da bi se mogle koristiti i
menjati samo u jednoj funkciji).
U deklaraciji lokalne promenljive moe se primeniti kvalifikator
static
je
u tom sluaju ona ima statiki ivotni vek kreira se na poetku izvravanja programa i oslobaa prilikom zavretka rada programa.
Tako modifiko-
an
vana promenljiva ne uva se u stek okviru svoje funkcije, ve u segmentu podataka (videti poglavlje 9.3.3). Ukoliko se vrednost statike lokalne promenljive
promeni tokom izvravanja funkcije, ta vrednost ostaje sauvana i za sledei
Ukoliko inicijalna vrednost statike promenljive nije nave-
0.
Statike promenljive se inicijalizuju samo
iz
dena, podrazumeva se vrednost
poziv te funkcije.
jednom, konstantnim izrazom, na poetku izvravanja programa tj. prilikom
njegovog uitavanja u memoriju .
Doseg ovih promenljivih i dalje je nivoa
sk
o
bloka tj. promenljive su i dalje lokalne, to daje eljene osobine.

Naredni program ilustruje kako se promenljiva
tokom svakog poziva, dok promenljiva
u funkciji
a u funkciji f iznova kreira

g zadrava svoju vrednost
ro
n
tokom raznih poziva.
Program 9.2.
kt
#include <stdio.h>
le
void f() {
int a = 0;
printf("f: %d ", a);
a = a + 1;
}
void g() {
static int a = 0;
printf("g: %d ", a);
a = a + 1;
}
9 Ovakvo
ponaanje je razliito u odnosu na jezik C++ gde se inicijalizacija vri prilikom
prvog ulaska u blok u kojem je ovakva promenljiva definisana.
204
int main() {
f(); f();
g(); g();
return 0;
}
f: 0 f: 0 g: 0 g: 1
9.2.4
Povezanost identifikatora i kvalifikatori
(2
01
5)
Kada se prevede i pokrene, prethodni program ispisuje:
static i extern
Pravila dosega daju mogunost progameru da odredi da li eli da je neko ime
vidljivo samo u jednoj ili u vie funkcija definisanih u jednoj jedinici prevoenja.
voljan i potrebna je malo finija kontrola.
je
Meutim, kada se program sastoji od vie jedinica prevoenja, doseg nije doPoeljno je da postoji mogunost
an
definisanja: (i) objekata (promenljivih ili funkcija) koji se mogu koristiti samo
u pojedinanim funkcijama, (ii) objekata koji se mogu koristiti u vie funkcija
neke jedinice prevoenja, ali ne i van te jedinice prevoenja i (iii) objekata koji
se mogu koristiti u svim funkcijama u celom programu, mogue i u razliitim
iz
jedinicama prevoenja.
Identifikator koji je deklarisan u razliitim dosezima ili u istom dosegu vie

puta moe da oznaava isti objekat ili razliite objekte.
ta e biti sluaj,
sk
o
odreuje se na osnovu povezanosti identifikatora (engl. linkage of identifiers).

Povezanost identifikatora tesno je vezana za fazu povezivanja programa i najee se koristi da odredi meusobni odnos objekata u razliitim jedinicama
ro
n
prevoenja. Izmeu ostalog, ona daje odgovor na pitanje da li je i kako mogue

objekte definisane u jednoj jedinici prevoenja koristiti u nekoj drugoj jedinici
prevoenja. Na primer, da li je doputeno da se u dve razliite jedinice prevoenja koristi identifikator
kt
taj identifikator
za neku globalnu celobrojnu promenljivu i da li
oznaava jednu istu ili dve razliite promenljive.
le
Jezik C razlikuje identifikatore:
bez povezanosti (engl. no linkage),
identifikatore sa spoljanjom povezanou (engl. external linkage) i
identifikatore sa unutranjom povezanou (engl. internal linkage).
Ne treba meati spoljanju i unutranju povezanost sa spoljanjim i unutranjim dosegom (otuda i korienje alternativnih termina globalni i lokalni
za doseg) povezanost (i unutranja i spoljanja) se odnosi iskljuivo na globalne objekte (tj. objekte spoljanjeg dosega), dok su lokalni objekti (tj. objekti
unutranjeg dosega) najee bez povezanosti (osim ako im se povezanost ne
promeni kvalifikatorom
extern
o emu e biti rei u nastavku). Unutranja i
spoljanja povezanost identifikatora ima smisla samo kod objekata sa statikim

ivotnim vekom, dok su objekti automatskog ivotnog veka bez povezanosti.
205
Da bi se povezanost potpuno razumela, potrebno je skrenuti panju na jo

jedan znaajan aspekt jezika C i razjasniti ta se podrazumeva pod deklaraci-
jom , a ta pod definicijom objekta. Deklaracijom se uvodi novi identifikator

i opisuje se njegov tip (bez obzira da li je u pitanju promenljiva ili funkcija).
Deklaracija je ono to je kompilatoru potrebno da bi se taj identifikator mogao
dalje koristiti u programu (na primer, da bismo mogli da pozivamo funkciju
dovoljno je samo da znamo njenu deklaraciju
void f();).
f,
Deklaraciju moemo
(2
01
5)
shvatiti kao deo koda kojim kompilatoru kaemo negde u programu postoji
objekat tog i tog tipa. Definicijom se taj objekat zaista implementira tj. in-
stancira (definicijom kaemo evo ga objekat taj i taj). Definicija je ono to

je u fazi povezivanja potrebno da bi sva korienja nekog identifikatora u programu mogla da budu razreena. Na primer, definicija funkcije
f implementira
tu funkciju tj. uvodi njen kod i svaki poziv te funkije se onda razreava tako
to se poziva upravo taj kd. Definicija globalne promenljive
int a = 3; kae
je
da u objektnom kodu generisanom na osnovu te jedinice prevoenja treba da

bude rezervisana memorija za jedan podatak tipa
int, da taj podatak treba da

au
an
bude incijalno postavljen na vrednost 3 i da se sva korienja te promenljive
tekstu programa u stvari odnosne na taj podatak. Objekti mogu da imaju vei
broj (istovetnih) deklaracija, ali mogu da imaju samo jednu definiciju. Ako su
iz
e doi do greke u fazi povezivanja.
date samo deklaracije, a ne i definicije, faza kompilacije proi e uspeno, ali

U sluaju funkcija, pitanje ta je deklaracija, a ta je definicija jasno je na
osnovu toga da li prototip prati i telo funkcije. Slino, svaka deklaracija lokalne
sk
o
promenljive koja je do sada prikazana bila je ujedno i njena definicija. Meutim, to je neto drugaije kod globalnih promenljivih. Naime, ako deklaraciju
prati inicijalizacija, ona se uvek ujedno smatra i definicijom. Ali, ako je globalna
int a;),
ro
n
promenljiva uvedena bez inicijalizacije (npr. ako postoji globalna deklaracija

nije jasno da li je u pitanju deklaracija ili definicija.
Takav kod se
smatra naelnom definicijom (engl. tentative definition). Ako postoji stvarna

definicija iste promenljive (na primer, deklaracija sa inicijalizacijom), onda se
kt
naelna definicija smatra samo deklaracijom. Meutim, ako stvarne definicije

nema, onda se naelna definicija smatra definicijom (uz inicijalnu vrednost 0),
le
tj. ponaanje je isto kao da pored naelne definicije postoji stvarna definicija
sa inicijalizatorom 0. Takoe, ako se pri deklaraciji promenljive (bilo lokalne,
bilo globalne) navede kvalifikator
extern
(o kome e biti rei u nastavku) ta
deklaracija obavezno prestaje da bude definicija (i tada nije doputeno navoditi

inicijalnu vrednost).
Identifikatori bez povezanosti

Identifikatori bez povezanosti nisu vidljivi prilikom procesa povezivanja i
mogu se potpuno nezavisno ponavljati u razliitim funkcijama, bilo da su one
navedene u jednoj ili u vie jedinica prevoenja. Svaka deklaracija identifikatora bez povezanosti ujedno je i njegova definicija i ona odreuje jedinstveni
nezavisni objekat. Bez povezanosti su najee lokalne promenljive (bez obzira
206
da li su automatskog ili statikog ivotnog veka), parametri funkcija, korisniki

definisani tipovi, labele itd.
i struktura
imena
Na primer, ako su funkcije
f,
funkcije
g1
g2
definisane u razliitim jedinicama prevoenja, sva pojavljivanja
i sva pojavljivanja imena
oznaavaju razliite, potpuno nezavisne
promenljive i tipove.
int g1(int i) {
static int j;
}
int g2() {
static int i, j;
...
}
je
Spoljanja povezanost i kvalifikator extern
struct i { int a; }
(2
01
5)
int f() {
int i;
...
}
an
Spoljanja povezanost identifikatora omoguava da se isti objekat koristi u

vie jedinica prevoenja. Sve deklaracije identifikatora sa spoljanjom poveza-
nou u skupu jedinica prevoenja odreuju jedan isti objekat (tj. sve pojave
ovakvog identifikatora u razliitim jedinicama prevoenja odnose se na jedan
iz
isti objekat), dok u celom programu mora da postoji tano jedna definicija tog
objekta. Tako se jedan identifikator koristi za isti objekat u okviru vie jedinica
Kvalifikator
extern
sk
o
prevoenja.
najee se koristi iskljuivo kod programa koji se sas-
toje od vie jedinica prevoenja i slui da naglasi da neki identifikator ima

spoljanju povezanost.
extern.
Jedino deklaracije mogu biti okvalifikovane kvalifika-
Samim tim, nakon njegovog navoenja nije mogue navoditi
ro
n
torom
inicijalizaciju promenljivih niti telo funkcije (to ima smisla samo prilikom
definisanja). Slino, za niz u
Poto
extern
kt
ziju.
extern
deklaraciji nije potrebno navoditi dimen-
deklaracije nisu definicije, njima se ne rezervie nikakva
memorija u programu ve se samo naglaava da se oekuje da negde (najee
le
u drugim jedinicama prevoenja) postoji definicija objekta koji je se
extern
deklaracijom deklarie (i time uvodi u odgovarajui doseg).
Ipak, postoje sluajevi kada se spoljanja povezanost podrazumeva i nije
neophodno eksplicitno upotrebiti
extern
deklaraciju.
Sve globalne funkcije
jezika C podrazumevano imaju spoljanju povezanost (osim ako na njih nije

primenjen kvalifikator
static kada je povezanost unutranja) i zato se prilikom

extern. Slino kao
njihove deklaracije retko kad eksplicitno navodi kvalifikator
kod funkcija, podrazumevana povezanost globalnih promenljivih je spoljanja

(osim ako na njih nije primenjen kvalifikator
static
kada je povezanost un-
utranja). Ranije je ve reeno da deklaracije globalnih promenljivih (oblika

npr.
int x;),
ako nisu praene inicijalizacijom, predstavljaju samo naelne
definicije, tj. ako negde postoji stvarna definicija objekta sa tim imenom, one
nisu definicije ve samo deklaracije.
U tom svetlu, kvalifikator
extern
nije
207
neophodno navesti uz takve deklaracije. Ipak, za razliku od funkcija, njegova

upotreba se savetuje da bi se eksplicitno naglasilo da se eli samo deklaracija (a
ne i definicija) promenljive i kako odgovor na pitanje da li je neto deklaracija
ili definicija ne bi zavisio od ostatka izvornog teksta programa.
Kod lokalnih promenljivih, svaka deklaracija ujedno je i definicija i ovakvi
objekti su po pravilu bez povezanosti (ak i ako je na njih primenjen kvalifikator
static). Zato je kod lokalnih promenljivih neophodno koristiti kvaliextern kada se eli naglasiti da je u pitanju deklaracija (a ne defini-
(2
01
5)
fikator
cija) promenljive i da je ta promenljiva definisana na nekom drugom mestu

(tj. da promenljiva ima spoljanju povezanost). Ovom, donekle neobinom kon-
strukcijom, postie se da globalna promenljiva (sa spoljanjom povezanou)
u nekoj drugoj jedinici prevoenja, u tekuoj jedinici prevoenja ima samo

lokalni doseg.
Razmotrimo naredni primer koji sadri dve jedinice prevoenja.
je
Program 9.3.
#include <stdio.h>
extern int a;
void f();
void f() {
printf("a=%d\n", a);
}
int g() {
extern int b;
printf("b=%d\n", b);
f();
}
int main() {
a = 1;
/* b = 2; */
g();
return 0;
}
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
#include <stdio.h>
int a;
int b = 3;
b=3
a=0
U prvoj jedinici prevoenja postoje globalne promenljive

funkcija
f.
a i b kao i globalna
Sve one podrazumevano imaju statiki ivotni vek i spoljanju
povezanost. Linija
int b = 3;
sadri inicijalizaciju tako da je jasno da je u
pitanju definicija (i to stvarna). U prvom trenutku nije jasno da li je
int a;
deklaracija ili definicija i u pitanju je samo naelna definicija, meutim, poto

ne postoji druga definicija promenljive
a, ova linija se ipak tumai kao definicija,
uz podrazumevanu inicijalnu vrednost 0.

dve deklaracije: deklaraciju promenljive
Druga jedinica prevoenja sadri

i funkcije
f.
U sluaju promenljive
208
extern ime je naglaeno da je u pitanju

a iz
kvalifikator extern nije naveden, program
eksplicitno je upotrebljen kvalifikator
promenljiva sa spoljanjom povezanou i da se eli pristup promenljivoj

prve jedinice prevoenja. ak i da
bi radio identino (obe definicije bile bi naelne i tek tokom povezivanja bio
bi napravljen jedinstven objekat statikog ivotnog veka inicijalizovan na nulu
U sluaju funkcije f nije bilo

extern jer je jasno da je u pitanju deklaracija. Identifikator
b je uveden u lokalni doseg funkcije g uz kvalifikator extern ime je naglaeno
da se misli na promenljivu b definisanu u prvoj jedinici prevoenja. U funkciji
main postavlja se vrednost promenljive a na 1. Pokuaj postavljanja vrednosti
promenljive b (pod komentarom) ne bi uspeo jer identifikator b nije u dosegu
funkcije main.
na koji bi se obe ove promenljive odnosile).
(2
01
5)
neophodno navoditi
je
Unutranja povezanost i kvalifikator static
Globalni objekat ima unutranju povezanost ako se kvalifikuje kvalifika-
static.10
Unutranja povezanost povezuje sva pojavljivanja istog iden-
an
torom
tifikatora, na nivou tano jedne jedinice prevoenja.
Ukoliko se u istoj je-
dinici prevoenja, u istom dosegu naie na vie deklaracija identifikatora sa
unutranjom povezanou sve one se odnose na isti objekat i za taj objekat

kvalifikator
static
iz
mora postojati tano jedna definicija u toj jedinici prevoenja. S druge strane,
onemoguava korienje promenljive ili funkcije u drugim
datotekama koje ine program. Povezivanje, naravno, nee uspeti ni ukoliko
sk
o
je za neku promenljivu ili funkciju deklarisanu sa
static u drugoj datoteci

extern. Ukoliko neka
navedena deklaracija na koju je primenjen kvalifikator
druga jedinica prevoenja sadri deklaraciju istog identifikatora neophodno je
ro
n
da postoji definicija odgovarajueg objekta, razliitog od objekta iz prve jedinice prevoenja.
Osnovna uloga unutranje povezanosti obino je u tome da neki deo kda

uini zatvorenim, u smislu da je nemogue menjanje nekih njegovih globalnih
kt
promenljivih ili pozivanje nekih njegovih funkcija iz drugih datoteka. Time se

taj deo kda enkapsulira i iz drugih jedinica prevoenja mu se moe pris-
le
tupiti samo kroz preostale take komunikacije (funkcije i globalne promenljive

sa spoljanjom povezanou). Cilj programera, dakle, nije da onemogui druge
programere da koriste deo njegovog kda, ve da im omogui jasan interfejs

ijim korienjem se onemoguuju nehotine greke.
Ukoliko je u jednoj je-
dinici prevoenja deklarisana globalna promenljiva ili funkcija sa unutranjom

povezanou, i u drugim jedinicama prevoenja se moe deklarisati globalna
promenljiva ili funkcija istog imena, ali e se ona odnositi na drugi, nezavisan
objekat.
Kao primer, razmotrimo naredne dve jedinice prevoenja
Program 9.4.
10 Kvalifikator static
u programskom jeziku C ima potpuno drugu ulogu i dejstvo kada se
primenjuje na lokalne promenljive: u tom sluaju, ovaj kvalifikator oznaava da promenljiva

ima statiki ivotni vek (videti poglavlje 9.2.3).
209
#include <stdio.h>
static int a = 3;
int b = 5;
#include <stdio.h>
int g(); /* int f(); */
int a, b;
static int f() {

printf("f: a=%d, b=%d\n",
a, b);
}
(2
01
5)
int main() {
printf("main: a=%d, b=%d\n",
a, b);
g(); /* f() */
return 0;
}
int g() {
f();
}
Program ispisuje
an
je
main: a=0, b=5

f: a=3, b=5
U prvoj jedinici prevoenja promenljiva
i funkcija
i funkcija
imaju unutranju
imaju spoljanju povezanost (o ko-
povezanost (dok promenljiva
a, b
i funkcije
g i main
iz
joj e biti rei u nastavku poglavlja). U drugoj jedinici prevoenja promenljive

imaju spoljanju povezanost. Ime
u dve razliite je-
a, definstatic sakrivena je i nije joj

Slino je i sa funkcijom f (uk-
dinice prevoenja odnosi se na dve razliite promenljive. Promenljiva
sk
o
isana u prvoj jedinici prevoenja, kljunom reju

mogue pristupiti iz ostalih jedinica prevoenja.
lanjanje komentara u drugoj jedinici prevoenja dovelo bi do greke prilikom
ro
n
povezivanja jer je definicija funkcije
skrivena u prvoj jedinici prevoenja).
Sa druge strane, sva pojavljivanja imena

pojavljivanja imena
odnose se na istu promenljivu i sva
odnose se na istu funkciju.
Poto u prvoj jedinici prevoenja postoji definicija promenljive
kt
goj jedinici prevoenja

promenljive
int b;
b,
u dru-
je samo njena deklaracija. Poto je definicija
iz prve jedinice prevoenja skrivena, prilikom povezivanja druge
le
jedinice prevoenja nije dostupna definicija promenljive
a,
onda se
int a;
drugoj jedinici prevoenja smatra njenom definicijom (uz podrazumevanu vred-
nost 0).
9.2.5
Greke u fazi prevoenja i povezivanja
U procesu generisanja izvrnog programa od izvornog programa, greke

(engl. error) mogu biti otkrivene u nekoliko faza. Poruke o otkrivenim grekama
se obino usmeravaju na standardni izlaz za greke,
stderr
(videti poglavlje
12.1). ak i u veoma kratkim programima, za svaku od ovih faza moe da postoji greka koja tada moe biti otkrivena. Razmotrimo jednostavan (vetaki,
bez konkretne svrhe) program naveden u nastavku i greke do kojih moe doi
210
malim izmenama:
Program 9.5.
Pretprocesiranje.
(2
01
5)
#include<stdio.h>
int main() {
int a = 9;
if (a == 9)
printf("9");
return 0;
}
Na primer, ukoliko je, umesto pretprocesorske direktive
je
#include, u programu navedeno #Include, bie prijavljena greka (jer ne postoji direktiva #Include):
an
primer.c:1:2: error: invalid preprocessing directive #Include
iz
Kompilacija
Leksika analiza: Na primer, ukoliko u programu pie
int a = 9;,
int a = 09; umesto

09, tj. neis-
bie detektovana neispravna oktalna konstanta
09
i bie prijavljena greka:
sk
o
pravna leksema
ro
n
primer.c:4:9: error: invalid digit "9" in octal constant

Sintaksika analiza:
Na primer, ukoliko, umesto
programu postoji naredba
if a == 9 ...,
if (a == 9) ...,
zbog izostavljenih zagrada
kt
bie prijavljena greka:
le
primer.c:5:6: error: expected ( before a
Semantika analiza:
if (a == 9) ...,
Na primer, ukoliko u programu, umesto naredbe
postoji naredba
if ("a" * 9) ..., tokom provere

* nije mogue primenjivati
tipova bie prijavljena greka (jer operator

nad niskama):
primer.c:5:8: error: invalid operands to binary *

(have char * and int)
211
Povezivanje.
naredba
funkcije
Na primer, ukoliko u programu, umesto
print(...);,
print):
printf(...);, postoji
bie prijavljena greka (jer nije raspoloiva definicija
primer.c:(.text+0x20): undefined reference to print

collect2: ld returned 1 exit status
(2
01
5)
Sve greke u izvornom programu koje mogu biti otkrivene u celokupnom
procesu prevoenja bivaju otkrivene u fazi leksike, sintaksike ili semantike
analize, ili u fazi linkovanja. Dakle, tokom generisanja i optimizacije meukda,

kao i tokom generisanja kda ne moe biti prijavljenih greaka (barem kada je
prevodilac ispravan). Dobro je poznavati faze u prevoenju i vrste greaka koje

u tim fazama mogu biti otkrivene, jer se sa tim znanjem prijavljene greke lake
otklanjaju.
Ukoliko prevodilac naie na greku ili greke u izvornom kdu, to prijavljuje
je
(navodi vrstu greke, liniju i kolonu programa u kojoj je greka) i ne generie
an
izvrni program. Izvrni program se, naravno, ne generie ni u sluaju ako je

greka otkrivena u fazi povezivanja. Programer tada treba da otkloni detektovane greke i ponovi proces prevoenja.
Pored prijave greaka, kompilator moe da izda i upozorenja (engl. warn-
iz
ing) koja ukazuju na potencijalne propuste u programu, ali se i pored njih

izvrni program moe generisati. Na primer, ukoliko navedeni program, umesto
naredbe
if (a == 9) ...
sadri naredbu
if (a = 9) ...,
prevodilac moe
sk
o
izdati upozorenje:
ro
n
primer.c:4: warning: suggest parentheses around assignment

used as truth value
Ukoliko navedeni program, umesto naredbe
if (9 == 9) ...,
if (a == 9) ... sadri naredbu
prevodilac moe izdati upozorenje:
kt
primer.c:3: warning: unused variable a
le
Ukoliko navedeni program, umesto naredbe
if (a == 9) ... sadri naredbu
prevodilac moe izdati upozorenje:
if (a / 0) ...,
primer.c:4: warning: division by zero
Ukoliko se u fazi izvravanja naie na celobrojno deljenje nulom (kao to je

to sluaj sa navedenim primerom), na veini sistema e doi do greke u fazi
izvravanja (videti poglavlje 9.3.5). Ipak, standard proglaava ponaanje programa u sluaju deljenja nulom nedefinisanim, pa navedeni kd dovodi u fazi
prevoenja samo do upozorenja, a ne do greke.
Upozorenja, ak i kada je uspeno generisan izvrni kd, ne treba ignorisati
i dobra praksa moe da bude da se izvorni kd modifikuje sve dok ima ijednog
upozorenja.
212
Svaki prevodilac predvia vie vrsta upozorenja i te vrste zavise od konkretnog

prevodioca. Na primer, u prevodiocu GCC, sve vrste upozorenja se omoguavaju
opcijom
-Wall.
9.2.6
Primer organizacije programa u vie datoteka
(2
01
5)
Kao primer programa sastavljenog iz vie datoteka i vie jedinica prevoenja, razmotrimo definisanje jednostavne korisnike biblioteke za rad sa
pozitivnim razlomcima.
Biblioteka je projektovana tako da prikae to vie
koncepata opisanih u ovoj glavi (u realnoj situaciji neka reenja moda bi
bila drugaija). Biblioteka prua definiciju tipa za reprezentovanje razlomaka

(RAZLOMAK), funkcije za kreiranje razlomka na osnovu brojioca i imenioca, za
skraivanje razlomka i za sabiranje razlomaka.
Primena ovih funkcija moe
dovesti do dva (u ovom primeru) ishoda: da je operacija izvrena uspeno i
je
da se prilikom primene operacije javlja neispravan razlomak (onaj kojem je

imenilac 0). Ovim ishodima odgovaraju lanovi
OK
IMENILAC_0
nabrojivog
Kako im nisu eksplicitno pridruene vrednosti ovim
an
RAZLOMAK_GRESKA.
tipa
0 i 1. Tekstualni opis moguih

razlomak_poruka. Ishod rada funkcije bie uvan u
globalnoj promenljivoj razlomak_greska.
Datoteka razlomak.h je javni interfejs biblioteke i sadri deklaracije funkcija
imenima e implicitno biti pridruene vrednosti
iz
ishoda uva se u nizu
i promenljivih koje su na raspolaganju njenim korisnicima.
sk
o
#ifndef __RAZLOMAK_H_
#define __RAZLOMAK_H_
kt
ro
n
typedef struct razlomak {

unsigned brojilac;
unsigned imenilac;
} RAZLOMAK;
le
typedef enum {OK, IMENILAC_0} RAZLOMAK_GRESKA;

extern RAZLOMAK_GRESKA razlomak_greska;
extern char* razlomak_poruka[];
RAZLOMAK napravi_razlomak(unsigned br, unsigned im);
RAZLOMAK skrati_razlomak(RAZLOMAK r);
RAZLOMAK saberi_razlomke(RAZLOMAK r1, RAZLOMAK r2);
#endif
Kao to je ve reeno, u deklaracijama funkcija nije bilo neophodno navoditi
kvalifikator
extern (jer funkcije podrazumevano imaju spoljanju povezanost),

razlomak_greska i niza razlomak_poruka
dok je on upotrebljen kod promenljive
da bi se nedvosmisleno naglasilo da su u pitanju deklaracije, a ne definicije.
213
Datoteka zaglavlja
razlomak.h
poinje i zavrava se pretprocesorskim di-
rektivama. Generalno, u datoteci zaglavlja, pored prototipova funkcija, mogu

da se nalaze i neke definicije (najee korisniki definisanih tipova, a ponekad
ak i funkcija i promenljivih). U sluaju da se datoteka zaglavlja ukljui vie
puta u neku jedinicu prevoenja (to se esto dogaa preko posrednog ukljuivanja), desilo bi se da neka jedinica prevoenja sadri viestruko ponavljanje
nekih definicija to bi dovelo do greke prilikom kompilacije. Ovaj problem se
(2
01
5)
moe reiti korienjem pretprocesorskih direktiva i uslovnim prevoenjem. Da
bi se spreilo viestruko ukljuivanje, svaka datoteka zaglavlja u tom sluaju

treba da ima sledei opti oblik:
#ifndef IME
#define IME
je
...
gde je tekst
IME
an
#endif
karakteristian za tu datoteku (na primer njeno ime obo-
IME
Prilikom prvog ukljuivajna ove da-
i zbog toga naredna ukljuivanja (iz iste
iz
toteke, definie se simboliko ime
gaeno nekim specijalnim simbolima).
datoteke) ignoriu celokupan njen sadraj. Ovaj mehanizam olakava odravanje datoteka zaglavlja i primenjen je i u navedenom primeru.
sk
o
Implementacija biblioteke sadrana je u datoteci
razlomak.c.
#include "razlomak.h"
kt
ro
n
char* razlomak_poruka[] = {
"Operacija uspesno sprovedena",
"Greska: imenilac je nula!"
};
le
static const RAZLOMAK NULA = {0, 0};

RAZLOMAK_GRESKA razlomak_greska;
static int nzd(unsigned a, unsigned b) {

return (b == 0) ? a : nzd(b, a % b);
}
RAZLOMAK skrati_razlomak(RAZLOMAK r) {
if (r.imenilac == 0) {
razlomak_greska = IMENILAC_0; return NULA;
}
unsigned n = nzd(r.brojilac, r.imenilac);
r.brojilac /= n;
r.imenilac /= n;
214
razlomak_greska = OK;
return r;
(2
01
5)
RAZLOMAK napravi_razlomak(unsigned br, unsigned im) {

RAZLOMAK rez;
rez.brojilac = br;
rez.imenilac = im;
if (im == 0) {
}
return skrati_razlomak(rez);
}
iz
an
je
RAZLOMAK saberi_razlomke(RAZLOMAK r1, RAZLOMAK r2) {

if (r1.imenilac == 0 || r2.imenilac == 0) {
}
return napravi_razlomak(
r1.brojilac*r2.imenilac + r1.imenilac*r2.brojilac,
r1.imenilac*r2.imenilac);
}
sk
o
Prvi korak predstavlja ukljuivanje datoteke zaglavlja
razlomak.h.
Iako
ovaj korak nije uvek neophodan (ukoliko se pre svakog poziva funkcije javlja
njena definicija), svakako se preporuuje pre definicija ukljuiti deklaracije da
bi se tokom kompilacije proverilo da li su deklaracije i definicije uparene.
razlomak_poruka i globalne prorazlomak_poruka inicijalizovani su

kao pokazivai na konstantne niske. Imenima OK i IMENILAC_0 odgovaraju
vrednosti 0 i 1, pa pokaziva razlomak_poruka[OK] ukazuje na konstantnu
nisku "Operacija uspesno sprovedena", a razlomak_poruka[IMENILAC_0]
na konstantnu nisku "Greska: imenilac je nula!". Datoteka sadri konstantu NULA koja se koristi kao specijalna povratna vrednost u sluaju greke,
kao i pomonu funkciju nzd za pronalaenje najveeg zajednikog delioca dva
ro
n
Datoteka sadri definiciju globalnog niza
razlomak_poruka.
Elementi niza
le
kt
menljive
broja.
S obzirom na to da se ne predvia da ih korisnik biblioteke direktno
koristi, one su sakrivene postavljanjem unutranjeg povezivanja korienjem

kvalifikatora
static.
Program koji demonstrira upotrebu biblioteke dat je u zasebnoj datoteci
program.c.
Program 9.6.
#include <stdio.h>
#include "razlomak.h"
215
int main() {
unsigned a, b;
RAZLOMAK r1, r2, r;
(2
01
5)
scanf("%u%u", &a, &b);

r1 = napravi_razlomak(a, b);
if (razlomak_greska != OK) {
printf("%s\n", razlomak_poruka[razlomak_greska]);
return 1;
}
an
je
scanf("%u%u", &a, &b);

r2 = napravi_razlomak(a, b);
if (razlomak_greska != OK) {
return 1;
}
iz
r = saberi_razlomke(r1, r2);
if (razlomak_greska != OK)
sk
o
printf("Rezultat je: %u/%u\n", r.brojilac, r.imenilac);

return 0;
Program uitava dva razlomka, sabira ih i ispisuje rezultat, proverava-
razlomak_greska.
U sluaju
da je dolo do greke, opis greke se ispisuje na standardni izlaz.
Datoteka
ro
n
jui u pojedinim koracima vrednost promenljive
razlomak.h
nesmetano je ukljuena u obe jedinice prevoenja.
kt
Odgovarajua
Makefile
datoteka moe da bude:
le
program : program.o razlomak.o

gcc -o program program.o razlomak.o
program.o : program.c razlomak.h

gcc -c -O3 -Wall program.c
razlomak.o : razlomak.c razlomak.h
gcc -c -O3 -Wall razlomak.c

Pitanje 9.2.1.
emu slui direktiva
#include?
216
Pitanje 9.2.2.
Gde se trai datoteka filename ako se ukljui pretprocesorskom

#include "filename", a gde ako se ukljui direktivom #include
<filename>? Kada se obino koristi direktiva #include "filename", a kada
direktiva #include <filename> ?
direktivom
Pitanje 9.2.3.
Dokle vai dejstvo pretprocesorske direktive
#define NUM_LINES 1000?
Pitanje 9.2.4.
(2
01
5)
Kako se ponitava njeno dejstvo?
Kako se od neke take u programu ponitava dejstvo pretpro-
cesorske direktive
#define x(y) y*y+y?
Pitanje 9.2.5.
Kako se moe proveriti da li je neko simboliko ime definisano
u trenutnoj jedinici prevoenja?
Objasniti razliku izmeu makroa i funkcija. U kojoj fazi se vri
je
Pitanje 9.2.6.
an
razreavanje poziva makroa, a u kojoj poziva funkcija? Objasniti ta znai da

kod makroa nema prenosa argumenata, a kod funkcija ima.
Kojoj operaciji u tekstualnom editoru je slian efekat direktive
Pitanje 9.2.8.
#include?
iz
a kojoj efekat direktive
Pitanje 9.2.7.
#define,
Kojim parametrom se GCC navodi da izvri samo pretproce-
Pitanje 9.2.9.
sk
o
siranje i prikae rezultat faze pretprocesiranja?

Za svaki od programa koji slede, navesti ta je rezultat pret-
procesiranja programa i ta se ispisuje kada se program prevede i izvri.
#include <stdio.h>
#define x(y) y*y+y
int main() { printf("%d", x(3 + 5)); /* ispis */ }
2.
#include <stdio.h>
#define A(x,y) (x > 2) ? x*y : x-y
int main() { printf("%d %d", A(4,3+2), A(4,3*2); }
le
kt
ro
n
1.
#include <stdio.h>
#define A(x,y) (y>=0) ? x+y : x-y
int main() {
if (b<=0) c = A(a+b,b); else c = A(a-b,b);
printf("%d\n", c);
}
4.
#include <stdio.h>
#define proizvod(x,y) x*y
int main() { printf("%d\n", proizvod(2*3+4, 2+4*5)); }
3.
217
5.
#include <stdio.h>
#define A(x,y) (x > 2) ? x*y : x-y
int main() { printf("%d %d\n", A(4,3+2), A(4,3*2)); }
Pitanje 9.2.10.
1. Navesti primer poziva makroa
definiciji
za kvadriranje koji pri definiciji
daje pogrean rezultat dok pri
#define kvadrat(x) ((x)*(x))
2. Navesti primer poziva makroa
dvostruko
(2
01
5)
#define kvadrat(x) x*x
kvadrat
daje ispravan rezultat.
za koji pri definiciji
#define dvostruko(x) (x)+(x) daje pogrean rezultat dok pri definiciji

#define dvostruko(x) ((x)+(x))
Pitanje 9.2.11.
daje ispravan rezultat.
je
Napisati makro za:
1. izraunavanje ostatka pri deljenju prvog argumenta drugim,
an
2. izraunavanje treeg stepena nekog broja,
3. izraunavanje maksimuma dva broja,

4. izraunavanje maksimuma tri broja,
iz
5. izraunavanje apsolutne vrednosti broja,
Koji program pravi od ulaznih datoteka jedinice prevoenja?
Pitanje 9.2.13.
Prilikom generisanja izvrne verzije programa napisanog na
sk
o
Pitanje 9.2.12.
jeziku C, koja faza prethodi kompilaciji, a koja sledi nakon faze kompilacije?
Kako se zove faza prevoenja programa u kojoj se od objektnih
ro
n
Pitanje 9.2.14.
modula kreira izvrni program? Koji program sprovodi tu fazu?
Pitanje 9.2.15.
Kako se korienjem GCC kompilatora moe zasebno prevesti
datoteka
zatim zasebno prevesti datoteka
kt
prva.c,
program?
druga.c
i na kraju povezati
le
sve u program pod imenom
Kako se obino obezbeuje da nema viestrukog ukljuivanja
Pitanje 9.2.17.
Koji sve nivoi dosega identifikatora postoje u jeziku C? Koja
Pitanje 9.2.16.
neke datoteke?
su dva najee koriena?
Kog nivoa je doseg lokalnih, a kog nivoa doseg
globalnih promenljivih?
Pitanje 9.2.18.
Nabrojati tri vrste identifikatora prema vrsti povezivanja.
Pitanje 9.2.19.
Koju povezanost imaju lokalne promenljive?
Pitanje 9.2.20.
Koji kvalifikator se koristi da bi se onemoguilo da se globalna
promenljiva koristi u nekoj drugoj jedinici prevoenja? Koje povezivanje se u

tom sluju primenjuje?
218
Pitanje 9.2.21.
Koji kvalifikator se koristi da bi se globalna promenljiva deklar-
isana u drugoj jedinici prevoenja mogla da koristi u drugoj? Koje povezivanje

se u tom sluju primenjuje?
Pitanje 9.2.22.
Ako je za neku spoljanju promenljivu navedeno da je
a za istu tu promenljivu u nekoj drugoj datoteci navedeno da je
extern,
static
u kojoj
Pitanje 9.2.23.
(2
01
5)
fazi e biti prijavljena greka?

Da li je naredna deklaracija ispravna i koliko bajtova je njome
alocirano:
1.
int a[] = {1, 2, 3};
2.
extern int a[];
3.
extern int a[] = {1, 2, 3};
Pitanje 9.2.24.
je
Koje vrste ivotnog veka postoje u jeziku C? Koji ivotni vek
imaju lokalne promenljive (ako na njih nije primenjen kvalifikator
Pitanje 9.2.25.
Ukoliko je za neku lokalnu promenljivu naveden kvalifikator
ta e biti sa njenom vrednou nakon kraja izvravanja funkcije u
static,
static)?
an
Koji ivotni vek imaju globalne promenljive?
f u okviru koje je deklarisana lokalna

b. Koja je podrazupromenljive b?
Navesti primer funkcije
statika promenljiva
i lokalna automatska promenljiva
sk
o
Pitanje 9.2.26.
iz
kojoj je deklarisana?
mevana vrednost promenljive
Pitanje 9.2.27.
a,
a koja
ta ispisuju naredni programi:
le
kt
ro
n
int i = 2;
int f() { static int i; return ++i; }
int g() { return ++i; }
int main() {
int i;
for(i=0; i<3; i++)
printf("%d", f()+g());
}
int i=2;
void f() { static int i; i++; printf("%d",i); }
void g() { i++; printf("%d",i); }
void h() { int i = 0; i++; printf("%d",i); }
int main() {
f(); g(); h(); f(); g(); h();
}
Pitanje 9.2.28.
static,
Ukoliko je na globalnu promenljivu primenjen kvalifikator
kakva joj je povezanost, ta je njen doseg i koliki joj je ivotni vek?
219
9.3 Organizacija izvrnog programa

Ukoliko je od izvornog programa uspeno generisana izvrna verzija, ta,
generisana verzija moe biti izvrena. Zahtev za izvravanje se izdaje operativnom sistemu (npr. navoenjem imena programa u komandnoj liniji). Program koji treba da bude izvren najpre se uitava sa spoljne memorije u radnu
memoriju raunara. Operativni sistem mu stavlja odreenu memoriju na raspo-
(2
01
5)
laganje, vri se dinamiko povezivanje poziva rutina niskog nivoa rantajm bibliotekom, vre se potrebne inicijalizacije i onda izvravanje moe da pone. U
fazi izvravanja mogue je da doe do greaka koje nije bilo mogue detektovati
u fazi prevoenja i povezivanja.
Izvrni program generisan za jedan operativni sistem moe se izvravati

samo na tom sistemu. Mogue je da izvrni program koji je generisan za jedan
operativni sistem ne moe da se izvrava na raunaru koji koristi taj operativni
je
sistem, ali ima arhitekturu koja ne odgovara generisanoj aplikaciji (na primer,
9.3.1
an
64-bitna aplikacija ne moe da se izvrava na 32-bitnom sistemu).
Izvrno okruenje operativni sistem i rantajm biblioteka
Kao to je ranije reeno, izvrni program koji je dobijen prevoenjem i
iz
povezivanjem ne moe da se izvrava autonomno. Naime, taj program sadri

pozive rutina niskog nivoa koje nisu ugraene u program (jer bi inae izvrni
program bio mnogo vei). Umesto toga, te rutine su raspoloive u vidu rantajm
sk
o
biblioteke (engl. runtime library). Funkcije rantajm biblioteke obino su realizovane kao niz zahteva operativnom sistemu (najee zahteva koji se odnose
na ulaz/izlaz i na memoriju).
Kada se program uita u memoriju, vri se
ro
n
takozvano dinamiko povezivanje (engl. dynamic linking) i pozivi funkcija i

promenljivih iz izvrnog programa se povezuju sa funkcijama i promenljivama
iz rantajm biblioteke koja je uitana u memoriju u vreme izvravanja.
Svojstva rantajm biblioteke zavise od kompilatora i operativnog sistema
kt
i u najveem delu nisu specifikovana standardom.
tavie, ni granica koja
definie ta je implementirano u vidu funkcija standardne biblioteke a ta u vidu
le
funkcija rantajm biblioteke nije specifikovana niti kruta i zavisi od konkretnog

kompilatora.
Funkcije rantajm biblioteke su raspoloive programima gener-
isanim od strane kompilatora ali obino nisu neposredno raspoloive aplikativnom programeru. Ako se izvrava vie programa kompiliranih istim kompilatorom, svi oni koriste funkcije iste rantajm biblioteke.
Opisani pristup primenjuje se, ne samo na C, ve i na druge programske
jezike. Biblioteka za C ima i svoje specifinosti. U operativnom sistemu Linux,
funkcije C rantajm biblioteke smatraju se i delom operativnog sistema i moraju
da budu podrane. Nasuprot tome, operativni sistem Windows ne sadri nuno
podrku za C bibliteku i ona se isporuuje uz kompilatore. Zbog toga se i delovi
rantajm biblioteke mogu statiki ugraditi u izvrni program (da se ne bi zavisilo
od njenog postojanja na ciljnom sistemu).
Osnovni skup rantajm funkcija koju jezik C koristi je sadran u modulu
220
crt0
(od nulta faza za C Run-Time). Zadatak ovog modula je da pripremi
izvravanje programa i obavlja sledee zadatke:
priprema standardnih ulaz-
no/izlaznih tokova, inicijalizacija segmenata memorije, priprema argumenata

funkcije
main,
9.3.2
Vrste i organizacija podataka
main
i slino.
(2
01
5)
poziv funkcije
Pojam tipova u viem programskom jeziku kao to je C namenjen je oveku,
a ne raunaru. Prevonjem se sve konstrukcije jezika vieg nivoa prevode na

jednostavne konstrukcije neposredno podrane od strane procesora.
deava i sa tipovima:
Isto se
svi tipovi koji se pojavljuju u programu bie svedeni
na osnovne tipove neposredno podrane od strane procesora obino samo
na cele brojeve i brojeve u pokretnom zarezu. Dakle, u izvornom programu,
promenljivama je pridruen tip, ali u izvrnom programu nema eksplicitnih
je
informacija o tipovima. Sve informacije o tipovima se razreavaju u fazi prevoenja i u mainskom kdu se koriste instrukcije za konkretne vrste oper-
+ se moe primenjivati nad
an
anada. Na primer, u izvornom programu, operator
raznim tipovima podataka, dok u mainskom jeziku postoje zasebne instrukcije

za sabiranje celih brojeva i za sabiranje brojeva u pokretnom zarezu.
Veliina osnovnih vrsta podataka u bajtovima u izvrnom programu zav-
iz
isi od opcija prevoenja i treba da bude prilagoena sistemu na kojem e se
11 Faktori koje treba uzeti u obzir su hardver, ali i operativni sistem
izvravati.
raunara na kojem e se program izvravati. Centralni hardver je danas obino
sk
o
ili 32-bitni ili 64-bitni tj. obino registri procesora, magistrale i podaci tipa
int
imaju veliinu 32 bita ili 64 bita. I softver (i aplikativni i sistemski) danas je

najee ili 32-bitni ili 64-bitni. Na 64-bitnom hardveru moe da se izvrava
ro
n
i 32-bitni softver, ali ne i obratno. Pod 32-bitnim softverom se najee podrazumeva softver koji koristi 32-bitni adresni prostor tj. moe da adresira
232
bajtova memorijskog prostora (analogno vai i za 64-bitni). Dakle, i operativni
kt
sistemi i aplikacije su danas najee 32-bitni ili 64-bitni. S obzirom na to da se

aplikativni programi izvravaju pod okriljem operativnog sistema, oni moraju
biti prilagoeni operativnom sistemu na kojem e se izvravati. Na 64-bitnom
le
operativnom sistemu mogu da se izvravaju i 32-bitni i 64-bitni programi, a na

32-bitnom operativnom sistemu mogu da se izvravaju 32-bitni ali ne i 64-bitni
programi.
Na veini 32-bitnih sistema konkretni tipovi podataka imaju brojeve bitova
kao to je navedeno u tabeli 6.1 u glavi 6). Prilikom kompilacije za 64-bitne

sisteme, postoji izbor koji tipove podataka e zauzeti 32, a koji 64 bita. Postoji
nekoliko konvencija koje su imenovane tako da se iz imena vidi koji tipovi podataka zauzimaju 64 bita: ILP64 (integer, long, pointer), LP64 (long, pointer),
LLP64 (long long, pointer).
11 Sistem
Savremeni Linux sistemi i GCC obino koriste
na kome se vri prevoenje ne mora biti isti kao onaj na kome e se vriti izvra-
vanje i neki prevodioci doputaju da se u zavisnosti od opcija prevoenja kreiraju aplikacije

koje su namenjene izvravanju na sasvim drugaijoj arhitekturi raunara pod drugim operativnim sistemom.
221
LP64 sistem, dok Windows koristi LLP64 sistem.
char
short
int
long
long long
pointer
32
ILP64
LP64
LLP64
8
16
16
16
16
32
64
32
32
32
64
64
32
64
64
64
64
32
64
64
(2
01
5)
tip
64
Za precizno specifikovanje broja bitova mogu se koristiti tipovi iz zaglavlja
<stdint.h>.
Kada se koristi kompilator GCC, podrazumevani broj bitova odgovara sistemu na kojem se vri prevoenje. Ovo se moe promeniti opcijama
-m32 i -m64
je
kojima se moe zadati da se generisani kd aplikacije bude 32-bitni ili 64-bitni
9.3.3
an
(bez obzira da li se prevoenje vri na 32-bitnom ili 64-bitnom sistemu).
Organizacija memorije
Nain organizovanja i korienja memorije u fazi izvravanja programa moe

Tekst u nastavku
iz
se razlikovati od jednog do drugog operativnog sistema.
odnosi se, ako to nije drugaije naglaeno, na irok spektar platformi, pa su,
zbog toga, nainjena i neka pojednostavljivanja.
sk
o
Kada se izvrni program uita u radnu memoriju raunara, biva mu dodeljena odreena memorija i zapoinje njegovo izvravanje. Dodeljena memorija
organizovana je u nekoliko delova koje zovemo segmenti ili zone:
segment kda (engl. code segment ili text segment) ;
segment podataka (engl. data segment) ;
stek segment (engl. stack segment) ;
kt
ro
n
hip segment (engl. heap segment).
le
U nastavku e biti opisana prva tri, dok e o hip segmentu biti vie rei u
poglavlju 10.9, posveenom dinamikoj alokaciji memorije.

Segmentacija je u odreenoj vezi sa ivotnim vekom promenljivih (o kome
je bilo rei u poglavlju 9.2.3): promenljive statikog ivotnog veka se obino

uvaju u segmentu podataka, promenljive automatskog ivotnog veka se obino
uvaju u stek segmentu, dok se promenljive dinamikog ivotnog veka obino
uvaju u hip segmentu.
Segment kda
Fon Nojmanova arhitektura raunara predvia da se u memoriji uvaju podaci i programi. Dok su ostala tri segmenta predviena za uvanje podataka,
u segmentu kda se nalazi sm izvrni kd programa njegov mainski kd
222
koji ukljuuje mainski kd svih funkcija programa (ukljuujui kd svih korienih funkcija koje su povezane statiki). Na nekim operativnim sistemima,
ukoliko je pokrenuto vie instanci istog programa, onda sve te instance dele isti
prostor za izvrni kd, tj. u memoriji postoji samo jedan primerak kda.
tom sluaju, za svaku instancu se, naravno, zasebno uva informacija o tome
do koje naredbe je stiglo izraunavanje.
(2
01
5)
Segment podataka
U segmentu podataka uvaju se odreene vrste promenljivih koje su zajednike za ceo program (one koje imaju statiki ivotni vek, najee globalne
promenljive), kao i konstantni podaci (najee konstantne niske).
Ukoliko
se istovremeno izvrava vie instanci istog programa, svaka instanca ima svoj
zaseban segment podataka. Na primer, u programu
an
d
iz
sk
o
#include <stdio.h>
int a;
int main() {
int b;
static double c;
printf("Zdravo\n");
return 0;
}
je
Program 9.7.
u segmentu podataka e se nalaziti promenljive
c,
kao i konstantna niska
(sa zavrnom nulom, a bez navodnika). Promenljiva
ro
n
"Zdravo\n"
automatska i ona e se uvati u segmentu steka.
je lokalna
Ukoliko se ista konstantna
niska javlja na vie mesta u programu, standard ne definie da li e za nju
kt
postojati jedna ili vie kopija u segmentu podataka.
le
Stek segment
U stek segmentu (koji se naziva i stek poziva (engl. call stack) ili programski
stek ) uvaju se svi podaci koji karakteriu izvravanje funkcija. Podaci koji
odgovaraju jednoj funkciji (ili, preciznije, jednoj instance jedne funkcije jer,
na primer, rekurzivna funkcija moe da poziva samu sebe i da tako u jednom
trenutku bude aktivno vie njenih instanci) organizovani su u takozvani stek
okvir (engl. stack frame). Stek okvir jedne instance funkcije obino, izmeu
ostalog, sadri:
argumente funkcije;
lokalne promenljive (promenljive deklarisane unutar funkcije);
meurezultate izraunavanja;
223
adresu povratka (koja ukazuje na to odakle treba nastaviti izvravanje

programa nakon povratka iz funkcije);
adresu stek okvira funkcije pozivaoca.
12 . To znai da
Stek poziva je struktura tipa LIFO ("last in - first out")
se stek okvir moe dodati samo na vrh steka i da se sa steka moe ukloniti
(2
01
5)
samo okvir koji je na vrhu. Stek okvir za instancu funkcije se kreira onda kada
funkcija treba da se izvri i taj stek okvir se oslobaa (preciznije, smatra se
nepostojeim) onda kada se zavri izvravanje funkcije.
Ako izvravanje programa poinje izvravanjem funkcije

okvir se kreira za ovu funkciju.
Ako funkcija
main,
na vrhu steka, iznad stek okvira funkcije

ovu funkciju (ilustrovano na slici 9.1).
main
main,
prvi stek
poziva neku funkciju
Ukoliko funkcija
poziva neku treu
funkciju, onda e za nju biti kreiran stek okvir na novom vrhu steka.
f,
Kada
onda se vrh steka vraa na prethodno stanje i
f se smatra slobodnim (iako on nee biti
an
prostor koji je zauzimao stek okvir za
je
se zavri izvravanje funkcije
f,
kreira se novi stek okvir za
iz
zaista obrisan).
sk
o
Vrh steka
f(),
njeni argumenti,
Vrh steka
ro
n
main(),
lokalne promenljive,
Vrh steka
...
main(),
main(),
njeni argumenti,
njeni argumenti,
...
...
...
le
kt
njeni argumenti,
Levo: tokom
izvravanja
funkcije
Slika 9.1: Organizacija steka i ilustracija izvravanja funkcije.

funkcije
main().
neposredno pozvane iz funkcije
f()
nazad u funkciju
main().
Sredina:
main().
tokom
Desno:
izvravanja
f()
nakon povratka iz funkcije
Veliina stek segmenta obino je ograniena. Zbog toga je poeljno izbegavati smetanje jako velikih podataka na segment steka. Na primer, sasvim
je mogue da u programu u nastavku, sa leve strane, niz
nee biti uspeno
alociran i doi e do greke prilikom izvravanja programa, dok e u programu
12 Ime
pristupa.
stack je zajedniko ime za strukture podataka koje su okarakterisane ovim nainom
224
sa desne strane niz biti smeten u segment podataka i sve e tei oekivano.
Predefinisana veliina steka C prevodioca se moe promeniti zadavanjem odgovarajue opcije.
int a[1000000];
int main() {
...
}
(2
01
5)
int main() {
int a[1000000];
...
}
Opisana organizacija steka omoguava jednostavan mehanizam meusobnog

pozivanja funkcija, kao i rekurzivnih poziva.
Prenos argumenata u funkciju preko steka.
Ilustrujmo prenos argume-
nata u funkciju na sledeem jednostavnom primeru.
je
Program 9.8.
iz
an
int f(int a[], int n) {

int i, s = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
s += ++a[i];
return s;
}
kt
ro
n
sk
o
int main() {
int a[] = {1, 2, 3};
int s;
s = f(a, sizeof(a)/sizeof(int));
printf("s = %d, a = {%d, %d, %d}\n",
s, a[0], a[1], a[2]);
return 0;
}
le
U funkciji
main
sledeeg oblika
main:
13 :
114:
112:
108:
104:
100:
...
?
3
2
1
Nakon poziva funkcije

okvir funkcije
13 U
f.
a i ceo broj s.
main na steku se nalazi samo jedan stek okvir
deklarisane su dve lokalne promenljive: niz
Na poetku izvravanja funkcije
<- s
<- a
f,
iznad stek okvira funkcije
main
postavlja se stek
Ona ima etiri lokalne promenljive (od ega dve potiu od
tekstu se pretpostavlja da se sve lokalne promenljive uvaju na steku, mada u realnoj
situaciji kompilator moe da odlui da se neke promenljive uvaju u registrima procesora.
225
argumenta).
likom poziva.
Argumenti se inicijalizuju na vrednosti koje su prosleene priPrimetimo da je umesto niza preneta samo adresa njegovog
n postavljena na 3 jer je to vrednost izraza

sizeof(a)/sizeof(int) u funkciji main (iako se sintaksiki ovaj izraz nalazi
u okviru poziva funkcije f, on nema nikakve veze sa funkcijom i izraunava se
u funkciji main).
f: 134: ...
130: 0
<- s
126: ?
<- i
122: 3
<- n
118: 100 <- a
main: 114: ...
112: ?
<- s
108: 3
104: 2
100: 1
<- a
je
(2
01
5)
poetka, dok je vrednost parametra
<- s
f:
kt
le
main:
<- a
main:
f:
s
i
n
a
<<<<-
iz
...
2
0
3
100
...
?
3
2
2
ro
n
main:
134:
130:
126:
122:
118:
114:
112:
108:
104:
100:
sk
o
f:
an
Nakon izvravanja koraka petlje, stanje steka je sledee.
134:
130:
126:
122:
118:
114:
112:
108:
104:
100:
...
9
2
3
100
...
?
4
3
2
134:
130:
126:
122:
118:
114:
112:
108:
104:
100:
<<<<-
...
5
1
3
100
...
?
3
3
2
<<<<-
<- s
<- a
s
i
n
a
<- s
<- a
a u funkciji main menja tokom

f, zato to se niz ne kopira ve se u funkciju prenosi adresa
Primetimo da originalna vrednost niza

izvravanja funkcije
njegovog poetka.
Kada funkcija
s
i
n
a
zavi svoje izvravanje, njen stek okvir je:
226
f:
134:
130:
126:
122:
118:
...
9
3
3
100
<<<<-
s
i
n
a
s pozivaocu (u ovom sluaju funkciji main).

s upie u registar ax
(preciznije, eax ili rax), odakle je main preuzima i naredbom dodele upisuje u
svoju promenljivu s. Kada funkcija f zavri svoje izvravanje, stanje steka je:
main: 114: ...
112: 9
<- s
108: 4
104: 3
100: 2
<- a
Nakon toga dolazi do poziva funkcije printf. Na stek okvir funkcije main
i tada je potrebno vratiti vrednost
je
(2
01
5)
Ovo se najee postie tako to se vrednost promenljive
postavlja se njen stek okvir i prosleuju se argumenti. Prvi argument je adresa
an
konstantne niske (koja se nalazi negde u segmentu podataka), a ostali su kopije
main. Nakon
main, poto se
printf,
a zatim i funkcije
Implementacija rekurzije.
iz
funkcije
etiri navedene vrednosti iz funkcije
ispisa, uklanja se stek okvir
dolo do njenog kraja.
Navedeno je da je rekurzija situacija u kojoj
jedna funkcija poziva sebe samu direktno ili indirektno.
Razmotrimo, kao
14
Program 9.9.
sk
o
primer, funkciju koja rekurzivno izraunava faktorijel:
ro
n
#include <stdio.h>
le
kt
int faktorijel(int n) {
if (n <= 0)
return 1;
else
return n*faktorijel(n-1);
}
int main() {
int n;
while(scanf("%d",&n) == 1)
printf("%d! = %d\n", n, faktorijel(n));
return 0;
}
Ukoliko je funkcija
faktorijel
pozvana za argument
5,
onda e na steku
poziva da se formira isto toliko stek okvira, za pet nezavisnih instanci funkcije.
14 Vrednost
faktorijela se, naravno, moe izraunati i iterativno, bez korienja rekurzije.
227
n. No, iako u jednom

faktorijel, postoji i koristi se samo
U svakom stek okviru je drugaija vrednost argumenta

trenutku ima 5 aktivnih instanci funkcije
jedan primerak izvrnog kda ove funkcije (u kd segmentu), a svaki stek okvir
pamti za svoju instancu dokle je stiglo izvravanje funkcije, tj. koja je naredba
u kd segmentu tekua.
Primer organizacije objektnih modula i izvrnog programa
(2
01
5)
9.3.4
U ovom poglavlju emo pokuati da proces kompilacije i povezivanja ogolimo

do krajnjih granica tako to emo pokazati kako je mogue videti mainski
kd tj. sadraj objektnih modula i izvrnog programa nastalih kompilacijom
15 . Detalji ovog primera svakako u velikoj meri
sledeeg jednostavnog programa
prevazilaze osnove programiranja u programskom jeziku C, ali zainteresovanom

itaocu mogu da poslue da prilino demistifikuje proces prevoenja i izvra-
je
vanja C programa.
an
Program 9.10.
#include <stdio.h>
int n = 10, sum;
ro
n
sk
o
iz
int main() {
int i;
for (i = 0; i < n; i++)
sum += i;
printf("sum = %d\n", sum);
return 0;
}
itav izvorni program sadran je u jednoj jedinici prevoenja, tako da je za
kt
dobijanje izvrnog kda potrebno prevesti tu jedinicu i povezati nastali objektni modul sa potrebnim delovima (objektnim modulima) unapred kompilirane
standardne biblioteke.
le
Nakon kompilacije sa
program.o
objdump.
ula
Na primer,
gcc -c program.c, sadraj dobijenog objektnog modnm ili
moe se ispitati korienjem pomonih programa poput
nm --format sysv program.o
Name
Value
Class
main
|00000000|
T
n
|00000000| D
printf |
| U
sum
|00000004|
C
15 Primer
|
|
|
|
Type
FUNC
OBJECT
NOTYPE
OBJECT
Size
|00000050|
|00000004|
|
|
|00000004|
daje rezultat
Section
.text
.data
*UND*
*COM*
podrazumeva korienje GCC prevodioca na 32-bitnom Linux sistemu. Ve na
64-bitnim Linux sistemima stvari izgledaju donekle drugaije.
228
Tabela pokazuje da u objektnom modulu postoje etiri imenovana simbola.
main je funkcija, nalazi se u segmentu kda (na ta ukazuju sekcija

.text i klasa T) i to na njegovom samom poetku (na ta ukazuje vrednost
00000000) i mainske instrukcije dobijene njegovim prevoenjem zauzimaju
(50)16 bajtova. Simbol n nalazi se u segmentu podataka (na ta ukazuje sekcija .data), na njegovom samom poetku (na ta ukazuje vrednost 00000000)
i inicijalizovan je (na ta ukazuje klasa D). Simbol printf je simbol ija je
definicija nepoznata (na ta ukazuje oznaka sekcije *UND*, i klase U). Simbol
sum se nalazi u zoni neinicijalizovanih podataka (na ta ukazuje klasa C i sekcija
*COM*) naime, u ranijim razmatranjima smatrali smo da se neinicijalizovani
(2
01
5)
Simbol
podaci nalaze u istom segmentu podataka kao i inicijalizovani, to je tano,

ali dublji uvid pokazuje da se oni cuvaju u posebnom delu segmenta podataka
(esto se ovaj segment naziva
.bss segment).
S obzirom na to da ovaj segment
podrazumevano treba da bude ispunjen nulama, za razliku od inicijalizovanih
je
podataka koji moraju biti upisani u izvrnu datoteku, kod neinicijalizovanih podataka, umesto da se nule upisuju u izvrnu datoteku, u njoj se samo naglaava
vanja funkcije
main
an
njegova veliina. Prilikom uitavanja programa u glavnu memoriju, pre pozivri se inicijalizacija ovog segmenta na nulu. Primetimo
i da ime lokalne automatske promenljive
uopte nije vidljivo u objektnom
ebp
ebp,esp
esp,0xfffffff0
esp,0x20
DWORD PTR [esp+0x1c],0x0
16
15
44
d0
00
44
00
44
df
00
44
04
fc
00
29 <main+0x29>
edx,DWORD PTR ds:0x0
eax,DWORD PTR [esp+0x1c]
eax,edx
ds:0x0,eax
DWORD PTR [esp+0x1c],0x1
eax,ds:0x0
DWORD PTR [esp+0x1c],eax
13 <main+0x13>
eax,ds:0x0
DWORD PTR [esp+0x4],eax
DWORD PTR [esp],0x0
45 <main+0x45>
eax,0x0
ro
n
push
e5
mov
e4 f0
and
ec 20
sub
44 24 1c 00 00 00 mov
le
E
moe da se vidi, na primer, komandom
sk
o
<main>:
jmp
mov
mov
add
00 00
mov
1c 01
add
00 00
mov
1c
cmp
jl
00 00
mov
04
mov
00 00 00 00 mov
ff ff
call
00 00
mov
leave
ret
00 00 00 00
24 1c
kt
00000000
0: 55
1: 89
3: 83
6: 83
9: c7
10: 00
11: eb
13: 8b
19: 8b
1d: 01
1f: a3
24: 83
29: a1
2e: 39
32: 7c
34: a1
39: 89
3d: c7
44: e8
49: b8
4e: c9
4f: c3
main
iz
Mainski kd funkcije
objdump -d program.o.
modulu (to se i moglo oekivati, jer je ova promenljiva bez povezanosti).
00
24
00
24
00
24
24
ff
00
229
Adrese u generisanom kdu su relativne (npr. adrese skokova su sve date u

odnosu na poetak funkcije
main)
izvravanja biti promenjene.
i neke od njih e nakon povezivanja i tokom
Na primer, u instrukciji
29: mov eax,ds:0x0

eax. Trenutni kd
vri se kopiranje odreene vrednosti iz memorije u registar
govori da je to sadraj sa adrese 0 (u odnosu na poetak segmenta podataka

ali u izvrnom programu to nee ostati tako.
Zadatak linkera je da na
ovom mestu adresu 0 zameni adresom promenljive

strukcije upravo da vrednost promenljive
tome, na mesto poziva funkcije
44: call 45 <main+0x45>
printf
(jer je zadatak ove in-
prepie u registar
eax).
Slino
(2
01
5)
ds),
u mainskom kdu generisan je poziv
koji nije ispravan i nema smisla jer ukazuje up-
ravo na adresu argumenta tog poziva (koji je na
44).
Zadatak linkera je da
ovaj poziv korektno razrei. Spisak stavki koje linker treba da razrei mogu da
se vide komandom
objdump -r program.o
(tzv. relokacije) i sam kd nema
nikakvo smisleno znaenje dok se u obzir ne uzme tabela relokacije i dok se sve
an
d
sk
o
iz
RELOCATION RECORDS FOR [.text]:

OFFSET TYPE
VALUE
00000015 R_386_32
sum
00000020 R_386_32
sum
0000002a R_386_32
n
00000035 R_386_32
sum
00000040 R_386_32
.rodata
00000045 R_386_PC32
printf
je
navedene stavke ne razree (to je zadatak linkera).
ro
n
RELOCATION RECORDS FOR [.eh_frame]:

OFFSET TYPE
VALUE
00000020 R_386_PC32
.text
Iz ovoga se vidi se da je jedan od zadataka linkera da korektnu adresu mainskog
kda funkcije
poziv funkcije
na adresu
promenljive
45
u segment kda (.text) ime e
ispravan. Slino, potrebno je razreiti i adresu
kt
printf umetne
printf postati
koja se koristi na mestu
2a
u maniskom kdu (za koju je, kao
to smo opisali, trenutno pretpostavljeno da se nalazi na adresi
u segmentu
le
podataka, to ne mora biti sluaj u konanom kdu), adresu promenljive

i to na tri mesta na kojima joj se pristupa (15,
20
35)
sum
i adresu poetka
.rodata (engl. read only data) u kome se nalazi konstantna niska

sum = %d\n, za koji se trenutno pretpostavlja da je 0, a koja se koristi na
mestu 40 u mainskom kdu. Takoe, potrebno je da linker postavi i pravu
adresu segmenta kda (.text) u zaglavlju izvrne datoteke (.eh_frame).
segmenta
Iako nije od presudnog znaaja za programiranje u C-u, analiza prethodnog

kda moe biti zanimljiva i pokazuje kako se pojednostavljeno opisani mehanizmi funkcionisanja izvrnog okruenja, realno odvijaju u praksi. Prevedeni
mainski kd podrazumeva da stek u memoriji raste od viih ka niim adresama
(engl. downward growing). Registar
istar
ebp
esp sadri uvek adresu vrha steka, dok reg-
sadri adresu poetka stek okvira tekue funkcije (koja je potrebna
pri zavretku funkcije da bi stek okvir mogao da se ukloni).
Prve etiri in-
230
strukcije predstavljaju tzv. prolog tekue funkcije i slue da pripreme novi stek
okvir (uva se adresa poetka starog stek okvira i to opet na steku, adresa
poetka novog stek okvira postaje adresa tekueg vrha steka, a vrh steka se
podie (ka manjim adresama) da bi se napravio prostor za uvanje lokalnih
promenljivih i slinih podataka na steku). Prevedeni kd podrazumeva da se
nalazi na steku i to odmah iznad sauvane vrednosti poetka
prvobitnog stek okvira (to je adresa

Naredba u liniji
na proveru uslova u liniji
eax,
esp+0x1c
nakon pomeranja vrha steka).
je inicijalizacija petlje na vrednost 0. Nakon nje, skae se
29.
Prvo se kopira vrednost promenljive
a zatim se vri poreenje vrednosti promenljive

sa registrom
eax.
u registar
(smetene u steku na
i manje od n, vri se povratak

13 do 23) i korak (instrukcija 24). Telo
petlje kopira vrednost promenljive sum (sa adrese koja e biti promenjena) u
registar edx, kopira vrednost promenljive i (sa adrese esp+0x1c) u registar
eax, sabira dva registra i rezultat iz registra eax kopira nazad na adresu promenljive sum. Korak uveava vrednost promenljive i (na adresi esp+0x1c) za
adresi
esp+0x1c)
(2
01
5)
promenljiva
Ukoliko je
je
na telo petlje (instrukcije od linije
poziv funkcije
an
jedan. Po zavretku petlje, kada uslov petlje vie nije ispunjen prelazi se na
printf (instrukcije od adrese 34 do 48).
Poziv funkcije tee tako
to se na stek (u dva mesta ispod njegovog vrha) upisuju argumenti poziva (u
sum koja se kopira preko registra x),
obratnom poretku vrednost promenljive
iz
i zatim adresa format niske (iako je u trenutnom kdu za obe adrese upisana
to e biti promenjeno tokom povezivanja). Poziv
call
iznad ova 3 argume-
nata postavlja adresu povratka i prenosi kontrolu izvravanja na odgovarajuu
main
sk
o
adresu kda (koju e biti ispravno postavljena tokom povezivanja). Funkcija
49 upisuje u registar eax.

main. Instrukcija leave
skida stek okvir tako to u registar esp upisuje vrednost koja se nalazi u ebp, i
vraa povratnu vrednost tako to je u liniji
leave i ret
predstavljaju epilog funkcije
ro
n
Instrukcije
zatim restaurie vrednost poetka prethodnog stek okvira tako to je skida sa

steka (jer se pretpostavlja da je u prologu funkcije ova vrednost postavljena na
stek). Instrukcija
ret
zatim tok izvravanja prenosi na adresu povratka (koja
kt
se sada nalazi na vrhu steka).

Dakle, u fazi prevoenja se svaki poziv spoljanje funkcije i svako referisanje
le
na spoljanje promenljive i konstante ostavlja nerazreenim i od linkera se

oekuje da ovakve reference razrei. Ako se u datoteci sa ulaznim programom
poziva funkcija ili koristi promenljiva koja nije u njoj definisana (ve samo
deklarisana, kao to je sluaj sa funkcijom
printf
u prethodnom primeru),
kreiranje objektnog modula bie uspeno, ali samo od tog objektnog modula
nije mogue kreirati izvrni program (jer postoje pozivi funkcije iji mainski kd nije poznat usled nedostatka definicije ili postoje promenljive za koju
nije odvojena memorija, tako da referisanje na njih u objekntim modulima nisu
ispravna). U fazi povezivanja, linker razreava pozive funkcija i adrese promenljivih i konstanti traei u svim navedenim objektnim modulima (ukljuujui i
objektne module standardne biblioteke) odgovarajuu definiciju (maniski kd)
takve funkcije tj. definiciju (dodeljenu adresu) takve promenljive.
231
Ukoliko su svi takvi zahtevi uspeni, linker za sve pozive funkcija upisuje
adrese konkretne funkcije koje treba koristiti, za sva korienja promenljivih
ukazuje na odgovarajue konkretne promenljive i povezuje sve objektne module
u jedan izvrni program.
Kd dobijen povezivanjem obino i dalje nije u stanju da se autonomno
izvrava.
Naime, funkcije standardne biblioteke su implementirane tako da
koriste odreen broj rutina niskog nivoa, ali se sve te rutine ne ugrauju u
Umesto da se te rutine ugrauju u
(2
01
5)
izvrni kd jer bi on tako bio ogroman.
izvrni kd programa, one ine tzv. rantajm biblioteku i pozivaju se dinamiki,

tek u fazi izvravanja (videti poglavlje 9.3.1).
Pretpostavimo da je prethodno opisani objektni modul povezan na sledei
gcc -o program program.o, dajui izvrni program program. Ako se

nm), moe da se vidi da postoji znatno vie imenovanih simbola (npr. _start, printf@@GLIBC_2.0 itd.). Ako se pogleda mainski kd funkcije main (npr. komandom objdump), moe da se vidi da su sporne
adrese uspeno razreene. Meutim, na mestu poziva funkcije printf poziva se
funkcija printf@plt, a ona poziva nedefinisanu funkciju printf@@GLIBC_2.0.
nain:
an
je
on pregleda (npr. komandom
Naime, ova funkcija implementirana je u rantajm biblioteci i njena adresa bie
9.3.5
iz
povezana dinamiki, na poetku izvravanja programa.
Greke u fazi izvravanja
U fazi pisanja izvornog i generisanja izvrnog programa od izvornog nije
sk
o
mogue predvideti neke greke koje se mogu javiti u fazi izvravanja programa.
Osim to je mogue da daje pogrean rezultat (emu je najei razlog pogrean
algoritam ili njegova implementacija), mogue je i da uspeno kompiliran provanja.
ro
n
gram prouzrokuje greke tokom rada koje uzrokuju prekid njegovog izvraTe greke mogu biti posledica greke programera koji nije predvideo
neku moguu situaciju a mogu biti i greke koje zavise od okruenja u kojem
kt
se program izvrava.
Jedna od najeih greaka u fazi izvravanja je nedozvoljeni pristup memoriji. Ona se, na primer, javlja ako se pokua pristup memoriji koja nije dodel-
le
jena programu ili ako se pokua izmena memorije koja je dodeljena programu,
ali samo za itanje (engl. read only).
Operativni sistem detektuje ovakve
situacije i signalizira, to najee prouzrokuje prekid programa uz poruku
Segmentation fault
Najei uzrok nastanka ovakve greke je pristup neadekvatno alociranom bloku
memorije (npr. ako je niz definisan sa
ementu
a[1000]
int a[10];,
a pokua se pristup el-
ili se pokua pristup nealociranoj bloku memorije za koji
je predviena dinamika alokacija o emu e biti rei u glavi 10), dereferenciranje
NULL
pokazivaa (o emu e biti rei u glavi 10), ili prepunjenje
steka usled velikog broja funkcijskih poziva (nastalih najee neadekvatno
232
obraenim izlaskom iz rekurzije ili definisanjem prevelikih lokalnih automatskih

promenljivih). Odgovornost za nastanak ovakve greke obino je na progameru.
Ukoliko tokom izvravanja programa doe do (celobrojnog) deljenja nulom,
bie prijavljena greka:
Floating point exception
(2
01
5)
i program e prekinuti rad. Neposredna odgovornost za ovu greku pripada au-
toru programa jer je prevideo da moe doi do deljenja nulom i nije u programu
predvideo akciju koja to spreava.
U fazi izvravanja moe doi i do greaka u komunikaciji sa periferijama (na

primer, pokuaj itanja iz nepostojee datoteke na disku) itd.
Pitanje 9.3.1.
je
Opisati ukratko memorijske segmente koji se dodeljuju svakom
an
programu koji se izvrava. ta se, tokom izvravanja programa, uva: u stek

segmentu, u hip segmentu, u segmentu podataka?
U kom segmentu memorije se tokom izvravanja programa u-
Pitanje 9.3.2.
Pitanje 9.3.3.
iz
vaju: lokalne promenljive;
Da li se memorijski prostor za neku promenljivu moe nalaziti
Pitanje 9.3.4.
sk
o
u stek segmentu?
Navesti barem tri vrste podataka koje se uvaju u svakom stek
okviru.
Pitanje 9.3.5.
ro
n
Kako se u prenose argumenti funkcija? Objasniti kako se taj
proces odvija u memoriji raunara?
Pitanje 9.3.6.
f,
Ukoliko se na steku poziva istovremeno nae vie instanci neke
kt
funkcije
kakva mora biti ta funkcija
le
Pitanje 9.3.7.
f?
Da li se za svaku instancu rekurzivne funkcije stvara novi stek
okvir? Da li se za svaku instancu rekurzivne funkcije stvara nova kopija funkcije
u kd segmentu?
Pitanje 9.3.8.
Da li se tokom izvravanja programa menja sadraj: (a) seg-
menta kda, (b) segmenta podataka, (c) stek segmenta?
Pitanje 9.3.9.
U kom segmentu memorije ima izmena prilikom pozivanja
funkcija? Ukoliko se umesto funkcija koriste makroi, da li e u tom segmentu

memorije biti izmena u fazi izvravanja?
Pitanje 9.3.10.
U kom segmentu memorije se uva izvrni mainski kd pro-
grama? U kojim segmentima memorije se uvaju podaci? Kakva je veza izmeu

ivotnog veka promenljivih i segmenata memorije u kojima se uvaju? U kom
233
segmentu memorije se uvaju automatske promenljive, u kom statike promenljive, a u kom dinamike?
Pitanje 9.3.11.
U kom segmentu memorije se uvaju argumenti funkcija i
kakav im je ivotni vek? U kom segmentu memorije se uvaju mainske instrukcije prevedenog C programa?
Za svaku promenljivu u narednom kdu rei koji joj je nivo
(2
01
5)
Pitanje 9.3.12.
dosega, kakav joj je ivotni vek u kom memorijskom segmentu je smetena i

kakva joj je inicijalna vrednost.
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
int a;
int f() {
double b; static float c;
}
(2
01
5)
Glava 10
an
je
Pokazivai i dinamika alokacija

memorije
U jeziku C, pokazivai imaju veoma znaajnu ulogu i teko je napisati iole
kompleksniji program bez upotrebe pokazivaa. Dodatne mogunosti u radu

sa pokazivaima daje dinamika alokacija memorije.
Programer, u radu sa
iz
pokazivaima, ima veliku slobodu i irok spektar mogunosti.
To otvara i
veliki prostor za efikasno programiranje ali i za greke.
sk
o
10.1 Pokazivai i adrese
Memorija raunara organizovana je u niz uzastopnih bajtova.
Uzastopni
ro
n
bajtovi mogu se tretirati kao jedinstven podatak. Na primer, dva (ili etiri, u
zavisnosti od sistema) uzastopna bajta mogu se tretirati kao jedinstven podatak
celobrojnog tipa. Pokazivai (engl. pointer) predstavljaju tip podataka u C-u
kt
ije su vrednosti memorijske adrese. Na 16-bitnim sistemima adrese zauzimaju

dva bajta, na 32-bitnim sistemima etiri, na 64-bitnim osam, i slino.
Iako
le
su, sutinski, pokazivake vrednosti (adrese) celi brojevi, pokazivaki tipovi

se razlikuju od celobrojnih i ne mogu se meati sa njima.
Jezik C razlikuje
vie pokazivakih tipova. Za svaki tip podataka (i osnovni i korisniki) postoji

odgovarajui pokazivaki tip. Pokazivai implicitno uvaju informaciju o tipu
onoga na ta ukazuju . Ipak, informacija o tipu pokazivaa (kao i za sve os-
novne tipove) ne postoji tokom izvravanja programa tu informaciju iskoristi

kompilator tokom kompilacije da u mainskom kdu generie instrukcije koje
odgovaraju konkretnim tipovima. Dakle, tokom izvravanja programa, pokazivaka promenljiva zauzima samo onoliko bajtova koliko zauzima podatak o
adresi.
1 Jedino
pokaziva tipa
void*
nema informaciju o tipu podataka na koji ukazuje, i o tom
tipu e biti rei u nastavku.
234
235
10. Pokazivai i dinamika alokacija memorije
Tip pokazivaa koji ukazuje na podatak tipa

vai i za druge tipove.
int
zapisuje se
int *.
Slino
Prilikom deklaracije, nije bitno da li postoji razmak
izmeu zvezdice i tipa ili zvezdice i identifikatora i kako god da je napisano,

zvezdica se vezuje uz identifikator. U narednom primeru,
vai koji ukazuju na
int
dok je
p4
tipa
int:
(2
01
5)
int *p1;
int* p2;
int* p3, p4;
p1, p2 i p3 su pokazi-
Pokazivaka promenljiva moe da sadri adrese promenljivih ili elemenata
2 i za to se koristi operator &. Unarni operator &, operator referenciranja ili
niza
adresni operator vraa adresu svog operanda. On moe biti primenjen samo na
promenljive i elemente niza, a ne i na izraze ili konstante. Na primer, ukoliko
int a=10, *p;

p = &a;
an
je
je naredni kd deo neke funkcije
a i p rezervie prostor
10, a u prostor za p
da pokazuje na a.
onda se prilikom izvravanja te funkcije, za promenljive
Unarni operator
se upisuje vrednost
a. Za promenljivu p tada kaemo

* (koji zovemo operator dereferenciranja 3 ) se primenjuje
iz
adresa promenljive
u njenom stek okviru. U prostor za
sk
o
na pokazivaku promenljivu i vraa sadraj lokacije na koju ta promenljiva

pokazuje, vodei rauna o tipu. Dereferencirani pokaziva moe biti l-vrednost
i u tom sluaju izmene dereferenciranog pokazivaa utiu neposredno na prostor
ro
n
na koji se ukazuje. Na primer, nakon kda
kt
int a=10, *p;

p = &a;
*p = 5;
promenljiva
p ukazuje na a, a u lokaciju na koju ukazuje p je upisana vrednost

a postala jednaka 5.
Time je i vrednost promenljive
le
5.
Dereferencirani pokaziva nekog tipa, moe se pojaviti u bilo kom kontekstu
u kojem se moe pojaviti podatak tog tipa.

ispravna bi bila i naredba
*p = *p+a+3;.
Na primer, u datom primeru
Kao to je ve reeno, pokazivaki i celobrojni tipovi su razliiti.
Tako
int *pa, a;, naredni kd neispravan:

pa = a;. Takoe, neispravno je i a = pa;, kao i pa = 1234. Mogue je koristiti eksplicitne konverzije (na primer a = (int)pa; ili pa = (int*)a;), ali
je, na primer, ako je data deklaracija
ove mogunosti treba veoma oprezno koristiti i iskljuivo sa jasnim ciljem (koji
2 Postoje
i pokazivai na funkcije i u tom sluaju pokazivaka promenljiva ukazuje na
adresu funkcije u segmentu koda, u emu e vie rei biti u poglavlju 10.8.
3 Simbol *
koristi se i za oznaavanje pokazivakih tipova i za operator dereferenciranja i
treba razlikovati ove njegove dve razliite uloge.
236
ne moe da se pogodno ostvari drugaije). Jedina celobrojna vrednost koja se

moe koristiti i kao pokazivaka vrednost je vrednost
mogue je dodeliti
nulu pokazivakoj promenljivoj i porediti pokaziva sa nulom. Uvek se podrazu-
0 ne moe da pokazuje ni na ta smisleno

0 nije mogue
meva da pokaziva koji ima vrednost

(tj. adresa
0 ne smatra se moguom).
Pokaziva koji ima vrednost
dereferencirati, tj. pokuaj dereferenciranja dovodi do greke tokom izvravanja
0 obino
<stdio.h>, kao
se ko-
risti simbolika konstanta
jasniji
NULL,
definisana u zaglavlju
(2
01
5)
programa (najee segmentation fault). Umesto konstante

pokazatelj da je u pitanju specijalna pokazivaka vrednost.
Pokazivai se mogu eksplicitno (pa ak i implicitno) konvertovati iz jednog

u drugi pokazivaki tip.
int a; char* p = &a;,

zorenje.
Na primer
int a; char* p = (char*)&a;
ili ak
pri emu prevoenjem drugog kda dobijamo upo-
Meutim, prilikom konverzije pokazivaa vri se samo prosta do-
dela adrese, bez ikakve konverzije podataka na koje pokaziva ukazuje, to
je
esto moe dovesti do neeljenih efekata, te stoga ovakve konverzije pokazivaa

neemo esto koristiti. Konverzije izmeu pokazivaa na podatke i pokazivaa
do nedefinisanog ponaanja programa).
an
na funkcije (o kojima e vie biti rei u poglavlju 10.8) nisu doputene (dovode
U nekim sluajevima, poeljno je imati mogunost opteg pokazivaa,
void*.
Za to
Izraze ovog tipa je mogue eksplicitno konvertovati u
iz
se koristi tip
tj. pokazivaa koji moe da ukazuje na promenljive razliitih tipova.
bilo koji konkretni pokazivaki tip, a i ukoliko je potrebno, a nije upotrebljena

eksplicitna konverzija bie primenjena implicitna konverzija prilikom dodele.
sk
o
Naravno, nije mogue vriti dereferenciranje pokazivaa tipa
void*
jer nije
mogue odrediti tip takvog izraza kao ni broj bajtova u memoriji koji predstavljaju njegovu vrednost.
Pre dereferenciranja, neophodno je konvertovati
ro
n
vrednost ovog pokazivakog tipa u neki konkretan pokazivaki tip.

za razliku od ostalih pokazivakih tipova, nad pokazavaima tipa
Takoe,
void*
nije
mogue vriti aritmetike operacije (o kojima e vie rei biti u poglavlju 10.4).
const. Tako const int* p

int, int *const p oznaava konstantni pokaziva na promenljivu tipa int, dok const int *const p
oznaava konstantni pokaziva na konstantnu promenljivu tipa int. U prvom
I na pokazivae se moe primeniti kljuna re
le
kt
oznaava pokaziva na konstantnu promenljivu tipa
sluaju mogue je menjati pokaziva, ali ne i ono na ta on pokazuje, u dru-
gom je mogue menjati ono na ta ukazuje pokaziva, ali ne i sam pokaziva,

dok u treem sluaju nije mogue menjati ni jedno ni drugo. Trik koji pomae u razumevanju ovakvih deklaracija je da se tip ita unatrag.
Tako bi
prva deklaracija oznaavala pokaziva na int koji je konstantan (konstantan

je
int,
a ne pokaziva), druga konstantni pokaziva na int (konstantan je
pokaziva, a ne
int),
a trea konstantni pokaziva na
int
koji je konstantan
(konstantna su oba).
Vrednost pokazivaa moe se dodeliti pokazivau istog tipa.
vrednost pokazivaa
dodeli pokazivau
Ukoliko se
nee na adresu na koju ukazuje
p, nego e samo promenljiva q dobiti

p i obe e ukazivati na prostor na koji je pre toga ukazivao
biti iskopiran sadraj na koji ukazuje
q,
237
pokaziva
p.
Taj nain kopiranja nekada se naziva plitko kopiranje. Nasuprot
njemu, duboko kopiranje podrazumeva da se napravi kopija sadraja koji nalazi

na adresi na koju pokaziva pokazuje, a da se pokaziva
usmeri ka kopiji tog
sadraja (slika 10.1). Plitko kopiranje je est uzrok greaka jer nakon plitkog
kopiranja oba pokazivaa ukazuju isti sadraj i izmenom sadraja preko jednog
pokazivaa, moda neoekivano, biva izmenjen sadraj na koji ukazuje i drugi
originalni pokaziva
(2
01
5)
pokaziva.
sadraj
originalni pokaziva
sadraj
novi pokaziva
kopija sadraja
an
je
kopija pokazivaa
Slika 10.1: Ilustracija plitkog i dubokog kopiranja
Korienjem pokazivaa mogue je stei uvid u nain smetanja promenlji-
iz
vih u memoriju raunara. esto se zahteva da podaci u memoriji budu porav-
nati (engl. aligned), to znai, na primer, da svaki podatak koji zauzima etiri
bajta u memoriji mora poinjati na memorijskoj adresi koja je deljiva sa etiri
sk
o
(ovo je u vezi sa nainom na koji savremeni procesori preuzimaju podatke iz

memorije, jer se ne prebacuju pojedinani bajtovi ve ire binarne rei). Poravnanje dodatno moe da otea konverzije pokazivaa (npr. tip
char*
char zauzima
moe da ukae na bilo koju adresu, pa njegova ek-
ro
n
uvek jedan bajt i
int* moe dovesti do problema na sistemu gde se, na

int* moraju biti
deljive sa etiri, dok vrednosti char* ne moraju).
Primetimo da se u primeru int a=10, *p=&a; sadraju iste memorijske
lokacije moe pristupiti na dva razliita naina (i preko promenljive a i preko
dereferenciranja pokazivaa *p). Ta pojava se naziva alijasovanje (preklapanje)
(engl. aliasing). U primeru, *p predstavlja alijas (drugo ime) promenljive a i
splicitna konverzija u tip
int
poravnava na etiri bajta jer tada vrednosti
le
kt
primer, tip
sadraji te dve promenljive su isti. Programi u kojima se alijasovanje intenzivno

koristi mogu biti tei za analizu i debagovanje, pa bi ovo svojstvo programskog
jezika trebalo koristiti oprezno. Alijasovanje oteava optimizaciju koda tokom
kompilacije i stoga standardi jezika C uvode odreena ogranienja na tip alijasovanja koji je doputen. Na primer, jedno od pravila striktnog alijasovanja
(engl. strict aliasing rule) je da se ne doputa da dva pokazivaa razliitog tipa
ukazuju na isti sadraj (pokazivaki tipovi koji se razlikuju samo po nekom
od kvalifikatora
i
void*
const, signed, unsigned
se ne smatraju razliiti, dok
char*
i u odreenoj meri pokazivai na strukture ili unije ine odreene
izuzetke od ovog pravila). Pod tim pravilom kompilator pretpostavlja da e se

dereferenciranjem pokazivaa razliitih tipova dobiti memorijski sadraji koji
238
se ne preklapaju (koji nisu alijasovani), to mu daje mogunost da agresivnije

vri neke optimizacije koda.
Konverzija pokazivaa u neki drugi pokazivaki
tip i njegovo dereferenciranje dovode do naruavanja ovog pravila striktnog

alijasovanja. Na primer, prilikom kompilacije pomou
gcc -Wall -O2
dobija
se upozorenje da naredni kd kojim se pokuava ispisati heksadekadni sadraj

promenljive tipa
float
(ime bi se odredio njegov binarni memorijski zapis)
(2
01
5)
naruava pravila striktnog alijasovanja.
float f = 3.5f;
printf("%x\n", *( ( unsigned* )&f ));
Pravi nain da se ovaj zadatak rei je korienje unije, koja vri alijasovanje
promenljivih, ali na standardom doputeni nain jer kompilator prilikom or-
ganizovanja unije vodi rauna o pitanjima koja mogu naruiti ispravnost rada
an
union { float x; unsigned y } u;

u.x = 3.5f;
printf("%x", u.y);
je
programa (na primer, vodi se rauna o poravnanju elemenata unije).
iz
ro
n
sk
o
int a;
void f(double *p) {
a = 1;
*p = 1.234;
g(a);
}
I sledei primer ilustruje pravila striktnog alijasovanja.
Pod pravilima striktnog alijasovanja, moe se pretpostaviti da se izmenom vred-
kt
nosti *p u prethodnom kdu ne vri posredno izmena promenljive i (jer su *p i

a drugog tipa i ne mogu biti alijasovani i preklopljeni u memoriji). Zato se moe
izvriti optimizacija koda koja pretpostavlja da se funkciji g uvek alje vrednost
1. Ako bi neko pokuao poziv f((double*)&a) koji bi doveo do alijasovanja
le
ova dva objekta, iako je sintaksno ovakva konverzija pokazivaa doputena,
kompilator bi ga upozorio da time naruava pravila striktnog alijasovanja i

da takav poziv moe naruiti ispravnost koda u svetlu pomenute optimizacije.
Pre uvoenja pravila striktnog alijasovanja, kompilatori su veoma restriktivno
vrili optimizaciju koda, dok pravila striktnog alijasovanja daju mogunosti
mnogo veih optimizacija i dovode do znatno breg koda (koji je ispravan ako
programer potuje pravila striktnog alijasovanja).

Pitanje 10.1.1.
Koje su informacije pridruene pokazivau?
Koje od ovih
informacija se u fazi izvravanja uvaju u memoriji dodeljenoj pokazivakoj

promenljivoj?
239
Pitanje 10.1.2.
bajtova zauzima podatak tipa
Pitanje 10.1.3.
unsigned char*?
unsigned char?
Ako je veliina koju zauzima element nekog tipa
koliko onda bajtova zauzima pokaziva na vrednost tipa
t:
Koliko
8 bajtova,
(a) 4; (b) 8; (c) 16;
(d) zavisi od sistema?
double *
Ako je promenljiva tipa
na konkretnom sistemu
(2
01
5)
Pitanje 10.1.4.
zauzima 4 bajta, koliko bajtova na istom sistemu zauzima promenljiva tipa
unsigned char *?
Pitanje 10.1.5.
Na ta se moe primeniti operator referenciranja? Na ta se
moe primeniti operator dereferenciranja? Kako se oznaavaju ovi operatori?

ta je njihovo dejstvo? Kakav im je prioritet?
Pitanje 10.1.6.
Ako je promenljiva p pokazivakog tipa, da li je dozvoljeno

&p? Da li se umesto vrednosti p moe pisati i *(&p)? Da li se
vrednosti p moe pisati i &(*p)?
an
umesto
je
koristiti izraz
Pitanje 10.1.7.
Kako se oznaava generiki pokazivaki tip?
Za ta se on
koristi? Da li se pokaziva ovog tipa moe referencirati? Zato?
Pitanje 10.1.8.
sk
o
celobrojna vrednost?
Pitanje 10.1.9.
Kog tipa je promenljiva a, a kog tipa promenljiva b nakon

short* a, b;? Koju vrednost ima promenljiva b nakon izvravanja
b = 2; a = &b; *a = 3; b++;?
deklaracije
ro
n
naredbi
int*, da li joj se moe dodeliti celodouble*, da li joj se moe dodeliti
iz
Ako je promenjliva tipa
brojna vrednost? Ako je promenjliva tipa
10.2 Pokazivai i argumenti funkcija

4
kt
U jeziku C argumenti funkcija se uvek prenose po vrednosti . To znai da

promenljiva koja je upotrebljena kao argument funkcije ostaje nepromenjena
le
nakon poziva funkcije. Na primer, ako je definisana sledea funkcija
void swap(int a, int b) {

int tmp = a;
a = b;
b = tmp;
}
i ukoliko je ona pozvana iz neke druge funkcije na sledei nain:

(pri emu su
4 Kao
promenljive tipa
int),
swap(x, y)
swap,
onda se kreira stek okvir za
to je reeno, u sluaju nizova, po vrednosti se ne prenosi itav niz, ve samo adresa
njegovog poetka.
240
obezbeuje se prostor za argumente
a i b, vrednosti x i y se kopiraju u taj pros-
tor i funkcija se izvrava koristei samo te kopije. Nakon povratka iz funkcije,

vrednosti
xiy
ostaju nepromenjene.
Ukoliko se eli da funkcija
swap zaista zameni vrednosti argumentima, onda
void swap(int *pa, int *pb) {

int tmp = *pa;
*pa = *pb;
*pb = tmp;
}
Zbog drugaijeg tipa argumenata, funkcija
swap
vie ne moe biti pozvana
int, ve su
int*. Zato se kao argumenti ne mogu koristiti vrednosti x i y
ve njihove adrese &x i &y. Nakon poziva swap(&x, &y), kreira se stek okvir
za swap, obezbeuje se prostor za argumente pokazivakog tipa pa i pb i zatim
se vrednosti &x i &y kopiraju u taj prostor. Time se prenos argumenata vri po
na isti nain kao ranije
swap(x, y).
(2
01
5)
ona mora biti definisana drugaije:
Njeni argumenti nisu tipa
an
je
pokazivakog tipa
vrednosti, kao i uvek. Funkcija se izvrava koristei samo kopije pokazivaa,
ali zahvaljujui njima ona zaista pristupa promenljivama
iz
vrednosti. Nakon povratka iz funkcije, vrednosti
xiy
xiy
i razmenjuje im
su razmenjene. Na ovaj
nain, prenoenjem adrese promenljive, mogue je njeno menjanje u okviru

funkcije. Isti taj mehanizam koristi se i u funkciji
scanf
koja je ve koriena.
sk
o
Prenos pokazivaa moe da se iskoristi i da funkcija vrati vie razliitih

vrednosti (preko argumenata). Na primer, naredna funkcija rauna kolinik i
ostatak pri deljenju dva cela broja (ne koristei pritom operatore
ro
n
Program 10.1.
#include <stdio.h>
le
kt
void deljenje(unsigned a, unsigned b,

unsigned* pk, unsigned* po) {
*pk = 0; *po = a;
while (*po >= b) {
(*pk)++;
*po -= b;
}
}
int main() {
unsigned k, o;
deljenje(14, 3, &k, &o);
printf("%d %d\n", k, o);
return 0;
}
/ i %):
241

Pitanje 10.2.1.
Kako se prenose argumenti pokazivakog tipa? ta to znai?
Objasniti na primeru.
Pitanje 10.2.2.
ta ispisuje naredni program?
int a = 1, b = 2;
void f(int* p) {
p = &b;
}
int main() {
int *p = &a
f(p);
printf("%d\n", *p);
}
2.
#include<stdio.h>
void f(int* p) { p++; p += 2; p--; p = p + 1; }
an
je
(2
01
5)
1.
Pitanje 10.2.3.
sk
o
iz
int main() {
int a[] = {1, 2, 3, 4, 5}, *p = a, *q = a;
f(p); printf("%d\n", *p);
q++; q += 2; q--; q = q + 1; printf("%d\n", *q);
}
Ukoliko je potrebno da funkcija vrati vie od jedne vrednosti,
ro
n
kako se to moe postii?
Pitanje 10.2.4.
f sa povratnim tipom void koja ima

int i vraa ga udvostruenog.
funkciju f sa povratnim tipom void koja ima tano jedan
Napisati funkciju
samo
jedan argument tipa
kt
Napisati
argu-
ment, a koja prosleenu celobrojnu vrednost vraa sa promenjenim znakom.
le
Napisati funkciju sa tipom povratne vrednosti
void
koja slui za izrauna-
vanje zbira i razlike svoja prva dva argumenta.
Zadatak 10.2.1.
Napisati funkciju koja za uneti broj sekundi (0
< 86400)
proteklih od prethodne ponoi izraunava trenutno vreme tj. broj sati, minuta i
sekundi.
10.3 Pokazivai i nizovi

Postoji vrsta veza izmeu pokazivaa i nizova.
Operacije nad nizovima
mogu se iskazati i u terminima korienja pokazivaa i u daljem tekstu esto

neemo praviti razliku izmeu dva naina za pristupanje elementima niza.
Deklaracija
sizeof(a)
int a[10];
deklarie niz od 10 elemenata tipa
imae istu vrednost kao izraz
10*sizeof(int).
int.
Izraz
Poetni element
242
niza je
a[0],
a[9] i oni su u memoriji poreani uzastopno.

a pridruena je informacija o adresi poetnog
a deseti element je
U fazi kompilacije, imenu niza
elementa niza, o tipu elemenata niza, kao i o broju elemenata niza. Poslednje
dve informacije koriste se samo tokom kompilacije i ne zauzimaju memorijski
prostor u fazi izvravanja.
Za razliku od pokazivaa koji jesu l-vrednosti, imena nizova (u navedenom
a uvek ukazuje na isti prostor koji je rezervisan za

a nije pokazivakog tipa, ali mu je vrlo bliska. Izuzev
u sluaju kada je u pitanju argument operatora sizeof ili operatora &, ime niza
tipa T konvertuje se u pokaziva na T. Dakle, ime jednodimenzionog niza (na
primer, a za deklaraciju int a[10]) bie, sem ako je navedeno kao argument
sizeof ili & operatora, implicitno konvertovano u pokaziva (tipa int*) na prvi
element niza. Vrednosti a odgovara pokaziva na prvi element niza, vrednosti
a+1 odgovara pokaziva na drugi element niza, itd. Dakle, umesto &a[i] moe
se pisati a+i, a umesto a[i] moe se pisati *(a+i) (o tim izrazima se koristi
primeru ime
a)
to nisu (jer
je
(2
01
5)
elemente niza). Vrednost
tzv. pokazivaka aritmetika o kojoj e biti rei u narednom poglavlju). Naravno,

fazu prevoenja) i
samo 10.
an
kao i obino, nema provere granica niza, pa je dozvoljeno pisati (tj. prolazi
a[100], *(a+100), a[-100], *(a-100), iako je veliina niza
U fazi izvravanja, pristupanje ovim lokacijama moe da promeni
vrednost podataka koji se nalaze na tim lokacijama ili da dovede do prekida
iz
rada programa zbog pristupanja memoriji koja mu nije dodeljena.

Kao to se elementima niza moe pristupati korienjem pokazivake aritmetike, ako je
pokaziva nekog tipa (npr.
int* p)
p[3]).
sk
o
menjen nizovski indeksni pristup (na primer,
na njega moe biti priVrednost takvog izraza
odreuje se tako da se poklapa sa odgovarajuim elementom niza koji bi poinjao na adresi
p nije niz nego pokaziva). Na primer, ako bi

sizeof(int) jednako 4 pokaziva p ukazivao na adresu
niz celih brojeva, tada bi p[3] bio ceo broj koji se nalazi
poevi adrese 112. Isti broj bio bi dobijen i izrazom
(bez obzira to
100
ro
n
na sistemu na kojem je
na kojoj poinje
smeten u memoriji
*(p+3)
u kome se koristi pokazivaka aritmetika.
tj.
kt
Dakle, bez obzira da li je
x+n
isto je to i
&x[n].
pokaziva ili niz,
x[n]
isto je to i
*(x+n),
Ovako tesna veza pokazivaa i nizova daje puno
le
prednosti (na primer, iako funkcije ne primaju niz ve samo pokaziva na prvi
element, implementacija tih funkcija moe to da zanemari i sve vreme da koristi
indeksni pristup kao da je u pitanju niz, a ne pokaziva, to je korieno u

ranijim poglavljima). Meutim, ovo je i est izvor greaka, najee prilikom
alokacije memorije. Na primer,
int a[10];
int *b;
a[3] = 5; b[3] = 8;
a je ispravno deklarisan i mogue je pristupiti njegovom elementu na poziciji
b nije izvrena alokacija elemenata na koje se
pokazuje i, iako se pristup b[3] ispravno prevodi, on bi najverovatnije doveo do
niz
3,
dok u sluaju pokazivaa
243
greke prilikom izvravanja programa. Zato, svaki put kada se koristi operator
indeksnog pristupa, potrebno je osigurati ili proveriti da je memorija alocirana
na odgovarajui nain (jer kompilator ne vri takve provere).
Kao to je reeno, izraz
int [10]
ima vrednost adrese poetnog elementa i tip
koji se, po potrebi, moe konvertovati u
a,
vrednost (tj. sadri istu adresu) kao i
int *.
c:
narednom primeru promenljiva
int a[10];
int *b[10];
int (*c)[10];
U navedenom primeru, promenljiva
ima 10 bajtova. Promenljiva
je niz
int.
Taj tip ima u
(2
01
5)
to je tip pokazivaa na niz od 10 elemenata koji su tipa
&a ima istu

int (*)[10]
Izraz
ali drugaiji tip tip
je niz od 10 elemenata tipa
10
pokazivaa na
char
char
i zauz-
i zauzima prostor
je
c je (jedan) pokaziva na
10 elemenata tipa char i zauzima onoliko prostora koliko i bilo koji drugi
pokaziva. Vrednost se promenljivoj c moe pridruiti, na primer, naredbom
c=&a;. Tada je (*c)[0] isto to i a[0]. Ukoliko je promenljiva c deklarisana, na primer, sa char (*c)[5];, u dodeli c=&a; e biti izvrena implicitna
potreban za smetanje 10 pokazivaa. Promenljiva
an
niz od
iz
konverzija i ova naredba e proi kompilaciju (uz upozorenje da je izvrena

konverzija neusaglaenih tipova), ali to bi trebalo izbegavati.
Kao to je reeno u poglavlju 8.4, niz se ne moe preneti kao argument
sk
o
funkcije. Umesto toga, kao argument funkcije se moe navesti ime niza i time
se prenosi samo pokaziva koji ukazuje na poetak niza. Funkcija koja prihvata
takav argument za njegov tip moe da ima
char a[]
ili
char *a.
Ovim se u
ro
n
funkciju kao argument prenosi (kao i uvek po vrednosti) samo adresa poetka
niza, ali ne i informacija o duini niza.
Kako se kao argument nikada ne prenosi itav niz, ve samo adresa poetka,
mogue je umesto adrese poetka proslediti i pokaziva na bilo koji element
kt
niza, kao i bilo koji drugi pokaziva odgovarajueg tipa. Na primer, ukoliko je
f ima prototip int f(int x[]); (ili ekvivalentno

int f(int *x);), onda se funkcija moe pozivati i za poetak niza (sa
f(a)) ili za pokaziva na neki drugi element niza (na primer, f(&a[2]) ili
ekvivalentno f(a+2)). Naravno, ni u jednom od ovih sluajeva funkcija f
ime niza i ako funkcija
le
nema informaciju o tome koliko elemenata niza ima nakon prosleene adrese.

Pitanje 10.3.1.
Ako je u okviru funkcije deklarisan niz sa
koji deo memorije ukazuje
Pitanje 10.3.2.
a?
a+9?
Ako je niz deklarisan sa
ta je vrednost izraza
a + 3?
int a[10];,
char a[10];
na
*(a+3)?
244
Pitanje 10.3.3.
Da li se komanda
(odgovoriti za svaku pojedinano) (a)
ip = *a[0]?
Pitanje 10.3.4.
a[i] ista to i (odgovoriti

*(a+i); (d) &(a+i)?
za svaku pojedi-
Ukoliko je niz deklarisan na sledei nain:
float* x[10],
Da li je vrednost
a[0]+i;
nano) (a)
Pitanje 10.3.5.
(b)
a+i;
(c)
kako se moe dobiti adresa drugog elementa niza?
Pitanje 10.3.6.
tipa
int*.
a deklarisan sa int a[10], i neka je p pokaziva

a = p; ispravna? Da li je naredba p = a; ispravna?
sizeof(p) nakon naredbe p = a;, ako int* zauzima
Neka je niz
Da li je naredba
Koja je vrednost izraza

etiri bajta?
Pitanje 10.3.7.
int a[10];. Da li je a+3 ispravan izraz?

a[3], &a[3], *a[3] ili a[10]? Da li je
vrednost ista kao i vrednost a[3], a[10],
Niz je deklarisan sa
an
Pitanje 10.3.8.
Da li mu je
je
Da li mu je vrednost ista kao i vrednost
*(a+3) ispravan izraz?

*a[3] ili *a[10]?
(2
01
5)
(d)
ip = &a[0] moe zameniti komandom

ip = a[0]; (b) ip = a; (c) ip = *a;
ta ispisuje naredni kd:
*d = b + 2; *c = d[-1];
iz
int a = 3, b[] = {8, 6, 4, 2}, *c = &a,

printf("%d\n", a);
sk
o
int a[] = {7, 8, 9}; int *p; p = a;

printf("%d %d\n", *(p+2), sizeof(p));
Pitanje 10.3.9.
Ako je kao argument funkcije navedeno ime niza, ta se sve
ro
n
prenosi u funkciju: (i) adresa poetka niza; (ii) elementi niza; (iii) podatak o
broju elemenata niza; (iv) adresa kraja niza?
kt
Pitanje 10.3.10.
int f(char s[])?

void f(char *x); i void f(char x[]);?
deklaracija char* x; i char x[];? Da li su obe is-
Koji prototip je ekvivalentan prototipu
Da li ima razlike izmeu prototipova

Da li ima razlike izmeu
le
pravne?
10.4 Pokazivaka aritmetika

int a[10];, vreda odgovara pokaziva na prvi element niza, vrednosti a+1 odgovara pokazina drugi element niza, itd. Izraz p+1 i slini ukljuuju izraunavanje koje
U prethodnom poglavlju je reeno da nakon deklaracije

nosti
va
koristi pokazivaku aritmetiku i koje se razlikuje od obinog izraunavanja.

Naime, izraz
p+1 ne oznaava dodavanje vrednosti 1 na p, ve dodavanje duine

p. Na primer, ako p ukazuje na int, onda
jednog objekta tipa na koji ukazuje
p+1
mogu da se razlikuju za dva ili etiri za onoliko koliko bajtova
na tom sistemu zauzima podatak tipa

za
sizeof(int)
bajtova).
int
(tj. vrednosti
Na primer, ako je
p+1
pokaziva na
p se razlikuju
int koji sadri
245
adresu
adresa
100, na sistemu na kojem int zauzima 4 bajta,

100 + 3 4 = 112. Analogno vai za druge tipove.
vrednost
p+3
e biti
p-n), pri emu
Od pokazivaa je mogue oduzimati cele brojeve (na primer,
je znaenje ovih izraza analogno znaenju u sluaju sabiranja. Na pokazivae

je mogue primenjivati prefiksne i postfiksne operatore
semantikom.
Dva pokazivaa je mogue oduzimati.
++
--,
sa slinom
I u tom sluaju se ne
vri prosto oduzimanje dve adrese, ve se razmatra veliina tipa pokazivaa, sa
(2
01
5)
kojom se razlika deli. Dva pokazivaa nije mogue sabirati.
Pored dereferenciranja, dodavanja i oduzimanja celih brojeva, i oduzimanja

pokazivaa, nad pokazivaima se (samo ako su istog tipa) mogu primenjivati i
relacijski operatori (na primer,
tano akko
p1
memorije) niza od pokazivaa

Unarni operatori
tori.
p1 < p2, p1 == p2,
&i*
p2.
imaju vii prioritet nego binarni aritmetiki opera-
Zato je znaenje izraza
*p+1
vrednosti 1 (a ne sadraj na adresi
zbir sadraja lokacije na koju ukazuje
p+1).
Unarni operatori
Postfiksni operator
an
p.
&, *,
i prefiksni
pi
++
++*p; inkrementira sadraj lokacije

++, kao i svi unarni operatori koji se
se primenjuju zdesna nalevo, pa naredba

na koju ukazuje
. . . ). Tako je, na primer,
ukazuje na raniji element (u smislu linearno ureene
je
p1 < p2
primenjuju sleva na desno, imaju vii prioritet od unarnih operatora koji se priinkrementira.
*p++
vraa sadraj na lokaciji
p,
dok se kao boni
iz
menjuju zdesna nalevo, pa

efekat
Vezu pokazivaa i nizova i pokazivaku aritmetiku ilustruje naredni jednos-
Program 10.2.
sk
o
tavni primer.
kt
ro
n
#include <stdio.h>
int main() {
int a[] = {8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1};
int *p1, *p2, *p3;
/* Ispis elemenata niza */
printf("%d %d %d\n", a[0], a[3], a[5]);
le
/* Inicijalizacija pokazivaca ime niza se konvertuje u pokazivac */

p1 = a; p2 = &a[3]; p3 = a + 5;
printf("%d %d %d\n", *p1, *p2, *p3);
/* Pokazivaci se koristi u nizovskoj sintaksi */
printf("%d %d %d\n", p1[1], p2[2], p3[-1]);
/* Pokazivacka aritmetika */
p1++; --p2; p3 += 2; /* a++ nije dozvoljeno */
printf("%d %d %d %lu\n", *p1, *p2, *p3, p3 - p1);
/* Odnos izmedju prioriteta * i ++ */
246
*p1++; printf("%d ", *p1);

*(p1++); printf("%d ", *p1);
(*p1)++; printf("%d\n", *p1);
return 0;
8
8
7
7
6
5
5
3
6
5
3
3
4
1 6
6
(2
01
5)
Ako je
p += 5;?
Pitanje 10.4.2.
int*,
Ako su promenljive
zlikovati vrednosti
ta je efekat naredbe
nakon komande
*p += 5;
q tipa double *, za
p = q+n (pri emu
a ta
koliko e se raje
celobrojna
iz
promenljiva)?
Pitanje 10.4.3.
tipa
efekat naredbe
an
Pitanje 10.4.1.
je
p tipa double *, za koliko e se promeniti

++*p;? (b) nakon komande ++(*p);? (c)
nakon komande *p++;? (d) nakon komande (*p)++;?
Da li postoji razlika izmeu komandi (*p)++ i *(p++)?
Ako je promenljiva
Koje binarne operacije su dozvoljene nad vrednostima istog
ro
n
Pitanje 10.4.4.
sk
o
njena vrednost (a) nakon komande
pokazivakog tipa (npr. nad promenljivima
Pitanje 10.4.5.
p1 i p2
kt
tipa
int*)?
Koje binarne aritmetike operacije se mogu primeniti nad
pokazivaem i celim brojem (npr. nad promenljivom
tipa
int)?
p tipa int* i promenljivom
Pitanje 10.4.6.
Ako su p1, p2 pokazivai istog tipa, da li postoji razlika izmeu

(p1-p2)+d i p1-(p2-d) ? Kog su tipa navedene vrednosti?
le
E
vrednosti:
Pitanje 10.4.7.
Ako su
konstrucija ispravna:
p=NULL;
p1=p1+10;
(7) p1=(p1-p1)+0;
(10) p1=p1-(p2+10);
(13) p1=p1+(p2-p3);
(16) p1=p1+(p2+p3);
(1)
(4)
Pitanje 10.4.8.
p1, p2, p3
pokazivai istog tipa, da li je naredna
p=10;
p1=(p1+p1)+0;
(8) p1=(p1-p1)+10;
(11) p1=p1+(p1-p2);
(14) p1=(p1+p2)-p3;
(2)
(5)
p1=p1+0;
p1=(p1+p1)+10;
(9) p1=(p1-p2)+10;
(12) p1=p1-(p1-p2);
(15) p1=(p1+p2)+p3;
(3)
(6)
247
1. Za koliko bajtova se menja vrednost pokazivaa
p += 2;?
2. Ako je
tipa
float*,
p tipa int * nakon naredbe
za koliko se razlikuju vrednosti
3. Za koliko bajtova se menja vrednost pokazivaa
4. Ako je
pokaziva tipa
T,
p += 2;?
emu je jednako
Pitanje 10.4.10.
b nakon
a+b i a-b?
Da li nakon
Da li su
int* a, b;?
Da li su
10.5 Pokazivai i niske
(b)
int *x, *y;?
deklaracije
iz
*(p++);
neki
int n[] = {1, 2, 3, 4, 5}; int* p = n;,

n, vrednost pokazivaa p, ili ni jedno ni
(*p)++; (c) *p++;?
sledee naredbe menjaju sadraj niza

drugo ili oba: (a)
deklaracije
a kog tipa
dozvoljene operacije
an
a,
2. Kog je tipa
y nakon
x+y i x-y?
a kog tipa
(gde je
je
x,
dozvoljene operacije
T *
p + 3?
Pitanje 10.4.9.
1. Kog je tipa
tipa
(2
01
5)
konkretan tip), nakon naredbe
p+5 i p?
Doslovne tj. konstantne niske (engl. string literal), na primer
"informatika",
sk
o
u memoriji su realizovane slino kao nizovi karaktera: karakteri su poreani redom na uzastopnim memorijskim lokacijama i iza njih se nalazi zavrna nula
(\0) koja oznaava kraj niske. Konstantne niske se u memoriji uvek uvaju
u segmentu podataka.
Kada se u pozivu funkcije navede konstantna niska
printf("%d", x);),
ro
n
(na primer, u pozivu
funkcija umesto niske prihvata kao
argument zapravo adresu poetka konstantne niske u segmentu podataka.

Razmotrimo, kao primer, deklaraciju
char *p = "informatika";.
Uko-
kt
liko je takva deklaracija navedena u okviru neke funkcije, onda se u njenom stek
p ali ne i za nisku "informatika"

p ukazuje na nju. Situacija je slina
char *p = "informatika"; spoljanja
okviru rezervie prostor samo za promenljivu
le
ona se uva u segmentu podataka i
ako je deklaracija sa inicijalizacijom
(tj. globalna): promenljiva

nisku
"informatika"
oba sluaja, promenljiva

jednako
i, p[1]
e se uvati u segmentu podataka i ukazivati na
koja se uva negde drugde u segmentu podataka. U
ukazuje na poetak niske
je jednako
lokacije na koji ukazuje
"informatika" i p[0]
je
i tako dalje. Pokuaj da se promeni sadraj
(na primer,
p[0]=x;
p[1]=x;)
ili
prolazi fazu
prevoenja, ali u fazi izvravanja dovodi do nedefinisanog ponaanja (najee

do greke u fazi izvravanja i prekida izvravanja programa). S druge strane,
promena vrednosti samog pokazivaa
dozvoljena. Dakle,
p++;) je u oba sluaja

p[0] nije.
pokaziva p tipa char*. Znaenje
(na primer,
jeste l-vrednost, ali, na primer,
U gore navedenim primerima koristi se
inicijalizacije je bitno drugaije ako se koristi niz.
Na primer, deklaracijom
248
a duine 12 i
"informatika". U
ovoj situaciji, dozvoljeno je menjanje vrednosti a[0], a[1], ..., a[9], ali nije
dozvoljeno menjanje vrednosti a. Dakle, a nije l-vrednost, ali, na primer, a[0]
sa inicijalizacijom
char a[] = "informatika";
kreira se niz
prilikom inicijalizacije on se popunjava karakterima niske
jeste.
Razmotrimo kao ilustraciju rada sa pokazivaima na karaktere nekoliko
strlen koja vraa duinu zadate niske. Njen

s je pokaziva na poetak niske (koja se, kao i obino, moe tretirati
kao niz). Ukoliko se funkcija pozove sa strlen(p), promenljiva s nakon poziva
predstavlja kopiju tog pokazivaa p i moe se menjati bez uticaja na originalni
moguih implementacija funkcije
(2
01
5)
argument
an
size_t strlen(const char *s) {

size_t n;
for (n = 0; *s != \0; s++)
n++;
return n;
}
je
pokaziva koji je prosleen kao argument:
korien je krai, a ekvivalentan izraz
iz
*s != \0,
Jo jedna verzija ove funkcije koristi mogunost oduzimanja pokazivaa

(umesto
*s):
ro
n
sk
o
size_t strlen(const char *s) {

const char* t = s;
while(*s)
s++;
return s - t;
}
Zbog neposrednih veza izmeu nizova i pokazivaa, kao i naina na koji
strlen moe se pozvati za argument koji je

strlen("informatika");, za argument koji je
ime niza (na primer, strlen(a); za niz deklarisan sa char a[10];), kao i za
pokaziva tipa char* (na primer, strlen(p); za promenljivu p deklarisanu sa
char *p;.
kt
se obrauju, navedena funkcija
le
konstantna niska (na primer,
Kao drugi primer, razmotrimo nekoliko moguih implementacija funkcije
strcpy koja prihvata dva karakterska pokazivaa (ili dve niske) i sadraj druge
kopira u prvu. Da bi jedna niska bila iskopirana u drugu nije, naravno, dovoljno
prekopirati pokaziva, ve je neophodno prekopirati svaki karakter druge niske
pojedinano.
Na primer, naredna dodela je sintaksno ispravna, ali njome se
samo pokaziva
t usmerava ka postojeoj niski s,
bez kopiranja sadraja. Ovo
je plitko kopiranje i to esto nije ono to programer eli (npr. bilo kakva izmena
sadraja putem pokazivaa
menja sadraj niske
s).
249
char s[] = "abcd";

char *t;
...
t = s;
Slino, naredna dodela nije doputena, jer nizove nije mogue dodeljivati.
(2
01
5)
char s[] = "abcd";

char t[5];
...
t = s;
s dodeli niski t
strcpy, iju emo jednu moguu implementaciju
Dakle, kao to je i ranije reeno, ispravan nain da se niska

nije dodela, ve poziv funkcije
je
opisati.
iz
an
char s[] = "abcd";

char t[5];
...
strcpy(t, s);
U narednom kdu, oba pokazivaa se poveavaju za po jedan (operatorom

inkrementiranja), sve dok drugi pokaziva ne doe do zavrne nule, tj. do kraja
sk
o
niske (kako se argumenti prenose po vrednosti, promenljivama
se moe
menjati vrednost, a da to ne utie na originalne pokazivae ili nizove koji su

prosleeni kao argumenti):
le
kt
ro
n
void strcpy(char *s, const char *t) {

while ((*s = *t) != \0) {
s++;
t++;
}
}
Inkrementiranje koje se koristi u navedenom kdu, moe se izvriti (u post-
fiksnom obliku) i u okviru same
while
petlje:

while ((*s++ = *t++) != \0);
}
Konano, poreenje sa nulom moe biti izostavljeno jer svaka ne-nula vred-
nost ima istinitosnu vrednost tano:

while (*s++ = *t++);
250
}
U navedenoj implementaciji funkcije
je da se sadraj lokacija na koje ukazuje
strcpy kvalifikatorom const obezbeeno

t nee menjati (u protivnom dolazi do
greke u fazi prevoenja.
Pitanje 10.5.1.
(2
01
5)

U kom segmentu memorije se tokom izvravanja programa
uvaju: konstantne niske?
Pitanje 10.5.2.
Nakon koda
an
je
void f() {
char* a = "Zdravo";
char b[] = "Zdravo";
...
}
u kom segmentu memorije je smetena promenljiva
Pitanje 10.5.3.
aib
a?
u kom je segmentu ono
b?
p?
U kom segmentu su smeteni elementi niza
mogu menjati? Koliko bajtova zauzima
iz
Da li se vrednosti
a?
na ta pokazuje promenljiva
a,
a koliko
nakon naredbi:
Razmotriti funkciju:
ro
n
Pitanje 10.5.4.
sk
o
int i;
char a[] = "informatika";
i = strlen(a+2) ? strlen(a+4) : strlen(a+6);
le
kt
char *dan(int n) {
static char *ime[] = {
"neispravna vrednost", "ponedeljak", "utorak", "sreda",
"cetvrtak", "petak","subota", "nedelja"
};
return (n < 1 || n > 7) ? ime[0] : ime[n];
}
ta se postie navedenim kvalifikatorom
Koliko bajtova zauzima niz
ime
static?
i u kom delu memorije?
U kojem delu memorije bi se nalazio niz
static?
Na koji deo memorije ukazuje
Zadatak 10.5.1.
ime
da nije naveden kvalifikator
ime[0]?
Navesti jednu moguu implementaciju funkcije
jednu moguu implementaciju funkcije

mentaciju funkcije
strcmp.
strcpy.
strlen.
Navesti
Navesti jednu moguu imple-
251
strrev.
moguu implementaciju funkcije
strstr.
strchr.
Navesti jednu
Napomena: sve vreme koristiti pokazi-
vaku sintaksu.
10.6 Nizovi pokazivaa i viedimenzioni nizovi

Kao to je reeno u poglavlju 10.3, izuzev u sluaju ako je u pitanju argu-
(2
01
5)
sizeof ili & operatora, ime niza tipa T se konvertuje u pokaziva na T. To

T a[d1][d2]...[dn] se konvertuje u pokaziva na n-1-dimenzioni niz, tj. u pokaziva tipa T (*)[d2]...[dn].
ment
vai i za viedimenzione nizove. Ime niza tipa
Ovako neto se, na primer, deava prilikom prenosa viedimenzionih nizova u

funkcije, o emu je ve bilo rei u poglavlju 8.7. Razmotrimo dalje, na primer,
deklaraciju dvodimenzionog niza:
je
int a[10][20];
a[0], a[1], a[2], ... oznaava niz od 20 elemenata tipa int,

int [20] (koji se, po potrebi, implicitno konvertuje u tip int*).
Dodatno, a[0] sadri adresu elementa a[0][0] i, optije, a[i] sadri adresu
elementa a[i][0]. Sem u sluaju kada je argument sizeof ili & operatora,
vrednost a se konvertuje u vrednost tipa int (*)[20] ovo je tip pokazivaa
na niz od 20 elemenata. Slino, izrazi &a[0], &a[1], ... su tipa pokazivaa
na niz od 20 elemenata, tj. int (*)[20]. Izrazi a i a[0] imaju istu vrednost
an
Svaki od izraza
iz
te ima tip
ima tip
sk
o
(adresu poetnog elementa dvodimenzionalnog niza), ali razliite tipove: prvi
int (*)[20],
a drugi tip
int*.
optim pravilima pokazivake aritmetike.

a
a[0]+i
je jednako
ro
n
a[i],
&a[0][i].
Ovi tipovi ponaaju se u skladu sa

Tako je, na primer,
a+i
jednako
Razmotrimo razliku izmeu dvodimenzionog niza i niza pokazivaa.
Ako
su date deklaracije
kt
int a[10][20];
int *b[10];
le
a[3][4] i b[3][4] su sintaksiki ispravna referisanja na pojedinani int. Ali

je pravi dvodimenzioni niz: 200 lokacija za podatak tipa int je rezervisano
tj. alocirano i uobiajena raunica 20 * v + k se koristi da bi se pristupilo
elementu a[v][k]. Za niz b, meutim, nije alociran prostor za smetanje elei
menata niza, ve deklaracija alocira samo 10 pokazivaa i ne inicijalizuje ih

inicijalizacija se mora izvriti eksplicitno, bilo statiki (navoenjem inicijalizatora) ili dinamiki (tokom izvravanja programa). Pod pretpostavkom da svaki
element niza
zaista pokazuje na niz od 20 elemenata, u memoriji e biti 200
int i jo dodatno 10 lokacija za pokazivae. Elementi

a su sigurno smeteni na uzastopnim memorijskim lokacijama, dok lokacije
koje ukazuju elementi niza b ne moraju da budu. Kljuna prednost niza
lokacija za podataka tipa

niza
na
pokazivaa nad dvodimenzionim nizom je injenica da vrste na koje pokazuju
252
ovi pokazivai mogu biti razliite duine. Tako, svaki element niza
ne mora
da pokazuje na 20-to elementni niz neki mogu da pokazuju na 2-elementni

niz, neki na 50-elementi niz, a neki mogu da budu
NULL i da ne pokazuju nigde.
Razmotrimo primer niza koji treba da sadri imena meseci. Jedno reenje
je zasnovano na dvodimenzionom nizu (u koji se, prilikom inicijalizacije upisuju
imena meseci):
(2
01
5)
char meseci[][10] = {
"Greska", "Januar", "Februar", "Mart", "April",
"Maj", "Jun", "Jul", "Avgust", "Septembar",
"Oktobar", "Novembar", "Decembar"};
Poto meseci imaju imena razliite duine, bolje reenje je napraviti niz
pokazivaa na karaktere i inicijalizovati ga da pokazuje na konstantne niske
menata niza poto je izvrena inicijalizacija):
je
smetene u segmentu podataka (primetimo da nije potrebno navesti broj ele-
iz
an
char *meseci[] = {
"Greska", "Januar", "Februar", "Mart", "April",
"Maj", "Jun", "Jul", "Avgust", "Septembar",
"Oktobar", "Novembar", "Decembar"};
Slika 10.2 ilustruje slian primer memoriju koja odgovara nizovima
aib
sk
o
deklarisanim u okviru neke funkcije:
ro
n
char a[][5] = {"abcd", "ef", "ghi"};

char* b[] = {"abcd", "ef", "ghi"};

int.
Navesti primer inicijalizacije dvodimenzionog niza brojeva
Navesti primer deklaracije trodimenzionog niza brojeva tipa
le
tipa
kt
Pitanje 10.6.1.
Pitanje 10.6.2.
Da li se matrica
a[3][3];
(e)
Pitanje 10.6.3.
deklaracije
a[3*3]?
Nakon deklaracije
int b[10][20];
3 3 deklarie na sledei nain

a[3][3][3]; (b) a[3,3,3]; (c) a[3,3];
dimenzije
(odgovoriti za svaku pojedinano): (a)

(d)
float.
int a[10]; kog tipa je vrednost a? Nakon

b? a kog vrednost b[0]?
kog tipa je vrednost
Pitanje 10.6.4.
Objasniti naredne dve deklaracije i u emu se razlikuju:
Pitanje 10.6.5.
Kako se deklarie trodimenzioni niz
char *name[] = { "Illegal month", "Jan", "Feb", "Mar" };

char aname[][15] = { "Illegal month", "Jan", "Feb", "Mar" };
a
dimenzija 10, 9, 8?
253
Segment podataka
a b c d
0
g h i
(2
01
5)
e f
Stek segment
b
[0] [1] [2]
a a b c d
e f
g h i
an
je
[0][0] [0][1] [0][2] [0][3] [0][4] [1][0] [1][1] [1][2] [1][3] [1][4] [2][0] [2][1] [2][2] [2][3] [2][4]
iz
Pitanje 10.6.6.
Slika 10.2: Niz pokazivaa i dvodimenzioni niz u memoriji
Koliko bajtova e biti rezervisano za naredne nizove:
sk
o
char *name[] = { "Illegal month", "Jan", "Feb", "Mar" };

char aname[][15] = { "Illegal month", "Jan", "Feb", "Mar" };
Pitanje 10.6.7.
ro
n
1. Da li je nakon deklaracije
char a[3][3],
naredba
a[0][0] = a;
(a)
a[0][0] = a;
(a)
sintaksiki ispravna? (b) semantiki ispravna?

2. Da li je nakon deklaracije
char* a[3];,
naredba
kt
sintaksiki ispravna? (b) semantiki ispravna?
le
Pitanje 10.6.8.
Koliko bajtova zauzima i u kom delu memorije niz koji je u
okviru neke funkcije deklarisan sa
Pitanje 10.6.9.
(a)
(c)
char* a[10];
Koja inicijalizacija dvodimenzionog niza je ispravna:
int a[][2]=(1,2,3,4);
int a[][2]={1,2,3,4};
Pitanje 10.6.10.
(b)
(d)
int a[2][]=(1,2,3,4);
int a[2][]={1,2,3,4};
Koliko je, na 32-bitnim sistemima,
sizeof(a) i sizeof(b)
nakon deklaracija
int* a[4]; int b[3][3];?
Pitanje 10.6.11.
Navesti primer inicijalizacije niza pokazivaa. Opisati efekat
narednih deklaracija:
Pitanje 10.6.12.
temu.
Koliko je u optem sluaju?
int a[10][20]; int *b[10];
Pretpostavimo da se naredni kd izvrava na 32-bitnom sis-
254
char* a[] = {"Dobar dan!", "Zdravo, zdravo"};

char b[][15] = {"Dobar dan!", "Zdravo, zdravo"};
sizeof(a)
Pitanje 10.6.13.
a emu
sizeof(b)?
Razmotriti naredni kd:
void f() {
char* a = "Zdravo";
char b[] = "Zdravo";
...
}
U kom segmentu memorije se nalazi promenljiva
je ono na ta pokazuje promenljiva
ta pokazuje promenljiva
a?
U kom segmentu memorije
U kom segmentu memorije je ono na
Koliko bajtova e na steku biti rezervisano za niz
je
Pitanje 10.6.14.
b?
a?
(2
01
5)
emu je jednako
koji je lokalna promenljiva?
an
char *s[] = { "jedan", "dva", "tri" };
10.7 Pokazivai i strukture
Mogue je definisati i pokazivae na strukture. U sluaju da se lanovima
iz
* i ., mogue
->. I operator -> je operator najvieg prioriteta. Na
(*pa).imenilac moe se pisati pa->imenilac:
strukture pristupa preko pokazivaa, umesto kombinacije operatora

primer, umesto
sk
o
je koristiti operator
ro
n
struct razlomak *pa = &a;

printf("%d/%d", pa->brojilac, pa->imenilac);
Prilikom dodele struktura, vri se plitko kopiranje pokazivaa koji se u njima
nalaze. Neka su
iz
p.
a,
promenljive istog tipa strukture koja ima lan pokazi-
Dodelom
kt
vakog tipa
a=b;
bie iskopirane vrednosti svih lanova strukture
ukljuujui i vrednost lana
b.p.
p,
ali nee biti iskopiran sadraj na koji
Umesto toga, nakon
le
je ukazivao pokaziva
istu adresu (na onu na koju je ukazivao
b.p).
a=b; i a.p i b.p
ukazivae na
Iako se takvo plitko kopranje
koristi (pre svega zbog utede memorije), ono je est uzrok greaka i pokazivae sadrane u strukturama esto je poeljnije duboko kopirati (to zahteva
dodatan trud programera).
Strukture se kao argumenti u funkciju prenose po vrednosti.
S obzirom
na to da strukture esto zauzimaju vie prostora od elementarnih tipova podataka, est je obiaj da se umesto struktura u funkcije proslede njihove adrese,
tj. pokazivai na strukture. Na primer,
void saberi_razlomke(struct razlomak *pa, struct razlomak *pb,

struct razlomak *pc)
{
pc->brojilac = pa->brojilac*pb->imenilac +
255
pa->imenilac*pb->brojilac;
pc->imenilac = pa->imenilac*pb->imenilac;
10.8 Pokazivai na funkcije
(2
01
5)
Funkcije se ne mogu direktno prosleivati kao argumenti drugim funkci-
jama, vraati kao rezultat funkcija i ne mogu se dodeljivati promenljivima.

Ipak, ove operacije je mogue posredno izvriti ukoliko se koriste pokazivai na
funkcije. Razmotrimo naredni ilustrativni primer.
Program 10.3.
an
void inc1(int a[], int n, int b[]) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
b[i] = a[i] + 1;
}
je
#include <stdio.h>
sk
o
iz
void mul2(int a[], int n, int b[]) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
b[i] = a[i] * 2;
}
le
kt
ro
n
void even0(int a[], int n, int b[]) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
b[i] = a[i] % 2 == 0 ? 0 : a[i];
}
void print(int a[], int n) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
putchar(\n);
}
#define N 8
int main() {
int a[N] = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8}, b[N];
inc1(a, N, b);
print(b, N);
256
mul2(a, N, b);
even0(a, N, b);
print(b, N);
print(b, N);
return 0;
Sve funkcije u prethodnom programu kopiraju elemente niza
u niz
b,
(2
01
5)
prethodno ih transformiui na neki nain. Mogue je izdvojiti ovaj zajedniki

postupak u zasebnu funkciju koja bi bila parametrizovana operacijom transformacije koja se primenjuje na elemente niza
a:
#include <stdio.h>
an
je
void map(int a[], int n, int b[], int (*f) (int)) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
b[i] = (*f)(a[i]);
}
iz
int inc1(int x) { return x + 1; }

int mul2(int x) { return 2 * x; }
int parni0(int x) { return x % 2 == 0 ? 0 : x; }
ro
n
sk
o
void ispisi(int a[], int n) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
putchar(\n);
}
le
kt
#define N 8
int main() {
int a[N] = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8}, b[N];
map(a, N, b, &inc1);
ispisi(b, N);
map(a, N, b, &mul2);
ispisi(b, N);
map(a, N, b, &parni0); ispisi(b, N);
return 0;
Funkcija
map
ima poslednji argument tipa
int (*)(int), to oznaava

int i vraa argument
pokaziva na funkciju koja prima jedan argument tipa

tipa
int.
Pokazivai na funkcije se razlikuju po tipu funkcije na koje ukazuju (po

tipovima argumenata i tipu povratne vrednosti). Deklaracija promenljive tipa
257
pokazivaa na funkciju se vri tako to se ime promenljive kojem prethodi karakter
* navede u zagradama kojima prethodi tip povratne vrednosti funkcije, a za
kojima sledi lista tipova parametara funkcije. Prisustvo zagrada je neophodno

da bi se napravila razlika izmeu pokazivaa na funkcije i samih funkcija. U
primeru
*double, a prima
double i int, dok promenljiva b oznaava pokaziva na funkciju
rezultat tipa double, a prima argumente tipa double i int.
promenljiva
(2
01
5)
double *a(double, int);

double (*b)(double, int);
oznaava funkciju koja vraa rezultat tipa
argumente tipa
koja vraa
Najee koriene operacije sa pokazivaima na funkcije su, naravno, ref-
erenciranje (&) i dereferenciranje (*).
Ovi nizovi se mogu i
je
Mogue je kreirati i nizove pokazivaa na funkcije.

incijalizovati (na uobiajeni nain). U primeru
an
int (*a[3]) (int) = {&inc1, &mul2, &parni0};
a predstavlja niz od 3 pokazivaa na funkcije koje vraaju int, i primaju arguint. Funkcije ije se adrese nalaze u nizu se mogu direktno i pozvati.
Na primer, naredni kd ispisuje vrednost 4:
iz
ment tipa
sk
o
printf("%d", (*a[0])(3));
ro
n

Pitanje 10.8.1.
Deklarisati funkciju
float.
kt
argument tipa
Pitanje 10.8.2.
strcmp
le
gde je
Pitanje 10.8.3.
koja kao argument

ima (samo jedan)
moe da bude
f(strcmp),
int faktorijel(int n) moe koristi

float, kako je deklarisana funkcija f?
Ako se funkcija
(jedini) argument funkcije
Pitanje 10.8.4.
f iji poziv
string.h.
Deklarisati funkciju
funkcija deklarisana u
int
char i
povratnog tipa
ima pokaziva na funkciju koja je povratnog tipa
tipa
kao
Da li je ispravan sledei prototip funkcije iji je prvi od dva
argumenta pokaziva na funkciju koja ima jedan argument:

(a)
(b)
(c)
(d)
5 Iako
int
int
int
int
f(int* g(char), int x);

f(void g(char), int x);
f(int (*g)(char), int x);
f(int (*g)(void), int x);
kod nekih kompilatora oznake ovih operacija mogu da se izostave i da se koristi
samo ime pokazivaa (na primer, u prethodnom programu je bilo mogue navesti
b, inc1) i b[i] = f(a[i])),
ovo se ne preporuuje zbog prenosivosti programa.
map(a, N,
258
Pitanje 10.8.5.
Da li je ispravan sledei prototip funkcije:
int poredi(char *a, char *b, (*comp)(char *, char *));
Obrazloiti odgovor.
Pitanje 10.8.6.
Date su deklaracije:
a kog
Pitanje 10.8.7.
a2?
Kog je tipa
deklarisano sa:
double (*x[3])(int);
2.
int (*x) (double);
3.
int *x (double);
4.
double* (*x) (float*);
5.
int (*f) (float*);
Napisati funkciju koja u nizu odreuje najduu seriju el-
iz
Zadatak 10.8.1.
1.
je
a1,
an
Kog je tipa
(2
01
5)
int *a1 (int* b1);

int (*a2) (int *b2);
emenata koji zadovoljavaju dato svojstvo.
Svojstvo dostaviti kao parametar
funkcije. Iskoristiti je da bi se nala najdua serija parnih kao i najdua serija
sk
o
pozitivnih elemenata niza.
ro
n
10.9 Dinamika alokacija memorije

U veini realnih aplikacija, u trenutku pisanja programa nije mogue precizno predvideti memorijske zahteve programa.
Naime, memorijski zahtevi
zavise od interakcije sa korisnikom i tek u fazi izvravanja programa korisnik
kt
svojim akcijama implicitno odreuje potrebne memorijske zahteve (na primer,

koliko elemenata nekog niza e biti korieno). U nekim sluajevima, mogue je
le
predvideti neko gornje ogranienje, ali ni to nije uvek zadovoljavajue. Ukoliko

je ogranienje premalo, program nije u stanju da obrauje vee ulaze, a ukoliko
je preveliko, program zauzima vie memorije nego to mu je stvarno potrebno.

Reenje ovih problema je dinamika alokacija memorije koja omoguava da
program u toku svog rada, u fazi izvravanja, zahteva (od operativnog sistema) odreenu koliinu memorije. U trenutku kada mu memorija koja je dinamiki alocirana vie nije potrebna, program moe i duan je da je oslobodi i
tako je vrati operativnom sistemu na upravljanje. Alociranje i oslobaanje vri
se funkcijama iz standardne biblioteke i pozivima rantajm biblioteke. U fazi
izvravanja, vodi se evidencija i o raspoloivim i zauzetim blokovima memorije.
259
10.9.1
Funkcije standardne biblioteke za rad sa dinamikom

memorijom
Standardna biblioteka jezika C podrava dinamiko upravljanje memorijom

kroz nekoliko funkcija (sve su deklarisane u zaglavlju
<stdlib.h>).
Prostor za
dinamiki alociranu memoriju nalazi se u segmentu memorije koji se zove hip

Funkcija
malloc
ima sledei prototip:
(2
01
5)
(engl. heap).
void *malloc(size_t n);
Ona alocira blok memorije (tj. niz uzastopnih bajtova) veliine
vraa adresu alociranog bloka u vidu generikog pokazivaa (tipa
n bajtova i
void*). U
sluaju da zahtev za memorijom nije mogue ispuniti (na primer, zahteva se

vie memorije nego to je na raspolaganju), ova funkcija vraa
malloc
NULL. Memorija
vrati pokaziva nije inicijalizovana i njen sadraj je,
je
na koju funkcija
u principu, nedefinisan (tj. zavisi od podataka koji su ranije bili uvani u tom
Funkcija
an
delu memorije).
malloc oekuje argument tipa size_t.
Podsetimo se, ovo je neneg-
ativni celobrojni tip za ije vrednosti je rezervisano najmanje dva bajta. Ovaj
unsigned int, ali su meusobne konverzije mogue i,

size_t moe da se koristi za uvanje bilo kog indeksa
niza, a on je i tip povratne vrednosti operatora sizeof.
Funkcija calloc ima sledei prototip:
tip se razlikuje od tipa
sk
o
iz
zapravo, trivijalne. Tip
void *calloc(size_t n, size_t size)
ro
n
Ona vraa pokaziva na blok memorije veliine n objekata navedene veliine

size. U sluaju za zahtev nije mogue ispuniti, vraa se NULL. Za razliku od
malloc, alocirana memorija je inicijalizovana na nulu.
Dinamiki objekti alocirani navedenim funkcijama su neimenovani i bitno
kt
su razliiti od promenljivih. Ipak, dinamiki alociranim blokovima se pristupa

na slian nain kao nizovima.
le
Navedene funkcije su generike i koriste se za dinamiku alokaciju memorije
za podatke bilo kog tipa. Da bi se dobijenoj memoriji moglo pristupati slino
kao u sluaju nizova, potrebno je (poeljno eksplicitno) konvertovati dobijeni

pokaziva tipa
void*
u neki konkretni pokazivaki tip.
Nakon poziva funkcije
malloc() ili calloc() obavezno treba proveriti pov-
ratnu vrednost da bi se utvrdilo da li je alokacija uspela. Ukoliko alokacija ne

uspe, pokuaj pristupa memoriji na koju ukazuje dobijeni pokaziva dovodi do
NULL pokazivaa i greke. Ukoliko se

calloc()) vratila vrednost NULL, moe
dereferenciranja
malloc()
(ili
utvrdi da je funkcija
se prijaviti korisniku
odgovarajua poruka ili pokuati neki metod oporavka od greke. Dakle, najei scenario upotrebe funkcije
malloc
je sledei:
260
int* p = (int*) malloc(n*sizeof(int));

if (p == NULL)
/* pokusati oporavak od greske ili prijaviti gresku */
Ponekad se podrazumeva da e alokacija biti uspena i ne preduzima se
oporavak od greke i takvo mesta se u kdu oznaavaju funkcijom
assert
(2
01
5)
(videti poglavlje 11.5).

U gore navedenom primeru, nakon uspene alokacije, u nastavku programa
se
moe koristiti kao (statiki alociran) niz celih brojeva. Napomenimo da
raunanje izraza
vrednosti
calloc).
n*sizeof(int) moe dovesti do prekoraenja za veoma velike
(ukoliko je prekoraenje problem, savetuje se upotreba funkcije
U trenutku kada dinamiki alociran blok memorije vie nije potreban, poeljno
je osloboditi ga. To se postie funkcijom
free:
an
je
void free(void* p);
free(p) oslobaa memoriju na koju ukazuje pokaziva p (a ne memp), pri emu je neophodno da p
pokazuje na blok memorije koji je alociran pozivom funkcije malloc ili calloc.
Poziv
orijski prostor koji sadri sm pokaziva
iz
Oslobaanje memorije koja nije alocirana na ovaj nain dovodi do nedefinisanog

ponaanja (najee do greke prilikom izvravanja programa). Slino, ne sme
se koristiti neto to je ve osloboeno niti se sme dva puta oslobaati ista
sk
o
memorija jer je i u tim sluajevima ponaanje programa nedefinisano.
Re-
dosled oslobaanja memorije ne mora da odgovara redosledu alociranja.

Ukoliko neki dinamiki alociran blok nije osloboen ranije, on e biti osloboen
ro
n
prilikom zavretka rada programa, zajedno sa svom drugom memorijom koja je

dodeljena programu. Ipak, ne treba se oslanjati na to i preporueno je eksplicitno oslobaanje sve dinamiki alocirane memorije pre kraja rada programa, a
poeljno im taj prostor nije potreban.
kt
Upotrebu ovih funkcija ilustruje naredni primer u kojem se unosi i obrnuto

ispisuje niz iji broj elemenata nije unapred poznat (niti je poznato njegovo
le
gornje ogranienje), ve se unosi sa ulaza tokom izvravanja programa.
Program 10.4.
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
int main() {
int n, i, *a;
/* Unos broja elemenata */
scanf("%d", &n);
/* Alocira se memorija */
if ((a = (int*)malloc(n*sizeof(int))) == NULL) {
261
printf("Greska prilikom alokacije memorije\n");

return 1;
return 0;
(2
01
5)
}
/* Unos elemenata */
for (i = 0; i < n; i++) scanf("%d",&a[i]);
/* Ispis elemenata u obrnutom poretku */
for (i = n-1; i >= 0; i--) printf("%d ",a[i]);
/* Oslobadjanje memorije */
free(a);
U nekim sluajevima potrebno je promeniti veliinu ve alociranog bloka

memorije. To se postie korienjem funkcije
realloc,
iji je prototip:
an
je
void *realloc(void *memblock, size_t size);
memblock je pokaziva na prethodno alocirani blok memorije, a

size je nova veliina u bajtovima. Funkcija realloc vraa pokaziva tipa void* na realociran blok memorije, a NULL u sluaju da zahtev ne moe
Parametar
parametar
iz
biti ispunjen. Zahtev za smanjivanje veliine alociranog bloka memorije uvek

uspeva. U sluaju da se zahteva poveanje veliine alociranog bloka memorije,
pri emu iza postojeeg bloka postoji dovoljno slobodnog prostora, taj prostor
sk
o
se jednostavno koristi za proirivanje. Meutim, ukoliko iza postojeeg bloka

ne postoji dovoljno slobodnog prostora, onda se u memoriji trai drugo mesto
dovoljno da prihvati proireni blok i, ako se nae, sadraj postojeeg bloka se
ro
n
kopira na to novo mesto i zatim se stari blok memorije oslobaa. Ova operacija
moe biti vremenski zahtevna.
Upotreba funkcije
realloc ilustrovana je programom koji uitava cele bro-1 za kraj. S obzirom na to da
jeve i smeta ih u memoriju, sve dok se ne unese
kt
se broj elemenata ne zna unapred, a ne zna se ni gornje ogranienje, neophodno

je postepeno poveavati skladini prostor tokom rada programa.
Kako esta
le
realokacija moe biti neefikasna, u narednom programu se izbegava realokacija

prilikom unosa svakog sledeeg elementa, ve se vri nakon unoenja svakog
desetog elementa.
Naravno, ni ovo nije optimalna strategija u praksi se
obino koristi pristup da se na poetku realokacije vre relativno esto, a onda

sve ree i ree (na primer, svaki put se veliina niza dvostruko uvea).
Program 10.5.
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
#define KORAK 256
int main() {
int* a = NULL;
/* Niz je u pocetku prazan */
262
int duzina = 0;
/* broj popunjenih elemenata niza */
int alocirano = 0; /* broj elemenata koji mogu biti smesteni */
int i;
do {
printf("Unesi ceo broj (-1 za kraj): ");
scanf("%d", &i);
je
(2
01
5)
/* Ako nema vise slobodnih mesta, vrsi se prosirivanje */

if (duzina == alocirano) {
alocirano += KORAK;
a = realloc(a, alocirano*sizeof(int));
if (a == NULL) return 1;
}
a[duzina++] = i;
} while (i != -1);
iz
an
/* Ispis elemenata */
printf("Uneto je %d brojeva. Alocirano je %d bajtova\n",
duzina, alocirano*sizeof(int));
printf("Brojevi su : ");
for (i = 0; i<duzina; i++)
return 0;
ro
n
sk
o
/* Oslobadjanje memorije */
free(a);
Bez upotrebe funkcije
realloc
centralni blok navedene funkcije
main
bi
mogao da izgleda ovako:
le
kt
if (duzina == alocirano) {
/* Kreira se novi niz */
int* new_a;
alocirano += KORAK;
new_a = malloc(alocirano*sizeof(int));
/* Kopira se sadrzaj starog niza u novi */
for (i = 0; i < duzina; i++) new_a[i] = a[i];
/* Oslobadja se stari niz */
free(a);
/* a ukazuje na novi niz */
a = new_a;
}
U ovoj implementaciji, prilikom svake realokacije vri se premetanje mem-
orije, tako da je ona neefikasnija od verzije sa
realloc.
U gore navedenom primeru koristi se konstrukcija:
263
a = realloc(a, alocirano*sizeof(int));
U nekim sluajevima ova konstrukcija moe da bude neadekvatna ili opasna.
Naime, ukoliko zahtev za proirenje memorijskog bloka ne uspe, vraa se vred-
NULL,
nost
upisuje u promenljivu
i time se gubi jedina veza sa prethodno
10.9.2
(2
01
5)
alociranim blokom (i on, na primer, ne moe ubudue da bude osloboen).
Greke u radu sa dinamikom memorijom
Dinamiki alocirana memorija nudi mnoge mogunosti i dobra reenja ali

esto je i uzrok problema. Neki od najeih problema opisani su u nastavku.
Curenje memorije.
Jedna od najopasnijih greaka u radu sa dinamiki
alociranom memorijom je tzv. curenje memorije (engl. memory leak). Curenje
je
memorije je situacija kada se u tekuem stanju programa izgubi informacija o

lokaciji dinamiki alociranog, a neosloboenog bloka memorije. U tom sluaju,
an
program vie nema mogunost da oslobodi taj blok memorije i on biva zauvek
(zapravo do kraja izvravanja programa) izgubljen (rezervisan za korienje
od strane programa koji vie nema naina da mu pristupi). Curenje memorije
iz
ilustruje naredni primer.
sk
o
char* p;
p = (char*) malloc(1000);
....
p = (char*) malloc(5000);
ro
n
Inicijalno je 1000 bajtova dinamiki alocirano i adresa poetka ovog bloka memorije smetena je u pokazivaku promenljivu
p.
Kasnije je dinamiki aloci-
rano 5000 bajtova i adresa poetka tog bloka memorije je opet smetena u
promenljivu
p.
Meutim, poto originalnih 1000 bajtova nije osloboeno ko-
kt
rienjem funkcije
free,
a adresa poetka tog bloka memorije je izgubljena
promenom vrednosti pokazivake promenljive
p,
tih 1000 bajtova biva nepov-
le
ratno izgubljeno za program.

Naroito su opasna curenja memorije koja se dogaaju u okviru neke petlje.
U takvim situacijama moe da se gubi malo po malo memorije, ali tokom dugtrajnog izvravanja programa, pa ukupna koliina izgubljene memorije moe
da bude veoma velika.
Mogue je da u nekom trenutku program iscrpi svu
raspoloivu memoriju i onda e njegovo izvravanje biti prekinuto od strane

operativnog sistema. ak i da se to ne desi, mogue je da se iscrpi raspoloivi
prostor u glavnoj memoriji i da se, zbog toga, sadraj glavne memorije prebacuje na disk i obratno (tzv. swapping), to onda ekstremno usporava rad
programa.
Curenje memorije je naroito opasno zbog toga to esto ne biva odmah
uoeno.
Obino se tokom razvoja program testira kratkotrajno i na malim
ulazima. Meutim, kada se program pusti u rad i kada pone da radi dui vre-
264
menski period (moda i bez prestanka) i da obrauje vee koliine ulaza, curenje
memorije postaje vidljivo, ini program neupotrebljivim i moe da uzrokuje velike tete.
Veina programa za otkrivanje greaka (debagera) detektuje da u programu
postoji curenje memorije, ali ne moe da pomogne u lociranju odgovarajue
greke u kdu.
rije (engl.
Postoje specijalizovani programi profajleri za curenje memo-
memory leaks profilers) koji olakavaju otkrivanje uzroka curenja
(2
01
5)
memorije.
Pristup osloboenoj memoriji.
Nakon poziva free(p), memorija na koju

p se oslobaa i ona vie ne bi trebalo da se koristi. Meutim, poziv free(p) ne menja sadraj pokazivaa p. Mogue je da naredni
poziv funkcije malloc vrati blok memorije upravo na toj poziciji. Naravno,
pokazuje pokaziva
ovo ne mora da se desi i nije predvidljivo u kom e se trenutku desiti, tako
free(p),
odmah
p,
mogue je da
Zbog toga, preporuuje se da se nakon poziva
postavi na
NULL.
Tako se osigurava da e svaki pokuaj
an
e greka proi neopaeno.
je
da ukoliko programer nastavi da koristi memoriju na adresi
pristupa osloboenoj memoriji biti odmah prepoznat tokom izvravanja programa i operativni sistem e zaustaviti izvravanje programa sa porukom o
segmentation fault).
iz
greci (najee
Oslobaanje istog bloka vie puta.

free(p)
Nakon poziva
za istu vrednost pokazivaa
sk
o
poziv
free(p), svaki naredni
prouzrokuje nedefinisano pon-
aanje programa i trebalo bi ga izbegavati. Takozvana viestruka oslobaanja

mogu da dovedu do pada programa a poznato je da mogu da budu i izvor
ro
n
bezbednosnih problema.
Oslobaanje neispravnog pokazivaa.
free(p) doputeno je prosmalloc, calloc ili realloc.
Funkciji
lediti iskljuivo adresu vraenu od strane funkcije
kt
ak i prosleivanje pokazivaa na lokaciju koja pripada alociranom bloku (a

nije njegov poetak) uzrokuje probleme. Na primer,
le
free(p+10); /* Oslobodi sve osim prvih 10 elemenata bloka */
nee osloboditi sve osim prvih 10 elemenata bloka i sasvim je mogue da e

dovesti do neprijatnih posledica, pa ak i do pada programa.
Prekoraenja i potkoraenja bafera.
Nakon dinamike alokacije, pristup
memoriji je dozvoljen samo u okviru granica bloka koji je dobijen.
Kao i u
sluaju statiki alociranih nizova, pristup elementima van granice moe da

prouzrokuje ozbiljne probleme u radu programa. Upis van granica bloka najee je opasniji od itanja. U sluaju dinamiki alociranih blokova memorije,
obino se nakon samog bloka smetaju dodatne informacije potrebne alokatoru
memorije da bi uspeno vodio evidenciju koji delovi memorije su zauzeti, a
265
koji slobodni. Zato, i malo prekoraenje granice bloka prilikom upisa moe da
promeni te dodatne informacije i da uzrokuje pad sistema za dinamiko upravljanje memorijom. Postoje i mnogi drugi sluajevi u kojima prekoraenje i
potkoraenje bafera mogu da narue ispravno izvravanje programa ili dovedu
do njegovog pada.
Fragmentisanje memorije
(2
01
5)
10.9.3
est je sluaj da ispravne aplikacije u kojima ne postoji curenje memorije (a
koje esto vre dinamiku alokaciju i dealokacije memorije) tokom dugog rada
pokazuju degradaciju u performansama i na kraju prekidaju svoj rad na nepredvieni nain.
Uzrok ovome je najee fragmentisanje memorije.
U sluaju
fragmentisane memorije, u memoriji se esto nalazi dosta slobodnog prostora,

ali on je rascepkan na male, nepovezane parie. Razmotrimo naredni (mini-
Ukoliko 0 oznaava slobodni bajt i 1 oznaava zauzeti
bajt, a memorija trenutno ima sadraj
je
jaturizovan) primer.
100101011000011101010110,
postoji
an
ukupno 12 slobodnih bajtova. Meutim, pokuaj alokacije 5 bajtova ne moe

da uspe, jer u memoriji ne postoji prostor dovoljan za smetanje 5 povezanih ba-
jtova. S druge strane, memorija koja ima sadraj
111111111111111100000000
ima samo 8 slobodnih bajtova, ali jeste u stanju da izvri alokaciju 5 traenih
iz
bajtova. Memoriju na hipu dodeljenu programu nije mogue automatski reorganizovati u fazi izvravanja, jer nije mogue u toj fazi aurirati sve pokazivae
sk
o
koji ukazuju na objekte na hipu.

Postoji nekoliko pristupa za izbegavanje fragmentisanja memorije. Ukoliko
je mogue, poeljno je izbegavati dinamiku alokaciju memorije. Naime, alociranje svih struktura podataka statiki (u sluajevima kada je to mogue) dovodi
ro
n
do breg i predvidljivijeg rada programa (po cenu veeg utroka memorije).

Alternativno, ukoliko se ipak koristi dinamika alokacija memorije, poeljno je
memoriju alocirati u veim blokovima i umesto alokacije jednog objekta aloci-
kt
rati prostor za nekoliko njih odjednom (kao to je to, na primer, bilo raeno
u primeru datom prilikom opisa funkcije
realloc).
Na kraju, postoje tehnike
efikasnijeg rukovanja memorijom (na primer, memory pooling ), u kojima se
le
programer manje oslanja na sistemsko reenje, a vie na svoje reenje koje je
prilagoeno specifinim potrebama.
10.9.4
Hip i dinamiki ivotni vek
U poglavlju 9.3.3, reeno je da je memorija dodeljena programu organizovana u segment kda, segment podataka, stek segment i hip segment.
Hip
segment predstavlja tzv. slobodnu memoriju iz koje se crpi memorija koja se

dinamiki alocira. Dakle, funkcije
malloc, calloc ili realloc, ukoliko uspeju,
vraaju adresu u hip segmentu. Objekti koji su alocirani u slobodnom memorijskom prostoru nisu imenovani, ve im se pristupa iskljuivo preko adresa.
Poto ovi objekti nisu imenovani, oni nemaju definisan doseg (a doseg pokazi-
266
vaa putem kojih se pristupa dinamikim objektima podlee standardnim pravilima). Svi objekti koji su dinamiki alocirani imaju dinamiki ivotni vek. Ovo
znai da se memorija i alocira i oslobaa iskljuivo na eksplicitni zahtev i to
tokom rada programa.
Hip segment obino poinje neposredno nakon segmenta podataka, a na
suprotnom kraju memorije od stek segmenta. Obino se podaci na hipu slau
od manjih ka veim adresama (engl. upward growing), dok se na steku slau
(2
01
5)
od veih ka manjim adresama (eng;. downward growing). Ovo znai da se u
trenutku kada se iscrpi memorijski prostor dodeljen programu, hip i stek po-
tencijalno sudaraju, ali operativni sistemi obino to spreavaju i tada obino

dolazi do nasilnog prekida rada programa.
je
Pitanje 10.9.1.
an
Navesti prototip, opisati njeno ponaanje i primer korienja funkcije:
malloc;
calloc;
iz
realloc;
sk
o
free.
U kom zaglavlju su deklarisane ove funkcije?
Pitanje 10.9.2.
realloc
ima isti efekat kao funkcija
free
ako je:
ro
n
Fukcija
vrednost njenog prvog argumenta nula;
vrednost njenog drugog argumenta nula;
kt
vrednost oba njena argumenta nula;
vrednost oba njena argumenta razliita od nule.
le
Pitanje 10.9.3.
Kada je, nakon komandi
char *p;
p = (char*)malloc(n);
komanda
strcpy(p,"test");
Pitanje 10.9.4.
bezbedna?
U kom segmentu memorije se tokom izvravanja programa
uvaju dinamiki alocirani blokovi memorije.
Pitanje 10.9.5.
Kako se zove pojava kada se izgubi vrednost poslednjeg pokazi-
vaa na neki dinamiki alocirani blok memorije? Zato je ova pojava opasna?
267
Pitanje 10.9.6.
Da li e doi do curenja memorije ako nakon komande
p = (int*)malloc(sizeof(int)*5)
slede komanda/komande:
q = (int*)malloc(sizeof(int)*5);
p = (int*)malloc(sizeof(int)*5);
(2
01
5)
free(p); free(p);
free(p+1);
Pitanje 10.9.7.
Zaokruiti komandu u narednom kdu koja dovodi do greke?
an
Pitanje 10.9.8.
je
int *f = malloc(4*sizeof(int));
int* g = f;
free(g);
free(f);
f=g;
Koje su prednosti korienja dinamike alokacije memorije
*p?
Pitanje 10.9.10.
free(p);?
free(p),vrednost
iz
vrednost
ta je, nakon poziva
pokazivaa
p,
a ta
sk
o
Pitanje 10.9.9.
(u odnosu na statiku i automatsku alokaciju)? Koji su nedostaci?
Koja naredba treba da se, prema dobroj praksi, izvri nakon
ta se time postie?
Kako sistem upravlja dinamikom memorijom? Zato se ne
ro
n
Pitanje 10.9.11.
sme dinamiki alociran prostor osloboditi dva puta?
Pitanje 10.9.12.
Opisati ukratko bar etiri este greke koje se javljaju u vezi
kt
sa dinamikom alokacijom memorije.
le
Pitanje 10.9.13.
Pitanje 10.9.14.
free
malloc, calloc i realloc?
Da li je u nekoj situaciji dozvoljeno funkciji
pokaziva koji nije dobijen funkcijama
proslediti
Kako se zove situacija u kojoj je memorija na hipu podeljena
na mnotvo malih i nepovezanih blokova delova?
Pitanje 10.9.15.
Da li se fragmentisanje memorije moe umanjiti ako se
ne koristi rekurzija?
ne koristi memorija na hipu?
koristi to manje lokalnih promenljivih?
koristi to manje globalnih promenljivih?
268
Zadatak 10.9.1.
,
sa standardnog ulaza.
Program treba da vrati indeks broja u nizu (ako se nalazi u ) ili indeks
elementa niza koji je po apsolutnoj vrednosti najblii broju .

a zatim i niz
od
Zadatak 10.9.2.
Napisati program koji sa standardnog ulaza uitava broj
celih brojeva, pa zatim i ceo broj
Napisati program koji sa standardnog ulaza uitava cele bro-
jeve dok ne uita nulu kao oznaku za kraj.
Na standardni izlaz ispisati koji
pojave brojevi:
5.
2 5 12 4 5 2 3 12 15 5 6 6 5
(2
01
5)
broj se pojavio najvie puta meu tim brojevima. Na primer, ako se na ulazu
program treba da vrati broj
Zadatak reiti korienjem niza koji se dinamiki realokacira.
Zadatak 10.9.3.
Napisati program koji sa standardnog ulaza uitava prvo
dimenzije matrice ( i
a zatim redom i elemente matrice (ne postoje pret-
postavke o dimenziji matrice), a zatim ispisuje matricu spiralno, krenuvi od
gornjeg levog ugla.
je
Zadatak 10.9.4.
int skalarni_proizvod(int* a,int* b, int n) koja
an
1. Napisati funkciju
rauna skalarni proizvod vektora a i b duine n. (Sklarni proizvod dva vek-
= (1 , . . . , ) i = (1 , . . . , )
)
je suma
2. Napisati funkciju
= 1 1 + 2 2 + . . . +
iz
tora
int ortonormirana(int** A, int n) kojom se prover ortonormirana.
sk
o
ava da li je zadata kvadratna matrica A dimenzije
Za matricu emo rei da je ortonormirana ako je skalarni proizvod svakog

para razliitih vrsta jednak 0, a skalarni proizvod vrste sa samom sobom
ro
n
1. Funkcija vraa 1 ukoliko je matrica ortonormirana, 0 u suprotnom.

3. Napisati glavni program u kome uitava dimenzija kvadratne matrice
n, a
le
kt
zatim i elementi i pozivom funkcije se utvru

. je da li je matrica ortonormirana. Maksimalna dimenzija matrice nije unapred poznata.
(2
01
5)
Glava 11
je
Pregled standardne biblioteke
Jezik C ima mali broj naredbi i mnoge funkcionalnosti obezbeene su kroz
an
funkcije standardne biblioteke (engl. standard library). Standardna biblioteka

obezbeuje funkcije, ali i makroe i definicije tipova za potrebe rada sa daStandardna C biblioteka
totekama, niskama, alokacijom memorije i slino.
nije jedna, konkretna biblioteka koja se koristi za povezivanje sa programima

svaki C prevodilac.
iz
napisanom u jeziku C, ve ona pre predstavlja standard koji mora da potuje

Kako je implementirana standardna biblioteka zavisi od
sk
o
konkretnog sistema.
Programski interfejs za pisanje aplikacija (API) za standardnu biblioteku

dat je u vidu datoteka zaglavlja, od kojih svaka sadri deklaracije funkcije,
definicije tipova i makroa. Skupu petnaest datoteka zaglavlja propisanih stan-
ro
n
dardom ANSI C (C89), dokument Normative Addendum 1 (NA1) dodao je tri

datoteke 1995. godine. Verzija C99 uvela je jo est datoteka zaglavlja, a verzija C11 jo pet (od kojih tri mogu da ne budu podrane od implementacija, a
kt
da se te implementacije i dalje smatraju standardnim).
U tabeli 11.1 dat je
pregled svih dvadeset devet zaglavlja. Ove datoteke, zajedno sa izvornim kdom programa bivaju ukljuene u proces kompilacije (korienjem pretproce-
le
sora i njegove direktive
#include).
Pored ovih datoteka, standardna biblioteka
sadri i definicije funkcija koje obino nisu raspoloive u izvornom, ve samo u

prevedenom, objektnom (mainskom) obliku, spremnom za povezivanje sa objektnim modulima programa korisnika. Ovaj (vei) deo standardne biblioteke
biva ukljuen u fazi povezivanja (i ne obrauje se tokom kompilacije).
U daljem tekstu e biti ukratko opisane neke od funkcija deklarisanih u
nekim od ovih zaglavlja.
Najkompleksnije zaglavlje
narednoj glavi, posveenoj ulazu i izlazu C programa.
11.1 Zaglavlje string.h
269
stdio.h
bie opisano u
270
11. Pregled standardne biblioteke
Datoteka zaglavlja
Od
Deklaracije i definicije koje sadri
<assert.h>
<complex.h>
<ctype.h>
C89
Makro
C99
Funkcije za rad sa kompleksnim brojevima.
C89
Funkcije za klasifikovanje i konvertovanje karaktera,
(2
01
5)
assert.
nezavisno od karakterske tabele koja se koristi (ASCII

ili neke druge);
<errno.h>
C89
<fenv.h>
C99
<float.h>
C89
<inttypes.h>
<iso646.h>
<limits.h>
C99
Proirena podrka za celobrojne tipovi fiksne irine.
NA1
Makroi za opisivanje standardnih tokena.
C89
Konstante koje specifikuju svojstva celih brojeva zav-
<locale.h>
<math.h>
<setjmp.h>
<signal.h>
<stdalign.h>
<stdarg.h>
C89
Funkcije za lokalizaciju.
C89
esto korie matematike funkcije.
C89
Makroi
C89
Funkcije za upravljanje signalima.
C11
Podrka sa ravnanje objekata.
C89
Podrka za funkcije sa promenljivim brojem param-
<stdatomic.h>
C11
lioteke funkcije.
<stdnoreturn.h>
<string.h>
<tgmath.h>
<threads.h>
<time.h>
<uchar.h>
<wchar.h>
<wctype.h>
Konstante koje specifikuju svojstva brojeva u pokret-
je
nom zarezu zavisna od implementacije.
an
isna od implementacije.
iz
setjmp i longjmp.
etara
sk
o
Podrka za atomike operacije nad podacima deljenim

izmeu niti.
bool.
C99
Tip
C89
Nekoliko raznorodnih tipova i konstanti (ukljuujui
ro
n
kt
<stdint.h>
<stdio.h>
<stdlib.h>
le
Funkcije za kontrolu okruenja za brojeve u pokretnom

zarezu.
<stdbool.h>
<stddef.h>
Podrka za rad sa kdovima greaka koje vraaju bib-
NULL i
size_t).
C99
Podrka za celobrojne tipove fiksne irine.
C89
Deklaracije osnovnih ulazno/izlaznih funkcija;
C89
Deklaracije funkcija za konverzije, za generisanje pseudosluajnih brojeva, za dinamiku alokaciju memorije,

prekid programa itd.
C11
Podrka za specifikovanje funkcija bez povratka
C89
Funkcije za obradu niski.
C99
Matematike funkcije generikog tipa.
C11
Funkcije za upravljanje nitima.
C89
Funkcije za rad sa datumima i vremenom
C11
Tipovi i deklaracije za rad sa Unicode karakterima.
NA1
Funkcije za rad sa niskama karaktera vee irine.
NA1
Funkcije za klasifikovanje i konvertovanje karaktera

vee irine.
Tabela 11.1: Pregled zaglavlja standardne biblioteke
271
size_t strlen
(char* str);
char*
char*
char*
char*
strcpy
strncpy
strcat
strncat
(char*
(char*
(char*
(char*
int
int
strcmp (char* str1, char* str2);

strncmp (char* str1, char* str2, size_t num);
char*
char*
char*
strchr (char* str, int character);

strrchr (char* str, int character);
strstr (char* str1, char * str2);
char*
char*
char*
char*
source);
source, size_t num);
source);
source, size_t num);
(2
01
5)
destination,
destination,
destination,
destination,
strtok
(char * str, char* delimiters);
strlen
Funkcija
strlen izraunava duinu prosleene niske karaktera (termi-
sk
o
nalna nula se ne rauna).
strcpy
iz
char*
an
je
size_t strspn (char* str1, char* str2);

size_t strcspn (char* str1, char* str2);
char* strpbrk (char* str1, char* str2);
strcpy
Funkcija
kopira drugu navedenu nisku u prvu (pretpostavlja-
jui da u prvoj ima dovoljno mesta za sve karaktere druge, ukljuujui i
strncpy takoe vri kopiranje, ali se dodatn kontrolie najvei broj karaktera koji moe biti kopiran (u sluaju da je niska koja se kopira kraa od broja n ostatak se popunjava nulama, a ukoliko je dua od broja n terminalna nula se ne dodaje
automatski na kraj). Korienje funkcije strncpy smatra se bezbednijim
od strcpy jer je mogue kontrolisati mogunost prekoraenja bafera.
ro
n
terminalnu nulu). Funkcija
kt
nim parameterom
Funkcija
le
strcat
strcat nadovezuje drugu navedenu nisku na prvu, pretpostavl-
jajui da prva niska ima dovoljno prostora da smesti i sve karaktere druge,
ukljuujui i njenu terminalnu nulu (terminalna nula prve niske se brie).
Funkcija
strncat
dodatnim parametrom
kontrolie najvei broj druge
niske koji e biti nadovezan na prvu.
strchr
strchr proverava da li data niska sadri dati karakter i vraa

NULL ako karaknaen. Funkcija strrchr radi slino, ali vraa pokaziva na
Funkcija
pokaziva na prvu poziciju na kojoj je karakter naen ili

ter nije
poslednje pojavljivanje karaktera.
strpbrk
Funkcija
strpbrk vraa pokaziva na prvo pojavljivanje nekog karakNULL pokaziva
tera iz druge navedene niske u prvoj navedenoj niski ili

ako takvog karaktera nema.
272
strstr
strstr
Funkcija
proverava da li je druga navedena niska podniska
prve. Ako jeste, vraa se pokaziva na prvo njeno pojavljivanje unutar

prve niske, a ako nije, vraa se pokaziva
strspn
Funkcija
strspn
NULL.
vraa duinu poetnog dela prve navedene niske koji
se sastoji samo od karaktera sadranih u drugoj navedenoj niski. Slino,

funkcija
strcspn vraa duinu poetnog dela prve navedene niske koji se
strtok
Niz poziva funkcije
(2
01
5)
sastoji samo od karaktera koji nisu sadrani u drugoj navedenoj niski.
strtok slue da podele nisku u tokene koji su niske
uzastopnih karaktera razdeljene karakterima navedenim u drugoj niski.
U prvom pozivu funkcije kao prvi argument navodi se niska koja se deli,
a u drugom navodi se
NULL.
Na primer, kd
iz
an
je
char str[] ="- Ovo, je jedna niska.", delims[] = " ,.-";

char *s = strtok (str, delims);
while (s != NULL) {
printf ("%s\n", s);
s = strtok (NULL, delims);
}
ro
n
Ovo
je
jedna
niska
sk
o
ispisuje
kt
11.2 Zaglavlje stdlib.h

*malloc(size_t n);
*calloc(size_t n, size_t size);
*realloc(void *memblock, size_t size);
free(void* p);
le
void
void
void
void
int rand(void);
void srand(unsigned int);
int system(char* command);
void exit(int);
Ve smo naveli da se u zaglavlju
calloc, realloc i free
stdlib.h nalaze deklaracije funkcija malloc,
koje slue za dinamiku alokaciju i oslobaanje mem-
orije. Pored njih najznaajnije funkcije ovog zaglavlja su i sledee.
273
rand
int rand(void); generie pseudo-sluajne cele brojeve u interRAND_MAX (koja je takoe definisana u zaglavlju
<stdlib.h>). Termin pseudo-sluajni se koristi da se naglasi da ovako
Funkcija
valu od 0 do vrednosti
dobijeni brojevi nisu zaista sluajni, ve su dobijeni specifinim izraunavanjima koja proizvode nizove brojeva nalik na sluajne. Funkcija
rand()
vraa sledei pseudo-sluajan broj u svom nizu. Pseudo-sluajni brojevi
[0, 1)
mogu se dobiti na sledei
nain:
((double) rand() / (RAND_MAX+1.0))

Funkcija
(2
01
5)
brojevi u pokretnom zarezu iz intervala
rand() moe biti jednostavno upotrebljena za generisanje pseudo[, ]:
sluajnih brojeva u celobrojnom intervalu
an
je
n+rand()%(m-n+1)
Ipak, bolja svojstva (bolju raspodelu) imaju brojevi koji se dobijaju na
sledei nain:
iz
n+(m-n+1)*((double) rand() / (RAND_MAX+1.0))

Funkcija
rand niz pseudo-sluajnih brojeva generie uvek poev od iste

1). To znai da e se u svakom
sk
o
srand
podrazumevane vrednosti (koja je jednaka
pokretanju programa dobiti isti niz pseudo-sluajnih brojeva. Funkcija
ro
n
void srand(unsigned); postavlja vrednost koja se u sledeem pozivu

rand (a time, indirektno, i u svim narednim) koristi u generisanju tog niza. Za bilo koju vrednost funkcije srand, itav niz brojeva
koji vraa funkcija rand je uvek isti. To je pogodno za ponavljanje (na
kt
funkcije
primer, radi debagovanja) procesa u kojima se koriste pseudo-sluajni
srand navodi trenutno

srand(time(NULL)), gde se koristi funkcija time iz zaglavlja
brojevi. esto se kao argument u pozivu funkcije
le
vreme (npr.
<time.h>) da bi se postiglo da se pri svakom pokretanju programa dobije

razliit niz vrednosti.
system Prototip funkcije system je int system(char* command); Pozivom

system(komanda), izvrava se navedena komanda komanda (potencijalno
sa argumentima) kao sistemski poziv kojim se izvrava komanda operativnog sistema ili neki drugi program (u okviru tekueg programa, a ne
iz komandne linije). Nakon toga, nastavlja se izvravanje programa.
Na primer, pozivom
system("date");
aktivira se program
date
koji
ispisuje tekui datum i koji je esto prisutan na razliitim operativnim

sistemima.
274
Ukoliko je argument funkcije
system vrednost NULL, onda se samo prover-
ava da li je raspoloiv komandni interpretator koji bi mogao da izvrava

zadate komande. U ovom sluaju, funkcija
system
vraa ne-nulu, ako je
komandni interpretator raspoloiv i nulu inae.

Ukoliko argument funkcije
system
nije vrednost
NULL,
onda funkcija
vraa istu vrednost koju je vratio komandni interpretator (obino nulu
1 vraa se u sluaju
(2
01
5)
ukoliko je komanda izvrena bez greaka). Vrednost
greke (na primer, komandni interpretator nije rasploiv, nema dovoljno

memorije da se izvri komanda, lista argumenata nije ispravna).
exit
Funkcija
void exit(int);
zaustavlja rad programa (bez obzira iz koje
funkcije je pozvana) i vraa svoj argument kao povratnu vrednost programa. Obino povratna vrednost nula oznaava uspeno izvrenje pro-
grama, a vrednost ne-nula ukazuje na neku greku tokom izvravanja.
EXIT_SUCCESS EXIT_FAILURE za
exit(e); u okviru funkcije main ekvivanaredbi return e;. Funkcija exit automatski poziva fclose
datoteku otvorenu u okviru programa (vie o funkciji fclose
je
esto se koriste i simbolike konstante

lentna je
za svaku
an
uspeh i za neuspeh. Naredba
c);
c);
c);
c);
int
int
int
int
isdigit(int
isspace(int
islower(int
tolower(int
sk
o
isalpha(int
isalnum(int
isupper(int
toupper(int
c);
c);
c);
c);
ro
n
int
int
int
int
iz
11.3 Zaglavlje ctype.h
bie reeno u glavi 12).
Zaglavlje
ctype.h
sadri deklaracije nekoliko funkcija za ispitivanje i kon-
vertovanje karaktera. Sve funkcije navedene u nastavku imaju argument tipa

i imaju
int
kao tip povratne vrednosti.
kt
int
vraa ne-nula vrednost ako je
isupper(c)
vraa ne-nula vrednost ako je slovo
veliko, nulu inae;
islower(c)
vraa ne-nula vrednost ako je slovo
malo, nulu inae;
isdigit(c)
cifra, nulu inae;
isalnum(c)
slovo ili cifra, nulu inae;
isspace(c)
le
isalpha(c)
slovo, nulu inae;
belina (razmak, tab, novi red,
itd), nulu inae;
toupper(c)
vraa karakter
sm karakter
c;
c konvertovan u veliko slovo ili, ukoliko je to nemogue
275
tolower(c)
vraa karakter
sm karakter
c;
c konvertovan u malo slovo ili, ukoliko je to nemogue
11.4 Zaglavlje math.h

sin(double);
cos(double);
tan(double);
log(double);
pow(double);
Zaglavlje
double
double
double
double
double
asin(double);
acos(double);
atan(double); double atan2(double);
log10(double); double log2(double);
exp(double); double sqrt(double);
(2
01
5)
double
double
double
double
double
math.h sadri deklaracije vie od dvadeset esto korienih matemdouble i ima
atikih funkcija. Svaka od njih ima jedan ili dva argumenta tipa
kao tip povratne vrednosti.
sin(x)
vraa vrednost funkcije
sin(),
smatra se da je
cos(x)
vraa vrednost funkcije
cos(),
smatra se da je
koordinatni poetak.
an
zadato u radijanima;
zadato u radijanima;
-osu take , .
Vrednost nije definisana za
sk
o
vraa vrednost
(, ].
iz
Ugao je u radijanima iz intervala
exp(x)
vraa vrednost koja odgovara uglu u odnosu na
atan2(y, x)
je
double
log10(x)
log2(x)
ro
n
log(x) vraa vrednost ln (mora da vai > 0); logaritam log (za , > 0,
= 1) moe se izraunati kao log(b)/log(a).
vraa vrednost
vraa vrednost
pow(x,y)
log10
log12
(mora da vai
(mora da vai
kt
sqrt(x) vraa vrednost (mora

izraunati kao pow(x, 1/n).
> 0);
vraa vrednost
le
E
fabs(x)
> 0);
da vai
vraa apsolutnu vrednost od
> 0);
vrednost
moe se
Pored funkcija u ovom zaglavlju su definisane mnoge vane matematike

konstante. Na primer,
itd.
M_PI
ima vrednost broja
, M_E
broja
, M_SQRT2
broja
276
11.5 Zaglavlje assert.h

void assert(int)
assert
assert koristi se u fazi razvoja programa da ukae na mogue

assert(izraz) vrednost celobrojnog izraza
izraz jednaka nuli, onda e na standardni tok za greke (stderr) biti
Funkcija
(2
01
5)
greke. Ukoliko je pri pozivu
ispisana poruka nalik sledeoj:
Assertion failed: expression, file filename, line nnn
i bie prekinuto izvravanje programa. Ukoliko je definisano simboliko
NDEBUG (direktivom #define) pre nego to je ukljueno zaglavlje

<assert.h>, pozivi funkcije assert se ignoriu. Funkcija assert se
je
ime
an
obino koristi u toku razvoja programa, u takozvanoj debug verziji. Kada

je program spreman za korienje, proizvodi se release verzija i tada se
pozivi funkcije
assert ignoriu (jer je tada obino definisano ime NDEBUG).

assert ukazuju na
U fazi razvoja programa, upozorenja koja generie
iz
krupne propuste u programu, ukazuju da tekui podaci ne zadovoljavaju

neki uslov koji je podrazumevan, te pomau u ispravljanju tih propusta.
Funkcija
assert
ne koristi se da ukae na greke u fazi izvravanja pro-
sk
o
grama koje nisu logike (na primer, neka datoteka ne moe da se otvori)
ve samo na one logike greke koje ne smeju da se dogode. U zavrnoj
verziji programa, pozivi funkcije
assert
imaju i dokumentacionu ulogu
ro
n
oni itaocu programa ukazuju na uslove za koje je autor programa

podrazumevao da moraju da vae u nekoj taki programa.
kt

Pitanje 11.5.1.
U kojoj datoteci zaglavlja je deklarisana funkcija
le
se u programu moe dobiti vrednost konstanti
Pitanje 11.5.2.
cos?
Kako
Navesti prototip i opisati dejstvo funkcije
strcpy.
Navesti i
jednu moguu implementaciju.
Pitanje 11.5.3.
rand?
U kom zaglavlju standardne C biblioteke je deklarisana funkcija
Kako se moe, korienjem funkcije iz standardne biblioteke, dobiti pseu-
dosluajan ceo broj iz intervala [10,20]? Kako se moe dobiti pseudosluajan

ceo broj izmeu
nim
Pitanje 11.5.4.
Pitanje 11.5.5.
efekat makroa
(pri emu vai
n<m)?
ta je efekat funkcije
exit?
U kojim situacijama se koristi makro
assert
u release izvrnoj verziji?
assert?
Kakav je
(2
01
5)
Glava 12
je
Ulaz i izlaz programa
Jezik C je dizajniran kao mali jezik i ulazno/izlazne operacije nisu direktno
an
podrane samim jezikom, ve specijalizovanim funkcijama iz standardne biblioteke jezika (koja je prisutna u svakom C okruenju). Poto su ove funkcije
deo standarda jezika C, mogu se koristiti u programima uz garantovanu prenosivost programa izmeu razliitih sistema.
Svaka izvorna datoteka u kojoj
iz
se koriste ulazno/izlazne funkcije, trebalo bi da ukljui standardno zaglavlje
<stdio.h>.
sk
o
12.1 Standardni tokovi
Standardna biblioteka implementira jednostavan model tekstualnog ulaza i
ro
n
izlaza. Ulaz i izlaz se modeluju tzv. tokovima (engl. stream) podataka (obino
pojedinanih bajtova ili karaktera).
se unose sa tastature.
kt
prikazuju na ekranu.
Standardni ulaz obino ine podaci koji
Podaci koji se upuuju na standardni izlaz se obino
Pored standardnog izlaza, postoji i standardni izlaz za
greke na koji se obino upuuju poruke o grekama nastalim tokom rada pro-
le
grama i koji se, takoe, obino prikazuje na ekranu.

U mnogim okruenjima, mogue je izvriti preusmeravanje (redirekciju)
standardnog ulaza tako da se, umesto sa tastature, karakteri itaju iz neke

datoteke. Na primer, ukoliko se program pokrene sa
./prog < infile
onda program
prog
ita karaktere iz datoteke
infile,
umesto sa tastature.
Takoe, mnoga okruenja omoguavaju da se izvri preusmeravanje (redirekcija) standardnog izlaza u neku datoteku. Na primer, ukoliko se program
pokrene sa
./prog > outfile
277
278
12. Ulaz i izlaz programa
onda program
prog
upisuje karaktere u datoteku
outfile,
umesto na ekran.
Ukoliko bi se poruke o grekama tampale na standardni izlaz, zajedno sa

ostalim rezultatima rada programa, onda, u sluaju preusmeravanja standardnog izlaza u datoteku, poruke o grekama korisniku ne bi bile prikazane na
ekranu i korisnik ih ne bi video. Ovo je glavni razlog uvoenja standardnog
izlaza za greke koji se obino prikazuje na ekranu. Mogue je izvriti redirek-
(2
01
5)
ciju i standardnog izlaza za greke u datoteku, na primer:
./prog 2> errorfile
12.1.1
Ulaz i izlaz pojedinanih karaktera
Najjednostavniji mehanizam itanja sa standardnog ulaza je itanje jednog
getchar:
je
po jednog karaktera korienjem funkcije
an
int getchar(void);
getchar vraa sledei karakter sa ulaza, svaki put kada se pozove, ili
EOF kada doe do kraja toka. Simbolika konstanta EOF je definisana u zaglavlju
<stdio.h>. Njena vrednost je obino -1, ali umesto ove konkretne vrednosti
ipak treba koristiti ime EOF. Funkcija getchar (kao i jo neke srodne funkcije)
umesto tipa char koristi tip int koji je dovoljno irok da u njega mogu da se
smeste kako ASCII vrednosti od 0 do 127, tako i specijalna vrednost EOF, tj. -1.
Ako bi povratni tip funkcije getchar bio char, a povratna vrednost u nekom
konkretnom sluaju jednaka EOF (tj. konstantna vrednost -1), na sistemima na
kojima je tip char podrazumevano neoznaen, vrednost EOF bi se konvertovala
u 255, pa bi poreenje getchar() == EOF bilo netano (jer bi sa leve strane
bila vrednost 255 koja bi pre poreenja sa -1 bila promovisana u tip int).
Funkcija getchar() najee se realizuje tako to karaktere uzima iz privre-
ro
n
sk
o
iz
Funkcija
kt
menog bafera koji se puni itanjem jedne po jedne linije ulaza. Dakle, u interaktivnom radu sa programom,
getchar()
nee imati efekta sve dok se ne
le
unese prelazak u novi red ili oznaka za kraj datoteke.
Najjednostavniji mehanizam pisanja na standardni izlaz je pisanje jednog
po jednog karaktera korienjem funkcije
putchar:
int putchar(int);
Funkcija
putchar(c)
EOF
koji je ispisala ili
tampa karakter
na standardni izlaz, a vraa karakter
ukoliko je dolo do greke.
Kao primer rada sa pojedinanim karakterima, razmotrimo program koji

prepisuje standardni ulaz na standardni izlaz, pretvarajui pri tom velika u
1U
standardnoj biblioteci ne postoji funkcija koja ita samo jedan karakter, ne cekajuci
kraj ulaza.
279
mala slova.
Program 12.1.
#include <stdio.h>
#include <ctype.h>
tolower deklarisana je u zaglavlju <ctype.h> i prevodi karaktere
je
Funkcija
(2
01
5)
int main()
{
int c;
while ((c = getchar()) != EOF)
putchar(tolower(c));
return 0;
}
velikih slova u karaktere malih slova, ne menjajui pri tom ostale karaktere.
getchar i putchar
iz
<stdio.h> i tolower
an
Funkcije poput
iz
<ctype.h>
su u mnogim implementacijama zapravo makroi (zasnovani na drugim funkci-
jama iz standardne biblioteke), ime se izbegava dodatno vreme i prostor potre-
Linijski ulaz i izlaz
gets:
sk
o
12.1.2
iz
ban za realizaciju funkcijskog poziva.
Biblioteka funkcija
ro
n
char* gets(char* s);
ita karaktere sa standardnog ulaza do kraja tekue linije ili do kraja datoteke
i karaktere smeta u nisku s. Oznaka kraja reda se ne smeta u nisku, a niska
s sadri
gets ini veoma
proitan, gets vraa s, a
se automatski zavrava nulom. Ne vri se nikakva provera da li niska
kt
dovoljno prostora da prihvati proitani sadraj i ovo funkciju

opasnom za korienje. U sluaju da je ulaz uspeno
le
inae vraa
NULL
pokaziva.
fputs:
Biblioteka funkcija
int puts(const char* s);
ispisuje nisku na koju ukazuje
na standardni izlaz, dodajui pri tom oznaku
za kraj reda. Zavrna nula se ne ispisuje. Funkcija

da je dolo do greke, a nenegativnu vrednost inae.
puts
vraa
EOF
u sluaju
280
12.1.3
Formatirani izlaz
printf
Funkcija
printf
ve je koriena u prethodnom tekstu. Njen prototip je:
int printf(const char *format, arg1, arg2, ...);

printf
Funkcija
prevodi vrednosti osnovnih tipova podataka u serije ka-
(2
01
5)
raktera i usmerava ih na standardni izlaz. Funkcija vraa broj odtampanih

karaktera. Sluajevi korienja ove funkcije iz prethodnih glava jesu najuobiajeniji, ali svakako nisu potpuni. Pozivi funkcija
putchar
printf
mogu biti
isprepletani izlaz se vri u istom redosledu u kojem su ove funkcije pozvane.
printf
Funkcija
prevodi, formatira i tampa svoje argumente na stan-
dardni izlaz pod kontrolom date format niske . Format niska sadri dve vrste
objekata:
obine karaktere, koji se doslovno prepisuju na standardni izlaz i
specifikacije konverzija od kojih svaka uzrokuje konverziju i tampanje sledeeg
printf.
Svaka specifikacija konverzije poinje
je
uzastopnog argumenta funkcije
konverzije mogue je da se redom nau:
Znak minus (-), koji prouzrokuje levo poravnanje konvertovanog argu-
iz
menta.
Izmeu % i karaktera
an
karakterom % i zavrava se karakterima konverzije.
Broj koji specifikuje najmanju irinu polja.
Konvertovani argument se
tampa u polju koje je barem ovoliko iroko. Ukoliko je potrebno, polje
sk
o
se dopunjava razmacima sa leve (odnosno desne strane, ukoliko se trai

levo poravnanje).
.,
Taka
Broj za preciznost, koji specifikuje najvei broj karaktera koje treba tam-
ro
n
koja odvaja irinu polja od preciznosti.
pati iz niske u sluaju tampanja niske ili broj taaka iza decimalne take
u sluaju broja u pokretnom zarezu ili najmanji broj cifara u sluaju
kt
celog broja.
Karakter
le
h, ako ceo broj treba da se tampa kao short, ili l ako ceo broj
long.
treba da se tampa kao
Konverzioni karakteri
Konverzioni karakteri su prikazani u narednoj tabeli. Ukoliko se nakon %
navede pogrean konverzioni karakter, ponaanje je nedefinisano.
2 Funkcija printf
je jedna od funkcija iz standardne biblioteke koja ima promenljiv broj
argumenata (tj. broj argumenata u pozivima ne mora uvek da bude isti). Programer moe
definisati svoje funkcije sa promenljivim brojem argumenata koristei funkcije deklarisane u

standardnom zaglavlju
stdarg.h.
281
Karakter
Tip
d,i
o
x,X
int
int
int
tampa se kao
dekadni broj
neoznaeni oktalni broj (bez vodeeg simbola 0)
neoznaeni heksadekadni broj (bez vodeih 0x ili 0X),
korienjem abcdef ili ABCDEF za 10, ...,15
int
int
char *
neoznaeni dekadni broj

pojedinani karakter
(2
01
5)
u
c
s
tampa karaktere niske do karaktera
\0
ili broja
karaktera navedenog u okviru preciznosti.
double
[-]m.dddddd, gde je broj d-ova odreen preciznou

(podrazumevano 6)
e,E
double
g,G
double
[-]m.dddddde+/-xx ili [-]m.ddddddE+/-xx, gde je
broj d-ova odreen preciznou (podrazumevano 6)
koristi %e ili %E ako je eksponent manji od -4 ili vei
je
ili jednak preciznosti; inae koristi %f. Zavrne nule i

zavrna decimalna taka se ne tampaju
void *
pokaziva (reprezntacija zavisna od implementacije)

nijedan argument se ne konvertuje; tampa %
an
h (za
short), l (za celobrojne tipove, za long), L (za brojeve
u pokretnom zarezu, za long double). Tako, na primer, sekvenca hd moe se
koristiti za ispisivanje podatka tipa short int, sekvenca ld moe se koristiti
za ispisivanje podatka tipa long int, a sekvenca Lf za ispisivanje podatka tipa
long double.
Primetimo da za format float ne postoji zaseban konverzioni karakter. To
je zbog toga to se svi argumenti tipa float implicitno konvertuju u tip double
prilikom poziva funkcije printf (jer je printf funkcija sa promenljivim brojem
iz
Za navedene konverzione karaktere postoje i modifikatori duine:
ro
n
sk
o
celobrojne tipove, za
argumenata kod kojih je ova promocija podrazumevana). Poevi od standarda
%f doputeno je navoditi i %lf (zanimljivo, kompilator GCC

double).
irina polja ili preciznost se mogu zadati i kao *, i tada se njihova vrednost
odreuje na osnovu vrednosti narednog argumenta (koji mora biti int). Na
primer, da se odtampa najvie max karaktera iz niske s, moe se navesti:
kt
C99 pored formata
le
to i zahteva za tip
printf("%.*s", max, s);

Prilikom poziva funkcije
printf na osnovu prvog argumenta (format niske)
odreuje se koliko jo argumenata sledi i koji su njihovi tipovi. Ukoliko se ne

navede odgovarajui broj argumenata ili se navedu argumenti neodgovarajuih
tipova, dolazi do greke. Takoe, treba razlikovati naredna dva poziva:
printf(s);
printf("%s", s);
/* pogresno ako s sadrzi karakter % */

/* bezbedno */
282
Primer prikaza celih brojeva:
(2
01
5)
int
count = -9234;
printf("Celobrojni formati:\n"
"\tDekadni: %d Poravnat: %.6d Neoznacen: %u\n",
count, count, count);
printf("Broj %d prikazan kao:\n\tHex: %Xh C hex: 0x%x Oct: %o\n",
count, count, count, count );
je
Celobrojni formati:
Dekadni: -9234 Poravnat: -009234 Neoznacen: 4294958062
Broj -9234 prikazan kao:
Hex: FFFFDBEEh C hex: 0xffffdbee Oct: 37777755756
iz
an
/* Prikaz konstanti zapisanih u razlicitim osnovama. */

printf("Cifre 10 predstavljaju:\n");
printf("\tHex: %i Octal: %i Decimal: %i\n",
0x10, 010, 10);
sk
o
Cifre 10 predstavljaju:
Hex: 16 Octal: 8 Decimal: 10
ro
n
Primer prikaza karaktera:
kt
char ch = h;
printf("Karakteri u polju date sirine:\n%10c%c\n", ch, ch);
le
Karakteri u polju date sirine:

hh
Primer prikaza brojeva u pokretnom zarezu:

double fp = 251.7366;
printf("Brojevi u pokretnom zarezu:\n\t%f %.2f %e %E\n",
fp, fp, fp, fp);
Realni brojevi:
251.736600 251.74 2.517366e+002 2.517366E+002
283
Primer prikaza niski:

Ovaj primer prikazuje navoenje irine polja, poravnanja i preciznosti prilikom
tampanja niski.
tampanje niske
U narednoj tabeli dat je efekat razliitih format niski na
"hello, world"
(12 karaktera). Dvotake su stavljene radi
boljeg ilustrovanja efekta raznih formata.
Formatirani ulaz
Funkcija
scanf
(2
01
5)
scanf
an
12.1.4
:hello, world:
:hello, world:
:hello, wor:
:hello, world:
:hello, world:
:hello, world
:
:
hello, wor:
:hello, wor
:
je
:%s:
:%10s:
:%.10s:
:%-10s:
:%.15s:
:%-15s:
:%15.10s:
:%-15.10s:
je ulazni analogon funkcije
printf.
Funkcija
scanf
ita
karaktere sa standardnog ulaza, interpretira ih na osnovu specifikacije navedene
format niskom i smeta rezultat na mesta odreena ostalim argumentima:
iz
int scanf(const char *format, ...)
sk
o
Opis format niske dat je u nastavku. Ostali argumenti moraju biti pokazivai i odreuju lokacije na koje se smeta konvertovani ulaz. Kao i u sluaju
funkcije
printf,
ovde e biti dat samo prikaz najeih naina korienja ove
scanf
prestaje sa radom kada iscrpi svoju format nisku ili
ro
n
funkcije. Funkcija
kada neki deo ulaza ne moe da se uklopi u shemu navedenu format niskom.
Funkcija vraa broj uspeno uklopljenih i dodeljenih izlaznih podataka.
sluaju kraja datoteke, funkcija vraa
EOF.
Ova vrednost je razliita od vred-
kt
nosti 0 koja se vraa u sluaju da tekui karakter sa ulaza ne moe da se uklopi

u prvu specifikaciju zadatu format niskom. Svaki naredni poziv funkcije
scanf
le
nastavlja tano od mesta na ulazu na kojem je prethodni poziv stao.

Format niska sadri specifikacije konverzija kojima se kontrolie konverzija
teksta proitanog sa ulaza. Format niska moe da sadri:
Praznine ili tabulatore koji se ne zanemaruju.
Obine karaktere (ne %), za koje se oekuje da se poklope sa sledeim

ne-belinama sa standardnog ulaza.
Specifikacije konverzija, koje se sastoje od karaktera %, opcionog karaktera
koji spreava dodeljivanje, opcionog broja kojim se navodi maksi-
malna irina polja, kao i od konverzionog karaktera.
Specifikacija konverzije odreuje konverziju narednog ulaznog polja. Obino

se rezultat ove konverzije upisuje u promenljivu na koju pokazuje naredni
284
ulazni argument. Ipak, ako se navede karakter
*,
konvertovana vrednost
se preskae i nigde ne dodeljuje. Ulazno polje se definie kao niska karaktera koji nisu beline.
Ono se prostire ili do narednog karaktera beline
ili do irine polja, ako je ona eksplicitno zadana. Ovo znai da funkcija
scanf moe da ita ulaz i iz nekoliko razliitih linija sa standardnog ulaza,

3
jer se prelasci u novi red tretiraju kao beline .

Konverzioni karakter upuuje na eljenu interpretaciju ulaznog polja.
(2
01
5)
U narednoj tabeli navedeni su konverzioni karakteri.

Karakter
Tip
Ulazni podatak
int*
int*
d
i
dekadni ceo broj
ceo broj, moe biti i oktalan (ako ima vodeu 0)

ili heksadekadan (vodei 0x ili 0X)
x
c
oktalni ceo broj (sa ili bez vodee nule)
je
neoznaeni dekadni broj
heksadekadni broj (sa ili bez vodeih 0x ili 0X)
an
int*
unsigned*
int*
char*
karakter, naredni karakter sa ulaza se smeta na

navedenu lokaciju; uobiajeno preskakanje belina
se ne vri u ovom sluaju; Za itanje prvog ne-
iz
belog karaktera, koristi se
char*
%1s
niska (bez navodnika), ukazuje na niz karaktera

dovoljno dugaak za nisku ukljuujui i termi-
\0
sk
o
nalnu
double*
e,f,g
koja se automatski dopisuje
broj u pokretnom zarezu sa opcionim znakom, op-
ro
n
cionom decimalnom takom i opcionim eksponen-
tom
doslovno %; ne vri se dodela
printf, ispred karaktera konverzije d, i, o, u, i x

h koji ukazuje da se u listi argumenata oekuje
pokaziva na short, karakter l koji ukazuje da se u listi argumenata oekuje
pokaziva na long ili karakter L koji ukazuje da se u listi argumenata oekuje
pokaziva na long double.
Kao to je ve reeno, argumenti funkcije scanf moraju biti pokazivai.
Slino kao kod funkcije
le
kt
mogue je navesti i karakter
Ubedljivo najei oblik pogrenog korienja ove funkcije je:
scanf("%d", n);
umesto
scanf("%d", &n);
3 Pod
belinama se podrazumevaju razmaci, tabulatori, prelasci u novi redovi (carriage
return i/ili line feed), vertikalni tabulatori i formfeed.
285
Ova greka se obino ne otkriva tokom kompilacije.

Funkcija
scanf
ignorie beline u okviru format niske.
se beline tokom itanja ulaznih vrednosti.
Pozivi funkcije
Takoe, preskau
scanf
mogu biti
pomeani sa pozivima drugih funkcija koje itaju standardni ulaz.
Naredni
poziv bilo koje ulazne funkcije e proitati prvi karakter koji nije proitan
scanf.
Primeri
U narednom primeru, korienjem funkcije
scanf
implementiran je jednos-
tavni kalkulator:
Program 12.2.
#include <stdio.h>
an
je
int main()
{
double sum, v;
(2
01
5)
tokom poziva funkcije
iz
sum = 0.0;
while (scanf("%f", &v) == 1)
printf("\t%.2f\n", sum += v);
return 0;
sk
o
Datume sa ulaza koji su u formatu
25 Dec 1988, mogue je itati korien-
ro
n
jem:
kt
int day, year;

char monthname[20];
scanf("%d %s %d", &day, monthname, &year);

monthname nema potrebe navesti simbol &, jer je ime niza ve pokazi-
le
Ispred
va. Doslovni karakteri se mogu pojaviti u okviru format niske i u tom sluaju
se oni oekuju i na ulazu. Tako, za itanje datuma sa ulaza koji su u formatu
12/25/1988,
mogue je koristiti:
int day, month, year;

scanf("%d/%d/%d", &month, &day, &year);
12.2 Ulaz iz niske i izlaz u nisku

Funkcija
printf
vri ispis formatiranog teksta na standardni izlaz. Stan-
dardna biblioteka jezika C definie funkciju
sprintf
koja je veoma slina
286
funkciji
printf,
ali rezultat njenog rada je popunjavanje niske karaktera for-
matiranim tekstom. Prototip funkcije je:
int sprintf(char *string, const char *format, arg1, arg2, ...);

Ova funkcija formatira argumente
arg1, arg2,
. . . na osnovu format niske,
vajui da je ona dovoljno velika da smesti rezultat.

Slino funkciji
sprintf
(2
01
5)
a rezultat smeta u nisku karaktera prosleenu kao prvi argument, podrazumekoja vri ispis u nisku karaktera umesto na stan-
dardni izlaz, standardna biblioteka jezika C definie i funkciju

analogna funkciji
scanf,
sscanf
koja je
osim to ulaz ita iz date niske karaktera, umesto sa
standardnog ulaza.
int sscanf(const char* input, char* format, ...)
je
Navedimo primer korienja ove funkcije. Da bi se proitao ulaz iji format

nije fiksiran, najee je dobro proitati celu liniju sa ulaza, a zatim je analizirati
sscanf.
Da bi se proitao datum sa ulaza u nekom od prethodno
an
korienjem
navedena formata, mogue je koristiti:
ro
n
sk
o
iz
while (getline(line, sizeof(line)) > 0) {

if (sscanf(line, "%d %s %d", &day, monthname, &year) == 3)
printf("valid: %s\n", line); /* 25 Dec 1988 */
else if (sscanf(line, "%d/%d/%d", &month, &day, &year) == 3)
printf("valid: %s\n", line); /* 12/25/1988 */
else
printf("invalid: %s\n", line); /* pogresan oblik */
}
kt
12.3 Ulaz iz datoteka i izlaz u datoteke

Do sada opisane funkcije za ulaz i izlaz su uglavnom itale sa standardnog
le
ulaza i pisale na standardni izlaz, koji su automatski definisani i od strane

Iako je, me-
operativnog sistema i kojima program automatski ima pristup.
hanizmima preusmeravanja, bilo mogue izvesti programski pristup lokalnim

datotekama, mehanizam preusmeravanja je veoma ogranien jer ne daje mogunost istovremenog itanja (ili pisanja) datoteke i standardnog ulaza kao ni mogunost istovremenog itanja (ili pisanja) vie datoteka. Zbog toga, jezik C nudi
direktnu podrku za rad sa lokalnim datotekama, bez potrebe za korienjem
usluga preusmeravanja operativnog sistema. Sve potrebne deklaracije i za rad
sa datotekama nalaze u zaglavlju
<stdio.h>.
287
12.3.1
Tekstualne i binarne datoteke
Iako se svaka datoteka moe razmatrati kao niz bajtova, obino razlikujemo
datoteke koje sadre tekstualni sadraj od datoteka koje sadre binarni sadraj.
U zavisnosti od toga da li se u datoteci nalazi tekstualni ili binarni sadraj,
razlikuju se dva razliita naina pristupa.
Prvi nain je prilagoen tekstualnim datotekama iji sadraj u principu
(2
01
5)
ine vidljivi karakteri, sa dodatkom oznake kraja reda i horizontalnog tabulatora. Ovakve datoteke se obino obrauju liniju po liniju, to je karakteristino
za tekst.
Na primer, iz datoteke se ita linija po linija ili se u datoteku up-
isuje linija po linija. Oigledno, u ovom sluaju oznaka za kraj linije je veoma
relevantna i znaajna. Meutim, na razliitim sistemima tekst se kodira na ra-
zliite naine i na nekim sistemima kraj reda u tekstualnoj datoteci se zapisuje

sa dva karaktera (na primer, sa
\r\n
na sistemima Windows), a na nekim
sa samo jednim karakterom (na primer, sa
\n
na sistemu Linux).
Da bi se
je
ovakvi detalji sakrili od programera i kako programer ne bi morao da se stara

o ovakvim specifinostima, C jezik nudi tekstualni mod rada sa datotekama.
an
Ukoliko se datoteka otvori u tekstualnom modu, prilikom svakog itanja i upisa u datoteku vri se konverzija iz podrazumevanog formata oznaavanja kraja
\n.
Tako e na Windows sistemima dva karaktera
na kraju reda biti proitana samo kao
\n bie upisana dva karaktera \r\n.
iz
upisuje
\n
reda u jedinstven karakter
\r\n
i, obratno, kada se u datoteku
Na ovaj nain pojednostavljuje se
i olakava rad sa datotekama koje ine tekstualni podaci. Da bi interpretiranje
sk
o
sadraja tekstualne datoteke bilo uvek ispravno treba izbegavati, na primer,

pravljenje tekstualnih datoteka koja na kraju poslednjeg reda nemaju oznaku
kraja reda, izbegavati razmake u linijama nakon oznake za kraj reda, izbegavati da tekstualne datoteke sadre karaktere koji nisu vidljivi karakteri, oznake
ro
n
kraja reda i tabulatora i slino.
Drugi nain pristupa datotekama prilagoen je datotekama iji sadraj ne

predstavlja tekst i u kojima se mogu nai bajtovi svih vrednosti od 0 do 255
jpg
ili
kt
(na primer,
zip
datoteke). Za obradu ovakvih datoteka, jezik C nudi
binarni mod rada sa datotekama.
U ovom sluaju nema nikakve konverzije
le
i interpretiranja karaktera prilikom upisa i itanja i svaki bajt koji postoji u

datoteci se ita doslovno.
Razlika izmeu tekstualnih i binarnih datoteka jo je otrija u jezicima koji
podravaju Unicode, jer se u tom sluaju vie bajtova ita i konvertuje u jedan
karakter.
12.3.2
Pristupanje datoteci
Da bi se pristupilo datoteci, bilo za itanje, bilo za pisanje, potrebno je

izvriti odreenu vrstu povezivanja datoteke i programa.
biblioteka funkcija
fopen:
Za ovo se koristi
FILE* fopen(const char* filename, const char* mode);
288
Funkcija
fopen dobija nisku koja sadri ime datoteke (na primer, datoteka.txt)
i uz pomo usluga operativnog sistema (koje nee na ovom mestu biti detaljnije opisane) vraa pokaziva na strukturu (najee dinamiki alociranu)
koja predstavlja sponu izmeu lokalne datoteke i programa i koja sadri informacije o datoteci koje e biti koriene prilikom svakog pristupa datoteci. Ove
informacije mogu da ukljue adresu poetka bafera (prihvatnik, eng. buffer)
kroz koji se vri komunikacija sa datotekom, tekuu poziciju u okviru bafera,
(2
01
5)
informaciju o tome da li se dolo do kraja datoteke, da li je dolo do greke i

slino. Programer ne mora i ne bi trebalo da direktno koristi ove informacije,
FILE i da ga prosleuju svim

FILE je ime tipa, a ne ime
typedef (videti poglavlje 6.7.5).
ve je dovoljno da uva pokaziva na strukturu
funkcijama koje treba da pristupaju datoteci. Ime

strukture; ovo ime je uvedeno korienjem
Prvi argument funkcije
fopen
je niska karaktera koja sadri ime datoteke.
Drugi argument je niska karaktera koja predstavlja nain (mod) otvaranja daukljuuju itanje (read,
"r"),
pisanje (write,
Dozvoljeni modovi
je
toteke i koja ukazuje na to kako e se datoteka koristiti.
"w")
i dopisivanje (append,
"a").
an
Ako se datoteka koja ne postoji na sistemu otvara za pisanje ili dopisivanje,

onda se ona kreira (ukoliko je to mogue). U sluaju da se postojea datoteka
otvara za pisanje, njen stari sadraj se brie, dok se u sluaju otvaranja za
dopisivanje stari sadraj zadrava, a novi sadraj upisuje nakon njega. Ukoliko
iz
se pokuava itanje datoteke koja ne postoji dobija se greka. Takoe, greka

se javlja i u sluaju da se pokuava pristup datoteci za koju program nema
odgovarajue dozvole.
U sluaju greke funkcija
fopen
vraa
NULL.
Modovi
ukazuju da e rad sa datotekom podrazumevati i itanje i pisanje
sk
o
r+, w+ i a+
(ili dopisivanje). U sluaju da se eli otvaranje binarne datoteke, na mod se

dopisuje
"b"
(na primer,
rb, wb, a+b,
. . . ).
ro
n
Kada se C program pokrene, operativni sistem otvara tri toka podataka

(standardni ulaz, stadnardni izlaz i standardni izlaz za greke), kao da su datoteke i obezbeuje pokazivae kojima im se moe pristupati. Ti pokazivai se
kt
nazivaju:
le
FILE* stdin;
FILE* stdout;
FILE* stderr;
Funkcija
int fclose(FILE *fp)

prekida vezu izmeu programa i datoteke koju je funkcija
Pozivom funkcije
fclose
fopen
ostvarila.
prazne se baferi koji privremeno uvaju sadraj da-
toteka ime se obezbeuje da sadraj zaista bude upisan na disk.

kreirana struktura
FILE nije vie potrebna i uklanja se iz memorije.
Takoe,
S obzirom
na to da veina operativnih sistema ograniava broj datoteka koje mogu biti

istovremeno otvorene, dobra je praksa zatvarati datoteke im prestanu da budu
289
potrebne. U sluaju da program normalno zavri svaka otvorena datoteka se

automatski zatvara.
12.3.3
Ulaz i izlaz pojedinanih karaktera
Nakon to se otvori datoteka, iz nje se ita ili se u nju pie sadraj.
To
Funkcija
FILE
getc
(2
01
5)
mogu biti i pojedinani karakteri.

vraa naredni karakter iz datoteke odreene prosleenim
pokazivaem ili
EOF
u sluaju kraja datoteke ili greke.
int getc(FILE *fp)

Slino, funkcija
FILE
putc upisuje dati karakter u datoteku odreenu prosleenim

EOF u sluaju greke. Iako su
pokazivaem i vraa upisani karakter ili
je
greke prilikom izlaza retke, one se nekada javljaju (na primer, ako se prepuni
int putc(int c, FILE *fp);
getchar i putchar, getc i putc mogu biti definisani kao makroi,
Slino kao i
an
hard disk), pa bi trebalo vriti i ovakve provere.
ulazna.txt u datoteku izlazna.txt
iz
a ne funkcije.
Naredni primer kopira sadraj datoteke
itajui i piui pritom pojedinane karaktere.
Naglasimo da je ovo veoma
Program 12.3.
sk
o
neefikasan nain kopiranja datoteka.
ro
n
#include <stdio.h>
le
kt
/* filecopy: copy file ifp to file ofp */

void filecopy(FILE *ifp, FILE *ofp)
{
int c;
while ((c = getc(ifp)) != EOF)
putc(c, ofp);
}
int main()
{
FILE *ulaz, *izlaz;
ulaz = fopen("ulazna.txt","r");
if(ulaz == NULL)
return -1;
izlaz = fopen("izlazna.txt","w");
290
if(izlaz == NULL)
return -1;
filecopy(ulaz,izlaz);
Funkcija
(2
01
5)
fclose(ulaz);
fclose(izlaz);
return 0;
ungetc:
int ungetc (int c, FILE *fp);
vraa karakter u datoteku i vraa identifikator pozicije datoteke tako da
je
naredni poziv operacije itanja nad ovom datotekom vrati upravo vraeni karakter. Ovaj karakter moe, ali ne mora biti jednak poslednjem proitanom karak-
an
teru datoteke. Iako ova funkcije utie na naredne operacije itanja datoteke,
ona ne menja fiziki sadraj same datoteke (naime vraeni karakteri se najee
smetaju u memorijski bafer odakle se dalje itaju, a ne u datoteku na disku).
ungetc vraa EOF ukoliko je dolo do greke, a vraeni karakter inae.
Funkcija
iz
Naredni primer ita karaktere iz datoteke dok su u pitanju cifre i pri tom
gradi dekadni ceo broj. Poto poslednji karakter koji je proitan nije cifra, on
sk
o
se (uslovno reeno) vraa u tok kako ne bi bio izostavljen prilikom narednih

itanja.
#include <stdio.h>
le
kt
ro
n
int readint(FILE* fp) {

int val = 0, c;
while (isdigit(c = getc(fp)))
val = 10*val + (c - 0);
ungetc(c, fp);
}
12.3.4
Provera greaka i kraja datoteke
Funkcija
feof vraa vrednost tano (ne-nula) ukoliko se dolo do kraja date
datoteke.
int feof(FILE *fp)

Funkcija
ferror
vraa vrednost tano (ne-nule) ukoliko se dolo do greke
u radu sa datotekom.
291
int ferror(FILE *fp)
12.3.5
Linijski ulaz i izlaz
Standardna biblioteka definie i funkcije za rad sa tekstualnim datotekama

Funkcija
fgets
(2
01
5)
liniju po liniju.
ita jednu liniju iz datoteke.
char *fgets(char *line, int maxline, FILE *fp)
fgets ita sledeu liniju iz datoteke (ukljuujui oznaku kraja

fp i rezultat smeta u nisku line. Moe da bude proitano
najvie maxline-1 karaktera. Rezultujua niska zavrava se karakterom \0.
U normalnom toku izvravanja, funkcija fgets vraa pokaziva na poetak
linije, a u sluaju kraja datoteke ili greke vraa NULL.
Funkcija fputs ispisuje nisku (koja ne mora da sadri oznaku kraja reda)
Funkcija
an
je
reda) iz datoteke
u datoteku:
EOF
u sluaju da doe do greke, a neki nenegativan broj inae.
Za razliku od funkcija
puts
fgets i fputs,
funkcija
gets
brie zavrni
\n,
ga dodaje.
sk
o
funkcija
iz
Ona vraa
int fputs(const char *line, FILE *fp)
Implementacija bibliotekih funkcija nije znaajno razliita od implementacije

ostalih funkcija, to je ilustrovano implementacijama funkcija
fgets i fputs,
ro
n
u obliku doslovno preuzetom iz jedne realne implementacije C biblioteke:
le
kt
/* fgets: get at most n chars from iop */

char *fgets(char *s, int n, FILE *iop)
{
register int c;
register char *cs;
cs = s;
while (--n > 0 && (c = getc(iop)) != EOF)
if ((*cs++ = c) == \n)
break;
*cs = \0;
return (c == EOF && cs == s) ? NULL : s;
/* fputs: put string s on file iop */

int fputs(char *s, FILE *iop)
{
292
register int c;
while (c = *s++)
putc(c, iop);
return ferror(iop) ? EOF : 0;
Korienjem funkcije
fgets jednostavno je napraviti funkciju koja ita liniju
(2
01
5)
po liniju sa standardnog ulaza, vraajui duinu proitane linije, odnosno nulu

kada liniju nije mogue proitati:
Formatirani ulaz i izlaz
iz
12.3.6
an
je
/* getline: read a line, return length */

int getline(char *line, int max)
{
if (fgets(line, max, stdin) == NULL)
return 0;
else
return strlen(line);
}
Za formatirani ulaz i izlaz mogu se koristiti funkcije
scanf i printf,
sk
o
One su identine funkcijama
fscanf
fprintf.
FILE
osim to je prvi argument
pokaziva koji ukazuje na datoteku iz koje se ita, odnosno u koju se pie.

Format niska je u ovom sluaju drugi argument.
kt
ro
n
int fscanf(FILE *fp, const char *format, ...)

int fprintf(FILE *fp, const char *format, ...)
Rad sa binarnim datotekama
le
12.3.7
Standardna biblioteka nudi funkcije za direktno itanje i pisanje bajtova
u binarne datoteke. Progameru su na raspolaganju i funkcije za pozicioniranje u okviru datoteka, pa se binarne datoteke mogu koristiti i kao neke vrste
memorije sa slobodnim pristupom.
fread se koristi za itanje niza slogova iz binarne

fwrite za pisanje niza slogova u binarnu datoteku.
Funkcija
funkcija
size_t fread(void *ptr, size_t size,

size_t nmemb, FILE *stream);
size_t fwrite(const void *ptr, size_t size,
size_t nmemb, FILE *stream);
datoteke, a
293
Za ove funkcije, prvi argument je adresa na koju se smetaju proitani slogovi

iz datoteke, odnosno u kojoj su smeteni slogovi koji e biti upisani u datoteku. Drugi argument predstavlja veliina jednog sloga, trei broj slogova, a
etvrti pokaziva povezan datoteke. Funkcije vraaju broj uspeno proitanih,
odnosno upisanih slogova.
Funkcija
fseek
slui za pozicioniranje na mesto u datoteci sa koga e biti
proitan ili na koje e biti upisan sledei podatak.
Funkcija
ftell
vraa
(2
01
5)
trenutnu poziciju u datoteci (u obliku pomeraja od poetka izraenog u broju

bajtova). Iako primena ovih funkcija nije striktno ograniena na binarne datoteke, one se najee koriste sa binarnim datotekama.
int fseek (FILE * stream, long int offset, int origin);

long int ftell (FILE * stream);
je
Prvi argument obe funkcije je pokaziva na datoteku. Funkcija
fseek kao drugi
argument dobija pomeraj izraen u broju bajtova, dok su za trei argument

na poetak datoteke,
na tekuu poziciju i
SEEK_SET koja oznaava da se pomeraj rauna u

SEEK_CUR koji oznaava da se pomeraj rauna u
SEEK_END koji oznaava da se pomeraj rauna u
an
dozvoljene vrednosti
odnosu
na kraj datoteke.
odnosu
odnosu
iz
Sledei primer ilustruje primenu ovih funkcija.
Program 12.4.
sk
o
#include <stdio.h>
kt
ro
n
int main() {
struct S {
int broj;
int kvadrat;
} s;
le
FILE* f;
int i;
if ((f = fopen("junk", "r+b")) == NULL) {

fprintf(stderr, "Greska prilikom otvaranja datoteke");
return 1;
}
for (i = 1; i <= 5; i++) {
s.broj = i; s.kvadrat = i*i;
fwrite(&s, sizeof(struct S), 1, f);
}
printf("Upisano je %ld bajtova\n", ftell(f));
294
for (i = 5; i > 0; i--) {

fseek(f, (i-1)*sizeof(struct S), SEEK_SET);
fread(&s, sizeof(struct S), 1, f);
printf("%3d %3d\n", s.broj, s.kvadrat);
}
(2
01
5)
fclose(f);
12.4 Argumenti komandne linije programa
Jedan nain da se odreeni podaci proslede programu je i da se navedu

u komandnoj liniji prilikom njegovog pokretanja.
Argumenti koji su tako
(koji se obino naziva
argc,
main.
je
navedeni prenose se programu kao argumenti funkcije
Prvi argument
od engleskog argument count ) je broj argume-
pokretanja programa.
an
nata komandne linije (ukljuujui i sm naziv programa) navedenih prilikom

Drugi argument (koji se obino naziva
argv,
od en-
gleskog argument vector ) je niz niski karaktera koje sadre argumente svaka
Ako je
argc
tano 1, onda nisu navedeni dodatni argumenti nakon
iz
argv[0].
niska direktno odgovara jednom argumentu. Nazivu programa odgovara niska
argv[0] je ime programa, argv[1] do argv[argc-1]

argv[argc] sadri vrednost NULL.
Identifikatori argc i argv su proizvoljni i funkcija main moe biti deklarisana i
imena programa. Dakle,
na sledei nain:
sk
o
su tekstovi argumenata programa, a element
ro
n
int main (int br_argumenata, char* argumenti[]);

Naredni jednostavan program tampa broj argumenata kao i sadraj vektora
argumenata.
kt
Program 12.5.
le
#include <stdio.h>
int main(int argc, char* argv[]) {
int i;
printf("argc = %d\n", argc);
/* Nulti argument uvek je ime programa (na primer, a.out) */

for (i = 0; i < argc; i++)
printf("argv[%d] = %s\n", i, argv[i]);
return 0;
Ukoliko se program prevede sa gcc -o echoargs echoargs.c

./echoargs -U zdravo svima "dobar dan", ispisae
i pozove sa
295
./echoargs
-U
zdravo
svima
dobar dan
(2
01
5)
argc = 5
argv[0] =
argv[1] =
argv[2] =
argv[3] =
argv[4] =
Jedna od moguih upotreba argumenata komandne linije je da se programu

navedu razliite opcije.
Obiaj je da se opcije kodiraju pojedinanim karak-
-. Pri tome, esto je predvieno da se iza

- moe navesti vie karaktera koji odreuju opcije. Na primer,
terima i da se navode iza karaktera

jednog simbola
pozivom:
programu se zadaju opcije
a, b, c, d e i f
134 i zdravo.
je
./program -a -bcd 134 -ef zdravo

i argumenti
an
Naredni program ispisuje sve opcije pronaene u komandnoj liniji:
Program 12.6.
iz
#include <stdio.h>
le
kt
ro
n
sk
o

/* Za svaki argument komande linije, pocevsi od argv[1]
(preskace se ime programa) */
int i;
for (i = 1; i < argc; i++) {
/* Ukoliko i-ti argument pocinje crticom */
if (argv[i][0] == -) {
/* Ispisuju se sva njegova slova od pozicije 1 */
int j;
for (j = 1; argv[i][j] != \0; j++)
printf("Prisutna je opcija : %c\n", argv[i][j]);
}
}
return 0;
}
Krae, ali dosta kompleksnije reenje se intenzivno zasniva na pokazivakoj
aritmetici i prioritetu operatora.
Program 12.7.
#include <stdio.h>
char c;
296
(2
01
5)
/* Dok jos ima argumenata i dok je na poziciji 0 crtica */

while(--argc>0 && (*++argv)[0]==-)
/* Dok se ne dodje do kraja tekuce niske */
while (c=*++argv[0])
printf("Prisutna je opcija : %c\n",c);
return 0;

Pitanje 12.1.
ta je to
stderr?
Pitanje 12.2.
U kojoj datoteci zaglavlja se nalazi deklaracija funkcije
printf?
U kojoj datoteci zaglavlja se nalazi deklaracija funkcije
an
Pitanje 12.3.
je
Navesti njen prototip. Koju vrednost vraa ova funkcija?
scanf?
Navesti njen prototip. Koju vrednost vraa ova funkcija?

ta, u format niski koja je argument funkcije
Pitanje 12.4.
printf, specifikuje
primer:
iz
opcioni broj koji se navodi iza opcione take za argument koji je niska (na
printf("%.2s", "zdravo");)?
ta specifikuje opcioni broj koji se navodi iza opcione take za argument koji
Pitanje 12.5.
printf("%.2f", 3.2453);)?
sk
o
realan broj (na primer:
printf("#%6.*f#", 2, 3.14159);?
printf("%6.1f",1/7);?
ta je rezultat poziva
ro
n
ta je rezultat poziva
Pitanje 12.6.
Navesti prototip funkcije iz standardne biblioteke koja omoguava
formatirani ispis u nisku.
Navesti primer korienja.
O emu treba voditi
kt
rauna prilikom pozivanja ove funkcije?
Pitanje 12.7.
Na to jednostavniji nain u nisku
le
upisati vrednosti
1/7 i 2/7
n (deklarisanu sa char n[8];)
sa po pet cifara iza decimalnog zareza i razdvojene
razmakom.
Pitanje 12.8.
Koju vrednost vraa
Pitanje 12.9.
Navesti prototip funkcije
Kakva je razlika izmeu funkcija

funkcija
puts i fputs?
Pitanje 12.10.
Pitanje 12.11.
sscanf("1 2","%i%i%i", &a, &b, &c);

gets
gets. Navesti prototip funkcije puts.

i fgets? Kakva je razlika izmeu
U emu se razlikuju tekstualne i binarne datoteke?

fopen.
funkcija ukoliko se datoteka ne moe otvoriti?
Koju vrednost vraa ova
297
Pitanje 12.12.
Navesti prototip standardne biblioteke funkcije za zatvaranje
datoteke. Koju vrednost ona vraa? Navesti bar dva razloga zbog kojih je preporuljivo zatvoriti datoteku im se zavri njeno korienje.
Pitanje 12.13.
Moe se desiti da nakon prekida rada programa u toku njegovog
izvravanja, datoteka u koju su u okviru prorama upisani neki podaci funkcijom

ipak bude prazna. Zato se to moe desiti?
Pitanje 12.14.
Navesti prototip funkcije kojom se proverava da li dostignut
(2
01
5)
fprintf
p?
kraj datoteke sa datotekim pokazivaem
Pitanje 12.15.
Ukratko opisati funkcije za odreivanje mesta u datoteci.
Pitanje 12.16.
emu slue funkcije
fseek i fsetpos?
tekstualne i binarne datoteke?
Pitanje 12.17.
Da li one isto rade za
ta moe biti vrednost argumenta offset u pozivu

fseek (int fseek(FILE *stream, long offset, int origin)) za
je
an
lnu datoteku?
Pitanje 12.18.
Pitanje 12.19.
Kako se, u okviru funkcije
main
sa argumentima.
main,
moe ispisati ime programa
iz
koji se izvrava?
Zadatak 12.1.
funkcije
tekstua-
Napisati funkciju
main
koja izraunava i ispisuje zbir svih
sk
o
argumenata navedenih u komandnoj liniji (pretpostaviti da e svi argumenti

biti celi brojevi koji se mogu zapisati u okviru tipa
Zadatak 12.2.
int).
Napisati program koji iz datoteke, ije se ime zadaje kao prvi
a za-
ro
n
argument komandne linije, ita prvo dimenziju kvadratne matrice
tim elemente matrice (pretpostavljamo da se u datoteci nalaze brojevi pravilno

rasporee
. ni, odnosno da za dato , sledi elemenata matrice). Matricu
dinamiki alocirati. Nakon toga, na standardni izlaz ispisati redni broj kolone
kt
koja ima najvei zbir elemenata. Na primer, za datoteka sa sadrajem:
le
3
1 2 3
7 3 4
5 3 1
0 (jer je
2 + 3 + 3 = 8, u
program treba da ispie redni broj
1 + 7 + 5 = 13,
Zadatak 12.3.
u prvoj
Data je datoteka
suma elemenata u nultoj koloni

drugoj
apsolventi.txt.
3 + 4 + 1 = 8).
U svakom redu datoteke
nalaze se podaci o apsolventu: ime (ne vee od 20 karaktera), prezime (ne vee
od 20 karaktera), broj preostalih ispita. Datoteka je dobro formatirana i broj
redova datoteke nije poznat. Potrebno je uitati podatke iz datoteke, odrediti
prosean broj zaostalih ispita i potom ispisati imena i prezimena studenta koji
imaju vei broj zaostalih ispita od prosenog u datoteku ije ime je zadato kao
argument komadne linije. NAPOMENA: koristiti strukturu
298
typedef struct {
char ime[20];
char prezime[20];
unsigned br_ispita;
} APSOLVENT;
Zadatak 12.4.
Napisati funkciju
unsigned btoi(char s[], unsigned char b);
koja odreuje vrednost zapisa datog neoznaenog broja

pisati zatim i funkciju
(2
01
5)
u datoj osnovi
void itob(unsigned n, unsigned char b, char s[]);

n zapisuje u datoj osnovi b i smeta rezultat
koja datu vrednost
b.
Na-
u nisku
s.
Napisati zatim program koji ita liniju po liniju datoteke koja se zadaje kao
je
prvi argument komandne linije i obrauje ih sve dok ne naie na praznu liniju.
Svaka linija sadri jedan dekadni, oktalni ili heksadekadni broj (zapisan kako
an
se zapisuju konstante u programskom jeziku C). Program za svaki uneti broj

u datoteku koja se zadaje kao drugi argument komandne linije ispisuje njegov
le
kt
ro
n
sk
o
iz
binarni zapis. Pretpostaviti da e svi uneti brojevi biti u opsegu tipa
unsigned
.
(2
01
5)
Dodatak A
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
Tabela prioriteta operatora
299
300
A. Tabela prioriteta operatora
Opis
Asocijativnost
poziv funkcije
sleva na desno
indeksni pristup elementu niza

pristup lanu strukture/unije
pristup lanu strukture/unije preko pokazivaa
postfiksni inkrement/dekrement
logika negacija/bitski komplement

eksplicitna konverzija tipa (cast)
dereferenciranje
referenciranje (adresa)
veliina u bajtovima
sabiranje i oduzimanje
an
bitsko pomeranje ulevo i udesno

relacije manje, manje jednako
relacije vee, vee jednako
iz
bitska konjunkcija
relacija jednako, razliito
sleva na desno
je
mnoenje, deljenje, ostatak
sleva na desno
sleva na desno
sleva na desno
sleva na desno
bitska ekskluzivna disjunkcija
sleva na desno
bitska disjunkcija
sleva na desno
logika konjunkcija
sleva na desno
logika disjunkcija
sleva na desno
ternarni uslovni
zdesna na levo
dodele
zdesna na levo
kt
le
E
zdesna na levo
unarni plus/minus
(2
01
5)
prefiksni inkrement/dekrement
ro
n
()
[]
.
->
++ -++ -+ ! ~
(type)
*
&
sizeof
* / %
+ << >>
< <=
> >=
== !=
&
^
|
&&
||
?:
=
+= -=
*= /= %=
&= ^= |=
<<= >>=
,
sk
o
Operator
spajanje izraza u jedan
sleva na desno
(2
01
5)
Dodatak B
je
Reenja zadataka
an
Softver savremenih raunara
Reenje zadatka 1.4:
Reenje se zasniva na algoritmu opisanom u primeru 3.3.
le
kt
ro
n
sk
o
cx privremeno uva ostale potrebne vrednosti.

200 uva rezultujua vrednost .
mov [200], 0
mov ax, 0
mov bx, 1
petlja:
cmp ax, bx
je uvecanje
mov cx, [100]
cmp cx, ax
je kraj
add ax, 1
jmp petlja
uvecanje:
mov cx, [200]
add cx, 1
mov [200], cx
add bx, cx
add bx, cx
jmp petlja
kraj:
Na raspolaganju
ax uva vrednost 1 , bx vrednost 2 , dok registar
iz
imamo samo 3 registra. Neka
301
Neka se na memorijskoj lokaciji
302
B. Reenja zadataka
Reprezentacija podataka u raunarima

Reenje zadatka 2.1:
(a) 185
(b) 964
(c) 476
(2
01
5)
Reenje zadatka 2.2:

(11111110)2 , (376)8 , ( )16 ,
Reenje zadatka 2.3:
Prevoenjem svake etvorke binarnih cifara zasebno, dobija se
(48 5566293)16 .
Prevoenjem svake heksadekadne cifre zasebno dobija se
je
(1010 0011 1011 1111 0100 0110 0001 1100 1000 1001 1011 1110 0010 0011 1101 0111)2
an
Reenje zadatka 2.4:
(a) rgb(53, 167, 220) (b) #FFFF00 (c) Svaki par heksadekadnih cifara je isti
iz
(npr. #262626 ili #A0A0A0).
Reenje zadatka 2.5:

4
sk
o
0 (00 . . . 00), a najvei 2 1 (11 . . . 11). Dakle, (a) od 0 do

2 1 = 15, (b) od 0 do 28 1 = 255, (c) od 0 do 216 1 = 65535 = 64 , (d)
24
od 0 do 2
1 = 16 777 216 = 16 , (e) 232 1 = 4 294 967 296 = 4.
Najmanji broj je
(a)
ro
n
Reenje zadatka 2.6:

00001100,
(b)
01111011,
(c)
11111111,
(d) ne moe da se zapie
kt
Reenje zadatka 2.7:
21 (10 . . . 00),
a najvei je
21 1 (011 . . . 11).
Dakle,
le
Najmanji broj je
(a) od -8 do 7, (b) od -128 do 127, (c) -32768 do 32767, (d) od -8388608 do
8388607 i (e) od -2147483648 do 2147483647.
Reenje zadatka 2.8:
(a)
00001100,
(b)
10000101,
(c)
00000000,
(d)
11101110,
(e)
10000000
(f ) ne
moe da se zapie
Reenje zadatka 2.9:

5 se zapisuje
100111.
Broj
kao
kao
000101,
broj
kao
111011,
zbir kao
000000,
a proizvod
303
B. Reenja zadataka
Reenje zadatka 2.10:

(a)
38,
(b)
83,
(c)
128,
(d)
1,
(e)
127,
(f )

razliitih karaktera. Dakle, najmanji
(2
01
5)
bitova mogue je kodirati ukupno 2

broj bitova je 5.
Sa

46 41 4b 55 4c 54 45 54, DISKRETNE
je
Heksadekadno: 22 50 72 6f 67 72 61 6d 69 72 61 6e 6a 65 20 31 22,
an
Binarno: 00100010 01010000 01110010 01101111 01100111 01110010 01100001

01001101 01101001 01110010 01100001 01101110 01101010 01100101 00100000
00110001 00100010
Oktalno: 042 120 162 157 147 162 141 115 151 162 141 156 152 145 040 061
iz
042
Dekadno: 34 80 114 111 103 114 97 109 105 114 97 110 106 101 32 49 34
sk
o
Windows-1250
ISO-8859-5
ISO-8859-2
Unicode (UCS-2)
11
11
22
12
informatika
11
11
11
11
22
11
ro
n
ASCII
raunarstvo
UTF-8
kt
UCS-2 : 006b 0072 0075 017e 0069 0107 UTF-8 : 6b 72 75 c5be 69 c487
le
Izraunljivost
Reenje zadatka 3.1:
= + (1 + . . . + 1) + . . . + (1 + . . . + 1)
Odgovarajui

3 . . .
... ...
304
B. Reenja zadataka
i sledeu radnu konfiguraciju:
dobija redom vrednosti
redom vrednosti
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
0, 1, . . . , .
(4)
(1, 10, 100)
(2, 10, 14)
(1, 3)
(4)
(4, 2, 12)
(5)
(5)
(3)
(5, 1, 5)
(1, 1, 8)
(3, 1)
(1, 1, 100)
(1)
...
...
0, 1, . . . , ,
= 0,
= 0?
:=
:= + 1
= ?
:= 0
:= + 1
:= + 1
1
0 1
0 1
le
kt
:=
:= + 1
=
ro
n
=0
:= 0
:= + 1
:= + 1
Reenje zadatka 3.5:
dobija
onda kraj
iz
sk
o
=0
=0
ako je
:= 0
a za svaku od ovih vrednosti
(2
01
5)
je
an
gde
305
B. Reenja zadataka
= =+
Odgovarajui

3 . . .
... ...
i sledeu radnu konfiguraciju:
...
...
(2
01
5)
:= 0
je
:= 0
:= + 1
>
:= + 1
:= + 1
iz
ro
n
sk
o
1.
2.
kt
3.
le
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
(3)
(4)
(1, 3, 11)
(2, 3, 7)
(3)
(1, 1, 3)
(3)
(4)
(3, 1, 11)
(1, 1, 7)
(4, 1)
Jezik C - uvod
Reenje zadatka 5.2.1:
an
=0
=0
= ?
= ?
:= + 1
:= + 1
:= + 1
= ?
1
306
B. Reenja zadataka
int main() {
double r;
printf("Unesi poluprecnik kruga: ");
scanf("%lf", &r);
assert(r > 0);
printf("Obim kruga je: %lf\n", 2*r*M_PI);
printf("Povrsina kruga je: %lf\n", r*r*M_PI);
return 0;
}
je
(2
01
5)
#include <stdio.h>
#include <math.h>
#include <assert.h>
an
#include <stdio.h>
#include <math.h>
sk
o
iz
int main() {
/* Koordinate tacaka A, B, C */
double xa, ya, xb, yb, xc, yc;
/* Duzine stranica BC, AC, AB */
double a, b, c;
/* Poluobim i povrsina trougla ABC */
double s, P;
le
kt
ro
n
printf("Unesi koordinate tacke A: \n");

scanf("%lf%lf", &xa, &ya);
printf("Unesi koordinate tacke B: \n");
scanf("%lf%lf", &xb, &yb);
printf("Unesi koordinate tacke C: \n");
scanf("%lf%lf", &xc, &yc);
/* Izracunavaju se duzine stranice trougla ABC

njegova povrsina Heronovim obrascem */
a = sqrt((xb - xc)*(xb - xc) + (yb - yc)*(yb b = sqrt((xa - xc)*(xa - xc) + (ya - yc)*(ya c = sqrt((xa - xb)*(xa - xb) + (ya - yb)*(ya s = (a + b + c) / 2;
P = sqrt(s*(s - a)*(s - b)*(s - c));
printf("Povrsina trougla je: %lf\n", P);
return 0;
i
yc));
yc));
yb));
307
B. Reenja zadataka
int main() {
/* Duzine stranica trougla */
double a, b, c;
/* Velicine uglova trougla */
double alpha, beta, gamma;
an
je
printf("Unesi duzinu stranice a: ");

scanf("%lf", &a); assert(a > 0);
printf("Unesi duzinu stranice b: ");
scanf("%lf", &b); assert(b > 0);
printf("Unesi ugao gama (u stepenima): ");
scanf("%lf", &gamma);
(2
01
5)
#include <stdio.h>
#include <math.h>
#include <assert.h>
sk
o
iz
/* Kosinusnom teoremom izracunavamo duzinu trece stranice i

preostala dva ugla. Pri tom se vrsi konverzija stepena
u radijane i obratno. */
c = sqrt(a*a + b*b - 2*a*b*cos(gamma*M_PI/180.0));
ro
n
alpha = acos((b*b + c*c - a*a) / (2*b*c)) / M_PI * 180.0;

beta = acos((a*a + c*c - b*b) / (2*a*c)) / M_PI * 180.0;
return 0;
le
kt
printf("Duzina stranice c je: %lf\n", c);

printf("Velicina ugla alfa (u stepenima) je: %lf\n", alpha);
printf("Velicina ugla beta (u stepenima) je: %lf\n", beta);
#include <stdio.h>
int main() {
double kmh;
printf("Unesi brzinu u km/h: ");
scanf("%lf", &kmh);
printf("Brzina u ms/s je: %lf\n", kmh * 1000.0 / 3600.0);
return 0;
}
308
B. Reenja zadataka

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
je
printf("Unesi pocetnu brzinu (u m/s): ");

scanf("%lf", &v0);
printf("Unesi ubrzanje (u m/s^2): ");
scanf("%lf", &a);
printf("Unesi vreme: ");
scanf("%lf", &t); assert(t >= 0);
(2
01
5)
int main() {
/* Pocetna brzina u m/s, ubrzanje u m/s^2 i vreme u s*/
double v0, a, t;
ro
n
#include <stdio.h>
sk
o
iz
an
printf("Trenutna brzina (u m/s) je : %lf\n", v0+a*t);

printf("Predjeni put (u m) je : %lf\n", v0*t+a*t*t/2);
return 0;
le
kt
int main() {
double a1, a2, a3, a4, a5, a6, a7, a8, a9;
scanf("%lf%lf%lf", &a1, &a2, &a3);
/* Determinantu ra\v cunamo primenom Sarusovog pravila:
a1 a2 a3 a1 a2
a4 a5 a6 a4 a5
a7 a8 a9 a7 a8
- glavne dijagonale pozitivno, sporedne negativno
*/
printf("%lf\n", a1*a5*a9 + a2*a6*a7 + a3*a4*a8
- a3*a5*a7 - a1*a6*a8 - a2*a4*a9);
return 0;
}
309
B. Reenja zadataka
#include <stdio.h>
je
(2
01
5)
int main() {
int a1, a2, a3; /* brojevi */
int m; /* maksimum brojeva */
printf("Unesi tri broja: ");
scanf("%d %d %d", &a1, &a2, &a3);
m = a1;
if (a2 > m)
m = a2;
if (a3 > m)
m = a3;
printf("Maksimum je: %d\n", m);
return 0;
}
an
iz
ro
n
sk
o
int main() {
int a, b, i;
scanf("%d%d", &a, &b);
for (i = a; i <= b; i++)
printf("%d\n", i*i*i);
return 0;
}
#include <stdio.h>
kt
Jezik C - izrazi
le
#include <stdio.h>
int main() {
int h, m, s, h1, m1, s1;
scanf("%d:%d:%d", &h, &m, &s);
if (h < 0 || h > 23) {
printf("Neispravno unet sat\n");
return 1;
}
if (m < 0 || m > 59) {
printf("Neispravno unet minut\n");
return 2;
310
B. Reenja zadataka
}
if (s < 0 || s > 59) {
printf("Neispravno unet sekund\n");
return 3;
}
= 60 = 59 = 23 (s1 ==
s1 = 0;
m1++;
s;
m;
h;
60) {
(2
01
5)
s1
m1
h1
if
#include <stdio.h>
an
sk
o
iz
printf("%d:%d:%d\n", h1, m1, s1);

return 0;
je
}
if (m1 == 60) {
m1 = 0;
h1++;
}
le
kt
ro
n
int main() {
double x, y, z;
scanf("%lf%lf%lf", &x, &y, &z);
if (x > 0 && y > 0 && z > 0 &&
x + y > z && x + z > y && y + z > x)
printf("Trougao postoji\n");
else
printf("Trougao ne postoji\n");
return 0;
}

#include <stdio.h>
int main() {
/* Broj cija se suma cifara racuna */
int n;
/* Cifre broja*/
311
B. Reenja zadataka
int c0, c1, c2, c3;
c0
c1
c2
c3
n % 10;
(n / 10) % 10;
(n / 100) % 10;
(n / 1000) % 10;
je
printf("Suma cifara je: %d\n", c0 + c1 + c2 + c3);

return 0;
an
=
=
=
=
(2
01
5)
printf("Unesi cetvorocifreni broj: ");

scanf("%d", &n);
if (n < 1000 || n >= 10000) {
printf("Broj nije cetvorocifren\n");
return 1;
}
iz
#include <stdio.h>
le
kt
ro
n
sk
o
int main() {
unsigned n, c0, c1; /* broj, poslednja i pretposlednja cifra */
scanf("%d", &n);
c0 = n % 10;
c1 = (n / 10) % 10;
printf("Zamenjene poslednje dve cifre: %u\n",
(n / 100)*100 + c0*10 + c1);
return 0;
}
#include <stdio.h>
int main() {
/*
(0, 0) -> 1
(0, 1) -> 2
(2, 0) -> 4
(0, 3) -> 7
...
*/
(1, 0) -> 3
(1, 1) -> 5 (0, 2) -> 6
(1, 2) -> 8 (2, 1) -> 9 (3, 0) -> 10
312
unsigned x, y; /* koordinate */
unsigned z;
/* pomocna promenljiva */
unsigned n;
/* redni broj u cik-cak nabrajanju */
printf("Unesi x i y koordinatu: ");
scanf("%d%d", &x, &y);
z = x + y;
if (z % 2)
n = z*(z + 1)/2 + x + 1;
else
n = z*(z + 1)/2 + y + 1;
printf("Redni broj u cik-cak nabrajanju je: %u\n", n);
return 0;
(2
01
5)
B. Reenja zadataka
je
an
#include <stdio.h>
kt
ro
n
sk
o
iz
int main() {
double A, B;
printf("Unesi koeficijente A i B jednacine A*X + B = 0: ");
scanf("%lf%lf", &A, &B);
if (A != 0)
printf("Jednacina ima jedinstveno resenje: %lf\n", -B/A);
else if (B == 0)
printf("Svaki realan broj zadovoljava jednacinu\n");
else
printf("Jednacina nema resenja\n");
return 0;
}
le
#include <stdio.h>
int main() {
double a1, b1, c1, a2, b2, c2; /* koeficijenti sistema */
double Dx, Dy, D; /* determinante */
scanf("%lf%lf%lf", &a1, &b1, &c1);
scanf("%lf%lf%lf", &a2, &b2, &c2);
/* Sistem resavamo primenom Kramerovog pravila */
/* Determinanta sistema:
a1 b1
a2 b2
*/
313
B. Reenja zadataka
an
return 0;
iz
je
(2
01
5)
D = a1*b2 - b1*a2;
/* Determinanta promenljive x:
c1 b1
c2 b2
*/
Dx = c1*b2 - b1*c2;
/* Determinanta promenljive y:
a1 c1
a2 c2
*/
Dy = a1*c2 - c1*a2;
if (D != 0)
printf("x = %lf\ny = %lf\n", Dx / D, Dy / D);
else if (Dx == 0 && Dy == 0)
printf("Sistem ima beskonacno mnogo resenja\n");
else
printf("Sistem nema resenja\n");
sk
o
#include <stdio.h>
#include <math.h>
#include <assert.h>
le
kt
ro
n
int main() {
float a, b, c; /* koeficijenti */
float D;
/* diskriminanta */
printf("Unesi koeficijente a, b, c"
" kvadratne jednacine ax^2 + bx + c = 0: ");
scanf("%f%f%f", &a, &b, &c);
assert(a != 0);
D = b*b - 4*a*c;
if (D > 0) {
float sqrtD = sqrt(D);
printf("Realna resenja su: %f i %f\n",
(-b + sqrtD) / (2*a), (-b - sqrtD) / (2*a));
} else if (D == 0) {
printf("Jedinstveno realno resenje je: %f\n",
-b/(2*a));
} else {
printf("Jednacina nema realnih resenja\n");
}
return 0;
}
314
B. Reenja zadataka

#include <stdio.h>
je
(2
01
5)
int main() {
unsigned n; /* broj koji se ispituje */
unsigned d; /* kandidat za delioca */
scanf("%u", &n);
for (d = 1; d <= n; d++)
if (n % d == 0)
printf("%u\n", d);
return 0;
}
an
iz
#include <stdio.h>
#include <ctype.h>
ro
n
sk
o
int main() {
int c;
while ((c = getchar()) != . && c != , && c != EOF)
putchar(toupper(c));
}
Jezik C - nizovi
le
kt
#include <stdio.h>
#define MAX 1000
int main() {
int a[MAX];
int n, i, max, zbir;
scanf("%d", &n);
if (n >= MAX) {
printf("Previse elemenata\n");
return 1;
}
/* Ucitavanje niza */
315
B. Reenja zadataka
for (i = 0; i < n; i++)

scanf("%d", &a[i]);
(2
01
5)
/* Ispisivanje niza unatrag */

for (i = n - 1; i >= 0; i--)
printf("\n");
return 0;
iz
an
/* Odredjivanje i ispis maksimuma */

max = a[0];
for (i = 1; i < n; i++)
if (a[i] > max)
max = a[i];
printf("max = %d\n", max);
ro
n
sk
o

#include <stdio.h>
int main() {
int b[10], i;
le
kt
for (i = 0; i < 10; i++)

b[i] = 0;
while ((c = getchar()) != .)

if (0<=c && c<=9)
b[c - 0]++;
for (i = 0; i < 10; i++)

printf("%d ", b[i]);
}
je
/* Odredjivanje i ispis zbira */

zbir = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
zbir += a[i];
printf("zbir = %d\n", zbir);
return 0;
316
B. Reenja zadataka
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
(2
01
5)
/* Pretprocesorska direktiva kojom se proverava da li je godina

prestupna. Godina je prestupna ako je deljiva sa 4, a ne i sa 100
ili je deljiva sa 400. */
#define prestupna(g) (((g)%4 == 0 && (g)%100 != 0) || ((g)%400 == 0))
ro
n
sk
o
iz
an
je
int main() {
int d, m, g, b, M;
/* Broj dana po mesecima. Niz je napravljen tako da se broj dana za
mesec m moze ocitati sa br_dana[m].
*/
int br_dana[] = {-1, 31, 28, 31, 30, 31, 30, 31, 31, 30, 31, 30, 31};
printf("Unesi datum u formatu d/m/g: ");
assert(scanf("%d/%d/%d", &d, &m, &g) == 3);
/* Provera ispravnosti datuma */
if (g < 0) {
printf("Pogresna godina\n");
return 1;
}
if (m < 1 || m > 12) {
printf("Pogresan mesec\n");
return 1;
}
if (d < 1 || d > (m == 2 && prestupna(g) ? 29 : br_dana[m])) {
printf("Pogresan dan\n");
return 1;
}
le
kt
b = 0;
/* Broj dana u prethodnim mesecima */
for (M = 1; M < m; M++)
b += br_dana[M];
/* Broj dana u tekucem mesecu */
b += d;
/* Eventualno dodati i 29. 2. */
if (prestupna(g) && m > 2)
b++;
printf("%d\n", b);
return 0;

#include <stdio.h>
317
B. Reenja zadataka
#include <ctype.h>
je
an
iz
return 0;
sk
o
/* Ispisujemo tekuci red */

for (k = 0; k <= n; k++)
printf("%d ", a[k]);
printf("\n");
(2
01
5)
int main() {
int a[100], n, k, m;
/* Ucitavamo broj redova trougla */
scanf("%d", &m);
for (n = 0; n < m; n++) {
/* Azuriramo tekuci red trougla */
/* (n n) = 1 */
a[n] = 1;
for (k = n-1; k > 0; k--)
/* (n k) = (n-1 k) + (n-1 k-1) */
a[k] = a[k] + a[k-1];
/* (n 0) = 1 */
/* a[0] = 1; -- ovo vec vazi */
ro
n
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
le
kt
int main() {
int n, A[10][10], i, j, s;
/* ucitavamo matricu */
scanf("%d", &n); assert(0 < n && n <= 10);
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
scanf("%d", &A[i][j]);
/* sumiramo elemente glavne dijagonale */
s = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
s += A[i][i];
printf("Suma elemenata glavne dijagonale je: %d\n", s);
/* sumiramo elemente iznad sporedne dijagonale */
s = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
318
B. Reenja zadataka
for (j = 0; i + j + 1 < n; j++)

s += A[i][j];
printf("Suma elemenata iznad sporedne dijagonale je: %d\n", s);
}
return 0;
(2
01
5)

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
ro
n
sk
o
iz
an
je
int main() {
int n, A[100][100], i, j, dt;
/* ucitavamo matricu */
scanf("%d", &n); assert(0 < n && n <= 100);
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
/* proveravamo da li je matrica donjetrougaona */
dt = 1;
for (i = 0; i < n && dt; i++)
for (j = i+1; j < n && dt; j++)
if (A[i][j] != 0)
dt = 0;
printf("Matrica %s donjetrougaona\n", dt ? "je" : "nije");
return 0;
}
kt
Jezik C - korisniki definisani tipovi
le
#include <stdio.h>
#include <math.h>
/* Struktura za reprezentovanje kompleksnog broja */
typedef struct complex {
double Re, Im;
} COMPLEX;
int main() {
/* Najveci broj */
COMPLEX max_z;
319
B. Reenja zadataka
sk
o
iz
an
je
int i;
for (i = 0; i < 10; i++) {
/* Tekuci broj */
COMPLEX z;
/* Moduo tekuceg broja */
double z_m;
/* Ucitavanje */
scanf("%lf%lf", &z.Re, &z.Im);
/* Racunanje modula */
z_m = sqrt(z.Re*z.Re + z.Im*z.Im);
/* Azuriranje najveceg */
if (z_m > max_m) {
max_z = z;
max_m = z_m;
}
}
printf("%lf + i*%lf\n", max_z.Re, max_z.Im);
return 0;
(2
01
5)
/* Najveci moduo */
double max_m = 0.0;
ro
n
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
le
kt
int main() {
enum dani {PON = 1, UTO, SRE, CET, PET, SUB, NED};
int dan;
scanf("%d", &dan);
assert(1 <= dan && dan <= 7);
if (dan == SUB || dan == NED)
printf("Vikend\n");
else
printf("Radni dan\n");
return 0;
}
Jezik C - naredbe
Reenje zadatka 7.1:
#include <stdio.h>
320
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
int main() {
int n, i;
printf("Unesi gornju granicu: ");
scanf("%d", &n);
for (i = 1; i < n; i += 2)
printf("%d ", i);
printf("\n");
return 0;
}
#include <stdio.h>
#include <math.h>
ro
n
sk
o
iz
an
int main() {
int N = 100;
double l = 0.0, d = 2*M_PI;
double h = (d - l) / (N - 1);
double x;
printf(" x
sin(x)\n");
for (x = l; x <= d; x += h)
printf("%4.2lf %7.4lf\n", x, sin(x));
return 0;
}
je
Reenje zadatka 7.2:
Reenje zadatka 7.3:
kt
#include <stdio.h>
le
int main() {
double x, s;
unsigned n, i;
printf("Unesi broj x: ");
scanf("%lf", &x);
printf("Unesi izlozilac n: ");
scanf("%d", &n);
for (s = 1.0, i = 0; i < n; i++)
s *= x;
printf("x^n = %lf\n", s);
return 0;
}
321
B. Reenja zadataka
Reenje zadatka 7.4:

#include <stdio.h>
(2
01
5)
#define N 4
int main() {
int i, j;
/* Deo (a): */
printf("--------------\n");
sk
o
iz
/* Deo (b): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < N - i; j++)
putchar(*);
putchar(\n);
}
an
je
for (i = 0; i < N; i++) {

for (j = 0; j < N; j++)
putchar(*);
putchar(\n);
}
ro
n
printf("--------------\n");
le
kt
/* Deo (c): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < i + 1; j++)
putchar(*);
putchar(\n);
}
printf("--------------\n");
/* Deo (d): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < i; j++)
putchar( );
for (j = 0; j < N - i; j++)
putchar(*);
putchar(\n);
}
printf("--------------\n");
322
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
/* Deo (e): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < N - i - 1; j++)
putchar( );
for (j = 0; j < i + 1; j++)
putchar(*);
putchar(\n);
}
printf("--------------\n");
an
iz
/* Deo (f): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < i; j++)
putchar( );
for (j = 0; j < N - i - 1; j++) {
putchar(*); putchar( );
}
putchar(*);
putchar(\n);
}
je
printf("--------------\n");
le
kt
ro
n
sk
o
/* Deo (g): */
for (i = 0; i < N; i++) {
for (j = 0; j < N - i - 1; j++)
putchar( );
for (j = 0; j < i; j++) {
putchar(*); putchar( );
}
putchar(*);
putchar(\n);
}
return 0;
Reenje zadatka 7.5:

#include <stdio.h>
/* Delioci se dodaju u parovima: ako je n deljiv sa d, deljiv je i
sa n/d. Pretraga se vrsi do korena iz n.
Ako je n potpun kvadrat, koren se sabira samo jednom.
Napomena: za jako velike vrednosti n, d*d moze da prekoraci.
323
B. Reenja zadataka
an
je
Reenje zadatka 7.6:
(2
01
5)
*/
int main() {
unsigned n; /* broj koji se ispituje */
unsigned s; /* suma delioca */
unsigned d; /* kandidat za delioca */
scanf("%u", &n);
for (s = 0, d = 1; d*d < n; d++)
if (n % d == 0)
s += d + n / d;
if (d * d == n)
s += d;
printf("Suma: %u\n", s);
return 0;
}
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
le
kt
ro
n
sk
o
iz
/* Teorema: Ako broj ima pravog delioca koji je veci od korena iz n,

onda ima delioca koji je manji od korena iz n.
Dokaz: Ako je d <= sqrt(n) delilac broja n, onda je n/d >= sqrt(n)
takodje delilac.
Zato je dovoljno proveravati delioce samo od 2 do sqrt(n).
Uslov d <= sqrt(n) menjamo sa d*d <= n, da bismo izbegli rad sa
realnim brojevima (za jako velike vrednosti n, ovo moze da dovede do
prekoracenja)
*/
int main() {
unsigned n, d;
int prost;
scanf("%d", &n);
assert(n > 1); /* Brojevi <= 1 nisu ni prosti ni slozeni */
for (prost = 1, d = 2; prost && d*d <= n; d++)
if (n % d == 0)
prost = 0;
printf("Broj je %s\n", prost ? "prost" : "slozen");
return 0;
}
Reenje zadatka 7.7:

#include <stdio.h>
324
B. Reenja zadataka
int main() {
unsigned n, d;
/* Ucitavamo broj */
scanf("%u", &n);
sk
o
iz
an
je
(2
01
5)
/* Prvi kandidat za prost cinioc je 2 */

d = 2;
/* Broj n delimo sa jednim po jednim njegovim ciniocem. Postupak se
zavrsava kada trenutni broj postane prost */
while (d*d <= n) {
/* Broj je deljiv sa d - dakle, d je prost cinioc. Zaista, ako d
ne bi bio prost, bio bi deljiv sa nekim svojim ciniocem d koji
je manji od njega. Time bi i n bio deljiv sa d. No, kada se d
uvecavalo (a moralo je biti uvecano da bi se stiglo do d) n
nije bio deljiv njime, sto je kontradikcija. */
if (n % d == 0) {
printf("%u\n", d);
n /= d;
} else
/* Broj nije deljiv sa d, pa prelazimo na narednog kandidata */
d++;
}
/* poslednji preostali cinilac */
if (n > 1)
printf("%u\n", n);
return 0;
ro
n
Reenje zadatka 7.8:
le
kt
#include <stdio.h>
#include <limits.h>
#include <math.h>
int main() {
int a; /* broj koji se unosi */
int n = 0; /* broj unetih brojeva */
int s = 0; /* zbir unetih brojeva */
int p = 1; /* proizvod unetih brojeva */
int min = INT_MAX; /* minimum unetih brojeva */
int max = INT_MIN; /* maksimum unetih brojeva */
double sr = 0; /* zbir reciprocnih vrednosti */
while (1) {
scanf("%d", &a);
if (a == 0) break;
n++;
s += a;
325
B. Reenja zadataka
p *= a;
if (a < min) min = a;
if (a > max) max = a;
sr += 1.0/a;
#include <stdio.h>
sk
o
Reenje zadatka 7.9:
an
return 0;
iz
je
(2
01
5)
}
if (n == 0) {
printf("Nije unet nijedan broj\n");
return 1;
}
printf("broj: %d\n", n);
printf("zbir: %d\n", s);
printf("proizvod: %d\n", p);
printf("minimum: %d\n", min);
printf("maksimum: %d\n", max);
printf("aritmeticka sredina: %f\n", (double)s / (double)n);
printf("geometrijska sredina: %f\n", pow(p, 1.0/n));
printf("harmonijska sredina: %f\n", n / sr);
ro
n
int main() {
int ts = 0; /* Tekuca serija */
int ns = 0; /* Najduza serija */
int pb, tb; /* Prethodni i tekuci broj */
le
kt
scanf("%d", &pb);
if (pb != 0) {
ts = ns = 1;
while(1) {
scanf("%d", &tb);
if (tb == 0) break; /* Prekidamo kada je uneta 0 */
/* Da li je tekuci broj jednak prethodnom? */
if (tb == pb)
/* Ako jeste, nastavlja se tekuca serija */
ts++;
else
/* Inace, krenula je nova serija */
ts = 1;
/* Azuriranje najduze serije */
if (ts > ns)
326
B. Reenja zadataka
ns = ts;
/* Azuriranje prethodnog broja */
pb = tb;
(2
01
5)
}
}
/* Ispis rezultata */
printf("%d\n", ns);
return 0;
je
#include <stdio.h>
iz
an
int main() {
/* Izracunava se ceo deo korena unetog broja x. Trazi se interval
oblika [n^2, (n+1)^2] = [N1, N2] tako da mu x pripada i tada je n
ceo deo korena iz x.
*/
unsigned x;
unsigned N1, N2, n;
sk
o
/* Ucitava se broj x */
scanf("%d", &x);
le
kt
ro
n
/* Krece se od intervala [0, 1] */

n = 0; N1 = 0; N2 = 1;
while (x != N1) {
N1++;
if (N1 == N2) {
/* Prelazi se na sledeci interval */
unsigned l;
/* Uvecava se malo n */
n++;
/* N2 je potrebno uvecati za 2*n+1 */
N2++;
l = 0;
do {
l++;
N2 += 2;
} while (l != n);
}
}
printf("%d\n", n);
327
B. Reenja zadataka
#include <stdio.h>
sk
o
iz
je
an
#define EPS 0.0001

int main() {
double xp, x, a;
printf("Unesite broj: ");
scanf("%lf", &a);
x = 1.0;
do {
xp = x;
x = xp - (xp * xp - a) / (2.0 * xp);
printf("%lf\n", x);
} while (fabs(x - xp) >= EPS);
printf("%lf\n", x);
return 0;
}
(2
01
5)
#include <stdio.h>
#include <math.h>
le
kt
ro
n
int main() {
unsigned fpp = 1, fp = 1, k;
scanf("%d", &k);
if (k == 0) return 0;
printf("%d\n", fpp);
if (k == 1) return 0;
printf("%d\n", fp);
k -= 2;
while (k > 0) {
unsigned f = fpp + fp;
printf("%d\n", f);
fpp = fp; fp = f;
k--;
}
return 0;
}
328
B. Reenja zadataka
#include <stdio.h>
(2
01
5)
int main() {
unsigned n;
scanf("%u", &n);
do {
/* Poslednja cifra broja */
printf("%u\n", n % 10);
/* Brisemo poslednju cifru broja */
n /= 10;
} while (n > 0);
return 0;
}
je
#include <stdio.h>
ro
n
sk
o
iz
an
int main() {
unsigned n, suma = 0;
scanf("%u", &n);
do {
suma += n % 10;
n /= 10;
} while (n > 0);
printf("Suma cifara broja je: %u\n", suma);
return 0;
}
kt

#include <stdio.h>
le
int main() {
unsigned n1, n2, tmp;
scanf("%d", &n1);
scanf("%d", &n2);
/* Da bi se izvrsilo nadovezivanje, n1 se mnozi sa 10^k,
gde je k broj cifara broja n2 i zatim se dodaje n2 */
/* posto ce nam n2 kasnije trebati, kopiramo ga u pomocnu promenljivu */
tmp = n2;
/* Dok ima cifara broja tmp */
while (tmp > 0) {
/* Mnozimo n1 sa 10 */
n1 *= 10;
329
B. Reenja zadataka
/* Uklanjamo poslednju cifru broja tmp */

tmp /= 10;
(2
01
5)
}
/* Uvecavamo n1 za n2 */
n1 += n2;
printf("%d\n", n1);
return 0;

#include <stdio.h>
ro
n
sk
o
iz
an
je
int main() {
unsigned n;
/* polazni broj */
unsigned o = 0; /* obrnuti broj */
scanf("%d", &n);
do {
/* poslednja cifra broja n se uklanja iz broja n i
dodaje na kraj broja o */
o = 10*o + n % 10;
n /= 10;
} while (n > 0);
printf("%d\n", o);
return 0;
}
kt
#include <stdio.h>
le
int main() {
/* Broj koji se obradjuje */
unsigned n;
/* Rezultat i 10^k gde je k broj cifara rezultata (ovaj stepen je
potreban zbog dodavanja cifara na pocetak rezutlata) */
unsigned r = 0, s = 1;
/* Ucitavamo broj */
scanf("%u", &n);
while (n > 0) {
/* Uklanjamo mu poslednju cifru */
unsigned c = n % 10;
n /= 10;
if (c % 2 == 0) {
/* Ako je parna, dodajemo je kao prvu cifru rezultata */
330
B. Reenja zadataka
r = c * s + r;
s *= 10;
(2
01
5)
}
}
printf("%u\n", r);
return 0;
an
je
#include <stdio.h>
int main() {
unsigned n, s = 1;
unsigned char p, c;
scanf("%u%hhu%hhu", &n, &p, &c);
iz
/* s = 10^p */
while (p > 0) {
s *= 10;
p--;
}
ro
n
sk
o
/* Broj se razdvaja na prvih p cifara (n/s) i poslednjih p cifara

(n%s). Prve cifre se pomeraju za jedno mesto ulevo (n/s)*s*10,
umece se cifra (c*s) i dodaju poslednje cifre (n%s). */
printf("%d\n", (n/s)*s*10 + c*s + n%s);
return 0;
le
kt
/* Razmena prve i poslednje cifre */

#include <stdio.h>
int main() {
unsigned n, a, tmp, s, poc, sred, kraj;
scanf("%u", &n);
/* Jednocifreni brojevi se posebno obradjuju */
if (n < 10) {
printf("%u\n", n);
return 0;
}
331
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
/* Odredjuje se s = 10^k gde je k+1 broj cifara broja n. Koristi se

pomocna promenljiva tmp kako bi se ocuvala vrednost n.
*/
tmp = n; s = 1;
while (tmp >= 10) {
s *= 10;
tmp /= 10;
}
an
/* Gradi se i stampa rezultat */

printf("%u\n", s*kraj + 10 * sred + poc);
je
/* Prva cifra */
poc = n / s;
/* Cifre izmedju prve i poslednje */
sred = (n % s) / 10;
/* Poslednja cifra */
kraj = n % 10;
return 0;
sk
o
/* Rotiranje ulevo */
#include <stdio.h>
iz
ro
n
int main() {
unsigned n, tmp, s;
scanf("%u", &n);
le
kt

*/
tmp = n; s = 1;
while (tmp >= 10) {
s *= 10;
tmp /= 10;
}
/* Gradi se i ispisuje rezultat tako sto se poslednja cifra broja n
stavlja ispred ostalih cifara broja n. */
printf("%u\n", s * (n % 10) + n / 10);
return 0;
/* Rotiranje udesno */
#include <stdio.h>
332
B. Reenja zadataka
int main() {
unsigned n, tmp, s;
scanf("%u", &n);
(2
01
5)

*/
tmp = n; s = 1;
while (tmp >= 10) {
s *= 10;
tmp /= 10;
}
return 0;
an
je
/* Gradi se i ispisuje rezultat tako sto se prva cifra broja n

stavlja iza ostalih cifara broja n. */
printf("%u\n", n % s * 10 + n / s);
iz
ro
n
int main() {
int d, m, g, dm;
sk
o
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
kt
/* Ucitavamo datum i proveravamo da je ispravno ucitan */

assert(scanf("%d/%d/%d", &d, &m, &g) == 3);
le
/* Vrsimo analizu meseca */

switch(m) {
/* Meseci sa 31 danom */
case 1: case 3: case 5: case 7: case 8: case 10: case 12:
dm = 31;
break;
/* Meseci sa 30 dana */
case 4: case 6: case 9: case 11:
dm = 30;
break;
/* Februar */
case 2:
/* Proverava se da li je godina prestupna */
dm = (g % 4 == 0 && g % 100 != 0 || g % 400 == 0) ? 29 : 28;
break;
default:
333
printf("Pogresan mesec\n");
return 1;
je
(2
01
5)
/* Provera dana */
if (d < 1 || d > dm) {
printf("Pogresan dan\n");
return 1;
}
/* Provera godine */
if (g < 0) {
printf("Pogresna godina\n");
return 1;
}
printf("Uneti datum je korektan\n");
return 0;
an
B. Reenja zadataka
iz
#include <stdio.h>
#define BROJ_PREDMETA 12
sk
o
int main() {
/* Nabrojivi tip */
enum Uspeh {NEDOVOLJAN, DOVOLJAN, DOBAR, VRLO_DOBAR, ODLICAN, GRESKA};
ro
n
/* Broj jedinica i prosecna ocena ucenika */

int broj_jedinica;
float prosek;
le
kt
/* Uspeh ucenika - odredjuje se automatski na osnovu

prosecne ocene i broja jedinica */
enum Uspeh uspeh;
/* Unos podataka */
printf("Unesi broj jedinica: ");
scanf("%d", &broj_jedinica);
printf("Unesi prosek: ");
scanf("%f", &prosek);
/* Odredjivanje uspeha */
if (broj_jedinica > BROJ_PREDMETA || prosek < 2.0 || prosek > 5.0)
uspeh = GRESKA;
else if (broj_jedinica > 0)
uspeh = NEDOVOLJAN;
else if (prosek < 2.5)
334
B. Reenja zadataka
= DOVOLJAN;
(prosek < 3.5)
= DOBAR;
(prosek < 4.5)
= VRLO_DOBAR;
= ODLICAN;
return 0;
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
/* Prijavljivanje rezultata */
switch(uspeh) {
case NEDOVOLJAN:
printf("Nedovoljan uspeh\n");
break;
case DOVOLJAN:
printf("Dovoljan uspeh\n");
break;
case DOBAR:
printf("Dobar uspeh\n");
break;
case VRLO_DOBAR:
printf("Vrlo dobar uspeh\n");
break;
case ODLICAN:
printf("Odlican uspeh. Cestitamo!\n");
break;
case GRESKA:
printf("Deluje da su podaci neispravni\n");
break;
}
(2
01
5)
uspeh
else if
uspeh
else if
uspeh
else
uspeh
le
#include <stdio.h>
#include <limits.h>
int main() {
int x; /* tekuci broj */
int m; /* najmanji prethodno unet broj */
int n; /* broj unetih brojeva */
int s; /* suma unetih brojeva */
/* Prvi uneti broj mora biti specificno obradjen jer nema
prethodnih brojeva kako bi se odredio njihov minimum. Po uslovu
B. Reenja zadataka
zadatka, uvek ga ispisujemo.

*/
scanf("%d", &x);
printf("manji od minimuma: %d\n", x);
m = x;
/* Za sredinu prethodnih se uzima da je 0.0 */
if (x > 0.0)
printf("Veci od proseka prethodnih: %d\n", x);
/* Azuriramo prosek prethodnih */
s = x; n = 1;
(2
01
5)
335
return 0;
sk
o
iz
an
je
/* Obradjujemo ostale brojeve dok se ne pojavi 0 */

while (x != 0) {
scanf("%d", &x);
if (x < m) {
printf("Manji od minimuma: %d\n", x);
/* Azuriramo vrednost minimuma */
m = x;
}
if (x > s / n)
printf("Veci od proseka prethodnih: %d\n", x);
/* Azuriramo prosek prethodnih */
s += x; n++;
}
ro
n
kt
#include <stdio.h>
le
int main() {
unsigned a[1000], n, i, j;
scanf("%d", &n);
/* Gradimo niz sve do pozicije n */
a[0] = 0;
for (i = 1; i < n; i = j)
/* Kopiramo prefiks uvecavajuci elemente za 1, vodeci racuna da ne
predjemo granicu */
for (j = i; j < i+i && j < n; j++)
a[j] = a[j - i] + 1;
/* Stampamo niz */
for (i = 0; i < n; i++)
336
B. Reenja zadataka

printf("\n");
}
return 0;
(2
01
5)

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
an
je
int main() {
int a[100], b[100]; /* Ulazni nizovi */
int na, nb; /* Njihov broj elemenata */
int p[100], u[200], r[100]; /* Presek, unija, razlika */
int np, nu, nr; /* Njihov broj elemenata */
int i, j, k; /* Pomocne promenljive */
sk
o
iz
/* Ucitavamo niz a proveravajuci da se uneti elementi ne ponavljaju */

printf("Unesi broj elemenata niza a: ");
scanf("%d", &na);
for (i = 0; i < na; i++) {
scanf("%d", &a[i]);
for (j = 0; j < i; j++)
assert(a[i] != a[j]);
}
le
kt
ro
n
/* Ucitavamo niz b proveravajuci da se uneti elementi ne ponavljaju */

printf("Unesi broj elemenata niza b: ");
scanf("%d", &nb);
for (i = 0; i < nb; i++) {
scanf("%d", &b[i]);
for (j = 0; j < i; j++)
assert(b[i] != b[j]);
}
/* ------------------------------------------------------- */
/* presek - u niz p kopiramo sve elemente niza a koji se javljaju u
nizu b */
np = 0;
for (i = 0; i < na; i++) {
for (j = 0; j < nb; j++) {
/* Ako je element a[i] pronadjen u nizu b dodajemo ga u presek p
i prekidamo pretragu */
if (a[i] == b[j]) {
p[np++] = a[i];
break;
337
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
}
/* Ispisujemo elemente preseka */
printf("Presek: ");
for (i = 0; i < np; i++)
printf("%d ", p[i]);
printf("\n");
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
/* ------------------------------------------------------- */
/* unija - u niz u kopiramo sve elemente niza a i za njima sve
elemente niza b koji se ne javljaju u a */
/* Kopiramo niz a u niz u */
nu = 0;
for (i = 0; i < na; i++)
u[nu++] = a[i];
for (i = 0; i < nb; i++) {
/* Trazimo b[i] u nizu a */
for (j = 0; j < na; j++)
if (b[i] == a[j])
break;
/* Ako je petlja stigla do kraja, znaci da niz a ne sadrzi b[i] pa
ga dodajemo u uniju u */
if (j == na)
u[nu++] = b[i];
}
/* Ispisujemo elemente unije */
printf("Unija: ");
for (i = 0; i < nu; i++)
printf("%d ", u[i]);
printf("\n");
le
/* ------------------------------------------------------- */
/* razlika - u niz r kopiramo sve elemente niza a koji se ne
javljaju u nizu b */
nr = 0;
for (i = 0; i < na; i++) {
/* Trazimo a[i] u nizu b */
for (j = 0; j < nb; j++)
if (a[i] == b[j])
break;
/* Ako je petlja stigla do kraja, znaci da niz b ne sadrzi a[i] pa
ga dodajemo u razliku r */
if (j == nb)
r[nr++] = a[i];
}
/* Ispisujemo elemente razlike */
338
B. Reenja zadataka
printf("Razlika: ");
for (i = 0; i < nr; i++)
printf("%d ", r[i]);
printf("\n");
return 0;

#include <stdio.h>
#include <string.h>
an
je
int main() {
/* Rec koja se proverava */
char s[] = "anavolimilovana";
/* Bulovska promenljiva koja cuva rezultat */
int palindrom = 1;
(2
01
5)
sk
o
iz
/* Obilazimo nisku paralelno sa dva kraja sve dok se pozicije ne

mimoidju ili dok ne naidjemo na prvu razliku */
int i, j;
for (i = 0, j = strlen(s) - 1; i < j && palindrom; i++, j--)
if (s[i] != s[j])
palindrom = 0;
ro
n
kt
le
/* Ispisujemo rezultat */
if (palindrom)
printf("Rec %s je palindrom\n", s);
else
printf("Rec %s nije palindrom\n", s);
#include <stdio.h>
#include <string.h>
int main() {
/* Niska koja se obrce */
char s[] = "Zdravo";
/* Nisku obilazimo paralelno sa dva kraja sve dok se pozicije ne
susretnu, razmenjujuci karaktere */
int i, j;
339
B. Reenja zadataka
for (i = 0, j = strlen(s)-1; i<j; i++, j--) {

int tmp = s[i];
s[i] = s[j];
s[j] = tmp;
}
(2
01
5)
/* Ispisujemo obrnutu nisku */

printf("%s\n", s);
je
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
an
#define MAX 100
ro
n
iz
sk
o
/* Ucitavanje matrice */
scanf("%u", &n);
assert(n < MAX);
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
scanf("%d", &m[i][j]);
int main() {
unsigned n, i, j, k;
int m[MAX][MAX];
le
kt
/* Ispisujemo dijagonale - na svakoj je i+j konstantno */

for (k = 0; k <= 2*n-2; k++) {
for (i = 0; i <= k; i++)
if (i < n && k-i < n)
printf("%d ", m[i][k-i]);
putchar(\n);
}
return 0;

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
#define MAX 100
340
B. Reenja zadataka
int main() {
unsigned m, n, i, j;
int a[MAX][MAX];
(2
01
5)
/* Ucitavamo matricu */
scanf("%d%d", &m, &n);
assert(m < MAX && n < MAX);
for (i = 0; i < m; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
scanf("%d", &a[i][j]);
iz
an
je
/* Proveravamo sva polja */

for (i = 0; i < m; i++)
for (j = 0; j < n; j++) {
/* Odredjujemo zbir susednih elemenata polja (i, j) */
int k, l;
int s = 0;
for (k = -1; k <= 1; k++)
for (l = -1; l <= 1; l++) {
if (k == 0 && l == 0)
continue;
if (0 <= i+k && i+k < m && 0 <= j+l && j+l < n)
s += a[i+k][j+l];
}
sk
o
return 0;
kt
ro
n
/* Proveravamo da li je zbir jednak vrednosti na polju (i, j) */

if (s == a[i][j])
printf("%u %u: %d\n", i, j, a[i][j]);
le
Jezik C - funkcije
Reenje zadatka 8.1:
#include <stdio.h>
int prost(unsigned n) {
unsigned d;
if (n <= 1) return 0; /* najmanji prost broj je 2 */
/* Proveravaju se delioci do korena i prekida se ako se
pronadje delioc (moze da prekoraci za jako veliko n) */
for (d = 2; d * d <= n; d++)
if (n % d == 0)
341
return 0;
/* Ako delioc nije pronadjen, broj je prost */
return 1;
int main() {
/* Ucitava se broj i proverava da li je prost */
unsigned n;
scanf("%u", &n);
printf(prost(n) ? "Prost\n" : "Nije prost\n");
}
Reenje zadatka 8.2:
an
je
#include <stdio.h>
#include <math.h>
(2
01
5)
B. Reenja zadataka
iz
double rastojanje(double x1, double y1, double x2, double y2) {

double dx = x2 - x1, dy = y2 - y1;
return sqrt(dx*dx + dy*dy);
}
le
kt
ro
n
sk
o
int main() {
double xa, ya, xb, yb, xc, yc;
scanf("%lf%lf", &xa, &ya);
scanf("%lf%lf", &xb, &yb);
scanf("%lf%lf", &xc, &yc);
double a = rastojanje(xb, yb, xc, yc);
double b = rastojanje(xa, ya, xc, yc);
double c = rastojanje(xa, ya, xb, yb);
double s = (a + b + c) / 2.0;
double P = sqrt(s * (s - a) * (s - b) * (s - c));
printf("%lf\n", P);
return 0;
}
Reenje zadatka 8.3:
#include <stdio.h>
unsigned suma_delilaca(unsigned n) {
unsigned s = 1, d;
for (d = 2; d*d < n; d++)
if (n % d == 0)
s += d + n / d;
342
B. Reenja zadataka
if (d * d == n)
s += d;
return s;
(2
01
5)
int savrsen(unsigned n) {
return n == suma_delilaca(n);
}
je
int main() {
unsigned n;
for (n = 1; n <= 10000; n++)
if (savrsen(n))
printf("%u\n", n);
return 0;
}
sk
o
/* Struktura razlomak */
struct razlomak {
int brojilac, imenilac;
};
iz
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
an
Reenje zadatka 8.4:
le
kt
ro
n
/* a/b < c/d je ekvivalentno sa

a*d < c*b ako je a*d > 0, tj. sa
a*d > c*b ako je a*d < 0 */
int poredi_razlomke(struct razlomak a, struct razlomak b) {
assert(a.imenilac != 0 && b.imenilac != 0);
if(a.imenilac*b.imenilac>0) {
if(a.brojilac*b.imenilac > a.imenilac*b.brojilac)
return 1;
else if(a.brojilac*b.imenilac == a.imenilac*b.brojilac)
return 0;
else
return -1;
} else {
if(a.brojilac*b.imenilac < a.imenilac*b.brojilac)
return 1;
else if(a.brojilac*b.imenilac == a.imenilac*b.brojilac)
return 0;
else
return -1;
}
343
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
/* Ucitavaju se dva razlomka i porede se */

int main() {
struct razlomak a, b;
scanf("%d%d", &a.brojilac, &a.imenilac); assert(a.imenilac != 0);
scanf("%d%d", &b.brojilac, &b.imenilac); assert(b.imenilac != 0);
printf("%d\n", poredi_razlomke(a, b));
}
Reenje zadatka 8.5:
an
iz
int sadrzi(int a[], int n, int x) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
if (a[i] == x)
return 1;
return 0;
}
je
#include <stdio.h>
ro
n
sk
o
int prva_poz(int a[], int n, int x) {

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
if (a[i] == x)
return i;
return -1;
}
le
kt
int poslednja_poz(int a[], int n, int x) {

int i;
for (i = n - 1; i >= 0; i--)
if (a[i] == x)
return i;
return -1;
}
int suma(int a[], int n) {
int i;
int s = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
s += a[i];
return s;
}
double prosek(int a[], int n) {
344
B. Reenja zadataka
int i;
int s = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
s += a[i];
return (double)s / (double)n;
je
sk
o
iz
an
/* Pretpostavlja se da je niz neprazan */

int max_poz(int a[], int n) {
int i, mp;
mp = 0;
for (i = 1; i < n; i++)
if (a[i] > a[mp])
mp = i;
return mp;
}
(2
01
5)
/* Pretpostavlja se da je niz neprazan */

int min(int a[], int n) {
int i, m;
m = a[0];
for (i = 1; i < n; i++)
if (a[i] < m)
m = a[i];
return m;
}
kt
ro
n
int sortiran(int a[], int n) {

int i;
for (i = 0; i + 1 < n; i++)
if (a[i] > a[i+1])
return 0;
return 1;
}
le
int main() {
int a[] = {3, 2, 5, 4, 1, 3, 8, 7, 5, 6};
int n = sizeof(a) / sizeof(int);
printf("Sadrzi: %d\n", sadrzi(a, n, 3));
printf("Prva pozicija: %d\n", prva_poz(a, n, 3));
printf("Poslednja pozicija: %d\n", poslednja_poz(a, n, 3));
printf("Suma: %d\n", suma(a, n));
printf("Prosek: %lf\n", prosek(a, n));
printf("Minimum: %d\n", min(a, n));
printf("Pozicija maksimuma: %d\n", max_poz(a, n));
printf("Sortiran: %d\n", sortiran(a, n));
return 0;
}
345
B. Reenja zadataka
Reenje zadatka 8.6:

#include <stdio.h>
iz
an
/* Ne cuva se redosled elemenata niza. */

int izbaci_prvi_2(int a[], int n) {
int i;
a[0] = a[n - 1];
return n - 1;
}
je
/* Cuva se redosled elemenata niza */

int i;
for (i = 0; i + 1 < n; i++)
a[i] = a[i + 1];
return n - 1;
}
(2
01
5)
int izbaci_poslednji(int a[], int n) {

return n - 1;
}
kt
ro
n
sk
o
/* Cuva se redosled elemenata niza. */

int izbaci_kti(int a[], int n, int k) {
int i;
for (i = k; i + 1 < n; i++)
a[i] = a[i + 1];
return n - 1;
}
le
/* Izbacivanje prvog se moze svesti na izbacivanje k-tog. */

return izbaci_kti(a, n, 0);
}
/* Pretpostavlja se da ima dovoljno prostora za ubacivanje. */
int ubaci_na_kraj(int a[], int n, int x) {
a[n] = x;
return n + 1;
}
/* Pretpostavlja se da ima dovljno prostora za ubacivanje.
Cuva se redosled elemenata niza. */
int ubaci_na_pocetak_1(int a[], int n, int x) {
int i;
for (i = n; i > 0; i--)
346
B. Reenja zadataka
a[i] = a[i-1];
a[0] = x;
return n + 1;
(2
01
5)

Ne cuva se redosled elemenata niza. */
int i;
a[n] = a[0];
a[0] = x;
return n + 1;
}
iz
an
je

Cuva se redosled elemenata niza. */
int ubaci_na_poz_k(int a[], int n, int k, int x) {
int i;
for (i = n; i > k; i--)
a[i] = a[i-1];
a[k] = x;
return n + 1;
}
sk
o
/* Ubacivanje na pocetak se moze svesti na ubacivanje na poziciju k. */

return ubaci_na_poz_k(a, n, 0, x);
}
le
kt
ro
n
int izbaci_sve(int a[], int n, int x) {

int i, j;
for (j = 0, i = 0; i < n; i++)
if (a[i] != x)
a[j++] = a[i];
return j;
}

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
printf("\n");
}
int main() {
int a[10] = {1, 2, 3};
int n = 3;
n = ubaci_na_pocetak_1(a, n, 0);
ispisi(a, n);
347
n = izbaci_poslednji(a, n);
ispisi(a, n);
n = ubaci_na_poz_k(a, n, 2, 4);
ispisi(a, n);
n = ubaci_na_kraj(a, n, 1);
ispisi(a, n);
n = izbaci_sve(a, n, 1);
ispisi(a, n);
return 0;
(2
01
5)
B. Reenja zadataka
Reenje zadatka 8.7:
je
#include <stdio.h>
d
iz
sk
o

int i;
for (i = 0; i < n; i++)
printf("\n");
}
an
/* Napomena: odredjen broj funkcija u ovom zadatku se moze

implementirati i efikasnije, medjutim, uz prilicno komplikovaniji
kod. */
le
kt
ro
n
int najduza_serija_jednakih(int a[], int n) {

int i;
/* Duzina tekuce serije je 0 ili 1 u zavisnosti od toga da li je niz
prazan ili nije */
int ts = n != 0;
/* Najduza serija je tekuca serija */
int ns = ts;
for (i = 1; i < n; i++) {
/* Ako je element jednak prethodnom */
if (a[i] == a[i-1])
/* Nastavlja se tekuca serija */
ts++;
else
/* Inace, zapocinjemo novu seriju */
ts = 1;
/* Azuriramo vrednost najduze serije */
if (ts > ns)
ns = ts;
}
/* Vracamo duzinu najduze serije */
return ns;
348
B. Reenja zadataka
an
je
(2
01
5)
/* Ova funkcija se od prethodne razlikuje samo po uslovu poredjenja

dva susedna elementa niza. Kasnije ce biti prikazano kako se to
poredjenje moze parametrizovati. */
int najduza_serija_neopadajucih(int a[], int n) {
int i;
int ts = n != 0;
int ns = ts;
for (i = 1; i < n; i++) {
if (a[i] >= a[i-1])
ts++;
else
ts = 1;
if (ts > ns)
ns = ts;
}
return ns;
}
le
kt
ro
n
sk
o
iz
int podniz_uzastopnih(int a[], int n, int b[], int m) {

int i, j;
/* Za svako i takvo da od pozicije i do kraja niza a ima bar onoliko
elemenata koliko i u nizu b*/
for (i = 0; i + m - 1 < n; i++) {
/* Proveravamo da li se niz b nalazi u nizu a pocevsi od
pozicije i */
for (j = 0; j < m; j++)
if (a[i + j] != b[j])
break;
/* Nismo naisli na razliku, dakle, ceo niz b se nalazi u nizu a
pocevsi od pozicije i */
if (j == m)
return 1;
}
/* Nismo pronasli b unutar a (inace bi funkcija bila prekinuta sa
return 1) */
return 0;
}
int podniz(int a[], int n, int b[], int m) {
int i, j;
/* Prolazimo kroz nisku a, trazeci slova niske b. */
for (i = 0, j = 0; i < n && j < m; i++)
/* Kada pronadjemo tekuce slovo niske b, prelazimo na sledece */
if (a[i] == b[j])
j++;
/* Ako smo iscrpli sve karaktere niske b, onda jeste podniz, inace
nije */
349
B. Reenja zadataka
return j == m;
je
(2
01
5)
void rotiraj_desno(int a[], int n, int k) {

int i, j;
/* k puta rotiramo za po jednu poziciju */
for (j = 0; j < k; j++) {
/* Upamtimo poslednji */
int tmp = a[n-1];
/* Sve elemente pomerimo za jedno mesto na desno */
for (i = n-1; i > 0; i--)
a[i] = a[i-1];
/* Raniji poslednji stavimo na pocetak */
a[0] = tmp;
}
}
ro
n
sk
o
iz
an
void rotiraj_levo(int a[], int n, int k) {

int i, j;
/* k puta rotiramo za po jednu poziciju */
for (j = 0; j < k; j++) {
/* upamtimo prvi */
int tmp = a[0];
/* Sve elemente pomerimo za jedno mesto u levo */
for (i = 0; i + 1 < n; i++)
a[i] = a[i+1];
/* Raniji prvi postavimo na kraj */
a[n - 1] = tmp;
}
}
le
kt
int izbaci_duplikate(int a[], int n) {

int i, j, k;
/* za svaki element niza a */
for (i = 0; i < n; i++) {
/* izbacujemo element a[i] iz ostatka niza a tako sto se elementi
a[j] razliciti od a[i] prepisuju u niz a (ali na poziciju k
koja moze biti i manja od j). */
for (k = i + 1, j = i + 1; j < n; j++)
if (a[j] != a[i])
a[k++] = a[j];
n = k;
}
return n;
}
/* Pretpostavlja se da u niz c moze da se smesti bar n + m elemenata */
int spoji(int a[], int n, int b[], int m, int c[]) {
int i, j, k;
350
/* Tekuca pozicija u prvom, drugom nizu i u rezultatu */

i = 0, j = 0, k = 0;
/* Dok postoje elementi i u jednom i u drugom nizu */
while (i < n && j < m)
/* U rezultat prepisujemo manji element */
c[k++] = a[i] < b[j] ? a[i++] : b[j++];
/* Ono sto je preostalo u nizovima prepisujemo u rezultat (jedna od
naredne dve petlje je uvek prazna) */
while (i < n)
c[k++] = a[i++];
while (j < m)
c[k++] = b[j++];
return k;
(2
01
5)
B. Reenja zadataka
sk
o
iz
an
je
void obrni(int a[], int n) {

int i, j;
/* Prolazimo niz paralelno sa dva kraja dok se pozicije ne
mimoidju */
for (i = 0, j = n-1; i < j; i++, j--) {
/* Vrsimo razmenu elemenata */
int tmp = a[i];
a[i] = a[j];
a[j] = tmp;
}
}
le
kt
ro
n
/* Testiramo napisane funkcije */

int main() {
int a[] = {3, 4, 8, 8, 9, 12}, b[] = {10, 9, 7, 7, 7, 6, 5, 5, 2},
c[] = {4, 8, 8, 9}, d[] = {3, 4, 9, 12}, e[20];
int na = sizeof(a)/sizeof(int), nb = sizeof(b)/sizeof(int),
nc = sizeof(c)/sizeof(int), nd = sizeof(d)/sizeof(int), ne;
printf("%d\n", najduza_serija_jednakih(b, nb));
printf("%d\n", najduza_serija_neopadajucih(b, nb));
printf("%d\n", najduza_serija_neopadajucih(a, na));
printf("%d\n", podniz_uzastopnih(a, na, c, nc));
printf("%d\n", podniz_uzastopnih(a, na, d, nd));
printf("%d\n", podniz(a, na, c, nc));
printf("%d\n", podniz(a, na, d, nd));
printf("%d\n", podniz(b, nb, d, nd));
obrni(b, nb);
ne = spoji(a, na, b, nb, e);
ne = izbaci_duplikate(e, ne);
ispisi(e, ne);
rotiraj_levo(e, ne, 2);
ispisi(e, ne);
rotiraj_desno(e, ne, 5);
ispisi(e, ne);
351
B. Reenja zadataka
return 0;
Reenje zadatka 8.8:
(2
01
5)
#include <stdio.h>
je
/* Funkcija radi slicno funkciji strcmp iz string.h */

int poredi(char s1[], char s2[]) {
/* Petlja tece sve dok ne naidjemo na prvi razliciti karakter */
int i;
for (i = 0; s[i]==t[i]; i++)
if (s[i] == \0) /* Naisli smo na kraj obe niske,
a nismo nasli razliku */
return 0;
an
d
iz
/* s[i] i t[i] su prvi karakteri u kojima se niske razlikuju.

Na osnovu njihovog odnosa, odredjuje se odnos stringova */
return s[i] - t[i];
sk
o
int main() {
printf("%d\n", poredi("zdravo", "svima"));
return 0;
}
ro
n
Reenje zadatka 8.9:
kt
#include <stdio.h>
le
/* Proverava da li se niska sub javlja kao podniz niske str (redosled

je bitan, ali karakteri ne moraju da se javljaju uzastopno.
Funkcija vraca 1 ako jeste, a 0 ako nije podniz. */
int podniz(char str[], char sub[]) {
int i, j = 0;
/* Trazimo svako slovo iz niske sub */
for (i = 0; sub[i] != \0; i++)
/* Petlja traje dok ne nadjeno trazeno slovo */
while (str[j] != sub[i]) {
/* Ako smo usput stigli do kraja niske str, a nismo
nasli trazeno slovo, onda nije podniz. */
if (str[j] == \0)
return 0;
j++;
}
352
B. Reenja zadataka
/* Svako slovo iz sub smo pronasli, onda jeste pondiz */

return 1;
iz
an
je
(2
01
5)
/* Proverava da li niska str sadrzi nisku sub kao podnisku (karakteri

moraju da se jave uzastopno). Funkcija radi isto slicno kao
bibliotecka funkcija strstr, ali vraca poziciju na kojoj sub
pocinje, odnosno -1 ukoliko ga nema. Postoje efikasniji algoritmi
za re\v savanje ovog problema, od naivnog algoritma koji je ovde
naveden. */
int podniska(char str[], char sub[]) {
int i, j;
/* Proveravamo da li sub pocinje na svakoj poziciji i */
for (i = 0; str[i] != \0; i++)
/* Poredimo sub sa str pocevsi od pozicije i
sve dok ne naidjemo na razliku */
for (j = 0; str[i+j] == sub[j]; j++)
/* Nismo naisli na razliku a ispitali smo
sve karaktere niske sub */
if (sub[j+1]==\0)
return i;
/* Nije nadjeno */
return -1;
}
ro
n
sk
o
int main() {
printf("%d\n", podniz("banana", "ann"));
printf("%d\n", podniska("banana", "anan"));
return 0;
}
kt
le
#include <stdio.h>
/* Dve niske su permutacija jedna druge akko imaju podjednak broj

pojavljivanja svih karaktera. Pretpostavljamo da niske sadrze samo
ASCII karaktere. */
int permutacija(char s[], char t[]) {
/* Broj pojavljivanja svakog od 128 ASCII karaktera u niskama s i t */
int ns[128], nt[128], i;
/* Inicijalizujemo brojace na 0 */
for (i = 0; i < 128; i++)
ns[i] = nt[i] = 0;
/* Brojimo karaktere niske s */
for (i = 0; s[i]; i++)
ns[s[i]]++;
353
B. Reenja zadataka
/* Brojimo karaktere niske t */

for (i = 0; t[i]; i++)
nt[t[i]]++;
(2
01
5)
/* Poredimo brojeve za svaki od 128 ASCII karaktera */

for (i = 0; i < 128; i++)
if (ns[i] != nt[i])
return 0;
/* Nismo naisli na razliku - dakle svi karakteri se javljaju isti
broj puta */
return 1;
iz
an
je
/* Provera funkcije */
int main() {
char s[] = "tom marvolo riddle ", t[] = "i am lord voldemort";
printf("%d\n", permutacija(s, t));
return 0;
}
sk
o
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
le
kt
ro
n
int zbir_vrste(int m[10][10], int n, int i) {

int j;
int zbir = 0;
assert(n < 10 && i < 10);
for (j = 0; j < n; j++)
zbir += m[i][j];
return zbir;
}
int zbir_kolone(int m[10][10], int n, int j) {

int i;
int zbir = 0;
assert(n < 10 && j < 10);
for (i = 0; i < n; i++)
zbir += m[i][j];
return zbir;
}
int zbir_glavne_dijagonale(int m[10][10], int n) {
int i;
int zbir = 0;
354
B. Reenja zadataka
assert(n < 10);

for (i = 0; i < n; i++)
zbir += m[i][i];
return zbir;
iz
je
an
int ucitaj(int m[10][10]) {

int i, j, n;
scanf("%d", &n); assert(1 <= n && n < 10);
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
scanf("%d", &m[i][j]);
return n;
}
(2
01
5)
int zbir_sporedne_dijagonale(int m[10][10], int n) {

int i;
int zbir = 0;
assert(n < 10);
for (i = 0; i < n; i++)
zbir += m[i][n-i-1];
return zbir;
}
le
kt
ro
n
sk
o
int magicni(int m[10][10], int n) {

int i, j, zbir;
zbir = zbir_vrste(m, n, 0);
for (i = 1; i < n; i++)
if (zbir_vrste(m, n, i) != zbir)
return 0;
for (j = 0; j < n; j++)
if (zbir_kolone(m, n, j) != zbir)
return 0;
if (zbir_glavne_dijagonale(m, n) != zbir)
return 0;
if (zbir_sporedne_dijagonale(m, n) != zbir)
return 0;
return 1;
}
int main() {
int n, m[10][10];
n = ucitaj(m);
printf("%d\n", magicni(m, n));
return 0;
}
355
B. Reenja zadataka

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
(2
01
5)
#define MAX 100

typedef struct {
float a[MAX][MAX];
unsigned m, n;
} MATRICA;
sk
o
iz
an
je
/* Efikasnije bi bilo prenositi matricu kao argument,

preko pokazivaca, ali to jos nije uvedeno. */
MATRICA ucitaj() {
MATRICA m;
unsigned i, j;
scanf("%u%u", &m.m, &m.n);
assert(m.n < MAX);
for (i = 0; i < m.m; i++)
for (j = 0; j < m.n; j++)
scanf("%f", &m.a[i][j]);
return m;
}
le
kt
ro
n
MATRICA saberi(MATRICA m1, MATRICA m2) {

MATRICA m;
unsigned i, j;
assert(m1.m == m2.m && m1.n == m2.n);
m.m = m1.m; m.n = m1.n;
for (i = 0; i < m.n; i++)
for (j = 0; j < m.n; j++)
m.a[i][j] = m1.a[i][j] + m2.a[i][j];
return m;
}
MATRICA pomnozi(MATRICA m1, MATRICA m2) {
MATRICA m;
unsigned i, j, k;
assert(m2.m == m1.n);
m.m = m1.m; m.n = m2.n;
for (i = 0; i < m.m; i++)
for (j = 0; j < m.n; j++) {
m.a[i][j] = 0;
for (k = 0; k < m1.n; k++)
m.a[i][j] += m1.a[i][k]*m2.a[k][j];
}
356
B. Reenja zadataka
return m;
je
an
sk
o
iz
int main() {
MATRICA m1, m2, m;
m1 = ucitaj(); m2 = ucitaj();
if (m1.m == m2.m && m1.n == m2.n) {
m = saberi(m1, m2);
ispisi(m);
}
if (m1.n = m2.m) {
m = pomnozi(m1, m2);
ispisi(m);
}
return 0;
}
(2
01
5)
void ispisi(MATRICA m) {
unsigned i, j;
for (i = 0; i < m.m; i++) {
for (j = 0; j < m.n; j++)
printf("%g ", m.a[i][j]);
putchar(\n);
}
}
ro
n

#include <stdio.h>
#include <assert.h>
kt
#define MAX 100
le
/* Veliki broj je predstavljen nizom od n cifara. Cifre se zapisuju

"naopako" kako bi se cifra uz 10^i nalazila na poziciji i */
typedef struct {
unsigned char c[MAX];
unsigned n;
} BROJ;
BROJ ucitaj() {
BROJ rez;
rez.n = 0;
int c, i, j;
while(isdigit(c = getchar())) {
rez.c[rez.n++] = c - 0;
assert(rez.n <= MAX);
B. Reenja zadataka
}
/* Obrcemo zapis */
for (i = 0, j = rez.n-1; i < j; i++, j--) {
unsigned char tmp = rez.c[i];
rez.c[i] = rez.c[j];
rez.c[j] = tmp;
}
return rez;
void ispisi(BROJ b) {
int i;
for (i = b.n-1; i >= 0; i--)
putchar(0 + b.c[i]);
}
(2
01
5)
357
le
kt
ro
n
sk
o
iz
an
je
BROJ saberi(BROJ a, BROJ b) {

BROJ rez;
unsigned i;
/* Prenos */
unsigned char p = 0;
for (i = 0; i < a.n || i < b.n; i++) {
/* Cifra prvog broja ili 0 ako su sve cifre iscrpljene */
unsigned char c1 = i < a.n ? a.c[i] : 0;
/* Cifra drugog broja ili 0 ako su sve cifre iscrpljene */
unsigned char c2 = i < b.n ? b.c[i] : 0;
/* Zbir cifara + prenos sa prethodne pozicije*/
unsigned char c = c1 + c2 + p;
/* Nova cifra */
rez.c[i] = c % 10;
/* Prenos na sledecu poziciju */
p = c / 10;
}
/* Broj cifara rezultata */
rez.n = i;
/* Ako postoji prenos, treba dodati jos jednu cifru */
if (p > 0) {
assert(rez.n < MAX);
rez.c[rez.n] = p;
rez.n++;
}
return rez;
}
BROJ pomnozi(BROJ a, BROJ b) {
BROJ rez; /* rezultat */
unsigned i, j;
unsigned char p; /* prenos */
B. Reenja zadataka
/* Maksimalni broj cifara rezultata */

rez.n = a.n + b.n;
assert(rez.n <= MAX);
/* Inicijalizujemo sve cifre rezultata */
for (i = 0; i < rez.n; i++)
rez.c[i] = 0;
/* Mnozimo brojeve ne vrseci nikakav prenos */
for (i = 0; i < a.n; i++)
for (j = 0; j < b.n; j++)
rez.c[i+j] += a.c[i]*b.c[j];
(2
01
5)
358
iz
an
je
/* Normalizujemo rezultat */
p = 0;
for (i = 0; i < rez.n; i++) {
unsigned char c = rez.c[i] + p;
rez.c[i] = c % 10;
p = c / 10;
}
/* Ako je prva cifra 0, smanjujemo broj cifara */
if (rez.c[rez.n-1] == 0)
rez.n--;
return rez;
kt
ro
n
sk
o
int main() {
BROJ a = ucitaj(), b = ucitaj(), c;
c = saberi(a, b);
ispisi(c);
putchar(\n);
c = pomnozi(a, b);
ispisi(c);
putchar(\n);
}
le
Jezik C - pokazivai
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
/* Funkcija vraca 3 vrednosti preko pokazivaca */
void od_ponoci(unsigned n, unsigned* h, unsigned *m, unsigned *s) {
*h = n / 3600;
n %= 3600;
*m = n / 60;
359
B. Reenja zadataka
n %= 60;
*s = n;
(2
01
5)
int main() {
unsigned n, h, m, s;
scanf("%d", &n); assert(n < 60*60*24);
od_ponoci(n, &h, &m, &s);
printf("%d:%d:%d\n", h, m, s);
return 0;
}
je
#include <stdio.h>
d
iz
sk
o
int pozitivan(int x) {
return x > 0;
}
an
int paran(int x) {
return x % 2 == 0;
}
le
kt
ro
n
/* Kriterijum se prosledjuje u obliku pokazivaca na funkciju */

int najduza_serija(int a[], int n, int (*f) (int)) {
int i;
/* Duzina tekuce serije je 0 ili 1 u zavisnosti od toga da li je niz
prazan ili nije */
int ts = 0;
/* Najduza serija je tekuca serija */
int ns = ts;
for (i = 0; i < n; i++) {
/* Ako element zadovoljava kriterijum */
if ((*f)(a[i]))
/* Nastavlja se tekuca serija */
ts++;
else
/* Inace, prekidamo seriju */
ts = 0;
/* Azuriramo vrednost najduze serije */
if (ts > ns)
ns = ts;
}
/* Vracamo duzinu najduze serije */
return ns;
}
360
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
/* Testiramo napisane funkcije */

int main() {
int a[] = {1, 2, 4, -6, 5, 3, -3, 2, 5, 7, 9, 11},
n = sizeof(a)/sizeof(int);
printf("%d %d\n", najduza_serija(a, n, &paran),
najduza_serija(a, n, &pozitivan));
}
an
d
size_t my_strlen(const char* s) {

const char* t;
for (t = s; *t; t++)
;
return t - s;
}
je
#include <stdio.h>
sk
o
iz
size_t my_strcpy(char* dest, const char* src) {

while(*dest++ = *src++)
;
}
ro
n
int my_strcmp(char* s, char *t) {

while (*s && *s == *t)
s++, t++;
return *s - *t;
}
le
kt
void my_strrev(char* s) {
char *t = s;
/* Dovodimo s ispred terminalne nule */
while(*s)
s++;
s--;
/* Obrcemo karaktere */
for (; t < s; t++, s--) {
char tmp = *s; *s = *t; *t = tmp;
}
}
const char* my_strchr(char x, const char* s) {
while(*s) {
if (*s == x) return s;
s++;
361
B. Reenja zadataka
}
return NULL;
for ( ; *str; str++) {

const char *s, *t;
for (s = str, t = sub; *s && (*s == *t); s++, t++)
if (*t == \0)
return str;
}
return NULL;
je
(2
01
5)
const char* my_strstr(const char* str, const char* sub) {

if (str == NULL || sub == NULL)
return NULL;
ro
n
sk
o
iz
an
int main() {
char s[] = "abc", t[] = "def", r[4];
printf("%lu %lu\n", my_strlen(s), my_strlen(t));
my_strcpy(r, s);
printf("%s\n", r);
my_strrev(s);
printf("%s\n", s);
printf("%d\n", my_strcmp(s, t));
printf("%c\n", *my_strchr(x, "abcxyz"));
printf("%s\n", my_strstr("abcdefghi", "def"));
return 0;
}
kt
le
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
#include <stdlib.h>
int main() {
unsigned n, i, min;
int *a, x;
/* Ucitavamo niz */
scanf("%u", &n);
assert(n > 0);
a = malloc(n*sizeof(int)); /* Dinamicka alokacija */
assert(a != NULL);
for (i = 0; i < n; i++)
362
B. Reenja zadataka
scanf("%d", &a[i]);
/* Trazimo element niza a najblizi broju x */

min = 0;
for (i = 1; i < n; i++)
if (abs(a[i] - x) < abs(a[min] - x))
min = i;
/* Ispisujemo rezultat */
printf("a[%d] = %d\n", min, a[min]);
je
an
/* Oslobadjamo niz */
free(a);
return 0;
(2
01
5)
/* Ucitavamo broj koji se trazi */

scanf("%d", &x);
#define KORAK 32
sk
o
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
#include <assert.h>
iz
ro
n
int main() {
unsigned n = 0, aloc = 0, i, m, nm;
int *a = NULL;
le
kt
/* Ucitavamo niz, dinamicki ga realocirajuci */

do {
if (aloc <= n) {
int* a_novo;
aloc += KORAK;
a_novo = realloc(a, aloc*sizeof(int));
assert(a_novo);
a = a_novo;
}
scanf("%d", &a[n]);
} while(a[n++] != 0);
/* Trazenje najcesceg elementa - ovaj algoritam je neefikasan, ali
se jednostavno implementira */
/* Broj pojavljivanja najcesceg elementa */
nm = 0;
363
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
for (i = 0; i < n; i++) {

/* Brojimo koliko puta se javlja element a[i] */
int ni = 0, j;
for (j = 0; j < n; j++)
if (a[i] == a[j])
ni++;
/* Ako se javlja cesce od do tada najcesceg, azuriramo broj
pojavljivanja najcesceg elementa i vrednost najcesceg */
if (ni > nm) {
nm = ni;
m = a[i];
}
}
je
/* Ispisujemo najcesci element i njegov broj pojavljivanja */

printf("%d - %d\n", m, nm);
return 0;
sk
o
iz
an
/* Oslobadjamo niz */
free(a);
ro
n
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
#include <stdlib.h>
int main() {
int n, i, j, lx, ux, ly, uy, **A;
le
kt
/* Ucitavamo dimenziju matrice */

scanf("%d", &n);
/* Dinamicki alociramo prostor */

A = malloc(n*sizeof(int*));
assert(A);
for (i = 0; i < n; i++) {
A[i] = malloc(n*sizeof(int));
assert(A[i]);
}
/* Ucitavamo elemente matrice */
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
364
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
/* Spiralno ispisujemo raspon [lx, ux] * [ly, uy] */

lx = 0; ux = n-1; ly = 0; uy = n-1;
while (lx <= ux && ly <= uy) {
for (i = lx; i <= ux; i++)
printf("%d ", A[i][ly]);
for (j = ly+1; j <= uy; j++)
printf("%d ", A[ux][j]);
for (i = ux-1; i >= lx; i--)
printf("%d ", A[i][uy]);
for (j = uy-1; j >= ly+1; j--)
printf("%d ", A[lx][j]);
lx++; ux--; ly++; uy--;
}
an
sk
o
return 0;
iz
je
/* Oslobadjamo matricu */
for (i = 0; i < n; i++)
free(A[i]);
free(A);
ro
n
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
#include <stdlib.h>
le
kt
int skalarni_proizvod(int *a, int *b, int n) {

int suma = 0, i;
for (i = 0; i < n; i++)
suma += a[i]*b[i];
return suma;
}
int ortonormirana(int** A, int n) {

int i, j;
for (i = 0; i < n; i++) {
if (skalarni_proizvod(A[i], A[i], n) != 1)
return 0;
for (j = i+1; j < n; j++)
if (skalarni_proizvod(A[i], A[j], n) != 0)
return 0;
}
return 1;
}
365
B. Reenja zadataka
int main() {
int n, i, j, **A;
scanf("%d", &n);
(2
01
5)

assert(A);
for (i = 0; i < n; i++) {
assert(A[i]);
}
an
je
/* Ucitavamo elemente matrice */

for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
return 0;
iz
ro
n
sk
o
for (i = 0; i < n; i++)
free(A[i]);
free(A);
/* Ispitujemo da li je matrica ortonormirana */

printf("%d\n", ortonormirana(A, n));
kt
Jezik C - ulaz/izlaz
le
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
int zbir = 0;
for (i = 0; i < argc; i++)
zbir += atoi(argv[i]);
printf("%d\n", zbir);
return 0;
}
366
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
#include <stdio.h>
#include <assert.h>
#include <stdlib.h>
/* Racuna se zbir kolone j matrice A dimenzije n */
int zbir_kolone(int** A, unsigned n, unsigned j) {
int i, zbir = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
zbir += A[i][j];
return zbir;
}
an
je

unsigned n, i, j, max_j;
int **A, max;
FILE* dat;
sk
o
iz
if (argc < 2) {
fprintf(stderr, "Greska: nedostaje ime ulazne datoteke\n");
return -1;
}
kt
ro
n
dat = fopen(argv[1], "r");

if (dat == NULL) {
fprintf(stderr,
"Greska: ucitavanje datoteke %s nije uspelo\n",
argv[1]);
return -1;
}
le

assert(fscanf(dat, "%u", &n) == 1);
assert(n >= 1);
assert(A);
for (i = 0; i < n; i++) {
assert(A[i]);
}
/* Ucitavamo matricu */
for (i = 0; i < n; i++)
for (j = 0; j < n; j++)
367
B. Reenja zadataka
/* Odredjujemo maksimum */
max_j = 0; max = zbir_kolone(A, n, 0);
for (j = 1; j < n; j++) {
int m = zbir_kolone(A, n, j);
if (m > max) {
max_j = j;
max = m;
}
}
/* Prijavljujemo rezultat */
printf("Kolona: %u Zbir: %d\n", max_j, max);
an
je
for (i = 0; i < n; i++)
free(A[i]);
free(A);
iz
/* Zatvaramo datoteku */
fclose(dat);
return 0;
sk
o
(2
01
5)
assert(fscanf(dat, "%d", &A[i][j]) == 1);
ro
n
kt
#include <stdio.h>
#include <stdlib.h>
#include <assert.h>
le
#define KORAK 64
typedef struct {
char ime[20];
char prezime[20];
unsigned br_ispita;
} APSOLVENT;
int main() {
FILE* dat;
APSOLVENT* apsolventi = NULL, apsolvent;
unsigned aloc = 0, n = 0, i, zbir;
float prosek;
dat = fopen("apsolventi.txt", "r");
368
B. Reenja zadataka
if (dat == NULL) {
fprintf(stderr,
"Greska pri otvaranju datoteke apsolventi.txt\n");
return 1;
}
an
je
(2
01
5)
/* Ucitavanje apsolvenata uz dinamicku realokaciju niza */

while(fscanf(dat, "%s%s%d",
apsolvent.ime, apsolvent.prezime, &apsolvent.br_ispita)
== 3) {
if (n >= aloc) {
aloc += KORAK;
APSOLVENT* tmp = realloc(apsolventi, aloc*sizeof(APSOLVENT));
assert(tmp);
apsolventi = tmp;
}
apsolventi[n++] = apsolvent;
}
/* Zatvaramo datoteku */
fclose(dat);
sk
o
iz
/* Izracunavanje prosecnog broja ispita */

zbir = 0;
for (i = 0; i < n; i++)
zbir += apsolventi[i].br_ispita;
prosek = (float)zbir / n;
kt
ro
n
/* Ispisujemo apsolvente sa natprosecnim brojem ispita */

for (i = 0; i < n; i++)
if (apsolventi[i].br_ispita > prosek)
printf("%s %s: %d\n", apsolventi[i].ime,
apsolventi[i].prezime,
apsolventi[i].br_ispita);
le
/* Oslobadjamo memoriju */
free(apsolventi);
return 0;

#include <stdio.h>
#include <ctype.h>
#include <assert.h>
369
B. Reenja zadataka
/* Maksimalan broj cifara u zapisu */

#define MAX_DIGITS 100
je
(2
01
5)
/* Vrednost cifre predstavljene ASCII karakterom.

Npr. 0->0, ..., 9->9,
a->10, ..., f -> 15,
A -> 10, ..., F -> 15,
Za karakter koji nije alfanumericki vraca -1 */
signed char vrednost_cifre(unsigned char c) {
if (isdigit(c)) /* Cifre */
return c-0;
if (isalpha(c) && islower(c)) /* Mala slova */
return c-a + 10;
if (isalpha(c) && isupper(c)) /* Velika slova */
return c-A + 10;
return -1;
}
ro
n
sk
o
iz
an
/* Cita zapis niske s kao broja u osnovi b. Citanje se vrsi dok se

javljaju validne cifre u osnovi b. Koristi se Hornerova shema. */
unsigned btoi(char s[], unsigned char b) {
unsigned rez = 0, i;
for (i = 0; s[i]; i++) {
signed char c = vrednost_cifre(s[i]);
/* Karakter ne predstavlja validnu cifru u osnovi b */
if (c == -1 || c >= b) break;
rez = rez * b;
rez += c;
}
return rez;
}
le
kt
/* Odredjuje zapis cifre c kao ASCII karakter */

unsigned char zapis_cifre(unsigned c) {
assert(c <= 36);
if (0 <= c && c <= 9)
return 0 + c;
else if (10 <= c && c <= 36)
return a + c;
}
/* Zapisuje broj n u osnovi b.
Funkcija pretpostavlja da niska s sadrzi dovoljno karaktera za
zapis. */
void itob(unsigned n, unsigned char b, char s[]) {
/* Formira se niz cifara */
unsigned i = 0, j;
do {
s[i++] = zapis_cifre(n % b);
370
n /= b;
} while (n > 0);
s[i] = \0;
/* Obrce se niz cifara */
for (j = 0, --i; j < i; j++, i--) {
char tmp = s[i];
s[i] = s[j];
s[j] = tmp;
}
(2
01
5)
B. Reenja zadataka
an
je

/* Broj u osnovi b koji se ucitava (niska cifara i vrednost) */
char s[MAX_DIGITS];
unsigned n;
/* Preveden broj u osnovu 2 */
char bs[MAX_DIGITS];
/* Datoteke iz kojih se ucitava i u koje se upisuje */
FILE *ulaz, *izlaz;
le
kt
ro
n
sk
o
iz
/* Otvaranje datoteka */
if (argc < 3) {
fprintf(stderr, "Upotreba: %s <ulaz> <izlaz>\n", argv[0]);
return 1;
}
ulaz = fopen(argv[1], "r");
if (ulaz == NULL) {
fprintf(stderr, "Greska prilikom otvaranja %s\n", argv[1]);
return 1;
}
izlaz = fopen(argv[2], "w");
if (izlaz == NULL) {
fprintf(stderr, "Greska prilikom otvaranja %s\n", argv[2]);
return 1;
}
/* Citanje i obrada brojeva */

while (fgets(s, MAX_DIGITS, ulaz) != NULL) {
char *t = s;
/* Ako je uneta prazna linija, prekida se postupak */
if (*t == \0 || *t == \n)
break;
if (*t == 0) {
t++;
if (*t == x || *t == X) {
/* Heksadekadni broj pocinje sa 0x ili 0X */
t++;
n = btoi(t, 16);
printf("%u\n", n);
iz
an
/* Zatvaramo datoteke */
fclose(ulaz);
fclose(izlaz);
return 0;
le
kt
ro
n
sk
o
itob(n, 2, bs);
fputs(bs, izlaz); fputc(\n, izlaz);
} else {
/* Oktalni broj pocinje sa 0 */
n = btoi(t, 8);
printf("%u\n", n);
itob(n, 2, bs);
}
} else {
/* Dekadni broj */
n = btoi(t, 10);
printf("%u\n", n);
itob(n, 2, bs);
}
je
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
371
le
E
ro
n
kt
sk
o
d
iz
an
je
(2
01
5)
372
B. Reenja zadataka
(2
01
5)
Indeks
abakus, 12
an
ABC (raunar), 15
algoritam, 61
analitika maina, 13
API, 35, 269
argument funkcije, 86
iz
analogni zapis, 39
294
sk
o
argumenti komandne linije programa,

asembler, 29
getc, 289
getchar, 278
gets, 279
isalnum, 274
isalpha, 107, 274
isdigit, 107
isdigit, 274
islower, 274
isupper, 274
malloc, 258, 272
matematika (sin, cos, log2,
exp, . . . ), 275
printf, 93, 280
putc, 289
putchar, 278
rand, 272
realloc, 260, 272
scanf, 95, 283
sprintf, 285
sqrt, 96, 275
srand, 272
sscanf, 286
strcat, 269
strchr, 269
strcmp, 269
strcpy, 136, 248, 269
strlen, 135, 247, 269
strstr, 269
system, 272
tolower, 107, 274
toupper, 107, 274
je
32-bitni i 64-bitni sistem, 105, 219
ro
n
automatska promenljiva, 200

bajt, 11, 104
biblioteka funkcija
le
kt
assert, 276
calloc, 258, 272
exit, 272
fclose, 288
feof, 290
ferror, 290
fgets, 291
fopen, 287
fprintf, 292
fputs, 279, 291
fread, 292
free, 259, 272
fscanf, 292
fseek, 293
ftell, 293
fwrite, 292
373
374
B. Reenja zadataka
ungetc,
290
Fon Nojmanova arhitektura rau-
biblioteka programskog jezika, 35
nara, 16
bit, 11, 12, 44, 104
font, 48
blok, 97, 152, 198
format niska, 95, 105107, 280, 283
blok dijagram, 62
fragmentisanje memorije, 264
brojevni sistem, 40
funkcija, 85, 167

argument, 170
heksadekadni, 41, 44, 109
definicija, 168, 169
oktalni, 41, 109
deklaracija, 94, 168, 169
main,
buena kartica, 13, 14
(2
01
5)
binarni, 11, 38, 40, 44
93, 167, 190, 294
parametar, 170
C (programski jezik), 18
poziv, 168
ANSI/ISO C, 92
prenos argumenata, 171, 223
C11, 92
prenos argumenata po adresi,
C99, 92
je
239
curenje memorije, 262
prenos argumenata po vrednosti,
an
171
er-Tjuringova teza, 63
prenos niza, 174, 242

prototip, vidi funkcija (deklaracija)
datoteka, 286
tekstualna, 287
iz
binarna, 287
datoteka zaglavlja, 94, 186, 194, 269
ro
n
sk
o
<assert.h>, 276
<ctype.h>, 106, 274
<math.h>, 96, 275
<stdio.h>, 94, 277
<stdlib.h>, 258, 272
<string.h>, 269
debager, 190
kt
definicija, 169, 204

naelna, 204
le
stvarna, 204
deklaracija, 101, 133, 169, 204
deljenje vremena, 18
diferencijska maina, 13
sa promenljivim brojem argumenata, 179
void,
171
funkcionalna dekompozicija programa,

192
generacije raunara, 16
generisanje i optimizacija koda, 187
glif, 48
globalna promenljiva, 103, 169, 199,
201
greka u programu, 94
izvravanje, 210, 230, 235, 262
kompilacija, 209
povezivanje, 209
pretprocesiranje, 209
digitalni zapis, 38, 39
halting problem, 72
dinamika alokacija memorije, 258
hard disk, 26
doseg identifikatora, 83, 103, 192,
hardver, 11, 16, 22
198
EDVAC raunar, 16
elektromehanike maine, 13
hip, vidi segment memorije (hip)

Holeritova maina, 13
Hornerova ema, 42
ENIAC (raunar), 15
identifikator, 102, 169
enigma maina, 15
IEEE 754 standard, 47, 107, 127
375
B. Reenja zadataka
integrisano kolo, 17
celobrojna promocija, 129
integrisano razvojno okruenje, 189
democija, 127
interpretator, 78, 87
eksplicitna, 126
izraunljiva funkcija, 63
implicitna, 126, 241
izraz, 85, 101, 112
promocija, 126
izvorna datoteka, 192
uobiajena aritmetika, 129
izvorni program, 78, 87, 94, 185,
kvalifikator
auto, 193, 200

const, 103, 171, 174, 235
extern, 193, 205
long, 104
long long, 104
register, 193
short, 104
signed, 104, 106
static, 193, 200, 202, 205, 207
unsigned, 104, 106
(2
01
5)
192
izvrni program, 79, 87, 94, 185,
218
jedinica prevoenja, 186, 192, 194,
203
jeziki procesor, vidi programski pre-
je
vodilac
kardinalnost, 69
kastovanje, vidi konverzija tipova (eksplicitna)
ASCII, 49, 106
iz
leksema, 81, 186
kodiranje karaktera, 48
leksika analiza, 186

leksiki analizator, 81, 87
sk
o
ISO-8859, 51
l-vrednost, 114, 115, 134, 241

Lajbnicova maina, 12
klizni lenjir, 12
ISO-10646, 52
an
karakter, 48
leksika programskog jezika, 80

lenjo izraunavanje, 118, 122
linker, vidi poveziva
UCS-2, 54
lokalna funkcija, 199
ro
n
kdna strana, 48
Unicode, 52
UTF-8, 54
lokalna promenljiva, 103, 169, 171,

199, 200
windows-125x/ANSI, 51
kt
YUSCII, 50
magistrala, 23
magnetni dobo, 17
komentar, 94
make (program), 189
kompilacija, 186
makro, vidi pretprocesorska direk-
le
Kolos (raunar), 15
odvojena, 189
tiva
define
kompilator, 78, 87, 186
Manesterska Beba (raunar), 17
konflikt identifikatora, 200
Mark I (raunar)
konstanta, 101, 109

celobrojna, 109
harvardski, 14
manesterski, 17
karakterska, 110
matina ploa, 23
u pokretnom zarezu, 110
matrica, vidi niz (dvodimenzioni)
konstanti izraz, 111
memorija
kontroler, 23
glavna, 16, 2325
konverzija tipova, 84, 110, 114, 115,
ke, 25
126, 173
RAM, 24, 26
376
B. Reenja zadataka
ROM, 25
arnost, 112
spoljanja, 16, 24, 26
asocijativnost, 113
mikroip, 17
bitovski, 119
mikroprocesor, 19
dekrementiranje, 115
mini raunari, 18
dereferenciranja, 234, 244
model boja, 55
inkrementiranje, 115
logiki, 117
RGB, 55
postfiksni, 112, 115
(2
01
5)
CMYK, 56
prefiksni, 112, 115

naredba, 85
prioritet, 113
break, 155, 159

continue, 160
do-while, 99, 158
for, 98, 157
goto, 151
if, 97, 152
referenciranja, 234, 244

relacijski, 104, 107, 117
sizeof,
je
uslovni, 122
zarez, 122
174
nazubljivanje koda, 94
neodluiv problem, 71
parametar funkcije, 86
prenos po adresi, 86
sk
o
prenos po vrednosti, 86
Paskalina, 12
iz
naredba dodele, 85, 113
niska, 134
an
izraza, 151
return, 94, 168,

switch, 155
while, 98, 156
123, 134, 142, 241
sloene dodele, 121
pokaziva, 233
na funkciju, 254
pokazivai i nizovi, 241
doslovna niska, 246
pokazivaka aritmetika, 241, 244
zavrna nula, 135
polje bitova, 145
ro
n
niz, 132
poluprovodniki elementi, 17
potprogram, 85
dvodimenzioni, 137, 250
povezanost identifikatora, 192, 203
indeks, 133, 241
poveziva, 187
inicijalizacija, 133, 135
povezivanje, 186, 187
kt
deklaracija, 133
niz pokazivaa, 250
le
prenos u funkciju, 174

viedimenzioni, 137
NULL,
235
dinamiko, 188, 218

statiko, 188
pragmatika programskog jezika, 83
prebrojiv skup, 69
prekoraenje, 105
objektni modul, 187
prekoraenje bafera, 264
objektno-orijentisano programiranje,
prelazak u novi red, 50
79
pretprocesiranje, 186, 193
odbirak, 39, 57
pretprocesor, 186, 193
operativni sistem, 34, 218
pretprocesorska direktiva, 193
operator, 101, 112
->,
253
adresni, 234
aritmetiki, 104, 107, 114
define, 98, 194

if-elif-endif, 197
ifdef/ifndef, 197
include, 94, 193
377
B. Reenja zadataka
undef,
sempl, vidi odbirak
196
preusmeravanje (redirekcija) ulaza

i izlaza, 277
sintaksa programskog jezika, 80, 81

sintaksika analiza, 186
procesor, 16, 22, 23
sintaksiki analizator, 82, 87
procesorska instrukcija, 29
sintaksiko stablo, 81
programiranje, 11
sloenost izraunavanja, 73
programska paradigma, 80
softver, 11, 16, 34
programski jezik
(2
01
5)
aplikativni, 34
asemblerski, 28
sistemski, 34, 91
mainski, 27, 28, 33, 87
standardna biblioteka programskog
mainski zavisan, 26
jezika, 86, 93, 188, 269
vii, 17, 27, 79, 87
standardni izlaz, 93, 277
programski prevodilac, 78, 87, 94

gcc, 94, 96, 187189, 210, 220
promenljiva, 83, 101
standardni izlaz za greke, 208, 277

standardni ulaz, 95, 277
je
statika promenljiva, 201, 202

stek, vidi segment memorije (stek)
inicijalizacija, 99, 102
string, vidi niska
an
deklaracija, 95, 101, 102

propratni efekat, 114, 115
struktura, 140
punilac, 190
raunar, 11
elektromehaniki, 14
elektronski, 14
iz
definicija, 141
78
sk
o
fon Nojmanove arhitekture, 16,
inicijalizacija, 142
prenos u funkciju, 177
strukturno programiranje, 79, 85

terminal, 18
tip podataka, 83, 101, 104
rantajm biblioteka, 35, 86, 218
bool, 108
char, 106
double, 96, 107
float, 107
int, 93, 104
rasterska grafika, 55
korisniki definisan, 140
rekurzija, 178, 225
logiki, 108
lini, 19
ro
n
sa skladitenim programom, 16
raunarstvo i informatika, 11
kt
oblasti, 21
le
rezolucija, 56
sakuplja otpada, 86
long double, 107

nabrojivi (enum), 140,
segment memorije, 220
pokazivaki, 233
hip, 258, 265
polje bitova, 145
segment kda, 220

segment podataka, 221
stek, 221
sekvenciona taka, 116
semantika analiza, 187
size_t,
123
struktura (struct), 140
typedef, 147
unija (union),
void*, 235
140, 144
semantiki analizator, 87
Tjuringova maina, 62
semantika programskog jezika, 80,
tok, 277
82
146
opseg, 105
token, 81
378
B. Reenja zadataka
tranzistor, 17
ulazno-izlazni ureaji, 16, 23, 26
unija, 144
Unix (operativni sistem), 18, 91
upozorenje prevodioca, 95, 210
(2
01
5)
UR maina, 62, 64
vakuumska cev, 17
vektorska grafika, 55
Z3 (raunar), 14
zapis
fiksni zarez, 47
neoznaeni brojevi, 41
je
oznaena apsolutna vrednost, 45
an
oznaeni brojevi, 45
pokretni zarez, 47, 107
potpuni komplement, 45
realni brojevi, 46
iz
slika, 55
tekst, 48
akardov razboj, 13
sk
o
zvuk, 56
le
kt
ro
n
ivotni vek promenljive, 83, 192, 200

Programiranje 2 ETF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Programiranje 2 ETF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

le

Osnove programiranja kroz programski jezik C

Studentski trg 16, 11000 Beograd

dr Gordana Pavlovi-Laeti, redovni profesor na Matematikom fakultetu u

dr Miodrag ivkovi, redovni profesor na Matematikom fakultetu u Beogradu

Obrada teksta, crtei i korice: autori

Filip Mari i Predrag Janii

Detalji licence mogu se

zvoljeno je umnoavanje, distribucija i javno saoptavanje dela, pod uslovom da se

Osnovni pojmovi raunarstva i programiranja

1 Raunarstvo i raunarski sistemi

Rana istorija raunarskih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . .

Raunari fon Nojmanove arhitekture . . . . . . . . . . . . . . .

Oblasti savremenog raunarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hardver savremenih raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Softver savremenih raunara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2 Reprezentacija podataka u raunarima

Zapis multimedijalnih sadraja

Vremenska i prostorna sloenost izraunavanja

4 Vii programski jezici

Kratki pregled istorije programskih jezika

Klasifikacije programskih jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Leksika, sintaksa, semantika programskih jezika . . . . . . . . .

Pragmatika programskih jezika

5 Osnovno o programskom jeziku C

6 Predstavljanje podataka i operacije nad njima

Osnovni tipovi podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Konstante i konstantni izrazi

Korisniki definisani tipovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 Naredbe i kontrola toka

Sloene naredbe (blokovi)

Primeri definisanja i pozivanja funkcije . . . . . . . . . . . . . .

Deklaracija i definicija funkcije

Konverzije tipova argumenata funkcije . . . . . . . . . . . . . .

Povratna vrednost funkcije

Korisniki definisani tipovi i funkcije . . . . . . . . . . . . . . .

8.10 Funkcije sa promenljivim brojem argumenata . . . . . . . . . .

9 Organizacija izvornog i izvrnog programa

Od izvornog do izvrnog programa

Organizacija izvornog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Organizacija izvrnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10 Pokazivai i dinamika alokacija memorije

10.2 Pokazivai i argumenti funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10.3 Pokazivai i nizovi

10.4 Pokazivaka aritmetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10.5 Pokazivai i niske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10.6 Nizovi pokazivaa i viedimenzioni nizovi . . . . . . . . . . . . .

10.7 Pokazivai i strukture

10.8 Pokazivai na funkcije

10.9 Dinamika alokacija memorije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11 Pregled standardne biblioteke

12 Ulaz i izlaz programa

12.2 Ulaz iz niske i izlaz u nisku

12.3 Ulaz iz datoteka i izlaz u datoteke

12.4 Argumenti komandne linije programa

A Tabela prioriteta operatora

12.1 Standardni tokovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ova knjiga pisana je kao udbenik za predmet Programiranje 1 na smeru

Informatika Matematikog fakulteta u Beogradu. U ovom predmetu i u ovoj

kroz jedan konkretan jezik.

Knjiga je nastala na osnovu materijala za predavanja koja smo na ovom

nom obimu. Zahvaljujui tome, ova knjiga i njen nastavak (Programiranje 2

Osnove programiranja kroz programski jezik C) mogu se koristiti kao udbenici

Za predmet na studijama na kojima nema drugih