Odabiranje signala i A/D konvertori

1. Odabiranje signala
Odabiranje ili semplovanje (sampling) signala predstavlja proces oitavanja signala u odredjenim
vremenskim trenucima.

Slika1
Ovako dobijeni diskretni signal mora da sadri sve vane informacije o analognom signalu. Da li
e se to postii zavisi od:
a) frekventnog sastava analognog signala (tj. od amplitudsko - frekventne karakteristike
analognog signala )
b) vremenskog razmaka izmedju dva odbirka
c) od ukupnog vremenskog trajanja uzorkovanja
Na slici 1 je prikazan analogni signal koji ima prostoperiodinu zavisnost koji se oitava svake
sekunde i kome je oitano 11 vrednosti za 10 sekundi i te vrednosti su predstavljene u tabeli na
slici 1 sa desne strane grafika.
1.1 Period i frekvencija uzorkovanja
Period uzorkovanja ili odabiranja oznaen sa t predstavlja vremenski interval izmedju dva
odabiranja signala , a njegova reciprona vrednost predstavlja frekvenciju odabiranja ili brzinu
odabiranja ( sampling rate) f s.
a) Uticaj frekvencije uzorkovanja na kasniju rekonstrukciju uzorkovanog signala
Frekvencija uzorkovanja mora biti bar dva puta vea od najvee frekvencije koja se sadri u
analognom signalu. Ovaj uslov proistie iz teoreme o uzorkovanju ili Nikvistove (Nyquist)
teoreme, a ona glasi :

Da bi frekventni sastav analognog signala bio tano odredjen potrebno je da frekvencija

uzorkovanja fs bude vie od dva puta vea od najvee frkvencije u sastavu signala, fmax) tj.
f s 2 f max
(1)
1
Kako je f s , , tada period uzorkovanja mora biti
t
1
(2)
t
2 f max
Ovo znai da je potrebno uzeti bar dva uzorka u svakom periodu signala.
U praksi period uzorkovanja treba da bude bar pet puta vei od najvee frekvencije analognog
signala se da bi se analogni signal dobro rekonstruisao , na osnovu uzorkovanog.
Na slici 2 je pokazan uticaj frekvencije uzorkovanja na rekonstrukciju prostog analognog
sinusnog signala frekvencije f=10Hz kada se analogni prosto periodini signal uzorkuje sa
frekvencijama uzorkovanja f s= 100Hz, 27Hz i 12Hz pri emu poslednji sluaj ne zadovoljava
teormu o odabiranju .

Slika 2

Poto je signal aa slici prostoperiodini u ovom sluaju je fmax= f =10 Hz, fs mora biti vee od 20
Hz (tj. fs>2fmax)
Na slici 2a) je prikazan osnovni analigni signal. Na slici 2b je prikazano uzokovanje sa
frekvencijom odabiranja 100Hz koja je 10 puta vea od fs . Dobijeni signal predstavljaju take na
grafiku i uoava se da se najprostijom rekonstrukcijom tj. spajanjem dobijenih taaka dobija
rekonstruisan signal dosta blizak poetnom. Na slici 2c) uzorkovanje je 27Hz to zadovoljava
teoremu o odabiranju , ali spajanjem taaka dobijamo signal koji ima frekvenciju originalnog
signala, ali nije idealan po amplitudi). Na slici 2d uzorkovanje je vreno sa 12 Hz to je manje od
2fmax. Vidi se da rekonstruisani signal ima manju frekvenciju. Tako da se ima utisak kao da je
analogni signal koji je rekonstruisan manje frekvencije, tj. dobili smo da je on lano nie
frekvencije.
Tako, generalno ako uslov iz teoreme o odabiranju nije ispunjen u sastavu signala dobijenog
uzorkovanjem e se pojaviti lane nie frekvencije koje nastaju preslikavanjem frekvencija
veih od fs/2 koje postoje u sastavu analognog signala na odgovarajue nie frekvencije od fs/2.
U spektru uzorkovanog signala sve frekvencije u spektru i prave i lano nie su manje od fs/2.
Ove lano nie frekvencije koje se javlju u spektru uzorkovanog signala se nazivaju alias ( alias
na engleskom znai pseudonim, lano ime) frekvencije, pa se ova pojava naziva aliasing.
Kada se u spektru signala nalazi vie frekvencija , onda e se one koje su manje od fs/2 u spektru
uzorkovanog signala pojaviti kao tane a one frekvencije koje su vee od fs/2 kao lano nie. .
Vrednosti ovih lanih (alias) frekvencija f a se dobijaju prema izrazu
(3)
gde je f frekvencija ulaznog signala ,N ceo broj, fs-frekvencija uzorkovanja, . Vrednosti koje se
dobijaju za fa moraju da se nalaze u opsegu od 0-fs/2, pa se tako bira N pri izaunavanju.
Pogledati primere na kraju ovog poglavlja.
f a f N f s

Problem aliasinga se reava filtriranjem ulaznog signala takozvanim antialiasing filtrom, tj.
filtrom koji e iz ulaznog analognog signala odstraniti sve frekvencije vee od fs/2 pre nego to
sigmal dodje na A/D konvertor.Ovo su prema tome niskopropusni filtri. Neki savremeni A/D
konvertori ve sadre i ove filtre u okviru istog uredjaja i oni se podeavaju prema frekvenciji
uzorkovanja, Ako takav filter ne postoji treba ga postaviti izmedju signala i ulaza u A/D
konvertor. Naknadno filtriranje ve uzorkovanog, tj. dobijenog digitalnog signala ne moe da
odstrani ove neeljene frekvencije.

1,2 Uticaj vremena trajanja uzorkovanja tj. duine uzorkovanja

Ukupno vreme trajanja uzorkovanja takodje utie na dobro ili loe odredjivanje frekventnog
sastava analognog signala pri odabiranju. Ako uzorkujemo prostoperiodini analogni signal
perioda T1 i frekvencije f1 potrebno je da je pri odabiranju ostvaren uslov da je
(4)
N t mT1
gde je N- broj uzoraka, datog signala i m je ceo broj. . Ovaj uslov se praktino moe iskazati na
sledi nain. : Ukupno trajanje uzorkovanja koje je jednako proizvodu broja izvrenih
uzorkovanja N i perioda uzorkovanja t treba da bude jednako celom broju m perioda analognog
signala T1 koji se uzorkuje .

Ako je ovo zadovoljeno amplituda signala koja pripada svakoj frekvenciji u spektru bie verno
preneta preko diskretne Furijeove transformacije (DFT). DFT predstavlja Furijeovu
transformaciju diskretnog, tj. uzorkovanog signala . Ako je ovo ispunjeno za periodian signal u
amplitudskom spektru pojavie se vrednosti amplituda ba za one frekvencije koje stvarno
postoje u spektru.
U spektru koji se dobija Diskretnom Fuijeovom Transformacijom prikazuju se amplitude
ili snage signala za frekvencije iz opsega frekvencije od 0 do +fs/2 sa korakom od
1
f
(5)
N t
koji se naziva rezolucija frekvencije. Ona predstavlja razliku izmedju dve najblie frekvencije u
spektru. koje se prikazuju,, tako da frekvencije koje se prikazuju imaju vrednosti fDFT=Zf, i
DFT kao rezultat prikazuje samo njihove amplitude, a za ostale frekvencije se ne izraunavaju
amplitude i kao da ih nema u spektru, tj. umesto amplitude ili snage signala na stvarnoj njegovoj
frekvenciji, prikazuje se kao do postoji amplituda ili snaga signala na susednim frekvencijama,
kojih realno nema u spektru. Frekventna rezolucija f kod DFT je odredjena ukupnim trajanjem
odabiranja Nt, tj jednaka je kako je ranije reeno njegovoj recipronoj vrednosti. pa je za dati
periodini signal perioda T1 odnosno frekvencije f1=1/T1 uslov iz izraza (4) moe da se
predstavi kao
1
1
f
: f
(6)

1
N t mT 1 m
.
tj. rezolucija frekvencije treba da bude jednaka frekvenciji signala podeljenoj sa nekim celim
brojem.
Na slici 3 prikazano je kakav je spektar dobijen uzorkovanjem prostoperiodinog signala
frekvencije 100Hz i vrenjem DFT nad digitalnim signalom u sluaju kada je trajanje
uzorkovano jednako ili nije jednako celom broju perioda signala tj. kada zadovoljava ili ne
zadovoljava traeni uslov.
.Na slici 3A) je dat primer kada je uzorkovanje trajalo neto due od dva perioda, pri emu je
izvreno N=256 odabiranja i periddom odabiranja t = 0,1ms. Rezolucija frekvencije je
f=1/(2560,1ms)=10 4/256 Hz=39Hz Znai da e u spektru biti prikazane frekvencije 0, 39Hz,
78Hz , 117Hz i tako dalje, tj. umnoci od 39Hz, tako da nee moi da se nee izraunati
amplituda za 100Hz i 100Hz se ne pojavljuju u spektru signala kako je prikazano na slici 3A sa
desne strane. jer se koraci prikazivanja frekvencije ne poklapaju sa stvarnim frekvencijama
odnosno u ovom sluaju frekvencijom 100Hz u signalu.
Na slici 3b) vreno je due uzorkovanje od 1024 uzorka iistim periodom uzorkovannja pa je
trajanje bilo neto due od 10 perida prostoperiodinog signala. Rezolucija frekvencije u ovom
sluaju iznosi 104/1024=9,8Hz, pa se ne moe dobiti 100Hz mnoenjem celog broja puta 9,8Hz,
ali se dobija najblia frekvencija od 98 Hz, (kao 10puta 9,8) sa najjae izraenom amplitudom, i
amplitude ostalih harmonika u spektru su znano manje.
Ova pojava prikazivanja vie frekvencija u spektru od onih koje stvarno postoje naziva se
curenje spektra i javlja se kada nije ispunjen uslov iz izraza (4) pri uzorkovanju. Ona je posledica
konanog vremena uzorkovanja, pa je stvarni signal koji uzorkujemo ustvari proizvod ulaznog

signala i etvrtastog signala koji traje koliko traje uzorkovanje. Vidi se sa slike 3 da je duim
trajanjem uzorkovanja postignuta manja rezolucija frekvencije, a sa time i mogunost da se
smanji curenje signala, tj. da se u spektru nadju frekvencije koje su bar dovoljno bliske onima
koje stvarno postoje, a kod ostalih se javlja sa mnogo manjim amplitudama.

Slika 3

Na slici pod 3c) je izvreno 256 uzorkovanja ali periodom uzorkovanja od 0,325 ms to je dalo
rezoluciju frekvencije od 12,5Hz. Ovako izabrana duina uzorkovanja zadovoljava uslov iz
izraza (3) iz koje se moe dobiti stvarna frekvencija koja postoji u spektru signala. Naime
100Hz=812,5Hz. Pa se vidi da u spektru nema curenja nego je prikazana prava frekvencija.

Ako je signal sloen i ima u sebi razliite frekvencije najee ovaj uslov nije mogue ostvariti
za sve frekvencije pa e se javiti curenje tj. pojava dodatnih frekvencija uz neke postojee, a za
neke ne. . Ovo se moe ublaiti to duim trajanjem uzorkovanja, jer je tada rezolucuja
frekvencije manja pa i vea verovatnoa da se manjim korakom frekvencije prikazati tane
frekvencije u spektru.
Primeri:
Primer1.
Kod GPS signala nosea frekvencija signala posle menjaa frekvencija je 47,74MHz. Ovaj IF
signal se vodi na A/D konvertor frekvencije odabiranja 38,182MHz. Da bi se potovala teorema
o odabiranju potrebno je da frekvencija odabiranja bude 2puta vea od frekvencije signala . tj.
247,74MHz = 95,48MHz, to nije ispunjeno. Prema tome javie se da je semplovan signal lano
nie frekvencije koja je u opsegu od 0-38,182/2 tj. od 0-19,09119,091MHz
i odredjuje se kao
f a 47,74 N 38,182 47,74 1 38,192 9,548 9,548MHz , pa se zato posle AD konverzije
nosei signal u GPS signalu ponaa kao da ima ovu noseu frekvenciju, . Zbog frekvencije koda
od 1 MHZ i frekvencije navigacione poruke od 50Hz, frekventni spektri koda i navigaciona
poruke se i posle A/D konverzije predstavljaju tano jer njihove maksimalne frekvencije
zadovoljavaju teoremu o odabiranju.
Primer 2:
1.Treba da se vri A/D konverzija tri signala frekvencija 50Hz 120 Hz i 250Hz. A/D
konvertor koji koristimo ima period odabiranja 2,5 ms i odabiranje se vri u trajanju od 0,25 s.
Da li e se pri nekoj od ove tri A/D konverzije javiti alias frekvencije i kolike su njihove
vrednosti, i da li e doi do curenja spektra nekog od ova tri signala.
Reenje
-alias frekvencije: t=2,5ms pa je f s 1 / t f s.= 400Hz, . Na osnovu ovoga fs/2 =200Hz, to
znai da e frekvencije manje od 200Hz biti dobro uzorkovane , a vee od 200Hz e se pojaviti u
spektru kao lano nie. Teorema o odabiranju je prema tome ispunjena za 50Hz i za 120 Hz, a
nije za 250 Hz. Umesto 250 Hz u spektru uzorkovanog signala e se pojaviti lano nia
frekvencija f a 250 N 400 250 1 400 150 150Hz
N se prilagodjava frekvenciji f pri izraunavanju tako da je rezultat uvek od 0-fs/2 tj. u ovom
primeru od 0-200Hz. Vidimo da e se umesto 250Hz posle A/D konverzije javiti da je signal od
250 Hz lano nie frekvencije od 150Hz.
- curenje
Poto je odabiranje vreno u trajanu od 0,25 s , rezolucija frekvencije je f=4Hz
Primenom izraza (5) 50Hz ne moe da se predstavi kao ceo broj puta 4Hz ve e se prikazati
najblie njoj frekvencije od 48Hz i od 52Hz, pa dolazi do curenja. Frekvencija 120Hz se moe
predstaviti kao ceo broj puta 4HZ , pa za ovu frekvenciju nema curenja. Frekvencija od 250Hz
takodje se ne moe predstaviti kao ceo broj puta 4Hz, pa bi i tu bilo curenja., samo to se ona
zbog prethodnog aliasinga nee pojaviti kao 250Hz.
Primer 3.
b) Ako se ulazni signal moe predstaviti kao zbir prostoperiodinih signala

u1 3 sin(60t ) 2 sin(90t ) 5 sin(100t ) 4 sin(150t ) 6 sin(480t ) , gde su sve jedinice date SI

sistemu. Nad ovim signalom se vri A/D konverzija sa periodom uzorkovanja 8 ms i odabira se
5 uzoraka. Da li e se javljati aliasfrekvencije i da li e dolaziti do curenja spektra za neke
komponente ovog signala?
Reenje
-aliasing
Kako je za prvi signal t=2ft= 60t sledi da je frekvencija f=30Hz. Po istom principu se
odredjuje da su ostele frekvencije u spektru datog signala, 45Hz, 50Hz i 75Hz i 240Hz. Poto je
period semlovanja 8 ms, onda je fs=125 Hz , pa teoremu o odabiranju , zadovoljavaju frekvencije
koje su bar dva puta manje , tj. manje od 62,5Hz, pa se aliasing javlja za frekvenciju od 75 Hz, i
240Hz i te frekvencije se pojavljuje kao lane f a120 75 N 125 75 1 125 50 50 Hz i
f a 240 N 125 240 2 125 10 10Hz

- curenje
Vreme uzorkovanja je Nt=50,008s=0,04s, pa je rezolucija frekvencije f=25Hz. Frekvencije
koje podeljene sa 12,5 Hz daju ceo broj i zadovoljvaju izraze( 4) i(5) su : 50 i 75Hz. Za ostale
frekvence se javlja curenje jer je 30/25= 1,2, 45/25=1,8 i sl, j ne dobijaju se celi brojevi.

2) A/D I D/A konvertori

A/D ( analogno-digitalni) konvertori su pretvarai analognog naponskog signala u digitalni broj (
ceo broj), a D/A ( digitalno-analogni) rade obrnutu operaciju tj. na osnovu ulaznog binarnog
broja generiu na izlazu odgovarajui napon.
A/D konvertori su hibridne komponente . Analogna strana je definisana za ceo predvidjeni
opseg ulaznih napona, koji se obeleava sa EFSR (Full Signal Range)., a digitalni deo je
odredjen brojem bita u registru kojim se prikazuje binarni broj koji se dobija.
Opseg ulaznih napona je najee od 1V, 5V i 10V. , pa su u ovom sluaju razlike izmedju
maksimalnog i minimalnog napona u opsegu , a to je EFSR jednake 2V, 10V i 20 V. Ako udje
napon vei ili manji onih predvidjenih opsegom, taj napon se predstavlja sa najveom odnosno
najmanjom vrednou napona u opsegu.
Ako A/D konvertor ima N bita on ceo opseg ulaznog napona deli na 2N nivoa i predstavlja ga
brojevima od 0-2N-1 Rezolucija A/D konvertora Q predstavlja najmanju razliku napona koja
daje razliku od jednog najmanjeg bita.Rezolucija se izraava u voltima i odredjuje se kao
E
(7)
Q FSR
2N
Na slici 4 je predstavljena zavisnost binarnog broja koji se dobija na izlazu A/D konvertora od
ulaznog analognog napona koji se uzorkuje. U primeru na slici imamo dvo- bitni AD konvertor
koji prema tome ukupni opseg koji je prikazan deli na 4 dela., a maksimalni napon je 4V, pa je
kvantizacija jednaka 1V. Vidi se da su svi naponi preko 4V prikazani istim binarnim brojem,
najveim, bez obzira na vrednost. Svi naponi u okviru intervala koji je jednak Q, tj rezoluciji

imaju istu vrednost. binarnog broja. Razlika stvarne vrednosti analognog i dobijenog digitalnog
napona je u okviru Q. i ova razlika se naziva greka kvantizacije i ona se tretira kao sluajna
greka pri procesu A/D konverzije i tretira se kao um tj. kao sluajna fluktuacija izlaznog
napona sa A/D konvertora. Izvan naponsog opsega u kome radi A/D konvertor vrednost izlaznog
broja se ne menja bez obzira na njegovu vrednost ulaznog napona.

Slika4

a) Princip rada D/A konvertora

Na slici 5 prikazana je
ema D/A konvertora.
D/A konvertor se sastoji
od registra u koji se
upisuje binarni broj koji
treba da se dovede na
D/A konvertor i koji
treba da se pretvori u
naponski signal na
izlazu.. Taj binarni broj
ima N bita. Izvor
referentnog napona je
povezan preko prekidaa
i otpornika na
invertovani ulaz
operacionog pojaavaa ,
a njegov negativan kraj
na neinvertujui ulaz .
Ako se pojavi jedinica
na nekom prekidau ona
ga ukljuuje i tada kroz
taj otpornik protie
struja. Otpornici su tako
birani da bitu najvieg
reda (most significant
bit-MSB) koji daje
vrednost 2N-1 odgovara
otpornik otpornosti R,
sledeem bitu koji daje
vrednost 2N-2 je
pridruen otpornik 2R i
Slika5
tako redom . Poslednjem
najmanje vanom bitu
(least significant bit ) odgovara vrednost
2N-1R. Struja koja dolazi na invertujui ulaz operacionog pojaavaa je jednaka
N 1

2 N nn R E ref

m 1

a izlazni napon sa operacionog pojaavaa obeleen kao Eo=iRr . tj. izlazni napon je jednak
N 1

Er R0
n1

Cn
N n

E ref

Cn ima vrednost 0 kada je vrednost n-tog bita 0 i 1 kada je vrednost n-tog bita 1. Bit najmanje
vanost LSB koji daje vrednost 20 predstavlja prvi bit tj. za njega je n=1.

Princip rada S/H kola

Pre objanjenja principa rada A/D konvertora objasniemo rad jednog kola koje je bitno za A-D
konverziju, a to je sample/hold kolo (S/H kolo).
Princip rada ovog kola prikazan je na slici 6.
Ono ima zadatak da prilikom izvravanja
konverzije odrava napon na ulazu A/D
konvertora konstantnim i jednakim vrednosti
koju je imao na poetku konverzije. Znai ovo
kolo proputa trenutnu vrednost napona dok se
kontrolnim kolo ne da pozitivna vrednost ,( na
grafiku na slici oznaena sa H(hold) ) i ona
oznaava poetak konverzije. Tada S/H kolo
zadrava tu vrednost ulaznog napona
konstantnom sve dok se ne dobije signal
T(track) , koji je nii i koji ponovo oznaava da
treba da proputa ulazni signal.. Na slici 6 je
prikazano i kako se menja napon na izlazi S/H
kola kada se na ulaz dovede prostoperiodini
napon.. ema S/H kola je prikazana na slici 6b.
Ulazni napon se dovodi preko ottpornika R i
kondenzatora C na ulaz pojaavaa.Kada se
kontrolnom logikom na prekida dovede T
(track-prati) napon signal se dovodi na ulaz
pojaavaa i preko njega prosledjuje na izlaz .
Pri ovome se puni kondenzator. Kada sa
kontrolne logike stigne signal H ( koji otvara
prekida) na kondenzatoru ostaje napon koji je
bio pre prekidanja i stoji tako dok se prekida
ponovo ne napuni i ne krene ponovo signal da
dolazi na pojaava.

Slika 6

Vrste i princip rada A/D konvertora

Postoje tri osnovne vrste A/D konvertora i neki tipovi koji predstavljaju njihovu kombinaciju.
Prvi tip je konvertor na bazi sukcesivne aproksimacije i njegova ema je prikazana
naslici 7. . On ima dva registra jedan pomeraki i drugi za skladitenje dobijenog binarnog broja
pri konverziji. Pri ovoj vrsti konverzije se prvo odredjuje vrednost bita najvee vanosti ,tj na
pomerakom registru se postavi 1 na vrednost najvieg bita , a ostali imaju vrednost 0 pomou
kontrolne logike. . Na primeru etvorobitnog registra to je broj 1000 i taj broj se prosledi u
registar za skladitenje i dovodi na D/A konvertor koji generie napon na sredini opsega. Taj
napon sa D/A konvertora se dovodi na komparator (uporedjiva) napona na bazi operacionog
pojaavaa na jedan ulaz , a na drugi se dovodi napon Ei koji se konvertuje. Ako je generisani
napon vei od Ei napon na izlazu komparatora dobija se nizak nivo napona i preko kontrolne
logike utie da dodje do promene vrednosti prvog bita sa 1 na 0. Ako je generisani napon manji
od Ei preko kontrolne logike se ostavlja vrednost ovog bita da bude 1. U sledeem koraku se na
sledei bit postavi 1 i vri se ponovna D/A konverzija i upredjenje napona. Tako se radi za svaki
bit i na kraju se na registru dobija binarni broj . Ovaj princip rada podsea na merenje kantarom
gde na jednu stranu dodajemo ili skidamo sve manje i manje tegove dok ne izmerimo tano masu
onoga to se nalazi na drugom tegu.
Prednosti ovog konvertora su da je jeftin , relativno je brz (radi onoliko taktova komjuterskog
asovnika koliko ima bita). On moe da radi sa velikim brojem bita , a mane su mu da ima loiju
linearnost i potrebno mu je S/H kolo (sample /hold) kolo.

Slika 7

Druga vrsta konvertora je nagibni konvertor (ramp converter) , koji moe da radi sa jednim
nagibom linearne promene napona ili dve (dual ramp) i objanjenje njegovog principa rada je
preko slike 7.11. Kod dvo- nagibnog A/D konvertora konverzija se vri u dva koraka. Ovo je
prikazano na slici 8. Prvo se ulazni napon Ei dovodi na integrator za odredjeno vreme t1 i na
izlazu inegratora dobija se napon koji raste sa vremenom linearno , a nagib porasta zavisi od
veliine napona Ei i na kraju tog vremenskog intervala izlazni signal na integratoru ima vrednost
Ei t1 o je na grafiku na slici predstavljeno kao vrednost Ei* .Zatim se po prestanku ove
integracije vri integracija referentnog signala Eref signala i to poev od nivoa napona Ei*na
izlazu. Kako referentni napon ima obrnut polaritet od ulaznog, izlazni signal na integratoru
opada linearno poznatim nagibom koji zavisi od referentng napona . Vreme potrebno da napon
na integratoru opadne na nulu je tm i ono je direktno srazmerno ulaznom naponu jer je
E ref t m
Ei
Ei t1 Eref t m , tj. Ei
t1
Ovi intervali se mere preko digitalnog brojaa koji broji impulse sa nekog visoko frekventnog
oscilatora.

Ovi konvertori su jeftini i usrednjavaju manje fluktuacije ulaznog napona i um u signalu pa su

pogodni za merenje malih signala i imaju veliku tanost , ali su spori. Koriste se za izradu
preciznih digitalnih voltmetara.
Na slici 7.11 pokazani su grafici za A/D konverziju dva razliita ulazna signala Ei1 i Ei2, gde je
napon Ei1 manji pa je i vreme tm1 za njega manje.

Trea vrsta konvertora su paralelni konvertori ili flash konvertori. Oni se primenjuju u digitalnim
osciloskopima i spektralnim analizatorima. Ako ovaj A/D konvertor ima N bita on mora da ima
2N-1 komparatora jer se uporedjenje referentnih napona i ulaznog napona vri za svih 2N-1 nivoa
napona.
Na slici 8 prikazana je ema paralelnog A/D konvertora.Na ulazu konvertora nalazi se razdelnik
napona tako da na svaki komparator dolazi napon koji je za Q (vrednost rezolucije A/D

Sika 9

konvertora) vei od narednog. Ako je napon vii od referentnog komparator daje izlaz vieg
nivoa (HIGH) , a ako je manji onda se na tom komparatoru dobija nizak napon (LOW) na izlazu
. Zatim se ta kombinacija ovih napona sa svih konvertora pretvara u binari broj pomou
dekodera. Ova A/D konverzija je brza i odvija se u jednom taktu i ovo su brzi konvertori koji
mogu da uzorkuju brzinom i 100MHz. Njegova mana je velika cena jer treba jako puno
komparatora ., a i tanost mu zavisi od tanosti velikog broja otpornika koji se koristi.