AS73web PDF

BESPLATAN
PRIMERAK
god.XIII
br. 73
AGROSVET
ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH

MRAZEVA
LANCELOT 450 WG-SNANO PROTIV KOROVA

U PENICI
ZATITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
mart
2016.
AGROSVET 72
Struna revija
ISSN 1820-0257
Izdava: Agromarket doo
Adresa:
Kraljevakog bataljona 235/2
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000
fax: 034/308-016
www.agromarket.rs
DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435
Beograd: 011/74-81-920
Valjevo: 014/286-800
Ni: 018/514-364
Subotica: 024/603-660
Zrenjanin: 023/533-550
Sombor: 025/432-410
Sremska Mitrovica: 022/649-013
AGROMARKET CRNA GORA
Podgorica: +382 20 872 165
AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Banja Luka: +387 51 535-705
AGROMARKET KS
Pritina +386 49 733 814
Direktor,
glavni i odgovorni urednik:
Dragan orevi dipl. ing. polj.
Grafiki urednik:
Sran Stevanovi
Duica Bec
REDAKCIJA:
Dr Ivan Krolak
Dragan Lazarevi
Radmila Vukovi
Milo Stojanovi
Momilo Pejovi
Goran Radovanovi
Veselin uljagi
Duko Simi
Milan Sudimac
Ivan Valent
Bojana Stankovi
Igor eki
Olivera Gavrilovi
TAMPA:
Kip Kap Loznica
Tira 7000 primeraka
STRUNA SLUBA:
Dr Ivan Krolak - direktor marketinga, 063/106-63-55
Dragan Lazarevi - rukovodilac strune slube, DC S. Mitrovica 063/580-958
Dragan orevi - DC Ni, 063/102-23-45
Radmila Vukovi - DC Kragujevac, 063/105-81-94
Momilo Pejovi - DC Subotica, 063/693-147
Milan Sudimac - DC Beograd, 063/628-051
Ivan Valent - DC Zrenjanin, 063/628-175
Igor eki - DC Sombor, 069/510-61-21
Milo Stojanovi - rukovodilac sektora ishrane bilja, DC Valjevo, 063/414-722
Milan Rakovi - DC Sremska Mitrovica, 062/213-078
Goran Radovanovi - DC Ni, 069/50-70-979
Bojana Stankovi - DC Kragujevac, 063/861-86-33
Dragia Vukovi, DC Kragujevac, 062/608-661
Milan Kusalo, DC Zrenjanin, 069/508-65-55
SLUBA PRODAJE:
DC Kragujevac
Vladimir Dragutinovi, 063/438-483
Veselin uljagi, 063/658-307
Vladimir Milovanovi, 063/415-924
Zoran Radovanovi, 063/10-58-091
Nea Milojevi, 063/10-58-278
Marko Mini, 069/511-06-44
DC Valjevo
Dragutin Arsenijevi, 063/657-929
Miljana Vucelja, 063/105-82-76
DC Ni
Goran Petrovi, 063/105-83-20
Bojan oki, 063/668-165
Nemanja Radmanovac, 069/50-70-995
DC Beograd
Velibor Hristov, 063/658-312
Ivan Gnjatovi, 063/11-24-540
Dragan Dimitri, 063/10-58-002
DC Zrenjanin
Neboja Lugonja, 063/10-58-223
Sran Proti, 069/507-09-78
DC Subotica
Dejan Milinevi, 063/106-74-79
Milo Tomaev, 063/635-495
DC Sombor
Nada Jovanovi, 063/693-501
Daniel Grnja, 063/438-641
Marko Vidakovi, 069/50-808-76
DC Sremska Mitrovica
Saa Gladovi, 063/105-80-41
Dejana Klisuri, 063/11-24-570
DC Podgorica
DC Bijeljina
Spaso Popovi, + 382 67 207-104 Milenko Krsmanovi, +387 65 643-466
Miroslav Joki, + 382 69 300-845
Zoran Hamzi, +387 65 823-046
Gojko Ljumovi +382 69 183-032
Mladen Bijeli, +387 66 365-978
Milica Pavicevic, +382 69 388-778
Jovo Vujevi, + 387 65 189 104
Miroslav Vesi, +387 66 394-750
Maja Mirkovic,+387 65/146-875
DC Banja Luka
DC Pritina
Bojan Kruni, +387 65 713-435
Naser Spahiu +386 49-733-814
Slobodan Luki, +387 66 001-352
Eljmaz Orana +386 49-733-815
Dragan urkovi, +387 65 983-150
Nerdian Ahmedi +386 49-869-333
Maja Mirkovi, +387 65 146-875
Lolo Mareta +387 65 867-775
web www.agromarket.rs
facebook www.facebook.com/Agrosvet
SADRAJ
RE UREDNIKA
EXPO IX, NOVI IZAZOVI
ZATO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PENICE?
10
LANCELOT 450 WG-SNANO PROTIV KOROVA U PENICI
12
ZNANJE, STRUKA...
17
ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH MRAZEVA
20
SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA
24
USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROIVAA

U REPUBLICI SRBIJI
28
ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU
32
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE
34
SA AGRARNIH MERIDIJANA
39
SIMBOL SREE, VENOG BLAENSTVA I SPOKOJA
40
POLJOSTATISTIKA
43
46
EKOLOKE CRTICE
48
PELARENJE
50
AGROSVET
RE UREDNIKA
adrealno je jedini izraz koji se namee prvih dana marta,

a odnosi se na nau poljoprivredu. Ako je poetak godine
ovakav, ta li nas oekuje u njenom sredinjem delu, a tek
na kraju ...
A obeavalo je to kau samo tako. Prelepa jesen koja je dala
ansu i najveim lenjivcima da obrade, pripreme, poseju, zasade,
oreu sve to su poeleli, a i uzmogli. Pa malo sneg, pa malo niske
temperature, dovoljno za procese jarovizacije. I onda April ali ne
u Beogradu, ve u februaru. Temperature vazduha karakteristine
za kraj marta i april deavaju nam se oko Sretenja. Kajsija sva unezverena, zbunjena izletela prva na stazu, a za njom i breskva. Ostale
iskusno ekaju, ali dokle, ne zna se. I odjednom, Maj u Martu. Majske padavine, a sa njima i poplave, a u martu. Za dalje niko ne moe
da da prognozu, ni RHMZ, Rusi, ni accuweather ili weather2umbrella i Koljicki... A sneg samo to nije, a moda i pada.
Kad smo ve kod prognoze, ne vremenske, ve trine, berzanske,
i tu se sve okrenulo. Niko nije oekivao sunovrat kako na svetskim
berzama, tako i kod nas cena penice i kukuruza. Ovo je zabrinulo
sve proizvoae itarica jer penica odavno nije posejana na ovako
velikoj povrini od preko 620 hiljada hektara kao u jesen 2015. godine. Istine radi, nikad manje primenjenog ubriva s jeseni i to sada
kada je izuzetnog kvaliteta. I opet nadrealno, cena ubriva pada li
pada. Bar za sad, a dokle, ...ne znamo. Da li e se zbog trenutno
niskih cena kukuruza, vetaki suenog ili ambaraa smanjiti
povrine pod kukuruzom, sada, kada je gotovo svo svetsko znanje u
selekciji hibrida u ponudi naim proizvoaima? Saekajmo, tek e
april i poetak maja dati odgovor.
Ovo je godina u kojoj na rod stiu stotine i stotine hektara maline, vinje, ljive, a, bogami i trenje. I to u godini u kojoj se na prste
obe ruke mogu izbrojati poiljke tzv. smrznutog programa koje su
nale put do kupaca u zemljama Evropske Unije. Da li je to znak da
im vie prijaju poljske ili ileanske ili je moda meka zakucala i
na njihova vrata? Pre e biti da je na delu jo jedna europejska ujdurma. Jabuke i suene ljive za sada imaju dobar izlaz.
A na izlaz? Vrlo, vrlo jednostavan. to bi rekao Stari, da malo
parafraziram saditi, prskati, hraniti, sejati kao da e sto godina
cene biti najvie, prinos najvei, a kvalitet najbolji, a biti spreman
kao da e sve biti suprotno. I verovati i initi sve u tom pravcu.
Znali smo i za vee nevolje pa smo ih prevazili. I struka i znanje, a
zato ne rei i inat.
Stojimo iza najireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

-
ulivaju poverenje kupcima,
primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja uva ivotnu sredinu,
su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,
ima odlian odnos cene i kvaliteta,
Agromarket, neko ko sa punim razlogom moe da kae, da ve 25 godina NAMA VERUJU.
www.agromarket.rs
/agrosvet
AGROSVET
EXPO IX, novi izazovi

Priredio: Dragan orevi dipl.in.polj.
subotu, 27. februara sputena je zavesa na etvorodnevno (2427.) druenje

saradnika kompanije Agromarket
i poslovnih prijatelja i partnera.
EXPO IX, prvi put u Beogradu, u
okviru Beogradskog sajma, hala
5, privukao je, na jednom mestu
preko 2600 posetilaca, zastupnika
i distributera kompletnog Agromarket proizvodno-prodajnog portfolia kako iz Srbije, tako i iz regiona
(oko 500), Bosne i Hercegovine,
Slovenije, Crne Gore, Hrvatske,
Kosova, Makedonije, Maarske...
Ovoj manifestaciji prisustvovali su
i predstavnici diplomatskog kora iz
zemalja iji su proizvodi u lancu distribucije kompanije Agromarket.
prepoznatljiv brend na podruju

Zapadnog Balkana jo vie uvruje kao vodei Garden i Power
Tools segment trita. Sredstva za
zatitu bilja su kroz poetak rada
Fabrike za proizvodnju i formulaciju
pestricida u Bakom Petrovcu dobili
nekoliko novih proizvoda (Despot,
Glifohem, Kozma, Capi), mogunost raznovrsnijeg pakovanja
prilagoen svakoj kategoriji kupaca
ali i jaanje saradnje sa inostranim kompanijama (Dow, Arysta).
Brend FitoFert je obogaen no-
Na preko 2500 m po sektorima

(garden, pesticidi, semena, ubriva
i navodnjavanje, alati, agromaterijal...) bilo je izloeno vie od 2000
proizvoda, meu kojima i brojni
noviteti u svim sektorima. Garden sektor je kroz novi koncept
Villager Store predstavio novine
u komunikaciji, prodaji i postprodajnim aktivnostima kojima se ovaj
6
vom linijom Energy proizvoda sa

oznakom AFP koji su nastali kao
rezultat domae pameti i saradnje
sa Acadian, vodeom kanadskom
kompanijom u proizvodnji biostimulatora. Novopokrenuti sektor,
Agromarket Seeds, pored tradicionalne saradnje sa kompanijama Franchi sementi, brendovima
ZP, NS, KWS, predstavio je i adute
za naredni period, Dekalb hibride
kukuruza i Caussade Semences,
odnosno sortu penice Sosthene.
Takoe, izloeni su bili i drugi bren-
AGROSVET
dovi, Fiskars, Tigar, STS, AGM,

ALKO, Oregon, Di Martino, Alpina, Telwin, Sunstream, AgroDrip, Illeri Plastic
Uz proizvode, poslovni parteneri
su bili u prilici i da se kroz predavanja-prezentacija upoznaju sa novinama u proizvodnom programu.
Za novinare, odrana je poseena
pres konferencija na kojoj su pripadnici sedme sile upoznati sa
svim onim to se deavalo izmeu
dva sajma i planovima kompanije
za tekuu godinu.
Sajamska manifestacija EXPO
IX je oznaila i poetak obeleavanja srebrnog jubileja, 25 godina
uspenog rada kompanije Agromarket na ovim prostorima.
Tradicionalno, na EXPO IX je uz
pomo naih parntera, organizovana i nagradna igra, naravno za
one koji su hteli da se igraju. Ko se
igrao, taj se i radovao.
Ukratno, evo rezultata izvlaenja kupona na sajmu EXPO IX:
I nagrada-Motorna samohodna
kosaica Villager VR 51 T, dobitnica Danijela Tobi iz Pirota
IV nagrada-Akumulatorska prskalica Villager VBS 16, dobitnica

Ema Na iz Beeja
II nagrada-Motorni trimer Villager BC 1250 S, dobitnik Darko Sazdanovi iz Busilovca
V nagrada-4 semenske jedinice

KWS kukuruza, dobitnik Igor Vrba
iz Hajduice
III nagrada-6 semenskih jedinica KWS kukuruza, dobitnik ivojin

Daji iz Kladova
VI nagrada-2 semenske jedinice KWS kukuruza, dobitnik David

Anii iz Subotice
VII nagrada-voarski paket
(pesticidi+ubriva), dobitnik Rade
Velinov iz Minieva
VIII nagrada-povrtarski paket
(pesticidi+ubriva), dobitnik Makari Dragan iz Putinaca
IX nagrada-ratarski paket I
(pesticidi+ubriva), dobitnik Bojan
Livadi iz Koana-Doljevac
X nagrada-ratarski paket II
(pesticidi+ubriva), dobitnik Radojica Purkov iz Zrenjanina
I na kraju odgovor koje je polovina posetilaca sajma postavila, a
drugoj polovini je lebdelo na usnama ali ga nisu izrekli. Zato u Beogradu?
Odgovor je jednostavan, Beograd je zasluio jednu ovakvu sajamsku manifestaciju, i obrnuto,
kompanija Agromarket je nakon
25 godina zasluila da se prikae
Beogradu.
AGROSVET
ZATO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU

PENICE?
Priredio: Ivan Valent, dipl. in. polj.
rekordnih prinosa, jer poueni
iskustvom iz prethodne godine, ovu
smo doekali spremniji.
od penice formiranje
stabla poinje jo u periodu bokorenja. U to vreme
su kolenca na stablu meusobno
zbliena. Pri zavretku bokorenja
kolenca poinju da se izduuju, pa
se stablo pojavljuje na povrini
zemljita. Sa tim mometom biljka
prelazi u novu fazu, a to je vlatanje,
odnosno porast u stablo. Vlatanje
poinje kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla mogue napipati
kolence. U fazi vlatanja nadzemni deo naglo uveava svoju lisnu
masu, pet i vie puta u odnosu na
lisnu masu u fazi punog bokorenja.
Duina fenofaze vlatanja kod veine
sorti traje 20-45 dana, u zavisnosti
od vremena setve i vremenskih uslova godine. Naravno, vea duina
ovog perioda je preduslov za ostvarenje veeg broja zrna u klasu.
Jo u fazi bokorenja formira se
broj klasia u klasu, dok se u fazi
vlatanja diferenciraju delovi klasa i
dolazi do formiranja cvetova u svakom klasiu, to u prevodu znai da
u fazi vlatanja dolazi do formiranja budueg prinosa.
Na osnovu prikupljenih podataka sa terena, trenutna situacija, to

se tie penice u 2016. godini, je
raznolika. Kod penice koja je zasejana u optimalnom vremenskom
roku prisutne su bolesti kao to su
pepelnica (Erysiphe graminis) i siva
pegavost lista (Septoria tritici), dok
je u Bakoj registrovano i prisustvo
re, ali nije obavljena identifikacija
kako bi se utvrdilo o kojoj je re.
Da nam vegetacija kree neto
ranije pokazuje i prisustvo korova,
to je naravno posledica blage zime.
To znai da moemo da oekujemo
ranije tretmane, to naravno ne
treba da predstavlja problem za
poljoprivredne proizvoae, poto
naa kompanija od ove godine ima
u ponudi jedan vrhunski herbicid
Lancelot 450 WG. Kako je u pojedinim krajevima redovna pojava
divlji ovas (Avena fatua), to od ove
godine proizvoaima nudimo tzv.
avenicid Pallas 75 WG (Piroksulam).
Herbicid se primenjuje u dozi od
0,25 kg/ha uz okvaiva Pallas
Adjuvant (0,5 l/ha) u fazi razvoja
od drugog lista do drugog kolenca.
Poto svi teimo za visokim prinosima, nemojte zaboraviti da se
prinos formira jo u fazi vlatanja
(izmeu prvog i drugog kolenca),
to u potpunosti opravdava primenu kako herbicida Lancelot 450
Sloiete se da je svaka godina posebna, to su potvrdile i

prethodne dve: vlana, 2014. godina, koja je bila poznata po utoj
crtiastoj ri (Puccinia striiformis),
dakle, godina koja nam je pokazala
da se vremenski uslovi menjaju i
da sa njima dolaze i nova pravila,
i suna, 2015. godina, godina sive
pegavosti (Septoria tritici), ali i
10
WG, a po potrebi i Pallas 75 WG.

Upravo u ovom periodu kada dolazi
do izduivanja internodija (kolenca) vreme je za primenu regulatora
rasta. Naa preporuka je preparat
Cerone. Od fungicida, za prvi tretman vam preporuujemo dva preparata, Excorta (Epoksikonazol)
iju osnovu ini najbolje ocenjena
aktivna materija za suzbijanje re
i pegavosti lista, to je potvrdio i
sam preparat u prethodne dve godine, koliko je prisutan na naem
tritu. Drugi fungicid koji vam
preporuujemo je Fluoco (Flutriafol) u dozi od 0,5 l/ha. Fungicid pripada grupi Triazola i ispoljava protektivno, kurativno i eradikativno
delovanje. Oba preparata se odlino
kombinuju sa preporuenim herbicidom. .
Da je svaka godina posebna,
potvruju i sledei podaci. U februaru mesecu 2014. godine nismo
imali registrovanu pojavu ute
crtiaste re, koja je kasnije prosto buknula i nanela nam ogromne
tete, dok smo u februaru 2015.
godine imali prisutnu ru, ali je u
martu prosto nestala sa naih parcela. Da li e se 2014. godina ponoviti za dve, tri, ili deset godina, mi
prosto ne znamo. Zato, apelujemo
na oprez i savetujemo redovan obilazak parcela, naravno, uz strunu
pomo naeg iskusnog tima, jer
zajednikim snagama i znanjem
moemo postii vie.
AGROSVET
LANCELOT 450 WG - SNANO PROTIV KOROVA U

PENICI
Priredio: Milan Sudimac, dipl. in. polj.
Jo jedna od vanih operacija
je kontrolisanje korova u strnim
itima. Kao to je i poznato postoje
veliki broj herbicida koji se koriste
za suzbijanje irokolisnih korova u
strnim itima ali svi oni ne pokazuju podjednako dobru efikasnost.
oljoprivredni proizvoai
u naoj zemlji tradicionalno imaju veoma uzak plodored. Najinteresantnije kulture
za setvu su kukuruz, suncokret
i penica dok se soja i eerna
repa smenjuju u zavisnosti od
raspoloenja proizvoaa koje u
velikoj meri zavisi od trine cene
proizvoda. Najee se susreemo
sa tropoljem, ali neretko (esto) je
prisutno i dvopolje. Gubici koji nastaju usled uskog plodoreda (prisustvo bolesti) su ograniavajui faktori
dobijanja maksimalnih prinosa.
Usev penice je prethodnoj deceniji dobio na znaaju iz nekoliko
razloga. Strna ita su inae dobar
predusev iz razloga to nakon etve
imamo dovoljno vremena da pripremimo parcelu za naredni usev.
Sama priprema zemljita se daleko

lake i bre odvija nego kod nekih
drugih useva. Veoma vana operacija kod strnih ita je ugarenje
(plitka obrada) ime podstiemo
razvoj korova te kasnije primenom
totalnih herbicida istimo njivu od
korova. Ova operacija je korisna
zato to je daleko laka borba sa korovima u narednoj vegetaciji. Sorte
penice koje su danas prisutne u
velikoj meri se razlikuju od sorti
koje su bile zastupljene u prolosti.
Nova genetika se odlikuje time da
se intenzivno bokori ali i da trai
dosta hrane. S druge strane veina
ih je niska do srednje visoka tako da
su tolerantnije na poleganje. I ono
to je najbitnije jeste da su stabilne
sa prinosima u razliitim vegetacionim sezonama.
12
Herbicid koji je poslednjih godina zauzeo svoje mesto u penici

kao vrhinski proizvod je Lancelot
450 WG. Od svih dosad prisutnih
herbicida ovaj je registrovan poslednji. Sastoji se od dve komponente Aminopiralid i Florasulam.
Ako govorimo o njegovoj efikasnosti na korove onda moemo
rei da praktino ne postoji korov
koji moe da preivi njegovo delovanje. Sve najznaajnije korove
kao to su palamida, goruica, divlja kamilica, ambrozija, prilepaa
i drugi, ovaj herbicid reava besprekorno. Njegova najvea prednost u odnosu na ostale herbicide je
sisteminost pokretljivost koja
pogotovo dolazi do izraaja kod korova koji imaju duboko razvijene
podzene organe (rizome) kao to je
to sluaj sa palamidom. Palamida
ima rizome koji mogu dospeti i do
40 cm u zemljitu i praktino su
nedostupni veini herbicida. Ali ne
i herbicidu Lancelot 450 WG. Ovaj
herbicid ima odlinu pokretljivost
te se sputa do najudaljenih delova
rizoma i onemoguava ponovno
kretanje korova iz pupoljaka. Efekat
da rizom bude u potpunosti uniten
delovanjem herbicida Lancelot 450
WG esto se moe videti i u narednoj vegetacionoj sezoni (narednom
usevu) kada palamida nije prisutna
kao korov. Konkurentni herbicidi
imaju slabiju efikasnost zbog ega
se veoma sporo kreu i ne prodiru daleko od povrine zemlje. Od
ovog preparata moe se oekivati
i zemljino delovanje. Aktivna
materija Aminopiralid koja se nalazi u ovom herbicidu ima odlino i
zemljino delovanje. Herbicid kada
dospe na povrinu zemlje obrazuje
AGROSVET
zatitni sloj koji spreava kretanje

rano prolenih korova. Ova osobina je vana jer pored jakog folijarnog efekta postie se i kvalitetno
zemljino delovanje. Doza primene
Lancelota 450 WG je 33 grama po
hektaru. S obzirom na to da je ovaj
herbicid u granulama poeljno je
dodati okvaiva, npr. Imox (0,1%)
ali i ako se to ne uradi imaemo
odlinu efikasnost.
Vreme primene herbicida Lancelot 450 WG je kada penica formira
drugo kolence. Ako se eli ostvarenje maksimalnog efekta herbicida treba ga primeniti u navedenoj
fazi kada penica nije jo u potpunosti svojom lisnom masom blokirala pristup herbicidu. Ova faza
i jeste optimalno vreme primene
iz razloga to velika koliina sredstva dospe i do povrine zemlje
gde u potpunosti unitavamo korove i u prizemnim slojevima. Ono
to je bilo karakteristino za jesen
2015. godine jeste da je bila topla
jesen koja je omoguila korovima
da niknu. Svi ti korovi ekaju s
prolea im grane Sunce zbog ega
ne treba mnogo ekati sa suzbijanjem korova strnim itima. U periodu primene Lancelot 450 WG vrlo
se esto deava variranje dnevne i
none temperature tj. da se none
temperature sputaju ispod 100C.
Obe aktivne materije iz preparata
(Aminopiralid i Florasulam) pokazuju odlinu efikasnost na niim
temperaturama pa ak i do 50C tako
da emo i pod takvim okolnostima
imati odlinu efikasnost. Kada je
u pitanju plodored nakon primene
herbicida, iste godine mogu se sejati ozima ita i uljana repica dok
sledee godine mogu kukuruz, suncokret, eerna repa i krompir.
Soja i graak se mogu sejati nakon
14 meseci.
Lancelot 450 WG za suzbijanje

bolesti je fungicid Excorta (1,0 l/ha).
Odlinu efikasnost pokazuje na sve
bolesti koje se u tom trenutku mogu
nai kao to su (septorija, pepelnica
i ra). Ako je godina povoljna za
razvoj bolesti, umanjenje prinosa
moe biti znaajno tako da je primena kvalitetnog fungicida kao to
je Excorta, opravdana.
Strna ita koja su posejana u
optimalnom vremenskom roku
(do kraja oktobra) dobila su adekvatnu koliinu padavina te su
nikla ravnomerno i sada na prolee
izlgedaju dosta bujno. Kod sorti
koje su s prolea u dobroj kondiciji
i koja dobiju dobru koliinu azota
postoji mogunost da tokom vegetacije polegnu usled teine. Da bi to
spreili neophodno je koristiti neki
od regulatora rasta. Za tu namenu
kompanija Agromarket nudi regulator rasta Cerone. Ovaj proizvod
dolazi iz saradnje sa Bayer CropSciences, a primenom preparata
Cerone poveavamo otpornost
Kao to i svi znamo nijedna godina nije uporediva sa drugom.

Potreba za suzbijanjem bolesti uglavnom zavisi od vremenskih uslova tj. od njih zavisi da li emo to
morati da uradimo ranije ili kasnije.
U prolosti nam se deavalo da smo
kasnili sa primenom fungicida pa je
i efekat zbog toga bio lo. Tretman
protiv bolesti treba da tei preventivi. Kao idealan partner herbicidu
13
na poleganje usled skraivanja i

ojaavanja stabljike do koga dolazi
skraivanjem internodija, a forsiranjem stvaranja celuloze i lignina
sa druge strane. Regulaciju visine
stabljike je poeljno uraditi zbog
loih vremenskih uslova, usled
preteranog ubrenja azotom kao i
usled sortne osetljivosti. Cerone se
primenjuje u koliini 0,75 do 1,0 l/ha od
faze poetka obrazovanja stabla pa
sve do pojave zastaviara u penici i
jemu. Da bi smo dobili bolji efekat
regulator rasta treba primeniti u
ranijim fazama kako bi uspeo da se
usvoji i na vreme da odradi svoj zadatak.
Veina prisutnih sorti penice
su pokazale da imaju izuzetno visoke i stabilne prinose. Naravno
da bi one to mogle ostvariti treba
im pomoi tako to emo primeniti odgovarajui herbicid kao i na
vreme sprovesti regulaciju rasta
stabla.
Prednosti DKC hibrida

prilikom branja u klipu
AGROSVET
1. Visok potencijal za prinos - odlian randman zrna po klipu!

2. Brzo otputanje vlage omoguava:
raniju berbu
vie vremena za pripremu zemljita za sledei usev
spreava gubitke na polju
3. Bera lako isti klipove!
4. Jaka stabljika omoguava berau laki rad berbu!
Znaajne informacije:
DKC5143, DKC5170, DKC6089, DKC5707 su hibridi dvostruke namene
mogu se skidati u zrnu ili u klipu. Svi DEKALB hibridi kukuruza
odlikuju se brzim otputanjem vlage, tako da prilikom berbe u klipu
obratiti panju na nivo vlage.
Optimalan nivo vlage za berbu u klipu iznosi 24-26%, koja se kod
ranih hibrida u godini sa prosenom koliinom padavina moe
oekivati ve poetkom septembra.
Zahvalni su za uvanje u koarama / ardacima. Izuzetno lako se
beru!
Posebna napomena:
UKOLIKO VLAGA PADNE ISPOD 23% MOE SE OEKIVATI POJAANO
KRUNJENJE TOKOM BERBE. U TOM SLUAJU VAM PREDLAEMO DA
SAEKATE DA VLAGA PADNE I DA OVE HIBRIDE ISKOMBAJNIRATE U
ZRNU.
DKC5143
UVEK STABILAN!
FAO 430
Jedan od prvih DEKALB hibrida na tritu Srbije DKC5143 je postao standardni

hibrid u regionima sa manje povoljnim uslovima gajenja. Osobina zbog koje
DKC5143 opstaje na tritu je adaptabilnost na najrazliitije uslove gajenja, kao
i stabilnost prinosa sa niskim sadrajem vlage. DKC5143 pokazuje veoma male
oscilacije u odnosu na vremenske uslove kao i tipove zemljita i nivoe ulaganja
Hibrid spada u grupu Ear ex* hibrida, tako da mu je za postizanje visokih prinosa
dovoljan sklop ispod 75.000 biljaka/ha.
* gustina setve utie na veliinu klipa, pri reem sklopu dolazi do
poveanja klipa
14
DKC5170
UVEK DOBRA OPLODNJA!
AGROSVET
FAO 450
Hibrid odline reakcije na stres u periodu cvetanja, koji e vas sa poveanjem

gustine u dobrim proizvodnim uslovima iznenaditi prinosom sa niskim sadrajem
vlage. Snaan poetni porast preporuuje ovaj hibrid za ranije rokove setve.
DKC5170 ima snano i eksibilno stablo sa dobrom tolerantnou na fuzarijum.
Uvek dobra oplodnja prua mu stabilnost u proizvodnji. Ovaj hibrid spada u grupu
Ear x* hibrida i za postizanje visokih prinosa zahteva oko 75.000 biljaka u etvi.
* gustina setve ne utie na veliinu klipa, klip je priblino iste veliine
pri reoj i guoj setvi
DKC6089
SREDNJE KASNI HIBRID VISOKOG PRINOSA! FAO 590
Ukoliko imate parcelu dobrog kvaliteta zemljita i niste sigurni hoete li
usev skidati u zrnu ili u klipu, DKC6089 je odlian izbor za vas. Visoko prinosan
hibrid u FAO grupi 600. Biljka je robusna, a stablo je jako i elastino spremno da
podnese visok prinos. Klip je velik sa duboko usaenim zrnom. Kao tipian
Ear-x hibrid za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva preko 70.000
biljaka/ha u etvi.
DKC5707
ZA VISOKE PRINOSE ZRNA!
FAO 600
Ovaj hibrid se preporuuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune

agrotehnike, pogodan za uslove navodnjavanja. Biljka je bujnih listova sa snanim
i elastinim stablom tolerantnim na lom i poleganje. Hibrid je visok sa odlino
izbalansiranim odnosom izmeu visine biljke i visine do klipa. Spada u grupu Ear
ex hibrida, tako da se u manje povoljnim uslovima moe redukovati sklop bez
velikog rizika za smanjenja prinosa. Za ostvarivanje potencijala prinosa zahteva
70.000 biljaka/ha u etvi.
15
AGROSVET
ZNANJE, STRUKA...
Priredili: Dragan orevi, Milo Stojanovi, Miroslav Joki, Naser Spahiu
imski period u radu kompanije Agromarket, a posebno sektora Struna

sluba posveen je prenoenju znanja, stunosti i razmeni iskustava
sa brojnim proizvoaima irom
Srbije i regiona. U tu svrhu tokom
decembra, januara i februara odri
se preko 250 prezentacija, od velikih centara do zaseoka, od prostorija sa bubnjarom na sredini do
velelepnih sala kojima prisustvuje
preko 5000 uesnika.
Paralelno sa ovim, poslovnim
partnerima, poljoapotekarima i
vlasnicima radnji garden programa se kroz centralne prezentacije
pojedinih distributivnih centara
predstavljaju novine u portfoliju za
2016. godinu. Ovaj tekst, uz slike
predstavlja samo kratko podseanje
na zimska druenja od Subotice,
Ruskog Krstura, Pair, Kukujevca,
Karavukaova, itita, Selevca, Prahova, Prokuplja, itorae, trpca,

Graanice, Pirota, Trebinja, Stoca,
Bijeljine, Gradike, Ulcinja, Golubovaca, Bijelog Polja...
Juer, 14. januara, je u organizaciji udruge Slavonsko Voe, a uz
potporu opine Bizovac, odran
iznimno posjeen struni skup s
voarskom tematikom. Predavai su bili gosti iz Republike Srbije,
priznati voarski strunjaci i praktiari. Predavanja su bila izuzetno
zanimljiva i voari su imali prilike
uti novosti iz razliitih voarskih
tematika.
Jedna od tema bila je i zatita jabuke od jabunog savijaa i kalifornijske titaste ui. Temu je obradila
ga. Marija Milenkovi Kolundija
dipl. ing., savjetodavac. Naglasak je
bio na mogunostima uspjene kon17
trole ovih tetnika kemijskim i nekemijskim metodama. Zakljueno

je da nam blia budunost, pogotovo imajui u vidu globalne klimatske promjene koje karakteriziraju
izuzetno vrue proizvodne godine,
donosi i sve intenzivnije populacije
tetnika, pa i pojave sve veeg broja
generacija, to pred voare stavlja
novi izazov u smislu postavljanja
ispravne strategije zatite od tetnika.
Gospodin Marko Kosti, dipl. ing
zatite bilja i doktorant na genetici imao je zanimljivo predavanje o
upotrebi vie sojeva korisnih bakterija i gljivica u zatiti voaka od potencijalnih patogena, kao izuzetno
primjenjivoj, a to je bitno i ekoloki prihvatljivoj metodi borbe protiv tetoinja u budunosti. Temelj
zatite je princip inkapsulacije, tj.
inaktiviranja potencijalnih patoge-
AGROSVET
na od strane korisnih sojeva bakterija i gljivica, ime sprijeavamo

daljnji razvoj bolesti. Ova metoda
bi u voarstvu svakako mogla naii
primjenu u tretmanima protiv. trulei, Pseudomonasa, Phytophtore,
te Erwinije.
Gospodin Hrvoje Milunovi je
u svom nastupu na zanimljiv nain prikazao formiranje visoko-intezivnog nasada ljive u sklopu 4 x
0,75 m, gdje je saeo svoja praktina iskustva i probleme sa kojima se
suio tijekom formiranja ovog modernog nasada. Zakljuak je da se u
visoko intenzivnom uzgoju ljiva, u
formi vitkog vretena, moe u vrlo
kratkom roku ui u visoke prinose
i to je jo bitnije, postii odlinu
kvalitetu proizvoda. U ovakvom
nainu uzgoja neto su vei trokovi formiranja, ali su kasnije znatno
smanjeni trokovi odravanja i berbe.
Gospoa Ines Bem dipl. ing je u
svom izlaganju predstavila sustav
za navodnjavanje voaka, metodom
kap po kap, gdje je naglasak stavila na sve veu efikasnost sustava u
smislu dozacije vode i vodotopivih
hraniva, koji u konanici imaju za
cilj dodati vodu i hraniva voki u
trenutku kada su joj neophodni i u
koliini koji su joj u odreenoj fenofazi potrebni. Dakle, ovakvim pristupom voar tedi vodu i hraniva,
a biljka je u svakom trenutko opskrbljena koliinama koje su joj neophodne za daljnji neometani razvoj.
Ove prednosti se postiu primjenom sofisticirane tehnologije. Oekivanja su da e kroz nekoliko godina i nai voari zapoeti uvoditi
u proizvodnju ovakove sustave koji
e pomoi ostvariti veu produktivnost proizvodnje, i to je najbitnije,
podii konkurentnost i samim time
voaru osigurati vei profit.
Zadnje, izuzetno zanimljivo
predavanje, odrao je renomirani
strunjak iz podruja ishrane bilja,

gospodin Milo Stojanovi dipl. ing
koji je u izlaganju iznio niz novih
informacija o temi fertirigacije i
njene pune uinkovitosti. Zakljuak
je potreba da se s konvencionalne
gnoidbe krutim mineralnim gnojivima sve vie prelazi na gnojidbu
vodotopivim i folijarnim gnojivima
kako bi biljka u fazi kada joj je to
i najpotrebnije dobila hraniva koja
joj trebaju u dostatnoj koliini bez
ispiranja ili predoziranja. Naglasak
je stavljen na postizanju poetne idealne opskrbljenosti tla svim
potrebitim hranivima i daljnjem
odravanju razine istih ispravnim
obavljanjem fertirigacije. Naglaena je i potreba za stalnom kontrolom razine pH tla, kao kljunim
faktorom pristupanosti hraniva za
biljku, kao i kontroli koncentracije otopljenih soli u vodenom dijelu
tla (EC vrijednosti), kako bi hraniva biljci mogla biti uvijek u pristupanom obliku. Gospodin Stojanovi je miljenja da bi idealan odnos
upotrebe hraniva prema njegovom
praktinom iskustvu bio, ako bismo
50 % potrebe hraniva dali kroz primjenu krutih mineralnih gnojiva
prije vegetacije gnojidbom na zali-
hu, a 40 % preko sustava za fertirigaciju. Ostatak od 10 % potrebnih

hraniva valjalo bi primjeniti folijarnim putem. Moe se rei da se,
kako se razvija voarstvo, sve vie
koristi fertirigacija i ve u blioj
budunosti moemo oekivati gotovo potpuni prelazak na primjenu
vodotopivih gnojiva, putem sustava
za navodnjavanje.
Nakon ovih izuzetno zanimljivih predavanja, voari su se nastavili druiti uz neobavezne razgovore o iskustvima i u proizvodnji, uz
veeru i glazbu do duboko u no.
Ovo druenje svakako e svima prisutnima ostati u lijepom sjeanju, a
udruga Slavonsko Voe ne kani na
ovome stati, i ve za veljau moemo najaviti organizaciju voarskog
skupa sa novim renomiranim gostima predavaima iz inozemstva i
RH, te aktualnim i zanimljivim temama.
Naa misija se ne zavrava sa
prolenim danima, samo se seli u
njive, vonjake, odnosno prelazimo
sa rei na dela, od teorije ka praksi.
AGROSVET
18
AGROSVET
19
AGROSVET
ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH

MRAZEVA
Priredila: Bojana Stankovi, dipl. in. polj.
osle najtoplije 2015. godine od kako se belee

vrednosti
temperatura
vazduha, poetkom 2016., svedoci
smo izmenjenih vremenskih prilika u odnosu na oekivano vreme
tokom zimskih meseci. Pria se i o
globalnoj promeni klime, ili o samo
incidentnoj pojavi , svejedno, ostaju
nezapamene visoke temperature
u toku januara i februara uz manjak
snenog pokrivaa. Neke vone
vrste su ve i procvetale dok se pie
ovaj tekst (rane sorte kajsija), a ostale
samo to nisu krenule. Voare brine
nastupajui period i pojava mrazeva kada su voke najosetljivije.
Uticaj temperature na voe
ivotni procesi biljaka zavise
od toplotnog stanja vazduha i
zemljita, variranja optimalnih,
maksimalnih ii minimalnih temperatura. Maksimalne i minimalne
temperature predstavljaju presudan okvir za uspevanje biljaka i
njihov geografski raspored. Niske
temperature su korisne u zimskom
periodu za odravanje latentnog ivota voaka u toku zimskog
mirovanja ali i nepovoljne zbog
mrazeva koje se manifestuju u toku
zimskog mirovanja ili kasnije u
poetnim fenofazama vegetacije.
Koje su kritine temperature za
pojedine biljne organe? Na osnovu
ispitivanja uraena je skala izmrzavanja tako da temperature vazduha:
od - 1 do + 2 0C ugroavaju zametnute plodove,
od - 3 0C ugroavaju otvorene
cvetove,
od - 5 do - 8 0C ugroavaju neotvorene pupolljke,
od - 10 0C ugroavaju kambijum i
od - 25 0C do - 35 0C ugroavaju
neodrvenele delove stabla, apsorptivni deo korena ak i itavu
biljku.
Stadijum razvoja biljke

Zatvoren pupoljak
Puno cvetanje
Mladi, zeleni plodovi
Kritine temperature (oC)

Kajsija
Breskva
ljiva
-1,1
-3,9
-1,1
-0,6
-2,2
-0,6
0
-1
-0,6
Tabela 1. Kritine temperature vazduha kod vodeih vonih vrsta u nas u

zavisnosti od fenofaze razvia
Uticaj niskih temperatura na

voe
Mraz je kratkotrajni pad temperature prizemnog sloja vazduha do 0C ili nie, i u toplom delu
godine moe izazvati velike tete
naroito kada se radi o voarskim
kulturama. Mraz nastaje sublimacijom vodene pare na ohlaenim
predmetima kad je temperatura
ispod 0C, odnosno procesima advekcije, radijacije, ili istovremeno
radijacijom i advekcijom.
Advekcijski mraz nastaje zbog
prodora hladnog vazduha, zadri se
i po nekoliko dana, a uz to prekrije
veliko podruje. Upravo zbog navedenog, zatita je biljaka od advekcijskog mraza vrlo teka. Jedini
mogui nain koji se u praksi do
sada pokazao delotvornim jeste
oroavanje.
Radijacijski mraz nastaje kad je
tokom noi vrlo intenzivno hlaenje
zemljita i prizemnog sloja vazduha. U najniim delovima nekoga
kraja, a zbog sputanja ohlaenog
vazduha niz obronke nastaju takozvana jezera hladnog vazduha pa
po kotlinama, dolinama, uvalama
i nizinama nastaju tete izazvane
mrazom.
Opasnost od pojave mraza je
znatno manja blizu veih vodenih
povrina,
iznad
neobraenog
zemljita, a i na junim obroncima.
O tim okolnostima moramo voditi
rauna prilikom planiranja sadnje
voaka i vinove loze. Nuno je da
se svaki voar upozna sa tehnologijom zatitom od mraza, te da se
pravovremeno ulae u tehnolgiju,
20
jer u protivnom mraz e vrlo verovatno, prepoloviti ili u potpunosti

unititi oekivani rod, to predstavlja veu tetu od trokova ulaganja
u tehnologiju zatite od mraza
Uticaj mrazeva na organe i
tkiva voaka.
Oteenje elija voaka od mraza nastaje kao posledica stvaranja
kristala leda od vode iz elijskog
soka i protoplazme elija biljaka.
Rastom kristala dolazi do kidanja
i oteenja membrana elija. Usled
velikog gubitka vode dolazi do
taloenja proteina i poremeaja metabolizma i elija biljaka.
Oteenja tkiva voaka uslovljena su anatomijom, ulogom
tkiva u biljnim organima, zdrastvenim stanjem, uslovima kaljenja,
prisutnou hranljivih materija.
Tkiva naglo gube sposobnost otpornosti prema mrazu poetkom kretanja vegetacije. Najosetljivije tkivo
je kambijum.
Smanjenje otpornosti svih tkiva
prema mrazu dolazi kao posledica
iznurenosti voaka, neblagovremenog zavretka vegetacije, nedovoljnim sadrajem organske materie, neadekvatnim kaljenjem...
Povrede tkiva voaka mogu biti
razliite: delimino ili potpuno
cepanje, pucanje i suenje korena,
debla, grana cvetnih pupoljaka,
plodova po zametanju ili u toku
razvia.
U uslovima kontinentalne klime
kakva je u Srbiji, imamo estu pojavu kasnih prolenih mrazeva koji
mogu da smanje prinos voa ak i do
AGROSVET
100 %. Iz tog razloga proizvoai od

trenutka stvaranja plantanog uzgoja voa bore se da ree taj problem.
uslovima u Vojvodini na osnovu

viegodinjeg proseka opasnost od
poznih prolenih mrazeva postoji
sve do 5. maja.
Cvetni pupoljci voaka spadaju u

organe najosetljivije prema mrazu
i esto mogu delimino ili potpuno
izmrznuti, naroito kod badema,
kajsija, nekih ljiva, bresaka itd.
tetnost kasnih prolenih mrazeva
na pojedine vone vrste je pre svega
uslovljena fenofazom u kojoj se te
vone vrste nalaze. Ostale kontinentalne vone vrste kasnije ulaze
u fenofazu cvetanja, pa prema
tome i ree im izmrzavaju cvetni
pupoljci. Od poetka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova
u voaka mogu od mraza stradati
neotvoreni cvetovi, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi. Kod
istih sorati voaka na otpornost
mogu uticati: meteoroloke prilike
tokom vegetacije; naini gajenja i
negovanja; stanje zrelosti drveta i
koliina rezervnih materija u tkivu;
stepen razvijenosti pupoljka; mesto pupoljka na granici; debljina
granice; starost voaka; jaina i
trajanje niskih temperatura; da li su
cvetovi vlani ili suvi pri delovanju mraza i sl. U kontinentalnim
Faktori koji ukazuju

mogunost pojave mraza.
na
Meu faktorima koji mogu da

ukau na pojavu kasnih prolenih
mrazeva su i:
- vetar - prirodni vetrovi meaju
hladniji vazduh pri tlu sa toplijim
vazduhom u inverziji iznad. Dok
vetar duva pad temperature e biti
veoma spor. Ova pogodnost vetrova
opada nou i praena je brim padom temperature. Kada je vetar
dovoljno jak, da promea sav vazduh iznad i unutar drvea, temperatura u vonjaku e se poveati.
Spora kretanja, manja od 6 km/h,
esto izazivaju prostrano meanje.
Stanje bez vetra je najpogodnija za
nastanak radijacionog mraza.
- oblaci - oblaan dan, posle koga
sledi vedra no, izaziva najvei rizik
od pojave mraza. Oblaci tokom dana
spreavaju Sunce da zagreva zemljinu povrinu i ukoliko je no vedra
akumulisana toplota se brzo izrai.
Mala koliina oblaka tokom noi je
dovoljna da sprei pojavu mraza.
21
Toplota koja se gubi iz vonjaka se

izrauje u dugim talasima, koji ne
mogu u potpunosti da prou kroz
oblake koji sadre vodenu paru. Ako
su oblaci niski i dovoljno gusti, oni
e apsorbovati izraenu energiju i
vratiti je nazad do vonjaka. Oblaci
koji prolaze nad vonjakom, tokom
noi sa mrazom mogu da dovedu
ak i do porasta temperature. Mali,
izolovani oblaci imaju mali uticaj
na pad temperature.
- taka rosa - predstavlja temperaturu vazduha na kojoj dolazi do
kondenzacije. Niska taka rose ukazuje na suv vazduh, to znai da se
veoma malo toplote oslobadja tokom
hlaenja vazduha i kondenzacije
vlage. Sve ovo vodi ka brzom padu
temperature i veoj verovatnoi
nastajanja mraza. Iskustvo je pokazalo da, ukoliko taka rose tokom veeri predje 5,50C, tada e se
viak zraenja reflektovati nazad,
iz atmosfere, to e usporiti proces
hlaenja i time smanjiti mogunost
nastajanja mraza. Taka rose
manja od 2,20C ukazuje na veliku
mogunost pojave mraza. Niska
taka rose ukazuje na ekstremno
suv vazduh kao i na teke uslove
za zagrevanje. Ona moe da pred-
AGROSVET
hodi veoma brzom opadanju temperature. To moe da upozori da

se ukljue sistemi za grejanje na
vreme, posebno ako je taka rose
ispod kritine temperature. Opti
vremenski uslovi.Posebno pogodno
vreme za nastanak mraza je kraj
depresije, koje su praenje razvedravanjem i bez mogunosti pojave
kie tokom dana, tako da su noi
vedre i mirne.
je vano razumjeti da radijacijski

mraz hladi vazduh isputanjem energije. U osnovi je to isti princip kao
i plinski plamenik na kojem grejemo
vodu ili vazduh oslobaanjem energije. Radijacija se odvija konstantno. elimo li malo ohladiti vodu,
u nju stavimo nekoliko kocki leda.
Prema tome, mi moemo spreiti
hlaenje vazduha konstantnim dodavanjem toplog vazduha.
Primenjeno blagovremeno, uz
obezbeenje gustih dimnih zavesa,
dimljenje poveava temperaturu
za 0,5C do 1,5C, to je u izvesnim
sluajevima dovoljno za ostvarenje
zatite cvetova voaka od mraza.
Moe se sprovoditi na primitivan
nain - paljenjem unapred spremljenih teko sagorljivih materija, ali
pri jaem mrazu ovim se ne postie
sigurna zatita voaka.
Jedini nain za efikasnu zatitu

biljaka od mraza jeste da se prognoza mraza obavlja posebno za svaku
lokaciju, a da se zatim na tim lokacijama primeni neka od brojnih metoda za zatitu od mraza. Da bi mogla
da se obavi prognoza pojave mraza
u nastupajuoj noi neophodno je
da se na izabranoj lokaciji, tokom
dana, izmere vrednosti temperature i relativne vlanosti vazduha.
Koja metoda e biti primenjena zavisi pre svega od ekonomske moi
proizvoaa i vrste biljaka koje se
tite. Neke od najee korienih
metoda su:
Uglavnom, Frostbuster mea

odreenu koliinu vazduha i polee
ga po zemljitu. Topao vazduh koji
izlazi iz ovog ureaja ima temperaturu 80-100 0C na izlazu iz turbine. Na razmaku od 1 m od maine
je temperatura 20 0C. Dakle, nema
opasnosti od oteivanja biljaka.
Topao vazduh se nakon izlaza penje na oko 10 metara visine i stvara
neku vrstu vazdunih vrata ime
se spreava prodor hladnog vazduha. Za spreavanje radijacije vrlo
je vano da maina poinje raditi
na + 0,5 0 C. Povrina koju moete
zatititi od mraza varira s obzirom
na poloaj i oblik parcele. Mnogo je
lake zatititi pravilno oblikovanu
parcelu nego nepravilnu parcelu sa
mnogo uglova.
Zatita voaka od mraza

vetakom kiom (povrinska
irigaciona zatita).
a) zagrevanje vazduha upotrebom grejaa na bazi nafte ili nekog

drugog goriva;
b)
oroavanje
upotrebom
rasprskivaa i impaktnih sprejera;
c) meanje vazduha upotrebom
wind maina;
d) zamagljivanje (zadimljavanje)
Zatita voaka
toplim vazduhom.
od
mraza
Ova metoda zasnova se na primeni specijalog ureaja, Frostbuster

koji se sastoji od plinske turbine
koja zagreva vazduh. Ovaj vrlo jednostavni gorionik je preuzet iz avio
industrije. Suprotno od primene
kod aviona, on u ovom sluaju
moe razvijati toplinu prema naim
potrebama. U sluaju Frostbustera, turbinu pokree traktor preko
kardana sa max. 540 o/min. Traktor
mora imati min. 55 KS. Turbina
nam slui za disperziju vrueg vazduha po parceli. Maksimalna disperzija toplog vazduha je 150 m u
irinu. Jednostavnost ovog sistema
omoguava nam mainu vrhunskih
osobina, ekonomian i potpuno siguran u radu. Potronja plina (propan) iznosi 30-40 kg na sat. Vrlo
Pre rada sa mainom potrebno

je isplanirati i oznaiti put kojim
se vozi sa maina. Razmak izmedu
prohoda maine ne sme biti vei od
140 m, on je obino 70-60 m. Vrlo je
vano da se svakih 8-10 min vratite na istu taku sa koje ste krenuli;
dakle jedan prolaz po vonjaku ne
sme biti dui od 10 min. Maksimalna dozvoljena brzina vonje je
8 km/h. Tokom svakog prolaza temperatura poraste za 2 0C, a nakon
toga polako pada. Posledica toga je
da temperatura nekad padne i ispod
0 0C, bez obzira na to, ako ta situacija ne traje due od 10 min, nema
tete na biljci. Maina radi savreno
na temperaturama do 5,5 0C, po
rezultatima iz Belgije, a rezultati
istraivanja u USA ukazuju da se
zatita od mraza uspeno sprovodi
do 7 0C. Testiranja nam govore i
to da maina dostie svoj optimum
nakon 1 sata rada. Takoe se Frostbuster moe koristiti za suenje plodova posle kie.
Primitivniji, i za nae prilike
najraireniji metod je zadimljavanje:
22
Pretvaranje vode u vrsto agregatno stanje u procesu formiranja

leda predstavlja egzotermian proces praen oslobaanjem toplote
koja moe biti znatna. Na ovoj pojavi se zasniva prskanje cvetova ili
zametnutih plodova voaka vodom,
u vidu to finije izmaglice, i to u
kritinom vremenu, neposredno
ispod nula stepeni, pa do prestanka kritine temperature, da bi se
svi organi zatitili od izmrzavanja. Usled niske temperature voda
se na svim organima voaka koje
kvasi brzo smrzava, formirajui
po povrini zatitnu skramicu
leda, dok unutranje tkivo usled
osloboene toplote (80 kalorija na 1
gram smrznute vode) pri tome nije
ugroeno hladnoom, jer se u njemu ne deava smrzavanje. Pri tom,
povienje temperature je srazmerno koliini vode upotrebljene za
prskanje. Prema ispitivanjima u
East Maling (Engleska) u za jedan
as temperatura se povisi: sa 2 mm
taloga upotrebljene vode za 20C, sa
4 mm za 3,4C a sa 6 mm vode za
4,5C. U praksi esto nije potrebno
vie od 2,5-3 mm (25-30m2/l/ha/
as) pri slabijem mrazu (do-50C).
Zalivanje mora da se obavi sporo i u vidu najfinije izmaglice, da
bi moglo trajati to due, uz malu
potronju vode. Oigledno da se
duim prskanjem i potronjom
veih koliina vode moe postii
zatita i pri znatno nioj temperaturi, ak i pri mrazu od -100C,
to se ne moe ostvariti na druge
naine. Prskanje treba poeti kada
temperatura oko cvetova padne na
00C. Ranije prskanje je nekorisno
jer se nee formirati led, a toplota
se oslobaa samo pri formiranju
AGROSVET
leda. Medutim, sa prskanjem se ne

sme ni zakasniti. I za kraj, vano
je napomenuti da se za sve vreme
trajanja mraza prskanje cvetova ne
sme prekinuti (nepovoljan je prekid
preko 3-4 minuta).
Zatita voaka od
biolokim preparatima.
mraza
Nastojei
da
pomogne
proizvoaima da u borbi protiv
izmrazavanja voa CropAid ltd., u
saradnji sa renomiranim strunim
timom na elu sa Prof. Dr. Fevzi
Ecevitom patentirao je preparat pod
imenom Natural Plant Antifreeze,
odnosno, prirodni antifriz za biljke.
Preparat je prirodnog porekla i potpuno ekoloki prihvatljiv u svetu.
Osnovu preparata ine bakterije
Thiobacilus subspecies (T. ferrooxidant, T. thiooxidant, T. thioparus) i
preko 60 minerala koji se i inae nalaze u naem prirodnom okruenju.
Zbog specifinog mahanizma delovanja bakterija i efekti primene
su viestruki. Primena preparata
u toku sezone omoguuje neke povoljnosti za biljke. U toku sezone
rasta, primena NPA omoguava
biljkama da proizvedu antifriz proteine (AFP) i antifriz amino kiseline (AAA) koje omoguavaju da
biljke lake podnesu hladne i vrue
temperaturne okove. Neke od
prednosti korienja Natural Plant
Antifreeze:
1. NPA moe sniziti taku
oteenja od hladnoe za do 7 0C.
2. Poveava se kapacitet fotosinteze i osmotski pritisak, biljka bolje usvaja hranu i vodu, zbog
boljeg iskoritena prirodnih resursa zemljita smanjuje se koliina
baenog ubriva, poveava se otpornost biljke na bolesti (uteda na
radu i pesticidima), biljka je u boljoj
kondiciji i otpornija.
zuje da je zasad tretiran NPA doneo

80-90% prinosa u odnosu na ne tretiran pri mrazu od -5 0 C.
Sluba razvoja kompanije Fertico i Agroservis kompanije Agomarketa su poslednjih godina panju
usmerili upravo ka stvaranju
proizvoda koji pojaavaju odgovor
biljke na mogue stresne uslove i
ublaavanje posledica mraza, a izdvajaju se dva proizvoda:
FitoFert BioFlex L - biostimulativno ubrivo nove generacije, formulisano kao koncentrovana suspenzija, od komponenata prirodnog
porekla, ekstrata algi, amino i organskih kiselina, koje omoguavaju
biljkama da se adaptiraju na niske
temperature, stvarajui u biljnim
sokovima i antifriz amino kiseline. Namenjen je za folijarnu primenu i najbolje je primenjivati ga
poetkom vegetacije do formiranja
plodova. Uspeno neultralie ili
ublaava dejstvo razliitih faktora
stresa za biljke (niske i visoke temperature, sua, oteenja , pesticidi..). FitoFert BioFlex-L takoe
aktivira i i proizvodnju biljnih hormona, to pozitivno utie na prinos, kvalitet i uniformnost plodova,
bolju transportabilnost kao i dui
period uvanja.
U sluaju najave niskih temperatura, preparat FitoFert BioFlex-L
nabolje je primeniti kada su cvetni
pupoljci u fazi kretanja i jo uvek
obavijeni ainim listiima, pa
tretman ponoviti za 7-10 dana, da
bi se smanjio rizik od izmravanja u
dozi od 2 3,0 litra po hektaru.
Pored ove namene, FitoFert
BioFlex-L se preporuuje i nakon
3. Biominerali sadrani u NPA

lako se usvajaju preko lista, stabljike
i korena, ubrzava se metabolizam i
poveava sadraj aminokiselina,
proteina, eera, vitanima, ulja, a
naroito antifriz proteina.
Primenom NPA tri puta u pravo
vreme omoguavate da biljka lake
podnese pozni mraz ponekad ak i
bez gubitka u prinosu. Primer engleskih proizvoaa kajsije poka23
berbe zbog toga to aktivira proizvodnju fitohormona koji utiu na

bolju diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu.
Drugi preparat koji se moe koristiti u smanjenju posledica mraza
kod voa je FitoFert Aminoflex,
specijalizovano
biostimulativno
ubrivo na bazi slobodnih (L) kiselina i primenjuje se u stresnim uslovima ( hladnoa, niske i visoke
temperature, oteenja...). Ima
izuzetno izraenu antistres aktivnost, kao i stimulaciju aktivnosti
enzima i regulacija ishrane biljaka.
Produkcija aminokiselina kod biljaka u svim stresnim uslovima je
znaajno smanjena, tako da se primenom FF Aminoflex nadoknauje
njihov nedostatak i biljka nastavlja
normalan rast i razvie, jer aminokiseline uestvuju u izgradnji
elijske strukture, sintezi hlorofila,
otvaranju stoma, oplodnji kao i u
mnogobrojnim enzimskim procesima. Folijarno se primenjuje u dozi
od 2-3 l/ha tretmanima u vreme
stresnih perioda .
No ipak se nadamo da e temperature ostati u granicama koje
obezbeuju optimalne uslove za najosetljivije fenofaze u razvoju voa,
cvetanje i formiranje plodova i da
nee doi do pojave mraza.
AGROSVET
SUZBIJANJE KOROVA U USEVU

KROMPIRA
Priredio: Igor eki, dipl. in. polj.
a suzbijanje korova u krompiru postoji irok izbor herbicida. Izbor herbicida, odnosno njihovih kombinacija zavisi:
- od vremena proizvodnje, odnosno da li se krompir uzgaja kao mlad
ili kasni krompir
- od vremena zagrtanja (jednovremeno pri sadnji, odmah posle
sadnje, uoi nicanja ili posle nicanja)
Period gajenja mladog krompira
je kratak. esto se nakon njegovog
vaenja u istoj godini gaji neka druga povrtarska vrsta, najee kupusnjae. Za preporuku je da se u njemu ne primenjuju herbicidi.
Tehnoloki zreo, kasni krompir
ima dugu vegetaciju, pa je zbog toga
potrebno pravilnim izborom herbicida, najee njihovim kombinacijama, obezbediti da usev bude to
due ist od korova. Najiru primenu imaju herbicidi na bazi Metribuzina kao to je Sencor plus upravo
zbog svog dugog delovanja. Na korove deluje pre i posle njihovog nicanja, a moe se primeniti pre i posle
nicanja krompira (samo u sortama
tolerantnim na Metribuzin).
Herbicid Sencor Plus suzbija veliki broj najvanijih korovskih vrsta
kao to su goruica (Sinapsis arvensis), tir (Amaranthus spp.), pepeljuga (Chenopodijum album), ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), tatula
(Datura stramonium). Veoma slabo
deluje ili ne deluje na pomonicu
(Solanum nigrum), prilepau (Galium aparine) i iak (Xanthium strumarium). Sa stanovita primene herbicida u odnosu na vreme zagrtanja,
najbolje je da se zagrtanje obavi pri
sadnji ili odmah nakon sadnje, a
svakako pre primene herbicida. Svaka mehanika obrada posle primene
herbicida remeti herbicidni film na
povrini zemljita, pa korovi mogu
nesmetano da niu. Kod kasnijeg
zagrtanja krompira pri njegovom nicanju ili nakon nicanja unitavaju se
ponikli korovi, to je veoma znaajno u proizvodnji mladog krompira,
jer se tu izbegava primena herbicida.
Sa primenom herbicida Sencor
plus u dozi 0,75 - 1,25 l/ha i herbicida Linar (Linuron) 1,8 2,0 l/ha
ne treba uriti. Najbolje je saekati
da se zemljite slegne i korovi ponu
da niu. Preparat Sencor plus se veoma dobro kombinuje sa herbicidom
Pendistop (Pendimetalin). Preporuena kombinacija Sencor plus 0,5
l/ha + Pendistop 4,0 l/ha je veoma
dobra na terenima gde nema znaaj24
ne pojave pomonice. Herbicid Pendistop veoma dobro deluje na muharike, divlji sirak iz semena, tir i
pepeljugu. Tamo gde se sreemo
sa pomonicom preporuka bi bila
kombinacija Sencor plus 0,5 l/ha +
Mont ili Mont 960 1,2-1,4 l/ha. Herbicid Mont/Mont 960 veoma dobro
deluje na muharike, tir, pomonicu
i galinsogu tj. konicu.
Posle nicanja krompira i korova
najee se primenjuje herbicid Sencor plus i to u dozama 0,5-0,75 l/ha.
U praksi te doze su znaajno nie i
kreu se 0,25 - 0,35 l/ha, pri uzrastu
krompira 5 - 10cm, a korovi 2-3 cm
visine (samo u sortama tolerantnim
na metrbuzin). Bentamark (Bentazon) herbicid koji se koristi pri uzrastu krompira 10 do 15 cm u dozama
2-3 l/ha. U praksi se tei da njegova
primena bude u poetnim fazama
porasta korova (kotiledoni-prvi par
listova). Tada su doze znaajno nie
1,2-1,5 l/ha. Preparat Bentamark
dobro suzbija iak, prilepau, a jedino mada ne tako dobro reenje za
suzbijanje palamide. Herbicid Rimex (Rimsulfuron) iako mu je glavna primena u kukuruzu, se moe
koristiti i u krompiru pri uzrastu
krompira 5-20 cm. Pored divljeg sirka kako iz semena tako i iz rizoma
dobro suzbija muharike, tir, pepeljugu i samonikli suncokret. Koristi
se uz okvaiva Imox u koncentraciji 0,1%.
Za suzbijanje jednogodinjih i
viegodinjih travnih korova primenjuju se herbicidi: Kletox (Kletodim) u dozama 1,0 l/ha za jednogodinje travna korove, a za
viegodinje 1,5-2,0 l/ha. Herbicid
Targa super (Kvizalofop-p-etil) u
dozama 1,0 l/ha za jednogodinje
travne korove, a za viegodinje 1,5
2,0 l/ha, a Floyd (Fluazifop-p-butil) u dozama 0,8 - 1,0 l/ha za jednogodinje travne korove, a 1,3 l/ha za
viegodinje.
Zatita useva krompira od korovskih biljka je osnov da bi se tokom vegetacije sama gajena biljka,
krompir, mogla da prui uspeniji
odnosno adekvatan odgovor izazovima koji je oekuju u vidu bolesti
tipa plamenjaa, crna pegavost, viroze, tetnih insekata kao to su
vai, zlatica, moljac... A kao pomo u
reavanju ovih problema na raspolaganju su i Ridomil Gold MZ, Sigura, Queen, Balear, Hillan, Dithane
DG Neo Tec, Funguran OH, Afinex, Coragen...
Ali, najpre korovske biljke.
AGROSVET
Protektivni i kurativni fungicid
Va dugogodinji
verni saveznik!
Ridomil Gold 68 WG je sistemini fungicid, sa protektivnim i
kurativnim delovanjem, za suzbijanje plamenjae (Phytophtora
infestans) i crne pegavosti (Alternaria solani) krompira i paradajza,
plamenjae vinove loze (Plasmopora viticola), i plamenjae
maline (Phytophthora fragariae var. rubi).
25
AGROSVET
26
AGROSVET
27
AGROSVET
USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA

PRSKALICA I OROIVAA U REPUBLICI SRBIJI
Priredio: Doc. dr Aleksandar Sedlar-Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
poljoprivredne, prehrambene i
umarske politike Republike Italije.
Pored revizije i izrade novih
propisa u oblasti kontrolnog testiranja ureaja za primenu pesticida
u okviru ovog projekta izvrena je i
obuka 42 ovlaena kontrolora.
Deo ovog projekta jeste i nabavka
opreme za potrebe kontrole ureaja
za aplikaciju pesticida, kojom je 31
regionalna mobilna stanica u potpunosti oprema za obavljanje poslova kontrolnog testiranja u RS.
Predmet testiranja i oprema
koja e se koristiti
ontrolno testiranje prskalica i oroivaa u

Republici Srbiji (RS) je
zakonska obaveza jo od 1999. godine. Meutim, iako to Pravilnik
o pruanju usluga u zatiti bilja
predvia kao obavezu ve 16 godina, ovaj sistem nije implementiran zbog izuzetno teke situacije u
privredi, ukljuujui i poljoprivredu, u kojoj se u prethodnom periodu
nalazila RS. Za sada se u RS obavi
izmeu 30 i 50 inspekcija godinje
i to je rezultat rada Centralne laboratorije za kontrolu tehnike za aplikaciju pesticida Poljoprivrednog
fakulteta u Novom Sadu, koja je od
2006. godine opremljena i operativna za obavljanje poslova kontrolnog
testiranja prskalica i oroivaa u
skladu sa zahtevima aktuelnih evropskih normativa, direktiva i komercijalnih standarda. U najveem
broju, kontrolno testiranje zahtevaju proizvoai koji imaju uvedene
razliite komercijalne standarde u
oblasti poljoprivredne proizvodnje,
kao to je Global GAP ili ISCC standard.
Prema popisu poljoprivrede iz

2012. godine u RS evidentiran je
broj od 138.042 traktorskih prskalica. Precizni i sigurni podaci o broju
oroivaa ne postoje ali se u odnosu na strukturu zasada i povrina
pod vonjacima i vinogradima,
pretpostavlja da je njihov broj oko
13.000.
Kako bi implementirala sistem
kontrolnog testiranja ovako velikog
broja maina za aplikaciju pesticida, a imajui u vidu i otvaranje
pregovora za pristupanje Evropskoj
uniji (EU), RS je utvrdila akcioni
plan, kojim su utvrene institucije i
aktivnosti za uspostavljanje sistema
kontrolnog testiranja maina za aplikaciju pesticida do kraja 2016. godine. Akcioni plan se implementira
preko tvining projekta Implementacija odrive primene sredstava za
zatitu bilja i uspostavljanje sistema
redovne tehnike kontrole ureaja
za primenu pesticida (SR12/IB/
AG/01), koji se finansira od strane
EU u okviru IPA 2012. i u kome je
RS tvining partner Ministarstvo
28
Kontrola traktorskih prskalica i

oroivaa, kao najee korienih
ureaja, u skladu sa vaeim evropskim normativom za kontrolu
prskalica i oroivaa u upotrebi (EN
13790) podrazumeva 60 razliitih
zahteva koji svaki ureaj za primenu (aplikaciju) pesticida mora da
ispuni. Ono to je najbitnije jeste:
-kontrola rada pumpe
-kontrola rada mealice
-kontrola rada rasprskivaa
-kontrola rada manometra
Pored navedenog kontrolie se
jo stanje sprovodnih cevi, stanje
rezervoara, filtera ...
Za pomenute kontrole mora da
se koriste badarena merila. Pumpe
koje po svom protoku odstupaju za
vie od 10 % u odnosu na nominalni
protok ili ne odgovaraju potrebama
maine treba da se reparariju ili
zamene.
Mealica koja u svakom momentu vraa na meanje 5 do 10 % od
nazivne zapremine rezervoara smatra se dobrom. Tridesetjedna (31)
mobilna stanica u Srbiji opremljena
je sa turbinskim merilom protoka
belgijskom proizvoaa AAMS-Salvarani, slika 1.
AGROSVET
skalice. Kod istovremene provere

protoka rasprskivaa na oroivau,
razlika izmeu ukupno izbaene
koliine tenosti na levoj i desnoj
strani ne sme da bude vea od 10%.
Za potrebu provere ispravnosti
manometra ispitne stanice poseduje manotester, slika 4, opsega do 25
bar.
Slika 2b. Mehaniko merilo protoka
veeg broja rasprskivaa
Slika 1. Merilo protoka pumpe

(elarevo, 2009)
Merilo protoka pumpe poseduje

u svom sastavu digitalni displej za
oitavanje protoka pumpe. Radni
opseg mu je od 5 400 l/min, a pritisak 25 bar.
Kontrola kvaliteta rasprskivaa
podrazumeva
kontrolu
kapaciteta rasprskivaa i kontrolu
poprene distribucije. Merilo kapaciteta rasprskivaa moe biti
elektronsko namenjeno za proveru pojedinanog protoka, sl. 2a,
ili je namenjeno za istovremenu
proveru protoka svih rasprskivaa,
sl. 2b, to je bitno kod kontrole
oroivaa. Pojedinano merilo
poseduje adaptere za sve tipove
rasprskivaa i memorijsku jedinicu za skladitenje 1000 podataka.
Slika 2a. Elektronsko merilo

pojedinanog kapaciteta rasprskivaa
(Novo Miloevo, 2011)
Kontrola poprene distribucije

u nekim evropskim zemljama se ne
sprovodi, meutim razliita ispitivanja su pokazala da ona predstavlja moda i najvaniji segment ispitivanja jer je upravo ona pokazatelj
ravnomernosti raspodele pesticida.
Za ispitivanje poprene distribucije
koristi se sprej skener prikazan na
slici 3. Sve stanice u Srbiji poseduje merila protoka i sprej skener,
proizvoaa AAMS-Salvarani.
Rasprskivai iji se protok
poveao za vie od 15% u odnosu
na poetnu vrednost protoka smatraju se neispravnim i izbacuju se
iz upotrebe. Koeficijent varijacije
(CV) poprene distribucije pesticidne tenosti ne sme biti vei od
10% kod ispravne i podeene pr-
Slika 4. Manotester (Baka Topola,

2010)
Dozvoljeno odstupanje oitane

vrednosti izmeu repernog manometra i manometra koji se kontrolie
je 10%. Kod nabavke manometra
proizvoai treba da vode rauna
da je prenik manometra minimum
63 mm, da su podeoci na skali na
svakih 0,2 bar, do vrednosti 5 bar, a
za vee vrednosti podeoci mogu biti
u opsegu od 1 bar.
Slika 3. Sprej skener za kontrolu poprene distribucije (Turija, 2015)
29
AGROSVET
Organizaciona ema kontrolnog testiranja u R. Srbiji

Aktivnosti u okviru IV komponennte pomenutog IPA projekta
SR12/IB/AG/01, kojom koordinie
Departman za poljoprivrednu
tehniku Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, podrazumevaju
organizovanje dobrovoljnih i besplatnih kontrolnih provera prskalica i oroivaa u 2015 i 2016. godini
od strane mobilnih stanica koje u
svom sastavu poseduju prikazanu u
opremu.
Evropska Direktiva 2009/128/
EC o odrivoj primeni pesticida
uvodi, za sve zemlje lanice Evropske unije, obavezu kontrole
ureaja za aplikaciju pesticida
u petogodinjim ciklusima do
2020 godine, a od 2020 godine u
trogodinjim ciklusima.
U Poglavlju III, lanu 8, paragrafu dva, Direktiva definie 14.
decembar 2016, kao krajnji rok da
se kontrola svih ureaja za aplikaciju pesticida izvri bar jednom. Srbija, kao zemlja kandidat za lanstvo
u Evropskoj uniji i kao zemlja koja
eli da izvozi svoje poljoprivredne
proizvode na trite Evropske unije
mora da implementira kontrolno
testiranje u svoju praksu u to je
mogue kraem roku. Aktivnostima na projektu SR12/IB/AG/01
stvaraju se uslovi i obaveza da se
kontrola ureaja za aplikaciju pesticida uspostavi 2017 godine.

Umesto zakljuka
Kontrola prskalica i oroivaa
ima za cilj da unapredi primenu
pesticida u naoj zemlji. Ispravne,
dobro podeene maine unapreuju
bezbednost po zdravlje ljudi,
ivotinja i divljai. Gubici, koje loa
aplikacija pesticida proizvodi, a koji
u zatiti voarskih kultura iznose i
do 60% (od 1000 l/ha do 600 litara
zavri van tretiranog objekta) predstavljaju veliku opasnost po ivotnu
sredinu i znaajno poveavaju
trokove proizvodnje.
esto pitanje, koje postavljaju
vlasnici ureaja za aplikaciju pesticida je cena kontrolnog testiranja.
U naredne dve godine kontrolno
testiranje je besplatno i na va
poziv obueni kontrolori e doi
kod Vas.
Onog momenta kada kontrolno
testiranje postane obaveza poljoprivrednih proizvoaa, cena
kotanja e biti viestruko manja
od finansijski gubitaka koji su posledica nepodeenih i neispravnih
prskalica, oroivaa i druge opreme
za aplikaciju pesticida.
Poraavajui podaci o tragovima

pesticida u naim poljoprivrednim proizvodima su posledica jednog loeg pristupa primeni pesticida, gde aplikacija istih zauzime
posebno mesto. Naene koliine
nesisteminog insekticida hloripirifosa u vrednosti od 0.921 do 1.947
mg/kg. (MDK 0.5 mg/kg), tokom
viegodinjih ogleda u zasadima
jabuka od strane autora ovog rada,
su samo jo jedan u nizu potvrda
neophodnosti uvoenja kontrolnog testiranja u praksu i generalno
drugaijeg (odrivog) pristupa primeni pesticida.
Potovani proizvoai iskoristite ove dve godine pred nama da
prekontroliete i kalibriete svoje
maine. Pozovote ovlaene kontrolore, pozovite Centralnu laboratoriju za kontrolu tehnike za
aplikaciju pesticida, Departmana
za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad ili
posetite na sajt www.dpt.rs.
TU SMO DA ZA JEDNO
R ADIMO
teta koju nanosimo svom zdravlju, naem zemljitu i vodotokovima, kao i uopte ivotnoj sredini je
finansijski nemerljiva.
CENTRALNA LABORATORIJA ZA KONTROLU TEHNIKE ZA APLIKACIJU

PESTICIDA
Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad, Srbija
tel: +381 21 4853363; 4853375: e-mail: ltap@polj.uns.ac.rs
30
ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA

OTVORENOM POLJU
Priredio: Milo Stojanovi, dipl. in. polj.
fertil 4-10-20 ili Yara 7-12-25 Koliina ovih tipova
ubriva varira od 500 do 700 kg/ha u zavisnosti od
hemijske analize zemljita. Preporuka je ii sa 600
kg/ha slinih ili istih formulacije, i uz njih dodati
200 kg/ha ubriva UREA. Ova ubriva primenjuju
se pre pripreme zemljita za sadnju paprika I to pre
freziranja. Bilo bi dobro uneti ih to vie u redove
sadnje ako postoji mogunost za tim. Idealno vreme
unoenja je nekih tri nedelje pre sadnje paprika.
to se tie azotnih ubriva, ako se radi prihrana azotom u toku proizvodnje paprike onda treba raditi sa
ubrivom AN i to u koliini 250 do 300 kg/ha. Vreme
primene prvi put u toku pune vegetacije pre cvetanja
pola koliine i drugi put kod zametnutih prvih plodova. Ako nema mogunosti za ovom prihranom
onda AN i to celu koliinu treba ubaciti par dana
pre sadnje paprika. Trea i najbolja prihrana AN-om
je preko sistema za navodnjavanje zajedno sa propisanim FitoFert ubrivima u ravnomernim dozama
npr., uz svako putanje preko sistema za navodnjavanje dodati u tank sa FitoFert ubrivima po 30 kg/
ha AN-a (nekih 8 prihrana to je oko 240 kg AN-a za
1 ha povrine) .
A - ISHRANA KROZ SISTEM KAP PO KAP
(fertigaciona ishrana) za 1 hektar
aprika se kod nas gaji na povrinama oko

20.000 hektara, preteno na otvorenom polju
sa godinjom proizvodnjom od oko 150.000
tona ploda.
Za postizanje visokih prinosa i kvaliteta ploda
paprike veoma je znaajna pravilna i kontinuirana
ishrana tokom cele vegetacije. Prihrana se uglavnom
obavlja fertigaciono kroz sisteme kap po kap, ili kroz
navodnjavanje tifonima. Dobro hranjene biljke ne pate
od stresova kakvi su sua, niske i visoke temperature,
previe vlage, nedovoljno osvetljenje i slino, prirodno su otporne na bolesti pa je njihova zatita svedena
na najmanju meru. Redovno navodnjavanje je od presudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa. Zemljite
treba stalno da bude vlano. U naim klimatskim uslovima izvodi se 10-12 navodnjavanja sa 20-25 l/m2.
Bolje je zalivati preko dana, po najveoj vruini, nego
nou. Danju su zemljite i vazduh topli, kapi vetake
kie se zagrevaju na svom putu do biljke. Ukoliko zapreti opasnost od ranog jesenjeg mraza, jedini spas
je ukljuivanje sistema za navodnjavanje u kritinom
periodu preko noi. Isto se odnosi i na kasne prolene
mrazeve, kada treba spasiti tek rasaen usev.
Osnovno ubrenje mineralnim ubrivima - u
osnovnom ubrenju zemljita treba voditi rauna o
izboru formulacije ubriva. Najbolja formulacija je
sa pojaanim kalijumom tipa Elixir 6-12-24, Euro-
Odmah nakon rasaivanja u prvom zalivanju ide

samo starter FitoFert Kristal 10:40:10 50 kg +
FitoFert Humistart 5 l. Nakon 7 dana od rasaivanja,
nova generacija ubriva FitoFert Energy ROOT
5:55:10 u koliini 10 kg/ha.
Nakon drugog zalivanja i prihrane startnim
ubrivima ostavljamo biljku od 10-15 dana da se dobro ukoreni bez zalivanja.
Nakon ukorenjavanja kree prihrana kroz sistem
kap po kap po sledeem rasporedu:
1. Od ukorenjavanja do prvih 25 dana (vreme trajanja oko 15 dana):
Fitofert Energy Balans 15 kg/nedeljno
FitoFert Pepper
15,0 kg/nedeljno
FitoFert BioFlex-P
1,0 kg/nedeljno
Sva tri ubriva se meaju zajedno i putaju zajedno. Treba ih u ovoj fazi pustiti dva puta na razmaku
od 7 dana.
2. Od 25-55 dana vegetacije (vreme trajanja 30
dana)
AN 35,0 kg/nedeljno
FitoFert Pepper
25,0kg/nedeljno
Fitofert Humisuper
5,0 l/nedeljno
Ova ubriva se meaju i putaju zajedno kroz

sistem kap pa kap. Bilo bi dobro u ovoj fazi raditi
ubriva na svakih 5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba
dati etiri puta tj. na svakih sedam dana meavinu
ubriva Kalcijum Nitrat u dozi od 15,0 kg/nedeljno.
3. Od 55-90 dana (vreme trajanja 35 dana)
FitoFert Pepper
30,0 kg/nedeljno
AN 25,0 kg/nedeljno
FitoFert HumiStart
2,0 l/nedeljno
Ova ubriva meati zajedno i putati ih na svakih

5-7 dana. Posebno u ovoj fazi treba dati etiri puta tj.
na svakih 15 dana meavinu Kalcijum Nitrat 10 kg/
nedeljno + FitoFert pH Green 0,5 kg/nedeljno
4. Od 90-120 dana (vreme trajanja 30 dana)
Kalijum sulfat
25,0 kg/nedeljno
FitoFert Pepper
10,0 kg/nedeljno
FitoFert BioFlex-P
1,0 kg/nedeljno
Ova ubriva meati zajedno i raditi prihranu na

svakih 7 dana.
5. Od 120 dana od rasaivanja u zavisnosti od stanja biljke odluiemo ta dalje treba raditi.
OBAVEZNO: U svakom putanju ubriva kroz
sistem kap po kap u tank sa ubrivima dodajemo preparat FitoFert pH Green u koliini 100 g na svaki kilogram ubriva koji se stavi u tank sa ubrivom.
6. Dalje nalivanje plodova i postepeno zrenje paprike (period od 1. do 20. avgusta.)
FitoFert Pepper
10 kg/ha +
Kalijum sulfat
20 kg/ha +
FitoFert pH Green
1,5 kg/ha
Ove koliine podeliti u dva putanja na razmaku

od 7-10 dana u koliinama 5 + 10 kg/ha + 0,75 kg/ha.
B - FOLIJARNA ISHRANA - vai za sve
tehnologije proizvodnje:
1. Tretman sa preparatom na bazi bakra (FunguranOH) posle rasaivanja

FitoFert HumiStart 2,0 l/ha
2. Tretman sa preparatom na bazi bakra u intenzivnom
porastu (Cuprablau Z Ultra)

FitoFert Humisuper 3,0 l/ha
3. Tretman bez meanja sa pesticidima

FitoFert BioFlex - L 1,0 l/ha +

FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha
4. Tretman sa bakarnim preparatom (Talocuper) pred

cvetanje

FitoFert HumiStart 2,0 l/ha
5. Tretman u cvetanju sa sredstvima za zatitu bilja
(Penncozeb WG, Sigura, Switch 62,5 WG)

FitoFert Calcium 15 3,0 l/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha
6. Tretman posle cvetanja u kombinaciji sa pesticidima (Queen, Dithane M45, Funguran-OH,Coragen 20SC,
Lepinox Plus)

FitoFert Calcium Organo 30 2 kg/ha +

FitoFert Humisuper 1,0 l/ha
7. Tretman u fazi nalivanja plodova sa zatitom(Talocuper, Switch62,5 WG,Naturalis)

FitoFert BorMax 20 2,0 kg/ha +

Fitofert BioFlex-L 1,0 l/ha
8. Tretman u fazi 7-10 dana pred berbu(Switch 62,5 WG,

Equation Pro, Lepinox Plus)

Fitofert Calcium Organo 30 2,0 kg/ha +

FitoFert Aminoflex 1,0 l/ha
Potovanje osnovnih principa proizvodnje paprike: plodored, izbor sorte, odnosno hibrida, zdravo,
dezinfikovano i deklarisano seme, kvalitetan supstrat Terracult, i potovanje navedenih programa
ishrane i zatite omoguie proizvoau profitabilnu
proizvodnju, a krajnjem korisniku zdravstveno bezbedan proizvod.
AGROSVET
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE

Priredio: Momilo Pejovi, dipl. in. polj.
u svetu. Istorija njenog gajenja je

mnogo dua jer je bila poznata jo
4000 godina pre n.e. Osim ozimih
i jarih sorti, koje se koriste za dobijanje ulja, postoje i sorte velike
vegetativne mase za ishranu domaih ivotinja. U savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji zastupljene
su, gotovo iskljuivo, sorte 00 tipa,
bez eruka kiseline u ulju i niskog
sadraja glukozinolata u semenu.
ljana repica je rezultat

spontanog ukrtanja izmeu dve biljne vrste,
Brassica oleracea L. i Brassica rapa
L. syn campestris na podruju Sredozemlja, gde rastu kao deo korovske flore. Smatra se da je poe-
tak njenog korienja kao ratarske

kulture 16. i 17. vek. Zbog velike
mogunosti korienja proizvoda
prerade uljane repice, prvenstveno
njenog ulja, poveala se njenu proizvodnju i znaaj, tako da je u poslednjoj deceniji trea uljana biljka
Proizvodnja uljane repice u celom svetu doivljava porast, sezone

2000. je proizvedeno 39,5 miliona
tona, a sezone 2011. - 62,5 miliona,
dok 2013. godine 72,5 miliona tona,
kod nas takoe raste proizvodnja
iz godine u godinu. Najvei svetski proizvoa je Kanada sa 17,9
miliona tona 2013. godine. Najvei
svetski izvoznik je Indonezija, pa
Malezija. Najvie se koristi za proizvodnju maziva za mainsku industriju, zatim za ishranu stoke i
u manjem delu kao ulje za ljudsku
ishranu. Jo jedna korist od uljane
repice je ta to je dobra paa za pele i dobra je medonosna biljka, daje
oko 50 kg/ha meda.
Tabela 1.- Pregleda ostvarene proizvodnje uljane repice u svetu u periodu 1965-2013.
Drava
Canada
China
India
Germany
France
Australia
Poland
Ukraine
United Kingdom
Czech Republic
Russia
United States
Romania
Denmark
Belarus
Lithuania
Hungary
Ukupno
1965
1975
1985
1995
2000
2005
2007
2009
2011
2012
2013
0.5*
1.8
3.5
6.4
7.2
9.4
9.6
11.8
14.2
15.4
17.9
1.1
1.5
5.6
9.8
11.3
13.0
10.5
13.5
13.4
14.0
14.4
1.5
2.3
3.1
5.8
5.8
7.6
7.4
7.2
8.2
6.8
7.8
0.3
0.6
1.2
3.1
3.6
5.0
5.3
6.3
3.9
4.8
5.8
0.3
0.5
1.4
2.8
3.5
4.5
4.7
5.6
5.4
5.5
4.4
<0.007
<0.06
0.1
0.6
1.8
1.4
1.1
1.9
2.4
3.4
4.1
0.5
0.7
1.1
1.4
1.0
1.4
2.1
2.5
1.9
1.9
2.7
<0.007
<0.06
<0.03
<0.1
0.1
0.3
1.0
1.9
1.4
1.2
2.4
<0.007
0.06
0.9
1.2
1.2
1.9
2.1
2.0
2.8
2.6
2.1
0.07
0.1
0.3
0.7
0.8
0.7
1.0
1.1
1.0
1.1
1.4
N/A**
N/A
N/A
0.1
0.1
0.3
0.6
0.7
1.1
1.0
1.4
<0.007
<0.06
<0.03
0.2
0.9
0.7
0.7
0.7
0.7
1.1
0.9
0.01
0.02
0.04
0.04
0.1
0.1
0.4
0.6
0.7
0.2
0.7
0.05
0.1
0.5
0.3
0.3
0.3
0.6
0.6
0.5
0.5
0.7
N/A
N/A
N/A
0.03
0.07
0.1
0.2
0.6
0.4
0.7
0.7
N/A
N/A
N/A
0.02
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.5
0.008
5.2
0.1
8.8
0.1
19.2
0.1
34.2
0.2
39.5
0.3
46.4
0.5
50.5
0.6
61.6
0.5
62.5
0.4
64.8
0.5
72.5
* proizvodnja u milionima tona (FAO 2014)

**nije gajena
34
AGROSVET
to se tie morfologije potrebno

je znati da je koren znatno slabije
razvijen od nadzemne mase. Prostire se do dubine od 1m i slabe je usisne moi. Poto se rano odnosi sa
parcele u dobroj meri zaobie visoke temperature i suu. Najvee potrebe za vodom ima u semptembru i
oktobru i u drugoj polovini marta i
poetkom aprila, sue u tom periodu mogu napraviti velike probleme.
Proizvodnja je prilino jednostavna, a prihod dobar. Najbolji
predusevi su strnine zbog ranog
skidanja useva i dovoljno vremena
za kvalitetnu primenu zemljita.
Idealno bi bilo posle skidanja strnina izvriti garenje na 10-15 cm,
najee sa tanjiraom. U poslednje
vreme esto je garenje zemljita sa
mainama za redukovanu obradu
tipa Discordon, TopDown,
koja u jednom prohodu rade podrivanje, tanjiranje, spremanje i valjanje (Kembrid valjci). (Sl. 1 i 2).
esto se i osnovna obrada radi

sa tim mainama koje imaju brojne
prednosti (vie operacija u jednom
prohodu,manja potronja goriva,
manje rada...) ali ima i nedostataka
(slabije prevrtanje zemljita i zaoravanje etvenih ostataka, obino
vea zakorovljenost uskolisnim korovima naredne godine). Oranje bi
trebalo uraditi 30-tak dana pred
setvu i odmah uraditi zatvaranje
brazde da bi se spreio gubitak vlage i sleglo zemljite. Predsetvena
priprema treba da bude kvalitetna,
ne bi trebalo da ide odmah posle
oranja jer ostaju vazduni depovi
u zemljitu. Sitno seme uljane repice zahteva i fino usitnjen setveni
sloj zemljita.
ubrenje treba raditi prema potrebama useva (treba imati u vidu
da su potrebe znatno vee od iznoenja prinosom) i sadraju hraniva
u zemljitu. Tako, 100 kg prinosa
iznosi 4-6 kg N, 3-4 kg P, 6-10 kg K.
Najvei uticaj na prinos ima azot, a

na kvalitet zrna fosfor. Za prinos od
3 t/ha potrebno je biljci obezbediti
210 kg N, 80 kg P i 300 kg K. Svakih
dodatnih 0,5 t/ha prinosa zahteva
dodatnih 30 kg/ha azota, do prinosa od 5 t/ha. Ukupnu koliinu PK
ubriva i 1/3 azota treba primeniti
pred osnovnu obradu, a ostatak azota na prolee kao prihranu. Ispitivanja u Velikoj Britaniji su pokazala
da primena 40 kg/ha azota u cveta35
nju dovodi do poveanja prinosa za

0,25 t/ha ali i do smanjenja sadraja
ulja za 0,9 % to zajedno iznosi poveanje prinosa za 0,2 t/ha. Uljana
repica najintezivnije usvaja azot do
faze cvetanja, posle ega se usvajanje naglo smanjuje. Tada dolazi
do intezivne translokacije azota i
ugljenih hidrata unutar biljke. Da
bi se postigao optimalni GAI od 3,5
(indeks zelene povrine) u cvetanju
i nalivanju, za svaku jedinicu je potrebno 50 kg azota tj. 3,5 x 50 = 175
kg/ha azota. Razvijenost biljaka se
obino meri indeksom zelene povrine (GAI-green area index), koji
u sutini predstavlja odnos zelene
biljne mase (nadzemni deo) i povrine koju biljka pokriva, tj zelena
biljna masa u kg pomnoena sa 0,8.
Uljana repica koristi azot iz ubriva
sa efikasnou od 60 % dok mineralizovani azot iz zemljita koristi
sa ak 100% efikasnosti. U svetu se
sve ee u makroelemente ubraja
i sumpor iji je sadraj u zemljitu
(na svetskom nivou) tokom 80-tih
godina znaajno smanjio.
Nega useva. Najbolji predusevi
su mahunarke i strna ita. Setva se
obavlja od 20 avgusta - 20 septembra. Prerana kao i prekasna setva
deluju loe na razvoj uljane repice.
Rana setva izaziva vei razvoj nadzemne mase i postoji mogunost od
izmrzavanja useva, dok kasna setva
dovodi do formiranja nedovoljno razvijenog useva koji u zimu ulazi kao
loe pripremljen i takoe osetljiv na
izmrzavanje. U Bugarskoj postoji
praksa sejanja uljane repice im se
stvore uslovi za kvalitetnu setvu,
ak i poetkom avgusta, pri emu
se u jesenjem i prolenom periodu uvek vre tretiranje odreenim
fungicidima na bazi Triazola koji
blago zaustavljaju porast nadzemne
mase na iji raun se koren intezivnije razvija te biljka spremnija ulazi
u zimu. Optimalan sklop u setvi je
55-65 biljaka/m2 da bi u etvi bio
50-55 biljaka/m2. Meuredni razmak pri setvi je 25 cm, a dubina setve do maksimalnih 2,5 cm.
AGROSVET
Buvai, Psylliodes spp., Phyllotreta spp. (Sl. 4.) su mali insekti do 0,5
cm tamnoplave ili tamnozelene boje
(zavisno od vrste) metalnog sjaja.
Repiina lisna osa, Athalia colibri
U suvljem zemljitu je posle setve potrebno obaviti valjanje, zbog

podizanja kapilarne vlage iz dubljih
slojeva u zonu semena, a u sluaju
due sue potrebno je i zalivanje.
Tokom jeseni se kao problem (skoro pa redovno) moe javiti repiina lisna osa, Athalia colibri (Sl. 3.).
Pagusenice koje prave glavne tete
su tamno zelene boje dok na kraju
postaju crne, duine su oko 2 cm.
Kada se masovno jave izazivaju
golobrst koji u pojedinim sluajevima moe biti toliko jak da dovodi
do preoravanja useva. Najvee tete prave u oktobru pogotovo ako je
u septembru i oktobru suvo i toplo
vreme. Kritina brojnost je 50 pagusenica po m2 i to dok su u ranijim
razvojnim stadijumima ali tretiranje se u praksi obino izvodi znatno
ranije.
Buva, Psylliodes spp., Phyllotreta spp.
Najvee tete priinjavaju mladom usevu od nicanja do prvih pravih listova. Naroito im pogoduje
toplo i suvo vreme u septembru.
Kritina brojnost je 2 imaga (odrasla insekta) po m2 ili kad se po dunom metru pronae 1 buva. Najvanija tetoina uljane repice je
sjajnik, Meligethes aeneus koji izlazi
iz zemljita pri niim temperaturama od 8-100C. Najvee tete nastaju
upravo kod rane pojave repiinog
sjajnika kada se uljana repica nalazi
u fazi formiranja cvetnog pupoljka
kada bue pupoljke i izgrizaju unutranjost. Nakon otvaranja cvetova
vie ne prave tete jer se hrane po-
36
lenom. tete jo prave surlai, rutava buba Navedeni insekti se efikasno suzbijaju sa insekticidima iz
grupe piretroida: Vantex 0,06 l/ha,
Cythrin 250 EC 0,25 l/ha ili Nurelle D, odnosno Despot u dozi od 1
1,3 l/ha.
S obzirom da dugo cveta i dozrevanje je neujednaeno i dugo te
odreivanje pravog momenta etve
nije lako. etvu treba zapoeti kada
se lie sui, stabljika menja boju u
ukastu, a mahune poprimaju utosmeu boju i pucaju. esta preporuka je desikacija repice 7 10
dana pred etvu zbog ujednaenog
dozrevanja. Za tu namenu se mogu
koristiti preparati Basta 15 u dozi
2,5 - 3,5 l/ha i Diqua top 2 - 2,5 l/
ha. etva se vri itnim kombajnima (sa odgovarajuim adaptacijama).
Prvi redovi ovog teksta su upravo poziv proizvoaima da gajenje
uljane repice u naoj zemlji bude
proireno na vee povrine, a tehnologija u daljem tekstu priprema
da to ve od leta-jeseni 2016. godine, to i ostvare.
AGROSVET
37
AGROSVET
U zdravom vou,
zdrav duh
Predstavljamo vam novo

reenje za efikasno suzbijanje
najznaajnijih bolesti u
zasadima jabuke, vinje i
vinove loze.
Bayer d.o.o.
Omladinskih brigada 88b, 11070 Novi Beograd
011 20 70 252, www.bayercropscience.rs
38
AGROSVET
SA AGRARNIH MERIDIJANA
Priredio: Dragan orevi, dipl. in. polj.
zemlju te eliminacija nedozvoljenog
uvoza proizvoda mlene industrije.
Blokiraemo celu zemlju jer do
sada nije bilo dovoljno efikasnih
kotrola od strane drave po pitanju
uvoza mleka i mlenih proizvo
da. Blokiraemo granine prelaze
i za 24 sata cemo pokazati kako
nedozvoljena roba iz Nemake,
Francuske, Maarske i drugih
zemalja ulazi u Bugarsku, istakao
je Bojko Sinapov iz Nacionalnog
udruenja uzgajivaa.
Kinezi grade najveu svetsku

mlenu farmu sa 100.000 krava
Kina gradi najveu mlenu
farmu u svetu sa 100.000 krava
koja e snadbevati Rusiju, prenosi
Daily Mail . Ogromna farma u
gradu Mudanjiangu imae 60.000
krava vie nego trenutno najvea
svetska farma China Modern
Dairy Holdings Ltd., koja se takoe
nalazi u Kini. Investicija Russia
Severny Bura i China Zhongding
Dairy Farminga, koji zajedno
kreu u ovaj projekt, vredna je
milijardu yuana. Potpisan je i prvi
sporazum o zaku
pu 115.000 ha
u ruskoj regiji Transbaikal za
proizvodnju stone hrane. Mansel
Raymond, predsednik udruenja
Copa-Cogeca, krovne organizacije
evropskih poljoprivrednika, rekao
je da su kinesko-ruski poduhvat
zabrinjavajui signal za evropske
proizvoae mleka.
Italijani na tronu, pomogli im
Amerikanci
Italija je prole godine bila najvei
izvoznik i proizvoa vina na svetu,
a SAD najvei potroa italijanskog
vina. Danas je svaka peta izvezena
flaa vina proizvedena u Italiji,
zem
lji najveem izvozniku vina
na svetu, navodi se u saoptenju
italijanske
poljoprivredne
asocijacije Koldireti. Italija je prole
godine izvezla vino u vrednosti od
5,4 milijarde dolara to je poveanje
od 575 odsto u proteklih 30 godina,
pokazali su rezultati studije, koja je
istraivala oporavak ovog sektora

od skandala sa metanolom iz 1986,
kada je jedna porodina kompanija,
u elji da povea procenat alkohola
u vinu, dodala metanol, to je na
kraju uzrokovalo smrt 23 osobe i
trovanje desetina ljudi.
EU grkim poljoprivrednicima:
Vratite subvencije
Zbog ruske zime, svetu manje

penice
Svetska proizvodnja penice e u
2016. pasti za 1,4 odsto, zbog suvog
vremena koje e prouzrokovati
smanjenje postavljan
ja zasada
tokom zimskog perioda. Proizvodnja
e pasti zbog manje zasada u
Ruskoj Federaciji i Ukrajini,
prema izvetaju Organizacije za
hranu i poljoprivredu Ujedinjenih
nacija (FAO). FAO je u svojoj prvoj
prognozi etve penice u svetu
u 2016. go
dini, procenio da e
ukupna proizvodnja iznositi 723
miliona tona, to je oko 10 miliona
tona ispod prologodinje rekordne
proizvodnje, navodi se u saoptenju
ove organizacije. Sa druge strane,
Kina i Pakistan e, kako se dodaje,
evidentirati gotovo rekordnu etvu
penice, uz oekivani oporavak
proizvodnje u Indiji.
Mlekari Bugarske u organizovanom trajku
Bugarski mlekari izali su na
ulice i zahtevaju bolju kontrolu
uvoza mleka i mlenih proizvoda.
Oni su zapoeli nacionalni trajk koji
e prema njihovim reima trajati do
reavanja njihovog zahteva. Glavni
zahtev je kontrola uvoza mleka,
mlenih proizvoda i sirovina u
39
Evropski sud pravde naloio

je
grkim
poljoprivrednicima
da vlastima u Atini vrate 425
miliona evra dobijene pomoi.
Prema najnovijoj presudi, sredstva
dodeljena
poljoprivrednicima
su u suprotnosti sa propisima o
zatiti konkurencije, zbog ega
moraju biti vraena. Ovaj sluaj
datira jo iz 2009. godine kada je
800.000 grkih poljoprivrednika
dobilo dravnu pomo posle loih
vremenskih
prilika.
Evropska
komisija,
kao
antimo
nopolski
organ EU, proglasila je kasnije
dodeljena sredstava kao nezakonite
dravne subvencije. Od grkih
poljoprivrednika e se zahtevati
da u proseku vrate oko 500 evra
po poljoprivrednom domainstvu,
navodi se u saoptenju suda.
AGROSVET
SIMBOL SREE, VENOG BLAENSTVA I

SPOKOJA
Priredila: Olivera Gavrilovi, dipl. in. polj.
alo je ljudi koji nisu probali ovu biljku bar kao

zain. Mnogi je meaju
sa poznatim origanom. To me je navelo da se blie upoznamo sa ovom
biljkom, u narodu poznata kao majoran - Majorana hortensis L. pripada familiji Lamiaceae kao i ostale
aromatine i zainske biljke. Botaniki gledano origano je divlja vrsta
majorana, i ukus mu je znatno jai.
Majoran ima finiji ukus, i nenija je
biljka.
Poreklo majorana se stavlja pod
znakom pitanja. Razliiti izvori navode za prvobitnu domovinu Indiju,
drugi Severnu Afriku, a trei da je
to biljka Sredozemlja. Neemo pogreiti ako kaemo da je majoran
poreklom iz podruja to se protee od Libije do Indije. Kao uzgaja-
na biljka rasprostranjena je irom

Evrope, sa izuzetkom hladnih severnih predela. Na veim povrinama gaji se u Aziji, Americi i Evropi, i to najvie u Francuskoj, Italiji,
Portugaliji, paniji, Nemakoj i Maarskoj. U nae krajeve je navodno
stigao posle krstakih ratova, vremenom je prihvaen, a posle postao
omiljen kao lek i zain. Kod nas se
najvie gaji u Vojvodini.
Majoran je uglavnom jednogodinja biljka od 20 do 40 cm u obliku malog grma. Listovi su maleni,
eliptini sa kratkim peteljkama.
Cvetovi su beli ili bledo - ruiasti,
a razvijaju se u prljenastim cvastima. U kontinentalnim delovima
majoran se uzgaja kao jednogodinja biljka, jer ne moe da izdri niske temperature. Majoran se upo40
trebljava kao lekovita, zainska i

obredna biljka.
U Starom Egiptu majoran je bio
posveen bogu Ozirisu. Sluio je
posebno za izradu venaca namenjenim religioznim obredima. Stari Grci majoran su smatrali i cenili
kao simbol sree. Verovali su ako na
grobu pokojnika nikne i izraste majoran da je to znak venog blaenstva i spokoja koji pokojnik uiva.
Stari Rimljani su proirili upotrebu
majorana po celoj imperiji. Grci i
Rimljani krunisali su mladoenju i
mladu nevestu vencem od majorana. Na ostrvu Kritu majoran je simbol asti. Grki i rimski botaniari
i lekari koristili su majoran kao lekovitu biljku. U antiko doba bio je
uven po tome, to se dodavao vinu
da bi podstakao ljubavnu elju. U
AGROSVET
srednjem veku majoran su koristili

da namiriu okolinu, kao maginu
svetinju i biljku protiv raznih uroka. Njegova najvea lekovita snaga
poiva u smirivanju ne samo tela,
ve i due.
Majoran sadri eterina ulja, tanine, gorke materije i u manjoj meri
vitamin C. Ima jak miris na kamfor
i izrazit pikantan, gorkast ukus.
Najee se koristi za leenje astme,
zubobolje i ujeda pauka. Majoran
sadri vitamine A i C i zato smiruje kaalj i deluje protiv prehlade. Iz
sveeg majorana dobija se eterino
ulje koje se koristi za masau protiv
reumatizma, ukoenih zglobova,
posledica dugog i napornog peaenja, kao i za pravljenje masti koja
ublaava glavobolju. aj od majorana moe da otkloni jutarnju muninu, da ublai stomane probleme i
da pomogne kod tekoa sa jetrom.
Majoran se svrstava u mesne zaine. Posebno se koristi u mesnoj
industriji i industriji gotove hrane
kao sastojak meavine zaina za
gotova i polugotova jela. Koristi se
za orbe, jela od peuraka i krompira, variva, sosove, razna mesna
jela, divlja, digericu, knedle od
digerice i patete. Omiljen je zain
za kobasice. Fini ukus daje filovima
za punjenje pilia. Oduzima neprijatan miris nekim namirnicama.
Dodaje se na kraju kuvanja, jer pod
dejstvom toplote majoran gubi dosta aktivnih sastojaka. Ukoliko biste eleli da ga kombinujete sa drugim biljkama, on se idealno slae sa
klekom i timijanom.
Gajenje - za gajenje majorana
potrebno je dosta toplote i svetlosti
jer je biljka junih krajeva. U naim
klimatskim uslovima gaji se iskljuivo kao jednogodinji usev, zbog
toga to majoran ne moe da prezimi. Kao viegodinja biljka gaji se u
krajevima sa optimalnim uslovima
za uspevanje, gde ne postoji opasnost od izmrzavanja. Mlade biljke
izmrznu na temperaturi oko -40C.
Majoran je biljka kojoj pogoduju poloaji zaklonjeni od severnih vetrova, i peskovito - glinovita zemljita,
bogata krenjakom. Za gajenje majorana pogodna su rastresita i humusna zemljita sa dobrim vodnim
i vazdunim reimom. Naroito su
pogodna neutralna do slabo kisela

zemljita, kao to su ernozem, ritska crnica i aluvijum.
Poto je majoran kod nas jednogodinja kultura, posveuje se velika panja njegovom mestu u plodoredu. Poeljno je da se predkultura
blagovremeno ukloni sa zemljita i
da posle nje ne ostane zakorovljeno
zemljite. Najbolji predusevi za majoran su ubrene okopavine i jednogodinje leguminozne biljke kao to
su soja i jara grahorica. Ponekad se
majoran gaji u monokulturi. Ovakav nain gajenja se ne moe preporuiti zbog opasnosti od bolesti i
tetoina.
Obradi zemljita se posveuje
velika panja. U jesen je neophodno
duboko oranje (na 30 40 cm dubine), koje omoguava bolji razvoj korenovog sistema i bolje korienje
vode i hraniva. Ovako poorano zemljite ostavlja se preko zime otvorenih brazda, a u prolee, to ranije, obavlja se predsetvena priprema.
Smatra se da majoranu odgovara
direktno ubrenje stajnjakom, i to
to ranije, pre jesenjeg oranja sa oko
30 t/ha. Mineralna ubriva se unose pri osnovnom ubrenju u koliini
80 100 kg P205i 120 140 kg K 2O.
U prolee se unosi jo 40 60 kg/ha
azota. Pored toga, u toku vegetacije
se prihranjuje sa 60 70 kg/ha N.
Setva - majoran se proizvodi iskljuivo iz semena. Moe se sejati
direktno na proizvodnu parcelu,
ili u tople leje za proizvodnju rasada koji se zatim rasauje na stalno
mesto. U praksi se pokazalo da razmnoavanje direktnom setvom ne
obezbeuje dve etve godinje, pa
se skoro i ne koristi. Smatra se da
je proizvodnja rasada u toplim lejama veoma siguran nain razmnoavanja majorana, pa se taj nain i
koristi. Seje se u tople leje krajem
februara ili poetkom marta, omake ili u redove na 7 10 cm red od
reda. Seme se pre setve obino pomea sa peskom, jedan deo semena
i dva dela peska, kako bi se bolje
rasporedilo. Seme poinje da nie
na 120C. Na optimalnoj temperaturi od 18 do 220C seme obino nikne
za 10 12 dana. U toplim lejama rasad ostaje do kraja aprila ili poetka
maja. Tada je obino dostigao visinu
41
10 15 cm i dovoljno ovrsnuo, pa
se moe rasaivati. Majoran se sadi
na stalno mesto u prolee kad se
zemljite dovoljno zagreje i kad ne
postoji opasnost od prolenih mrazeva. Biljke se obino sade na 40 cm
red od reda i 25 cm izmeu biljaka u
redu, po 3 5 biljica zajedno. Posle
sadnje majoran se zaliva u nekoliko
navrata, da bi se rasad primio. Ako
postoji vie praznih mesta, ona se
mogu naknadno popuniti.
Nega - od mera nege, u gajenju
majorana mogu se primeniti okopavanje, prihranjivanje i zalivanje.
Prvo okopavanje je kada se presaeni rasad primi, vodei rauna da
se mlade biljke ne ozlede. Drugo
okopavanje je po potrebi, u vreme
masovne pojave korova, obino 3 4 nedeIje kasnije. Zalivanje je potrebno u zavisnosti od vladajuih
vremenskih prilika.
etva - majoran se obino kosi
dva puta godinje, a uz dobru agrotehniku i navodnjavanje moe se
dobiti i trei otkos. Kosi se neposredno pred cvetanje, po lepom i suvom vremenu, na 8 10 cm od zemlje. Poznato je da se na ovaj nain
stimulie formiranje veeg broja
bonih izdanaka, pa je u drugoj etvi biljka bujnija nego u prvoj. Prva
etva obino dospeva krajem juna i
poetkom jula, a druga krajem septembra. Na veoj povrini majoran
se anje travokosaicom. U suarama se sui na oko 400C. Kvalitetna
droga je sivozelene boje i sa karakteristinim mirisom ma
jorana, i
nagorkog ukusa. Sa jednog hektara
moe se dobiti 1.200 2.000 kg/ha
suve herbe. Herba se pakuje u vree
ili kutije i uva na suvom mestu zatiena od svetlosti i vlage. Ulje se
uva u aluminijumskim posudama
u suvim i hladnim prostorijama.
Biljke nisu alternativa... Biljke
su lek i zdravlje.
AGROSVET
tEmEljno i ciljano na vai.
Efikasan
jEdinstvEn
odriv
ekonomian
42
AGROSVET
POLJOSTATISTIKA
Priredio: Dragan orevi, Momilo Pejovi
Francuska poljoprivreda najjaa u EU

Oko tri etvrtine vrednosti
poljoprivredne proizvodnje Evropske unije daje sedam lanica. Najvei udeo ima Francuska (18%) a
slede Nemaka (14%), Italija (13%),
panija (10%), Velika Britanija
(8%), Holandija (7%) i Poljska (5%),
pokazuju podaci Evropske statistike slube (Eurostat). U 2014. godini
u EU je ponjeveno rekordnih 331,7
miliona tona cerealija (ukljuujui
pirina). Najvei proizvoa bila je
Francuska sa 72,7 miliona tona a
slede Nemaka (52 miliona), Poljska (31,9 miliona), Britanija (24,5
miliona), Rumunija (22,1 milion),
panija (20,6 miliona), Italija (19,4
miliona) i Maarska (16,5 miliona).
Gledano prema vrednosti, proizvod
nja cerealija predstavlja 13% ukupne poljoprivredne proizvodnje u
EU i uestvuje sa 25% u proizvodnji
kultura u EU. Proizvodnja cerealija
u EU raste u poreenju sa dugoronim prosekom uprkos smanjenju
povrine pod tim kulturama. U
poreenju sa prosekom za period
2002-12, proizvodnja cerealija u EU
u 2014. je bila za 15,2% vea dok je
povrina pod tim kulturama bila
manja za pet odsto. Meu lanicama je najvei rast proizvodnje zabeleen u baltikim zemljama, od oko
70%, a slede Bugarska i Slovenija
sa oko 50%. Pad je registrovan na
Kipru, u Holandiji, Italiji, paniji i
Grkoj. U EU je u 2014. godini bilo
88,4 miliona goveda, od toga oko 19
miliona ili svako peto grlo u Fran-
cuskoj. Tako je udeo Francuske u

ukupnom broju goveda u Uniji bio
22% a slede Nemaka (14%) i Britanija (11%). Iste godine pobrojano je
84,2 miliona ovaca a svaka etvrta
(27%) ili 23 miliona registrovano je
u Britaniji. Slede panija sa vie od
15 miliona ovaca i Rumunija i Grka sa po vie od devet miliona. Kada
je re o svinjama, prednjae Nemaka sa 28,3 miliona grla i panija
sa 26,6 miliona. Od 148,3 miliona
svinja u EU u 2014, vie od treine
bilo je u te dve lanice. Svinje, goveda i ovce obezbeuju 17% vrednosti
poljoprivredne proizvodnje u Uniji.
Za Srbiju su objavljeni samo podaci o stonom fondu u kojem, gledano prema broju grla, dominiraju
svinje. Proizvodnja svinja u Srbiji
mnogostruko je vea nego u zemljama u okruenju a kada bi je svrstali
meu lanice Evropske unije, Srbija
bi bila na 11. mestu. Prema Eurostatu, u Srbiji je u 2014. godini bilo
3,2 miliona svinja, 920.000 goveda i
1,7 miliona ovaca.
Rekordna prodaja francuskog

ampanjca u 2015. godini
Prodaja francuskog ampanjca je
prole godine porasla na rekordnih
4,75 milijardi evra zbog vee ei
u inostranstvu za francuskim penuavim vinom, saoptilo je udruenje
francuskih proizvoaa ampanjca.
Prologodinja prodaja je za 5,6 odsto vea nego u 2014. godini, navodi
43
se u saoptenju udruenja i dodaje

da je prodaja u nelanicama EU porasla za 4,8 odsto, na rekordnih 70,5
miliona flaa, pri emu je prosena
cena po flai bila via zbog trokova
transporta, prenosi agencija Frans
pres. Prodaja u Francuskoj je ostala
na nivou iz 2014. godine, sa 162 miliona prodatih flaa, dok je prodaja
u celoj Evropi, porasla za 3,3 odsto
na 80,2 miliona flaa.
Kupina meu prvih pet izvoznih proizvoda u EU

Prole godine kupine su se
nale na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u drave
Evropske unije. Ispred te voke bili
su samo kukuruz, malina, eer
i sojino ulje. Mada zvui iznenaujue, za poznavaoce trita ovo
nije novost. Kau da je to bobiasto voe, poreklom iz Srbije, a od
kojeg smo lane prihodovali ak 35
miliona dolara, u poslednje vreme
sve traenije na stranim tritima.
Da smo meu najveim svetskim
izvoznicima ma
lina iroj javnosti
je uglavnom poznato. Retko ko,
meutim, zna da je Srbija, koja
godinje proizvede u proseku oko
30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na
svetskim rang-listama, posle SAD
i Meksika, zauzimamo tree mesto.
Lice i nalije srpskog agrara
Kada god se zapodene pria o
domaoj poljoprivredi, neizbeno
se, pre ili kasnije, svi problemi koji
postoje pravdaju veliinom poseda.
Naime, u jav nost i se upor no
AGROSVET
forsira ideja da je jedini isplativi

nain bavljenja poljoprivrednom
proizvodnjom to vea povrina
koja se obrauje. U prilog tome
stalno se plasiraju informacije kako
je proseno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji tri puta manje nego
u EU, pa je logino zato je srpska
poljoprivreda tu gde jeste. Istovremeno, esto se govori i o usitnjenosti poseda, ali se nikada do kraja ne
objasni da su sitan i usitnjen posed
dva odvojena problema koji imaju
razliite posledice, ali se i reavaju
na razliite naine. Pojam sitan
odnosi se na veliinu ukupne povrine koju jedno gazdinstvo obrauje, dok usitnjen objanjava da ta
povrina nije u jednom komadu, ve
se sastoji od fiziki odvojenih parcela. Tano je da je prosek gazdinstava u EU vei nego u Srbiji - prema podacima EK, prosena veliina
gazdinstva u EU iznosi oko 15 ha,
a u Srbiji 5,44 ha. Meutim, mnogo
su bitniji podaci koji pokazuju ko-
liko procentualno ima farmi odreene veliine a oni govore da ak

49,1% svih farmi u EU ima povrinu manju od dva hektara, 20,2% je
veliine od dva do pet hektara, dok
je samo oko tri odsto poseda veih
od 100 ha. Istovremeno, prema
podacima popisa poljoprivrede iz
2012, samo osam odsto gazdinstava u Srbiji je do dva hektara, a ak
23,6%, odnosno gotovo osam puta
vie nego u EU, vee je od 100 ha.
Kada uporedimo ove podatke, jasno
je da veliina poseda nije presudni
faktor za stepen razvijenosti poljoprivrede, s obzirom na to da je na
teritoriji EU gotovo 50% gazdinstava manje od dva hektara, dok je u
Srbiji ak 23,6% gazdinstava vee
od 100 ha, a u EU samo tri odsto.
Ono to jeste problem sa kojim se
poljoprivrednici u Srbiji suoavaju
svakako je usitnjenost poseda s obzirom na to da se jedno gazdinstvo,
prosene veliine od 5,44 ha, obino
sastoji od est odvojenih parcela razliitog kvaliteta zemljita, to sve
uveava trokove njihove obrade.
To se relativno jednostavno reava komasacijom. Meutim, proces
komasacije je odgovornost lokalnih
samouprava u kojima esto rade
nestruni kadrovi, skloni korupciji i zloupotrebi slubenog poloaja.
Suvino je rei da u EU taj problem
ne postoji, jer se zemljina politika,
kao sr agrarne politike, tretira veoma ozbiljno, a efektivnost i efikas
nost proizvodnje doivljavaju se kao
faktori koji najvie utiu na profit.
Trendovi u trgovanju itaricama na svetskom nivou

Proizvodnja kukuruza u 2015.
godini je manja za 2,2 % nego u
2014. godini pre svega zahvaljujui
padu proizvodnje u SAD-u, najveem svetskom proizvoau kukuruza. Takoe Evropa je zabeleila
veliki pad u proizvodnji. U Kini
(5%) kao i u celoj Aziji je zabeleen
znaajan porast proizvodnje. Najvea cena u zadnjih 10 godina je zabeleena 2012/13. i to 311 dolara/toni
a 2014/15. je iznosila 173 dolara/
toni.
Vea proizvodnja, velike zalihe i
velika konkurencija u trgovini doveli su do niih cena penice, pri
emu se predvia i manja trgovina
2016 godine, pri emu su zalihe u
2015 godini dostigle najvei nivo u
zadnjih 13 godina. Proizvodnja penice na svetskom nivou je porasla u
2015. godini za 2 miliona tona i to
zahvaljujui poveanoj proizvodnji
u Australiji (7%), Rusiji, Ukrajini
(7%), Kini (3%), Turskoj (18%), Maroku i SAD-u (5%).
Svetska trgovina penicom u
2015/16. (jul/jun) je prognozirana
na 150 miliona tona, oko 6 miliona
tona manje nego 2014/15. Predvia
se povean izvoz iz Rusije i Ukrajine zbog pada nacionalne valute.
AGROSVET
44
AGROSVET
45
AGROSVET

Priredila: Radmila Vukovi, dipl. in. polj.
rganska proizvodnja je
nastala najpre u zemljama
koje su najintenzivnije
koristile sve raspoloive agrohemikalije radi postizanja maksimalnih
prinosa i time naruile prirodne
cikluse i ekosisteme. Danas je u
svetu veoma popularna organska
hrana, koja se proizvodi na sve
veim povrinama, dok je kod nas
tek u povoju, iako imamo povoljne
uslove za razvoj takve proizvodnje.
Cilj je da se priozvede hrana visokog
kvaliteta uz ouvanje ekosistema
i odravanja plodnosti zemljita.
Razvoj organske proizvodnje zavisi
od znanja, svesti o potrebi ouvanja
prirodnih resursa i ivotne sredine, ali i od ekonomskih inilaca,
trita, kao i od podsticajnih sredstava za organsku proizvodnju i
zatitu ivotne sredine.
U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostruena.
Potroai ovu hranu kupuju pre
svega iz zdravstvenih razloga i
boljeg ukusa. Najvee trite organskih proizvoda je u Nemakoj i
Francuskoj, a najuspenija zemlja
u pogledu izvoza proizvoda iz organske poljoprivrede je Maarska.
Ona izvozi oko 80% svojih proizvoda zahvaljujui stimulativnim
merama vlade, pri tome treba znati
da je cena proizvoda iz organske
proizvodnje za 25-30% vea nego
iz konvencionalne. Da bi se zasno-
vala organska proizvodnja postoji

zakonska procedura koja mora da
se ispuni i prati. Ako se uslovi ne
ispunjavaju odmah, onda postoji
prelazni period od 3 godine da se
zemljite, voda i sva agrotehnika i
zatita prilagodi ovom tipu proizvodnje.
Kada se ispune uslovi za poetak
organske proizvodnje, najpre se vri
izbor vrsti i sorti koje su prilagoene
datim ekolokim uslovima, a seme
i sadni materijal mora biti iz serti-
fikovane organske biljne proizvodnje, ili ako inspektor koji nadgleda

proizvodnju odobri da se koristi iz
konvencionalne proizvodnje, ali bez
hemijskog tretiranja i piliranja. Osnov organske poljoprivrede je plodored postavljen u skladu sa tipom
proizvodnje i plodnosti zemljita, a
obavezno je uvoenje leguminoza i
travno-detelinskih smea. Obrada
zemljita je po pravilu redukovana i
koriste se plugovi sa podrivaima za
rastresanje zemljita. ubrenje se
Biljna vrsta
titi od:
beli luk
bakterija i gljiva
bosiljak
muve
crni luk
mrkvine muve
dragoljub
lisne vai i kupusari
ren
krompirove zlatice
kadifica
nematoda
majina duica
kupusara, pueva
maslaak
nematoda
mleika
rovac
neven
nematode, kupusari
paprat
pueva, mrava
paradajz
kupusara
alfija
pueva
Tabela 1. Uporedni pregled biljne vrste i tetnog organizma

46
AGROSVET
vri u skladu sa plodnou zemljita

i vrstom organske proizvodnje.
Dozvoljena je upotreba ubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih ubriva radi odravanja i
poboljavanja plodnosti, kao to
su stajnjak, kompost, supstrat od
peuraka i dr.
U organskoj proizvodnji biljne
bolesti, tetoine i korovi suzbijaju
se: plodoredom, obradom zemljita,
uvanjem korisnih biljaka i
ivotinja i stvaranjem povoljnih uslova za razvoj prirodnih neprijatelja
tetoina, kao i unitavanjem korova iskljuivo fizikim i mehanikim
putem. Dakle, sutinu zatite ine
metode integralne zatite uz primenu razliitih biolokih sredstava
za zatitu biocida. Meu biocidima, podgrupa Insekticidi obuhvata biljna ulja, bioloka sredstva
na bazi bakterija, virusa, gljivica,
feromoni. Borba protiv fitopatogenih gljivica i bakterija zasniva se
na primeni preparata na bazi: bakar hidroksid, sumpor, kalijumov
sapun, kalijum permanganat i dr.
Za zatitu biljaka koriste se i drugi
bioloki - prirodni aspekti (korisne
biljke, alelopatski odnosi, predatori) kako bi se tetni organizmi
zadrali na ekonomskom pragu
tetnosti. Primer: biljka dragoljub
i bob privlae crne lisne vai i tako
smanjuju napad na povre. Za dezinfekciju semena dobre efekte daje
jak aj od kamilice, rena, belog luka
i koprive. U sledeoj tabeli su prikazane biljne vrste koje mirisom ili
korenovim izluevinama odbijaju
tetoine povra.
Kompanija Agromarket je meu
prvima u Srbiji prepoznala znaaj
paralelnog razvoja konvencionalne
i organske proizvodnje, tako da u
svom portfoliju ima bogat program
dozvoljenih preparata za organsku
proizvodnju kao i biocida - biolokih
preparata, a paralelno se radi i na
proirenju liste. Prema vaeoj zakonskoj regulativi (Lista registrovanih sredstava za ishranu bilja i
oplemenjivaa zemljita i sredstava
za zatitu biljka koji se mogu koristiti u organskoj proizvodnji od 10.
10. 2013.) na listi se nalaze:
Terracult TC 4, Terracult TC 1
Black, Terracult TC 5, Terracult
TC 6, Terracult TC 8, Terracult
TCS Tray supstrati za proizvodnju rasada povra i cvea.
FitoFert Calcium Organo 30
- organsko vrsto ubrivo biljnog
porekla za folijarnu primenu u vou
i povru u fazama intenzivnog porasta plodova do zrenja.
Funguran OH i Cuprablau Z
Ultra - preparati na bazi Bakar-hidroksida, namenjeni su za efikasno
suzbijanje fitopatogenih bakterija i
skoro svih fitopatogenih gljiva na
vou i povru.
Microthiol disperss preparat
na bazi Elementarnog sumpora, slui
za suzbijanje svih vrsta pepelnica
na vou i povru, kao i redukciju
brojnosti grinja.
Nitropol S - parafinsko ulje
98.8 % istoe, namenjeno suzbijanju jaja lisnih vai, jaja svih vrsta
grinja, kao i maskiranju podloge
protiv polaganja jaja kod krukine
buve. Naneen na telo tenog organizma depozit nedozvoljava
respiraciju (razmenu gasova i disanje) jaja pred piljenje, te dolazi do
guenja.
Naturalis Biogard - ive spore
gljivice Baeuveria bassiana koje
imaju kontaktno insekticidno i
akaricidno delovanje. Nanete na
telo insekta spore klijaju u hife,
koje prodiru kroz kutikulu insekta
i hrane se njihovim sadrajem te
tako prouzrokuju smrt za 3-5 dana.
Preparat je efikasan protiv svih
stadijuma grinja, tripsa, lisnih vai,
leptiraste vai, injaka, ilogriza,
trenjine muve i dr.
Carpovirusine EVO2 virus

granuloze jabukovog smotavca
(CmGV) 1013 virusnih estica /l,
Cydia pomonella Granulosis Virus
(CpGV), rod Granulovirus, Familija Baculoviridae, Mexican isolate
(CpGV M) granule virusa protiv jabukinog smotavca, deluje na mlade
larve preko probavnog sistema pre
nego to se ubue u plod. Smanjuje
populaciju i potpuno stavlja pod
kontrolu tetoinu. Moe da se koristi za sve generacije, do 10 tretiranja godinje u razmacima 7-10
dana.
Talocuper - organo bakarni
kompleks koji penetrira u tkivo
biljke i unitava sve gljive i bakterije na vou, povru i vinovoj lozi.
Sistemini nutritijent, baktericid i
fungicid.
Stemicol i Micobiol fitovakcine koje pospeuju procese samoodbrane biljke, utiu na jaanje
elijskog zida, te poveavaju kondicionu stabilnost i imunitet, to se
odraava na vei prinos. Mikroelemeti su vezani za kompleks polisaharida.
Nadamo se da e i ovaj vid proizvodnje dobiti zaslueno mesto i da
e mnogim porodinim gazdinstvima biti izvor vee zarade. Uz primenu ovih dozvoljenih preparata
moe da se proizvede bezbedna i
visokokvalitetna hrana, atraktivna
za domae i inostrano trite.
U ponudi je i nekoliko proizvoda

za koje e se u narednom period
traiti dozvola za primenu u organskoj proizvodnji:
Lepinox plus - protein sa insekticidnim delovanjem, koji je proizvod bakterije Bacillus thuringiensis
supsp. kurstaki. Visoko efikasan
bioinsekticid kojim se suzbijaju insekti iz reda Lepidoptera (sovice,
plamenci, smotavci ploda). Kada
ciljana tetoina-gusenica unese
kristalne proteine koji se aktiviraju
u srednjem crevu, odmah prestaje
sa ishranom i uginjava nakon dva
dana.
47
AGROSVET
EKOLOKE CRTICE
Priredio: Dragan orevi, dipl.in.polj.
Kina oduvala EU, brojevi

enormno veliki
Kina je pretekla EU i postala

najvei region u svetu po proizvod
nji energije vetra, zahvaljujui
enormno velikom broju instaliranih
vetroturbina prole godine. Kina je
instalirala gotovo polovinu od ukupno 63 gigavata novih vetroturbina
izgraenih u 2015. godini, tako da
sada poseduje oko treine ukupne
svetske instalirane snage vetroelektrana, pokazao je izvetaj Svetskog
saveta za energiju vetra To je gotovo dvaput vei procenat od onog
koji ima SAD (17%) i tri puta vei od
Nemake (10%), koja ima najvee
kapacitete, prema podacima Saveta. Kina nije jedina koja je pokazala
ubrzan rast izgradnje vetroelektrana. Indija danas nadilazi paniju
kao etvrto najvee trite.
Prole godine suom pogoeno

98 miliona ljudi
Agencija Ujedinjenih nacija

za smanjenje rizika od katastrofa
saoptila je da je prole godine planeta Zemlja bila pogoena suama
vie nego dvostruko u odnosu na
prosek u posledn
joj deceniji. U
izvetaju agencije UN se navodi
da je u 2015. godini 98,6 miliona
ljudi pogoeno posledicama najtoplije godine zabeleene do sada. U
toku 2015. godine zabeleene su 32
sue, to je znatno vie u odnosu
na prosenih 15 tokom prethodne
decenije. ef kancelarije agencije
UN Ro
bert Glaser rekao je da je
smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate i prilagoavanje
klimatskim promenama od vitalnog znaaja za zemlje koje ele da
smanje rizik od katastrofa sada i u
budunosti. (Beta)
48
Sve nove zgrade moraju imati

krov od biljaka
Nedavno usvojen zakon u Francuskoj propisuje da svi novi objekti
koji su izgraeni u komercijalnim
zonama budu delimino pokriven
biljkama ili solarnim panelima.
Izolacija, kojoj e doprineti zeleni
krovovi pomoie u smanjenju
koliine energije koja je potrebna
za zagrevanje zgrada tokom zime,
a tokoe e doprinete i hlaenju u
toku leta. Zeleni krovovi su takoe
u stanju da zadre i kiu, a mogu
biti dom pticama u urbanim delovima grada. Francuski aktivisti
za zatitu ivotne sredine su prvobitno eleli da se donese zakon
kojim bi zeleni krovovi pokriva
li
celu povrinu svih novih krovova.
Meutim, to nije bilo lako izvesti,
tako da je delimino pokrivenje
krovova ogroman korak.
AGROSVET
49
AGROSVET
PELARENJE
Priredio: Dragan orevi, dipl.in.polj
potrebno postaviti stroga ogranienja za premetanje konica ak i ako
nisu zaraene varoom. Ova naunica istie da je potrebno da pelari
preduzmu neophodne mere kako bi
iskorenili parazite iz konica poto
i divlji insekti opraivai mogu biti
zaraeni virusom.
Evropska medonosna
glavni prenosilac bolesti
pela
U svetu postoji trend smanjenja kolonija pela iji uzroci nisu

u potpunosti razjanjeni. esto se
takav trend pripisuje korienju
insekticida ili masovnom uzgoju
nekoliko vrsta useva, ali i varoi.
Veliko smanjenje broja pela, koje
imaju vanu ulogu u opraivnaju
biljaka, imalo bi ozbiljne posledice
na raznolikost biljnih i ivotinjskih
vrsta, poljoprivredu i privredu u
svetu, upozoravaju naunici
Bolest koja desetkuje pele u
svetu potie iz Evrope, a za njeno
irenje odgovorni su ljudi, zakljuili su britanski i ameriki istraivai. Istraivanje je pokazalo da je
irenje bolesti deformisanih krila u
svetu rezultat trgovine i premetanja konica zbog opraivanja kultura pre nego prirodni fenomen.
Virus koji izaziva bolest defomisanih krila esto na pele prenosi
parazitska grinja Varroa jacobsoni.
Iako je ovaj virus uobiajen, simptomi bolesti su ei kod populacija
pela zaraenih ovim parazitom.
Istraivai Univerziteta u Eksiteru u Velikoj Britaniji i Berklija u
Kaliforniji, otkrili su da od evropske pele vrste Apis mellifera nesumnjivo vode sluajevi bolesti de-
formisanih krila u konicama irom

sveta. To ukazuje da je pandemija
rezultat trgovine i premetanja
konica zbog opraivanja kultura
pre nego prirodni fenomen, ocenili su istraivai. Virus i parazit varoa zasebno ne predstavljaju veliku
opasnost za pele, ali zajedno ine
smrtonosnu kombinaciju koja je doprinela nestanku miliona domaih
pela u proteklih nekoliko decenija.
Varoa se hrani larvama, dok virus
deformisanih krila ubija pele, to
zadaje dvostruki udarac populaciji
pela.
Ovo je prvo istraivanje koje je
pokazalo da su evropske pele izvor
irenja smrtonosne kombinacije virusa deformisanih krila i varoe, kae
jedna od autora studije Lena Vilfert
sa Univerziteta u Eksiteru. Prema
njenim reima, studija pokazuje
da je irenje te razorne kombinacije
u velikoj meri delo ljudi, jer bi se, da
je re o prirodnom fenomenu, moglo
oekivati prenoenje meu zemljama
koje su blizu jedna drugoj, to nije
sluaj, rekla je ona.
U prilog tome je navela da sluajevi virusa koji izaziva deformitet
krila kod pela na Novom Zelandu
vode poreklo iz Evrope. To ide u
prilog teoriji da je uzrok pandemije
to to ljudi premetaju pele, ocenila je ova naunica. Istakla je da je
50
Istraivai su analizirali uzorke

sluajeva bolesti deformisanih krila
iz celog sveta sa pela i grinje varoe,
a rezultati su objavljeni 5. februara
u naunom asopisu Sajens (Science). Utvrdili su da se epidemija irila iz Evrope u Severnu Ameriku,
Australiju i Novi Zeland. U izvesnoj
meri bilo je i irenja u oba pravca izmeu Evrope i Azije, ali ne i izmeu
Azije i Australije i pacifikih zemalja i pored geografske blizine. Ispitane su i druge vrste pela, bumbara i grinja ali je zakljueno da je
evropska medonosna pela glavni
prenosilac bolesti.
Pele u aak donele milion

evra
Pelari na podruju aka zabeleili su prole godine dobar prinos
bagremovog meda, 25 30 kg po
drutvu, na livadskoj pai od 8 do
10, a u suncokretu oko 20 kg. Prosena starost naih lanova je iznad
60 godina, ali hrabri injenica da
smo pojaani za 23 pelara, meu
kojima su i osmorica mladih. To nas
podstie da nastavimo delatnost na
razvoju pelarstva u ovom delu Srbije, na dobrobit drutva i nas samih,
kae profesor Svetomir Stamenkovi, od 2014. predsednik udruenja aak. Ono sada okuplja 128
lanova sa 5.309 konica. Meutim, u gradu deluju jo dve pelarske zadruge sa 80 lanova. Pele su
lane u ovom kraju donele ukupno
oko 300 tona meda, ili milion evra.
BESPLATNA REGISTRACIJA
Agromarket doo, Kraljevakog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac, PIB 102135211

(u daljem tekstu samo Agromarket) titi privatnost korisnika u najveoj moguoj meri.
Agromarket e potpisniku ove prijave besplatno slati SMS poruke i struni asopis
Agrosvet sa relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadrajem iz oblasti zatite
bilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slino.
Agromarket se obavezuje da e u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne podatke
(e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih nee
distribuirati, niti prodavati treoj strani, osim uz dozvolu korisnika.
Ako Agromarket odlui da promeni pravila privatnosti, obavetenje o tome e korisnici
primiti putem naih SMS poruka.
Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati besplatne SMS poruke i struni
asopis Agrosvet, usmenim obavetenjem lana marketing tima kompanije Agromarket.
elim da se registrujem za besplatno dobijanje:
1. SMS poruka iz sledeih oblasti (zaokruiti)
a) Ratarstvo
b) Voarstvo
c) Povrtarstvo
d) Vinogradarstvo
2. Strunog asopisa Agrosvet (zaokruiti)
Dajem saglasnost sa gore navedenim pravilima:
Ime i prezime:
Firma:
Adresa:
Mobilni telefon:
E-mail adresa:
Datum:
Potpis:
KATALOG
PESTICIDA
2014
NAMA
VERUJU

AS73web PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

AS73web PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

BESPLATAN

ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH

EXPO IX, NOVI IZAZOVI

ZATO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU PENICE?

LANCELOT 450 WG-SNANO PROTIV KOROVA U PENICI

ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH MRAZEVA

SUZBIJANJE KOROVA U USEVU KROMPIRA

USPOSTAVLJANJE KONTROLNOG TESTIRANJA PRSKALICA I OROIVAA

ISHRANA CRVENE PAPRIKE U PROIZVODNJI NA OTVORENOM POLJU

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE

SIMBOL SREE, VENOG BLAENSTVA I SPOKOJA

ZATITA BILJA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

adrealno je jedini izraz koji se namee prvih dana marta,

Stojimo iza najireg portfolia kvalitetnih proizvoda koji:

ulivaju poverenje kupcima,

primenom spajaju profitabilnu proizvodnju koja uva ivotnu sredinu,

su garant za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane,

ima odlian odnos cene i kvaliteta,

Agromarket, neko ko sa punim razlogom moe da kae, da ve 25 godina NAMA VERUJU.

EXPO IX, novi izazovi

subotu, 27. februara sputena je zavesa na etvorodnevno (2427.) druenje

prepoznatljiv brend na podruju

Na preko 2500 m po sektorima

vom linijom Energy proizvoda sa

dovi, Fiskars, Tigar, STS, AGM,

IV nagrada-Akumulatorska prskalica Villager VBS 16, dobitnica

II nagrada-Motorni trimer Villager BC 1250 S, dobitnik Darko Sazdanovi iz Busilovca

V nagrada-4 semenske jedinice

III nagrada-6 semenskih jedinica KWS kukuruza, dobitnik ivojin

VI nagrada-2 semenske jedinice KWS kukuruza, dobitnik David

ZATO JE VLATANJE BITNA FAZA U RAZVOJU

Na osnovu prikupljenih podataka sa terena, trenutna situacija, to

Sloiete se da je svaka godina posebna, to su potvrdile i

WG, a po potrebi i Pallas 75 WG.

LANCELOT 450 WG - SNANO PROTIV KOROVA U

Sama priprema zemljita se daleko

Herbicid koji je poslednjih godina zauzeo svoje mesto u penici

zatitni sloj koji spreava kretanje

Lancelot 450 WG za suzbijanje

Kao to i svi znamo nijedna godina nije uporediva sa drugom.

na poleganje usled skraivanja i

Prednosti DKC hibrida

1. Visok potencijal za prinos - odlian randman zrna po klipu!

Jedan od prvih DEKALB hibrida na tritu Srbije DKC5143 je postao standardni

Hibrid odline reakcije na stres u periodu cvetanja, koji e vas sa poveanjem

Ovaj hibrid se preporuuje za intenzivne uslove proizvodnje uz primenu pune

imski period u radu kompanije Agromarket, a posebno sektora Struna

Karavukaova, itita, Selevca, Prahova, Prokuplja, itorae, trpca,

trole ovih tetnika kemijskim i nekemijskim metodama. Zakljueno

na od strane korisnih sojeva bakterija i gljivica, ime sprijeavamo

strunjak iz podruja ishrane bilja,

hu, a 40 % preko sustava za fertirigaciju. Ostatak od 10 % potrebnih

ZATITA VOA OD KASNIH PROLENIH

osle najtoplije 2015. godine od kako se belee

Stadijum razvoja biljke

Kritine temperature (oC)

Tabela 1. Kritine temperature vazduha kod vodeih vonih vrsta u nas u

Uticaj niskih temperatura na

jer u protivnom mraz e vrlo verovatno, prepoloviti ili u potpunosti

100 %. Iz tog razloga proizvoai od

uslovima u Vojvodini na osnovu

Cvetni pupoljci voaka spadaju u

Faktori koji ukazuju