Aleksandar Popovi

Kape dole
pozorino veernje

LICA:
DRAGOJKO, svemoni
OSTOJA, od sto kila gospoja
ODADIJA, pa bio pas
OKICA, kokica
ARSA, izmeu kasa i masa
GENA, misterija
7 REDUICA

Vie se pogaa nego to se dogaa, al' sve iz kontre, na brzu ruku.

/Sve poinje iz mraka. prvo doe svetlo s vetrom. na sceni skamenjeni u pokretu igre:
sedam reduica, Dragojko i Ostoja. Arsa zavaljen u tronu odadija i okica napred na
rampi skamenjeni u pokretu, u nekom tekom radu posle svetla s vetrom dolazi bleh-
muzika, kolo. sa zvukom kola svi igrai 7 reduica, Dragojko i Ostoja. Oive, zaigraju,
Okica i Odadija nastave da rade, a Arsa ostane u tronu/
7 REDUICA /pevaju u igri/ Na kaputu po sto krpa, svaki dunik svoju drpa... Ljudi
misle da je ala, da ja nemam kapitala, al' ja imam sto talira od beloga flispapira...
DRAGOJKO /kad igra dostigne vrhunac pomame, dragojko se najednom premoren pusti
iz kola/ Opaj... /celo se kolo munjevito rasprina sve strane, odnosno 7 reduica,
Dragojko i Ostoja odlaze sa scene. i dalje se tiho cikanje i muzika uju van scene/
ODADIJA /ali se gledaocima/ I moj sluga slugu nae... mi dirinimo, a oni planduju u
naoj roenoj kui...
OKICA Piti im patos pod nogama, od muke...
ODADIJA I perje im se na uzglavlju pod obrazom kri k'o da kamen u majdanu prti...
OKICA Eh... to se kae: doli divlji da oteraju pitome... uzaman je blebetati... nego neka
sve ide u tandariju, svojim tokom...
ODADIJA Daj, prislui, kapelnie... nameni po redu... tu!... /tu/ Domainu u haljinu...
/tu/
OKICA Oficiru na tanjiru, a trgovcu na poklopcu... /tu/
ODADIJA Putniku, te paunici, za u kuu ta ostane... /bleh muzika pompezno galop s
folklornim prizvukom/
DRAGOJKO /nastupa uz muzikuka rampi/ Odadijo...
OKICA To je taj Dragojko koji ovde vedri i oblai...
ODADIJA /brzo doskakue i stane da cupka oko Dragojka/ Stojim vam na
raspoloenju, veleasni... /Dragojko dolazi sa scene i Odadija cupkajui za njim/
OSTOJA /nastupa uz muziku ka rampi i osvre se za Odadijom koji ba u tome trenutku
izlazi sa sce ne/ A to ti pocupkuje, Odadijo.
OKICA To je ta Ostoja, od sto kila gospoja... druga Dragojkova ena po redu dolaska na
cilj, a inae, sad mu je sve i svja... iz milote je nazivaju velikom gospojinom... /odlazi sa
scene/
DRAGOJKO /vraa se na scenu, za njim cupka Odadija/ Velika gospojino, ne mogu ga
gledati kako se premeta s noge na nogu...
OSTOJA Kao da igra pipirevku na usijanoj plotni... fuj /odlazi sa scene/
DRAGOJKO /Odadiji/ uo si, idi prvo pusti vodu uz obalu, pa posle doi...
ODADIJA Neu... volim da se borim s prirodom. /Dragojko i Odadija odlaze/
OKICA /urno dolazi/ Taj za videla moe da otrpi glogov kolac, ja znam... on mi doe
kao ovek... Al' im omrkne, ide pod sebe... od jednog milovanja sav se rateluje... a ja
sam njemu kao enska... /odlazi sa scene/
DRAGOJKO /vraa se na scenu i za njim Odadija cupkajui/ Izlae se velikom
iskuenju, Odadijo... ja ti elim da istraje...
ODADIJA Makar se ja pripomogao malo i rukom, neu vas razoarati...
DRAGOJKO A sad idi da ga pita da li mu je ta po volji.
ODADIJA Znam Arsin odgovor i da ga ne pitam: vie voli Slavku nego kamilavku...
DRAGOJKO Svoje znanje zadri za sebe, trebae ti, a njega pitaj onako kako sam ti
naredio. /Arsa ustaje i uz muziku ide ka rampi, Dragojko brzo pobegne sa scene, a
Odadija skakue Arsi u susret/
OKICA /dojuri na rampu/ To je neki Arsa... dodue, Dragojkov sin od ene prve, al' ovde
je sad u zapeku... /pobegne sa scene/
ODADIJA /klanja se pred Arsom/ Da li je tako togod po volji mladom ajgiru.
ARSA Mora mi pomoi da ih sve pokoljem... /dune sa scene, Odadija otskakue za
njim/
DRAGOJKO /ulete na scenu sa Okicom/ Mora ga skovitlati da s tobom dune u svet...
OKICA Ko e ti zgrejati krv staru ako ja odem.
DRAGOJKO Ma ti brzo rividiraj stav, a njega u se ja odrei preko malih oglasa... nee
mi vie biti sin... /dune sa scene, Okica odjuri za njim/
OSTOJA /doleti s Arsom/ Dragojko je totalno izlapeo... hteo bi, a ne moe...
ARSA Svejedno, mogu ja za obojicu, ti opet npta ne gubi...
OSTOJA Znam, al'ima kad se on po ceo dan upinje, pa da mu prsnu vratne ile... dahe
ko pas na suncu... samo ga treba uhvatiti kad baldie s veticom... /poleti sa scene i za
sobom povue Arsu/ NJoj kurum u elo, a njemu uzica i brnjica... /izleu sa scene/
DRAGOJKO /ulee na scenu gurajui ispred sebe Odadiju/ Ti si mlad, a ona je baba...
ODADIJA Al' ni kod babe nema dabe...
DRAGOJKO ini ti se, baba prima koji ima, nee ti odoleti... /gura odadiju ispred sebe,
polaze sa scene/ A meni e to biti adut da je se kurtaliem...
OSTOJA /ulee na scenu zagrljena s Okicom/ Otvori ljubav i sa ocem, i sa sinom...
OKICA Bih ja, al' bojim se oni su od raskida... /zadie suknju/
OSTOJA /utine je/ Jedra si, ne boj se... na tebi e se zakrviti i poubijati... /obe se
zacerekaju i odjure sa scene/
DRAGOJKO /dolee na scenu drei se s Arsom pod ruku/ Ti mi bar, sine, mora ii
naruku da likvidiram zaverenike...
ARSA /UPLAI SE! Koje...
DRAGOJKO Ostoja se lie s Okicom... i sa Odadijom... slizali su se... /poleti sa scene i
za sobom povue Arsu/ NJih emo uz zid... /izlaze/
OSTOJA /ulee na scenu bacajui se Odadiji u naruje/ Ubij ih iz zasede kad ti se
najmanje nadaju, pa e ti mesto u mom krevetu biti zagarantovano...
ODADIJA Nije da ucenjujem, al' drugi mi nude bolje uslove...
OSTOJA ekaj, nisi uo do kraja... obaka ti sleduje besplatan stan i ogrev...
ODADIJA A varijabilni deo.
OSTOJA Sve zavisi od uinka, kako se pokae... /ona hoe da ga zagrli, ali joj on
izmakne i pobegne sa scene. Ona odjuri za njim/
ARSA /dolee na scenu nosei Okicu u naruju/ Odadija ti je neveran, Okice... moe
vrlo lako jo i neku bolest da ti uveze... Radije mu danas suni u rakijicu tucano staklo,
nego da mu sutra tuca panske bubice... A ja u Ostoju zaivijati i onda spokojni
moemo na referendum...
OKICA Svejedno e kao prvi kandidat na listi ostati Dragojko, a mase ti iz zaleta udaraju
murei na prvog... I onda ostade on da tipka i pipka... za tebe slaba vajda... i nadalje da
gleda iz prikrajka, drob da ti se kida od uzdaha...
ARSA /hvata Okicu za ruku i vue je sa scene/ Ma da udesimo samo malo jau promaju
na rek... da iskosimo politika strujalja... matori je na ivici groba... od jedne promene
survae se u raku i onda ostadosmo nas dvoje da popujemo... /izlaze sa scene/
OSTOJA /dolee na scenu sa Dragojkom/ Ma jesi li ti orav i gluv...
GENA /proviruje na scenu/ Muuuuuuu...
DRAGOJKO Oko granice su registrovane koncentracije motorizovanih grabljivica. A
pseto u mojoj dui zloslutno laje ve tri dana, moram ja to oacovati. /brzo odlazi sa
scene/
GENA /u istom asu gena se kao bik zatri na Ostoju/ Muuuuuuu... /Ostoja se izmakne i
on proleti/
OSTOJA Da vidimo kad lupi glavom o zid, hoe li biti pitomiji... /on lupi glavom u zid
okrene se dva tri puta u krug/
GENA Muuuuuuuu... /opet poigrava u mestu i ustremljuje se na Ostoju/ Muuuuu...
OSTOJA Tvrda glava... /brzo sa sebe skida crvenu suknju, a kako nema ni podsuknje, ni
koulje ostaje u gaama/ Al' moe biti da juri i za suknjom na tapu... /brzo stavlja svoju
suknju na tap, pa draka Genu, on se ustremljuje glavom na suknju, pa opet, pa opet/
GENA Muuuuu... muuuuu...
OSTOJA /kad ga malo izmori suknjom, pone ga ekati po leima ne bili ga
odobrovoljila i zaista on se primiruje/ Ko si ti...
GENA Volina... muuuuu...
OSTOJA Kao to sam i pretpostavljala: niko i nita... ali ja u te izmisliti i lansirati...
/vabi ga suknjom i on posluno odlazi sa scene za njom i njenom suknjom na tapu u
odlasku/ Samo dok se naviknu na tebe, posle... /izlaze sa scene/
DRAGOJKO /sav zapenuao ulee na scenu/ Turisti se razmileli, pa samo kljocaju li
kljocaju fotografskim aiaratima...
OSTOJA /vraa se na scenu, obuena, pa pravo na Dragojka/ ak je i natalitet izmakao
ispod kontrole mera, ne zna se vie asni krst... svi listom prieljkuju tvoj brzi kraj...
DRAGOJKO E, oko tog krajika emo se jo ogledati...
OSTOJA Ali nemoj posle pri deobi resora zaboravita ko ti je prvi skrenuo panju na
eventualije... Sad u ja u tvoje ime izvrita deratizaciju svih podzemnih agentura, mranih
sila i trakalica... /izlee sa scene/
DRAGOJKO Ti mi, eno, jo jedina misli dobro... Sumnjivo mi je to tvoje neprirodno
dranje... /izlee sa scene za Ostojom/
ODADIJA /dolazi s jedne, a Okica s druge strane, pa se opet prihvataju onog svog
tekog rada/ Auh, Okice moja jadna... Pa ovde su svi ni za jednog, jedan i ni za kog... ko
li e preiveti...
OKICA Mi emo im zapriti orbu svojim jedom, jer gde svako svakog bije, svak' se bije
da dobije... daj muziku nek' zalije... kreni... tu... /tu. promena ritma/
DRAGOJKO /dolazi i sa njim dolaze Ostoja i Arsa/ Aj, sat kae treba da se spava... /svi
se skidaju. Arsi koji je ve smakao pantalone i ostao ugaama/ to si se i ti ve razgaio...
ARSA /zbunjeno, postieno/ ma tu jedna stade da me moli: "Budimo, Arso, oboje goli..."
/Ostoja brzo odlazi sa scene/
DRAGOJKO /besno/ Dostojanstvo ... a dobar ugled... zna da su ti noge taike i
krivudave...
ARSA /brebolje oblai pantalone/ Ma to ona... al' ja neu, jer bojim se nazepu...
DRAGOJKO Neka ona i bude gola k'o od majke roena, tebi gae nita ne smetaju...
ARSA Ma zaljubih se u nju...
DRAGOJKO A obaka to se ti i ja moramo jo i sa tribina oglasiti narodu... pritei
kolane...
OSTOJA /ulee na scenu/ Gde je kibla, bre...
ODADIJA E, sad u jo biti i vozmajstor... /vue kiblu ka Ostoji/ Milostiva je izrazila
elju nakaniti se pred spavalje... /Ostoja izlazi sa scene, odadija s kiblom odlazi za njom.
Okica kupi alat i odlazi na drugu stranu. Dragojko i Arsa se penju na tribine, na dva
suprotna kraja pozornice/
DRAGOJKO /govori sa tribine/ Pa zato... pa zato... Pa zato ovek ivi...
ARSA /govori sa tribine/ Zato to.je svetlost dobra...
DRAGOJKO Ali ko eli da se obogati plugom, taj mora sam orati...
ARSA I zato se laari ne smeju niemu predavati do svojim laama, jer voda nosi...
DRAGOJKO I vetar okree...
DRAGOJKO I ARSA /otpevaju kraj u duetu/ Uputene lae o hridi se razbijaju... /oni se
lagano sputaju s tribina. okica tiho dolazi i za sobom dovodi sedam reduica/
OKICA /tiho reduicama/ Hajde sad, ne eprljite...
7 REDUICA I OKICA /igraju i pevaju kao vile; arobno, ulno i pomamno, okome se
na Dragojka, a on se meu njima ponaa kao da je sve to samo njegovo privienje. arsa
seda na svoj tron i odsutan je/

Na kukavna kukavica,
na verena verenica,
na kamena kamenica,
na nalona nalonica,
na nametna nametnica,
na Srbina Srpkinjica...
Tavala, tavala,
vatro kako zna
ivot da nam da,
ivot da nam da...
Tavala, tavala,
vetre kako zna
krila da nam da,
krila da nam da...
/sve ee kidiu svojim arima na Dragojka/
DRAGOJKO Eh, tako lepozrane, a nita me ne grejete...
7 REDUICA I OKICA /jo pomamnije/
Tavala, tavala,
travo kako zna
ljubav da nam da,
ljubav da nam da...
DRAGOJKO
Hladno mi se sve neto oko srca hvata kao da ste guje...
7 REDUICA I OKICA /jo pomamnije, poslednjom snagom/
Tavala, tavala,
vodo kako zna
snove da nam da,
snove da nam da...
DRAGOJKO /poslednjom snagom volje im odoleva/ Dau vam ja kamen u glavu... /i
bei sa pozornice/
ARSA /najednom ustane sa strona/ Okice...
OKICA /lagano mu prilazi, reduice je prate/ Da kae jednu re ja sam gotova, al' ti budi
ovek...
ARSA Sluaj me, Okice, i neu te tui.
OKICA Al' ako si mi prijatelj, ne trai mi veresiju...
ARSA /najednom otro/ ta to krije u koulji.
OKICA Dva grozda tamnjanike...
ARSA Doi da se amiziramo.
OKICA Ne da mi se...
ARSA Novo ti se javlja, a staro ti se ne zaboravlja.
OKICA Odluie gol-diferencija...
7 REDUICA I OKICA /najednom oko Arse zaigraju pomamno/
Tavala, tavala,
sunce kako zna
osmeh da nam da,
osmeh da nam da...
/Arsa pokuava da uhvati Okicu, ali mu ona uvek za dlaku izmie/
ARSA Ne izmii, prkosna utvaro... prii da te samo pomilujem... to bei...
OKICA Zato to od milovanja do silovanja nije daleko...
ARSA Mnogo si mi nervozna odjutros, znam ko je kriv.
OKICA LJubio me nije ve nedelju dana...
7 REDUICA I OKICA /opet sunovratno zaigraju oko Arse/
Joj, pa su pusta
oednela usta...
Joj, pa su pusta
oednela usta...
/Arsa nikako da uhvati Okicu/
ARSA /najednom nabusito stane/ Dosta.
OKICA ta ti je.
ARSA ta je vama. Igrate, pevate, a kui hleba nemate. K'o iskre: sad ih vidi, sad ih ne
vidi... tuga me je skolila...
OKICA Ti ima za ime i zaaliti, a nama je svejedno.
ARSA Ono to je danas ubre, to e sutra planuti ivotom i zelenilom...
DRAGOJKO /najednom se stvori na tribini i odozgo govori/ A ova zelena vatra e
utrnuti... /Arsa se penje na suprotnu tribinu/ Ostae samo pepeo i uljag...
ARSA /govori s druge tribine/ Doi e i jesen i slana...
DRAGOJKO A mene nee vie biti na ovoj platformi...
DRAGOJKO I ARSA /otpevaju kraj u duetu/
I ja u biti
samo prolost...
I zaborav, i zaborav.
/Arsa se izgubi sa tribine, a dragojko j/agano silazi sa tribine na scenu. reduice se
razilaze, odlaze sa scene, a Okica ide Dragojku u susret/
OKICA A zna li ta je dobro za mermer, Dragojko.
DRAGOJKO Ne, nikad.
OKICA Ja u te nauiti, ali onaj koji to bude radio, neka me spomene kad mene vie ne
bude bilo.
DRAGOJKO Govori li ti o mome ili o svome spomeniku.
OKICA O tvome, Dragojko... o tvome... ostavi samo u amanet da ti spomenik briskaju
lanenom krnom i terpentinom... caklie se k'o biljur... A za mene neka samo prozbore:
"To je nas nekad davno Okica nauila..." /preko pozornice protri Odadija/ to li ovaj
moj ovek opet leti kao muva bez glave.
DRAGOJKO /Odadija opet pretri preko pozornice/ Odadijo, jesi li to ti... Odazovi
se...
ODADIJA /hitro dolazi pred Dragojka, a Okica se iskrada sa scene/ Pogibe Dragi...
lovei ribu u Tamnavi... Kao da je neko prekratio fitilj.
OKICA /brzo dolazi i obraa se Odadiji/ Jezik pregrizao, biraj rei... /odlazi sa scene/
DRAGOJKO aljite deputaciju neka u znak poniznosti operu sudove nad otvorenom
rakom.
ODADIJA A u kojoj intonaciji.
DRAGOJKO Sve u duhu: ni luk jeo, ni luk mirisao...
ODADIJA Znai, ubila ga bastra i medljika.
DRAGOJKO I da nijedan delegat ne bude bez crnog flora na tikli.
OKICA /opet brzo dolazi i obraa se Odadiji/ Pazi, ovee, u kui prevarenog nikad o
rogovima... /odlazi sa scene/
ODADIJA I prte mu, kao to vam rekoh, granata u ruci... nije stigao da je dobaci od
sebe u reku.
DRAGOJKO Mirie mi to na sabotau... Okice...
OKICA /brzo dolazi i obraa se Dragojku/ Ako e moj glas prevagnuti: rokirajte ajvana...
/odlazi sa scene/
DRAGOJKO Al' treba tome dati obeleje... Desetkujte marvu.
ODADIJA Da ne prenaglimo... probiemo plafon...
DRAGOJKO Ja sebi neu da uskratim nita.
ODADIJA Privrlji kamarilu.
DRAGOJKO Znam, ali kako u biti i ja sam srean kad su svi oko mene nesreni.
ODADIJA Molim, u redu... ali orijentaciono treba da se zna... trebae tu, priblino oko
stotinak ranjeva... neki manje ili vie... kod astronomskih cifara dinar-para kuu ne
obara...
DRAGOJKO Pa zar niste sruili plot, Okice...
OKICA /brzo dolazi pred Dragojka/ Onako, brate, kako si komandovao, jesmo: s plota na
komuinu, s komuine na plot...
DRAGOJKO I daj sad jo. Okice, kondir za Odadiju i balon iiore, da zalijemo
ratifikaciju, ia smo mirni. /Okica urno odlazi/
ODADIJA A motike u kotarke meu filaretne, pa glavu u hladovinu, a zadnjicu na
sunce da se ravari... ko ti daje...
DRAGOJKO Ali samo hitro, ljudi; para dolazi na jednoj, a odlazi na stotinu nogu
pribojavam se deficitarnog bilansa, a Arsa opet moe da nam bane svakog asa... znate
kako on zakera... trai da sve timuje u milimetar...
ODADIJA Ma zar se taj zvekan nije vratio u mesto roenja, onako kako si ga ti pred
svima poslao u parlamentu...
OKICA /dolazi/ More, ne vraa se za seljakom natrag na selo ni pas koji je doao za
kolima, samo ako li u varoi olie kasapski panj, a nekmoli Arsa... svrena stvar... /odlazi/
DRAGOJKO uje ta ti Okica kae... ne podlee taj uticajima, titi ga ioslaniki
imunitet... Okicu ta posluaj i nee se pokajati... /odlazi/
ODADIJA /osvrui se za Dragojkom/ E, to ti je ovaj na Dragojko uan... svaka mu
re ima najmanje po dve, a neka i po dvanaest repova... pa sve u fronclama, vredi brat
bratu od est meseci do dve godine... kako god je obrne ona tri...
OKICA /dolazi/ Kako si uspeo da dogura po ovom kijametu.
ODADIJA Na belom konju.
OKICA Gde ti nae sneg i led u avgustu.
ODADIJA E, pa moja grudva leda od srca se odvojiti ne da.
OKICA I jesi li usput bar opipao puls mase.
ODADIJA Aha... puls mase je u ravnotei sa zveckanjem kase... a onet zveckanje kasa
je u ravnotei sa klackanjem klasa...
OKICA Pssst... tie malo govori... ini mi se da je pri izlasku ostavio uvo ispod praga...
DRAGOJKO /sumanuto ulee, kao da eli da ih preplai/ Zaboravih da ti naloim,
Okice... Raspravi erek, pa mu frikando uvi u renuinu, da ponese za kljusu, kad poe...
/Okica urno odlazi/
ODADIJA Zar opet sve meso lisicama.
DRAGOJKO Pa svakom svoje, na ravne asti.
GENA /ulee, pa pravo pred Dragojka/ Ma molim vas lepo, Gena...
DRAGOJKO /odgurne Genu od sebe/ Kasnije, nemam sad vremena... /Gena se pokorno
klanja i povlai se sa scene/
ODADIJA A nema, Dragojko.
DRAGOJKO Tebi se zna: hleb.
ODADIJA E, pa izvinite, al' za to ete se ubrisati... ne ivi se samo od suva leba...
DRAGOJKO Kad ga ima na pretek, ne ivi se, znam... ali kad ga ponestane, da vidi
kako se onda ivi i od tvrdih i kiselih okrajaka!... ta kae...
ODADIJA Kaem: s punim ustima se ne govori...
DRAGOJKO Ko ta radi, ti preiva.
ODADIJA More, puna mi usta bola, pa nikako da progutam... a ne usuujem se da
pljunem...
OKICA /dolazi/ Kreveti su razmeteni...
DRAGOJKO Poi sa mnom, Okice, da me ututka... je l' moe...
OKICA Nadam se, jer ena ti je, Dragojko, k'o i voda... gde je jednom leala opet e
nadoi...
DRAGOJKO /Odadiji/ A ti, Odadijo, upamti, da se ne pljuje u anak iz kojeg se kusa...
/poe napred, ali Okica ne ide za njim, on se osvrne, pa kad to vidi zastane/
ODADIJA Za toliko sam i ja pismen...
DRAGOJKO Gde, more.
ODADIJA U lakat i lea... Jeo sam ja hleba iz mnogih furuna... Nego, red je, valjda, da
i ti meni odgovori na jedno pitanje... /poleti do vrata, pa ih stane klatiti na arkama.
arke cvile/ ta ovo rade ova vrata...
DRAGOJKO Cvile.
ODADIJA Podmai ih, pa nee cvileti.
DRAGOJKO Na, dri, nezasita alo, nasiti se... Hajdemo mi, Okice, to si zastala na pola
puta... Gleda me kao da u te pojesti...
OKICA Neemo mi jedno drugo, znam... nego neto mislim da nas oboje ne pojede
pomrina...
DRAGOJKO I za to ima leka, daj sveu... /Odadija brzo zgrabi sveu, zapalije i poe
napred/ Kuda e ti.
ODADIJA Pa da vam drim sveu, rekoste li... /Dragojko besno dune sa scene/
OKICA /im Dragojko dune/ im kroimo, ti utuli sveu... /Odadija dune sa scene, na
scenu u istom asu ulee Dragojko/
DRAGOJKO E, sad mi ga je do brade... /mahnito odjuri sa scene/
ODADIJA /ulee na scenu/ Sluaj, da ga ebujemo... Odoh ja po ebe... /dune sa scene/
DRAGOJKO /ulee na scenu/ Ti duhni u plamen, a dalje u ga ja preuzeti na rukovanje...
Bie on probni balon u ariji, taman nam je naleteo... zbog njega e popadati jedanaest
vlada, k'o to padaju kegle na kuglani... /dune sa scene/
ODADIJA /ulee na scenu zaogrnut ebetom/ Kad te presamiti, ti cikni da mu zagluhnu
ui... I pazi kako e se praakati; udri ga tiklicama sve niz plea... da mu odbije
bubrege... /osvrne se/ Ide li, Dragojko...
DRAGOJKO /van scene/ Ko tele na klanicu... beeeeeeeeeee..... tek to nisam...
OKICA A ja rekoh izvrdae u poslednjem asu, kad vidi ti njega... nee da se raskritikuje
ni za ivu glavu... ba mu je sueno da skikne na noanjem plenumu...
ODADIJA E, pa neka mu je laka zemlja... ne moemo se poaliti na njegovu
nedisciplinu... /osvrne se/ Hoe li skoro, Dragojko.
DRAGOJKO /van scene/ Hajdete vi napred, eto mene za vama...
OKICA Taman da zauzmemo busiju... hajdemo... /ona i Odadija odlaze/
ARSA /naas se pojavi na tribini/ Ovamooo... Ovamooo... Ovamo...
DRAGOJKO /dolazi na scenu i gleda u arsu na tribini/ Jedni vuku onamo, drugi vuku
ovamo... svako na svoju stranu, a kola stoje u mestu...
OKICA /proviruje na scenu/ Ovamo, ovamo...
ARSA /sa tribine/ Ovamo, ovamo... /Arsa se gubi sa tribine/
DRAGOJKO /ne zna kuda bi/ Doi u, priekajte.
OKICA /izlazi na scenu i za njom Odadija/ ta je sad opet tako nenadno.
DRAGOJKO Zovu me na telefon neodlono... /brzo odlazi sa scene/
ODADIJA Ha... drakaju, drakaju... to ti je sudbina... izmae nam za dlaku...
OKICA Nisi ti srene ruke... /besno odllzi sa scene i za njom Odadija/
ARSA /opet se pojavljuje na tribini/ Ovamo, ovamo.....
DRAGOJKO /dolazi na scenu/ Ko je to bio, sine?
ARSA Putnik.
DRAGOJKO Drugim reima: sumaren... lutajui nijun... Zanima me samo kakvu li on
sreu lovi u ovom naem mutljagu.
ARSA Zalutao u mraku i igumi gustoj... pa moli za nrinudni smetaj... dva kvadratna
metra, jedno oence, kae... velika je Azija... i integracija... i bezuslovna kapitulacija,
kae... Zeml,o, Indijo... Kae: restauracija... liberte, egalite, fraternite... da od popa bude
ovek... dvadeseti vek je, kae...
DRAGOJKO Lae, ubre...
ARSA avo e ga znati,... moda trai i politiki azil, ne razumem ba najbolje jezik
kojim govori... nit je levi, nit je desni...
DRAGOJKO Dvanaest posto, za svaki sluaj... ili eventualno: dinar na banku... nae
nesebino bratstvo e ga toliko kotati, reci mu... a ja odoh da prilegnem...
OKICA /proviri na scenu/ Ovamo, ovamo... /Dragojko poe, ona se povue/
ARSA Stani, oe... /Dragojko zastane/ Zar si zaboravio na na zavet koji smo zapisali na
pesku...
DRAGOJKO Kako iae ta melodija, neto se ne seam...
ARSA: Kad kepeci budu sveci, kada ae budu flae, tada e se raskantati celo drutvo
nae...
DRAGOJKO Auh, bre, sine, to ba: gala ivot ili smrt... makar i na kredit... samo grabi,
na vraanje i ne misli... a anuiteti rastu li rastu...
ARSA Na pesku zavet upisan tako stoji...
DRAGOJKO Stajao je, sinovac... vrsto k'o na vodi, dok nas nisu prikljetili sa svih
strana..... nema vie kredita..... nema vie zaveta... voda ga je isprala i vetar ga je
oduvao...
ARSA A iz srca tvoga, ale, neka ga je lepojka drapnula...
DRAGOJKO Ne, Arso... sine, ne... nego zbog tih jakih vetrova i nemirne vode, crii sine,
ne vredi vie davati nikakve zavete... svima je to oproteno...
ARSA Mnogo tota je oproteno, Dragojko, ali nita nije zaboravljeno... i ustreba li ono
e se povampiriti...
DRAGOJKO I da hoe, neka e... a moda i nee... to se ne zna... Tek ne moe se stalno
u samrtnom strahu iveti... Uvek je bolje umirati nego umirati i na ivotu se usmrdeti...
ARSA Nije ni smrt ono najgore, kae.
DRAGOJKO Ja sam samo rekao da se i ona da gradirati.
ARSA Pa hoe li onda poi bar u pratnji.
DRAGOJKO Hou, ako e se ti isprsiti da plati taksi.
ARSA Do dvadeset i sedam puta plaam... /gubi se sa tribine/
DRAGOJKO Priekaj samo da im izdam direktive kako e se drati dok mi budemo
relansirali... Okice...
OKICA /dolazi bunovna, polunaga/ Ako se to opet neko od tvojih oklembesio da
telefonski urgira zbog loe proe, mogao si mu komotio i sam bez mene odvratiti da su
sva afirmativnija mesta u kvorumu ve bezecovana...
DRAGOJKO Al' ako nam on u trampu nudi neto al' pari.
OKICA More, Dragojko, koji prosi taj ne deli, proi ga se... /odlazi/
DRAGOJKO Dobro, onda ti ispeci jaje na eravici, pa ga onako vrelog rasioluti i brzo
mu natrljaj nos...
ODADIJA /ulee bunovan, ullaen, polunag/ ta ja to ovamo na krajnjoj periferiji
ujem da se opet pootravaju mere...
DRAGOJKO /u odlasku/ Nee se nakon toga jajara nikada vie nakaniti da sikaloki...
/izlazi sa scene/
ODADIJA Ja sam mu trn u oku... /izleti sa scene/
ARSA /opet se pojavi na tribini/ Ovamo, ovamo... Potri uzbrdo, Dragojko... potri...
Taksista guna... aava nas i gustiom i bistriom, a za sebe naruuje Simens-
Martinove pei na na teret...
DRAGOJKO /ulee/ Ba se taj personal raspojasao: make hrane, mievi nam siti, a
policajci prebijaju kecu rebra... Ambare nam olakae, dola vimena majke otadbine k'o
prazne kese... a urke podivljale od gladi svakovrsne, pa lete preko neba k'o akrepi i
zlodusi...
ARSA Samo neka nastave tako hrkati, nee ga majci srkati...
DRAGOJKO I ja im to potpisujem, kart blan... /Arsa se gubi sa tribine, Dragojko tri uz
stepenice na tribinu, Okica i Odadija dolaze na scenu i uplaeno gledajuza njim.
Dragojko se takoe gubi sa tribine/
ODADIJA /prellaen do smrti/ ta je ovo, eno... na sve strane itaju i poje... Je l' to
danas neki svetac...
OKICA Aha... sveti sedi, pa jedi... Al' ako li samo jednom dopadne u moju nostelju,
ee e on posle navraati... promenie stranku... umanjie maru... zalepie marku...
pitau ga za aru... /odleti sa scene/
ODADIJA Moda e i zakovrnuti... ali ipak, mislim neto... i da rane zaleimo, oiljci
e ostati... /vie za Okicom/ I nema, bedo, tog kaputa, ni pelerine ispod koje emo gubu
na leima sakriti..... nema... ostadosmo mi grbavi doveka...
OSTOJA /bane na scenu, prepadne Odadiju/ A ta ti radi ovde sam u zlo doba...
ODADIJA Uhodim uhode, to se kae... Ja motrim na tebe, ti motri na mene, pa ko pre
stigne da raportira, onome i zasluga... More... ni noga nam nozi ne misli dobro, a o
nekom poverenju ni traga... humanizam u panjevima... Sve se to sad kod nas dalo po noi
u svakojaka nadziravanja i grabe... Otiao bih odavde to dalje.....
OSTOJA Snizi malo temperaturu, Odadijo, snizi... jer to dalje ode, smrti si sve blie...
Nego si ti u stvari smalaksao, a...
ODADIJA A ti, Ostoja.
OSTOJA Ja ne mogu ni trenuti... priviaju mi se sve kao neke ugave ovce u trnju... i kao
da neto bleji...
ODADIJA oboe.
OSTOJA Moda...Ne znam ta je, ali lepo ujem da neto svu no mljacka... kao da kroz
ljam gazi, a sve pazi da se ne ukalja... I htela bih ga uti tu na srcu, jer bojim se u snu e
mi prohujati... Al' samo li sklopim oi, eto mi sve nekih kao dezena: utih lauraa,
crvenih ribljih kostiju i kao pepita, vie neto kao so i biber... te se trzam, pa sve i na snu
drim odkrinuto uvo, ne bi li ula irognozu vremena za naredni klasifikacioni period...
/neto jei, stenje, hui, uje se sve jasnije/ Pssssst... /ona hoda po tragu zvuka/ Doi,
doi... samo na prstama, da ga ne prekinemo... /Odadija ide za njom, zvuk se udaljuje
postepeno/ evo ga uestava... i sahne... /ona po tragu zvuka 0dlazi van scene, odadija
odlazi za njom/
ARSA /najednom se pojavi na tribini/ do jutra e pljutati karte... geografske...
topografske... politike...
DRAGOJKO /najednom se pojavi na suprotnoj tribini/ I pljutae zvezde... po vodi, po
epoletama i po ekranima... i voda e ibati po pesku...
ARSA Lanci e zveati io betonu... I mleko e srpsko vekovima ikljati iz Skadra na
Bojani...
DRAGOJKO I ARSA /zavre u pesmi, u duetu/ Bogom brate, Rade neimare,
ostavi mi prozor na dojkama,
isturi mi moje bjele dojke...
/Dragojko i Arsa se izgube sa tribine/
OSTOJA /dolee usplahirena i za njom dolazi odadija/ Pa ko je... ko je... Ko li je
ljudima san razbio...
ODADIJA ongler.
OSTOJA Misli: Dragojko.
ODADIJA Bez insinuacije; ja ga nisam imenovao... Znam samo da je onglirao
snovima, kao to ongler onglira porculapskim tanjirima u areni... I dok su mu ruke bile
vrste, arolija se vrtela...
OSTOJA Usta su otila na potiljak... i svi su najednom progovorili iz malog mozga...
ODADIJA Oi su se popele na teme... i pogledi su zabludeli u visinama, nikome vie
nije bilo do tednje... a ono malo preostalih zadubina kerovi su zapiavali.....
OSTOJA Nos se spustio na bradu... i svima je kosa poela iz obrva da raste, kao u nekoj
eri mode niskih ela i visokih dupeta... /izlazi/
ODADIJA Te se tako i palac, kao to ti rekoh na poetku, podvukao i skliznuo ispod
kaiprsta, a dva prsta na planu; dve hiljade kilometara zemljom... hodoasnici se
razvalie, a nigde ne stigoe... I tako... pa tako... opettako s poslednjom reju na usnama:
blizu smo, na domaku... tinjae oni... A opijeni snovi se kreveljie na krivom ogledalu,
sve dok mu ruka ne zadrhta... /ostoja se vraa na prstima/
OSTOJA ongleru.
ODADIJA Bez insinuacija, nisam ga imenovao... Znam samo da je ogledalce palo na
kamen... i rasprtalo se... A onaj ispremetani san niko sad vie ne zna da sastavi, nego
svako ivi na pare... pa daj ta da.
OSTOJA Hoe li onda bar ti meni, kao ovek oveku, pevati neto lepo i razumno, da
zaspim na tvome ramenu.
ODADIJA Kako plaa.
OSTOJA Po uinku, u naturi... kad ve niko nita bez plaanja ne ume da uini...
poinji... Al' ako si kadgod pripaljivao cigaretu duvana, ti zna da ne treba potezati dok se
ne razgori palidrvce... nemoj biti nestrpljiv, moe samo da plane i odmah da se ugasi...
ODADIJA /zapeva u pratnji tihe bleh muzike. njegovu pesmu s ostojinim upadicama
prihvatiti kao asocijaciju na ljubavni in/ Ostoja, Ostoja...
OSTOJA Malo lake, pregoreu...
ODADIJA Od sto kila gospoja...
OSTOJA Nemoj sad, ekaj da potraje...
ODADIJA ta si jela, ta si pila...
OSTOJA Teraj sad, teraj...
ODADIJA Kad si od sto kila...
OSTOJA Stani, prekini, nemoj jo...
ODADIJA ta si jela, ta si pila...
OSTOJA Sad, sad!... hajde, ajde...
ODADIJA Kad si od sto kila...
OSTOJA Teraj... /Odadija ne peva dalje, ona se mui/ Pa to si... to... zato si ba sad
prestao...
ODADIJA Godi mi da te secam.
OSTOJA I to mi je hvala to sam od tebe ubojaka preko noi nainila pretendentom.
ODADIJA Na veala.
OSTOJA Ti zna ta sleduje ljigavcima, ubiu te.
ODADIJA Nisam ja od onih ljudi koje bi ene mogle ubiti svojim arima. /izlazi sa
scene/
OSTOJA /poleti za njim/ Ako e me prodavati, onda me bolje ubi ti sam svojom rukom.
/izlazi sa scene/
ARSA /ulee na scenu nosei u naruju polunagu okicu/ Belo volim, Okice... tvoje belo
telo... /sputa Okicu da stane na noge/
OKICA Al' belo je i oporo u svojoj nevinosti, nemoj ti da se prebaci, Arso, u raunu...
belo, belo, pa isto ga ne sme dotai, da ga ne uprlja... /arsa je grli i lagano lomi, sputa
je na tlo/
DRAGOJKO /najednom se pojavi na tribini/ Ako zna, sine, kakav je miris belog
oleanderovog cveta... /Arsa se prepadne i skoi sa tla kao oparen na noge, a Okica
iskoristi guvu, pa pobegne sa scene/ Domalo prija, a posle glava da prsne... /izgubi se sa
tribine/
ARSA Od crvene bulke na jarkom suncu da oslepi... a od utog ljutia se bljuje... Sve
to je lepo, otrovno je... Okice, gde si... /mahnito je svuda po sceni trai/ Gde si... Gde...
/u najeem oajanju zapeva, u odlasku/ Gde si sad, da ti ujem mio glas, da ti grlim viti
stas... /izlazi sa scene/
ODADIJA /uleti besno, ostoja leti za njim, lepi se uz njega, a on je grubo gura i izmie
od nje/ Ubi se sama.
OSTOJA Nemam snage, Odadijo... potkrepi bar moje ranjeno srce...
ODADIJA Potkrepi danas, potkrepi sutra... i dokle se ti, Ostoja, misli tako krpiti.
OSTOJA Pocepa se na popu mantija, a nekmoli na oveku biografija, Odadijo... Sve se
to prekraja, umee i krpi... A ja mislim samo: dok traje.
ODADIJA Pa nee veito.
OSTOJA To ja znam najbolje.
ODADIJA ta zna.
OSTOJA Uz suvo drvo i sirovo gori, to ja znam.
ODADIJA A ta to ta...
OSTOJA Pa ne podstie se iverjem rasplamsala vatra... e, to je to... /plae/
ODADIJA Koje... to plae... ekaj, razmisli... I raniraj malo mider... /on je pomae
da se postepeno obnauje/
OSTOJA Eh...
ODADIJA Napuni grudi sveim zrakom da te podboi... /pomae joj da se postepeno
obnauje/
OSTOJA Ah...
ODADIJA Opusti se, bretele su ti zasekle u ramena... /pomae joj da se postepeno
obnauje/
OSTOJA Oh.....
ODADIJA I dugmence na pojasu moe pomeriti najmanje za jo tri prsta... /pomae joj
da se postepeno obnauje/ Jesi li se uverila... Gladnom ne vredi drati simnozijume o
ishrani, nego mu valja makar ta dati da pojede... tako...
OSTOJA Tano... zna da sad bez prnja, zaista, mnogo slobodnije diem ovako gola...
ODADIJA Pa k'o istina.
OSTOJA Runa.
ODADIJA Svakom dostupna.
GENA /uleti, pa pravo na Odadiju/ Ma molim vas lepo, Gena...
ODADIJA /odgurne Genu od sebe/ Kasnije, nemam sad vremena... /Gena se pokorno
klanja i odlazi sa scene/
OSTOJA Uzmi me ako je tako... dokai na dslu...
ODADIJA Trai ti jarca za batovana, trai!... Daje ti se riba maku na uvanje...
OSTOJA More, nije svako ovek ko nosi gae...
ODADIJA E, sad e videti jesam li ili nisam... kad kosti stanu da ti krckaju, rei e
mi... /poleti ka Ostoji/
GENA /uleti, pa pravo na ostoju, pre Odadije/ Ma molim vas lepo, Gena...
OSTOJA /besna to joj kvari raune, grubo odgurne Genu/ Kasnije, nemam sad
vremena... /Gena se pokorno klanja i odlazi sa scene. Ostoja brebolje odadiji/ Uzimaj
me, uzmi...
ODADIJA Predomislio sam se u meuvremenu... Uostalom, vai kako smo rekli... Ali
sad mi prvo bez nervoze i urbe reci: ako ko tebe ne bude hteo, zar i ti sama nee koga
namamiti kad ja odmaglim.
OSTOJA U Srbiji kau, tugo moja... u Srbiji kau, da je ono to ena zakolje mrcina...
ODADIJA A ti stavi soni tuak meu noge, pa onako s tukom kolji...
OSTOJA /zarida/ To bi bilo vie posno, nego ponosno... to bi bilo vie slaspo, nego
strasno... to bi vie samo bilo, nego to bi bilo milo...
ODADIJA Plai, plai... opet ridaj... Ali kad se rastrezni od ljubavnog pijanstva
postae ti sasvim jasno, Ostoja, da je ovek ovek... i ena je ena... u krajnjoj liniji
svejedno je koji je i koja je...
OSTOJA Svejedno je sad, Odadijo... sad kada je ivot izjeo sve nade, kao pas pitu...
ODADIJA Ali tepsija je ostala.
OSTOJA Samo olizana tepsija... Zato je svejedno danas... ali nekad... oh, nekad...
ODADIJA Bila si mala ilinica, je li.
OSTOJA Preklinjem te ne pitaj dalje...
ODADIJA Reci, more, Ostoja, pa koliko zasee... neka i zacepi... Sve e to Dragojko
ispatati kad kljokne... /polazi/ Na njega emo natovariti i njegove i nae grehove... Doi
ovamo, da provirimo... /Ostoja polazi/ Pst... Okica s njim u krevetu izvodi diplomatske
aktivnosti... /zajedno se zacerekaju i izlaze sa scene/
DRAGOJKO /dolazi nosei u naruju polunagu Okicu/ Zato da tua radost, Okice,
pokriva nae zajedniko oajanje... Dokle emo mi pred svetom iveti od radosti za tuim
napretkom... /sputa Okicu/
OKICA /Okica stane na noge, ali glavu naslanja Dragojku na grudi/ Ne znam, Dragojko...
a i kad bih znala, ne bi mi se verovalo, jer na tebi je da odlui, a na meni da se klonim
harange... jer ti si silan...
DRAGOJKO A ti si lepa...
OKICA I bogat si...
DRAGOJKO A ti si sirova... Investirau u tebe svoj kapital, al' da i ja vidim neke koristi
od tvojih sirovina...
OKICA Sve to imam nasledila sam od majinog tela, a to ss ne da potroiti... i kad
dobije, Dragojko, od mene ono za im ti srce udi, ja u opet ostati na svome...
/dragojko je grli i lomi, pa je sputa na tlo/
ARSA /najednom se pojavi na tribini/ Hladne uspomene, Dragojko, kriju svoje prste
ispod tuih srca... /Dragojko skoi na noge kao oparen, a okica iskoristi tu guvu i
pobegne sa scene/ Jer ako je istina da je istorija uiteljica, onda jedino s uiteljicom treba
lei, jer njena su deca veita...
DRAGOJKO Ali ja neu klancati za svojim eljama kao to klanca ukrug trkaki nas za
mehanikim zecom... /osvre se levo-desno/ Okice, gde si... /uhvati ga panika, trai je
svuda po sceni/
ARSA Ne trai je, ona e te zaguiti hiperprodukcijom svoje strasti...
DRAGOJKO Okice, gde si...
ARSA Ona je mlada pojava, i ako je moe razumeti, ti tako star nema snage da joj
parira... /gubi se sa tribine/
DRAGOJKO Gde si, Okice... gde... /u najeem oajanju zapeva/ Gde si sad, da ti
sluam mio glas, da ti grlim viti stas... /izlazi sa scene/
ODADIJA /ulee na scenu i za njim ostoja/ Proslaviemo se ruei ga mrtvog...
OSTOJA Znai, prekrajaemo njegovu prolost sve dok je ne doteramo da za nas pode
taman, po meri...
ODADIJA Al' opet s velikim iorubima, jer ovek raste i popunjava se, sve mu postaje
tesno...
OSTOJA Ne, ipak, neu...
ODADIJA Ne sme.
OSTOJA I da ne smem, ti si kriv... zato ve jednom ne izaranira to sudstvo... Zato ne
pouri sa isplatama i akomulacijom... Odadijo, vano je da se para obre... da kola od
kasa do masa i natrag... Zato okleva...
ODADIJA Samo sam na oprezi i nita vie... hteo bih da sustignem sreu, ali se uvam
da je od silne urbe ne preskoim.
OSTOJA Pa hoe li ta uiniti pre jeseni, dok jo ne okia... pouri, ovee, ivot je
kratak...
ODADIJA Pouriu, samo mi reci ono najtajanstvenije, ono zadnje, ono to je samo
tvoje i niije vie.
OSTOJA Kai mi da ti kaem.
ODADIJA Zini.
OSTOJA Hajde, idi... Kad si se ti toliko izbezobrazio i osilio, da se sa mnom zanoveta,
kao da smo zajedno bili trpezarci u puku... To ne trpim i bie svirepo kanjen, kao svaka
slugeranja... odlazi...
ODADIJA Kako... peke...
OSTOJA Uzmi kola.
ODADIJA Pozno je, madona... visoko sijedei pod rep gledajui je vema isprijegao
tajervagn...
OSTOJA Ti si ajnfah, Hodadijo... bi te trebalo katigovati
okolotrbunimpantalodraem...
ODADIJA Vraga...
OSTOJA Su mene tati ioharali, neu se dati ja istom tebe... Gubi se, bre... opratam ti,
dudo... Hajde, slobodno, reionjo... Ja te guram od sebe, gegulo... /gura ga ka ivici
grada/ Tak si me dao iivcirati, da ne mogu dihati... hodi, u te rinuti...
ODADIJA /pogleda preko ramena nazad/ U smrt, sestro, a... /odskoi od nje i poe ka
sredini/ Ali neka hvala na roakoj panji... Otii u ja sam i bez tvoje pomoi, ali na
drugu stranu...
OSTOJA Zna li bar dobro kuda e.
ODADIJA Kuda me oi vode i noge nose.
OSTOJA Na Istok.
ODADIJA U ivot.
OSTOJA Na Zapad.
ODADIJA Samo to dalje odavde. /zaleti se ka jednom prolazu, u istom asu taj prolaz
zague reduice pod stranim maskama/

7 REDUICA /igraju u prolazu stravino/ Doi, Doi... /Odadija se uplaeno povlai,

reduice nestanu iz prolaza. Odadija se zaleti ka drugom prolazu, ali se istoga asa opet i
u tom prolazu stvore reduice pod maskama/ Odi, odi... /Odadija se uplaeno povlai,
reduice nestaju iz prolaza. Odadija se zaleti ka treem prolazu, ali se opet istoga asa i
u treem prolazu stvore reduice pod maskama/ Ajde, ajde...
ODADIJA /povlai se u samrtnom strahu, reduice nestaju/ Pa ja sam opkoljen...
Zaokruen crvenim mastilom...
OSTOJA Ha, ha, ha, ha, ha...
ODADIJA /pada pred ostojom na kolena/ Ostoja, upao sam u kljusu koju sam sam
postavio... /ona ga rita i odlazi on za njom oajno/ Vi ste mi objasnili da ja to drugome
jamu kopam...
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
ODADIJA /podie se sa tla s naporom, posre/ Daba vam meso... i frikando... skinite
mi gvoe s nogu... kamen sa srca... zloin sa due... i inove s naramenica... dosta je
meni i suva hleba... ivot mi je prei od standarda...
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
ODADIJA Slepo u te odsad sluati, Ostoja... naredi mi... unizi me do kraja, ja nisam
vie ovek... av, av, av... /izlazi sa scene posrui/
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
DRAGOJKO /dolazi s Arsom, oslukuju Ostojin smeh/ ta li joj je noas naspelo toliko
smeno.
ARSA Giligili.
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
DRAGOJKO Po zvuku ne bih rekao... Giligili je staklastije... ko praporac...
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
DRAGOJKO Ovo resko bi pre moglo doi od girigari... /Arsa poe/ Kuda e.
ARSA Idem da ih pitam umeju li oni malo kulturnije da se preganjaju preko tarabe...
/izlazi/
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
DRAGOJKO /vikne za Arsom/ Al' svrni kasnije da proveri da li sam pokriven... /legne i
pokrije se/
OSTOJA /van scene/ Ha, ha, ha, ha, ha...
ODADIJA /panino ulee na scenu/ Auh, gde u se sad denuti pred hajkom... /levo
desno/ Negde gde se niko nee setiti da me potrai... Najbolje u ifonjer... /zaleti se na
ifonjer i vue vrata ifonjera, ali vrata su zakljuana/
ARSA /iz ifonjera/ Zauzeto.
ODADIJA /u panici/ Vidi li, Odadijo, ta sad znai to nisi na vreme obezbedio
plackartu... /najednom ivne/ Ali ipak sam se setio, znam gde u... S Dragojkom na patos
pod krevet, a ja na njegovo gnezdo... /svlai Dragojka s kreveta na pod i gurne ga pod
krevet, pa zatim sam legne u krevet i pokriva se/ Kad nagrnem ponjave preko glave, ni
roena majka me nee prepoznati... /navlai pokriva preko glave/
OSTOJA /pomamno ulee na scenu/ Ha, ha, ha, ha, ha... pue kolan, raskrei se vlada...
ARSA /dolazi polako za Ostojom/ Sve je izgledalo mnogo bistrije dok sam jo mogao i
ustuknuti, a sad... kao da je kocka baena... Pitajte me: da li se plaim... Umirem od
straha... i nemam vie izbora...
OSTOJA Samo nemoj krtariti, pa e se sve lepo obistiniti... Posluaj ti mene... sluaj ta
ti govorim... ja u tebi rei... samo paljivo da me prati... nemoj da povrno shvati...
stiskanje je baksuzluk...
ARSA Ma nema i ne moe biti veeg baksuza od draivake kad te zaokupi svojim
savetima i mudrovanjem.
OSTOJA Radije plati da ga ko drugi stran dokusuri... jevtinije e te doi u svakom
pogledu, nego da sam prlja ruke.
ARSA Ali valja se pokazati odlunim pred optinstvom i pred svima nepovratno dokazati
da je milost svemona prela sa oca na sina, tako je to po predanju...
OSTOJA Znai, obacvaj... javnost ubistva i ubistvo javnosti... Ko hoe, neka posle skae
sam sebi u usta... Stvar je natempirana k'o ikov, iapred ue nazad izae... ta e bolji
paravan...
ARSA A iza paravana, nujne udovice nasaene na mesingane krevete, k'o u itankama...
mrku i pevue: "Hej, trubau..." kao da e sneti...
OSTOJA to kae: ova deca posle rata, ne zna im se ko je tata... Srbin, Hrvat il'
Slovenac, savio se zlatan venac... ekaj samo da proverim u knjigama starostavnim da li
tako bee... /poe/
ARSA Stoj, ne idi... kasno je, Ostoja...
OSTOJA Tri nedelje, dvadeset i jedan dan... dok se ne ispili pilence, da oepi
povreenog... /poe/
ARSA Stoj, stani, Ostoja, ne idi... .ja sam birovu ve izdao uputstva kako e se isforsirati
veselje po trgovima...
OSTOJA Neka samo to ee udari u gromopucatelne mareve i samrtnu klasiku, s
najavom u pauzama da e se neto vrlo vano desiti, ali da svemu ipak ne treba pridavati
preteranu panju... Dakle, stvar je gorua, ali nije takva da se treba uznemiravati... Znai,
radi se o biti il' ne biti, ali nema mesta uzrujavanju i ma kakvoj urbi...
ARSA Jedino to hauzmajstori postaju kuevlasnici i obrnuto... berberi i obrnuto...
obrnuto i od obrnutog obrnuto... to ko vie leti sve nie pada... A zagaene arije
preoravaju mutivode upregnute u plugove umesto volova...
OSTOJA A volovi.
ARSA NJima voljno. A Dragojka, kao to se iz svega da zakljuiti, vodimo na lapot.
OSTOJA Hoe li poi.
ARSA K'o ovca na kongres.
OSTOJA Eh, to ti je nada u te tikve s avolom saene... do poslednjeg daha misli: o
tuu e glavu lupiti...
ARSA Idem onda ja jo da izdam poslednja uputstva... Okice...
OKICA /brzo dolazi/ Nemojte mi zameriti, stigla bih ja mnogo ranije, nego se ovamo
ispred mene ispreio neki Gena... Ziate li vi to...
OSTOJA Valjda nju.
ARSA Nije, nego njega.
OKICA Pa kojeg je roda.
OSTOJA Plemenitog, al' treba ga bocnuti, pa ako potee plava krv... ini mi se kao da
sam ja iz dobro obavetenih krugova ve sluala o tom geniju... Vi kako hoete, ali ja u
raunati s njim... znaajan je...
ARSA A krugovi bliski njemu koji su...
OSTOJA Svemoni, pronosi se glas.
ARSA I toliko puta smo se sretali kojekuda, a ja mu kao iz inata nikad nisam posvetio
izuzetnu ianju... ostao mi je neobraen... mislio sam: patrljak... A nijedan dan nije
mogao da proe da se glavama ne tucnemo kad on izleti iz krivine... sad ste me lepo
podsetili... Okice, poalji mu sanduk piva s mojom vizikkartom... i operi mu noge, ako
bude dobre volje... vodaj mu cipele oko astala... i poljubi ga umesto mene i u dupe ako
treba...
OKICA Pa ta je to.
OSTOJA Strah u kosti... to je zakopanije i nejasnije, sve je onasnije.
OKICA Mora ipak biti da je neko i neto...
ARSA Ti zna, Ostoja, otkri nam veliku tajnu...
OSTOJA Neprikosnoven je i za meie, nita ne znam dalje od vas.
ARSA A ja sam mu se mogao pribliiti, sad je kasno... prokleti ivote, stajao sam na
trambulini, a nisam znao da skoim... morau sad da ispravim tu greku... /brzo Okici/ Ti,
Okice, u irvi osvit umesi proju... hajde, dolazi... /Okica ode/ Vidi, Ostoja, sad me mui
taj neraieni pojam "Gene"
OSTOJA Stvar nije naivna...
ARSA Ti me plai.
OSTOJA Ma ja u uiniti sve to mogu, ali zagonetka je zagonetka... ko u majci
zametak... da l' e biti pop il' zlikovac, ko zna... il' je prosjak il' je prifatni zanatlija...
ARSA Ohrabri me sad uoi prelomnog trenutka...
OSTOJA Pa ja u se postarati, za svaki sluaj... da okupim sedam reduica u izvraenim
reklama da svu no oko kue motre...
ARSA Kad ih ve prikuplja, reci im neka do jutra prave i katrabuna...
OSTOJA Katrabuna bee ono kad upuuje svakojake kletve i pretnje na neiju adresu,
a adresanta ne navodi...
ARSA To, brate: zastraujua propaganda, k'o meku reetom... to se kae: napeta
atmosfera... povod za krajnju opreznost i mirovanje, kao to ti rekoh, a ja u se naokolo
jo promuvati po banketima, ne bi li gde do zore sreo Genu... /izlee munjevito sa scene/
OSTOJA ini mi se da sam ga zagrejala za nepromiljene korake... leti u prazno k'o
kamen... Hej, vi... Priraslice!!... ta ekate... Gde vam je atmosfera obostranog
razumevanja i saglasnosti po veem delu pitanje... /na scenu nagrne 7 reduica i Okica za
njima, a Ostoja urno odlazi/
7 REDUICA I OKICA /pevaju i igraju "katrabuna" stravinu igru pretnji i prokletstva,
a natrake okrenutim zapaljenim sveama/
Klimen visi, penda zja,
klimen pendu vrdulja...
Cincili bomboli...
ODADIJA /proviruje ispod pokrivaa/ Ko ide...
7 REDUICA I OKICA Oholi, oholi, oholi...
OKICA /izdvoji se iz vitla/ Ja sam utvara s prkosnim adajama... /vraa se uvitlo/
7 REDUICA I OKICA Klimen visi, penda zja, klimen pendu vrdulja... Cincili
bomboli...
ODADIJA /proviruje ispod ebeta/ Ko ide...
7 REDUICA I OKICA Oholi, oholi, oholi...
OKICA /izdvoji se iz vitla/ Poljubi ih i uverie se da su iz jedine dojke iz kojih tee
vatra umesto mleka...
ODADIJA /proviruje ispod ebeta/ Pa nije valjda sudski famuluz kriv to je na kantaru
pravde tas vladajuih od olova... Niti je ma koja laa po ispljuvku zaplovila... I otkud
onda ja ovozemaljski meu vama vilovitim... Zato mene zaokupljate...
OKICA Zato to do jue na trotoarima vesele dodole danas po movarama krekeu... I
sneg jaruge zatrpava, a ilanine moe samo pokriti... jer veliko je veliko, pa bilo toplo ili
hladno... bilo belo ili crno... plavo ili uto... /brzo se vraa u vitlo/
7 REDUICA I OKICA Kliman visi, penda zja, klimen pendu vrdulja... Cincili
bomboli...
ODADIJA /proviruje ispod ebeta/ Ko opet ide...
7 REDUICA I OKICA Oholi, oholi, oholi...
ODADIJA /proviruje ispod ebeta/ Viu, viu anela... a s kakvom se ja onom mojom
mukobanjastom Okicom moram sobaljivati...
ARSA /ulee s bakljom i sa njim ostoja, takoe sbakljom/ A gde je Odadija... /7
reduica i okica se povlae sa scene/
OSTOJA Na sigurnom mestu: kod mene u natkasni. A Gena.
ARSA Ko u zemlju da je propao... ko zna ta ta siva eminencija smera, treba ga
preduhitriti... /brzo prilazi krevetu na kojem ispod ebeta drhti Odadija/ Dragojko,
vreme je da skine obrazinu... Dosta je bilo maski... razgri to ebe...
ODADIJA /ispod ebeta/ Ne smem, pravo da ti kaem... a i ne mogu, oima mi smeta
bljesak... ta to sve neto svetli od reke...
OSTOJA To je odbljesak munje u daljini.
ARSA Ko svemo tvoja negdanja.
7 REDUICA /van scene skandira/ Bolje pat nego mat. Bolje mir nego sir. Bolje greh
nego peh. Bolje loj nego boj. Bolje...
ODADIJA I valja, ljudi, valja... tutlji...
OSTOJA Pa nebo se provalilo, Dragojko... zemlja je edna pravde... ustaj...
ODADIJA Ne mogu... oseam se kao da sam pijan...
ARSA Pijan si od dosade, Dragojko... Fuj... /izlee sa scene/
ODADIJA I struja, ljudi... struja u telu kao mravi u pesku... skinite mi elektrode... I
hodi, Ostoja, tuan sam... lezi kod mene...
OSTOJA Neu lei, Dragojko... zato to si ti tuan od pakosti, a ima i drugih razloga.
ODADIJA Koji su.
OSTOJA Ti e potonuti, a potopa nee biti... /izlee sa scene/
ODADIJA Ja tugujem za slobodom...
OKICA /ulee s velikom projom/ e, pa ne kupuje se sloboda u samoposluzi. /ulee Arsa
opasan kasapskom keceljom. Ona odmah pred njega/ Proja je stigla.
ARSA Stavi mu to na glavurdu.
ODADIJA /kad mu Okica prie s projom, on je ispod ebeta gurne od sebe i nogama i
rukama/ Ne prinosite mi nita... ibe... Nisam gladan. I... pis...
OKICA /vraa se arsi koji stoji po strani/ On hoe da umre prezirui ivot.
ARSA Ali ja neu da ivim cenei smrt. /gura okicu natrag ka krevetu na kojem lei
Odadija/ Stavljaj mu to na glavu, pre nego to doe Gena. /nervozno se osvre/
ODADIJA /Okica brzo prilazi odadiji, smakne sa njega ebe i na glavu mu stavlja
veliku proju/ ta vi to sa mnom smerate, Okice... Okice, zer ti... /ona ne saeka da dovri,
nego brzo pobegne sa scene/
OSTOJA /u istom asuna scenu sumanuto ulee ostoja sa velikom sekirom i munjevito je
predaje Arsi u ruke/ Udri sad brzo sekirom po proji, dok je vrua.
ODADIJA /Arsa se zaleti sa uzdignutom sekirom/ Odakle sam se nadao da e me sunce
ogrejati, odande me sekira lupi po labrnji... /Arsa ga udara sekirom/ Okice... zar i ti,
sestro mila... kokice... /zaljulja se iklone, srui se dopola sa kreveta ka podu i ostane tako
da visi/
ARSA Ja nisam kriv za tvoju smrt, Dragojko... ubila te proja... /baci sekiru iz ruku na tlo i
pobegne sa scene/
DRAGOJKO /izvlai se ispod kreveta/ Je l' Mene to... /ulazi ostoja i kad ugleda Dragojka
ona se sledi, Dragojko joj prilazi/ Kako vi to ovde davite dosadom... guite
administracijom... ubijate na svoju ruku kako koju pozitivnu tendenciju stignete...
ODADIJA /zaas oivi/ U meni su ubili sve ljudsko... av, av, av... /brzo se vraa u
prvobitni poloaj, da visi niz krevet/
DRAGOJKO A mene ni jednom dopisiom kartom ne obavetavate o razvoju politikih
smernica, ta vi mislite...
OSTOJA /s nevericom pipka Dragojka, da se uveri da li je zaista iv/ E, pa vie ni mi
sami ne znamo ta da mislimo... Dua se, izgleda, ba zapekla u tebi...
DRAGOJKO /stenje/ A a a... morau da uzmem neto na ienje... /panino odjuri sa
scene, a Ostoja bei na drugu stranu/
ARSA /dolazi urno sa Okicom. Ona dri bokal i lavor, a on pekirom brie ruke/ Ruke
su mi iste... Ti se sad jo, Okice, s dunom potom i svim poastima postaraj da ga pggo
pre uklonite iz javnosti i smaknete s politike pozornice... ali ipak oprezno... s Genom jo
nismo naisto... radite sve onako vie posno, po sistemu razreenog vazduha.
OKICA to se kae: reuljavo.
ARSA Aha... da se izmeu redova da lepo naslutiti pozadina noruke... pribelei ako ti je
teko da pamti... "Nad silom je sila pravda". /polazi/ I ako bude imala na tome poslu
koji nrekovremeni sat, unesi ga u karne... pedeset posto ti sleduje, samo pouri... Ako
Gena naie, pravi se ieveta... a ja odoh u kundaarnicu po teze... /odlazi sa scene/
OKICA /vie za njim/ Ama znaju to ljudi, Arso... "Gde je sila gospodar, onde je pravda
slukinja..." Bolje je preutati... /polazi za Arsom/ Stani, da ti kaem... ne moramo jo i
mi sipati vodu na ugaenu vatru... /izlazi sa scene/
DRAGOJKO /ulee na scenu sa Ostojom, ona mu se sad sve kao mnogo nalazi i upija
svaku njegovu re/ K'o ruka...
OSTOJA Raanj.
DRAGOJKO Aha... A peenica vrabac... Bie razoaranja onoliko... /zajedno se
zacerekaju/
OKICA /ulee na scenu i naleti pravo na Dragojka, pa uasnuto cikne/ Vampir... /Okica
se rui, istoga asa ulee Arsa i kao oinut gromom zastane. Ostoja prihvata okicu, a Arsa
jurne ka krevetu i die Odadiju da mu vidi lice/
DRAGOJKO /Ostoji koja pridrava mrtvu Okicu/ ta joj je... ta kae...
OSTOJA Ree samo: "Budala nema pameti, ali mudrost prodaje..." I precre od straha...
OKICA /samo naas oivi/ Ubili ste moju linost... pupuru, pupuru... /opet brzo
klone/
ARSA /povede se i odskoi od kreveta i mrtvog Odadije/ Pa proja je ubila sirotog
Odadiju...
ODADIJA Av, av...
DRAGOJKO A koga e, sinko, ubiti proja ako nee siromaha.
OKICA Pupuru, pupuru...
ARSA /povede se, posrne kao da e pasti, ali ga Ostoja podupre/ Svakoga poraz
osiromai, oe... /sroza se lagano na tle/
DRAGOJKO /ostoji/ ta kae ta kae...
OSTOJA Ree samo: "Kad crkne konj, svi se sete leka..." I presvisnu od neusieha...
ARSA /naas oivi/ Ubili ste u meni sve lepo... /opet klone/
7 REDUICA /sumanuto uleu sa svih strana i bestijalno igraju, skau oko dragojka i
ostoje, a oni se brane i izmiu/ Klimen visi, penda zja, klimen pendu vrdulja... Cincili
bombili...
DRAGOJKO Ko ide...
GENA /skrueno se pojavi/ Gena...
DRAGOJKO /grubo odgurne Genu/ Kasnije, nemam sad vremena... /Gena se pokorno
klanja i brzo odlazi sa scene/
OSTOJA ekaj, stani, Dragojko... ta uradi... Pa to je Gena...
7 REDUICA /bleh muzika "katrabuna, nastane opte vitlo, Odadija oivi. Pa laje.
Okica pupurie, a samo se Arsa izdvoji iz guve, stane na rampu. prekrsti ruke i stoji
kao spomenik/ Oholi, oholi, oholi...
OSTOJA /usred tog metea i galame povie/ Geno, vrati se... Stani... neka bude mir meu
jakima... /Ostoja poleti napred na jednu stranu i svi za njom jurnu osim Arse koji i dalje
ostaje na rampi kao spomenik. Galama se postepeno utiava i ostaje samo bleh muzika:
posmrtni mar. Ostoja se vraa sa velikom zastavom i prebacuje je preko Arse, ali tako da
ga pokrije celog preko glave do tla. Ostoja zatim polako odlazi, bleh muzika se gubi.
Posle ovoga se moe praviti pauza, a moe se bez pauze igrati komad i dalje do kraja/ /i
opet sve poinje iz mraka. i sve je isto, samo to je sad jo na sceni i Arsin spomenik
ispod cirade. Spomenik treba da igra sam Arsa, na pijedestalu, razume se. Opet prvo doe
svetlo s vetrom. na sceii rasuti, umorni i skrueni sede: 7 reduica, Odadija, Okica i
Gena/
7 REDUICA /tiho pevaju sedei/

S dlakom jezik rei trai

kada slavi mrtvog stvora...
Zlatu e se zlatar nai,
sve to moe biti mora...
biti mora...
Stadu e se pastir nai,
da ga vodi kroz mrak gora,
da utaba put to krai
kroz vrleti do izvora...
do izvora...

ODADIJA /odavde pa do blizu kraja, bie naznaeno dokle, igra psa. on ustaje i igra
psa/ Al' kako emo biti dostojapstveni s praznim stomakom, kad ni prazna vrea nee da
stoji, nego se sva sroza...
GENA /stoji po strani/ Aport.
ODADIJA /brzo odskakue do Gene, Gena ga hrani kao psa/ Av,av, av...
OKICA /odavde pa blizu do kraja, bie naznaeno dokle, igra gusku. Ona ustaje i igra
gusku/ I kole nam nisu najbolje zbog toga to oni koji vode brigu o njima alju svoju
decu u klostere...
GENA Biribiri.
OKICA /brzo se odgega do gene, gena je hrani ko gusku/ Ga, ga, ga...
ODADIJA More, ko s tuim novcem svoju politiku gradi, ubrzo e pa politiko groblje
kamenje vui...
GENA Aport.
ODADIJA /sleduje isto/ Av, av, av...
OKICA Dakle, ako mnogi eksperti kreiraju mandu ili e je presoliti ili je nee dosoliti...
GENA Biribiri...
OKICA Ga, ga, ga...
ODADIJA Ma vavjek je korisniji bio topal kaput na leima, nego sve vrele rei na
hartiji...
GENA Aport.
ODADIJA Av, av, av...
OKICA Nego da postavimo mi pitanje: ko uva decu kune pomonice koja uva tuu
decu...
GENA Biribiri.
OKICA Ga, ga, ga...
ODADIJA Eh, jo jedini lek od masovnog davljenja je da se mase naue da plivaju...
GENA Aport.
ODADIJA Av, av, av...
OKICA I daba ti onda propagande tvojih bisernih ogrlica kad kani njima daviti...
GENA Biribiri.
OKICA Ga, ga, ga...
ODADIJA Iskusili smo mi da ekonomska pomo sa strane kaikom hrani, a drkom oi
izbija...
GENA Aport.
ODADIJA Av, av, av...
OKICA Zbog toga je bolje i od pola puta vratiti se, nego ravim ii do kraha...
GENA Biribiri.
OKICA Ga, ga, ga...
ODADIJA Poznato je bar da bolesno drutvo malo troi, a mnogo kota...
GENA Aport.
ODADIJA Av, av, av...
OKICA Eh, mudrijai svima kroje kape, a sami hode gologlavi...
GENA Biribiri.
OKICA Ga, ga, ga...
ODADIJA Al' ta vredi, kad karijera nikad nije sita...
GENA Aport. Biribiri. /i Odadija i Okida brzo priu Geni i pritaje se na sceni, jer
primeuju da neko dodazi/
DRAGOJKO /dolazi zgrbljen, unjkav, vrskav. Ostoja ga vodi pod ruku, pomae muda
ide/ Jo se nisam setio, Ostoja, zbog ega mi toliko srljamo za tim Genom...
OSTOJA Sporo se sea.
DRAGOJKO I nema ni ovde te pojave...
OSTOJA Moramo ii jo udesno.
DRAGOJKO Desnije od ovoga je ambis...
OSTOJA Ne, nije. Slabo se ti orijentie. /pou/
ODADIJA /izae na scenu prema njima kao pseto/ Av, av, av, av, av, av...
OSTOJA /vue Dragojka kojije zastao zbog lavea/ Hajdemo, to si stao.
ODADIJA Av, av, av, av, av...
DRAGOJKO Pa uje li koliko ovaj laje...
ODADIJA Av, av, av, av, av...
OSTOJA Laje, ali ne ujeda. ibe. /Odadija pobegne, Ostoja i Dragojko krenu, ali im se
sad s lea pojavi Okica/
OKICA ... ... ...
DRAGOJKO /opet zastane/ I ta to sve neto iti iz ae...
OKICA ... ... ...
OSTOJA To iti itava ua iz ae.
OKICA ... ... nnn...
DRAGOJKO umurasto umi...
OSTOJA Ma slabo ti uje. To je guska, Dragojko. /na Okicu/ I. /Okica pobegne sa
scene/ I nemoj se, Dragojko, k'o onemoala starkelja trzati na svaki uanj.
DRAGOJKO im mugne, mene lecne...
OSTOJA Krajnje su ti istroeni ivci, osloni se na mene. /Ostoja hvata Dragojka pod ruku
i izlaze/
7 REDUICA /u istom trenutku kad Ostoja i Dragojko izau, uleu na scenu uz bunu
bleh muziku, pa bestijalno igraju i pevaju/

Noga tri,
stopa cvri,
dupe tri,
pupa kri,
dua fca,
kima krca...
Dokopajte kao bombe
svoja srca...
Trt.

/munjevito se raspre na sve strane i nestaju sa scene/

DRAGOJKO /istoga asa na scenu stupa Dragojko, Ostoja ga vodi pod ruku/ I ta se sve
to neto trti.
OSTOJA Beru berai.
DRAGOJKO ta beru.
OSTOJA Zna ta si posejao.
DRAGOJKO Neslogu.
OSTOJA Aha... pa sad jedni druge deru, jedni druge deru.
DRAGOJKO Al' sve mi se iii da oni veu bugiju diu nego to su teki.
OSTOJA Slabo ti vidi.
GENA /dolazi brzo, pravo pred Dragojka, snishodljivo/ Ma molim vas lepo, Gena...
DRAGOJKO Kasnije, nemam sad vremena... /Gena se pokorno klanja i povlai se, ali
Gragojko se prene/ ekaj, kako on ree da se zove.
OSTOJA Sasvim obino, nije vredan panje. /hoe da povede dragojka dalje, ali on je
odbija/
DRAGOJKO Zar nije rekao Gena.
GENA /brzo, utivo prilazi/ Gena...
OSTOJA On kae mena. /rukom daje Geni znak da ode, ali Gena ne odlazi/
GENA /Dragojku/ Gena...
OSTOJA On kae bena. /rukom daje znak Geni da ode, ali Gena ne odlazi/
GENA /Dragojku/ Gena...
OSTOJA On kae mrena. /hvata dragojka i na silu ga povede dalje od Gene. Gena ode/
DRAGOJKO A ja bih sve protumaio kao da on kae: Gena...
OSTOJA Slabo tumai, osloni se na mene. /polaze, dotri Odadija i ide sve uz njih/
ODADIJA /najednom odskoi odnjih/ Av, av, av, av, av...
OSTOJA I pazi kako gazi, stao si mu na rep. /ona i Dragojko brzo izlaze sa scene/
ODADIJA /za njima/ Av, av, av, av, av.....
OKICA /dogega se na scenu/ ta sam ja to naula, da ste vi pas.
ODADIJA Da, naalost... ubili su sve ljudsko u meni... A u vama.
OKICA Kakokad... oduzimali su mi i dodavali kroz istoriju svakojaka svojstva.
ODADIJA Pa i ja sam imao vie razliitih tretmana, iste smo sudbine.
OKICA Svata sam bila, moete pojmiti... i lisica lukava, i eva milosna, i gusenica
puzava... a sad sam guska... ispadam klat glupa... ga, ga, ga, ga, ga...
ODADIJA A ja kao mlai bejah jarac divlji i zadrt... mekekeeee... pa posle u najboljem
dobu: nerast strasan i zahuktao hrhrhrrrrk... To su mi ujedno i najlepe usnomene na
mladalako krvoliptanje... Sve ono resto blee je i ree... Skoro i da je izlihtelo kad sam
bio crvuljak, som, kameleon...
OKICA Pa koliko vi to imate lica.
ODADIJA Ne znam ni ja sam... U poetku sam vodio evidenciju... nadao sam se da u
vratitp dug, ali ubrzo sam izgubio i raun i svaku nadu.
OKICA A ja od svojih kao vinje crvenih snova skuvala sam idejnu marmeladu.
ODADIJA Mislim da je kod mene za sve bio presudan veliki prometu mom duhovnom
domicilu... nijedna me promena nije mimoila.
OKICA Bar se ne moete poaliti da vam istorija nije bila burna.
ODADIJA Zaista, skoro da nema zaina kojim nisam zainjen... Ali i upinjao sam se iz
petaih ila, uvek sam vrio... Pa ipak... nikada nisam uspeo da budem ovek...
OKICA Kau da oveka krasi gordost.
ODADIJA To sam uo, mada nisam sretao.
OKICA Pa ljudi su retki.
ODADIJA I kau da ih karakterie mudrost.
OKICA Uporno galame da je tako, ali nije mi jasno zbog ega se onda u isto vreme bar
dva puta vie govori o ljudskoj gluiosti.
7 REDUICA /naiu na scenu sa svih strana/ O naunom kretenizmu.
ODADIJA O ljudskoj tuposti.
7 REDUICA O nrotivprirodnom materijalizmu.
OKICA O drastinom humanizmu.
7 REDUICA O seksualnom imperijalizmu.
ODADIJA O edomornom estetizmu.
GENA /dolazi brzo/ Aport. /reduice se brzo povuku, izgube se sa scene/
ODADIJA Av, av... /Okici/ Pardoniraete me za trenutak, moj gospodar me zove na
raport.
GENA Biribiri. /okrene se i ode sa scene/
OKICA I mene moj.
ODADIJA Moda smo pristae, kako se va gospodar zove.
OKICA Ne znam, ali u datom trenutku to i nije od istorijske vanosti.
ODADIJA Apsolutno tano... ni ja svome ne znam indentitet... A ta je va.
OKICA Ko zna...
ODADIJA I moj je zagonetna linost.
OKICA Siva eminencija.
ODADIJA Figura koju je sticaj zagonetnih okolnosti izbacio na povrinu. Pourimo na
raport dok se na gospodar nije izgubio u magli... av, av. /polazi/
OKICA /polazi za Odadijom/ To je naa familijarna uzreica: k'o guske u maglu... ga,
ga... /Odadija i ona izlaze sa scene/
OSTOJA /dolazi na scenu i govori sama sa sobom/ Stvari se razvijaju samo kako se
poeleti moe...
GENA /izleti na scenu pred Ostoju/ Ma molim vas, Gena...
OSTOJA Kasnije, nemam sad vremena...
GENA Ali kad ga vi budete imali, samo polako... onda ga ja neu imati.
OSTOJA Vi ste pre svega izmiljeni... ali ne za mene.
GENA Ja sam Gena.
OSTOJA Pa vas u stvari uopte nema.
GENA Kako da me nema kad sam ja Gena.
OSTOJA More, ja sam te izmislila.
GENA /pada na kolena/ Majice moja slatka.
OSTOJA Kasnije, nemam sad vremena. /poe/
GENA /skoi i zadri je/ Reci mi jo samo: jede li ti svoju decu.
OSTOJA Kad sam gladna: da, jedem.
GENA Trudiu se da nikad ne ogladni... imam gusku, imam psa...
OSTOJA A pod ciradom. /pokazuje na Arsin spomenik pod ciradom/
GENA Ne znam, to je tajna... u narodu se apue da je to spomenik, pa su ga pokrili da se
niko vie ne bi podseao na prolost...
OSTOJA U redu, onda... uvaj se.
GENA ega.
OSTOJA Deformacija, jer mada sam te ja izmislila, deava se da se izmiljotine otmu i
na jakom vetru, kao pocepani oblaci, ionu se menjati i dobijati najudovinije oblike...
GENA Znai, sve sve, ali zanat.
OSTOJA Kasnije, nemam sad vremena. /grubo odgurne Genu i brzo ode sa scene/
GENA /za njom/ Ali kad ga ti bude imala, majko, samo polako... onda ga ja neu imati...
moja ljubav nije slepa... /na drugu stranu/ Aport.
ODADIJA /odadija doskakue na scenu/ Av, av, av...
GENA Biribiri.
OKICA /dogega se na scenu/ Ga, ga, ga...
GENA Mori li vas e.
7 REDUICA /u istom trenutku uleu na scenu uz bunu bleh muziku, pa bestijalno
igraju i pevaju/

Noga tri,
stopa cvri,
dupe tri,
pupa kri,
dua grca,
kima krca...
Dokopajte kao bombe
svoja srca...
Trt...

/reduice se najednom slomljeno stanu povlaiti uz vapaje/ Vodeee... vodeee... /izlaze sa

scene/
GENA Kakve vode, pasji sine.
ODADIJA To nisam traio ja.
7 REDUICA /van scene/ Vodeee...
OKICA To vapije suva i ispucana oranica.
GENA Pitao sam vas: mori li vas e za osvetom.
ODADIJA Av, av, av...
OKICA Ga, ga, ga...
GENA Manje laj u vetar, ispae ti zubi, pa nee imati ime da ujeda.
ODADIJA Mori me e za saznanjem... av, av...
OKICA I ODADIJA /uglas/ Pa zato... pa zato... ia zato ovek ivi... grrrr... ...
GENA To pre lii na samrtpi ropac i itanje, nego na buptovpe poklie...
ODADIJA Da se estito izrknemo, dua bi nam ispala, jer eto nam je u nosu... av, av...
OKICA Ja ne mogu vie da zadrim... /panino odjuri sa scene/ Ga, ga, ga...
DRAGOJKO /bane na scenu/ ta radite vi ovde. /Gena i Odadija najednom stanu da
ene pred dragojkom/
GENA Nita osobito, veleasni... enimo pred tobom.
DRAGOJKO Dobro to eni ovaj, on je pas...
ODADIJA Av, av...
DRAGOJKO Al' ta e ti s njim.
GENA To se i ja pitam.
DRAGOJKO Dobro, voljno. /Gena i Odadija se rastre po sceni/ Al' to jo uvek ne znai
da sad odmah treba da pourite da me zapiate.
GENA Aport. /Gena i Odadija leu pred Dragojkom/
DRAGOJKO ta to ovde stalno, Ostoja, neko nekoga opominje na seanje... a as se opet
brani od zaborava...
OSTOJA Stalno idu goredole, goredole, pa se vie ne zna gde je krugu glava, a gde su mu
noge.
DRAGOJKO E, pa da se zaustavimo.
OSTOJA Nemoj, slabe su ti konice.
DRAGOJKO Pa ba zbog toga, Ostoja, to mi je sve slabo, kako ti stalno govori... hou
da pojaam. /prilazi spomeniku pod ciradom/
7 REDUICA /svrstane u dvojne redove nastupaju kao amaterski hor i brzo se svrstavaju
u dnu pozornice/

Sad e biti ta e biti,

neto e se razotkriti,
nego e se poruiti,
neto e se razdaniti,
neto e se rasititi...

/na scenu dolaze i ostali: Gena, opet u svome obinom odelu, zatim Odadija i Okica/
OSTOJA /u panici poleti prema dragojku koji stoji kod spomenika/ Ne, Dragojko... ie
ini nita o emu se sa mnom nisi prethodno konsultovao... ne budi staraki zao... /ali pre
nego to ona stigne do Dragojka, Dragojko razgrne ciradu i otkrije Arsin spomenik. Sam
Arsa igra svoj spomenik s pjedestalom. Moda je dobro da to bude njegovo poprsje/
SVI PRISUTNI Uuuuuuuu
ARSA Nemojte, pre svega, beati zato to sam ja poeo da govorim... Odranije, razume
se, poznajem ljudsko srce prilino dobro...
DRAGOJKO. Uliva im strah samo nematina.
SVI I tatina... i tatina...
DRAGOJKO Pssst...
ARSA Ne bojte se, ja neu zahtevati dau... ali ako ve pri ruci imate neko bareno jaje...
GENA Imam ja.
ARSA U redu.
DRAGOJKO Oljuti mu i nahrani ga. /Gena ljuti jaje i hrani Arsu/
ARSA /jede i govori/ Ja jesam od gvoa, tvrd i postojan, ali to ne menja na stvari...
Uostalom, treba u mranoj sobi videti usamljenu glavu ma kog oveka na mekom
uzglavlju...
DRAGOJKO I usne koje se miu...
OSTOJA I rei koje kaplju kao ezap...
ARSA Ne, to vie nije govor, ve to je razgovor... niti su to rei kao to su rei na svetlu i
u uima drugih...
SVI A ta je to... Pa ta je to...
ARSA To je pre njukanje po svome ivotu... kao pasje njukanje po ubritu u kojem se
moda u srenim sluajevima moe jo nai i neka kost...
DRAGOJKO Nai i neki most...
SVI /promrmljaju za Dragojkom/ Nai i neki most...
ARSA A ta se dogaa na ovome svetu.
DRAGOJKO Mi to kao da ne znamo.
ARSA Vi koji sedite po kuama, po salonima, u kabinetima...
OSTOJA Sve nam otie tako lako, po redu... telefonima, aktima, diplomatskim
kanalima...
ARSA Vi se ljuto varate... /svi sem Dragojka se polako i uplaeno jedan po jedan povlae
sa scene/ Ja sam uvek napolju i vidim gde se ta unja, u korovu, po dnu... nolagano se
melja kao lava... i preliva se... kipi, a da to niko od vas i ne opazi... A u mojem
pijedestalu odzvanja bat koraka istorije kao topovska salva... jo e gromovi parati ove
barutine od vazduha... i sve iluzije koje ste ispleli iznad svojih glava rasprie se kao
abokreina...
DRAGOJKO /sada sam sa Arsom/ O prolosti moja... moda sam greio... moda nisam
uinio ono to je trebalo ini... O, prolosti moja, moda sam zalutao... moda sam se
rastao sam sa sobom, pa je ono to sam hteo otilo na jednu, a ono to sam mogao na
drugu stranu... reci mi...
ARSA Ne, niko ne pita ume li kapamadija u gajde svirati, nego se svi raspituju kakve
kape zna svemu svetu skrojiti... ia na glas da je vrsan i kao takav ve mnoge usreio, svi
jure k njemu...
DRAGOJKO O, prolosti moja... da l' sam tebe, siroticu, zanemario za rad drugih... da l^
sam sve vie svojtao, nego tebe koja si verno kao senka ostajala za mnom, jednim krajem
srasla mi za stope... Reci mi...
ARSA Pa i onaj majstor od kaia koji je za mnoge i lepe, i skupe, i mudre kape skrojio, ide
obiio pod svojom majstorskom... jer ako ko ume mudracu kukuljicu skrojiti, to isto ne
znai da i on s mudrakom kapom na svojoj glavi mudrac moe biti... To treba upamtiti i
znati, da ko svoje ne dobije svejedno kao da ga nije ni imao...
DRAGOJKO O, prolosti, moja, ja od tebe nisam umoran i kada se pogledam u tebi kao
na ogledalu, inim se sebi mlad kao ljiljan... O, prolosti moja, ti me kreii i ja sam tvoj
dunik za jednu itavu budunost... /Dragojko klone pored spomenika i zaspi/
ARSA Ne dirajte u tue, ve uzmite ono to vam pripada, inae vam se nee priznati, a
ivoti e promaeni, kao i ostvareni oticati istorijom kao to male vodene kapi otiu
velikom rekom...
OSTOJA /dolazi tiho i za njom Okica i Odadija/ Pssst... na prstima... neka se dobro
ispava pre nego to mu ispunimo poslednju elju... Okice, ti zna ta je njegovo omiljeno
jelo.
OKICA Papazjanija od lai...
OSTOJA Samo nemoj k'o proli put, nije ti onda sasvim uspelo.
OKICA Dosolila sam, ali znate kakav je on, uvek pri apetitu za to jelo... jede ga neslanog
isto kao i ireslanog.
ODADIJA Gusko.
OKICA Dukelo.
OSTOJA Dobro, Odadijo, rek'o smo li da tu bolnu prolost neemo vie spominjati.
ODADIJA /pokazuje na spomenik/ Ma kad mi uvek pred oima stoji.
OSTOJA To emo kasnije minirati... /dragojko se pokree/ Pssst...
DRAGOJKO /sasvim iznemogao: vrska, trese se, iskrivljen je/ Je l' se opet smrailo.
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Jeste.
DRAGOJKO Zar nije svanulo...
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Jeste.
DRAGOJKO Pada li kia.
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Pljuti.
DRAGOJKO A ja sam mislio da sija sunce.
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Upeklo je.
DRAGOJKO Kako odjutros izgledam.
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Svee.
DRAGOJKO Tresem li se sav kao dre.
OSTOJA Stoji postojano ka'no klisurine.
DRAGOJKO A unjkam li kad govorim.
OKICA To od tebe nije govor, nego je ubor bistri i silan.
DRAGOJKO Zato me onda svi mrze.
ODADIJA Taj se jo nije rodio koji tebe nije voleo smrtno.
DRAGOJKO A zbog ega... kakva mi je pamet.
OSTOJA Mi smo ni tvoje crno ispod nokta.
OKICA Mi bismo bez tebe travu pasli.
ODADIJA Ti si na genije.
GENA /dolazi, pa pravo na Dragojka/ Ma molim vas lepo, Gena...
DRAGOJKO Ba si naiao i ti, jadnie, kako valja... traio si re ve toliko puta, pa hajde
sad, reci to ima.
GENA /hteo bi da se povue, ali mu Okica, Ostoja i Odadija pregrade put. govori kao
vie za sebe/ Auh, bre, tolike godine sam dobijao na tu kartu... i zar sad pri kraju da se
uplatkam...
DRAGOJKO Ne mumlaj, nego iznosi ta ima...
GENA Nemam nita...
DRAGOJKO Nego.
OSTOJA, OKICA I ODADIJA /uglas/ Nego...
GENA Pa tako ja ceo svet u zdrav mozak ve decenijama... ivim na svojoj sopstvenoj
misteriji... izmiljen sam... /svi prasnu ugrohotan smeh/
DRAGOJKO To isto kao to je jedan... Hoete li da vam ispriam taj vic.
OSTOJA, OKICA, GENA I ODADIJA /uglas/ Molimo te.
DRAGOJKO Jedan doao, pa posle taj jedan drugi kako isto proao, a onaj prvi drugi
nije ni poao... kad on posle oao... da crknete od smeha... /svi se previjaju od smeha/
Jesam li duhovit.
OSTOJA /reduice nagrnu na scenu sa svih strana, pa se i one smeju/ Pa zar ne vidi da
se mi valjamo od smeha... /jo urnebesniji smeh/
DRAGOJKO /najednom prestane da drhti, uspravi se, prestane da unjka i stenje, pa
drekne/ Nikada ja po tebi, laljiva kamarilo, ne bi mogao znati ta jeste, a ta nije... /svi
se zbune, zastanu i zaneme/
OSTOJA /koja se prva pribere/ Dragojko...
DRAGOJKO Ni rei vie... I kape dole... /niko ni da se pokrene, svi zapanjeni stoje/
Neete... Pogledajte moje ruke, jo su snane... Rekao sam; kape dole... /najednom
nastane pometnja i svi govore uglas, niko nikoga ne slua, bleh muzika gruva, reduice
igraju, laju, mauu, kukuriu mekeu, cie, vrite:
DRAGOJKO Jedina mi je istina moj put i oni koji putuju sa mnom...
ODADIJA Ali ako li samo jo jedan put budem reimski zet znau kako se ugaa svojoj
ljubljenoj karijeri...
OSTOJA Dajte mi soni tuak.
DRAGOJKO O, prolosti moja od tebe nisam umoran.
OKICA A mene e opet kao gusku da iridave u krevetu, zna se...
ARSA Ne dirajte u tue, ve uzmite ono to vam pripada, inae vam se nee priznati...
GENA Ma molim vas lepo, Gena...
DRAGOJKO /potri na tribinu i odozgo grmne/ Zar nisam rekao: kape dole... kape dole...
/i na njegovu komandu najednom se svi srue na tlo na kolena, s glavama sputenim na
tlo, s tim umukne i muzika, zavesa pada/