KRASTAVAC- Cucumis sativus, fam.

Cucurbitaceae
Jednogodinja zeljasta dikotiledona biljka. Prema Vavilovu postoje dva centra porekla krastavca:
1) Kineski centar (Centralna i zapadna Kina) i
2) Indijski centar

Nisko kalorina hrana, (100 g sveeg ploda ima samo 8-10 kcal odnosno 3 do 42 kJ).
VODA (94-98%), 0,3-2g sirovih proteina 0,05-0.3g sirovih masti, 1-2,5g ugljenih hidrata (na
100g sveeg ploda);
Vitamini (B1 , B2 , B3 , B5 , C).
Prijatan ukus potie od organskih kiselina koje se nalaze u plodu, dok gorak ukus potie od
glukozida kukurbitacina, iji je sadraj uslovljen sortom i nainom gajenja.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 1

fakultet Univerziteta u Beogradu
 Hranljiva vrednost ploda BOTANIKE OSOBINE
Hemijski sastav Sadraj Krastavac ima plitak korenov sistem. Stablo je vreasto, polegljivo, obraslo
voda 95-98% maljama. Listovi su prosti, petodelni, na dugim drkama u ijem se pazuhu
razvijaju raljike (brkovi).
eer 0.7-1.5% Krastavac je jednodoma biljka na istoj biljci se nalaze i muki i enski cvetovi.
proteini 0.4-0.9% Novije sorte imaju iskljuivo enske cvetove na vrei. Krastavac je tipina
stranooplodna biljka (insektima). Razliite sorte se lako ukrtaju (problem kod
ulja 0.1-0.2% semenske proizvodnje). Pojedine sorte zameu plodove bez opraivanja
celuloza 0.6% (partenokarpija) i kao takve su veoma znaajne za proizvodnju u zatienom
prostoru pri slabom prisustvu insekata opraivaa.
Vitamin B1 0.06 mg%
Plod je bobica razliitog oblika, veliine i boje sa glatkom ili bradaviastom
Vitamin B2 0.1 mg% povrinom.
Vitamin C 10-20 mg%
Magnezijum 10-11 mg%
Kalijum 150-170 mg%
Kalcijum 15-25 mg%
Fosfor 10-30 mg%
Gvoe 0.2-1.0 mg%

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 2

fakultet Univerziteta u Beogradu
 Serbia; 7,1
Turkey;
28,5 BiH; 8,2
Romania; 13,4

Bulgaria
(staklenici);
168,8 Croatia; 22,1

Greece; 59,2

Netherlands Hungary; 55,4

(staklenici); 713,3
Italy; 34,6

Proseni prinosi krastavca u nekim zemljama Evrope [t/ha]

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 3

fakultet Univerziteta u Beogradu
 Bulgaria Croatia; Greece; 2100
(staklenici); 371 BiH;
800 Hungary; 1000
3047

Italy; 2065
Netherlands
(staklenici); 600

Romania; 12986

Turkey; 59000 Serbia; 8755

Povrine pod krastavcem u nekim zemljama Evrope [ha]

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 4

fakultet Univerziteta u Beogradu
 0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
220
240
7. nedelja 260
8. nedelja
9. nedelja
10. nedelja
11. nedelja
12. nedelja
13. nedelja
14. nedelja
15. nedelja
16. nedelja
17. nedelja
18. nedelja
19. nedelja
20. nedelja
21. nedelja
22. nedelja
23. nedelja
24. nedelja
25. nedelja
26. nedelja
27. nedelja
28. nedelja

2008. godina
29. nedelja
30. nedelja
31. nedelja
32. nedelja
33. nedelja
34. nedelja

2009. godina
35. nedelja
36. nedelja
37. nedelja
38. nedelja
39. nedelja
Cena krastavca na zelenoj pijaci u Vranju [din.]

40. nedelja
41. nedelja
42. nedelja
43. nedelja
44. nedelja
45. nedelja
46. nedelja
47. nedelja
48. nedelja
49. nedelja
50. nedelja
5

51. nedelja
52. nedelja
53. nedelja
 USLOVI USPEVANJA
Ukorenjena biljka
TEMPERATURA

Krastavac je tipina toploljubiva biljka

Minimum za klijanje i nicanje je 12 C,
optimum do 30 C
Optimum za rast i razvie je 25-30 C
Prestaje da raste na 6 C. U uslovima kada su
temperature vazduha i zemljita, nakon
rasaivanja ispod 12 C, tokom 2-3 dana, moe
da doe do masovnog padanja biljaka usled
neaktivnosti korena
Pri visokim temperaturama se kod nekih sorata
moe javiti gorina u plodovima

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 6

fakultet Univerziteta u Beogradu Plodonoenje
SVETLOST
Nema velike zahteve za svetlou pa se
uspeno gaji u zatienom prostoru tokom
zime (8.000-9.000 luksa, duina dana 10-12
asova)
Na slabiju osvetljenost biljke reaguju
smanjenjem prinosa

VODA Formiran plod

Krastavac ima velike zahteve za

zemljinom i vazdunom vlagom. ak 95-
98% ploda krastavca ini voda
Usled slabo razvijenog korenovog sistema
navodnjavanje je obavezna mera
Optimalna vlanost zemljita je 80% PVK,
a vazduha 90-95%.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 7

Higrometar
fakultet Univerziteta u Beogradu
 TEHNOLOGIJA GAJENJA
ZEMLJITE
Pogodno je rastresito (aerisano),
humusno (poeljno min. 3%
humusa), peskovito do ilovasto.

PLODORED
Dolazi na prvo mesto u plodoredu.
Treba ga ubriti stajnjakom. Dobri
predusevi su leguminoze, a loi:
lubenica, dinja, krompir, paradajz, ...
Zbog specifine tehnologije proizvodnje
kornion u palirnom nainu uzgoja se
gaji u monokulturi 4-5 godina.

OBRADA ZEMLJITA Krastavac na kamenoj vuni

Obradom zemljita treba stvoriti
rastresit sloj zemljita u zoni gde se
razvija koren (do 30 cm). Sve radnje
treba podrediti tom cilju, pa se
preporuuje agregatiranje orua kako bi
gaenje zemljita bilo minimalno.. Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 8
fakultet Univerziteta u Beogradu
UBRENJE
Zbog relativno slabo razvijenog
korenovog sistema u odnosu na
nadzemnu masu, intenzivnog
navodnjavnja i visokih prinosa krastavac
je veliki potroa hraniva.
Najvee potrebe za hranivima su u fazi
cvetanja i plodonoenja.
Zgoreli stajnjak dodat sa osnovnom
obradom u koliini od 20t/ha (postrna
proizvodnja), pa do preko 50t/ha (glavni
usev) daje odline rezultate u proizvodnji.
Klasinom primenom mineralnih
hraniva uneti sa osnovnom obradom
100% fosfornog i kalijumovog hraniva i
50% azotnog.
Ukoliko se za prihranjivanje koristi
6-9kg P2O5 5-9kg MgO
sistem za navodnjavanje (fertigacija) od
ukupno planirane koliine hraniva 15-25kg N 25-30kg K2O
fertigacijom tokom vegetacije dodati 20-
30% hraniva. 17-22kg CaO

Potrebne koliine hraniva

za 10t ploda krastavca 9
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni
fakultet Univerziteta u Beogradu
 SORTE KORNIONA

PODELA SORATA KORNIONA NA OSNOVU POVRINE PLODA

Bradaviaste sorte Glatke sorte

Povrina ploda je bradaviasta sa manje ili vie
izraenim maljama
Odnos duine i irine ploda je 3,2 : 1
Pogodne su za branje plodova II i III klase
Gaje se najee na zemlji (horizontalni uzgoj)
Biljke su uglavnom sa preteno enskim
cvetovima
Povrina ploda je glatka sa slabo izraenim
maljama
Odnos duine i irine ploda je 3 : 1
Pogodne su za branje plodova I klase
Preporuuju se za gajenje na osloncu (paliru)
zbog vee osetljivosti na bolesti
Najvei broj sorata je partenokarpan

Nain gajenja opredeljuje odabir hibrida.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 10

fakultet Univerziteta u Beogradu
 SORTE SALATARA
Kod glatkih salatara razlikujemo:
- mini salatare (plod duine do 20 cm): Tornak F1, Tornado F1, Samar F1,..
- sorte sa plodovima preko 30 cm: Ritmo F1, Kalunga F1, Nevada F1,
Grendel F1, Ceres F1, Paramos F1, Nikola F1,...

Od hibrida sa bradaviastom povrinom ploda najzastupljeniji su: Adrian

F1, Jazzer F1, Kendo F1, Darina F1, Olympia F1, Joker F1, Astrea F1,
Raider F1, Swing F1,...
Domai sortiment za batensku proiozvodnju: Renesansa F1, Lipar F1,
Slavija F1, Delikates, Sunani potok, Eva,...

Potroake navike odreuju koji tip hibrida e se gajiti!

Sa agronomskog aspekta treba istai da su hibridi bradaviaste

povrine ploda tolerantniji na stres i nepovoljne uslove nakon
rasaivanja, te su u objektima bez grejanja pogodniji za ranu
proizvodnju.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 11

fakultet Univerziteta u Beogradu
 SORTIMENT
1. Za potronju u sveem stanju (SALATNE SORTE)
Renesansa F1 , Istok F1, Sprinter, Sunani potok (Institut za povrtarstvo, Smederevska
Palanaka), Tajfun (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad), Real F1, Misir F1,
Marketmore, China long (Superior, Velika Plana), Solatio F1, Edona F1, Tornac F1, Darina
F1 (Seminis), Tornado F1 (Nirit seeds), Bettina F1, Magnum F1, Bosco F1 (Nunhems), Kung fu
F1, Triumfo F1 (Sakata), Raider F1, Robin F1 (Clause), Epsylon F1 (Syngenta), Lili F1 (Grower
seed), Jazzer F1, Ekron F1, Corinto F1, Fadia F1 (Enza Zaden), Caman RZ F1, Adrian RZ
F1, Esparon RZ F1, Deltastar RZ F1 (Rijk Zwaan), Lisboa F1 (Bejo Zaden), Joker F1,
Berbaddet F1 (ZKI), Kybele F1, Suzan F1 (Vilmorin), Suzan F1, Candia F1 (Hazera
Genetics),...

2. Za konzervisanje (KORNIONI)
Palanaki korinion, Sirano F1, Nais F1, Miror F1, Mirta F1 potok (Institut za povrtarstvo,
Smederevska Palanaka), Pariski kornion (Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad),
Mirabelle F1, Nadeshda F1, Levina F1 (Seminis), Ajax F1, Dolomit F1, Monolit F1, Justina F1,
Opalit F1 (Nunhems), Potenziale F1, Optimus F1 (Cora seeds), Amriz F1, Cortes F1 (MIP
seeds), Ronda F1 (Sakata), Regal F1, Royal F1 (Clause), Pasamonte F1, Octopus F1 (Syngenta),
Vinello F1 (Grower seed), Gunnar F1 (Enza Zaden), Harmonie RZ F1, Dirigent RZ F1, Trilogy
RZ F1, Componist RZ F1, Motiva RZ F1 (Rijk Zwaan), Adam F1, Agnes F1, Asterix F1 (Bejo
Zaden), Bereg F1, Haro F1, Teteny F1, Nador F1, ZKI 104 F1 (ZKI)
PROIZVODNJA RASADA
Najvei deo plastenike proizvodnje krastavca se obavlja preko rasada
Rasad se proizvodi u svim oblicima zatienog prostora, a u objektima gde se vri grejanje vazduha i
zemljita proizvodi se rasad najboljeg kvaliteta
Krastavac je osetljiv na visoku koncentraciju soli, pa za proizvodnju rasada treba koristiti supstratne
smee koje nemaju EC vrednost veu od 1.8 mS/cm
Setvu zapoeti najkasnije 3-4 nedelje pre planirane sadnje
Nije preporuljivo pikirati krastavac, zbog osetljivog korena, ali se pikiranje ipak moe uspeno
obaviti u fazi kotiledonih listova, pa do pojave prvog pravog lista

Uticaj supstrata na kvalitet rasada

Optimalni temperaturni uslovi za proizvodnju rasada krastavca

Duina nicanja Temperatura vazduha [OC]

u danima
Do 3-5 dana posle nicanja Posle toga do kaljenja
nicanja
dan no sunano oblano no
4-7 oko 26 14-15 12-14 22-26 18-20 15-18 13
Saksije i tresetne kocke u proizvodnji rasada

Koriste se saksije od plastike, keramike, papira,

treseta (Jiffy) prenika oko10cm
Za najraniju proizvodnju koriste se saksije vee
zapremine
Kod proizvodnje u zimskim mesecima nedostatak
svetlosti se moe ublaiti postavljanjem manjeg broja
saksija i kocki po m2
Kocke se prave mainski od odgovarajue tresetne
smee
Formirane kocke se postavljaju u objekat za
proizvodnju (staklenik, plastenik...) na stolove ili na tlo
presvueno plastinom folijom, pa se zatim obavlja
setva semena

Rasad krastavca u saksiji

Rasad krastavca u tresetnim kockama

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 14

fakultet Univerziteta u Beogradu
SETVA RASADA

Za setvu treba koristiti zdravstveno ispravno,

deklarisano seme, dobre klijavosti i energije klijanja.
1 gram semena sadri 25 do 35 semenki

Dezinfekcija semena natrijum hidroksidom (NaOH)

Pre setve seme se potopi u 2% rastvor NaOH u trajanju
od 15 minuta. Posle toga seme se dobro ispere hladnom
vodom, prosui i seje. Ovim postupkom unitavaju se
Kotiledoni listovi i pojava prvog pravog lista
patogeni na povrini semena

NEGA RASADA

Provetravanjem odravati temperaturu u

optimalnim granicama
Od setve pa do pojave prvih pravih listova
zalivanje je ee (sa manje vode), a posle tog
perioda zalivanje se vri ree, a obilnije.
Zatitu od bolesti i tetoina vriti preventivno

Kalorifer za dogrevanje vazduha

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 15
fakultet Univerziteta u Beogradu
RASAIVANJE

Sadnju zapoeti kada je temperatura

zemljita iznad 15 C
U momentu rasaivanja salatari treba
da imaju oko 4-6 listova, a kornioni
se mogu i ranije rasaivati (3 lista)

Rasaivanje krastavca

Kornion pred rasaivanje

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 16

fakultet Univerziteta u Beogradu
NAINI PROIZVODNJE KORNIONA

Horizontalni uzgoj (na zemlji)

Tradicionalan nain uzgoja, koji ne trai velika
ulaganja i omoguuje primenu plodoreda.
Krastavac se seje u redove ili kuice. Setva u
redove moe biti runa i mainska. Postrne setve
daju neto loiju bujnost pa se moe sejati gue.
Ako je setva gua, proreivanje i popunjavanje
praznih mesta se vri od faze kotiledona do
formiranja prvog pravog lista.

palirni nain uzgoja

Gajenje korniona na paliru
Biljke se gaje uz oslonac uz primenu: mal folija,
sistema za navodnjavanje kap po kap sa
fertigacijom, partenokarpnih hibrida. Proizvodnja
se obavlja na otvorenom polju i plastenicima iz
rasada ili direktnom setvom semena.

Proizvodnja korniona na
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni otvorenom polju 17
fakultet Univerziteta u Beogradu
 Gajenje korniona na paliru (mrea)

Gustina sadnje
Salatari: 30-45 cm u redu, izmeu redova
zavisi od roka setve/sadnje. Izmeu redova
je uobiajeno 1-1.2 m, u ranoj proizvodnji
1.3-1.5m. Drugi nain je u duple redove
(sistem traka), 65x45 cm, a rastojanje
izmeu sredine trake 1.5-1.8 m.

Kornioni u paliru se rasauju na razmak

izmeu redova od 1.4-2.5 m, to je
uslovljeno raspoloivom mehanizacijom, a u Plastenika proizvodnja salatara
redu 20-30 cm.

Kornioni koji se gaje na zemlji rasauju se

ili seju na razmak izmeu redova od oko 1.5
m, ali ne ue od 1.2 m, a u redu na 30 cm, po
jedna biljka.

Krastavac se u kuice seje na rastojanju

izmeu redova 100-120cm, a u redu su Krastavac na paliru
kuice na 50-60cm, sa sa 3-4 biljke u kuici
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 18
fakultet Univerziteta u Beogradu
 NAINI PROIZVODNJE SALATARA

Salatari se u zatienim prostorima gaje

na paliru i dominantno iz rasada.

Razlikujemo proizvodnju u zemlji, na

supstratima (meavina crnog i belog
treseta) i hidroponima (kamena vuna,
kokosove kocke...) i na balama slame.

Postavljanje oslonca (kanap)

Salatar na mal foliji

Tabela 1. Rokovi proizvodnje krastavca salatara u plastenicima
Rokovi Vreme setve Vreme Gustina
proizvodnje rasaivanja biljaka/m2
Prolena bez III dekada Oko 1.aprila 3.5-4
grejanja februara
Prolena sa I dekada II dekada marta 4-4.5
dogrevanjem februara
Rana jesenja I dekada jula I dekada avgusta 2.5-3 19
 PROIZVODNJA NA BALAMA SLAME
Jedan specifian nain gajenja krastavca u balama
najee penine slame, teine preko 20kg.
Koristi se u zimskoj i rano prolenoj proizvodnji u
zatienom prostoru. Bale slame se reaju na
povrinu zemljita gde se dobro navlae (40-50l
vode na svaku balu)
Sa vodom se unose i mineralna ubriva. Na balu
od 20kg dodaje se 400-600g KAN-a, 200-350g Salatar na balama slame
superfosfata, 200-250g kalijumove soli i 200-300g
mlevenog krenjaka
Slama se nekoliko puta zaliva kako bi se rastopilo
ubrivo i pokrenula fermentacija kojom se
oslobaa toplota i gasovi, pre svega CO2
Jako je bitno da bala ne zasui tj. da uvek bude
vlana kako ne bi dolo do prekida fermentacije.
Zalivanje toplom vodom pospeuje fermentaciju
Kada se temperatura slame ustali na oko 25-30oC
(posle 7-10 dana) pristupa se rasaivanju
Rasaivanje se obavlja u plitke rupe koje se
zasipaju kompostom
Gustina useva je ista kao kod proizvodnje na
zemlji
PREDNOSTI: Ranije plodonoenje, zatita od
fuzarijuma i drugi zemljinih patogena...
Napomene
Slama itarica koje su tretirane herbicidima ne
sme se koristiti
Bale slame moraju biti dobro zbijene 20
 MERE NEGE Orezivanje krastavca
Savremena proizvodnja krastavaca, bilo koje namene, osim
uobiajenih agrotehikih mera, podrazumeva i neke specifine
mere, a najvanija je regulisanje rasta stabla. Cilj ove mere je da se
napravi balans izmeu lisne mase i plodova na biljci.

Hibridi korniona se orezuju tako da

prva 2 zaperka uklanjamo, a na
sledea 2-3 zaperka ostavimo po 2
ploda...
Salatni hibridi se najee vode na samo 1 stablo
uklanjanjem svih bonih zaperaka, ali ima i
izuzetaka (npr. Tornado F1...)

21
Guim sklopom kompenzujemo izostanak bonih grana.
PRIHRANJIVANJE
Jedina prihvatljiva opcija je fertigacija
Obavezna mera u intenzivnom zasadu krastavca
Opte pravilo: dodavati maksimalno do 4 gr
vodotopivog djubriva na duni metar trake kap po
kap
Fertigacijom ne treba dodati celokupnu koliinu
hrane, ve samo onoliko koliko biljka potroi
izmeu 2 intervala fertigacije
Na teim zemljitima vriti prihranu na 3-4 dana, a
na lakim tipovima i ee

Najmanje svakih 14 dana kontrolisati EC i pH

vrednost u zoni korenovog sistema. Vezanje biljke za oslonac
Konaan program ishrane treba prepustiti strunom
licu.

Ureaj za kontrolu pH i EC

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 22

fakultet Univerziteta u Beogradu
Maliranje zemljita (nastiranje)

Maliranje se moe vriti i u

plastenicima i na otvorenom polju.
Osnovna prednost korienja mala se
ogleda u racionalnijem korienju vode,
kontroli korova, smanjenim tetama od
bolesti, poveanju koliine CO2, boljem
iskoriavanju svetlosti....

Kao mal koristi se organski materijal Maina za postavljanje mala i trake za navodnjavanje
(slama, piljevina, kora...) ili plastine
folije
Pri nastiranju mal folijom ona treba u
potpunosti da nalegne na zemljite (bez
vazdunih depova)

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 23

fakultet Univerziteta u Beogradu Runo postavljen mal
Opti princip prihrane korniona
Faza razvoja Nakon nicanja Prva Maksimalne Druga Zavrne
ili rasaivanja polovina berbe polovina berbe
do cvetanja berbe berbe
Trajanje perioda 15 35 15 20 Do kraja
(dana) berbe
Odnos N : K 1 :1 1 :1 2 :1 1 :1,2 Samo
azot

Opti princip prihrane salatara

Faza razvoja Od rasaivanja Od poetka Berba
do cvetanja cvetanja do berbe
Broj dana od 20 40 Do kraja
rasaivanja berbe
Odnos N:P:K 1:1:1 3:1:3 2:1:3

Venturi sistem za
fertigaciju

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 24

fakultet Univerziteta u Beogradu
NAVODNJAVANJE
U savremenom sistemu gajenja navodnjavanje
kap po kap daje najbolje rezultate
Zahtevi krastavca za vodom su veliki
Momenat zalivanja i koliinu vode u jednom
zalivanju najbolje je odreivati sistemom dva
tenziometra. Kada je vrednost na teziometru
0,35-0,5 bara treba poeti sa zalivanjem, a
prekinuti kada vrednost dostigne 0,1 bar
U poetnim fazama rasta navodnjavati sa 4
l/m2/dan, sve do poetka berbe
Do maksimalnih berbi zalivna norma se
postepeno poveava na 6 l/m2, a u vreme
maksimalnih berbi zalivati i sa 8 l/m2/dan
Na lakim tipovima zemljita (peskovi) zalivna
norma se dodaje u 2-3 kraa intervala Tenziometar
Poeljno je navodnjavanje raditi kada je
temperatura najvea poto je tada i transpiracija
najvea, a samim tim i potronja vode od strane
biljaka.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 25

fakultet Univerziteta u Beogradu
 BERBA I KLASIRANJE
Beru se tehnoloki zreli plodovi karakteristinog
izgleda za odreenu sortu.
Za postizanje visokih prinosa vano je redovno
branje. Fizioloki zreo plod (formirano seme)
usporie formiranje novih cvetova tj. plodova.

Najee se kornioni klasiraju u tri klase, prema

duini plodova:
I klasa , 3-6 cm,
II klasa , 6-9 cm i
III klasa, 9-12 cm (neki preraivai praktikuju i Klase korniona
drugaije klasiranje)
Kod korniona, iz razloga brze manipulacije,
prednost dati mainskom klasiranju plodova.
Minimalna duina ploda salatara treba da je
14cm.
Prosean prinos korniona na paliru je 12
kg/dunom metru, a ako se proizvodi na zemlji
do 3 kg/m2
Prinos salatara u plasteniku je u prolenoj
proizvodnji (mart-jul) 8-12 kg/dunom metru, a
u jesenjoj proizvodnji (juli-oktobar) 4-6 Kornion sa glatkom povrinom ploda
kg/dunom metru.

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 26

fakultet Univerziteta u Beogradu
UVANJE I PAKOVANJE
Krastavci su jako osetljiva roba, vrlo brzo se kvare,
omekaju... Za 48 sati 15-25% plodova moe da bude
neupotrebljivo.
Nakon berbe plodovi to pre preraditi ili skladititi u
hladnjau
Kornioni se na temperaturi od 4-7 C mogu uvati
maksimalno 7-8 dana, salatari na 12-13 C nekoliko
dana
Kornioni ispod 6 cm se transportuju iskljuivo u Pojedinani plodovi u foliji
gajbama, a vee frakcije mogu i u rael dakovima
Salatari se pakuju grupno u gajbe ili pojedinano,
odnosno nekoliko komada u folije ili najlonske vree i
tako prodaju (na ovaj nain mogu 2 dana due zadrati
sveinu)
Krastavac skladititi odvojeno od paradajza, dinja,
jabuka..., odnosno svih proizvoda koji odaju etilen
(hormon zrenja)
Na udaljena trita transport obavljati iskljuivo u
hladnjaama, na temperaturi skladitenja
Vaa roba treba da ima i vau deklaraciju (ime i
prezime, mesto proizvodnje, naziv proizvoda, uslove
uvanja i rok upotrebe)
Krastavac u drvenim gajbicama
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 27
fakultet Univerziteta u Beogradu
 FIZIOLIKI POREMEAJI
GORKI PLODOVI- obino se javlja na krajevima
plodova. Postoje varijeteti koji su skloniji ovoj pojavi. Dui
suni periodi, nagle temperaturne promene, smena oblanih
i sunanih dana, hladna voda za navodnjavanje, nepravilna
ishrana najee doprinose ovoj pojavi. Izbegavati gajenje Deformisani plodovi
varijeteta koji su skloni gorini plodova. Novije hibridne
selekcije nisu sklone ovoj pojavi.
DEFORMACIJE PLODOVA- nepotpuna oplodnja,
smena hladnih i toplih perioda, mehanike povrede,
nedovoljna ishrana azotom su najei razlozi ove pojave.
Pri temperaturama oko 14oC i esto u nedostatku kalijuma
javljaju se plodovi sa suenim vrhovima. Takoe ukoliko Nedostatak kalijuma
partenokarpni hibridi budu oploeni polenom od druge
sorte doi e do deformacije ploda.
ODBACIVANJE PLODOVA- ako nije patogene prirode
(siva trule), u uslovima niskih temperatura (10-12 C) u
vreme oplodnje i razvoja plodova, dolazi do ove pojave,
kao i pri niskoj relativnoj vlanosti vazduha.
UVENUE BILJKA- sem patogenih faktora, uzrok moe
biti greka u ishrani (predoziranje organskim ili mineralnim
hranivima), ostaci pesticida (obino herbicida- Pivot, Oteenja od mraza
Atrazin, Motivell...) ili niske temperature u vreme nakon
rasaivanja (temperatura zemljita ispod 15 C u periodu
duem od 3 dana). Primena bioaktivatora na bazi amino i
huminskih kiselina moe da pomogne u reavanju ovog 28
problema.
 ZATITA KRASTAVCA OD BOLESTI I TETOINA
Mere zatite krastavaca su uslovljene nainom
proizvodnje. Obavezno ih sprovoditi uz
konsultaciju sa savetodavnom slubom.

Svakako da je najvea glavobolja, u svim

nainima i vidovima proizvodnje plamenjaa
(Pseudoperonospora cubensis). Glavni razlog
zato je krastavac potrebno tretirati i po 10-12
puta, poto je potrebno raditi vezane tretmane u
razmacima od 3-4 dana kada je vreme kiovito,
sa jakim rosama i visokom vlanou vazduha.
Najtea je borba protiv ovog oboljenja na Plamenjaa
otvorenom polju, prilikom proizvodnje na zemlji
(glavni limitirajui faktor niskih prinosa).

Po simptomima i uslovima za razvoj slino

oboljenje plamenjai je bakteriozna plamenjaa
(Pseudomonas syringae pv. lachrymans). Razlika
u simptomima se ogleda u tome da obina
plamenjaa formira micelijsku prevlaku na
naliju lista, a kod bakterijske plamenjae su
pege uljanog izgleda. Razlikovanje simptoma
ova dva oboljenja je vrlo bitno poto razliiti
preparati suzbijaju ove patogene. 29
Bakteriozna plamenjaa
 Prouzrokovai uvenua (Fusarium oxysporum, F.
Solani, Sclerotinia sclerotiorum, Verticillium
spp....) najei su problem u plastenikoj
proizvodnji. Pesticidi ne daju zadovoljavajui
efekat. Reenje je u plodoredu, gajenju u
supstratima, na balama slame (proizvodnji van
zemlje), kalemljenju na otporne podloge ili gajenju
tolerantnih hibrida. Voditi rauna da u uslovima
niskih temperatura zemljita (ispod 15 C) padanje
biljaka moe biti i usled nedovoljne aktivnosti
korena (fizioloki poremeaji).

Pepelnica (Erysiphe cichoracearum, Sphaerotheca

fuliginea) je esta u plastenikoj proizvodnji,
posebno ako se gaje osetljive sorte ili hibridi. Ovo
je jedno vrlo uporno oboljenje, koje se i sa
intenzivnom hemizacijom teko moe drati pod
kontrolom.

Siva trule (Botrytis cinerea) est uzronik

odbacivanja tek zametnutih plodova, najee u
plastenicima. Fungicidi su samo delimino efikasni.
Odabir pravilnog sklopa, sorte ili hibrida, pravilno Pepelnica
provetravanje sa odravanjem vlanosti vazduha do
75%, mogu dati zadovoljavajui efekat u
Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 30
spreavanju ove bolesti.
fakultet Univerziteta u Beogradu
 Bela leptirasta va Tripsi Obini pauinar
Od tetoina najei problem u svim vidovima
proizvodnje su lisne vai (Aphididae), a u Grinje, najee obini pauinar
plastenicima i bela leptirasta va (Trialeurodes (Tetranychus urticae), redovno se javljaju
vaporariorum), a od 90-ih godina prolog veka i u proizvodnji na otvorenom polju i u
kalifornijskih trips (Francliniella occidentalis). zatienom prostoru.
Ove tetoine se teko dre pod kontrolom
insekticidima i pored velikog broja tretiranja, pa Suzbijanje grinja u zatienom prostoru
treba preduzeti sve mere da se sprei njihovo sprovoditi odmah posle registrovanja, a
unoenje u objekat (zdrav rasad, anti-insekt na otvorenom polju kada je odnos
mree, upotreba mal folija ute i srebrne boje, predator : tetoina, vei od 4:1.
lepljivih ploa plave boje...). Na otvorenom polju
vai suzbijati kada dostignu kritian broj (50%
napadnutih biljaka vaima iz roda Aphis ili 15% iz
roda Myzus). arita tretirati lokalno.
uta traka za redukovanje i
praenje bele leptiraste vai

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 31

fakultet Univerziteta u Beogradu
Na otvorenom polju u poetku vegetacije
problem mogu da budu stenice
(Adelphocoris sp; Lygus sp.), koje oteuju
vrhove stabljika, izazivajui deformacije
listova i stabljike, odnosno lom stabljike,
ometajui normalan razvoj biljaka. Takoe
mogu prenositi i viruse. Kritian broj za
suzbijanje je vie od 5 stenica (svih
stadijuma) na 1 duni metar palira. Posebnu
panju obratiti na periferne delove parcela.

Lygus sp.

SUZBIJANJE KOROVA
U intenzivnim tehnologijama (primenom mal folija, slame, palirni sistemi...) ne vri se hemijsko
suzbijanje korova
Krastavac je jako osetljiv na herbicide, pa njihovu primenu treba izbegavati

Dr ore Moravevi, Poljoprivredni 32

fakultet Univerziteta u Beogradu