PSIHOLOGIJA, 2005, Vol. 38 (4), str.

369-381

UDC 159.922:37.015.3

SOCIOKULTURNI PRISTUP UDBENIKU

Jelena Pei1
Institut za psihologiju, Filozofski fakultet u Beogradu
Cilj ovog rada je da prui pregled dugogodinjeg istraivanja
udbenika na Institutu za psihologiju, koje je imalo za cilj zasnivanje
sociokulturnog pristupa udbeniku. Izmetanje problematike udbenika iz
klasinog psiholoko-pedagokog u iri i istraivaki izazovniji kulturoloki
kontekst, omoguilo je da se udbenik sagleda kao kulturno-potporni sistem
individualnog razvoja. U radu se razmatra najpre teorijsko polazite takve
koncepcije udbenika, zasnovano na vigotskijanskoj ideji o kulturnoj
(semiotikoj) medijaciji razvoja, a potom i njegova operacionalizacija kroz
analitiki koncept kulturno-potpornih sredstava. Iskorak od teorije ka praksi
prikazan je preko najvanijih praktinih implikacija tih saznanja, vezanih za
definisanje anrovskih specifinosti udbenika i principa obrazovnog
dizajniranja udbenika. Kao posebna tema, razmatra se i nain na koji ovakav
pristup udbeniku (teorijska razrada, ponueni analitiki koncepti i praktine
implikacije), doprinosi razvoju sociokulturne paradigme u psihologiji.
Kljune rei: sociokulturni pristup, teorija udbenika, koncept
kulturno-potpornih sredstava
Pre gotovo trideset godina, I. Ivi objavio je u asopisu Psihologija lanak
pod nazivom: Skica za jednu psihologiju osnovnokolskih udbenika, Razvoj
intelektualnih sposobnosti dece i udbenik (I deo) i Oblici uenja i udbenik (II
deo). Ovaj tekst otvorio je itavo jedno poglavlje u razvoju nae psihologije,
posluivi kao osnova na kojoj su nastali mnogi istraivaki i struni radovi o
udbenicima. Moe se rei da, od objavljivanja pomenutog lanka do danas, grupa
istraivaa Instituta za psihologiju u Beogradu, radi na razvoju sociokulturnog
pristupa udbeniku. Knjiga Dijane Plut, Udbenik kao kulturno-potporni sistem
(2003), zaokruuje jednu znaajnu fazu u toj produkciji, s obzirom na to da je u njoj
ponuena celovita teorija udbenika, zasnovana na vigotskijanskom shvatanju
razvoja i obrazovanja. Stoga je pomenuta knjiga neposredni povod za nastanak ovog

Adresa autora: kostamat@eunet.yu

Jelena Pei

rada. Umesto klasinog prikaza, opredelila sam se za to da, polazei od centralnih

ideja ove knjige, ponudim optiji pregled onoga to je ostvareno u domenu naunog
zasnivanja jedne psiholoke, sociokulturne teorije udbenika. Na stranicama koje
slede, pokuau da odgovorim na pitanje gde smo sada, trideset godina posle
objavljivanja Ivievog teksta kako vidimo udbenik kao specifian anr knjige,
njegovu ulogu u obrazovanju i razvoju; na koji nain su istraivanja udbenika
doprinela razvoju sociokulturne paradigme u psihologiji i ta su najvanije praktine
implikacije tih saznanja u domenu istraivanja udbenika i unapreenja kvaliteta
udbenike produkcije.

UDBENIK KAO SREDSTVO KULTURNE MEDIJACIJE

RAZVOJA
Postavljajui idejnu osnovu za zasnivanje sociokulturnog pristupa udbeniku,
Ivi je udbenike okvalifikovao kao uzorke kulture (prema Plut, 2003). Sagledan
iz te kulturoloke perspektive, udbenik postaje mnogo vie od nastavnog sredstva
ili izvora za uenje. Re je o kulturnom produktu koji predstavlja potporni sistem za
individualni razvoj (pre svega za intelektualni razvoj, ali i za razvoj sistema
vrednosti i linosti u celini), a takoe i vaan instrument kulturne transmisije i
kulturne reprodukcije zajednice (Plut, 2003). Kroz interakciju sa udbenicima,
ostvaruje se veliki deo kulturne medijacije individualnog psihikog razvoja. To
posebno vai za sredine u kojima je, kao kod nas, koncepcija obrazovnog sistema
takva da udbenik ima izuzetno veliku ulogu u realnom obrazovnom procesu
(osnovno, a nekada i jedino nastavno sredstvo koje postavlja standarde intelektualnog rada), i u kojima su udbenici ne samo najtiranije, najdostupnije, ve
ponekad i jedine knjige koje dolaze do deteta (UNICEF, 2001).

Uvoenje koncepta direktne kulturne interakcije

U okviru sociokulturnog pristupa, kulturna medijacija razvoja prouava se
uglavnom kao neposredna socijalna interakcija, najee izmeu deteta i odraslog
(roditelj, nastavnik) koji ima ulogu nosioca kulture i posrednika kulturnih uticaja.
Budui da je teko razdvojiti delovanje socijalnih i kulturnih faktora i precizno
razlikovati ove pojmove, esto se govori o sociokulturnoj interakciji (Ivi, 1994),
odnosno o povezanosti mentalnih funkcija i socijalnog, kulturnog i istorijskog
konteksta u kome se one razvijaju (Wertsch, del Rio i Alvarez, 1995).
injenica je, meutim, da se veina vigotskijanski orijentisanih autora (kao ni
sam Vigotski) nije eksplicitno bavila direktnim kontaktom deteta sa kulturnim
produktima, direktnom kulturnom interakcijom (Plut, 2003). To, naravno, ne
znai da ideja o direktnoj kulturnoj interakciji nije u skladu sa osnovnim postavkama
sociokulturnog pristupa. Spomenimo Bahtinovo teorijsko naslee koje se zasniva na
370

Sociokulturni pristup udbeniku

ideji o dijalokoj prirodi ne samo ljudskog miljenja ve i svesti u celini (Bahtin,

1980). I onda kada nismo neposredno ukljueni u socijalnu interakciju, drugi ljudi su
indirektno prisutni, a efekti tog skrivenog dijaloga (hidden dialogicality)
znaajno oblikuju intramentalni plan funkcionisanja (Wertsch, 1991, str. 86).
Veina autora naglaava neodvojivost kulturnog i socijalnog i u tom smislu da
su orua koja kultura stavlja na raspolaganje detetu socijalno dostupna (socially
avaliable tools), odnosno da se usvajaju kroz socijalnu interakciju i aktivno uee
deteta u razliitim delatnostima sociokulturne zajednice (Newman, Griffin i Cole,
1989, str. 63).
Moe se, dakle, rei da uvoenje koncepta direktne kulturne interakcije i
razrada principa na kojima ona poiva, predstavlja korak dalje u razradi
sociokulturne teorije, njenu primenu u novom i vanom domenu (Plut, 2003). To se
ujedno moe smatrati i prvim originalnim doprinosom ovdanjih autora
sociokulturne orijentacije, koji su ideju o kulturnoj interakciji eksplicitno uveli u
(neo)vigotskijanski diskurs (Ivi, 1994; Plut, 1991, 2003; Pei, 1998).

Udbenik kao kulturno-potporni sistem: teorijska osnova

Kao to je reeno u uvodu, koncept kulturne interakcije i pristup udbeniku kao
kulturno-potpornom sistemu razvoja, najdetaljnije je razradila D. Plut (2003). Da bi
se razumela heuristika mo ovog teorijskog pristupa i puni smisao sintagme
kulturno-potporni sistem, neophodno je poi od znaenja samog pojma kultura i
kulturne medijacije razvoja. U vigotskijanskom duhu, Plut polazi od simbolike
koncepcije kulture, smatrajui da je simbolika priroda kljuna odlika kulturnih
fenomena2 na kojoj poiva njihova uloga u kulturnoj autogenezi oveka.
Simboliki karakter omoguava komunikabilnost kulturnih produkata, odnosno
mogunost njihovog prenoenja kroz razmenu izmeu ljudi, generacija i razliitih
kultura. Bez toga kultura ne bi mogla odigrati vanu ulogu koju ima u filogenetskom
i ontogenetskom razvoju oveka, s obzirom da ona u velikoj meri poiva na
nasleivanju kulturnih artefakata nastalih kroz aktivnost prethodnih generacija i na
prenoenju krupnih promena do kojih su oni doveli u mentalnom funkcionisanju
oveka. (Cole, 1995, str. 190). Jedna od anrovskih specifinosti udbenika kao
kulturnog produkta je da omogui preuzimanje razliitih dostignua sociokulturne
evolucije oveka i kulturnog naslea globalne ljudske zajednice.
Kulturni fenomeni, zahvaljujui simbolikoj prirodi, imaju unutranju
ureenost, strukturiranost (...) oni grade modele, paradigme, sisteme, sklopove,
sheme, programe, pravce, teorije i sl. (Plut, 2003, str. 27). Ove strukturirane
kulturne forme su asimilacione sheme koje posreduju nae iskustvo i saznavanje
2

Sa ovakvom koncepcijom ne slau se oni autori koji prave razliku izmeu materijalnih i
nematerijalnih kulturnih produkata. Plut smatra da ak i proizvodi materijalne kulture, koji po
prirodi nisu simboliki, imaju simboliku relevantnost sadranu u ideji o njihovoj upotrebi, i da je
upravo to znaenje, ono to ih ini kulturnim produktima (Plut, 2003, str. 28).

371

Jelena Pei

kako spoljanje, tako i unutranje realnosti. Posmatrano iz razvojne perspektive,

naglaava Plut, od presudnog znaaja je to to se one mogu interiorizovati i preneti
na mentalni plan. To omoguava izgradnju unutranjih kognitivnih stuktura; matrica
za asimilovanje, ureivanje i osmiljavanje iskustava. Ovo je moda najoitija
ilustracija vigotskijanske ideje o tome da kultura gradi razvoj, dajui graevinski
materijal od koga su sainjene nae misli i doivljaji, reju, na mentalni aparat
(Plut, 2003, str. 50). Olson zato i radikalizuje osnovnu tezu o kulturnoj genezi
oveka, tvrdnjom da je i ovekov um jedan kulturni artefakt, budui da kultura
oblikuje, ali i gradi ljudsku percepciju, miljenje i akciju (Olson, 1995, str. 95).
Ideja o kulturnoj autogenezi oveka koja poiva na konceptu semiotike
medijacije razvoja, centralno je mesto vigotskijanske paradigme bez koga nije
mogue razumeti ulogu kulture u razvoju, pa ni koncepciju udbenika kao kulturnopotpornog sistema razvoja. Stoga emo je sada podrobnije razmotriti.
oveku je svojstvena specifina vrsta adaptacije, principijelno drugaija forma
odnosa sa sredinom u kojoj u prvi plan izbija razvoj njegovih vetakih organa
orua, a ne izmena organa i grae tela (Vigotski, 1996. str. 22). Ovaj osobeni tip
razvoja (kulturni, istorijski) podrazumeva pojaavanje moi ovekovih psihikih
funkcija i, to je jo vanije, transformaciju naina mentalnog funkcionisanja i same
ovekove prirode. Centralnu ulogu u promeni prirode psihikih funkcija imaju
upravo simboliki sistemi, od kojih je svakako najvaniji jezik. Prema osnovnom
genetikom zakonu Vigotskog, simbolika sredstva se prvo javljaju u funkciji
optenja, kao interindividualne funkcije, da bi se postepenom internalizacijom
ugradila u mentalni aparat, menjajui ne samo pojedinane psihike funkcije ve i
funkcionalno ustrojstvo svesti (Vigotski, 1983, str. 218).
Uloga semiotikih sistema je do te mere vana, da se o promenama psihikog
funkcionisanja, govori kao o semiotizaciji psihikih funkcija (Ivi, 1987). Sutina tih
promena je u intelektualizciji funkcija i ovladavanju njima: osim vee sloenosti i
fleksibilnosti psihikih funkcija, javlja se i nova (meta)ravan svesti, jer i one same
postaju predmet saznanja. Novu mentalnu ravan odlikuju dve kljune sposobnosti:
osveivanje i voljna kontrola (autoregulacija), odnosno mogunost samosaznanja,
organizovanja i upravljanja vlastitim psihikim procesima i ponaanjem. U okviru
sociokulturne paradigme, ove promene su ujedno i osnovni smisao obrazovanja
(koje se i shvata kao razvoj u kontekstu obrazovanja). Pristupiti udbeniku kao
kulturno-potpornom sistemu razvoja, znai istraivati konkretne mehanizme i
sredstva pomou kojih udbenik (moe da) uestvuje u njihovom ostvarivanju.

Ka operativnom konceptu kulturno-potpornih sredstava

Neko e se moda zapitati da li je ovako ozbiljna teorijska analiza koncepta
kulturne (semiotike) medijacije razvoja zaista neophodna u zasnivanju teorije
udbenika, odnosno ta se time dobija.
Kao prvo, uvodi se jedan novi jezik, pojmovni aparat nove naune paradigme
koji osveuje nove probleme i pravce razmiljanja o njima. Ne radi se samo o tome
372

Sociokulturni pristup udbeniku

da problemi udbenika budu iskazani savremenijim jezikom, ve i o heuristikoj

moi novih koncepata (Plut, 2003).
Najvea dobit sastoji se u tome da se znanja o kulturnoj medijaciji razvoja
(esto olako kvalifikovana kao opta mesta), osveste, ekspliciraju i na osnovu toga
ugrade u operativne koncepte koji su neposredno upotrebljivi u istraivanju
udbenika. Ovaj cilj ostvaren je kroz definisanje pojma kulturno-potpornih
sredstava.
Kulturno-potporna sredstva, kako ih definie Plut, imaju dve distinktivne
odlike. S jedne strane, oni su nosioci kulturnog uticaja, posrednici izmeu pojedinca
i kulturnog okruenja, sredstva preko kojih kultura deluje na njega. S druge stane,
oni su potporna sredstva jer se upravo uz njihovo posredovanje grade i razvijaju
psihike funkcije i sposobnosti. Kulturno-potporna sredstva postoje najpre kao neto
spoljanje, kao kulturni produkti ili interindividualne funkcije, pa se postepeno
interiorizuju i prenose na unutranji, mentalni plan. S tim u vezi vano je naglasiti da
proces internalizacije nije prosto transfer spoljanje aktivnosti na neki prethodno
postojei unutranji plan svesti: re je o procesu kojim se taj unutranji plan
formira (Leontiev, prema Wertsch i Stone, 1985, str. 163). Govorimo, dakle, o
jednoj konstruktivistikoj koncepciji razvoja i uenja: kulturno-potporna sredstva
nisu samo potpora, nego i konstitutivni element razvoja.
Usmeravajui se na individualnu razvojnu misiju kulturno-potpornih sredstava
i njihovu formativnu ulogu u razvoju deteta, Plut (2003) je razvila funkcionalno
odreenje kulturno-potpornih sredstava u udbeniku. Ima jo autora koji smatraju
da je funkcionalni pristup najadekvatnija strategija u definisanju kulturno-potpornih
sredstava za odreene mentalne aktivnosti i funkcije (Zinchenko, 1995; Pei,
1998). Meutim, veina autora pokuava da identifikuje kulturno-potporna sredstva
za onu psihiku funkciju (aspekt razvoja) koji je predmet njihovog istraivanja. S
druge strane, Plut je u svojoj studiji pokuala da odredi i sistematizuje kulturnopotporna sredstva prema globalnim ciljevima razvoja, prema kljunim razvojnim
procesima koje podravaju (tj. u ijem izgraivanju uestvuju). Iako na vie mesta
naglaava uslovnost svake sistematizacije (jer su zbog raznovrsnosti konkretnih
razvojnih zadataka, priroda i pojavni oblici kulturno-potpornih sredstava u
udbenicima praktino neprebrojivi), ona je uspela da ih uredi na smislen i
operativan nain. Kroz povezivanje i ukrtanje razliitih nivoa analize, sainjen je
iscrpan pregled razliitih funkcija kulturno-potpornih sredstava udbenika; uz svaku
od njih date su kategorije kulturno-potpornih sredstava, a potom i lista sasvim
konkretnih strukturnih elemenata udbenika preko kojih se one ostvaruju (Plut,
2003, Pregled 4, str. 389-400). Dobili smo jednu dugaku (mada i dalje nezavrenu)
listu kulturno-potpornih sredstava udbenika, sa eksplicitnim ukazivanjem na njihov
blii i udaljeniji razvojni (i obrazovni) smisao3.
Ova sistematizacija predstavlja jednu asimilacionu shemu koja omoguava
promenu naina na koji posmatramo udbenik i njegove funkcije. Poput svake
3

U okviru sociokulturnog pristupa, naglaava se uslovna odvojivost razvoja i obrazovanja, jer se

obrazovanje sagledava kao artificijelni razvoj ili razvoj u kontekstu obrazovanja (Ivi, 1994).

373

Jelena Pei

dobre asimilacione sheme, ona utie na to ta emo videti u udbeniku, ili tanije,
kako emo na nov, drugaiji nain sagledati ono to nam je od ranije poznato. Svaka
komponenta lekcije i udbenika u celini, sagledava se kao potporno sredstvo u
ostvarivanju datog razvojnog/obrazovnog cilja; kao kulturno stvorena alatka koja
podrava odreeni intelektualni proces i na sasvim specifian nain podupire njegov
razvoj (ili to ne ini). Da konkretizujem ovo o emu govorim na jednom primeru.
Oduvek je bilo jasno da je vano kako se u udbeniku prikazuje i objanjava neki
vaan pojam ili teorija, jer od toga zavisi da li oni mogu biti naueni s razumevanjem i uklopljeni u postojeu strukturu znanja. Posmatrano iz ove nove vizure,
pitanje postaje mnogo sloenije i razvojno relevantnije da li e udbenik podrati
izgradnju jedne asimilacione sheme (pojma, kategorije, procedure) uz pomo koje e
dete misliti, posredstvom koje e kodirati svoje iskustvo, asimilirati nove informacije, ureivati i osmiljavati znanje o svetu i sebi. Svaki zapis, slika ili shema,
upotrebljeni nauni termin, svako postavljeno (ili nepostavljeno) pitanje, primer (ali
i vrsta primera), grafiko naglaavanje odreenih rei, svaka otvorena (ili preutana)
dilema, ralanjavanje definicije i numeracija znaenjskih atributa, svaka eksplicirana (ili teko uoljiva) relacija sa srodnim pojmovima i idejama, jednom reju,
bukvalno svaki trag koji je utisnut na stranici udbenika, predstavlja kulturno-potporno sredstvo u funkciji tog cilja.
Ako nastavimo ovu liniju razmiljanja i poveemo je sa konkretnim funkcijama kulturno-potpornih sredstava (Plut, 2003, str. 59), to znai da nainom
posredovanja odabranog uzorka znanja, udbenik prua: grau za mentalni aparat,
odvijanje intelektualnih procesa i osmiljavanje iskustva (funkcija kodiranja
mentalnih sadraja); asimilacione sheme za kategorisanje starih i usvajanje novih
znanja (funkcija organizovanja i strukturiranja mentalnih sadraja); model
intelektualnog rada, koji moe da varira od bubanja do finih strategija
problemskog uenja (funkcija uspostavljanja i stabilizovanja mentalnih i praktinih
sposobnosti); kriterijume vrednovanja informacija i intelektualnih postignua, kao i
odreeni odnos prema znanju - pasivan, apodiktian ili participativan i dijaloki
(funkcija regulacije i kontrole mentalnih procesa).
Na ovaj nain je, s jedne strane teorijski utemeljeno, a s druge krajnje
operacionalno, demonstrirana ideja o udbeniku kao kulturno-potpornom sistemu
razvoja. Nesporno je da to menja i nain na koji se sagledava mo udbenika i
njegova uloga u razvoju. On postaje riznica grae za razvoj, ili lo oslonac koji
moe da ga uspori, otea i pogreno usmeri.

Doprinos razvoju sociokulturnog pristupa

Operacionalizacija pojma kulturno-potpornih sredstava. Ideja o medijaciji
razvoja i sa njom najue povezan koncept kulturno-potpornih sredstava, spadaju
meu najvanije konstrukte u teorijskom repertoaru sociokulturnog pristupa. U

374

Sociokulturni pristup udbeniku

jednom od poslednjih zbornika radova ovog pristupa, istaknuto je da koncept

posredovane akcije4 (tool mediated action, Zinchenko, 1985; mediated action,
Ver, 1991) predstavlja zajedniku polaznu osnovu svih gledita koja se danas
smatraju sociokulturnim (Cole, 1995, str.190), odnosno centralni analitiki i
teorijsko-metodoloki pojam ovog pristupa (Wertsch, del Rio i Alvarez, 1995, str.
21). Na alost, poput mnogih plodnih ideja Vigotskog, i ovaj koncept je u njegovoj
teoriji ostao nerazraen i nedovoljno operativan. Zato se razrada i operacionalizacija
takvih ideja smatra jednim od najvanijih zadataka za teoretiare i praktiare
sociokulturne orijentacije (Moll, 1990, str. 11). U tom kontekstu, doprinos
ovdanjih istraivanja udbenika (a pogotovo studije D. Plut) na planu
operacionalizacije pojma kulturno-potpornih sredstava, moe se smatrati
relevantnim i u okvirima sociokulturnog pristupa uopte. Zahvaljujui doslednoj
operacionalizaciji ideja do nivoa konkretnih udbenikih stranica, ostvaren je krupan
pomak u pribliavanju ovog pojma stvarnom analitikom konceptu, konceptualnometodolokom instrumentu za razliita istraivanja udbenika. Napomenimo i to da
su pomaci u operacionalizaciji ovog pojma znaajni i za razradu koncepta zone
narednog razvoja. esto se, naime, naglaava da zonu narednog razvoja treba
shvatiti kao odlike zajednike aktivnosti, kao podeljenost saznajnog akta izmeu
razliitih osoba (npr. deteta i odraslog) ili osobe i eksternih (ili internalizovanih)
orua (Salomon, prema Kova-Cerovi, 1998, str. 47).
Heuristika vrednost koncepta. Nesumnjivi znaaj koncept kulturnopotpornih sredstava ima u domenu istraivanja udbenika, kao konceptualnometodoloki okvir za razliite vrste analiza. Re je o jednoj korisnoj alatki koja se
moe modifikovati i dalje razraivati spram konkretne istraivake teme, odnosno u
potrazi sa specifinim kulturno-potpornim sredstvima koja mogu da podre razvoj
odreene psihike funkcije, sposobnosti ili vetine (npr. kritiko miljenje, stvaralake sposobnosti, metakognitivne sposobnosti itd.). Slino je i sa udbenikom
podrkom ostvarivanju odreenih obrazovnih ishoda (npr. vii nivoi znanja ili razvoj
strategija uenja). Vano je naglasiti i to da se heuristika vrednost koncepta
kulturno-potpornih sredstava ne iscrpljuje samo u domenu istraivanja udbenika
on je upotrebljiv i u istraivanju razliitih problema vezanih za razvoj i obrazovanje.
U prilog tome govori i injenica da se koncept posredovane aktivnosti smatra
fundamentalnim gradivnim elementom svih sociokulturnih istraivanja, slino
ulozi koju je u bihejvioristikoj psihologiji imala shema stimulus-reakcija (Wertsch,
del Rio i Alvarez, 1995, str. 21). U naoj sredini ve se rade istraivanja iz razvojne i
pedagoke psihologije, u kojima se koristi koncept kulturno-potpornih sredstava. I.
Stepanovi (2003) je primenom ovog koncepta operacionalizovala odlike porodine
interakcije koje se mogu smatrati podsticajnim za razvoj formalno-operacionalnog
miljenja. Takoe, u studiji Instituta za psihologiju Obrazovanje i drutvena kriza
(Grupa autora, 2004), sistematsko uruavanje obrazovnog ambijenta tokom

Posredovana akcija podrazumeva aktivnost i medijaciona sredstva ili instrumente uz iju se

pomo ona izvodi, kojima je posredovana (to su kulturno-potporna sredstva).

375

Jelena Pei

prolongirane drutvene krize u Srbiji, opisano je preko prisustva i kvaliteta kulturnopotpornih sistema u neposrednoj nastavnoj interakciji.
Vigotskijanska teorija udbenika. Iako primena ideja Vigotskog u
obrazovnom kontekstu predstavlja jednu od najeih tema za savremene autore
sociokulturnog pristupa, niko se (osim ovdanjih autora) nije sistematski bavio
udbenikom i njegovom ulogom u razvoju. To je pogotovo iznenaujue kada se
ima u vidu da je udbenik jedan moan kulturni produkt koji posreduje ne samo
intelektualni, nego i celokupni psiholoki razvoj deteta (formiranje identiteta, razvoj
sistema vrednosti). U tom smislu, rad ovdanjih autora na zasnivanju vigotskijanske
teorije udbenika predstavlja znaajan doprinos proirenju ideja sociokulturnog
pristupa u domenu koji je konzistentan kako teorijskom polazitu, tako i praktinim
ambicijama ovog pristupa.
Kao to je reeno na samom poetku rada, zasnivanje vigotskijanske teorije
udbenika zapoeo je Ivi (1976/1988), ukazavi na to kako se iz relevantnih
psiholokih znanja (ne samo iz teorije Vigotskog), mogu izvesti znaajne
implikacije za konstrukciju udbenika. To je ostala principijelna strategija kojom su
aktuelna znanja iz psihologije i srodnih disciplina, ugraivana u teoriju udbenika.
Tokom dugogodinje produkcije, uraene su analize razliitih aspekata
osnovnokolskih udbenika: oblika uenja ugraenih u udbenik (Stojkovi, Peikan
i Vidanovi, 1988), motivacionih karakteristika udbenika (Trebjeanin, Peikan,
Kova-Cerovi, 1990), oblika podrke razvoju saznajnih sposobnosti (Guzina,
1984), jezika udbenika (Moskovljevi, 1985), naina uvoenja pojmova i sistema
naunih pojmova (Peikan, 1996, 2003; Pei, 1995, 1998), vrednosnog sistema i
socijalizacijskih obrazaca (Plut i sar., 1990; Plut, 1991). Veina ovih radova
neposredno se bavila odreenim aspektom udbenika, dok je u nekima predmet
prouavanja bio smeten u iri kontekst nastave (Peikan, 1996, 2003). Ve iz ovog
saetog pregleda moe se videti da praktino ne postoji tema koja je relevatna za
psiholoko-pedagoku teoriju udbenika, a da u radovima nastalim na Institutu za
psihologiju nije bar zapoeto njeno prouavanje.
Gledano iz ugla stvaranja celovite teorije udbenika, posebno su znaajni
pokuaji zasnivanja opteg pristupa udbeniku. U tom kontekstu, trebalo bi
spomenuti studiju u kojoj je, iz vigotskijanske perspektive, razraen funkcionalni
pristup strukturi udbenika kao odgovor na prilian formalizam tradicionalne
koncepcije (Pei, 1998). U njoj su razraeni principi konstrukcije udbenika i
konkretne strukturne komponente kojima se podrava aktivno i smisleno uenje,
uvaavanje razvojnih mogunosti i potreba uenika, kao i standarda tekstualne
komunikacije. Konano, polazei iz kulturoloke perspektive, Plut (2003) je razvila
jednu celovitu vigotskijansku teoriju udbenika, ugradivi u nju ideje i praktine
implikacije velikog broja pomenutih radova.
Sumirajui prethodno reeno, trebalo bi naglasiti i to da u razvijanju teorije
udbenika nisu koriena samo saznanja nastala u okviru sociokulturne paradigme u
psihologiji. Vigotskijansko shvatanje razvoja imalo je ulogu idejnog okvira u
objedinjavanju raznovrsnog korpusa znanja iz razvojne, pedagoke i kognitivne
psihologije, kao i analize diskursa. Pomenimo posebno znaajne izvore kao to su:
376

Sociokulturni pristup udbeniku

Pijaeova teorija razvoja i njene obrazovne implikacije (Ivi, 1976/1988; Pei,

1998); kognitivno-informacionistika istraivanja razvoja (Pei, 1998; Plut 2003);
istraivanja razliitih vrsta uenja i oblika intelektualnog aktiviranja uenika (Ivi,
1976/1988; Peikan, 2003; Plut, 2003); vrste znanja i mentalne reprezentacije znanja
(Ivi, 1992; Plut, 2003), istraivanje motivacije i motivacionih strategija (Plut 2003),
i recepcija (razumevanje) proznih tekstova i na tome nastali modeli organizacije
diskursa (Pei, 1998; Plut, 2003).

OD TEORIJE KA PRAKSI: OBRAZOVNI DIZAJN UDBENIKA

U okviru sociokulturne paradigme preovladava stav da istraivanje odreenog
problema, osim isto saznajne vrednosti, podrazumeva i upotrebu tog znanja za
unapreenje odreene praktine delatnosti. U tom smislu, naglaava se da je
sociokulturno istraivanje ne samo istraivanje, ve i menjanje ljudske aktivnosti i
kulturnog, institucionalnog i istorijskog konteksta (Wertsch, del Rio i Alvarez,
1995, str. 29). Ovo naelo u potpunosti se moe primeniti na teoriju udbenika o
kojoj govorimo. Ne samo da su autori tokom njenog stvaranja imali na umu
potencijalne praktine implikacije tih saznanja, ve je teorija i nastajala, izmeu
ostalog, i kroz uvide u nedostatke ovdanje udbenike produkcije. Kao pomoni
izvor ideja, naroito vaan u procesu operacionalizacije, korieno je prouavanje
postojeih udbenika (dobra i loa reenja). Takoe, u veini radova su dosledno
izvoeni principi obrazovnog dizajniranja udbenika, kao i strukturne komponente
kojima se oni mogu realizovati.
Sada emo saeto razmotriti najvanije praktine implikacije sociokulturnog
pristupa udbeniku.
Razumevanje udbenikog anra. Jedna od najznaajnijih praktinih
implikacija svakako je doprinos u definisanju anrovskih osobenosti udbenika, tj.
karakteristika koje mora da zadovolji svaki rukopis da bi se uopte mogao smatrati
udbenikom. Kada je u naoj zemlji zapoeta reforma u domenu obrazovnog izdavatva, ova znanja pokazala su se kao osnova za izradu dva nacionalna dokumenta:
koncepcije udbenika (Ivi i sar., 2003) i standarda kvaliteta osnovnokolskih
udbenika (Ivi i sar., 2004). Ne treba puno obrazlagati formativni znaaj ovih
saznanja u dostizanju onog praga kvaliteta udbenika, koji moe garantovati
njegovu funkcionalnu vrednost kao oslonca u uenju. Minimalni anrovski zahtevi
koji se u pogledu obrazovnog dizajna postavljaju pred udbenik su: da uzorak znanja
iz odreene oblasti bude strukturiran kao sistem znanja, i da se didaktikom obradom tog sadraja adekvatno vodi i usmerava proces uenja. Iskustva u radu sa
autorima udbenika, urednicima i nastavnicima, pokazuju da je vaan cilj u iskoraku

377

Jelena Pei

od teorije ka praksi, upravo da se strunjacima iz drugih oblasti, prenese smisao i

kritini znaaj ovih zahteva.5
Mo i granice udbenika. Druga strateka implikacija tie se uvaavanja
anrovskih mogunosti i ogranienja udbenika. U didaktikom oblikovanju
sadraja potrebno je iskoristiti ono to su anrovske mogunosti (pogotovo
prednosti) udbenika, i uzeti u obzir njegova principijelna ogranienja. Iako ovaj
zahtev na prvi pogled deluje kao neto to se podrazumeva, on zapravo trai ozbiljno
promiljanje obrazovnog dizajna udbenika i najefiksanijih naina za ostvarenje
odreenog cilja. Da to nije nimalo lak zadatak, pokazuju brojni primeri udbenika u
kojima se pravi ova vrsta greaka. U tom kontekstu, od fundamentalnog znaaja je
svojevrsna rehabilitacija smislenog verbalnog receptivnog uenja koje predstavlja
dominantan oblik uenja u udbeniku (Ivi, 1976/1988; Pei, 1998; Plut, 2003).
Udbenik ne moe poivati prevashodno na uenju putem otkria - njegova
anrovska snaga lei u izlaganju sistematizovanih znanja. Pisani tekst, kao osnovni
medij udbenika, ograniava mogunosti za dijalog i svodi ga na briljivo voenje
recepcije teksta i metakognitivnu podrku uenju. Ovo je i glavni razlog zbog koga
se kritiki preispituje koncepcija koja preovlauje u novim udbenicima za nie
razrede osnovne kole (koncepcija tzv. radnog udbenika). Njena osnovna
didaktika strategija moe se ozbiljno dovesti u pitanje, budui da pitanja, nalozi i
zadaci imaju principijelno ogranienje kao sredstvo dolaenja do celovitih i
sistematizovanih znanja, to je osnovni zadatak udbenika.6
Predlozi praktinih reenja. Upotrebna vrednost saznanja o udbeniku
ogleda se i u konkretnim predlozima principa obrazovnog dizajniranja udbenika i
strukturnih komponenti kojima se oni mogu realizovati (Ivi i sar. 1983; Pei, 1998;
Plut, 2003). Posebno bi trebalo istai primere udbenikih stranica na kojima su
demonstrirana kulturno-potporna sredstva za razliite razvojne i obrazovne ciljeve
(Plut, 2003). Ovi primeri su, ne samo najbolji nain operacionalizacije teorijskih
koncepata, ve i upotrebljiv izvor konkretnih praktinih reenja. Oni su pokazatelj
ta sve udbenik moe, koliko je on moan kao medij, kada je dobro shvaen (Plut,
2003, str. 18). Istovremeno, primeri razliitih disfunkcionalnih kulturno-potpornih
sredstava (koji ne ostvaruju adekvatno svoju funkciju ili ak usmeravaju razvoj u
pogrenom pravcu), upozoravaju na to koliko krupne i dalekosene mogu biti
posledice loih udbenika. Naravno, da bi se razumeo smisao ovih primera, kao i da
bi se oni adekvatno primenili u konstrukciji udbenika, neophodno je poznavati
principe na kojima poivaju, odnosno mehanizme kojima se ostvaruju eljeni
obrazovni i razvojni ciljevi.
To nas vraa na pitanje - da li su za bavljenje udbenicima neophodna
fundamentalna psiholoka znanja i teorijske analize o mehanizmima razvoja. U

Ilustracije radi, pokazalo se da je potrebno pojasniti i na primerima demonstrirati zato je vano

da knjiga ima jasnu i paljivo voenu strukturu (nain sekvencioniranja i organizovanja sadraja),
odnosno da gradi sistem pojmova/znanja.
6
Izvetaji o predevaluaciji i akreditaciji udbenika, Ogled u izdavanju udbenika, 2003/4. god.,
arhiv Ministarstva prosvete i sporta.

378

Sociokulturni pristup udbeniku

ovom radu pokuali smo da ukaemo na to da samo teorijski utemeljeno i obuhvatno

znanje moe biti oslonac promiljene prakse, kao i da je ovakvo znanje preduslov
sistematskog unapreivanja svake delatnosti, pa i produkcije udbenika.

LITERATURA
Bahtin, M. (1980). Marksizam i filozofija jezika. Beograd, Nolit.
Cole, M. (1995). Socio-cultural-historical psychology: Some general remarks and a
proposal for a new kind of cultural-genetic methodology. In J. Wertsch, P. del
Rio, A. Alvarez. (Eds.) Sociocultural studies of min. Cambridge, Cambridge
University Press.
Guzina, Lj. (1984). Kako kolska knjiga moe da utie na razvoj saznajnih
sposobnosti. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Ivi, I. (1988). Skica za jednu psihologiju osnovnokolskih udbenika: Razvoj
intelektualnih sposobnosti dece i udbenik (I deo) i Oblici uenja i udbenik (II
deo). U T. Kova (Ur.) Psihologija u nastavi. Beograd, Savez drutava
psihologa Srbije.
Ivi, I. (1987). ovek kao animal symbolicum. Beograd, Nolit.
Ivi, I. (1992). Teorije mentalnog razvoja i problemi ishoda obrazovanja.
Psihologija, 25(3-4), 7-35.
Ivi, I. (1994). Lav S. Vygotsky. In J. C. Tedesco & Z. Morsy (Eds.) Thinkers on
Education.UNESCO Prospects (Vol. 4), 761-785.
Ivi, I. (1983). Psiholoko-pedagoka analiza udbenika. Elaborat u rukopisu.
Beograd, Institut za psihologiju.
Ivi, I., Peikan, A., Pei, J., Plut, D., Jankov, R., Bogojevi, A. (2003): Kvalitet
kolskih udbenika i mehanizmi obezbeivanja tog kvaliteta. Beograd, Institut za
psihologiju i Obrazovni forum.
Ivi, I., Peikan, A., Jankov, R., Bogojevi, A. Pei, J., iovi D., Anti S.,
Marinkovi, S. (2004). Osnovni standardi kvaliteta kolskih udbenika.
Beograd, Institut za psihologiju i Obrazovni forum.
Kova-Cerovi, T. (1988). Kako znati bolje: Razvoj metakognicije u svakodnevnom
odnosu majke i deteta. Beograd, Institut za psihologiju.
Moll, L. C. (1990). Introduction. In L. Moll (Ed.) Vygotsky and education:
Instructional implications and applications of sociohistorical psychology.
Cambridge, Cambridge University Press.
Moskovljevi, J. (1985). Psiholoko-pedagoka analiza udbenika: Analiza jezika.
Elaborat u rukopisu. Beograd, Institut za psihologiju.
Newman, D., Griffin, P., Cole, M. (1989). The construction zone: Working for
cognitive change in schools. Cambridge, Cambridge University Press.
Olson, D.R. (1995). Writing and the mind. In J. Wertsch, P. del Rio & A. Alvarez.
(Eds.) Sociocultural studies of mind. Cambridge, Cambridge University Press.
379

Jelena Pei

Pei, J. (1995). Razvoj pojmova na ranom osnovnokolskom uzrastu. Psihologija,

28(3-4), 283-303.
Pei, J. (1998). Novi pristup strukturi udbenika. Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Peikan, A. (1996). Treba li deci istorija?Psiholoki problemi nastave istorije u
osnovnoj koli. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
Peikan, A. (2003). Nastava i razvoj drutvenih pojmova kod dece. Beograd, Zavod
za udbenike i nastavna sredstva.
Plut, D. (1991). Socijalizacijski obrasci osnovnokolskih udbenika. Magistarski rad.
Beograd, Filozofski fakultet.
Plut, D. (2003). Udbenik kao kulturno-potporni sistem. Beograd, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva.
Plut, D., Danii, N., Tadi, B. (1990). Vrednosni sistem osnovnokolskih
udbenika. Psiholoka istraivanja, 4, 141-205.
Plut, D., Krnjai, Z. (Ur.) (2004). Drutvena kriza i obrazovanje: Dokument o
jednom vremenu. Beograd, Institut za psihologiju i arko Albulj.
Trebjeanin, B., Peikan, A., Kova-Cerovi, T. (1990). Analiza motivacionih
karakteristika udbenika za nie razrede osnovne kole. Psiholoka istraivanja,
4, 205-245.
Stepanovi, I. (2003). Formalne operacije i porodini kontekst njihovog razvoja.
Magistarski rad. Beograd, Filozofski fakultet.
Stojkovi, Lj., Peikan, A., Vidanovi (1988). Analiza oblika uenja u udbenicima.
Elaborat u rukopisu. Beograd, Institut za psihologiju.
UNICEF (2001). Sveobuhvatna analiza sistema osnovnog obrazovanja u SRJ.
Beograd, UNICEF.
Vigotski, L. S. (1983). Miljenje i govor. Beograd, Nolit
Vigotski, L. S. (1996). Problemi razvoja psihe. Beograd, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
Wertsch, J. V. (1991). Voices of mind: A sociocultural approach to mediated action.
Cambridge, Cambridge University Press.
Wertsch, J. V., del Rio, P., Alvarez, A. (1995). History, action, mediation. In J.
Wertsch, P. del Rio & A. Alvarez. (Eds.) Sociocultural studies of mind.
Cambridge, Cambridge University Press.
Wertsch, J. V., Stone, C. A. (1985). The concept of internalization in Vygotskys
account of the genesis of higher mental functions. In J. Wertsch (Ed.) Culture,
communication and cognition: Vygotskian perspectives. New York, Cambridge
University Press.
Zinchenko, V.P. (1985). Vyotsky's ideas about units for the analysis of mind. In J.
Wertsch (Ed.) Culture, communication, and cognition: Vygotskian perspectives.
New York, Cambridge University Press.
Zinchenko, V.P. (1995). Cultural-historical and activity views. In J. Wertsch, P. del
Rio & A. Alvarez. (Eds.) Sociocultural studies of mind. Cambridge, Cambridge
University Press.
380

Sociokulturni pristup udbeniku

ABSTRACT
SOCIOCULTURAL APPROACH TO TEXTBOOK
Jelena Pei
Institute for Psychology, University of Belgrade

The aim of this paper is to present an overview of textbook research at the

Institute of psychology, intended to postulate socio-cultural approach to textbook.
Shifting the textbook from classical pedagogical-psychological context into the
broader and more inspiring cultural context, has led to the conceptualization of
textbook as a cultural-supportive system of individual development. We consider
firstly, the theoretical background of this conception, founded in Vygotskian idea of
cultural mediation of development and then, its operationalization through the
concept of cultural-supportive tools. The transfer from theory to practice is
presented through the most important practical implications, such as defining the
genre specificities of textbook and principles of educational design of textbooks. As
a distinctive issue, we also consider the way this approach to textbook (theoretical
articulation, analytical concepts, and practical implications) contributes to
development of socio-cultural paradigm in psychology.
Keywords: sociocultural approach, textbook theory

381