Menadzment u pozorienoj i muzejskoj delatnosti

KOLOKVIJUM I
https://sites.google.com/site/izvorznanja/menadzment-u-pozorisnojdelatnosti/menadzmentupozorisnojdelatnostii
Uvodni deo:
1.
Koji su kljuni razlozi za implementaciju menadmenta u bilo kojoj sferi
drutvene
prakse?
Menadment je disciplina koja se bavi istraivanjem i primenom najoptimalnijih
organizaciono-upravljakih repenja koja doprinose proizvodnoj, drutvenoj i trinoj
efikasnosti.
2.
U emu se ogledaju sloenost i ekonomski kapacitet umetnike delatnosti?
Sloenost umetnike prakse je neopsoriva i to dvojako: sa jedne strane u smislu sloenosti
pojedinanog stvaralakog ina (svako delo je posebna pria). Sa druge strane, umetnika
praka se sloena, u smislu sloenosti procedura koje podrazumevaju angaovanost
znaajnih ljudskih i materijalnih resursa, posebno kod kolektivnih umetnosti. Razumevanje
razlika koje postoje izmeu ta dva vida sloenosti je pretpostavka za menaderske
intervencije
u
sferi
umetnosti.
Znaajan ekonomski kapacitet koji se vezuje za sferu umetnosti je nesporna injenica,
posebno u delu umetnike produkcije koja se ostvaruje posredstvom multiplicirajuih
industrijalizvoanih procesa, u tzv. kreativnoj industriji.
3.
Objasnite estetski sindrom i osudu ekonomije kao pojave u umetnosti.
Odbojnost prema materijalnoj sferi, tzv. osuda ekonomije, sa manjim ili vein intezitetom,
pratilja je celokupne istorije umetnosti . Umetnosti je svojstveno da se neprestano opire
praktinoj
potrebi
da
bude
trino,
tj.
novano
valorizovano.
Estetski sindrom je in zatvaranja umetnosti u sopstveni svet, mimo i izvan svih drutvenih
tokova, naroito ekonomskih.
4.
Koju vrstu balansa je neophodno uspostaviti primenom menadmenta u
umetnosti?
Menadment koji se odvija u sferi tradicionalnih umetnosti potreba je, dakle, specifian
balans kojim e preko uvaavanja vitalnih principa umetnikog stvaralatva ostvariti i izvesne
pomake u domenu koji, sasvim ulosvno govorei, pripada racionalnom i organizovanom
ponaanju
u
domenu
jedne
specifine
delatnosti.
Tu je potrebno uspostaviti i ouvati balans tri koncepta:
a.
Estetski koncept nesmetano kerativno ispoljavanje svih uesnika u
nastajanju pozorinog dela
b.
Koncept drutvenog interesa adekvatna valorizacija trino nemerljivih
doprinosa umetnikog stvaralatva
c.

Koncept racionalnosti racionalno i odgovorno ponaanje svih uesnika

5.

Koja naela menadmenta su u suprotnosti sa vitalnim principima umetnosti?

a.
Efikasnost, rentabilnost, produktivnost Ovi elementi ne postoje u vrednosnom
sistemu umetnosti
b.

Konvencionalni standardi umetnost zahteva originalnost i jedinstvenost

c.
Smanjenje neizvesnosti ishoda procesa Neizvesnost je jedna od bitnijih
odrednica stvaranja
d.
Akciona orijentacija (bitno je ta, a ne kako)- U umetnosti je ovek kreacije i
mora da shvata i kako
e.
Nepostojanje individualnosti Individualnost je sve u umetnosti, ak i kada
grupa radi na delu.
Fenomeni kulture i ekonomske zakonomernosti

Menadzment u pozorienoj i muzejskoj delatnosti II

/ Unwrap MyMail 06.02.2013. 23.09 [ 06.02.2013. 23.10 ]