Scribd Logo
Unggah

Selamat datang di Scribd!

  • Auto Svet - 01.05.1980.

    Diunggah oleh

    Zastava 101 Klub
    467 tayangan84 halaman
    Test Zastave 101 Special serije 2 u magazinu Auto Svet - 01.05.1980.

    Hak Cipta

    © © All Rights Reserved

    Format Tersedia

    PDF atau baca online dari Scribd

    Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

    Apakah konten ini tidak pantas?

    Laporkan Dokumen Ini
    Test Zastave 101 Special serije 2 u magazinu Auto Svet - 01.05.1980.

    Hak Cipta:

    © All Rights Reserved
    Unduh sebagai PDF atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    467 tayangan84 halaman

    Auto Svet - 01.05.1980.

    Diunggah oleh

    Zastava 101 Klub
    Test Zastave 101 Special serije 2 u magazinu Auto Svet - 01.05.1980.

    Hak Cipta:

    © All Rights Reserved
    Unduh sebagai PDF atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    dari 84
    Oe) Se ee terial] wurw CITROENTOLIUTISRBUE.com Liénosti Huseinov koji sada slavi 25 godina posto- auto Posao .datkih vodita" je da Jordanski kralj Husein ibn Talal svakog dana pre i posle skoiske ibn Abdutah ibn Husein jubitel je nastave izidu na ullce i zauzmu Gee anon Cabot dredenamesta kod pesatkih "BMV" iz Minhena, Vee ih u svojo} prelaza, kako bi dacima obezbedil Sarazi ima tuce, ali ni poslednjer quran prelazak preko kolovoza najbr2em, tipu «MI, ni Tih vodita ima danas u SR Pacem isa crariie Nemazkoj 60.000, To su uglavnom (1,290,000 novih dinara), Stari daci i mladi nastavnici. Oni "Taj sportsko-paradni,pliosnat Svakodnevno "obezbeduju 10.000 unovom Secale U ,Zastavi* smo tuli dosta lepih reti na ratun nove maSine. Da Ii je zaista toliko dobra koliko je Kragujevéani hvale? Odgovor na ovo pitanje potrazili smo od jednog od najvetihjugoslovenskih strutnjaka za motore. — Motor ,ritma”, je rrenutno jedan od najboliih u Evropi — rekao je profesor Ma- Sinskog fakulteta u Beogradu Mika Bori savijevie. — ,Fiatovi* strugnjaci, sa dokto- rom Lampredijem na telu, uspeli su da kon struiSu robustnu i izdr2ijivu masinu koja je nadmatila tak i legendarni_,mileéento” (fiat 1100*). Novi, slabiji, motor ,specija- 1a* manje je termitki optereéen, pa je i nor- malno Sto ima dudi radni vek: Prijatno je saznanje da se _ispod poklopea vaseg automobila nalazi sigurna ‘ma8ina kojom mozete da predete desetine hiillada kilometara bez veéepomoti mehanitara, ali nije naodmet upoznati maksimalnu brzinu, ubrzanja i drugo, Nasa zapazanja potvrdili su i elektronski instrumenti kojima smo, na aerodrom- skoj, pisti, merili performanse najjates wslojadina”. Ubreanje od 0 do 100 Kilometara na és, na primer, losije je 2a 1.9 sekundu (sada iznosi 15,7), a maksimalna brzina manja za Sest kilometara na as (sada 148 km) nego kod prethodnog ,specijal Kako nam je rekao invenjer Tesic iz Zastave razvoj", smanjenje snage nove maine postignuto je zamenom kar buratora (umesto dvostrukog sada je jed- nostruki) i usisne grane. Ipak, jednostruki karburator je znatno lakSi 2 odréavanje od dvastrukog. Potom smo na prvoj benzinskoj pumpi utili da specijal* od 65 konjskih snaga trosi, u proseku, litar benzina manje od starijeg i jateg’ wbrata*. Na dvanaest hiljada kilometara, koliko godi8nje po statistickim podacima prelazi prosetno jugoslovenski vozat, to je usteda od 1.980 dinara Bezbednije vozilo Uz slabiji_ moter u novi ,specijal” vugraden je i du2iprenosni “odnos u iletencijalu (u svakom stepenu prenosa, pri istom broju obriaja__motora, automobil sada razvija vecu maksimalna brzinu). Kombinacija da uz slabiji motor ide i duai prenosni odnos nese se dopasti sportski nastrojenim automobilistima, jer je to razlog Sto je novi ,specijal* manje Yivahan. Ali vozatima koji ne vole da {esto menjaju stepene prenosa, dopasce se harotito treéa brzina, jer je njen raspon od 54 do 129 kilometara na cas! ofa strana duzeg prenosnog odnosa diferencijalu narotito se oseca_na lusponima, jer na mestima gde je stari ‘specijal” Sao, na primer, trecom brzinom sada se mora voziti drugom. 18 Prokiiéno: nag insirumentiabli—pored brzinomera nalaze se obriomen | pokazivati temperature rashladne tetnost i pritiskatlja U qzasiavu 101* do sada su ugradivana ‘etiri, po snazi, razlitita motora. U svim tim varijantama ,ve¥anje* (stabilnost, ponasanje na putu) vorila ostalo je isto. Nasuprot ,Zastavi™ Fiat je kod svih snaznijih modela (,128-3P"), odnosno novijih (,ritmo*), sa pogonom na prednie totkove "adaptiraoprednje ,veSanje’ (umesto stabilizacione poluge ugradene su upornice). PokuSavajuci da dobijemo odgovorzasto Kragujevtani isu primenili ,Fiatov" recept, obratii smo se ingenjeru "Zdravku Menjaku, direktoru OOUR-a ,Zastava razvoj" — Oba resenja imaju i dobre i love strane — rekao nam je ingenjer Menjak — Dobra osobina stabilizacione poluge, wr CITROENFORUGISRBUE.com koja se ugraduje u sve modele ,iistave 101*, jeste u tome Sto se zahvaljujuéi njoj vozilo manje naginje v krivinama. LoSa ,navika" starog ,specijala” da pri oftrijem startovanju prednji kraj vozila beZi u stranu, kod novog modela je slabije izratena. Na testu smo se uverili da ezastava 101 specijal* dobro lezi na putu, Tek pri izuzetno oMtro} vornji zahteva dodatno korigovanje volanom u smeru krivine. Kad nos" vozila krene prema spoljnoj ivici druma, ispoljava se njezova ‘osobina da sam od sebe ksi, To je dobro re'enje za dodatnu sigurnost koje je, uuostalom, poznato kod vetine vozila sa pogonom na prednje tozkove. Stedriji izbor tkanina U novom qspecijalu* nova sui Preciznije receno, promenjen je dezen tkanine kojom su ona prekrivena. Prema reéima in?enjera Ljubise Milenkovica, pomoenika dircktora ,Zastave razvoj", ‘ove godine kupci mogu da biraju Ceti kombinacije dezena tkanine na sedistima i tapaciranga na vratima. Ipak, 2a njih vazi isto Sto i za sediéta u starom modelu dobro obuhvataju telo, ali su joS kratka i nna njima se sedi suviSe visoko. Po svemu sudeti, nove tkanine imaju vige prirodnih vlakana. U novom ,specijalu" su i praktitniji tepisi od “ilea (ranije od buklea), Koji se lakse tiste i bolje upijajy buku. Auto u 17 boja Verovali ili ne, ali yzastava 101* moze da se kupi u 17 boja (to vadi i za sspecijal"). Ali, 10 ne mati da prilikom Uplate vozila mozete i da narutite Zeljenu boju. Obilazeti prodajna_ mesta. u Beogradu stekli smo utisak da prodavei ialaze u susret Zeljama kupaca tek onda kad oni dodu da preuzmu vorila. Tada se slugajno moze odabrati ,prava" boja, Sta dobijete ako se odlutite da kupite wzastavu 101 specijal? NaS je odgovor: Pouzdan i Stedljiv motor, Uz to, na raspolaganju vam je najrasprostranjenija servisna mreza u zemiji (178 ovlasgenih Zaustavni put Na testuse, po pravilu, pro- Yeravaju koénice — rugna i nozna, Za takvu proveru koriste se speci jalni instrumenti Za ovu priliku kognice ,specijal 1300" isprobali_ smo. na suvoj aerodromskoj.pisti da bismo ut vrdili, pored ostalog, — duzinu aaustavniog puta. Instrumenti_ su pokazali da se vozilo pri brzini od 40 kilometara na as, pritiskom na paputicu kognice, zaustavlja poste sedam metara. Naravno, vozat pri ovo) operaciji vodi ratuna kako i koliko opteresuje papusicu. Ako to ini silovito i snazno, kognica moze da blokira tofak, Sto treba izbegavati. Blokirani totkovi, u renutku velike brzine, mogu’ da izbace automobil sa Kolovozne trake. Recultati proveravanja duzine zaustavnog puta pri_ostalim brzinama: 60—0 km. 72175 metara 80—0 km. 7a 32,0 metara 100—0 kn, 7a 49,1 metara 120—0 km, za 712 meiara 140—0 km. 7a 98S mewara servisa). Medutim, rezervnih delova nema uvek ina svakom mestu, U Beogradu, na primer, nismo Cak ni preko veze uspeli da nabavimo dihtung, smesten izmedu iz- duyne grane i cevi, iako je isti kao i u modelu ,101 SC~ Proizvodnja specijala povinje tek w junu pa ne modemo da kazemo koji se Kvarovi na njemu najéese javljaju. Beogradski auto-mehanigari uvéravali st nas da se ,stojadin* oliko odomacio kod nas da svaki servis u zemlji moze strutno da obavi popravku, Za buduce vlasnike sigurno je vazan podatak kako se ,zastava 101 speci prodaje kao polovna. Ako se sudi po Starom ,specijalu*, onda mozemo da kazemo:” odlitno. "Godinu dana star =specijal" (od 73 KS), na pijaci polovnih Automobila, trenuino je skuplji nego nov. A cena novog ,specijala” bige ista kao i starog, ako sé cene vovila ne budu menjale. Tako su nam bar rekli uw sZastavir. Verovatno da & i rokovi isporuke biti Krad, jer se ove godine pred: vida proizvodnia 15.000 ,specijala 10 Milan Jokié ‘Snimio G. Viémié Muzika u kolima Zadovoljswo, al ma trenutaka Kada je muzika u kolima dobrodasta es SluSati ili ne Sablasna slika na auto-putu: vozilo prevrnuto na bok, vozaé u nesvesti, a iz, unutrainjosti zguivanog automobila éuje se mu- zika iz malog radio-prijemnika. Svedok nepainje ili — uzrok nepainje? utomobil pun. Sapunici cagoveraju vozata. Ujednom irenutkiv on puita ‘kasetofon ugraden-u Kolima, Raclete se prijaina zabavna muzika, dovoljno slasna da je vi Euju, dovoljna tiha da me smeta Pred nyima je dugo purovanye. Kao po ko- ‘mandi sapuinici prestajt da prigai, daa Pitkuju vozaca, predaju. se muzici, iva ‘Treba li slusati muzikw u kolima? Imma priika kada je ona u Kolima dobro: ddosla. Vozite se irokim i ravnim drumom, ‘reme jelepo, a pred vama je dug put. Pret vozatka monotonija, sigurnost koja uspay- Ijuje.. Muzika tada ublazava monotonij, skratuje vreme, smiruje vozata saputnike Caki vest druge zanimjive emisije razbi- jaju_osetanje izolovanosti u- automobily Vorat slusa meteorolotke izvestaje, speci- jane emisije © automobilizmu, turizmu, in formacie i prve ruke, To je dobro keris. ‘Al, isu sve prilke takve, Ako muzika ili govor smanjuje paznju, ako je voznja suvise dinamigna i puna izenadenja, ako je put optereéen — bolle je iskjutii radio. » Bijelo dugme* i Bah Ne postojijedinstveno misjenje o tome treba I ii ne treba slufati muziku? Rekli bismo da to zavisi pre svega od vozata, njegovog temperamenta, naéina na koji sluga muziku, pa i od muzike same. Jedno je biti mad i ud" — za Travoltom, recimo — pa, umesto pritiska na. pedale ‘asa 1 koénice cupkati stopalama w ritmu disko-muzike: a drugo — biti zreo i smieen pa ko zna po ‘koji put sudati muzik koja Pri, a ne obavezuje, Muziku, Koja, bez Sale i preterivanja — izaziva ,lupanje sca treba svakako izbegavat Modda je najmanje dobra navika da se prijemnik ili kasetofon ukljucuju istovee- Kad i starter. Nis sve prilke iste ti Seu gradsko} gurvi, sluSajuci ‘muziku, svakako nije preporusljvo. SIusati zvuke sa lice deo je utestvovanja u bez bbednom saobracaju, A, ope, v dugim vor njama, kao takozvana sekundarna aktiv ost prijatna_murika, koja sue ne angazuje Cula j osecanja, osvezava, ‘A zatim, treba poznavati sebe. Postoje takozvani " auditivnitipovi [judi koje muzika nikada ne ostavija ravnodusnim, Za nyih je bolje da za vteme vornje vise Slusaju_zvuk svoga motora i signale na drumu nego .Bijelo dugme™, pa tak i ue ‘igen Bahovs muzik Muzika tiho! Zvuk u kolima ne sme da bude dominan. tan. Jer, spolasnji 2uci, isto. toliko | stetlost dpominju, upozoravaju, 10 je po- scan jezik sporacumevanja. Ako radio tre ti, hogemo li Euti motor automobila koji rnas_presti’e, zvuk_milicijshe zvizdaljke, ‘zuutni signal. pred 2eleznitkom rampor, zvuk obigne automobilskesirene ili zavija judi alarm kola Hitne pomoei? Dakle — ‘muzika tho, Pasle Mikailovié 9 wer CITROENEOLIUIISRBLE.coOm Flatow" auto 2a energersku krizu: ,panda" je pogodna w gradu, brea na drumu, ‘ tro$i malo R0riva Kako su »Fiatovi* struénjaci izabrali formulu za proizvodnju skromnog, Stedljivog automobila éija potrosnja goriva i cena odgovaraju déepovima i izbirljivosti kupaca, Uverili smo se da su neosnovane informacije o sliénosti »pande* i ,zastave 102". Nak wfiéa“ kao da je napravijen za sva vremena posto ga ovih dana trate Holandani Francuzi, Svajcarci i Nemci, a Zastava" je u istu skoljku poéela da ugraduje motor od 850 kubika a stranicama svetskih automobilskih isova wee gouinu dana "se" Tome Koplja ‘oko novep. nualog. Fistovogs Automobila, A sve je possio"od jednoe crieta | kratke agenijke vest Koju st preneli mnog!istost. U to} se informaci jovorlo da torinski automobilski gigant $2'1980, priprema novo mini-vozlo pod radnim sustovom ero", Koje_ce it hesvakidasnje po “anogim odlikama, Prema crte?u, a kasnije | na osnovu ob- javijenih fotdgratija, mogao se uokiti automobil neobitnog oblika i ravnih Ii hija, Po svemu sudeti, agencijska vest raspalila je novinarsku mast, jer su od tog trenutka svi, uporno pokusavali da odgonetnu Sta se iza nje krije. Ail, + pored svih novinarsho-spijunskih_ pokusaja “panda (u meduvremenu projekt wzero™ dobio. je ime po. malom_ kineskom ‘medyedu) uspevala je da saguva veéinu svojih tajni “Fiat je na svetsku premijeru spande" pozvao vise od tri stotine novinara iz elog sveta. Oni su tokom 15 dana stizali U grupama i za vreme trodnevnog boravka uw Rimu upoznali novi .mint fiat". U poslednjoj grupi nasli su se za- Jedno Jugosloveni 1 Austrijanci Povod — energetska kriza — Panda" je Fiatov" odgovor na cenergeisku krizd —rekao nam je dotore Mario Rovando, Sef komercijalne sluzbe. Nasa sluzba za pracenje triista signalizirala nam je da su visoke cene goriva, kao posledica energetske krize, romenile raspolozenje evropskih kupaca automobila — sve Seiée se odlutuju za mala vovila zapremine motora do 1.000 kubika. U 1979. godini svi svetski proiz- vodati prodali su na evropskom (r2i8tu 2,5 miliona malih vorila. Od ukupnog broja registrovanih automobila_njihov tudeo, na primer, u Velikoj Britaniji iznosi 15 odsto, SR Nematkoj 20, Francusko} 38, a u Italiji Eak $1 procenat = Mali automobil nije ono sto je mekad bio — kade Rovando, Sef ,Fiatove* pro- daje. — Sludba za marketing je zakljutila da malo vozilo mora osamdesetih godina da ispunjava i sledece uslove: da je okret- ‘no u gradskoj vodnji, ali i da je dovoljno brzo na otvorenom putu, da je udobno bar. za Getiri_putnika, da ima niske troskove odréavanja, “malu_potrosnju goriva i pristupatnu cenu. Na prvi pogled {o su nespojive osobine, bar sa stanovista proizvodaga automobila. Ipak, mi smo wFiatu" reiili da. prihvatimo izazov i Konstruisemo vozilo koje ce zadovoljavati zahteve kupaca, bar u sledeéih pet go- dina, Doduse, 'u_pomot smo pozvali Suvenog automobilskog kreatora Dorda Dudara, Umetnik Dudaro «Fiatovi* Sefovi nisu stutajno odabrali Dudara i poverili_ mu da. projektuje zero”, Citajuci njegovu biogratiju uverit Smo se da ne postoj iole ozbiljnii proiz- Vodat automobila u svetu za koga ovaj 42-godisnjak nije kreirao bar jedan model. Spomenucemo samo _neke: sFolksvagen® (golf, ,pasat*, Siroko"), {Alfa Romeo*(alfeta GTV*, -aifa sud) “Audi (80), Fiat” (ylanéa’ deta") — Kad su mi stedinom 1976. godine predstavnici ,Fiata™ saopstili koje sve zahteve treba da ispunjava buduéa .pan- da, malo je nedostajalo da se zahvalim na ‘ukazanom poverenju — rekag je novinarima Dudaro. — U poslednjem trenutku shvatio sam dami Fiat", u stvari, pruta Sansu da ostvarim naj- zanimijiviji projekt u karijeri. Jednostay- nije refeno, lako je napraviti veiki i skup automobil, ali je umetzost napraviti mato i jevtino vozilo koje ima sve elemente velike jbrace. ‘Osnovna teSkoéa_pri_ projektovanju spande" kako ujediniti minimalne i Spoljne maksimalne unutrasnje dimenzije = Dudaro je resio na izuzetno jed- ostavan natin — uvodenjem sistema 1»Pandin™ skelet: u mali, Flatov" automobil ugraduyu se dva motora (od 30; 45 konjskih snaga) wunw CITROENGOLIUCISRBUEcom wdve kutije*. To praktitno znadi da su u rednjo}, manjoj, kutiji ugradeni motor i menjaé, a u zadnjoj, veéoj, prostor za putnike, ako je radanje ,pande” bilo slozend i zahtevalo izuzetnu mastovitost, Sef Ital- dizajna ga je realizovao relativno brzo. U novembri: 1976. godine zavesio je crte? karoserije i unutrainjost. Tri meseca kasnije bili su gotovi gipsani modeli, a u septembru 1977. godine i prve karoserije. — Predajuti Fiatu" karoserije Zero", imao sam velikt) tremu — kaze Dudaro u izjavi koju smo dobill posredstvom pres sluzbe torinskog automobilskog giganta. — Sada je trebalo utvrditi da li panda" ispunjava i druga dva uslova’ da je lagana, ali u isto vreme évrsta i bezbedna pri eventualnim sudarima...Na_opite Zadovoljstvo, moje i ,Fiatovo", panda” je polozila ispit, To je jedan od najlaksih alii najevrséih automobila u svojoj Klas. Sto manja potrosnja —Dudaro je, dakle, uspesno pro- jiektovao najkraée vorilo (dugo 3,38 metara) u kojem mode da se smesti pet putnika, A ditay ,Fiatov® tiny strugnjaka pobrinuo se za motor, menjad. vesanje i kotnice. Jedan od ajih je i inzenjer Aurelio Lampredi, tovek Koji je ,izmis- lio* gotovo sve ,Fiatove* motore u poslednjit 25 godina, — Automobil, roden u energetsko} krizi, mora da_‘e odlikuje skromnom potrasnjom goriva — rekao je inzenjer Lampredi.. Ali to nije i jedini uslov koji mora da ispuni. Malo vorilo osamdesetih, ‘godina ne proizvodi se samo za jednog te istog kupea. Ono po tehnickim odlikama treba da bude prvo, drugo ili rege vozilo u porodici. Da bismo to postigli, u pan- du‘ smo ugradili dva motora. Oni se razlikuju po snazi i radnoj zapremini, ai to nisu sasvim nove maine. 21 D Panda” iznutra: francuska proktiénost prlagodena w , atu” osamdeserim godinama, Vreme radi za mala vozila —U stvari, (0 su motori modela «126 (zapremine 652 kubika) i ,127* (apremi ne 903 kubika i 45 KS) proizvedeni u vise ‘od devet miliona komada — podseéa nas Yodesi ,Fiatov" struénjak za motore i dodaje: Njihove osnovne karakteristike su izdrAjivost i mala potrosnia goriva Ipak, vrSili smo izvesne adaptacije na motoru ,126*, Njegovu snagu morali smo da povesamo za Sest konja (sada razvija 30. KS), posto je nova karoserija 50 Kilograma teza od stare. Racionaina ulaganja Uostalom, za dobru. prodaju. malih automobila, —pored —kvaliteta. i praktifnosti, jedan od najznatajnijih Ginilaca je i cena. Kako uskladiti kvalitet sa niskom proizvodnom cenom? — Mi smo ovu vetitu zagonetku automobilske industrije pokuSali da retimo —boljom ——_otganizacijom tehnoloskog procesa — odgovara Mario Rovando, rukovodilac ,Fiatove* komer cijalne sluzbe. — Zahvaljujuei_novim reSenjima za ,pandu* koristimo 18 odsto manje delova, a broj tataka za zavarivanje na njoj je smanjen za 28 odsto uw odnosu na vozila sligne veligine u svetu. Koristeti plasti¢ne elemente (za odbo- jnike i botne strane) i specijalne smole za impregnaciju lima Fiat je u ypandi* oberbedio maksimalnu zastitu od korozi- ie. 1 pored svih usteda postignutih boljom organizacijom tehnoloskog procesa .pan- da" nije baS jevtin automobil. U italijt snaénija panda 45* skuplja je od ,fiata 127 za” gotovo 450.000. lira (11.280 dinara). Predstavnici torinskog proiz~ vodata automobila rekli su nam da je 2 predviden izvoz ,pande 45" i u Jugoslavi- ju, ali da joS nije odreden tagan rok, a ne Upoznavsi .pandu mogli smo da se uverimo da su informacije objavijene u niekim nasim listovima o slignosti ,zastave 102, i novog malog ,fiata” neosnovane. Ako bismo u ,Zastavinom proizvodnom programu tradili vozilo slitno ,pandi*, to bi bio. fica", ali fica” u novo} savremend} for Koliko nam je poznato, u.,Zastavi nom* razvojnom centru veé ozbiljno raz misljaju © naginima i moguénostima da figu* priblize zahtevima koji se Postavijaju pred male automobile buduénosti. Vee za ovu godinu sfica* je dobio motor od 850 kubika i 32 konjske snage. Doduse, nase najmanje domace vozilo i ovakvo kakvo je izuzeino je trazeno. Za njega se vise nego ikada in- ju stranei (Francuzi, Holanda wonw-CITROENTOLIUGISRBUE.com Zapadni Nemei, Svajearci..). —U preliminarnim razgovorima irancuski zastupnici ,Zastave izrazli su spremnost da plasiraju najmanje 5.000 fica 850" Sigurni smo da bi se ,Zastavine™ sanse za prodor na svetsko automobilsko triste sa ,novim ficom* oseino povecale, A na tom tezistu trenutno vlada pravi mali rat U toj borbi za svakos kupca uspevaju samo oni koji su u stanju da breo reasuye i prilagode svoje programe —novim zahtevima, Japanski prodor Energetska kriza ponovo je skrenula padnju na male automobile, Cak sei raz mazeni Amerikanci odrigu drumskih Krstarica i kupuju vozilaskromnih dimen- aja. Ameritka industria, izgleda nije ‘mogla blagovremeno da shvati da ce had tad plagati danak svojoj prepotentinost i megalomaniji.... Na spavanju" su_ih ulvvatli Japanei koji su americkim kup: cima ponudili mala praktigna 1 ekonomizna vorila Pet japanskih proizvodata (,Tojota",

    Anda mungkin juga menyukai