.

(1931-1996)
8. 1931. .
. , .
.
.
1. , 1955.
2. , 1956.
3. , 1958.
4. , 1959.
5. , 1961.
6. , , , 1961.
7. , 1963.
8. , 1968.
9. , 1969.
10. , 1975.
11. , 1984.
12. , 1987.
13. , 1988.
14. ( ), 1992.
15. , 1992.
16. , 1995.
17. , 1996.


20. ,
, . . , ,
,
- . .
- , -
-
.
-
, , - , ,
- . , ,
, ,
, - - ,
,
.
(1955)
(1956). - -
.
, , (1961,
), (1969, ,
), (1975) - (1984).
(1992) (1996),
- . (
),
, .
,
- , , .
- , . , - ,
-
. , ( , , - )
. ,
, , -
. ,
. - -
, -
, ( -
) - - .
- , .
. ( -
, -
). - , -

 ,
. -
-
:
- .
, , .
, -
, - , ,
, -
- .
. : . , (, , 1996) . - (, , 2003) :

1 V. ^ - ,, (1996)
- . (2004) , - ,
(, , - ),
, - .
. 25. 26. 2007.
,
: - , ,
-- , , -- ,
, - , , , ,
- , , , ,
, , - , ,
. ,
.
, - ,
. . - ,
- , . , ,
. ,
. . -
- . - , ,
-
. .
. ,
. , ,
. .
XX ,
.


,
(1988) ,
- .
, , ,
- ,

. -
, ?

( )
, - ,
, , . .
, . , , .
*

**

, - ,
- .
- ,
, .
, , , 1953, (1955), .
- , , , , 1961, , ,
, - 1965. .
, .
1969, 1971. . -
, ,
. .
.
- , .
(1956),
( ,): - , (1956), -
(1958, (1959), (1961).
.
1969 (
- ) :
. ,
. - .
: - . , , 155).
- , ,

 , , , ,
1969. .
.
. - ,
- , . ,
, - ,
, , , .
- .
,
, ,
, , :
5 , ,

, - ,
(, , I , 333).
9 . - , , 1. ,
, 2. 3.
. , , 3.
. , , - 3. .
, , - 3. . 4. - ,
, 5. .
, , , , ,
- : .
, 1969. - ,
, , . - (1963)
(1968), .
. ,
, , , :
, (,
, , -
- ), .
, - , ( , ,
, - , ),
,
, -
- .
- ,
, - ,
. , - ,
, -
, .
- ,

 - , , . ,
, , ,
, , , - .

1971. , ,
- ,
, -
, - , - .
,
.
- ,
... (, ,
10).
, , ,
?
1961,

- , ,
, - ? ,
, ,
- , ,,
, ,
, - ?
, ,
, -
- .
( ) (, 12-13).
- :
, ,
, - .
- , (
- . ).
, - ( )
, - ,
- .
, .
, ,
( -, ).


, , - ,
- .
. -
- - , ,
,
,
, - .
-
- - ,
- . ,
. - - ,
, (;
) ; , ,
,
- - - -
, ,
. , , -

. , ,
// - , , , /
.
- ,
-
. , , ,,, - -
, - ,
-
.
,
-
,
, , ,
.
, , ,
,
, , - , , .3
, , ,
- , , ,
- .4

 , (),
. , . - ,
5. 8. ,
- , , , ; , ,
-
, -
/- ; , -
- ; , ,
, -
, ,
, .5
- - ,
- , , ,
, - , , ,
.6
-- ,
,
,7 - ,
;8 , ,
,9 -
- , ,
, , , , -
.10
-
- - : XIX ,
,
,
- , , .
,
, - ,
, - .
XIX XX
(, 1890), ( , 1893, 1 8,
1901, 1 11 , 1907) (^ ($ , 1897). ,
, - , (, 1 : , : ?,
1886, 320 .), , . ,
, - , 13.
1885. 12:

 , ; , ,
- , , -
. , - ,
- , , , ,
...
, ,
, . , -
,
.23
,
. -
- , , ,
. ,
.
20.
: , ,
; ,
- ,
. , , - ,
- ,
, - , .
- , , - ,
.
- :
, () ,
.
.

- (1955-1992), - ,
-
, ( , ),
- ,
- .

- ; , 1955. 1974. ,
(11-),
, ( - ^111^0
1, - , , - ,
1!).

 -
-
( ; -
; , -, ), - (
,
).
, -
, .
- , ,
,
, , ,
() .
,
, - , , .
-
- . ,
,
, -
() .
-- . -
,
-
. , ,
- / ,
,/ , ,/ ,
,/ .
, , ,
; -
, , .

 VIII
VIZANTIJA VIII ILI HILANDAR
Jedini put vodi kroz rascvetane masline,
Starije od ponekog grada ili istine;
U retkom sedom liu more je udaljeno
I plavo kao oko kamere:
Ako je snimak uspeo, na njemu je ostala
I moja sumnja u udo, pomerena u osmeh,
Neotra, skoro sablasna
Jer udo se zaista dogaa iza sledee okuke,
udo je grad sa jednom jedinom kapijom
Gde lozinku treba preutati bez pogreke,
Ui u dobar as, i pun ljubavi
Za vidljivo:
za kamen, erpi, olovo,
Kule, doksate, kubeta,
Foliju srebra popodnevnog sunca
Na tankom staklu prozora, za senku to se penje
Uspravno, kao ulje uz fitilj, uz kiparis
U dvoritu, kamenom poploanom
I divljim slezom
Jer u vidljivom je granica radosti
Sa druge strane; razmer zadanoga,
Jedina mogunost da se prerauna
Nedohvat, i da se slike razvenane
Sretnu: zato se uda potvruju
U neumitnom prostoru vidljivog, gde stoji
Purpurni pla na slovima, i vetar rastura
Igle lastavica po naborima vazduha
Nad Savinim pirgom
I mahovina jede munju, zaraslu
U severni zid Hilandara, gde u sobi,
Uvee, staklo moje petrolejke ima oblik srca
I uz taj plamen piem
A piem o rui i breskvi u dvoritu,
O milosrdnim oima u zlatu,
I mislim o Protomajstoru ljubavi, nagnutom
Nad savreni crte uda.

1988. ,
, (1969).
, - .
- ,
- . ,

- .
- , , , -
, - . , ,
.
-
, -
( - ):
:
, , ,
.

,
?
, ,
, ;
:
,


, :
.
- : (
) - ,
; , , , ,
/- . , , -
: / , /
? - , , ,
: , / / /
/ , : / .
, , -,
-
. , ,
. ,
() , .
, ,
(, ,
),
, ,
. , ,
; , ,
, , , / , .
,
, , , - -
( ) .
, ( -
- )
, -
^1181^ 11 , - ,
. , -
.


Opelo
ZA SEDAM STOTINA IZ CRKVE U GLINI
1.
Necu da preutim; zidovi su preutali
I sruili se. Ja, jedan, nosim njih u sebi,
Urasle u moju zrelost, neizgovorene,
Istrulelih lica. Ne mogu da ih oteram
Iz beskrajnog staklenog prostora noi bez sna.
Oni nisu trava. Oni kucaju, nou,
Iznutra, paljivo, na zatreperene prozore
Mojih oiju; svi mrtvi, i svima su grla
Rascvetana u ruu. Ne, neu da preutim
To naselje u mojoj krvi, jer ja sam jedan,
A njih je tada bilo vie od sedam stotina.
2.
Meu zidovima, iz zatvorenih vrata
Napunjeni stravinim ekanjem, kao peskom
Ispraznjenih ruku, mekani pred otricama,
Svesni, pod svodom zgreni od sluenog uasa ...
Ja, bivi deak, mislim na prvi tupi ubod
to oslobodi tamnu i toplu krvi iz tela
Prvog od njih; varljivu krv to brzo otie;
I ujem prvi krik, vlaan od rumene pene
Grkljana sa zauvek prerezanim pesmama
I neizgovorenim reima, raspoluenim
Kao zelene jabuke u njegovoj tami.
elik. I onaj prvi, to eka na drugove
U smrti, osramoenoj i dovoljno prostranoj
Da ih primi. To su oi, to se oi gase
Dvoje po dvoje, mrtva svetla jutarnje ulice,
A uas ostaje u njima ko trun u kocki leda.
Krv otie, radoznala i razgoliena,
Preko kamenih ploa. elik, elik u mesu,
Zatreperen jo uvek u bdenju biveg deaka.
Padali su u krv, smrskanog sluha; nisu uli
Onog to sledi, onog spaljenih oiju,
Ili onog elikom okresanog kao stablo,
Meu zidovima, odebljalim od krikova,

Obogaenim strahotom. I crvena usta

Sveih rana ostala su nema, puna krvi.
Oni su leali, leali su ponieni,
Lieni sebe, lieni svega osim smrti,
Crni, lepljivi, zaklani, zaklani, zaklani.
3.
Neu da preutim; zidovi su preutali
I sruili se. A oni iz crkve, to su mrvi,
Nisu zaspali. Oni bdiju, neznani bdiju
U bivem deaku. Ja ne mogu da ih proteram
U prostor vetra to je sada na mestu crkve
Gde raste korov, sasvim ri od njihove krvi.
Neka ostanu i neka bdiju, neznani bdiju,
Jer prezreli bi me da im pevam uspavanku.

"Glinski sveti Muenici, koji nisu izdali svoju pravoslavnu veru, nesumnjivo spadaju u svete
Muenike vere Hristove i Crkve Pravoslavne. /Trud oko prikupljanja njihovih imena jo uvek traje.
General Duan Bai, iz ovoga kraja, u svojoj knjizi 'Kotar Vrginmost u NOB 1941 1945,
Beograd 1980., navodi imena i prezimena i osnovne podatke za 1022 Srbina zaklana u Glinskoj
crkvi, no to su samo oni iz sela sreza Vrginmost. Na pesnik Ivan V. Lali napisao je pesmu
"Opelo za sedam stotina iz crkve u Glini", ali je u pesmi broj uzet verovatno samo simbolino/."
Njegova pesma Opelo za sedam stotina iz crkve u Glini antologijsko je svedoanstvo ovog jezivog
dogaaja - kae, za Novosti, Vukadinovi.


ETVRTI KANON
5
Trudan je rad u osmom danu stvaranja, a mi smo
Nadniari, sezonci kratkog veka. A po knjizi
Ovako: i kao da rodismo vetar, nikako
Ne pomogosmo zemlji;
pa emu odanost onda,
I sluba nesavrenstvu? I zato slaviti veze,
Nepojamne, meu stvarima bliskim i neznanim?
Na to pitanje telo je odgovor; siuni crv smrti
U elijama ploti, u nasilju roenja, u bolu
Presrenih matera. Zato mora da voli telo,
Tu glinu i taj pepeo, i tu pljuvaku duha
Ve sasuenu u tvom buduem prahu,
a sve to
Kao vinji autoportret u ogledalu ali
Nekako krivom i naprslom; svejedno, volei telo
Ti slavi, i dejstven si Tvorcu, ljubomornom
U slavi. Ljubomornom, i moda zamorenom
Jo od trenutka o kojem ovako kazuje knjiga:
Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle,
Dobro bee veoma. Najvia ocena graditelja
U ulozi nadzornika radova; predmet sporenja
Buntovnika i trajkaa na radilitu
Osmog dana,
dok se milenijumi mrve
U mlivo istorije, prepuno gromuljica
Od krvi vinih i nevinih, koja po sastavu je
Apsolutno ista, jer dosledan je Tvorac
U milosti zadanog nesavrenstva.
Ali ti,
Koja s prestola motri kruenje milosti, to je
Kruenju vode nalik, u zatvorenom sistemu
Stvarnosti Tvorca, koja trostruko mu je znana,
Pomeni odanost moju u slubi nesavrenstvu
Ovog zemnog mi slova, kad moli za sve grene.

Prema
Bogorodici
poverenje. Ako
prethodno
Jungovih rei,
kako Stojanovi
slian pesniki
Bogorodice u
o etiri kanona
Lalia, koji je
naziv itavoj
se naime
na osmu pesmu
kanona, na prvu
kanona i naposletku na sedmu pesmu treeg kanona koju, ilustracije radi, navodimo:

Stojanoviu,
pripada
se prisetimo
navedenih
videemo
ima na umu
doivljaj
svom ogledu
Ivana V.
posudio
knjizi. Autor
usredsreuje
prvog
pesmu prvog

A ti, Presveta, budi

Lek nam od straha noi i sablazni dana
I blagoslov materinski neka razblai za nas
Gustinu stvarnosti Tvorca, koju podneli ne bi
Da ne postoji privid i u prividu milost,
Kao u telu duh. I moli za nas grene.
Bogorodica srie istoriju blaim naglaskom/ No to je sroio autor njen, jo kad zemlja bee/ Bez
oblija i pusta. Bogorodica srie knjigu ivota, kao na Blagovestima, toplije od samog Tvorca,
dok pesnik, prema Stojanoviu, neguje poverenje u nju na pesniki nain u kojem, ako tako
moemo rei, sve diskurzivno zadobija auru epifanijskog, ak i ako priznamo da epifanijski
doivljaj ne moemo saoptiti neposredno, ve samo intuitivno kao svedoenje o odblescima,
kako itamo na kraju ogleda o Laliu, vrhovnog smisla ove nerazgovetne jave, koja je, najzad, u
srcu Boije tajne, iz koga, iz koje, pokrenuto je sve.
Imajui na umu odlomak iz Jungovog Odgovora Jovu, Poverenje u Bogorodicu je bogat naslov
koji u sebi sadri metaforiku i intelektualnu snagu svedoenja o transcendenciji; poverenje, iako
moda ne snanije od vere, jeste oveku od vere blie, bre i toplije, kad je o Bogorodici re.
Pored predgovora i zavrnog poglavlja Umetnost romana, Poverenje u Bogorodicu sadri sedam
poglavlja, podeljena u dva segmenta dva obimna ogleda o poeziji, posveena najpoznatijoj pesmi
Laze Kostia Santa Maria della Salute, i drugi, naslovni, u kojem su predmet panje etiri kanona
Ivana V. Lalia. Ova dva obimna poglavlja i produbljene analize pomenutih pesama zauzimaju
polovinu knjige.
Lalieva etiri kanona sublimirala su njegovo ivotno interesovanje za tradiciju vizantijskog
crkvenog pesnitva. Pozajmljen iz vizantijskih bogoslubenih knjiga, kanon se kao kompleksni
pesniki oblik ustalio u srpskoj srednjovekovnoj poeziji, gde je ostao prisutan sve do osamnaestog
veka. Sainjen od devet molitvenih pesama, taj se oblik u celosti zasnivao na tekstovima Svetog
pisma. U Lalievoj knjizi, poslednjoj za pesnikova ivota, kanon je bio osnova za testamentarnu

liriku, ispisanu savremenim jezikom, obremenjenu modernim tonalitetom i sloenom citatnom

slojevitou.
.
-

1.
. .
, .
, - , , 5.
21. 1971. , : - -
; - - , . -
: ( ) 4 ! 9?. , -
, , 24. 11. 1983. , :
: (...), - ... . ? - ..
, - .
- ,
.
, - , - . ,
, .
,
, 1995. . ,
, : - : / 6. X - 20. XII
1995. / 75 / 31 .1
, / , / , , /
, / - II
( ).
( , ,
), - :
-
.
? :
- . , ,
- .
- - ,
, - , ,
.
, , -
.
- .

- . ,
,
, .
- ,
. - , .
162, 165, 171, 215, 220-230. . , , ,

- : , , , ,
- , . -
, -
.
.
,
(, ,
, - , ), -
, , , . ,
, , - ,
- , , , , , , ,
, ( ,
, - ,
). , - ,
, ,
.
. , / 1 <11,
IV . ( ,
1:12: ,
, - , ).
: -
, / 1 ^1, , /
, , / /
, / . ....
- ,
. , - (
, ), - ,
-
.
, .
-
, , .
,
- .
,
.
, (,
- , , , .) - .
- -
. -
. ,
, - , .
, , - . 16. 11.

1994. 13. 4. 1996. , ,

. - , 40 , .
, , ,
, , , .
, - .
: ( ), , , - ,
, . . ( ), ( ),
( ), - , / , , ,
, , , , , . , ,
, ( ), - , ( ),
( , 10. 1995), - , ,
, , , , ,
( ), , ( ), -
, .
, , , ,
- . , ,
, . -
- - -
, .
/
.
3. 1995. , -
(1883-1954), , -
, 1935. , .
- 5.
:

, -
.
- .
-
.
()
; .
(...)
- .

, , ,
.
2.

, , ,
. , .
, . - , - ,
(), . 6/1995, . 235-246. , . 235.

 , .
, : , ,
-
. ,
, , , - :
- , - , .
, :
,
- -
, . 30.
1995. .
: ,
;
,
,
, ? , :
, ; :
, , ,
, ,
, , ,
, ,
- ,
.
,
...
, ,
, ,
. , .

. .
, ,
. ,
(5 . 32:10)
, - (5 . 32:28) ,
, ,
( , , - ) -
( , / ...) .
- , / ,
/ - , /
,
, - . ,
, (- , ) ,
,

 , , - , ( )
. , ,
- ( /
): , -
.
: , : / , /
; : / -
( 7.
1995): .
, .
- , .
,
(- - . ). - .
:
-
. - ,
(. )
- (1 . 3:32).
,
: : , / - -
, / , / ,
/ - .
,
, -
, , .
: , / - ... -
- - ,
.
-
/
. ... (
). - , , ,
, (
- / , , / :
). , ,
,
.
:
-
( )
.
3.
, - ,
, , - .
-
.

 , , - ,
,
, . ,
, -
. -,
- . -
. -
,
.
-
, , - : /
- , / - / (
(, 1997, . 3, 169). -
/ . , , -
,
, - - , . ,
- , - ,
. , , -
:
, ;
, ;
.
,
.
, ,
, , .
, -
- :
, ;
.
,
- , .
. ,, ,
, ,
.
-
, , .
Da nas je veliki pesnik Ivan V. Lali, jedan od najznaajnijih srpskih poeta druge polovine
ovoga veka, samo prividno napustio pre tri godine, svedoi mesto i uloga njegovog ukupnog
stvaralakog opusa, netipina za nae prilike. Smrt ovog tvorca i znalca poezije i pesnitva, koji je
sve vreme svog delovanja pesniki rastao da bi u svojim zavrnim knjigama "Pismo" i "etiri

kanona" dostigao punu meru nije prekinula delovanje njegove poezije. S pravom bi se moglo
rei da je ono danas ak i znaajnije.
I tu sada Lali prelazi na ono to je njegova pjesnika opsesija, pa zakljuuje da su pjesme
molitve Bogorodici karakteristina podvrsta ove pjesnike vrste i da je njima najbogatija i po
broju, i po sublimiranosti, i po ljepoti, vizantijska, a odmah zatim srpska poezija. Ne priprema li to
pjesnik etiri kanona svoje temelje u izabranoj tradiciji? Po ko zna koji put Vizantija i nacionalna
knjievnost, u sluaju Ivana V. Lalia, potvruju se kao duhovna kolijevka, istonik i glavno
uporite.
U to e nas uvjeriti etiri kanona,34 posljednji Laliev lirski spjev, sav ispjevan u slavu
Bogorodici, a implicitno i Jovanu Damaskinu, reformatoru i tvorcu modernog kanona. Po tome je i
ovo Lalievo djelo proeto kostievskim duhom. Zavrna strofa tree pjesme prvoga kanona
poinje zazivanjem Bogorodice kao zvijezde mora:
Zvezdo mora, ti koja si ograeni vrt.35
Slino je i sa zavrnom strofom este pjesme istoga kanona:
Raduj se, zatonice, raduj se, zvezdo mora,
Raduj se, ti smrtna, besmrtno osveena
Raduj se, nova zemljo, koju nazirem smrtan.36
Odmah zatim u zavrnoj strofi sljedee, sedme pjesme nalazimo nesumnjivu aluziju na Lazu
Kostia, na njegove motive kosti i zlosti, spregnute zvunim podudaranjem:
Zato se moli, zatonice,
Za oprost mojoj zlosti, kosti,
Za vaskrsenje, onog dana
Kad sve u svemu bude Bog?37
Bie, dakle, da se u svoju Vizantiju Ivan V. Lali ukorijenjivao i preko Laze Kostia koji je tamo
bio ukorijenjeniji vie nego to se to obino misli. Njegova antika bila mu je za to vie prednost
negoli put u paganstvo.


, ,
(1996).
: 20. .
,
.
, ,
: ,,
''.
, ,
.
,
(,, !''),
.
.
:
4. :
: ,, /
, /
, ''.
4. :
:
, ,
/
, , /
: ''.


.
. -
- , ,
- () ^.1 ,

- , -
. -
,
- . ,
.
/
,
-
.
.

- : ,
- . . (...) , (...)
- . .
. - ,
, , ( ),
, - .
- : , 1 ,
, , . ,
, : - , : ,
, , .

, , - .
-
- . -
- ,
, .
- . ,
- : , , , , ,
-
.
.
- - .
, -
.
- , ,

 : - , , . ,,
: /
?, -
-
, ,
/ ,
- , / .,
.
: - / ..
, ,
- , - ,
- , ,
. :
/ , /
.. ,
, .
,
- , -
, - , , ,
. .
( -
, , - ) :
/ ..
- , ,
, , ,
. , , ,
- -- ..
, .
- ,
, ( ) - .
, ,
: , ,
, .
, ,
, -
, . - - . , (),
- ( ), ( ;
), / ( ),
- ,
, , -
,
, - .

, ,
. ,,,
, : -
. - ,
,
. ,
, - ,
.
, ,
: .
-
,
.
, ,
. , ,
-
, -
. , , -
, ,
, -
,
- -, -
- . -

, - , , ,
, , ,
, -
. , , -
, .
: , ,
, , - () .
-
- , . , - ,
,
- . -
, , -- .
-
, , :
, / , .
: ,
, - ,
, - .
, ,

 ,
. ; -
. , /

, , , - .
- : , , ..., -
,
, . . . ,
, IV - .
, , . 8
, -
- ,
, - ( )
,
- . ,
,
- , ,
: / .
; ,
, .
,, ,
, / , / /
?. , - , ,
.
, , .
,
-
, :
, ,
- .9,
- . ,
( ) -
.
, : ? ,
, : , / .
- ( )
, ^,
:
.
, , , , , ,
. - ,
, - ,

 , - ,
( ) , , .
, : - ,
, / , - /
, / ,
. (
. , -
, ).
,
. .
, , .

- - . ,
- ,
- .
- ,
; ,
. , - ,
- , ,
, , : . ,
, .10 , ,
.
9
, ,
.
,
. , .
:
, .

...

,
?
, ,
,
, .
(23. V 1989)

Jasne tragove intertekstualne igre s Lazom Kostiem nalazimo i u pretposljednjem od Deset soneta
neroenoj keri,21 koji ine drugi dio Lalieve pjesnike knjige Pismo (1992), u sonetu pod
neobinim naslovom za pjesmu: Dokazi.28 Pjesniki subjekat trai od neroene keri ubjedljive i
nepobitne dokaze da je nema, da ne postoji:
Dokai, ako moe, da te nema
To nee biti dokaz da ja jesam.
Dokai opet, jer dokaze sve sam
Zaboravio. Zato trajem zeman.
Pjesniki subjekat zahtijeva nemogue: od neroene keri trai ubjedljive dokaze o njenom
nepostojanju. S tim dokazima u nekoj neobinoj vezi je i njegovo postojanje: dokaz da nje nema
nee biti dokaz da on jeste. Sve su prilike da pjesniki subjekat ivi od nepostojanja, i nemogunosti
postojanja, takvog dokaza, odnosno od iluzije postojanja neroene keri u nekom fiktivnom
(meu)svijetu. Oevidno je da za njega ne vae argumenti oevidnosti i zdravog razuma, argument
"ovoga svijeta". Sve dokaze protiv njenoga postojanja zaboravio je i ivi zahvaljujui tom
zaboravu: "Zato trajem zeman". Ovo zeman valja razumjeti kao pridev u znaenju 'zemaljski, na
zemlji', a nikako kao imenicu zeman, odnosno kao priloku odredbu za vrijeme (taj zeman, neki
zeman). Zato se i trai nemogue, jer je jedino nemogue uslov ak i zemaljskog ivota. Poto
neroena ki ne moe da dokae svoje nepostojanje, pjesniki subjekat moe da traje, zeman. On i
njegova neroena ki mogu da zajedno postoje u nekom kostievskom svijetu "meu javom i med'
snom", izvan svijeta oiglednosti. A nije li ba Laza Kosti bio onaj pjesnik koji je, ne jednom,
dovodio u pitanje svijet oiglednosti; nije li oigled bio za njega nesnosiv? To je ak i eksplicitno
napisao u uvodnoj kvinti Pevake imne,29 strofi koja postaje refren ugraen u etiri naredne strofe:
Glasova, peve, Jovane,
svoj hram obnovi svet,
obnovi pesme potonje,
u slusima nek potone
nesnosiv oigled!
(podvuko J. D.).
Smisao obnove pjesme jeste u tome da bi u slusima potonuo nesnosiv oigled. Zato se svih
Lalievih Deset soneta neroenoj keri nalaze u kostievskom svijetu u kojem je potonuo nesnosiv
oigled; u svijetu "meu javom i med' snom". Prirodno je onda to e s tim svijetom i svijetom
Kostievih pjesama biti uspostavljene intertekstualne relacije.
Laliev sonet dosljedno je sainjen od jampskih jedanaesteraca, s pomalo neobinim sistemom
rimovanja: prvi katren ima obgrljenu (abba), drugi unakrsnu rimu (cdcd), dok su terceti rimama
povezani (efggef). Ova razlika u katrenskim rimama praena je i razlikama na tematsko-motivskoj
ravni: drugi katren kao da naputa zapoetu temu dokaza i odnosa pjesniki subjekat neroena
ki, te se usmjerava na neku "objektivnu" sliku na sliku oluje:
Katkada nou u tiini sluam:
Treperi prostor, raa se oluja.

Pulsira oganj u zvezdama zgruan

Po volji Boga slavuja i guja.
Majstor soneta, vrstan poznavalac i notovalac Petrarke kao da se malo poigrava sonetom: kao da
u skladu s unakrsnim rimama drugoga katrena ukrta i motive katrena i terceta. Inae, Laliu
je obino stalo do "reza" ili obrta koji postoji na granici izmeu katrena i terceta. U katrenima se
obino ostvaruje neka "objektivna" slika; s tercetima dolazi zaokret ka unutra, ka subjektivnom.
Dokazi poinju in medias res, kreu u srce stvari, u odnos pjesniki subjekat neroena ki. Prvi
katren naglaeno je subjektivan. Drugi, meutim, ve pravi obrt, usmjeravajui se na pripremu
oluje, mada je ta oluja prevashodno slutnja pjesnikog subjekta, i to slutnja u tiini. Upravo u
etvrtom stihu drugoga katrena nalazimo malo preruen citat iz prve strofe Pevake imne Jovanu
Damaskinu Laze Kostia.
Bogu zefira, bogu oluja,
gospodu sfera zvunoga ma,
bogu slavuja i bogu guja,
gospodu tutnja gromovima
(podvukao J. D.).
U ovdje citiranoj prvoj polovini Kostieve strofe sadrani su vani motivi drugog katrena Lalieve
pjesme, ali svi kao atributi boanske moi: oluja, gromovi i bog slavuja i guja. Lali je prilagodio
trei Kostiev stih ritmu svoje pjesme uplevi ga izmijenjenog u svoj jampski jedanaesterac.
Moguno je ovaj citat protumaiti kao Lalievo izdvajanje najvanije boanske sposobnosti od svih
koje je mogao izabrati meu Kostievim stihovima. Ako je slavuj gore, iznad, nebo, a zmija dolje,
zemlja i podzemlje, ne uspostavlja li se onda ovim stihom osa svijeta, vaseljenska vertikala, axis
mundi? Nije li onda ovim stihom obuhvaeno i sve ostalo: nebo, nadzemlje, zemlja i podzemlje?
Moguno je onda da ista slika u Lalia znai vie nego u Laze Kostia. Ona je, dakle,
reinterpretirana i novim kontekstom znatno obogaena.
Prvi tercet motivski se "ukrta" s prvim katrenom: zapoinje istom rijei u istom obliku (drugo lice
imperativa jednine: dokai), istim zazivanjem neroene keri, a onda kao da u drugom stihu opet
priziva pjesniki svijet Laze Kostia i njegove dvije, u njemu suprotstavljene slike:
Dokai svoju odsutnost na nain
Da um se smrzne, a da srce shvati
Zato od tebe traim nemogue?
(podvukao J. D.).
Prisjetimo se Kostieve remek-pjesme Santa Maria della Salute:
Dve se u meni pobie sile,
Mozak i srce, pamet i slast.

Dugo su bojak strahovit bile,

Ko besni oluj i stari hrast;
Napokon sile sustae mile,
vijugav mozak odra vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.30
Motiv oluje u Kostievoj pjesmi nalazimo u drugom lanu poreenja kojim je konkretizuje slika
unutarnjeg sukoba. Poreenjem su besni oluj i stari hrast postali dio "unutarnjeg pejzaa". U
Kostievoj pjesmi dosljedno se, a naroito pri njenom kraju, prepliu spoljanje i unutarnje, lino i
kosmiko, intimno i boansko, zemaljsko i nebesko.
Zato je Lali sasvim blizak Kostievom svijetu kad od neroene keri trai dokaze od kojih e um
da se smrzne, a srce da shvati. On je, pri tom, "ukrstio" predikate, napravio njihovu inverziju u
odnosu na oekivanu upotrebu, otvorivi time novu i neoekivanu pjesniku sliku u kojoj je
potonuo "nesnosiv oigled". Slinu inverziju nalazimo i u narednoj strofi: Krov bez kue umjesto
kua bez krova.
etvrta Lalieva strofa, odnosno drugi tercet, kao da svojim prvim stihom priziva drugi katren s
motivom oluje, a onda se subjektivizuje, zaokruujui i poentirajui cijelu pjesmu:
Promaja noi, jedan krov bez kue,
Pehar kukute, napev kao zain
Poalji tvoju senku da me prati.
Kao i u Kostia, u Lalievom sonetu dolazi do proimanja, preplitanja i ukrtanja spoljanjeg i
unutarnjeg, kosmikog i linog, boanskog i intimnog, pri emu je svijet pjesme potopio "nesnosiv
oigled" smjestivi se "meu javom i med' snom".
Tragove dijaloga s pjesnitvom Laze Kostia moguno je nai i u drugim Lalievim ostvarenjima, i
to kako u onim najranijim tako i u onim iz njegove posljednje i najzrelije faze.

, ,
,
, ; ,
,
. , ,
,
,
,
,
,

.
, ,

, :
, .
(23. III 1992)


,

,
,
,
,
,
,
,
-
, ,
,

.
, .
Kunsthistorisches Museum