GREDE PODVLAKE KRSTASTO ARMIRANIH

PLO A I PLO A U JEDNOM PRAVCU

Stati ki sistemi kod samostalnih plo a
l

d=l/8-l/10

d=l/10-l/12

Kod kontinualnih krstatsto armiranih plo a

d=l/10-l/12

U ramovskim konstrukcijama treba uzeti efekat krute veze sa ivi nim stubom

Za relativno malo povremeno optereenje p u odnosu na stalno g stati ki uticaji

Se odreuju za optereenje raspodeljeno po svim rasponima
p
g

Za slu aj da je p>>g treba odreivati ekstremne uticaje

p

Dispozicija optereenja za sra unavanje

ekstremnih momenata u polju i nad osloncem
podvlake A-D

Popre ni preseci podvlaka

Armiranje podvlaka

Minimalni procenat armiranja GA 0,25%, RA 0,20%

Prora un stati kih uticaja

Na prora un stati kih uticaja kod stati ki neodreenih nosa a generalnio uti e
promena krutosti po duini nosa a.
Prora un se moe sprovesti na sledee na ine:
1. po linearnij teoriji, ili teoriji elasti nosti,
2. po linearnoj teoriji sa ograni enom preraspodelom,
3. po nelinearnoj teoriji,
4. po teroji plasti nosti.

1. Linearna teorija krutost neisprskalog preseka samo betonski presek.

Pitanje prihvatljivosti ovakvog prora una: odreivanja uticaja od grani nog
optereenja na osnovu elasti nog ponaanja konstrukcije, a da se pri tome preseci
dimenzioniu uzimajui neelasti na svojstva materijala (betona i elika):
To je mogue stanje stati kih sila jer su zadovoljeni uslovi ravnotee i grani ni
uslovi po silama
Prora un je jednostavan, odgovara stanju eksploatacije.

2. Linearna teorija sa ograni enom preraspodelom u zonama velikih

naprezanja osloncima kontinualnih nosa a dolazi do pada krutosti zbog pojave
prslina, to za posledicu ima pad momenata savijanja nad osloncima i poveanje
momenta u poljima (uslovi ravnotee moraju biti zadovoljeni).
Ovakvim postupkom dobija se manja koli ina armature nad osloncem u gornjoj
zoni (to je povoljnije za izvoenje), a vea u poljima.

Da bi dolo do preraspodele momenata, preseci nad osloncem moraju da

poseduju plasti na svojstva i kapacitet rotacije.
Uslovi koji doputaju preraspodelu momenata:
ograni enje koli ine zategnute armature nad osloncem
prisustvo pritisnute armature nad osloncem.

Da bi se omoguila
preraspodela
momenata, preseci
nad osloncem moraju
da poseduju
plasti na svojstva,
odnosno, kapacitet
rotacije

krivina 1/r
1/ry

1/ru

Definicija krivine

Konstrukcjia dijagrama
moment-krivina
Za izabranu krivinu 1/rj se variraju parovi
dilatacija eb i ea do uravnoteenja
unutranjih i spoljanjih aksijalnih sila, a
zatim prora unava unutranji moment Mj.
Generalno, osim za 1/rj = 1+ru, eb<eb,max i
ea<ea,max.

Primer za ta ku 2 - krivina bliska grani noj

Preraspodela momenata definisana pravilnikom BAB 87

Vrednost koeficijenta preraspodele d prema Pravilniku iznosi:

balans ta ka (za eb=3.5 i ea=sv/Ea)

za MB30 i RA : lim = 2.1% )

Preraspodela se dozvoljava samo ako je zadovoljen uslov:

To prakti no zna i da je mogua preraspodela momenata:

10% kada je - =0.5 lim
20% kada je - =0, odnosno, = (simetri no armiran presek)

Preraspodela momenata za p>>g

Efekat preraspodele:
bez dodavanja armature u poljima
kontinualnog nosa a moemo da
smanjimo armaturu nad osloncem

Napomena:
Slu ajevi optereenja a i b se ne
mogu desiti istovremeno

Ramovske konstrukcije

-10

5.40

-160

7.20

-160

p=40.00

-10

5.40

Opt. 1: P

-4

10

b/d=30/30

b/d=30/30

6.00

-5
4

-2
3

b/d=30/30
2
2

5
1

b/d=30/30

99

72

b/d=30/60

72

-10

-161

-14

7.20

-6

b/d=30/60

Uticaji u gredi: max M= 98 / min M= -161 kNm

b/d=30/30

b/d=30/30

-7
4

-3
3

b/d=30/30
3

98

b/d=30/30
7
2

14

69

-14

69

-14

5.40

p=40.00

5.40

Opt. 1: P

-161

Uticaji u gredi: max M= 99 / min M= -160 kNm

3.60

-167

-167

Opt. 1: P

-66

5.40

7.20

-66

5.40

p=40.00

1
-66

43

66

b/d=60/60

b/d=60/60

93

-27
4

-18
3

18
2

27
1

b/d=60/60

b/d=60/60

52

b/d=30/60

52

-43

Uticaji u gredi: max M= 93 / min M= -167 kNm

5.40

-163
7.20

5.40

-163

Opt. 1: P

Uticaji u gredi: max M3= 96 / min M3= -163 kNm

4
75

3
96

2
75

b/d=30/60

3.60