Poslovno Pravo Pitanja

PRIVREDNA
DRUTVA
Oblici privrednih
drutava
DRUTVA LICA
DRUTVA KAPITALA
Ortako drutvo
Komanditno
drutvo
Drutvo s
ogranienom
odgovornou
Akcionarsko
drutvo
Pojam
Privredno drutvo koje

osnivaju dva ili vie fizikih
i/ili pravnih lica u svojstvu
ortaka drutva radi
obavljanja odreene
delatnosti pod zajednikim
poslovnim imenom.

osniva jedno ili vie
pravnih i/ili fizikih lica u
svojstvu lanova drutva
radi obavljanja odreene
delatnosti pod
zajednikim poslovnim
imenom.

osniva jedno ili vie
pravnih i/ili fizikih lica u
svojstvu akcionara radi
obavljanja odreene
delatnosti pod
imenom, iji je osnovni
kapital utvren i podeljen
na akcije.
Osnovni izvor
prava
Zakon o privrednim
drutvima

osnivaju dva ili vie
fizikih i/ili pravnih lica u
svojstvu ortaka drutva
radi obavljanja odreene
delatnosti pod
imenom, od kojih
najmanje jedno lice
odgovara neogranieno za
njegove obaveze
(komplementar), a
najmanje jedno lice
odgovara ogranieno do
visine svog ugovorenog
uloga (komanditor)
Zakon o privrednim
drutvima
Zakon o privrednim
drutvima
Oznaka u
poslovnom imenu
Cilj osnovanja
o.d. ili od
k.d. ili kd
d.o.o. ili doo
1. Zakon o privrednim
drutvima
2. Zakon o tritu hartija
od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata
a.d. ili ad
Lukrativni-sticanje dobiti
Odgovornost
drutva
Celokupnom svojom
imovinom
Celokupnom svojom
imovinom
Celokupnom svojom
imovinom
Celokupnom svojom
imovinom
Odgovornost
osnivaa za
obaveze drutva
Solidarno, celokupnom
svojom imovinom
Do visine ugovorenog
uloga
Do visine ugovorenog
uloga
Osnivai akt
Ugovor o osnivanju
Komplementari kao i
ortaci-solidarno,
komanditori do visine
ugovorenog uloga
Ugovor o osnivanju
1.Ugovor o osnivanju
2.Odluka o osnivanju
1.Ugovor o osnivanju
2.Odluka o osnivanju
Osnivaki ulog
Novac, stvari, prava,

izvreni rad i usluge,
budui rad i usluge

izvreni rad i usluge.

izvreni rad i usluge.
Novac, stvari, prava.

Izvreni rad i usluge samo
kod zatvorenog.
Nema propisanog cenzusa
500 evra
Otvoreno 25.000 evra,

zatvoreno 10.000 evra
vrednosti.
Moe nejednake
vrednosti.
Moe nejednake
vrednosti.
Moe nejednake
vrednosti.
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
U skladu sa ulogom
Minimalni novani Nema propisanog cenzusa

deo osnovnog
kapitala
Ulau uloge jednake
Vrednost uloga
Vrednost udela
Uee u dobiti ili

gubitku
Srazmerno visini uloenog
Srazmerno visini
uloenog
Srazmerno visini
uloenog
Srazmerno visini
uloenog
Zastupanje
drutva
Ortaci
Komplementari
Direktor ili lanovi

upravnog odbora
Direktor, predsednik
upravnog odbora
(zatvoreno), generalni
direktor (otvoreno)
Minimalan broj
osnivaa/lanova
Maksimalan broj
dva
dva
jedan
jedan
Nije ogranien
Nije ogranien
pedeset
Organi
upravljanja
Upravljaju ortaci
Upravljaju komplementari
Skuptina.
Direktor ili upravni odbor
Zatvoreno sto akcionara,

Otvoreno nije ogranieno.
Skuptina.
Direktor ili upravni odbor.
Izvrni odbor.
Generalni direktor
Proces upravljanja
otvorenim ad administrira
Sekretar
Organi nadzora
Prenosivost
udela/akcija
treem licu
Uz saglasnost ostalih ortaka
Komplementarima treba
saglasnost i
komplementara i
komanditora, za
komanditore nema
ogranienja
Interni revizor ili odbor

revizora
Nadzorni odbor. interni

revizor ili odbor revizora
Pravo pree kupovine ima

drutvo i ostali lanovi
drutva
Kod zatvorenog pravo

pree kupovine ima
drutvo i ostali lanovi,
kod otvorenog nema
ogranienja
NAPOMENE:
1. Podaci uneti u tabelu su u skladu sa, u ovom momentu vaeim, Zakonom o
privrednim drutvima. Trebalo bi da studentima budu od pomoi prilikom savladavanja
gradiva Poslovnog prava, s obzirom na injenicu da udbenik sadri reenja prethodnog
zakona (Zakon o preduzeima).
2. Treba imati u vidu da Statut, za razliku od reenja prethodno vaeeg Zakona o
preduzeima, vie nije obavezan akt za drutvo s ogranienom odgovornou. To drutvo
moe (nije obavezan), uz Akt o osnivanju imati i Ugovor lanova drutva kojim se
ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Akcionarsko drutvo moe, uz Akt o
osnivanju imati Statut kojim se ureuje upravljanje i poslovoenje.
ODABRANA PITANJA I ODGOVORI

Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomono sredstvo za studente BBA u
cilju boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za
polaganje pismenog testa i usmenog ispita.
P. U ije ime i za iji raun zastupnik privrednog drutva preuzima obaveze?
O. U ime i za raun privrednog drutva.
P. U kom zakonu je precizirano ko zastupa privredno drutvo?
O. U Zakonu o privrednim drutvima.
P. Da li privredno drutvo moe da odbije da prizna pravni posao, koji je u njegovo
ime i za njegov raun, zakljuio njegov legalni zastupnik u okviru svojih ovlaenja?
O. Ne.
P. Da li privredno drutvo obavezuje pravni posao koji legalni zastupnik zakljui
izvan okvira svog ovlaenja?
O. Da
P. Da li privredno drutvo moe da trai od svog zastupnika koji zakljui posao izvan
okvira svog ovlaenja naknadu za prouzrokovanu tetu?
O. Da
P. Koje ogranienje ovlaenja zastupnika, upisano u Registar onemoguava savesno
tree lice da zakljui punovaan pravni posao, sa zastupnikom, koji postupi mimo
ogranienja
O. Predvieno zajedniko zastupanje-vie registrovanih zastupnika.
P. Koje pojave i drutvene odnose obuhvata poslovno pravo kao grana prava?
O. Statusno pravo privrednih subjekata, odnose privrednog subjekata sa dravom i
drugim privrednim subjektima, pravo industrijske svojine, bankarske i berzanske
poslove i dr.
P. Koji dravni akti ine izvore poslovnog prava?
O. Ustav, zakon, podzakonski akt.
P. Koji zakon kod nas ureuje status privrednih drutava?
O. Zakon o privrednim drutvima.
P. Kojim bazinim zakonom je ureeno meusobno poslovanje privrednih subjekata?
O. Zakonom o obligacionim odnosima.
P. Koji su izvori poslovnog prava nedravnog karaktera?
O. Opti akti privrednog drutva (osnivaki akt, ugovor lanova, statut...), uzanse,
opti uslovi poslovanja, tipski ugovori...
P. Da li je sudska praksa izvor poslovnog prava

O. Ne.
P. Kakv cilj u poslovanju ima privredno drutvo?
O. Lukrativni-sticanje dobiti.
P. Da li pravno lice moe da posluje u vidu preduzetnika?
O. Ne.
P. Koja etiri oblika privrednih drutava predvia zakon o privrednim drutvima?
O. Ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou i
akcionarsko drutvo.
P. Da li privredno drutvo moe da bude nosilac prava i obaveza?
O. Da. Privredno drutvo je subjekt prava-pravno lice.
P. Kojim momentom privredno drutvo stie to svojstvo
O. Momentom upisa u registar privrednih drutava
P. Kako pravna lica iskazuju svoju volju?
O. Preko svojih organa.
P. Koje privredne delatnosti moe obavljati privredno drutvo?
O. Samo one za koje je registrovano.
P. Koje atribute ima svako privredno drutvo?
O. Poslovno ime, sedite, delatnost, skraenu oznaka za oblik drutva (od, kd, doo,
ad).
P. Da li je preduzetnik pravno lice?
O. Ne.
P. Koja privredna drutva spadaju u kategoriju drutva lica?
O. Ortako drutvo i komanditno drutvo.
P. Kako se zove raun u banci preko koga posluje privredno drutvo?
O. Tekui raun.
P. Koja privredna drutva spadaju u drutva kapitala?
O. Drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.
P. Da li se privredno drutvo moe osnovati na odreeno vreme?
O. Da.
P. Koji oblik privrednog drutva moe osnovati jedan osniva?
O. Drutvo s ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.
P. Da li pravna i fizika lica mogu po naem zakonu osnivati sve oblike privrednih
drutava?
O. Da.
P. Kojim pravnim aktom se osniva privredno drutvo?
O. Osnivakim aktom.
P. Koje dve forme moe da ima osnivaki akt?
O. Formu ugovora ili formu odluke (jedan osniva).
P. Kada se ispune uslovi za osnivanje privrednog drutva kome se podnosi prijava za
upis privrednog drutva?
O. Posebnom registru u koji se upisuju privredna drutava.
P. Unoenjem objekata, na kojima imaju pravo svojine, u vidu uloga u privredno
drutvo, ta stie ulaga.
O. Stie svojinu nad privrednim drutvom-pravo na udeo (akcije) u privrednom
drutvu srazmerno visini uloenog.
P. Koja vrsta normi u Zaku o privrednim drutvima se mora potovati i ne moe se
menjati?
O. Imperativne norme.
P. Ko stie prava i preuzima obaveze u ime i za raun privrednog drutva?
O. Njegov zastupnik.
P. Da li privredno drutvo obavezuje i posao koji zastupnik zakljui i izvan svojih
ovlaenja?
O. Da, kada je lice koje je zakljuilo posao sa zastupnikom savesno (nije znalo da
zastupnik prekorauje ovlaenja).
P. Koje registrovano ogranienje zastupnika, ipak spreava tree savesno lice da
odri zakljueni posao na snazi, ako nije ispotovano?
O. Kada je predvieno zajedniko zastupanje-vie registrovanih zastupnika.
P. Da li privredno drutvo obavezuje posao koji zastupnik zakljui izvan njegove
registrovane delatnosti?
O. Da, kada je lice koje je zakljuilo posao sa zastupnikom savesno (nije znalo da
prekorauje ovlaenja).
P. Ako je zastupnik privrednog drutva bio obavezan da prilikom zakljuenja
pravnog posla vrednijeg od 5.000 evra trai saglasnost upravnog odbora, da li
privredno drutvo obavezuje pravni posao vredan 10.000 evra, koji je zakljuio
zastupnik?
O. Da. Uz pretpostavku da lice koje je sa zastupnikom zakljuilo ugovor nije znalo

za postojanje ogranienja (savesno tree lice). Nesavesnost treeg lica se ne
podrazumeva ve je mora dokazati privredno drutvo (teret dokazivanja je na
drutvu).
P. Na osnovu kog pravnog akta moe da se zasnuje zastupniki odnos?
O. Zakon, pravni akt privrednog drutva, punomoje, akt dravnog organa.
P. Kako se naziva najire punomoje koje privredno drutvo moe da izda?
O. Prokura.
P. Koji poslovi nisu obuhvaeni ovlaenjem koje daje prokura?
O. Promet nepokretnosti i optereenje nepokretnosti.
P. Uz potpis lica koje je upisano u prokuri ta mora da stoji?
O. Mora se staviti pp
P. Da li se prokura moe dati pravnom licu?
O. Ne.
P. Da li se prokura moe preneti na drugo lice?
O. Ne.
P. Da li se punomoje moe opozvati u svako doba?
O. Da.
P. Da li pravna lica mogu da osnuju komanditno drutvo?
O. Da.
P. Kako se zovu dve kategorije lica koja osnivaju komanditno drutvo?
O. Komplementari i komanditori.
P. Ko od njih odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze drutva?
O. Komplenetari.
P. Kakvu formu ima osnivaki akt komanditnog drutva?
O. Uvek formu ugovora jer ovo privredno drutvo mora da ima najmanje po jednog
komanditora i komplementara.
P. Koju oznaku sadri poslovno ime kod komanditnog drutva?
O. kd
P. Da li je zakonom odreen minimalni novani ulog kod komanditnog drutva?
O. Ne.
P. Da li izvreni rad moe da bude ulog u komanditno drutvo?
O. Da.
P. Da li komanditor moe da vodi poslove drutva

O. Ne.
P. U kom sluaju komanditor odgovara celokupnom svojom imovinom za obeveze
drutva?
O. U sluaju kada je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime
drutva.
P. Ko zastupa komanditno drutvo?
O. Komplementari.
P. ta se deava kad iz komanditnog drutva istupe svi komanditori?
O. Postaje ortako drutvo.
P. ta se deava kada istupe svi komplementari?
O. Ima rok od tri meseca da predje u doo (promeni oblik iz kd u doo).
P. Da li komplementar moe svoj udeo preneti slobodno na tree lice?
O. Ne. Potrebna mu je saglasnost svih komplementara i komanditora.
P. Da li je ortako drutvo pravno lice?
O. Da.
P. Da li ortako drutvo mogu osnovati pravna lica?
O. Da.
P. Da li ortako drutvo moe osnovati samo jedno lice?
O. Ne.
P. Da li se ugovor ortaka obavezno prilae uz prijavu registru za registraciju ortakog
drutva?
O. Ne.
P. Da li je zakonom odreen minimalni novani ulog kod komanditnog drutva?
O. Ne.
P. Koje je opte zakonsko pravilo po pitanju visine uloga ortaka
O. Ulozi su jednake vrednosti
P. Kakva se saglasnost trai za prijem novog ortaka u drutvo?
O. Saglasnost svih ortaka.
P. Ko zastupa ortako drutvo?
O. Svaki ortak, ako osnivakim aktom nije drugaije odreeno.
P. Da li lice koje stekne svojstvo ortaka automatski preuzima sve do tada nastale
obaveze ili samo one koje nastanu od tog trenutka?
O. Ortak automatski preuzima sve do tada nastale obaveze.
P. Kako odgovaraju ortaci za obaveze ortakog drutva?
O. Solidarno sa drutvom celokupnom svojom imovinom.
P. Da li je to imperativno pravilo ili se u konkretnom poslu moe i drugaije
ugovoriti?
O. Moe se i drugaije ugovoriti.
P. Kako se u ortakom drutvu deli dobit?
O. Na jednake delove.
P. Kakvo je uee ortaka u gubicima?
O. Jednako.
P. Da li moe ortak bez ogranienja preneti treem licu svoj udeo?
O. Ne. Pravo pree kupovine ima drutvo, a potom svi ortaci.
P. Kojim zakonom je regulisano osnivanje drutva ograniene odgovornosti?
O. Zakonom o privrednim drutvima.
P. Kojom skraenom oznakom kao deo poslovnog imena se oznaava ovo drutvo?
O. d.o.o. ili doo.
P. Da li drutvo s ogranienom odgovornou moe da osnuje jedno lice?
O. Da. To je jednolano privredno drutvo.
P. Da li je ugovor lanova drutva obavezan akt za registraciju privrednog drutva?
O. Ne. Obavezan je samo akt o osnivanju (ugovor ili odluka).
P. Kako odgovara drutvo s ogranienom odgovornou za svoje obaveze?
O. Celokupnom svojom imovinom.
P. Da li i osnivai, odnosno lanovi drutva ograniene odgovornosti odgovaraju za
obaveze drutva celokupnom svojom imovinom?
O. Ne. Osim kada dodje do situacije probijanja pravne linosti (zloupotreba
privrednog drutva za line ciljeve)
P. Da li izvreni rad i usluge mogu biti ulog u drutvo s ogranienom odgovornou?
O. Da.
P. Da li ulozi osnivaa i lanova moraju da budu jednake vrednosti?
O. Ne.
P. Da li je zakonom odreen minimalni osnivaki ulog u novcu za doo?
O. Da. Iznosi 500 evra
P. Da li se osnivaki ulog u novcu moe platiti u dve rate?

O. Da. 50% prilikom osnivanja, a ostatak u roku od 2 godine.
P. Da li jedan lan drutva moe da ima vie udela?
O. Ne. Jedan lan ima samo jedan udeo.
P. ta je sticanje sopstvenog udela?
O. Situacija u kojoj privredno drutvo stie udeo svog lana.
P. Kako lanovi doo uestvuju u dobiti i gubicima?
O. Srazmerno svojim udelima, ako u osnivakom aktu nije drugaije odreeno.
P. Da li lan doo moe slobodno da proda svoj udeo treem licu?
O. Ne. Mora da ponudi prvo drutvu, a potom svim ostalim lanovima (pravo pree
kupovine)
P. Kako se zove organ doo koji predstavlja vlasnike kapitala?
O. Skuptina
P. Koji organ bira skuptina doo radi voenja poslova drutva.
O. Direktora ili upravni odbor.
P. Da li osniva doo moe kad god hoce da uzme automobil koji je uneo u privredno
drutvo kao ulog?
O. Ne. Stvar uneta kao ulog vlasnitvo je privrednog drutva. Osnivau pripada udeo
u visini vrednosti uloga.
P. Kada lan drutva iz neopravdanih razloga istupi iz doo, kakva pravna posledica
nastupa?
O. Drutvo mu ne isplauje vrednost udela i moe od njega da zahteva naknadu tete.
P. Koji su opravdani razlozi da lan doo istupi iz drutva i trai od drutva da mu
isplati trinu vrednost uloga i naknadu tete?
O. Na primer kada ga onemoguavaju u vrenju prava ili mu na drugi nain
prouzrokuju teteu.
P. Koji organ u doo saziva skuptinu?
O. Direktor ili upravni odbor.
P. Gde se odrava skuptina doo ?
O. U seditu doo.
P. Ko zastupa doo?
O. Direktor, predsednik i lanovi upravnog odbora.
P. Koji organi mogu da vre funkciju nadzora u doo

O. Interni revizor ili revizor.
P. Koliko maksimalno osnivaa moe da osnuje doo?
O. 50 osnivaa
P. ta ako broj lanova poraste iznad 50?
O. Mora da se promeni forma drutva (najee prelazi u zatvoreno akcionarsko
drutvo, ali ne moe vie od 100 lanova).
P. Kod kog privrednog drutva je osnovni kapital podeljen na akcije?
O. Kod akcionarskog drutva.
P. ta akcionarsko drutvo daje ulagau kao protivvrednost za ulog?
O. Akcije drutva.
P. Koja dva tipa akcionarskog druva postoje?
O. Otvoreno i zatvoreno.
P. Kojom skraenom oznakom kao deo poslovnog imena se oznaava akcionarsko
drutvo?
O. a.d. ili ad.
P. Koliko maksimalno osnivaa moe da osnuje zatvoreno ad?
O. 100.
P. Koje ad upisuje akcije javnom ponudom?
O. Samo otvoreno ad.
P. Koliki je minimalni novani deo osnivakog uloga za zatvoreno ad
O. 10.000 evra
P. Koliki je minimalni novani deo osnivakog uloga za otvoreno ad
O. 25.000 evra.
P. Koja su dva zakona primarna za osnivanje i poslovanje akcionarskog drutva?
O. Zakon o privrednim drutvima i Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata.
P. Da li se moe ograniiti prenos akcija kod otvorenog ad?
O. Ne. Moe samo kod zatvorenog ad.
P. Kako se zove organ nadlean za odobravanje emisije (izdavanje) akcija javnom
ponudom?
O. Komisija za hartije od vrednosti.
P. Koje su dve osnovne vrste akcija?

O. Redovne (obine) i prioritetne (privilegovane).
P. Koje akcije po pravilu daju pravo glasa?
O. Redovne.
P. Koje organe obavezno ima otvoreno ad?
O. Skuptinu, upravni odbor, generalnog direktora, izvrni odbor, sekretara i organ
nadzora (interni revizor, revizor, nadzorni odbor).
P. Koja su osnovna imovinska prava akcionara?
O. Pravo na dividendu, deo likvidacione mase i pravo raspolaganja akcijama.
P. Koja vrsta akcija donosi prvenstvo u isplati dividende i naplati iz likvidacione
mase?
O. Prioritetne.
P. Da li prioritetne akcije daju pravo glasa?
O. Po pravilu ne.
P. Koje pravilo se najee primenjuje po pitanju odreivanja ko ima koliko glasova
u skuptini ad?
O. Osnovno pravilo je jedna akcija jedan glas.
P. ta oznaava pojam emitent?
O. Oznaava privredno drutvo koje emituje (izdaje) akcije.
P. Da li akcionarsko drutvo moe da osnuje jedno lice?
O. Da. To je jednolano ad.
P. Da li je po naem zakonu doputeno izdavati akcije na donosioca?
O. Ne. Akcije moraju da glase na ime.
P. Kako se zove registar u koji se upisuju akcionari i akcije?
O. Centralni registar.
P. Koliko iznosi najnia nominalna vrednost jedne akcije?
O. Oko 5 evra (zaokrueno na deljivo sa 10)
P. Ko je predsednik izvrnog odbora u otvorenom ad?
O. Generalni direktor.
P. Da li zatvoreno akcionarsko drutvo moe da izdaje akcije javnim pozivom?
O. Ne. To moe da uini samo otvoreno ad, u zakonom predvienoj proceduri.
ODABRANA PITANJA I ODGOVORI (II)
NAPOMENA: Test se polae 21.12.2005. god. i traje 45 min. Prvo polae

II grupa u terminu od 9h , a potom I grupa od 10h.
Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomono sredstvo za studente BBA u
cilju boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za
polaganje pismenog testa i usmenog ispita. Posebno su dobrodole sugestije za
otklanjanje nepreciznih formulacija ili greaka koje su se eventualno potkrale.
P. Na koji nain moe prestati privredno drutvo?
O. Likvidacijom, steajem, statusnom promenom.
P. Pred kojim dravnim organom se vodi postupak steaja?
O. Pred trgovinskim sudom (mesna nadlenost u skladu sa seditem steajnog dunika).
P. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka nesolventnog privrednog drutva ?
O. Postupak steaja. Njegov smisao je da se sprei nastanak vee tete, zaustavljanjem
procesa daljeg zaduivanja i da se sauva postojea imovina od umanjenja i postojei
poverioci namire iz onoga to ima i koliko ima, uz primenu mera koje unose red,
sistematinost i srazmeru.
P. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka solventnog privrednog drutva ?
O. Postupak likvidacije. Taj postupak po pravilu sprovode vlasnici privrednog drutva uz
nadzor suda, jer drutvo ima dovoljno imovine za namirenje poverilaca. Ukoliko se
otkrije da je privredno drutvo nesolventno, bie pokrenut postupak steaja.
P. Koji zakon regulie postupak steaja?
O. Zakon o steajnom postupku.
P. Kojim zakonom je regulisan postupak likvidacije privrednog drutva?
O. Zakonom o privrednim drutvima.
P. Koje su dve osnovne vrste steaja?
O. Individualni, koji se odnosi na fizka lica i korporativni, koji se primenjuje kod
prestanka pravnih lica. I jedan i drugi mogu biti voljni i nevoljni, gledano sa aspekta
steajnog dunika (da li on sam eli postupak ili ga je neko drugi inicirao mimo njegove
volje- poverioci na primer).
P. ta je postupak reorganizacije u steajnom postupku?
O. Postupak u kome na osnovu plana reorganizacije privrednog drutva koji su prihvatili
poverioci, prestaje steajni postupak i privredno drutvo nastavlja da radi, ali striktno u
skladu sa uslovima preciziranim u prihvaenom planu reorganizacije.
P. Kako se naziva promena i kakve pravne posledice nastaju kada se dva privredna
drutva spoje u jedno?
O. Re je o statusnoj promeni, pri kojoj ta dva privredna drutva prestaju da postoje kao
subjekti prava (briu se iz registra), a sva njihova prava i dunosti prelaze na novo
privredno drutvo koje nastaje i upisuje se u registar.
P. Koji poverioci spadaju u kategoriju razlunih poverilaca?
O.Poverioci ije je pravo obezbeeno zalogom-runa zaloga, hipoteka. Imovina koja je
na takav nain obezbeenja ne ulazi u osnovnu steajnu masu, ve se posebno vodi i
tretira do okonanja namirenja tih poverilaca.
P. Koji poverioci spadaju u kategoriju izlunih poverilaca?
O. To su poverioci koji imaju neku svoju stvar ili robu kod steajnog dunika i nakon
pokretanja steaja mogu da zahtevaju da im se ta stvar ili roba vrati. Steajni dunik je u
obavezi da to i uini, dakle ne unosi se u steajnu masu. Primer: neka maina izlunog
poverioca je data privrednom drutvu na korienje. Pokretanjem steaja on zahteva da
mu ona bude vraena i vraa mu se.
P. Da li direktor drutva momentom otvaranja steajnog postupka zadrava tu funkciju?
O. Ne, ona mu prestaje.
P. Kada je upisana hipoteka u korist banke, na nekoj nepokretnosti koja pripada
privrednom drutvu, po osnovu obezbeenja ugovora o kreditu, koji je drutvo sklopilo sa
bankom, da li u sluaju da privredno drutvo nije u stanju da vrati kredit, ta nepokretnost
pripada banci?
O. Ne. Nepokretnost e se prodati aktiviranjem efikasnog mehanizma hipotekarne zatite,
banka e dobiti sredstva koja joj pripadaju po osnovu ugovora, uveana za trokove
realizacije, a ostatak od vrednosti nepokretnosti pripada vlasniku, odnosno privrednom
drutvu.
P. Koja su tri osnovna naela namirenja neprivilegovanih poverilaca?
O. Kolektivna zatita, ravnopravnost i srazmernost.
P. Koja kljuna pravna posledica nastaje po steajnog dunika generalnim izvrenjem na
njegovoj imovini?
O. Prestaje da postoji kao subjekt prava.
P. Da li se samo postojea nesposobnost plaanja moe uzeti kao razlog za pokretanje
steajnog postupka?
O. Ne. Mogue je da kao osnov poslui i pretea nesposobnost plaanja. Po Zakonu o
steajnom postupku ukoliko privredno drutvo kasni sa plaanjem 45 dana, konkretan
poverilac moe da pokrene steajni postupak. Trideset dana opte nesposobnosti plaanja
(nikome ne plati u tom roku) takoe je razlog za pokretanje steajnog postupka.
P. Da li postoji poseban zakon kada je u pitanju steaj banaka?
O. Da. Uz Zakon o steajnom postupku, kao poseban zakon se koriste odredbe Zakona o
steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje i te odredbe imaju jau snagu.
P. Koja lica mogu da podnesu predlog za pokretanje steajnog postupka?
O. Najee e to uiniti poverioci privrednog drutva, vlasnici, dravni organi, banka.
P. Koja je osnovna obaveza poverilaca nakon pokretanja steajnog postupka?
O. Poverioci su u obavezi da prijave svoja potraivanja, a ukoliko to ne uine u
odreenom roku gube pravo (prekluzija) da se u steajnom postupku pojave kao
poverioci.
P. Da li je postupak steaja hitan sudski postupak?
O. Po odredbama Zakona o steajnom postupku to je hitan postupak.
P. Koji su organi steajnog postupka?
O. Steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor
poverilaca.
P. Ko je najei krivac za nesolventnost privrednog drutva?
O. Neuspena uprava privrednog drutva. Drugi faktor uticaja su okolnosti u konkretnoj
privrednoj grani. Kao primer za ovo drugo moe da poslui avio saobraaj (rast cena
goriva, manje putnika zbog terorizma i velika konkurencija koja obara cene avio karata).
P. U zdravim ekonomijama steaj ima pozitivne efekte. Koje?
O. Podsticaj preduzetnitvu, preusmeravanje resursa od neuspenih ka uspenim,
umanjenje ekonomskih gubitaka, podsticaj investitorima i sl. Nije dobro kade se iz
politikih razloga, najee ouvanja socijalnog mira, netrinim merama uvaju
privredna drutva od steaja i tako posledice odlau i teta postaje vea.
P. Kojim redosledom se iz steajne mase namiruju poverioci sa neobezbeenim
potraivanjima?
O. Prvo se izdvoje sredstva za trokove steajnog postupka, pa neto minimalne zarade
zaposlenih, javni prihodi i konano od onoga to ostane svi ostali poverioci (kolektivno i
ravnomerno-srazmerno svojim potraivanjima).
P. Koje su najee predloene mere u planu reorganizacije privrednog drutva u
steajnom postupku?
O. Otputanje zaposlenih, prodaja imovine, davanje imovine u zakup, unutranja
reorganizacija, oprost dugova, pretvaranje duga u akcije, statusna promena i sl.
P. Koja pravna posledica po zaposlene nastupa momentom otvaranja steaja nad
privrednim drutvom?
O. Prestaje im radni odnos.
P. U kom roku od pokretanja steajnog postupka se mora podneti plan reorganizacije?
O. U roku od 90 dana.
P. Sa koliko procenata u ukupnim potraivanjima moraju da uestvuju poverioci koji
podnose plan reorganizacije?
O. Najmanje sa 30% ukupnih potraivanja.
P. Kakva pravna posledica pogaa tekui raun privrednog drutva u steaju?
O. Raun se gasi, a otvara se novi.
P. ta se deava sa potraivanjima momentom pokretanja steajnog postupka?
O. Sva dospevaju.
P. Kada je privredno drutvo u steaju sta se dodaje uz poslovno ime?
O. Dodaje se oznaka u steaju.
P. Koji organ u postupku steaja ima poziciju preduzetnika?
O. Steajni upravnik. To je lice koje ima licencu za obavljanje te vrste poslova, a status
preduzetnika u steajnom postupku ga stavlja u poziciju da odgovara celokupnom svojom
imovinom za tetu koju namerno ili krajnjom nepanjom nanese uesnicima u postupku.
Za svoj rad ima pravo na nagradu.
P. ta se podrazumeva pod situacijom lananog steaja?
O. To je situacija u kojoj privredno drutvo koje ode u steaj, povue sa sobom i druge,
po pravilu manje kompanije koje su svoje poslovanje u velikoj meri vezale za poslovanje
tog privrednog drutva.
P. Koja institucija podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka banaka?
O. Narodna banka Srbije.
P. Do koje visine su osigurani novani depoziti tedia u bankama i kod koga?
O. Banke su u obavezi da te uloge osiguraju kod Agencije za osiguranje depozita i
osiguranje pokriva sumu do 3.000 evra. Preko te vrednosti namiruje se u steajnom
postupku.
P. Kako se naziva stanje u koje zapada lice koje ne izvri svoju obavezu u dogovoreno
vreme?
O. Docnja.
P. Kakva posledica po zakonu nastupa nakon to dunik ne ispuni svoju novanu obavezu
na vreme?
O. Poinje da tee zatezna kamata.
P. Kakva je to situacija u kojoj imamo takozvani meunarodni steaj?
O. Re je o steajnom postupku u kome se poverioci ili imovina nalaze u vie zemalja. S
obzirom na proces globalizacije trita i poslovanja bez granica ovaj vrlo sloen postupak
bie sve ei u praksi sudova. Takoe panju privlae i situacije u vezi imovine koja se
nalazi u republikama bive SFRJ.
P. Da bi plan reorganizacije steajnog dunika bio prihvaen i kao takav obavezan, za
njega treba da glasaju poverioci koji imaju odreeni minimalni procenat ukupnih
potraivanja. Koliki je taj deo?
O. Minimalno 70% ukupnih potraivanja. Prihvatanje plana obavezuje sve poverioce.
P. Momentom pokretanja steajnog postupka ta se deava sa imovinom privrednog
drutva?
O. Imovina postaje steajna masa.
P. Koji organ donosi Reenje kojim se postupak steaja okonava
O. Steajno vee (sastavljeno od troje sudija).
P. Koje dve srodne grupe prava obuhvata pojam intelektualnih prava?
O. Pravo industrijske svojine i autorsko pravo.
P. Koji je osnovni cilj zatite kod intelektualnih prava?
O. Zatititi duhovne tvorevine i obezbediti pravo tvorca (autora) na rezultate svog
intelektualnog stvaralatva.
P. Koje drutvene odnose i pojave regulie autorsko pravo?
O. Odnose i pojave u vezi stvaranja i korienja dela iz oblasti knjievnosti, nauke i svih
grana umetnosti. Zatita dela i autora.
P. Koja su dva osnovna prava autora (tvorca) krajnjeg rezultata duhovnog stvaralatva?
O. Moralno i materijalno (imovinsko) pravo. Moralno da bude priznat kao autor (tvorac) i
to pravo pripada samo njemu/njoj (nenasledivo je i neprenosivo). Njegovo materijalno
pravo je da koristi svoje delo, da sprei drugog da se njime koristi, kao i pravo da prenese
pravo korienja na drugog, uz naknadu.
P. Koje drutvene odnose i pojave regulie pravo industrijske svojine?
O. Pravo industrijske svojine regulie tri grupe odnosa i pojava: 1. rezultate
pronalazakog (stvaralakog) rada, 2. znake razlikovanja i 3. pravo suzbijanja nelojalne
konkurencije. Njihovo sutinsko obeleje tie se primenjivosti u industriji zanatstvu i
poljoprivredi i pozitivnom trinom efektu primene.
P. Koji se ekonomski cilj postie efikasnom zatitom industrijske svojine.
O. Adekvatna zatita podstie stvaralatvo i primenu rezultata tog rada u proizvodnji.
Tako se dolazi do niza pozitivnih posledica: bolja iskorienost proizvodnih kapaciteta,
zatita ivotne sredine, kvalitetniji proizvodi, zatita radnika, smanjenje trokova sirovina
i energije, rast profita, kreiranje ambijenta zdrave konkurencije, porast stranih ulaganja,
posebno u oblasti tehnologije, rast drutvenog bogatstva i zaposlenosti i dr.
P. ta ini rezultate pronalazakog (stvaralakog) rada?

O. Pronalasci, tehnike inovacije i know how (znati kako-tehnika znanja i iskustva).
P. ta je pronalazak?
O. Pronalazak je novo reenje nekog tehnikog problema koje se moe primeniti u nekoj
od proizvodnih delatnosti.
P. Kako se zove oblik pravne zatite pronalaska?
O. Patent. Ova zatita regulisana je u Zakonu o patentima.
P. Koje uslove treba da ispuni pronalazak da bi dobio zatitu u vidu patenta?
O. Mora da ispuni materijalne i formalne uslove. Formalni uslovi se tiu procedure pred
Zavodom za intelektualnu svojinu (prijava, plaanje takse...). Materijalni uslovi koje
treba da ispuni se dele na opte i posebne. Opti zahtevaju novost (novo inventivno
reenje u odnosu na sva poznata), primenljivost (u industrijskoj, zanatskoj i
poljoprivrednoj proizvodnji) i tehniku prirodu. Posebni zahtevaju da pronalazak bude
u skladu sa zakonom i moralom i da ne spada u kategoriju pronalazaka koji ne mogu da
dobiju zatitu u vidu patenta (na primer postupak leenja, dijagnostike, hirurki postupci i
sl.).
P. Kako se titi know how?
O. Kada je know how u pitanju re je o faktikoj, a ne pravnoj zatiti. Ta znanja se tite
tajnou. Obino kompanije za svoj pronalazak dobiju patentnu zatitu, a itav niz
prateih znanja (know how) neophodnih za celovitu primenu tehnolokog postupka
uvaju u tajnosti i otkrivaju jedino licu na koje, uz naknadu, prenesu pravo korienja
patenta i know how, nametnuvi mu obavezu uvanja poslovne tajne. Osnovni kvalitet
know how (znanja i iskustava) ini njihova tehnika sadrina, primenljivost i prenosivost.
P. ta obuhvata pravo znakova razlikovanja?
O. 1. znaci za oblikovanje i ukraavanje robe 2. znaci za razlikovanje roba u prometu, 3.
znaci za obeleavanje porekla robe.
P. Kako se tite znaci za razlikovanje
O. Znaci razlikovanja se tite igom. Materija je regulisana Zakonom o ivovima
P. Navedite primer nekog poznatog dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog iga?
O. Coca cola, Marlboro. Primer za trodimenzionalni ig je mercedesova zvezda ili boca
koka kole. Takoe ig moe biti i slogan npr Odlino je od Gavrilovia je ili ak
muziki znak ili notni zapis.
P. ta pokazuje izreka robu prodaje njen ig
O. ig individualizira proizvoaa i njegovu robu, tako da predstavlja svojevrsnu
garanciju da je roba proizvedena od strane tog proizvoaa, pa da shodno tome ima i
oekivani kvalitet. Zloupotreba iga na tritu prisutna je kod prodaje kopija robe
(neoriginalna roba-kopije satova poznatih proizvoaa, dins i sl.)
P. Kako se zove oblik pravne zatite crtea, slika i geometrijskih oblika koji oblikuju i
ukraavaju robu koja se proizvodi u industriji i zanatstvu?
O. Pravna zatita dizajna. Ovu zatitu ureuje Zakon o pravnoj zatiti dizajna. Na primer
titi se novi oblik automobila ili ara na tepihu i sl.
P. Koje vrste patenata postoje?
O. Pored osnovnog patenta postoje dopunski patenti (lice koje ima pravo na patent
dopunjuje sopstveni patent), zavisni patent (lice koje podnosi zahtev za zastitu nije
nosilac osnovnog patenta), poverljivi patenti (zatita pronalazaka za primenu u poslovima
MUP-a i vojske), pronalasci u radnom odnosu.
P. Da li je pravo na patent teritorijalno ogranieno?
O. Da, odnosi se na zemlju koja je pruila zatitu (moe i meunarodna zatita za vie
zemalja).
P. Da li je pravo na patent vremenski ogranieno?
O. Da, traje 20 godina nakon ega pronalazak postaje opte dobro.
P. Kako se zove patent koji ima neto nii nivo inventivnosti (patentibilnosti) i koliko
traje njegova zatita?
O. Zove se MALI PATENT i period zatite iznosi maksimalno 10 godina.
P. ta je geografska oznaka porekla?
O. Pravo kojim se tite oznake porekla i geografske oznake kojima se obeleavaju
proizvodi koje fizika i pravna lica proizvode na odreenom geografskom podruju.
Usled proizvodnog faktora (podneblje uzrokuje poseban kvalitet, npr njeguka pruta) ili
ljudskog faktora (tradicionalna znanja, npr. pirotski ilim) proizvodi imaju specifian
kvalitet, tako da svak onaj ko proizvodi u tom regionu proizvode sa tim svojstvima, moe
da podnese zahtev da se upie u Registar ovlaenih korisnika, kao ovlaeni korisnik
(pravo traje 5 godina i moe se produiti) geografske oznake porekla.
P. Kojim ugovorom se ustupa pravo privrednog iskoriavanje patenta ili know how?
O. Ugovorom o licenci.
P. Kako se nazivaju ugovorne strane kod ugovora o licenci?
O. Davalac licence i korisnik licence.
P. Koje obaveze ima korisnik licence?
O. Obavezu da licencu koristi i da plaa naknadu.
P. Kako se mogu klasifikovati vrste ugovora o licenci?
O. Prostorno ogranieni i neogranieni, Vremenski ogranieni i neogranieni, Iskljuiva i
prosta licenca.
P. Koje su obaveze davaoca licence?

O. Osnovna obaveza je da preda predmet licence i garantuje za tehnika svojstva (onako
kako je ugovoreno) i garantuje da predmet licence nema pravne manjkavosti (garancija
da neko tree lice nema odreena prava na predmetu licence, na osnovu koga bi mogao
pravno da uznemirava korisnika licence)
P. Da li moe korisnik licence preneti na drugo lice pravo korienja predmeta licence
(podlicenca)?
O. Ne moe ako nije ugovoreno, odnosno bez dozvole davaoca licence.
P. Koja je osnovna karakteristika iskljuive licence?
O. Korisnik licence je jedini ovlaen da je koristi i davalac licence ne moe odobriti
korienje drugom licu, za razliku od proste licence gde se moe javiti vie korisnika.
P. ta je to nelojalna konkurencija?
O. Svaka radnja privrednika koja je protivna dobrim poslovnim obiajima i kojom se
nanosi, ili se moe naneti teta drugom privredniku, pravnom licu ili potroau.
P. Objasniti delo nelojane reklame.
O. Nelojalna reklama postoji kada se iznose neistiniti podaci o robi (prevarna reklama) ili
se vri diskreditacija robe drugih proizvoaa, kao i reklamiranje robe ije reklamiranje
nije doputeno i sl.
P. Navesti jo neke oblike nelojalne konkurencije.
O. Obeleavanje robe lanim oznakama, podmiivanje, povreda poslovnog odnosa,
prikrivanje mana robe, prisvajanje tuih poslovnih veza i kontakata, neovlaena
upotreba obeleja drugog privrednog drutva i sl.
P. Koja je osnovna podela banaka?
O. Na emisione (centralne) i poslovne banke.
P. Navesti oblik privrednog drutva obavezan za osnivanje banke i minimalni novani
kapital potreban za osnivanje.
O. Akcionarsko drutvo, 10 miliona evra.
P. Koja institucija daje odobrenje za osnivanje poslovne banke i vri nadzor nad njom?
O. Narodna banka Srbije. Pored toga Nnarodna banka kao emisiona banka odgovorna je
za monetarnu politiku i finansijsku stabilnost (stabilan dinar, niska inflacija, zdrave
banke). Njena nadlenost ureena je Zakonom o narodnoj banci Srbije.
P. Kome je odgovorna Narodna banka Srbije?
O. Skuptini Republike Srbije. Republika Srbija jemi za sve obaveze NBS.
P. Da li poslovna banka moe da se osnuje kao jednolano akcionarsko drutvo?
O. Ne. Minimum je dva akcionara.
P. Kojim zakonom je regulisan status banaka?

O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama
P. Kojim zakonom je regulisano osnivanje i poslovane berzi?
O. Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata?
P. Navesti vrste berzi.
O. Novane (novac, devize), efektne (hartije od vrednosti), robne-produktne (zlato,
obojeni metali, poljoprivredni proizvodi...)
P. ta su brokerski poslovi?
O. Broker u tue ime i za tu raun obavlja berzanske poslove (npr kupuje i prodaje
akcije u ime i za raun svog klijenta). Broker je dakle zastupnik i njegova naknada je
provizija, procentualno odreena u odnosu na vrednost konkretnog posla.
P. ta su dilerski poslovi?
O. Diler preprodaje berzansku robu (na primer akcije), dakle postupa u svoje ime i radi za
svoj raun. Na njemu je rizik isplativosti posla, a zarada mu je razlika izmeu cene po
kojoj je kupio i cene po kojoj proda (naravno ukoliko je ta razlika negativna diler snosi
gubitak)
P. Koji zakon regulie oblast osiguranja?
O. Zakon o osiguranju.
P. Koji su bitni elementi kod ugovora o osiguranju?
O. Predmet osiguranja (to je ono to se osigurava od rizika, na primer roba), osigurani
sluaj (rizik od koga se osigurava predmet osiguranja, na primer poar ili kraa),
osigurana suma (vrednost koja e biti isplaena ako rizik pogodi osiguranu stvar) i
premija osiguranja (naknada koju osiguranik plaa da bi njegova roba bila osigurana).
Generalno govorei u poslu osiguranja, osiguranik plaa relativno malu sumu-premiju
osiguravau, da mu ovaj osigura odreenu stvar od odreenog rizika, a ako nastane taj
rizian dogaaj, osigurava e mu isplatiti osiguranu sumu-sumu predvienu u ugovoru.
P. Kako se po pravilu zakljuuje ugovor o osiguranju?
O. Potpisivanjem polise osiguranja (ona je dokaz da je ugovor zakljuen).
P. Koje su obaveze osiguranika?
O. Osiguranik ima obavezu da pre zakljuenja ugovora prijavi sve bitne okolnosti koje su
potrebne za procenu rizika (istinito prikae stanje u upitniku), plaa premiju osiguranja,
obavesti osiguravaa ako nastane osigurani sluaj, kao i da pokuava da sprei njegov
nastanak i spaava predmet osiguranja, u razumnoj meri naravno.
P. ta je sutina reosiguranja?
O. Drutvo za osiguranje sebe osigurava od rizika kod drugog drutva za osiguranje, koje
ima pravo da zakljuuje poslove reosiguranja.
P. Koje obavezno osiguranje postoji u oblasti bankarstva?

O. Banka obavezno osigurava ulog na tednju kod Agencije za osiguranje depozita.
P. Da li pregovori obavezuju na zakljuenje ugovora ili ih svaka strana moe prekinuti u
svakom trenutku?
O. Pregovori se vode radi zakljuenja ugovora, ali svaka od strana ih moe prekinuti u
svakom trenutku.
P. U kom sluaju e strana koja je prekinula pregovore, biti u obavezi da naknadi tetu
drugoj strani?
O. Ukoliko je pregovore vodila bez namere da zakljui ugovor, ili ukoliko je odustala bez
osnovanog razloga.
P. ta je ponuda?
O. Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora, uinjen odreenom licu, sadri sve bitne
elemente ugovora, ijim bi se prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor.
P. Da li je u naem pravu ponuda opoziva?
O. Ne, osim ukoliko to pravo nije predvieno u samoj ponudi. Ponuda mora da se odri
do isteka roka koji je odreen (odrediv) za njeno prihvatanje. Kada su stranke prisutne,
onda bez odlaganja, a kada je ponuda poslata potom onda je to rok naznaen u ponudi,
ili ako nije naznaen, onda vreme da mu stigne, razmotri, odgovori-maksimalno 8 dana.
Nakon proteka roka ponuda ne obavezuje ponudioca da zakljui ugovor.
P. Da li se ponuda moe povui?
O. Da, povlaenje ponude je mogue ako izjava ponudioca o povlaenju stigne pre
ponude ili najkasnije zajedno sa njom.
P. ta nastaje prihvatanjem ponude?
O. Ugovor. Ako ponueni ne prihvati ponudu onakvu kakva je ve je menja, nema
ugovora-to je protivponuda. Ukoliko ponueni odbije ponudu ta izjava je neopoziva.
P. U kom momentu je ugovor zakljuen?
O. U momentu kada ponudilac primi izjavu ponuenog da ponudu prihvata.
P. Da li utanje ponuenog znai prihvatanje ponude?
O. Ne. Izuzetke predstavljaju situacije kojima su ponudicac i ponueni u stalnoj
poslovnoj vezi u pogledu odreene robe, tako da ukoliko bez odlaganja ponueni ne
odbije ponudu smatra se da je prihvatio. Takoe privredna drutva i druga lica kojima je
osnovna delatnost izvravanje naloga klijenata (prevoznik, advokat i sl.) ukoliko bez
odlaganja ne odbiju ponudu, smatra se da su pristale i da je ugovor zakljuen.
P. Kada se dunik moe osloboditi odgovornosti iz ugovora u privredi?
O. Kada dokae da nije mogao da ispuni obavezu ili je ispunio sa zakanjenjem zbog
okolnosti koje nije mogao spreiti ili izbei. Dakle nema njegove krivice, jer je nastala
situacija koja se oznaava kao via sila.
P. Da li je oglas u tampi kojim se nudi roba ponuda za zakljuenje ugovora?
O. Ne, to je samo poziv neodreenom broju lica da upute ponudu za zakljuenje ugovora.
P. Definisati ugovor o prodaji.
O. Ugovor kojim se jedna strana PRODAVAC obavezuje da drugoj ugovornoj strani
KUPCU isporui robu koju prodaje i prenese mu pravo svojine, a kupac se obavezuje da
preuzme robu i plati cenu.
P. Koji su bitni elementi ugovora o prodaji?
O. Roba i cena.
P. Da li kupac mora da prihvati robu boljeg kvaliteta'
O. Da, ali nije u obavezi da plati viu cenu.
P. Da li kupac mora da prihvati isporuku veu koliinu robe od ugovorene?
O. Ne.
P. Koje odstupanje u teini robe se tolerie?
O. +5% i -5%
P. Koja su prava kupca ako mu stigne roba loijeg kvaliteta?
O. Pravo da trai ispunjenje ugovora-onakav kvalitet kakav je ugovoren, ili da zahteva
snienje cene, ili raskid ugovora. U sva tri sluaja moe da trai naknadu tete.
P. Da li kupac mora da prihvati isporuku manje koliine robe od ugovorene?
O. U principu da, ako tano ugovorom predviena koliina nije bitan elemenat ugovora.
P. Kako se u praksi najee regulie predaja robe?
O. transportnim klauzulama. Njima se precizira predaja robe i momenat prelaska rizika za
eventualnu propast robe.
P. Navesti nekoliko transportnih klauzula?
O. Franko fabrika (isporuka u fabrici prodavca), franko vagon (prodavac porui vagon
utovari eleznica), franko uz bok broda, franko brod, isporueno granica...
P. Navesti nekoliko instrumenata za obezbeenje izvrenja ugovora.
O. Ugovorna kazna, kapara, penali, jemstvo, zaloga.
P. Kakav je pravni poloaj posrednika?
O. Posrednik radi u svoje ime i za svoj raun, pri emu nastoji da povee ugovorne strane
radi zakljuenja ugovora. On dakle na tritu nastupa profesionalno i samostalno ne
titei pojedinane interese bilo kog privrednog subjekta. Ako do zakljuenja ugovora
doe ima pravo na posredniku proviziju.
P. Kakav je pravni poloaj trgovinskog zastupnika-agenta?

O. Trgovinski zastupnik radi u ime i za raun svog nalogodavca (vlastodavca) i nastoji da
u njegovo ime i za njegov raun zakljui ugovor. Zastupnik titi interese svog
nalogodavca, obavetava ga, dri se njegovih uputstava i ogranienja iz ovlaenja,
polae mu raun itd. Kada zakljui ugovor ima pravo na proviziju.
P. Kakav je pravni poloaj komisionara?
O. Komisionar u svoje ime a za tu raun (raun nalogodavca) prodaje i kupuje robu. Za
svoj rad ima pravo na naknadu (proviziju).
P. Koja su obeleja pediterskog posla?
O. Pravni osnov ovog posla je ugovor o pediciji, u kome pediter preuzima obavezu da
u svoje ime, a za raun komitenta otpremi odreenu robu. Za uslugu otpreme robe (koja
esto pored ugovaranja prevoza obuhvata i pakovanje, sortiranje, smetaj, carinjenje,
osiguranje i dr.) pediteru pripada naknada (provizija) i nadoknada svih redovnih
trokova koje je imao u vezi sa otpremom robe (carinjenje robe, osiguranje...).
P. ta je osnovna delatnost banaka?
O. Poslovi prometa novca i usluge vezane za taj promet.
P. Koje finansijske organizacije predvia na zakon?
O. tedionica; tedno- kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga.
P. Kako se mogu grupisati svi bankarski poslovi?
O. Aktivni ili kreditni ( kod ovih poslova banka ima poziciju poverioca), pasivni ili
depozitni (kod ovih poslova banka je u pravnom poloaju dunika) i neutralni odnosno
usluni (banka vri odreene usluge svojim klijentima).
P. Koji poslovi spadaju u bankarske depozitne poslove?
O. U uem smislu to su novani bankarski depozit i ulog na tednju, u irem smislu tu
spadaju i depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu i tekui raun.
P. Kako se bankarski poslovi mogu podeliti prema klijentima?
O. Poslovi sa fizikim licima i poslovi sa pravnim licima.
P. Navedite jo neke podele bankarskih poslova
O. Prema vremenu trajanja: kratkoroni, srednjoroni i dugoroni; prema teritoriji:
domai i meunarodni: prema novcu: dinarski i devizni.
P. Kako se naziva obaveza banke da uva podatke koji se odnose na poslovanje njenog
klijenta?
O. Bankarska tajna.
P. U kom sluaju banka moe da drugim licima otkrije podatke o svom klijentu?
O. Kada je klijent ovlasti i kada dobije pismeni nalog od suda.
P. Da li banka ima pravo da se mea u poslove svog klijenta?

O. Ne.
P. Koji izvori prava reguliu status i poslovanje banaka?
O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama; Zakon o steaju i likvidaciji
banaka i drutava za osiguranje. Poslovi koje poslovne banke zakljuuju u svakodnevnom
poslovanju regulisani su u Zakonu o obligacionim odnosima.
P. Koja je razlika izmeu novanog depozita i tekueg rauna?
O. Kod novanog depozita klijent je u obavezi da uplati odreenu sumu novca, a banka
mu plaa odreenu kamatu. Kod tekueg rauna klijent nije u obavezi da uplati odreenu
sumu novca, ali banci plaa proviziju kao naknadu za izvravanje naloga uplate i isplate
po njegovom raunu.
P. Kakva je razlika izmeu oroenih i neoroenih depozita?
O. Kod oroenih depozita klijent moe raspolagati svojim novcem tek nakon proteka
dogovorenog roka. Kod neoroenih, celokupnu sumu moe uzeti bez ogranienja
(depoziti po vienju).
P. Kakv dokument banka izdaje klijentu kod novanih depozita oroenim na rok dui od
jedne godine.
O. Certifikat o depozitu koji predstavlja hartiju od vrednosti.
P. Da li privredno drutvo moe sa bankom da zakljui ugovor o ulogu na tednju?
O. Ne. Takav ugovor moe da zakljui samo fiziko lice.
P. Koju pismenu ispravu izdaje banka klijentu kod ugovora o ulogu na tednju?
O. tednu knjiicu u koju se upisuju sve isplate i uplate.
P. Po osnovu identiteta klijenta kakva moe biti tedna knjiica?
O. Na ime, na donosioca i na ifru.
P. Kakvi ulozi na tednju mogu da budu?
O. Oroeni i po vienju; namenski i nenamenski; sa otkaznim rokom i bez.
P. Kada je u bankarskom poslu ugovoren otkazni rok ta on daje za pravo banci?
O. Banka moe da iskoristi taj rok za isplatu. Ako je na primer ugovoren bankarski
novani depozit ili ulog na tednju po vienju (moe i za oroene depozite) ali sa
otkaznim rokom od jednog dana, onda nakon to klijent izjavi volju da hoe da podigne
sredstva, banka ima pravo da isplatu izvri sledeeg dana.
P. Koje su obaveze banke kod ugovora o sefu?
O. Prui klijentu sef na upotrebu; obezbedi sef; omogui klijentu iskljuivost pristupa
(sistem dva kljua). Klijent za tu uslugu plaa naknadu.
P. Koje obaveze banke postoje kod ugovora o deponovanju hartija od vrednosti?

O. Banka mora da uva hartije od vrednosti i vri prava i obaveze u vezi hartija od
vrednosti.
P. Kakav depozit hartija od vrednosti moe biti?
O. Zatvoren (banka nema uvid u njegovu sadrinu) i otvoren. Zbirni (hartije od vrednosti
vie privrednih drutava) i pojedinani (hartije od vrednosti samo jednog privrednog
drutva).
P. Definicija ugovora o kreditu?
O.Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da stavi odreenu sumu novca na
raspolaganje klijentu (novani krediti), ili preuzima za njega odreenu odgovornost
(krediti odgovornosti) prema treem licu, a klijent se obavezuje da vrati primljenu sumu
novca uveanu za kamatu, ili plaa proviziju kao naknadu banci za preuzimanje
odgovornosti.
P. Kategorizacija ugovora o kreditu.
O. Novani krediti i krediti odgovornosti; na odreeno i neodreeno vreme, kratkoroni,
srednjoroni i dugoroni; gotovinski i bezgotovinski.
P. Koji su bitni elementi svakog kredita?
O. Iznos kredita, uslovi davanja, uslovi korienja i uslovi vraanja.
Zakonski propisi koje smo pominali u obraenoj materiji poslovnog prava
1. Zakon o steajnom postupku;
2. Zakonom o privrednim drutvima;
3. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama;
4. Zakon o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje;
5. Zakon o obligacionim odnosima;
6. Zakon o patentima;
7. Zakon o igovima;
8. Zakon o pravnoj zatiti dizajna;
9. Zakon o geografskim oznakama porekla;
10. Zakon o osiguranju;
11. Zakon o Narodnoj banci Srbije.
ODABRANA PITANJA I ODGOVORI (BANKARSTVO)
Ova pitanja i odgovori predstavljaju dopunsko, pomono sredstvo za studente BBA u cilju
boljeg razumevanje materije poslovnog prava i radi efikasnije pripreme za polaganje
pismenog testa i usmenog ispita. Posebno su dobrodole sugestije za otklanjanje nepreciznih
formulacija ili greaka koje su se eventualno potkrale.
(I)
P. Nekoliko rei o istorijskom razvoju bankarstva
O. Poeci bankarskog poslovanja vezuju se za hramove u Starom Egiptu. Ovi centri religije bili
su najsigurnija mesta u to vreme, pa su u njima svestenici primali na uvanje (trezori)
dragocenosti i robu bogatih trgovaca. Vremenom su se uz ove depozitne poslove razvili i poslovi
novanih zajmova, koje su hramovi davali na osnovu garancije koju je pruala primljena roba.
Snaan razvoj bankarstva (12. vek) vezuje se za gradove u severnoj Italiji, koji su u trgovinskom
smislu dominirali u regionu (posebno su bili poznati Lombarani po kojima je naziv dobio
lombardni kredit).
Moderno bankarstvo poinje momentom osnivanja Bank of England 1864. god. Ona
predstavlja prvu emisionu banku u svetu. Banknote koje je izdavala ova banka preuzele su ulogu
plaanja i ubrzo u potpunosti zamenile zlatni i srebrni novac.
Kod nas je prva tedionica osnovana u Vojvodini 1864. godine.
P. Koja je najvanija funkcija poslovnih banaka u privredi?
O. Mehanizmom poslovnih banaka prikupljaju se slobodna novana sredstva od onih kojima ona
nisu potrebna u odreenom vremenskom periodu (banka postaje dunik prema tim licima) i
usmeravaju se ka onima kojima je novac potreban (banka postaje poverilac prema tim licima).
Kod ovih poslova uvek je prisutna naknada za korienje novca (kamata), koju banka daje
(negativna) ili prima (pozitivna).
P. Koji su subjekti bankarskog prava?
O. Subjekti su:
1.Banke i druge finansijske organizacije (tedionice, tedno-kreditne zadruge i druge tednokreditne organizacije) i njihove profitne (bankarski konzorcijumi) i neprofitne (strukovna
udruenja banaka-npr. Udruenje banaka Srbije) asocijacije.
2. Banini klijenti (pravna i fizika lica).
P. Koje vrste banaka postoje?
O. Centralne (emisione banke) i poslovne (komercijalne banke).
Osnovna uloga centralne banke sastoji se u emisiji novca, voenju kreditne i monetarne politike i
kontroli poslovnih banaka.
Poslovne banke se mogu podeliti na opte (univerzalne), hipotekarne, zalone, depozitne i sl.
P. U kom organizacionom obliku privrednog drutva se osnivaju banke?
O. Osnivaju se kao akcionarska drutva sa najmanje dva akcionara
P. Koja institucija kod nas izdaje dozvolu za rad poslovnim bankama?
O. Narodna banka Srbije
P. Da li osnivai banke mogu da budu i strana lica?
O. Da, uz ispunjavanje posebnog uslova uzajamnosti odnosno reciprociteta.
P. Koje su funkcije banaka?

O. Osnovne funkcije banaka mogu se grupisati na sledei nain:
1. funkcija kreditnog posredovanja;2. funkcija novanog izravnavanja; 3. usluna funkcija; 4.
preduzetnika funkcija
P. Nakon prijema reenja NBS o izdavanju dozvole za rad banci ta se odrava u roku od 30
dana?
O. Osnivaka skuptina
P. Iz ega se moe sastojati osnivaki kapital banke?

O. Ulozi mogu biti u novanom i nenovanom obliku, pri emu je minimalni novani ulog
dinarska protivvrednost sume od 10.000 000 (deset miliona) evra.
P. Delatnost banke
O. Apsolutni i relativni bankarski poslovi. Apsolutni su primanje svih vrsta novanih depozita
(depozitni posao), davanje i uzimanje kredita (kreditni posao), devizni, devizno-valutni i
menjaki poslovi, izdavanje hartija od vrednosti i novanih kartica (emisioni posao), uvanje
sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima, kupovina i prodaja hartija od vrednosti,
izdavanje jemstva, garancija, avala i poslovi platnog prometa. U relativne poslove spadaju
kupovina i naplata potraivanja i druge finansijske usluge.
P. Koji su organi banke?
O. Po zakonu svaka banka mora imati sledee organe: skuptinu, upravni odbor, nadzorni odbor i
direktora banke. Obrazovanje, nadlenost i odgovornost drugih organa moe se predvideti
statutom banke.
P. Kakvu ulogu vri poslovno udruenje banaka?
O. Ujednaava bankarsku praksu, organizuje integralni informacioni sistem, obavlja
profesionalnu obuku kadrova, predstavlja lanice udruenja i dr.
P. Podela bankarskih poslova
O. Stara podela je na aktivne, pasivne i neutralne bankarske poslove. Kod aktivnih banka ima
pravni poloaj poverioca, kod pasivnih dunika. Podela koja se sree u novijoj teoriji je na
kreditne, depozitne i uslune poslove. Pravni poloaj banke kod kreditnih poslova je poloaj
poverioca, a kod depozitnih dunika.
Bankarski poslovi se dalje mogu deliti prema razliitim kriterijumima: prema klijentima: na
poslove sa fizikim i poslove sa pravnim licima; prema teritoriji na kojoj se obavljaju : na
domae i meunarodne; prema vremenu trajanja: na kratkorone, srednjorone i dugorone;
prema vrsti novca: na dinarske i devizne; itd.
O. U uem smislu u bankarske depozitne poslove spadaju novani bankarski depozit i tednja,
dok se u irem smislu ovde svrstavaju i depozit hartija od vrednosti, sef i tekui raun.
P. Kako se naziva kljuna obaveza banke da uva informacije vezane za svog klijenta
O. Bankarska tajna.
P. Osnovni izvori prava vezani za status i poslovane banaka
O. Osnivanje banaka regulisano je Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, a
prestanak Zakonom o steaju i likvidaciji banaka i drutava za osiguranje.
P. Kakav bankarski posao regulie ugovor o novanom depozitu?
O. Re je o poslu u kome banka od klijenta prima u depozit novac (gotov ili iralni), privremeno
raspolae njim i plaa mu naknadu (kamatu).
P. Vrste bankarskog novanog depozita
O. Oroeni i neoroeni (po vienju). Namenski i nenamenski.
P. Koja je osnovna razlika bankarskog novanog depozita i tekueg rauna?
O. Kod depozita banka plaa klijentu naknadu za korienje njegovim sredstvima, a kod tekueg
rauna klijent plaa banci naknadu za voenje rauna.
P. Da li privredno druvo moe da zakljui ugovor o tednji?
O. Ne. Ugovor o tednji moe sa bankom da zakljui samo fiziko lice. Banka se u tom ugovoru
obavezuje da mu sredstva uloena na tednju vrati zajedno sa kamatom. Rok vraanja zavisi od
toga da li je re o oroenoj tednji ili tednji po vienju, kao i da li je ugovoren otkazni rok ili ne
P. Koji dokaz o postojanju i visini uloga na tednju poseduje svaki tedia?
O. tednju knjiicu. Ona moe da bude na ime, donosioca i na ifru.
P. Kakav bankarski posao regulie ugovor o deponovanju hartija od vrednosti?
O. Re je o poslu u kome banka preuzima hartije od vrednosti od klijenta radi uvanja i vrenja
prava i obaveza u vezi tih hartija. Banka dakle uva hartije od vrednosti i kao profesionalac
pomae klijentu da ralizuje svoja prava i ispuni svoje obaveze u vezi tih hartija. Na primer banka
dri u depozitu akcije koje klijent poseduje u nekoj kompaniji i u ime klijenta obavlja pravo
upravljanja (za raun i u korist klijenta) koje nose te akcije, odnosno koristi pravo na dividendu.
P. Vrste depozita hartija od vrednosti
O. Otvoreni i zatvoreni. Zbirni i pojedinani.
P. Objasniti ugovor o sefu
O. Ugovor u kome se banka obavezuje da na odreeno vreme stavi na raspolaganje sef korisniku,
a on se obavezuje da za to banci plati naknadu. Banka mora da obezbedi sef i omogui pristup
sefu samo korisniku (sistem dva kljua). Tajnost sadrine sefa je kljuna u ovom poslu. Treba
imati u vidu da novac deponovan u sefu, ne mogu pogoditi posledice nastale u sluaju likvidacije
ili steaja banke (za razliku od novanog depozita).
P. Navesti dve najvanije vrste kredita i shodne definicije
O. S obzirom da je osnovna podela kredita na novane kredite i kredite odgovornosti, onda i
precizna definicija ovog ugovora zavisi od vrste kredita na koju se odnosi. Ugovorom o
novanom kreditu banka se obavezuje da stavi na raspolaganje klijentu odreeni iznos novca, na
odreeno ili neodreeno vreme, za odreenu ili neodreenu namenu, a korisnik kredita se
obavezuje da plaa ugovorenu kamatu i dobijeni novac vrati banci u vreme i na nain kako je
utvreno ugovorom. Ugovorom o kreditu odgovornosti, banka klijentu stavlja na raspolaganje
svoj kredibilitet i preuzevi odreenu odgovornost u korist klijenta, staje iza njega i poveava
njegov rejting kao dunika, i omoguava mu konkretnu finansijsku pogodnost (da dodje do novca
ili ispuni novanu obavezu).
P. Navesti razne vrste kredita
O. Novani krediti i krediti odgovornosti. Prema nameni: namenski i nenamenski. Po vremenu: 1.
na odreeno i neodreeno vreme. 2. kratkoroni, srednjoroni i dugoroni. Nain stavljanja na
raspolaganje: gotovinski i bezgotovinski.
P. Koja se sredstva koriste za obezbeenje kredita
O. Mogu biti realna (stvarna) i lina. Realna su zaloga na pokretnim stvarima, nepokretnim
stvarima (hipoteka) i hartijama od vrednosti. Lina sreemo kod obaveze jemca, avaliste, garanta
i sl. Takoe rizik kod kredita moe biti pokriven putem osiguranja.
P. Ugovor o akceptnom kreditu
O. Ovim ugovorom se regulie jedna tipina varijanta kredita odgovornosti. Re je o ugovoru u

kome se banka obavezuje da akceptira menicu koju klijent bude izdao i na nju vukao (banka
postaje glavni menini dunik-prihvata da je isplati u momentu dospelosti), a klijent se obavezuje
da obezbedi pokrie za isplatu najkasnije u momentu dospelosti menice (jedan dan ranije).
Ukoliko banka isplati meninu sumu ima pravo regresa prema klijentu.
P. ta moe da uini korisnik akceptnog kredita sa akceptiranom menicom
O. Moe da je iskoristi kao sredstvo plaanja (npr. za kupovinu repromaterijala) ili da je
eskontuje i tako doe do novca (suma iz menice umanjena za diskont, trokove i proviziju banke).
P. ta je ugovor o kreditu na osnovu zaloge hartija od vrdnosti
O. Banka odobrava kredit na osnovu zaloge hartija od vrednosti. Klijent vraa kreditni iznos
uvean za kamatu, a banka mu vraa hartije od vrednosti. Ukoliko klijent ne ispotuje ugovorne
odredbe banka e prodati hartije od vrednosti i namiriti se.
P. ta je rambursni kredit
O. To je vrsta akceptnog kredita kod koga banka akceptira menicu uvoznika, i obavezuje se da
menicu preda izvozniku tek kada on njoj (ili korespondentnoj banci) preda sva predviena robna
dokumenta. Banci naravno pripada provizija.
P. ta je avalni kredit
O. Kod ovog kratkoronog kredita odgovornosti banka avalira menicu svog klijenta i tako
zauzima pravni poloaj meninog jemca.
P. Lombardni kredit
O. Kredit na bazi zaloge pokretnih stvari.
P. Revolving kredit
O. Specifinost kod ovog bankarskog posla sastoji se u tome da je odreen jedan vremenski okvir
u kome klijent banke (ugovorna strana kod ugovora o revolving kredita) moe odreenu sumu
novca, pod istovetnim uslovima vie puta da uzima i vraa po potrebi (koristi novac onoliko dana
koliko mu je potrebno, pa vrati, pa opet uzme kada mu je potrebno i sve to u okviru vremenskog
perioda koji je u ugovoru odreen).
P. Vinkulacioni kredit
O. Kredit koji se odobrava izvozniku na bazi robe kao obezbeenja. Vinkulaciona banka daje
korisniku kredita odreenu sumu novca. Da bi se zatitila, upisuje se kao poiljalac robe u tovarni
list (dakle daje izvozniku novac ali se obezbeuje robom). Kao primalac robe naznaena je njena
korespondentna banka (banka u zemlji uvoznika-kupca) koja e kupcu robe dati robna dokumenta
(dobila ih je od vinkulacione banke) kada ovaj isplati cenu. Potom e korespondentna banka
(pripada joj provizija za to) naplaenu sumu proslediti vinkulacionoj banci. Vinkulaciona banka
e zadrati za sebe sumu do visine kredita koji je dala izvozniku, trokove i proviziju, a ostatak
preneti na svog klijenta-izvoznika.
P. Pojam i vrste kreditne karte
O. Pismena isprava na osnovu koje njen imalac moe da kupuje robu ili da koristi usluge
odreenih kompanija bez plaanja gotovinom. Kod obinih (potroakih) kreditnih karata postoje
dva uesnika: izdavalac karte i imalac (korisnik). Kod univerzalnih, pored prethodno naznaenih
lica postoji i tree lice, odnosno kompanije koje sa izdavaocem sklapaju ugovore na osnovu kojih
imalac kreditne karte moe kod njih da kupuje robu bez gotovine. Za kupljenu robu plaa
izdavalac karte, a posle tu vrednost potrauje od korisnika karte. Ipak ukoliko izdavalac kreditne
karte ne plati kupljenu robu (ne honorie podneti raun), prodavac e moi da se obrati direktno
imaocu kreditne karte i zahteva plaanje.
P. Eskontni posao
O. Ugovor o kupovini menica i ekova pre njihove dospelosti. Banka klijentu isplauje meninu
sumu umanjenu za diskont (meukamata, trokovi i provizija). Na eskont se, po pravilu, primaju
samo dobre robne menice (rok dospea do 3 meseca sa potpisima najmanje tri plateno sposobna
na lica). Eskontovane menice se mogu reeskontovati kod centralne banke.
P. Ugovor o forfetiranju
O. Banka kupuje za paualnu cenu od klijenta njegovo dugorono potraivanje (rok dospea 4-5
godina) i odrie se prava na regres ako ne uspe da naplati potraivanje. Suma koju banka isplati
klijentu je vrednost potraivanja umanjena za 7-12% (procenat zavisi od visine rizika naplate)
P. Ugovor o faktoringu
O. Banka kupuje od klijenta postojea i budua kratkorona potraivanja. Ukoliko je pravi
faktoring odrie se prava na regres ako ne uspe da naplati potraivanje, a kod nepravog zadrava
to pravo. Banka vodi knjigovodstvo potraivanja svog klijenta i vri sve radnje u vezi naplate
preuzetih potraivanja.
P. Bankarski emisioni posao
O. Posao u kome banka prua klijentu tehniku i strunu pomo u postupku emitovanja hartija od
vrednosti i njihovog plasmana na tritu (berzanski i vanberzanski plasman). U ovom poslu se
izdaju samo lako prenosive hartije od vrednosti-efekti (izdavanje ekova i menica nije emisija).
Banka moe da se nae u tri pravna poloaja: 1. vrsto preuzimanje emisije-banka otkupljuje
celokupnu emisiju i plasira je u svoje ime i za svoj raun, 2. Banka se pojavljuje u poslu kao
komisionar-u svoje ime, a za raun emitenta, nudi hartije od vrednosti kupcima, 3. banka se javlja
kao zastupnik emitenta-nudi hartije od vrednosti u njegovo ime i za njegov raun.
P. Bankarska doznaka
O. Najjednostavniji i najjeftiniji instrument plaanja (takozvani otvoreni raun) pogodan kada
su mirna vremena, a poslovni partneri imaju meusobno poverenja. Banka dunika, po njegovom
nalogu (neposredno ili preko korespondentne banke), isplauje (prenosi na raun) poveriocu
(pravnom ili fizikom licu) odreenu sumu novca.
P.Dokumentarni inkaso
O. Bankarski posao u kome banka vri naplatu klijentovih potraivanja, nastalih iz ugovornih
odnosa (izmeu klijenta banke i treeg lica), uz predaju robnih ili finansijskih dokumenata
duniku iz tog ugovornog odnosa (dunik plaa-otkupljuje dokumenta ). Finansijska dokumenta
su npr. menice i ekovi. Robna dokumenta ine fakture, tovarni list, konosman, skladinica,
polisa osiguranja, uverenje o poreklu robe i sl.
P. Dokumentarni akreditiv
O. Banka po nalogu svog klijenta otvara akreditiv i obavezuje se da isplati odreenu sumu novca
korisniku akreditiva, ako on ispuni uslove iz akreditiva. Korisnik akreditiva e ispuniti uslove ako
preda ispravna dokumenta koja su precizirana u akreditivu. Prodavac (korisnik akreditiva) alje
robu tek kada ga banka obavesti da je u njegovu korist otvorila akreditiv. Plaanje mu je
zagarantovano im preda ispravna dokumenta. Akreditiv moe biti neopoziv (za prodavca bolja
varijanta) i opoziv. Takoe moe biti prenosiv (korisnik akreditiva ga moe preneti na drugo lice)
i neprenosiv. Ukoliko nije izriito naglaena opozivost ili prenosivost, smatra se da akreditiv nije
opoziv niti prenosiv.
P. Bankarska garancija
O. Banka se obavezuje da korisniku garancije isplati odreenu sumu novca, ukoliko banin
klijent (za koga garantuje) ne izmiri svoje ugovorne obaveze. Korisniku garancije banka alje
garantno pismo na njegovo ime. Ukoliko banka plati po osnovu date garancije ima pravo regresa
prema klijentu za koga je garantovala.
P. Ugovor o franizingu
O. Ugovorom o franizingu ureuje se trajni poslovni odnos izmeu davaoca franize i primaoca
franize. Davalac uz naknadu ustupa franizu korisniku. Franizu ine materijalni i nematerijalni
elementi koji doprinose poslovnom uspehu (patent, know how, dizajn, ig, znanja upravljanja,
marketing, organizacija, mrea plasmana itd). Na taj nain korisnik dobija pravo da proizvodi ili
vri usluge u okviru zajednikog identiteta i marketing plana, ali ostaje samostalni pravni subjekt.
Davalac franize vri stalni nadzor da li korisnik ispunjava sve ugovorom predviene (po pravilu
rigorozne) uslove, koji su garancija kvaliteta. Primer Avis rent-a-car, Koka kola i sl.
P. Ugovor o lizingu
O. Ugovor u kome davalac lizinga daje predmet lizinga na korienje u odreenom vremenskom
periodu primaocu (korisniku) lizinga, a ovaj se obavezuje da plaa naknadu i predmet vrati
(operativni lizing) ili otkupi (finansijski lizing), nakon isteka ugovorenog roka. Direktni lizing
postoji izmeu proizvoaa i korisnika, a indirektni izmeu proizvoaa, finansijera (lizing
kompanija-kupuje pa daje u zakup) i korisnika lizinga. Lizing kompanije moraju da ispune
zakonom propisane uslove i dobiju saglasnost Narodne banke Srbije. Minimalni novani kapital
koji moraju da uplate iznosi 100.000 evra.
(II)
P. ta je osnovna delatnost banaka?
O. Poslovi prometa novca i usluge vezane za taj promet.
P. Koje finansijske organizacije predvia na zakon?
O. tedionica; tedno- kreditna organizacija i tedno-kreditna zadruga.
P. Kako se mogu grupisati svi bankarski poslovi?
O. Aktivni ili kreditni ( kod ovih poslova banka ima poziciju poverioca), pasivni ili
depozitni (kod ovih poslova banka je u pravnom poloaju dunika) i neutralni odnosno
usluni (banka vri odreene usluge svojim klijentima).
O. U uem smislu to su novani bankarski depozit i ulog na tednju, u irem smislu tu
spadaju i depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu i tekui raun.
P. Kako se bankarski poslovi mogu podeliti prema klijentima?
O. Poslovi sa fizikim licima i poslovi sa pravnim licima.

P. Navedite jo neke podele bankarskih poslova
O. Prema vremenu trajanja: kratkoroni, srednjoroni i dugoroni; prema teritoriji:
domai i meunarodni: prema novcu: dinarski i devizni.
P. Kako se naziva obaveza banke da uva podatke koji se odnose na poslovanje njenog
klijenta?
O. Bankarska tajna.
P. U kom sluaju banka moe da drugim licima otkrije podatke o svom klijentu?
O. Kada je klijent ovlasti i kada dobije pismeni nalog od suda.
P. Da li banka ima pravo da se mea u poslove svog klijenta?
O. Ne.
P. Koji izvori prava reguliu status i poslovanje banaka?
O. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama; Zakon o steaju i likvidaciji
banaka i drutava za osiguranje. Poslovi koje poslovne banke zakljuuju u svakodnevnom
poslovanju regulisani su u Zakonu o obligacionim odnosima.
P. Koja je razlika izmeu novanog depozita i tekueg rauna?
O. Kod novanog depozita klijent je u obavezi da uplati odreenu sumu novca, a banka
mu plaa odreenu kamatu. Kod tekueg rauna klijent nije u obavezi da uplati odreenu
sumu novca, ali banci plaa proviziju kao naknadu za izvravanje naloga uplate i isplate
po njegovom raunu.
P. Kakva je razlika izmeu oroenih i neoroenih depozita?
O. Kod oroenih depozita klijent moe raspolagati svojim novcem tek nakon proteka
dogovorenog roka. Kod neoroenih, celokupnu sumu moe uzeti bez ogranienja
(depoziti po vienju).
P. Kakv dokument banka izdaje klijentu kod novanih depozita oroenim na rok dui od
jedne godine.
O. Certifikat o depozitu koji predstavlja hartiju od vrednosti.
P. Da li privredno drutvo moe sa bankom da zakljui ugovor o ulogu na tednju?
O. Ne. Takav ugovor moe da zakljui samo fiziko lice.
P. Koju pismenu ispravu izdaje banka klijentu kod ugovora o ulogu na tednju?
O. tednu knjiicu u koju se upisuju sve isplate i uplate.
P. Po osnovu identiteta klijenta kakva moe biti tedna knjiica?
O. Na ime, na donosioca i na ifru.
P. Kakvi ulozi na tednju mogu da budu?
O. Oroeni i po vienju; namenski i nenamenski; sa otkaznim rokom i bez.

P. Kada je u bankarskom poslu ugovoren otkazni rok ta on daje za pravo banci?
O. Banka moe da iskoristi taj rok za isplatu. Ako je na primer ugovoren bankarski
novani depozit ili ulog na tednju po vienju (moe i za oroene depozite) ali sa
otkaznim rokom od jednog dana, onda nakon to klijent izjavi volju da hoe da podigne
sredstva, banka ima pravo da isplatu izvri sledeeg dana.
P. Koje su obaveze banke kod ugovora o sefu?
O. Prui klijentu sef na upotrebu; obezbedi sef; omogui klijentu iskljuivost pristupa
(sistem dva kljua). Klijent za tu uslugu plaa naknadu.
P. Koje obaveze banke postoje kod ugovora o deponovanju hartija od vrednosti?
O. Banka mora da uva hartije od vrednosti i vri prava i obaveze u vezi hartija od
vrednosti.
P. Kakav depozit hartija od vrednosti moe biti?
O. Zatvoren (banka nema uvid u njegovu sadrinu) i otvoren. Zbirni (hartije od vrednosti
vie privrednih drutava) i pojedinani (hartije od vrednosti samo jednog privrednog
drutva).
P. Definicija ugovora o kreditu?
O.Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da stavi odreenu sumu novca na
raspolaganje klijentu (novani krediti), ili preuzima za njega odreenu odgovornost
(krediti odgovornosti) prema treem licu, a klijent se obavezuje da vrati primljenu sumu
novca uveanu za kamatu, ili plaa proviziju kao naknadu banci za preuzimanje
odgovornosti.
P. Kategorizacija ugovora o kreditu.
O. Novani krediti i krediti odgovornosti; na odreeno i neodreeno vreme, kratkoroni,
srednjoroni i dugoroni; gotovinski i bezgotovinski.
P. Koji su bitni elementi svakog kredita?
O. Iznos kredita, uslovi davanja, uslovi korienja i uslovi vraanja.
(III)
T E S T IZ
B AN K AR S K O G PR AVA
Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________

1. Koje vrste banaka postoje?
________________________________________________
2. U kom organizacionom obliku privrednog drutva se osnivaju banke?

______________________________
3. Koja institucija kod nas izdaje dozvolu za rad poslovnim bankama?
_____________________________
4. Iz ega se moe sastojati osnivaki kapital banke?
______________________________________________________________________________
5. Koji su organi banke?
______________________________________________________________________________
6. Koji zakon uredjuje osnivanje i prestanak poslovnih banaka?
____________________________________________________
7. Koja je osnovna razlika bankarskog novanog depozita i tekueg rauna?
___________________________________________________________
8. Da li privredno druvo moe da zakljui ugovor o tednji?
____________
9. Navesti razne vrste kredita
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
10. Navesti sredstva za obezbeenje kredita
______________________________________________________________________________
11. Definisati lombardni kredit
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
12. Definisati revolving kredit
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
13. Uporediti ugovor o forfetiranju i ugovor o faktoringu
______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________
14. Objasniti bankarski eskontni posao
______________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
T E S T IZ
PO SLOVN O G
PR AV A
(II grupa-A)

1. Koji zakon kod nas ureuje status privrednih drutava?
___________________________
2. Koje drutvene odnose obuhvata poslovno pravo kao grana prava?
__________________________
__________________________
__________________________
3. Koje jedino ogranienje kod ovlaenja zastupnika, upisano u Registar, onemoguava
savesno tree lice da zakljui punovaan pravni posao, kada zastupnik postupi mimo
ogranienja?
a) kada je predvieno zajedniko zastupanje-vie registrovanih zastupnika.
b) kada je obavezna saglasnost upravnog odbora.
c) kada je vrednost posla mala.
4. Navesti neke od izvora poslovnog prava
___________________________
___________________________
___________________________
___________________________
5. Obaveze koje zastupnik privrednog drutva preuzima koga obavezuju?
a) vlasnike privrednog drutva
b) privredno drutvo.
c) samog zastupnika.
6. Da li privredno drutvo obavezuje pravni posao koji legalni zastupnik zakljui izvan
okvira svog ovlaenja?
a) da
b) ne
7. Navesti oblike privrednih drutava koje predvia Zakon o privrednim drutvima.
_________________________________________________________________
_________________________________________________________________
8. Da li se privredno drutvo moe osnovati na odreeno vreme?
a) da
b) ne
9. Da li je preduzetnik pravno lice?
a) da
b) ne
10. Navesti koji od oblika privrednog drutva moe osnovati jedan osniva.
____________________________________________________________
11. Pravni posao koji zakljui legalni zastupnik u okviru svojih ovlaenja, da li moe da
bude nepriznat od strane privrednog drutva (privredno drutvo odbije da prizna pravni
posao koji je zakljuen u njegovo ime i za njegov raun)?
a) da
b) ne
12. Da li se punomoje moe opozvati u svako doba?
a) da
b) ne
13. Navesti skracene oznake za pojedine oblike privrednog drutva.
__________________________________________________________________
14. Kako se naziva najire punomoje koje privredno drutvo moe da izda?
a) punomoje po zaposlenju
b) prokura
c) specijalno punomoje
15. Navesti dve obavezne kategorije lica koja osnivaju komanditno drutvo.
_________________________________________
16. Koja vrsta normi u Zaku o privrednim drutvima se mora potovati i ne moe se
menjati voljom osnivaa privrednog drutva?
a) imperativne
b) dispozitivne
c) i jedne i druge
17. Da li privredno drutvo moe da bude nosilac prava i obaveza?
a) da
b) ne
18. Ko od osnivaa komanditnog druptva odgovara celokupnom svojom imovinom za
obaveze drutva?
_________________________________________
19. Koji poslovi nisu obuhvaeni ovlaenjem koje daje prokura?
a) promet nepokretnosti i optereenje nepokretnosti.
b) poslovi velike vrednosti.
20. Da li komanditor moe da vodi poslove drutva?
a) da
b) ne
21. Posao vredan 100.000 evra zakljuen od strane zastupnika privrednog drutva, uprkos
njegovoj obavezi da prilikom zakljuenja pravnog posla vrednijeg od 50.000 evra trai
saglasnost upravnog odbora, da li obavezuje privredno drutvo?
a) da
b) ne
c) samo ako na to pristane privredno drutvo
22. Da li moe ortak bez ogranienja preneti treem licu svoj udeo?
a) da
b) ne
23. Ko zastupa komanditno drutvo?
a) komplementari
b) komanditori
24. Kako odgovara drutvo ograniene odgovornosti za svoje obaveze?
a) celokupnom svojom imovinom
b) ogranieno
25. Da li lice koje stekne svojstvo ortaka automatski preuzima sve do tada nastale
obaveze ili samo one koje nastanu od tog trenutka?
a) sve do tada nastale obaveze
b) samo one koje nastanu nakon sticanja svojstva ortaka.
26. Kako odgovaraju ortaci za obaveze ortakog drutva?
a) solidarno sa drutvom celokupnom svojom imovinom
b) do visine svog uloga.
27. Da li i osnivai, odnosno lanovi drutva ograniene odgovornosti odgovaraju za
obaveze drutva celokupnom svojom imovinom?
a) da
b) ne
28. Da li ulozi osnivaa i lanova doo moraju da budu jednake vrednosti?
a) da
b) ne
29. Da li jedan lan drutva ograniene odgovornosti moe da ima vie udela?
a) da
b) ne
30. Da li osniva doo moe kad god hoce da uzme nazad stvar koju je kao ulog uneo u
privredno drutvo?
a) da
b) ne
31. Koliko iznosi zakonom odreen minimalni osnivaki ulog u novcu za doo?
___________
32. ta akcionarsko drutvo daje ulagau kao protivvrednost za ulog?

a) akcije
b) udele
c) pravo glasa
33. Koliko maksimalno osnivaa moe da osnuje doo?
a) 100
b) 50
c) 30
34. Navesti oblik privrednog drutva kod kojeg je osnovni kapital podeljen na akcije.
____________________
35. Da li lan doo moe slobodno da proda svoj udeo drugom lanu drutva?
a) da
b) ne
36. Obeleiti dva tipa akcionarskog druva.
a) otvoreno i zatvoreno
b) ad i doo
c) malo i veliko
d) matino i zavisno
37. Koje su dve osnovne vrste akcija?
__________________________
38. Koje pravilo se najee primenjuje po pitanju odreivanja ko ima koliko glasova u
skuptini ad?
a) jedna akcija jedan glas
b) dve akcije jedan glas
c) jedan akcionar jedan glas
39. Koje ad upisuje akcije javnom ponudom?
________________________
40. Napiite ta znate o razlici izmedju otvorenog i zatvorenog akcionarskog drutva:
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
T E S T IZ P O S L O V N O G P R A V A
1. Koja oznaka se dodaje uz poslovno ime privrednog drutva u steaju?
a) dodaje se u steaju.
b) dodaje se u likvidaciji.
c) dodaje se prestanak privrednog drutva.
2. Do koje visine su osigurani novani depoziti tedia u bankama i kod koga?
____________________________________________________________
3. Koji organ u postupku steaja ima poziciju preduzetnika?
___________________________
4. Kada je upisana hipoteka u korist banke, na nekoj nepokretnosti koja pripada
privrednom drutvu, po osnovu obezbeenja ugovora o kreditu, koji je drutvo sklopilo sa
bankom, da li u sluaju da privredno drutvo nije u stanju da vrati kredit, ta nepokretnost
pripada banci?
a) da
b) ne
5. Koja institucija podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka banaka?
____________________________
6. Kakva posledica po zakonu nastupa nakon to dunik ne ispuni svoju novanu obavezu
na vreme?
a) tee zatezna kamata
b) raskid ugovora
7. Koji je smisao sprovoenja postupka reorganizacije u steajnom postupku?
a) pokuaj da se izae iz steaja
b) efikasnije namirenje poverilaca
8. Kako se naziva promena kada se dva privredna drutva spoje u jedno?
a) statusna promena
b) promena oblika
9. Koja kljuna pravna posledica nastaje po steajnog dunika generalnim izvrenjem na
njegovoj imovini?
a) prestaje da postoji kao subjekt prava
b) uvodi se prinudna uprava
10. Kojim zakonom se regulie steaj i likvidacija banaka?
___________________________________________
11. Koja je osnovna obaveza poverilaca nakon pokretanja steajnog postupka?
a) da prijave svoja potraivanja
b) da organizuju skuptinu poverilaca
12. Navesti organe steajnog postupka
___________________
___________________
___________________
___________________
___________________
13. Koji poverioci spadaju u kategoriju razlunih poverilaca?
a) poverioci ije je pravo obezbeeno zalogom-runa zaloga, hipoteka.
b) poverioci koji imaju neku svoju stvar ili robu kod steajnog dunika
14. Pred kojim dravnim organom se vodi postupak steaja?
a) pred trgovinskim sudom
b) pred agencijom za steaj
15. Kako se naziva postupak koji se vodi radi prestanka solventnog privrednog drutva ?
_____________________________
16. Koji zakon regulie postupak steaja?
_________________________________
17. Kojim zakonom je regulisan postupak likvidacije privrednog drutva?
a) Zakon o privrednim drutvima
b) Zakon o steajnom postupku
18. Kojim redosledom se iz steajne mase namiruju poverioci sa neobezbeenim
potraivanjima?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
19. Koja pravna posledica po zaposlene nastupa momentom otvaranja steaja nad
privrednim drutvom?
________________________________________
20. U kom roku od pokretanja steajnog postupka se mora podneti plan reorganizacije?
a) u roku od 90 dana
b) u roku od 60 dana
c) u roku od 45 dana
21. Momentom pokretanja steajnog postupka ta se deava sa imovinom privrednog
drutva?
a) imovina postaje steajna masa
b) imovina automatski prelazi na poverioce
22. Koji organ donosi Reenje kojim se postupak steaja okonava?
a) steajno vee
b) steajni sudija
23. Koje dve grupe prava sainjavaju intelektualna prava?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
24. Koja su dva osnovna prava autora (tvorca) krajnjeg rezultata duhovnog stvaralatva?
____________________
____________________
25. ta je pronalazak?
a) pronalazak je novo reenje nekog tehnikog problema koje se moe primeniti u nekoj
od proizvodnih delatnosti
b) pronalazak je pravna zatita patenta
26. Kako se zove oblik pravne zatite pronalaska?
_________________________
27. Koje uslove (materijalne i formalne) treba da ispuni pronalazak da bi dobio zatitu u
vidu patenta?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
28. Kako se titi know how?
a) tajnou
b) registracijom u Zavodu za intelektualnu svojinu
29. Da li je pravo na patent vremenski i teritorijalno ogranieno?
a) da
b) ne
30. Kojim ugovorom se ustupa pravo privrednog iskoriavanje patenta ili know how?
__________________________
31. Koje obaveze ima korisnik licence?
___________________________________________________________________
32. Navesti neke oblike nelojalne konkurencije
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
33. Koja je osnovna podela banaka?
a) na emisione (centralne) i poslovne banke
b) na investicione i kreditne
34. Navesti oblik privrednog drutva obavezan za osnivanje banke, minimalni novani
kapital i minimalan broj lanova potreban za osnivanje.
____________________________________________________________
35. Kome je odgovorna Narodna banka Srbije?
__________________________________
36. Opisati brokerski posao

________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
37. Koji zakon regulie oblast osiguranja?
______________________________
38. Koji su bitni elementi kod ugovora o osiguranju?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
39. U kom sluaju e strana koja je prekinula pregovore, biti u obavezi da naknadi tetu
drugoj strani (zaokruiti dva tana odgovora)
a) ukoliko je pregovore vodila bez namere da zakljui ugovor
b) ukoliko je odustala bez osnovanog razloga
c) ukoliko ne zakljui konkretan ugovor
40. ta nastaje prihvatanjem ponude?
__________________________
41. Da li je oglas u tampi kojim se nudi roba, ponuda za zakljuenje ugovora?
da)
ne)
42. Objasniti osnovne elemente ugovora o prodaji (definicija i bitni elementi) i ulogu
posrednika i trgovinskih zastupnika u poslu prodaje robe.
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
43. Navesti nekoliko instrumenata za obezbeenje izvrenja ugovora
________________________________________________________________________
44. Navesti podelu bankarskih poslova
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
45. Po slobodnom izboru odaberite jedan bankarski posao i navedite sve to znate o
njemu
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

Poslovno Pravo Pitanja

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Poslovno Pravo Pitanja

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

PRIVREDNA

Privredno drutvo koje

Privredno drutvo koje

Privredno drutvo koje

Privredno drutvo koje

d.o.o. ili doo

Novac, stvari, prava,

Novac, stvari, prava,

Novac, stvari, prava,

Novac, stvari, prava.

Nema propisanog cenzusa

Otvoreno 25.000 evra,

Minimalni novani Nema propisanog cenzusa

Uee u dobiti ili

Srazmerno visini uloenog

Direktor ili lanovi

Zatvoreno sto akcionara,

Uz saglasnost ostalih ortaka

Interni revizor ili odbor

Nadzorni odbor. interni

Pravo pree kupovine ima

Kod zatvorenog pravo

ODABRANA PITANJA I ODGOVORI

P. Da li je sudska praksa izvor poslovnog prava

O. Da. Uz pretpostavku da lice koje je sa zastupnikom zakljuilo ugovor nije znalo

P. Da li komanditor moe da vodi poslove drutva

P. Da li se osnivaki ulog u novcu moe platiti u dve rate?

P. Koji organi mogu da vre funkciju nadzora u doo

P. Koje su dve osnovne vrste akcija?

ODABRANA PITANJA I ODGOVORI (II)

NAPOMENA: Test se polae 21.12.2005. god. i traje 45 min. Prvo polae

P. Da li postoji poseban zakon kada je u pitanju steaj banaka?

P. ta ini rezultate pronalazakog (stvaralakog) rada?

P. Koje su obaveze davaoca licence?

P. Kojim zakonom je regulisan status banaka?

P. Koje obavezno osiguranje postoji u oblasti bankarstva?

P. Kakav je pravni poloaj trgovinskog zastupnika-agenta?

P. Da li banka ima pravo da se mea u poslove svog klijenta?

P. Koje obaveze banke postoje kod ugovora o deponovanju hartija od vrednosti?

P. Koje su funkcije banaka?

P. Iz ega se moe sastojati osnivaki kapital banke?

O. Ovim ugovorom se regulie jedna tipina varijanta kredita odgovornosti. Re je o ugovoru u

O. Poslovi sa fizikim licima i poslovi sa pravnim licima.

O. Oroeni i po vienju; namenski i nenamenski; sa otkaznim rokom i bez.

Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________

2. U kom organizacionom obliku privrednog drutva se osnivaju banke?

Student_________________________ Br. indeksa ________ Datum: _____________

32. ta akcionarsko drutvo daje ulagau kao protivvrednost za ulog?

36. Opisati brokerski posao

Anda mungkin juga menyukai

Student_____________ Br. indeksa Datum: _

Student_____________ Br. indeksa Datum: _