Anda di halaman 1dari 8

ANTRPOLOGIJA

Antropologija je najoptija nauka o ljudskom rodu. Ona je spoj dva ljudska


aspekta biolokog i kulturnog. 1 Antropologija prouava oveka, njegovu kulturu,
njegov jezik, njegovu evolucijsku prolost, slinosti i razlike meu ljudima. Sa
takvim predmetom ona predstavlja kompleksnu nauku. Mi emo u ovom radu
pokuati da pribliimo tek mali deo iz antrpolokih teorija. U prva dva poglavlja
pokuaemo da prikaemo biografije i osnove uenja dvojice velikih antrpologa
Edvarda Barneta Tejlora i Luisa Henrija Morgana, predstvnika evolucionistike
teorije u antropologiji. U treem poglavlju

pokuaemo da damo kratki prikaz

funkcionalistikog uenja, uz osvrt na rad Alfreda Redklif Brauna i Bronislava


Malinovskog

EDVARD BARNET TEJLOR (1832. - 1917.)


(EDWARD BURNET TYLOR)

Edvard Barnet Tejlor roen je 1832. godine u Kambervelu, predgrau


londona, u kvekerskoj porodici. Kako je kvekerima u 19. veku bilo zabranjeno da
pohaaju univerzitete u Britaniji, nije imao nikakvo formalno obrazovanje. Bio je
loeg zdravlja u mladosti, rano pokazuje simptome tuberkuloze no kako je bio iz
dobrostojee porodice, esto je putovao u toplije krajeve. Tokom tih putovanja, pre
svega u Meksiko, susree sa artefaktima iz prekolumbovskog perioda i to ga
navodi da krene sa istraivanjem razliitih kultura. 1871. godine Tejlor postaje lan
Kraljesvskog drutva a 1884. ustanovljava Antropoloku sekciju Britanskog
udruenja za razvoj nauke i postaje prvi profesor antropologije na Univerzitetu u
Oksfordu. Smatra se osnivaem sociokulturne antropologije. Predstavnik je
evolucionistike kole. Bio je odmeren istraiva, obdaren velikim intelektualnim
1 http://www.antropologija.info/prirucnik/ta-je-antropologija

potenjem. Umro je 1917. godine u Velingtonu.


Njegova najznaajnija dela su:
Anahuac ili moderni Meksiko i Meksikanci (1861.) - delo u kojem opisuje
svoje etvoromeseno putovanje u Meksiko,
Istraivanja o najranijoj povesti oveanstva i razvoju civilizacija (1865.) u kojem razmatra evoluciju jezika i simbola,
Primitivna kultura (1871.),
Antropologija (1881.) - jedan od prvih radova pod tim imenom. Delo je
smatrao nizom lanaka koji prikazuju injenice i tok razvoja razliitih
podruja ivota i u kojem naglaava ideju postepenog razvitka ljudskih
drutava.
U svom monumentalnom delu Primitivna kultura dao je definiciju pojma
kultura koja je postala osnov svih daljih definicija i odreivanja tog pojma. Za
Tejlora, kultura u irem etnografskom smislu predstavlja celinu koja ukljuuje
znanje, verovanje,umetnost, moral, zakone, obiaje i bilo koje druge sposobnosti i
navike koje ovek stie kao pripadnik jednog drutva 2. Ovim delom Tejlor postaje
zaetnik kulturne antropologije ije e zadatak postati otkrivanje faza razvoja i
evolucije. Kultura predstavlja

primarnu odrednicu civilizacije i po njemu svi

poseduju kulturu, svalka grupa, svaka nacija, svaka rasa ali u razliitim stepenima.
Verovao je da je napredak svojstven ljudskoj istoriji kao i da zbog slinosti logike
ljudskog miljenja, svi ljudi bez obzira gde i kada, prolaze kroz sline kulturne
procese. Prouavajui kulturu mogue je sagledati kroz koje stepene razvoja je
neko drutvo prolo kao i na kom se stupnju razvoja trenutno nalazi. Tejlor na taj
nain pokuava da sadanjost razume na osnovu prolosti i u tu svrhu koristio je
komparativnu metodu.
Jo jedan pojam koji je tejlor uveo u upotrebu jeste animizam (od rei
anemos vetar), kao teoriju koja prirodne fenomene tumai kao da oni poseduju
lini ivot i to na dva naina: kao animiranje prirode i kao verovanje u duhovna
bia. Po ovom stanovitu mitovi predstavljaju sadraj svakodnevnog ivota,
2 Kratki uvod u antropologiju, A. Bokovi, Slubeni glasnik, 2010., Beograd

tumaenje prirode svojstvenu nainu razmiljanja primitivnog oveka.


Tejlorovo objanjenje magijske i religijske misli poiva na racionalizaciji. Tako
je otkrie due roeno iz iskustva spavanja i smrti, iz opaanja da je bie
sastavljeno od vidljivog tela i nevidljivog duha. Verovalo se da due nekih uglednih
ili monih pojedinaca (poglavica, junaka, vraeva) imaju poseban znaaj i one,
nakon smrti, mogu delovati na svoje potomke. Tako nastaje kult seni pokojnika.
Duhovi koji pokreu prirodumogu da se utelove u predmetima, ivotinjama i
ljudima. Na taj nain nastaju fetii i idoli. Duhovi prirode su postepeno
personalizovani i specijalizovani te su tako nastala boanstva sa specifinim
delokrugom svojih nadlenosti. Nakon toga, pojava monoteizma je bila
prirodna.nakon konceptualizacije dobra i zla, promiljanje o vrhovnom bogu bila je
kruna ovekovog razmiljanja o svetu.
Tejlorovo uenje bilo je izuzetno uticajno. Na njegov rad nadovezivali su
mnogi znaajni naunici, poput Dejmsa Frejzera, koji je postavi temelje
antropolokog uenja o magiji i religiji, Emila dirkema i drugih. Uvoenje
kvantifikovanih i statistikih metoda u proces istraivanja jo jedan je doprinos
Tejlora antrpologiji.

LUIS HENRI MORGAN (1818. - 1881.)


LEWIS HENRY MORGAN

Luis Henri Morgan rodio se u Aurori, drava Njujork 1818. godine. Bio je
svedok dogadja koji su umnogome odrdili budunost Sjedinjenih Amerikih
Drava: velikog ekonomskog napretka i recesije, Amerikog graanskog rata. Za
vreme studija na Union College u

poeo je da se bavi istraivanjem i

prouavanjem amerikih Indijanaca. Po ugledu na Irokeku federaciju osnovao je


tajno drutvo Gordijev vor. Na predlog Morgana drutvo je preimenovano u

Veliki red Irokeza i bavilo se folklorom, obrazovanjem i zatitom prava amerikih


starosedelaca. Zbog uspene odbrane interesa Indijanaca u vezi sa pretenzijama
na njihovu zemlju, Morgan je promovisan za poasnog lana plemena Seneka.
Nakon toga potpuno se posvetio prouavanju amerikih indijanaca. Godine 1879.
izabran je za predsednika Amerikog drutva za razvoj nauke. Umro je u Roesteru
1881.
Bio je jedan od utemeljivaa antropologije i jedan od najuticajnijih mislilaca
19. veka. Svojim delom uticao je kako na budunost antropologije, tako i na
budunost svetske politike. Kao pravnik, liberal po politikom opredeljenju,
zagovornik tripta i republike, teko da je sebe mogao da zamisli kao nekog ko e
uticati

na rad Karla Marksa i Fridriha Engelsa. Ipak, njegovo delo e imati

dalekosene posledice na mnoge Marksove i Engelsove ideje. L. H. Morgan


utemeljiva je teorije srodstva pa tako i F. Engels u svojoj knjizi Poreklo porodice,
privatnog vlasnitva i drave navodi da se njegovo delo zasniva na Morganovim
zakljucima.
Meu najvanija Morganova dela spadaju:

Savez Irokeza (1847.),


Savez Ho de no sau neea ili Irokeza (1851.) - knjiga koja
predstavlja

zbornik

Morganovih

istraivanja

religiji,

arhitekturi,

upravljanju, materijalnoj kulturi i jeziku Irokeza. Knjiga je bila ocenjena


kao prvi nauni prikaz nekog indijanskog plemena,

Zakoni srodstva i porekla kod Irokeza (1852.) - u ovom delu Morgan se


bavi rodbinskim vezama i odnosima kod Irokeza. U svojim prouavanjima
zakljuuje da se loza kod njih upravljala po majinoj liniji, tako da je dete
bilo lan majine loze a ne oeve. Takoe, zakljuuje da je politiko
ustrojstvo Irokeza produetak rodbinskih veza.
Kasnijih godina Morgan otkriva da je slian sastav srodstva postojao i kod
drugih indijanskih plemena pa zbog toga prestaje da se bavi prikupljanjem
podataka o folkloru i obiajima Irokeza ve poinje da se bavi prouavanjem
odnosa izmeu razliitih drutava i njihovim zajednikim sistemima srodstva.
injenicu da obiaji odreivanja srodstva imaju naunu vanost obrazlae u delu

Sistemi krvnog srodstva i srodstva nastalog sklapanjem brakova u


ljudskoj porodici (1871.) - ovim delom on se istie kao osniva tog
znaajnog dela antropologije i etnologije.

Drevno drutvo (1877.) - veoma znaajno Morganovo delo. Nailo je na


veliki odjek.
U knjizi Drevno drutvo Morgan je obradio svoje ideje o razvoju ovekove
inteligencije putem pronalazaka i otkria , ideje o vladavini, razvoju porodice i
braka i ideje o svojini. Tako, Morgan razlikuje tri stupnja u evoluciji i razvoju
oveka: divljatvo, varvarstvo i civilizaciju, kao i faze u ovim stupnjevima ravoja:
niu, srednju i viu, shodno tehnolokim kriterijumima.

Na taj nain je uklopio

tada vladajuu ideju o progresu i neprestanom napredovanju ljudskog roda


zahvaljujuci ovladavanju sve savrenijim tehnikama, pre svega u proizvodnji i na
koju e se, pored nekih drugih nadovezati i Marks i Engels.
Stupnjevi napretka mere se dakle pronalascima, tehnolokim otkriima ali i
organizacijom porodice, poimanjem vlasnitva i idejom vladavine. Po Morganu,
pojam vladavine zaeo se jo u rodovskoj organizaciji na stupnju divljatva a zatim
se razvijao kroz savenije oblike, sve do uspostavljanja politikog drutva. Tako se
razlikuju dva sistema upravljanja: drutvo zasnovano na linim odnosima,
rodovima, bratstvima i plemenima i drava politika organizacija zasnovana na
svojini i teritoriji.

FUNKCIONALIZAM

Funkcionalizam se u antropologiji pojavio poetkom 20. veka i ubrzo se


razvio u dominantnu teorijsku kolu i kao takav postojao sve do Drugog svetskog
rata. Ono predstavlja uenje prema kojem su sve drutvene pojave odreene
dodeljenom ulogom unutar drutva kao celine. Funkcionalisti opisuju drutvo kao
organizam sa svojim posebnim ivotom, nezavisno od broja njegovih lanova. Oni
smatraju da su razliiti delovi drutva meusobno povezani i zajedno ine
celokupan sistem te zapaaju da je ponaanje u drutvu strukturisano i da su
odnosi izmeu lanova drutva organizovani pomou pravila, da sadre odreene

obrasce i da se ponavljaju. Kako je drutvo sistem onda mora postojati odreeni


stepen integracije njegovih delova. Minimalni stepen integracije je funkcionalni
preduslov

postojanja

drutva

napredak

drutva

se

postie

odrava

odravanjem reda i stabilnosti strukture.


Drutvo dakle predstavlja izolovanuu strukturnu celinu u kojoj delovi, poput
porodice, religije, kulture, politikih institucija, imaju odreenu funkciju sa ciiljem
da utiu na ouvanje i stabilnost celine odnosno odranja drutva. Samu kulturu,
teorijske kole funkcionalizma, posmatraju u celokupnom meusobnom odnosu a
pomou izolovanih crta. Njih zanima kako je specifina kulturna faza u
meusobnom odnosu sa drugim aspektima kulture i kako deluje na itav drutveni
sistem. Antropolozi u svojim radovima opisuju pojedine kulturne institucije
objanjavajui njihovu socijalnu ulogu i doprinos u ukupnoj stabilnosti drutva.
Metod funkcionalizma bio je zasnovan na terenskom radu i direktnom
posmatranju drutva. U vreme dominantnog uticaja funcionalistikog uenja Afrika
se inila poput riznice, pune skrivenog blaga za antropoloka istraivanja. Kako su
funcionalisti drutvo pokuavali da gledaju strogo kao celinu, afrika plemena su
im dala mogunost da drutvo posmatraju ne samo kao izvanvremensko ve i
izolovano u prostoru. Pleme se posmatra nezavisno od ireg drutvenog okruenja
kao zatvoren sistem sa vlastitom kulturom, vrednostima, mehanizmom
prilagoavanja. Institucije i delovanja analizirani su u odnosu na cilj kome su
stremile. Antropologe su vie zanimale latentne, skrivene funcije kojih pojedinci
nisu bili svesni a ne su mogle bitiodreene samo posmatranjem itavog sistema.
Prvi pokuaj funkcionalne analize izloio je Alfred Redklif Braun koji drutvo
definie kao funkcionalni sastav usklaenih odnosa prilagoen spoljnoj sredini.
Elementi drutvene strukture povezani su drutvenim procesima iz kojih nastaju
institucije u kojima svaki pojedinac ima odreenu ulogu. Meu te drutvene
intitucije spadaju:
porodica- ija je funkcija odranje kontinuiteta drutva kroz reprodukciju i
socijalizaciju,
obrazovni sistem zaduen za dalju socijalizaciju novih lanova,
politiki sistem ija je funkcija uvrivanje temeljnih vrednosti drutva,
religija ija je funkcija sprovoenje politikih i moralnih vrednosti drutva.

Drutvo se temelji na optoj saglasnosti o vrednostima a drutveni red je


pretpostavka uspenog funcionisanja. Funkcije kulturnih institucija Redklif - Braun
gleda kroz ulogu koje one imaju u odranju drutva a ne, za razliku od
Malinovskog, u zadovoljavanju potreba pojedinaca, kao to emo videti. Prema
Redklif Braunu cilj drutvene antrologije treba da bude uporeivanje drutava
kako bi se otkrile i one osobine koje su zajednike svim drutvenim sistemima i
one osobine kojima se odlikuju drutva posebnog tipa.
Jo jedan vaan predstavnik ovog pravca jeste Bronislav Malinovski. Kljuna
ideja njegovog uenja jeste da se

svaki konstitutivni element nekog kultunog

kompleksa objanjava sadanjom ulogom odnosno funkcijom. Po tome, svaku


kulturu mora biti mogue objasniti na osnovu podataka koji se odnose na njeno
trenutno stanje. Malinovski smatra da kultura postoji da bi zadovoljila osnovne
bioloke, psiholoke i drutvene potrebe pojedinca a da su kulturne institucije
integrisani odgovori na razliite osnovne potrebe. Tako je na primer, na osnovnu
potrebu reprodukcije kulturni odgovor srodstvo, na rast i razvoj obrazovanje, na
zdravlje higijena itd. smatrao je da je kultura utilitaristika, prilagodljiva i
funkcionalno integrisana. Ona nije zbirka izdvojenih obeleja ve meusobno
povezana celina, u kojoj je svaki element celine od nje neodvojiv.
Kraj funkcionalistikih teorija poklapa se sa krajem britanskog kolonijalizma
nakon Drugog svetskog rata. Pristup koji je komplekse dogaaja posmatrao u
odreenom vremenskom periodu, ignoriui ono to im je prethodilo, zahtevalo je
prilino

jasnu

nepominu

sliku.

Veina

kritika

koje

su

bile

upuene

funkcionalistikim teorijama zasnivalo se na shvatanju da drutva nisu nepomina


niti u ravnotei, da se institucije ne mogu posmatrati samo u odnosu na njihov cilj,
da drutva nisu homogena i izolovana od drugih i na kraju, da kolonijalna Afrika ne
moe predstavljati svet odnosno etalan za sva druga drutva.

LITERATURA:

UVOD U ANTROPOLOGIJU: TEORIJE I TEORETIARI KULTURE, Jerry D. Moore,


Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2002.
KRATAK

UVOD

ANTROPOLOGIJU,

Aleksandar

Bokovi,

Slubeni

Beograd, 2010.
ISTORIJA ETNOLOGIJE, ar Poarije, Plato: edicija XX vek, Beograd, 1999.
www.antropologija.info

glasnik,