Vujovi

Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 1

1. Uvod

Intenzivan razvoj saobraaja, koji je doprinosi razvoju i napretku civilizacije, predstavlja jedan
od osnovnih elemenata na kojima poiva svako savremeno drutvo. Danas, saobraaj je praen
velikim brojem negativnih drutvenih pojava koji naruavaju interese drutva a meu kojima su
i saobraajne nezgode.
ovjek u ulozi vozaa opaa sloenu stvarnost u saobarajnim okolnostima koje
uslovljavaju najvie nivoe svih psihofizikih i emocinalnih angaovanja. Upravljanje vozilom u
uslovima intezivnog saobraaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naroito uslovljava
snano emocionalno doivljavanje i reagovanje koje ima povratne refleksije (uticaj)
na efikasnost reagovanja, na sopstvenu bezbjednost u vonji i bezbjednost drugih uesnika u
saobraaju.
Prema podacima, ljudski faktor je jedini uzrok nezgode u 57% sluajeva saobraajnih nezgoda,
a zajedno sa drugim faktorima je prisutan u preko 90% nezgoda. Moe se tvrditi da gotovo nema
saobraajne nezgode gdje ljudski faktor nije naao svoje mesto. Sa druge strane,prema istom
izvoru, mehaniki faktor (vozilo) bio je jedini uzrok saobraajnog traumatizma u2.4%, a faktor
okoline (put) bio je izolovan uzronik u 4,7% saobraajnih nezgoda. Postavlja se pitanje zato
ovjek pravi toliko greaka u vonji. U toku vonje, ovejk mora da se osloni na tri
nepostojane mentalne funkcije: percepciju, panju i pamenje . Utoku vonje vozai dobijaju
pravu "oluju" informacija. Najvei dio njih predstavljaju vizuelni inputi: sam put, druga
vozila, pjeaci, saobraajni znakovi, pejza i sl. ta vie, voza moe da procesuira i informacije
iz drugih izvora, kao to je auditivni input (sluanje radija, razgovor mobilnim telefonom,
razgovor sa putnikom u vozilu) ili interni input (priseanj eljenog pravca kretanja ili
planiranje dogaaja koji nisu u vezi sa vonjom).

Uzrok proizvodi greku koja je vidljiva manifestacija uzroka!!!

Greka povezuje uzrok i posledicu koja je nastala!!!
Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 2

2. Uzroci saobraajnih nesrea

Osnovne uzroke saobraajnih nezgoda kada je u pitanju ljudski faktor ine:

Uzrast
Iskustvo
Pol
Vid
Psihomotorne sposobnosti
Inteligencija i posebne sposobnosti
Linost
Socijalni inioci i stavovi
Umor i dnevni bioritam
Alkohol
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 3

Sl. 1

2.1 Uzrast
Uzrast je jedan od esto pominjanih inilaca nezgoda. Nezavisno od populacije vozaa koja se
posmatra, istiu se dvije posebne grupe koje su najvie zastupljene u uestanosti nezgoda. To su
mlae dobne grupe, do 24 god. starosti, i starije dobne grupe, od 60 god.U mlaem periodu,
pored karakteristika mladalakog perioda - nedovoljna obuenost i iskustvo, a u poznijim
godinama fizioloke i psiholoke promjene, doprinose veem broju nezgoda.
Naime, kod profesionalnih vozaa uzrast do 50-55 godina ima manje nezgoda, ali posle
se pojavljuje porast broja nezgoda. Taj porast nezgoda je naroito istaknut posle 60 - 65godina.
Meutim, pri vonji u gradskim uslovima kod profesionalnih vozaa, moe se dogoditi da
upravo stariji vozai ine najmanje nezgoda.
Mlai vozai ine vei broj nezgoda zbog toga to je to period mladalakog nemira i njihovo
ponaanje na putu je dio njihovog opteg ponaanja. Poto se danas smatra da vozai"voze onako
kao to ive" , to ono ima najbolju potvrdu u ovoj dobnoj grupi mlaih vozaa. Svakako da je i
samo iskustvo ovdje vrlo znaajno jer je to period kada se ui. Loe navike, kao to su
pijanstvo, puenje, loe ocjene, su meu najboljim pokazateljima onih vozaa koji ine
nezgode i prekraje. Kada se zavrava mladalaki period,oko 24 godine, dolazi postupno do
promjene ponaanja i smanjivanja nezgoda.

2.2 Iskustvo
U tijesnoj vezi sa uzrastom, iskustvo uestvuje u velikom procentu u saobraajnim nezgodama.
Uticaj iskustva se najvidnije ispoljava na mlaem uzrastu, kada se ispoljava mladalaka
nezrelost. Iskustvo nije potpuno definisano, ali se u statistikim razmatranjima uzima kao
duina vozakog staa. Broj saobraajnih i industrijskih nezgoda opada sa godinama
vonje i rada. Uticaj iskustva je najizraeniji na poetku u prvoj godini vonje, a kasnije njihovi
efekti opadaju. Kod profesionalnih vozaa u gradskom saobraaju prva godina je najkritinija i
ona je skoro tri puta rizinija od pete godine vonje. Kako se koliina vonje poveava sa
godinama, to jednostavno sledi da broj nezgoda opada po kilometrima tokom godina
vonje.Tako je dvostruko vie nezgoda koje ine mukarci u odnosu na ene potie od toga to
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 4

oni dvostruko vie voze pa imaju zato broj nezgoda po kilometrima isti. Povezanost nezgoda sa
godinama iskustva zavisi i od uzrasta kada se vozai obuavaju. Na mlaim uzrastima se
bre stie iskustvo.
2.3 Pol
Kod mlaih vozaa ne postoje bitne razlike izmeu mukaraca i ena u broju nezgoda,ako se
uzme u obzir njihova koliina vonje. Meutim, u odnosu na nain potovanja saobraajnih
pravila, tu su razlike oigledne jer se ene vie pridravaju saobraajnih pravila od mukaraca.
Postoje eksperimentalni dokazi da izmeu mukaraca i ena ima razlike u nekim sposobnostima i
osobinama. Najvidnija razlika je u fizikoj snazi, koja je dvostruko slabija kod ena nego kod
mukaraca ili, ako se prikazuje u odnosu na tjelesnu teinu, taj odnos je 60% u korist mukaraca.
Te razlike se ne mijenjaju sa uzrastom.
2.4 Vid
Poto se preko vida prima velika koliina informacije u toku vonje, to su brojne vidne
fuiikcije od posebnog znaaja za sigurnost u vonji. Meutim, empirijski podaci nisu to
uvek potvrivali, kada su vidne funkcije posmatrane kao nezavisne izolovane funkcije. Za
vonju je najznaajnije nekoliko funkcija: vidno polje, opaanje dubine i boje, adaptacija na
tamu. Vidno polje je u izvesnoj meri ogranieno iz vozila. Konstatovano je ak da na
raskrsnicama sudari nisu uvek na onoj strani na kojoj je vid ogranien. Poremeaj u
opaanju boja spada u jednu od najvie prouavanih funkcija vida sa nezgodama ali ipak nije
poznat njen odnos sa nezgodama. Dosta istraivanja ukazuje da vozai sa poremeajem u
opaanju boja nemaju vie nezgoda nego ostala populacija vozaa. Uprkos tome, ona je jedna od
sposobnosti koja se testira kod vozaa jer je njena uloga nesumljiva za brzo i tano opaanje
saobraajne signalizacije.
2.5 Psihomotorne sposobnosti
Poto je upravljanje vozilom perceptivno-motorna vetina, psihomotornih sposobnosti je
veoma velika. Brojna istraivanja su potvrdila da su sloene psihomotorne sposobnosti tijesno
povezane sa nezgodama, S druge strane, povezanost izmeu vremena reakcije i nezgoda je slaba.
Kada se ukljue novi momenti u vremenu reakcije, kao pravovremenost odgovora na uestale
signale, dakle, aspekt budnog ponaanja ili reakcije na vise signala, onda je povezanost sa
nezgodama vea. Konstatovano je da osobe koje brzo reaguju, a sporije su na perceptivnim
testovima, imaju vie nezgoda. Slino je utvreno u jednoj studiji sa posebnim vrstama
nezgoda koje nastaju sudarom otpozadi. Vozai koji su ee pogoeni otpozadi sporije
reaguju na svetlosne signale, ali izvode brzo motorni odgovor, imaju tzv. nesinhronizovani
model reakcije.

2.6 Intelegencija i posebne sposobnosti

Korelacioni odnosi inteligencije sa nezgodama su niski, to je u suprotnosti sa
oekivanjima, i ako se ne moe oekivati da taj odnos bude iskljuivo linearnog karaktera.
S druge strane, pretpostavlja se da vozai sa visokom intelektualnom sposobnou nisu
najbolje prilagoeni jer zahtevi vonje su takvog karaktera da ne odgovaraju njihovim
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 5

potencijalnim mogunostima. To ih dovodi do vee razdraljivosti i moe ih initi sklonijim

nezgodama. Ova logika pretpostavka nema empirijsku potvrdu. Prema tome, za upravljanje
je potrebna prosena intelektualna sposobnost ali to ne obezbeuje da e biti siguran voza.
2.7 Linost
Vozai skloniji nezgodama su preteno neurotine linosti sa osobinama koje su u tom dijelu
predstavljene. Dobri i sigurni vozai su oni koji su emocionalno stabilne linosti. Ovakav
teorijski model tipologije linosti sigurnih i rizinih vozaa je proveravan na manjoj grupi
vozaa koji su ispitivani pomou projektivnih testova. Postoje pokuaji da setipologija linosti
vozaa odredi na osnovu njihovog ponaanja u saobraajnoj situaciji. To je potpuno novi i pravi
pristup prouavanja osobina linosti vozaa jer postoje ipak odstupanja izmeu opteg ponaanja
i ponaanja u saobraajnoj situaciji. Ove tipologije koje polaze od uobiajene klasifikacije dobrih
i loih vozaa ne odudaraju mnogo od klasinih tipologija.
2.8 Socijalni inioci i stavovi
Sa osobinama linosti su u vezi razni socijalni inioci koji utiu na nezgode. Pri razmatranju
njihove uloge polazi se od toga da je vonja neki oblik socijalne interakcije i da sigurnost
vonje zavisi u velikoj meri od prihvaenosti pravila ponaanja u saobraaju. Postoje stavovi kod
vozaa koji su potpuno naprihvatljivi, kao to je da do nezgoda dolazi sluajno. Neki
profesionalni vozai nezgode pripisuju raznim brigama, looj srei, nedostatku vetine i
drugim manje vanim iniocima. Takvi stavovi su donekle rezultati niskog obrazovnog
nivoa profesionalnih vozaa i nepotpune obuke.U promjeni stavova koji se mijenjaju sa
uzrastom moe doprinijeti bolja obuka, informisanost i represivne mjere. U svim sredinama
istie se vana uloga kaznenih mjera. To je uslovljeno injenicom da se u populaciji vozaa koji
esto ine nezgode nalaze oni koji su socijalno neprilagoeni. Meutim, upravo za ovu
populaciju vozaa koji ine nezgode ne postoje odgovarajue kaznene i druge mjere koje su
efikasne. Kaznene mjere imaju najvei uticaj na vozae koji pokazuju takve osobine
linosti kao to su agresivnost , nedovoljna zrelost i emocionalna nestabilnost, a to ini
dosta veliki deo populacije vozaa. Kazna u psiholokom znaenju je negativni pojaiva koji
izaziva ponaanje izbegavanja i moe imati vidni uticaj na ponaanje.
2.9 Umor i dnevni bioritam
Statistike nezgode po asovima vonje nisu ile u prilog veoj povezanosti
produenog rada, odnosno umora sa nezgodama. Zapaeno je da se nezgode vozaa pojavljuju
ee u prvim asovima vonje. To je vjerovatno uslovljeno poetnom neprilagoenou vozaa
zahtevima naporne gradske vonje. Postoji velika vjerovatnoa da se nezgode raspodjeljuju u
skladu sa cirkadijalnim ritmom. Zbog uticaja umora i drugih inilaca na nezgode, cirkadijalni
uticaji na uestalost saobraajnih nezgoda se ree vidno ispoljavaju. Najvei broj nezgoda
dugolinijskih vozaa dogodio se u periodu od etiri do est asova, kada je ritam srca najnii. I u
ovom sluaju, dvostruko vie nezgoda se dogaa u periodu izmeu ponoi i 08 asova, nego u
ostalom esnaestoasovnom periodu. Taj uticaj dnevnog ritma je jo vie istaknut kada se uzme u
obzir gustina saobraaja po periodima dana.
2.10 Alkohol
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 6

Alkohol dovodi do teih nezgoda najee kod mlaih neiskusnih vozaa. S obzirom na visok
procenat zastupljenosti uticaja alkohola na saobraajne nezgode i poto je u vezi sa drugim
aspektima socijalnog ponaanja, alkohol predstavlja problem od drutvenog znaaja. Da bi se
shvatilo kako alkohol utie na pojavu nezgoda, treba da se upozna mehanizam djelovanja
alkohola na ovjeka, iji uticaji zavise od njegove koncentracije u tijelu. Alkohol se,za razliku od
hrane, vrlo brzo apsorbuje i rastvara u tenosti i tkivima, tako da se u krvi javlja ve posle
nekoliko minuta od unoenja. Koncentracija alkohola brzo raste, do dva asa od unoenja, kada
poinje postepeno da opada u toku 18 asova. Na brzinu apsorpcije utie vrsta pia, vrsta i
koliina hrane, puenje i razne individualne osobine, posebno teina. Puenje odrava visoku
koncentraciju alkohola u krvi a razni sedativi i stimulatori pospeuju dejstvo alkohola.
Apsorbovana koliina alkohola koja se nalazi u krvi biva brzo prenijeta u ostale djelove tijela,
posebno u one koji su bogati krvnim sudovima. U mozak alcohol sporije dopire ali due
ostaje. Koncentracija alkohola u mozgu je u linearnom odnosu sa njenom koncentracijom u
krvi, pa je zato pouzdana direktna procena iz krvi.

Sl. 2

Povezanost nezgoda sa alkoholom moe se upoznati preko dejstva alkohola na

ponaanje. Vlada uvjerenje da alkohol pojaava razne funkcije i ako ima vie depresivnu
ulogu. Nema odreenih modela ponaanja pri razliitim stadijumima intoksikacije, ali se
uoavaju karakteristine promjene u funkcijama koje su znaajne za vonju. Kao to se moe
oekivati, alkohol prvo utie na saznajne funkcije. Slabije opaanje esto je praeno
kratkotrajnim nesvesnim periodima kada se ne opaa i voza nije svjestan da se ti
periodi javljaju. Pod uticajem alkohola pojavljuje se jako suavanje perceptivnog vidnog
polja, a pokreti oiju postaju manje uestali pa i usmjeravanje panje nije pravovremeno. Te
promjene su veoma bitne za ponaanje vozaa kod kojih je budnost osnovna. Mentalne funkcije,
kao pamenje za skorije dogaaje, a naroito kritino suenje, je poremeeno. Ove promjene su
praene poveanim samopouzdanjem pa dolazi do velikog nesklada sposobnosti i
mogunosti. Pod uticajem alkohola dolazi do promjene u emocionalnom ponaanju i
oseaju manje odgovornosti. Alkohol u stvari potencira sve linene dostatke u sposobnostima i
osobinama linosti, to se odraava na sigurnost vonje.
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 7

3. Greke u saobraaju
Svaka greka se ne zavrava saobraajnom nezgodom, ve na neki od navedenih naina:
a) Apstraktna opasnost
b) Konkretna opasnost
c) Saobraajna nezgoda.

Sl. 3 Greke u saobraaju

Sl.4 Razgranienje izmeu fenomenologije etiologije saobraajnih nezgoda

 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 8

I dok neke od greke nijesu prevelika opasnost za bezbijednost, ve su vie ples po nervima
ostalih uesnika u saobraaju, greke su uzbiljan rizik po bezbijednost. Najgore od svega je to to
dolaze od ljudi koji nijesu poetnici to se njihov broj mjeri u desetinama u toku jednog dana.
Najee greke saobraajnih nezgoda su:
Nepropisna (ukljuujui i neprilagoenu) brzina kretanja vozila
Nepropisno preticanjeili obiljeavanje (sudar vozila iz suprotnih smjerova i sl)
Neustupanje prvenstva prolaza
Nepravilno mimoilaenje
Nepropisno zaustavljanje i parkiranje
Nepropsno kretanje, skretanje,okretanje i vonja unazad.

Druge greke pojavni oblici saobraajnih nezgoda:

Vonja zabranjenim smjerom na jednosmjernom putu
Ne dranje potrebnog ostajanja
Nepotrebna upotreba svijetla
Nepropisno vuenje prikljunog ili vozila u kvaru i druge greke vozaa.
Jedan broj greaka prave i odreeni uesnici u saobraaju (pjeaci, putnici)

Sl. 5 Dranje ostojanja

 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 9

4. Posledice saobraajnih nezgoda

Sadanji nain praenja negativnih pojava u saobraaju , posebno saobraajnih nezgoda je

nepotpun i on nam omoguava da steknemo priblinu predstavu samo o nekim posledicama ovih
pojava. Zbog toga jo uvijek nijesmo sagledali koje sve posledice, kako i koliko optereuju
drutvo, na svakodnevni ivot, autore i rtve ovih nezgoda. Socijalnim posledicama drutvo se
skoro uopte ne bavi.
Materijalne posledice (tete) sagledavaju se veoma povrno (uglavnom se barata sa grubom
procjenom samo one tete koja je nastala na vozilima, tovaru i eventualno putu). Metodologija
uviaja ukupnih materijalnih teta, koje nastaju kao posledica saobraajnih nezgoda, jo nije
izraena a one koje u svetu postoje ne primjenjuju se. Ostale posledice se zanemaruju iako je
njihov uticaj na kvalitet ivota ljudi znaajan.

4.1 Socijalne posledice saobraajnih nezgoda

Drutvo do sada nije inilo ozbiljnije napore da potpunije sagleda socijalne posledice
saobraajnih nezgoda. Naroito bi bilo znaajno potpunije sagledati brojne socijalne i druge
probleme koji nastaju zbog stradanja velikog broja ljudi, a posebno zbog: iscrpljivanja osnovnih
biolokih (ljudskih) resursa;
Smanjivanja broja radno produktivnog stanovnitva a poveavanja broja lica koja (zbog
invalidnosti povreda u nezgodama) padaju na teret drutva;
Smanjenje broja lica sposobnih za odbranu zemlje;
Zdravstvenog bilansa stanovnitva;
Rehabilitacije velikog broja hendikepiranih (nastradalih) lica;
Porodica koje su ostale bez hranioca, posebno dece ije je kolovanje i profesionalno
osposobljavanje prekinuto ili izmenjeno zbog toga to su im jedan ili oba roditelja
nastradali u saobraajnoj nezgodi;
Umanjenih mogunosti na linom (izbor zanimanja, osposobljavanje i dr.), porodinom
(izbor branog druga i dr.) i profesionalnom planu mladih ljudi (devojaka i mladia) zbog
invalidnosti, unakaenosti ili tjelesnog oteenja;
Neophodnosti da mnoga povreena lica moraju mijenjati zanimanje, navike, nain ivota,
odnos prema okolini i dr.
Degradacije kvaliteta ivota ne samo neposrednih nego i posrednih rtava saobraajnih
nezgoda;
Psihikih trauma, oseaja nesigurnosti zbog ugroene egzistencije ili zdravlja, frustracija,
raznih optereenja i drugih teta po lini i drutveni ivot neposrednih i posrednih rtava
nezgoda;
Posledica po lini i porodini ivot dok se izvilac nezgode nalazi na izdravanju kazne
zatvora (gubitak zarade, radnog staa, raspad jednog broja porodica, liavanje
mogunosti za vaspitanje djece, sopstveno uzdizanje i dr.);
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 10

Socijalnog zagaivanja meuljudskih odnosa;

Poveanja represivnog aparata;
Remeenja regionalne demografske ravnotee s obzirom da u saobraaju mnogo vie
stradaju ljudi u podrujima koja inae imaju problema sa natalitetom a mnogo manje u
podrujima nekontrolisanog raanja;
Efekata straha od saobraajnih nezgoda koji pogaa milione ljudi;
Poveanog rizika zbog korienja havarisanih, iako opravljenih, vozila i drugo.
Sve ovo, pored ostalog, utie na zdravstveni bilans stanovnitva, smanjenje produktivnosti rada,
smanjenje nacionalnog dohotka, preraspodjelu nacionalnog dohotka u korist popravljanja tete,
lijeenja, socijalnih davanja i dr. Za sada ne znamo koliko bi bilo vie ivih ljudi, koliko zdravih
umesto invalida, koliko srenih porodica i pojedinaca da nije, odnosno da je manje posledica
ovih nezgoda.
Socijalne posledice ne nastaju samo zbog lica nastradalih u saobraajnim nezgodama, nego i
zbog samih izvrilaca ovih nezgoda. Dok su na izdravanju kazne ova lica su van radnog
procesa, ne daju doprinos razvoju drutva, gube zaradu, radni sta a javljaju se i drugi problemi
koje drutvo mora reavati.
4.2 Materijalne posledice saobraajnih nezgoda
Pored najteih posledica, stradanja ljudi, u saobraajnim nezgodama nastaju i ogromne
materijalne tete. Iako su saobraajne nezgode relativno esta i masovna pojava, drutvo nema
potpuna saznanja ni o visini materijalnih teta koje zbog njih nastaju. Podaci koje daju drutva za
osiguranje i organi unutranjih poslova, koji vode statistiku i procjenjuju tete, ne daju nam
pravu predstavu o veliini ovih materijalnih teta. Radi potpunijeg sagledavanja istiemo da u
materijalne tete koje nastaju zbog saobraajnih nezgoda, spadaju:
tete na vozilima koja su u nezgodi uestvovala;
tete na stvarima, robi koja je prevoena;
tete koje nastanu na putu, objektima i instalisanoj opremi;
Trokovi hitne pomoi;
Trokovi sahrane poginulih;
Trokovi lijeenja povreenih;
Trokovi bolovanja;
Trokovi invalidnina;
Trokovi medicinske i profesionalne rehabilitacije;
Porodine penzije ili trokovi izdravanja lanova porodica poginulih lica;
Naknade za pretrpljene fizike i psihike bolove povrijeenih lica;
Naknade za unakaenosti povrijeenih lica;
Naknade za pretrpljeni bol lanova ue porodice poginulih lica;
Gubitak radnog doprinosa poginulih lica;
tete zbog izostanka sa posla nastradalih lica;
tete zbog umanjenih radnih sposobnosti nastradalih lica;
Trokovi prekvalifikacije povrijeenih lica;
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 11

Sredstva koja je drutvo uloilo u osposobljavanje lica koja nastradaju u momentu kada
su mogla biti produktivna;
Trokovi poveanja medicinskog aparata;
Trokovi represivnog aparata (MUP, sudovi, sudije, i dr.);
Trokovi izvrenja sankcija i sankcionisanje osuenih lica;
Gubitak transportnog uinka oteenih vozila;
Izmakla dobit zbog unitenja ili oteenja robe;
tete zbog oduzetih vozakih dozvola;
tete koje nastaju zbog prekida u saobraaju;
Trokovi nabavke pomagala za invalide;
Trokovi preureenja stana povreenih lica;

4.3 Ostale posledice saobraajnih nezgoda

Pored socijalnih i materijalnih posledica saobraajne nezgode proizvode i druge nepovoljne
uticaje kojima se vri degradacija ivotne sredine, kao to su:
iscprljivanje prirodnih resursa ( za oporavak oteenih vozila, puteva, objekata i opreme
moraju se koristiti drugi, novi materijali);
eksplozije, trovanja, poari i druga tetna dejstva opasnih materija koje se prevoze i
aktiviraju pod dejstvom sila osloboenih u saobraajnim nezgodama;
zagaivanja tla, vode i vazduha od ulja, goriva ili robe koja se prevozi i prospe zbog
saobraajne nezgode;
degradiranje ivotne sredine zbog havarisanih vozila, olupina, istroenih delova,
otpadaka, neistoa i dr.
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 12

5. Zakljuak
Uprkos tome sto naa lina bezbjednost u saobraaju ne zavisi uvijek od nas samih, mi
moemo svojim ponaanjem bitno doprinijeti smanjenju mogunosti da doivimo saobracajnu
nezgodu. U saobraaju je najvanije voditi rauna kako o sebi, tako i o ostalim uesnicima. Smrt
i povrede su svakodnevna pojava na naim putevima, zato uvijek treba da se trudimo da ne
postanemo dio crne statistike.
U naem je interesu da se pridravamo savjeta:
Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 13

6. Literatura

1. Bezbijednost drumskog saobraaja, dr. Milan G. Ini

2. Udbenik Regulisanje i bezbijednost saobraaja Radomir Vukicevic
3. www.saobracajibezbjednost
4. Drumska vozila prirunik za voditelje stanica tehnikih pregleda vozila
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 14

Ocjena rada_______________ (____)

Komentar:
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
 Vujovi
Analiza
Milo
saobraajnih
IV6 nezgoda (utvrivanje uzroka, 15

Komisija:
Predsjednik: _______________
Ispitiva: _______________
lan: _______________