Anda di halaman 1dari 9

Univerzitet u Niu

Prirodno-matematiki fakultet
Departman za biologiju i ekologiju

Predmet: Osnovi ekologije ivotinja

SEMINARSKI RAD

MUTUALIZAM

Profesor: Prof. Ana Savi

Student: Miljana Stojiljkovi 976

Ni, 2016.

SADRAJ
MUTUALIZAM............................................................................................................. 3
Sveprisutnost mutualizma............................................................................................. 3
Mutualizam i simbioza................................................................................................. 3
TIPOVI MUTUALIZMA................................................................................................. 3
Trofiki mutualizam.................................................................................................... 4
Odbrambeni mutualizam.............................................................................................. 5
Rasprostanjivaki mutualizam....................................................................................... 6
ZAKLJUAK............................................................................................................... 8
LITERATURA.............................................................................................................. 9

MUTUALIZAM
Muzualizam je obostrano koristan odnos izmedju dve jedinke ili vrsta. Neke jedinke mogu iveti
I bez njihovih mutualistikih partnera pa se taj odnos naziva fakultativni mutualizam. Druge su
jedinke toliko zavisne o mutualistikom odnosu da izvan njega ne mogu iveti. Takav se odnos
naziva obligatni mutualizam. Mutualistiki odnosi su privlaili manju panju ekologa od
kompeticije I eksploatacije na temelju ega bi se mogao izvesti pogrean zakljuak da su
mutualistike interakcije u prirodi retke. Naprotiv, mutualizam je sveprisutna pojava u prirodi.
Sveprisutnost mutualizma
Gotovo da nema nijednog organizma na Zemlji koji nije u mutualistikom odnosu s barem
jednim drugim organizmom. Bez mutualistikih interakcija mnoge se biljke ne bi mogle
opraivati, niti bi se njihovo semenje moglo rasprostranjivati; mnoge biljke ne bi mogle doi do
potrebnog duika; mnogi organizmi ne bi mogli probaviti mnoge sastojke hrane; ne bi postojali
liaji niti koralni grebeni itd. Viestanini organizmi na Zemlji su verovatno nastali kao rezultat
mutualistikih odnosa izmedju jednsotavniih organizama.
Mutualizam i simbioza
Simbioza je vrlo prisna (esto obligatna) asocijacija dveju vrsta koja moe imati razliite uinke
na njih. Simbioza ukljuuje mutualizam (obostrano koristan odnos); parazitizam (odnos
pozitivan na parazita a negativan za domaina); te komenzalizam (odnos pozitivan za
komenzala a neutralan za domaina)
TIPOVI MUTUALIZMA
Najvei broj vrlo raznolikih mutualistikih interakcija se moe svrstati u jedan od tri osnovna
tipa mutualizma:
1. Trofiki mutualizam podrazumeva specijalizaciju partnera za uzajamnu pomo u
dobijanju energije i hrane.
2. Odbrambeni mutualizam ukljuuje vrste koje od svojih partnera dobijaju hranu ili
zaklon, a zauzvrat ih brane od herbivora, parazita ili predatora
3. Rasprostranjivaki mutualizam po pravilu ukljuuje ivotinje koje prenose polen od
cveta do cveta za ta su nagradjeni nektarom, ili rasprostranjuju semenke konzumirajui
plodove kao nagradu.
Trofiki mutualizam

Stanica alge

Liaji su rezultat
obligatnog
mutualistikog
odnosa u kojem je
gljivica zaduena za
Mikroskopski snimak
snabdevanje
strukture liaja
mineralima,
a alga
Mutualistiki odnos izmedju
afrike ptice Indicator
i ljudi
ugljikohidratima

Ptica se hrani pelinjim voskom, ali joj u tome treba pomo ljudi. Ptica obavetava zvidukom
ljude da je pronala pelinje gnezdo i poziva ih da je slede. Ljudi dobijaju med a ptici daju
ostatak votanog gnezda. Ptica sarauje s jo nekim sisavcima, ponajvie s jazavcem koji je
dovoljno snaan s jakim kandama kojima moe otvoriti pelinje gnezdo. Ptica je njegov vodi
do gnezda.
Odbrambeni mutualizam
Jedan od primera ovog tipa mutalizma je obligatni odnos koji postoji izmedju mrava iz roda
Pseudomzrmex i biljke akacije (rod Acacia). U ovom odnosu mravi od akacije dobijaju hranu I
zaklon, a zauzvrat brane biljku od herbivora (tako da napadaju druge insekte, pa ak i krupnije
herbivore), kao i od drugih biljaka (unitavaju grane drugih vrsta biljaka koje se dodiruju sa
njihovim domainom, kao i biljke koje rastu u blizini, ime svom domainu osiguravaju vie
svetla, vode i mineralnih materija).

Mnogi su organizmi razvili mutualistiki odnos u kojem je jedan od partnera ista, koji uklanja
brojne nametnike i parazite sa domaina i tako dolazi do hrane. Taj odnos je est izmedju riba, ali
isto tako i izmedju velikih biljojeda i ptica.

Rasprostanjivaki mutualizam
Mravi su i kod ovog mutualizma jedan od najbolji primera. Naime, semenke dveju vrsta
australijskih biljaka rasprostranjuju se pomou mrava. Semenke sadre hranljive materije
(elaiosome) zbog kojih ih mravi sakupljaju i odnose u svoja podzemna skrovita koja su esto
idealna za klijanje biljaka. Vanost odvodjenja semenaka u podzemna skrovita posebno dolazi
do izraaja u stanitima u kojima esto haraju poari nakon kojih mogu proklijati samo one
biljke ije semnke nisu bile na povrini.

Opraivanje je vrlo uestali oblik mutualizma izmedju biljaka i ivotinja. Polenova zrnca imaju
razliite prilagodbe za lake prihvaanje za usne aparate i telo kukaca. U opraivanju biljaka
najvie uestvuju kukci.

esto samu ulogu opraivanja preuzimaju i ptice. Pouzdan pokazatelj toga su veliki crveni
cvetovi (kukci po pravilu ne vide crvenu boju). U sluaju kolibrija kao opraivaa cvetova,
cvetovima nisu potrebne latice, s obzirom da kolibira opraivanje obavlja u vazduhu bez sletanja
na cvet.

ZAKLJUAK
Svaka ivotna zajednica izgraena je iz velikog broja populacija razliitih vrsta. Jedinke iste vrste, kao i
jedinke razliitih vrsta stupaju u meusobne odnose, odnosno ostvaruje se odreena interakcija meu
njima. Interakcije mogu biti razliitog tipa, pa ukoliko vrste jedna drugoj poveavaju verovatnou
preivljavanja re je o mutualizmu i kooperaciji.

LITERATURA
1. Tuci Nikola, Evoluciona biologija, NNK - International, Beograd, 2003.
2. http://jadran.izor.hr/hr/nastava/solic/EKOLOGIJA/PREDAVANJA/17.%20MUTU
ALIZAM.pdf