ASINHRONE MAINE

Prema obliku kretanja: rotacione (rotating machines), linearne (linear

machines) asinhrone maine (induction machines).
machines)
Prema konstrukciji rotora asinhrone maine sa: kaveznim rotorom
(squirrelcage rotor induction motors), kliznokolutnim (namotanim)
rotorom (slipring rotor induction motors).
Prema broju
j faza: trofazne i jjednofazne (za
( male snage)
g ) asinhrone
maine.
Prema veliini nazivnog napona: niskonaponske (do 1kV),
visokonaponske maine (iznad 1kV do 15kV).
Prema reimu rada: asinhroni motori, asinhroni generatori.

Statorski paket (magnentnog kola) trofaznog asinhronog motora

pripremljen za ulaganje namota.

Rotorski lim asinhronog kaveznog motora

a) aluminijumski dvokavezni rotor b)
bakarni kavez

Magnetno kolo se izrauje od neorijentisanog Si feromagnetnog lim. Za uest.

do 300Hz debljina limova je 0,5mm uz gubitke od 2-4W/kg pri 1T i 50Hz. Za vee
j lim. Za uestanosti iznad 500Hz koriste se
uestanosti mora se koristiti tanji
feritna jezgra.
Vazduni zazor iznosi 0,23mm i njegova minim. veliina je odreena potrebnim
mehanikim tolerancijama. Vea vrednost odgovara AM od 1MW.

Da bi se magnetno kolo hladilo postavljaju se promajita.

Promajita

Stator novog asinhronog motora za visoki

napon (6 -10 kV,50 Hz). VISOKONAPONSKI

Ulaganje
g j namota u statorski paket
p
trofaznog
g
asinhronog motora (400 V, 50 Hz).
NISKONAPONSKI

Kavezni rotor asinhronog motora sa ulaganim bakarnim

tapovima

Kavez je od: aluminijuma (ulivanje) za vie desetina kW,

bakra (donji, radni) i bronze (gornji, startni) za srednje i velike snage.

ASINHRONE MAINE - Princip rada

Obrtno magnetno polje stvoreno statorskim
strujama obre se sinhronom brzinom.

60 f s
ns
o/min
p

U namotaju rotora pod dejstvom obrtnog polja

sa statora indukuje se elektromotorna sila. Ona
potera struju kroz namotaj rotora koji se
nalazi u obrtnom polju. Usled ega se javi sila na provodnike rotora,
pod ijim dejstvom rotor poinje da se kree u smeru obrtnog polja.
Rezultat dejstva MPS (struje) u rotorskom namotaju i obrtnog
magnetnog fluksa je momenat:
M k I r cos r
tj. magnetna polja statora i rotora privlae se uzajamno obrazujui
obrtni momenat.
Struje rotorskog namotaja stvorie svoje obrtno polje.

-Klizanjens n s r nr

Klizanje: s
ns
s
s n s
p

ns 3000 1500 1000 750

Klizanje u tehniki prihvatljivim iznosima mora biti sasvim mala veliina
(zbog uticaja na gubitke energije) te se zbog toga iskazuje u %. Iznosi
0,15%.
Ako
Ak se rotor
t obre
b sinhronom
i h
brzinom
b i
s=0
Dok rotor stoji (zakoen) s=1
Brzina obrtanje rotora manje od sinhrone s > 0 (M)
Vrti li se rotor bre od obrtnog
g polja
p j s < 0 ((G))
Vrti li se rotor u suprotnu stranu (n<0) od obrtnog
polja s > 1 (AK)

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Neka je statorski trofazni namotaj prikljuen na mreu koja
obezbeuje trofazne napone i neka rotor miruje. U rotorskom
namotaju obrtno polje indukuje elektromotorne sile usled kojih
e rotorskim namotajem potei struje. Indukuje se:

Ekr 4,44 f1 N r k nr
Dok je rotor ukoen vai:

f1 s f 2 f 2

Kod motora sa namotanim rotorom ovo je EMS koja se meri na

kliznim kolutovima dok rotor miruje,
miruje a prstenovi nisu kratko
spojeni. Takvo merenje napona zove se i merenje prenosnog
odnosa.
Rotorske struje
str je stvaraju
st araj svoje
s oje obrtno polje,
polje odnosno rotorski
fluks:
-rasipni rotorski fluks
-zajedniki
j d iki fl
fluks.
k

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Proticanju struje kroz rotorski namotaj pod dejstvom
elektromotorne sile Ekr suprotstavljaju se Rr i reaktansa
rasipanja koja opisuje rasipni fluks:

X rk 2 f1 Lrk 2 f 2 Lrk
Struja rotorskog namotaja je:

I rk

Ekr
k
Rr2 X 2rk

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Kada se rotor pone obrtati indukovana elektromotorna sila je
srazmeran relativnoj brzini kretanja rotora u odnosu na obrtno polje:

Er 4,44 s f 2 N r k nr s Ekr

Pri relativnoj brzini 0, tj. za s=0,

s 0, nema napona u rotoru, nema struje, sile
ni momenta pa motor ne moe raditi pri tom klizanju. Samo pri razliitim
brzinama obrtanja obrtnog polja i rotora postoji indukovani napon,
struje
j u rotoru i elektromagnetski
g
moment. Otud naziv asinhroni motor.
Kada se rotor poeo obrtati tada je rotorska reaktansa rasipanja:

X r 2 f1 Lr
X r 2 f 2 Lrk s
X r s X rk

Ekr

Indukovani napon i struja rotora

imaju uestanost - uestanost
klizanja:

f1 s f 2

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Kada se rotor poeo obrtati I r
struja rotora je:

Ir

s Ekr

Rr2 X 2r

s Ekr

Rr2 s 2 X 2rk

Ekr
2

Rr
2
X rk
s

Na osnovu p
prethodne jednaine
j
mogue
g
jje napisati
p
jednainu
j
u
kompleksnom domenu koja opisuje naponsku ravnoteu jedne
faze rotora.

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Jednaina naponske ravnotee jedne faze rotora je:

E r Rr Ir js X rk Ir s E kr
Rr

Ekr
I r jX rk Ir
s
Ekvivalentna ema faze rotora:
Ir

Ekr

Xrk
Rr/s

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Struja statorskog namotaja odreena je:
-nametnutim naponom statora
-omskom otpornou statorskog namotaja U
-reaktansom
reaktansom rasipanja statorskog namotaja
-indukovanom kontra elektromot. silom.

U s Rs Is jX s Is E s
Ekvivalentna ema faze statora:
Is
Xs
Es

Rs

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Ekvivalentna ema faze statora i rotora asinhronog motora.
Is

Xrk

Rr/s

-Ekrr

Xs
Es

Rs

Ir

Ova dva kola su galvanski odvojena. Slino transformatoru

asinhroni motor moemo prikazati ekvivalentnim elektrinim
kolom, pa je u tom cilju potrebno svesti ekvivalentno kolo
rotora na statorsku stranu.

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Asinhroni motor u mirovanju (s = 1) moemo razmatrati i koristiti kao
specijalnu
ij l iizvedbu
db transformatora
t
f
t
(zakretni
( k t i transformator).
t
f
t )
Indukovana elektromotorna sila statora (primara) je:

Es 4,44 f 2 N s k ns
Kada se nae kolinik ove EMS i EMS rotora (sekundara):

Ekr 4,44 f1 N r knr

Dobija se prenosni odnos kojim se realizuje svoenje rotora na stator:

Es
f 2 N s k ns N s k ns
m

Ekr
f1 N r k nr N r k nr
gde su: Ns i Nr brojevi navojaka po fazi statorskog i rotorskog namot.,
kns i knr navojni
j sainioci statorskog
g i rotorskog
g namotaja.
j
Za kavezni rotor navojni sainilac je 1, a broj navojaka po fazi je 1/2.

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Ako jednainu naponske ravnotee rotora svedemo na stator:

Rr

Ekr
I r jX rk Ir
s

m Rr

m Ekr
I r jm X rk Ir
s
2
m
Rr

Ekr
I r jm 2 X rk Ir
s
Rr

Ekr
I r jX rk Ir
s

Kako je:
Dobija se:

ES m Ekr Ekr

Rr

Es
jX rk I r
s

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

I kada se uvai
U s Rs jX s Is E s

Dobija se ekvivalentna ema asinhrone maine sa svedenim rotorskim

kolom na statorsku stranu.
I
Ir
s

Xs

Rs

X rk

Es= Ekr

Rr/s

Es moe
se iizraziti
iti preko
k struje
t j i impedanse
i
d
magneenja:
j

E s Z m Im jX m Im

Im Is Ir

X m s Lm

T d se dobija
Tada
d bij ekvivalentna
k i l t ema

sa uvaenom

granom magneenja:
j

Ir

Is

Rs

Im

Xs
Es

Xm

Ekr

Xrk

Rr/s

Struje, snage i momente asinhrone maine moemo raunati upotrebom

ekvivalentne eme za bilo koje stacionarno pogonsko stanje.

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Kada je AM u praznom hodu s=0 pa sledi da je Im jednaka struji praznog
hoda. Kako u praznom hodu nema el.mehanike konverzije (osim onog
dela kojim se pokrivaju mehaniki gubici i koji se mogu zanemariti) to
zani da je struja statora u praznom hodu preteno reaktivna radi
obezbeenja
b b j potrebne
t b reaktivne
kti
energije
ij za magneenje
j magnetnog
t
kola.
Reaktansa i struja magneenja opisuju reaktivnu energiju potrebnu za
magneenje magnetnog kola.
kola
U AM postoje statorsko i rotorsko obrtno polje kojima odgovaraju
statorski i rotorski fluks. Deo ovih flukseva se rasipa i oni su opisani
induktivnostima (reaktansama) rasipanja.
rasipanja Rezultatntno polje u maini je
vektorski zbir statorskog i rotorskog obrtnog polja u maini postoji
zajedniki fluks - m koji se obuhvata i sa namotima statora i rotora.
j
fluks p
potie od ukupnog
p g delovanja
j zbira struja
j
Prema tome zajedniki
statora i rotora, to je fluks koji postoji u vazdunom zazoru i uzrokovan
je Im. Im je ekvivalentna struja kojom se opisuje nastanak zajednikog
fluksa. Lm povezuje zajedniki fluks i Im.

EKVIVALENTNA EMA ASINHRONOG MOTORA

Fluksevi statora i rotora:

s s m
r r m

s Ls Is m Lm Im
r Lr Ir E s j m j Lm Im

Gubici u Fe se ne mogu opisati jednostavno ve se ekvivalentiraju

omskim otporom RFe u grani magneenja. El.param.RFe se ekvivalentiraju
gubici ija je priroda nastanka magnetna. Ekvivalentna ema asinhronog
motora sa uvaenim gubicima u Fe:

Is

Rs

Ir
Xs

Im
IFe

RFe

Xm

Xrkk

Rr/s

Ako se razdvoji snaga obrtnog polja koja se oslobaa na Rr/s na snagu

Dulovih gubitaka u rotoru i snagu konverzije dobija se ekvivalentna
ema asinhronog motora. Novo uvedeni parametar je fiktivan.

ENERGETSKI BILANS
Is

Rs

X s

Ir

Im
IFe

Rr
I

RFe

Xm

Xrk

1 s
Rr
s

Izvedena ekv.ema opisuje jednu fazu AM. Prema ekv.emi za stacionar.

stanje: Motor iz mree uzima: Ps 3U I s cos
Na otpornosti statora se troi aktivna sanga:g Cus
U gvou statora se osolobaa aktivna sanga od:

3Rs I s2

Es2
g Fe 3
RFe

Rr 2
I r
Snaga obrtnog polja: Pob P1 g Cus g Fe 3
s
g Cur 3Rr I r2 s Pob
Na otpornosti se troi aktivna sanga:
1 s
2 1 s

Rr I r
g Cur
Snaga konverzije: Pc Pob g Cur 3
s
s
Razvijena mehanika snaga: Pmeh Pc g meh

ENERGETSKI BILANS
Is

Rs

X s

Ir

Im
IFe

Rr
I

RFe

Xm

Xrk

1 s
Rr
s

1 s
Rr I r2
Pmeh Pc 3
s
Pmeh (1 s ) Pob
2
Na otpornosti rotora se troi aktivna sanga: g Cur 3Rr I r s Pob
Mehanika snaga kada se zanemare gmeh:

Elektrini gubici u rotoru direktno su proporcionalni klizanju,

klizanju zbog toga
klizanje mora biti to manje da bi se obezbedio prihvatljiv . Klizanje je
obino (0,55%). Ilustracija:
Mali
M
li motori
t i
<20 kW
kW;
Srednji motori <500kW;
Veliki motori >500kW;

s = 3 - 5%
s = 1 1,5%
s = 0,5 1%

Gubici u gvou rotora se mogu zanemariti zbog male frekvencije u

rotoru.

ENERGETSKI BILANS
ema energetskog bilansa:

Motorski

Generatorski reim rada

1
PRAZAN
HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

To su dva krajnja stanja u pogledu optereenja koja se proteu od

potpune rastereenosti u ph do mehanike zakoenosti u stanju ks. U
ovim stanjima asinhroni motor se nalazi tokom eksploatacije:
-Kratak spoj u trenutku ukljuenja,
-Prazan
P
hod
h d kada
k d je
j motor
t neoptereen.
t

Ali to su i dva karakteristina ogleda koji omoguuju da se odrede

parametri ekv. eme i druge bitne k-ke AM.
U praznom hodu na vratilu motora nema optereenja:

mm 0

pm 0

0 mc K m m

U ovom radnom reimu motor iz mree uzima reaktivnu snagu

g potrebnu
p
za magneenje feromagnetnog jezgra i vazdunog zazora. Ova energija
je slabo zavisna od optereenja. Motor uzima aktivnu snagu da pokrije
gubitke praznog hoda. Brzina je bliska sinhronoj,a s0. AM uzima aktivnu
snagu da pokrije gubitke praznog hoda:

P0 Pulazno gCus 0 g Fes 0 g m

2
2
g

R
I
g Cus 0 3 Rs I s 0
Fes 0
m Fe

Slide 35
1

Prvo predavanje

; 2013-05-16

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

Ekvivalentna ema asinhrone maine u praznom hodu:

Is0

Rs

Xs

Im
IFe

RFe

Xm

P0 g m
3

Ekv. ema ne uzima u obzir gm tako da je ulazna snaga u ovu

ekv. emu:
Faktor snage
g praznog
g hoda je
j mali i tipino iznosi 0,1 jer
j je
j aktivna
snaga mala dok je reaktivna gotovo kao u nominalnom reimu.
P0
cos 0
3U f I s 0
Struja praznog hoda je 0,30,8 In. Za motore velike snage struje ph su
relativno manje. Zbog postojanja vazdunog zazora relativna struja ph
AM jje vea nego
g kod TR.

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

U ogledu ph mere se napon, struja i uzeta elektrina snaga. Napon u
ogledu
l d ph
h je
j stalne
t l uestanosti
t
ti i menja
j se u intervalu
i t
l 0,51,2Un.
0 5 1 2U
Dijagram struje i snage praznog hoda u zavisnosti od napona.
Iz ogleda praznog hoda moe se doi do parametara grane magneenja u
ekvivalentnoj emi:

Un,
Rm

I s0 ,

P0
Is0

cos 0 , g Fes

2
3U nf

g Fes

I Fe

Is0=f(U0)

P0 =f(U0)

U nf
Rm

U0
U0=Un

Un
Un
Xm

I I s 0 sin 0

Is0

Rs

Xs

Im
IFe

RFe

Xm

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

Otpornost statora se meri nekom standardnom metodom tako da se
moe izraunati:
g Fes g m P0 3Rs I s20
Kako je uestanost napajanja stalna moe se smatrati da je i brzina
obrtanja priblino stalna. Mehaniki gubici u ogledu praznog hoda su
stalni. Brzina praznog hoda je jednaka sinhronoj brzini.
Gubici u gvou odvajaju se grafikom metodom od mehanikih
mehanikih. Tipina
vrednost odnosa ovih gubitaka je:

PFe (U f U fn )
gm

gFes+ gm

3
gFes

gm
Un2 Uf2

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

Tokom ogleda kratkog spoja rotor je ukoen (s=1). Ogled se izvodi sa
snienim naponom napajanja i nominalnom strujom statora.

pm 0

pc 0

mc 0

Kako se ogled izvodi sa snienim naponom to se gubici u gvou mogu

zanemariti a i reaktivan energija koja se povlai.
zanemariti,
povlai
Mogue je izostaviti granu magneenja u ekvivalentnoj emi za kratak
spoj.

Isk

Rs

IIrk
Xs

Rr

Xrk

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

Ulazna snaga u mainu i faktor snage su:

Pk 3U k I skk cos k

Pk
cos k
3U k I sk

Faktor snage
g u kratkom spoju
p j ima tipino
p
vrednost izmeu 0,4 i
0,6.
Ulazna snaga pokriva Dulove gubitke u rotorskom i
statorskom namotaju. Iz snage kratkog spoja moe se odrediti
ukupna otpornost statorskog i rotorskog namotaja.

2
Pk gCusk gCurk 3Rs Rr I sn

Ako se statorska otpornost prethodno izmeri mogue je

odrediti svedenu otpornost rotorskog namotaja.

Rr

Pk

2
3I sn

Rs

PRAZAN HOD I KRATAK SPOJ ASINHRONE MAINE

Prema ekvivalentnoj emi mogue je odrediti vrednost ukupne
reaktanse rasipanja:
2
U
fk
Rs Rr 2
X s X rk
I sn

X rk X s
Moe se smatrati da je:
Asinhroni motor koji se pokree iz stanja mirovanja, kree iz stanja
kratkog spoja. Ovaj kratak spoj traje vrlo kratko. U tom kratkom
vremenskom intervalu javlja se struja koja viestruko nadmauje
nominalnu vrednost. Struja polaska iznosi od 3 do 5 In, a za pojedine
motore i do 8 In.

Vrednosti parametara ekv.eme AM dobijeni iz ogleda praznoga hoda i

kratkog spoja su pribline (utjecaj zasienja, promene otpornosti usled
zagrevanja,
g
j , uticajj potiskivanja
p
j struja
j kod kaveznih rotora)) ali dovoljno
j
tane za praktine proraune.

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

Snaga obrtnog polja opisuje elektromagnetnim putem prenetu
energiju na rotor:

Rr 2
Pob P1 gCus g Fe 3
I r
s

U rotoru se snaga gubi u bakru (namotaju) i gvou. Gubici u

gvou rotora su zanemarivi jer je uestanost rotorskih struja
mala. Snaga konverzije dobija se kao:

1 s
2

Pc Pobb gCur

3
R

I
C
r r
s
Korisna mehanika snaga:
pm pc g m
Koeficijent korisnog dejstva:

pm

p1

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

s
pc
m 1 s
Moment konverzije je:
mc
P
m
1 s
s 2 f s
R I 2
p 3
c

P
1 s Rr I r2
3P Rr 2
mc mm 3P

I r P o
s 1 s s s s
s
Iz ekvivalentne eme asinhronog motora struja rotora je:

U
2

Rr

2
Rs
X s X rk
s

Momenat konverzije: mc mm

Rs

Ir
Xs

Xrk

Rr/s

I r

Is

3 P
U2
2 f s

Rs

Rr
s
Rr
s

2
X s X rk

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

Ako se uzme potpuna ekv. ema dobija se taniji izraz za mc. Struja
U
rotora:
I r
2

Rr

X
R

s
1
1
s
rk

Faktor rasipanja

s
X s
1 1
1,02 1,08
Xm

Momenat konverzije Momentna (statika) karakteristika AM:

3 P
mc mm
U2
2 f s
Rr

Rs 1
s

Rr
s

2
X s 1 X rk

Polazni momenat (potezni, momenat kratkog spoja, starting torque) motora:

3 P U 2
Rr
M pol mc ( s 1)
2 f s Rs 1 Rr 2 X s 1 X rk 2

MOMENTNA KARAKTERISTIKA ASINHRONE MAINE

Karakteristina podruja:
od s = 1 do s = 0 motorsko podruje rada, energija se uzima iz mree,
za s 0 generatorski reim rad, energija se vraa u mreu
za s 1 protivstrujno koenje, energija se uzima iz mree i kinetika
energija
ij radne
d maine
i koi
k i rotor
t i predaje
d j mu energiju.
ij
mc

s 1

mc

Momenat koji AM razvija pri svakoj brzini zavisi od kvadrata napona.

Is0

(2)
Umr
Iuk

I'2=I1

I0
I
Ip

I'02=I'2meh
IFe

Rs

Xs

Im
IFe

RFe

Xm

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

Mc je funkcija klizanja. Maksimalna vrednost momenta Prevalni
momenat se dobija pri prevalnom klizanju (prekretno
(prekretno, breakedown slip):

dmc
0
ds

sp

1 Rr

Rs2 X s 1 X rkk

Rr

2
X s X rk

Prevalni momenat (prekretni, breakedown, maksimalni):

3
P
U2
M p mc ( s s p )

2 2 f s 1 R R 2 X X 2
1 rk
s
s
s

3
P
U2

M p mc ( s s p )
2 2 f s X s X rk
Predznak (+) je za motorski a (-) za generatorski reim rada. Mp u gener.
reimu je neto vee po intezitetu nego u motorskom jer se u generator.
reimu
i
i gCus moraju
j biti pokriveni
ki
i sa snagom obrtnog
bt
polja,
lj tj.
tj treba
t b nam
vei elektromagnetni momenata nego u motorskom reimu.

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

U praksi koristimo analitke izraze za momentnu k-ku poznate kao
Klosove jednaine
jednaine. Klosovu jednainu dobijamo ako izraz za momenat
podelimo sa izrazom za prevalni momenat:

mc
2
;

s
Mp
s
p

sp
s

2 Rs

Rs2 X s 1 X rk 2

2sp

Za manje tana raunanja (usvojimo Rs0) moe se mc

koristiti pojednostavljena Klosova jednaina.
Mp
Mp
Preopteretivost se definie kao:
mc
Tada je reenje Klosove jednaine:
2 1
s

p
s s p 1

2
s sp

sp
s

Klosova jednaina vredi za kolutne AM i za one kavezne AM koji nemaju

izraen efekat potiskivanja struje u rotoru. Kod kaveznih AM sa izraenim
efektom potiskivanja struje u rotoru Klosova jednaina je prihvatljiva u
podruju malih klizanja.

MOMENAT KONVERZIJE ASINHRONE MAINE

Za dovoljno mala i dovoljno velika klizanja Klosova jednaina se moe
aproksimirati sa:

mc
2s

Mp

s 0 s p

2 s/ sp

2 sp / s

mc / Mp

mc
2s p

Mp
s

s s p

mc / Mp

2 sp / s

Xr

DIJAGRAMI VELIINA ROTORA

ASINHRONOG MOTORA I OBRTNOG
MOMENTA U ZAVISNOSTI OD BRZINE
OBRTANJA.

Er
Zr

Rr
0

Ir

a)

KAKO IZGLEDA STRUJA

STATORA?

cosr

STRUJNA RAVNOTEA
0

M
s

1
0

nn

nsin

Radne karakteristike AM

Momenat i struja motora tokom pokretanja

mc / Mn

Velika struja polaska AM. Karakteristini momenti: Nominalni Mn,

Mp1,6(23)Mn; Mpol=(0,91,2)Mn

Momenat i struja motora tokom pokretanja

Za AM sa podacima 400 kW; 1492 o/min; 675A; 400 V; 50Hz; date su
I/I
karakteristike 3.0 M/MN
karakteristike.
8.0
N

I/IN

7.0

2.5
6.0
2.0
5.0

M/M

1.5

4.0

3.0
1.0
2.0
05
0.5
1.0

0.0

0.0
1.0

0.9

0.8

0.7

0.6

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0.0

s
Karakteristini momenat: Minimalni momenat-Momenat sedla.

Struja statora asinhronog motora

Prazan hod. U praznom hodu s=0 pa je iz ekv. eme:

U /U
Is
1
( s 0) j s N j
IN
Xs / ZN
xs

Us
U
I s ( s 0)
j s
Xs
Rs jX s

Primer:

xs xm xs 3,0 0,15 3,15 : I S I N 1 X S 1 3 Struja

j ph:
p cca. 1/3 nominalne

struje. Za 100 A nominalne struje struja praznog hoda je cca. 33 A.

Struja polaska: Pri pokretanju s=1 iz ekv. eme:
1
I s ( s 1) jU s
X s X rk

U s /U N
Is
1
( s 1) j
j
IN
( X s X r ) / Z N
xs x rk

Primer:
xs = xr = 0.1: i(s
( = 1)) = 1/(20.1)
(
) = 5: Struja
j p
polaska jje 5In. Vei motori
imaju manje rasipne flukseve, pa prema tome i vee
struje polaska tipino 57In.
Strujna ravnotea: Struja rotora je
gotovo u opoziciji sa strujom statora.

Struja polaska asinhronog motora

Relativna vrednost struja polaska asinhronog motora zavisi od Pn

motora i broja polova.

Pokretanje asinhronog motora

Pri pokretanju asinhronih motora javljaju se sledee tekoe:

Velike
V lik struje
t j pokretanja,
k t j obino
bi
58
5 8 puta
t vee
od
d nazivnih,
i ih
Preveliki ili nedovoljno veliki momenti pokretanja,
Predugo trajanje zaleta motora i pogona.
N j primenjivane
Najee
i
ji
tehnike
t h ik pokretanja
k t j asinhronih
i h
ih motora
t
su:
Pokretanje direktnim prikljuenjem na mreu,
Pokretanje zvezdatrougao preklopkom,
Pokretanje preko autotransformatora,
autotransformatora
Pokretanje softstart ureajem,
Sve se tehnike pokretanja svode na to da se izvri uspean zalet motora
i pogona uz to manje struje zaleta i to krae trajanje zaleta. Uticaj na
mreu mora biti u prihvatljivim granicama dozovoljenog pada napona
izazvanog
g strujom
j
polaska
p
motora.

Slide 56
2

Drugo predavanje

; 2013-05-16

Pokretanje asinhronog motora direktnim prikljukom na

mreu

Zbog velike struje pokretanja asinhronog motora

motora, koja pravi probleme u
napojnoj distributivnoj mrei (padaovi napona i preoptereenje sklopne
opreme), koriste se razliite tehnike pokretanja u cilju smanjenja struje
polaska.
polaska

Pokretanje kaveznog asinhronog motora preklopkom Y-

L3

a)

L2

L2

W2

V2

U2

U2

W2 V2
U2
W2

U2

(A) (B)
U1 V1
L1

L2

V2

B
L1

(C)
W1

L3

L1

M Y UY
1

M U
3

C
L2

V2
L3

L3 C

W2

L1

U namotu
IY
1

I
3
IY 1

I 3
Prema mrei

Kavezni AM za trajan rad u vezi pri pokretanju vee se u Y. Napon po

faznom namotaju je 3 puta manji pa kroz namotaj tee 3 puta manja
struja a struja iz mree je jo 3 puta manja jer se iz jednog faznog voda
napaja samo jedan namotaj. U spoju Y iz mree se povlai 1/3 polazne
struje u spoju . Kada se obavi zalet u zvezdi motor se spoji u trougao.

Pokretanje kaveznog asinhronog motora preklopkom Y-

U trenutku prevezivanja iz Y u motor povue 3x veu struju od one

k j jje imao
koju
i
pre prespajanja.
j j Ako
Ak se zalet
l t ne obavi
b i do
d nominalne
i l brzine
b i
pri prespajanju e nastati veliki udari i trzaji. Da bi zalet bio uspean
potrebno je da motor bude rastereen/slabo optereen odnosno da je
dovoljno dugaak zalet.
zalet Primenom Y- pokretanja izbegava se veliki
strujni udar ili jak mehaniki trzaj.

Pokretanje kaveznog asinhronog motora preklopkom Y-

mm

a)
n

b) Q
zal

I0 In

8
Y
6

MY

IY

0,1

0,2

Mopt /Mn

Ilustracije za sluaj necelishodne upotrebe pokretanja preklopkom Y-.

a)) Zalet
Z l nije
ij rastereen,

pa prii prebacivanju
b i
j iz
i zvezde
d u trougao motor
povue iz mree struju praktiki jednaku kao i u kratkom spoju a razvije
i pun prevalni moment.
b) Dijagram pokazuje relativne koliine toplote koje se stvaraju usled
gubitaka u namotima motora pri delimino optereenom zaletu u
spregama zvezda i trougao. Vide se izrazito velike koliine toplote
razvijene u sprezi zvezda pri zaletu ve i sa relativno malim momentima
optereenja.

Pokretanje kaveznog AM autotransformatorom

Pokretanje: Zatvoreni prekidai A i B

Normalan pogon: Zatvoreni prekidai A i C

Pokretanje kaveznog AM autotransformatorom

Pokretanje AM autotransformatorom omoguuje da se struja pokretanja

prilagodi
p
g
uslovima koje
j zahteva mrea.

Soft start lagano pokretanje kaveznog AM

Soft
Softstarter
starter je ureaj energetske
elektronike kojim se regulie napon
statora AM kako bi se smanjila struja
pokretanja na neki dozvoljeni iznos.
Tokom pokretanja napon statora AM se
linearno poveava kako bi se struja
statora drala ispod eljene
j
vrednosti.

u i
u,

Talasni oblici napona i struje soft startera

Soft start lagano pokretanje kaveznog AM

Soft start lagano pokretanje kaveznog AM

Ova ilustracija tendenciozno favorizuje Softstart pokretanje.

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem

otpora u rotorsko kolo

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem

otpora u rotorsko kolo

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem

otpora u rotorsko kolo

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem

otpora u rotorsko kolo

Pokretanje kliznokolutnog asinhronog motora dodavanjem

otpora u rotorsko kolo

Ako se otpornik
Ak
t
ik za pokretanje
k t j izvede
i
d s vie
i segmenata
t mogue
jje uz
pravovremene prelaske sa jednog segmenta na drugi dobiti priblino
konstantnu vrerdnost momenta i struje pokretanja.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

60 f s
n ns (1 s )
(1 s )
p

Brzina obrtanja AM je:

i ona se moe podeavati promenom frekvencije fs, broja pari polova p, i
promenom klizanja s.
Regulisati brzinu obrtnje znai menjati
momentnu karakteristiku motora mc u
mc tako da njen presek s k-kom
optereenja bude pri eljenoj brzini
obrtanja n'. Prema slici momentnu
mc
mc
k
karakteristiku
kt i tik mc smo promenili
ili ttako
k t
to
smo promenili sinhronu brzinu sa ns u
n's menjajui frekvenciju struja koje teku
kroz namote statora.
statora
mm

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom broja polova

Promena brzine promenom broja pari polova mogua je samo u grubim

koracima. esto se koristi - u maini za pranje vea. Motor ima dva
namotaja na statoru, jedan sa 2p=2, a drugi 2p=12. Promena broja polova
se moe ostvariti sa dva ili vie g
galvanski odvojena
j
namotaja
j u motoru ili
jednim namotajem izvedenim iz dva jednaka dela koja se prespajaju
prema Dalanderovom principu. Prespajanjem prema Dalanderu moe se
dobiti odnos brzina 1:2.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom broja polova

Prespajanje sekcija za Dalanderov spoj namotaja.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona napajanja
Promena brzine
P
b i AM promenom napona napajanja,
j j uz stalnu
t l frekvenciju,
f k
ij
momentna k-ka se menja prema mc=f(U2). Svakom naponu odgovara
druga k-ka. K-ka optereenja je odreena vrstom optereenja. Radna
taka je u preseku karkteristike motora i optereenja
optereenja.
mc M

3 P
U2
2 f s
Rr

s
s

Rr
s
2

2
X s X rk

mm

mm
Smanjenjem napona opada brzina
AM, a klizanje raste.
Pretvarai energetske elektronike
omoguuju regulaciju napona u
irokim granicama.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona napajanja
3.5

Us 1

8
Us 1

6.4

25
2.5

struja statora

momenat
m

U s 0.75

2
15
1.5

U s 0 .5

U s 0.75

4.8

U s 0 .5

3.2
1.6

0.5
0

0
0

0.2

0.4

0.6

0.8

0.2

0.4

0.6

0.8

b i
brzina
bbrzina
i
Promenom napona, uz stalnu frekvenciju napajanja, postie se promena
brzine u uskom intervalu oko sinhrone brzine. Energetski gledano,
promena brzine
b i na ovajj nain
i nije
ij optimalna
ti l jer
j su gubici
bi i energije
ij
neizbeni.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona napajanja
Mp
M
Mane
su da
d preopteretivost
t
ti
t opada:
d

M
Poveavaju se gubici u bakru rotora i smanjuje koeficijent
k i
korisnog
dejstva.
d j t
Pretpostavimo
P t
t i
da
d je
j momenatt optereenja
t j
konstantan:

mc mm M RM

Pob

Smanjenjem napona opada brzina AM, a klizanje raste. Snaga

konverzije opada, a gubici u bakru rotora rastu.

Pc 1 s Pob

g Cur s Pob

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja

Brzina obrtanja AM direktno je proporcionalna frekvenciji:

60 f s
(1 s )
p

Ali, se u motoru sa promenom frekvencije menja i fluks - indukcija to

utie na promenu razvijenog momenta.

U s Es 4,44 N f s 4,44 N f s B S
Ako promenimo fs uz stalan napon promenie se fluks , odnosno B
indukcija. Poveanje B nije dozvoljeno zbog zasienja magnentnog kola,
a smanjenje
j j nije
j prihvatljivo
p
j
jer
j je
j praeno
p
smanjenjem
j j
momenta koji
j
motor razvija. Zbog toga se istovremeno menjaju napon i frekvencija
tako da je njihov odnos stalan. E
U
U
s

fs

fs

s nom

f s nom

Time se postie da je fluks u maini priblino nominalan. Ovo je pozanto

kao U/f upravljanje AM.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja

Promena napona i frekvencije pri U/f zakonu upravljanja.

Promena frekvencije napona napajanja omoguuje podeavanje brzine
AM u irokom opsegu do 2fsnom.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja
Rr
3 P
s
mc M
U2
M RM
2
2 f s
Rr

X
s

s
rk
s

Ako pretpostavimo da je momenat optereenja konstantan i ako

zanemarimo Rs onda je apsolutno klizanje r konstantno pri primenjenom
U/f zakonu upravljanja.
2
U
r Rr

mc M 3 P
M RM
2
2
2
2 f s Rr r Ls Lrk

Ako je momenat radne maine konstantna pri U/f

U/f=const.
const tada je r=const.
const

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja
Familija statikih k
k-ka
ka AM sa primenjenim U/f
U/f=const
const zakonom upravljanja.
upravljanja
Ako Rs nije zanemarljvo prevalni
2
3P U 1
momenat pada sa smanjenjem fs ispod

M p mc ( s s p )

2 2 f s Lrk
fs nonm.
3.5

U2
3 P
M p mc ( s s p )
2 2 f s R R 2 X X 2
s
s
s
rk

2
1.5
fs1=0,2 fs2=0,4 fs3=0,6 fs4=0,8 fs5=1

MRM

0.5
0

momenatt

mom
menat

2.5

fs5=1
1
2

fs4
fs2

0.2

0.4

0.6

0.8

fs3

fs1

r 1

brzina
Ako je momenat radne maine
konstantna pri U/f=const. tada je
r=const.

0.2

0.4

0.6

brzina

0.8

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja

Frekvencija f1 je nominalna frekvencija za koju je graen motor.

Smanjivanje frekvencije daje karakteristiku U21/f21=const., tj. smanjeni su
napon i frekvencija u odnosu na U1/f1 =const.
Poveanje frekvencije na f2 nije mogue po zakonu U/f=const. jer je
napon za
a odreeni motor odreen gornjom granicom od U=Un.
U Un Zbog
poveanja frekvencije f1 na f2, a nepromijenjenog napona, smanjen je
u motoru i razvijeni moment. To je tzv. podruje slabljenja polja.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom napona i frekvencije napajanja

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom otpornosti dodatnog otpornika u kolu rotora

Ukljuenjem otpornika u kolo rotora smanjuje se struja a

samim tim i obrtni momenat i motor se usporava, poveava se
klizanje.
klizanje
Zbog poveanja klizanja raste indukovani napon koji poveava
struju. Klizanje se poveava sve dok se pri nekoj snienoj
b i i ne izjednai
brzini
i j d i momenatt koji
k ji motor
t razvija
ij sa momentom
t
optereenja momenat radne maine.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom otpornosti dodatnog otpornika u kolu rotora
Statike k-ke AM sa dodatnim otpornikom u kolu rotora.
rotora

Rr Rrd
3 P
s
U2
mc
2 f s
2
Rr Rrd

2
Rs
X s X rk
s

) I r2
g Cur s Pob 3( Rr Rrd

Glavni nedostatk promene brzine dodatnim otpornikom u kolu rotora je

poveanje snage gubitaka na dodatnom otporniku i smanjenje koeficijenta
korisnog dejstva.

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom otpornosti dodatnog otpornika u kolu rotora
Dodatna otpornost u rotorskom kolu menja mehaniku ka-ku
ka ku
asinhronog motora jer se menjaju vrednosti:
Polaznog momenta -moe se uticati na njegovo poveanje:

Rr Rrd
3 P U 2
M pol
2 f s Rs Rr Rrd
2 X s X rk 2

Prevalno klizanje: s p

Rr Rrd

Rs2 X s X rk

Rr Rrd

2
X s X rk

Adekvatnim izborom Rrd moe se postii da je polazni momenat

j d k sa prevalnim.
jednak
l i

sp 1

Rr Rrd

Rs2 X s X rk 2

m pol M pr

PROMENA BRZINE ASINHRONOG MOTORA

Promenom otpornosti dodatnog otpornika u kolu rotora
Statike k-ke AM sa dodatnim otpornikom u kolu rotora.
rotora
Rr 3 > Rr 2 > Rr1

8
7

2.5

5
4

M12

struja

momenat

3.5

3 21

1.5

Rr 2
Rr 3

3
2
1

1
0.5

0
0

Rr1

02
0.2

04
0.4

06
0.6

08
0.8

0.2

0.4

0.6

brzina

0.8

brzina
Prevalni momenat se ne menja. Polazne struje se smanjuju.
g
opseg
p g je
j ogranien
g
(0,20,3)
( ,
, )ns kako bi se odrao p
prihvatljiv
j
Regulacioni
, jer za niu brzinu treba vei dodatni otpornik.

PROMENA SMERA ORTANJA ASINHRONOG MOTORA

Rotor AM prati smer obrtnog polja. Smer
obrtnog
bt
polja
lj odreen
d je
j redosledom
d l d
faza.
f
Ako
Ak
je potrebno promeniti smer obrtanja AM
dovoljno je meusobno zameniti prikljuke 2 od
3 fazna namota trofaznog motora.
motora Reverziranje
promena smera obrtanja AM se moe realizovati
upotrebom kontaktora.

PROMENA SMERA ORTANJA ASINHRONOG MOTORA

Momentna karakteristika AM u procesu reverziranja.

1 Motor kree iz mirovanja (s=1)

2 Motor se zalee do priblino sinhrone brzine obrtanja (s<<)
3 Uz beznaponsku pauzu vri se zamena redosleda faza, motor prelazi
u protivstrujno koenje (s=2)
4 Motor koi do brzine 0 (s=1)
5 Motor se zalee do priblino sinhrone brzine obrtanja u suprotnom
smeru (s<<)

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Termogena otpornost namota moe se izraunati iz specifine
provodnosti preseka i ukupne duine.
provodnosti,
duine Ovim je definisana termogena
otpornost namota za prolaz jednosmerne struje. Meutim, otpornost
naizmeninoj struji prividno raste zbog pojave potiskivanja struje. Oko
provodnika
p
kroz koji
j prolazi
p
struja
j zatvara se fluks,, a deo tog
g fluksa ne
zatvara se kroz glavno magnentno kolo rasipni fluks.

Ilustracija za rasipni fluks (lebni i na glavama namotaj). Prikazane

p fluks.
silnice odnose se na rasipni

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Kada bi magnetna provodnost gvoa bila beskonana sve silnice fluksa

zatvarale bi se idui ispod leba kao na slici. Oni delovi provodnika koji
se nalaze pri dnu leba obuhvaeni su veim fluskom rasipnim nego
oni delovi koji su blii otvoru (vrhu) leba. Rasipna induktivnost dubljih
slojeva vea je nego rasipna induktinost gornjih slojeva, jer su donji
slojevi
l j i obuhvaeni
b h i veim
i rasipnim
i i fluksom.
fl k
Svi
S i slojevi
l j i su paralelni
l l iu
elektrinom smislu. Rezultantno ekvivalentno kolo za ipku smetenu u
lebu rotora prikazno je na slici. Pojava potiskivanja struje se
manifestuje kao istiskivanje struje iz donjeg dela leba koji je obuhvaen
sa dosta rasipnog fluksa u gornji deo leba koji je obuhvaen sa manjim
rasipnim fluksom. Kako struja tee preteno kroz gornji deo, onda jedan
deo preseka provodnika (pri dnu leba) ostaje neiskorien.
neiskorien Struja
prolazi kroz smanjen presek, a smanjen presek znai efektivno
poveanje otpornosti.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Zbog toga je visina provodnika kod AC struje ograniena na 46mm. Da

bi se i pored ovog dobili provodnici potrebnog preseka za potrebnu
struju radi se namot sa paralelnim granama. Za jo vee preseke
upotrebljavaju se Rebel tapovi. Ti se tapovi sastoje od vie profilne
ice koje su po duini meusobom izolovane. Profilna ica u tapu je
t k ttransponovana d
tako
da svaka
k podjednako
dj d k prolazi
l i i gornjim
ji i donjim
d ji
delom leba. Za provodnik na statoru provode se mere za suzbijanje
efekta potiskivanja.

Konstrukcije provodnika za suzbijanje

potiskivanja struje (Rebel-tap)

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Linije fluksa-dobjene konanim elementima. Magnentna provodost Fe je konana.
Trapezne ipke rotora

a)
b)
a) Prazan hod: Frekvencija rotorskih struja 0: Nema efekta potiskivanja struje.
b) Zakoen rotor (s = 1): Frekvencija rotorskih struja = frekvenciji na statoru:
Izraen efekat potiskivanje
potiskivanje. Rotor current phase opposite to stator current;
flows mainly in upper part of rotor bars, repulses stator field to air gap.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

U provodniku sa naizmeninom strujom postoji nejednaka gustina struje

po dubini provodnika. Ova pojava se manifestuje kao poveanje termogne
otpornosti provodnika. Koeficijent poveanja otpornosti zbog nejednake
sinh 2 sin 2 Rac
gustine struje:
KR

cosh 2 cos 2 Rdc

h
hs

3 sinh 2 sin 2 ( L ) ac
KL

2 cosh 2 cos 2 ( L ) dc

hs

hs

[r. j.];

s 1 0 Al
2

J
Cu
Cu
Raspodela gustine struje po
virtuelna
irt elna (red
(redukovan)
ko an) visina
isina provodnika;
pro odnika
dubini leba.
Cu dubina prodiranja, visina leba na kojoj J opadne na 1/e vrednosti
na povrini provodnika.
Koeficijent KR je poznat kao Fildov sainilac poveanja gubitaka
(otpornosti). Potiskivanjem struje u provodniku menja se i fluks
rasipanja odnosno induktivnost rasipanja koja se koriguje sa KL. Na
ed ost Fildovog
do og sainioca
sa oca ut
utie
e visina
s ap
provdnika
o d a i frekvencija.
e e c ja
vrednost

Faktor korekcije otpornosti i rasipanja od redukovane visine provodnika

Faktori korekcije su dati za provodnik pravougaonog porenog preseka

u dubokom lebu. Za uobiajene dubine lebova vee od 2cm vai da je:
R
K R ac
Rdc

KL

( L ) ac
( L ) dc

3
2

PRIMER:

Bakarni tap u dubokm lebu:

-Na temperaturi 75C provodnost Cu je Cu = 50.106 S/m.
7
- Permeabilnost: Cu 0 4 10 Vs/(Am)
- Za ukoen rotor s = 1: Rotor frequency fr = 50 Hz
- Visina tapa: hs = 3 cm

7
6
s 1 0 Cu
2 1 2 50 4 10 50 10
hs
3 10
2,98 3
2
2

Sa krive kR() se dobija: kR(3) = 3 i sa kL() sledi: kL(3) = 0,5.

Primedba: Na 50Hz koeficijent poveanje otpornosti bakarnog tapa je: kR hs cm
Zakljuak
Z klj k 1:
1
- Otpornost rotorskog tapa je uveana 3-puta u odnosu na otpornost DC struji!
- Induktivnost rasipanja rotorskog tapa je smanjena za 50%.
Zakljuak
Z klj k 2:
2
Rr raste a X opada kako raste dubina leba, ime se smanjuje polazna struja
a poveava polazni momenat.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Pojava potiskivanja struje dolazi naroito do izraaja kod struja viih
frekvencija gde je poznata kao skin efekat
efekat.
Efekat poveanja termogene otpornosti naroito je bitan kod kaveznih AM
a kod specijalnih oblika lebova rotora efekat je iskorien za zanajno
poveanje polaznog momenta
momenta. Efekat potiskivanja je izraeniji to je leb
dublji, zbog toga se izrauju duboki lebovi na rotoru AM.
Kako pojava potiskivanja struje zavisi od frekvencije pun efekat se ima u
trenutku ukljuenja AM
AM. Kako tokom pokretanja brzina raste,
raste frekvencija
struja u rotoru opada pa potiskivanje iezava, efektvina vrednost
otpornosti rotora se pribliava vrednsti otporu jednosmerne struje.

Za AM koji e biti napajani iz pretvaraa energetske elektronike provode

se mere za ogranienje efekta potiskivanja.
potiskivanja

Otpor konture navojka struji zavisi od njenog karaktera DC ili AC.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

U odnosu na AM sa dubokim lebovima na rotoru dalje smanjenje polazne
struje na Is/In=44,5
4 5 i poveanje polaznog momenta (Mpol>2Mn) postie se
primenom rotora sa dvostrukim kavezom (Dolivo Dobrovolski i
Boucherot). Ovi motori imaju donekle poveano klizanje i neto loiju
korisnost, ali samo ovim motorima se moe postii pokretanje uz Is Isn
(Y/) i Mpol Mn.
LIC-low inrush current

Ilustracija za smanjene struje polaska AM sa dva kaveza.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

U lebove blie povrini smetaju se provodnici od materijala vee
specifine
p
otpornosti
p
nego
g to je
j Cu (mesing
(
g i bronza).
) Drugi
g kavez je
j
smeten u lebove koji su znatno udaljeni od povrine rotora pa usled
toga imaju veliku induktivnost rasipanja. Na poetku pokretanja zbog
potiskivanja struje teku preteno kroz provodnike spoljnog kaveza, koji
imaju veu termogenu otpornost (materijal). Posle zaleta struja se
rasporedi na oba kaveza.

Slide 105
3

Momentan k-ka kliznokolutnog AM je nia od k-ke c.

; 2013-05-22

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Mehanike k-ke AM za razliite izvedbe lebova rotora.

Manji motori imaju relativno vei polazni momenat nego vei motori jer
imaju relativno veu otpornost rotora.
rotora Potiskivanje struje rotorskim
tapovima praeno je smanjivanjem induktivnosti rasipanja rotora to
obara prevalni momenat.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

Razni oblici preseka lebova rotora
Zanemarljivo potiskivanje struje Mpol malo
a) Okrugao, b) Ovalni
Izraeno potiskivanje struje povean Mpol
c) Duboki, d) Trapezoidni, e) L
Veoma izraeno potiskivanje veliki Mpol
p
f) i h) dvostruki kavez

esto se duboki lebovi rade koso kako ne bi suvie smanjili visinu

rotorskog jarma.
jarma Duboki lebovi trapeznog oblika imaju jae izraen
efekat potiskivanja struje.

Uticaj oblika lebova rotora na mehaniku karakteristiku AM

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Za pogon RM manjih snaga, na mestima gde nije dostupna trofazna
elektrina mrea koriste se jednofazni AM. Izrauju se za snage do
nekoliko kW.
Stator je isti kao kod trofaznih AM. U lebove statora se smeta jedan
(glavni) namot, a zbog problema s pokretanjme postavlja se i drugi
(pomoni) namot.
Rotor jednofaznog AM je uvek kavezni s Al kavezom s okruglim
tapovima. Da bi se smanjili gubici, kod jednofaznih AM ne koriste se
rotori
t i u kojima
k ji
se predvia
d i potiskivanje
ti ki
j struje.
t j
Osnovna prednost jednofaznog AM predstavlja mogunost prikljuka na
monofaznu el. mreu NN (230V).
Nedostaci jednofaznih motora su:
Tekoe kod pokretanja,
Snaga jednofaznih motora je cca 5060% snage trofaznih AM slinih
dimenzija,
dimenzija
Mali prevalni momenat,
Velika struja megneenja, odnosno mali faktor snage.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Kada se namotaj indukta prikljui na naizmenini napon potei e struja
koja stvara pulsirajue polje
polje. Ovo polje se moe razloiti na dva suprotno
rotirajua polja. Rotor stoji jer ova dva polja stvaraju momente istog
intenziteta, a suprotnog smera. Rotor se moe mehaniki pokrenuti u
jjednu stranu. Tada se smanji
j uestanost struje
j rotora koja
j obrazuje
j polje
p j
sa tim smerom obrtanja (direktno polje), smanji se induktivna otpornost
a poraste aktivna komponenta struje, koja nastavlja dalje da ubrzava
rotor.
S komponentom
Sa
k
t
struje
t j rotora
t
koja
k j obrazuje
b
j polje
lj u suprotnom
t
smeru
(inverzno polje) od smera mehanikog pokretanja deava se sve isto, ali
u obrnutom smislu. Uestanost struja rotora koje formiraju polje sa
suprotnim smislom obrtanja raste
raste, raste induktivni otpor
otpor, pada aktivna
komponenta struje.
se motor
im
oto pokrene
po e e iz stanja
sta ja
mirovanja preovladava jedno
obrtno polje i motor razvija
momenat kojim moe savladati
optereenje i nastaviti obrtanje.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Jednofazni AM se moe predstaviti s dva trofazna motora kod kojih su
rotori mehaniki povezani vratilom a njihovi statorski namoti su
prikljueni na trofaznu mreu s razliitim redosledom prikljuaka.
Jednofazni AM se ne moe sam pokrenuti jer su vrednosti
elektromagnetnih
g
momenata koji
j se stvaraju
j u motoru jadnaki
j
Med=Mei

U odnosu na oba polja (direktno i inverzno) definie se klizanje:

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Klizanje prema direktnom polju: Klizanje prema inverznom polju:

n n
sd s
ns

si

ns n
2s
ns

Ekv. ema jednofaznog AM moe se dobiti spajanjem na red ekv. ema

dva trofazna motora.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Mehanika k-ka jednofaznog AM dobija se sabiranjem elektromagnetnih
momenata nastalih usled direktnog i inverznog magnetnog polja od s=0
M
do s=2.

L1
L2

si

0
2

Md

Mrez

1
1

2 sd
0

Mi

Oigledan je problem odsustva polaznog momenta motora zbog ega se

jednofazni AM ne pokree.
Za istu snagu jednofazni AM ima vee nominalno klizanje od trofaznog.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Jednofazni AM mogue je pokrenuti ako u motoru nastane rezultantno
obrtno polje.
polje Da bi se izbeglo mehaniko pokretanje jednofaznog motora
koristi se pomona faza, koja je prostorno pomerena prema glavnoj fazi.
Fazni pomaci struja kroz fazne namotaje ostvaruje se dodavanjem:
kondenzatora, otpornika ili prigunice ((-predspojna
predspojna sprava) u pomonu
fazu.
GN

Hp
PN

Hg

Elipsoidno polje proizvedeno

strujama glavnog i pomonog namota
ima jednu krunu komponentu. Polje
je obrtno, intenzitet mu se menja.

Elektrina ema jednofaznog AM sa

pomonim namotom, predspojnom
spravom i prekidaem u strujnom
kolu pomonog namota.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Strujno kolo pomonog namota mora imati drugaiji karakter otpornosti
u odnosu na glavni namot.
namot Tada je faza struje kroz taj namot drukija
nego faza struje kroz glavni namot, to se postie predspojnim spravama.
Vano je postii to vei fazni pomak struje glavne i pomone faze.

L1
1
L2

V
Z

Fazorski dijagram kondenzatorskog

motora

Motor
M
t s ttrajno
j ukljuenim
klj i
kondenzatorom u pomonoj fazi
naziva se jednofazni kondenzatorski
motor
motor.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Pokretanje s dodatnim otporom u pomonoj fazi.

Karakteristike pokretanja:
Velika struja pokretanja, mali polazni momenat;
Primenjuje se za pokretanje motora manjih snaga (do nekoliko
stotina vati).
S
Sam
pomoni
i namott izvodi
i
di se sa poveanom

otpornou
t
(tanja
(t j ica,
i
drugi materijal, specijalno motanje).

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Pokretanje s dodatnim kondenzatorom u pomonoj fazi.

Karakteristike pokretanja:
Vei polazni momenat;
Mogu
M
se pokrenuti
k
ti motori
t i s prikljuenim
iklj i optereenjem.
t
j
Pomoni namot moe se iskljuiti posle veeg dela zaleta, tada
govorimo o startnom pomonom namotu i startnom kondenzatoru.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Fazorski dijagram kondenzatorskog motora.

Trajno ukljuen kondenzator poboljava radne i polazne k-ke

jednofaznog (kondenzatorskog) motora. K-ke kondenzatorskog motora
se pribliavaju karakteristikama trofaznih AM.
Napon na kondenzatoru je znatno vei od napona na koji se prikljuuje
motor. Za motor koji se prikljuuje na mreu jednofaznog napona 230V
potrebno je izabrati kondenzator nazivnog napona 450550V.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Uporedni prikaz mehanikih karakteristika jednofaznih i trofaznih AM

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Kapacitet kondenzatora za trajan rad proraunava se tako da se u
motoru obezbedi simetrino obrtno polje za nominalno optereenje.
Vrednost kapaciteta kondenzatora za trajan rad iznosi cca 2555F /kW
snage motora koji se prikljuuje na mreu 230V.
Kapacite kondenzatora za trajan rad proraunava se tako da se u motoru
obezbedi simetrino obrtno polje za nominalno optereenje. Ovo obrtno
polje u motoru nastaje ako su ispunjeni sledei uslovi:
Naponi glavne i pomone faze meusobno pomereni za 90;
Struje u fazama imaju isti fazni pomak u odnosu na napone;
Struje u glavnoj i pomonoj fazi proizvode istu MPS;
Obe faze predviene za trajan rad treba dimenzionisati za jednaku
snagu.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Jednofazni kondenzatorski motor dva kondenzatora: za pokretanje i za
trajan rad
rad.

Poboljanje k-ka pokretanja kod kondenzatorskog motora moe se postii

ukljuenjem u pomonu fazu dodatnog kondenzatora za pokretanje.
Kada pomoni namot sa kondenzatorom za trajan rad ostane ukljuen i za
vreme rada onda se govori o pomonom radnom namotu.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Jednofazno
J
d f
radi
di i trofazni
t f
i AM kada
k d zbog
b
prekida
kid u jednom
j d
faznom
f
dovodu (zbog reagovanja osiguraa) ostane na dve faze odnosno na
jednom meufaznom naponu. Motor e nastaviti da se obre u smeru koji
je imao pre prekida faze,
faze ali e zbog delovanja inverznog momenta doi
do smanjenje njegovog elektromagnetnog momenta. Posledica
smanjenja momenta bie poveana snaga koju motor uzima iz mree to
bi moglo dovesti do prorade termike zatite motora ili moda oteenja
namotaj. Trofazni motor u jednofaznom radu moe se opteretiti sa 50-60%
svog nominalnog momenta. Motor se pri ponovnom ukljuenju ne moe
pokrenuti jer
p
j je
j u njemu
j
nastalo pulsirajue
p
j
polje.
p j
Standardni trofazni AM mogu se prikljuiti na jednofaznu mreu i
koristiti kao jednofazni motori. Za pokretanje dodaje se najee
kondenzator koji ostaje ukljuen tokom rada motora.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

Trofazni motor s kondenzatorom za trajni rad: ema spoja i fazorski dijag.

Kapacitet kondenzatora se proraunava tako da u motoru nastane

simetrino okretno polje. To zahteva vrednost kondenzatora od cca
75F/kW nazivne snage
g motora. Potpuno
p
simetrino obrtno p
polje
j nije
j
mogue postii pa su radne k-ke u radu na jednofaznoj mrei loije od
radnih k-ka na trofaznoj mrei. Uzrok tome je delovanje inverznog polja i
inverznog elektromagnetnog momenta.
Mpol0,25Mn, prevalni momenat je manji a gubici su vei. Trofazni motor
koji radi u monofaznoj mrei moe se opteretiti sa 0,750,8Mn.

JEDNOFAZNI ASINHRONI MOTOR

ema pokretanja trofaznog motora na jednofaznoj mrei.

Ako se paralelno kondenatoru za trajan rad prikljui i kondenzator za

pokretanje trofazni motor prikljuen na jednofaznu mreu ima bolje k-ke
pri pokretanju.
prikljueni
j
na monofaznu mreu
Trofazni motori sa kondenzatorom p
koriste se za pogon pumpi, ventilatora, ureaja manje snage.

ASINHRONI GENERATORI
AM se mogu nai u generatorskom reimu
rada
ada na:
a Postojeoj
ostojeoj mrei;
e ; Sopst
Sopstvenoj
e oj mrei.
e
Mehanika snaga se dovodi iz pogonske
maine.
Brzina obrtanja je vea od sinhrone.
Rektivna snaga Q za stvaranje magnetnog
polja uzima se iz mree.

ASINHRONI GENERATORI
U autonomnom radu AG, reaktivna snaga se dobija iz kondenzatora koji
se p
prikljuuju
juuju na
a statorski
stato s namot.
a ot

ASINHRONI GENERATORI
Proces samopobuivanja asinhronog generatora.
UC

1
IC
2 f1 C

Za poetak
Z
t k rada
d generatora
t
mora postojati
t j ti remanentni
t i magnetizam
ti
u
maini koji je potreban za proces samopobuivanja. Remanentni
magnetizam stvorie napon koji e poterati struju IC u generator koja
pobuuje generator da da napon U0 , koji je vei od Urem. Tako e radna
taka zavriti u preseku k-ke praznog hoda U0(I0) i k-ke kondenzatora
UC(IC), to je taka B.

ASINHRONI GENERATORI
Veliinu indukovanog napona u praznom hodu odreuje taka preseka kke
ep
praznog
a og hoda
oda U0((I0) s k-kom
o napona
apo a na
a kondenzatora
o de ato a UC((IC) ta
taka
aAi
B.

Vrednost kapaciteta kondenzatora koji se prikljuuje u jednu fazu (za spoj

Y) asinhronog generatora odreuje se iz jednakosti napona generatora i
napona na kondenzatoru u taki preseka karakteristika.
I X IC X C

I 2f1L I C

1
2f1C

1
(2f1 ) 2 L

Kondenzator mora biti odabran prema induktivnosti magneenja. Nakon

to se zavrio proces samopobuivanja na generator se moe prikljuiti
potroa.

ASINHRONI GENERATORI
Prikljuenje potroaa ima za posledicu smanjenje brzine obrtanja
generatora
ge
e ato a a to uzrokuje:
u o uje
Smanjenjm frekvencije indukovanog napona
Snienje napona na stezaljkama generatora.
Korekcija brzine obrtanja realizuje se dovoenjem dodatne mehanike
snage iz pogonske maine na vrtailo generatora.
Prikljuenjem potroaa reaktivne snage koju isporuuju kondenzatori
deli se na reaktivnu snagu potrebnu potroau i snagu potrebnu za
magneenje.
j Prikljuenjem
P iklj j
ovakvog
k
potroaa
t sniava
i
se izlazni
i l
i napon
generatora u odnosu na napon u reimu praznog hoda, jer se smanjuje
struja magneenja.

ASINHRONI GENERATORI

Vetrogenerator sa asinhronim generatorom i turbinom konstantne brzine

obrtanja. Kondenzatori imaju ulogu za popravak faktora snage AG.

ASINHRONI GENERATORI

Vetrogenerator sa dvostrano napajanim klizno kolutnim asinhronim

generatorom (doubly fed induction generator) i turbinom promenljive
brzine obrtanja.

ASINHRONI MOTORI POVIENE GREKVENCIJE

Snaga motora konstantnog momenta proporcionalna je brzini
((frekvenciji).
e e c j ) Za
a istu
stu eljenu
e je u s
snagu
agu motora
oto a moe
o e se s
smanjiti
a j t ob
obrtni
t
momenat odnosno masa motora ako se povea brzina obrtanja. Ovo se
koristi u runim alatima tako to se u njih ugrauju trofazni AM poviene
frekvencije 150400Hz. Na taj nain se za dvopolnu konstrukciju postiu
sinhrone brzine od:
60 f s 60 150
ns

9000o/min
p
1

ns

60 f s 60 400

24000o/min
p
1

AM poviene frekvencije koriste se i za specijalne pogone gde je

potrebna velika brzina obrtanja.

PARAZITNI MOMENTI AM
Postojanje viih harmonika MPS moe biti posledica vie pojava:
Vii
harmonici
a o c zbog
bog raspodele
aspode e namotaja
a otaja p
pri p
prostoperiodinoj
ostope od oj struji;
st uj ;
Vii harmonici zbog sloenoperiodine raspodele struje pri idealizovanoj
raspodeli namotaja;
Vii harmonici zbog raspodele namotaja pri sloenoperiodinoj struji.
Pretpostavimo da magnetno polje u AM nije sinusnog oblika ve da
sadri vie ili manje viih harmoninih lanova usled raspodele namotaja
a da
d je
j struja
t j statora
t t
prostoperiodina.
t
i di
Postoje
P t j samo neparnii harmonici,
h
i i
koji su:
1. Nultog redosleda, harmonici reda =3(2k+1)=3,9,15,.. gde je (k=0,1,..) su
istofazni i ne mogu stvoriti obrtno polje.
polje
2. Indirektnog redosleda, harmonici reda =6k-1=5,11,17,.. gde je (k=1,2,..)
formiraju obrtno polje koje rotira u suprotnom smeru od obrtnog polja
prvog harmonika.
harmonika
3. Direktnog redosleda, harmonici reda =6k+1=7,13,19,.. gde je (k=1,2,..)
formiraju obrtno polje koje rotira u smeru obrtnog polja prvog
harmonika.
Vii harmonici obrtnog polja dae odgovarajue komponente momenta.