ARBITRANO PRAVO

1. POJAM I KARAKTERISTIKE ARBITRAA (Pojam i osnovni principi arbitrae,

prednosti i mane arbitrae)
Pojam i osnovni principi
Ne postoji univerzalna definicija arbitrae, mada su pokuaji definisanja brojni. Pojam arbitrae je
lake definisati kroz njene osnovne postulate nego kroz pokuaj da se obuhvati jednom reenicom.
Izdvajaju se 4 karakteristike arbitrae:
1. Arbitraa je alternativa dravnim sudovima - Svako ko eli potvrdu nekog svog subjektivnog prava
moe se u tu svrhu obratiti sudovima. Meutim, umesto odlaska pred sud, stranke mogu ugovoriti da o
njihovim pravima i dunostima odlui arbitraa.
2. Arbitraa je privatni nain reavanja sporova - Kada stranke svoj spor iznose pred sudove, nain
reavanja sporova je javan, a odluka se donosi u ime naroda. Nasuprot tome, arbitrani nain reavanja
sporova je privatan, van vidokruga dravnih organa i javnosti, a odluka se ne objavljuje.
3. Arbitraa je tvorevina stranaka - Kada se spor reava pred sudovima, tok i nain reavanja spora
zavisi od odredaba postupka koje je propisala drava, i stranke te odredbe ne mogu menjati. U arbitrai,
stranke oblikuju postupak - odreuju mesto arbitrae, broj arbitara, jezik, merodavno pravo i druge
aspekte odluivanja. Imaju minimalna ogranienja, uglavnom sa aspekta javnog poretka.
4. Ishod arbitrae je konana i obavezujua odluka - protiv arbitrane odluke po pravilu nema albe, a
osporavati se moe samo u retkim sluajevima.
Prednosti i mane arbitrae
Da je superiornost arnbitrae u odnosu na sudove drastina, sudovi bi ostali bez posla, meutim
sudovi i dalje odluuju u privatnopravnim sporovima. Razlog za to je:
- To to se arbitraa uglavnom mora ugovoriti unapred, jer se nakon nastanka spora stranke retko mogu
dogovoriti o neenu, a pored toga
- Prednosti i mane arbitrae nisu apsolutnog karaktera, ve od interesa i nacionalnosti stranka, vrste
arbitrae i konteksta odnosa zavisi da li e neka odlika arbitrae predstavljati njenu prednosti ili manu.
1. Fleksibilnost i neformalnost - Kada se spor reava pred sudovima, tok i nain reavanja spora zavisi
od odredaba postupka koje je propisala drava, i stranke te odredbe ne mogu menjati. U arbitrai, stranke
oblikuju postupak - odreuju mesto arbitrae, broj arbitara, jezik, merodavno pravo i druge aspekte
odluivanja. Imaju minimalna ogranienja, uglavnom sa aspekta javnog poretka.
2. Nejavnost - Kada stranke svoj spor iznose pred sudove, nain reavanja sporova je javan, a odluka se
donosi u ime naroda. Nasuprot tome, arbitrani nain reavanja sporova je privatan, van vidokruga
dravnih organa i javnosti, a odluka se ne objavljuje.
3. Neutralnost - Arbitraa je neutralnija, nepristrasnija od nacionalnih dravnih sudova. Stoga se u
meunarodnom poslovanju za reavanje sporova ugovara arbitraa, a neutralnost se dodatno pojaava
lociranjem sedita u treu zemlju. Tako nijedna strana nee moi da rauna na prednosti domaeg terena.
4. Brzina odluivanja - Reavanje sporova pred sudovima je uveno po svojoj duini. Nasuprot tome,
arbitraa je po pravilu jednostepena, postupak dostavljanja je pojednostavljen, a esto se pravilnicima
odreuje maksimalna duina perioda u kom se postupak mora okonati.
5. Olakano priznanje i izvrenje - Odluke arbitrae se lake priznaju van zemlje porekla nego odluke
nacionalnih sudova, jer je lista smetnji za priznanje znatno ua, a uslov reciprociteta je gotovo nestao
nakon to je ogroman broj zemalja pristupio Njujorkoj konvenciji o priznanju i izvrenju arbitranih
odluka.
6. Strunost arbitra - Stranke biraju arbitre, i u nekim specifinim sluajevima to mogu biti eksperti bilo pravnici koji se godinama bave zastupanjem u specifinim granama industrije, bilo osobama koje
nemaju pravniko znanje, ali poseduju neko struno obrazovanje, npr inenjeri, tehnolozi itd.. To moe
biti prednost arbitrae u odnosu na sudove, koji se esto i previe oslanjaju na nalaze vetaka.
7. Trokovi - Kod arbitrae trokovi su predvidljivi, s obzirom na to da nema albi i ponovnog suenja o
istoj stvari. Meutim, to se dovodi u pitanje kada se reavanje spora poveri nekoj od najprestinijih
svetskih arbitranih institucija. Stoga se ne moe sa sigurnou odrediti da li su trokovi arbitrae njena
prednost ili mana.
3

8. Ogranienje ovlaenja - Nadlenost arbitra je ograniena arbitranim sporazumom, a to znai:

- Arbitri imaju ovlaenja da odluuju samo u sporu izmeu lica koja su zakljuila sporazum, a samo se
izuzetno ovlaenje moe proiriti i na lica koja nisu potpisnici sporazuma.
- Konsolidacija postupaka je mogua samo uz pristanak svih aktera.
- Tribunal nije ovlaen da koristi sredstva prinude, dok sud moe da naloi privoenje svedoka, naloi
privremenu meru obavezujuu za trea lica.
Imajui u vidu navedene prednosti i mane, arbitraa e biti poeljna ako:
- su stranke iz razliitih drava
- spor zahteva posebne vetine i znanja osoba koje odluuju
- stranke imaju sedita u dravama u kojoj sporovi po pravilu dugo traju
- postoje izgledi da e biti potrebno priznanje i izvrenje odluke u jednoj ili vie zemalja.

2. VRSTE ARBITRAA (Ad hoc i institucionalne, unutranje i meunarodne,

domae i meunarodne, trgovinske i graanske)
1. AD HOC I INSTITUCIONALNE
1) Ad hoc arbitraa se formira za jednokratnu upotrebu, i prestaje da postoji sa konkretnim
sporom. Stranke formiraju tribunal koji e im odluivati, odreuju pravila postupka, a ako one to ne uine,
pravila postupka e odrediti arbitri.
- Prednost ad hoc arbitrae: pravila i organizacija arbitrae se u potpunosti podreuju volji stranaka.
- Mana je: za reavanje jednog konkretnog spora mora se razmiljati o mnogim administrativnim
detaljima, npr. dostavljanju pismena, obezbeivanje prostorija za roita, honoraru arbitara itd...
2) Institucionalna arbitraa postoji i pre nego to spor nastane, a i nakon donoenja odluke, to
znai da njihovo postojanje nije vezano za postojanje konkretnog spora.
One imaju svoja stalna pravila, i smatra se da su stranke izborom institucionalne arbitrae prihvatile i
njihova pravila.
- Prednost institucionalne arbitrae: stranke i arbitri su osloboeni administrativnih poslova: o
dostavljanju se stara institucionalna arbitraa, roita se odravaju u njenim prostorijama, moe se
precizno proceniti koliko e iznositi naknada za rad arbitara.
Najpoznatija institucionalna arbitraa u svetu je ICC - Arbitraa Meunarodne trgovinske
komore, koja ima sedite u Parizu. Osnovana je 1923. godine i pred njenim tribunalom odluivalo se u
veini velikih i vanih sporova koji su iznoeni pred arbitrae. Predstavlja jednu od najskupljih u svetu.
Njeni glavni rivali se mogu pohvaliti jednako bogatom tradicijom, a to su npr:
- Meunarodna arbitraa pri Carikoj trgovinskoj komori
- Londonski meunarodni arbitrani sud
- Amerika arbitrana asocijacija
- Arbitrani institut Stokholmske trgovinske komore
- Kineska ekonomska i trgovinska arbitrana komisija
- Singapurski meunarodni arbitrani centar
- Nemaki arbitrani institut.
U naoj dravi arbitrane institucije su:
- Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije
- Stalni izabrani sud pri Privrednoj komori Srbije, za sporove unutranjeg karaktera.
Sve gore navedena arbitae su opte - pred kojima se mogu reavati sve vrste sporova, ali postoje i
specijalizovane arbitrae, koje su stvarno nadlene samo za odreene vrste sporova (Drutvo pomorskih
arbitara Njujorka, Londonska asocijacija pomorskih arbitara, WIPO centar za arbitrau i medijaciju koji je
specijalizovan za arbitrae u pitanjima intelektualne svojine...)
Arbitrae mogu biti i zatvorene - kada su nadlene za sporove u kojima su obe strane lanice
trgovinske asocijacije pri kojoj arbitrana institucija deluje, mada je veina arbitraa otvorenog tipa.
4

2. UNUTRANJA I MEUNARODNA ARBITRAA

U nekim dravama ne pravi se razlika izmeu unutranjih i meunarodnih arbitraa, dok s druge
strane neki pravni sistemi prave razliku izmeu arbitraa koje u sebi sadre element inostranosti i onih
koje taj element nemaju.
Usvajanjem novog Zakona o Arbitrai (ZA) naa zemlja se svrstala u krug onih koje razlikuju
unutranju i meunarodnu arbitrau.
Meunarodna arbitraa je ona koja za predmet ima sporove iz meunarodnih poslovnih odnosa, a preuzeta
su i 4 kriterijuma iz UNCITRAL Model zakona o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai :
- Prvi kriterijum je subjektivan: Arbitraa se smatra meunarodnom ako stranke imaju sedite u
razliitim dravama u vreme zakljuenja arbitranog sporazuma.
- Drugi kriterijum je objektivan: Arbitraa se smatra meunarodnom ako u inostranstvu treba izvriti
bitan deo obaveze ili je u inostranstvu mesto sa kojim je predmet spora najue povezan, ak i ako
obe stranke imaju sedite u istoj zemlji.
- Trei kriterijum je objektivno-voluntaristiki: Arbitraa je meunarodna ako su stranke ugovorile da
je sedite arbitrae u nekoj treoj zemlji, ak i ako stranke imaju sedite u istoj zemlji.
- etvrti kriterijum je potpuno voluntaristiki - Arbitraa je meunarodna ako se stranke izriito
dogovore da je predmet sporazuma o arbitrai vezan za vie drava.
Neka zakonodavstva su izostavila etvrti kriterijum.
3. DOMAA I STRANA ARBITRAA
1) Domaa arbitraa je ona ija je odluka po dejstvu izjednaena sa odlukom naeg suda i nad
kojom superviziju vre nai sudovi.
2) Strana arbitraa je ona ije odluke nemaju dejstvo jednako naim sudskim odlukama, ve
moraju da prou postupak priznanja, a superviziju nad takvim odlukama vre strani sudovi.
Svaka drava propisuje sopstvene kriterijume na osnovu kojih arbitrau smatra svojom ili tuom, a
dva glavna kriterijuma danas su procesni i teritorijalni kriterijum:
1) Procesni kriterijum odreuje nacionalnost arbitrae prema procesnom pravu koje je primenjivano.
2) Teritorijalni kriterijum nacionalnost arbitrae odreuje prema seditu arbitrae ili mestu gde je
arbitraa donela odluku.
Veina zakonodavstava prihvata teritorijalni kriterijum.
4. TRGOVINSKA I GRAANSKA ARBITRAA
Mnoga nacionalna zakonodavstva kao i meunarodne konvencije govore samo o arbitraama u
trgovinskom kontekstu, npr:
- Njujorka konvencija dozvoljava lanicama da olakani reim priznanja arbitranih odluka ogranie
samo na odluke u trgovinskim stvarima.
- Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai se takoe primenjuje na trgovinske
arbitrae.
- Na ZA se primenjuje na sve arbitrae, ali je specijalni tretman trgovinskih arbitraa vidljivu lanu 3.
Meunarodne mogu biti samo arbitrae iz meunarodnih poslovnih odnosa - Dakle, samo je u tim
vrstama sporova mogue birati strano materijalno i procesno pravo, dok u sporu koji nije trgovinski
stranke ne bi mogle ugovoriti strano merodavno pravo.

3. PRAVNA PRIRODA ARBITRAE (Jurisdikciona, Ugovorna, Meovita,

Autonomna teorija)
O pravnoj prirodi arbitrae iskristalisale su se 4 teorije:
1. JURISDIKCIONA TEORIJA Prema ovoj teoriji arbitrae smeju da sude na osnovu toga to im to
doputa drava. Osnov arbitrae dakle nije arbitrani sporazum ve dozvola drave da se uopte i moe
ugovarati arbitraa. Pored te dozvole drave, drava i pomae arbitrai i kontrolie je, a tu pomonu i
kontrolnu funkciju vre upravo dravni sudovi.
Prema ovoj teoriji, arbitri su nalik dravnim sudijama, a arbitrana odluka je po svom dejstvu
izjednaena sa sudskom.
Postavlja se pitanje: Ako arbitraa zavisi od drave - od koje drave tano zavisi? Prema ovoj
teoriji, arbitrima je ovlaenje poverila drava u kojoj je sedite arbitrae, stoga njeni zakoni treba da
utinu na nain na koji se arbitraa sprovodi.
2. UGOVORNA TEORIJA Prema ovoj teoriji osnov arbitrae je sporazum stranaka.
Taj sporazum stvara arbitrau, a putem njega se i oblikuje postupak, biraju arbitri i merodavno pravo.
Meutim, prema ovoj teoriji arbitrana odluka nije po svom dejstvu izjednaena sa sudskom.
Ipak, s obzirom da je jedna od odlika arbitrae upravo da je arbitrana odluka po dejstvima
izjednaena sa sudskom, jasno je da ta teorija i nema mnogo dodirnih taaka sa realnim stanjem stvari.
3. MEOVITA (HIBRIDNA) TEORIJA pokuava da pomiri jurisdikcionu i ugovornu teoriju, a
razvio ju je Soser Hol.
Prema toj teoriji osnov arbitrae je sporazum stranaka, a arbitrana odluka je po dejstvima izjednaena
sa sudskom odlukom.
U teoriji vlada miljenje da upravo ova teorija najbolje oslikava dananje stanje u arbitranoj
praksi.
4. AUTONOMNA TEORIJA Prema njoj, arbitrai se priznaju i jurisdikcioni i ugovorni elementi, ali
nije vano koji od tih elemenata pretee, ve je vano da je arbitraa sui iuris instrument zadovoljenja
poreba poslovne zajednice za privatnom pravdom.
Ta teorija arbitrau analizira vie sa njene socioloke nego pravne strane - identifikuje trine
faktore koji su uslovili rast njene popularnosti. a predvia arbitrai svetlu budunost samo ako se razvija
autonomno.
Svaka od ovih teorija ima svoje prednosti i mane, mada je najispravnije institute arbitranog prava
posmatrati kao hibridnu tvorevinu.

4. PRAVNI OKVIR ARBITRAE (Autonomija volje stranaka, Institucionalna i

model pravila, Nacionalnii izvori, Meunarodni izvori, Sudska i arbitrana praksa)
1. AUTONOMIJA VOLJE STRANAKA - U velikoj meri nain na koji se odvija arbitraa odreuje
autonomija volje stranaka - ona utie na sastav arbitranog vea, primenu merodavnog prava, mesto gde
e se arbitraa odvijati.
Meutim, ta sloboda nije neograniena, ve stranke moraju voditi rauna o okvirima koje nameu
nacionalni propisi i meunarodni instrumenti.
Institucionalna i model pravila
Iako stranke mogu regulisati sam arbitrani postupak, one najee ugovaraju da se postupak
odvija po nekom od ve postojeih modela.
- Ako se stranke opredele za institucioanlnu arbitrau biranjem institucije one biraju i pravila po
kojima e se postupak odvijati.
- Ako se, pak, opredele za ad hoc arbitrau one nemaju svoje pravilnike, ve se stranke mogu
osloniti na tzv model pravila. Takva su npr pravila sainjena pod okriljem UNCITRAL-a, 1976. godine.
U naoj zemlji deluju dve arbitrane institucije:
1) Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije, koja ima svoj Pravilnik, a poslednja verzija
je stupila na snagu 2007. godine
2) Stalni izabrani sud pri Privrednoj komori Srbije, koji takoe ima svoj Pravilnik, ija je poslednja
verzija stupila 2007. godine.
2. NACIONALNI IZVORI Materija arbitranog prava se danas regulie:
- posebnim zakonom
- zakonom kojim se regulite parnini postupak, ili
- zakonom koji ureuje oblast meunarodnog privatnog prava
Sve donedavno kod nas materija arbitranog prava nije bila celovito ureena ve ju je regulisao
stari Zakon o parninom postupku iz 1974. godine, meutim donoenjem Zakona o arbitrai 2006.
godine naa zemlja je po prvi put celovito regulisala ovu materiju.
Osim Zakona o arbitrai, jo nekoliko zakona se moe smatrati pomonim izvorima arbitranog
prava, a to su:
- propisi kojima se ureuje parnini, vanparnini i izvrni postupak
- propisi o stranim ulaganjima
- propisi o obligacionim odnosima itd...
3. MEUNARODNI IZVORI
Prvi pokuaj uniformnog regulisanja odreenih pitanja na meunarodnom novou bila su dva
meunarodna ugovora :
1) enevski protokol o arbitranim klauzulama, 1923. god
2) enevska konvencija o izvrenju stranih odluka, 1927. god
Meutim, danas je znaaj ova dva ugovora zanemarljiv, jer ih je 1958. godine zamenila Njujorka
konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka.
3) Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka je najznaajniji
meunarodni sporazum posveen arbitrai. do 2008. god ak 142 drave su pristupile ovoj konvenciji,
ukljuujui i Srbiju.
Uspostavlja globalni standard u dva segmenta koja su enevske konvencije pokuale da ree:
- tretman arbitranih sporazuma
- olakanje priznanja i izvrenja stranih arbitranih odluka.
Ova konvencija je veoma uspena, ali ne i savrena. Pedeset godina nakon njenog usvajanja javila
su se brojna pitanja koja izgledaju nepotpuno reena.

4) Nakon Njujorke, 1961. godine zakljuena je Evropska konvencija o meunarodnoj trgovinskoj

arbitrai, iji je uspeh znatno skromniji.
Taj skromniji uspeh se moe opravdati i manjim znaajem pitanja koja ova konvencija tretira:
- sposobnost drave i dravnih organa da ugovaraju arbitrau
- pitanja svojstava arbitara
- nain organizovanja arbitranog postupka
- odreivanje merodavnog prava
- aspekte ponitaja arbitrane odluke
Ova konvencija danas ima 31 lanicu, ukljuujui i Srbiju.
5) Neto uspeniju sudbinu imala je Vaingtonska konvencija iz 1965. godine, koja se bavi reavanjem
investicionih sporova izmeu drava lanica Vaingtonske konvencije i dravljana drugih drava lanica
konvencije.
Ova konvencija stvara poseban arbitrani reim i centar ICSID , mada su u poslednje vreme
drave nezadovoljne ishodima sporova voenim pred njim, stoga su poele da istupaju iz lanstva.
Konvenciju je potpisalo do 2008 godine 155 drava.
Zakljueni su i brojni regionalni multilateralni sporazumi i bilateralne konvencije posveene
arbitrai, a neke od njih su:
- MERCOSUR Sporazum o meunarodnoj trgovinskoj arbitrai - MERCOSUR predstavlja
trgovinsku zajednicu Junoamerikih drava
- Interamerika konvencija
- Amanska konvencija, ije su lanice arapske drave.
4. SUDSKA I ARBITRANA PRAKSA U zemljama kontinentalnog prava sudska praksa nije izvor
prava, dok u zemljama common law sistema i sudska praksa je izvor prava.
Arbitrana praksa nigde formalno nije izvor prava, ali joj se pridaje sve vea panja, a razloga je
nekoliko:
- Pre svega, u arbitranim tribunalima, pogotovo kada se radi o najpoznatijim svetskim arbitranim
institucijama, sede uveni pravnici.
- Pored toga, regulatorni okvir arbitrae je prilino ujednaen - prihvatanjem Njujorke konvencije i
Model zakona dolo se u situaciju u kojoj arbitrani tribunali dejstvuju u istovetnim pravnim okruenjima.
Mogu se javiti ista ili slina pitanja u pogledu istih ili slinih normi i u drugim zemlja,a pred drugim
tribunalima, stoga se praksa tada ne javlja kao izvor prava, ve kao uzor.
- Od 1976. godine odluke arbitranih tribunala se objavljuju u Godinjaku meunarodne trgovinske
arbitrae. Pored toga, i arbitrane institucije objavljuju svoje zbornike odluka, a odreen broj odluka se
objavljuje i u elektronskim bazama.

5. VRSTE ARBITRANIH SPORAZUMA I NJIHOVA SADRINA (Vrste

arbitranih sporazuma, Sastavljanje arbitranih klauzula)
Vrste arbitranih sporazuma
Postoje dva oblika arbitranih sporazuma: arbitrana klauzula i arbitrani kompromis.
1. Arbitrana klauzula predstavlja ei nain ugovaranja arbitrae. Zakljuujui ugovor stranke u
njega unose odredbu kojom predviaju da se eventualni sporovi iz tog uzgovora poveravaju arbitrai.
Ta odredba se javlja kao deo sporazuma o glavnom poslu.
Ona se najee nalazi na samom kraju sporazuma.
Moe biti manje ili vie opirna - od konstatacije kako e se svi sporovi iz ugovora poveriti
arbitrai ICC sa seditem u Parizu, pa sve do sloenijih kojima se ugovora struktura tribunala, jezik
postupka ili merodavno pravo koje e se primeniti.
2. Arbitrani kompromis sporazum stranaka da ve postojei spor povere arbitrai. Poto je spor ve
nastao stranke su u mogunosti da u potpunosti sagledaju sve aspekte njegovog budueg reavanja i da
unapred urede razna procesna i materijalna pitanja.
Po pravilu, arbitrane kaluzule su sumarne, a kompromisom se moe urediti dosta irok krug pitanja.
U poslednje vreme sve ei oblik zasnivanja nadlenosti arbitraa u investicionim sporovima jesu
tzv dijagonalne klauzule one predstavljaju deo bilateralnih investicionih sporazuma.
Tradicionalno, za povredu neke od obaveza iz tog sporazuma investitor bi mogao iskljuivo da zatrai
diplomatsku zatitu. Meutim, uvoenje ovih klauzula unosi novinu. Njima obe drave potpisnice pristaju
na to da ih nezadovoljni investitori iz druge drave tue pred odreenim arbitranim institucijama ili pred
ad hoc tribunalom.
Dijagonalna klauzula, dakle, sadri jednostrano obeanje drave da e se upustiti u spor pred
jednim od nabrojanih tribunala.
Sastavljanje arbitranih klauzula
Francuski pravnik Ajzeman je identifikovao 4 kljune funkcije arbitranog sporazuma:
1) Da vee ugovorne strane
2) Da iskljui sudsko odluivanje, barem do momenta donoenja arbitrane odluke
3) Da ovlasti arbitre da odlue o sporovima koji mogu iskrsnuti meu ugovornim stranama
4) Da omogui efikasnu arbitranu proceduru, iji e rezultat biti odlkuka koja e kasnije biti podobna
za izvrenje
Kako bi klauzula odgovorila ovim Ajzemanovim kriterijumima, ona mora da razrei nekoliko
dilema:
1) Sporazum mora stvoriti jasnu obavezu za stranke. Stranke moraju odluiti da li ele ad hoc ili
institucionalnu arbitrau Odustvo indikacije arbitrane institucije predstavlj jasnu indikaciju za ad
hoc nain reavanja spora.
2) Sporazum mora jasno odrediti arbitrau kao jedini nain reavanja sporova izmeu stranaka
3) Sporazum mora identifikovati krug pitanja koja ulaze u njegov opseg, odnosno objektivni domaaj
arbitranog sporazuma Npr Svi sporovi iz ovog ugovora ili u vezi sa njim ili Svi sporovi koji
nastanu iz ugovora ili u vezi sa njim, ukljuujui i pitanje postojanja, punovanosti i prestanka vaenja.
4) Mora biti jasno da se arbitrai poverava da spor konano rei Naroito je nepreporuljivo da se
ugovaraju odredbe kojima se sudovi ili drugi organi stavljaju u poloaj albenog suda u odnosu na
arbitrani tribunal.
Na osnovu gore navedenog, jedna gola klauzula glasila bi: Za sve sporove koji nastanu iz
ugovora, ili u vezi sa njim, ukljuujui i pitanja postojanja, punovanosti i prestanka vaenja, bie
nadlena arbitraa Meunarodne trgovinske komore u Parizu.

Pored ovih, neophodnih elemenata arbitranog sporazuma, postoje i dodatni elementi koje arbitrana
klauzula moe, ali ne mora da ima. To su:
1) Ako su se stranke odluile za institucionalnu arbitrau, onda je nuno i identifikovanje arbitrane
institucije kojoj poveravaju spor. Preporuljivo je da se tano navede puni naziv institucije kojoj se
poverava eventualni spor.
2) Odabir sedita arbitrae - Ak stranke ne preciziraju mesto u kom e arbitraa imati sedite, to mesto
odredie institucionalna arbitraa (ako je ona ugovorena) ili arbitrani tribunal odnosno arbitar pojedinac
(ako je ugovorena ad hoc arbitraa).
3) Sastav tribunala
4) Odredba o jeziku arbitrae
5) Odredba o merodavnom materijalnom pravu.
6) Ako se ugovara ad hoc arbitraa, stranke ponekad preciziraju i organ imenovanja - to je pojedinac ili
institucija koja e imenovati arbtra pojedinca (ukoliko stranke ne mogu da se dogovore o tome koji e im
pojedinac arbitrirati) ili predsednika vea (ako se arbitri koje stranke imenuju ne mogu dogovoriti oko
predsednika vea).

10

6. PUNOVANOST ARBITRANOG SPORAZUMA ( Formalna i materijalna

punovanost, sposobnost stranaka da zakljue arbitrani sporazum)
Kao i svaki drugi ugovor, arbitrani sporazum mora ispunjavati odreene preduslove kako bi
proizveo eljena dejstva. Ti uslovi tiu se formalne i materijalne punovanosti, kao i sposobnosti stranaka
da zakljue arbitrani sporazum.
1. Formalna punovanost arbitranog sporazuma Jedan od preduslova punovanosti arbitranog
sporazuma jeste pismena forma.
Postavlja se pitanje kako zadovoljiti uslov pismene forme? Da li se pod time podrazumeva samo
papir na kome su potpisi, ili to moe biti i razmena faksova, elekronskih poruka ili SMS-ova na mobilnom
telefonu? Odgovor na ovo pitanje je predmet debate meu strunjacima, mada je najbolje drati se
staromodnijeg shvatanja uslova forme.
Ovim pitanjem bavi se Njujorka konvencija - Prema njoj arbitrani sporazum treba da bude
zakljuen u pismenoj formi, potpisan od obe strane ili sadran u razmenjenim pismima, telegrmima ili
komunikaciji teleprinterom. A ukoliko su stranke zakljuile sporazum u dravama koje propisuju blae
uslove, primenjivae se ti blai uslovi.
Ovo pravilo u pogledu forme izgleda dovoljno jasno, meutim razvoj modernih sredstava
komunikacije insipirie kritiare stroge pismene forme, koji smatraju da insistiranje na strogoj pismenoj
formi stvara prepreku daljem razvitku arbitrae.
Model zakon o meunarodnoj trgovakoj arbitrai (MZ), koji je nastao 30-ak godina nakon
Njujorke konvencije predvia neto blae uslove za formu - pismena forma je zadovoljena i ako je
sporazum zakljuen:
1) putem elektronske komunikacije, pa i
2) konkludentnim putem - tj. kada tuilac tvrdi da sporazum postoji, a tueni to ne osporava
3) sporazum se moe zakljuiti i tako to se u pisanom ugovoru pozove na drugi dokument u kome je
sadrana arbitrana klauzula.
U Zakonu o arbitrai, polaznu taku predstavlja reenje Model zakona. Ovaj zakon predvia 4
alternativna naina da arbitrani sporazum bude formalno punovaan:
1) Klasina pismena forma - sporazum sadran u ispravama koje su stranke potpisale
2) Ublaena pismena forma - sporazum zakljuen razmenom poruka putem sredstava komunikacije koje
omoguuju pismeni dokaz, pri emu potpisi nisu nuni
3) Inkorporacija - sporazum koji se poziva na drugo pismeno koje sadri arbitrani sporazum, ako je cilj
tog pozivanja da se inkorporira arbitrani sporazum
4) Naknadna varijanta klasine forme - tuilac pismenim putem pokrene arbitrani spor, a tueni
izriito prihvati arbitrau i sa tim se saglasi u pismenoj formi, ili izjavi na zapisniku na roitu.
Takoe, punovano je i zakljuenje sporazuma konkludentnim putem - ako tueni ne ospori postojanje
arbitranog sporazuma.
Od ova etiri naina zakljuenja arbitranog sporazuma, zakljuenje konkludentnim putem je
najkontroverzniji nain zakljuenja Naime, u postupku priznanja odluke koja je zasnovana na
takvom sporazumu, strani sud moe utvrditi da takav sporazum ne ispunjava kriterijume sadrane u
Njujokoj konvenciji ,jer komunikacija koju ona predvia podrazumeva aktivno, a ne pasivno ponaanje.

11

2. Materijalna punovanost arbitranog sporazuma Da bi arbitrani sporazum bio punovaan

neopgodno je da su se stranke saglasile o bitnim elementima ugovora, i da su to uinile u granicama koje
je dopustio zakonodavac.
I ovde se moe poi od teksta Njujorke konvencije kao glavnog putokaza u pogledu toga ta se smatra
punovanim sporazumom.
1) Zabrana generalne klauzule Njujorka konvencija predvia da su punovani samo
sporazumi koji se zakljuuju u pogledu odreenih pravnih odnosa. To znai da nee biti punovane
generalne klauzule - klauzule kojima se arbitrai podvrgavaju svi budui odnosi izmeu stranaka.
2) Neparan broj arbitara Ukoliko stranke ugovore da e odluivati paran broj arbitara takav
sporazum e biti nitav u mnogim pravima, ukljuujui i nae.
3) Arbitrabilnost U naem pravu, uslov arbitrabilnosti ima dve komponente:
- prvo, arbitrabilni su samo sporovi o pravima kojima stranke mogu slobodno da raspolau
- drugo, sporovi koji su u iskljuivoj nadlenosti sudova ne mogu se izneti pred arbitrau. Po pravilu re je
o retkim i taksativno nabrojanim situacijama. Prema naem ZMPP-u takva nadlenost vezana je uglavnom
za porodinopravnu i naslednopravnu materiju.
4) Mane volje Zakon o arbitrai predvia da je jedan od razloga nitavosti arbitranog
sporazuma to to je zakljuen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.
3. Sposobnost stranaka da zakljue arbitrani sporazum Da bi sporazum bio punovaan stranke
moraju biti sposobne da ga zakljue.
Prema Zakonu o arbitrai u tom pogledu se postavljaju dva kumulativna uslova:
1) Postojanje pravnog subjektiviteta - Potpisnik mora biti fiziko ili pravno lice.
2) Potpisnik mora imati stranaku sposobnost.
Arbitrau moe ugovoriti i:
- drava
- dravni organi
- ustanove i preduzea u kojima drava ima svojinsko uee

12

7. AUTONOMIJA ARBITRANOG SPORAZUMA

Do zasnivanja nadlenosti arbitrae najee dolazi putem ugovaranja arbitranih klauzula
ona predstavlja deo glavng ugovora koji stranke zakljuuju.
Meutim, arbitrana klauzula se ne moe nikako tretirati kao i svaka druga klauzula ugovora,
ve njen tretman mora biti razliit.
Koji je razlog?
Kada se radi o sudskom odluivanju, metodologija odluivanja je uvek ista: prvo se ispituje sopstvena
nadlenost, a potom reavanje spora ukoliko postoji valjan osnov nadlenosti.
Meutim, u arbitrai je situacija drugaija - jedini osnov nadlenosti je punovaan arbitrani
sporazum.
Stoga postoji opasnost da tueni tvrdi da je glavni ugovor nitav, pa time i arbitrana klauzula
kao deo glavnog ugovora. U tom sluaju bi se moglo zahtevati da o nitavosti svega ne moe odluivati
tribunal, ve sud.
Isto vai i za raskid - tueni moe tvrditi da je raskinuo glavni ugovor, i da time vie ne vai ni
arbitrana klauzula.
Tu pritie u pomo doktrina Autonomija arbitranog sporazuma Ona nalae da se sudbine
glavnog sporazuma i arbitrane klauzule razmatraju nezavisno jedna od druge, tj da se tretiraju kao dva
odvojena sporazuma.
Nitavost glavnog ugovora ne znai i automatski nitavost arbitrane klauzule.
Svrha ove doktrine nije da se po svaku cenu odro arbitrana klauzula na snazi, ve da se o
njihovoj sudbini odluuje odvojeno. Njihova sudbina na kraju moe biti jednaka, ali je bitno da se do toga
dolo odvojenim ispitivanjem.
MZ propisuje Odluka tribunala da je ugovor nitav nee rezultirati i nitavou arbitrane
klauzule
Na ZA u lanu 16 kae: Ako je sproazum o arbitrai zakljuen kao arbitrana klauzula, ona se
prilikom odluivanja o prigovoru, o postojanju ili punovanosti ugovora o arbitrai smatra nezavisnom od
ostalih odredaba ugovora. Odluka o proglaavanju nitavim ugovora koji sadri arbitranu klauzulu ne
povlai nitavost te klauzule

13

8. PRAVO MERODAVNO ZA ARBITRANI SPORAZUM

Kada je arbitrani sporazum zakljuen u vidu arbitrane klauzule, saglasno principu
autonomije arbitranog sporazuma prema kom se arbitrana klauzula i glavni ugovor tretiraju kao dva
odvojena ugovora iako su sadrani u istom pismenu, mogue je da se na glavni ugovor i arbitranu
klauzulu primene razliita prava.
Kada je arbitrani sporazum zakljuen u vidu arbitranog kompromisa situacija je jo jasnija
- jer su glavni ugovor i sporazum su i fiziki odvojeni.
Meutim, postavlja se pitanje koje pravo treba primeniti na arbitrani sporazum?
Kada se radi o arbitranom kompromisu, njega stranke zakljuuju nakon to je spor izbio, pa i
nije nezamislivo da odrede pravo koje e biti merodavno za kompromis, za razliku od njega u arbitranoj
klauzuli gotovo nikad ne stoji odredba iz koje bi se moglo zakljuiti kom je pravu klauzula podvrgnuta.
Meutim, sam ugovor u kome je klauzula sadrana esto sadri izbor merodavnog prava.
Stoga se postavlja pitanje ima li smisla primeniti isto merodavno pravo i na glavni ugovor i na arbitranu
klauzulu?
Postoje dva opravdanja za primenu lex causae koji su stranke samo izabrale:
1) Prvo objanjenje je to da su stranke birajui merodavno pravo za ugovor implicitno izabrale i pravo
merodavno za arbitrani sporazum
2) Drugo opravdanje bilo bi da stranke birajui merodavno pravo za ugovor tom pravu podvrgavaju sve
ugovorne klauzule pa i arbitranu klauzulu.
Dakle, izbor merodavnog prava za ugovor nekad je shvaen i kao izbor merodavnog prava za
arbitranu klauzulu.
Meutim, postavlja se pitanje ta ako nije izvren izbor merodavnog prava za glavni
ugovor?
U tom sluaju bie merodavno pravo koje je sa arbitranim sporom u najblioj vezi, a to je lex loci
arbitri - pravo zemlje u kojoj se nalazi sedite arbitrae.
Ovo reenje prihvata i Njujorka konvencija i Model zakon, kao i zakoni koji su na njemu
bazirani, a retki su pravni sistemi koji odstupaju od tog izbora. Jedan od njih je vajcarski - prema
vajcarskom pravu sporazum e biti punovaan bilo po pravu koje su stranke izabrale, bilo po lex causae
za glavni ugovor ili po vajcarskom pravu.

14

9. DOMAAJ ARBITRANOG SPORAZUMA (Subjektivni i objektivni domaaj)

Tribunal moe odluivati samo u okviru granica koje sporazum obuhvata. Ukoliko tribunal
pree tu granicu i odlui o neemu to ne potpada pod arbitrani sporazum radie se o prekoraenju
ovlaenja tribunala, to predstavlja jedan od razloga za ponitaj arbitrane odluke i odbijanje njenog
priznanja i izvrenja.
Domaaj arbitranog sporazuma ima svoju subjektivnu o objektivnu stranu:
- Subjektivni domaaj arbitranog sporazuma se odnosi na stranke koje su zakljuile sporazum i deluje
inter partes, mada od toga postoje odstupanja.
- Objektivni domaaj prostire se na odnose u vezi sa kojima je arbitrani sporazum zakljuen. Dakle, ako
je sporazum zakljuen u vezi sa jednim kupoprodajnim ugovorom, on nee vaiti za druge ugovore, ak i
da su ugovorne strane iste.
1. Subjektivni domaaj arbitranog sporazuma Arbitrani sporazum obavezuje one koji su
ga potpisali.
Meutim, tubu je idealno podneti protiv entiteta koji ima novca da plati presudu, a esto taj
entitet nije potpisnik sporazuma, ve je ekonomska mo koncentrisana u drugom pravnom licu koje ini
deo iste ekonomske grupacije. Moe li se domaaj arbitranog sporazuma proiriti i na ta lica?
Opravdanje za to trai se u doktrini grupe kompanija - Prema ovom shvatanju smatra se da
arbitrani sporazum obavezuje i onaj pravni entitet koji pripada istoj grupi kompanija kao i entitet koji se
javlja kao potpisnik sporazuma, ako te kompanije ine neraskidivu ekonomsku celinu.
Mogui su i drugi naini proirenja subjektivnog domaaja arbitranog sporazuma:
1) Ukoliko cesijom na mesto jednog lilca stupi drugo lice - negde se smatra da se time automatski prenose
i prava i obaveze iz arbitranog sporazuma, dok se negde zahteva pristanak cesionara.
2) Usled univerzalne sukcesija, najee putem spajanja ili pripajanja, moe doi do toga da u sporu
uestvuje pravno lice koje nije potpisalo sporazum.
2. Objektivni domaaj arbitranog sporazuma Koje su sporove stranke htele da podvrgnu
arbitrai utvruje se paljivom analizom . Najea formulacija glasi da e se arbitrai podvri svi sporovi
koji proisteknu iz ugovora ili nastanu u vezi sa ugovorom. Takva formulacija je dovoljno iroka da
obuhvati ne samo zahteve koji nastanu direktno iz ugovora, ve i one koji nastanu u vezi sa ugovorom.
Protivtuba i kompenzacioni prigovor Za razliku od situacije pred sudom, pred arbitraom
protivtuba moe biti podneta samo ako potpada pod objektivni domaaj arbitranog sporazuma
Ukoliko je jasno da protivtuba ne potpada pod objektivni domaaj arbitranog sporazuma, tueni
moe podneti kompenzacioni prigovor. On je bolji za tuenog jer se ne postavlja pitanje objektivnog
domaaja arbitranog sporazuma. Zadatak tribunala je samo da proveri da li se ugasilo potraivanje
tuioca.
Ogranienje kompenzacije pred arbitraom predstavlja:
- to to je limitirana visinom tubenog zahteva
- Takoe, za razliku od kompenzacionog prigovora, tribunal e se izjasniti o protivtubi ak i kada je tuba
povuena. Dakle, protivtuba ima svoju samostalnu sudbinu.

15

10. PATOLOKE KLAUZULE (Laki stepen patologije, tei stepen patologije,

sudbina patoloke klauzule)
Defektne klauzule se esto sreu u praksi i arbitranom tribunalu daju sloen zadatak - da
odgovore na to ta su stranke htele da ugovore.
Problem ovih klauzula prvi je obradio Ajzeman, i dao im naziv Patoloke klauzule.
Svaka od njih je sastavljena na svoj nain, ali se ipak javljaju pokuaji njihovih klasifikovanja, s
obzirom na to da se neke greke u ugovaranju arbitrae javljaju kao tipine.
Dejvis ove klauzule deli prema nivou patologije, na one u kojima je patologija lakeg i teeg
stepena, a unutar tih klasifikacija nabraja najee defekte:
1. Laki stepen patologije U okviru lekih stepena patologije:
1) Najei problem je nedovoljno jasna volja stranaka da spor povere arbitrai - Npr ukoliko stranke
ugovore da za spor iz ugovora ili u vezi sa njim moe biti nadlena arbitraa, umesto da e biti nadlena
arbitraa. To se moe tumaiti tako da stranke nisu u obavezi da se obrate arbitrai.
2) Ovde spada i pokuaj stranaka da ugovore institucionalnu arbitrau, ali da njeno sedite izmeste
iz grada u kom se ona nalazi i presele na drugo mesto - Najee je meta ICC arbitraa koja ima sedite
u parizu, ali istovremeno odreen broj tribunala koje ICC administrira ima sedite u drugim gradovima i
zemljama. Stoga klauzule esto navode da e spor reiti ICC u enevi ili ICC u Londonu, sto dovodi
u pitanje da li su stranke elele zaista ICC tribunal sa seditem u enevi ili su pak elele arbitrau
enevske trgovinske komore.
3) Laki stepen patologije je i pogreno uneto ime institucionalne arbitrae - Npr stranke ugovore da e
biti nadlena Zvanina trgovinska komora u Parizu, umesto Meunarodna trgovinska komora u Parizu.
Tribunali i sudovi obino smatraju da je izbor odreenog grada uz greku u oznaavanju institucije
dovoljan da se tumai kao izbor najpoznatije arbitrane institucije u tom gradu.
2. Tei oblici patologije postoji ukoliko:
1) Stranke odrede primenu pravila pri kojoj bi i najmanja razlika izmeu tih prava bila fatalna po
potupak - Npr stranke predvide da e se sporovi reavati prema arbitranoj proceduri koju predvia
Graanski zakonik Venecuele i Graanski zakonik Francuske.
2) Stranke predvide kombinaciju sudskog i arbitranog postupka - Npr. da e biti nadlean sud u
Berlinu, a supsidijarno, stranke se slau da bude nadlean arbitrani tribunal ICC. Meutim tu se postavlja
pitanje da li je nadlean sud, pa tek po odluci suda arbitraa? Mora li se sa arbitranim postupkom ekati
do zavretka prvostepenog sudskog postupka ili do zavretka postupka po albi? emu supsidijarnost ako
odluka suda postane pravnosnana? Dakle, postoji takav stepen patologije da se volja stranka ne moe
utvrditi ni nakon briljive analize.
Sudbina patoloke klauzule Mogue je da tueni ne osporava smisao arbitranog
sporazuma, a pored toga je mogue i da stranke naknadnim sporazumom isprave defektnu klauzulu.
Meutim, esto se deava da tueni koristi takvu klauzulu kao sredstvo svoje odbrane osporavanjem punovanosti arbitrane klauzule osporava se i nadlenost arbitrae.
U praksi ne postoji jedinstven odgovor na to kako sudovi i arbitrae reaguju na to:
- Engleski sudovi e, na primer, ostaviti na snazi samo onaj deo klauzule koji ima smisla, dok e ostalo
izbrisati
- S druge strane, potpuno kontradiktorne klauzule ipak nee nita spasiti, jer je teko dati smisao neemu
to je prosto besmisleno.

16

11. ODLUIVANJE O NADLENOSTI (Kompetenz - kompetenz)

Za razliku od suda koji je nadlean kada postoje injenice koje je zakonodavac propisao kao
dovoljne za zasnivanje nadlenosti, arbitraa je nadlena samo ukoliko:
- je spor arbitrabilan
- ako postoji sporazum stranaka da se spor poveri arbitrai
- ako arbitrani sporazum obuhvata upravo stranke u postupku
- ako su tubeni, eventualno protivtubeni zahtevi, unutar objektivnog domaaja arbitranog sporazuma.

Imajui u vidu ove preduslove, osporavanje nadlenosti arbitrae esto se javlja

kao sredstvo kojim se postupak moe usporiti ili u potupnosti zaustaviti.
Osporavanja arbitrane nadlenosti moe biti dvojako:
1) Potpuno osporavanje kada se istie da je sporazum nitav, da ga je zakljuilo drugo lice a ne
tuena stranka, ili da spor nije arbitrabilan.
2) Delimino osporavanje ne tvrdi se da je sporazum nitav, ve da arbitraa nema nadlenost da
odluuje o nekim pitanjima, jer ne potpadaju pod domaaj arbitranog sporazuma.
Kompetenz - kompetenz Ukoliko doe do potpunog osporavanja nadlenosti, javlja se
nekoliko dilema:
1) Prva dilema je ta Da li nitavost glavnog ugovora povlai i nitavost arbitranog sporazuma? Na to pitanje odgovor daje doktrina autonomije arbitranog sporazuma, prema kojoj se sudbine
arbitrane klauzule i ugovora u kome je ona sadrana tretiraju odvojeno. Konaan ishod moe biti da i
glavni ugovor i arbitrana klauzula budu nitavi, ali je bitno da se svaki ispita ponaosob.
2) Druga dilema je ta Ko o nadlenosti treba da odluuje? - Kao prirodno reenje namee se da o
tome treba da odlui sama arbitraa, kao to o svojoj nadlenosti odluuje sud. Meutim, ukoliko odlui
da je arbitranog sporazuma nema ili da je nitav, postavlja se pitanje Odakle onda pravo tribunalu da
odluuje? - stranke ga nisu ovlastile da odluuje o bilo emu pa ni o nadlenosti.
Odgovora na to pitanje daje doktrina Kompetenz - kompetenz, koja predstavlja pravnu fikciju da
je tribunal uvek nadlean da odlui o svojoj nadlenosti. ak i ako konani ishod bude to da arbitrani
sporazum nije ni zakljuen, ne dira se u nadlenost tribunala da odluuje o tome.
Naravno, iako arbitri imaju kompetenz-kompetenz to ne znai da je njihova odluka o nadlenosti
jedina, ve e re o nadlenosti arbitrae imati svakako imati sudovi.

Tu se postavlja pitanje da li su sudovi duni da se uzdre od odluivanja o nadlenosti

arbitrae sve dok sama arbitraa o tome prvo ne odlui?
Zakonodavstva su podeljenja:
1) U nekim zakonodavstvima prednost se daje arbitrai, a ako tribunal jo nije konstituisan arbitrani
sporazum sudovi ispituju samo prima faciae (na prvi pogled).
2) U nekim se, pak, sudu daje mnogo ira uloga u ispitivanju nadlenosti arbitrae, jer se prua
mogunost da sud prvi ue u ispitivanje toga da li ima nadlenost ili ne.
Prema ZA sud se moe oglasiti nadlenim samo ako su manjkavosti arbitranog sporazuma
oigledne, to jasno sugerie da smo se opredelili za prima faciae ispitivanje arbitranog sporazuma.

17

12. MEHANIZAM ODLUIVANJA O NADLENOSTI (Nekoliko moguih scenarija

osporavanja nadlenosti, Odnos sudskih i arbitranih odluka o nadlenosti)
Nekoliko moguih scenarija osporavanja nadlenosti
Postoji nekoliko moguih scenarija osporavanja arbitrae:
1. Najei scenario je da se nakon pokretanja arbitranog postupka, nadlenost ospori pred samom
arbitraom Prigovor nenadlenosti se u tom sluaju moe istai najkasnije u odgovoru na tubu,
eventualno i na raspravi ukoliko tueni nije odgovorio na tubu.
Ako se takav prigovor uloi, tribunal e naloiti razmenu pismena u kojima stranke pojanjavaju svoje
stavove u vezi nadlenosti, a zatim sledi i usmena rasprava posveena pitanju nadlenosti.
2. Drugi nain je da se stranka koja smatra sporazum nitavim ili nepostojeim obrati sudu Taj nain
osporavanja ima dve podvarijante:
1) Mogue je deklaratornom tubom zahtevati da sud utvrdi da je arbitrani sporazum nitav
tj. da nije zakljuen
2) Stranka koja eli da podnese tubu, a smatra da je sporazum oigledno manjkav moe se odmah
obratiti sudu i istai tubeni zajtev umesto pred arbitraom. A ako tueni istakne prigovor
postojanja arbitranog sporazuma, sud je duan da predmet prepusti arbitrai, osim ako utvrdi da je
sporazum oigledno nitav. Ukoliko, pak, tueni taj prigovor ne istakne, smatra se da je preutno
prorogirao nadlenost suda.
3. Trei nain je da se preispitivanje nadlenosti arbitrae aktivira nakon to je arbitrana odluka
doneta Tada preispitivanje nadlenosti slui kao sredstvo za izdejstvovanje ponitaja odluke.
Meutim, to sredstvo se ne moe koristiti na kraju postupka kada stranci ne odgovara reenje, ve samo
ako je nadlenost konstantno osporavana. Ako se tueni upusti u spor i ne istakne prigovor
nenadlenosti u toku postupka, pitanje nadlenosti se ne moe naknadno otvarati.
Mehanizam odluivanja o nadlenosti
Ako se nadlenost osporava pred samom arbitraom nain odluivanja o prigovoru se razlikuje u
zavisnosti da li se radi o ad hoc ili institucionalnoj arbitrai.
1) Ako je re o ad hoc arbitrai nesporno je da e o tome odluiti tribunal odnosno arbitar
pojedinac, jedino je sporna forma odluke, a postoje dve opcije:
- Da se o nadlenosti odluuje kao o prethodnom pitanju i da se o tome donese posebna odluka.
Stranke zatim mogu tu odluku izneti pred sud i odluka suda e biti konana, dalje albe nema.
- Da se odluka o nadlenosti donese zajedno sa odlukom o meritumu- tada se nadlenost moe
naknadno osporavati samo u postupku ponitaja ili eventualnog priznanja i izvrenja u inostranstvu.
2) Ako je re o institucionalnoj arbitrai Neki pravilnici predviaju da sama institucija vri
prethodnu kontrolu postojanja arbitrane klauzule. Tako npr Pravilnik STA predvia da prethodnu
kontrolu postojanja arbitrane klauzule vri Predsednitvo:
- Ako nakon tog prima faciae ispitivanja nae da klauzule ima, predmet dalje ide svojim tokom
- Ako nae da klauzule nema, poziva tuenog da se izjasni da li prihvata nadlenost, a u sluaju da ne
prihvati, tuba se odbacuje.
Ukoliko arbitrana klauzula proe poetnu kontrolu, pa bude osporena tek naknadno, o tome
odluku donosi proireno vee: normalnom sastavu vea se pridruuju i predsednik i potpredsednik STA.
Odnos sudskih i arbitranih odluka o nadlenosti Postoji jasna namera zakonodavaca da, pored
arbitrae, re o postojanju nadlenosti imaju i sudovi. Meutim, sud ne moe da odluuje o nadlenosti
arbitrae ako se ona oglasi nenadlenom, ve samo ukoliko arbitraa smatra da ima nadlenost.
Odluka o nadlenosti se moe doneti kao odluka o prethodnom pitanju ili kao odluka o predmetu
spora, a sudu se moe obratiti samo u pogledu odluke o prethodnom pitanju:
- Ako sud zakljui da nadlenosti nema pre nego to je arbitraa zapoela - spor se ne moe okonati
pred arbitraom, jer je sudska odluka o nenadlenosti postala res judicata. Ukoliko arbitraa donese
odluku uprkos sudskoj odluci o nenadlenosti, ta arbitrana odluka e biti ponitena.

18

13. IZBOR I IMENOVANJE ARBITARA (Arbitar pojedinac i arbitrani tribunal,

Izbor arbitara, Postupak imenovanja, Receptum arbitri)
Arbitar pojedinac i arbitrani tribunal Pri izboru arbitara, jedna od prvih dilema je da li e
se spor poveriti arbitru pojedincu ili arbitranom tribunalu.
- Arbitar pojednac e biti bolje reenje kada je u pitanju spor manje vrednosti, jer e postupak biti jefiniji
ukoliko se angauje jedna, a ne tri osobe.
- Trolano vee je skuplje, ali ima takoe svoje prednosti - kada se radi o komplikovanom problemu,
trolano vee je spremnije da kvalitetno pretrese sve aspekte sluaja.
U naelu, stranke su slobodne u izboru broja arbitara, osim to mnoga zakonodavstva
predviaju uslov da broj arbitara mora biti neparan - ukoliko je paran moe doi do situacije da se ne
moe formirati veina za donoenje arbitrane odluke. Mada, i od tog pravila da broj arbitara mora biti
neparan postoji izuzetak u engleskom pravu, a re je o ampajr sistemu - u njemu stranke biraju paran broj
arbitara, obino dvojicu, a ako se ne sloe o odluci, onda biraju treeg na kog prelaze sva ovlaenja za
odluivanje. Ovaj sistem je danas prevazien ak i u Engleskoj, i sree se dosta retko.
Ukoliko stranke nisu unapred odluule o broju arbitara:
- Ukoliko su ugovorile instuticionalnu arbitrau odgovor e dati pravilnik te institucionalne
arbitrae.
- Ukoliko su ugovorile ad hoc arbitrau reenje e dati nacionalni zakon.Prema ZA odluku e
doneti sud. Mada, neki zakoni odmah predviaju da li e spor reiti arbitar pojedinac ili trolano vee.
Izbor arbitara Kada se govori o izboru arbitara, stranke najee biraju osobe u koje imaju
poverenja. Spor pred arbitraom je najee pravni spor, stoga se za arbitre najee biraju pravnici advokati, pravnici zaposleni u preduzeima, profesori prava. Ipak, u nekim vrstama sporova, a naroito u
graevinskim i pomorskim sporovima, razvijena je praksa da se biraju arbitri koji nisu pravnici ali
poseduju relevantno znanje koje e koristiti reavanju spora (npr. graevinski inenjer).
Postupak imenovanja arbitara Kada se govori o imenovanju arbitra, razlikuje se imenovanje
arbitra pojedinca i imenovanje trolanog vea.
1. Imenovanje arbitra pojedinca Arbitra pojedinca po pravilu zajedniki imenuju stranke.
1) Ako se radi o institucionalnoj arbitrai - Npr u postupku pred STA stranke imaju 30 dana od
odgovora na tubu da se dogovore o linosti arbitr, pritom arbitra moraju izabrati sa liste arbitara pri STA.
Ukoliko to ne uine u predvienom roku predsednik STA e imenovati arbitra.
2) Ako se radi o ad hoc arbitraama - problem je taj to nema organa koji bi priskoio u pomo
ukoliko stranke nisu imenovale arbitra. Ulogu u tom sluaju ima organ imenovanja, kog odreuju stranke
u arbitranom sporazumu odnosno klauzuli.
- Ako su stranke ugovorile da se arbitraa odvija u skladu sa UNCITRAL pravilima , a nisu
ugovorile ko e biti organ imenovanja, svaka stranka moe od Generalnog sekretara Stalnog
arbitranog suda u Hagu da odredi organ imenovanja.
- Evropska konvencija koju je naa zemlja ratifikovala prediva da e organ imenovanja biti
predsednik nadlene trgovinske komore zemlje u kojoj je stranka koja je propustila da izvri
imenovanje.
- Nacionalni zakoni, ukljuujui i na, previaju da stranke imaju 30 dana da imenuju arbitra
pojedinca, nakon toga se mogu obratiti organu imenovanja, a ukoliko ga nema, nadlenom sudu.
2. Imenovanje trolanog vea Ako o sporu treba da odlui trolano vee svaka od stranaka imenuje po
jednog arbitra, a zatim dva tako izabrana arbitra biraju treeg - predsednika vea.
Do problema moe doi kada ta dva arbitra jednostavno ne mogu da postignu saglasnost o osobi
koju ele kao treeg arbitra. U tom sluaju takoe:
- Ako se radi o institucionalnoj arbitrai - u pomo priskae arbitrana institucija
- Ako se radi o ad hoc arbitrai - organ imenovanja odnosno sud.

19

Problem sa mnoinom procesnih subjekata Arbitrani postupak je dizajniran za situaciju

kada se i na strani tuioca i na strani tuenog javlja po jedno lice. Meutim, ponekad dolazi do potrebe da
se na strani tuioca ili tuenog javi po nekoliko subjekata.
U pogledu imenovanja arbitara ovaj problem predstavlja naruavanje principa ravnopravnosti.
Pravilnik STA predvia da e, ukoliko na jednoj od stranaka ima vie lica, oni morati zajedniki
da imenuju svog arbitra. Ukoliko to ne uine to e uiniti Predsednik STA.
Receptum arbitri Odnos izmeu stranaka i arbitara je prvenstveno ugovorni - arbitri svoja
ovlaenja crpu iz volje stranaka da im povere reenje spora.
O prirodi tog ugovora ne postoji saglasnost, ve se on najee kvalifikuje kao ugovor sui generis
koji lii na ugovor o nalogu.
Smatra se da ugovor sa arbitrom zakljuuju obe strane u sporu, a ne samo ona koja ga je
imenovala.
1) Honorar arbitra Zakljuenjem ovog ugovora za stranke nastaje obaveza da arbitrima plate
honorar za rad, a postoje dva naina na koji se izraunava iznos honorara:
- Prvi nain je raunanje sati koje su arbitri proveli radei na sluaju i odreivanje cene sata
- Drugi nain je da se iznos honorara vee za vrednost spora.
Ukoliko je ugovorena ad hoc arbitraa, onda stranke i arbitri pregovaraju o visini naknade i o
metodu njenog izraunavanja.
2) Obaveze arbitara Arbitri imaju vie obaveza, a to su:
- Da ree spor
- Moraju biti nezavisni i nepristrasni (Stoga su duni da p oprihvatanju dunosti iznesu sve okolnosti
koje mogu uticati na njihovu nepristrasnost i nezavisnost)
- Postupak moraju voditi na fer i efikasan nain
- Moraju svoj mandat obaviti do kraja (Na ZA doputa povlaenje arbitra samo u sluaju opravdanih
razloga zbog kojih nije u stanju da obavlja svoju dunost)
- Duguju strankama tajnost postupka (esto je razlog ugovaranja arbitae upravo to to stranke ne ele
svoj spor da izlau javnosti. Stoga, arbitri ne mogu bez saglasnosti stranaka da objavljuju njihov identitet
niti detalje spora).

20

14. NEPRISTRASNOST I NEZAVISNOST ARBITARA ( Koncept nepristrasnosti i

nezavisnosti, Obaveza saoptavanja okolnosti koje mogu biti relevantne za ocenu
nezavisnosti i nepristrasnosti arbitara)
Svakome je garantovano pravo na nezavisno suenje tj da o njegovim pravima i obavezama odlui
nezavisni tribunal. Veina nacionalnih zakona i arbitranih pravilnika predvia nepristrasnost i nezavisnost
kao preduslov odvijanja arbitrae. Na prvi pogled ta dva pojma izgledaju veoma slino, ali ipak postoje
i razlike:
1) Nezavisnost je objektivno stanje odnos u kome se arbitar nalazi u odnosu na stranke - tj
nepostojanje odreenih poslovnih i drugih interesa izmeu stranke i arbitra. Nedopustivo bi bilo da stranka
kao arbitra imenuje svog zaposlenog, roaka, ili npr lice koje poseduje znaajan broj akcija u jednoj od
kompanija koje se spore.
2) Nepristrasnost je subjektivna kategorija Arbitar moe biti objektivno nezavisan u odnosu na
stranke, a da ipak bude pristrasan. Na primer, arbitar moe biti pristrasan prema strankama iz odreene
zemlje, ili npr imati ve formirano miljenje o odreenom sporu.
U svakom sluaju, apsolutna nepristrasnost je retko mogua - naroito u sluaju kada arbitra
imenuje stranka. Od njega se ne oekuje da navija za stranku koja ga je imenovala, ve da na roitu
postavlja pitanja koja e razjasniti poziciju stranke koja ga je imenovala.
No, s obzirom na to da obe stranke imenuju po jednog arbitra, konani balans je da je tribunal u celini
nepristrasan.
Obaveza saoptavanja okolnosti koje mogu biti relevantne za ocenu nezavisnosti i
nepristrasnosti arbitra - Arbitri imaju obavezu da strankama otkriju sve okolnosti i injenice koje mogu
dovesti u sumnju njihovu nezavisnost i nepristrasnost. Ako je re o arbitru kog imenuje stranka, prva
prilika da se to uini je onda kada se stranka raspituje da li je uopte arbitar slobodan da prihvati sluaj.
Ve i ta prva razmena informacija moe stranku ubediti da od imenovanja takvog arbitra odsutane.
Postavlja se pitanje: Koje su to okolnosti i injenice koje arbitar treba da obelodani?
- Prema naem ZA duan je da saopti injenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u
njegovu nepristrasnost i nezavisnost - dakle ne samo injenice koje verovatno mogu izazvati sumnju, ve i
one koje malo verovatno takvu sumnju moguu izazvati.
- Prema Pravilniku STA duan je da otkrije bilo koju okolnost koja moe izazvati sumnju
- Pravlinik ICC arbitrae predvia da je arbitar duan da otkrije sve okolnosti koje u oima
stranaka mogu izazvati sumnju u nezavisnost i nepristrasnost.
Javljaju se pokuaji da se identifikuju situacije u kojima arbitar moe oekivati da odreena
injenica moe kod stranaka izazvati opravdanu sumnju u njihovu nezavisnost i nepristrasnost. Tako je
Meunarodna advokatska komora donela Uputstva o sukobu interesa u meunarodnoj trgovinskoj
arbitrai - ta uputstva sadre 4 kategorije situacija:
1) Non-waivable crvena lista u kojoj se uvek mora odustati od imenovanja arbitra: identitet
linosti arbitra i stranke, arbitar je istovremeno i azastupnik stranke, arbitar ima znaajan interes u jednoj
od stranaka, arbitar prua redovno pravne savete jednoj od stranka.
2) Waivable crvena lista potencijalno vodi diskvalifikaciji arbitra, ali stranke to ne moraju uiniti:
arbitar je prethodno pruao pravne savete stranci, arbitar poseduje akcije u pravnom licu koje je stranka u
sporu...
3) Narandasta lista Arbitar sada nema vezu sa strankom koja ga postavlja, ali je u protele tri
godine tu stranku zastupao i pruao joj savete, advokatska kancelarija u kojoj arbitar radi trenutno prua
pravne usluge stranci, arbitar je iznosio javno stav u pogledu arbitranog spora...
4) Zelena lista je lista situacija koje se uglavnom ne moraju prijaviti - arbitar je ranije objavljivao
pravna miljenja o pravnom pitanju koje se javlja kao sporno pred arbitraom, arbitar je ranije bio
koarbitar sa zastupnikom jedne od stranaka itd..
Kada arbitar navede neku od okolnosti za koje se smatra da mogu izazvati sumnju u njegovu
nezavisnost i nepristrasnost, stranke imaju mogunost da stave primedbu na njegovo imenovanje. Ta
primedba nije isto to i izuzee.
21

15. IZUZEE ARBITRA

Svako moe da pogrei pa tako i stranke imenujui arbitra. Mehanizam za ispravljanje takvih
greaka je upravo izuzee arbitra.
Razlozi za izuzee Opteprihvaeni razlog za izuzee je opravdana sumnja u nepristrasnost i
nezavisnost arbitra. Radi se, dakle, samo o okolnostima koje mogu izazvati opravdanju,a ne bilo koju
sumnju u nezavisnost i nepristrasnost arbitara. To znai da je krug okolnosti za izuzee ui od kruga koji
je arbitar duan da obelodani.
Neki propisi pa i na ZA kao razloz za izuzee predvia i to da arbitar nema kvalifikacije koje su
stranke utvrdile.
Odluivanje o izuzeu
1) Ukoliko se radi o ad hoc arbitrai prema ZA o izuzeu odluuje sud, a zahtev za izuzee se moe
podneti u roku od 15 dana od kada je stranka saznala za imenovanje arbitra ilii za razlog za njegovo
izuzeee.
2) Ukoliko se radi o institucionalnoj arbitrai smatra se da su stranke arbitranoj instituciji
poverile i odluivanje o izuzeu. Rok u kom se moe zahtevati izuzee je takoe 15 dana od imenovanja
ili od kada je stranka saznaa za razlog za izuzee.
Ako arbitar pri imenovanju obelodani odreene okolnosti, a stranka ih ne smatra dovoljnim za
izuzee, po proteku ovog roka vie nee moi da se poziva na te okolnosti.
Jedna od dilema je da li se je odluka arbitrae kojom se odbija zahtev za izuzee konana ili se
moe uloiti alba? Prema naem ZA ne predvia se alba, i odluka arbitrae je konana.
Pristrasnost odnosno zavisnost i nekvalifikovanost arbitra moe se i kasnije istai - kao razlog za
ponitaj arbitrane oluke ili kao razlog zato arbitranu odluku ne treba priznati ili izvriti.
U tom sluaju stranka svoje primedbe mora da istakne odmah tokom postupka. Ako ne prigovori
i nastavi da uestvuje u postupku, gubi pravo da se na te okolnosti poziva u kasnijim fazama postupka.
Tada e jedino moi da se poziva na razloge za izuzee koji su joj naknadno postali poznati.

16. OSTALI NAINI PRESTANKA MANDATA

Pored izuzea, i smrti, mandat arbitra moe prestati i na druge naine:
1. Povlaenje arbitra sa dunosti Arbitar se moe povui sa dunosti ukoliko za to postoje
opravdani razlozi. To moe biti razlog nevezan za sam postupak, na primer bolest, ali moe biti
povezan i sa pokrenutim postupkom izuzea.
Ukoliko na pokrenut postupak izuzea arbitar reaguje povlaenjem, to ne znai da se arbitar zaista
osea zavisnim ili pristrasnim, ve moe biti rezultat odluke arbitra da je bolje da se povue nego da
odluuje u sporu u kome neka od stranaka nema poverenja u njega.
Zbog opasnosti da se arbitar olako povue sa dunosti, neka prava predviaju da se za ostavku
arbitra mora prbaviti dozvola suda.
2. Opoziv po zajednikom zahtevu stranaka Volja stranaka predstavlja osnov arbitrae, stoga
je besmisleno da arbitar bude osoba koju obe stranke smatraju nepodobnom da obavlja tu dunost. Razlog
za to moe biti isti kao i razlog za izuzee, ali je ee nemogunost arbitra da obavlja dunost iz
stvarnih ili pravih razloga - nesposobnost za rasuivanje, nemarno obavljanje obaveza itd..
Kada strane postignu dogovor o opozivu arbitra, nije vie potrebno da se o tom sporazumu neko
izjanjava, ni arbitraa ni sud.
3. Opoziv po zahtevu jedne od stranaka Ukoliko stranke ne postignu dogovor o opozivu
arbitra, opoziv moe pokuati i samo jedna stranka, a razlog za to moe biti procena da arbitar nije u
stanju da obavlja svoju dunost. Poto nema saglasnosti stranaka, odluku o tome e doneti arbitrana
institucija ili sud.

22

17. ZAMENA ARBITRA

Ako arbitar prestane da obavlja svoju dunost (usled smrti, izuzea, usled toga to se povukao sa
dunosti, ili je opozvan) sledei korak bie zamena arbitra.
Veina nacionalnih zakonodavstava, pa i nae, predvia da e se nedostajui arbitar imenovati na
iti nain kako je bio imenovan:
- Ako se radi o arbitru koga imenuje stranka ta ista stranka ga ponovo imenuje
- Ako se radi o predsedniku vea koga su imenovali zajedniki koarbitri oni to ine opet.
Meutim, od tog pravila postoje izuzeci Naime, pristrasni arbitar moe pokuati da sprei
donoenje odluke nepovoljne za stranku koja ga je imenovala tako to e pred donoenje odluke istupiti
iz tribunala.
Kao ilustracija tog problema moe posluiti sluaj Ivana Milutinovia pred ICC arbitraom
Trolani tribunal stigao je skoro do kraja postupka i usmene rasprave, a onda je nae preduzee zatrailo
da se ispitaju ponovo jo neki od svedoka tuenog. Arbitar koga je imenovao Ivan Milutinovi je da
ostavku jer je smatrao nekorektnim odbijanje predloga.
Meutim, ICC tu ostavku nikad nije prihvatio, jer bi ekanje da se izabere novi arbitar dovelo u
pitanje efikasnost postupka.
ta vie poena ovim iskustvom ICC je u svoj pravilnik uvela pravilo po kome je mogue da
odluuje i krnji tribunal Ako postupak bude zakljuen i sve to ostane tribunalu je da donese odluku,
pa arbitar umre ili ga ICC ukloni iz postupka, ICC e konsultovati preostale arbitre da li da tribunal bude
dopunjen ili se odluka moe doneti i bez dodatnog arbitra
Ovakvog pravila kod nas nema - ni u Za, niti u Pravilniku STA.
Ostaje pitanje da li se u sluaju zamene arbitra postupak ponavlja ili ne?
- Kada je re o zameni predsednika vea ili arbitra pojedinca ponavljanje je neminovno.
- Ako je zamenjen jedan od arbitara koga su postavile stranke moe se argumentovati i
nastavljanje postupka od one take u kojoj je prekinut.
ZA se ne bavi ovim pitanjem, ali neki zakoni, kao to je engleski, preputaju rekonstruisanom
tribunalu da donese odluku o tome da li e se postupak nastaviti ili ponoviti.

23

18. MERODAVNO PROCESNO PRAVO PRED ARBITRAOM (Procesna

autonomija volje, Lex arbitri, Hijerarhija izvora procesnih normi, Delokalizacija
arbitrae)
Postupak pred sudom odvija se po domaim procesnim pravilima, i od tih pravila se ne moe
odstupiti. Meutim, u arbitrai je situacija neto drugaija.
Procesna autonomija volje Ukoliko stranke odaberu institucionalnu arbitrau, birajui
instituciju, biraju i pravila po kojima e se spor reiti, ali im nije zabranjeno da svojom dispozicijom
menjaju odreene odredbe pravilnika. Ukoliko pak stranke izaberu ad hoc arbitrau, one mogu
izgraditi procesna pravila po kojima e se arbitraa odvijati, ili pak dogovoriti da se primeni neki gotov
obrazac.
Meutim, tu se radi o izboru pravila a ne prava. Ostaje pitanje koje je pravo u okviru kog e se
posmatrati njihova procesna autonomija volje.
Vai pravilo da stranke, kao to mogu birati procesna pravila, mogu birati i merodavno procesno
pravo po kome e se arbitraa odvijati.
Meutim, stranke gotovo nikad to ne ine, a i kada ine obino se bira pravo zemlje u kojoj
arbitraa ima sedite - lex loci arbitri.
Lex loci arbitri je pravo zemlje u kojoj arbitraa ima sedite. Predstavlja procesni okvir u
kome stranke mogu iskazati svoju autonomiju.
Mnoge norme se uopte i ne nalaze u procesnom zakonodavstvu. Npr pitanje arbitrabilnosti
patentnog spora nije procesnog karaktera, ve e na to pitanje odgovor dati lex arbitri. Takoe i pravila o
izuzeu arbitra, odreivanje privremenih mera itd...
U ogromnom broju sluajeva e, dakle, ukoliko nije ugovoreno strano procesno pravo, tribunal
primeniti lex arbitri.
Hijerarhija izvora procesnih normi Osnovno pravilo je da autonomija volje ne moe biti u
suprotnosti sa imperativnim normama zemlje u kojoj se nalazi sedite arbitrae. A hijerarhija u primeni
procesnih odredbi zavisi od toga da li je ugovorena institucionalna ili ad hoc:
1. Ako je ugovorena ad hoc arbitraa hijerarhija je sledea:
1) Najpre se primenjuju sva pravila o kojima su se stranke dogovorile, ukoliko su u skladu sa
imperativnim normama lex arbitri
2) Ako se stranke nisu dogovorile o procesnim pravilima, oblikovanje postupka se preputa
arbitrima, pod uslovom da je takav postupak u skladu sa lex arbitri.
2. Ukoliko je ugovorena institucionalna arbitraa:
1) Najpre e se primeniti pravilnik institucionalne arbitrae
2) Ukoliko pravilnik ne regulite neko pitanje, postoje razliiti naini da se ta pravna praznina
popuni:
- primenie se najpre ono pravilo o kom se stranke dogovore, a ako tog dogovora nema, pravilo
koje se najcelishodnije uini arbitrima. A svi dogovori i pravla koja se prmenjuju ne smeju biti u
suprotnostima sa imperativnim normama lex arbitri.
Delokalizacija arbitrae predstavlja pokuaj da se arbitrani postupak izmesti iz okvira nekog
nacionalnog procesnog zakonodavstva - arbitri, dakle, proceduru izdiu iznad lex arbitri i vezuju je za
meunarodno javno pravo ili opte principe postupka.
Dakle, delokalizacija ima dve glavne take:
- Procedura se moe sprovesti ne uzimajui u obzir propise lex arbitri
- Nad tako donesenom odlukom, sudovi zemlje sedita nee vriti kontrolu, ve e se ona eventualno
obaviti tek kasnije, u postupku priznanja i izvrenja.
Iako je u jednom momentu stekla naklonost odreenog broja pravnika, preteno francuskih,
delokalizacija je danas naputena. Izuzetak je jedino postupak pred ICSID arbitraom u kom lex
arbitri zamenjuje sistem meunarodne pravde.
24

19. NAELA ARBITRANOG POSTUPKA

Jedna od prednosti arbitrae nad sudom je upravo nain na koji se postupak odvija, a neke od
prednosti su uglavnom: fleksibilnost, efikasnost kao i manja izloenost javnosti.
Iako se arbitrani postupak razlikuje od parninog postupka, postoje i odreene slinosti - neka
naela arbitranog postupka su identina onima koja se sreu u parninom postupku.
1) Najpre naelo dispozicije Spor pred arbitraom se pokree tubom, tj na zahtev jedne od stranaka, a
arbitri mogu odluivati samo o onome to je tubom zahtevano. Meutim, arbitraa ide i korak dalje strankama je doputeno da odaberu procesna pravila i da ih same kreiraju.
Dakle, naelo dispozicije pred arbitraom ima iri domaaj od parninog postupka, u kom su pravila
uglavnom kruta i jedini nain varijacije procesnog okruenja je prorogacija nekog drugog pravosua.
2) Pred arbitraom vai i naelo kontradiktornosti Strankama se mora pruiti mogunost da se izjasne
o zahtevima i navodima suprotne strane.
3) Takoe, vai i naelo ekonominosti I sud i arbitraa su duni da postupak sprovode bez
odugovlaenja. Meutim, za razliku od sudova, arbitraa nije u stanju da postupak ubrza prinudom i
kanjavanjem svedoka i stranaka.
Meutim, neka od naela parninog postupka su pred arbitraom delimino ili u potpunosti iskljuena:
1) Naelo javnosti predstavlja izuzetak, s obzirom na to da se arbitraa odvija iza zatvorenih vrata.
Stranke se izuzetno mogu dogovoriti da naelu javnosti daju efekta u postupku, mada je to retkost.
Ponekad se, dodue, objavljuju tekstovi arbitranih odluka, ali u tim odlukama su izostavljeni identitet
stranala i ostali podaci na osnovu kojih se moe zakljuiti ko je uestvovao u sporu.
2) Raspravno naelo varira od zemlje do zemlje. U anglosaksonskim zemljama je u parnicama
izraenije raspravno naelo, stoga su i arbitri koji dolaze iz tih zemalja skloniji da iznoenje dokaza
prepuste strankama. Kontinentalni arbitri su pak skloniji da odigraju aktivniju ulogu.
3) Naelo usmenosti U postupku pred arbitraom rasprava se po pravilu odrava, mada arbitraa
nije duna da odri usmenu raspravu ako oceni da se odluka moe doneti i bez usmene rasprave.
4) Naelo neposrednosti znai da arbitranu odluku donesu arbitri koji su postupak pratili u
celosti. Ipak arbitraa ima manje strog odnos prema ovom naelu nego u uporednim graanskim
postupcima.

25

20. POETNI STADIJUMI POSTUPKA

Stranke ve u svom arbitranom sporazumu mogu da urede koja bi se to radnja smatrala
otpoinjanjem arbitranog postupka, meutim one to izuzetno retko rade.
Momenat koji se vezuje za poetak arbitranog sporazuma zavisi od toga da li je u pitanju ad hoc
ili institucionalna arbitraa:
1) Kada je re o institucionalnoj arbitrai postupak otpoinje u momentu kada institucionalna
arbitraa primi zahtev za arbitrau ili tubu.
2) Kada je re o ad hoc arbitrai postupak otpoinje kada tueni primi zahtev za arbitrau ili
tubu.
Dakle, sreu se dve vrste pismena kojima se moe inicirati arbitraa:
1) Zahtev za arbitrau sadri samo: identifikaciju stranaka, dokaz o postojanju arbitranog sporazuma
i imenovanje arbitra. Svrha ovog zahteva je da se tueni obavesti da se protiv njega pokree arbitraa.
Pored toga, ovim zahtevom se daje ansa tuiocu da pojaa pritisak na tuenog da se eventualno
poravnaju.
Tuba se podnosi naknadno, a ako to ne bude uinjeno u odgovarajuem roku postupak se obzustavlja.
2) Druga mogunost je da se postupak odmah pokrene tubom u njoj se opisuje spor, istie tubeni
zahtev, injenice i dokazi na kojima se zasniva tubeni zahtev.
Otpoinjanje postupka dovodi tuioca u situaciju da vie ne moe povui tubu bez saglasnosti
tuenog. Takvo reenje propisuje i ZA Podnetu tubu tuilac moe povui, ali ako se tueni tome
usprotivi, a tribunal proceni da tueni ima opravdan interes da se donese konana odluka, povlaenje tube
nee imati efekta.
Postavlja se pitanje da li je momenat otpoinjanja arbitrae neto to zavisi od institucionalnih
pravila, ukoliko je ugovorena institucionalna arbitraa i da li je tim propisom kasnije vezan sud?
- Npr ukoliko pravilnik arbitrae predvia da se postupak mora okonati u roku od godinu dana od
otpoinjanja arbitrae, taj datum bi se cenio prema onome to sam pravilnik smatra danom otpoinjanja
arbitrae. Meutim, ukoliko bi tribunal pri odluivanju trebao da ocenjuje da li je prekinut zakonski rok
zastarelosti, momenat otpoinjanja arbitrae e se ceniti prema merodavnom pravu, a bie irelevantno
ta pravilnik smatra poetkom arbitranog postupka.
Ponekad se javlja i pitanje kako tretirati manjkave pokuaje da se arbitraa otpone - ukoliko
stranka podnese zahtev za arbitrau ili tubu koja ne ispunjava sve predviene kriterijume? Mnogi zakoni,
ukljuujui i na ne sadre reenje o ovom pitanju. Praksa ICC je da se izae u susret tuiocu i da se nakon
dopune i ispravke prvi podnesak rauna kao momenat pokretanja arbitrae.
Dostavljanje Tuena strana mora biti obavetena o pokrenutom postupku. Dostavljanje u
parnici je dosta komplikovanije u odnosu na arbitrau:
U parnici, lino dostavljanje se smatra preduslovom fer postupka. Pored toga, kada se radi o
graanskim postupcima sa elementom inostranosti - ako je tueni strano lice, pa se dostava vri
diplomatskim putem.
U arbitranom postupku, dostava se smatra urednom i ako je pismeno upuno na potansku
adresu primaoca - a pod potanskom adresom se smatra ona adresa na koju primalac redovno prima
potu. A ukoliko tuenog nema na adresi na kojoj se dostava pokuava - pismeno se smatra primljenim
kada je upueno na poslednju poznatu adresu primaoca.
Postavlja se pitanje kada se dostava smatra izvrenom:
- Ukoliko se radi o dostavi na ruke kada je pismeno neposredno predato.
- Ukoliko se radi o dostavi preporuenom potom:
- Ako je pismeno primio danom prijema pismena
- Ako je dostava adresata nema danom kad je pismeno poslato.

26

21. SPROVOENJE POSTUPKA

Vremenski okvir Nakon to potupak otpone postupak ulazi u fazu u kojoj se od arbitara
oekuje da na to efikasniji nain obave mandat koji su im stranke poverile. Brzina kojom e se
postupak odvijati zavisi od aurnosti arbitara kao i sloenosti predmeta.
Neki pravilnici propisuju koliko bi postupak trebalo da traje. Tako Pravilnik STA previa da
se postupak mora okonati u roku od godinu dana od konstituisanja arbitranog tribunala, Pravilnik ICC
arbitrae da se odluka mora doneti u roku od 6 meseci od kada je poslednji put korigovan plan odvijanja
arbitranog postupka.
Meutim, ti rokovi su mekani, jer sami pravilnici predviaju mogunost da oni budu produeni, a
i nije predviena nikakva sankcija za njiihovo prekoraenje, osim to e biti naruena reputacija arbitara.
Procesni okvir Uobiajeno je da tribunal pripremi neku vrstu mape postupka prema kojoj e
se postupak odvijati i u kojoj e naznaiti rokove za odvijanje pojedinih radnji u postupku. Svakako, treba
imati u vidu promene do kojih moe doi ako postoji potreba za dodatnim radnjama.
Usmena rasprava i pismeni podnesci Usmena rasprava nije obavezna, to znai da je mogue
i da se odluka donese samo na osnovu pismenih podnesaka. Meutim, ukoliko makar jedna od stranaka
zatrai da se zakae rasprava, tribunal je duan da je zakae.
Naravno, nekad e i samim strankama biti u interesu da se odluka donese na osnovu pismenih
podnesaka - ako su npr udaljene od mesta arbitrae, a vrednost spora je mala.
Da li e arbitri biti naklonjeni vie usmenoj prezentaciji ili pismenim podnescima zavisi od pravne
kulture iz koje potiu arbitri i stranke - Ukoliko se radi o Common law pravnoj kulturi vea panja
se poklanja usmenoj prezentaciji, dok kontinentalna pravna kultura tei raspravljanju putem pismenih
podnesaka.
Dokazivanje Sto ste tie stila dokazivanja, on takoe zavisi od toga da li se radi o common
law ili kontinentalnoj pravnoj kulturi.
- U zemljama common law sistema sudije su pasivne, a na strankama je da se bore kako najbolje umeju.
Sudija preputa strankama da oblikuju dokazni postupak, pozivaju svedoke i izlau ih ispitivanju i
unakrsnom ispitivanju.
- U zemljama kontinentalnog sistema sudije su aktivnije - ispitivanje svedoka i vetaka je primerni
zadatak suda.
Dokazna sredstva Pred arbitraom se javljaju etiri vrste dokaznih sredstava: isprave,
svedoenje, vetaenje i uviaj:
1) Isprave su najefikasniji nain dokazivanja. Po pravilu se ne zahtevaju originalne isprave, i
samo e se izuzetno traiti da pored kopije bude dat na uvid i original isprave.
2) Svedoenje Sam nain na koji se svedoenje obavlja varira. Nekada se usmeno svedoenje
zamenjuje dostavljanjem pismenog svedoenja, a svedok se poziva na roite samo ako to jedna od
stranaka zahteva.
U postupcima pred sudom se nekada potavljaju ogranienja u pogledu toga ko moe biti svedok,
ali u arbitrai to moe biti bilo ko. Naravno, vrednost takvog svedoenja je podlona slobodnoj oceni
arbitra.
3) Vetaenje u postupku pred arbitraom ima veliki znaaj. Iako je prednost arbitrae to to se za
arbitra moe izabrati osoba koja je ekspert upravo u pitanju koje je predmet spora, sloenost nekih sporova
npr. graevinskih moe nadmaiti ak i znanje briljivo izabranog trolanog tribunala, pa je vetaenje
neophodno. Postoje dva naina izbora vetaka:
- Da vetaka imenuje tribunal - tada stranke imaju mogunost da mu postavljaju pitanja, a mogu dovesti
i druge vetake kako bi se raspravila sporna pitanja.
- Da svaka stranka angauje sopstvenog vetaka, a na tribunalu je da oceni ijem e vetaenju
pokloniti vie poverenja.
4) Pravilnici arbitrae nekada spominju i pregled (inspekcija) nekog predmeta ili lokacije npr
graevinskog objekta ili drugogo bjekta u izgradnji Meutim, takav neposredni uviaj moe biti
preskup, pa se ee pribegava nekim posrednim uvidima u stanje stvari (videozapis nastao
helikopterskim preletom, ili aerofotografisanje).
27

Zapisnik Arbitrae esto vode zapsnik usmene rasprave, u kome se navodi: datum, mesto
roita, prisutne i odsutne stranke, imena arbitara, zapisniara kao i detaljan opis samog roita svedoenja, vetaenja, pitanja i odgovori, i ostale radnje koje su preduzete. Na kraju roita stranke i
arbitri zajedno potpisuju zapisnik.
Jezik Stranke imaju potpunu slobodu da urede jezik arbitrae. Meutim, ako se radi o
institucionalnoj arbitrai moe se dogoditi da pravilnik institucije suava izbor stranaka na nekoliko
moguih jezika. Naa STA npr ne ograniava izbor jezika.
U praksi ipak stranke retko koriste mogunost da odrede jezik arbitrae, a u tom sluaju jezik
postupka bie zvanini jezik sedita institucije. Tako npr u odsustvu dogovora stranaka pred STA, jezik
na kom e se postupak odvijati e biti srpski.
Poverljivost Arbitraa se odvija iza zatvorenih vrata. Svrha iskljuenja javnosti nije da se od
javnosti sakrije sam postupak na roitima, ve i sama injenica da se postupak vodi, identitet
stranaka, sadrina zahteva i dokaza, kao i konana odluka.
Ipak, arbitraa moe biti poverljiva, ali ne i potpuno tajna - Teko je oekivati da e mnogobrojne
osobe koje za postupak znaju utati, a i sama mogunost da se arbitraa obrati za pomo sudu dovodi
do uvida javnosti u to sta se radilo i kako se odluivalo.

28

22. ULOGA SUDOVA

Osnovna ideja ugovaranja arbitrae jeste da se spor izuzme iz sudske jurisdikcije.
Meutim, s obzirom na to da stranke ele odluku koja je u rangu sa sudskom, postoji mogunost
da se sud umea - bilo da pritekne u pomo integritetu arbitranog postupka, bilo nekoj od stranaka koja
smatra da su joj odreena prava naruena ili uskraena.
Bilo bi nedopustivo da se kao alternativa razvije nain odluivanja nad kojim nema nikakve
kontrole kvaliteta.
Zato mnoge moderne kodifikacije, ukljuujui i nau reguliu pitanje odnosa sudova i arbitrae, i
predviaju da je intervencija sudova u arbitrani postupak mogua samo ako je to predvieno zakonom:
Prema AZ, do donoenja arbitrane odluke domai sud:
1) Moe da odlui o privremenim merama koje zatrai stranka u postupku
2) U ad hoc arbitraama, ako stranke nisu postigle sporazum o broju arbitara, to ini sud
3) U ad hoc arbitraama sudovi odluuju o izuzeu i opozivu arbitara
4) Ako arbitraa o svojoj nadlenosti odlui kao o prethodnom pitanju, na zahtev jedne od stranaka
konanu odluku o tome donee sud
5) Ako arbitrai bude potrebna pomo u izvoenju dokaza, ona moe zatraiti da se pred sudom
izvedu odreeni dokazi,
Nakon donoenja odluke sudovi mogu da vre njenu kontrolu:
1) Kontrola domaih arbitranih odluka vri se ako jedna od stranaka pokrene postupak za ponitaj
2) Kontrola stranih arbitranih odluka se vri u postupku njihovog priznanja i izvrenja.
Zakonodavac:
1) Nije odredio stvarno i mesno nadlene sudove koji su nadleni da interveniu do donoenja
arbitrane odluke - Jedino se u sluaju privremenih mera nadlenost odreuje prema pravilima koja
ureuje izvrni postupak.
2) Nije jasno ni u kojoj e vrsti postupka sudovi pruiti takvu pomo - Jedino je u sluaju postupka
za ponitaj arbitrane odluke predvieno da e se o tome odluivati u parninom postupku.
Ipak, moe se zakljuiti da e se ostale intervencije odvijati u vanparninom postupku, iz dva
razloga:
- Priroda situacija u kojima sud moe da intervenie ne odgovara parninom postupku, s obzirom da sud
ne odluuje o povredi ili zatiti nekog subjektivng prava, ve ureuje odreeno stanje.
- Samo je u sluaju ponitaja arbitrane odluke predvieno da e postupak biti panrini, pa se moe
zakljuiti da namera zakonodavca bila da se svi ostali vidovi intervencije odvijaju kroz vanparnini
postupak.
Opredeljenje za vanparnini postupak povlai odreene posledice u pogledu stvarne i mesne
nadlenosti koje umanjuju efikasnost.
Naime, u vanparninim postupcima:
- stvarno su nadleni osnovni sudovi
- mesno su nadleni sudovi na ijem podruju predlaga ima prebivalite, boravite ili sedite.
Stoga, ukoliko je predlaga lice koje nema prebivalite ili boravite ili sedite u Srbiji, a radi se o
arbitrai koja ima sedite u Srbiji, inostrana stranka e morati da zahteva od VKS-a da odredi sud koji bi
bio mesno nadlean. To predstavlja dodatni gubitak vremena.

29

23. PRIVREMENE MERE

Od povrede nekog subjektivnog prava ija se zatita trai pa sve do trenutka kada se ostvari
njegova zatita moe protei dosta vremena - unutar tog perioda razliite aktivnosti tuenog mogu oteati
naknadno izvrenje odluke - To se spreava privremenim merama, koje sud odreuje na zahtev stranke
koja eli da sprei dalje naruavanje zatite svog prava.
Ipak, u arbitranom postupku postoji nekoliko dilema u pogledu privremenih mera, a najvanija je
Ko treba da odredi privremenu meru? Sud ili arbitrani tribunal?
Konkurentna nadlenost Po ovom pitanju se uglavnom doputa konkurentna nadlenost - to
znai da stranka moe zatraiti odreivanje privremenih mera bilo od suda bilo od arbitrae. Meutim, ak
i kada se eksplicitno odobri arbitrai da donosi privremene mere, to u praksi nije praktino iz nekoliko
razloga:
1) Prvo - Nadlenost arbitrai daju stranke, stoga se ona i prostire samo na stranke u postupku
Ona je nemona prema treim licima, a privremene mere koje donese za trea lica nisu obavezujue.
Stoga je velika prednost suda upravo to to se moe zahtevati i privremena mera koja je upravljena prema
treim licima.
2) Drugo - Arbitrani tribunal moe da odredi privremenu meru tek nakon to se konstituie
Prednost suda je to to je on uvek tu, dok arbitraa moe odluivati tek nakon to se oformi, to esto
moe biti kasno.
Pojedine arbitrane institucije su pokuale da ree ovaj problem tako to su uvele specijalne
arbitre za hitne sluajeve koji mogu doneti privremene mere i pre nego to se arbitraa konstituie,
meutim takva reenja su izuzetak. Osnovno pravilo je ipak da do konstituisanja arbitrae stranke samo od
suda mogu traiti da odredi privremene mere.
3) Tree - arbitraa nema aparat sile kojim bi osigurala sprovoenje privremenih mera
Neki nacionalni zakoni predviaju mehanizam kojim arbitranu privremenu meru moe
sprovesti sud, ali u veini zemalja takvog mehanizma nema.
Procesne pretpostavke za odreivanje arbitranih privremenih mera Potrebne su tri
procesne pretpostavke da bi tribunal doneo privremenu meru:
1) Njeno donoenje treba da zatrai stranka
2) Tribunal treba da ima nadlenost
3) Odluka se mora doneti nakon sasluanja obe strane
Uslovi za izdavanje arbitranih privremenih mera su:
1) Privremena mera treba da sprei nastanak nenadoknadive tete
2) Mera treba da bude proporcionalna tj. merom ne treba da se zadire u prava onoga protiv koga je
upravljena vie nego to je to nuno
ZA predvia da se odreivanje privremenih mera moe usloviti polaganjem odgovarajueg
sredstva obezbeenja To polaganje se ne moe traiti od stranke koja trai donoenje mere, ve samo
od stranke protiv koje je mera uperena.
Ipak, obezbeenje je najkorisnije kada se trai od podnosioca zahteva, a mnogo ree od onoga
protiv kog je mera uperena. Stoga to treba posmatrati kao omaku, i da stoga naa arbitraa polaganje
obezbeenja moe zahtevati od obe strane- kako od predlagaa mere, tako i od stranke protiv koje je mera
uperena.
Strategija u svetlu konkurentne nadlenosti S obzirom da arbitraa nema aparat sile kojim bi
osigurala sprovoenje privremenih mera, jasno je da je povoljnije traenje privremenih mera od suda.
Meutim, i opredeljenje za sud ima svoje mane:
1) Predlaga mere se mora odrei kruga potencijalnih mera koje arbitraa moe doneti.
2) Ukoliko se u ovo pitanje uplete meunarodna dimenzija spora, stvar je jo komplikovanija Naime,
privremena mera se moe zahtevati i od stranog suda. Meutim, strane privremene mere po naim
propisima nemaju dejstva. Sporno je i koliko bi privremene mere koje donose nai sudovi bile primenjive
u inostranstvu, s obzirom da u inostranstvu moe biti postavljen uslov reciprociteta, koji nije ispunjen.
30

24. POJAM I VRSTA ARBITRANIH ODLUKA

Postupak pred arbitraom se moe okonati na razliite naine:
- Tuilac svoju tubu moe povui
- Stranke mogu postii nagodbu
Takoe, postupak se moe okonati i iz procesnih razloga:
- Ukoliko je zahtev izvan domaaja arbitranog sporazuma
- Ili ukoliko ni nema arbitranog sporazuma
Meutim, u sluaju da sporazuma ima, i da je zahtev obuhvaen domaajem arbitranog
sporazuma, postupak e se najee okonati konanom arbitranom odlukom - ona reava stvar u
meritumu i po snazi je izjednaena sa sudskom odlukom.
Arbitranim odlukama moe se
- potpuno ili delimino usvojiti
- ili odbiti zahtev
Poput presuda, i one mobu biti:
- Kondemnatorne
- Deklaratorne
- Konstitutivne
Kao i sud, i arbitraa moe doneti deliminu ili meuodluku:
1) Deliminom odlukom se konano reava o osnovu i visini NEKIH tubenih zahteva, ne svih, ili o
DELU tubenog zahteva, ukoliko je kvantitativno deljiv.
2) Meuodlukom se odluuje samo o osnovu, ali ne i o visini tubenog zahteva. U parnici se
meupresuda donosi kako bi se pitanje osnova konano razreilo, i tek onda ulo u odreivanje visine, dok
se meuodluka u arbitrai donosi da se strana protiv koje je meuodluka doneta uini spremnom za
poravnanje.
Ishod ne mora biti uvek konana odluka - spor se moe okonati i poravnanjem. Odluka na
osnovu poravnanja se donosi kada to stranke od tribunala zatrae.
Stranke se mogu poravnati i van arbitranog procesa, pa o tome obavestiti arbiitre koji e
obustaviti postupak. Meutim, prednost poravnanja u formi odluke je ta to e ona imati jednaku pravnu
snagu kao i sudsko poravnanje.
Osim odluka o meritumu, tribunali u tokuu postupka donose i odluke o upravljanju postupkom
zakazuju roita, nalau strankama dostavljanje dokaza, odreuju izvoenje dokaza itd..

31

25. PRIMENA MERODAVNOG MATERIJALNOG PRAVA (Autonomija volje, Izbor

merodavnog prava u odsustvu autonomije volje stranaka, Primena lex mercatoria i
transnacionalnih pravila, Saznanje i primena merodavnog prava)
Autonomija volje U pogledu odreivanja merodavnog materijalnog prava stranke imaju
odreene ruke.
Mnogi moderni zakoni vie ne ograniavaju stranke na odabir prava, ve se strankama doputa da
odrede merodavna pravna pravila, to otvara dve mogunosti:
1. Stranke mogu odabrati pravo neke drave kao merodavno (npr. pravo vajcarske, Nemake, Srbije..)
2. Stranke mogu odabrati pravila, a ne pravo deo nacionalnog prava, ili neka pravila
meunarodnog ili nedravnog karaktera.
Otvara se pitanje ta se sve smatra pravilima - pogotovo kada se stranke pozovu na koncept
koji nije najjasniji:
- Ukoliko npr ugovore kao merodavno meunarodno javno pravo
- opte pravne principe
- ili lex mercatoria (skup propisa kojii se smatraju novim meunarodnim trgovinskim pravom)
3. Gotovo svi zakoni i institucionalni pravilnici predviaju mogunost da se ugovori reavanje po
pravinosti To ne znai odluivanje mimo bilo kakvih pravnih pravila, a o tome ta predstavlja
reavanje po pravinosti postoji vie shvatanja:
1) Prema jednom shvatanju pravna pravila gube na znaaju, a vei znaaj se pridaje
tehnikim i poslovnim aspektima spora
2) Prema drugom shvatanju odreuje se merodavno pravo, ali se iz tog merodavnog prava ne
primenjuju one norme koje bi po oceni arbitra stavljale jednu od strana u teak poloaj
3) Prema treem shvatanju odluivanje po pravinosti predstavlja odluivanje po optim
pravnim principima.
U naem pravu reavanje po pravinosti ne daje odreene ruke arbitrima, ve su oni duni da
primene: odredbe ugovora i trgovinske obiaje.
Izbor merodavnog prava u odsustvu autonomije volje stranaka Ukoliko autonomija volje
stranaka u pogledu odreivanja merodavnog materijalnog prava izostane, postoji nekoliko solucija:
1. Prikladne kolizione norme Tribunal do merodavnog prava dolazi primenom kolizionih normi koje
smatra prikladnim. Koje e to kolizione norme smatrati prikladnim zavisi od sluaja do sluaja - nekada
to mogu biti kolizione norme nekog nacionalnog prava, a nekada neku kolizionu normuu smatraju
prikladnim bez navoenja iz kog je izvora ona preuzeta.
Prema ovom pristupu arbitri uivaju najveu slobodu u odabiru kolizione norme.
Na ZA kao i Pravilnik STA ovlauju arbitre da na ovaj nain odaberu merodavno pravo primenom onih kolizionih normi koje smatraju najprikladnijim.
2. Kumulativni metod Arbitri istovremeno primenjuju kolizione norme zemalja koje su blisko
povezane sa sluajem. Ako one vode istom merodavnom pravu, oni e to pravo primeniti.
3. Direktan izbor Ne pristupa se kolizionoj tehnici, ve sami arbitri odreuju materijalnopravni okvir
po kome e se spor reiti. Nije nuno da odabrano pravo ili pravila budu u bliskoj vezi sa sporom. Mogue
je da se primenjuju jer sadre propise koji adekvatno reavau spor. Kod ovog pristupa arbitri i nemaju
obavezu da obrazlau kojom su kolizionom metodom doli do tog ishoda.
4. Jedna od solucija je i da se kao merodavno materijalno pravo primeni pravo najblie veze

32

Primena lex mercatoria i transnacionalnih pravila Lex mercatoria predstavlja koncept koji
je jako teko definisati, s obzirom da su neka pitanja nejasna:
- Da li su to anacionalna pravila ili nacionalna pravila zajednika svim pravnim sistemima?
- Mogu li to biti meunarodne konvencije?
- U kojoj meri u to spadaju i meunarodni trgovaki obiaji?
Postojali su pokuaji sastavljanja lista principa i izvora koje line lex mercatoria, i donete su
mnoge arbitrane odluke koje se pozivaju na principe lex mercatoria koji su sadrani u tim listama.
Postoje dve situacije u kojima arbitri primenjuju lex marcatoria:
1) Prva situacija Da stranke odaberu da se na njih ugovor primeni lex mercatoria
2) Druga situacija Da lex mercatoria bude primenjena po inicijativi samih arbitara (naravno, to je
mogue samo kada se arbitrima doputa odabir prava i pravila koja smatraju prikladnim).
Teko je prihvatiti injenicu da lex mercatoria predstavlja zasebni pravni poredak, a jo tee je
shvatiti kao skup normi koje su dovoljne da se spor rei.
Lex mercatoria se mogu shvatiti kao drugo ime za meunarodne trgovake obiaje. Arbitrani
zakoni i pravilnici u svakom sluaju obavezuju arbitre da prilikom reavanja sporova uzmu u obzir i
obiaje.
Saznanje i primena merodavnog prava Saznanje i primena merodavnog prava pred sudom
zavisi od toga da li se radi o kontinentalnom ili common law sistemu:
1) U zemljama kontinentalnog sistema strano pravo se tretira kao pravo. Na sudu je da ga
zna, mada on moe zatraiti pomo od stranaka, konsultovati eksperte i odgovarajue dravne institucije.
2) U zemljama common law sistema strano pravo se tretira kao injenica, stoga se sadrina
stranog prava dokazuje kao i svaka injenica. Stranka koja se poziva na neku odredbu stranog prava treba
postojanje iste i da dokae.
Meutim, postavlja se pitanje da li arbitraa treba da saznaje sadraj prava po slubenoj dunosti
ili da teret dokazivanja prebaci na stranke?
U praksi se razvio hibridni metod koji predstavlja meavinu navedenih sistema Stranke po
pravilu tribunalu dostavljaju na uvid sve dokaze o dejstvu propisa na koje se pozivaju.
Ipak, ne postoji teret dokazivanja na strankama,ve e arbitri sami saznati sadrinu propisa na koje se
stranke pozivaju.

33

26. OGRANIENJA PRIMENE MERODAVNOG PRAVA

Dva najznaajnija ogranienja primene merodavnog prava su: javni poredak i norme
neposredne primene:
1. Javni poredak U postupku pred sudom javni poredak otklanja primenu normi ija su
dejstva u suprotnosti sa Ustavom utvrenim osnovama drutvenog ureenja. Umesto njih se primenjuju
norme lex fori.
Meutim, arbitraa nema svoj lex fori na nain na koji to ima sud, stoga se postavlja pitanje da li
uopte ima mesta primeni javnog poretka u arbitrai, s obzirom da nije jasno iji je javni poredak
relevantan?
Praktini razlozi nalau da se u obzir uzme javni poredak lex arbitri, jer e u postupku ponitaja
sudovi zemlje sedita arbitrae vriti kontrolu odluke, a jedan od razloga ponitaja je i povreda domaeg
javnog poretka.
S druge strane, odluka se moe priznati i izvriti i u nekoj drugoj zemlji, stoga je potrebno obratiti
panju i na meunarodni javni poredak. (Npr. ukoliko stranke pokuaju da ugovor iji je predmet
korupcija podvrgnu pravu zemlje po kome ti ugovori nisu protivzakoniti, meunarodni javni poredak e
spreiti da se takvom ugovoru da efekat).
2. Norme neposredne primene jesu propisi na granici javnog i privatnog kojima drava
pokuava da vri upliv u ekonomsko socijalnu sferu: antimonopolski propisi, devizni i carinski propisi,
propisi o uvozu i izvozu, o zabrani trgovanja itd...
- Kada sud sudi: domae norme neposredne primene e se uvek primeniti, norme neposredne
primene lex causae e se primeniti ukoliko nisu u suprotnosti sa javnim poretkom lex fori, dok e se
norme neposredne primene treih zemalja najee uzeti u obzir.
- Meutim, arbitraa nema svoj lex fori, stoga se postavlja pitanje da li se uopte primenjuju
norme neposredne primene, i ije norme dolaze u obzir.
1) Ukoliko su stranke izabrale merodavno pravo:
- Primenie se norme neposredne primene tog prava
- Kada se radi o normama neposredne primene treih zemalja ili drave u kojoj arbitraa ima sedite
teko je nai opravdanje za njihovu primenu jer bi to znailo da arbitri nameu propise koje stranke
nisu elele.
2) Ukoliko stranke nisu izabrale merodavno pravo, a arbitri imaju ovlaenje da odrede
merodavno pravo ili pravila nema izbora stranaka koji ih sputava, ve e se norme neposredne primene
primeniti zavisno od njihove prirode, cilja i posledica do kojih bi njihova primena dovela.

34

27. BEKA KONVENCIJA I ARBITRAA

U praksi je veliki broj ugovora koji zavri pred arbitraom po prirodi ugovor o kupoprodaji.
Materija meunarodne kupoprodaje regulisana je Konvencijom UN o ugovorima o
meunarodnoj prodaji robe (nadalje Beka konvencija).
Nju je do sada ratifikovala ukupno 71 zemlja, ukljuujui i nau.
Uslovi za primenu Beke konvencije Da bi Beka konvencija bila primenjena potrebno je da
su ispunjena dva uslova:
1. Da se radi o prodaji robe
2. Da prodaja robe ima meunarodni karakter
1. Prodaja robe Konvencija se ne primenjuje na sve situacije koje se mogu okarakterisati kao
prodaja robe - nee se primenjivati na:
1) Potroake ugovore to su ugovori gde je roba kupljena za line potrebe ili potrebe domainstva.
Meutim, Beka konvencija e se primeniti i na takav ugovor ukoliko prodavac u momentu prodaje nije
morao niti mogao znati svrhu daljeg korienja robe.
2) Prodaje vrednosnih papira, novca, brodova, vazduhoplova i elektrine energije
3) Prodaje uinjene na javnoj aukciji ili u okviru prinudne prodaje
4) Ugovore u kojima prodavac proizvodi i prodaje naruenu robu, a kuac isporuuje deo materijala
za njenu izradu.
5) Ugovori u kojima se povodom robe prodaju i usluge, na taj nain da prodaja usluga predstavlja
znaajniji deo obaveze prodavca.
2. Meunarodni karakter prodaje Sama prodaja robe nije dovoljna da bi se na nju primenila
Beka konvencija, ve je potrebno da prodaja ima meunarodni karakter
To znai da se BK primenjuje na ugovore o prodaji robe zakljuene izmeu strana koje imaju svoja mesta
poslovanja na teritorijama razliitih drava:
- kada su te drave - drave ugovornice
- kada je kao merodavno pravo odreeno pravo zemlje lanice BK.
Postoji nekoliko situacija u kojima Konvenciju treba primeniti:
1) Ako prodavac i kupac kao merodavno izaberu pravo zemlje lanice BK (bez obzira gde im je
sedite) Treba primeniti Konvenciju, a tek supsidijarno nacionalne propise. Ako stranke ele da
izaberu samo nacionalno pravo, bez normi BK, to treba biti jasno izraeno (npr. Merodavno je pravo
Srbije, bez propisa Beke konvencije).
2) Ako ne izaberu merodavno pravo, a mesto poslovanja je u zemljama lanicama BK na njihov
ugovor treba primeniti BK, bez obzira na irinu ovlaenja arbitrae pri izboru merodavnog prava:
- Ako tribunal sme da odredi samo merodavno pravo, a ne pravila on e izabrati jedno od
prava zemalja gde su locirane stranke, to pravo e primeniti u celosti, to znai da e BK imati prednost
nad domaim propisima.
- Ako tribunal ima ira ovlaenja, tj da odredi merodavna pravila koja smatra prikladnim nesumnjivo je da je primena BK prikladna kada su obe ugovorne strane lanice BK
3) Ako ne izaberu merodavno pravo, a pritom jedna ili nijedna nema mesto poslovanja u zemlji
lanici BK primena BK e zavisiti od naina na koji tribunal odreuje merodavno pravo:
- Ako mu je doputeno da odredi merodavna pravila BK moe biti primenjena, ako tribunal
nae to za shodno.
- Ako tribunal do merodavnog prava dolazi kolizionom tehnikom, kao u sluaju ZA BK e
se primeniti samo ako koliziona norma upuuje na pravo zemlje koja je lanica BK.
Opt-out O Primena konvencije nije obavezna ak i kada su ispunjeni uslovi za njenu primenu:
1) Kada stranke odaberu merodavno pravo, ali ugovore da se izuzme primena BK
2) Kada stranke ne odaberu merodavno pravo, ali ugovore da se ne primenjuju odredbe BK
Opt-in Mogue je ugovoriti primenu BK i u sluajeva kada primeni nema mesta, ali pod
uslovom da to doputa pravo merodavno za ugovor.
35

28. DONOENJE ODLUKE ( Jednoglasnost i veina, forma odluke, izdvojeno

miljenje)
Nain na koji se arbitrana odluka donosi razlikuje se od naina donoenja sudske odluke:
1) Arbitraa odluku donosi u kraem vremenskom periodu nego sud to i predstavlja jednu
od prednosti arbitrae Pred naom STA odluka se mora doneti u roku od 2 meseca od poslednje
usmene rasprave ukoliko odluku donosi arbitar pojedinac, odnosno od poslednje nejavne sednice
arbitranog vea, Pred ICC arbitraom odluka se mora doneti u roku od 6 meseci od poslednje izmene
procesne mape koja arbitrima predstavlja putokaz o nainu odvijanja postupka
2) Kada se radi o institucionalnoj arbitrai, institucija obino vri kontrolu kvaliteta pre nego
to odluka stupni na snagu Npr predstavnitvo STA u uem sastavu razmatra odluku i pre nego to
bude potpisana ukazuje arbitrima na eventualno formalne nedostatke, naroito na one koji bi kasnije mogli
da predstavljaju razlog za ponitaj odluke.
Jednostepenost i veina U idealnoj situaciji tribunal e jednoglasno doneti odluku, meutim
ako arbitri ne mogu posti saglasnost po pitanju odluke, ima nekoliko naina na koje e se odluka doneti
ukoliko ne postoji jednoglasnost:
1) Odluku donosi veina lanova vea, a glas predsednika vredi jednako kao i glas arbitara
Ukoliko pak sva tri arbitra imaju razliito miljenje o tome kako treba reiti spor, neki pravilnici
predivaju da odluku donosi predsednik vea.
2) Najpre odluku pokuavaju da donesu arbitri koje su postavile stranke, pa tek ako oni nemogu
da postignu saglasnost odluku sam donosi predsednik vea (prema engleskom sistemu)
3) Odluku pokuavaju da donesi arbitri koje su postavile stranke, a ako ne postignu saglasnost,
predsednik vea se priklanja miljenju jednog od njih (prema francuskom sistemu)
Forma odluke Arbitrana odluka se donosi na zvaninom jeziku arbitrae i sadri:
1) Uvod sadri: podatke o arbitrima i strankama, o punomonicima stranaka, naziv arbitrae
2) Datum i mesto donoenja
3) Izreku o predmetu spora sadri: odluku arbitrae o tubenim zahtevima, kompenzacuonim
prigovorima i odluku o trokovima.
4) Obrazloenje (osim ako stranke nisu sporazumom oslobodile tribunal obaveze da obrazloe odluku)
Za razliku od sudske odluke u kojoj obrazloenje u eventualnom postupku po albi prua informacije o
nainu na koji je provostepeni sud utvrdio injenino stanje, kod arbitrae obrazloenje nema takav znaaj
jer nema ni albenog postupka. Uprkos tome, arbitri se trude da kvalitetno obrazloe svoje stavove.
U obrazloenju se obino navodi: opis spora, tubeni zahtevi, utvreno injenino stanje, ocena
dokaza, nain na koji su utvrena pravaila odnosno pravo koje treba primeniti.
Izdvojeno miljenje Arbitri potpisuju arbitranu odluku, meutim moe se dogoditi da arbitar
koji se sa odlukom ne sloi uskrati potpis. On u izdvojenom miljenju moe obrazloiti razloge zbog
kojih je potpis iskljuio, i time svoje nesaglasnost uini javnim.
- Pravilnik STA dozvoljava arbitrima da miljenje izdvoje samo ako postoji nesaglasnost u
pogledu ishoda spora.
- ZA dozvoljava arbitrima da miljenje izdvoje i kada nesaglasnost postoji u pogledu ishoda
spora, ali i u pogledu obrazloenja.
Ipak, izdvajanje miljenja u arbitrai nema pozitivnih efekata kao u postupku pred sudom u
sistemima u kojima postoji ta praksa - U anglosaksonskom sistemu miljenje izdvojenog arbitra moe
biti ubedljivo da ga drugostepeni sud prihvati kao ispravno. Meutim, arbitraa nema albeni postupak, i
to moe predstavljati samo municiju ponitaj arbitrane odluke.

36

29. POSTUPAK NAKON DONOENJA ODLUKE

Dostavljanje Nakon to se odluka donese, ona se dostavlja strankama.
- Ako je re o institucionalnoj arbitrai odluku strankama dostavlja institucija
- Ako je re o ad hoc arbitrai odluku dostavlja ad hoc tribunal.
Od izuzetne je vanosti da se odluka dostavi na nain koji ne ostavlja sumnju o momentu kada
je dostavljanje izvreno, jer od momenta dostavljanja teku rokovi za ispravku i ponitaj arbitrane
odluke.
Deponovanje Svaka institucionalna arbitraa uva spise predmeta i izvornike svojih
arbitranih odluka. ZA ne predvia da se odluka dostavlja preko suda, niti obavezu da se odluka ad hoc
arbitraa dostavlja preko suda.
To moe predstavljati opasnost za pranje novca, jer bi plaanje moglo da se legitimizira odlukom
nekakvog ad hoc tribunala, koja bi po snazi bila jednaka sudskoj. Obaveza dostavljanja odluke sudu bi
takve pokuaje uinila vidljivim.
Ispravka odluke Ukoliko arbitri prilikom donoenja odluke naprave greke, zakonodavci
obino predviaju mehanizme kojima bi se takvi nedostaci ispravili:
- Prema ZA, ukoliko je uinjena greka u pisanju, raunanju tribunal e je ispraviti na zahtev
stranke.
- Prema Pravilniku STA, dozvoljava se i da arbitri po slubenoj dunosti to uine. Uslov je
naravno da se radi o nenamernim grekama ija ispravka ne menja sadraj i smisao odluke.
Tribunal ne moe izmeniti npr visinu odmerene tete tako to utvrdi da je pogreno utvrdio injenino
stanje.
Tumaenje odluke Pravilnik STA i ZA predviaju da e arbitri na zahtev stranaka
rastumaiti odreene aspekte odluke. Meutim, nijedan od ovih izvora ne predvia da li e stranke moi
da zatrae samo tumaenje izreke ili postoji i mogunost da trae tumaenje obrazloenja.
Trebalo bi to shvatiti kao da se tumaenje moe traiti u odnosu na bilo koji od delova odluke.
I kod tumaenja vai isto kao i za ispravku - tumaenjem arbitri ne mogu menjati sutinu onoga
to su odluili.
Dopuna odluke Pri odluivanju, arbiti mogu odluiti:
- Infra petita da propuste da odlue o nekom od zahteva
- Ultra petita da odlue o izvan granice postavljenih zahteva
Infra petita predstavlja manjkavost, te se doputa arbitrima da na zahtev stranaka donesu dopunsku
odluku.
Ispravka, tumaenje ili njena dopuna se vre u formi propisanoj za donoenje odluke i predstavlja
sastavni deo odluke na koju se odnosi,

37

30. PONITAJ ARBITRANE ODLUKE (Pretpostavke za ponitaj, razlozi za

ponitaj i efekti ponitaja)
U arbitranom postupku po pravilu nema dvostepenosti, retke su institucionalne arbitrae iji
pravilnici predviaju mogunost ulaganja albe.
Jedino sredstvo protiv konane odluke arbitrae je tuba za ponitaj arbitrane odluke.
Pretpostavke za ponitaj:
1) Tuba za ponitaj arbitrane odluke mora biti podneta u propisanom roku Duina tog roka
varira od sistema do sistema. Najkrai je u Engleskoj - 28 dana, a najdui u Kini - 6 meseci. Prema
naem ZA rok za podnoenje tube je 3 meseca od dana dostavljanja odluke stranci.
2) Ponitaj se moe traiti u parninom postupku Imajui u vidu da su interesi strana suprotstavljeni
i da se postupak pokree tubom
3) U nekim dravama za ovaj postupak su nadlene najvie sudske instance, u naoj zemlji to nije sluaj, a
za postupak je mesno nadlean sud mesta sedita arbitrae.
4) Sud moe ponititi samo domau arbitranu odluku Strane odluke se kontroliu u postupku
priznanja, a ne u postupku ponitaja. Od mnotva kriterijuma kako odrediti koja je odluka domaa, danas
su u opticaju ostala samo dva:
- Teritorijalni kriterijum Domaa odluka je odluka koja je doneta na domaoj teritoriji. (Taj
pristup prihvata i ZA)
- Procesni kriterijum Odluka ima nacionalnost one zemlje ije je pravo primenjeno pred
arbitraom.
5) Sud moe odbaciti, odbiti ili usvojiti tubu, a na zakon doputa sudu i dodatnu mogunost - da
zastane sa postupkom i omogui tribunalu da otkloni razloge za ponitaj.
Razlozi za ponitaj dele se u dve grupe:
1. Razlozi koji se cene po zahtevu stranke:
1) Nitavost arbitranog sporazuma Odluka e biti ponitena ako sporazuma nije ni bilo, ili
nije punovaan prema pravu kome su ga stranke podvrgle.
Arbitraa je ta koja ima mogunost da se prva izjasni o svojoj nadlenosti i punovanosti
arbitranog sporazuma, ali e konanu odluku dati sud u postupku ponitaja odluke.
2) Povreda naela kontradiktornosti Odluka e biti ponitena ako stranka ne bude obavetena
o imenovanju arbitra ili pokretanju arbitranog postupka ili iz drugog razloga nije bila u stanju da iznese
svoje stavove.
Propusti u dostavljanju nee biti sami po sebi razlog za ponitaj - potrebno je da propust zaista
dovede do nemogunosti da stranka uestvuje u raspravi, i da to ima uticaja na ishod spora.
3) Prekoraenje nadlenosti Razlog za ponitaj odluke bie ukoliko je tribunal odluio van
granica objektivnog i subjektivnog domaaja sporazuma.
4) Sastav tribunala Sastav tribunala mora biti u skladu sa arbitranim sporazumom,
institucionalnim pravilima i imperativnim odredbama ZA.
5) Ako se odluka zasniva na odreenim krivinim delima lanom iskazu svedoka ili vetaka,
falsifikovanoj ispravi. Da bi odluka bila ponitena potrebno je da se radi o krivinom delu koje su poinili
arbitri ili stranke, i da se krivino delo dokae pravnosnanom presudom. Propust zakonodavca je taj to
je rok za pobijanje odluke i iz ovog razloga 3 meseca, a taj rok je prekratak da bi se dolo do
pravnosnanih osuujuih presuda u krivinoj materiji.
2. Razlozi koji se cene po slubenoj dunosti
1) Arbitrabilnost Sud e ponititi arbitranu odluku ako ona nije podobna za arbitrano
reavanje.
ZA pod arbitrabilnim podrazumeva one imovinske sporove: kojima stranke slobodno raspolau i za
koje nije predviena iskljuiva nadlenost naih sudova.
2) Javni poredak

38

Efekti ponitaja Ponitena odluka u zemlji porekla nema nikakvo pravno dejstvo. Ali
ukoliko odluka bude ponitena, postavlja se pitanje da li stranke treba svoj spor iznova da povere
ugovorenoj arbitrai:
- Ukoliko je odluka ponitena iz razloga nepostojanja ili nepunovanosti arbitranog
sporazuma stranke spor mogu da iznesu samo pred sud ili da zakljue novi arbitrani sporazum, poto
starog nije ni bilo ili ih vie ne obavezuje.
- Ukoliko je odluka ponitena iz razloga koji se ne tiu postojanja ili punovanosti
arbitranog sporazuma Arbitrani sporazum i dalje ostaje na snazi i stranke mogu ponovo pokrenuti
arbitrani postupak. Meutim, postoji izuzetak ako su u sporazumu navedena imena arbitara - takvim
sporazumom stranke nisu vezane.

39

31. PRIZNANJE I IZVRENJE ARBITRANE ODLUKE (Pravni okvir reima

priznanja i izvrenja, Smetnje priznanju)
Domaa arbitrana odluka izjednaena je po snazi sa sudskom odlukom, a u izvrnom postupku
predstavlja izvrnu ispravu. Postupak izvrenja se ni po emu ne razlikuje u odnosu na izvrenje sudske
odluke.
Meutim, esto je neophodno da se odluka izvri i van granica zemlje u kojoj je doneta. Da bi
takva odluka stekla svojstvo izvrne isprave van zemlje porekla, ona mora biti prethodno priznata.
Jedna od prednosti arbitranog postupka je upravo to to je postupak priznanja arbitrane odluke
jednostavan, zahvaljujui uniformnim pravilima o priznanju odluka, odnosno - Njujorkoj konvenciji o
priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka.
Strana arbitrana odluka je ona odluka koju je donela arbitraa sa seditem u inostranstvu.
Postupak priznanja Iako se redovno govori o postupku priznanja i izvrenja, to mogu biti i
odvojeni postupci. Priznanje se moe javiti kao glavno i kao prethodno pitanje:
1) Ako se priznanje arbitrane odluke javlja kao glavno pitanje o priznanju se odluuje
prema pravilima vanparninog postupka.
- Postupak se pokree zahtevom za priznanje uz koji se prilae:
- izvorna arbitrana odluka ili njen overeni prepis
- sporazum o arbitrai
- overen prevod strane arbitrane odluke i sporazuma o arbitrai na jezik koji je u slubenosti upotrebi
nadlenog suda.
- Reenje o priznanju ima dejstvo erga omens, i njime se izjednaava strana arbitrana
odluka sa domaom. Njeno izvrenje se dalje sprovodi prema pravilima ZIO.
2) Mogue je i da se o priznanju odluuje kao o prethodnom pitanju kada se poverilac
odmah uputi na izvrenje, a da prethodno odluka nije priznata. U tom sluaju e priznanje te odluke imati
dejstvo samo za taj postupak.
Smetnje priznanju Razlozi zbog kojih se priznanje moe odbiti su taksativno navedeni. One se
takoe dele na one smetnje koje sud ceni po slubenoj dunosti i na one koje sud ceni na zahtev
stranke.
1. Razlozi koje sud ceni po zahtevu stranke:
1) Da stranke nisu imale sposobnost da zakljue arbitrani sporazum, odnosno da sporazum
nije punovaan po pravu kome je podvrgnut ili po pravu zemlje u kojoj je doneta odluka
2) Da stranka protiv koje se priznanje trai nije bila uredno obavetena o imenovanju arbitra
ili voenju arbitranog postupka, ili da joj je iz drugog razloga bilo onemogueno raspravljanje
3) Da su arbitri prekoraili ovlaenja, tj doneli odluku van granica arbitranog sporazuma
4) Da sastav arbitrae nije u skladu sa sporazumom o arbitrai
5) Da odluka jo nije postala obavezujua za stranke ili je tu odluku ponitio sud drave u
kojoj je doneta ovaj uslov je jedina razlika u odnosu na razloge za ponitaj, dok ne postoji kao razlog
to to se oduka zasniva na uinjenom krivinom delu.
2. Razlozi koje sud ceni po slubenoj dunosti su:
1) Arnbitrabilnost
2) Javni poredak
- isti kao i razlozi za ponitaj, samo to se to sada ceni sa stanovita zemlje priznanja

40

32. PRIZNANJE ODLUKE PONITENE U ZEMLJI POREKLA

Ponitaj odluke u zemlji porekla znai i njenu smrt - sudovi e odbiti priznanje oduke ukoliko
nau da je ponitena u zemlji porekla.
Ipak, postoji mogunost da takvo odluke oive van zemlje u kojoj su ponitene:
1) Prva situacija Obe arbitrane stranke imaju redovna boravita u zemljama lanicama EK
i odluka o njihovom sporu bude ponitena u zemlji lanici EK.
Prema reimu Njujorke konvencije razlog ponitaja nije relevantnan, prema EK jeste:
Ako tako ponitena odluka doe na priznanje u dugoj lanici EK, ponitaj e biti razlog
odbijanja priznanja samo ako je uinjen iz razloga 1)-4)
Dakle, ako bi na sud ponitio odluku zbo toga to je zasnovana na krivinom delu, to ne
predstavlja razlog odbijanja priznanja odluke u drugoj lanici EK.
2) Druga situacija Njujorka konvencija doputa da se stranka koja zahteva priznanje
poziva na povoljnije unutranje pravo drave priznanja.
Jedna od retkih zemalja iji je reim priznanja povoljniji od Njujorke konvencije je Francuska u njoj ponitaj odluke zemlje porekla ne predstavlja razlog za odbijanje priznanja.
Trei nain proizlazi iz same formulacije koju koriste Njukorka konvencija i zakoni bazirani
na Model zakonu - Priznanje i izvrenje strane odluke moe se odbiti - Dakle, odbijanje priznanja
ponitenih odluka je opcija ali nije i obavezno za sud. Na sudu je da oceni da li e tu mogunost iskoristiti.
Postavlja se pitanje ta initi kada je u inostranstvu pokrenut postupak ponitaja, ali o tome
jo nije doneta odluka? Nae pravo doputa sudu da u takvim situacijama proceni da li je
potrebno zastati sa priznanjem dok se postupak ponitaja ne okona.

41