3.Navigacija u traganju za idejama.Dti prikaz sadrzaja i principa navigacije.

U optem sluaju pojam navigacije podrazumeva odreivanj polpaja I pravca

kretanja.Poloaj se odreuje u odnosu na poznate lokacije primenom odgovarajue
procedure.

Sa aspekta polazita situacija je nejasna ,a stanje neodreeno.Polaziste je stanje u

preduzeu, na tritu, u drutvu dok pravac odreuju strategija i ciljevi.

Strategija mora biti definisana, a ciljevi su nejasni i preciziraju se na osnovu

situacije tokom navigacije.

Ne postoji definisana metodologija kako povezati raspoloive podatke I

informacije , raspoloive metode ,modele I alate koji nisu meusobno usaglaeni
niti uskleni.To stanje se moe ilustrovati stanjem u lavirintu.
Polazita: Stanja na tritu i u preduzeu.

Stanje (postojee i koje se trai):Sklad sa okruenjem ,raspoloivom

tehnologijom, korisnikom, tritem,...
Resursi sve ono sto stoji na raspolaganju na osnovu ega se generiu ideje tza
inovacije ili za razreavanje kontradikcje radi unapreenja postojeih reenja i
konstrukcija.

Ogranienja u navigaciji

Varijacijama i povezivanjem, upotpunjavanjem , itercijama, bez jasno odreene

procedure kako? Treba doi do upotpunjenog stanja.

Zadovoljiti ogranienja u odnosu na TS , u odnosu na uslove za donoenje odluka,

u odnosu na moguu metodologiju in. dizajna, u odnosu na konstrukcije i dr.
Sistem navigacije Navigator

Sistem navigacije definie rukovodilac tima pre ulaska u proceduru traganja za

idejom odnosno reenjem unutar lavirinta fragamenata i mogunosti.

Navigator se zasniva na strategijama i metodama koje e biti primenjene, na

podacima, znanju i iskustvu kao i na alatima koji e biti korieni.

Na osnovu ovih injenica usmeravaju se aktivnosti , donose se odluke ,sistematski

se prikupljaju informacije.
Potrebe korisnika ne nastaju same od sebe. One se razvijaju zajedno sa razvojem
proizvoda .Z potrebama se traga simultano sa traganjem za idejma za nove
prizvode.Da bi se proizvod razvio mora se njapre def, njegova f-ja.Ona moe biti
orjentisana osnovnoj potrebi , na primer transport iz take A u taku B,ali i
potrebnim svojstvima, na primer komforu i transportu ili odgovarajuim
karakteristikama ponaanja to tehniki sistem moe uiniti hibridnim,
inteligentnim i sl.
Potrebe proizvodnje moraju biti u harmoniji sa onim to je obuhvaeno
potrebama korisnika.Inovativni razvoj TS pord ostalog podrzumeva da novi
proizvod treba da bude sredstvo za plasiranje nove tehnologije preko trita se
mogu povratiti samo ako se plasiraju u vidu novi tehnikih reenja koje e kod
korisnika razviti novu potrebu .

Znanje i iskustvo podrazumevaju opta nauna znanja , poznavanje stanja na

tritu poznavanjem stuacije kod potencijalnoh korisnika, poznavanjem
tehnolokih mogunosti i trendova razvoja novih tehnologija i drugo.Znanje i
iskustvo moraju biti odreeni jer jedno bez drugog predstavljaju manjkavost i
proces razvoj mogu navesti na stranputicu.Nove tehnolgije nisu garancija uspeha
ako je znanje o njimasirmano.Iskustvo je potrebno i dobrodolo ali nije dovoljno.

Modeli proizvoda podrazumevaju primenu vsokog stepenaapstrakcije u navigaciji

i u razvoju proizvoda.Apatrakcija pored ostalog omoguuje traganje za idejama i
reenjima koja su izvan granica poznatog.Na osnovu modela se def. svi uslovi koje
inovativno reenje treba da zadovolji, tek na kraju se razrauju modeli
konkertizuju reenja i pribliavaju ga realnosti.Sami modeli se definiu i
podrazumevaju ogranienja.Granini uslovi koje sistem mora da zadovolji moraj
biti jasni i precizni.U poetnom stanju navigacije oni su neprecizni i nedovoljno
jasni.Sam roces mora ih uiniti jasnim i preciznim.

4.Didaktiki smisao razvoja novih TS i koordinacija tima u nevolji.

Navigacija je apstraktni pojam i zasniva se na konkretnoj situaciji.Obuhvata:

-definiciju problema,

-shavatanje pojma inovacije

-metode alata i pristupe.

Definicija prolema mora biti izvedena na to konkretniji nainkji e i u uslovima

neodreenosti biti cilj kojem se tei.Cil podrazumeva:

okruenje zakoje se TS razvija

nedostatke postojeih i pedhodnih generacija TS sistema
stanje konkurentnih proizvoda
 optu f-ju za koju TS treba razviti
ciljnu grupu korisnika i mogunosti nametanja potrebe za novim TS.

Definisan problem nije i njegovo reenje koje mora biti sveobuhvatno i

optimalno za dato stanje sadrano u definiciji problema.

Navigacija podarzumeva usklaivanje sa ogarnienjima odnosno problemima koje

iz ogranienja proizilaze:Funkcionalne potrebe TS,Trina pogodnost,
Kompaktibilnost sa okolinom ukljuujui i korisnika.

Ove kaskade proizvode konflikt izmeu onoga to odgovara korisniku , onaga

sniava cenu i onoga to obezbeuje povolne ekoloke efekte.

Shvatanje pojma inovacije je drugi skup didaktikih inilaca navigacije.

Inovacioni razvoj proizvoda treba shvatiti i voditi na osnovu sledeih inilaca.

a) Novo tehniko reenje je rezultat zananja isposobnosti i logike.

b) Polaziste su zannje i podaci i ogranienja koja podrazumevaju uslove u vei
sa proizvoaem , potencijalnim korisnicima i okruenjem.
c) Fiziki smisao i konstrukcijsko reenje suprotno orjentisani.
d) Istorijsaka putanja razvoja (geneza) TS za odreenu svrhu izuzetni je vana
za navigaciju razvoja.
 e) Razvijeno tehniko reenje mora odgovarati okruenju u fizikom smislu,
naunom, ekonomskom,drutvenom , estetskom i dr.
f) Malo je tehniki reenja od opteg znaaja , veina je prilagoena uslovima i
ogranienjima.
g) Tehnika reenja treba da su sve blia biolokim sistemima koje je stvorila
evolucija.

Metode i alati navigacije nisu pecizni i u uslovima viskog stepena neodreenosti

podrazumevaju razmatranje to vie mogunosti.Neka od vanih naela su:

a) Apstrakcija ,apstrahiranje problema i apstraktni nain razmiljanja su

pokreta snaga kreativnosti.Razmiljanja u okviru postojeih konkretnih
reenja onemoguuju probijanj barijere.
b) Samo neke od f-ja mogu v+biti prdestavljene matematikim
taransformacijama , a zatim transformisane u fizko i tehniko reeje.Samo
nekei od konstrukcijskih problema mogu biti reeni analitiki.N a
raspolaganj su i dr metode i pristupi.
c) Druge metode i pristupi omoguavaju da se probiju ili zaobiu misaone
barijere .
d) Primenom modela, modeliranja i apstrakcije omoguuju da se iz vema
kompleksne raelnosti izdvoje fenomeni za razmatranje.
Kordinacija tima u navigaciji

Komunikacija izmeu uesnika u procesu navigacije je specifina.Individualnim

razmiljanjem vrlo brzo se zatvara krug moguih ideja .Samozadovoljstvo
dostignutim prvim rezultatom obino dovodi do prestanka daljih napora u istom
pravcu.

Znanje se razvija samo ako se deli sa drugima.U okviru tima deljenj znanja je
veoma intezivno.

Granice izmeupozitivne i destruktivne kritike nisu jasne te je jedna od

rukovodilaca tima , da ovu kritiku odri u prihvatljivim i pdsticajnim granicama.

Pozante su tzv kiler faze koje ne moraju ili nisu uvek podsticajne.Neke od njih su:

To nee nikada funkcionisati

Nemogue
To ve postoji
Mi to nikada ne radimo na taj nain
Naa konkurencija neradi to tako
 Mi smo to ve pokuali
To je suvie skupo
Mi ve pravimo profil
Naa je oblast drugaija od ostalih
Vi sanjate
Moja ideja je mnogo bolja
Odakle vam je to

Kordinacija lanova tima i timova obuhvata niz specifinih pitanaj od kojih su

najvanija:komunikacija izmeu pojedinaca, meusobna razmena inf. I
podsticanje razmiljanja.

5.Pojam i vrste svojstava TS.Relacije :meusobne , sa okolinom i korienje u

analizi i sintezi.

Svojstva TS su u korelaciji sa karakteristikama, funkcijama i ponaanjem

sistema.Ovi pojmovi podrazumevaju sledee.

Karakteristike se odnose na geometrijsku strukturu i materijal mainskih

delova.One mogu biti:

-fiziko hemijske

-geometrijske

- strukturne

Svojsatva mogu biti merljiva i kvalitativno procenljiva.Nadalje mogu biti intezivna

i eksteziva.Mogu biti def. na nivou mainskog dela i nivou sklopa.

Funkcija def. efekte sistema, utvruje korelaciju izmeu ulaza i izlaza.

Ponaanje predstavlja interakciju izmeu okruenja i naina izvravanja f-

je.Izvaravanje f-je ne moe biti neutralno u odnosu na okruenje.Moraju biti u
uslovima u kojima se sistem koristi.
Vrste i svojstav TS

Njvaniji model za apstraktno predstavljanje TS su modeli f-ja, modeli

strukture,modeli TP u sistemu, modeli efekta kao i moeli svojstava.

Svojstva TS def. ponaanje i kvalitet sistema, odnosno sistema i procesa, odnosno

sistema i okoline,izradu korienje , odravanje i reciklaciju.

Grupe svojstava :

1. Prema nainu ponaanja : spoljanja i unutranja

2. Prema vanostin za TS : primarna i sekundarna
3. Prema zavisnosti:zavisna i nezavisna
4. Prema mogunosti kvalifikacije:laka ,teka
5. Prema vanosti :vrlo vana.,vana , manje vana, relevantno nevana
6. Prema nauno- teh. osnovi:geometrijska, kinematska,mehanika,termika, ...
7. Prema potrebama:funkcionalna , ergonomska, estetska,distribucija
8. Svojstva za in.dizajn:opta specijalna i elementarna.
6.Rzvoj TS zasnovan na svojstvima.Dekomponovnje ikorienje u aksiomatskom i
robusnm dizajnu.

Matrina relacija pokazuje da struktura FR i struktura DP se ne poklapaju.Jedna

FR zavisi od vie DP.U idealnom sluaju matrica bi bila dijgonlna.U realnosti ona
odstupa,nekada manjae , nekada znajno.
Robust znai izdrljiv i osetljiv.

Razvoj proizvoda se ostvaruje za def. granine uslove.Proizvod je neosetljiv na

promenu uslova u okruenju.

U neposrednoj vezi je sa Aksiomatskim dizajnom koji podrzumeva transformaciju

potreba f-je u ogranienja u konstrukcijske parametre.
7.Vertikalno integrsani razvoj TS.Pojam ,sadraj , princip i reenja.

Integrisanje podrazumeva objedinjavanje metoda , faza, aktivnosti ili oblasti

Inenjerskog dizajna orjentisanih istom cilju, a radi efikasne realizacije odredjenog

zadatka.
Najvanija razlozi za integrisanje su :

Potreba za skraenjm ID

Potreba za razmenom informacija

Potreba za objedinjavanjem aktivnosti koje pripadaju razliitim oblastima

Potreba za kombinovanjem metoda

Vrste integrisanja:

Vertikalni ,horizontalni i integrisanje metoda.

8.Horizontalno integrisanje i integrisanje metoda.Pojam,sadraj i reenje.

Podrazumeva objedinjavanje razlitih oblasti , u prvom redu mainstva ,elektronike

i softverskog inenjerstava, a zatim i specificnih sistema za koje se ovakvi sistemi
razvijaju odnosno usavravaju.

Re je o aktuelnom i savremenom pristupu koji je nastao u nedostatku ideja za

nove TS na novim principima, postojei TS , uprvom redu mehaniki podiu i
usavravaju nivo kvaliteta funkcionisanja.Mehaniki TS postaju mehatroniki i
hibridni.

Timovi koji realizuju TS po pravilu funkcioniu odvojeno.

Znanje i obrazovnje in.:Potreba za multidisciplinarnim razvojem TS namee

potrebu za proirenjem znanja in. izvrilaca.Sistem sticanja znanja postaje
fleksibilan i prilagodljiv potrebama horizontalnog integrisanja.
Integrisanje metoda

Integriu se za podreene grupe TS koji su specifini po svojoj strukturi, po f-ji, po

svojstvima i ponaanju.Moraju biti prilagoaeni za primene osnovnih mtod u ID, a
neke od metod mogu se meusobno kombinovati.Tako se dobijaju integrisane ili
hibridne metode.
9.Pojam , znaaj i vrste eksp.metoda.Metode i reenja za simulaciju potereenja.

Pdaci za raelizaciju gotovo svih napred navedenih metoda podrazumeva korienje

odgovarajuih podataka do kojih se uglavnom dolazi eksperimentalnim putem.

Raznovrsnost eksp.metoda i pdataka je izuzetno velika, a raznovrsna su i podrua

primene.

Njihova realizacija obuhvata:

Objekat koji se ispituje

Simulaciju radnih uslova

Merenje fizikih veliina

Obrada podataka
Objekat za ispitaivanje moe biti realani TS ili njegv transformiui materijalni
model, komponente TS ili epruvete.Radni uslovi mogu biti uslovi ekspolatacije ili
samo neki simulirani radni uslovi.Fizike veliine indentifikuju uslove rada i
satnje ispitivanog objekta.Vrlo su raznovrsne kao i nain njihovog merenja.
10.Principi merenja fizikih veliina.Bazni principi i primena.

Merenje fizikh veliina je oblast intrzivnog razvoja i ubrzanih promena koje su u

neposrednoj vezi sa napredkom informacionih tehnologija.U ovo podruju su od
znaaja principi principi taransforacije mahanikih ili drugih veliina u veliine
pogodne za merenje.

Drugacelina se odnosi na nain prenosa informacija i transformisanje u podatke

koji su pogodni zakompijutersko procesiranje i predstavljanje u oblik pogodan za
dalje korienje.