Zivotinjska Farma

ivotinjska farma Dora Orvela je moderna basna o politici i dravnom

upravljanju koje je uniteno nepopravljivim lju dskim manama koje se
ispoljavaju dolaskom na vlast. Ova knjiga opisuje politiku prolost,
sadanjost i budunost svih drava.

Politiari, sama vlast, pa i opozicija, uvek su isti tipovi ljudi, sa istim ciljevima,
tenjama i nainima na koje ostvaruju to to ele. Pod maskom dobroinitelja i
geslom da e biti bolje kada oni dou na vlast, uspevaju da zavedu one
naivnije, kojih naalost nekako uvek ima vie.

Kakav je ivot na ivotinjskoj farmi?

Radnja je smetena na jednoj engleskoj farmi, Veleposednikoj farmi, koju
vodi gospodin Dons. On je nemaran gazda. Previe pije, zaboravlja da nahrani
ivotinje, koristi bi i plai ih svojim preestim pucanjem iz puke.

ivotinje teko ive. Imaju malo odmora i malo hrane. Meutim, jedne noi,
svinja Stari Major saziva sastanak i govori o revoluciji, pobuni svih ivotinja sa
farme protiv gazde. On ukazuje na to da je ovek parazit koji ne radi nita, a
dobija sve. Tako nastaje animalizam.

Zato ivimo u ovim bednim uslovima? Zato, to nam skoro sav proizvod naeg rada ukradu
ljudska bia. To je sutina svih naih problema. Sabrana je u jednoj rei ovek! ovek je
jedini stvarni neprijateljh koga imamo. Uklonite oveka i osnovni uzrok gladi i preteranog
rada bie ukinut zauvek.

Tri dana nakon ovog govora Stari Major umire, ali ostaje ideja o farmi na kojoj
bi ivele samo ivotinje. Nakon jednog pijanstva gospodina Donsa ivotinje
pune besa, bunta i sve do tada stiavane elje za osvetom napadaju ljude,
proteruju ih sa farme i ona postaje potpuno njihova. Ali, tu nastaju problemi.
ivotinje ili ljudi?
Kroz naizgled jednostavnu priu o ivotinjama Orvel je uspeo da prikae sloene
promene ljudskog drutva, sputajui politiare na nivo ivotinja, odnosno
sputajui glavnu vlast na nivo svinja.

ta se deava kada ivotinje same sebi postanu gazde?

Smiljaju 7 zapovesti animalizma:

1. Ko god da ide na dve noge, taj je neprijatelj.

2. Ko god da ide na etiri noge, ili ima krila, taj je prijatelj.

3. Nijedna ivotinja ne sme da nosi odeu.

4. Nijedna ivotinja ne sme da spava u krevetu.

5. Nijedna ivotinja ne sme da pije alkohol.

6. Nijedna ivotinja ne sme da ubije bilo koju drugu ivotinju.

 7. Sve ivotinje su ravnopravne.

Ove
zapovesti nastaju iz potrebe da se ivotinje sauvaju od ovekovih navika,
loih osobina, lenjosti, poroka. Da se sauvaju od ljudske pohlepe, drnosti,
uobraenosti. Ali, kako vreme odmie, svinjama je sve tee i tee da se dre
prvobitnih zapovesti, pa ih prepravljaju, briu i menjanju.

Kroz kasniju transformaciju 7 zapovesti animalizma vidi se transformacija koja

se ivotinjama dogodila kada su konano vlast uzele u svoje ruke.

Mo rei
Glavno oruje u ovoj knjizi jeste govor. Na poetku govor Starog Majora pokree
itavu radnju, svojim govorom Snoubol osvaja vie pristalica od Napoleona, a
Napoleon komunikaciju sa ostalima preputa Skvileru, jer je bolji govornik od
njega.
Govorom se istorija menja, dogaaji modifikuju, a ivotinje ubeuje da ono to
su videle zapravo nisu videle.
Napoleon uspeva sve (osim Bendamina) da uveri da je on u stvari zamislio
uvenu vetrenjau koja treba da stvara elektricitet, pa e ivotinje raditi samo 3
dana nedeljno. Isti princip koriste politiari. Prisvajaju tue uspehe, kradu
tue zamisli, od svakog uzimaju ono to im je najkorisnije, pa onda bez grie
savesti upotrebljavaju to. Ucenama i mitom dolaze do onoga to ele, a
sposobni ljudi pognute glave bee. Ne osvrui se.

Vetrenjaa koju su ivotinje tri puta gradile, predstavlja samu njihovu

farmu. Toliki trud i napor uloen u ono to veruju da je veliko, ogromno, bitno,
a opet jedan vetar to moe da srui, jedan ovek. Kada je na kraju i izgraena,
nije koriena onako kako su ivotinje htele. Opet je neko na viem poloaju od
njih odluivao ta e sa njom biti. Kad je onaj najtei deo zavren, sve je
preputeno nekom drugom, na zlatnom tanjiru koji e ubrzo biti isprljan blatom.

Sve ivotinje su ravnopravne, samo su neke

ravnopravnije
7 zapovesti animalizma sada izgledaju ovako:

1. Nijedna ivotinja ne sme da spava u krevetu, sa aravima.

2. Nijedna ivotinja ne sme da pije alkohol, previe.

3. Nijedna ivotinja ne sme da ubije bilo koju drugu ivotinju, bez

razloga.

4. Sve ivotinje su ravnopravne, samo su neke ravnopravnije.

Ova poslednja zapovest je postala nacitiranija reenica naeg vremena.

Otra svaa postajala je sve bunija. Galamilo se, lupalo po stolu, gledalo otro i sumnjiavo,
odluno poricalo. Svaa je poela u trenutku kada su Napoleon i gospodin Pilkington
istovremeno odigrali asa pik. Dvanaest glasova besno je vikalo, i svi su bili jednaki. Sada je
bilo jasno ta se promenilo u izgledu svinja. Pogled ivotinja koje su stajale napolju klizio je
od svinje do oveka, od oveka do svinje, i ponovo od svinje do oveka; ali, ve je bilo
nemogue raspoznati ko je svinja, a ko ovek.