AS74

BESPLATAN
PRIMERAK
god.XIII
br. 74
AGROSVET
PEPELNICA, OPASNA I UPORNA

ENERGY- DOBITNA KOMBINACIJA
MALINA-I deo

april
2016.
AGROSVET 74
Struna revija
ISSN 1820-0257
Izdava: Agromarket doo
Adresa:
Kraljevakog bataljona 235/2
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000
fax: 034/308-016
www.agromarket.rs
DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435
Beograd: 011/74-81-920
Valjevo: 014/286-800
Ni: 018/514-364
Subotica: 024/603-660
Zrenjanin: 023/533-550
Sombor: 025/432-410
Sremska Mitrovica: 022/649-013
AGROMARKET CRNA GORA
Podgorica: +382 20 872 165
AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Banja Luka: +387 51 535-705
AGROMARKET KS
Pritina +386 49 733 814
Direktor,
glavni i odgovorni urednik:
Dragan orevi dipl. ing. polj.
Grafiki urednik:
Sran Stevanovi
Duica Bec
REDAKCIJA:
Dr Ivan Krolak
Dragan Lazarevi
Radmila Vukovi
Milo Stojanovi
Momilo Pejovi
Goran Radovanovi
Veselin uljagi
Duko Simi
Milan Sudimac
Ivan Valent
Bojana Stankovi
Igor eki
Olivera Gavrilovi
TAMPA:
Kip Kap Loznica
Tira 7000 primeraka
STRUNA SLUBA:
Dr Ivan Krolak - direktor marketinga, 063/106-63-55
Dragan Lazarevi - rukovodilac strune slube, DC S. Mitrovica 063/580-958
Dragan orevi - DC Ni, 063/102-23-45
Radmila Vukovi - DC Kragujevac, 063/105-81-94
Momilo Pejovi - DC Subotica, 063/693-147
Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051
Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175
Igor eki - DC Sombor, 069/510-61-21
Milo Stojanovi - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722
Milan Rakovi - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078
Goran Radovanovi - DC Ni, 069/50-70-979
Bojana Stankovi - DC Kragujevac, 063/861-86-33
Dragia Vukovi, DC Kragujevac, 062/608-661
Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55
SLUBA PRODAJE:
DC Kragujevac
Vladimir Dragutinovi, 063/438-483
Veselin uljagi, 063/658-307
Vladimir Milovanovi, 063/415-924
Zoran Radovanovi, 063/10-58-091
Nea Milojevi, 063/10-58-278
Marko Mini, 069/511-06-44
DC Valjevo
Dragutin Arsenijevi, 063/657-929
Miljana Vucelja, 063/105-82-76
DC Ni
Goran Petrovi, 063/105-83-20
Bojan oki, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995
DC Beograd
Velibor Hristov, 063/658-312
Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540
Dragan Dimitri, 063/10-58-002
DC Zrenjanin
Neboja Lugonja, 063/10-58-223
Sran Proti, 069/507-09-78
DC Subotica
Dejan Milinevi, 063/106-74-79
Milo Tomaev, 063/635-495
DC Sombor
Nada Jovanovi, 063/693-501
Daniel Grnja, 063/438-641
Marko Vidakovi, 069/50-808-76
DC Sremska Mitrovica
Saa Gladovi, 063/105-80-41
Dejana Klisuri, 063/11-24-570
DC Podgorica
DC Bijeljina
Spaso Popovi, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanovi, +387 65 643-466
Miroslav Joki, + 382 69 300-845
Zoran Hamzi, +387 65 823-046
Gojko Ljumovi +382 69 183-032
Mladen Bijeli, +387 66 365-978
Milica Pavicevic, +382 69 388-778
Jovo Vujevi, + 387 65 189 104
Miroslav Vesi, +387 66 394-750
Maja Mirkovic,+387 65/146-875
DC Banja Luka
DC Pritina
Bojan Kruni, +387 65 713-435
Naser Spahiu +386 49-733-814
Slobodan Luki, +387 66 001-352
Nerdian Ahmedi +386 49-869-333
Dragan urkovi, +387 65 983-150
Eljmaz Orana +386 49-733-815
Maja Mirkovi, +387 65 146-875
Lolo Mareta +387 65 867-775
web www.agromarket.rs
facebook www.facebook.com/Agrosvet
SADRAJ
RE UREDNIKA
SIGURNA ZATITA ZA SIGURNE PRINOSE
MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST
ODLINO REENJE ZA DRUGI TRETMAN FUNGICIDIMA
10
PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST
13
PELARENJE
16
HERBICIDI U CRNOM LUKU U PROIZVODNJI IZ SEMENA
17
DRUGI PIU
19
DOBITNA KOMBINACIJA
21
MALINA I deo
31
EKOLOKE CRTICE
36
PRAENJE I SUZBIJANJE TETNIH ORGANIZAMA
39
FACELIJA KORISNA MEDONOSNA BILJKA
40
SA AGRARNIH MERIDIJANA
42
POLJOSTATISTIKA
45
SVETSKI DAN UMA
48
STOARSKI KUTAK
50
AGROSVET
RE UREDNIKA
zbiljno se zahuktalo na poljima Srbije. Nai proizvoai

znaju mnogo, najveim delom, bez obzira na osiromaene
finansije, to i primenjuju, ali utakmica na svetskom tritu trai potovanje pravila igre. Upravo stoga, pre nego to se ode
stramputicom, jedno pravovremeno podseanje.
*

, .
,
,
.
.

,

.

,

.
, .

10

.

, 280 ,
.

.
.

,
, .

.

. ,
.

.
.
*, , 09.04.2016
Stojimo iza najireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

-
ulivaju poverenje kupcima,
primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja uva ivotnu sredinu,
su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,
ima odlian odnos cene i kvaliteta,
Agromarket, neko ko sa punim razlogom moe da kae, da ve 25 godina NAMA VERUJU.
www.agromarket.rs
/agrosvet
AGROSVET
SIGURNA ZATITA ZA SIGURNE PRINOSE

Priredio: Ivan Valent, dipl. in. polj.
herbicida Mont u dozi od 1,2 l/ha +

Sencor Plus 0,4 l/ha.
poslednjih nekoliko godina jedna od ratarskih

kultura, koja donosi profit je svakako soja, te se lako moe
uoiti rast proizvodnje soje, kao i
trend rasta prosenih prinosa ove
kulture. Sa poveanjem proizvodnje u naoj zemlji, raste i potreba za
efikasnijim i ekonominijim merama suzbijanja svih tetnih agenasa,
koji mogu umanjiti prinos soje.
Soja je nena biljka koja zahteva
isto zemljite tokom cele vegetacije, ali najosetljiva je u poetnim
fazama porasta. Konkurentski
odnosi korova i soje mogu znaajno uticati na smanjenje prinosa, a
takoe, oteavaju etvu i umanjuju
kvalitet zrna. Upravo zbog toga ne
sme se dozvoliti da joj korovi konkuriu u vodi i hranjivim materijama, odnosno da uzimaju njen ivotni prostor.
Jedna od najeih greaka koja
se pravi kod zatite soje je dugo ekanje na prvi tretman, jer se smatra
da nema dovoljno korova na parceli
pa se eka jo malo, a to moe skupo da kota, naroito ako je u parce-
li prisutno seme ambrozije i pepljuge, a gotovo ne postoji parcela gde

se seje soja, a da nema ova dva korova. Dakle, to su vrlo problematini
korovi za suzbijanje i oni se moraju
vrlo rano suzbijati dok ne ojaaju.
ta u ovom sluaju treba raditi? Prilikom odabira herbicida, od
najveeg znaaja je da on bude selektivan i visokoefikasan, kako ne
bi dolo do oteenja soje odnosno
fitotoksija. Primena herbicida posle
setve, a pre nicanja reava problem
u poetnim fazama. Naravno, pod
uslovom da bude dovoljno padavina i zemljine vlage kako bi se molekuli herbicida aktivirali. U tom
sluaju pre-em primena herbicida
predstavlja idealnu meru zatite,
koja u velikoj meri redukuje korovsku populaciju u najosetljivijoj fazi
soje, i koja takoe smanjuje trokove eventualnog kasnijeg tretmana
posle nicanja soje. Ukoliko se radi
o parceli sa velikim prisustvom korova, uvek je boje uraditi tretman
posle setve, a pre nicanja. Naa preporuka za ovu namenu je proverena
kombinacija dva visokoselektivna
6
Naravno da se herbicidni tretmani mogu izvesti kada je soja u

fazi od 1 do 3 trolistke. to se mnogih poljoprivrednih proizvoaa
tie ovo je najea i najpouzdanija
mera za suzbijanje korova, ali pod
uslovom da se ne zakasni sa prvim
tretmanom, odnosno da korovi ne
prerastu fazu soje u kojoj je mogue
suzbiti ih propisanim dozama herbicida. Zato je veoma vano poznavati
parcelu na kojoj je zasejana soja. Izbor herbicida za ovu namenu je dosta irok i postoji mnogo kombinacija i najbolji nain za preporuku je
stalno ispitivanje kako u ogledima
tako i u proizvodnim uslovima. Veliku pomo u celom ovom postupku
pruaju strunjaci iz PSSS, a kao
izuzetno korektna se pokazala ekipa PSS Zrenjanina. U tabelama 1. i
2., predstavljeni su rezultati ogleda
iz 2015. godine na lokalitetu Lukievo, a sve sa ciljem da pomoi
oko izbora preparata. U tabeli 1. su
predstavljene tri kombinacije sa razliitim preparatima, ali i razliitim
dozama primene, kao i kontrolna,
netretirana varijanta. Sve tri kombinacije su raene u split aplikaciji
(11. i 18. maja 2015.).
r.br.
I tretman 11/05
doza/ha
II tretman 18/05
V1
V2
V3
V4
DYNOX +
50 g +
BENTAMARK +
1l+
SYMPHONY +
4 g+
okvaiva
0,1 %
BENTAMARK +
1l+
IKARUS +
0,6 l +
okvaiva
0,1 %
DYNOX +
50 g +
IKARUS +
0,6 l +
okvaiva
0,1%
kontrola
Tabela 1. Ispitivane kombinacije

herbicida u usevu soje u 2015. godini
(PSSS Zrenjanin)
AGROSVET
(broj korovskih vrsta/koeficijent efikasnosti)

1
V1
Kontrola
V2
kontrola
V3
V 4 -kontrola
0/100
18
0/100
16
0/100
14
0/100
14
0/100
18
0/100
12
0/100
18
0/100
12
0/100
10
0/100
16
0/100
12
0/100
19
0/100
14
0/100
17
0/100
13
0/100
5
0/100
6
0/100
4
0/100
19
0/100
18
0/100
22
Ukupan
broj
korova
0
104
0
99
0
84
Ukupan
K %
Koeficijent efikasnosti po korovskim vrstama*
K %
Redni broj
kombinacije
Prosean
Rezultati ispitivanja ostvareni u ogledu predstavljeni su u tab. 2.
100
100
100
100
100
100
Tabela 2. Rezultati efikasnosti ispitivanih kombinacija
1. Chenopodium album *
2. Amaranthus retroflexus
3. Datura stramonium
4. Xanthium strumarium
5. Solanum nigrum
6. Helianthus annuus
7. Ambrosia artemisifolii
Ako malo bolje pogledate rezultate ogleda, videete da su sve tri

kombinacije dale 100% efikasnosti,
odnosno pun uinak, a kako je u
kontroli konstatovan veliki broj korova, nae kombinacije su sa sigurnou opravdale oekivanja. Sudei
po podacima iz tabele, sa ovakvim
rezultatima ogleda malo ko moe
da se pohvali.
Zajedika poruka strunjaka

je:Poljoprivredni proizvoai,
sami ste kreatori kombinacija herbicida, tako da je na vama
da odluite za koju kombinaciju
ete se opredeliti, ali na osnovu
iznetog moete videti da se radi o
vrhunskim kombinacijama, koje
daju jo bolje rezultate. Struka je
uvek tu, na jedna telefonski poziv od Vas.
AGROSVET
MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST

Priredio: Momilo Pejovi, dipl. in. polj.
atita kukuruza od korova

je kompleksna mera koja
poinje jo od osnovne
obrade. Oranjem se zaoravaju etveni ostaci, ostaci korova ukljuujui i seme korova koje se nalo na
povrini. Deo rizoma divljeg sirka
(ako ga je bilo na parceli) se izoravaju na povrinu i podloni su izmrzavanju. Seme korova koje se zaore
nee nii te godine te se tako smanjuje zakorovljenost. Predsetvenom
pripremom se unitavaju ponikli
korovi, a klice korova koji tek klijaju izbacuju se na povrinu pri emu
dolazi do njihovog suenja.
Zemljini herbicidi se primenjuju posle setve a pre nicanja. Kombinacija preparata Mont (1,4 l/
ha) i Terbis (1,5 2,0 l/ha) reava
problem jednogodinjih uskolisnih
i irokolisnih korova i ostavlja parcelu istom u duem vremenskom
periodu. U sluaju odsustva padavina kada zemljini herbicidi imaju
slabije delovanje ili ako se ne primenjuju, korovi se unitavaju u tzv.
postu. Ovde je izbor prilino irok,
a zavisi najveim delom od faze razvoja gajene biljke u ovom sluaju
kukuruza, kao i spektra korovskih
biljaka.
Kao idealno reenje za suzbijanje
irokolisnih korova u kukuruzu pokazao se preparat Mustang. Sastoji
se iz dve aktivne materije Florasulam i 2,4-d-2-ehe, koje imaju potpuno razliit mehanizam delovanja
ime se pokriva kompletan spektar
irokolisnih korova, a istovremeno
spreava pojava rezistencije. Ono
to ga odvaja od drugih preparata
je delovanje na niim temperaturama (iznad 5C) sa optimumom
od 8 - 25C. Aktivna materija Florasulam je efikasna u veoma niskim
koncentracijama tj. 3,75 5 g/ha,
a odlikuje je velika pokretljivost u
biljkama i usvaja se nadzemnim delom i u neto manjoj koliini preko
zemljita. Sadraj aktivne materije
2,4-d-ehe je 450 g/l tj. 270 360 g/
ha to je znatno manje od preparata
sa samo ovom aktivnom materijom
(850 - 900 g/ha) pa je i mogunost

fitotoksinog delovanja svedena na
minimum. Degradacija na i u zemljitu je brza i traje 14 dana tako
da ne ostavlja ostatke niti se spira
kroz zemljite i samim tim nema
tetno delovanje na okolinu.
Ono to Mustang izdvaja je primena u irokom broju useva tzv.
itima. Moe se primeniti u strnim
itima u fazi od busanja-bokorenja
do pojave drugog kolenca, gde suzbija najopasnije korove (prilepaa,
kamilicu, hou-neu, goruicu,).
Praktino je jedini koji suzbija i
kamilicu i prilepau u fazi porasta
do 25 cm u dozi primene od 0,4 do
0,6 l/ha. Osim sisteminog delovanja ima i odreenu gasnu fazu zahvaljujui estarskom obliku 2,4-d
aktivne materije, to je velika prednost u gustim usevima strnih ita
U kukuruzu se primenjuje do
pojave 5. lista, mada je u nekim zemljama (Maarska) registrovan do
pojave 6. lista bez ikakvih tetnih
posledica po usev, a doza primene
iznosi 0,6 0,8 l/ha. U kukuruzu
njegovom primenom se ostvaruje
odlino delovanje na korove velikog
porasta (kao to se vidi na fotografijama) i to najtvrdokornije korove
(ambrozija, pepeljuga, abutilon).
Pored navedenih, odlino deluje i
na pepeljuge, goruicu, samonikli
suncokret, tir, dvornike, iak, tatulu, keree groe, kamilicu. Kao
jedno od reenja u suzbijanju izniklih korova i korova ije se nicanje
oekuje mogua je kombinacija:
Terbis (2,0 l/ha) +
Mustang (0,6 l/ha)
do razvijenog 3. lista. Odlian je i u
kombinacijama sa preparatima za
suzbijanje uskolisnih korova kao to
su Siran 40 SC/Siran 750 WG ili
Motivell Extra 6 OD.
Preparat Mustang, iako je due
od 15 godina u primeni kako u strnim itima, tako i u kukuruzu i dalje opstaje kao izuzetno pouzdano
reenje koje poljoprivredni proizvoai imaju na raspolaganju u zatiti
8
od dominantnih korovskih biljaka.

Takoe, mogunost primene u istoj
godini u dve najee gajene ratarske kulture na naim prostorima
daje pored efikasnosti i segment
ekonominost. to kae narodna
mudrost, jednim proizvodom, Mustang, ne dve ve vei broj korovskih vrsta ubija.
4 dana nakon primene
15 dana nakon primene
AGROSVET
ODLINO REENJE ZA DRUGI TRETMAN

FUNGICIDIMA
Priredio: Slobodan Stefanovi, dipl. in. polj.
ompanija DuPont u okviru prolene kampanje

2016., nudi svoju zvezdu
Acanto Plus, dvokomponentni
fungicid sa kombinovanim preventivnim i kurativnim dejstvom za
produenu zatitu od ekonomski
vanih bolesti penice i jema, tako
to istovremeno obezbeuje snaan
fizioloki efekat za usev i poboljava njegovu otpornost na stres prouzrokovan faktorima ivotne sredine.
Kod relativno blage zime, itarice su uspele da uspeno prezime,
ak i kasno zasejane kulture, koje
su doekale niske temperature u
relativno ranoj fazi razvoja. Topli
dani u februaru, u kombinaciji sa
prihranjivanjem useva, doprineli
su brzom inicijalnom rastu kod penice i jema. Sa zahlaenjem koje
je nastupilo tokom marta, postoji
stres kod jesenjih useva, tako da je
kod mnogih tretiranje herbicidima
i fungicidima zakasnelo. Dodatno
na sve ovo je masovno postojanje
simptoma pepelnice, septorioze i
re. Sa druge strane, oekivanja u
vezi sa otkupnim cenama nisu visoka, u skladu sa rekordnim svetskim
nivoom zaliha. Normalno je da kod

takvih oekivanja poljoprivredni
proizvoai trae niu proizvodnu
cenu, a jedan od naina da je postignu jeste da ulaganja u preparate za zatitu maksimalno snize.
Meutim, ovaj izbor moe da bude
ma sa dve otrice, zbog injenice
da ulaganja u preparate za zatitu
ine samo 10% ukupne cene proizvodnje, ali njihov nepravilan izbor
i neblagovremena primena, mogu
da dovedu do velikih gubitaka u
prinosu koji kompromituju ostale
investicije. U takvoj situaciji mnogi
poljoprivredni proizvoai su uloili u fungicide iz niskog cenovnog
segmenta za prvo tretiranje, ime
su ograniili razvoj patogena, ali
ovi fungicidi imaju relativno kratak
period zatite od bolesti. Sa druge
strane, njihova primena u mnogim
sluajevima nije bila preventivna, i
to kod ve nastalih i vidljivih simptoma bolesti. Oekuje se da porast
temperatura tokom sledeih nedelja
stvori povoljne uslove za uveanje
infektivnog pritiska, a ponajvie za
brzi razvoj zaraze od septorije i ra
kod penice, kao i mreaste pegavosti kod jema. U tim okolnostima
period zatite preparata u masovnoj
10
primeni za prvo tretiranje fungicidima e trajati od 12-15 dana, to e

neminovno dovesti do slabosti u zatiti i naa su oekivanja da potreba
za drugim tretmanom fungicidima
moe da se nametne ak i pre formiranja lista zastaviara.
Izbor fungicida za drugo tretiranje u ovim uslovima je od velikog
znaaja. Bitno je da ovaj preparat
poseduje niz kvaliteta, kao to su
kontrola maksimalno irokog spektra bolesti, brzo poetno dejstvo,
dug period zatite i kombinovano
preventivno i kurativno dejstvo.
Imajui u vidu znaaj drugog tretiranja za uveanje koliine i kvaliteta prinosa, primenjivani fungicid
trebalo bi da je dokazao svoje mogunosti za prevazilaenje tekih
situacija, da poseduje svojstvo da
titi i novi prirataj, da je kombinacija aktivnih materija iz razliitih
hemijskih grupa, a koje poseduju
razliit nain delovanja. Kao dopuna fungicidnom dejstvu, preparat
treba da poseduje i snaan fizioloki i antistres efekat za kulturu. Sveobuhvatnost tih kvaliteta odreuju
rentabilnost fungicida ili dodatog
AGROSVET
efekta koji on daje u poreenju sa

drugim jeftinijim varijantama.
Sve je to neophodno da se uzme
u obzir prilikom izbora fungicida za
drugo tretiranje, to je najvanija
pretpostavka za maksimizaciju prinosa i kvaliteta proizvodnje.
ultura
Prouzrokova bolesti
Doza
primene
Siva pegavost klasa penice (Septoria nodorum),

Siva pegavost lista (Septoria tritici),
penica
Lisna ra (Puccinia recondita),
0,6 l/ha
uta ra (Puccinia striiformis),
Pepelnica (Erysighe graminis)

Zato
treba
da
izabeMreasta pegavost jema (Pyrenophora teres),
rete Acanto Plus za drujeam
0,6 l/ha
go
fungicidno
tretiranje?
Pegavost jema (Helmintosporium sativum)
Tokom poslednjih nekoliko godiTabela 1. Registracije useva, prouzrokovaa bolesti i doza primene preparata
na Acanto Plus se dokazao kao Acanto Plus
siguran i pouzdan fungicid i odlino reenje za kontrolu ekonomski znaajnih bolesti kod itarica.
Acanto Plus je dvokomponenetni poljoprivrednim proizvoaima po- to Plus u dozi 0.6 l/ha, bude
fungicid sa irokim spektrom i kom- uzdanu kontrolu u sezoni i rezultati preventivna ili u ranim fazama
razvoja zaraze, tako to se na taj
binovanim preventivnim i kurativ- su vidljivi.
nim dejstvom kod penice i jema
Acanto Plus utie na fiziolo- nain koristi prednost preparata
Acanto Plus sadri Pikoksistrobin giju useva. Tokom godina, sa dra- da unitava proklijale spore i da
- strobilurin nove generacije i jedini matino nestabilnim klimatskim ne dozvoljava njihov dalji razvoj.
je na tritu sa potpunim sistem- uslovima i znaajnim stresom iz i- Period zatite Acanto Plus je od
skim dejstvom i gasnim efektom. Li- votne sredine, korienje prepara- 4 do 6 nedelja u zavisnosti od klistovi kulture brzo apsorbuju Pikok- ta, koji moe da pobolja otpornost matskih uslova i infekcionog potensistrobin i on se kree kroz provodna itarica i da aktivira njihove zatit- cijala.
tkiva, od osnove prema vrhu lista, ne snage, je od sutinskog znaaja
Budite u plusu uz Acanto
tako to obezbeuje dobro i ravno- za postizanje optimalnih i visokomerno irenje u i na delovima biljke. kvalitetnih prinosa.
Plus.
Acanto Plus deluje na sve ekoAcanto Plus due odrnomski vane bolesti (Tab. 1).
ava kulturu zelenom, potpoAcanto Plus titi novi pri- mae nagomilavanje biomase,
rast. Fungicid Acanto Plus ap- poveava apsorpciju azota i disorbuju listovi i stabla useva i on se rektno utie na otpornost kultukree uzlazno kroz sprovodna tkiva re na stres od klimatskih faktora.
biljke. Analiza primene Pikoksistrobina kod itarica pokazuje kretanje
Kada treba da primenite Acanaktivne materije ka novom prirastu to Plus? Koliko traje zatita?
i njegovu zatitu. Mogunost Pikok- Za postizanje najboljeg efekta presistrobina da titi i novi prirast daje poruujemo da primena Acan-
11
AGROSVET
PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST

Priredila: Radmila Vukovi, dipl. in. polj.
olesti tipa pepelnica se

javljaju svake godine na
voarskim, povrtarskim
i ratarskim kulturama nanosei
znaajne tete. Njihovom razvoju
pogoduju suni i topli periodi, koji
su vladali u proloj 2015. godini, te
su stoga bile dominantna oboljenja.
S obzirom da je ostalo i dosta infektivnog potencijala za ovu godinu,
treba se dobro pripremiti, pre svega
znanjem ali i sredstvima za njeno
suzbijanje kako bi se u vegetaciji
delovalo preventivno u osetljivim
fazama razvoja biljaka, kao i povoljnim uslovima za razvoj patogena.
Pepelnice na gajenom bilju pripadaju familiji Erysiphaceae, od kojih su najpoznatiji rodovi: Erysiphae
(javljaju se na ratarskim i povrtarskim kulturama), Podosphaera (na
vonim kulturama), Sphaerotheca (napada voe, rue, krastavce i
hmelj), te Uncinula (na vinovoj lozi).
Zajednika osobina svih pepelnica
je da se razvijaju na zeljastim delovima, prvenstveno na mladom
liu. U uslovima jake zaraze, brzo
moe da uniti lisnu masu koja stvara hranu za biljku, pa tako utie i
na rod i na kondiciju biljke. Plodovi
napadnuti pepelnicom gube trinu
vrednost i podloni su truljenju.
Karakteristian simptom, bela

branasta skrama, biljke dobijaju
tako to gljive formiraju splet belih
micelija na povrini biljnih organa sa masom konidija koje slue za
dalje razmnoavanje. Gljiva takoe
uzima hranu biljci pomou haustorija-sisaljki koje puta plitko ispod
epidermisa. Nemaju posebne zahteve za vodom i temperaturom zbog
ega je oteana njihova prognoza i
zato su veoma nepredvidive. Osnov
strategije u njihovom suzbijanju je
preventivno delovanje u osetljivim
fazama biljaka, a najkasnije sa uoavanjem prvih simptoma. Najvie
problema u 2015. godini su zadavale pepelnica na jabuci i pepelnica na
vinovoj lozi.
Pepelnica jabuke - Podosphaera
leucotricha - ovo oboljenje je prisutno u svim voarskim regionima, a
posebno u kojima su dominantne
osetljive sorte kao to su Jonatanovi hibridi i mutanti, gde spada i najzastupljenija sorta kod nas, Ajdared.
Parazit napada lie, mladare, cvet i
plodove jabuke. tetnost se ogleda u
smanjenju fotosinteze i transpiracije, gubi se vitalnost biljke, a to utie
na rodnost, te naroito na krupnou
plodova. Parazit prezimi kao micelija u drvenastim i cvetnim pupolj13
cima. U prolee zaraeni pupoljci

kreu, a sa njima i micelija. Mnogi
zaraeni pupoljci izmrznu tokom
zime na temperaturama od -20 do
-250C. Oni koji preive razvijaju se
u tzv. bele mladare, maldare prekrivene masom konidija, koje se
rasejavaju i vre sekundarne infekcije. Infekcije se deavaju na temperaturi od 10 do 300C i optimalnom
relativnom vlagom 70-95%. Iako za
klijanje konidija nije potrebna voda,
primeeno je da kia i rosa pospeuju pepelnicu, verovatno zato to
dlaice na listu zadravaju konidije i stvaraju povoljan mikroklimat
za njihovo klijanje. Pored infekcije
lista za vreme vegetacije dolazi do
zaraze pupoljaka dok su otvoreni.
Zbog toga se najee zaraze terminalni, vrni pupoljci koji su zbog
porasta najdue otvoreni. Parazit
najvee tete nanosi u vreme intenzivnog porasta letorasta i zato
je kritian period 10-tak nedelja od
otvaranja pupoljaka do formiranja
plodova. U tom periodu treba vriti intenzivnu zatitu fungicidima u
intervalima od 6-7 dana , uz obavezno uklanjanje belih, zaraenih
mladara. Kako se smanjuje porast
letorasta tako se mogu poveavati
intervali na 12-15 dana.
Na poetku vegetacije u prvim
fenofazama, kada su nie temperature najbolje delovanje je pokazao
preparat Karathane Gold 350 EC
(Meptildinokap). Odlikuje ga pre-
AGROSVET
ventivno, kurativno i eradikativno

delovanje. Tokom cvetanja i u precvatavanju posebno mesto zauzima
Luna Expirience (Fluopiram + Tebukonazol), koja je prava revolucija u zatiti od pepelnica. Napada
energetski sistem gljive i potpuno je razori, ak moe da izlei
i bele letoraste te im vrati zelenu
boju. U fenofazi formiranja i porasta plodova, kada najbre raste
lisna masa dobre rezultate u suzbijanju pepelnice jabuke su dali sistemini fungicidi sa preventivnim
i kurativnim delovanjem: Systhane
240 EC (Miklobutanil), Postalon
90 SC (Miklobutanil + Kvinoksifen).
Optimalno delovanje pokazuju na
temperaturama vazduha iznad 12150C. Novo u paleti fungicida u
kompaniji Agromarket je i preparat
Asena (Krezoksimetil) koji pripada
strobilurinima koga preporuujemo tokom juna meseca pa do kraja
vegetacije. Takoe se mora primenjivati i stati, klasini preparat na
bazi sumpora Microthiol disperss
(temperatura delovanja od 18 do
280C). Preparat Funomil (Tiofanatmetil), koji se koristi u drugom
delu vegetacije protiv trulei, ima
sporedno delovanje i na pepelnicu.
Poto je tokom vegetacije veliki broj
tretiranja protiv pepelnice jabuke
najvanije je primenjivati antirezistentnu strategiju u suzbijanju, tj.
rotirati preparate sa razliitim mehanizmom delovanja kako bi s jedne strane sauvali to due efikasne
preparate, a s druge, spreili razvoj
rezistencije gljive.
biljnih organa. Infekcija se deava

na temperaturi 20-270C, a porast
gljive se obavlja u intervalu od 6 do
320C. Odgovara joj via relativna
vlanost za sporulaciju-formiranje
spora, ali nije bitna za klijanje. Bolje
se razvija kada je oblano, nego na
Suncu. Jaka kia joj smeta jer spira
konidije.
Suzbijanje pepelnice vinove loze
izvodi se iskljuivo fungicidima,
preventivno. Sumpor je bio prvi
koji je namenjen za suzbijanje ove
bolesti. Zbog njegove efikasnosti i
niske cene, kao i odsustva rezistencije koristi se gotovo 200 godina jer
je delovanje na pepelnicu uoeno
1824. godine u staklenicima u Londonu. Sumpor na pepelnicu deluje
parama pa zato njegova efikasnost
zavisi od vremenskih uslova. Sumpor deluje na temperaturi 18-300C,
a iznad 300C moe biti fitotoksian.
Na poetku kretanja lastara dok su
nie temperature preporuujemo
ve pominjani Karathane Gold,
moan preventivni fungicid koji deluje na sve razvojne faze patogena i
nema opasnosti od rezistencije iako
je u primeni vie od 40 godina. Pred
cvetanje i u precvetavanju vinove
Pepelnica vinove loze - Uncinula necator - ovo obolenje moe

vinogradu naneti velike tete. Od
unoenja u Evropu, do otkrivanja
sumpora za njeno suzbijanje, desetkovala je vinograde u Francuskoj.
Gubici su esto bili i do 80%. Pepelnica napada lie, lastare, cvetove
i grozdove, a posebno je destruktivna na grozdovima, jer dovodi do
pucanja bobica, koje se zatim sue i
propadaju. Bobice mogu biti zaraene od zametanja do poetka zrenja
(arak), a posebno je znaajna u fazi
intenzivnog porasta i zatvaranja
grozdova. Parazit prezimi kao micelija u pupoljcima vinove loze, kao
i u obliku kleistotecija na povrini
loze za uspeno suzbijanje mogu se

koristiti i drugi organski fungicidi
koji imaju sistemino delovanje, kao
to je Tilt 250EC ili Taurus (Propikonazol). Nakon formiranja bobica
pa sve do faze arka primenjivati
jedan od fungicida: Luna Expirience, Systhane 240 EC, Postalone
90 SC, Asena. Ako je pepelnica bila
prisutna prethodne godine onda
se sa zatitom treba poeti ranije,
kada lastari dostignu 5-10 cm, a
posebno je vano uraditi tretman
ranije nego to se ukae potreba za
suzbijanje plamenjae. Takoe su
vani tretmani pred cvetanje , posle
cvetanja i u porastu bobica. Zadnjih
godina zna da iznenadi jaka pojava i u julu. Greke u praksi se ine
i to se sa suzbijanjem kasno poinje, kada se primeti na grozdovima.
Kada se situacija otme kontroli i na
bobicama pojave simptomi, moe se
donekle sanirati tretiranjem 0,1%
kalijum permanganatom (Hipermangan), pa onda nastaviti zatita
pomenutim fungicidima.
Sve u svemu, pepelnice su bolesti koje trae znanje i disciplinu. U
znanju vam moemo pomoi (kada
i ime), a vi se pobrinite za ovo drugo, jer ih je uvek bolje spreiti nego
leiti.
14
U zdravom vou,
zdrav duh
Predstavljamo vam novo

reenje za efikasno suzbijanje
najznaajnijih bolesti u
zasadima jabuke, vinje i
vinove loze.
Bayer d.o.o.
Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd
011 20 70 252, www.bayercropscience.rs
AGROSVET
PELARENJE
Priredio: Dragan orevi, dipl.in.polj
Softver povezuje pelare i poljoprivrednike
Kragujevani Duan Jaglii i
ore oki razvili su BeeWeb,
aplikaciju koja softverski izraunava najbolju kombinaciju bil
jne
kulture sa odreenim brojem konica i na taj nain povezuje poljoprivrednike sa pelarima. Aplikacija
BeeWeb poela je sa radom poetkom marta, besplatna je za koris
nike iz Srbije, jednostavna je za korienje, a sve to treba da uradite je
da se registrujete i ostavite vae podatke - koliko konica imate, za koju
ste biljnu kulturu zainteresovani ili
ako ste poljoprivrednik - gde i na
koliko hektara se prostiru vai vonjaci ili suncokreti. Iako je poela da
radi poetkom marta, na BeeWeb
platformi je ve regi
strovano oko
200 pelara.
Srbija podrala Sloveniju da se
ustanovi svetski dan pela
Inicijativu slovenake vlade Ujedinjenim nacijama da se 20. maj
proglasi za meunarodni dan pela
do sada su podrale eka, Maarska, Srbija i Crna Gora. Zajedniku
izjavu kojom su podrali osnivanje
meunarodnog dana pela potpisali su u subotu u Celju predstavnici
ministarstava poljoprivrede etiri
zemlje, na poetku tradicionalnog
pelarskog sajma ApiSlo
venija.
Slovenaki pelarski savez predloio
je da se za svetski dan pela proglasi
20. maj, datum roenja slovenakog
zoologa Antona Jane, jednog od pionira modernog pelarstva ije se
delo Potpuni nauk o pelarstvu iz
18. veka koristilo irom habsburke
monarhije u vreme car ice Marije Terezije.
Francuzi zabranjuju pesticide
tetne za pele?
Da li e Francuzi potpuno zabraniti upotrebu pesticida koji sadre aktivne materije smrtonosne za
pele? Francuski poslanici poeli su
drugo itanje Zakona o biolokoj raznovrsnosti, za koji se mnogi nadaju
da e nadmaiti evropske standarde
i zabraniti upotrebu onih pesticida
koji deluju smrtonosno na pele.
Neonikotinoidi,
kontroverzna
grupa insekticida koji utiu na pelinji nervni sistem, u centru su panje
jo od decembra prole godine, kada
je u jednom delu Evrope istekao moratorijum na njihovu upotrebu. U
naunoj literaturi naveliko optueni za pretnje nestankom najvanijih opraivaa, neonikotinoidi su
jo u upotrebi u Francuskoj i nekim
zemljama EU.
Evropska komisija je, 2013. godine, stavila dvogodinji moratorijum
na tri vrste neonikotinoida - klotianidin, imidakloprid i tiametoksam
koji se trenutno ispituje na evropskom nivou.
Evropski moratorijum se odnosi
na zabranu tek odreenih materija, ali
ta je sa drugima? To jednostavno nije
dovoljno, istakao je bivi ministar
ekologije Delfin Bato. Francuska je
u prvom itanju propustila priliku
da donese potpunu zabranu takvih
hemikalija, ali ima priliku da to
ispravi na drugom itanju Zakona o
biolokoj raznolikosti. Poraavajue
je to da se insekti opraivai danas
suoavaju sa najveim pretnjama
ikada, a naa potreba za njima nikada nije bila vea.
Mi smo u Narodnoj skuptini, tokom rasprave o Zakonu o bioraznovrsnosti, usvojili potpunu zabranu neonikotinoida. Meutim, on kao takav
nije proao. Senat je ve tamo takorei
oslabljen jer su senatori umesto potpune zabrane izabrali stroa ogranienja u upotrebi insekticida, a prema
preporuci francuske Agencije za hranu, zatitu ivotne sredine, zdravlja i
bezbednosti, istakao je Bato i dodao
da se nadaju da e ovo drugo itanje ipak doneti bolje rezultate jer su
sada predali novu izmenu koju su
potpisala 52 lana vladajue stranke.
Populacija divljih opraivaa je
pod velikim pritiskom, u itavoj
Evropi, a zabrinjava i podatak da je
broj insekata sada ak 37% nii od
prirodnog nivoa.
Dodatak, koji je podrala veina politiara, zapravo predlae da se
upotreba proizvoda koji sadre aktivne materije, iz porodice neonikotinoida, ukljuujui i semena tretirana tim
16
proizvodima, zabrani od 1. januara

2017. godine, istakao je Bato i dodao
da bi se interesi poljoprivrednika
i pelara na ovoj temi trebala poklapati, jer ak 84% poljoprivredne
proizvodnje u EU zavisi upravo od
pelara i divljih opraivaa.
Meutim, uprkos tome, razni
agrarni lobiji, ali i mnoga udruenja farmera, koja se po tom pitanju
podravaju i dalje pruaju jak otpor
eventualnoj potpunoj zabrani neonikotinoida. Ukoliko amandman o
neonikotinoidima bude prihvaen
u francuskom parlamentu, njihovo
zakonodavstvo e to staviti daleko
ispred evropskog standarda.
Neophodna saradnja pelara i
voara
Od nedavnih izmena Zakona o
stoarstvu oekuje se da pomiri
pelare i voare, i da sprei nesavesnu upotrebu pesticida. I voari i pelari se nadaju na e njihova
prava bolje uredit i novi zakon. Mia
Mladenovi, profesor pelarstva na
Poljoprivrednom fakultetu kae da
zakon nee biti primenjiv sve dok se
ne postavi poverenik pelinje pae.
Takva osoba je neophodna kao u
zapadnoj Evropi, kao u Sloveniji,
jer se ona brine da pelinjaci budu
prav ilno rasporeeni na terenu, da
ne doe do prenatrpanosti, da ne
dolazi do irenja bolest i, naleta pela, objanjava profesor Mladenovi.
Pele oprauju 40 odsto cvetnica i
vie od 200 poljoprivrednih kultura.
Vee subvencije za pelare, organskim dodatnih 40 odsto
Ministarka poljoprivrede Sneana Bogosavljevi Bokovi izjavila je da su u ovoj godini poveane
subvencije za pelare. Pelari koji
su u sistemu organske proizvodnje
dobijaju i dodatni iznos od 40%.
Bogosavljevi Bokovi je otvarajui 15. Sabor mlavsko-homoljs
kih
pelara kod Petrovca na Mlavi rekla
da pelari mogu da raunaju na podrku za invest icije i nabavku nove
opreme za pelarstvo. Ona je navela
da broj pelara i pelinjih zajednica
kontinuirano raste, da je registrovano je oko 677.000 pelinjih zajednica, koje su u vlasnitvu 31.000
poljoprivrednih gazdinstava, a da
prosena proizvodnja meda u Srbiji
u poslednjih 10 godina iznosi oko 5.5
hiljada tona na godinjem nivou.
AGROSVET
HERBICIDI U CRNOM LUKU U

PROIZVODNJI IZ SEMENA
Priredio: Igor eki, dipl. in. polj.
uk, odnosno vrste iz roda

Allium spp., predstavlja po
povrini koju zauzima vodeu povrtarsku vrstu u Srbiji. Statistiki podaci ukazuju da pod crnim lukom (Allium cepa), belim (A.
sativum), prazilukom (A. porrum)
i ostalim (vlaac, aljma...) nalazi
oko 30.000 hektara, a da dominira
crni luk. Pored brojnih problema
koji se mogu javiti tokom proizvodnje kao to su bolesti (plamenjaa,
trulei...) i tetnim insekata (lukove muve, minirajua muva luka...),
za proizvoae je suzbijanje korova
najvei izazov.
Primena herbicida u crnom luku
uslovljena je tehnologijom proizvodnje, tj. da li se gaji iz semena,
iz arpadika ili iz rasada. U naim
uslovima na manjim povrinama
proizvodnja iz arpadika je dominantna ali veliki proizvoai primenjuju iskljuivo setvu iz semena.
Luk proizveden iz arpadika i rasada bolje podnosi herbicide od luka
koji se proizvodi iz semena.
Luk koji se proizvodi iz semena
ima dugu vegetaciju. Od setve crnog luka pa sve do vaenja lukovica
protekne oko est meseci. U tako
dugom vegetacionom periodu usev
je praktino nemogue odrati istim bez primene herbicida. Vano
je da luk jo u ranim fazama porasta
(faza petlje i faza kotiledona) bude
to manje zakorovljen, zato to u
momentu neposredno posle nicanja
luka praktino ne postoji mogunost za suzbijanje irokolisnih korova, a pre formiranja prvog pravog
lista luka. esto se dogadjaju greke
u proizvodnji pa se za fazu kotile-
dona smatra da je to faza prvog pravog lista. Primena herbicida u fazi

kotiledona kod luka je pogrena i
mora se izbegavati jer su posledice
po luk zastoj u porastu, veoma veliki broj sitnih lukovica a samim tim
i izrazito smanjenje prinosa. Selektivnost lukova na herbicide zasniva
se na to boljoj votanoj prevlaci
na listu. Navodnjavanje i padavine
smanjuju votanu prevlaku na listu,
dok vreme bez padavina, a naroito
sunani periodi poveavaju sadraj
votane prevlake na listu. Za setvu luka treba izbegavati zemljita
zakorovljena palamidom (Cirsium
arvense) i divljom kupinom (Rubus
spp.). Pored mogunosti za njihovo
suzbijanje herbicidima, biljke luka
jako zaostaju u porastu na mestima
gde se ove korovske vrste javljaju.
Dozu sigurnosti u proizvodnji
luka iz semena u poetnim fazama klijanja i nicanja daje primena
PRE-EM herbicida, odnosno herbicida koji se primenjuju po setvi,
a pre nicanja. Jedan od takvih je
herbicid Pendistop (Pendimetalin)
u dozi 4-5,0 l/ha. Na korove deluje u fazi njihovog klijanja kao i
u poetku nicanja. Dobro suzbija
pepeljugu (Chenopodium album),
tirevi (Amaranthus spp.), muharike (Echinochloa crus-gali, Setaria
spp.) kao i divlji sirak iz semena
(Sorghum halapense), a polovino
goruicu (Sinapis arvensis). Veoma
slabo deluje na pomonicu (Solanum nigrum), tatulu (Datura stramonium), ambroziju (Ambrosia
artemiisifolia), iak (Xantium strumarium). Svi zemljini herbicidi, pa
tako i Pendistop trae za svoju aktivaciju i puno delovanje 10 do 15 l/
m2 padavina u 10 do 15 dana po primeni. Luk veoma sporo nie pa sa
primenom herbicida Pendistop ne
treba uriti, pogotovo ako posle setve usledi suan period kada herbicidni tretman moe da se odloi sve
do poetka nicanja luka. U sluaju
primene preparata Pendistop, treba imati u vidu da se ozima penica
i jeam mogu sejati nakon 4 meseca, a eerna repa, cvekla i spana
nakon 12 meseci.
Ukoliko po setvi, a pre nicanja
luka doe do nicanja korovskih biljaka, moe se koristiti samosta-lno
ili u kombinaciji sa herbicidom Pen17
distop, preparat Basta 15 (Glufosinat-amonijum) u dozi od 1,5-2,5 l/ha.

Primena herbicida posle nicanja luka i korova je mogua, a izbor
zavisi od korovskih vrsta u usevu i
faze razvoja gajene biljke. Korovi se
znatno bolje suzbijaju ako su u ranijim fazama rasta i razvia (irokolisni 2-4 lista, a travni 1-3 lista). to
je luk mlaeg uzrasta slabije podnosi herbicide i obratno. U primeni
herbicida, posle nicanja, treba biti
obazriv. Obino se u praksi obave
dva do tri tretiranja. Jedan od herbicida koji se esto reava problem
irokolisnih korova u luku je Lodin
(Fluroksipir). Iako je njegova glavna
primena suzbijanje korova u penici veoma dobro se pokazao veoma
i u luku. Uklapa se sa pomenutim
herbicidom Pendistop jer veoma
dobro suzbija korovske vrste koje
ovaj proputa (Datura stramonium,
Xanthium strumarium, Solanum nigrum, Hybiscus trionum, Helianthus
annuus - samonikli suncokret). Naroito je pogodan za suzbijanje ambrozije (Ambrosia artemisifolia) u
dozi 1,0 l/ha, pri uzrastu luka 1-2
lista, a ambrozija 2-4 lista. Veoma
brzo ispoljava svoje delovanje. Posle
primene lie luka se blago opusti,
ali ti simptomi brzo nestaju. Kod
suzbijanja ambrozije ne sme da se
zakasni, jer ubrzo postaje otporna
na herbicid a nanosi veliku tetu
usevu.
Drugi herbicid za suzbijanje irokolisnih korova je Piralis (Klopiralid). Primenjuje se u dozi 0,6-1,2 l/ha,
a korovska vrsta palamida (Cirsium
arvense) u luku jedino moe da se
suzbije ovim herbicidom u dozi 1,2
l/ha, a primenjuje se najranije posle formiranja prvog lista luka. Sve
ima svoje prednosti i mane pa tako
treba znati da se nakon njegove primene u jesen iste godine i u prolee
naredne ne sme sejati lucerka, salata, mrkva i graak. Zato se preporuuje njegova primena samo po
aritima.
Za suzbijanje divljeg sirka i
uskolisnih korovskih vrsta u fazi
njihovog intenzivnog porasta (3-5
listova) dozvolu za primenu kod
nas imaju preparati na bazi aktivne
materije Kletodim, pa preporuujemo herbicid Kletox u dozi od 1,0 l/ha
za jednogodonje, a 1,5 - 2,0 l/ha
za viegodinje travne korove. Pored ovog preparata, za ovu namenu
mogua je primena herbicida Floyd
(Fluazifop-P-butil) 0,8 - 1,3 l/ha ili
Targa Super (Kvizalofop-P-etil) u
dozi od 1 -2,0 l/ha.
AGROSVET
DRUGI PIU
ivkov: Povrtarstvo naa ansa
Preuzeto: Novi magazin, 9. 03. 2016.
Proizvodnja povra i voa jeste
naa ansa. U voarstvu je veoma dobro koristimo, u povrtarstvu jo uvek
ne, ali su trendovi zaista vrlo pozitivni, tvrdi Goran ivkov, agrarni konsultant u razgovoru za Novi magazin.
Srbija je po izvozu voa meu prvima
u Evropi. Kad pogledate podatke o izvozu ma
lina, jabuka, vianja, ljiva,
borovnica, kupina... vidite da smo
zaista voarska velesila. Mi imamo
znaajnu proizvodnju povra, ali ona
nije trino orijentisana, ona ima jako
kratak trini lanac koji se zavrava
ili u domainstvu ili na lokalnoj pijaci.
Sreom, sve vea trgov
ina povrem
u supermarketima tu sliku polako
menja, pa dolazi do promena i u samoj
proizvodnji: povre postaje sve vie
i berzanska roba i luk, i krompir, i
kupus. Sa izgradnjom hladnjaa vie
nema problema oko njihovog uvanja,
gaje se nove sorte, ak i paradajz i
pa
prika koji mogu da stoje po 2-3
meseca i koji vrlo lako mogu da se
transportuju. Dodue, supermarketi
sve vie uvoze, ali sa druge strane
nai proizvoai su se specijalizovali i oni sve vie izvoze. Na najvei
neuspeh je u tome to nismo uspeli da
privuemo velike evropske kompanije
da dou u Srbiju i s jedne strane ponude tehnologiju, a sa druge otkupe
te proizvode tako to e ugovarati sa
domaim proizvoaima. To se zapravo uspelo u itaricama, jer vi ovde
danas imate apsolutno sve najvee
svetske trgovce itaricama kao to su
Kargel, Bunge, CHF, a slino je i sa uljaricama. U voarstvu i povrtarstvu,
meutim, toga jo nema, nije ovde
doao jo uvek ni Grineri, nisu doli
veliki supermarketi. Ja oekujem da e
Lidl preokrenuti aktuelnu tendenciju
da supermarketi uvoze voe i povre
iz Evropske unije i da e on kupovati
od domaih poljoprivrednika i da e,
tavie, te proizvode gurati u svoje
trgovine po itavoj Evropi. Razvoj
poljoprivrede u poslednjih 10 godina
u potpunosti su izneli poljoprivred
nici u Vojvodini i centralnoj Srbiji koji
su razumeli promene, koji su shvatili
da dolazi novo vreme, da treba kupo
vati zemlju, rentirati zemlju, ulagati
u proizvodnju i da e se te investicije
vratiti. Takvih ljudi ima mnogo danas
u Srbiji: 155 hiljada poljoprivrednika
dri 80 odsto zemljita u celoj Srbiji
i oni nose nau poljoprivredu. Lino
mislim da treba da ih bude jo vie i
da ima prostora za to, optimalan broj
je negde oko 200 hiljada poljoprivrednika, koji mogu da se pripreme i da
budu potpuno konkurentni za Evropsku uniju, zakljuuje ivkov.
Topao februar oborio rekorde
Dodatna pomo agraru EU
Preuzeto: Politika, 14. 03. 2016.
Preuzeto: EuroActive, 15. 03. 2016.
Najkrai mesec bio je ove godine

za 1,35 0C topliji od prosene temperature tokom tri decenije. Preliminarni podaci amerike svemirske
agencija Nasa pokazuju da je kombinacija rekordno snanog fenomena
El Ninjo i globalnog zagrevanja, kojem doprinosi ovek, podigla temperaturu u svetu do nivoa koji nije
zabeleen od 1880. kada je poelo
merenje. Ovaj februar bio je najtopliji
do sada i trei je mesec uzastopno koji
obara rekord, objavio je Gardijan.
Podaci Nase pokazali su da je prosena
temperatura na povrini nae planete
bila za 1,35 0C via od proseka u referentnom periodu, a to su tri decenije od 1951. do 1980. godine.
Ovaj februar bio je najtopliji do sada
i trei je mesec uzastopno koji obara
rekord. Nikada do sada nisu tri uzastopna meseca bila toplija od istorijskog proseka, upozoravaju naunici
Ova anomalija vea je od one
zabeleene u januaru ove godine,
koji bio za 1,14 0C topliji od proseka
u pomenutom periodu, i u decembru prole godine. Odstupanja su jo
vea na severnoj hemisferi (2,76 0C)
i na Arktiku (5,36 0C). Ovaj rezultat
je stvarno zaprepastio. To je jo jedan
podsetnik da globalne temperature
konstantno rastu zbog isputanja
gasova sa efektom staklene bate,
napisali su naunici Def Masters i
Bob Henson na blogu posveenom
klimatskim promenama, analizirajui
podatke objavljene za vikend.
Evropska komisija je 14. marta tokom sastanka ministara poljoprivrede

zemalja lanica najavila da je spremna
da odobri privremeno ogranienje
proizvodnje mleka i poveanje robnih
rezerv i mleka u prahu i sira, preneo je
AFP. Spreman sam da predloim primenu tih propisa o smanjenju proizvodnje, izjavio je evropski komesar
za poljo
privredu Fil Hogan. Ovim
je otvoren put da se aktivira mera
koja omoguava op
eraterima u sektoru mleka da na dobro
voljnoj bazi
postignu dogovor o privre
menom
ogranienju proizvodnje. Kao drugu
meru za zatitu poljoprivrednika od
smanjenja cena najavio je predlog da
se udvostrue robne rezerve mleka u
prahu i putera, na 218.000 odnosno
100.000 tona. Ovim je premaen i
predlog Francuske da se maksimalna koliina robnih rezervi za mleko
u prahu povea na 160.000 tona sa
sadanjih 109.000. Kada je re o krizi
u uzgoju svinja, Hogan je predloio
da se limit za pomo ministarstava ne
poveava ve da ostane na sadanjhi
15.000, dok su neki uesnici predlagali poveanje na 20.000 do 30.000.
Njegov stav je da bi izmena ovog iznosa iziskivala najmanje sedam meseci
s obzirom na broj etapa u usvajanju
ove mere. Hogan je rekao i da je spreman da uspostavi centar za nadzor
trita mesa, koji bi pokrivao proizvode od goverine i svinjetine. Zemlje
lanice nisu oklevale sa podnoenjem
predloga za poboljanje stanja u
poljoprivredi u Evropi. Bilo je 100
predloga novih mera, istakao je holandski ministar poljoprivrede Mar
tejn van Dam, ija zemlja trenutno
predsedava EU. Francuska, najvea
poljoprivredna sila u Evropi, aktivno
je diskutovala sa drugim vladama i
smatra da je veinu njih okupila oko
ideje da je potrebno stabilizovati pa
smanjiti proizvodnju mleka. Naime,
od aprila 2015. kada su ukinute kvote
za mleko poveana proizvodnja doprinosi padu cena. Pored podizanja
robnih rezervi, na ta je Brisel spreman, Pariz predlae i privremeno
izuzee od propisa koje bi zemljama
omoguile da ogranie proizvodnju
mleka. Neke zemlje su zatraile kredit
za izvoz, za ta Evropska komisija ne
zatvara vrata. Komisija je meutim
upozorila da nema nameru da prihvati nove finansijske izdatke koji
bi se pokrivali sveim novcem i da
nije sklona tome da koristi evropsku
kriznu rezervu jer je re o novcu
poljoprivrednika. Zauzvrat, Komisija
eli da se postojei instrumenti bolje
koriste i istie da zemlje lanice nisu
koristile sve vidove pomoi odobrene
pre est meseci.
Iako je uzrok visokih temperatura

posledica i veoma snanog fenomena
El Ninjo u Tihom okeanu, ove godine
one su oborile rekorde zabeleene
prilikom poslednjeg velikog El Ninja
1998, koji je bio isto toliko snaan. Te
godine je i zabeleen prethodni najtopliji februar, koji je ipak bio za 0,846
0
C hladniji od ovogodinjeg. Ovaj februar nije zabeleen kao najtopliji mesec uopte, jer to moe da se desi samo
u vreme leta na severnoj hemisferi
kada se zagreje veina kontinentalne
mase. Ali odstupanje od prosene
temperature predstavlja najvee za
bilo koji mesec od 1880. godine. Ovo
je vanredno klimatsko stanje. Stvarno
je zaprepaujue, sasvim bez presedana, prokomentarisao je za mediji
tefan Ramtorf sa nemakog Instituta za klimatska istraivanja u
Potsdamu. Ranije nezabeleeno otopljavanje dovelo je do posledica bez
presedana, posebno na Arktiku, gde
je nivo leda ove zime rekordno opao.
Podatke je na Tviteru prokomentarisao i Gavin mit, naunik koji
vodi Nasin Godard institut za svemirske studije, rekavi da obino ne
komentarie pojedinane mesece, ali
da je ovog meseca morao zbog toga to
imamo poseban sluaj.
19
AGROSVET
DOBITNA KOMBINACIJA
Priredio: Goran Radovanovi, dipl. in. polj.
oda naslov teksta i asocira na neku nagradnu igru i lutriju, ali je

davno prolo vreme kada smo smeli
sebi da dozvolimo luksuz u poljoprivredoj proizvodnji i kockamo se.
Neki proizvoai to i danas rade,
ali je pitanje vremena do kada e
opstati, kao neprilagodljiva evolutivna kategorija.
Struna sluba kompanije Agromarket promovie savremenu
tehnologiju proizvodnje uz racionalizaciju trokova, poveanje efikasnosti upotrebljenih sredstava
zatite i ishrane, kao i postizanje
maksimuma genetskog potencijala
gajenih biljaka.
Ovom prilikom emo se pozabaviti uopteno ishranom bilja u
intenzivnoj proizvodnji, kao parametrom koji moemo najvie kontrolisati i direktno uticati na profitabilnost.
U brojnoj paleti proizvoda kompanije Fertico od prole sezone se
nalaze i novi biostimulativni proizvodi po jedinstvenim nazivom
Energy, te emo se ovom prilikom
pozabaviti upotrebom istih.
U ranim fazama razvoja veine
biljaka, korenov sistem je jo uvek
nedovoljno razvijen, ili regenerisan
(dugogodinji zasadi). Tada biljke
nisu u stanju da se obezbede tee
pristupanim oblicima hraniva,
koja su zakljuana kao rezerva u
adsorptivnom kompleksu zemljita. I pored dovoljne obezbeenosti zemljita makroelementima, a
posebno fosforom, na osnovu hemijskih laboratorijskih analiza,
treba upotrebiti neku od fosfornih
formulacija, koje uestvuju u izgradnji energetskih molekula ATP i
ADP i pospeuju fizioloke procese
u biljnom tkivu. Analize se sprovode pod dejstvom raznih kiselina,
to je simulacija razvijenog korena
u punoj vegetaciji. Formulacija FitoFert Kristal 10:40:10 je pokzala
dobru efikaskost zbog naglaenog
odnosa N/P, 1 prema 4, kao i sna-
ne rezidualne kiselosti. Ovu formulaciju smo standarno kombinovati

sa FF HumiFlex ili FF HumiStart
i primenjivali jednokratno za ukorenjavanje. U praksi se pokazalo
da je velika dominacija azota u zemljinim rastvorima, zbog nekontrolisane koliine NPK osnovnih
hraniva (najee 15:15:15) i gotovo
redovan problem nedostatka organskih komponenti i mikroelemenata, te smo pripremili kompleksniju
i snaniju FF Energy Root 5:55:10
kombinaciju sa AFP (Aktivacija Fiziolokih Procesa) kompleksom u
sebi. Ovo bi bilo kvalitetnije reenje, koje se moe koristiti u redukovanoj koliini od 2 3 g po biljci,
umesto preanjih 4 - 5 g proizvoda
FF Kristal 10:40:10. Da bi se dobio
jo vei stepen sinergije poeljno je
dodati FF BioFlex P u koliini od
0,5 kg na 1000 m2.
U periodu od nekoliko nedelja
ukorenjavanja, uz restriktivnu upotrebu vode kroz sistem, poeljne su
folijarne kombinacije biostimulatora i mikroelemenata. Na primer
prvo se koristi FF Bioflex-L 0,4%
+ FF HumiStart 0,3%, a zatim se u
vreme cvetanja uz FF Bioflex ili FF
HumiStart dodaje FF BorMax 20.
Po sunanom i lepom vremenu,
kada se oekuje rast biljaka treba uz
biostimulatore dodavati FitoFert
Ca 15, a pred pojavu loijih vremenskih prilika FF BioFlex-L ili FF AminoFlex, odnosno AminoMax 80.
Nakon ukorenjavanja osnovu u
folijarnim programima moe initi i novi proizvod FF HumiSuper
Plus koji je znaajno pojaan biostimulatorima (huminske, fulvinske,
amino kiseline, betaini, lignosulfonati...) i mikroelementima duplo vieg sadraja u odnosu na staru verziju proizvoda. Njemu se po fazama
razvoja dodaju specifini proizvodi
na bazi kalcijuma (FF Ca 15, FF Cal
Amino 15), ili mikroelementa (FF
Combivit, FF FeroMax 11, Cink
organo 14...), ili na bazi amino kiselina u vreme stresnih uslova (FF
21
AminoFlex sa 15% AK i FF AminoMax 80, sa 80% amino kiselina). Kompletni programi zatite
Agromarketa su kompatibilni sa
pomenutim folijarnim biostimulativnim prihranama, koje pospeuju
i samo dejstvo pesticida i njihovu
efikasnost. Tako se ponovo dobija sinergijsko udrueno dejstvo
preparata. Podseamo da folijarne
aplikacije treba sprovoditi u uslovima umerenih temperaturnih vrednosti, te je najpraktinije za to izabrati kasnije popodnevne termine.
Kod upotrebe sistema navodnjavanja treba izbegavati veernje
termine i bespotrebno vlaenje listova pod uticajem korenovog pritiska. Ako se i mora navodnjavati
u popodnevnim satima, najbolje je
prestati par sati pre zalaska Sunca,
kako bi biljke viak vode oslobodile putem transpiracije. Time se u
mnogome smanjuje mogunost razvoja biljnih bolesti.
Vraamo se fertirigaciji, te nakon ukorenjavanja kroz liniju takozvanih specijala (FF Tomato,
FF Melon, FF Pepper i FF Berry),
a po potrebi u vezi sa gajenom biljkom. Njima mogu da se dodaju FF
Energy Active, ukoliko su biljke
normalnog porasta, ili FF Energy
Balance, kada se oekuje vea bijnost biljaka, i to u odnosu 1 : 1.
Primera radi, na 1 gram FF Tomato ili FF Berry za voe, se dodaje 1 gram FF Energy Active,
a uz njih ide i 0,5 do 0,7 g CaNO3,
koji se posebno rastvara, a koristi
istovremeno kroz dva zasebna kanala prihrane, ili nakon, odnosno
pre pomenute kombinacije kristala. Kombinacijom specijala i
Energy proizvoda sa kalcijumom,
dobija se formulacija adekvatne
kompozicije makro (NPK), sekundarnih (Ca, Mg, S...) i mikroelementata (B, Zn, Fe, Mn, Cu, Mo...),
te se biljke nesmetano razvijaju i
plodonose, a upotreba sredstava
zatite moe biti redukovana. Treba izbegavati upotrebu istih mono
AGROSVET
formulacija tipa Kalijum Nitrat,

ili Kalijum Sulfat, jer se njihovom
upotrebom primenjuju samo dva
elementa, a istiskuju iz zone korena svi ostali elementi izbalansirane
ishrane. Takoe treba imati na umu
da upotrebljena hraniva kroz koren
biljke koriste tek nakon nekog vremena, te treba donekle i prognoziorati potrebe biljaka.
Ukoliko postoji problem visoke
pH vrednosti zemljita, ili karbonatne vode (puno kamenca), treba
upotrebiti i FitoFert pH Green,
najee u koliini od 100 200 g
na 1 kg kristala ukupno (pr. 10%
od FF Active + FF Tomato). Na taj
nain se poveava efikasnost usvajanja hraniva, stimulie helatizacija mikroelemenata, sniava EC u
rastvoru, ime joni hraniva bivaju
konkurentniji, nedostupan kalcijum iz bikarbonata (kamenca) prevodi u dostupnu formu i redukuje
potrebnu koliinu kalcijuma, a sistem za fertirigaciju odrava istim
i funkcionalnim. Naveden je jedan
primer mogunosti kombinovanja
Energy proizvoda i specijala, ali
je mogue i primenjivati Energy

povremeno kao zamenu sa standarne formulacije, sa svakim drugim
ili treim prihranjivanjem...
Najee se u zavrnim fazama razvoja koriste formulacije sa
vie kaijuma, te se upotrebljavaju
proizvodi FF Kristal 4:10:40 i FF
Energy Finish 0:10:45, koji sadre magnezijum i mikroelemente,
a forma kalijuma je prilagoena
procesima maturacije (sazrevanja).
Ukoliko je neophodno odravanje
pH vrednosti na niem nivou i dalje se upotrebljava FF pH Green sa
standardnim ueem od 10-15%,
dok se kalcijum eliminie iz fertigacione, a forsira u folijarnoj prihrani
sa proizvodom FF Ca Organo 30
najee (kod jabuastog voa FF
Ca Apple).
Ovakve sinergijske kombinacije
folijarnih i fertirigacionih prihrana su i ekonomski jako prihvatljive,
a biljke daju vrhunske rezultate.
U nekim ogledima je zabeleena
neverovatna efikasnost pomenutih kombinacija, te je ukupno 1 kg
vodotopivih FitoFert hraniva da-
vao i po 78 kg plodova povra. Ova

raunica daje mogunost pozitivne kalkulacije i na niskim cenama
proizvoda, tako da je uz vrhunski
kvalitet i koliine konkurentnost na
tritu zagarantovana.
Pomenute FF Energy proizvode moete pronai kod ovlaenih Energy distributera irom
Srbije, a oko detalja kontaktirajte najblii distributivni centar
kompanije Agromarketa (Kragujevac, Beograd, Valjevo, Ni, Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Zrenjanin).
U nadi da e ovaj tekst doprineti
Vaoj profesionalnosti, privodimo
ove redove kraju, a na poetku proizvodne sezone, podseamo Vas da
nije kasno za implementaciju pomenute tehnologije i ostvarenje vrhunskih rezultata i dobrog profita.
Zaigrajte na sigurno i odaberite
i vi dobitnu FitoFert Energy kombinaciju.
Na raspolaganju Vam stoji Struna Sluba Agromarketa.
AGROSVET
22
TIM
KOJI
POBEUJE
VILLAGER
DILERI
VILLAGER DILERI su edukovani i struni trgovci koji e najbolje razumeti Vae zahteve
i potrebe za odreenim ureajem i tako pronai najbolje reenje za Vas. Na taj nain
smo izmeu ostalog obezbedili i dodatnu kontrolu plasmana proizvoda, dobru
izloenost robe i garanciju dobijanja strune i profesionalne usluge.
BLACK EDITION / MOTORNE KOSAICE
illager BLACK EDITION serija ureaja je dizajnirana da zadovolji najvie standarde i ispuni
visoka oekivanja i stroge kriterijume najzahtevnijih korisnika. Prilikom kreiranja BLACK
EDITION ureaja nije bilo kompromisa,
naroito smo vodili rauna o brzini i kvalitetu rada, tako da kao rezultat Vam
moemo ponuditi premijum klasu ureaja koja ne samo da
ispunjava sve standarde,
ve die lestvicu i postavlja nove.
Motorna kosaica Villager VRS 510 P
Motorna kosaica Villager VRS 460 P
Motor: Briggs & Stratton 675 EXI

Zapremina motora: 163 cm
Pogon: SAMOHODNA
Povrina koenja: 1500 m
irina koenja: 51 cm
Podeavanje visine: 2.7 - 8 cm
Kapacitet sakupljaa: 60 l
Masa: 39 kg
Motor: Briggs & Stratton 500 E

Pogon: SAMOHODNA
irina koenja: 46 cm
Masa: 31 kg
Ready to use
Izbacivanje sa strane
Podeavanje ruki
Maliranje
Ready to use
Izbacivanje sa strane
Podeavanje ruki
Maliranje
57.99900din*
49.99900din*
BLACK EDITION / MOTORNE KOSAICE
PREPORUKA ZA MOTORNE KOSAICE
Motorna kosaica Villager V 460 P

Motor: Briggs & Stratton 450E
Pogon: gurajua
irina koenja: 46 cm
Masa: 29 kg
Ready to use
Podeavanje ruki
Maliranje
37.999
00
din*
Zatitne naoare
ve od: 19900din*
Antifoni
ve od: 99900din*
Zatitne rukavice
ve od: 99900din*
Ulje za etvorotaktne motore

ve od: 34900din*
MOTORNE KOSE
PREPORUKA
ZA PROFESIONALCE
Villager VORTEX
rezne niti
Motorna kosa
Villager BC 270 PE
Motorna kosa
Villager BC 430 PE
Motorna kosa
Villager BC 480 PE
Motor: Mitsubishi TLE27FD

Zapremina motora: 25.6 cm
Snaga motora: 1.09 KS
Radni zahvat niti: 43 cm
Radni zahvat noa: 25.5 cm
Masa: 6.1 kg
Motor: Mitsubishi TLE43FA

Masa: 8.2 kg
Motor: Mitsubishi TLE48FD

Masa: 8.5 kg
Profesionalni
menja i prenos
testiran za
200 sati rada
Profesionalni
uprta
Profesionalni
uprta
Profesionalni
menja i prenos
testiran za
200 sati rada
Profesionalni
menja i prenos
testiran za
200 sati rada
36.99900din*
42.99900din*
46.99900din*
MOTORNE KOSE
Motorne kose
Villager BC 900 S
Villager BC 1250 S Villager BC 1900 S
Motor: 2-taktni vazduno hlaeni

Radni zahvat niti: 41.5 cm
Radni zahvat noa: 25 cm
Masa: 7 kg

Masa: 7.7 kg

Masa: 7.7 kg
Sva tri modela

su opremljena
profesionalnim
uprtaem za noenje
Glava sa silkom
ve od: 79900din*
16.99900din*
Rezna nit
ve od: 9900din*
Ulje za dvotaktne motore

ve od: 19900din*
19.99900din*
22.99900din*
Motorna kosa
Villager BC 1250 P
Motorna kosa
Villager BC 2100 XC
Multifunkcijski trimer
Villager MBC 1000 XC

Masa: 7.7 kg

Snaga motora: 2 KS
Masa: 8.7 kg

Masa sa testerom: 8.7 kg
Masa sa trimerom: 7.2 kg
Keramikom
obloen cilindar
Glava VH1PRO
Champion sveica
tm
INNA leajevi
Cirkular
Profesionalni
uprta
Profesionalni
uprta
23.99900din*
29.99900din*
Championtm sveica
Nastavci:
- trimer za
ivu ogradu
- testera
za grane
33.99900din*
KULTIVATORI
Kultivator Villager VTB 660 P
Kultivator Villager VTB 888 V
Motor: R180
Radna irina: 60 cm
Broj motiica: 4
Br. brzina napred: 1
Br. brzina nazad: 1
Masa: 53 kg
Motor: R210
Radna irina: 85 cm
Broj motiica: 6
Br. brzina nazad: 1
Masa: 60 kg
Visokoefikasna
transmisija
Varijabilni pogon
omoguava
automatsku
promenu broja
obrtaja u
zavisnosti od
optereenja
i varira od 28 do 165
obraja u minutu
elino kuite
Uzak prenosnik
58.79900din*
79.99900din*
KULTIVATORI
Kultivator Villager VTB 360
Motor: 4-taktni, vazduno hlaeni

Radna irina: 36 cm
Broj motiica: 4
Masa: 33 kg

Radna irina: 60 cm
Broj motiica: 4
Masa: 27 kg
Podesivi rukohvat
Podesivi rukohvat
36.99900din*
39.99900din*
Motor: Villager VGR 250 H

Snaga motora: 7 KS
Radna irina: 85 cm
Broj motiica: 6
Br. brzina nazad: 1
Masa: 61 kg
Motor: Villager VGR 250 H

Snaga motora: 7 KS
Radna irina: 85 cm
Broj motiica: 6
Br. brzina nazad: 1
Masa: 61 kg
Podesivi rukohvat
Podesivi rukohvat
Transportni
tokovi
59.99900din*
65.99900din*
PRSKALICE, ATOMIZERI, SEJALICE
Motorna prskalica
Villager VS 30
Motorna prskalica
Villager DM 14 P
Motorna prskalica
Villager PS 20 / PS 15 E

Zapremina motora: 25.6 cm3
Rezervoar za tenost: 30 l
Radni pritisak: 40 bara
Domet: 9 - 12 m
masa 21 kg
Brener, raspriva
(54+60+7.14cm)

Zapremina motora: 42.7 cm3
Domet: 6 - 9 m
masa: 9.8 kg

Zapremina motora: 22.6 cm3 / 25 cm3
Rezervoar za tenost: 20 l / 15l
Radni pritisak: 25 bara
Domet: 9 - 12 m
masa: 9.8 kg / 8.8 kg
Brener, raspriva
(54+60+7.14cm)
36.99900din*
Akumulatorska prskalica
Villager VBS 16
Baterija: Ni-Cd
Napon: 12 V - 10 Ah
Vreme rada: ~ 3 h
Radni pritisak: 2.7 - 4 bara
Masa: 7.2 kg
Regulator
pritiska
11.44900din*
Potisna pumpa
20.99900din*
21.49900/20.99900din*
Runa prskalica
Villager Lela 5
Runa prskalica
Villager Lela 10
Masa: 1.75 kg
Masa: 2.1 kg
1.59900din*
1.79900din*
Runa prskalica
Villager Lela 12
Runa prskalica
Villager Lela 16
Masa: 3.2 kg
Masa: 3.4 kg
2.59900din*
2.79900din*
* Navedene cene su neobavezujee, preporuene maloprodajne cene izraene u dinarima sa uraunatim PDV-om.
Copyright Villager. Zadravamo pravo na promenu cena i pravo na mogue tamparske greke pri navoenju tehnikih podataka i opisa priloene robe.
Slike ureaja u katalogu mogu se razlikovati od pravog izgleda.
AGROSVET
MALINA I deo
stanica raka. Izvor su fitohemikalija i elagine kiseline. Od plodova

se pripremaju malinov sirup i sire
koji podstiu i jaaju rad srca, tite
od visoke telesne temperature i infektivnih bolesti.
Priredila: Bojana Stankovi, dipl. in. polj.
Malina ima vie prednosti u odnosu na druge voke. Lako se razmnoava, poinje da raa u prvoj
ili drugoj godini posle saenja, a u
treoj godini dostie pun rod. Plod
dozreva ujunu i julu kad na tritu
nema dovoljno sveeg voa. Rizik u
proizvodnji maline je manji u odnosu na druge vone kuture jer joj
grad, mraz i vetar ree priinjavaju
tete.
vedoci smo vremena kada se

sve vie sadi malina. Pored
toga to znamo da ima dobru cenu (za sada), ta jo znamo o
ovom vou i zato se proizvoai sve
vie okreu sortama Polka i Polana.
Malina je posle jagode najznaajnija jagodasta vona vrsta. Desertno je voe, a plod se moe koristiti
u sveem ili smrznutom stanju, kao
i za razliite oblike prerade - sok,
sirup, vino, prirodni liker, kompot,
slatko, dem, marmelada, kandirano voe, sladoled, malina u prahu i
pulpa.
Malina (lat. Rubus idaeus) je vrsta biljke roda Rubus. Raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m.
Malina je viegodinja samonikla
biljka i ima zeljastu stabljiku. Grm
raste i do 250 cm visine. Listovi su
sloeni od 3 do 7 listia i perasto sastavljeni. Cvetovi su beli. Plodovi su
zbirni, najee crvene boje, jako su
ukusni, a beru se zreli. Semenke su
svetlosmee, mreasto naborane,
a najee ih raspruju ptice. Rasprostranjena je u Evropi i severnoj
Aziji. Raste po obodima uma gde je
vea vlanost vazduha. Ima lekovita svojstva i koristi se za pravljenje
mnogih proizvoda. Raste od sredine leta do sredine jeseni, a cveta

u maju i junu. Najvei proizvoa
malina je Rusija.
Stari Grci su poznavali malinu,
pa ime idaeus potie od imena planine Ida na Kritu. Postoji jedan grki mit prema kojem je Zevsu malina
spasila ivot kad je bio dete, jer ga
je majka sakrila iza grmlja maline
zato to ga je vrhovni tadanji bog
Kron, njegov otac, hteo da ubije.
Tako je, prema mitu Zevs postao
vrhovni bog. Rimljani su proirili
uzgoj malina po Evropi. U srednjem
veku se malina koristi u medicinske
svrhe, ali i za proizvodnju boja, a
samo bogati ljudi su je mogli koristiti. U Severnoj Americi pre nego
to su Evropljani doli, Indijanci su
ve dugo koristili maline. U 18. veku
se iri uzgoj malina. List maline se
u narodnoj medicini koristi za ispiranje usne upljine. Sadri tanin,
flavonoid i organske kiseline. esto
se koristi za leenje bolesti kardiovaskularnog i probavnog trakta.
List maline se koristi i za ajeve.
Ekstrakt ploda deluje protiv virusa
i sniava eer u krvi aktivirajui
pankreas na luenje insulina. Maline su dobra zatita protiv malignih
bolesti i spreavaju razmnoavanje
31
Najvei proizvoa maline je

Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t,
ile 35000, SAD 32100 t, Nemaka
28285 t, Maarska 27277t. U Srbiji
se proizvodi 60.000 do 90.000t maline. U naoj zemlji povrine pod
malinom iznose preko 12.000 ha, s
tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano poveanje kako na
jugu Srbije, tako u Mavi, Bakoj
ali i u tradicionalnom stanitu,
Zapadnoj Srbiji.
Hemijski sastav i hranljiva vrednost maline - plod umske divlje
maline teak je od 0,9 do 1,7 grama. U plodovima se nalazi 85-88%
vode, 12-15 % ukupne suve materije, a 4,1-9,9% otpada na semenku
i pokoicu. Teina ploda plemenite
maline kree se 1.7-8,4 g, a neki
plodovi su teki i do 12 g. Sadraj
vode u plodovima plemenite maline iznosi 77,4-90,9 %, ukupne suve
materije od 9,1 -22,6 %, rastvorljive
suve materije 8,0-13,0 % i pepela
0,4-0,8 %. Sadraj eera se kree
3,4-6,9 %, ukupne kiseline se kreu
0,6-2,6 %. Pektinske materije iznose 0,5-2,8 %, pentozani 2,7 %, taninske i bojene materije 0,1-0,3 %,
azotne materije 0,8-1,9 %, vitamin
C 12,8-53,2 mg %, a pH 2,95-3,52.
Plod maline sadri i znaajne koliine aromatinih materija. U semenu
se nalazi 14,6 % masnih materija.
Morfologija maline - malina je
viegodinja bunasta listopadna
biljka cvetnica. Kao takva malina sadri vegetativne i fruktifikacione organe. Vegetativni organi
slue odravanju ivota jedinke i
diferencirani su na koren, stablo, list. Fruktifikacioni organi ili
organi za razmnoavanje omoguuju
AGROSVET
opstanak vrste. Tu spadaju cvet,

seme i plod.
Koren - koren je osnovni vegetativni organ maline. Radijalne je
simetrije, viegodinji je i dobro
razvijen. Uloga korena maline je
mnogostruka. Iz zemljita usisava
vodu i u njojrastvorene mineralne
materije, utvruje biljku u zemljitu, slui kao organ za skladitenje organskih materija i za vegetativno razmnoavanje korenove
reznice crvene maline.
Stablo - stablo je osnovni vegetativni organ maline i radijalne je
grade. Na stablu maline listovi su
spiralno rasporeeni a u pazuhu listova nalaze se pupoljci. Stablo zajedno saliem gradi izdanak, koji
se sastoji od dva dela. Nad zemljom
u vazduhu nalazi se aerofilni, fotofilni izdanak koji ivi nepotpune dve godine i podzemni geofilni
izdanakkoji je viegodinji i bogat
je rezervnim hranljivim materijama.U drugoj polvini leta na podzemnim izdancima i na mladim ilama obrazuje se vei brojpupoljaka
od kojih nastaju novi mladi izdanci. Ovi izdanci rastu u toku jeseni
i zime svedok se zemljite ne smrzne. Narednog prolea izdanci poinju da izbijaju na povrinu u zavisnosti od ostvarenog porasta u
prethodnoj godini. Na podzemnom
delu izdanakarazvijaju se adventivni korenovi. Izdanci koji do sredine
vegetacije ne izbiju na povrinuoni
uginu.
Poznavanje naina obrazovanja
i rastenja izdanaka maline pod zemljom od velikeje vanosti za odreivanje i prikladnog sistema odravanja zemljita u rodnim zasadima
izasadim za proizvodnju sadnice.
Nadzemni izdanak ivi nepune dve godine, on dostie punu visinu na kraju prve godine. Mladi
jednogodinji izdanci nose krupne
neparno peraste listove sa 3 ili 5
liski. U pazuhu listova jednogodinjih izdanaka razvija se obino
po jedan ili dva, a ree tri pupoljka koji su rasporedeni jedan iznad
drugog serijalno. Ako postoje po
dva pupoljka gornji su bolje razvijeni i iz njih se razvijaju naredne
godine rodne granice. Donji pupoljci ostaju nerazvijeni i od njih
se razvijaju rozete. Pri povredi gornjeg pupoljka pozni mraz onda iz
donjeg pupoljka se moe razviti rodna
grana. Jednogodinji izdancimaline

dostiu duinu od nekoliko desetina santimetara do preko tri metra.
Duina izdanka zavisi od sorte,
fizilokog stanja biljke, plodnosti
zemljita, meteorolokih prilika i
nege. Jednogodinji izdanak sazreva od osnove ka vrhu. Stoga kod sorata koje suosetljive prema mrazevima i temperaturnim kolebanjima
najpre izmrzavaju vrhoviizdanaka.
Dvogodinji izdanci maline ne
obrazuju kambijalni prsten, ne debljaju sekundarnoi ne stvaraju godove. U toku druge godine iz bonih pupoljaka nadzemnog izdanka
moguda se razviju rodne granice,
koje nose cvetove i plodove. Najvei broj i najkrupnijiplodovi maline
obrazuju se na rodnim granicama
na srednjoj treini izdanka, a kada
na rodnim granicama donjeg dela
vrne treine izdanaka. Zbog toga
rezidbu maline treba podeavati tako da se sauvaju najvei broj
rodnih granica.
Prema nameni postoje dve vrste
izdanaka, za zamenu koji izbijaju iz
pupoljaka na podzemnom viegodinjem izdanku i slue za zamenu
dvogodinjih izdanaka, koji su doneli rod i potom se osuili, i za razmnoavanje izbijaju iz adventivnih
pupoljaka na ilama i slue zaproizvodnju sadnica maline koji se koriste za podizanje novih malinjaka.
List - pored korena i stabla osnovni vegetativni organ maline. U listu
maline vrise sinteza organske materije fotosinteza, razgraivanje
organske materije disanje i isparavanje vodene pare - transpiracija.
Listovi postaju od lisnih zaetaka,
koji se diferenciraju u lisnu osnovu, lisnu drku i liske. List maline
je sloen neparno perast i sastoji se
od 3 ili 5 jajastih liski. Listovi su na
stablumaline rasporeeni spiralno.
Neparno perasta graa listova i njihov spiralni rasporedomoguavaju
malini da potpuno iskoristi raspoloive koliine svetlosti za procesfotosinteze.
Cvet - obrazovanje cvetnih pupoljaka maline poinje u septembru
ili oktobru. Najpre seobrazuje terminalni cvet u cvasti, njegov razvoj
je najbri. Ostali cvetovi formiraju
se kaosnovi u vidu nepravilne spirale, a njihov razvoj je sporiji. Cvet
maline je dvopolan. hermafroditan.
Sastoji se od aice, krunice, pra32
nika i tukova. aica maline sastoji se od pet ainih listia zelene

boje, krunica ima pet kruninih
listia bele ili ruiaste boje. Pranika ima mnogo i oni grade prsten
oko tukova. Cvetovi maline su
skupljeni u cvasti, cvetanje obino
traje 20-25 dana.
Plod - zbirni plod maline sastoji
se iz velikog broja kotunica sakupljenih oko sasuene cvetne loe.
Plod maline izgraen je od 20-160
pojedinanih kotunica. Svaka kotunicanastaje od po jednog oplodnog listica - karpele. Plod je obino
crvene, ute ili crneboje, izduenog
ili loptastog oblika. Ako je oploenje
slabije neke se kotunice ne razvijaju, pa plod moe da bude nepravilnog oblika. Sorte iji se plodovi
osipaju ne trebaju se gajiti. Teina
ploda plemenite maline iznosi 1,78,4 g, a katkad i do 12 grama.
Seme - razviem semenog zametka maline posle oploenja nastaje seme. Ono sadriopnu, semenjau i klicu. Kad seme maline doe
u povoljne uslove ono klija.
U ivotu maline razlikuju se
dva doba, doba aktivnog ivota ili
vegetacije i doba zimskog odmora.
Vegetacija traje od trenutka kad se
razviju prvi pupoljci maline, pa sve
dok ne otpadnelie u jesen. Ostatak vremena je zimski odmor.
U toku godinjeg ciklusa malina
prolazi kroz nekoliko fenofaza:
Poetak rastenja i listanja tokom aprila i prve polovine maja,
novi izdanci poinju da izbijaju na
povrinu zemlje. Njihovo rastenje
je najintezivnije od sredine maja
do kraja juna. Dvogodiji izdanci
maline poinju da listaju poetkom
aprila, a poetak i trajanje listanja
zavisi odsorte, temperature i drugh
inilaca sredine. Iz pupoljka u pazuhu listova dvogodinjihizdanaka
obrazuju se rodne granice.
Cvetanje - u naim malinarskim
podrujima malina poinje da cveta u drugoj dekadi maja, acvetanje
traje 20-30 dana u zavisnosti od
sorte i meteorolokih prilika. Razlika u cvetanjuizmeu ranih i poznih sorti iznosi 6 do 10 dana.
Opraivanje i oploenje - malina je entomofilna biljka, a najvaniji opraiva insekt je medonosnapela. Veina sorata maline ima
AGROSVET
hermafroditan cvet, koji se sastoji

od aice, krunice, pranika i tukova. Uspeno opraivanje je uslov
za oploenje. Da bi se zbirni plod
maline normalno razvio neophodno da se opraivanje obavi u svim ili
skorosvim tukovima.
Obrazovanje cvetnih pupoljaka - cvetni pupoljci se obrazuju u
jesen u godini koja prethodi cvetanju. Kod crvenih malina cvetni
pupoljci se diferenciraju postepeno od vrha izdanka ka osnovi, dok
je ta sklonost manje izraena kod
crnih i purpurnih malina. Diferenciranje pupoljaka poinje u prvoj
polovini septembra, a kod crnih sorata u toku oktobra.
Zimski odmor - zimski odmor
u naim uslovima poinje u novembru, kad otpadne lie. Zimski odmor je veoma bitan za malinu bez
njega se ne mogu obrazovati rodne
granice nadvogodinjem drvetu.
Za uspevanje maline su bitni sledei klimatski elementi:
Temperatura je veoma vaan inilac koji odreuje raspored biljaka
maline nazemljinoj povrini.Divlja
evropska crvena malina i artika
malina rasprostranjene su daleko
na severu. U timkrajevima su srazmerno niske biljke koje pod snenim
pokrivaem podnose niske temperature do -350C. U odsustvu snega
izdanci maline mogu da izmrznu
na temperaturiod -18 do -260C, to
zavisi od sorte i njenog fiziolokog
stanja. Korenov sistem maline izmrzava na temperaturi zemljita
-12 do -140C, naroito kad nije zaten snegom. Kolebljive temperature u prolee mogu da priine znaajne teteizdancima, naroito ako
se smenjuju temperature iznad 6 0C
i -7 0C. Malina ne podnosi podneblja
sa visokim letnjim temperaturama. Ona najbolje uspeva u oblasti
sa prohladnim letom i zimama koje
nisu suvie otre. Dvorodne sorte
maline su osetljivije prema niskim
temperaturama nego jednorodne. U
hladnim krajevima vrhovinedozrelih izdanaka izmrzavaju.
Vlanost je jedan od najvanijih faktora jer se glavni proizvodni rejoni maline nalaze u semihumidnim i humidnim krajevimagde
godinja suma padavina prelazi
800 mm/m2, a vlaga je pravilno
rasporedena u toku vegetacionog
perioda. Malina ne podnosi suu.

Pri nedovoljnim koliinama vlage
u zemljitu i vazduhu smanjuju se
prinosi i smanjuje se kvalitet plodova, koren slabo raste, a broj izdanaka injihova bujnost se smanjuju.
Malinjak se proreduje, a prinosi
su mali. Malina dobro uspeva na
propustljivim zemljitima s visokim vodenim kapacitetom, posebno ako se malinjak nalazi u blizini
uma, koje pruajusveinu, povoljnu vlanost i strujanje vazduha.
Na suvie vlanom zemljitu malina slabo raste a na zabarenom ugine. Podzemna vodane sme da bude
blia povrini vie od 1 m.
Vetar je od uticaja te malinu treba tititi od hladnih, suvih i olujnih
vetrova. Olujni vetrovi mogu dapolome izdanke maline, a naroito
duge rodne granice pred berbu i u
toku berbe. Blagi povetarci su korisni za malinu, jer spreavaju ili
otreavaju pojavu gljivinih bolesti.
Svetlost - malina je biljka koja za
uspevanje zahteva dosta svetlosti i
vlage. Na severukulturne sorte maline uspevaju na osunanim junim
poloajevima, dok se u junimkrajevima preteno gaje na severnim
ekspozicijama. Malina daje dobre
rezultate akose gaji po sistemu ive
ograde, jer joj tada stoji na raspolaganju dovoljna koliina svetlosti.
Malina teko podnosi jau zasenu.
Zemljite - za malinu su povoljna rastresita, propustljiva i slabo
kisela zemljita, bogata organskim
materijama, koja mogu da prime
i zadre dovoljne koliine vlage u
toku sunog perioda vegetacije.
Malina ne podnosi laka, suva, krena i peskovita emljita, a niteka
i zbijena zemljita sa visokim nivoom podzemne vode. Za gajenje
maline najpodesnije su gajnjae,
blago otpozoljene gajnjae i aluvijumi. Teke smonice i teki podzoli
nisu pogodni za malinu. Na krenim zemljitima esto se pojavljuje
nedostatak gvoda i magnezijuma,
todovodi do hloroze lia i oteane
fotosinteze. Za malinu su najpogodnija zemljita iji je pH oko 6, tanije ako se pH kree od 5,5-6,5.
Sorte crvene maline koja se i
najvie gaji na naim prostorima,
mogu se prema privrednom znaaju i nainu plodonoenja podeliti na
sledee grupe:
33
Privredno znaajne jednorodne

sorte
Perspektivne jednorodne sorte
maline
Remontantne (dvorodne) sorte
maline
Meu sortama iz prve grupe koje
su i najzastupljenije na podruju
Srbije, izdvajaju se Vilamet (Willamette), Miker (Meeker), Tjulamin
(Tullameen), dok se iz druge grupe
izdvajaju ilivok (Chilliwack), Malahat (Malahat), Vejkfild (Wakefield).
Meu remontantnim (dvorodim)
sortama koje se ire u naoj zemlji
koje tek treba da pokau svoje osobine u Srbiji, izdvajaju se:
POLKA je nova poljska sorta
dobijena slobodnom oplodnjom selekcije iji roditelji potiu od sorte Autumn Bliss. Masovno se gaji
uPoljskoj, a polako se iri i u zapadnoevropskim zemljama. To je bujna
sorta uspravnih izdanaka. Formira veliki broj bonih granica koje
konkuriu rodnim granama. Plodovi su srednje krupni, prosene mase
3,2 g. Odlikuju se dobrom vrstoom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi mnogo bre tamne.Testovi su pokazali
dobar hemijski sastav i dobre organoleptike osobine. Pogodna zastonu potronju i za preradu. Spada u
rane sorte i sazreva sredinom jula
i berba traje do oktobra, odnosno
u isto vreme kad i sorta Autumn
Bliss. Na plodnim zemljitima sa
navodnjavanjem potrebno je pred
berbu oko reda postaviti potporu u
vidu veziva.
POLANA je pored sorte Autumn

Bliss, druga komercijalna sorta iz
grupe remontantnih varijeteta.
AGROSVET
Rana sorta po vremenu zrenja (10.

Do 15. jul). Poto rod donosi na
jednogodinjim izdancima, sukcesivnim proreivanjem tj. koenjem
izdanaka tokom vegetacije diktira
sevreme berbe. Izdanci su vrsti i
ne poleu, prosene visine oko 150
cm. Uspeno se gaji bez naslona.
Vrlo je rodna sorta, formira od 13
do 18 rodnih prirasta od same osnove izdanka, sa prosenim brojem
plodova u cvasti oko 10. Prosean
prinos po m je 13,4 kg.Plod je krupan, intenzivno crvene boje, veoma
vrste konzistencije i uniformnog
oblika.
HERITID (Heritage) je sorta

stvorena u SAD 1969. godineiz ukrtanja (Milton x Cuthbert) x Durham. Gaji se u SAD, Italiji, Poljskoj,
a sporadino iu Srbiji. Bujna sorta
dugakih, uspravnih i vrstih izdanaka po emu je karakteristina.
Izdanci su pokriveni sitnim bodljama. Plodovi su sitni do srednje
krupni, zarubljeno kupastog oblika, vrsti, tamnocrveni, slatkonakiselog ukusa iblage arome. Mogu
dobro da se uvaju. Plodovi prvog
(letnjeg) roda poinju da zru poetkom jula, a drugog (jesenjeg) roda
u tokuseptembra pa se ova sorta ne
preporuuje za podruja gde postoji
opasnost od ranihjesenjih mrazeva.
Jesenji rod je vei od letnjeg. Otporna je na pepelnicu (Oidiumtuckery),
tolerantna na RBDV i RMV viruse.
Osetljiva je na prouzrokovae sive
trulei plodova (Botrytis cinerea) i
uvenua pupoljaka i rodnih granica maline (Didymella applanata).
Dobro podnosi neto tea zemljita, ali u sluaju slabe dreniranosti
razvija se trule korena. Sorta pogodna za gajenje na okunici, ali i
u komercijalnimzasadima u blizini
veih trita. Pogodna je za sve vidove potronje.
jedina komercijalna sorta maline

koja je otporna na trule korena
maline(Phytophthora fragariae var.
rubi). Takoe je otporna na sve etiri rase vai (Amphorophora idaei)
koji su prenosioci RBDV virusa.
Kvalitet plodova, sposobnost uvanja i sezona sazrevanja su glavna
preporuka ove sorte za njeno gajenje uSrbiji.
OTM BLIS (Autumn Bliss) je sorta dobijena kompleksnim ukrtanjima vie vrsta (Rubusarcticus, Rubus
occidentalis, Rubus idaeus strigosus)
i sorte Lloyd George 1973. godine
u Ist Molingu (Velika Britanija).
Priznata za sortu 1983. godine. Gaji
se u Velikoj Britaniji,Holandiji, Belgiji, Poljskoj, Maarskoj, poinje da
se gaji i u Srbiji. Imakratke, uspravne izdanke prekrivene bodljama.
Broj izdanaka nije velik. Plodovi su
srednje krupni, okruglo-kupasti,
prosene mase 3,3 grama, crveni
do tamnocrveni, prijatnog ukusa i
dobre sposobnosti uvanja. Veliina
ploda ne opada mnogo tokom sezone. Odvajanje plodova moe biti
oteano kod plodova koji prvi sazru. Jedna od najranijih dvorodnih
sorti maline. Drugi rod poinje da
sazreva u avgustu, te se ova sorta
nastavlja na sezonu sazrevanja jednorodnihsorti kao to je Tulameen.
Sezona traje sve do prvih mrazeva
u oktobru. Prinosi su visoki. Radi
lake berbe potrebno je postaviti potporu (vezivo) na obe strane
reda pred berbu. Autumn Bliss je
HIMBO TOP (Himbo Top) je sorta dobijena ukrtanjem Autumn

Bliss xHimbo-Queen var. Rafzater u privatnom oplemenjivakom
programu u vajcarskoj. Gaji se u
Italiji, vajcarskoj, Velikoj Britaniji
i drugim zemljama Zapadne Evrope. Veoma bujna sorta, dugakih
izdanaka sa manje bodlji nego AutumnBliss. Plodovi su esto veoma
krupni (6 do 8 grama), vrsti, svetlocrvene bojekoja ne tamni sa zrenjem. Lako se bere i moe da se koristi za stonu potronju i zapreradu.
Sadraj eera je visok. Sazrevanje
poinje 6 8 dana posle sorte Autumn Bliss. Sezona berbe traje 6-8
sedmica. Zbog velike bujnosti potrebno ju je saditi na veim rastojanjima (2,5-3,0 m 0,40-0,50 m), a
treba postaviti ipotporu. Veoma je
interesantna za gajenje u plastenicima gde daje najbolje rezultate.Visoko prinosna sorta. Tolerantna na
trule korena maline (Phytophthora
fragariae var. rubi). Veoma interesantna sorta pre svega zbog krupnoe plodova i visokih prinosa ali je
tek treba ispitati u naim uslovima.
Pored pobrojanih, u zasadima se

od dvorodih mogu nai i sorte Erika, Pokusa, Ljuljin...
...nastavak u sledeem broju
34
Senzacionalno
titi malinu od trulei (Botrytis
cinerea) i suenja lastara
(Didymella applanata)
Bayer d.o.o.
Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd
011 20 70 252, www.cropscience.bayer.rs
AGROSVET
EKOLOKE CRTICE
Priredio: Dragan orevi, dipl.in.polj.
Rambo gradi solarni jedrenjak
Rok-muziar i ekoloki aktivista

Rambo Amadeus prikuplja na internetu novac da obnovi brod star
itav vek i pretvori ga u solarni jedrenjak, koji vidi kao podstrek za
promene loih ekolokih navika i za
ouvanje Jadrana. Ovaj brod e biti
ogroman podstrek za promene navika
i ako preobrati samo jednog gliseraa
da pree sa benzina na vetar, uinili
smo prvi, najvaniji korak za ouvanje Jadrana, napisao je Rambo
Ama
deus na prezentaciji projekta
na sajtu na kojem prikuplja novac
za svoj projekat. Rambo je planirao
da stari kuter pretvori u jedrenjak i da na njegovu palubu ugradi
solarne panele, koji e, preko baterija, pokretati elektro
motor prilikom uplovljavaja i isplovljavanja.
Zemlje u razvoju ulau vie u

OIE od razvijenih
Investicije u obnovljivu energiju
prole godine su dostigle rekordnih
286 milijardi dolara od ega je vie
od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izvetaju programa UN za zatitu okoline. Time su
zemlje u razvoju prvi put premaile
ra
z vijene po investicijama u OIE.
Investicije zemalja u razvoju su porasle za 19% na 156 milijardi dolara.
SAD su poveale investicije u obnovljivu energiju za 19 % na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve
investicije u razvijenim zemljama
pale za osam odsto na 130 milijardi
dolara. Uprkos veim investicijama,
obnovljivi izvori energ ije pokrivaju
tek jednu desetinu energije u svetu,
koja veinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa.
Seralini: Srbiji niko ne moe
nametati GMO
Negativne posledice nezdrave

ivotne sredine
Oko 12,6 miliona ljudi umrlo je
zbog ivota u nezdravoj ivotnoj
sredini 2012. godine, to je skoro
etvrtina ili 23 odsto od ukupnog
broja umrlih u svetu, navodi se u
novom izvetaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Faktori rizika koje donosi ivotna sredina, kao
to su zagaenja vazduha, vode i zemlje, izloenost hemijskim substancama, klimatskim promenama i UV
zracima, izazivaju vie od 100 bolesti ili povreda kod ljudi. Da bi se
popravila ta situacija SZO predlae
reenja kao to su smanjenje emisije ugljeninih gasova, razvoj javnog prevoza, popravljanje sanitarne
mree, promena ishrane tako da se
koristi manje hemijskih proizvoda,
zatita od sunca i zabrana puenja.
Niko Srbiju ne moe da natera

da koristi GMO ulaskom u Evropsku uniju, istie u ekskluzivnom
intervjuu za Novosti, profesor molekularne biologije iz Francuske i
svetski poznati borac protiv GMO
il-Erik Seralini (Gilles-Eric Serali
ni). On upozorava, meutim, na to
da su najvei problem multinacionalne kompanije koje predvode poljoprivredni lobi. Dodaje da o ovom
pitanju EU ne treba da nas plai, jer evropska pravila, koja smo
obavezni da prihva
timo, nameu
oznaavanje i praenje GMO. Da bi
razvila zdravu hranu, Srbija mora
36
da ima rasprostranjeniju organsku

poljoprivredu, bez pesticida, koji
su veoma toksini na duge staze.
Sve poljoprivredne genetski modifikovane biljke su izmenjene da bi
primile visoki nivo pesticida, kae
on. Na pitanje da li je, i u kojoj meri,
uvoenje GMO u lanac ishrane pitanje interesa, Seralini odgovara da
su meunarodne kompanije za hemiju, lekove, pesticide i GMO iste.
Ima ih desetak u svetu, amerike
firme, koje podravaju i subvencioniu njihove vlade, zahvaljuji lobijima, izmislile su koncept biljaka
dovoljno razliitih da mogu da budu
pantetirane kao GMO, ali nedovoljno razliitih da bi bile etiketirane,
istie on. Upitan kako vlasti uopte
kontroliu to ta jedemo, Seralini
konstatuje veoma loe, i to u svim
zemljama na svetu, s tim to je situacija malo bolja u Evropi. Prema
njegovom miljenju, svet se nalazi
u najveoj krizi biodiverziteta od
nastanka ljudske rase i nestanka di
nosaurusa. Na velikim meunarodnim konferencijama to je objasnilo
1.360 strunjaka iz 160 zemalja.
Zagaenje u tome igra sutinsku
ulogu, kao i kada je re o klimi. Nalazimo se na kljunoj prekretnici
da toga postanemo svesni. To nam
je prilika i nada da izaemo iz stare privrede koja proizvodi zagaenje i koja unitava Zemlju i njene
narode, upozorava ovaj strunjak.
Ima nas najmanje dva puta vie od
Amerikanaca, manje smo zagaeni,
zdraviji smo, ivimo due. Evropski
parlament vie vodi brigu za drutvo i okolinu nego u bilo kojoj dravi. Ali Evropska komisija, koja nije
izabrana, igra igru lobija i manjka
transparentnosti. Treba se boriti
da bi se uklonile njene prepreke i
nagodbe. Treba napustiti zastarelu privredu iz 18. veka koja se ne
obazire ni na prirodna bogatstava
zdravu vodu i vazduh i nezagaenu
zemlju, ni na otpad. To je lana privreda koja ljude ostavlja bez zdravlja i posla, da bi jo vie obogatila
najbogatije, zakljuuje Seralini.
AGROSVET
Novi propis EU za veu upotrebu organskog ubriva
zagaivae, mikrobe i fizike neistoe pre nego to na svoj proizvod

stave oznaku CE koja im omoguava da ih slobodno prodaju u EU.
Zabrana tankih kesa na kasama u Francuskoj
ekoloke koristi da donese i nove

poslove francuskoj in
dustriji koja
proizvodi kese od biorazgradivih
materijala. Zabrana kesa na kasama
trebalo je da stupi na snagu 1. januara, ali je to odloeno kako bi se dao
dovoljan prelazni period trgovinama, objasnila je ministarka ivotne
sredine Segolen Roajal.
Vrti kao poljoprivredno domainstvo
Evropska komisija predloila je

novi zakon sa ciljem da se olaka
pristup organskom i ubrivima od
otpada na jedinstvenom tritu EU.
Novim propisom uspostavljaju se
zajednika pravila za pretvaranje
bio-otpada u sirovine koje mogu da
kor iste proizvoai ubriva. Njime
se definiu bezbednost, kva
litet i
oznaavanje svih ubriva kako bi
njima moglo slobodno da se trguje
irom Evropske unije. Kako je navela Evropska komisija, proizvoai
e morati da dokau da su njihovi
proiz vodi u skladu sa tim odredbama, kao i sa limitima za organske
Od 1. jula tanke plastine kese za

jednokratnu upotrebu nee smeti
da se koriste na kasama u Francuskoj, bez obzira na to da li se plaaju
ili su besplatne, a od januara 2017.
godine trebalo bi da se ukinu i druge jednokratne kese za namirnice
u prodavnicama. Ovi propisi, koji
su nain Francuske da se prilagodi
direktivi EU o smanjenju upotrebe
plastinih kesa, trebalo bi pored
37
Predkolske bate deci omoguavaju da naue kako da gaje svoju

hranu sopstvenim rukama, kao i da
se zblie sa ivotinjama. U eri tehnologije deci nije nimalo lako da se
poveu sa prirodom i steknu svest o
tome odakle dolazi hrana koju jedu.
A upravo to su pokuali da ostvare rimski dizajneri Eduardo Kapu
co Doleta, Gabrijele Kapobjanko,
Davide Trojana i Donatan Lazar.
Njihov projekat dobio je nagradu
na meunarodnom takmienju za
arhitekte i dizajnere AWR. Da bi
deca uivala u prirodi stvorili smo
jednu neobinu kolu, koja nema uionice ve otvorene prostore za gajenje
povra i ivotinja i unutra i napolju.
Tako se kola i priroda spajaju, izjavio je Doleta.
INSEKTICID KOJI POTUJE

VAE VREME
Najvii nivo zatite
Vea sigurnost u kvalitet plodova
Odluan i snaan pristup kontroli smotavca u
jabuci i breskvi
Visoka selektivnost prema korisnim insektima
Ovaj tampani materijal je informativnog karaktera, pre primene opisanih sredstava obavezno proitajte uputstvo za upotrebu. Copyright 2014.
DuPont. Sva prava zadrana. DuPont Oval logo, DuPont, The miracle of science i imena proizvoda su robne marke i zatiena imena kompanije
E.I. du Pont de Nemours i njenih lanica. Koristite proizvode za zatitu bilja bezbedno i odgovorno.
AGROSVET
PRAENJE I SUZBIJANJE TETNIH ORGANIZAMA

Priredio: Milan Sudimac, dipl. in. polj.
fikasan nain suzbijanja

tetoina, bolesti i korova
gajenih biljaka podrazumeva proces pravilnog, postupnog i
pravovremenog donoenja odluka.
Ako pratimo dole navedene korake,
moemo esto utedeti novac, vreme i energiju:
Treba identifikovati uzronike
oboljenja, tetoine i korov, i poznavati njihov nain ivota.
Neophodno je utvrditi zaraenost
biljaka, broj tetoina i korova.
Treba registrovati povrinu parcele koja je zahvaena napadom.
Pre donoenja odluke o tretiranju
uzeti u obzir prag tetnosti i ekonomski prag tetnosti, da bi se videlo da li je tretiranje pesticidima
ekonomski opravdano.
Proceniti mogunost suzbijanja,
odnosno primena pojedinih mera:
agrotehnike (plodored, obrada
zemljita, vreme setve, etve ili berbe), mehanike, bioloke ili hemijske. Bira se najefikasniji, najjeftiniji i najzdraviji nain sa aspekta
zdravlja ljudi i zatite ivotne sredine.
Posle tretiranja usevi i zasadi se
ponovo pregledaju da bi se utvrdila
efikasnost primenjenog naina suzbijanja
Sutina ovog koncepta suzbijanja
tetnih organizama sastoji se u korienju svih dostupnih metoda i naina, kako bi se ostvario optimalan
prinos uz minimalne trokove.
Integralno suzbijanje tetoina
ne podrazumeva samo direktnu primenu pesticida, ve se vie zasniva
na preventivnim, nepesticidnim merama koje treba upranjavati kada je
god to mogue. Pravilno smenjivanje useva i razne agrotehnike mere,
koje se inae primenjuju u gajenju
useva, ako su na vreme i kvalitetno
izvedene, znaajno mogu uticati na
smanjenje brojnosti i posledice aktivnosti tetnih organizama.
Obilazak useva ili zasada podrazumeva i redovnu kontrolu na pojavu i stanje tetoina tokom itave
vegetacije. Redovnim pregledom
proizvoa moe na vreme uoiti
pojavu i razmere kretanja tetoina.
Tada se moe odrediti da li je opravdano primeniti neke mere suzbija-
nja, i ako jeste, one e u tom sluaju

biti pravovremeno izvedene.
Integralna zatita bilja dozvoljava izvesno prisustvo tetnih organizama u usevima i zasadima, sve dok
njihova brojnost ili zaraza ne narastu do te mere da preti opasnost od
znaajnijeg smanjenja prinosa. Zbog
toga hemijsko suzbijanje ne treba
izvoditi po svaku cenu, samo na
osnovu prisustva. Ono se izvodi na
osnovu pragova tetnosti ili kritinih brojeva. Oni predstavljaju maksimalno dozvoljenu zarazu ili brojnost tetnih organizama kada treba
izvesti tretiranje jer u protivnom
preti opasnost od nastanka ekonomski znaajnih teta. Ovi pokazatelji
su nauno utvreni i poznati za veinu ekonomski znaajnih tetoina
kod nas.
Kritini brojevi se utvriju redovnom kontrolom u vreme pojave
tetnih organizama po metodama
koje su opisane. Kritini broj ili ekonomski prag tetnosti podrazumeva
stanje zaraenosti biljaka, broj insekata ili broj korova po jedinici povrine (m) kada preti opasnost od nastanka ekonomski znaajnih teta,
te se hemijsko suzbijanje mora sprovesti. Ukoliko se tretiranje obavi to
pre posle ostvarenog kritinog broja, utoliko e rentabilnost ulaganja u
ovu meru biti vea. Kada se trokovi
ulaganja u zatitu izlednae sa oekivanim gubicima, dostignut je takozvani prag ekonominosti i njihovo dalje suzbijanje se vie ne isplati.
Od svih navedenih mera hemijsko
suzbijanje je jo uvek najpouzdanije.
Ipak primenom hemijkih preparata za zatitu bilja mogu se pojaviti
mnogi problemi, posebno vezani za
zdravlje ljudi i ivotnu sredinu uopte, pogotovo ako bi se maksimalno
oslonili samo na njihovu primenu.
Prednosti primene pesticida su:
Efikasni su protiv mnogih tetnih
organizama
Jedan pesticid ili kombinacija pesticida, moe se koristiti za
unitavanje vie ili nekoliko tenih
organizama u odreenom usevu
Pesticidi brzo deluju. Zbog ove
osobine su vrlo efikasni kada
se brojnost tetoine pribliava
ekonomskom
pragu
tetnosti.
39
Ekonomski posmatrano i dalje je

upotreba sredstava za zatitu bilja na najei izbor u suzbijanju
tetnih organizama
Meutim, pored prednosti, javljaju se i nedostaci primene pesticida,
a to su:
Pesticidi predstavljaju potencijalnu opasnost za korisnike i ivotnu
sredinu
Ukoliko se tetoine stalno suzbijaju hemijskim sredstvima, njihove
populacije mogu postati rezistentne
prema odreenim pesticidu ili srodnoj grupi sredstava
esta primena pesticida u toku
godine predstavlja dodatni troak i
poskupljuje proizvodnju
Prilikom primene pesticida, postoji mogunost njegovog kretanja kroz
vazduh i mogunost njegovog ostatka u zemljitu i biljkama. Takoe,
mogu biti tetni za korisne insekte,
opraivae biljaka (pele), divlje
ivotinje itd.
Pesticidi posle nestrune primene
mogu dospeti i zagaditi povrinske
i podzemne vode. Usled toga mogu
nastati ozbiljni zdravstveni problemi kao rezultat hroninog izlaganja
delovanju pesticida.
Ako se pesticidi primenjuju
bezbedno i pametno, mogui rizik
za korisnike kao i ivotnu sredinu moe biti sveden na minimum.
Sprovoenje integralnih mera zatite bilja u praksi je viestruko korisno. Suzbijanje tetnih organizama
se izvodi samo na osnovu prognoze
i stanja njihovih populacija, to za
rezultat ima pametno i racionalno
korienje pesticida. Oni se tada primenjuju ciljano i samo ako za to postoji ekonomska opravdanost. Dakle,
njihova primena se zasniva samo na
ispitanim i istinitim informacijama
dobijenim na osnovu pregleda useva
i zasada na pojavu tetoina, bolesti
i korova.
Sve ovo ukazuje da preuzimanje
svih raspoloivih (agro-, pomo- i
ampelotehnikih mera) uz poznavanje biologije i gajene biljke ali i tetnog organizma uz redovan obilazak
useva i zasada i savet sa sttukom i
naukom moe da ostvari proizvodnju zdravstveno ispravnog i profitabilnog proizvoda uz ouvanje ivotne sredine.
AGROSVET
FACELIJA KORISNA MEDONOSNA BILJKA

Priredili: Dragan orevi, dipl. in. polj.; Dr Andrija Pei
ajenje facelije kao medonosne kulture je odavno

poznato. Poreklom je iz
Severne Amerike, tanije Kalifornije, a u Evropu je preneta poetkom 19. veka.
Zbog odlinog prinosa meda,
atraktivnosti za insekte, duine
cvetanja i samim tim mogunosti
duge ispae facelija se izdvojila kao
vrlo vaan usev. Takoe, facelija se
moe koristiti i za kosidbu i pripremu hrane za stoku u zelenom stanju
ili ee kao seno. Poeljna je vrsta
u vonjacima na strmijim padinama jer spreava eroziju, a doprinosi boljoj oplodnji voa jer privlai
insekte. Sejana u visekratnoj setvi
moe imati cvetanje tokom celog
leta i prinos meda i do 1000 kg/ha.
Facelija je leguminozna biljka,
odnosno na njenom korenu koji je
gust i prodire do 70 cm u dubinu,
razvijaju se bakterije koje vezuju
elementarni azot iz vazduha. Na taj
nain popravlja se struktura zemljita, a odumiranjem korena, ostaju

znaajne koliine organske materije
i vezanog azota (i do 150 kg/ha azota), to ovu biljku ini pogodnom
za poboljavanje osobina zemljita.
Osim toga cela biljka se moe zaorati na zavretku cvetanja, zbog
ega je pogodna i za zeleno ubrenje vinograda ili vonjaka. Izuzetno
vredna vrsta u plodoredu. Nadalje,
facelija se esto smatra nematocidnom biljkom pa je veoma korisna za
ouvanje pedohigijene zemljita. U
prilog toj tvrdnji idu rezultati istraivanja u Nemakoj, koji ukazuju
da je gajenje facelije kao meuuseva
smanjio broj repine nematode u zemljitu za 20-30 %. Meutim, treba
rei da taj povoljan uinak facelije
na smanjenje broja nematoda u tlu
nije utvren u svim istraivanjima.
Facelija
pripada
porodici
Hydrophyllaceae. Poznato je nekoliko tipova facelije ali su najrairenija
dva, Phacelia tanacetifolia, jednogo40
dinja zeljasta biljka visine 70-100

cm. Cela biljka je gusto pokrivena
kratkim dlaicama. Listovi su perasto useeni. Cvetovi su plaviasti
ili modri sakupljeni na vrhu stabljike ili bonih grana. Vrsta Phacelia
campanularia je nia biljka, visine
15-20 cm. List je u obliku srca, a
cvet u obliku zvonia zagasito je
plave boje, znatno krupniji od predhodnog tipa. Poinje se granati ve
u donjem delu stabljike. Na svakoj
grani nalaze se granice koje nose
sitne cvetove. Latice su u gornjem
delu ljubiaste, a pri dnu prelaze
u belu boju. Jedna biljka sadri od
5.000 - 7.000 cvetia. Na mestu cvetova stvara se plod u obliku aure
koji sadri semenke. Na manjim
granicama nalazi se jedna do dve
semenke, a na veim tri do etiri. Karakteristino je i to da aure
na vrhu, u pravilu, sadre manje
semenki od onih na dnu. Nezrelo
seme je bele boje koja prelazi u na-
AGROSVET
ranastu, da bi na kraju zrelo seme

bilo tamnosmee do crne boje.
I jedna i druga vrsta su medonosne biljke s tim to se P. tanacetifolia
se koristi se i kod meanog cvea i za
zelenino ubrenje, a P. campanularia zbog lepog cveta koristi se vie
kao cvetna vrsta u cvetnim lejama.
Oba tipa imaju prednost da cvetaju pre svih biljaka. U istovremenoj
setvi cvetaju ve krajem maja. Poto je ovo medonosna biljka potrebno je povezati proizvodnju semena
sa potrebama pelara. Cveta 45 do
50 dana posle setve. Cvetanje traje
30-40 dana. Ako se setva podesi u
vremenskim razmacima, na pojedinim parcelama, moe se period
pae ove biljke produiti tokom celog leta, odnosno od maja do septembra. Cvetovi daju obilje nektara
i cvetnog praha. Prinosi meda sa 1
ha kreu se od 150-300 kg. Pod povoljnim uslovima (viekratna setva)
moe se postii i 1000kg/ha meda.
Boja meda je svetlouta ili bela,
prijatnog mirisa i ukusa i odlinog
kvaliteta. Pored ispae za pele facelija se koristi za pripremu sena za
stoku i za proizvodnju semena.
Zemljite - najbolje uspeva na
kvalitetnim zemljitima kao to
su karbonatni ernozem, livadske
crnice i aluviumi, ali moe se sejati i na drugim tipovima zemljita.
Predsetvena priprema treba da je
to kvalitetnija, da obezbedi uslove
za dobru setvu, zatim ujednaeno
i dobro nicanje, odnosno jesenje
zimsko oranje na dubini 26 do 30
cm i predsetvena priprema do 6 cm.
Vano je da se pre nicanja ne stvori
pokorica na povrini, jer su klijanci
facelije vrlo neni.
Setva - obavlja se u drugoj polovini marta kada se temperatura zemljita ustali na 6 do 80C. Za
proizvodnju krme setva se obavlja
itnim sejalicama na meuredno
rastojanje od 25 cm ili 12,5 cm. Razmak od 12,5 cm je optimalan ako je
usev namenjen za pau. Dubina setve treba da bude 2-3 cm. Koliina
semena je 5-10 kg/ha za setvu za
seme, odnosno 10 do 12 kg/ha ako
je setva za pau. Jedna od specifinih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunevim
svetlom zbog ega ono ne sme ostati
na povrini te mora biti pokriveno
slojem zemlje. Setva facelije za pau
pela odvija se od polovine jula meseca u vremenskim razmacima 15
do 20 dana. Na ovaj nain obezbeuje se kontinuitet pae u celom vegetacionom period.
Nega useva u zatiti od zemljinih tetnih insekata pre setve
se moe primeniti granulisani insekticid Force 0,5 G u dozi od 12
do 15 kg/ha. Upotreba herbicida je
mogua, ali treba biti oprezan sa izborom i vremenom primene, naroito nakon razvoja petog lista. Kod
proizvodnje facelije za pau pela,
pesticide je poeljno izostaviti, a i
sklop biljaka je gust i onemoguava
rast korovskih biljka. Zatita od irokolisnih korovskih biljaka kod semenskih useva ostvaruje se primenom herbicida Linar po setvi, a pre
nicanja u dozi od 1,5 l/ha. Takoe,
u uslovima jae zakorovljenosti irokolisnim korovima moe se koristiti kombinacija Linar (0,6 0,8 l/
ha) + Piralis (1,0 l/ha) kada su biljke porasta 10 do 15 cm. Za zatitu
ubrenje - ako se facelija proizvodi za krmu koliina mineralnih

ubriva zavisi od vie faktora kao
to su predusev, plodnost zemljita,
i td. Prosena koliina NPK koja se
unosi pod osnovnu obradu iznosi
oko 300 kg/ha ubriva formulacija 8:16:24 ili slinih formulacija sa
naglaenim fosforom. Predsetveno
se unosi 100 do 150 kg po hektaru
Uree radi boljeg razlaganja etvenih ostataka i obezbeenja azotom.
Po potrebi, u zavisnosti od namene,
u prihranjivanju se moe dodati i
50 100 kg azota. Na plodnim zemljitima ubrenje se u potpunosti
moe izostaviti posebno ako je proizvodnja facelije namenjena za pau
pela.
41
od uskolisnih korova u semenskim

usevima mogu se koristiti Kletox
(1,2 1,5 l/ha) ili Floyd (0,8 1,3
l/ha).
etva ukoliko se facelija proizvodi za seme, etvi se mora posvetiti posebna panja kako ne bi dolo
do rasturanja semena zbog pucanja
mahuna. U tehnolokoj zrelosti semenskog useva tj. kada se u donjem
delu klasa vide semenke, usev se
tretira desikantom Diqua Top (3
4,0 l/ha), a nakon nekoliko dana (5
do 7) moe da se kombajnira itnim
kombajnom. U vreme etve, vlanost semena treba da bude oko 15%.
Ukoliko nije izvodljivo koristiti desikante usev se moe direktno kombajnirati, ali gubici su vei. Takoe,
ako se izbegava upotreba desikanta moe se obaviti dvofazna etva.
Usev se pokosi travokosaicom i
ostavi u otkosima da se prosui 5-7
dana, te se posle toga kombajnom
pokupe otkosi, izvri vridba. Nakon etve seme se mora preistiti i
prosuiti bilo u suarama, bilo lopatanjem. Radi bezbednog skladitenja, vlaga semena se mora dovesti
na maksimalno 12%. Prinosi semena se kreu od 500-800 kg/ha.
Ako se usev gaji za proizvodnju
krme najbolje je zapoeti kosidbu
facelije pred poetak punog cvetanja jer u toj fazi vegetacije ima najbolju nutritivnu vrednost.
Sve navedene prednosti gajenja
facelije ukazuju na to da ova vrsta
mora nai znaajnije mesto na naim njivama, a u odnosu na dogaanja u pelarstvu poslednjih godina
ini se kao pravi izbor.
AGROSVET
SA AGRARNIH MERIDIJANA
Priredio: Dragan orevi
u Beogradu odrala prezentaciju.

Tim povodom, ambasador Kanade
u Beogradu Filip Pinington rekao
je da je Kanada drugi proizvoa
mahunarki u svetu. Indija je na prvom mestu ali oni ih uglavnom proizvode za sopstvene potrebe, dok je
Kanada najvei izvoznik, naveo je
on. Mahunarke su zastupljene u Srbiji u proizvodnji i u ljudskoj ishrani ali ovaj deo Balkana je sklon da
pojedinim vrstama mahunarki, poput soje, hrani stoku ije meso radije koristi u ishrani.
Nemci ukidaju rok trajanja namirnica
UN: Bez dovoljno hrane u 34 privrednika koji je dobio sumu od

12.000 evra u to vreme sada biti zazemlje
traeno da vrati 7.000 evra. Pored
Organizacija UN za hranu i po- Hacigakis subvencija, Grka se
ljoprivredu (FAO) saoptila je da takoe suoava sa pravnom bitkom
34 zemlje u svetu, od kojih 80% u zbog jo dva paketa dravne pomoAfrici, nema dovoljno hrane za svo- i.
je stanovnitvo zbog ratnih sukoba,
Porastao najvii vrh Velike
sue i poplava. U izvetaju objavBritanije
ljenom u sredu u Njujorku, FAO
navodi da su ratni sukobi u Iraku,
Najvii vrh u Velikoj Britaniji,
Siriji, Jemenu, Somaliji i Central- Ben Nevis, porastao je za jedan menoafrikoj Republici imali pogubne tar od poslednjeg merenja, saoptili
posledice na poljoprivrednu proiz su britanski naunici. Prema novim
vodnju, ime je dodatno pogorana merenjima, planina je sada visoka
humanitarna kriza u tim zemljama. 1.345 m umesto 1.344 m koliko je
Ti sukobi su negativno uticali i na zabeleeno 1949. godine, kada je
situaciju u susednim zemljama is- poslednji put mereno, prenosi Skaj
crpljujui i njihove prehrambene njuz. Geometri kau da promena
mogunosti. FAO procenjuje da e nije posledica tektonskih pokreta,
ove godine prinos itarica u svetu ve je rezultat preciznijeg itanja
iznositi 723 miliona tona, to je za novim tehnologijama. Interesa10 miliona manje od rekordnog pri- ntno je koliko su geo
metri 1949.
nosa u 2015.
bili blizu rezultatu, kae geodetski
Grka slua EU: Ko je dobio konsultant Mark Grivs, ovek koji
je otkrio promenu. Prilikom me12.000 evra vraa 7.000
renja, sedam geometara je 20 noi
Grki ministar za ruralni razvoj merilo planinu zbog loih vremenEvangelos Apostolu kae da e od skih uslova, a novo merenje trajalo
poljoprivrednika, koji su primili je dva sata zahvaljujui GPS tehnonajvee subvencije prvo biti trae- logiji.
no da vrate pomo. Evropski sud
UN proglasila 2016. za Meupravde je doneo nepozivu presudu
narodnu
godinu mahunarki
da su subvencije date nezakonito i
naredio da se one vrate. Prvi poziOrganizacija UN za hranu i
vi za povraaj novca bie poslati na poljoprivredu (FAO) proglasila je
adrese 12.000 poljoprivrednika koji 2016. godinom mahunarki sa ciljem
su dobili dravnu pomo od preko da se podigne svest o mahunarka5.000 evra pojedinano, te da Ati- ma kao sastavnom delu zdrave hrana oekuje da e od njih povratiti ne i podstakne njihova proizvodnja,
ukupno 40 miliona evra. Od poljo- a tim povodom je ambasada Kanade
42
Ukidanje roka trajanja namirnica je nain da se stane u kraj masovnom bacanju hrane, kae nemaki
ministar poljopri
v rede Kristijan
mit. Preporuen rok upotrebe u
Nemakoj je uveden jo pre vie od
30 godina i tek u retkim sluajevima on zaista ima smisla, naroito
kod nekih proizvoda koji su jestivi
i godinama. Mi masovno bacamo
dobre namirnice jer su proizvoai
postavili prevelike sigurnosne razmake do roka kad se proizvod kvari, rekao je mit. On se zalae da se
takve oznake o trajnosti proizvoda
zamene inteligentnim pakovanjima
kakva su ve dostupna. Na primer,
u pakovanja kao to su ae za jogurt moe se ugraditi ip koji meri
kako se sadraj proizvoda menja iz
dana u dan.
Nikada vie zaplenjene lane
hrane
U sklopu zajednike inicijative
Europola i Interpola za zatitu javnog zdravlja i bezbednosti u 57 zemalja je zaplenjeno vie od 10.000
tona opasne lane hrane i milion
litara lanog pia. Tokom operacije
Opson V u Sudanu je otkriven eer
kontami
niran ubrivom, Italijani
su pronali vie od 85 tona maslina
ija je boja osveena bakar sulfatom a Grci tri ilegalne fabrike alkoholnih pia. Zvaninici evropske i
svetske policije ukazuju na potrebu
jo blie saradnje zemalja i agencija
irom sveta u borbi protiv kriminalaca koji voeni profitom ne prezaju
od ugoavanja zdravlja i ivota potroaa. U operaciji Opson je uhapen veliki broj ljudi i istrage traju.
AGROSVET
Britanski
poljoprivrednici:
Srce za Bregzit, razum za EU
Italijani okupiraju
trae 500 hektara zemlje
Krim,
Kelogs i Mars obeleavaju

GMO slatkie
Britanskim
poljoprivredicima
srce moe nalagati da glasaju za
izlazak iz EU, ali to nee biti njihova
odluka na birakom mestu, smatra
istraiva Instituta za evropsku politiku zatite ivotne sredine (IEEP)
Alan Bakvel. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji dobijaju i preko 50%
ukupnih prihoda iz evropske kase,
i sumnjaju da bi ih nezavisna Britanija toliko mazila, a veliki problem
bila bi i neizvesnost koju bi doneli
pregovori o uslovima trgo
v ine sa
EU nakon istupanja. Ministar poljoprivrede Dord Just is zalae se
za istupanje iz EU, i eli da ublai
strah tvrdei da bi nezavisna Velika
Britanija u najmanju ruku zadrala
nivo poljoprivredne pomoi koji se
odobrava unutar EU.
Grupa italijanskih investitora

trai na Krimu 500 hektara zemlje.
Doli smo jer je Krimu potreban
razvoj. Klima je ovde slina onoj u
Tunisu, zato elimo da gajimo kulture koje uspevaju u Tunisu. Plan
je da napravimo agro-industrijski
park na 500 hektara zemlje, rekao
je Franesko Lo Ludie, jedan od
lanova italijanske delegacije posle
sastanka za krimskim zamenikom
premijera Ruslanom Balbekom. Investitori se nadaju i da e privui
desetine italijanskih kompanija koje
rapolau naprednim tehnologijama
u poljoprivredi. Trenutno se najvie interesuju za gradnju plastenika,
ali i ulaganje u vinogradarstvo, stoarstvo i preradu poljoprivred
nih
proizvoda na Krimu. (b92)
Kompanije Kelogs i Mars poele su i zvanino da obeleavaju

proizvode koji sadre genetiki modifikovane organizme (GMO). Nove
deklaracije ve su dobili popularne
okoladne bombonice M end M,
skitles, lajfsejvers i vake vrigli, kao i itarice proizvoaa Kelogs. Ova novina u deklarisanju i
veliki preokret na amerikom tritu hrane zapoeti su zbog stupanja
na snagu zakona u Vermontu, prvoj amerikoj saveznoj dravi koja
je 2014. godine propisala obavezno
obeleavanje GM hra
ne. Kelogs
se povinovao novim propisima i
na svojim proizvodima, koji e se u
maloprodaji pojaviti sredinom aprila, istakao oznaku proizvedeno uz
pomo genetskog inenjeringa. (
AGROSVET
43
/ AGROSVET
www.agromarket.rs
SIRAN 4O SC
AGRODIMARK
AMPIONI U POLJU KUKURUZA!
AGROSVET
POLJOSTATISTIKA
Priredili: Dragan orevi, Momilo Pejovi.
Srbija osma na svetu po izvozu
rua
Proizvodnja cvea moe biti

dobar biznis i izvor sticanja zarade.
Do pre dve godine Srbija je bila osma
zemlja u svetu po izvozu rua jer je
on u 2008. vredeo 1,2 miliona evra,
a po podacima ekonomiste Miroslava Zdravkovia, u 2012, kao i dve
godine kasnije, izvoz je porastao na
2,7 miliona evra, da bi prole bio
smanjen na 1,9 miliona. Kako je naveo, Srbija je kod rua imala veu
vrednost izvoza od svih susednih
zemalja uzetih zajedno jer je izvoz
Maarske vredeo 1,35 miliona evra,
Bugarske milion, a ostalih komija
manje od 30.000 evra. Razlog to je
Srbija osma na svetu, po njegovom
miljenju, jeste izvoz u Rusiju, koji
je povean sa 428.000 evra u 2008.
na 1,555 evra u 2013. godinu.
Izvoz voa Srbiji u 2015. doneo
583 miliona dolara
Iz Srbije je prole godine na sve

strane sveta izvezeno 454.444 tone
raznog voa, za ukupan prihod od
583,40 miliona dolara. Koliinski,
to je 16% vie nego 2014. kad je,
takoe prema podacima PKS, izvoz bio 391.930 tona a priliv 552,40
miliona dolara. Najvei prihod
u 2015. donela je malina, svea i
smrznuta, jer je izvozom 100.233

tone obezbeen priliv 280,61 mi
liona dolara. Vodei kupci bili su
iz Nemake, Francuske, Belgije,
vedske i Austrije. Plasman jabuke
(178.414 tona u Rusku Federaciju)
doneo je 102,09 miliona dolara,
svee i smrznute vinje (26.539
tona) 31,42 miliona, svee i smrznute jagode (8.889 tona u Rusiju)
16,35 miliona a 4.602 tone trenje
7,34 miliona dolara.
U odnosu na devedesete broj
ivine prepolovljen
Skoro sve nae komije izvoze

vie ivinskog mesa i jaja, a ako je
za utehu, rast nae prodaje u inostranstvu u poslednjih sedam
godina povean je 2,6 puta, pokazala je analiza portala Makroekonomija. Srbija je na listi najveih
izvoznika sveih jaja u ljusci na 42.
mestu (1,8 miliona evra) u poslednje dve godine. Od susednih zemalja
bolje su rangirani Bugarska na 21.
mestu (8,6 miliona), Rumunija na
27. (6 miliona) i BiH na 39. mestu
(2,4 miliona evra). Maarska je bila
tik iza Srbije sa samo 12.000 evra
manjom vrednou izvoza, dok je
Hrvatska na 49. mestu. Srpska jaja
prodaju se samo u tri zemlje u
Crnoj Gori, BiH i Makedoniji, dok
ih Slovenci alju u ak est zemalja,
navodi Miroslav Zdravkovi, urednik portala Makroekonomija. Kad
je re o izvozu ivinskog mesa, on
istie da cela Srbija izveze uretine
za samo 40.000 evra, a mesa gusaka
i pataka za triavih 14.000 evra, to
45
govori da se ni ovde, kao u mnogim

oblastima, ne kor isti potencijal Srbije. Verovatno nikog ne iznenauje
podatak da je u odnosu na devedesete broj ivine sa oko 30 miliona
kokoaka, gusaka, uraka i pataka
prepolovljen. Najgore stojimo sa
izvozom zamrznutih delova i iznutrica pilia, gde smo na 67. mestu.
Po prodaji sveih delova i iznutrica,
kao i zamrznut ih celih pilia zauzimamo 43. mesto, ali ova kategorija
je donela najvie novca, 4 miliona
evra od ukupno 9,2. Najbolje smo
plasirani kod plasmana sveih celih
pilia - tu smo 27. Zdravkovi istie
da su ga ovi podaci, kao Pomoravca,
duboko razoarali. Celo Pomoravlje od Varvarina i ievca do Smedereva i Poarevca moglo bi da ivi
i uiva samo da namnoi ivinu i
sitnu stoku. Ovako ostaje samo da
konstatujemo da su u okruenju od
nas u tome dosta bolji, zakljuuje
on. Zdravkovi primeuje i da
visoke stope rasta izvoza poljo
privrednih proizvoda iz veine zemalja dovode do dodatnog pitanja kako je ekonomska kriza uticala na
ovaj sektor? U situaciji kad milioni
ljudi ele da uu u Evropu, kako iz
ratom ugroenih podruja, tako i
u potrazi za boljim ivotom, usled
demografske eksplozije koju ne
prati ekonomski rast, logino je da
potranja za hranom raste i da, koliko god finansijske institucije ma
nipulisale cenama primarnih proiz
voda, raste i svetski izvoz. To znai
da je prosena geometrijska stopa
rasta izvoza industrijskih proizvoda
2,4%, a poljoprivrednih 5,2%, te da
razmena agrarnih proizvoda raste
vie nego dvostruko bre od industrijske, objanjava Zdravkovi.
Trendovi u trgovanju itaricama na svetskom nivou
Proizvodnja kukuruza u 2015.
godini je manja za 2,2 % nego u 2014.
godini pre svega zahvaljujui padu
proizvodnje u SAD-u, najveem
svetskom proizvoau kukuruza.
Takoe Evropa je zabeleila veliki
pad u proizvodnji. U Kini (5%) kao
AGROSVET
i u celoj Aziji je zabeleen znaajan porast proizvodnje. Najvea cena u zadnjih 10 godina je zabeleena
2012/13. i to 311 dolara/toni a 2014/15. je iznosila 173
dolara/toni.
rasla u 2015. godini za 2 miliona tona i to zahvaljujui

poveanoj proizvodnji u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini (7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Maroku i SAD-u
(5%).
Vea proizvodnja, velike zalihe i velika konkurencija u trgovini doveli su do niih cena penice, pri emu
se predvia i manja trgovina 2016 godine, pri emu su
zalihe u 2015 godini dostigle najvei nivo u zadnjih 13
godina. Proizvodnja penice na svetskom nivou je po-
Svetska trgovina penicom u 2015/16. (jul/jun) je

prognozirana na 150 miliona tona, oko 6 miliona tona
manje nego 2014/15. Predvia se povean izvoz iz
Rusije i Ukrajine zbog pada nacionalne valute.
Tabela 1. - Statistika proizvodnje i trgovine kukuruzom na svetskom nivou (FAO, Biannual Report on Global Food Markets, October 2015)
46
tEmEljno i ciljano na vai.
Efikasan
jEdinstvEn
odriv
ekonomian
AGROSVET
SVETSKI DAN UMA

Priredio: Duko Simi, dipl. in. umarstva
U Beogradu su gradske vlasti,

zajedno sa najboljim studentima
umarskog fakulteta, zasadili 25
stabala poljskog jasena (Fraxinus
angustifolia) u Bajfordovoj umi,
nekadanjoj Banjikoj umi.
na akcija u umi Koutnjak u Beogradu, zajedno sa acima Osnovne

kole Karaore. Sa polazita,
poznate Hajduke esme, uesnici akcije otisnuli su se kroz umu
Koutnjaka, saznajui mnogo znaajnih informacija o ovom zatienom podruju, njegovoj istoriji, ali
o njenim prirodnim vrednostima i
znaaju za ukupni kvalitet ivljenja
u gradskoj sredini. uma Koutnjak
je jedan izuzetno vaan prirodni
resurs grada Beograda, koji predstavlja sloen ekosistem sa velikim
brojem razliitih vrsta flore i faune.
Svetski dan uma tradicionalno

obeleava i Zavod za zatitu prirode Srbije sa namerom da podseti na
znaaj i korist uma, ali i na neophodnost njihove zatite i ouvanja
kao dragocenog prirodnog resursa.
Ove godine izvedena je edukativ-
Uenici umarske kole iz Kraljeva, su Svetski dan uma, 21. mart,

obeleili radno, poumljavajui terene u okolini Kraljeva. U saradnji
sa JP Srbijaume, uenici drugog
razreda umarske kole, smera umarski tehniar, posadili su preko
ao i do sada, tako je i ove

godine, razliitim akcijama vezanim za poumljavanje i edukaciju graana o znaaju
i ouvanja uma u Srbiji obeleen
21. mart, Svetski dan uma. Aktivnosti su se deavale od glavnog grada do lokalnih samouprava koje su
shvatile znaaj brige o umama.
48
600 sadnica bora na brdu ava, koje

je bilo zahvaeno poarom pre nekoliko godina. Poumljavanje predstavlja jedan od poslova kojim e se
budui umarski tehniari baviti
kroz svoju profesiju. Saenjem sadnica ostavljaju buduim generacijama lepu i umovitiju Srbiju, odnosno pokazuju svim generacijama
kako se priroda uva i unapreuje.
uvajui ume uvamo i gljive, lekovito bilje, umske plodove, divlja
i sveukupnu prirodu Srbije i sveta!
Inae, Svetski dan uma ustanovljen je pre 45 godina u cilju
podseanja na njihov znaaj i da bi
se istakle brojne koristi koje oveanstvo ima od njih. Obeleavanje
Svetskog dana uma pokrenula je
Generalna skuptina evropske konfederacije poljoprivrede jo 1971.
godine, kada je Organizacija UN za
AGROSVET
hranu i poljoprivredu FAO, prihvatila ovu inicijativu, smatrajui da e se time doprineti jaanju
uverenja najire javnosti o znaaju
uma i njenoj vrednosti i ulozi oveka zatitnoj, proizvodnoj i rekreativnoj. Za obeleavanje simbolino
je odabran 21. mart, prvi dan prolea, u znak buenja prirode i vegetacije, ali i kao znak novog poetka,
veitog obnavljanja ivota.
Ovogodinji Svetski dan uma
je obeleen pod sloganom ume i
Vode jer su ume prirodna brana
za spreavanje erozivnih, destruktivnih i poplavnih talasa koji su
se deavali i jo uvek su prisutni
na naem podruju. Jedan hektar
ume je sposoban da vee oko 250
litara vode po metru kvadratnom,
to ukazuje koliko je velika uloga
uma u spreavanju poplava. Naalost, ovaj dragoceni resurs je u Srbiji
ugroen zbog nekontrolisanih sea.
Povrine pod umom u svetu u
2015. iznosile su oko 3.869 miliona
hektara, to je skoro treina ukupne povrine Zemlje. Najumovitije
zemlje sveta na osnovu statistike
Svetske banke su Gabon 88%, Finska 73%, Japan 68%, Juna Koreja
64%, Brazil 59%, Rusija 50%, Severna Koreja 44%, Kanada 38%.
Meutim, za poslednjih 25 go
dina svet je izgubio oko 300 miliona
hektara uma ili oko sedam procenata u odnosu na 1990. godinu.
Preterano korienje uma dovelo
je do konstantnog smanjivanja povrina pod umom i do degradacije
ivotne sredine. Opte i zdravstveno stanje uma u Evropi progresivno se pogorava. Problem suenja
uma u Srbiji, kao i u celom svet u,
a posebno u industrijski razvijenim
zemljama, ve ima razmere katastrofe, navodi se u redovnim godinjim saoptenjima FAO.
odsto. Prostornim planom Republike Srbije postavljen je cilj da se

sa sadanjih 26,7 odsto teritorije
umom, do 2050. godine povea na
41,4 odsto.
Srbija se smatra srednje umovitom zemljom, od ukupne povrine njene teritorije 29.1% nalazi se
pod umom, odnosno 2.252.000 ha.
Od toga u dravnom vlasnitvu je
1.194.000 ha ili 53%, a u privatnom
vlasnitvu 1.058.387 ha ili 47%.
Gledano po regionima, umovitost
Vojvodine je 7.1%, dok je umovitost centralne Srbije znatno vea i
iznosi 37.6%.
ume su najraznovrsniji bioloki ekosistem na kopnu, dom za vie
od 80% vrsta ivotinja, biljaka i
insekata. One takoe pruaju sklonite, posao i sigurnost za umskezavisne zajednice. Ipak, bez obzira
na sve, ove neprocenjive ekoloke,
ekonomske, socijalne i zdravstvene benefite, globalno krenje uma
nastavlja se alarmantnom brzinom,
13 miliona hektara uma se godinje uniti. Krenje uma ini 12 do
20 posto globalnih emisija tetnih
gasova koji doprinose klimatskim
promenama.
Unitavanjem uma nastaju ekoloke promene sa tetnim posledicama, meu kojima su prvenstveno
promene zemljita i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i ivotinjskih
vrsta. Zemljite, koje nakon see
ume ostaje ogoljeno i bez zatite
umovitost nae zemlje u odnosu na globalni aspekt bliska je svetskoj koja iznosi 30 odsto, a znatno
je nia od evropske koja je u proseku oko 46 odsto. Ukupna povrina
uma u Srbiji iznosi oko 2,3 miliona hektara, od ega je u dravnom
vlasnitvu 53 %, a u privatnom 47
49
drvea, osim to je izloeno eroziji,

ono u velikoj meri gubi sposobnost
apsorbovanja vlage, te se rasipa i
postaje neplodno. Sea uma dovodi i do velikog smanjenja bioloke
raznolikosti na odreenom podruju, pa nestaju brojne i nekad vrlo
rairene vrste biljnog i ivotinjskog
sveta.
Poveanje povrina pod umama
ima neprocenjiv znaaj za ouvanje
ivotne sredine, a kvalitet ivotne
sredine direktno zavisi od stepena
umovitosti. Zato se ume moraju
uvati i negovati, jer negujui ume
odravamo ivot na zemlji. I zato,
ne seati se uma samo za 21. mart,
ve svakog dana jer su nam plua
planete Zemlje neophodna.
AGROSVET
STOARSKI KUTAK
Priredio: Dragan orevi
Ponovo se pojavila bolest ludih krava u Francuskoj

Francuska je otkrila izolovani
sluaj bolesti ludih krava, prvi put
od 2011. godine, saoptilo je francusko ministarstvo pol
joprivrede.
Sluaj govee spongioformne encefalopatije (BSE) identifikovan je u
severoistonom regionu Francuske,
Ardeni, u blizini granice sa Belgijom, prenosi agencija Frans pres.
Sumnjivi sluaj BSE, identifikovan
kod petogodinjeg grla uginulog na
jednom poljoprivrednom gazdinstvu u Ardeni, potvrdila je 23. marta referenta laboratorija Evropske
unije, navodi se u saoptenju ministarstva. Kako se dodaje, sluaj
je prijavljen Evropskoj komisiji, pariskom veterinarskom regulatoru
i Svetskoj organizacija za zdravlje
ivotinja (OIE).
Nove mere za borbu protiv bolesti ivotinja
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su paket mera za borbu
protiv epidemija bolesti ivotinja
uz istovremenu bri
g u o njihovoj
dobrobiti. Nacrt novog propisa fokusiran je na prevenciju bolesti,
hitne mere u sluaju pojave bolesti
i odgovornost svih aktera - vlasni-
ka ivotinja, veterinara, trgova

ca.
Predviena su zaduenja institucija
i vlasnika ivotinja sa ciljem da se
spree bolesti koje mogu znaajnije
da utiu na javno zdravlje, dobrobit
ivotinja i poljoprivredu. Oekuje se
da se svi poljoprivrednici, vlasnici
zemlje i trgovci stokom vode principima dobre prakse kada je re o
nezi ivotinja i da koriste veterinarske lekove odgovorno i promiljeno.
Samo jedna organska mlena
farma u Srbiji
Svake godine Danska izveze
hranu u vrednosti od 13 milijardi
evra a svoju ansu prepoznala je i
u organskoj poljoprivredi, posebno
u mlenom gove
darstvu. Samo u
proloj godini proiz
vedeno je oko
500 miliona kilograma organskog
mleka. Ta zemlja broji vie od 300
organskih farmi. Prosena or
ganska farma u Danskoj broji 200
grla. Muzni prosek po kravi godinje dostie ak 11.000 litara mleka.
Ako eli da proizvodi organski
mora biti siguran kako e prodati
sirovinu. Trenutno mlekare imaju
potrebu za organskim mlekom i bilo
bi dobro da to vie konvencionalnih farmera zapone kon
verziju i
postanu organski, kae Birgit Sangard Ingvorsen iz danskog poljo
50
privrednog savetodavnog servisa.

U ovom trenutku ovaj biznis u Srbiji nije isplativ bez obzira to drava pomae subvencijama koje i nisu
ba velike. Mi razumemo da nema
para i da je teko, ali treba isplativost posmatrati i kroz efikasnost
u proizvodnji, kae Jovan Popovi, direktor proizvodnje na jedi
noj organskoj farmi mleka u Srbiji.
Kompanija Global seed zasnovala
je organsku proizvodnju u urugu,
na povrini od 1.740 hektara. Ova
farma prostire se na povrini od 32
hektara a broji ak 2.257 grla. Organska proizvodnja mleka u Srbiji u
ovom momentu nije isplativa. Danski farmeri veliku pomo imaju od
nacionalnog organskog brenda Organska Danska sa ijim znaenjem
je upoznato ak 97 odsto graana.
Ljudi u Danskoj vole organske proizvode i potranja je jako velika.
Oko 70 odsto ljudi je veoma zainteresovano da kupuje organske proizvode. Mi elimo jo vie kupaca
svakoga dana, navodi Helena Birk,
predstavnica Nacionalnog organskog brenda Organska Danska.
Danska je daleko odmakla kada
je u pitanju trini udeo organskih
proizvoda. On ini 20 odsto od ukupne koliine hrane koja se proda. U
Evropi je prosek dva odsto. Hajde
da nam u Srbiji bude cilj da u narednih 10-ak godina imamo bar ta
dva procenta, kae Saa Vitoevi,
lan Upravnog odbora Centra za or
gansku proizvodnju. Da je organsko
mleno govedarstvo u naoj zemlji
jo uvek u povoju govori i injenica
da je ova farma i dalje jedina u zemlji koja posluje na ovaj nain. Bilo
bi dobro da se lanac iri a da farmeri sarauju i zajednikim snagama
izlaze na trite to bi doprinelo
veem ineteresovanju za organske
proizvode. Upravo je to je
dan od
puteva kojim ve decenijama idu
danski farmeri.
BESPLATNA REGISTRACIJA
Agromarket doo, Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211

(u daljem tekstu samo Agromarket) titi privatnost korisnika u najveoj moguoj meri.
Agromarket e potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i struni asopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadrajem iz oblasti zatite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slino.
Agromarket se obavezuje da e u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke
(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nee
distribuirati, niti prodavati treoj strani, osim uz dozvolu korisnika.
Ako Agromarket odlui da promeni pravila privatnosti, obavetenje o tome e korisnici
primiti putem naih SMS poruka.
Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i struni
asopis Agrosvet, usmenim obavetenjem lana marketing tima kompanije Agromarket.
elim da se registrujem za besplatno dobijanje:
1. SMS poruka iz sledeih oblasti (zaokruiti)
a) Ratarstvo
b) Voarstvo
c) Povrtarstvo
d) Vinogradarstvo
2. Strunog asopisa Agrosvet (zaokruiti)
Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:
Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:
KATALOG
PESTICIDA
2014
NAMA
VERUJU

AS74

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

AS74

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

BESPLATAN

PEPELNICA, OPASNA I UPORNA

SIGURNA ZATITA ZA SIGURNE PRINOSE

MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST

ODLINO REENJE ZA DRUGI TRETMAN FUNGICIDIMA

PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST

HERBICIDI U CRNOM LUKU U PROIZVODNJI IZ SEMENA

PRAENJE I SUZBIJANJE TETNIH ORGANIZAMA

FACELIJA KORISNA MEDONOSNA BILJKA

SVETSKI DAN UMA

zbiljno se zahuktalo na poljima Srbije. Nai proizvoai

Stojimo iza najireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

ulivaju poverenje kupcima,

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja uva ivotnu sredinu,

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

ima odlian odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom moe da kae, da ve 25 godina NAMA VERUJU.

SIGURNA ZATITA ZA SIGURNE PRINOSE

herbicida Mont u dozi od 1,2 l/ha +

poslednjih nekoliko godina jedna od ratarskih

li prisutno seme ambrozije i pepljuge, a gotovo ne postoji parcela gde

Naravno da se herbicidni tretmani mogu izvesti kada je soja u

Tabela 1. Ispitivane kombinacije

(broj korovskih vrsta/koeficijent efikasnosti)

Koeficijent efikasnosti po korovskim vrstama*

Rezultati ispitivanja ostvareni u ogledu predstavljeni su u tab. 2.

Tabela 2. Rezultati efikasnosti ispitivanih kombinacija

Ako malo bolje pogledate rezultate ogleda, videete da su sve tri

Zajedika poruka strunjaka

MUSTANG, SINONIM ZA POUZDANOST

atita kukuruza od korova

(850 - 900 g/ha) pa je i mogunost

od dominantnih korovskih biljaka.

4 dana nakon primene

15 dana nakon primene

ODLINO REENJE ZA DRUGI TRETMAN

ompanija DuPont u okviru prolene kampanje

nivoom zaliha. Normalno je da kod

primeni za prvo tretiranje fungicidima e trajati od 12-15 dana, to e

efekta koji on daje u poreenju sa

Siva pegavost klasa penice (Septoria nodorum),

Lisna ra (Puccinia recondita),

uta ra (Puccinia striiformis),

Pepelnica (Erysighe graminis)

PEPELNICA, OPASNA I UPORNA BOLEST

olesti tipa pepelnica se

Karakteristian simptom, bela

cima. U prolee zaraeni pupoljci

ventivno, kurativno i eradikativno

biljnih organa. Infekcija se deava

Pepelnica vinove loze - Uncinula necator - ovo obolenje moe

loze za uspeno suzbijanje mogu se

Predstavljamo vam novo

proizvodima, zabrani od 1. januara

HERBICIDI U CRNOM LUKU U

uk, odnosno vrste iz roda

dona smatra da je to faza prvog pravog lista. Primena herbicida u fazi

distop, preparat Basta 15 (Glufosinat-amonijum) u dozi od 1,5-2,5 l/ha.

Topao februar oborio rekorde

Dodatna pomo agraru EU

Preuzeto: Politika, 14. 03. 2016.

Preuzeto: EuroActive, 15. 03. 2016.

Najkrai mesec bio je ove godine

Evropska komisija je 14. marta tokom sastanka ministara poljoprivrede