Anda di halaman 1dari 108

Godina April-Jun Broj

LXI 2
Year Aprile-June No.

Strana
Sadr`aj Content
Page

Branislav A. Bo{kovi}
UVODNA RE^ 3 INTRODUCTORY WORD
Aleksandar B. Nikoli} i Borislav I. Jefteni}
PRIMENA DIREKTNE KONTROLE MOMENTA U ASINHRONOM DIRECT TORQUE CONTROL APPLICATION IN INDUCTION
POGONU SA STRUJNIM INVERTOROM 5 MOTOR DRIVE WITH CURRENT SOURCE INVERTER

Dragan P. Popovi},
Ivan Stanisavljevi} i Milo{ Stojkovi}
METODOLO[KI I PRAKTI^NI ASPEKTI IZBORA ODNOSA THE CHOICE OF SHORT CIRCUIT RATIO AND
KRATKOG SPOJA I SINHRONIH REAKTANSI GENERATORA 19 SYNCHRONOUS REACTANCES OF GENERATORS
U TE KOLUBARA B I TE NIKOLA TESLA B3 IN TPP KOLUBARA B AND TPP NIKOLA TESLA B3

Sa{a Mili}, Dragan Kova~evi}


Neboj{a Karanovi}, Zoran Kr{enkovi} i Mi{a Ko`ici}
SISTEM ZA TEMPERATURNI MONITORING NAMOTAJA 29 SYSTEM FOR TEMPERATURE MONITORING
ROTORA HIDROGENERATORA OF ROTOR WINDINGS OF HYDRO GENERATORS
Tina Da{i} i Branislav \or|evi}
MODELIRANJE EKOLO[KIH PROCESA U AKUMULACIJAMA 38 MATHEMATICAL MODELLING OF ECOLOGICAL PROCESSES
HIDROENERGETSKIH SISTEMA IN RESERVOIRS OF HYDROENERGETIC SYSTEMS
Miodrag Mesarovi} i Milan ]alovi}
KOGENERACIJA U SRBIJI ZA[TO SE OKLEVA? 52 COGENERATION IN SERBIA WHY A HESITATATION?
Vladica Mijailovi}
KONCEPTI ODR@AVANJA VISOKONAPONSKE OPREME HV EQUIPMENT MAINTENANCE CONCEPTS
I INOSTRANA PRAKSA 67 AND INTERNATIONAL PRACTICE

Josif V. Spiri},
Aleksandar S. Jovi} i Miroslav B. Do~i}
UTICAJ PROMENE NAMENE PROIZVODNIH PROSTORA THE INFLUENCE OF MANUFACTURING PREMISES
I TEHNOLO[KIH PROCESA NA KVALITET 75 AND TECHNOLOGICAL PROCESSES ORIENTATION CHANGE
ELEKTRI^NE ENERGIJE ON POWER QUALITY
Sini{a Spremi}
PRIMENA SPEKTROSKOPIJE U FREKVENTNOM PODRU^JU APPLICATION OF FREQUENCY DOMAIN SPECTROSCOPY
ZA ODRE\IVANJE STANJA IZOLACIJE 110 kV 86 FOR DETERMINING INSULATION CONDITION OF 110 kV
PROVODNIH IZOLATORA BUSHINGS
@arko Markov
TEHNI^KI USLOVI ZA TELEFONSKU MRE@U 97 TECHNICAL REQUIREMENT FOR EPS TELEPHONE
ELEKTROPRIVREDE SRBIJE NETWORK

Recenzije rukopisa Reviews of the manuscripts


T. Bojkovi}, M. Tanaskovi} i D. Peri}
DISTRIBUCIJA ELEKTRI^NE ENERGIJE RE[ENI PRIMERI 102 ELECTRICAL ENERGY DISTRIBUTION - SOLVED EXAMPLES

Recenzije rukopisa Reviews of the manuscripts


dr Ranko Antunovi}
NADZOR I DIJAGNOSTIKA TEHNI^KIH SISTEMA 105 SURVEILLANCE AND DIAGNOSTICS OF TECHNICAL SYSTEMS

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 1


IZDAVA^:
PUBLISHER: CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
ZAJEDNICA JUGOSLOVENSKE ELEKTROPRIVREDE
UNION OF YUGOSLAV ELECTRIC POWER INDUSTRY 620.9
11 000 Beograd, Balkanska 13
Telefon: 2686-633, 2643-823, 2688-092, 2687-199 (centrala) ELEKTROPRIVREDA : ~asopis Zajednice
Telefaks: 2686-398 jugoslovenske elektroprivrede / v. d. glavnog i
Internet strana: www.eps.co.yu; www.epcg.cg.yu; odgovornog urednika Branislav Bo{kovi}.
Elektronska po{ta: jugel@sezampro.yu; jugel@beocity.net God. 1, br. 1 (1948) . Beograd
(Balkanska 13) : Zajednica jugoslovenske
VD DIREKTORA I GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA elektroprivrede, 1948 (Beograd : BS print).
ACTING DIRECTOR AND CHIEF EDITOR 28 cm
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.
Tromese~no
IZDAVA^KI SAVET ISSN 0013-5755 = Elektroprivreda
PUBLISHING COUNCIL COBISS.SR-ID 32023
Branislav A. Bo{kovi}, dipl. in`. el., predsednik,
Prof. dr Dragutin Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan,
Dr Slavoljub Luki}, dipl. in`. el. iz JP Elektroprivreda Srbije", ~lan,
Dr Slobodan \eki}, dipl. in`. ma{. iz JP Elektroprivreda Srbije", ~lan,
Dragutin Martinovi}, dipl. in`. el. iz , Elektroprivreda Crne Gore" AD, ~lan,
Vladimir Vujovi}, dipl. in`. el. iz , Elektroprivreda Crne Gore" AD, ~lan,
Mr Gojko Dotli}, dipl. in`. el. iz JP Elektromre`a Srbije", ~lan,
Mr Vladan Radulovi}, dipl. in`. el. iz AD Prenos-Podgorica, ~lan.
REDAKCIONI ODBOR
EDITORIAL BOARD
Redakcioni odbor za stru~no glasilo Elektroprivreda"
Prof. dr Marko Iveti}, Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Ne{o Miju{kovi}, JP Elektromre`a Srbije", ~lan;
Prof. dr Vladimir Pavlovi}, Rudarsko-geolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Dragoslav Peri}, JP Elektromre`a Srbije", ~lan;
Prof. dr Milan Petrovi}, Ma{inski fakultet Univerziteta u Beogradu, ~lan;
Prof. dr Jadranka Radovi}, Elektrotehni~ki fakultet Univerzitet Crne Gore, ~lan;
Prof. dr Dragutin Salamon, Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, predsednik;
Prof. dr Vladimir Strezoski, Fakultet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ~lan;
Prof. dr Ninel ^ukalevski, Institut Mihailo Pupin", ~lan;
Vanr. prof. dr Sa{a Stojkovi}, Tehni~ki fakultet ^a~ak Univerziteta u Kragujevcu, ~lan;
Dr Petar Vukelja, Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla", ~lan;
Dr Veselin Ili}, AD Prenos-Podgorica, ~lan;
Dr Du{ko Tubi}, JP Elektromre`a Srbije", ~lan;
Mr. Bo{ko Bogeti}, Elektroprivreda Crne Gore" AD, ~lan;
Mr. Vladimir Jankovi}, JP Elektromre`a Srbije", ~lan;
Mr. Milanko Koruga, Elektroprivreda Crne Gore" AD, ~lan;
Mr. Miroslav Markovi}, Elektroprivreda Crne Gore" AD, zamenik predsednika;
Mr. Predrag Mijajlovi}, AD Prenos-Podgorica, ~lan;
Mr. Velimir Strugar, Elektroprivreda Crne Gore" AD, ~lan;
Milan Mirosavljevi}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije", ~lan;
Aleksandra ^anak Nedi}, dipl. in`., JP Elektroprivreda Srbije", ~lan;
Vojislav [kundri}, dipl. in`. el., JP Elektroprivreda Srbije", ~lan.

^asopis Elektroprivreda izlazi kvartalno.


LEKTOR I PREVODILAC The Elektroprivreda journal is issued quarterly.
LINGUISTIC REVIEW
&TRANSLATION Prelom teksta: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
Zlata Milinovi}, Layout and design: Agencija Negativ, 11 070 Novi Beograd, Ismeta Mujezinovi}a 20 a
dipl. filolog [tampa: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 21
Printed by: BS print, 11 070 Novi Beograd, Be`anijskih ilegalaca 21
Tira`: 1 100 primeraka
Circulation: 1,100 copies

2 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Branislav A. Bo{kovi}

Uvodna re~

Po{tovani ~itaoci Dear readers,

Ovaj broj ure|uju i vode novoizabrani Izdava~- This issue is edited and published by the newly
ki savet (IS) i Redakcioni odbor (RO), {to se vidi u appointed Publishing Council (PC) and Editorial
Impresumu. Kao Glavni i odgovorni urednik ~asopi- Board (EB), as shown in the Impressum. As a Edi-
sa-po slu`benoj du`nosti, `elim ovom prilikom da se tor-in-Chief of the Journal, I take this opportunity to
najtoplije zahvalim predhodnim ~lanovima IS i RO present my warmest thanks to all previous members
na svesrdnoj pomo}i i zalaganju da na{ ~asopis of the Publishing Council and Editorial Board for
bude {to kvalitetniji. Odraz te i takve saradnje je i the comprehensive and abundant help and efforts to
contribute to an even higher quality of our journal.
njegovo priznanje kao {asopisa od nacionalnog
Such cooperation resulted in recognizing it as the
interesa. Siguran sam da, sada, uklju~enjem JP
journal of national interest. I am sure that now, with
Elektromre`a Srbije i Akcionarskog dru{tva Prenos- including JP Elektromreza Srbije and Akcionarsko
Podgorica, polako ali sigurno ide na put regional- drustvo Prenos Podgorica, it is heading, slowly
nog ~asopisa, {to je prva stepenica ka Me|unarod- but certainly towards becoming regional journal,
nom ~asopisu, {to nam je cilj. which is the first step towards becoming an interna-
Sa `eljom da na{ ~asopis i dalje pobu|uje va{e tional journal, the aim we would like to attain.
interesovanje i te`nju da prati trendove stru~nih ~a- Wishing that our journal continues to arouse
sopisa, obra}am(o) vam se sa par sugestija, koje your interest and strive to follow the trends of
nisu na`alost urodile plodom do sada, mada su specialized journals, we would like to address you a
sli~ne onima od prije nekoliko godina. few suggestions, similar to those made a few years
O~ekujem(o) od vas da nam se povremeno javi- ago, which, unfortunately, have not given any result
te sa dobronamernim sugestijama, posebno sa `e- so far.
ljom da pokrenemo, zajedno, kriti~ku rubriku rado- I (We) expect you to write to us occasionally
va koje objavljujemo, svakako i sa pitanjima za with well intentioned suggestions, especially with a
autore ako ih ima, a nadamo se da ih ima. Napomi- desire to initiate together with you a column inten-
njemo da se, prema praksi koja se primenjuje u po- ded for criticism on papers published in our journal.
znatim svetskim stru~nim ~asopisima, ne}e objavlji- Your questions to authors, if any, would also be
welcome and we hope that there are such questions.
vati afirmativni prilozi, kao ni prilozi van tematike
Please note that in accordance with the practice
kojom se bavi predmetni rad i, uop{te, na{ ~asopis.
applied in well known international journals, we
Va{ stav, ukoliko po{tuje navedeno, }emo ob- shall not publish any affirmative supplements, nor
javiti u narednom broju ~asopisa. Svakako, posle supplements referring to matters not covered in a
tog objavljivanja omogu}i}emo i autoru komentari- referent paper nor in our journal.
sanog rada da da odgovor na eventualno postavlje- Your opinion, provided it respects the aforesaid,
na pitanja i potrebna obja{njenja, sve u meri i uko- will be published in the following issue of our jour-
liko on bude nalazio za shodno, koji bi usledio u tom nal. After publishing your comments, we shall certa-
broju ili narednom, zavisno od toga kada }e sti}i od- inly make it possible for the author of the commen-
govor, stav, autora, ~ime bi se zavr{io komentar ted paper to reply to possible questions and to give
predmetnog rada. necessary explanations, to the extent he finds

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 3


Mislimo da }e na ovaj na~in na{ i, svakako, i appropriate, which would be published in the same
va{ ~asopis, po{tovani ~itaoci, dobiti na kvalitetu, or the following issue, depending on the time of
arrival of the author's reply, thereby concluding the
{to nam je svima, verujem, cilj.
comments on the referent paper.
Ujedno vas pozivamo da na|ete prostora u va- We hope, dear readers, that this will contribute
{em slobodnom vremenu i napi{ete rad koji je u di- to the quality of our common journal, which I
believe is the aim of all of us.
rektnoj ili indirektnoj vezi sa elektroprivrednom de-
Your efforts to find time to write a paper directly
latno{}u kojom se bavite, i na taj na~in upoznate {i- or indirectly referring to your particular field of
ru stru~nu javnost sa problemima iz prakse na koje activities within the electric power industry would
ste nai{li, kao i sa na~inom kako ste ih sa uspehom be very much appreciated, as a large number of our
professional readership would be thus informed on
prevazi{li, ~ime biste pomogli svojim kolegama da
the problems which you had come across in your
eventualno sli~ne probleme lak{e re{e. U praksi se practice and on the way you had successfully
sigurno ~esto susre}ete sa prili~no te{kim problemi- overcome them, and you would thereby help your
colleagues in solving their similar problems. You
ma koje mukotrpno re{avate a da to drugi i ne znaju.
have probably been facing many difficult problems
Neka vam i to bude razlog da napi{ete rad, koji }e- in your practice which can be solved with great
mo rado objaviti, svakako po propozicijama koje va- difficulty, but which many people are not aware of.
`e za ~asopis. Let that be one of the reasons for writing a paper on
that subject, which we shall be glad to publish, of
Smatramo da ovi predlozi ne}e ostatiti bez od-
course according to the propositions applying to our
jeka, jer vi{edecenijsko izla`enje (na po~etku smo journal.
sedme decenije izla`enja) na{eg i va{eg ~asopisa to We are sure that these suggestions will not be
zaslu`uje. left without a response, as many decades of
publishing (we are concluding the sixth decade of
Unapred hvala svima koji }e nas podr`ati u na-
publishing) our common journal deserves that.
{oj `elji da ~asopis postane jo{ kvalitetniji, samim A great appreciation is extended in advance to
tim i prisutniji me|u vama. all those who will support us in our desire to
contribute to an even higher quality of our journal
Ovaj broj, kao uostalom i prethodni, obiluje ni-
and thus bring our journal closer to our dear
zom interesantnih tema, u {ta }e se svaki ~italac po- readers.
naosob uveriti pro~itav{i rezimee, koji }e ih u ve}ini, This issue, as well as the previous one, offers a
verujem, zaintrigirati da rad pro~itaju u celosti pa series of interesting subjects that every reader will
discover by reading abstracts, that will in majority,
onda, mo`da, i da se obrate sa nekim komentarom ili
I believe, incite readers to read a paper in a whole
dobronamernom sugestijom, primedbom. and then comment it or give a well-intentioned
S po{tovanjem, suggestion or remark.
Yours faithfully,

Glavni i odgovorni urednik Editor-in-Chief


Branislav A. Bo{kovi}, dipl. ing. el.s.r. Branislav A. Bokovi}

4 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Aleksandar B. Nikoli} i Borislav I. Jefteni}

Primena direktne kontrole momenta


u asinhronom pogonu
sa strujnim invertorom

Originalan nau~ni rad


UDK: 521.232; 621.3.018.5; 621.314.572

Rezime:
Direktna kontrola momenta je jedna od dve najnaprednije metode upravljanja asinhronim motorima.
Primena ove metode na pogon sa strujnim pretvara~em u~estanosti predstavlja originalan doprinos u ovoj
oblasti, s obzirom da u stru~noj literaturi nema radova na tu temu. U ovom radu je predstavljeno original-
no re{enje upravljanja direktnom kontrolom momenta pomo}u algoritma koji obezbe|uje konstantnu u~e-
stanost invertora. Uz to su zadr`ane prednosti osnovne strukture direktne kontrole momenta koja koristi op-
timalnu tablicu izbora prekida~a u invertoru, ali modifikovanu na odgovaraju}i na~in. Dodatne prednosti
predstavljenog re{enja se ogledaju u potpunom odsustvu senzora na motoru, jer se sva merenja vr{e isklju-
~ivo u jednosmernom me|ukolu pretvara~a. Na osnovu tih vrednosti, poznaju}i karakteristike pretvara~a,
rekonstrui{u se struja i napon motora i na osnovu njih estimira fluks motora, pri ~emu je primenjen estima-
tor zasnovan na kompenzaciji ofseta indukovanog napona. Svi rezultati analiti~kog projektovanja su pro-
vereni simulacijom na ra~unaru, i potvr|eni eksperimentalno na razvijenom laboratorijskom prototipu.
Klju~ne re~i: direktna kontrola momenta, asinhroni motor, strujni invertor

Abstract:

DIRECT TORQUE CONTROL APPLICATION IN INDUCTION MOTOR DRIVE WITH CURRENT SO-
URCE INVERTER

Direct torque control is one of two most advanced control methods for induction motors. Application
of this method in the drive with current source inverter represents original contribution in this field, consi-
dering that there is no any paper on this topic in the literature. In this paper an original solution of direct
torque control is shown using algorithm that provides constant inverter frequency. Also, advantages of ba-
sic direct torque control structure are retained, using optimal switching table with a proper modification.
Additional improvements of proposed solution are in a complete removal of sensors on motor, since all me-
asurements are performed only in DC link. Using such values, knowing the converter characteristics, mo-
tor current and voltage are reconstructed and used for flux estimation. Flux estimator is based on compen-
sation of the induced voltage offset. All results of analitical development are checked by computer simula-
tion and verified experimentally on developed laboratory prototype.
Key words: direct torque control, induction motor, current source inverter

Dr Aleksandar B. Nikoli}, dipl. ing. el. Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla a.d., 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a
Prof. dr Borislav I. Jefteni} Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu, 11 000 Beograd, Bulevar Kralja Aleksandra 73

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 5


1. UVOD momenta nego kod jednosmernog pogona i pogona
sa vektorskim upravljanjem. Za aplikacije umerenih
Razvoj upravlja~kih strategija u regulisanim zahteva za ta~no{}u brzine (tipi~no 0,1 % do 0,3 %),
elektromotornim pogonima koji koriste poluprovod- nije neophodan senzor na vratilu motora.
ni~ke pretvara~e polazi od pogona sa jednosmernim 1. Pogon sa jednosmernim motorom:
motorom (slika 1). Kod ovog pogona moment se
REGULACIJA REGULACIJA M
upravlja direktno promenom struje indukta. Orijen- BRZINE MOMENTA

tacija magnetnog polja je postignuta mehani~ki ko-


T
mutatorom, tako da je i upravljanje fluksa direktno. 2. Skalarno (U/f) upravljanje asinhronog motora:
Nedostaci su veliki inicijalni tro{kovi i tro{kovi odr- REFERENCA ODNOS
U
PWM AM
`avanja, kao i neophodan senzor brzine na vratilu FREKVENCIJE U/f f MODULACIJA
~
motora.
Razvoj energetske elektronike krajem 70-tih 3. Vektorsko upravljanje asinhronog motora:
godina pro{log veka je omogu}io primenu asinhro- REGULACIJA REGULACIJA VEKTORSKO
U
PWM AM
BRZINE MOMENTA UPRAVLJANJE f MODULACIJA
~
nih motora koji su, za istu snagu, manjeg gabarita i
cene od jednosmernih, a i jednostavnije im je odr`a- T

vanje. Osnovna upravlja~ka strategija je skalarno 4. Direktna kontrola momenta asinhronog motora:
upravljanje, poznatije kao U/f ili Volt-Hertz upra- REGULACIJA REGULACIJA HISTEREZISNI AM
BRZINE MOMENTA REGULATORI
vljanje. Asinhronim motorom se upravlja tako {to se ~

na osnovu zadate frekvencije odr`ava konstantan


odnos napona i frekvencije, ~ime se obezbe|uje rad Slika 1. Pregled razvoja upravlja~kih algoritama
u regulisanim elektromotornim pogonima
pri konstantnom fluksu, a dalje se ovaj odnos koristi
za upravljanje invertorom preko PWM modulatora.
Nedostaci ove strategije su, i pored odsustva senzo- Metoda direktne kontrole momenta je uvedena
ra brzine, ni direktno a ni indirektno upravljanje mo- 1985-1986. [1][3] i generalizovana za sve pogone
mentom i fluksom, pa samim tim i veoma spor od- sa naizmeni~nim ma{inama 1988. godine [4].
ziv momenta. I pored toga, ova strategija je i danas Godine 1995. ova upravlja~ka metoda je na{la i
najrasprostranjenija u standardnim industrijskim po- industrijsku primenu [5], a danas se koristi u pogo-
gonima. nima snaga od 2 kW do 2 MW, u osnovi implemen-
Dalji razvoj, kako energetske tako i digitalne tirana na istoj upravlja~koj elektronici i kori{}enjem
elektronike (mikrokontrolera, DSP kontrolera i slo- istog softvera.
`enijih integrisanih FPGA struktura), je omogu}io Za asinhrone pogone na srednjem naponu reda
primenu slo`enih algoritama upravljanja poput vek- 4,5 kV snaga od 500 kVA do 6 000 kVA tako|e po-
torske kontrole, koja predstavlja emulaciju rada jed- stoje industrijska re{enja sa DTC metodom upra-
nosmerne ma{ine. Pri tome se ovde orijentacija vljanja [6]. U ovim pogonima se kao poluprovodni~-
magnetnog polja posti`e elektronski, a ne mehani~- ki prekida~ koristi nova komponenta nazvana IGCT
ki, odnosno matemati~kim modelovanjem karakteri- (od engl. Insulated Gate Commutated Thyristor) ko-
stika motora. Prednosti su veoma brz odziv momen- ja je nastala usavr{avanjem GTO tiristora.
ta, iako je upravljanje momentom indirektno preko Tako|e se mo`e o~ekivati razvoj i primena u in-
PWM modulatora, a nedostaci su slo`enost imple- dustrijskim uslovima DTC metode kod pogona sa
mentacije, osetljivost na promene parametara rotor- velikim sinhronim motorima, gde se predla`e re{e-
skog kola i, u najve}em broju slu~ajeva, neophodan nje sa strujnim invertorom [7].
senzor brzine na vratilu motora. Za pogon sa asinhronim motorom napajanim iz
Direktna kontrola momenta (skra}eno DTC od strujnog invertora jedino re{enje predstavljeno u li-
engl. Direct Torque Control) je poslednja upravlja~- teraturi je ono koje su predlo`ili autori ovog rada, a
ka strategija u nizu, razvijena sa ciljem da se dobije publikovano je na me|unarodnim konferencijama i
kombinacija jednostavnosti implementacije poput u me|unarodnim ~asopisima [8][13].
one kod U/f kontrole, a sa performansama vektorski
upravljanog pogona. Cilj ovakve kontrole nije vari- 2. UPRAVLJA^KE STRATEGIJE
ranje amplitude i frekvencije napona napajanja ili U POGONIMA SA STRUJNIM
emulacija jednosmerne ma{ine, ve} iskori{}enje INVERTOROM
mogu}nosti asinhronog motora da proizvede fluks i
moment kada se napaja iz invertora. Ova metoda Za razliku od naponskog invertora, strujnim in-
omogu}ava direktno upravljanje i momentom i fluk- vertorom ne mo`e da se upravlja u otvorenoj sprezi,
som preko histerezisnih komparatora, uz br`i odziv ve} je minimalni upravlja~ki sistem predstavljen ne-

6 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


zavisnom regulacijom struje i klizanja (slika 2).
Osnovni nedostatak je nepostojanje kontrole nad napa- Strujni
fluksom u zazoru, pa se retko koristi u praksi. janje inventor
idc M
kru`ni broja~ 3
napajanje
Strujni
Strujni isd PI regulator is e
napajanje
inventor
invertor

isq rf
- iidc
dc M
M resolver diferencijator
1/s
3
3~ e
+ Kalkulator S r
PIPIregulator
regulator *
ii dc e e

dc
klizanja

S*
s Slika 4. Osnovna {ema vektorskog upravljanja
+ + asinhronim pogonom sa strujnim invertorom

rr
Iako je direktna kontrola momenta razvijena za
naponske invertore, Peter Vas u svojoj knjizi [15]
Slika 2. Osnovno upravljanje strujnim invertorom
prikazuje i re{enje kod strujnog invertora. Ovde po-
stoji samo histerezisni komparator momenta, dok se
fluksom rotora upravlja preko PI regulatora delova-
Skalarno upravljanje sa konstantim fluksom se njem na napon ulaznog pretvara~a (slika 5).
dobija kada se u prethodnoj {emi doda generator Ovo je jedino pominjanje ove vrste upravljanja
funkcije kojim se referentna struja generi{e u zavi- strujnim invertorom u literaturi, ali bez rezultata si-
snosti od klizanja kako bi se odr`ao konstantan fluks mulacije i eksperimentalne verifikacije. To je pred-
u zazoru (slika 3). Za upravljanje u otvorenoj sprezi met istra`ivanja prikazanih u ovom radu.
se zadavanje frekvencije mo`e vr{iti iz naponskog
regulatora ~iji je ulaz merena vrednost napona mo-
tora [14]. napa- Strujni
Osnovna struktura sistema indirektnog vektor- janje inventor
skog upravljanja pogonom sa strujnim invertorom je M
prikazana na slici 4. Referenca struje je raspregnuta
Pozicija 3
rotorskog
u sinhronom d-q sistemu koordinata, a klizanje se PI regula- Optimalna ta- fluksa Estimator
tor fluksa blica aktiviranja fluksa i
izra~unava na osnovu referenci i parametara rotor- prekida~a momenta

skog kola. Problem upravljanja predstavlja spor od- Histerezisni


ziv momenta (mada zna~ajno br`i od skalarnog) i - rR
komparator
gre{ke u faznom stavu pri trenutnim promenama re- + - Te
ference. +
rref
Te

napa- Strujni
Strujni Slika 5. Osnovni algoritam direktne kontrole momenta
napajanje
janje inventor
invertor u asinhronom pogonu sa strujnim invertorom
- idcdc
i
3. ESTIMACIJA FLUKSA
M
M
33
~
+
PIPIregulator
regulator iidc
* Metoda direktne kontrole momenta podrazume-
dc ee
generator
generator
va poznavanje fluksa motora za potrebe upravlja~-
kog algoritma. Iako je fluks mogu}e meriti prime-
rr

* funkcije
funkcije
sS
*
nom ugra|enih senzora u ma{ini, za prakti~ne (indu-
+ - + + strijske) aplikacije to je neprihvatljivo, tako da se vr-

rr {i estimacija fluksa koja predstavlja veoma va`nu
oblast istra`ivanja u elektromotornim pogonima.
Najjednostavniji na~in estimacije fluksa je inte-
Slika 3. Skalarno upravljanje pogonom gracija kontraelektromotorne sile dobijene mere-
sa strujnim invertorom njem napona i struje motora:

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 7


tage, VF), a mo`e se odrediti ili iz proizvo|a~ke do-

s = (u s Rs is ) dt (1) kumentacije ili eksperimentalno.

Za prakti~ne primene je, bez dodatne adaptaci-


je, neprihvatljiva zbog problema po~etnih uslova i IIDC
DC
pojave jednosmernog odstupanja [16]. T1
T1 T3
T3 T5
T5
UUTD1
Napredni na~in estimacije, zasnovan na Model TD1

Reference Adaptive Sistemima (MRAS), uvodi i ro- D1


D1 D3
D3 D5
D5
iaia
torski model u estimator kako bi se gre{kom koja UDC ibib U
Uab
ab
odgovara razlici statorskog i rotorskog modela kom- UDC icic
penzovala odstupanja u estimiranoj vrednosti fluksa
[17]. D4
D4 D6
D6 D2
D2
U
UTD6
Estimatori zasnovani na observeru fluksa stato- TD6

ra koriste kao povratnu spregu razliku izme|u mere- T4


T4 T6
T6 T2
T2

nog izlaza observera i estimiranog izlaza i kontinu-


alno koriguju model preko signala gre{ke. Ovakav
observer je zna~ajno robusniji od estimatora u otvo-
Slika 6. Pojednostavljena {ema strujnog invertora
renoj sprezi, a performanse su mu kao kod ra~unski pri aktivnim tiristorima T1 i T6
zahtevnijih re{enja poput pro{irenog Kalmanovog
filtra [18].
Ukoliko se meri brzina motora mogu}e je pri- S obzirom da u periodi napona strujni invertor
meniti estimator zasnovan na rotorskom modelu im- ima 6 komutacija, jednostavno je izvr{iti rekon-
plementiranom u statorskim koordinatama [19]. strukciju napona i struja, ako se poznaje trenutno
Mogu}i problemi u radu su kako pri malim brzina- stanje prekida~a u invertoru. U [21] je detaljno za
ma tako i pri ve}im brzinama kada je klizanje malo, svaki interval izvedena rekonstruisana vrednost na-
{to se reflektuje na gre{ku u faznom uglu struje pona, a ovde }e samo biti dat kona~ni zaklju~ak u
magne}enja. zavisnosti od toga da li je provodan posmatrani tiri-
Estimator sa kompenzacijom ofseta indukova- stor Tx, tiristor iz iste polovine mosta ili tiristor iz
nog napona predla`e Holtz kao pogodno i robusno iste grane mosta:
re{enje [20], naro~ito kod pogona kod kojih se upra- 1. UTDx = VF
vlja fluksom u zatvorenoj sprezi poput direktne kon- 2. UTDx = 0,5UDC
trole momenta. Po{to je ovaj estimator primenjen sa 3. UTDx = UDC VF
odgovaraju}im prilago|enjima na pogon sa strujnim
invertorom, o njemu }e ne{to kasnije biti vi{e re~i. Prednost predlo`ene metode le`i u ~injenici da
se izbegava primena senzora za merenje struje i na-
3.1. Rekonstrukcija struja i napona motora pona na motoru, a s druge strane se merene vredno-
sti jednosmernog me|ukola ve} koriste za regulaci-
Za ve}inu estimatora fluksa ulazni signali su ju ulaznog ispravlja~a (struja) i funkcije za{tite (pre-
napon i struja motora, a kod strujnog invertora se kostrujna i prenaponska za{tita).
mogu odrediti i na slede}i na~in [21]. Na slici 6. je
prikazana pojednostavljena {ema strujnog invertora, 3.2. Odre|ivanje otpornosti statora
bez komutacionih kondenzatora. Pod pretpostavkom
da su aktivni tiristori T1 i T6, struja jednosmernog Prethodno izlo`ena metoda mo`e da se iskoristi
kola }e te}i kroz faze a i b, dok }e u fazi c struja bi- i za odre|ivanje otpornosti statora neposredno pre
ti jednaka nuli: startovanja motora, ako se u stanju mirovanja aktivi-
raju dva tiristora, npr. T1 i T6, kao na slici 6. Odatle
ia = IDC, ib = -IDC, ic = 0 (2) je otpor statora jednak odnosu napona Uab i struje
kroz otpornik, odnosno u op{tem slu~aju,
Uab = UDC (UTD1 + UTD6) (3)
U ab U 2 VF
Rs = = DC (4)
Napon izme|u krajeva a i b je jednak naponu k s ia k s I DC
jednosmernog kola UDC, umanjenom za padove na-
pona na rednim vezama tiristor-dioda. Ovaj pad na-
pona (ozna~en sa UTD) u trenutku kada su i tiristor i gde je ks = 2 za spregu zvezda kao na slici 6. ili 2/3
dioda provodni obi~no iznosi oko 2 V (forward vol- za spregu trougao.

8 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


3.3. Estimator sa kompenzacijom ofseta
indukovanog napona

U svom radu [20], u kojem je kriti~ki poredio


dotada{nje algoritme za estimaciju fluksa, Holtz je
predlo`io re{enje estimatora kod kojeg se vr{i esti-
macija ofseta u signalu indukovanog napona. Na
osnovu relacije prostog integratora fluksa (1) se vidi
da }e ~ak i zanemarljive DC komponente u signalu
napona i struje akumulirati zna~ajan ofset u estimi-
ranoj vrednosti vektora statorskog fluksa. Re{enje
ovog problema le`i u ~injenici da se vektor ofseta
uglavnom kre}e u jednom smeru, dok izvedeni vek-
tor cirkularne putanje rotira. Na slede}oj slici je pri-
kazan blok dijagram estimatora ofseta indukovanog Slika 8. Trajektorija fluksa pri nekompenzovanom ofsetu
napona. Odatle, doprinos vektora ofseta napona off mo-
`e da se estimira na osnovu pomeraja trajektorije
fluksa 1 kao:
1
u offt =
t
(
1min + )
1max
(6)

gde se minimalna i maksimalna vrednost odnose na


komponente 1a i 1b, a t je vremenska razlika iz-
me|u dva prolaska kroz nulu vektora fluksa 1 koja
defini{e osnovnu periodu fluksa.
3.4.1-9 Usled nelinearnog izobli~enja trajektorije vek-
tora fluksa 1, algoritam dat relacijom (6) je vi{e
aproksimacija pod uslovima prikazanim na slici 8.
Estimator
Estimator ofseta
ofseta
Radi pobolj{anja, signal offt se filtrira nisko-propu-
snim filtrom i vra}a nazad na ulaz integratora da bi
se poni{tila komponenta ofseta u signalu i. Nakon
Slika 7. Tok signala pri estimaciji statorskog fluksa toga, ulaz integratora te`i ka nuli u kvazistacionar-
i ofseta indukovanog napona nom stanju, zbog ~ega vektor estimiranog napona
off postaje jednak postoje}em ofsetu u signalu i.
Indukovani napon koji se ra~una na osnovu: Trajektorija vektora fluksa 1 postaje ta~na kru`ni-
ca u ovom slu~aju, {to garantuje precizno pra}enje
vektora ofseta napona. Po{to je drift ofseta uglav-
ui = u s R s is (5)
nom temperaturni efekat koji menja DC ofset veoma
sporo, vreme odziva estimatora ofseta nije kriti~no.
predstavlja ulazni signal, gde su sa s i s ozna~ene Va`no je ista}i da dinamika estimacije fluksa
rekonstruisane vrednosti napona i struje statora. Ka- statora ne zavisi od odziva estimatora ofseta, {to je
ko je prikazano na prethodnoj slici vektor i se inte- jo{ jedan od razloga za prilago|enje ovog estimato-
grali da bi se dobio vektor 1. Komponente ovog ra u predlo`enom pogonu sa strujnim invertorom.
vektora se zatim limitiraju na vrednost amplitude re-
ferentnog fluksa statora s*. U prisustvu DC ofseta 3.4. Odre|ivanje amplitude
trajektorija vektora fluksa 1 nije cirkularna (slika i pozicije vektora fluksa
8).
Po{to je pod dejstvom regulatora fluksa polu- Nakon {to estimator odredi vektor fluksa, po-
pre~nik neizobli~ene trajektorije fluksa jednak s*, trebno je izra~unati njegovu amplitudu i ugao. Am-
zaklju~uje se da }e komponente ofseta te`iti da po- plituda fluksa se odre|uje kao kvadratni koren zbira
mere trajektoriju ka jednoj od granica jednakih kvadrata komponenti fluksa u statorskom koordinat-
s*. Izgled ovako naru{ene trajektorije fluksa je nom sistemu:
prikazan na slici 8, gde se vidi da su pod uticajem
ofseta srednje vrednosti komponenti fluksa 1 (1a i = 2 + 2 (7)
1b) razli~ite od nule.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 9


dok se ugao odre|uje pomo}u trigonometrijske Za odre|ivanje pozicije vektora fluksa mo`e se
funkcije arctan: izbe}i trigonometrijska funkcija data sa (8), s obzi-
rom da nije potrebno znati njegovu ta~nu poziciju,
= arctan (8) ve} samo u kom se sektoru veli~ine 60 nalazi. Jed-
no od jednostavnih re{enja za odre|ivanje sektora u
Za prakti~ne primene u mikrokontroleru obe kome se nalazi vektor fluksa je kori{}enje samo zna-
funkcije su nepogodne zbog izuzetno dugog vreme- ka komponenti fluksa u i osi [15]. Na primer,
na potrebnog za izra~unavanje, mnogo du`eg od pe- ukoliko se vektor fluksa nalazi u sektoru 1 o~igled-
riode upravlja~kog algoritma. Zato je za odre|ivanje no je da }e komponenta biti pozitivna. S druge
amplitude primenjen algoritam zasnovan na linear- strane, komponenta mo`e biti i pozitivna i nega-
noj kombinaciji komponenti fluksa [22]: tivna (isto va`i i za ~etvrti sektor), tako da je u tom
slu~aju pogodnije koristiti znak fluksa u osi . Uz
( )
A max , + B min , ( ) (9) dodatno izra~unavanje b komponente fluksa, nave-
dena metoda nije pogodna i zbog gubitka ta~ne in-
gde su A i B konstante koje se biraju tako da se sma- formacije na prelasku izme|u 1. i 6. sektora, {to mo-
nji RMS gre{ka, maksimalna gre{ka ili slo`enost `e da dovede do ne`eljenih aktiviranja prekida~a i
implementacije. U narednoj tabeli date su neke mo- samim tim pulsacija momenta.
gu}e vrednosti ovih konstanti. Kod DSC metode opisane u [2], gde je broj pro-
mena stanja prekida~a invertora u periodi smanjen na
Tabela 1. {est, potrebno je sa dovoljnom ta~no{}u odrediti tre-
Razli~ite vrednosti koeficijenata A i B nutak kada vektor fluksa dosti`e ugao pravilnog {esto-
Srednja RMS gre- Vr{na gre- ugla. Iz tih razloga je analizirana mogu}nost da se raz-
A B
gre{ka {ka (dB) {ka (dB) vije algoritam koji }e osim jednostavne implementa-
Min. R MS 0,947 543 0,392485 0,000 547 -32,6 -25,6 cije bez zahteva za ve}im procesorskim kapacitetima
Min, Vr{na 0,960 433 0,397824 -0,013 049 -31,4 -28,1 (brzina, koli~ina memorije) dati dovoljnu preciznost
1, 1/2 1 0,5 -0,086 775 -20,7 -18,6 potrebnu za primenu ne samo u DTC pogonima.
1, 1/4 1 0,25 0,006 456 -27,6 -18,7 Kod DSP procesora ili mikrokontrolera kod ko-
1, 11/32 1 0,34375 -0,028 505 -28,0 -24,8 jih se izra~unavanja vr{e sa fiksnim zarezom, opera-
15/16, 15/32 0,937 5 0,46875 -0,018 851 -29,2 -24,1 cija deljenja u jedna~ini (8) mo`e da da vrednost iz-
31/32, 11/32 0,968 75 0,34375 -0,000 371 -31,6 -22,9 van opsega [-1,1). Da bi se ovo prevazi{lo, predla`e
61/64, 3/8 0,953 125 0,375 0,002 043 -32,5 -24,3 se re{enje kod kojeg se ugao vektora fluksa odre|u-
je izra~unavanjem faktora normalizacije u zavisno-
Algoritam opisan relacijom (9) radi na slede}i sti od kvadranta u kojem se nalazi vektor fluksa.
na~in. Pomo}u apsolutnih vrednosti kompleksni Na primer, ako se vektor fluksa nalazi u prvom
broj se svodi na opseg od 0 do 90 stepeni, a sa ope- kvadrantu, faktor normalizacije je odre|en sa:
racijama maksimuma i minimuma se dodatno svodi
na opseg od 0 do 45 stepeni. Unutar ovako limitira- r= (12)
nog opsega, linearna kombinacija a i b je veoma +
dobra aproksimacija amplitude fluksa [22]. Za pri- a odgovaraju}i ugao sa:
menu u 16-bitnom mikrokontroleru kod koga se iz-

ra~unavanja vr{e sa fiksnom zapetom, za konstante 1 = r (13)
A i B su izabrane slede}e vrednosti: 4 4
Ukoliko se vektor fluksa nalazi u drugom kva-
A = 31/32 (0,968 75) (10) drantu, faktor normalizacije i ugao su dati sa:
+
B = 11/32 (0,343 75) (11) r= (14)

pri ~emu je srednja vrednost gre{ke 0,037 1 %, RMS
-31,6 dB, a vr{na vrednost -22,9 dB. U [22] je eks- 3
2 = r (15)
perimentalno verifikovano trajanje predlo`enog al- 4 4
goritma na 16-bitnom mikrokontroleru pri taktu od Kada je vektor fluksa u tre}em ili ~etvrtom kva-
20 MHz od samo 6,7 s, dok iterativni postupak iz- drantu, ugao se izra~unava negacijom rezultata do-
ra~unavanja kvadratnog korena u zavisnosti od ini- bijenih jedna~inama (13) i (15), respektivno.
cijalno pretpostavljene po~etne vrednosti traje od Ta~nost navedenog algoritma je veoma zadovo-
24 s do 236 s. ljavaju}a s obzirom da se koristi polinom prvog re-

10 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


da za estimaciju ugla, jer je maksimalna gre{ka oko se stvarna vrednost momenta razlikuje vi{e od limi-
0,07 radijana. S obzirom da je kod DTC pogona po- ta histerezisa T2, tako|e je dozvoljeno promeniti
trebno poznavati polo`aj ugla vektora fluksa u jed- aktivni vektor napona u cilju smanjenja/pove}anja
nom od sektora veli~ine 60 stepeni odnosno 1,047 momenta.
radijana, navedena ta~nost je vi{e nego dovoljna. Jasno je da se, u slu~aju strujnog invertora, kod
Trajanje predlo`ene funkcije kojom se izra~unava koga su pulsacije momenta izra`enije nego kod na-
pozicija vektora fluksa je oko 12 s, dok funkcija ponskog, {irina histerezisa mora menjati u zavisnosti
arctan data relacijom (8) na istom mikrokontroleru od brzine tako da raste sa brzinom obrtanja motora.
traje 2,78 ms [22], {to nije prihvatljivo za primenu u Na taj na~in bi bilo izbegnuto pojavljivanje PWM ta-
navedenom DTC pogonu, s obzirom da je vreme lasnog oblika struje motora pri ve}im brzinama.
odabiranja upravlja~kog algoritma 303 s.
4.1. Adaptivni histerezisni regulator momenta
4. REGULACIJA MOMENTA
Pored pode{avanja histerezisa momenta u zavi-
Kao {to je re~eno u uvodu rada, osnovu DTC snosti od brzine, mogu}e je primeniti i modifikova-
metode upravljanja ~ine histerezisni komparatori ni histerezisni komparator [9], kod kojeg se razliku-
(regulatori) momenta i fluksa. Histerezisni kompa- je {irina pozitivnog i negativnog dela histerezisa
rator momenta ima zadatak da na osnovu razlike za- (slika 10).
datog i estimiranog momenta da na izlazu jedno od
tri mogu}a upravlja~ka stanja ozna~ena sa dTe: po-
ve}anje momenta (1), smanjenje momenta (-1) i za- Te
dr`avanje postoje}e vrednosti (0). Na osnovu ove
vrednosti i pozicije vektora fluksa iz odgovaraju}e 1
tablice se bira aktivni vektor napona (struje). Na~in
rada histerezisnog regulatora se mo`e objasniti po-
mo}u slike 9 [5], na kojoj se vidi za{to je vrlo va`no T2
izabrati odgovaraju}u {irinu histerezisa. 0 T1 Te-Tref

-1
0,90
Tref+T2
Te
Tref+T
0,85 Tref Slika 10. Modifikovani histerezisni komparator

Tref-T Sa slike 9. se vidi da se prira{taj momenta razli-


t0 t+
Tref-T2 kuje za pozitivne i negativne reference. Razlog je taj
0,80 {to je ja~i uticaj vektora napona koji smanjuju mo-
ment od onih ~ijim se izborom pove}ava moment, na-
ro~ito pri ve}im brzinama. U tom slu~aju je bolje iza-
Slika 9. Na~in rada histerezisnog regulatora momenta brati ve}u vrednost za T1 nego za T2, kako je pri-
kazano na slici 10. Kod pogona predstavljenog u [9]
Oznaka t0 na prethodnom dijagramu zna~i da izabrane su vrednosti od T1 = 0,1Tnom and T2 =
nije potrebno promeniti vrednost momenta, jer se 0,06Tnom, gde je Tnom nominalna vrednost momenta.
trenutna vrednost nalazi unutar zadatog opsega hi-
sterezisa tako da se bira nulti vektor. Trenutna vred- 4.2. Regulacija momenta
nost momenta Te nastavlja da opada (u motornom sa konstantnom u~estano{}u invertora
re`imu) sve dok moment ne opadne ispod vrednosti
Tref T1. Nakon toga se bira odgovaraju}i aktivni Problem upravljanja direktnom kontrolom mo-
vektor napona kako bi se pove}ao moment (oznaka menta kori{}enjem standardnog histerezisnog kom-
t+). Treba ista}i da izvod momenta zavisi od prirode paratora je uo~ilo dosta autora, koji uglavnom isti~u
motora, u~estanosti rotora i izabranog aktivnog vek- veliki ripl momenta koji se tom prilikom javlja. Re-
tora napona. Promena nagiba momenta pri porastu {enje problema pojedini autori nude u uvo|enju ve-
koja se mo`e uo~iti na prethodnoj slici poti~e od uti- }eg broja aktivnih vektora napona (12 ili ~ak i vi{e),
caja regulatora fluksa na izbor vektora napona. Ako dok drugi predla`u kori{}enje modulacije prostor-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 11


nog vektora napona (SVM) [23]. U tim slu~ajevima i vektor rotorskog fluksa, a na slici 12. je predstav-
se umesto histerezisnog komparatora momenta kori- ljen na~in upravljanja predlo`enom DTC metodom.
sti PI regulator, ~iji je izlaz ili referenca momenta na
osnovu koje se odre|uje referentni statorski fluks ili
sinhrona u~estanost koja odre|uje direktno u~esta- s
nost vektora statorskog fluksa. Ovde }e biti prikaza-
no re{enje koje kombinuje jednostavnost izbora ak- sq
tivnog vektora na osnovu tablice izbora prekida~a is_ref
kao kod osnovnih DTC algoritama i rad invertora sa
sd
konstantnom u~estano{}u bez problema koje unosi
histerezisni komparator. r r
Osnovna izmena standardnog re{enja datog u li-
s
teraturi [15] je ta {to je izlaz regulatora fluksa d
komponenta struje u sinhronom rotacionom sistemu, isq*
s
a ne struja ili napon ispravlja~a. Ukupna referentna
struja ispravlja~a se ra~una na osnovu komponentni
struje u sinhronom rotacionom sistemu, tako {to se
prethodno q komponenta struje odredi na osnovu re- Slika 11. Polo`aj vektora struje statora
ferenci momenta i fluksa rotora: i rotorskog fluksa

2 Lr T*
isq
*
= e* (16)
3 P Lm r
pa se referentna struja ispravlja~a i odgovaraju}i
is_ref1
ugao izra~unavaju na osnovu: i2(s1)
2 i1(s)
is _ ref = (isd
* 2
) + (isq
* 2
) (17)
i6(s2)

( )
3
s = arctan isq
*
/ isd
*
(18) s1
1

Ovako odre|ena referenca struje ispravlja~a }e



uticati da se pri promeni reference momenta prome- s2
ni i amplituda struje ispravlja~a, a samim tim i mo-
is_ref2
tora, poput vektorskog upravljanja istim pogonom 4
opisanog u poglavlju 2. 6
Ukoliko se umesto ugla rotorskog fluksa u ta-
blicu izbora aktivnog vektora struja uvede zbir ovog 5
ugla i faznog stava izme|u d-q komponenti datog re-
lacijom (18), dobi}e se redosled upravlja~kih impul-
sa prekida~a u invertoru kojim se posti`e: Slika 12. Princip upravljanja pomo}u nove DTC metode
brza i precizna promena faznog stava,
motor se ravnomerno ubrzava/usporava bez riplo- Ukoliko se vektor fluksa rotora nalazi u prvom
va momenta koji su prouzrokovani izborom nul- sektoru kako je prikazano na slici 12, u zavisnosti od
tog vektora struje, zadate komande momenta referentna struja }e imati
izbegnuti su problemi koji su posledica rada histe- odgovaraju}i fazni stav s, koji }e uticati na to koji
rezisnog komparatora, od vektora struje treba aktivirati: i2 za pove}anje
jednostavnija implementacija, jer se ne koristi momenta, i6 za smanjenje momenta ili i1 ukoliko ne
obrtna transformacija. treba menjati vrednost momenta.
Na ovaj na~in je, umesto izlaza histerezisnog Navedena modifikacija DTC algoritma podra-
komparatora, ugao s postao upravlja~ka promenlji- zumeva i ne{to druga~iju tablicu aktiviranja preki-
va, tako {to se promenom reference momenta direkt- da~a u odnosu na onu datu u [15], kako je prikazano
no odre|uje q komponenta struje i odgovaraju}a u tabeli 2, gde je sa s ozna~en ugao izme|u ose
vrednost ugla s koja uti~e na promenu aktivnog stacionarnog referentnog sistema i vektora referent-
vektora struje. Na slici 11. je dat fazorski dijagram ne struje ispravlja~a. U tabeli su posebno nazna~eni
na kojem su prikazani referentni vektor struje statora sektori 3 i 4, jer se opseg ugla razlikuje u odnosu na

12 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


standardnu tablicu izbora prekida~a [15] da bi se iz- na modelovan sa realnim modelima poluprovodnika
begle nagle promene momenta pri promeni ugla i ostalih komponenti, uzimaju}i vrednosti sa posto-
fluksa sa +180 na -180 . je}eg laboratorijskog prototipa. Svi blokovi u simu-
Na osnovu gore izlo`enog sada je mogu}e izve- lacionom programu koji ~ine upravlja~ki DTC algo-
sti blok dijagram predlo`ene upravlja~ke strategije ritam su realizovani u vidu funkcija napisanih u pro-
zasnovane na direktnoj kontroli momenta (slika 13). gramskom jeziku C, upravo onako kako }e biti im-
Pri tome ugao s kao upravlja~ka promenljiva obez- plementirani u realnom mikroprocesorskom siste-
be|uje brz odziv, dok PI regulator momenta koji na mu. Na ovaj na~in je pored skra}enog vremena im-
svom izlazu generi{e potrebnu referencu Te* ima za- plementacije vr{eno i pode{avanje pojedinih funkci-
datak da obezbedi preciznost upravljanja momen- ja tokom same implementacije kori{}enjem simula-
tom, s obzirom da regulator fluksa ne mo`e da osi- cionih modela. Rezultati dobijeni na osnovu simula-
gura da stvarni moment bude ta~no jednak zadatom cija su potvrdili ispravnost predlo`enog re{enja, pa
usled kolebanja parametara, gre{aka merenja i efe- se nakon toga pristupilo eksperimentalnoj verifika-
kata mrtvog vremena prekida~a u invertoru. ciji. S obzirom na obimnost rezultata, u radu }e biti
prikazani samo eksperimentalni rezultati.
Tabela 2.
Optimalna tablica aktiviranja prekida~a
kod predlo`ene DTC metode 5 5
4 4
iref i1 i2 i3 i4 i5 i6 3
s s1 s2 s3 s4 s5 s6 3
2
Te* >0 i >60 i >120 i >180 ili >-120 i >-60 i 1 2
> 0 60 120 180 -120 -60 0
a_mer

a_est
0 1
Te* >0 i >60 i >120 ili >-180 i >-120 i >-60 i
<0 60 120 180 -120 -60 0 -1 0
-2
-1
5. EKSPERIMENTALNI REZULTATI -3 Ia_mer
Ia_est -2
-4
Da bi se analizirao predlo`eni algoritam razvi- -5 -3
jen je slo`eni matemati~ki model sa ciljem da se {to 0,00 0,05 0,10 0,15 0,20
vi{e pribli`i realnom pogonu i samim tim ubrza pro- vreme (s)
ces implementacije. Kori{}en je programski paket
Matlab/Simulink i pri tome je energetski deo pogo- Slika 14. Merena i rekonstruisana fazna struja motora
Eksperimenti su izvr{eni na
LDC
razvijenom laboratorijskom prototi-
380V, Strujni
pu u Laboratoriji za elektromorne
IDC UDC
50Hz
invertor pogone. Kori{}en je asinhroni mo-

M
tor snage 4 kW, a kao optere}enje
Modifikovana
PI regulator
struje
IDC optimalna tablica 3~ jednosmerna ma{ina snage 6 kW sa
izbora prekidaa
s
direktnim zadavanjem struje induk-
- I
DC ta.
+ s
s
+ + e Estimator S16 Upravlja~ki algoritam je reali-
fluksa i
is_ref
isq * Pozicija momenta
zovan na mikrokontroleru Intel 196
Resolver raunanje isq* fluksa
rotora
KC na taktu od 20 MHz, a nadre|e-
isd
* no upravljanje, zadavanje parameta-
PI regulator r
*
Te
*
ra i analiza estimiranih vrednosti je
fluksa rotora
PI regulator vr{ena na PC ra~unaru u za te svrhe
momenta
- r
posebno razvijenoj Matlab aplikaci-
+ - Te ji komunikacijom preko serijske
+ RS232 veze.
Ispravnost metode rekonstruk-
r
*
Te_ref
cije statorskih veli~ina samo na
osnovu merenja u jednosmernom
me|ukolu se vidi na osnovu rezulta-
Slika 13. Nova upravlja~ka struktura DTC algoritma ta merene i rekonstruisane struje
u asinhronom pogonu sa strujnim invertorom

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 13


statora (slika 14), kao i merenog i rekonstruisanog Problemi rada estimatora fluksa kada se koristi
me|ufaznog napona (slika 15). prost integrator se vide na slede}oj slici. Pri tome ni-
1,0
100
0,8

50 0,6
Napon motora (V)

0,4
0
0,2

(Wb)
-50
0,0

-100 -0,2
Ua_mer
Ua_est -0,4
-150
0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10 -0,6
vreme (s) -0,8
Slika 15. Mereni i rekonstruisani me|ufazni -1,0
napon motora -1,0 -0,8 -0,6 -0,4 -0,2 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
1,1 (Wb)

1,0 Slika 18. Putanja fluksa rotora


kod Holtcovog estimatora
0,9
je zatvorena povratna sprega po fluksu, jer je o~i-
r (Wb)

0,8 gledno da pogon ne bi mogao da radi stabilno.


Provera korektnog rada primenjenog estimatora
0,7
fluksa je izvr{ena pore|enjem odziva estimiranog
0,6 fluksa sa rezultatom iz simulacionog modela (slika
17), kao i na osnovu trajektorije vektora fluksa (sli-
0,5 ka 18).
0,4
0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10 2,0
vreme (s) r

1,5 r
Slika 16. Fluks rotora dobijen primenom
prostog integratora r_est

1,0 1,0
Fluks (Wb)

0,8 0,5
r (Wb)

0,6
0,0
Fluks iz simulacio-
0,4 nog modela
-0,5
Estimirani fluks
0,2
-1,0
0,0 0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10
0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
vreme (s)
vreme (s)
Slika 19. Odre|ivanje amplitude vektora
Slika 17. Odziv fluksa rotora kod Holtcovog estimatora rotorskog fluksa

14 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


200 600
500
150
400
Ugao rotorskog fluksa (stepeni)

100 300
200
50
100

n (ob/min)
0 0
-100
-50
-200
-100 -300
-400
-150
-500
-200 -600
0,00 0,02 0,04 0,06 0,08 0,10 0 5 10 15 20 25 30
vreme (s)
2,5
Slika 20. Odre|ivanje pozicije vektora rotorskog fluksa
2,0
Amplituda i pozicija vektora rotorskog fluksa
1,5
dobijenih primenom DSP algoritama o kojima je bi-
lo re~i u poglavlju 3.4 su prikazani na slikama 19 i 1,0
20, respektivno.
Rad kompletnog predlo`enog DTC algoritma je 0,5
Te (Nm)

analiziran na osnovu odziva momenta i brzine pri 0,0


razli~itim vrednostima referenci momenta u otvore-
noj i zatvorenoj sprezi po brzini. Pri tome je pri za- -0,5
tvorenoj sprezi po brzini kori{}ena slede}a relacija
za procenu brzine, s obzirom da pogon ne radi pri -1,0
brzinama manjim od 150 ob/min: -1,5

1 T -2,0
r = e Rr e 2 (19)
P -2,5
r
0 5 10 15 20 25 30
vreme (s)
Vrednost momenta je na izlazu iz regulatora br-
zine limitirana tako da pri maksimalno zadatom mo- Slika 21. Odziv brzine (gore) i momenta (dole)
mentu vrednost klizanja bude jednaka prevalnom pri upravljanju bez regulatora brzine
klizanju, koje je pri strujnom upravljanju:
1 u napojnu mre`u pri ko~enju. Za potrebe ovog eks-
s pr =
(20)
e Tr perimenta kori{}ena je jednosmerna ma{ina snage
6 kW upravljana regulacijom struje indukta pomo}u
gde je e sinhrona u~estanost, a Tr vremenska kon- trofaznog punoupravljivog ispravlja~a. Smer obrta-
stanta rotora. nja jednosmerne ma{ine je izabran tako da bude sa-
Na slici 21. je prikazan odziv brzine i momenta glasan sa pozitivnim smerom obrtanja asinhronog
pri direktnom zadavanju momenta od 1,5 Nm i is- motora.
klju~enom regulatoru brzine. Nakon uspostavljanja referentnog fluksa u asin-
Na slici 22. je prikazan odziv momenta pri zatvo- hronom motoru i zadavanja brzine obrtanja od
renoj regulacionoj petlji po brzini, a mo`e se uo~iti da 500 ob/min, u trenutku t=9 s uklju~en je pogon jed-
u oba slu~aja (slike 21. i 22) pogon ima veoma brz od- nosmerne ma{ine sa tako pode{enom strujom induk-
ziv momenta uz korektno pra}enje zadatih vrednosti. ta pri kojoj moment asinhrone ma{ine menja znak,
Jedna od zna~ajnih prednosti pogona sa struj- odnosno motor ulazi u re`im ko~enja kako bi se odr-
nim invertorom je mogu}nost rekuperacije energije

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 15


600 600

500
500

400
400
300
n (ob/min)

n (ob/min)
300
200

200
100

0 100

-100
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0
0 5 10 15 20 25 30 35

2,5 1,5

2,0 1,0

1,5 0,5
Te (Nm)

Te (Nm)

1,0 0,0

0,5 -0,5

0,0
-1,0

-0,5
-1,5
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 0 5 10 15 20 25 30 35
vreme (s) vreme (s)

Slika 22. Odziv brzine (gore) i momenta (dole) Slika 23. Odziv brzine (gore) i momenta (dole)
pri upravljanju sa regulatorom brzine sa prelaskom u re`im rekuperativnog ko~enja
pri promeni optere}enja
`ala zadata brzina od 500 ob/min. U trenutku t=19 s
isklju~eno je optere}enje (tj. upravljanje jednosmer- invertorom kori{}enjem metode direktne kontrole
nom ma{inom) tako da je moment asinhronog moto- momenta (DTC). Primena ove metode na pogon sa
ra ponovo pozitivan (slika 23). strujnim pretvara~em u~estanosti predstavlja origi-
Sa slike 23. se vidi da je pri optere}enju pogon nalan doprinos u ovoj oblasti, s obzirom da u stru~-
zadr`ao trenutnu zadatu vrednost brzine obrtanja, noj literaturi nema radova osim onih koje su do sa-
kao i da se pri rastere}enju vrednost momenta uz br- da publikovali autori ovog rada. Osim ~injenice da
zu promenu vratila na prethodnu vrednost. je primenjeno DTC upravljanje u pogonu sa struj-
nim invertorom, u okviru upravlja~kog algoritma je
6. ZAKLJU^AK dato nekoliko re{enja kojima je dodatno unapre|ena
upravlja~ka struktura kao i rad celokupnog pogona.
U radu je predstavljeno originalno re{enje U cilju eliminacije senzora na motoru, prime-
upravljanja elektromotornim pogonom sa strujnim njeno je re{enje sa rekonstrukcijom struja i napona

16 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


motora samo na osnovu merenja u jednosmernom RECT TORQUE CONTROL, EPE Journal, Vol. 7
me|ukolu poznavaju}i karakteristike strujnog inver- No 3/4, pp. 40-45, Dec. 1998.
tora i primenjenih poluprovodnika (tiristora i dio- [7] I. Boldea, DIRECT TORQUE AND FLUX (DTFC)
da). OF A. C. DRIVES: A REVIEW, Proceedings of the
Detaljno je prikazan na~in estimacije fluksa sa 9th International Conference on Power Electronics
kompenzacijom ofseta indukovanog napona kao jed- and Motion Control EPE-PEMC2000, Vol. 1,
no od najpogodnijih re{enja za implementaciju u Sept. 2000, pp. 88-97.
navedenom pogonu. [8] A. B. Nikoli}, B. I. Jefteni}, DTC OF A CSI-FED
Za odre|ivanje amplitude i pozicije vektora INDUCTION MOTOR WITH DC LINK BASED
fluksa primenjeni su DSP algoritmi koji su jedno- ADAPTIVE ESTIMATOR, IEEE Industrial Elec-
stavni za implementaciju u mikroprocesorskom si- tronics Conference IECON 2002, Session PE-35,
stemu upravljanja, pri ~emu je obezbe|ena potrebna Paper SF-003700, Sevilla, Spain, November 2002.
ta~nost za primenu u ovom i sli~nim DTC pogonima. [9] A. Nikolic, B. Jeftenic, SPEED SENSORLESS DI-
Umesto histerezisnih komparatora, predlo`eni RECT TORQUE CONTROL IMPLEMENTATION
DTC algoritam objedinjuje rad pretvara~a sa kon- IN A CURRENT SOURCE INVERTER FED IN-
stantnom u~estano{}u uz upotrebu optimalne tablice DUCTION MOTOR DRIVE, IEEE Power Electro-
izbora prekida~a prilago|ene novom na~inu uprav- nics Specialist Conference PESC 2004, pp. 2843-
ljanja. 2848, Aachen, Germany, July 2004.
Svi rezultati analiti~kog projektovanja su prove- [10] A. Nikolic, B. Jeftenic, IMPROVEMENTS IN DI-
reni simulacijom na ra~unaru, i potvr|eni eksperi- RECT TORQUE CONTROL OF INDUCTION
mentalno na razvijenom laboratorijskom prototipu. MOTOR SUPPLIED BY CSI, IEEE Industrial
Postignuti rezultati ukazuju na izuzetno dobre per- Electronics Conference IECON 2006, pp. 476-481,
formanse za pogon sa strujnim invertorom (odziv Paris, France, November 2006.
momenta je do 30 ms, pri ~emu se 80 % vrednosti [11] A. Nikolic, B. Jeftenic (invited paper),
momenta uspostavi ve} za 10 ms). HYSTERESIS CONTROL AND CONSTANT-
SWITCHING STRATEGY IN DIRECT TORQUE
7. LITERATURA CONTROL DRIVE A COMPARATIVE ANALY-
SIS, in Proceedings of the 12th WSEAS Internatio-
[1] I. Takahashi, S. Asakawa, ULTRA-WIDE SPEED nal Multi-Conference on Circuits, Systems, Com-
CONTROL STRATEGY OF AN INDUCTION puters and Communications, Crete Island, Greece,
MOTOR COVERED 106 RANGE, IEEE Trans. on July 2008.
Industry Applications, IA25, pp. 227-232, 1987. [12] A. Nikolic, DIRECT TORQUE CONTROL
[2] M. Depenbrok, DIRECT SELF-CONTROL (DSC) STRATEGY BASED ON CONSTANT SWIT-
OF INVERTER-FED INDUCTION MACHINE, CHING FREQUENCY APPLIED IN CURRENT
IEEE Trans. on Power Electronics, Vol. PE-3, No. SOURCE INVERTER FED INDUCTION MO-
4, pp. 420-429, Oct. 1988. TOR DRIVE, International Review of Electrical
[3] I. Takahashi, T. Noguchi, A NEW QUICK-RE- Engineering (IREE), Praise Worthy Prize, ISSN
SPONSE AND HIGH-EFFICIENCY CONTROL 1827-6660, Vol. 2, N. 6, pp. 827-834, November-
STRATEGY OF AN INDUCTION MOTOR, IEEE December 2007.
Trans. on Industry Applications, Vol. 22, No. 5, pp. [13] A. Nikolic, B. Jeftenic, DIFFERENT METHODS
820-827, Sept/Oct 1986. FOR DIRECT TORQUE CONTROL OF INDUC-
[4] I. Boldea, S. A. Nasar, TORQUE VECTOR CON- TION MOTOR FED FROM CURRENT SOURCE
TROL. A CLASS OF FAST AND ROBUST INVERTER, WSEAS Transactions on Circuits and
TORQUE, SPEED AND POSITION DIGITAL Systems, ISSN 1109-2734, Issue 7, Volume 7, pp.
CONTROLLERS FOR ELECTRIC DRIVES, Pro- 738-748, July 2008.
ceedings of EMPS Conference, Vol. 15, pp. 135- [14] Sever, MONOVERTER TEHNI^KI OPIS SA
147, 1988. PRINCIPOM REGULACIJE, Subotica, YU, 1986.
[5] P. Tiitinen, P. Pohkalainen, and J. Lalu, THE NEXT [15] P. Vas, Sensorless Vector and Direct Torque Con-
GENERATION MOTOR CONTROL METHOD: trol, Oxford University Press, 1998.
DIRECT TORQUE CONTROL (DTC), EPE Jour- [16] J. Hu, B. Wu, NEW INTEGRATION ALGO-
nal, Vol. 5, pp. 14-18, Mar. 1995. RITHMS FOR ESTIMATING MOTOR FLUX
[6] Ph. Lataire, WHITE PAPER ON THE NEW ABB OVER A WIDE SPEED RANGE, IEEE Trans. on
MEDIUM VOLTAGE DRIVE SYSTEM, USING Power Electronics, Vol. 13, No. 5, pp. 969-977,
IGCT POWER SEMICONDUCTORS AND DI- September 1998.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 17


[17] Cristian Lascu, Ion Boldea, Frede Blaabjerg, A DUCTION MOTORS, IEEE Transactions on
MODIFIED DIRECT TORQUE CONTROL FOR Industry Applications, Vol. 39, No. 4, July/August
INDUCTION MOTOR SENSORLESS DRIVE, 2003.
IEEE Transactions on Industry Applications, vol. [21] A. Nikoli}, B. Jefteni}, REKONSTRUKCIJA NA-
36, no. 1, pp. 122-130, January/February 2000. PONA I STRUJE ASINHRONOG MOTORA U
[18] P. L. Jansen and R. D. Lorenz, A PHYSICALLY IN- POGONU SA STRUJNIM INVERTOROM, Zbor-
SIGHTFUL APPROACH TO THE DESIGN AND nik radova sa XLV konferencije ETRAN, Aran|elo-
ACCURACY ASSESSMENT OF FLUX OBSER- vac, Jun 2001.
VERS FOR FIELD ORIENTED I. M. DRIVES, IE- [22] A. Nikolic, B. Jeftenic, FIXED-POINT DSP AL-
EE Transactions on Industry Applications, Vol. 30, GORITHM FOR FLUX VECTOR ESTIMATION
pp. 101-110, Jan. /Feb. 1994. IN DTC IM DRIVE, in Proceedings of the IEEE
[19] J. Rodriguez, J. Pontt, C. Silva, S. Kouro, and H. Region 8 EUROCON Conference EUROCON
Miranda, A NOVEL DIRECT TORQUE CON- 2005, Belgrade, Serbia & Montenegro, November
TROL SCHEME FOR INDUCTION MACHINES 21-24 2005.
WITH SPACE VECTOR MODULATION, IEEE [23] D. Casadei, G. Serra, A. Tani, L. Zarri and F. Profu-
Power Electronics Specialist Conference PESC mo, PERFORMANCE ANALYSIS OF A SPEED-
2004, pp. 1392-1397, Aachen, Germany, July 2004. SENSORLESS INDUCTION MOTOR DRIVE
[20] J. Holtz, J. Quan DRIFT AND PARAMETER- BASED ON A CONSTANT-SWITCHING-FRE-
COMPENSATED FLUX ESTIMATOR FOR PER- QUENCY DTC SCHEME, IEEE Transactions on
SISTENT ZERO-STATOR-FREQUENCY OPE- Industry Applications, Vol. 39, No. 2, March/April
RATION OF SENSORLESS-CONTROLLED IN- 2003.

Rad je primljen u uredni{tvo 18. 05. 2009. godine

Aleksandar B. Nikoli} je ro|en 1966. godine u Beogradu. Diplomirao je 1991, magistri-


rao 1999. i doktorirao 2009. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. U periodu od
1992. do 2005. godine radio je u Fabrici hartije Beograd, Energoprojekt ENTEL-u i IBL Du-
ga Holding, a od 2005. je na mestu savetnika u Centru elektromerenja u Elektrotehni~kom in-
stitutu Nikola Tesla u Beogradu. Od 1995. godine je spoljni saradnik Elektrotehni~kog fa-
kulta u Beogradu, Katedre za energetske pretvara~e i pogone, a 2001. godine je na istoj ka-
tedri izabran u zvanje honorarnog asistenta za predmet regulacija elektromotornih pogona.
U 2006. godini je od strane IEEE izabran u zvanje Senior Member.
Do sada je objavio vi{e od 50 nau~nih i stru~nih radova, a tako|e je i redovni recenzent nekoliko me-
|unarodnih konferencija iz oblasti energetske elektronike i elektromotornih pogona i dva me|unarodna ~a-
sopisa.

Borislav I. Jefteni} je ro|en 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je 1972. godine, ma-
gistrirao 1977. i doktorirao 1987. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu.
Od 1974. godine je zaposlen na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, gde predaje na
diplomskim i postdiplomskim studijama iz oblasti elektromotornih pogona i upravljanja po-
gonima. Osnovao je i vodi Laboratoriju za elektromotorne pogone pri Elektrotehni~kom fa-
kultetu u Beogradu.
Autor je i koautor mnogobrojnih doma}ih i me|unarodnih nau~nih i stru~nih radova.
Rukovodilac je mnogobrojnih projekata iz oblasti elektromotornih pogona u oblasti rudarstva, papirne in-
dustrije, energetske efikasnosti, oblasti proizvodnje elektri~ne energije i mnogih drugih oblasti.

18 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Dragan P. Popovi}, Ivan Stanisavljevi} i Milo{ Stojkovi}

Metodolo{ki i prakti~ni aspekti izbora


odnosa kratkog spoja i sinhronih reaktansi
generatora u TE Kolubara B i
TE Nikola Tesla B3
Stru~ni rad
UDK: 621.3.011.2; 621.313.322

Rezime:
U radu se izla`u relevantni metodolo{ki i prakti~ni aspekti izbora najpovoljnijih vrednosti odnosa krat-
kog spoja, odnosno sinhronih reaktansi generatora. Predmet pa`nje su nove termoelektrane Kolubara B i
Nikola Tesla B3. Taj izbor je baziran na rezultatima sprovedenih analiza stati~ke stabilnosti elektroenerget-
skog sistema Srbije, u njegovom {irokom okru`enju, za o~ekivana maksimalna i minimalna stanja 2015,
2020. i 2025. godine. Pri tome, modelovana je realna elektroenergetska interkonekcija, koju sa~injavaju po-
red elektroenergetskog sistema Srbije, elektroenergetski sistemi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Ma|arske, Makedonije, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i Albanije.
Klju~ne re~i: izbor, odnos kratkog spoja, sinhrone reaktanse, generator, stati~ka stabilnost

Abstract:

THE CHOICE OF SHORT CIRCUIT RATIO AND SYNCHRONOUS REACTANCES


OF GENERATORS IN TPP KOLUBARA B AND TPP NIKOLA TESLA B3

This paper presents the relevant methodological and practical aspects of choosing the best values of
generator short circuit ratio and synchronous reactances. New thermo power plants Kolubara B and Niko-
la Tesla B3 are observed. This choice is based on results of steady-state stability analyses of Serbian EPS,
in own wide environment, for expected peak-load and low-load conditions in years 2015, 2020. and 2025.
Those analyses have been established on the model of real interconnection, which consists of the EPSs of
Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, Hungary, Croatia, Macedonia, Romania, Bulgaria, Greece
and Albania.
Key words: choice, short cirguit ratio, synchronous reactances, generator, steady-state stability

1. UVOD niji rad proizvodnog bloka. Takvim izborom, u in-


teraktivnoj sprezi sa elektroenergetskim sistemom
Generalno gledano, dobrim izborom osnovnih (EES) na koji se priklju~uje, posti`e se maksimalno,
parametara novih generatora, odnosno agregata i odnosno, racionalno iskori{}enje njegovih perfor-
njihovih blok-transformatora, posti`e se najracional- mansi. Kod izbora parametara sinhronih generatora,

Prof. dr Dragan P. Popovi}, nau~ni savetnik Instituta Nikola Tesla, Ivan Stanisavljevi}, dipl. in`. el. i
Milo{ Stojkovi}, dipl. in`. el. Elektrotehni~ki institut Nikola Tesla, 11 000 Beograd, Koste Glavini}a 8a

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 19


uz uva`avanje ekonomskih kriterijuma, neophodno (750 MW), imaju}i u vidu veli~ine njihovih snaga i
je da se postigne razumni kompromis izme|u cene mesta priklju~enja na EES Srbije, odnosno njihov
njihovih konstrukcija, pogonskih tro{kova i kvalite- veliki uticaj na efikasno i stabilno funkcionisanje
ta plasirane elektri~ne energije u EES, odnosno neo- EES-a Srbije. U tom cilju je ura|ena Studija [1].
phodno je da se uva`e i zahtevi koje neminovno na- Njen osnovni cilj je bio da izvr{i {iroke analize ka-
me}e EES (tzv. sistemski zahtevi). rakteristi~nih stati~kih stanja i da izvr{i proveru sta-
Poznato je da su prisutni ekonomski i tehni~ko- ti~ke i tranzijentne stabilnosti rada novih agregata u
tehnolo{ki faktori uslovili porast jedini~nih snaga TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, sa uobi~aje-
generatora, a time su, po pravilu, doveli i do pogor- nim vrednostima relevantnih parametara. Zatim, na
{anja (sa aspekta zahteva EES-a) odre|enih parame- osnovu analize dobijenih rezultata, cilj je bio da se
tara generatora. To je u prvom redu vezano za turbo- defini{u zadovoljavaju}i opsezi svih relevantnih pa-
generatore, ~iji gabarit nije bio srazmerno pra}en sa rametara razmatranih turboagregata i da se defini{u
pove}anjem njihove snage. A koji su to relevantni po`eljne karakteristike njihovih blok-transformato-
parametri generatora, odnosno agregata i njihovih ra. Dobijeni rezultati }e neposredno da poslu`e kod
blok-transformatora? izrade tendera za izbor i ugovaranje novih agregata
To su najpre vrednost nominalnog faktora sna- u razmatranim novim TE.
ge generatora i parametri i karakteristike njegovog Predmet ovog rada vezan je samo za izbor naj-
blok-transformatora. Zatim, to su vrednosti odnosa povoljnijih vrednosti odnosa kratkog spoja, odnosno
kratkog spoja (Kc) i sinhronih reaktansi u podu`noj sinhronih reaktansi pomenutih novih turbogenerato-
osi (xd) generatora. To su veli~ine koje u najve}oj ra. Problematika izbora nominalnog faktora snage
meri uti~u na iznos rezerve stati~ke stabilnosti. S generatora i karakteristika blok-transformatora u TE
druge strane, Kc (odnosno xd) je parametar koji bitno Kolubara B i TE Nikola Tesla B3 tretirana je u [1,
uti~e na karakteristike i gabarit sinhrone ma{ine, od- 2], a problematika izbora vremenske konstante iner-
nosno neposredno uti~e na pogonske uslove rada ge- cije, tranzijentnih reaktansi i pobudnog sistema
neratora, kao i na njegovu veli~inu i cenu. agregata u ovim novim TE, u radovima [1, 3].
Pomenuti odnos kratkog spoja (Kc), uz tranzi- U ovom radu najpre se daju definicije i obja-
jentnu reaktansu u podu`noj osi generatora (xd), {njenja prirode veli~ina odnosa kratkog spoja i sin-
vremensku konstantu inercije agregata (Ti) i karak- hronih reaktansi generatora. Zatim se daju metodo-
teristike pobudnog sistema i njegove regulacije, u lo{ki i prakti~ni aspekti izbora najpovoljnijih vred-
svojoj povezanosti, sa razli~itim pojedina~nim uti- nosti za ove va`ne parametre, vezani za analize sta-
cajem, u najve}oj meri defini{u dinami~ko pona{a- ti~ke stabilnosti. Rezultati sprovedenih obimnih
nje agregata u okviru kratkotrajnih dinami~kih pro- analiza stati~ke stabilnosti EES-a Srbije, u njego-
cesa EES-a. Veli~ina tranzijentne reaktanse (xd), vom {irokom okru`enju, uz obuhvatanje maksimal-
kao i odnosa kratkog spoja (Kc), tako|e uti~e na ce- nih i minimalnih stanja, koja se o~ekuju 2015, 2020.
nu generatora. Na primer, ako bi razlozi obezbe|e- i 2025. godine, dali su dobru osnovu za izbor najpo-
nja stabilnosti zahtevali smanjenje vrednosti tranzi- voljnijih vrednosti odnosa kratkog spoja, odnosno
jentne reaktanse, to bi za sobom povla~ilo smanjiva- sinhronih reaktansi razmatranih novih turbogenera-
nje elektromagnetnog iskori{}enja materijala, {to bi tora.
nu`no dovelo do pove}anja odgovaraju}ih dimenzi-
ja generatora, a time i njegove cene. 2. DEFINICIJE ODNOSA KRATKOG SPOJA I
Prethodno pomenuti parametri spadaju u domi- SINHRONIH REAKTANSI GENERATORA
nantnu grupu parametara generatora, odnosno agre-
gata, za koje se vezuju razli~iti zahtevi EES-a u sta- Jedan od osnovnih parametara sinhrone ma{ine
ti~kom i dinami~kom smislu. Ostali parametri gene- je odnos kratkog spoja (Ks). Taj va`an parametar se
ratora (na primer, subtranzijentne, nulte i inverzne odre|uje iz karakteristika (ogleda) praznog hoda i
reaktanse i niz vremenskih konstanti) nemaju takav kratkog spoja sinhrone ma{ine, odnosno generatora.
dominantan zna~aj (tzv. sistemski). Po pravilu, u do- On predstavlja odnos pobudne struje generatora, ko-
sada{njoj praksi operisalo se sa njihovim tzv. pri- ja odgovara nominalnom naponu generatora u pra-
rodnim vrednostima, odnosno utvr|ivali su se efek- znom hodu i pobudne struje koja odgovara nominal-
ti tih vrednosti, u kontekstu analiza razli~itih vrsta noj struji pri kratkom spoju.
prelaznih stanja sinhronih ma{ina, odnosno EES-a u Drugi va`an parametar je sinhrona reaktansa u
kome se one nalaze. podu`noj (direktnoj) osi xd. Odre|uje se, pored osta-
Ova problematika izbora je od posebnog prak- log, tako|e iz karakteristika (ogleda) praznog hoda i
ti~nog zna~aja za planirane nove termoagregate u kratkog spoja generatora. Ta reaktansa predstavlja
TE Kolubara B (2x350 MW) i TE Nikola Tesla B3 odnos napona praznog hoda, sa pravolinijske (line-

20 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


arne) karakteristike praznog hoda i struje sa karakte- i sistema njihove regulacije omogu}ava da se savre-
ristike kratkog spoja, za istu vrednost pobudne stru- meni generatori izra|uju sa ni`im vrednostima Ks,
je. To je njena nezasi}ena vrednost. Produ`etak pra- odnosno omogu}ena je izgradnja generatora ve}ih
volinijskog dela karakteristike praznog hoda pred- snaga uz ni`e jedini~ne cene.
stavlja magnetnu karakteristiku me|ugvo`|a gene- U tehni~ko-tehnolo{kom smislu, kako je to ve}
ratora. istaknuto, porast vrednosti reaktansi generatora po-
Me|utim, stvarna karakteristika praznog hoda gor{ava uslove rada generatora. Drugim re~ima, sa
nije linearna, kao posledica prisutnog zasi}enja ovog aspekta je po`eljno da vrednosti reaktansi ge-
magnetnog kola. Permeabilitet magnetnog kola nije neratora budu {to manje (izuzetak od toga zahteva je
konstantna veli~ina, jer se menja sa promenom mag- subtranzijentna reaktansa). Me|utim, u tom je smi-
netnopobudne sile (mps). Smanjuje se sa porastom slu neophodno sagledavanje i druge strane proble-
mps, tako da magnetna indukcija, odnosno elektro- ma, a to su zahtevi ekonomike i tehnologije gradnje
motorna sila (ems) koja je njoj proporcionalna, raste generatora.
sporije od struje pobude. To je poznati fenomen za-
si}enja, koji unosi nelinearnost u odnosima izme|u 3. METODOLO[KI ASPEKTI IZBORA
pojedinih me|usobno zavisnih veli~ina. Permeabili- ODNOSA KRATKOG SPOJA I SINHRONIH
tet, dakle i zasi}enje magnetnog kola, generalno gle- REAKTANSI GENERATORA
dano, zavise od rezultantne mps, odnosno indukcije
rotora i statora i od njihovog me|usobnog polo`aja, 3. 1. Uvodne napomene
odnosno od radnog faktora snage generatora.
Inverzna vrednost odnosa kratkog spoja 1/Ks i U prethodnom tekstu uveden je pojam prirod-
sinhrone reaktanse u podu`noj osi (nezasi}ena xd i na vrednost parametara. Pod tim pojmom smatra se
zasi}ena xdz vrednost) imaju slede}i odnos: ona vrednost parametra koja se dobija optimalnim
dimenzionisanjem generatora, odnosno agregata, u
1/ K s = xd / k = xdz , elektri~nom i mehani~kom pogledu, za zadatu pri-
vidnu snagu i u~estanost (za hidrogeneratore, i za
gde je k faktor zasi}enja. dati pad i dozvoljenu brzinu pobega). Ove vrednosti
mogu da se razlikuju, zavisno od na~ina i prilaza tzv.
Vrlo je va`no da se napomene da odnos kratkog optimalnoj konstrukciji od strane proizvo|a~a gene-
spoja, odnosno sinhrona reaktansa po podu`noj osi ratora. Me|utim, u odgovaraju}im standardima ne
neposredno uti~e na pogonske karakteristike i gaba- postoji termin prirodna vrednost, pa je pogodnija
rit sinhrone ma{ine. U prvom redu to se odnosi na formulacija da su to tipi~ne vrednosti, ili kon-
rezervu stabilnosti (stati~ke), kao i uticaj na elektro- strukcione vrednosti, odnosno vrednosti koje daje
magnetne i fizi~ke parametre generatora. Odnosno, konstruktor generatora. U dosada{njoj studijskoj
pri zadatim gabaritima, ve}a vrednost Ks odgovara praksi, po pravilu, utvr|ivalo se da li su te prirodne
ve}em zazoru (manjoj vrednosti sinhrone raktanse), (tipi~ne) vrednosti (odnosno njihov mogu}i opseg)
{to dovodi do pove}anja mps rotora. To, sa tehnolo- zadovoljavaju}e sa aspekata razli~itih zahteva EES-
{ko-konstrukcionog aspekta mo`e da predstavlja a (u stati~kom i dinami~kom pogledu). Ako se utvr-
problem. Sa pove}anjem Ks smanjuje se snaga ma{i- di da te prirodne vrednosti zadovoljavaju ove zahte-
ne za isti gabarit, i obratno, {to neposredno uti~e na ve, onda su to prakti~no i najpovoljnija re{enja (iz-
cenu generatora. Dalje, veli~ina trajne struje kratkog begavaju}i termin optimalna re{enja).
spoja generatora je direktno proporcionalna Ks. Ta- Kada su u pitanju eksploatacioni aspekti izbora
kva proporcionalnost postoji i za sposobnost apsor- odnosa kratkog spoja, oni se prvenstveno vezuju za
bovanja reaktivne snage generatora iz EES-a. stati~ku stabilnost. Naime, odnos kratkog spoja ne-
Na taj na~in, veli~ina odnosa kratkog spoja je posredno uti~e na pogonske karakteristike sinhrone
od neposrednog uticaja na pogonske performanse ma{ine. Ujedno, veli~ina odnosa kratkog spoja uti~e
generatora, kao i na njegovu veli~inu i cenu. Manja i na elektromagnetne i fizi~ke parametre sinhrone
vrednost Ks, za istu snagu, zna~i da je generator ma- ma{ine, odnosno na njen gabarit.
njeg gabarita i ni`e cene, ali se zahteva ve}a prome- Na taj na~in, nezaobilazne su analize stati~ke
na pobudne struje za odr`avanje zadate vrednosti stabilnosti, koje se vr{e prvenstveno u cilju utvr|i-
napona na krajevima generatora, pri promeni njego- vanja povoljnog opsega vrednosti odnosa kratkog
vog optere}enja. To eksplicira zahteve za pobudnim spoja (Ks), odnosno sinhronih reaktansi u podu`noj
sistemima i njihovoj regulaciji, u smislu ve}ih pro- osi (xd) razmatranih turbogeneratora, jer su to veli~i-
mena pobudne struje, uz odgovaraju}u brzinu i pou- ne koje u najve}oj meri uti~u na iznos rezerve stati~-
zdanost. Stoga, razvoj savremenih pobudnih sistema ke stabilnosti. Uticaj veli~ine odnosa kratkog spoja

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 21


razmatra se u interaktivnoj sprezi sa uticajem zamaj- kretanje centra inercije kompletnog EES-a, u do-
nog momenata agregata, odnosno njegove vremen- voljno dugom vremenskom periodu (do 20 s), koje
ske konstante inercije, vremenske konstante pobud- je indikativno za sagledavanje globalnih efekata. Ta-
nog kola pri otvorenom statorskom namotaju, kao i ko|e, prate se i stanja na odabranim elementima to-
sa uticajem parametara pobudnog sistema razmatra- kom odvijanja prelaznog elektromehani~kog proce-
nih turbogeneratora. sa (odre|ivanje aktivnih i reaktivnih snaga, struja i
Tako|e, kod ovog izbora po`eljno je da se uklju- fazora napona), ~ime se dobija detaljni uvid u sam
~e i ekonomski aspekti. U tom cilju, bilo bi neophod- tok odvijanja odziva EES-a na pojavu malog re-
no da se raspola`e sa pouzdanom informacijom o uti- gularnog poreme}aja. Naravno, ne bi trebalo da se
caju ovog izbora na cenu generatora. Na`alost, do ta- posebno nagla{ava koliko je ovakav prilaz efikasni-
kvih podataka (zavisnost cene generatora od vredno- ji od uobi~ajenih (a koji su bazirani na linearizaciji).
sti odnosa kratkog spoja), uz niz poku{aja, nije bilo Takav prilaz je zahtevao modelovanje komplet-
mogu}e da se do|e, jer niko od potencijalnih isporu- ne elektri~ne mre`e EES-a i svih njegovih kompo-
~ioca iz razumljivih razloga to ne}e da daje, da ne bi nenti, koje su od uticaja na dinami~ko pona{anje,
ugrozio svoju poziciju u tenderskom nadmetanju. uklju~uju}i odgovaraju}e regulacione i za{titne ure-
Me|utim, kako }e to biti pokazano u narednom tek- |aje (u prvom redu to se odnosi na detaljnije mode-
stu, nedostatak ovih podataka ne ugro`ava dono{e- lovanje sinhronih ma{ina i njihovih regulacionih si-
nje, u datim uslovima, najracionalnijih re{enja. stema). Ovaj prilaz baziran je na tzv. standardnim
modelima komponenti EES-a, koji se uobi~ajeno
3. 2. Metodolo{ki i prakti~ni aspekti analiza koriste u tzv. sistemskim analizama.
stati~ke stabilnosti U okviru analiza dinami~ke sigurnosti, nezaobi-
lazno je obuhvatanje prelaznih stanja u pobudnom
Uobi~ajeni, odnosno i danas prisutni prilazi sistemu i sistemu regulacije pobude sinhronih ma{i-
analizi stati~ke stabilnosti, bazirani su na lineariza- na. Za te svrhe poslu`ili su standardizovani, tzv.
ciji aktuelnih sistema diferencijalnih jedna~ina, koja IEEE modeli pobudnih sistema i sistema regulaci-
se opravdava malim poreme}ajima, ~iji se efekti je pobude [5, 6, 7]. Me|utim, u okviru ovih modela,
analiziraju. Koriste}i se koncepcijom prostora sta- nije se nalazio model tzv. multivarijabilnog, odno-
nja, formiraju se odgovaraju}e matrice stanja sagla- sno vi{eulaznog sistema regulacije pobude, koji po-
sno stepenu modelovanja relevantnih komponenti stoji u na{em sistemu. Stoga je, koriste}i kao osno-
EES-a i odre|uju se njihove sopstvene vrednosti i vu referencu [6], posebno razvijen model vi{eula-
sopstveni vektori. znog sistema regulacije pobude [8], za potrebe ana-
Za razliku od prethodno pomenutih, uobi~aje- liza razli~itih karakteristi~nih dinami~kih stanja
nih prilaza analizi stati~ke stabilnosti u Institutu EES-a Srbije i njegovog okru`enja.
Nikola Tesla razvijen je druk~iji prilaz. U tom pri- Na bazi prethodno pomenutih tzv. standardnih
lazu, uz uva`avanje svih bitnih nelinearnosti koje su modela i razvijenih tehnika njihovog re{avanja (efi-
svojstvene EES-u, omogu}eno je pra}enje stanja na kasna metoda numeri~ke integracije aktuelnih siste-
svim njegovim elementima tokom odvijanja prela- ma nelinearnih diferencijalnih jedna~ina [8, 9, 10]),
znog procesa, u dovoljno dugom vremenskom peri- u Institutu Nikola Tesla, razvijen je modularno or-
odu (do 30 s) nakon nastanka malog regularnog po- ganizovani ra~unarski program STATSTAB. U nje-
reme}aja (na primer, simultana promena ukupne govoj realizaciji primenjen je Visual Fortran Profes-
aktivne i reaktivne potro{nje za nekoliko procenata). sional Edition 6.0.0. Omogu}eno je tretiranje inter-
Dakle, takav prilaz je u potpunosti respektovao pa- konekcija sa 10 000 ~vorova, 30 000 grana, 2 000
ragraf 3.3.3.6.4. aktuelnih Pravila o radu prenosnog generatora, 4 000 transformatora i 200 regulacionih
sistema Elektromre`e Srbije [4], koji glasi: basena. Uno{enje ulaznih podataka i prikazivanje
Prilikom analize stati~ke stabilnosti (stabil- dobijenih rezultata sprovedenih analiza je omogu}e-
nost malih poreme}aja) koriste se odgovaraju}i mo- no posebnim editorima za ~iji je razvoj kori{}en
deli pri prora~unima (mogu se koristiti i linearizo- Microsoft Visual Basic 5.0. Korisniku ovog ra~unar-
vani, ali se ne preporu~uju). Ova analiza usredsre- skog programa je omogu}eno slede}e:
|uje se na ispitivanje stabilnosti prilikom pojave nji- definisanje veli~ine procenta simultane promene
hanja rotora generatora i pojave oscilacije tokova ukupne potro{nje u analiziranom EES;
aktivne snage u mre`i (ispituju se karakteristike pri- definisanje vrste i mesta veli~ina koja se prate i
marnih i regulatora pobude). koje se na odgovaraju}i na~in grafi~ki interpretira-
U ovom prilazu, uz tretiranje individualne dina- ju, tokom trajanja nastalog prelaznog procesa;
mike svake od sinhronih ma{ina, odnosno uz odre- pra}enje individualne dinamike svake od sin-
|ivanje njihovih sopstvenih u~estanosti, prati se i hronih ma{ina, preko dinamike promene njihovih

22 ELEKTROPRIVREDA, br. 1, 2009.


elektri~nih uglova, odnosno njihovih sopstvenih aktivne i reaktivne snage potro{a~a u razmatranoj
u~estanosti; interkonekciji za 10 %. Ocena stabilnosti (ugaone)
pra}enje kretanja tzv. centra inercije komplet- je vr{ena preko evaluacije krivih oscilovanja rotora
nog EES-a, koje je indikativno za sagledavanje anga`ovanih generatora, formiranih za dovoljno du-
globalnih efekata nastalog debalansa; gi vremenski period (do 20 s).
pra}enje stanja na odabranim elementima tokom
odvijanja prelaznog elektromehani~kog procesa, 4. 2. Prikaz dobijenih karakteristi~nih rezultata
preko odre|ivanja dinamike promene aktivnih i analiza stati~ke stabilnosti
reaktivnih snaga, struja i fazora napona;
grafi~ka interpretacija na pregledan na~in, ~ime se 4. 2. 1. Rezultati analiza maksimalnih stanja
dobija detaljni uvid u sam tok odvijanja prelaznog
procesa, odnosno odziva EES-a na pojavu ma- U okviru analiza stati~ke stabilnosti, obuhva}en
log regularnog poreme}aja; je niz radnih stanja generatora u TE Kolubara B i TE
dobijanje svih bitnih pokazatelja, koji se odnose Nikola Tesla B3, saglasno zahtevima aktuelnih Pra-
na uspostavljeno postdinami~ko kvazistacionarno vila o radu prenosnog sistema Elektromre`e Srbije
stanje razmatranog EES-a, u njegovom {irokom [4], Od niza dobijenih rezultata koji se odnose na
okru`enju. maksimalna stanja, daju se naredne slike 1 6. Na
njima se daju dinami~ki odzivi (u vremenskom do-
4. REZULTATI I KOMENTAR ANALIZA menu do 20 s) maksimalno optere}enih generatora u
STATI^KE STABILNOSTI TE Kolubara B (slike 1 3) i TE Nikola Tesla B3
(slike 4 6), za razmatrani regularni poreme}aj.
4.1. Uvodne napomene To se daje za niz vrednosti sinhrone reaktanse u po-
du`noj osi xd (1,5, 2,0, 2,5 i 3,0 r.j.). U pitanju su bi-
Primenom ra~unarskog programa STATSTAB le vrednosti zasi}enih reaktansi, kojima odgovaraju
obavljene su obimne analize stati~ke stabilnosti slede}e vrednosti odnosa kratkog spoja 0,667,
EES-a Srbije, u njegovom {irokom okru`enju, odno- 0,500, 0,400 i 0,333, respektivno.
sno razmatrana je realna elektroenergetska interko- Svi izlo`eni rezultati su dobijeni za slu~aj kada
nekcija koju sa~injavaju EES Srbije, Crne Gore, Bo- generatori u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3
sne i Hercegovine, Hrvatske, Ma|arske, Makedoni- imaju stati~ke poluprovodni~ke (tiristorske) samo-
je, Rumunije, Bugarske, Gr~ke i Albanije. Modelo- pobudne sisteme, sa jednostavnim elektronskim re-
vane su kompletne visokonaponske mre`e 220 kV i gulatorom pobude, ~ija se regulaciona gre{ka u
400 kV u pomenutim EES (u EES Gr~ke, i delovi osnovi formira na bazi otklona napona na krajevima
mre`e 150 kV, koji su od uticaja), uz napomenu da generatora (proporcionalna regulacija). Tako|e,
je kompletno modelovana mre`a 110 kV u EES Sr- oni odgovaraju slu~aju kada generatori u TE Kolu-
bije i sve TS 110/X kV/kV. Pri tome je u potpunosti bara B i TE Nikola Tesla B3 imaju savremene elek-
respektovan dalji razvoj prenosne mre`e Srbije, sa- trohidrauli~ne turbinske regulatore, sa statizmom od
glasno rezultatima Studije [11]. Za potrebe analiza 7 % i mrtvom zonom od 10 mHz. Dalje, svi iz-
dinami~kih stanja EES-a Srbije, kori{}eni su interni lo`eni rezultati su dobijeni za slu~aj kada je NE Ko-
podaci Instituta Nikola Tesla, koji su godinama zlodui (BG), priklju~ena na naponski nivo 400 kV,
skupljani, proveravani, sre|ivani i a`urirani, a inovi- uzeta kao referentna elektrana. U cilju dobijanja {i-
rani podaci, vezani za pobudne sisteme i sisteme re- re slike o mogu}em karakteru i toku dinami~kog od-
gulacije pobude generatora u EES Srbije, preuzeti su ziva razmatranih turbogeneratora, oni su prikazani
iz [12]. Tako|e, kori{}eni su i podaci, prikupljani i na slikama 3 i 6, koje su dobijene uz pretpostavku da
sre|ivani tokom rada na Studiji Izrada i verifikaci- je turbinski regulator u NE Kozlodui blokiran.
ja ra~unarskog dinami~kog simulacionog modela Dobijeni rezultati analiza, koji se odnose na
elektroenergetskog sistema Republike Srbije sa maksimalna stanja, ~iji je manji deo prikazan u radu,
okru`enjem, koja je ura|ena za potrebe Elektro- evidentno ukazuju na izrazito stabilno pona{anje (u
mre`e Srbije. stati~kom smislu) razmatranih novih turbogenerato-
Obuhva}ena su maksimalna i minimalna stanja ra, kao i ostalih generatora u EES Srbije, za razma-
prenosne mre`e Srbije, koja se o~ekuju 2015, 2020. trani regularni poreme}aj (simultano pove}anje
i 2025. godine. Tako je, na primer, u analizama koje ukupnog konzuma u razmatranoj interkonekciji za
se odnose na 2025. godinu, modelovano 1 135 ~vo- 10 % ). Na taj na~in, rezultati analiza stati~ke stabil-
rova (od toga, 126 generatorskih), 1731 grana (1 456 nosti, koji uklju~uju i rezultate analiza osetljivosti
vodova i 275 transformatora). Regularni poreme- na varijacije odnosa kratkog spoja, odnosno sinhro-
}aj je simuliran simultanim pove}anjem ukupne ne reaktanse po podu`noj osi, ukazuju da je i u uslo-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 23


40
vima {ireg opsega vrednosti ovih parametara, koji 40

mo`e da se sretne u praksi, obezbe|ena potrebna re- 35


35
zerva stati~ke stabilnosti. To prakti~no zna~i da je

stepeni)
kod razmatranih novih turbogeneratora u TE Kolu- 30
30

[el. stepeni]
bara B i TE Nikola Tesla B3 omogu}en izbor njiho-

(elektri~ni
25
25
vih prirodnih, odnosno tipi~nih vrednosti, koje su i
najekonomi~nije re{enje. 20
20

ugao
ugao
15

Relativni
40
40 15

Relativni
35 10
10
35
stepeni)

30 55
30
[el. stepeni]

00
(elektri~ni

25
25
-2 0 20 4 6 8 10 12 14 16 18 20
20
20 t (s)
ugao
ugao

15 xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5
Relativni

15
Relativni

10 xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0
10

55 Slika 3. Dinami~ki odziv generatora u TE Kolubara B,


za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd
00
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
maksimalno stanje 2020. godine;
U NE Kozlodui (BG) blokiran turbinski regulator
t (s)
45
xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5
40

40
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0
35
stepeni)

35
30
[el. stepeni]

Slika 1. Dinami~ki odziv generatora u TE Kolubara B, 30


(elektri~ni

za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd 25


maksimalno stanje 2015. godine 25
20
ugao

20
ugao

40
40
Relativni

15
15
Relativni

35
35
10
stepeni)

10
30
30
[el. stepeni]

55
(elektri~ni

25
25
00
20
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
20
ugao

t (s)
ugao

15
Relativni

15
xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5
Relativni

10
10
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0
55
Slika 4. Dinami~ki odziv generatora u TE Nikola Tesla
00
B3, za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
maksimalno stanje 2015. godine
t (s)

xxd=1.5 xxd=2.5
stati~ke poluprovodni~ke (tiristorske) samopobudne
d = 1,5 d = 2,5
sisteme, sa jednostavnim elektronskim regulatorom
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0 pobude, ~ija se regulaciona gre{ka u osnovi formira
na bazi otklona napona na krajevima generatora
Slika 2. Dinami~ki odziv generatora u TE Kolubara B, (proporcionalna regulacija). Ako bi sudili po ka-
za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd rakteru dobijenih rezultata, oni bi omogu}ili izbor
maksimalno stanje 2020. godine
savremenih stati~kih poluprovodni~kih (tiristorskih)
samopobudnih sistema, i opravdavali izbor pomenu-
Ve} je bilo re~eno da se prikazani rezultati ana- tog jednostavnog elektronskog regulatora pobude.
liza stati~ke stabilnosti odnose na slu~aj kada gene- Me|utim, kada je re~ o izboru po`eljnih karakteristi-
ratori u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3 imaju ka sistema regulacije pobude, uklju~uju}i i izbor

24 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


45
40 tati su ukazali da ovakvi turbinski regulatori obezbe-
40
35
|uju povoljne dinami~ke osobine novih blokova, za
njihov siguran rad u EES Srbije i UCTE. Me|utim,
stepeni)

35
30 da bi se pro{irila argumentacija za prethodno iznetu
[el. stepeni]

30 konstataciju, obavljene su i dopunske analize stati~ke


(elektri~ni

25
25 stabilnosti karakteristi~nih maksimalnih stanja EES-a
20 Srbije, u okviru kojih bi dolazilo do intezivnijeg od-
ugao

20
ugao

ziva agregata u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla


Relativni

15
15 B3. Od niza dobijenih rezultata, navode se oni koji se
Relativni

10
10 odnose na maksimalno stanje 2020. godine, a grafi~-
ki su interpretirani na slikama 7 i 8.
55
50 0
500 meh
00
49 0
meh

Elektri~na snaga / mehani~ka snaga (MW)


-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 490
t (s)
480
48 0
TENT
TENT B3
xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5 470
47 0

g
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0 460
46 0
450
Slika 5. Dinami~ki odziv generatora u TE Nikola Tesla 45 0
440 TE Ko
TE Kolubara B
B3, za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd 44 0
g

maksimalno stanje 2020. godine 430


43 0
45
40 420
42 0
410
40
35
41 0
stepeni]stepeni)

35 0 4 8 12 16 20
20
30
t (s)
(elektri~ni

30
25
elektri~na snaga mehani~ka snaga
25
ugao [el.

20 elektri~na snaga mehani~ka snaga


Relativniugao

20
15
Relativni

15
Slika 7. Dinamika promene elektri~nih i mehani~kih sna-
10 ga agregata u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3,
10 nakon simultanog pove}anja ukupnog konzuma
5 u razmatranoj interkonekciji za 10 %
5
0
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20
t (s) 18
18

xxd=1.5 xxd=2.5
Elektri~na snaga / mehani~ka snaga (MW)

d = 1,5 d = 2,5
16
16
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0
14
14 TENT B3
T
Slika 6. Dinami~ki odziv generatora u TE Nikola Tesla
12
12
B3, za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd
maksimalno stanje 2020. godine;
10
10
U NE Kozlodui (BG) blokiran turbinski regulator
g

88
vrednosti za stepen forsiranja, odnosno plafonsku
vrednost napona pobude razmatranih novih turboge- 66
neratora, prava isku{enja su nastala u kontekstu TE Ko
TE Kolubara B
analza tranzijentne stabilnosti, o ~emu je detalno bi- 44
lo re~i u [1, 3].
Tako|e, kako je to ve} bilo re~eno, prikazani re- 22
0 4 8 12 16 20
20
zultati odgovaraju slu~aju kada generatori u TE Ko-
t (s)
lubara B i TE Nikola Tesla B3 imaju savremene elek-
trohidrauli~ke turbinske regulatore, sa statizmom od Slika 8. Elektri~ni uglovi agregata u TE Kolubara B
7 % i mrtvom zonom od 10 mHz. Prikazani rezul- i TE Nikola Tesla B3, nakon simultanog pove}anja
ukupnog konzuma u razmatranoj interkonekciji za 10 %

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 25


Dakle, i ovi rezultati analiza evidentno ukazuju je hipoteti~an, ali ~esto kori{}en slu~aj u teoriji sta-
na izrazito stabilno pona{anje (u stati~kom smislu) bilnosti EES-a, kada je generator priklju~en na sa-
razmatranih novih turbogeneratora, kao i ostalih ge- birnice tzv. beskona~ne snage). Ako bi se sve ovo
neratora u EES Srbije, za razmatrani regularni po- observiralo i analiziralo u okviru tzv. jednoma{in-
reme}aj. Ujedno, potvr|uju da savremeni elektro- skog tretmana, evidentno bi dolazilo do smanjivanja
hidrauli~ni turbinski regulatori, sa statizmom od 7 % rezerve stati~ke (ugaone) stabilnosti. Analognim po-
i mrtvom zonom od 10 mHz obezbe|uju povolj- smatranjem odgovaraju}ih dinami~kih ugaonih ka-
ne dinami~ke performanse. Ina~e, o parametrima i rakteristika generatora, tako|e u okviru tzv. jedno-
karakteristikama turbinske regulacije agregata u TE ma{inskog prilaza, do{lo bi se i do zaklju~ka o sma-
Kolubara B i TE Nikola Tesla B3 detaljno je bilo re- njivanju rezerve tranzijentne stabilnosti. Konse-
~i u [1]. kventno tome, na prvi pogled, to bi moglo da dove-
de do pogor{anja dinami~kih performansi EES-a Sr-
4. 2. 2. Rezultati analiza minimalnih stanja bije.

U cilju dobijanja {ire osnove za izbor odnosa


kratkog spoja generatora u TE Kolubara B i TE Ni- P
kola Tesla B3, analize stati~ke stabilnosti EES-a Sr- 1
bije, u njegovom {irokom okru`enju, obuhvatile su i
minimalna stanja, koja se o~ekuju 2015, 2020. i
2025. godine. To je ura|eno, izme|u ostalog, i zbog 2

~injenice da je u cilju uspostavljanja povoljnih na-


ponsko-reaktivnih prilika u minimalnim stanjima bi-
lo neophodno da pojedini generatori, uklju~uju}i i
razmatrane nove turbogeneratore, budu u potpobu-
|enim re`imima rada. Stoga se nametnulo slede}e
pitanje: kako i koliko su takva potpobu|ena stanja
od uticaja na dinami~ke performanse EES-a Srbije?
To se u prvom redu odnosi na stati~ku i tranzi- 1 2
jentnu (ugaonu) stabilnost. A za{to? Odgovor proiz-
ilazi iz ~injenice da u uslovima minimalnih stanja
dolazi do rastere}enja anga`ovanja generatora u po- Slika 9. Stati~ke ugaone karakteristike turbogeneratora,
gledu odate reaktivne snage, pa sve do prelaska u za dve razli~ite vrednosti njegove pobudne struje
kapacitivni kvadrant, odnosno do prelaska u potpo-
bu|ene re`ime rada. A kakve bi bile posledice toga? Me|utim, da li je ba{ sve to tako, kako bi to da-
Pitanje ima smisla, jer se u tim novim uslovima po- lo preliminarno sagledavanje u okviru tzv. jednoma-
gona, operi{e sa manjim vrednostima struja pobude {inskog tretmana? Odgovor na ovo pitanje mogao je
anga`ovanih generatora, odnosno elektromotornih jedino da bude na|en u okviru tzv. vi{ema{inskog
sila, koje su njima srazmerne. Preliminarni odgovor prilaza analizi stabilnosti (stati~ke i tranzijentne) re-
na postavljeno pitanje bi mogla da da naredna slika alnog EES-a, kako je to ura|eno u okviru Studije
9, na kojoj se daju stati~ke ugaone karakteristike ge- [1].
neratora (P-d), za dve razli~ite vrednosti pobudne Od niza dobijenih rezultata koji se odnose na
struje (kriva 1 odgovara odavanju ve}e reaktivne minimalna stanja, u kontekstu utvr|ivanja povoljnih
snage generatora, a kriva 2 bi bila rezultat, izme|u vrednosti odnosa kratkog spoja generatora u razma-
ostalog, i povoljnih efekata uvedene kompenzacije tranim novim termoelektranama TE Kolubara B i
reaktivne snage, koji su redukovali vrednost njego- TE Nikola Tesla B3, daju se naredne slike 10 i 11.
ve pobudne struje). Dakle, za nepromenjenu vred- Na njima se daju dinami~ki odzivi (u vremenskom
nost anga`ovane aktivne snage generatora (P), sa- domenu do 20 s) generatora u TE Kolubara B (slika
glasno njegovoj stati~koj ugaonoj karakteristici (P- 10) i TE Nikola Tesla B3 (slika 11), za razmatrani
), datoj na slici 9, do{lo bi do pove}anja elektri~nog regularni poreme}aj. To se, kao u slu~aju analizi-
ugla (2 > 1) njegove q-ose rotora u odnosu na refe- ranih maksimalnih stanja, daje za niz vrednosti sin-
rentnu osu, u slu~aju manjih vrednosti pobudne stru- hrone reaktanse u podu`noj osi xd (1,5, 2,0, 2,5 i
je, odnosno prelaska u potpobu|eni re`im rada. 3,0 r.j.). Izlo`eni rezultati tako|e su dobijeni za slu-
Potrebno je napomenuti da je ova ugaona ka- ~aj kada je NE Kozlodui (BG), priklju~ena na na-
rakteristika na slici 9 data za turbogenerator, u okvi- ponski nivo 400 kV, uzeta kao referentna elektrana i
ru tzv. jednoma{inskog tretmana (da podsetimo, to za slu~aj da generatori u TE Kolubara B i TE Niko-

26 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


la Tesla B3 imaju stati~ke poluprovodni~ke (tiristor- me|u ostalog, le`i u ~injenici da relaksacija u pogle-
ske) samopobudne sisteme, sa elektronskim propor- du odate reaktivne snage, teoretski gledano, obuhva-
cionalnim regulatorom pobude. ta prakti~no sve anga`ovane generatore. Zbog toga
50
ugaoni pomeraji izme|u njih, a koji su relevantni za
50
ugaonu stabilnost (stati~ku i tranzijentnu), prakti~no
45
45
ne trpe zna~ajnije promene.
stepeni)

40
40 Naravno, sve ovo je moglo da se uo~i samo u
[el. stepeni]

35
35 okviru tzv. vi{ema{inskog prilaza analizi stati~ke i
(elektri~ni

30
30
tranzijentne stabilnosti, kako je to i ura|eno u Studi-
25
ji [1]. To nikako ne zna~i da bi trebalo da se diskva-
25
ugao

lifikuje u potpunosti dobri stari jednoma{inski pri-


ugao

20
20
laz, sa kojim se dobija dobra, pre svega fizikalna
Relativni
Relativni

15
15 po~etna osnova u savladavanju jedne veoma kom-
10
10 pleksne problematike, kao {to je to stabilnost EES-
5
5 a. Bitno je da se na tom prilazu ne zaustavi dalji is-
0 tra`iva~ki rad na njenom razumevanju i savladava-
0
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 nju.
t (s)
5. ZAKLJU^AK
xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5

xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0 Dobijeni rezultati analiza stati~ke stabilnosti
maksimalnih i minimalnih stanja EES-a Srbije, u
Slika 10. Dinami~ki odziv generatora u TE Kolubara B, njegovom {irokom okru`enju, ukazuju na izrazito
za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd stabilno pona{anje (u stati~kom smislu) razmatra-
minimalno stanje 2020. godine nih novih turbogeneratora u TE Kolubara B i TE Ni-
50
50
kola Tesla B3, kao i ostalih generatora u EES Srbi-
45
je, za razmatrani regularni poreme}aj (simultano
45
pove}anje ukupnog konzuma u razmatranoj interko-
stepeni)

40
40
nekciji za 10 %).
[el. stepeni]

35
35 Na taj na~in, rezultati analiza stati~ke stabilno-
(elektri~ni

30
30 sti, koji uklju~uju i rezultate analiza osetljivosti na
25
25
varijacije odnosa kratkog spoja, odnosno vrednosti
ugao

zasi}enih sinhronih reaktansi po podu`noj osi, uka-


ugao

20
20
Relativni

zuju da je i u uslovima {ireg opsega vrednosti ovih


Relativni

15
15
parametara (0,67-0,33, odnosno 1,5-3,0 r.j), koji
10
10 mo`e da se sretne u praksi, obezbe|ena potrebna re-
5 zerva stati~ke stabilnosti. To prakti~no zna~i da je
5
0
0
kod razmatranih turbogeneratora u TE Kolubara B
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 i TE Nikola Tesla B3 omogu}en izbor njihovih pri-
t (s) rodnih, odnosno tipi~nih konstrukcionih vrednosti.
xxd=1.5
d = 1,5 xxd=2.5
d = 2,5
6. LITERATURA
xxd=2.0
d = 2,0 xxd=3.0
d = 3,0

[1] STUDIJA STABILNOSTI RADA I IZBOR OPSE-


Slika 11. Dinami~ki odziv generatora u TE Nikola Tesla GA NAJPOVOLJNIJIH VREDNOSTI PARAME-
B3, za niz vrednosti sinhrone reaktanse xd TARA I KARAKTERISTIKA TURBOAGREGA-
minimalno stanje 2020. godine
TA I BLOK-TRANSFORMATORA U TE KOLU-
BARA B I TE NIKOLA TESLA B3, studija Institu-
Dobijeni rezultati analiza koji se odnose na mi-
ta Nikola Tesla, Beograd, 2008.
nimalna stanja, tako|e evidentno ukazuju na izrazi-
[2] Popovi} D. P., Stojkovi} M., Stanisavljevi} I., IZ-
to stabilno pona{anje (u stati~kom smislu) turboge-
neratora u TE Kolubara B i TE Nikola Tesla B3, kao BOR NOMINALNOG FAKTORA SNAGE GE-
i ostalih generatora u EES Srbije, za razmatrani re- NERATORA I KARAKTERISTIKA BLOK-
gularni poreme}aj. Obja{njenje za izrazito stabilno TRANSFORMATORA U TE KOLUBARA B I TE
pona{anje EES-a Srbije i u minimalnim stanjima, iz- NIKOLA TESLA B3, 29. Savetovanje CIGRE Srbi-
ja, Zlatibor, 31. maj-6. jun, 2009, referat R C1-06

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 27


[3] Popovi} D. P., Stanisavljevi} I., Stojkovi} M., IZ- ENT PROCESS IN POWER SYSTEMS, Int. Jour-
BOR VREMENSKE KONSTANTE INERCIJE, nal of Electric Power Systems Research, Vol. 7, No.
TRANZIJENTNIH REAKTANSI I POBUDNOG 2, 1984, pp. 141-151.
SISTEMA AGREGATA U U TE KOLUBARA B I [9] Popovi} D. P., A SIMPLE AND RELIABLE PRO-
TE NIKOLA TESLA B 3, 29. Savetovanje CIGRE CEDURE FOR THE EVALUATION OF SHORT-
Srbija, Zlatibor, 31. maj-6. jun, 2009, referat R C1-05 TERM DYNAMIC PROCESS IN POWER
[4] PRAVILA O RADU PRENOSNOG SISTEMA, SYSTEMS, Int. Journal of Electric Power and
Elektromre`a Srbije, Verzija 1.0, april 2008. Energy Systems, Vol. 8, No.4, October 1986, pp.
[5] IEEE Committee Report, COMPUTER REPRE- 195-204.
SENTATION OF EXCITATION SYSTEMS, IEEE [10] Popovi} D. P, DINAMI^KA SIGURNOST ELEK-
Transactions on Power Apparatus and Systems, TROENERGETSKIH INTERKONEKCIJA, mo-
Vol.PAS-87, June 1968. pp. 1460-1464. nografija, Institut Nikola Tesla, Beograd, ISBN
[6] IEEE Committee Report, EXCITATION SYSTEM 978-86-83349-07-4, jun 2008. godine, str. 255.
MODELS FOR POWER SYSTEM STABILITY [11] STUDIJA DUGORO^NOG RAZVOJA PRENO-
STUDIES, IEEE Transactions on Power Apparatus SNE MRE@E 400 kV, 220 kV I 110 kV NA POD-
and Systems, Vol. PAS-100, No. 2, February 1981, RU^JU REPUBLIKE SRBIJE, ZA PERIOD DO
pp. 494-509. 2025. GODINE, studija Instituta Nikola Tesla,
[7] IEEE STANDARD DEFINITION FOR EXCITA- Beograd, 2006.
TION SYSTEMS FOR SYNCHRONOUS MAC- [12] REGULACIJA NAPONA ODNOSNO POBUDNE
HINES, An American National Standard, The Insti- STRUJE SINHRONIH GENERATORA U ELEK-
tute of EEE, NY, USA, 1986. TRANAMA ELEKTROPRIVREDE SRBIJE SA
[8] Popovi} D. P, AN APPROACH TO THE EVALU- GLEDI[TA ZAHTEVA SISTEMA, studija Instituta
ATION OF ELECTROMECHANICAL TRANSI- Nikola Tesla, Beograd, 2005.

Rad je primljen u uredni{tvo 05. 09. 2008. godine

Dragan P. Popovi} ro|en je 1943. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i
gimnaziju. Diplomirao je 1965. godine na Energetskom odseku, magistrirao 1981. godine na
smeru Elektroenergetski sistemi, a doktorsku tezu odbranio maja 1984. godine, sve na Elek-
trotehni~kom fakultetu u Beogradu. Po diplomiranju, zaposlio se u Elektrotehni~kom institutu
Nikola Tesla, gde se i sada nalazi na radnom mestu vi{eg savetnika u Centru za elektroe-
nergetske sisteme. Godine 1997. godine izabran je u najvi{e nau~no-istra`iva~ko zvanje na-
u~ni savetnik. Decembra meseca 2008. godine izabran je za redovnog ~lana Jugoslovenske
in`enjerske akademije u Odeljenju za elektrotehniku.
Predaje na doktorskim studijama Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu i na master i doktorskim stu-
dijama Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu. ^lan je Komisije za sticanje nau~nih zvanja Ministarstva
nauke i tehnolo{kog razvoja Republike Srbije. Do sada je bio autor preko 80 studija iz problematike plani-
ranja, pogona i upravljanja elektroenergetskih sistema. Tako|e, do sada je objavio dve monografije, jedan
ud`benik i preko 200 nau~nih i stru~nih radova. Razvio je ve}i broj ra~unarskih programa za analizu rele-
vantnih stati~kih i dinami~kih stanja elektroenergetskih interkonekcija.

Ivan Stanisavljevi} je ro|en 22. 08. 1973. godine u Zaje~aru. Diplomirao je 2000. godi-
ne na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu. Od 2003. godine je stalno
zaposlen na Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za elektroenergetske sisteme
(samostalni saradnik). Godine 2004. polo`io je stru~ni ispit, a magistrirao 2007. godine. Ko-
autor i autor je vi{e studija planiranja distributivnih mre`a, projekata racionalizacije potro{-
nje elektri~ne energije i projekata vezanih za dinamiku sistema.

Milo{ Stojkovi} je ro|en 1978. godine u Vranju. Diplomirao je 2004. godine na Energet-
skom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, smer za Elektroenergetske sisteme. Radi
kao samostalni saradnik u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u Centru za elektroe-
nergetske sisteme. Koautor je vi{e studija planiranja prenosnih i distrubitivnih mre`a i studija
vezanih za dinamiku sistema.

28 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Sa{a Mili}, Dragan Kova~evi}
Neboj{a Karanovi}, Zoran Kr{enkovi} i Mi{a Ko`ici}

Sistem za temperaturni monitoring


namotaja rotora hidrogeneratora

Stru~ni rad
UDK: 621.31

Rezime:
U radu je prikazan razvoj slo`enog sistema za monitoring temperature namotaja rotora generatora na hi-
dro elektrani \erdap II. Pored prikaza hardverske koncepcije sistema, dat je i prikaz ra~unarskog programa
za vizualizaciju mernog procesa. Osnovni uzrok pregrejanosti namotaja su problemi u sistemu vodenog hla|e-
nja polova. Koncepcija ovog mernog sistema se bazira na opti~kom beskontaktnom merenju apsolutne tempe-
rature bo~ne povr{ine namotaja rotora u radu pomo}u, opti~kog infracrvenog (IC) ure|aja. Sam merni ure|aj
je razvijen za merenje temperature objekata u pokretu u te{kim industrijskim uslovima. Rezultate merenja op-
ti~ki IC sklop prosle|uje u procesnu jedinicu za obradu podataka, koja zatim izra~unate vrednosti temperatu-
ra sa pripadaju}im indeksom pola {alje na panel PC na kome su instalirani virtualni instrument i baza poda-
taka. Sistem radi automatski u on-line, intermitentnom re`imu. Predvi|ena je mogu}nost poluautomatskog re-
`ima rada gde operater mo`e da izvr{i merenje u svakom trenutku. Na ekranu panel PC-a na komandnoj tabli
se prikazuju vrednosti temperatura namotaja rotora. Sistem sadr`i svu potrebnu funkcionalnost i mogu}nost ge-
nerisanja pisanih izve{taja o merenjima, kao i vezu sa nadzornim SCADA sistemom. Rezultati merenja su dati
u vidu prakti~ne verifikacije u realnom radu. Ovi merni sistemi su instalirani na svih deset agregata ~ime je
zna~ajno podignuta pouzdanost proizvodnog procesa elektri~ne energije u hidroelektrani \erdap II.
Klju~ne re~i: monitoring temperature, namotaji rotora, infracrveno merenje, virtualni instrumenti

Abstract:

SYSTEM FOR TEMPERATURE MONITORING OF ROTOR WINDINGS OF HYDRO GENERATORS

This paper presents the developed complex system for temperature monitoring of rotor windings of genera-
tors at hydro power plant \erdap II. The description of the hardware concept and the computer program for me-
asuring processes visualization are given. The main reason for overheating of the poles are various problems of
their water cooling system. The temperature measurements are based on on-line measuring of infrared (IR) radi-
ation emission from lateral rotor windings surfaces. The entire system operates in harsh industrial conditions. The
DSP unit acquires and processes temperature data and then sends them to the panel-PC. The virtual instrument
and database operate from the panel-PC. The entire system works on-line in intermittent mode. Manual mode is
also provided. Graphical user interface is used for visualisation purposes. The realized software provides the ge-
neration of printed reports and files for subsequent analysis. The link with SCADA is also provided. The results
are obtained in real exploitation. These systems are installed on all ten generators in hydro power plant.
Keywords: temperature monitoring, rotor windings, infrared measuring, virtual instruments

Sa{a Mili}, Dragan Kova~evi} Instutut Nikola Tesla, Beograd, Srbija,


Nebo{a Karanovi}, Zoran Kr{enkovi}, Mi{a Ko`ici} Hidroelektrana \erdap II, Negotin, Srbija

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 29


1. UVOD za merenje temperatura sa stacionarnih dava~a i po-
vezivanje na SCADA sistem.
U dana{nje vreme, razvoj sistema za merenje
razli~itih parametara u industriji zahteva sintezu 2. TEHNI^KI ASPEKT RASHLADNOG
znanja iz vi{e nau~nih oblasti. Sve se ~e{}e sre}u SISTEMA I POTREBA ZA
slo`eni merni sistemi koji objedinjuju oblasti optike, TEMPERATURNIM MONITORINGOM
mehanike, komunikacija, merne i procesne tehnike i NAMOTAJA ROTORA
dr. Upotreba ra~unara i uvo|enje automatizacije se
vi{e i ne pominje kao moderno ve} kao podrazume- Potreba za razvojem ovakvog mernog sistema
vano. U ovom poglavlju je dat prikaz mernog siste- je vi{estruka. Sa ekonomskog aspekta, na ovaj na~in
ma koji je razvijen za potrebe hidroelektrana. Sistem se omogu}ava pra}enje stanja zaprljanosti celog ras-
slu`i za merenje temperatura namotaja rotora, odno- hladnog sistema polova, kao i ~i{}enje samo grana
sno vodom hla|enih polova rotora hidrogeneratora u rashladnog sistema koje povezuju polove sa povi{e-
radu. Konstrukcija rotora je takva da se vodom hla- nom temperaturom. U u`em smislu, sa aspekta si-
de i bakarni provodnici i paketi limova. gurnosti, ovaj sistem zna~ajno podi`e pouzdanost
Osnovni uzrok pregrejanosti namotaja polova proizvodnje i olak{ava odr`avanje davanjem ta~ne
rotora je za~epljenje samih namotaja i dovodnih ce- pozicije pregrejanih polova. U {irem smislu posma-
vi u sistemu vodenog hla|enja rotora generatora. trano, sistem smanjuje verovatno}u havarije na ge-
Prisustvo vazduha u rashladnoj vodi dovodi do oksi- neratoru koja je prouzrokovana pregrejano{}u na-
dacije bakra u namotajima polova, a samim tim i ta- motaja rotora. Ovaj problem je prisutan na hidroe-
lo`enje bakar-oksida Cu2O u istim. Talo`enje produ- lektrani \erdap II gde se na generatorima polovi (i
kata oksidacije je prostorno neravnomerno i vre- namotaji i paketi limova) rotora hlade vodom u toku
menski te{ko predvidivo. rada.
Temperature namotaja rotora predstavljaju va- U hidroelektrani \erdap II, odnosno u srpskom
`an parametar na osnovu koga se procenjuje stanje delu elektrane, se nalazi 10 horizontalnih cevnih
rashladnog sistema na samom rotoru. Ovde je pri- agregata ukupne instalisane snage 270 MW. Turbine
menjena beskontaktna metoda merenja temperature su Kaplanovog tipa. Hidrogeneratori su aktivne sna-
na bazi infracrvenog zra~enja sa bo~ne (vidljive ge 27 MW, faktora snage 0,98 i nalaze se u kapsula-
prednje strane) povr{ine namotaja rotora. Merenje ma. Osnovni delovi hidrogeneratora su: stator, rotor,
se obavlja u radu agregata i to za namotaje svaka radijalni le`ajevi, aksijalni i kontraaksijalni le`ajevi,
dva susedna pola ponaosob. Mere se namotaji dva regulacioni generator (tahogenerator), sistem za hla-
susedna pola iz razloga {to polovi poseduju zajed- |enje i sistem za ga{enje po`ara. Sistem termokon-
ni~ku cevnu vezu rashladnog sistema (redna veza trole spada u prate}u (pomo}nu) opremu agregata i
dva susedna pola u rashladnom sistemu). Posebna sastoji se od dva funkcionalno i tehni~ki povezana
prednost ove beskontaktne metode i daljinskog nad- sistema: sistem daljinskog monitoringa temperature
zora temperature je u tome da se ceo merni ciklus namotaja rotora i sistem za merenje temperatura sa
odvija u realnom vremenu i bez prekidanja procesa stacionarnih dava~a.
proizvodnje odnosno rada generatora. Elektri~ne karakteristike hidrogeneratora:
Sistem je predvi|en da registruje svaku prome- aktivna snaga 27 000 kW
nu mirnog temperaturnog stanja na kontrolnom dis- prividna snaga 27 550 kVA
pleju (monitoru). Signal o prekora~enju opomenske i faktor snage (cosj) 0,98
havarijske vrednosti se kao zbirni signal prosle|uje linijski napon 6 300 V
na komandnu tablu agregata (relejni izlaz), ka {tam- nominalna struja 2 527 A
pa~u i u istoriju doga|aja. Mirno stanje je stanje u~estanost 50 Hz
bez opomenskih i havarijskih vrednosti. Ure|aj treba nominalna brzina obrtanja 62,5 obr/min
da registruje i upamti, kako o~ekivanu promenu tem- pobudna struja pri praznom hodu 1 305 A
perature namotaja rotora usled promene snage agre- napon pobudnog namotaja pri praznom hodu
gata, tako i neo~ekivane poraste temperatura na po- 115 V
lovima. Istorija doga|aja se pamti u bazi podataka. napon pobudnog namotaja pri nominalnom optere-
Definisana su po dva praga alarma za vrednosti iz- }enju 185 V
merenih temperatura: alarm upozorenja i havarijski Prora~un mernog intervala za merenje tempera-
alarm koji se mo`e realizovati zajedno sa upravlja~- ture namotaja dva susedna pola prema podacima o
kim signalom havarijskog zaustavljanja generatora. rotoru:
Sistem je otvoren za nadogradnju, odnosno, pre~nik rotora: D = 7 764 mm
prakti~no je ve} izvr{eno povezivanje sa sistemima broj parova polova: p = 48

30 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


broj obrtaja rotora: postoje dve koncepcije merenja temperature pokret-
60 f obr
obr obr
obr nih objekata. Prva koncepcija predstavlja kontaktno
n= = 62,5 = 1, 0417 merenje temperature na bazi ugradnje najrazli~itijih
p min
min ss tipova, naj~e{}e integrisanih, temperaturnih senzora
periferna brzina rotora: sa radio predajnicima na ili u same pokretne objek-
D D m
m te. Druga koncepcija se bazira na beskontaktnom
v = r = = 2 n = 25, 408 4 merenju temperature na bazi infracrvenog (IC) zra-
2 2 s
~enja sa pokretnog objekta gde se merni ure|aj (IC
obim rotora: detektor sa objektivom ili IC kamera) postavlja po-
O = 2 r = D = 24,3913 m red objekta ~ija se temperatura meri. U narednoj ta-
beli 1. je data komparativna analiza osnovnih pred-
merni interval za dva susedna pola: nosti i mana kontaktnih senzora koji se ugra|uju u
O pokretne objekte i mernih ure|aja i senzora na bazi
S2 pola infracrvenog zra~enja.
t= = 48 = 0, 019 999 3 s 20 ms
ms Ovde se ne razmatra merenje na bazi kontakt-
v v nog merenja temperature u pokretnim objektima jer
3. KONCEPCIJA MERNOG ALGORITMA je neopravdano skupo, kompikovano za ugradnju i
I NJEGOVA PRAKTI^NA REALIZACIJA nerentabilno za odr`avanje. Korisno je pomenuti da
fiber-opti~ki senzori za merenje temperature tako|e
Pokretni objekti u industriji mogu biti pokretni nisu upotrebljivi u pokretnim objektima iz istih raz-
delovi nekih ma{ina ili sami proizvodi (npr. na po- loga (problemi monta`e, prenosa signala i sl.).
kretnoj traci), u saobra}aju su to delovi vozila ili sa- Merni sistem za pra}enje temperatura namotaja
ma vozila itd. Generalno, u industrijskoj primeni, rotora vodom hla|enih polova (vodom se hlade i ba-

Tabela 1.
Komparativna analiza kontaktne i beskontaktne metode merenja temperature objekta u pokretu

Kontaktna metoda Beskontaktna metoda


Kategorije za
temperaturnih senzori sa radio predajnicima u ili na IC ure|aji i kamere sa opti~kim objektivima pored
pore|enje
pokretne objekte pokretnih objekta
prednosti mane prednosti mane
neophodno zaustavljenje nepotrebno zaustavljenje

tehnolo{kog procesa tehnolo{kog procesa
merenje ne zavisi od merenje zavisi od polo`aja

usmerenosti (vidno polje objektiva)
merenje zavisi od kvalite- merenje ne zavisi od kva-
Postavljanje, odr- ta prijanjanja senzora na liteta kontakta sa povr{i-
`avanje i zamena povr{inu nom
senzora nije potrebno ~i{}enje potrebno je ~i{}enje

objektiva objektiva
postavljanje i zamena zah- nije potrebno rasklapanje

tevaju rasklapanje objekta objekta
postavljanje i zamena zah-
nije potrebno ponovno
tevaju ponovno sklapanje
sklapanje objekta
objekta
prednosti mane prednosti mane
napajanje napajanje
na merenje ne uti~u pra{i-
na merenje uti~u pra{ina,
na, vlaga i atmosferski
vlaga i atmosferski uslovi
Uslovi merenja uslovi
hemijske osobine objekta hemijske osobine objekta

uti~u na izbor senzora ne uti~u na izbor senzora
predajnici podlo`ni elek- nisu uslovljeni na be`i~ni

tromagnetnim smetnjama prenos
Neopravdano skupi i komplikovani sistemi sa aspekta Cene ovih sistema potpuno opravdavaju njihovu
Ekonomski aspekt
ugradnje ugradnju

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 31


u osnovi se bazira na opti~kom beskontaktnom me-
renju apsolutne temperature povr{ine namotaja roto-
ra pomo}u opti~kog infracrvenog (IC) ure|aja
[1],[2] i [6].
Rezultate merenja opti~ki IC sklop prosle|uje u
procesnu jedinicu za obradu podataka (srce proce-
sne jedinice ~ini DSP). Izra~unate vrednosti tempe-
ratura sa pripadaju}im brojem pola se {alju (RS-
485) na panel PC na kome su instalirani virtualni in-
strument i baza podataka. Sistem radi automatski u
on-line, intermitentnom re`imu. Usvojena je kon-
Slika 2. Princip merenja temperature polova
karni provodnici i paketi limova) hidrogeneratora na
hidroelektrani \erdap II slu`i za blagovremeno ot- Merni
krivanje i alarmiranje pregrejanosti namotaja u toku triger
rada agregata. Temperature polova predstavljaju va-
`an parametar na osnovu koga se procenjuje stanje
rashladnog sistema. Ovde je primenjena beskontakt-
Mikrokontro- PLC ili
na metoda merenja temperature na bazi infracrve- ler sa AD Komunika-
nog (IC) zra~enja razvijena u institutu Nikola Tesla cioni sklop panel PC
konvertorom
za merenje u te{kim industrijskim uslovima. Razvi-
jen je IC opti~ki merni modul [1], [2] modularnog ti-
pa pogodan za ugradnju u slo`ene daljinske merne Elektronski
Operacioni
nadzorne sisteme [3], [4]. Merenje temperature se sklopovi za pro-
panel sa
zasniva na merenju IC zra~enja sa pov{ine namota- cesiranje ana-
panelnim
lognih signala
ja rotora (slika 2) i obavlja se neprekidno u toku ra- {tampa~em
da agregata i to za svaka dva susedna pola ponao-
sob. Mere se dva susedna pola iz razloga {to pose-
duju zajedni~ku cevnu vezu rashladnog sistema
(redna veza rashladanog sistema dva susedna namo- Opti~ki slop
taja). Posebna prednost ove beskontaktne metode i sa IC senzorom
daljinskog nadzora temperature je i u tome da se sve
odvija u realnom vremenu i bez prekidanja procesa
proizvodnje odnosno rada generatora.
Predpoja~ava~ki,
Osnovni uzrok pregrejanosti polova je posledi- poja~ava~ki i
ca problema njihovog hla|enja. Hla|enje polova je filterski sklopovi
vodeno i realizovano je slo`enim sistemom cevi i
kanala. Usled nekog defekta ili kvara na pomenutom
rashladnom vodenom sistemu dolazi do pregrevanja
polova rotora. Merni sistem je razvijen na principu Komandno-kontrol-
automatizovanog daljinskog nadzora, merenja i kon- na jedinica
trole, a u cilju podizanja pouzdanosti proizvodnje.
Uvo|enjem ovog sistema u proizvodni ciklus, pro-
menjena je i koncepcija odr`avanja. Sa odr`avanja Elektromehani~ki
po periodici (ovde se misli pre svega na merenje sklopovi:
temperatura polova rotora hidrogeneratora) pre{lo 1. Opti~ki
modulator
se na odr`avanje po stanju, {to i jeste trenutni svet- 2. Greja~
ski trend [5]. 3. Ventilator
4. Pomi~ni zastori
4. TEHNI^KE KARAKTERISTIKE 5. Crno telo
MERNOG SISTEMA

Prakti~no realizovana koncepcija kompletnog Slika 3. Blok dijagram mernog sistema za merenje
mernog sistema je data na blok dijagramu (slika 3) i temperature polova rotora u pokretu

32 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


cepcija: za jedan agregat jedan merni sistem i jedan temperatura za svaki ciklus merenja od 20 ms. Uko-
industrijski ra~unar iz razloga pouzdanosti i prihva- liko je mogu}e obezbediti cikli~no merenje istog
tanja osnovnih na~ela stand-alone arhitekture [7], objekta ({to je mogu}e u merenju namotaja rotora na
[8]. hidrogeneratoru), onda je uzeto (radi manje gre{ke)
Merni sistem se postavlja u kapsuli hidrogene- da se dovoljan broj merenih uzoraka po svakom pa-
ratora (slika 4). Analogni signal sa IC ure|aja se di- ru susednih polova posti`e merenjem 8 punih rotaci-
gitalizuje u A/D konvertorskom modulu merno- ja rotora.
upravlja~ke jedinice, da bi se dobili podaci o mere-
nju. Ti podaci se obra|uju u cilju nala`enja tempera- 4.1. Centralna nadzorna jedinica
tura polova i prosle|uju ka centralnoj nadzornoj je-
dinici (CNJ) prikazanoj na slici broj 5. Komunikaci- Centralna nadzorna jedinica CNJ (slika 5) je
ja je ostvarena po specijalno dizajniranom protoko- jedinstvena za sistem termokontrole i objedinjuje
lu putem RS-485 serijske veze [9]. dva sistema: sistem daljinskog monitoringa tempe-
rature polova rotora i sistem za merenje temperatura
U razvijanoj koncepciji je kori{}en DSP (digital
sa stacionarnih dava~a. CNJ se sastoji iz tri dela [9]:
signal processor) za obradu merenih rezultata [10].
panel PC, POS (point of sale) {tampa~, upravlja~ko
Prednosti DSP-a, u odnosu na koncepciju sa stan- komunikacioni modul, alarmni modul i konvertor.
dardnim mikrokontrolerom su vi{estruke: paralelno Podaci od merno-upravlja~kih jedinica sti`u preko
procesiranje signala, ve}a brzina, mogu}nost prime- RS-485 veze, jer je du`ina komunikacionog kabla
ne modernih algoritama kao {to su FIR (Finite- oko 50 m [12]. Konvertor vr{i konverziju RS-485
length Impulse Response) i FFT (Fast Fourie Tran- signala u RS-232 signale koje panel PC prihvata
sformation) [11]. preko serijskih portova. Na Panel PC-u se nalaze ra-
Glavne funkcije upotrebljenog DSP-a su: obra- ~unarski program Rototemp [9] i baza podataka. Pa-
da analognog mernog signala i A/D konverzija. Ana- nel PC je modifikovana verzija PC ra~unara, poseb-
logni signal je stalno semplovan sa 2 KS/s. U nomi- no dizajniran za ugradnju u industriji [9].
nalnom re`imu, koji podrazumeva stalnu brzinu me-
renog objekta (ali ne mora), meri se po 40 vrednosti

Slika 4. Merni sistem u kapsuli hidrogeneratora Slika5. Centralna nadzorna jedinica

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 33


4.2. Ra~unarski program

Centralizacijom merenja se na jednom mestu, na


panel-PC-u u CNJ prikazuju sve relevantne tempera-
ture agregata. Glavna radna maska korisni~kog inter-
fejsa (slika 6) je realizovana na bazi virtualnih instru-
menata tako da korisniku omogu}ava jednostavnu
upotrebu programa. Vednosti izmerenih temperatura
se prikazuju on-line u vidu bar dijagrama (slika 7) i
grafi~ki (slika 8) kada je potrebno analizirati du`i
vremenski period merenja u vidu grafika. Mogu} je
jednostavan pregled arhiviranih merenja. Postoji vi-
{e na~ina prikazivanja: po mernim grupama, samo Slika 8. Grafi~ki prikaz vrednosti temperature
jedan merni kanal, maksimalne temperature mernih
grupa, karakteristi~ne temperature i pet maksimalnih izmerenih podataka. Dobijeni fajlovi se mogu u~ita-
temperatura polova rotora. Generisanje izve{taja je ti u MS Excel, Matlab ili neki drugi program, gde se
tako|e mogu}e za navedene kriterijume. Postoji ko- mogu crtati grafici, tabele, izvr{iti matemati~ke ana-
risni~ka forma za konfigurisanje parametara za me- lize i na osnovu njih kreirati izve{taji i donositi za-
renje, kao i postavljanje opomenskih i havarijskih klju~ci o odr`avanju i radu agregata.
granica za sve merne kanale. Kada se ovi podaci ta~- Merno-upravlja~ka jedinica za merenje tempe-
no podese postaju stalni za odre|eni agregat. Po`elj- ratura polova rotora (ta~nije temperature sa povr{ine
no je sa~uvati navedene podatke. U slu~aju pojave bo~nog dela namotaja rotora) {alje izmerene vred-
nekog defekta mogu}e je restaurirati prethodno is- nosti temperature na osnovu zahteva za slanje koji je
pravno stanje. Korisna je i mogu}nost eksportovanja poslao program Rototemp. Nakon prijema svih po-
dataka odgovara se sa porukom o uspe{nom prije-
mu.
Za izradu programa je kori{}en programski pa-
ket LabWindows/CVI [13], [14]. Zbog kompleksno-
sti sistema, velikog broja podataka koje je potrebno
arhivirati, kao i potrebe za pretra`ivanjem tih poda-
taka, bilo je neophodno kreiranje baze podataka ko-
ja je realizovana pomo}u MySQL [15].
Komunikacija sa SCADA-om se odvija preko
serijskog RS-485 interfejsa, prema modbus protoko-
lu. Za serijsku komunikaciju postoje dve vrste pre-
nosa podataka, RTU (remote terminal unit) i ASCII.
U ovoj implementaciji je kori{}ena RTU varijanta
modbus protokola, koja zahteva manje bajtova za
identi~nu poruku. SCADA je master, a program Ro-
totemp je slave sa adresom 2. Postoji 296 analognih
Slika 6. Glavna radna maska korisni~kog interefejsa signala koji su sme{teni u holding registre, kojima
se pri prvom startovanju programa dodeljuju adrese
za modbus komunikaciju. Slave adresa se u~itava iz
konfiguracionog fajla i mogu}e ju je menjati. Rezo-
lucija o~itavanja podataka je 500 ms.

5. REZULTATI

Rezultati rada mernog sistema su dobijeni iz


njegove realne eksploatacije. Naredna slika (slika 9)
prikazuje jedno predhavarijsko stanje prouzokovano
pregrevanjem dva pola u toku rada agregata.
Na slici broj 9 je dat prikaz porasta temperature
dva namotaja susednih polova (polovi broj 5 i 6) u
Slika 7. Vrednosti temperatura po polu
(brojevi polova se skaliraju od 1 do 96) vremenu od 90,5 sati. Srednja vrednost temperature

34 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


100
Srednja vrednost temperature svih polova
(Fluke Thermal Imager Ti45), kojom je vr{eno
95 Temperatura pregrejanih polova merenje i snimanje neposredno pre zaustavljanja ge-
90 neratora (slika 10). Emisivnost kamere je pode{ena
85 na =0,9.
80
Zaklju~ak o rezultatima merenja je da je sistem
Temperatura (C)

75
70
odradio dobro jer je najtoplija temperatura pregrejanih
65
polova, izmerena kamerom, bila 94 C, a merni sistem
60 je u radu izmerio najtopliju temperaturu od 92 C.
55
50 6. ZAKLJU^AK
45
40 Osnovni cilj ovog rada je prikaz kompleksnog
35 mernog sistema za daljinski monitoring temperatu-
30 re. Dat je prikaz novih softverskih i tehni~kih re{e-
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 95
nja upotrebom novorazvijenih programskih paketa
Vreme (sat)
za prikaz i akviziciju mernih procesa, konekcija sa
Slika 9. Prikaz predhavarijskog stanja zabele`en siste- SCADA sistemima, kao i rezultati rada sistema iz re-
mom za temperaturni monitoring namotaja rotora alne eksploatacije. Prikazan sistem za monitoring
temperature namotaja polova rotora hidrogenerato-
(donja kriva sa slike broj 9) ostalih polova se nije ra je rezultat doma}eg razvoja koji je uspe{no reali-
zna~ajno promenila, odnosno, ostali polovi (broj po- zovan u Elektrotehni~kom institutu Nikola Tesla u
lova je 96) su imali radnu temperaturu (oko 38 C). Beogradu.
Opomenski alarm (i zvi~ni signal i svetlosni signal) Realizovani sistem, baziran na tehnikama i teh-
je pode{en na 75 C i uklju~io se u 88-om satu. Pre nologijama kontinualnog pra}enja, predstavlja ja-
isteka 90-og sata je smanjena struja pobude agrega- san iskorak ka primeni savremenog koncepta odrza-
ta (sa nominalne struje od oko 2 200 A na 1 500 A), vanja po stanju, umesto starijih koncepata korektiv-
~ime se postiglo i smanjenje temperature polova. Za nog i/ili preventivnog odrzavanja koji su dominant-
poslednjih 30 minuta mernog ciklusa je temperatura ni u na{oj tehni~koj praksi.
pregrejanih polova spala ispod alarmne vrednosti na Prikazani sistem je realizovan na modularnom
73 C kada je i zaustavljen agregat. Pregledom cev- principu i otvoren je za dalju nadogradnju i povezi-
nog sistema koji slu`i za hla|enje polova je ustano- vanje sa drugim sistemima. Ovo je ostvareno pove-
vljeno za~epljenje polova broj 5 i 6. Cevi su pro~i- zivanjem na nadre|eni sistem upravljanja, SCADA-
{}ene i agregat je ponovo pu{ten u rad.
u. Time je omogu}eno da ovaj sistem postane inte-
Kao sekundarni etalon, a za proveru rada mer-
gralni deo upravlja~ko-informacionog sistema cele
nog sistema, kori{}ena je termovizijska kamera
elektrane.

a) b)

Slika 10. Rotor u radu sa nailaze}im parom pregrejanih polova: (a) slika polova koji se vrte;
(b) termalna slika nailaze}ih pregrejanih polova koji se vrte

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 35


Prakti~na dobit za HE \erdap 2 se sastoji u to- [5] Du{an Stamenkovi}, MONITORING SISTEMI U
me da je stajanje agregata zbog intervencije samo ODR@AVANJU @ELEZNI^KIH VOZILA, XI na-
nekoliko sati, a ranije je bilo 3 dana, kada se za~e- u~no-stru~na konferencija o `eleznici @elkon 04,
pljenje pola utvr|ivalo tek kad izgori izolacija na- Ni{, 21-22. oktobar, 2004.
motaja pregrejanog pola i oseti miris paljevine. Sle- [6] Varduca, Dan F., MONITORING SYSTEM FOR
dila je zamena i va|enje pola na licu mesta (500 kg). OVER TEMPERATURE DETECTION OF WA-
Sa ovim novim sistemom nema potrebe za zamenom TER COOLED ROTOR POLES OF HYDRO
polova jer sistem za daljinski nadzor ne dozvoljava ELECTRICAL GENERATORS INSTALLED AT
njihovo pregrevanje do uni{tenja, tako da je potreb- THE DANUBE RIVER IRON GATES POWER
no samo produvavanje i od~epljenje cevi koje su deo PLANT, in Proceedings of the Intersociety Energy
rashladnog sistema rotora. Conversion Engineering Conference, vol. 2, 1996,
Pages 1459-1464.
6. LITERATURA [7] Miodrag V. Popovi}, DIGITALNA OBRADA SIG-
NALA, drugo izdanje, Nauka, Beograd, 1997.
[1] S. Mili}: OPTICAL DEVICE OF NON-CONTACT [8] John Park, Steve Mackay, Practical Data Acquisiti-
TEMPERATURE MEASUREMENT AND HOT on for Instrumentation and Control Systems, New-
BOX DETECTING, International Symposium on nes an imprint of Elsevier, UK, 2003.
Optics East 2006, Boston, Massachusetts, USA, 1-4 [9] Nikola Miladinovi}, Sa{a Mili}, \or|e Stoji}, Alek-
October 2006. sandar @igi}, Milesa Sre}kovi}, RA^UNARSKI
[2] S. Mili}, M. Sre}kovi}: A STATIONARY SYSTEM PROGRAM ZA AKVIZICIJU I MONITORING
OF NON-CONTACT TEMPERATURE MEASU- TEMPERATURA AGREGATA, konferencija
REMENT AND HOT BOX DETECTING, IEEE ETRAN Pali}, 08-12. juna 2008.
Transactions on Vehicular Technlogy, Volume 57, [10] Edmund Lai, Practical Digital Signal Processing for
Issue 5, Sept. 2008, Pages: 2684-2694. Engineers and Technicians, Newnes an imprint of
[3] S. Mili}, D. Kova~evi}, S. \or|evi}, M. Sre}kovi}: Elsevier, UK, 2003.
SISTEM ZA PRA]ENJE TEMPERATURA OSO- [11] Lars Wanhammar, DSP Integrated Circuits, Lon-
VINSKIH LE@AJEVA TERETNIH KOLA U PO- don, Academic Press, UK, 1999.
KRETU, ~asopis Zajednice jugoslovenske elektro- [12] A.C. Fischer-Cripps, NEWNES INTERFACING
privrede, ELEKTROPRIVREDA broj 1, januar- COMPANION, Elsevier Science, UK, 2002.
mart 2005, Srbija i Crna Gora. [13] National Instruments Corporation, LABWIN-
[4] S. Mili}, D. Kova~evi}, A. @igi}, D. Misovi}: BE- DOWS CVI USER MANUAL, USA, 1996.
@I^NI MERNI SISTEM ZA DALJINSKO MERE- [14] National Instruments Corporation, LABWIN-
NJE TEMPERATURE OSOVINSKIH LE@AJEVA DOWS CVI SQL REFERENCE MANUAL FOR
TERETNIH KOLA, 28. Savetovanje JUKO-CI- WINDOWS 95/98/2000/XP, USA, 1998.
GRE, Vrnja~ka Banja, Srbija, 30. septembar-5. ok- [15] Luke Welling, Laura Thomson, PHP I MYSQL:
tobar 2007, grupa B4, rad R B4-08. RAZVOJ APLIKACIJA ZA WEB, 2005.

Rad je primljen u uredni{tvo 05. 09. 2008. godine

Sa{a D. Mili} je ro|en 1967. godine u Beogradu. Na smeru energetskih pretvara~a sa


energetskog odseka Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1993. godine i ma-
gistrirao 2000. godine. Doktorsku disertaciju je odbranio 2008. godine na Elektrotehni~kom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Po diplomiranju se zaposlio u Elektrotehni~kom institutu
Nikola Tesla u Beogradu gde i danas radi. Bavi se merenjem niskofrekventnih i jednosmernih
magnetskih polja, merenjem temperature i optoelektronikom. Do sada je objavio vi{e nau~nih
radova u zemlji i inostranstvu. Rukovodilac je vi{e razvojnih projekata u elektroprivredi i
u~estvuje na vi{e nau~nih projekata Ministarstva za nauku i tehnologiju.

Dragan S. Kova~evi} je ro|en u U`icu 1957. godine. Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu


je zavr{io je 1982. godine, gde je i magistrirao 1989. godine. Doktorirao je 1999. godine na
Elektronskom fakultetu u Ni{u. Sa nau~nim zvanjem vi{i nau~ni saradnik u Elektrotehni~kom
institutu Nikola Tesla je radio na poslovima direktora Centra Elektromerenja. Bavi se preciz-
nim merenjima elektri~nih, neelektri~nih i magnetskih veli~ina. Od 2005. godine je generalni
direktor Elektrotehni~kog instituta Nikola Tesla i rukovodilac je vi{e nau~nih i razvojnih pro-
jekata.

36 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Neboj{a Karanovi} je ro|en 1959. godine u Ka~arevu. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr-
{io u Negotinu, studije Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu, odsek elektroenergetski siste-
mi, 1978-1983. godine. Zaposlen u Hidroelektrane \erdap, od 1984. godine gde i sada
radi. U~estvovao u izgradnji HE \erdap 2, radio u slu`bi odr`avanja, kasnije slu`ba
proizvodnje, napreduje od rukovodioca odeljenja, slu`be, zamenika direktora do direktora
HE \erdap 2.

Zoran Kr{enkovi} je ro|en 1956. godine u Pri{tini, gde je zavr{io Elektrotehni~ki


fakultet smer energetski. U HE \erdap 2 radi od 1985. godine, gde je u~estvovao u pu{ta-
nju u rad prvog agregata. Radio je na monta`i generatora i ostale agregatne opreme,
eksploataciji i odr`avanju iste. Bogato iskustvo u odr`avanju prenosio je na mla|e kolege kao
rukovodilac elektro izvr{enja i kao pomo}nik direktora za odr`avanje.

Mi{a Ko`ici} je ro|en 1974. godine u Kladovu. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u
Negotinu a studije Elektronski fakultet u Ni{u 1994-2001. godine kao diplomirani in`enjer
elektrotehnike smer elektronika i telekomunikacije. Zaposlen je u HE \erdap 2, od 2003.
godine gde i sada radi na radnom mestu in`enjera za elektroniku i telekomunikacije. Radi u
slu`bi odr`avanja. Poseduje licence odgovornog projektanta i izvo|a~a radova 352, 353 i
453.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 37


Tina Da{i} i Branislav \or|evi}

Modeliranje ekolo{kih procesa


u akumulacijama
hidroenergetskih sistema

Stru~ni rad
UDK: 519.87; 581.526.322; 627.81; 556.155

Rezime:
Sa stanovi{ta planiranja i eksploatacije hidroenergetskih sistema veoma je va`no da se jo{ u fazi pro-
jektovanja sagledaju i analiziraju dinami~ki procesi koji }e se odvijati u akumulacijama, u vidu promena
abioti~kih i bioti~kih stanja tih akvatorija. Zbog toga se u novije vreme radi na sve slo`enijim matemati~-
kim modelima tih dinami~kih procesa, kako bi se blagovremeno, jo{ u fazi planiranja hidroenergetskih si-
stema sa akumulacijama, simuliralo njihovo pona{anje tokom vremena. Osnovni smisao tih simulacija je
da se izna|u mere za{tite voda kojima se stanje kvaliteta akumulacije odr`ava u nekim zahtevanim grani-
cama kvaliteta. Time se ostvaruje ekolo{ka stabilnost sistema, bitna za prihvatanje projektnih re{enja. U ra-
du je obra|ena problematika matemati~kog modeliranja najbitnijih fizi~kih, hemijskih i biolo{kih procesa
koji uti~u na kvalitet vode u budu}oj akvatoriji. Prikazan je jedan spregnuti simulacioni matemati~ki model
WASP-GFBG za predvi|anje dinami~kih promena kvaliteta vode. Mogu}nost njegove primene je provere-
na na akumulaciji Barje na Veternici.
Klju~ne re~i: akumulacije, kvalitet vode, matemati~ki modeli, ekosistem

Abstract:

MATHEMATICAL MODELLING OF ECOLOGICAL PROCESSES IN RESERVOIRS


OF HYDROENERGETIC SYSTEMS

Prediction of dynamic changes of water quality in lakes and reservoirs is very important from the
aspects of planning and exploitation of hydroenergetic systems. That is the main reason for increasing de-
velopment of mathematical models of water quality. These models enable successful prediction of reservoir
water quality even in system design phase. Main advantage of such simulations is ability to provide measu-
res for reservoir water quality protection. The principles of mathematical modelling of main physical, che-
mical and biological processes that affect water quality are described. A complex mathematical model for
water quality simulation WASP-GFBG is presented in the paper. Model abilities are presented on the
example of reservoir Barje on river Veternica.
Key words: water storage reservoirs, water quality, mathematical models, ecosystem

Doc. dr Tina Da{i}, dipl.in`.gra|., Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu


Prof. dr Branislav \ordevi}, dipl. in`. gra|., redovni ~lan Akademije in`enjerskih nauka Srbije.

38 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


1. UVOD kao Ekologija hidrotehni~kih sistema. To postaje
posebna grana Ekolo{ke kibernetike, koja koristi ki-
Pri planiranju hidroenergetskih sistema projekat bernetske metode (posebno metode operacionih is-
tradicionalno dokazuje hidrolo{ku, hidrauli~ku, geo- tra`ivanja) za matemati~ku formalizaciju, modelira-
tehni~ku, konstrukcijsku, seizmi~ku, energetsku i nje i estimaciju svih bitnih procesa u ekosistemima.
ekonomsku stabilnost projektnog re{enja. Me|utim, Iako veoma zna~ajan, aspekt kvaliteta vode i
u novije vreme za prihvatanje projekta postaje izu- njegovog modeliranja se tek poslednjih decenija in-
zetno va`no da se pored navedenih stabilnosti anali- tenzivnije razvija i primenjuje. Osnovni razlog za to
ziraju, doka`u i javnosti prika`u i ekolo{ka i socijal- je slo`enost dinamike fizi~kih, hemijskih i biolo{kih
na stabilnost projekta [12]. Dva klju~na pokazatelja procesa u jezerskim ekosistemima, koji se tek na
pri dokazivanju ekolo{ke stabilnosti projekata hi- ovom stepenu razvoja nauke i ra~unarske tehnologi-
droelektrana sa akumulacijama raznih stepena regu- je mogu adekvatno sagledati i matemati~ki modeli-
lisanja su: (a) garantovani ekolo{ki protoci nizvodno rati. Drugi razlog je su~eljavanje tri procesa: inten-
od brana (problem razmatran u ovom ~asopisu, [13], zivno zaga|ivanje voda, ograni~ene mogu}nosti nje-
(b) analiza dinamike razvoja abioti~kih i bioti~kih nog samopre~i{}avanja, sve stro`i zahtevi u pogledu
procesa u akumulaciji, kako bi se sagledala ekolo{ka kvaliteta vode u hidrotehni~kim sistemima.
stanja u kojima }e se jezero na}i nakon odre|enog Modeliranje procesa u vodenim ekosistemima
vremena [7], [22]. Sve vi{e raste zna~aj istra`ivanja zapo~elo je jo{ 1925. godine kada su Striter i Felps
ekolo{kih zakonitosti, u cilju skladnog uklapanja hi- definisali prve jedna~ine ravnote`e rastvorenog ki-
drotehni~kih sistema u ekolo{ko okru`enje ve} u po- seonika u vodi, {to se smatra po~etkom modeliranja
~etnim fazama njihovog planiranja [9]. Zbog toga je kvaliteta vode. U po~etku su razvijani jednodimen-
sada sastavni deo projekta hidroelektrana, istog zna- zionalni matemati~ki modeli (MM), a tokom vreme-
~aja koji imaju hidrauli~ki, konstrukcijski, energet- na je rastao nivo slo`enosti modela, kako po broju
ski i ekonomski delovi projekta ekolo{ki elaborat, razmatranih parametara, tako i po prostornom obu-
iz koga se klju~ni rezultati na odgovaraju}i na~in hvatu. Razvijane su tri klase MM: abioti~ki, bioti~ki
unose i u Prethodnu studiju opravdanosti (nakon Ge- i spregnuti modeli. Na po~etku ovih istra`ivanja naj-
neralnog projekta), odnosno, u Studiju opravdanosti, br`e se razvijala klasa abioti~kih modela, iz dva raz-
na osnovu koje se donosi investiciona odluka. loga. Prvi je pragmati~an razlog `elja da se odrede
Jedna od klju~nih analiza u okviru ekolo{kih samo stanja kvaliteta vode, zavisno od kvaliteta vo-
projektnih aktivnosti je razmatranje dinamizma pro- de na ulazima, kako bi se odabrala odgovaraju}a
mena u vodenim ekosistemima nakon uspostavlja- tehnolo{ka linija u postrojenjima za pre~i{}avanje
nja novih stanja. Cilj tog dela projekta je iznala`enje vode. Drugi je povezan sa klasom slo`enosti: abio-
valjanih re{enja dispozicionih i upravlja~kih ko- ti~ki procesi analiti~ki su znatno odre|eniji, jer se
jima se ekolo{ki procesi u sistemu koji se projektu- zasnivaju na analizi transportnih i difuzionih proce-
je odr`avaju u nekim `eljenim stanjima. U slu~aju sa, te se kao takvi mogu svrstati u klasu dobro struk-
akumulacija postavlja se sve odlu~niji zahtev da se tuiranih zadataka. Bioti~ki MM se svrstavaju u kla-
merama za{tite izbegnu pojave eutrofikacije [6] ko- su te{ko struktuiranih zadataka [6], za koja su po-
ja dovodi do degradiranja vodenih ekosistema, ne trebna daleko slo`enija istra`ivanja in situ, poseb-
samo u zoni uspora, ve} i nizvodno od postrojenja. no u domenu sagledavanja koakcija pojedinih biolo-
Da bi se takav nepovoljan razvoj procesa izbegao, {kih vrsta. Spregnuti MM, koji se razvijaju u novije
neophodno je da se apriori, jo{ tokom planiranja, vreme, zahvaljuju}i tehnolo{kim mogu}nostima no-
modelira razvoj ekolo{kih procesa u akvatorijama vih ra~unara, istovremeno modeliraju sve akcije, re-
sistema, kako bi se projektno definisale i mere koji- akcije i koakcije u ekosistemu.
ma se vodeni sistemi odr`avaju u po`eljnim oligo-
trofnim, ili prihvatljivim mezotrofnim stanjima [7], 2. PROCESI U JEZERIMA
[14[. I NJIHOVO MODELIRANJE
Primenom matemati~kog modeliranja procesa u
sistemima definitivno je odba~en raniji sve opasniji Dinami~ke promene u akvatoriji zapo~inju ve}
koncept upravljanja eksperimentom na realnom si- samim ~inom punjenja akumulacije. Novi ekosi-
stemu, koji je bio najprisutniji upravo u ekolo{koj stem, nastao formiranjem akumulacije, zapo~inje
sferi planiranja. Sada se polazi sa pozicije da se sva slo`eni proces sukcesija, koji prevashodno zavisi od
planiranja na vodama, posebno u slu~aju zna~ajnih unosa hranljivih materija nutrijenata. Ti procesi,
promena vodnih re`ima, moraju blagovremeno pro- abioti~kog i bioti~kog karaktera, me|usobno su ~vr-
veriti matemati~kom simulacijom. Time je fundira- sto povezani, jer se u akvatoriji neprekidno odigra-
na nova oblast hidrotehnike koja se mo`e definisati vaju procesi akcija (uticaj biotopa na biocenoze), re-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 39


akcija (obratni proces, kojim biocenoze uti~u na bi- no, tokom projektovanja sistema, sagleda dinami-
otop) i koakcija (interakcije izme|u vrsti i populaci- zam svih procesa, kao i stanje u kome }e se vodeni
ja biocenoza). Taj proces sukcesija odvija se uz de- sistem na}i nakon odre|enih faza svog razvoja. To je
lovanje ~itavog niza pozitivnih i negativnih povrat- veoma bitno za projektovanje svih objekata sa aku-
nih sprega [7], kojima se vodeni ekosistem najzad mulacijama, jer omogu}ava da se odrede dispozici-
stabilizuje na nekom kvazistabilnom homeostat- one mere, kao i mere za{tite i upravljanja koje treba
skom platou (klimaksno stanje), sve dok se prirod- primeniti da bi se akvatorije odr`avale u po`eljnim
nim ili antropogenim delovanjem ne izmene uslovi ekolo{kim stanjima. Upravo iz tih razloga se taj ana-
u ekosistemu. liti~ki aparat i prikazuje u ovom ~asopisu, kako bi se
Veliku slo`enost procesa u vodenom ekosiste- ostvarivanjem i tog aspekta ekolo{ke stabilnosti pro-
mu dobro odslikava ~ak i upro{}ena {ema procesa i jekata stvorili povoljniji uslovi za realizaciju hidro-
interakcija (slika 1). Zapa`a se da su svi abioti~ki i elektrana. Ovaj model je kori{}en za predvi|anje
bioti~ki procesi me|usobno povezani u zatvorenim kvaliteta vode u akumulacijama: Barje na reci Veter-
petljama: biotop biocenoze biotop, tako da ni- nici, Svra~kovo na Rzavu i dr.
je svrsishodno modeliranje samo nekih izdvojenih
parametara kvaliteta. Savremena modelska tehnika i 2.1. Abioti~ke komponente procesa
ra~unarska tehnologija omogu}avaju da se realizuju
spregnuti matemati~ki modeli, kojima se simultano Abioti~ki procesi u vodenim ekosistemima mo-
modeliraju svi dinami~ki procesi u vodenom ekosi- deliraju se zakonom odr`anja kvaliteta / hidrauli~-
stemu koji su relevantni za sagledavanje abioti~kih i kog transporta, koji, sveden na jedinicu zapremine
bioti~kih komponenti u procesu sukcesija, zaklju~no fluida, ima slede}i najop{tiji oblik:
sa dostizanjem klimaksnog stanja. Ti modeli su po-
stali u toj meri operativni da omogu}avaju brze si- K/t + (Kuj)/xj = R (1)
mulacije pona{anja ekosistema za razli~ite ulaze nu-
trijenata, {to omogu}ava da se sagleda uticaj plani- Prvi ~lan ozna~ava lokalnu vremensku, a drugi
ranih mera za{tite, ~iji je cilj da se akvatorije odr`a- konvekcijsku promenu nekog kvalitativnog pokaza-
vaju u nekom unapred definisanom stanju trofije. telja (K), dok je R uzro~nik tih promena, u koji su
Jedan od spregnutih modela je model WASP- uklju~eni svi izvori i ponori tog elementa kvaliteta
GFBG [21], koji je upotpunjen na Gra|evinskom fa- usled procesa transformacije, xj prostorna koordi-
kultetu u Beogradu, zbog ~ega je i dodata oznaka nata (j=1,2,3), uj komponente brzine u ta~ki. Iz te
GFBG. Model omogu}ava da se modeliraju abioti~- op{te relacije izvode se sistemi jedna~ina kojima se
ki i bioti~ki procesi u akumulacijama, i da se aprior- opisuje dinamizam promene pojedinih komponenti
kvaliteta, pre svega koncentracije pojedinih agenasa
u vodi.

Hidrodinami~ki re`im. Proces advektivnog i


disperzivnog transporta kojima se komponente kva-
liteta pronose kroz vodu kao biotop mogu se defini-
sati u trodimenzionalnom obliku [2]:
C
+ (U x C ) + ( U y C ) + (U z C )
t x y z

C C C
(E x ) (E y ) (E z ) = S (2)
x x y y z z
gde je: C koncentracija neke od abioti~kih kompo-
nenti kvaliteta (g/m3), Ux, Uy, Uz podu`na, popre~-
na i vertikalna brzina advektivnog transporta (m/s),
Ex, Ey, Ez podu`ni, popre~ni i vertikalni difuzioni
koeficijenti (m2/s), S suma ta~kastih i rasutih iz-
vora / ponora, grani~nih optere}enja na uzvodnoj,
nizvodnoj, bentoskoj i granici sa atmosferom, i he-
Slika 1. [ematski prikaz procesa i mijskih i/ili biohemijskih transformacija komponen-
interakcija u vodenom ekosistemu ti kvaliteta vode (g/m3dan).

40 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Uzro~nici advektivnog transporta u jezeru su, razmenom sun~eve energije na slobodnoj vodenoj
pre svega, ulazni i izlazni tok vode, dejstvo vetra na povr{ini. Od vi{e mogu}ih pristupa, najrealniji je
vodenu povr{inu i talasa koje on izaziva. Uticaj ula- pristup za odre|ivanje toplotnog fluksa na osnovu
znog i izlaznog toka mo`e biti vrlo zna~ajan u aku- meteorolo{kih podataka, po kome se op{ta jedna~i-
mulacijama sa manjim stepenom regulisanja, {to je na toplotnog fluksa na granici voda vazduh defini-
~est slu~aj kod kaskadnih hidroelektrana. {e u obliku [27]
Disperzivni transport ima veliki uticaj na tran-
sport komponenti kvaliteta i na transfer toplote N = SN + AT WS E H (4)
(energije). Vertikalni disperzivni transport opisuje
procese vertikalnog me{anja i defini{e se preko ko- gde su: SN fluks ~istog solarnog zra~enja, AT
eficijenta difuzionog strujanja Ev. U prirodnim uslo- fluks ~istog atmosferskog zra~enja, WS fluks zra-
vima te vrednosti se kre}u u granicama 10-4 do 10-2 ~enja sa vodene povr{ine, E toplotni fluks ispara-
cm2/m [16]. Veli~ina koeficijenta vertikalnog disper- vanja sa vodene povr{ine, H promenljiv toplotni
zivnog transporta se menja sa promenom dubine: fluks. Sve komponente iz (4) defini{u se empirij-
minimalne su u zoni termoklina i blizu dna, a mak- skim relacijama dobijenim na bazi merenja [27], te
simalne u sloju epilimniona, {to je rezultat dejstva se ovde ne}e navoditi.
vetra na vodenu povr{inu. Horizontalni disperzivni
transport je, generalno, ve}i od vertikalnog za neko- Rastvoreni kiseonik. Klju~ni pokazatelj kvali-
liko redova veli~ina i kre}e se u granicama od 104 do teta vode u jezeru i indikator njegovog zdravlja je
106 cm2/s [27]. Empirijske relacije za te koeficijente koncentracija rastvorenog kiseonika i dinamika nje-
ovde se ne daju [2]. gove promene. Od kiseonika zavise hemijski i bio-
lo{ki procesi u jezeru: u~estvuje u hemijskim i bio-
Temperaturni uticaj. Fenomen temperaturnih hemijskim reakcijama oksidacije organskih i neor-
promena u jezerima je dobro prou~en i ovde se ne}e ganskih materija, dok ga `ivi svet uzima iz vode u
detaljnije tretirati. Formiranje termi~ke stratifikacije procesu respiracije. Osnovni izvor rastvorenog kise-
ima veliki uticaj na procese u jezeru. Jezera na na- onika je kiseonik iz atmosfere, koji se rastvara u vo-
{em klimatskm podru~ju spadaju u grupu dimikti~- di procesom aeracije i fotosinteze koju obavljaju al-
nih jezera [15], jer imaju dva perioda me{anja vode ge. Zato je koncentracija rastvorenog kiseonika naj-
(prole}ni i jesenji) i dva perioda stagnacije (leto i zi- ve}a na povr{ini i opada sa dubinom. Ako ima do-
ma). Potpuna stratifikacija je u drugoj polovini leta, voljno rastvorenog kiseonika odvijaju se aerobni
kada se jasno razgrani~avaju epilimnion (temperatu- procesi (respiracija, nitrifikacija, itd.). Ako u najdu-
re oko 20-25 C), metalimion, sa velikim gradijenti- bljim slojevima nema kiseonika, ta voda se nalazi u
ma i hipolimnion, sa temperaturom od 410 C, za- septi~kom stanju i u njoj se odigravaju anaerobne
visno od dubine jezera. Podlo`nost jezera termi~koj razgradnje, pri ~emu se osloba|aju razni gasovi
stratifikaciji mo`e se odrediti preko Frudovog broja (metan CH4, hidrogen sulfid H2S, amonijak NH3, i
termalne stratifikacije, ~ijom se modifikacijom dola- dr.). Pored promene ukusa vode, ovi gasovi mogu
zi do pokazatelja stratifikacije PS [6] biti i toksi~ni (H2S), tako da se naru{ava kvalitet ce-
log vodenog ekosistema.
QL
PS = 320 (3) Postoji funkcionalna veza rastvorenog kiseoni-
VH ka pri saturaciji (Cs) i temperature vode. Od vi{e
gde su: Q srednji godi{nji protok (m3/s), L du`i- empirijskih relacija naj~e{}e se koristi slede}a (Ri~,
na akumulacije (m), V zapremenina akumulacije 1973) [16]
(m3), H srednja dubina akumulacije. Vrednost PS
< 0,1 ukazuje da }e akumulacija sigurno biti izrazi- Cs = 14,652 0,410 22 T +
to stratifikovana (duboke akumulacije sa malim iz-
menama vode), PS > 1 pokazuje da ne}e do}i do + 0,007 991 T 2 7,777 74 10-5 T 3 (mg/L) (5)
stratifikacije (slu~aj plitkih akumulacija, sa velikim
izmenama vode), dok se u slu~aju 0,1 < PS < 1 mo- gde je T temperatura vode (C). Koncentracija ras-
`e o~ekivati slabije izra`ena stratifikacija. tvorenog kiseonika mo`e se odrediti kao razlika iz-
Parametri hemijskih i biolo{kih procesa (rastvo- me|u proizvedenog kiseonika i kiseonika utro{enog
reni kiseonik, biohemijska potro{nja kiseonika, di- za obavljanje raznih procesa, {to je prikazano na sli-
namika fito i zooplanktona, itd.) zavise od tempera- ci 2.
ture, zbog ~ega je veoma bitno da se modelom {to Proces razmene kiseonika izme|u atmosfere i
realnije opi{e dinamizam temperature u jezeru. Tem- vode (reaeracija) kroz kontaktnu povr{inu vazduh
peraturne promene u vodenom ekosistemu nastaju voda, i potro{nja rastvorenog kiseonika pri biohe-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 41


gde su: Lc koncentracija rastvorljive organske ma-
terije izra`ena preko koncentracije kiseonika potreb-
nog za njenu oksidaciju (mgO2/L), kD koeficijent
brzine reakcije (1/dan), ~ija se vrednost dobija is-
klju~ivo merenjem in situ. Koeficijent kD zavisi od
temperature, pri ~emu postoji funkcinalna veza

kD = kD (20 C) (T-20) (8)

gde je: temperaturni koeficijent, koji ima vred-


nost 1,047 za T izme|u 20 do 30 C.
BPK (mg/l)
30 C 20 C
250

200 10 C
Azotni BPK
150

100
Ugljeni~ni BPK
50
Slika 2. Izvori i ponori rastvorenog kiseonika u vodi
0 10 20 t (dan)
mijskoj razgradnji modelira se jedna~inom bilansa
kiseonika Striter-Felps (videti: [23], dok se promena Slika 3. Promena BPK tokom vremena,
po komponenatama
koncentracije rastvorenog kiseonika, usled fotosin-
teze i respiracije, defini{e relacijom [2] Azotna komponenta BPK naj~e{}e se (za tem-
perature oko 20 C) javlja nakon desetak dana, i tra-
dC/dt = (1 2 ) A (6) je 40-50 dana. Karakteri{e je nagli porast BPK, koji
traje oko 10 dana, nakon ~ega se stabilizuje (slika 3).
gde su: C koncentracija rastvorenog kiseonika U toj fazi dolazi do oksidacije azotnih jedinjenja, uz
(mg O2/L), koeficijent specifi~nog rasta algi znatnu potro{nju rastvorenog kiseonika. Taj proces
(1/dan), koeficijent respiracije algi (1/dan), A nitrifikacije se odvija u dve faze:
biomasa algi (mg algi/L), 1- proizvodnja kiseonika U prvoj fazi vr{i se okisidacija amonijaka u nitri-
po jedinici mase algi (mg O2/mg algi), 2 potro{nja te, uz pomo} bakterije Nitrosomonas
kiseonika po jedinici mase algi (mg O2/mg algi).
NH 4+ + 1,5O2 NO2 + H 2O + 2 H + (9)
Biohemijska potro{nja kiseonika. Biohemij-
ska potro{nja kiseonika (BPK), kao koli~inski poka- U drugoj fazi vr{i se oksidacija nitrita u nitrate, uz
zatelj rastvorenog kiseonika koji se potro{i u proce- pomo} bakterije Nitrobacter
su razgradnje organske materije, pri oksidaciji redu-
kovanih azotnih jedinjenja i oksidaciji jona metala, NO2 + 0,5O2 NO3 (10)
ima dve komponente, ili dve faze potro{nje: uglje-
ni~nu i azotnu. Ugljeni~na komponenta / faza koja Proces nitrifikacije mo`e se definisati i kao
traje desetak dana na 20 C razgra|uje samo materi- kompletan proces
je koje ne sadr`e azot, uglavnom ugljene hidrate, pa
se ~esto naziva fazom dekarbonizacije. Karakteri{e dLN/dt = kNLN (11)
je progresivno opadanje prirasta BPK tokom vreme-
na i asimptotsko pribli`avanje grani~noj vrednosti gde su: LN azotna komponenta biohemijske potro-
(slika 3, [23]). Brzina dekarbonizacije je proporcio- {nje kiseonika, izra`ena preko koncentracije rastvo-
nalna koncentraciji organske materije koja se oksidi- renog kiseonika potrebnog za oksidaciju ukupnog
{e, pa se naj~e{}e simulira jedna~inom [2] azota (organskog, u nitritima i nitratima), kN koe-
ficijent smanjenja azotne BPK (koeficijent nitrifika-
- dLc /dt = kDLc (7) cije) (1/dan). Koeficijent kN zavisi od temperature
po relaciji iste strukture kao (8).

42 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Zahtevi za kiseonikom u sedimentu rezultat su Od velikog broja nutrijenata najva`niji su uglje-
respiracije faune dna i biolo{ke razgradnje organ- nik, azot, fosfor, kalijum i silicijum (ovaj poslednji
skog mulja istalo`enog na dnu. Zavise od stepena za alge dijatome). Pored tih makronutrijenata, u pro-
difuzije kiseonika u sediment, gde se zatim tro{i i od cesu kru`enja materije postoji i niz mikronutrijenata
stepena vra}anja redukovane organske materije u (gvo`|e, mangan, bakar, cink, molibden, itd.), koji
vodeni stub, gde se zatim oksidi{e. Zahtevi sedimen- su potrebni u malim koli~inama, ali koji, shodno Li-
ta za kiseonikom mogu se definisati u obliku [11] ebigovom zakonu minimuma (detaljnije: [6], mogu
da predstavljaju limitiraju}e faktore razvoja bioce-
dC/dt = SOD/H (12) noza. U matemati~ke modele ne unosi se ugljenik,
jer on ne predstavlja ograni~avaju}i faktor rasta, a to
gde su: C koncentracija rastvorenog kiseonika u nisu ni mikronutrijenti, jer i njih, po pravilu, ima do-
vodi iznad sedimenta (mgO2/L), H dubina vode, voljno u vodenim sredinama, te bi njihovo razmatra-
SOD zahtev za kiseonikom u sedimentu nje samo optere}ivalo MM.
(mgO2/m2dan), za koje postoje empirijske relacije za Rast algi u jezeru limitiran je koli~inom neor-
odre|ivanje [2], u funkciji temperature, koncentraci- ganskih azotnih i fosfornih jedinjenja, pa se u MM
je rastvorenog kiseonika na granici faza voda sedi- kvaliteta obi~no razmatra samo dinamika ta dva nu-
ment, karakteristika sedimenta i dr. trijenta. Rastvoreni organski i neorganski nutrijenti
se u akumulacije unose iz spoljne sredine (povr{in-
Nutrijenti. Nutrijenti hemijski elementi koji skim oticajem i erozivnim odno{enjem nutrijenata iz
se unose u vodenu sredinu, na kojima, kao hranlji- zemlji{ta, otpadnim vodama, produktima razgradnje
vim materijama, po~iva razvoj `ivog sveta u vodi, organskih materija u slivu, itd.), kao i procesima u
shodno poznatim ekolo{kim zakonitostima kru`e u samom vodenom sistemu (razlaganje organske ma-
ekosistemu usled delovanja hemijskih, biohemijskih terije u detritusu i sedimentu, hidroliza rastvorenih
i biolo{kih procesa. Taj generalni proces kru`enja organskih materija, itd.). Rastvorene organske nutri-
nutrijenata prikazan je na slici 4. Zapa`a se da se oni jente bakterije apsorbuju, pa ih posredstvom endo-
u vodi javljaju u nekoliko formi: rastvoreni neorgan- enzima razla`u. Neke vrste bakterija mogu da `ive
ski, rastvoreni organski, nerastvoreni organski nutri- samo pod uslovom da u vodi ima dovoljno rastvore-
jenti, nutrijenti u sedimentu i bioti~ki nutrijenti. Za- nog kiseonika. To su aerobne bakterije, koje vr{e bi-
pa`a se da u procesu kru`enja materije u ekosistemu ohemijsku oksidaciju organske materije tro{e}i ras-
nutrijenti tokom vremena prelaze iz jedne forme u tvoren kiseonik. Kao produkt razlaganja nastaje ras-
drugu. tvorena neorganska materija. Te rastvorene neorgan-
ske nutrijente iz vode uzimaju alge u procesu foto-
sinteze primarne produkcije, ugra|uju ih u bioma-
su, koja na taj na~in postaje izvor bioti~kih nutrije-
nata za ostale organizme u lancu ishrane.
Izumiranjem i putem ekskrecije `ivih organiza-
ma organski nutrijenti dospevaju u sediment gde ih
razla`u bakterije. Ako u zoni dna vladaju anaerobni
uslovi, razlaganje vr{e anaerobne bakterije i krajnji
produkti su gasovi (metan, nitriti, sulfidi i dr.) koji
odlaze u atmosferu i humus, koji slu`i kao hrana
biljkama. Ako na dnu vladaju aerobni uslovi, kao
krajnji produkt razlaganja nastaju nitrati, amonijak,
ugljendioksid, sulfati a to su rastvoreni neorganski
nutijenti koji su neophodni algama.
Opisano kru`enje nutrijenata u vodenim ekosi-
stemima veoma je slo`en proces, koji zavisi od niza
fizi~kih, hemijskih i biolo{kih faktora. Opisuje se
Slika 4. Kru`enje nutrijenata u vodenom ekosistemu
jedna~inama odr`anja mase, koje se izvode iz po-
znatih dinami~kih jedna~ina promene stanja siste-
Razvoj fitoplanktona neposredno zavisi od ko- ma, i koje se matemati~ki formalizuju za svaku od
li~ine nutrijenata u vodi, a po{to su oni po~etna ka- formi javljanja nutrijenta [2], te se ovde ne navode.
rika u lancu ishrane, od raspolo`ivih nutrijenata za- Ovde se sa`eto prikazuju procesi kru`enja azota i
visi i dinamika razvoja svih biocenoza u jezeru. fosfora, jer su to najbitnije komponente abioti~kih
procesa.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 43


Azot, koji je neophodan za proces biosinteze u ment, gde se odigravaju procesi asimilacije, raz-
okviru primarne produkcije, alge mogu da uzmu u gradnje, hidrolize, rastvaranja, desorpcije, tako da se
obliku amonija~nih soli i nitrata, ili fiksacijom mo- rastvoreni organski i neorganski fosfor vra}a u vo-
lekularnog azota (N2) koju vr{e modro zelene alge. denu masu i ponovo slu`i kao hrana algama, ~ime se
Zbog tog drugog na~ina nadokna|ivanja, azot zatvara ciklus kru`enja fosfora (slika 6).
uglavnom ne predstavlja ograni~avaju}i faktor bio-
produkcije u vodenim sistemima. Azot se u vodu
vra}a putem ekskrekcije i umiranjem `ivih organiza-
ma. Jedan deo detritusa se mineralizuje, a ostatak ta-
lo`enjem dospeva u sediment, u kome se odvijaju
procesi nitrifikacije, razlaganja, fiksacije i dr. Iz se-
dimenta azot odlazi u obliku amonijaka, koji se da-
lje mo`e nitrifikovati do nitrata, koji alge koriste u
procesu bioprodukcije (slika 5). Nitrifikacija zavisi
od koli~ine kiseonika, ali na nju uti~e i pH vrednost
vode, koja pri vrednostima 7 > pH > 9 spre~ava rast
bakterija Nitrosomonas i Nitrobacter. Denitrifikaci-
ja je proces redukcije nitrata i nitrita do azota (N2) i
ostalih gasova (N2O, NO). Taj proces ostvaruju ana-
erobne bakterije, denitrifikatori, kao i razne hetero-
trofne aerobne bakterije.

Slika 6. Kru`enje fosfora u vodenom ekosistemu

2.2. Bioti~ke komponente procesa

Biocenoze (`ivi svet) akvatorije su u najte{njoj


interakciji sa biotopom, od ~ijih kvalitativnih para-
metara neposredno zavise. Vrednosti abioti~kih pa-
rametara vodenog ekosistema neposredno se odra-
`avaju na primarnu produkciju fitoplanktona / algi,
te se preko njih, kao po~etne karike u trofi~kom lan-
cu, prenose na ~itavu `ivotnu zajednicu akvatorije.
Mo`da je to bio razlog {to je dosta dugo u MM kva-
liteta vode od bioti~kih komponenti modeliran
uglavnom samo fitoplankton, dok se od ostalih kari-
ka trofi~kog lanca odustajalo, zbog slo`enih veza u
trofi~kom lancu. U okviru MM WASP-GFBG u~i-
njen je napor da se modelom obuhvati i zooplank-
ton, a da se ujedno daju matemati~ki elementi za
Slika 5. Kru`enje azota u vodenom ekosistemu modeliranje i ihtiofaune, u uslovima antropogeno
usmeravanih sukcesija.
Fosfor alge usvajaju u obliku ortofosfata. Kon- Postojanje odre|enih biljnih i `ivotinjskih vrsta,
trola fosfora je najefikasniji na~in za kontrolu pri- kao i sastav i struktura njihovih zajednica ukazuje na
marne produkcije i usporavanje procesa eutrofikaci- stepen trofije, odnosno na fazu razvoja vodenog
je, zbog ~ega je on predmet posebne brige pri mode- ekosistema [24]. Naime, utvr|eno je da se pojedini
liranju i tra`enju adekvatnih mera za{tite akumulaci- hidrobioniti pojavljuju u vodama odre|enog kvalite-
je. Zato bi jedan od klju~nih slogana za{tite akumu- ta, tako da je ve} sama njihova pojava odli~an indi-
lacija mogao da bude: Kontroli{i i smanji unos fos- kator kvaliteta vode. Takve biljne i `ivotinjske vrste
fora! Fosfor se u vodu vra}a ekskrecijom i umira- ozna~ene su kao bioindikatori. Tako su alge Ac-
njem `ivih organizama. Jedan deo organskog fosfo- hnanthes minutissima, Diatoma hyemalis, Diatoma
ra se hidrolizom vra}a u rastvoreni neorganski obik mesodon, Cymbella affinis indikatori ~istih, oligo-
(ortofosfate), a ostatak talo`enjem dospeva u sedi- trofnih voda, dok se za vodu u kojoj se pojavljuju al-

44 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


ge Closterium ehrenbergii, Nitzschia acicularis, gde su: A ukupna biomasa algi, izra`ena preko ne-
Fragillaria ulna mo`e re}i da je vi{eg stepena zaga- kog pokazatelja (hlorofil a, ugljenik, suva biomasa
|enja [28]. Sli~no, pojava odre|enih vrsta zooplank- algi) (mg/L), a brzina rasta populacija algi (svi
tona, makrofita i riba iz porodice Salmonidae ukazu- ~lanovi u zagradi: 1/dan), re koeficijent respiraci-
je na vodu najvi{eg kvaliteta, bogatu kiseonikom. je, ex koeficijent ekskrecije, s brzina talo`enja, m
Zbog toga modeliranje bioti~kih procesa zavisi od nepredatorska smrtnost, G gubici biomase algi
abioti~kih komponenti, kao {to su temperatura, pH, usled predatorske smrtnosti (mg/Ldan). Brzina ra-
koncentracija rastvorenog kiseonika, sadr`aj nutrije- sta algi je funkcija temperature, intenziteta svetlosti
nata, kao i od bioti~kih parametara, kao {to su home- i koncentracije raspolo`ivih nutrijenata, a naj~e{}e
otipske i heterotipske koakcije. Modelom WASP- se defini{e u obliku [2]
GFBG obuhva}ena je kompletna dinamika fito- i zo-
oplanktona, dok je ihtiofauna razmatrana generalno a = max (Tref) f(T)f(I)f(C, N, P, Si) (14)
i uslovljeno, za slu~aj da se u akvatorijama iniciraju
antropogeno usmeravane sukcesije poribljavanjem gde su: max (Tref) maksimalna brzina rasta popula-
u skladu sa prognoziranim kvalitetom jezera kao bi- cije algi pri nekoj referentnoj temperaturi, koja je
otopa. obi~no 20 C (1/dan), f(T) limitiraju}i faktor brzi-
ne rasta usled temperature, koji uzima vrednost 0 <
Fitoplankton alge. Fitoplankton / alge svo- f(T) < 1, f(I) limitiraju}i faktor brzine rasta usled
jim dinamizmom razvoja najneposrednije odra`ava- intenziteta svetlosti, koji uzima vrednost 0 < f(I) < 1,
ju stanje kvaliteta neke akvatorije. Dobro modelira- f(C, N, P, Si) limitiraju}i faktor rasta usled koncen-
nje dinamizma razvoja algi va`no je iz vi{e razloga: tracije raspolo`ivih nutrijenata (ozna~enih u zagra-
Primarna produkcija algi predstavlja najve}u di). Faktori f(T) i f(I) opisuju se na na~in kako se
komponentu ukupne primarne produkcije u jezeru. opisuju ekolo{ki faktori (imaju donju i gornju grani-
Kao prva karika u lancu ishrane ona odlu~uju}e cu i zonu optimuma, konkretni oblici u: [2]). Fakto-
uti~e na razvoj svih akvati~nih biocenoza. ri rasta usled koncentracije nutrijenata opisuju se
Sezonske varijacije brojnosti algi, kao i dinami- Mondovim jedna~inama
zam procesa fotosinteze danju i respiracije no}u,
f(NUT) = CNUT / (Ks + CNUT) (15)
jedan su od bitnih uzro~nika promena sadr`aja ki-
seonika u jezeru. One dovode do saturacije (ili ~ak
u kojima CNUT predstavlja koncentraciju nutrijenta
supersaturacije) kiseonika u povr{inskim slojevi-
NUT, i to one njegove forme koje koriste alge pri
ma vode, dok su talo`enje i razgradnja uginulih al-
svom razvoju, Ks polusaturaciona konstanta, odno-
gi glavni uzrok pove}anja BPK i smanjenja ras-
sno koncentracija forme nutrijenta (CNUT) pri kojoj
tvorenog kiseonika u hipolimnionu. alge dosti`u polovinu maksimalnog rasta.
Alge tokom rasta tro{e i uklanjaju rastvorene neo- Iz strukture jedna~ine (14) uo~ava se da jedan
rganske materije iz vode, dok je razlaganje uginu- nutrijent mo`e da predstavlja ograni~avaju}i faktor
lih algi glavna komponenta u kru`enju nutrijenata. rasta algi, ukoliko se spusti ispod granice minimu-
Alge su jedan od glavnih uzro~nika smanjenja ma, u skladu sa Liebigovim zakonom minimuma. To
providnosti vode, {to odlu~uju}e uti~e na niz dru- su obi~no azot i fosfor. Analizama [1] je utvr|eno da
gih vrsta biocenoza. Velika koncentracija algi mo- je polusaturaciona konstanta azota (zbir amonija~-
`e da ugrozi razvoj niza drugih vrsti. nog i nitratnog azota) petnaestak puta ve}a od odgo-
Alge pogor{avaju miris i ukus vode, a sa pove}a- varaju}e konstante za fosfor (ortofosfat: P- PO43-).
njem njihove brojnosti postaju slo`eniji i skuplji Ukoliko je
sistemi za pre~i{}avanje vode za pi}e, ukoliko se
voda za te svrhe zahvata iz akumulacija.
Pove}anje brojnosti algi pogor{ava uslove za kori- ( N NO4+ + NO3 ) /( P PO43 ) > 15 (16)
{}enje jezera u rekreacione svrhe.
U MM alge se modeliraju ili preko ukupne bio- limitiraju}i faktor rasta algi je raspolo`ivi neorgan-
mase, ili, {to je slu~aj u razmatranom MM, preko ski fosfor. Ta ~injenica pru`a povoljne mogu}nosti
koncentracije suve biomase, odnosno preko nekog da se striktnim limitiranjem unosa fosfora u vodenu
od klju~nih konstituenata `ive }elije kao {to su hlo- sredinu zaustave i kontroli{u procesi pogor{avanja
rofil a, ugljenik, azot ili fosfor. Prirast algi opisuje se kvaliteta vode u jezerima. Upravo iz tih razloga se u
jedna~inom postrojenjima za pre~i{}avanje otpadnih voda ~esto
predvi|a dodatno uklanjanje fosfora, kao mera za{ti-
dA/dt = (a re ex s m)A G (13) te nizvodnih akumulacija.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 45


Zooplankton je druga karika u lancu ishrane u jumu stabilizacije stanja na najvi{em nivou kvalite-
jednom vodenom ekosistemu, jer se hrani fitoplank- ta vode, za modeliranje se mogu uspe{no koristiti
tonom. Zbog toga njihova dinamika razvoja na od- Lotka Volterove jedna~ine:
re|en na~in prati razvoj fitoplanktona, kasne}i u po-
K 1 1i N i K 1 11 N 1 1i N i
m m
javama maksimuma, na sli~an na~in kako se to odi-
dN 1 i =1 i=2
grava na dijagramima vremenske promene brojnosti = r1 N 1 = r1 N 1
dt K1 K1
populacija na relaciji plen predator. U razmatra-

nom MM dinamika zooplanktona je simulirana pre-
ko Jorgensen-ovog modela [27], prema kome pro- .....
mena biomase zooplanktona odlu~uju}e zavisi od tri
j1
K j ji N i jj N j ji N i
m

K j ji N i
m
veli~ine: biomase fitoplanktona, brojnosti predatora dN j
= rj N j
i =1 i =1 i = j+1
(biomase riba) i temperature vode, kao i od koefici- = rjN j
dt Kj Kj
jenata rasta, respiracije, nepredatorske smrtnosti, i

dr. Sistemi jedna~ina kojima se defini{e dinamizam
razvoja zooplanktona ovde se ne navode (detaljnije, .....
[21]). Po{to je temperatura klju~an abioti~ki faktor
m
m 1

za razvoj zooplanktona, modelom su obuhva}ene i K m mi N i K m mi N i mm N m
dN m
dve modifikacije, sa ta~nijim definisanjem uticaja = rm N m i =1
= rmj N m i =1

dt Km Km
temperature u odnosu na neku referentnu na rast
zooplanktona. Obuhva}ene su obe grupe zooplank-
tona: zooplankton koji se hrani ispa{om i zooplank-
ton koji se hrani filtriranjem vode. gde su: N brojnost odre|ene populacije, r speci-
fi~na brzina rasta, K granica rasta, m broj vrsti
Ihtiofauna. Ribe predstavljaju najvi{u kariku u koje razmatra MM, ij koeficijent koakcije izme-
lancu ishrane u jednoj akvatoriji. Posredno ili nepo- |u vrsti, koji mo`e biti pozitivan i negativan, zavi-
sredno one uti~u na sve ni`e trofi~ke nivoe, ali i na sno da li se radi o kooperativnom ili kompetitivnom
razvoj abioti~kih faktora u vodi kao biotopu. odnosu jedne vrste na drugu. Sastoje se od tri grupe
I pored tako zna~ajnog uticaja, ribe su dosad ~lanova. Prva grupa (rjNj) defini{e slobodan rast (po-
retko uklju~ivane u MM kvaliteta vode, pre svega ve}anje brojnosti) populacije. Drugom grupom
zbog slo`enosti dinamike njihovog razvoja u uslovi- (rjNjjjNj/Kj) koja ima negativni predznak, modelira-
ma vrlo brojnih koakcija izme|u raznih ribljih popu- ju se homeotipske koakcije, odnosno smanjenje br-
lacija. zine rasta usled efekta samoograni~avanja rasta.
Mogu}e pojednostavljenje, koje omogu}ava re- Tre}om grupom (rjNjjiNi/Kj) opisuju se heterotip-
{enje tog problema, le`i u ~injenici da se u slu~aju ske koakcije, odnosnoi uticaji izme|u jedinki razli~i-
ve{ta~kih jezera sukcesije ihtiofaune po pravilu ne tih vrsta, koji mogu pozitivno (ubrzavaju}e) i nega-
odigravaju spontano, ve} se antropogeno usmerava- tivno (usporavaju}e) uticati na rast odre|ene popu-
ju, putem ve{ta~kog poribljavanja, kao i kasnijim lacije. Efekti homeotipskih i heterotipskih koakcija
korigovanjem tih aktivnosti planskim uno{enjem obi~no se predstavljaju matricom kooeficijenata uti-
novih ribljih vrsta, kako bi se postigle stabilne bio- caja A, koji se odre|uju empirijskim istra`ivanjima.
cenoze u jezeru visokih klasa kvaliteta. Zna~i, uko-
liko se po|e od ~injenice da }e uno{enje ihtiofaune 1 12 13
L 1 j
L 1m
biti usmeravano, postoji mogu}nost da se i ta kom- 2m
21
1 23
L 2m
L

ponenta biocenoze obuhvati modelom. M M M O M O M
M M M O M O M
Izbor ribljih vrsta za po~etno poribljavanje jeze- A =
j2 j3 K
K 1
L jm
ra zavisi od rezultata razmatranih pokazatelja dobi- j1
jenih modeliranjem kvaliteta. Na osnovu vrednosti M M M
M M
M O
O M
M O
O MM
m 2 m3
L mj
L 1
simuliranih abioti~kih faktora i dinamizma razvoja m1
fito-i zooplanktona eksperti za ribarstvo mogu da
procene sa kojim bi kombinacijama ribljih vrsta bi- Prema svojim specifi~nim fiziolo{kim svojstvi-
lo najcelishodnije zapo~eti proces usmeravanih suk- ma razne vrste riba zahtevaju, da bi opstale, razne ti-
cesija u novoj akumulaciji. Jasno je da su stepen tro- pove ishrane i mogu se uspe{no koristiti kao biolo-
fije, kiseoni~ni i temperaturni re`im najdominantni- {ki regulatori uspostavljanja i odr`avanja najpovolj-
ji parametri. nijih biocenoza, a time i potrebnog kvaliteta vode
U slu~aju usmeravanih sukcesija, koje karakte- [7]. Vrste i koli~ina riba kojima se poribljava jezero
ri{e manji broj ribljih vrsta, koje se biraju po kriteri- zavise od tipa akumulacije, odnosno od mogu}nosti

46 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


i intenziteta razvoja `ivotnih zajednica ili pojedinih bazi odgovaraju}ih projekata, koji }e sagledati ~itav
njenih ~lanova. Osnovno pravilo pri tome je da ribu proces sukcesija, sve do ostvarivanja najpo`eljnijeg
treba nastanjivati radi odr`avanja kvaliteta vode, a klimaksnog stanja tog vodenog ekosistema.
ne radi ribarstva.
Akumulacije Slano i Krupac (iz kojih se zahva- 3. MOGU]NOSTI PRIMENE MODELA
ta voda za HE Peru}ica, Elektroprivrede Crne Gore)
primer su dobrog gazdovanja i uspe{nog poribljava- Mogu}nosti primene modela WASP-GFBG is-
nja jezera [35]. Iako su formirane na koti od oko 600 pitivane su na primeru akumulacije Barje na Ve-
metara nad morem, koja spada u zonu lipljana i mre- ternici, uz izvesna merenja koja su dala indikacije o
ne, kao rezultat kontrolisanog poribljavanja u ovim nekim parametrima pona{anja akumulacije. Za po-
akumulacijama su zastupljene uglavnom salmonid- trebe modeliranja jezero je diskretizovano na 7 seg-
ne vrste riba. U akumulaciji Krupac prisutne su sa- menata (slika 7, segmenti sa ni`im brojevima uvek
mo dve riblje vrste: kalifornijska pastrmka (Para- se nalaze iznad segmenata sa vi{im brojeva). Mada
salmo gairdneri) i poto~na pastrmka (Salmo trutta
m. fario), a u akumulaciji Slano ~etiri: kalifornijska
pastrmka (Parasalmo gairdneri), poto~na pastrmka
(Salmo trutta m. fario), jezerska zlatov~ica (Salveli-
nus alpinus) i gaovica (Phoxinus phoxinus). U ovim
akumulacijama dominantnu ulogu, brojno i te`inski,
ima kalifornijska pastrmka, koja je u obe akumula-
cije zastupljena sa preko 80 %.
Akumulaciono jezero Vlasina (~ija se voda ko-
risti u Vlasinskim HE, JP EPS) primer je degradaci- Slika 7. Diskretizacije jezera Barje
je kvaliteta vode i poreme}aja formiranog stabilnog za potrebe modeliranja
sistema, koji je izazvan nekontrolisanim poribljava-
njem [36]. U ovom jezeru godinama se stabilno sta-
Rastvoreni kiseonik (mgO2/L)

14
00

nje odr`avalo sa tri riblje vrste: poto~na pastrmka 13


00

12
00
(Salmo trutta m. fario), ohridska pastrmka (Salmo
11
00
letnica) i gaovica (Phoxinus phoxinus). Ubaciva- 10
00
njem grge~a (Perca fluviatilis fluviatilis) ravnote`a 009
je poreme}ena, na {tetu salmonidnih vrsta, i jezero 008
je degradirano u ribarskom i u pogledu kvaliteta vo- 007 Segment 1 Segment 2 Segment 4
Segment 5 Segment 7 Segment 8
de. Jo{ jedan negativan primer je akumulacija Bo- 006

van [37]. Nakon izgradnje brane u ovoj akumulaciji 0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360
nastanile su se nekvalitetne riblje vrste: klen (Leuci- Vreme (dani)
scus cephalus), ukljeva (Alburnus alburnus), crna Segment11 Segment
Segment Segment 22 Segment
Segment 44
(poto~na) mrena (Barbus meridionalis petenyi) i
Segment55
Segment Segment
Segment 77 Segment
Segment 88
kleni} (Leuciscus leuciscus). Po{to je akumulacija
namenjena za vodosnabdevanje, a u njoj su bili pri- Slika 8. Promena koncentracije rastvorenog kiseonika
sutni mnogobrojni oblici fitoplanktona, zooplankto-
na i sitnijih vrsta ribe, predvi|eno je poribljavanje 0,45
0.450

slede}im ribljim vrstama: {aran, beli i sivi tolstolo- 0,40


0.400
Nitrati (mg N-NO3/L)

bik, beli amur i smu|. Me|utim, do predvi|enog po- 0,35


0.350

ribljavanja nije do{lo jer je korisnik vode neplanski 0,30


0.300
)

0,25
0.250
poribio akumulaciju svim mogu}im ribljim vrstama: 0,20
0.200
patuljasti somi} (cvergl), grge~ (Perca fluviatilis flu-
( g

0,15
0.150
viatilis), som (Silurus glanis), srebrni kara{ (babu- 0,10
0.100

{ka) (Carassius auratus gibelio), i dr. Ovim nestru~- 0,05


0.050

nim poribljavanjem, s obzirom na nemogu}nost pot- 0,00


0.000
0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360
punog pra`njenja akumulacije i izlova svog ribljeg Vreme (dani)
naselja prisutnog u njoj, ne postoji mogu}nost nekog
kontrolisanog gazdovanja ribljom populacijom u Segment11
Segment Segment
Segment 22 Segment
Segment 44
ovoj akumulaciji. Segment55
Segment Segment
Segment 77 Segment
Segment 88
Pomenuti negativni primeri pokazuju da se po-
ribljavanje novih akvatorija sme obavljati samo na Slika 9. Promena koncentracije nitrata

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 47


osmatranja ulaznih parametara kvaliteta vode nisu ju. Niske su i koncentracije amonija~nog azota, {to
bila potpuna, i mada akumulacija ni u pogledu ula- je u saglasnosti sa ispitivanjima in situ [4].
znih protoka nije bila neprekidno osmatrana, rekon- Prema simuliranoj (i merenjima proveravanoj)
struisani su ulazi i potrebni parametri sa kojima se biomasi fitoplanktona (slika 10) u segmentima epi-
ulazi u MM. Na slikama 8, 9, 10. i 11. prikazani su limniona, akumulacija se nalazi izme|u oligotrof-
neki rezultati modeliranja na akumulaciji Barje. nog i mezotrofnog stanja (prema klasifikaciji
OECD, 1982), sa srednjom godi{njom vredno{}u
0,06
0.0600
Ortofosfati (mg P-PO3-4/L)

hlorofila a 2,9 mg/L. Segment uz branu nalazi se


0,05
0.0500
stalno u najpo`eljnijem oligotrofnom stanju. Pro-
0,04
0.0400
blem je u najuzvodnijem delu akumulacije, koji to-
0,03
0.0300
kom toplijeg, vegetacionog dela godine prelazi u
0,02
0.0200 mezotrofno stanje zbog jo{ uvek znatnog uno{enja
0,10
0.0100 Segment 1 Segment 2 Segment 4 nutrijenata.
Segment 5 Segment 7 Segment 8
0,00
0.0000 Modeliranje populacije zooplanktona pokazuje
0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360 da dinamika promena njihove brojnosti sa odre|e-
Vreme (dani) nim ka{njenjem prati sezonsku dinamiku pove}anja
i smanjenja brojnosti fitoplanktona. Biolo{ka istra`i-
Segment11
Segment Segment
Segment 22 Segment
Segment 44
vanja in situ treba usmeriti u pravcu utvr|ivanja pa-
Segment55
Segment Segment
Segment 77 Segment
Segment 88
rametara koji su potrebni za ta~niju kalibraciju tog
segmenta modela.
Slika 10. Promena koncentracije ortofosfata
Provera kvaliteta vode u akumulaciji Barje na
1818.000
000 osnovu merenja biolo{kih parametara kvaliteta vode
Fitoplankton (g Chla/L)

1616.000
000 [18] pokazuju sli~ne zaklju~ke. Prema brojnosti po-
1414.000
000
Fitoplankton ( g Chla/l)

1212.000
000 pulacija fitoplanktona, kao i hlorofila a akumulacija
1010.000
000 se odr`ava na osnovu srednjih godi{njih vrednosti u
88.000
000 stanju mezotrofije, dok se na osnovu srednje vred-
66.000
000
44.000
000 nosti biomase odr`ava u oligotrofnom stanju.
22.000
000 Mogu}nosti primene modela su vrlo {iroke,
0.0000 kako u fazi planiranja hidrotehni~kih sistema sa aku-
0 30 60 90 120 150 180 210 240 270 300 330 360
mulacijama, tako i tokom njihovog kori{}enja. Po-
Vreme (dani)
{to je model veoma operativan, on omogu}ava da se
Segment11
Segment Segment
Segment 22 Segment
Segment 44 proveri veliki broj razli~itih simulacionih situacija,
Segment55
Segment Segment
Segment 77 Segment
Segment 88 sa raznim ulazima kvaliteta, raznim pretpostavkama
Izmereno vodozahvat o merama za{tite kvaliteta vode u slivu, sa raznim
efektivnostima PPOV (postrojenja za pre~i{}avanje
Slika 11. Promena biomase fitoplanktona
otpadnih voda) na delu sliva uzvodno od akumulaci-
je, itd. U fazi planiranja sistema kori{}enje simula-
cionog modela omogu}ava re{enje slede}ih vrlo va-
Prema rezultatima simulacije koncentracije ras- `nih planskih zadataka:
tvorenog kiseonika (slika 8) akumulacija Barje se uz Kvantifikovano sagledavanje uticaja akumulacije
kontrolu kvaliteta vode na ulazu mo`e odr`avati u I na okolinu, tokom izrade Studije o proceni uticaja
i II klasi prema uredbi o klasifikaciji voda. U sloje- na `ivotnu sredinu, kao i u Studiji opravdanosti.
vima hipolimniona koncentracija ne spada ispod 6 To je veoma bitno radi dokazivanja ekolo{ke sta-
mgO2/L, {to zna~i da se u akumulaciji ne javljaju bilnosti projekta.
anaerobni uslovi. Ovakav kiseoni~ni re`im rezultat Sagledavanje dinamizma abioti~kih i bioti~kih
je, izme|u ostalog, i dobre pripreme (~i{}enja) tere- procesa u jezeru, sa stanjima trofije tokom vreme-
na pre prvog punjenja akumulacije. (U nekim aku- na, na osnovu kojih se mogu proveravati dispozi-
mulacijama punjenje nedovoljno o~i{}enog prostora cije i parametri sistema i planirati mere za{tite
akumulacije jedan je od uzro~nika problema sa kva- akumulacije, kao nezaobilaznog dela ~itavog pro-
litetom vode u njima). jekta. Simulacijom u fazi planiranja se mo`e poka-
Koncentracije nitratnog azota dobijene simula- zati da je neka varijanta, sa kotom uspora koja
cijom (0 do 0,38 mg N-NO3- /L) kre}u se u opsegu stvara prostrane plitke zone akumulacije, te{ko
koji se uklapa u logi~ne sezonske oscilacije, jer se branjiva sa gledi{ta procesa eutrofikacije. Zna~i,
koncentracije smanjuju u slojevima u kojima se in- rezultati upravo ovog modela mogu biti presudni
tenzivno razvijaju alge koje tro{e azot u svom razvo- za projektnu odluku kojom se pove}ava ili sni`a-

48 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


va kota uspora, kako bi se obezbedili dispozicioni 4. ZAKLJU^AK
uslovi koji su manje osetljivi na procese eutrofika-
cije jezera. Savremeno projektovanje i kori{}enje akumula-
Odre|ivanje stanja kvaliteta vode u jezeru u poje- cionih basena nije mogu}e bez odgovaraju}ih mate-
dinim fazama njegovog razvoja, {to je bitno za re- mati~kih modela za simulaciju abioti~kih i bioti~kih
alizaciju i drugih ciljeva kod vi{enamenskih proje- procesa u jezeru. Simuliranje tih procesa tokom pro-
kata (pogodnost akumulacija za snabdevanje nase- jektovanja omogu}ava: (a) da se donesu valjane
lja vodom, ribarstvo, turisti~ku valorizaciju, itd.). projektne odluke o dispoziciji i parametrima akumu-
Kvantifikacija uticaja pojedinih koncentrisanih lacija i hidroelektrana, kako bi se izbegle dispozici-
zaga|iva~a u slivu na razvoj kvaliteta vode u niz- je koje su posebno ranjive sa gledi{ta eutrofikacije,
vodnoj akumulaciji. Na osnovu toga se mogu po- (b) da se na|u re{enja za za{titu akumulacije, (c) u
uzdanije donositi odluke o neophodnosti pojedinih slu~aju vi{enamenskih sistema da se izaberu teh-
nolo{ke linije postrojenja za pre~i{}avanje vode ko-
za{titnih mera u slivu (npr. potpuno kanalisanje
je odgovaraju stanju kvaliteta vode u jezeru u bu-
naselja uzvodno od akumulacije i izgradnja odgo-
du}nosti, (d) da se jasno kvantificira i javnosti pre-
varaju}ih PPOV, izbor stepena pre~i{}avanja, itd).
do~i uticaj akumulacije na `ivotnu sredinu. U fazi
U fazi kori{}enja vodoprivrednog sistema spek- kori{}enja akumulacije simulacioni model omogu-
tar problema koji se re{avaju ovakvim modelima je }ava: (a) da se proveravaju prognoze razvoja kvali-
tako|e dosta {irok: teta vode u jezeru i efekti dodatnih mera za{tite, (b)
Pra}enje razvoja i estimacija / prognoza kvaliteta da se usmeravanim sukcesijama ekosistema (poseb-
vode u akumulaciji, radi sagledavanja dopunskih no merama poribljavanja) jezero odr`ava u najpo-
mera njene za{tite. `eljnijim stanjima kvaliteta, (c) da se tokom opera-
Analiza mera za usmeravanje razvoja ihtiofaune u tivnog upravljanja odre|uju najpogodniji na~ini ko-
pravcu koji je najpo`eljniji sa gledi{ta odr`avanja ri{}enja akumulacije sa gledi{ta razvoja kvaliteta
visokog kvaliteta vode u akumulaciji (dodatna po- vode. Prikazan model WASP-GFBG, koji predsta-
ribljavanja, izlov ribe, itd). vlja dopunjen i unapre|en model WASP5, omogu}a-
Proveravanje optimalnih re`ima rada akumulacije va da se vrlo operativno re{avaju svi navedeni zada-
sa stanovi{ta ciljeva odr`avanja visokog kvaliteta ci. Da bi se on mogao uspe{no primeniti, neophod-
vode. no je usmeriti istra`ne radove, posebno u domenu
Treba ista}i i jednu ohrabruju}u ~injenicu: pro- kvaliteta i koli~ine ulaznog dotoka. Ohrabruju}a je
cesi u jezeru su dvosmerni, reverzibilni. Naime, ~injenica da su procesi u jezerima dvosmerni, tako
ukoliko je stanje kvaliteta vode u nekom jezeru zbog da se uz odgovaraju}e mere za{tite, pre svega na
neadekvatnih mera za{tite postalo lo{e, postoje mo- planu kontrole unosa nutrijenata, jezera mogu vra-
gu}nosti da se realizacijom dopunske za{tite u slivu, titi u kvalitativno bolja stanja. Ipak, osnovna mu-
pre svega na planu smanjivanja unosa nutrijenata, drost nala`e da ne treba dozvoliti da jezero uop{te i
procesi u jezeru usmere u suprotnom pravcu, ka po- do|e u neprihvatljivo eutrofno stanje, jer su tada sve
stepenom pobolj{anju stanja. Ima vi{e primera mere spasavanja znatno skuplje no da su iste reali-
ozdravljenja jezera, sprovo|enjem striktne kontrole zovane na po~etku, pre aktiviranja detonatora pro-
unosa nutrijenata, pre svega azota i fosfora. Tako je cesa eutrofikacije.
jezero Va{ington kraj Sijetla, koje se nalazilo na gra-
5. LITERATURA
nici distrofije, nakon tri faze kanalisanja naselja, ko-
jim su sve otpadne vode prihva}ene, pre~i{}ene i od-
[1] Ambrose R., T. Wool and J. Martin: THE WATER
vedene van sliva jezera, do`ivelo pravi ekolo{ki pre- QUALITY ANALYSIS SIMULATION PRO-
porod, vrativ{i se postepeno u stanje mezotrofije, sa GRAM WASP5, Part I Model Documantation,
tendencijom daljeg pobolj{anja [?]. Najnovije infor- EPA, Environmental Research Laboratory, Athens,
macije kazuju da se to jezero uspe{no vratilo u oli- Georgia, 1993.
gotrofno stanje. Akumulacija Wahnbach u Nema~- [2] Bowie L.G. et al.: Rates, CONSTANTS AND KI-
koj, koja je bila u eutrofnom stanju na granici distro- NETICS FORMULATION IN SURFACE WATER
fije vra}ena je merama za{tite u oligotrofno stanje. QUALITY MODELING, EPA, Georgia, 1985.
Analize pokazuju da, ukoliko se prose~na koncen- [3] Carlson, E.R.: TROPHIC STATE INDEX FOR LA-
tracija fosfora striktno odr`ava ispod 10 g/L (to je KES, LIMNOLOGY AND OCEANOGRAPHY,
granica preko koje se naglo intenziviraju fotosintet- march, 1977.
ske aktivnosti), jezero }e se odr`avati u stanju oligo- [4] Cibuli}, V., V. Martinovi}-Vitanovi} i V. Kalifati}:
trofije. REZULTATI JEDNOGODI[NJEG PRA]ENJA

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 49


KVALITETA VODE AKUMULACIJE BARJE [21] Milovanovi} (Da{i}), T.: INFORMATI^KA I MO-
HEMIJSKI ASPEKT, Za{tita voda 97, Sombor, DELSKA PODR[KA UPRAVLJANJU SISTE-
1997. MOM BRANA AKUMULACIJA, Magistarska
[5] Dajoz, R.: PRCIS D COLOGIE, Paris, 1972. teza, Gra|evinski fakultet, Beograd, 1998.
[6] \or|evi}, B.: VODOPRIVREDNI SISTEMI, Na- [22] Milanovi} (Da{i}), T. i B. \or|evi}: DINAMI^KI
u~na knjiga, Beograd, 1990. PROCESI U AKUMULACIJAMA I NJIHOVO
[7] Djordjevic, B.: CYBERNETICS IN WATER RE- MODELIRANJE ZA POTREBE PLANIRANJA I
SOURCES MANAGEMENT, WRP, Fort Colins, EKSPLOATACIJE VODOPRIVREDNIH SISTE-
1993, s.650+XXII, ISNB 0-9183-82-9, U. S. Libra- MA, ^asopis Vodoprivreda, 177-182, 1-6, 1999
ry of Congress CCN: 93-060184 [23] Milojevi}, M.: SNABDEVANJE VODOM I KA-
[8] \or|evi}, B. i dr.: IZBOR MERA ZA[TITE AKU- NALISANJE NASELJA, Nau~na knjiga, Beograd,
MULACIJA OD EUTROFIKACIJE, Zbornik rado- 1990.
va Akumulacije kao izvori{ta za snabdevanje vo- [24] Martinovi}-Vitanovi} V. i V. Kalafati}: OSNOVNE
dom, Leskovac, 1995. HIDROBIOLO[KE KARAKTERISTIKE KOP-
[9] \or|evi}, B.: KLJU^NE EKOLO[KE ZAKONI- NENIH VODA JUGOSLAVIJE. U: Biodiverzitet
TOSTI BITNE ZA PLANIRANJE VODOPRI- Jugoslavije sa pregledom vrsta od me|unarodnog
VREDNIH SISTEMA, ^asopis Vodoprivreda, Beo- zna~aja, Biolo{ki fakultet, Beograd, 1995.
grad, 175-176 (5-6), s.335-346, 1998. [25] Martinovi}-Vitanovi} V.: EKOLO[KA STUDIJA
[10] \or|evi}, B.: HIDROENERGETSKI POTENCI- OBEDSKE BARE, Srbija{ume, Beograd. 1996.
JALI JUGOSLAVIJE, ^asopis Vodoprivreda, Beo-
[26] Odum, E.P.: FUNDAMENTALS OF ECOLOGY,
grad, 189-194,1-6, s. 93-100, 2001.
Saunders, 1977.
[11] \or|evi}, B.: O STRATE[KIM RE[ENJIMA DE-
[27] Orlob, T. G.: MATHEMATICAL MODELLING
FINISANIM VODOPRIVREDNOM OSNOVOM
OF WATER QUALITY: STEAMS, Lakes and Re-
REPUBLIKE SRBIJE, ^asopis Vodoprivreda, Beo-
servoirs, A Waley Interscience publication, 1983.
grad, 195-200, s. 13-33. 2002.
[28] Obu{kovi} Lj.: ALGOLO[KE I SAPROBIOLO-
[12] \or|evi}, B.: SOCIJALNI PREDUSLOVI PO-
[KE KARAKTERISTIKE NEKIH VODA DUR-
TREBNI ZA REALIZACIJU PROJEKATA HI-
MITORA U LETNJEM ASPEKTU 1989. GODI-
DROELEKRANA, ^asopis Elektroprivreda, 1,
NE, Zbornik radova Za{tita voda 94, Igalo, 1994.
2006, s. 36-53.
[29] Papovi}, R. i J. [apkarov: ANIMALNA EKOLO-
[13] \or|evi}, B. i T.Da{i}: GARANTOVANI PROTO-
CI NIZVODNO OD HIDROELEKTRANA, ^aso- GIJA, Nau~na knjiga, Beograd, 1985.
pis Elektroprivreda, broj 1, str. 3-12, 2007. [30] Soldatovi} B. i D. Zimonji}: BIOLOGIJA I GAJE-
[14] EUTROPHICATION OF WATER, Monitoring, As- NJE RIBA, Nau~na knjiga, Beogrda, 1988.
sessment and Control, OECD, 1982. [31] Stankovi}, S.: EKOLOGIJA @IVOTINJA, ZIUS,
[15] Hutchinson,G.E.: TREATISE ON LIMNOLOGY, Beograd, 1962.
John Wiley & Sons, New York, 1957. [32] Vandermeer, J.: ELEMENTARY MATHEMATI-
[16] Henderson-Sellers B.: ENGINEERING LIMNO- CAL ECOLOGY, John Waley, 1981.
LOGY, Pitman Publ. Inc., 1984 [33] Welcomme R. L.: RIVER FISHERIES, FAO, Ro-
[17] Jankovi}, M.M.: FITOEKOLOGIJA, Fitoekologija, me, 1985.
Nau~na knjiga, Beograd, 1987. [34] Wetzel, R. G.: LIMNOLOGY, W.B.Saunders Com.,
[18] Kalafati}, V., V. Martinovi}Vitanovi} i V. Cibuli}: Philadelphia, London, 1975.
REZULTATI JEDNOGODI[NJEG PRA]ENJA [35] Ka`i} D., M. Puri}, G. Karaman, D. Nedi}, D. Ma-
KVALITETA VODE AKUMULACIJE BARJE ri}, S. Petkovi}: BIOLO[KO-HEMIJSKE KA-
BIOLO[KI ASPEKT, Za{tita voda 97, Sombor, RAKTERISTIKE NIK[]KIH AKUMULACIJA I
1997. MOGU]NOSTI RAZVOJA RIBARSTVA U NJI-
[19] Kalafati}, V. i V. Martinovi} Vitanovi}: BIOLO[- MA, Zbornika radova Savetovanje o ribarstvu na
KI ASPEKTI ZA[TITE VODNIH RESURSA, hidro-akumulacijama, Mostar, 1989.
KVALITETA VODE I AKVATI^NIH EKOSISTE- [36] Ostoji} A. i V. Simi}: SASTAV I STRUKTURA
MA, U KONTEKSTU SNABDEVANJA VODOM ZOOPLANKTONA VLASINSKOG JEZERA U
ZA PI]E, Voda za 21. vek, Beograd, 1999. PERIODU OKTOBAR 1991. OKTOBAR 1992.
[20] McDonald, A.T. & D. Kay: WATER RESOURCES: GODINE, Zbornik radova Za{tita 94, Igalo,
ISSUES AND STRATEGIES, John Wiley, 1988 1994.

50 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


[37] Hristi} \. i M. Stankovi}: PROBLEMATIKA PO- SLIVU MORAVE I VODAMA JU@NOG SREMA,
^ETNOG PORIBLJAVANJA I RIBARSKOG IS- Zbornik radova Savetovanje o ribarstvu na hidro-
KORI[]AVANJA NEKIH AKUMULACIJA U akumulacijama, Mostar, 1989.

Rad je primljen u uredni{tvo 05. 09. 2008. godine

Tina P. Da{i} je ro|ena 1970. godine. Hidrotehni~ki odsek Gra|evinskog fakulteta u Be-
ogradu zavr{ila je 1994. Magistrirala je 1998. na istom fakultetu iz oblasti modeliranja abi-
oti~kih i bioti~kih procesa u jezerima i akumulacijama. Doktorirala je na Gra|evinskom fa-
kultetu u Beogradu 2003. godine (oblast pouzdanosti velikih vodoprivrednih sistema). Docent
je na predmetima Vodoprivredni sistemi i Kori{}enje vodnih snaga, koje predaje i na Gra|e-
vinskom fakultetu Univerziteta Crne Gore. Objavila je knjigu Kvalitet vode u akumulacijama
(modeliranje, ocenjivanje, pra}enje), a u {tampi je knjiga Hidroenergetika kroz re{avanje
konkretnih problema. Autor je ili koautor preko 40 radova koji su objavljeni u doma}im i me|unarodnim
~asopisima i prikazani na nau~nim skupovima.

Branislav V. \or|evi} je ro|en 1938. godine. Redovan je profesor Gra|evinskog fakul-


teta u Beogradu. Redovan je ~lan Akademije in`enjerskih nauka Srbije, ~lan Nau~nog dru-
{tva Srbije, professor honoris causae. Kao utemeljiva~ Teorije vodoprivrednih sistema, kao
nove grane Tehni~ke kibernetike, predavao je na vi{e univerziteta. Bio je {ef Katedre za hi-
drotehniku. Njegova specijalnost su slo`eni hidrotehni~ki sistemi sa hidroelektranama, vi{e-
namensko kori{}enje, ure|enje i za{tita voda, kao i ekolo{ki aspekti slo`enih sistema. Za knji-
ge Kori{}enje vodnih snaga I i II nagra|en 1984. Oktobarskom nagradom Beograda. Njego-
vo kapitalno delo iz oblasti teorije vodoprivrednih sistema, objavljeno u SAD (1993) Cybernetics in Water
Resources Management bazna je monografija u svetu iz te oblasti i citira se u tom svojstvu. Druge ~e{}e
citirane knjige: Vodoprivredni sistemi, Objekti hidroelektrana, Hidroenergetsko kori{}enje voda. Radio je
na planiranju svih ve}ih hidroelektrana i vodoprivrednih sistema u SFRJ, kao i na izradi najva`nijih stra-
te{kih planskih dokumenata u oblasti voda na prostoru biv{e SFRJ.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 51


Miodrag Mesarovi} i Milan ]alovi}

Kogeneracija u Srbiji
za{to se okleva?

Pregledni rad
UDK: 621.4; 621.11; 621.1.018

Rezime:
U ~lanku se prvo razmatraju op{ti problemi kori{}enja kogeneracije, u svrhu ekonomi~ne proizvodnje elek-
tri~ne i toplotne energije za grejanje i/ili potrebe tehnolo{kih procesa u nizu industrija (celuloza, papir, metalur-
gija, industrija {e}era, itd.) u simultanom spregnutom procesu, a zatim problemi primene kogeneracije u Srbiji.
Uo~avaju se ~etiri osnovna tipa kogeneracije (elektroprivredna, industrijska, vezana za sisteme daljinskog greja-
nja i ku}na kogeneracija), ~ije se primene u Srbiji u ovom trenutku nalaze na razli~itim nivoima. Tako, elektro-
privredna kogeneracija ima jasno zacrtane mogu}nosti, dok ku}ne (ili mikro) kogeneracije uop{te nema, dok su
mogu}nosti kogeneracije u sistemu daljinskog grejanja neiskori{}ene. Karakteristi~no je, da je kogeneracija u in-
dustriji, do po~etka 90-ih godina pro{log veka, u Srbiji bila dosta primenjena, a u periodu sankcija Ujedinjenih
nacija i ratova, skoro napu{tena. Njena obnova }e pratiti obnovu industrija kojima je bila pridru`ena.
U ~lanku se tako|e razmatra potencijal razvoja kogeneracije u Srbiji, uz zaklju~ak da bi ga trebalo {to
pre aktivirati, kakav je slu~aj i sa zemljama Evropske Unije, gde je 1997. godine 9 % potreba u elektri~noj
energiji zadovoljavano iz kogeneracije, uz plan, da se taj procenat u 2010. godini duplira, odnosno da po-
raste na 18 %. Naravno, pri tome, ekonomija kogeneracije i u{teda primarnog goriva, treba da budu osnov-
ni razlog da se ide na njenu ve}u primenu.
Klju~ne re~i: kogeneracija, spregnuta proizvodnja, toplotna energija, elektri~na energija

Abstract:

COGENERATION IN SERBIA WHY A HESITATATION?

This paper initially considers general problems of cogeneration use, aimed for an economical production
of the electrical and heating energy for distuct heating and/or use in technological processes in the series of in-
dustries (pulp, paper, metallurgy, sugar, etc.), within a simultaneously linked process. Then, it deals with pro-
blems of cogeneration application in Serbia. Four basic types of cogeneration are distinguished, originating in
power utilities, industries, district heatings and households, each of them having a different level of development
and application at the present moment. So, utility cogeneration has got clearly defined possibilities, while there
is no household cogeneration at all. In addition, possibilities of cogeneration in district heating systems are idle.
As far as the industrial cogeneration is concerned, it was well applied until last decade of the 20-th century, but
almost completely given up in the period of UN sanctions and NATO bombardment of Serbia.
The paper also deals with the potential of cogeneration development in the country, with a clear con-
clusion that it should be activated as soon as possible, as it is the case with all countries within European

Miodrag Mesarovi} i Milan ]alovi}, Energoprojekt-ENTEL, 11 000 Beograd

52 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Union, where in the year 1997 9% of power demand was covered by cogeneration, with the plan that this
percentage in 2010 will be doubled, i.e., it should increase to 18%. Of course, the economy of cogeneration
and saving of primary fuel should be the basic reason why to go to wider application of cogeneration.
Key words: cogeneration, simultaneous generation, heat energy, electrical energy

1. UVOD Kogeneracija se, zna~i, ve} dugo koristi u elek-


troprivredi, postrojenjima daljinskog grejanja i ener-
Kogeneracija (Cogeneration) je proces simul- getski intenzivnim industrijama. U prvom slu~aju,
tane i spregnute proizvodnje elektri~ne (ili mehani~- naj~e{}e kori{}eni sistem za takve primene tradicio-
ke) i toplotne energije. Zavisno od toga koja je proiz- nalno je bio ciklus proizvodnje elektri~ne energije u
vodnja primarna, razlikuju se elektroprivredna (pri- termoelektrani (TE) na fosilna goriva, gde se toplota
marna je proizvodnja elektri~ne, a sekundarna proiz- proizvodila kori{}enjem parnih turbina sa oduzima-
vodnja toplotne energije) i industrijska kogeneracija, njem pare, ili su se u svrhu proizvodnje toplote za
zajedno sa kogeneracijom u toplanama (primarna je grejanje i tehnolo{ke potrebe koristile turbine sa pro-
proizvodnja toplotne, a sekundarna proizvodnja elek- tivpritiskom. U novije vreme toplota se proizvodi i
tri~ne energije). Pored njih postoji i trigeneracija gde posredstvom gasnih turbina, sa kotlovima utilizato-
se, pored elektri~ne i toplotne energije, proizvodi i rima, koji koriste otpadnu toplotu vrelih gasova na
energija za centralizovano hla|enje posredstvom ap- izlazu iz sistema, za proizvodnju vodene pare ili vre-
sorpcionih hladnjaka. U svim slu~ajevima, krajnji cilj le vode. Danas postoji {irok spektar sistema i opreme
je da se ostvari ve}a efikasnost u iskori{}enju energi- za kogeneraciju, koji mogu zadovoljiti sve specifi~-
je ulaznog energenta (fosilna i nuklearna goriva, so- ne zahteve korisnika za toplotnom i elektri~nom
larna i geotermalna energija, itd.), a s tim da se po- energijom [1].
bolj{a ekonomija i profit proizvo|a~a, koji ih isporu- Kada se radi o elektroprivrednoj kogeneraciji,
~uje korisnicima. Sam proces kogeneracije poznat je elektri~na energija se posredstvom elektroprivrednih si-
i pod imenom spregnuta proizvodnja toplotne i elek- stema (prenosnog i distributivnih) isporu~uje krajnjim
tri~ne energije (Combined Heat and Power CHP). korisnicima, a posredstvom toplodalekovoda, korisnici-
Spregnuta proizvodnja toplotne i elektri~ne energije ma toplotne energije (to su naj~e{}e velike industrije i
komunalni sistemi za rejonsko-daljinsko grejanje). U
ne predstavlja novu tehnologiju i, u ve}ini slu~ajeva,
slu~aju industrijske kogeneracije, toplotna i elektri~na
isti elementi osnovne opreme, kao {to su kotlovi, par-
energija se prvenstveno koriste u tehnolo{kom procesu
ne i gasne turbine, kao i gasni motori, bili su i do sa-
doti~ne industrije, dok se vi{kovi, mogu prodavati i dru-
da kori{}eni i za odvojenu proizvodnju toplotne i
gim korisnicima. U ranijim uslovima vertikalno struktu-
elektri~ne energije. Spregnuta, u odnosu na odvojenu irane monopolske organizacije elektroprivrede, bilo je
proizvodnju te dve osnovne vrste finalne energije, te{ko}a u plasmanu vi{kova tako proizvedene elektri~-
razlikuje se u organizaciji i posebno u postojanju ve- ne energije, ali su Zakonom o energetici Republike Sr-
likog i stabilnog toplotnog konzuma, koji omogu}ava bije iz 2004. godine uslovi tog plasmana olak{ani, ~ime
iskori{}enje celokupne mogu}e proizvodnje toplotne je dat novi podstrek kori{}enju industrijske kogeneraci-
energije pojedinih kogeneracionih postrojenja. je u Srbiji [2]. Na`alost, do sada (po~etak 2009. godine),
Poznato je da se u konvencionalnim postrojenji- nisu jo{ izvr{ene najavljene promene i dopune toga Za-
ma za proizvodnju elektri~ne energije, shodno Kla- kona, niti su donete prate}e odluke i uredbe, koje bi
usius-Rankinovom ciklusu, prakti~no mo`e iskori- konkretno podstakle kori{}enje kogeneracije, a posebno
stiti samo oko 40 % raspolo`ive latentne hemijske industrijske kogeneracije, tako da je do{lo do situacije
energije sadr`ane u kori{}enom gorivu, dok se osta- da je udeo industrijskih elektrana u ukupnoj bilansnoj
tak od oko 60 % gubi u procesu. U spregnutoj pro- proizvodnji elektri~ne energije u Srbiji, od 2,5 % u
izvodnji elektri~ne i toplotne energije (CHP), mo`e 1989. godini, umesto da raste, sada opao na zanemarlji-
se posti}i iskori{}enje primarne energije i do 90 %, vo malu vrednost, blisku 0 %.
sa njenom u{tedom izme|u 15 % i 40 % u odnosu na
odvojenu proizvodnju istih koli~ina elektri~ne i to- 2. RAZLOZI ZA PRIMENU KOGENERACIJE
plotne energije u konvencionalnim elektranama i to-
planama, pa je ekonomija CHP, u sada{njim uslovi- 2.1. Op{ta razmatranja
ma velikih i ~estih poskupljenja svih energetskih si-
rovina, osnovni podsticaj za {ire uvo|enje kogenera- Razlozi za primenu kogeneracije mogu se razli-
cije u teku}u praksu spregnute proizvodnje toplotne kovati od korisnika do korisnika, ali su ve}ina njih
i elektri~ne energije. zajedni~ki i mogu se svesti na slede}e efekte:

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 53


a. Pove}ana efikasnost konverzije primarnog ener- njenja emisije CO2, koji je glavni predstavnik gaso-
genta i globalnog iskori{}enja utro{ene primarne va sa efektom staklene ba{te, a tako|e se zna~ajno
energije, za istu proizvodnju toplotne i elektri~ne smanjuju i emisije SO2 i NOX. Korektno projektovan
energije, ~ime se generalno smanjuju tro{kovi, a i dobro odr`avan kogeneracioni sistem u industriji
pobolj{ava ekonomija poslovanja proizvo|a~a. uvek }e obezbediti bolju energetsku efikasnost nego
Pri tome se efikasnost kogeneracionih postrojenja {to bi to dala konvencionalna postrojenja za odvoje-
mo`e definisati na razli~ite na~ine, kao na primer, nu proizvodnju istih koli~ina toplotne i elektri~ne
preko ekvivalentnog (bezdimenzionog) koefici- energije, uz smanjenje potro{nje primarne energije i
jenta elektri~ne efikasnosti [3]: tro{kova. Jedno te isto gorivo koristi se za proizvod-
W Wt nju elektri~ne i toplotne energije, tako da u{tede za-
EEE = e + (1) vise od razlike u ceni izme|u energije primarnog go-
Qg 0,9Q g riva i cene elektri~ne energije koju kogeneraciona {e-
gde je We proizvedena elektri~na energija, Qg ma zamenjuje. Me|utim, kako je profitabilnost indu-
utro{ena toplota goriva, a Wt iskori{}ena toplota strijske kogeneracije u op{tem slu~aju rezultat jefti-
(pri ~emu se sve energije, Qg , We i Wt moraju iz- ne proizvodnje elektri~ne energije, ona zavisi od pro-
raziti u koherentnim jedinicama). duktivnog kori{}enja otpadne toplote, tako da je prvi
b. Kao gorivo u kogeneracionom procesu mogu se kriterijum uspe{nosti adekvatna potreba doti~ne in-
koristiti i otpadne energetske sirovine i biomasa, dustrije za toplotnom energijom. Kao grubo uputstvo
~ime se pobolj{ava efektivnost u smanjenju tro- u referenci [1] iz 2001. godine se smatra da kogene-
{kova i potreba za velikim deponijama. racija ima izgleda da bude ekonomi~na, ukoliko po-
c. U{tede kod potro{a~a toplotne energije u industri- stoji ravnomerna potreba za toplotom od najmanje
ji i doma}instvima su znatne, jer im se nudi jefti- 4 500 h u godini. Naravno da ovaj podatak treba uze-
nija isporuka iste. ti uslovno, jer se menja sa promenom cena osnovnih
d. Povoljna je realizacija decentralizovane i distri- energenata i elektri~ne energije i sigurno }e se ovo
buirane proizvodnje elektri~ne energije po pristu- vreme smanjivati sa porastom tih cena.
pa~nim proizvodnim cenama, kroz izgradnju ge- Raspored potreba za elektri~nom energijom je
neratorskih kapaciteta u blizini potro{a~a, uz iz- tako|e vrlo zna~ajan, jer je, na primer, industrijska
begavanje velikih investicija i gubitaka u preno- kogeneracija najprofitabilnija kada funkcioni{e u
snoj i distributivnoj mre`i, kada su ti proizvo|a~i periodima vi{ih tarifa, tj. tokom dnevnih ~asova ka-
udaljeni. Ovaj efekat pobolj{ava fleksibilnost si- da su prodajna i kupovna cena proizvedenog kWh
stema i naro~ito je izra`en kada je primarni ener- vi{e. Sa teku}om cenom goriva i va`e}im tarifama
gent prirodni gas. za kupovinu i prodaju elektri~ne energije, na ve}ini
e. Pove}ana lokalna i op{ta sigurnost decentralizo- kogeneracionih postrojenja mo`e se ostvariti vreme
vane proizvodnje elektri~ne energije, smanjuje ri- povra}aja investicija od 3-5 godina, dok se ra~una sa
zik da potro{a~i pri raspadima i poreme}ajima u `ivotnim vekom kogeneracionih postrojenja od
prenosnom sistemu mogu da ostanu bez snabde- 20 godina [4].
vanja elektri~nom energijom i toplotom, uz isto-
vremeno izbegavanje dela gubitaka u prenosu. 2.2. Kategorije primene kogeneracije
f. Smanjenje rizika od uvozne zavisnosti (klju~ni
izazov za energetsku budu}nost zemalja sa nedo- Prema Direktivi EU [3], postoje slede}e ~etiri
voljnim prirodnim energetskim resursima), kada osnovne kategorije primene kogeneracije:
se koristi kogeneracija, je o~igledno. a. Mala kogeneraciona postrojenja, koja se uz proiz-
g. Ukazuje se prilika da se diversifikuje i poja~a vodnju elektri~ne energije obi~no koriste za greja-
konkurencija na tr`i{tu elektri~ne energije sa ne- nje vode i zagrevanje prostora u zgradama. Ona se
zavisnim i neelektroprivrednim proizvo|a~ima baziraju na stabilnim motorima sa unutra{njim sa-
(Independent Power Producers IPP i Non- gorevanjem (SUS) sa elektri~nim paljenjem;
Utility Generators NUG). b. Velika kogeneraciona postrojenja, obi~no pridru-
h. Posledica je i pove}ana zaposlenost iskustvo `ena proizvodnji pare u velikim zgradama, koja
pokazuje da je razvoj kogeneracije otvarao nova, se baziraju na SUS motorima sa kompresionim
specijalizovana radna mesta. paljenjem, parnim ili gasnim turbinama;
c. Veliki kogeneracioni sistemi za daljinsko grejanje
Sa gledi{ta za{tite okoline, kogeneracijom se ge- (District heating) u okolini termoelektrana ili
neralno smanjuje emisija {tetnih gasova (ugljen di- velikih postrojenja za spaljivanje otpada, sa reku-
oksida CO2, sumpor-dioksida SO2 i azotnih oksi- peratorima, koji snabdevaju toplotom lokalnu
da NOX). Najve}e u{tede se ipak posti`u kod sma- mre`u za grejanje;

54 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


d. Kogeneraciona postrojenja, koja se snabdevaju nih tehni~kih i sigurnosnih zahteva za priklju~ak
primarnom energijom iz obnovljivih izvora, ma- na javne elektroprivredne mre`e.
lih ili velikih kapaciteta. d. Ispunjavanje svih postavljenih uslova, ponekad je
bilo preskupo, a po pravilu i dugotrajno za reali-
U op{tem slu~aju, postrojenja CHP snage do zaciju.
1 MW smatraju se malim, izme|u 1-10 MW
srednjim, a preko 10 MW velikim. Adekvatnost U liberalizovanom okru`enju te tradicionalne
primene kogeneracije prvenstveno se vidi za slu~aj barijere su otklonjene (ili se otklanjaju), jer je koge-
elektroprivredne kogeneracije, u velikim termoelek- neraciji priznat slobodan pristup na mre`u i ravno-
tranama na fosilna goriva (ugalj, derivati nafte, pri- pravno u~e{}e na tr`i{tu elektri~ne energije, pod jed-
rodni gas), lociranim u blizini velikih gradova, gde nakim uslovima, koji va`e i za elektroprivredne pro-
je posebno izra`ena potreba za grejanjem, koje se izvo|a~e. Ako je tr`i{te adekvatno strukturno profi-
mo`e organizovati daljinski, ili nekih industrija ko- lisano, kogeneraciji se pru`a {ansa da u fer utakmici
jima je neophodna tehnolo{ka para. To su industrije obezbedi ve}inu cenovno efikasnih opcija za proiz-
celuloze i papira, hemijska, tekstilna, metaloprera|i- vodnju elektri~ne energije, pri kojima }e do punog
va~ka i prehrambena industrija, industrija gra|evin- izra`aja do}i u{teda u kori{}enju toplote, koju koge-
skih materijala itd., kao i veliki javni i komercijalni neracioni procesi nude [2, 3].
kompleksi, koji iskazuju zna~ajne potrebe za toplot- Me|utim, i posle strukturne reorganizacije elek-
nom energijom (tr`ni, rekreativni, zdravstveni i troprivrede i proklamovanja slobodnog tr`i{ta, osta-
sportski centri, kasarne i drugi vojni objekti, aero- le su neke situacije koje su nepovoljne za {ire kori-
dromi, turisti~ko-rekreativni kompleksi itd.). U Ev- {}enje kogeneracije, kao {to su:
ropi je u pogonu vi{e hiljada kogeneracionih postro- a. Neizvesnosti isplativosti investicija u kogeneraci-
jenja. Smatraju}i nedovoljnim u~e{}e kogeneracije ju;
u ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u zemlja- b. Prvi efekti liberalizacije tr`i{ta u mnogim slu~aje-
ma Evropske Unije od 9 %, Evropska komisija je vima su bili da je cena elektri~ne energije smanje-
na, ponekad i ispod praga ekonomi~nosti i profi-
1997. godine postavila kao cilj da to u~e{}e u 2010.
tabilnosti ulo`enih investicija u kogeneraciju, ili
godini poraste na 18 % [5].
eksploataciju kogeneracionih postrojenja. To je
ipak bio privremeni efekat, ali je negativno delo-
2.3. Te{ko}e u razvoju i podsticajne mere
vao na investitore;
c. Blisko vezana za prethodnu konstataciju je i ~i-
Iako su preimu}stva kogeneracije u odnosu na njenica da su tro{kovi ekolo{ke za{tite retko
odvojenu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije uklju~ivani u cenu energije;
o~igledna, u pro{losti je bilo vi{e barijera razli~ite d. Usvojena pravila za pristup na mre`u ~esto su bila
prirode za br`i razvoj njenog kori{}enja. One sve su vrlo zahtevna, komplikovana i te{ka za razumeva-
na neki na~in bile posledica povla{}enog polo`aja nje, pa su na neki na~in odvra}ala investitore od
elektroprivrede, koja je i zakonski onemogu}avala ina~e skupih i nesigurnih ulaganja u kogeneraciju;
konkurenciju neelektroprivrednih proizvo|a~a elek- e. Ekonomija kogeneracije je jako osetljiva na nivo ce-
tri~ne energije, {to se manifestovalo kroz niz prepre- na elektri~ne energije i razliku izme|u cene goriva
ka, kao {to su na primer [6, 7]: koje se koristi i toplote ulo`ene u proizvodnju elek-
a. Monopolisti~ka organizacija tr`i{ta elektri~ne tri~ne energije. U tom pogledu potencijalne investi-
energije, koja su isuvi{e niskim cenama za kupo- tore u industriji treba pomo}i definisanjem jasne i
vinu vi{kova proizvodnje kogeneracionih proiz- transparentne politike pri regulisanju tr`i{ta elektri~-
vo|a~a, ove odbijali od u~e{}a u podmirivanju ne energije, koja obezbe|uje stabilnost i predikciju
manjkova proizvodnje elektroprivrednih preduze- cena. A to je posao dr`avnih organa, koji moraju da
}a. Istovremeno, elektroprivreda im je postavljala adekvatno usklade interese svih u~esnika na tr`i{tu
vrlo stroge tarife za sigurnosnu isporuku, kada su energije preko jasno definisanih pravila.
imali manjkove, kao i za obezbe|enje rezerve.
b. Odsustvo prava za pristup na mre`u neelektropri- S druge strane, za prihvatanje i br`i razvoj pri-
vrednih proizvo|a~a elektri~ne energije u ve}em mene kogeneracije, veoma su va`ne podsticajne me-
broju zemalja, a tamo gde su ona formalno posto- re, koje mogu pru`iti Vlada i dr`avne institucije. U
jala, bila je za kogeneracione proizvo|a~e, naj~e- te mere spadaju svi podsticajni instrumenti koji
{}e preskupa. ohrabruju primenu ekonomski opravdanih mera za
c. Postojale su i tehni~ke barijere, jer se od kogene- smanjenje i/ili bolje iskori{}enje primarne energije
racionih proizvo|a~a tra`ilo da ispune niz slo`e- energenata i pobolj{anje energetske efikasnosti i ni-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 55


voa za{tite `ivotne sredine. One se prvenstveno od- njene proizvodnje u normalnim uslovima. Svedena
nose na mogu}e olak{ice koje bi u`ivali vlasnici ko- na period od godinu dana, kogeneraciona proizvod-
generacionih postrojenja, kao {to su [6]: nja jednaka je ukupnoj proizvodnji izmerenoj na
a. Olak{ice pri dobijanju dozvole za gradnju; krajevima elektri~nih generatora (bruto proizvod-
b. Smanjenje dr`avnih taksa i poreza; nja), ako je ukupna godi{nja efikasnost kogeneraci-
c. Zeleni sertifikati; onog ciklusa ve}a od 80 % za slu~aj kombinovanih
d. Direktna subvencija cena proizvo|a~u. Recimo, u gasno-parnih i kondenzacionih parnih turbinskih po-
[paniji se energija proizvedena u obnovljivim iz- strojenja sa oduzimanjem pare (iz ta~. a i c pregleda
vorima i u kogeneraciji pla}a prema formuli u prethodnoj sekciji 2.3), odnosno 75 % za ostala
postrojenja (ta~. a, b, d, e, f, h istog pregleda).
C = (C M + B ) + Cb , ( / kWh ) (2) Ako je godi{nja efikasnost manja od maksimal-
no utvr|ene, godi{nja proizvodnja elektri~ne energi-
gde je CM normalna tr`i{na cena koja se pla}a pro- je se ra~una po formuli
izvo|a~u, B bonus za proizvo|a~e iz obnovljivih
izvora i kogeneracije*, a Cb dodatni bonus za cos We = Wt C (3)
(max 4 %), [7];
e. Povoljne tarife za prodaju, a isto tako i za kupovi- gde je C odnos godi{nje proizvodnje elektri~ne i ko-
nu rezervne i dopunske elektri~ne energije i snage risne toplotne energije u kogeneraciji.
koje bi u`ivali vlasnici kogeneracionih postroje-
nja u industriji; Prora~un elektri~ne energije iz kogeneracije ba-
f. Olak{ice za pristup na javnu elektri~nu mre`u, za zira se na stvarnom odnosu godi{nje proizvodnje
sve tipove kogeneracije. elektri~ne energije i toplote. Ako stvarni odnos nije
poznat, onda se mogu koristiti podrazumevane vred-
2.4. Elementi kogeneracionih postrojenja nosti, ali pod uslovom da je izra~unata elektri~na
energija manja ili najvi{e jednaka ukupnoj ostvare-
Svako kogeneraciono postrojenje sastoji se od noj proizvodnji elektri~ne energije iz jedinica za ko-
~etiri grupe osnovnih elemenata. To su: generaciju. Te podrazumevane vrednosti za parame-
tar C iz formule (3) date su u donjoj tabeli 1 [3].
Primarni motor, koji mo`e po~ivati na razli~itim
tehnologijama, kao {to su [3]: Tabela 1.
a. Kombinovana gasno-parna turbinska postrojenja, Vrednosti parametra C razli~itih tipova jedinica za
b. Protivpritisna parna turbina, kogeneraciju
c. Kondenzaciona parna turbina sa oduzimanjem pare,
d. Gasna turbina sa rekuperacijom toplote, Podrazumevani
e. Motor sa unutra{njim sagorevanjem (Otto ili Die- odnos godi{nje
sel), Tip jedinice za kogeneraciju
proizvodnje
f. Gasne mikroturbine, elektri~ne i to-
plotne energije
g. Stirlingove ma{ine, C
h. Gorivne }elije, Kombinovano gasno-parno postrojenje 0,95
i. Parni motori, Protivpritisna parna turbina 0,45
j. Organski Rankinovi ciklusi, Kondenzaciona turbina sa oduzimanjem pare 0,45
k. Bilo koji drugi tip, ili kombinacija raznih tehnolo- Gasna turbina sa rekuperacijom toplote 0,55
gija; Motor sa unutra{njim sagorevanjem 0,75
Elektri~ni generator (sinhroni, retko asinhroni);
Sistem za rekuperaciju toplote (kotlovi utilizatori); Direktiva [3] dopu{ta da dr`ave-~lanice EU mo-
Sistem upravljanja. gu odrediti godi{nji odnos proizvodnje elektri~ne i
korisne toplotne energije kao odnos izme|u stvarne
proizvodnje elektri~ne energije i korisne toplote ka-
2.5. Prora~un proizvodnje elektri~ne energije
da je ostvarena kogeneracija sa ni`im kapacitetom
iz kogeneracije
postrojenja, kori{}enjem pogonskih podataka jedini-
ce.
Shodno Direktivi o kogeneraciji [3], vrednova-
nje proizvodnje elektri~ne energije iz kogeneracije 2.6. Odre|ivanje efikasnosti kogeneracije
vr{i se na osnovu stvarnog rada jedinice i tro{kova
* Ovaj bonus je 2004. godine u [paniji za sve obnovljive Prema Direktivi [3] defini{e se pojam visoko-efi-
izvore i kogeneraciju bio 2,127 6 c/kWh [7]. kasne kogeneracije, koja ispunjava slede}e uslove:

56 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Obezbe|uje u{tedu primarne energije od najmanje c. Referentne vrednosti efikasnosti za jedinice za
10 % u odnosu na odvojenu proizvodnju toplote i kogeneraciju starije od 10 godina utvrdi}e se pre-
elektri~ne energije; ma referentnim vrednostima jedinica starih 10 go-
Sva kogeneracija iz male i mikro kogeneracije dina;
smatra se visoko efikasnom kogeneracijom ako se d. Referentne vrednosti efikasnosti za odvojenu pro-
ostvare bilo kakve u{tede primarne energije. izvodnju toplote i elektri~ne energije uzima}e u
obzir klimatske razlike izme|u dr`ava-~lanica
Za visoko efikasnu kogeneraciju defini{e se po- Evropske Unije.
jam u{teda primarne energije, koja se izra~unava na
osnovu slede}e formule: 3. KOGENERACIJA I EKOLOGIJA

1 Jedan od najva`nijih faktora koji su doprineli
PES = 1 100 % (4) porastu u~e{}a kogeneracije u Evropi je globalni po-
H E
+ kret za smanjenje emisija gasova koji izazivaju za-
HREF EREF ga|ivanje atmosfere (SO2, NOx) ili globalno otoplja-
gde je: vanje (grupa gasova sa efektom staklene ba{te, pred-
stavljena sa CO2). Kako je u Srbiji dominantan pri-
PES u{teda primarne energije izra`ena u %; marni izvor energije niskokalori~ni lignit, koji sadr-
`i velike koli~ine balasta u vidu vlage (oko 50 %) i
Wt
H = toplotna efikasnost kogeneracije, defini- pepela (oko 20 %), proizvodnja samo elektri~ne
Qg sana kao godi{nja proizvodnja korisne to- energije u termoelektranama zahteva velike koli~ine
plote Wt podeljena sa unetom energijom goriva (1,41,9 kg za 1 kWh) i ispu{ta ogromne ko-
goriva za proizvodnju ukupne godi{nje ko- li~ine pepela i dimnih gasova sa oksidima azota,
risne toplote i elektri~ne energije Qg; sumpora, ugljenika i drugih elemenata koji zaga|u-
HREF referentna efikasnost za odvojenu proizvod- ju atmosferu i izazivaju promenu klime, shodno ta-
nju toplotne energije; beli 2 [17].
We
E = elektri~na efikasnost kogeneracije, defi- Tabela 2.
Qg nisana kao godi{nja proizvodnja elek- Emisije iz termoelektrana u Srbiji, (g/kWh) [17].
tri~ne energije We podeljena sa unetom
energijom goriva za proizvodnju ukup- Termoelektrana CO2 NOx SO2 ^estice
ne korisne toplote i elektri~ne energije TE Nikola Tesla A 1 194 2,0 10,5 4,0
Qg. Ako jedinica za kogeneraciju proiz- TE Nikola Tesla B 1 170 2,1 9,9 0,2
vodi i mehani~ku energiju, proizvodnja TE Kolubara A 1 510 3,3 18,0 13,3
elektri~ne energije mo`e se uve}ati za
TE Kosovo A 1 546 2,4 6,7 14,0
dodatnu ekvivalentnu proizvodnju elek-
tri~ne energije koja je jednaka proizve- TE Morava 1 072 1,9 13,8 3,6
denoj mehani~koj energiji, ali ova do- TE Kostolac A 1 274 1,3 30,2 9,1
datna proizvodnja ne daje pravo na iz- TE Kostolac B 984 1,9 39,8 1,8
davanje garancija o poreklu elektri~ne
energije;
EREF referentna efikasnost za odvojenu proizvod- Kogeneracija je svojim zna~ajnim pove}anjem
nju elektri~ne energije. energetske efikasnosti postala jedna od glavnih teh-
nologija, ~ijim pove}anim u~e{}em mo`e da se sma-
Prora~un u{tede primarne energije za mikro-ko- njuje emitovanje zaga|uju}ih materija u atmosferu i
generaciju mo`e se vr{iti na bazi kori{}enja sertifi- posebno CO2 radi smanjenja globalnog otopljavanja
kovanih podataka u formuli (4). Principi pore|enja u skladu sa zahtevima Konvencije Ujedinjenih naci-
kogeneracije i odvojene proizvodnje toplotne i elek- ja (UN) o globalnoj stabilizaciji klime. Pove}ana
tri~ne energije su slede}i [3]: energetska efikasnost primenom kogeneracije se po-
a. Porede se postrojenja za istu kategoriju goriva; kazala kao relativno jeftin na~in za smanjenje emisi-
b. Svaka jedinica za kogeneraciju poredi se sa naj- je CO2 i drugih gasova, ~ije pove}ane koncentracije
boljom jedinicom za odvojenu proizvodnju toplo- u atmosferi izazivaju prete}e pove}avanje prirodnog
te i elektri~ne energije raspolo`ivom na tr`i{tu i efekta staklene ba{te, po{to kombinovana proizvod-
ekonomski opravdanom u godini izrade jedinice nja elektri~ne energije i toplote za grejanje ili indu-
za kogeneraciju; strijske potrebe smanjenom potro{njom i izborom

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 57


odgovaraju}ih goriva mo`e da snizi emisiju ugljeni- 4. STANJE PRIMENE KOGENERACIJE
ka za vi{e od 75 % u odnosu na njihovu odvojenu U SRBIJI
proizvodnju. Evropska Unija je prvenstveno sa tim
ciljem planirala da bi, prethodno navedenim pove}a- 4.1. Osnovne karakteristike pojedinih tipova
njem u~e{}a kogeneracione proizvodnje, njene godi- kogeneracije
{nje emisije CO2 bile smanjene za 180 miliona tona
do 2010. godine [17]. Danas su u Srbiji zastupljena dva tipa prakti~ne
Smanjenja emisije zaga|iva~a mogu}a su daljim realizacije kogeneracionih postrojenja. To su elektro-
povi{enjem stepena korisnosti termoelektrana ili za- privredna i industrijska kogeneracija. Tre}i tip tih ko-
menom goriva, ali su za to ograni~ene mogu}nosti generacionih postrojenja, koja su vezana za rejonske
postoje}e tehnologije, a promena goriva ograni~ena toplane daljinskog grejanja su u planu, a jedino po-
je strukturom resursa u kojoj dominira ugalj, te se za strojenje iz te klase, TO Beograd, izgra|eno jo{ 1965.
godine je zbog neekonomi~nosti napu{teno i nalazi se
dalje povi{enje stepena iskori{}enja energije goriva
u fazi ga{enja. ^etvrti tip su mala ku}na kogeneraci-
ra~una na spregnutu proizvodnju toplote i elektri~ne
ona postrojenja. ~ija je primena stvar budu}nosti [8].
energije i na kombinovane gasne i parne cikluse. Ta- Osnovne karakteristike pojedinih od pomenutih
ko, kogeneracija mo`e doprineti za{titi `ivotne sredi- tipova kogeneracije su slede}e:
ne posredno, postizanjem u{teda u emisijama zaga|i- U elektroprivrednoj kogeneraciji, primarna je pro-
va~a i gasova sa efektom staklene ba{te. Izbegnuta izvodnja elektri~ne, a dopunska (ili sekundarna)
emisija CO2 ima i svoju tr`i{nu vrednost. Prema proizvodnja toplotne energije u svrhu grejanja i/ili
usvojenoj {emi trgovine emisijama u Evropskoj Uni- zadovoljenja potreba industrije.
ji, tr`i{na vrednost emisija se kretala od 5 do 30 po U industrijskoj kogeneraciji se ima obrnut slu~aj:
toni izbegnute emisije CO2. Imaju}i u vidu mogu}e Primarna je proizvodnja toplotne energije, neop-
finansijske efekte ostvarene izbegavanjem emisija hodna za industrijski proces, a dopunska proiz-
CO2 mogu}e je utvrditi vrednost koja bi bila ostvare- vodnja elektri~ne energije, koja se tro{i u doti~noj
na pove}anjem energetske efikasnosti primenom ko- industriji, dok se vi{kovi mogu prodavati drugim
generacije. Na primer, rekonstrukcijom blokova ter- korisnicima ili elektroprivredi.
moelektrane Nikola Tesla A u kogeneracione, iz Sli~no kao u industrijskoj kogeneraciji, u kogene-
kojih bi, uz Obrenovac, bila isporu~ivana bazna to- raciji rejonskih toplana, primarna je proizvodnja
plotna energija i za grejanje Beograda, dodatne eko- toplotne energije za daljinsko grejanje, dok se pro-
nomske efekte bilo bi mogu}e iskazati preko ekviva- izvedena elektri~na energija naj~e{}e isporu~uje
lentnog pove}anja stepena iskori{}enja lignita ili pre- teritorijalno nadle`noj distribuciji.
ko izbegnute potro{nje prirodnog gasa. U prvom slu- Ku}na kogeneracija po~iva na primeni malih postro-
~aju bi specifi~na emisija CO2 iz termoelektrane Ni- jenja (od nekoliko kW do nekoliko desetina kW) za
kola Tesla A prikazana u tabeli 4 bila efektivno sma- kombinovanu proizvodnju toplotne i elektri~ne ener-
njena sa 1 194 na 889 g/kWh, ali je ispravnije u{tedu gije za potrebe doma}instava i drugih malih potro{a-
iskazati u stvarno izbegnutoj potro{nji gasa za proiz- ~a (trgovine, {kole, zdravstvene ustanove, sportsko-
vodnju ekvivalentne koli~ine bazne toplotne energi- rekreativni centri, itd.) na bazi prirodnog gasa, kao
primarnog energenta. Elektri~ni generatori ovakvih
je u kotlovima na gas u Beogradu. Naime izbegnuta
postrojenja obi~no su paralelno vezani na distributiv-
potro{nja gasa pri punom optere}enju kotlarnica za
nu mre`u niskog napona, sa kojom mogu imati ugo-
proizvodnju iste koli~ine (2,24 TWh godi{nje) to- vore za kupovinu i prodaju elektri~ne energije.
plotne energije je oko 241,9 miliona Nm godi{nje,
iz ~ega proizilazi da bi godi{nje bila izbegnuta emi- 4.2. Elektroprivredna kogeneracija
sija 422 853 tone CO2, 20,803 tona CH4 i 0,656 tona
N2O. Iskazana u ekvivalentnoj emisiji CO2, izra~u- Izuzev u TE Nikola Tesla B, TE Morava i
natoj uva`avaju}i relativne potencijale globalnog TE Kostolac B, kogeneracija je prisutna u svim
otopljavanja CH4 (21) i N2O (310), izbegnuta emisi- ostalim termoelektranama u Srbiji (TE Nikola Te-
ja iznosi 423 493 tone CO2ekv, {to zna~i da bi tr`i{na sla A, TE Kostolac A, TE Kolubara A, TE-TO
vrednost izbegnutih emisija ostvarena primenom Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska
kogeneracije u termoelektrani Nikola Tesla A u Mitrovica). Stanje kogeneracionih kapaciteta u tim
zna~ajnoj meri ubla`ila ekonomski rizik ovog pro- objektima, krajem 2007. godine bilo je slede}e [9]:
jekta zbog gubitka proizvodnje elektri~ne energije i TE Nikola Tesla A, od ukupno {est agregata ima
relativno skupog sistema za transport toplote, koji u kogeneraciji agregate A1 i A2, nazivne snage na
(rizik) i ina~e postaje sve manji zbog tedencije pora- pragu od 2x191 MWe, ~ija je ukupna toplotna sna-
sta cene prirodnog gasa. ga 197,6 MWt, a godi{nja proizvodnja toplote (u

58 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


periodu 2006-2008. godine) oko 225-250 GWht, TE-TO Zrenjanin, u koju je ugra|en jedan agre-
koja se uglavnom koristi za grejanje Obrenovca i gat, snage od 100 MWe na pragu, namenski je gra-
okoline. Ukupna snaga toplotnog konzuma je oko |ena kao kogeneraciono postrojenje, sa termi~-
91 MWt. Pored toga, blokovi A5 i A6, ukupne kom snagom od 310 MWt (uz pomo}ni pogon od
elektri~ne snage od 2x280 MWe snabdevaju teh- 200 MWt) sa ukupnom godi{njom proizvodnjom
nolo{kom parom industrijski pogon Uljarice u toplote za grejanje od oko 100 GWht i tehnolo{ke
Obrenovcu, od oko 10 000-13 000 t godi{nje. pare od oko 25 000 t.
TE Kolubara je rekonstrukcijom tako|e dodatno Energana Sremska Mitrovica ima ugra|ena tri
osposobljena za proizvodnju toplotne energije za agregata, ukupne elektri~ne snage na pragu od 28
grejanje stambenog naselja u Velikim Crljenima MWe i projektovane termi~ke snage za grejanje od
od oko 7 500 MWht godi{nje i isporuku tehnolo- 40 MWt i tehnolo{ke pare 200 t/h, sa godi{njom
{ke pare preduze}u Univerzal iz Velikih Crljena proizvodnjom od 30-35 GWht termi~ke energije
od oko 20 000 t godi{nje. Toplota se oduzima sa za grejanje i oko 110 000 t tehnolo{ke pare.
turbina agregata A1, A2 i A4, ~ija je ukupna elek- U tabeli 3 dati su detaljno svi osnovni podaci o
tri~na snaga na pragu 87 MWe. elektranama i agregatima u Srbiji, koji su u~estvovali
TE Kostolac A, ukupne elektri~ne snage od u elektroprivrednoj kogeneraciji krajem 2007. godine.
90+191=281 MWe na pragu ima osposobljena oba Pored toga, u istoj tabeli dati su i osnovni podaci o
bloka (A1 i A2) za proizvodnju toplote za grejanje proizvodnji toplote za grejanje i tehnolo{ke pare u TO
Po`arevca, Drmna, Starog Kostolca i Kostolca sa Vreoci, koji posluje kao deo Elektroprivrede Srbije,
godi{njom isporukom toplote od oko 200 GWht. a ne proizvodi elektri~nu, ve} samo toplotnu energiju.
TE-TO Panonske elektrane u Novom Sadu,
ukupne elektri~ne snage dva bloka od 108+100= 4.3. Kogeneracija u rejonskim toplanama
208 MWe, namenski je gra|ena za kombinovanu za centralizovano daljinsko grejanje
proizvodnju elektri~ne energije, toplote za greja-
nje i tehnolo{ke pare. Ukupna toplotna snaga joj je Ovo je potpuno zanemareno polje za primenu
332 MWt, a proizvodi toplotnu energiju izme|u kogeneracije, jer trenutno (posle ga{enja TE-TO No-
125 i 220 MWht godi{nje. vi Beograd), ne postoji ni jedna toplana daljinskog

Tabela 3.
Osnovni podaci o elektranama i agregatima u Srbiji koji su u~estvovali u elektroprivrednoj kogeneraciji
2007. godine [9]

Naziv- Ostvarena godi{nja proizvodnja


Ostvarena godi{nja proizvodnja elektri~ne energije
na elek- Projektovana toplote
term. snaga u periodu 2001-2007. u GWhe
tri~na
Red. 2006. 2007.
Elektrana/Agregat u kogeneraciji snaga
broj na pra- Greja- Greja- Tehno- Greja-
gu nje Tehnolo{- nje lo{ka nje Tehnol.
2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
MWe MWht ka para t MWht para t MWht para t

1. TE Obrenovac A / A1 191 107 1 072,1 524,8 1 220,6


2. TE Obrenovac A / A2 191 90,6 549,6 1 120,0 1 245,6
3. TE Obrenovac A / A1+A2 382 197,6 224 676 247 450 1 791,5 1 845,1 1 670,9 2 040,9 1 621,7 1 644,8 2 446,2
4. TE Obrenovac A / A5, A6 560 12 847 10 959
5. TE Obrenovac A / A1-A6 1502 224 676 12 847 247 450 10 959 7 591,3 7 511,9 6 849,1 7 193,8 8 544,8 8 839,8 8 752,2
6. TE Kolubara A / A1, A2, A4 245 7275 23 275 7 689 19 127
7. TO Vreoci 230 972 294 338 196 869 29 7514
8. TE Kostolac A / A1 90 40,5 35,8 -6,1 -11,4 0 0 309,1
9. TE Kostolac A / A2 191 342,7 527,3 920 727 955,4 856,2 1 019,0
10. TE Kostolac A / A1+A2 281 176 118 200 123 383,2 563,1 913,9 715,6 955,4 856,2 1 328,1
11. TE-TO Novi Sad / A1 108 128 320
12. TE-TO Novi Sad / A2 100 204
13. TE-TO Novi Sad / A1+A2 208 332 320 124 611 7 819 215 688 239 443,4 271,1 538,8 295,1 250,7 135,8 423,1
14. TE-TO Zrenjanin / A1 100 140 310+200* 99 262 26 612 97 035 23 594 26,2 34,3 107,1 111,6 110,7 35,3 50,0
Energana Sremska Mitrovica /
15. 28 40 200 33 236 115 540 31 595 104 185 19,6 8,5 9,9
A1-A3
16. TO Novi Beograd / A1-A3 84 0,7 2,1 0,4
17. 4 373 709,6 896 150 480 431 996 449 455 618 2 645,0 2 715,7 3 231,1 3 123,2 2 958,1 2 680,6 4 257,3
Vr{na snaga Srbije na generatoru
18. 6 812 6 406 6 564 6 448 6 867 6 940 7 305
u MW

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 59


grejanja u Srbiji, u kojoj se koristi mogu}nost za citeta sagoreva te~na goriva (u manjem broju slu-
spregnutu proizvodnju toplotne i elektri~ne energije, ~ajeva) i prirodni gas (u ve}em broju slu~ajeva).
uprkos potencijalu koje one nesumnjivo poseduju. c. Mali je udeo najmanjih jedinica snage manje od
Naime, centralizovano snabdevanje toplotnom ener- 1 MWe (samo 8 jedinica);
gijom ostvareno je u svim ve}im gradovima u Srbi- d. Mali je udeo najve}ih jedinica u broju, ali veliki u
ji, ali bez kogeneracije, osim u nekim slu~ajevima elektri~noj snazi (14 jedinica snage 10 MWe ko-
kada se to snabdevanje vr{i iz industrijskih kotlarni- je, me|utim, predstavljaju 200 MWe elektri~ne
ca. Naro~ito povoljne okolnosti da se ta praksa uve- snage);
de su u slu~aju toplana na prirodni gas [10, 11]. e. Najve}e jedinice, snage 25 MW, koriste ugalj kao
gorivo.
4.4. Industrijska kogeneracija
Struktura kogeneracionih jedinica shodno pri-
Osnovni pokazatelji kogeneracije u industriji meni u pojedinim industrijama prema tabeli 4 je:
Srbije su, shodno tabeli 4, slede}i [12]: a. Industrija {e}era (31 jedinica, 161 MWe, prose~ne
a. Instalisano je 78 jedinica u 37 proizvodnih pogo- starosti 29 godina);
na (na razli~itim lokacijama) ukupne bruto elek- b. Metalski kompleks (15 jedinica, 105 MWe, pro-
tri~ne snage od oko 465 MWe; se~ne starosti 34 godine);
b. Prose~na snaga postrojenja iznosi oko 6 MWe, a c. Hemijska i petrohemijska industrija (16 jedinica,
prose~na starost kapaciteta je oko 30 godina; 107 MWe, prose~ne starosti 20 godina);
c. Prose~na ukupna godi{nja proizvodnja elektri~ne d. Industrija papira (6 jedinica, 77 MWe, prose~ne
energije iznosila je u regularnim uslovima (do starosti 23 godine);
1990. godine) oko 800 GWh; e. Ostale grane (ukupno 10 jedinica, 15 MWe, pro-
d. Udeo industrijske kogeneracije u ukupnoj godi- se~ne starosti 36 godina).
{njoj proizvodnji elektri~ne energije u Srbiji
1989. godine iznosio je u regularnim uslovima Osnovni razlozi za dana{nju slabu primenu ko-
oko 2,5 %; generacije u industriji su te{ka ekonomska situacija
e. Prose~na godi{nja isporuka elektri~ne energije u u ve}ini industrijskih grana, investiciona i kreditna
javnu elektri~nu mre`u iznosila je u regularnim nesposobnost ve}ine privrednih subjekata, obustava
uslovima pribli`no deseti deo ukupno proizvede- proizvodnje i/ili niska proizvodna aktivnost u nekim
ne elektri~ne energije u industriji. industrijama, nepovoljan odnos cena prirodnog gasa
i elektri~ne energije, zastarele energetske tehnologi-
Tabela 4.
je, lo{e stanje postrojenja i, posledi~no, njihova ni-
Osnovni podaci o energanama sa kogeneracijom u ska raspolo`ivost i pouzdanost, niska energetska efi-
industriji Srbije [12] kasnost, kao i nepovoljne tarife za nabavku rezervne
i dopunske energije iz elektroprivrednog sistema, u
Instalisani
Broj kapacitet odnosu na plasman vi{kova elektri~ne energije u
Starost
Grana industrije jedini- isti. Proizvodnja elektri~ne energije u postrojenjima
Elektri~na U~e{}e godina
ca za kogeneraciju prakti~no je prekinuta tokom 90-ih
snaga (MW) (%)
Metalska 15 105 14,77 29 godina pro{log veka zbog izuzetno niske proizvod-
Hemijska i petrohemijska 16 107 23,02 34 ne aktivnosti preduze}a, izuzetno niske i neekonom-
Papirna 6 77 16,56 20 ske cene elektri~ne energije iz javne elektri~ne mre-
Prehrambena `e i relativno visokih cena prirodnog gasa i te~nih
31 161 34,62 23
({e}erane i ostale) goriva. Postrojenja po pravilu nisu bila konzervisa-
Ostale grane 10 15 3,23 36 na, te je njihova funkcionalnost i pouzdanost sada
Ukupno 78 465 100,00 29 nepoznata, ali se mo`e pretpostaviti da, sem kogene-
racionih jedinica u industriji {e}era i papira, ostale
Struktura postrojenja prema gorivu je slede}a: su toliko zapu{tene, da je njihova rehabilitacija neis-
plativa.
a. Pribli`no 1/3 od ukupnog broja jedinica koja ~ini
oko 1/2 elektri~nog kapaciteta (28 jedinica ukup- 4.4. Ku}na kogeneracija
ne snage 215 MWe) koristi ugalj kao gorivo (sa-
mo 8 jedinica, ukupne elektri~ne snage 90 MWe, Ova praksa predstavlja koncept malih, indivi-
sagoreva lignit); dualnih postrojenja za spregnutu proizvodnju toplot-
b. Pribli`no 2/3 jedinica koje predstavljaju drugu ne i elektri~ne energije (naziva se jo{ mikro-koge-
polovinu ukupnog instalisanog elektri~nog kapa- neracija), naj~e{}e na bazi prirodnog gasa kao

60 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


osnovnog energenta. Ona pove}ava efikasnost isko- tiran zapo~eti toplovod od Termoelektrane Nikola
ri{}enja primarne energije, odnosno bolju efikasnost Tesla A do Toplane Novi Beograd, toplota za gre-
potro{nje prirodnog gasa, uz pozitivan ekonomski, janje bila proizvo|ena u prva dva i u {estom bloku
energetski i ekolo{ki efekat i predstavlja budu}nost (107 MWt i 180 MWt, respektivno), u drugoj bi za
distribuirane kogeneracije, ne samo u Srbiji (gde je to bili rekonstruisani i ~etvrti i peti blok (380 MWt),
u ovom trenutku nema) [13]. a u tre}oj fazi i poslednji, tre}i blok (130 MWt).
Ukupna snaga instalisanih kapaciteta za grejanje bi
5. PERSPEKTIVE RAZVOJA sa sada{njih 198 MWt (91 MWt za potrebe Obrenov-
U BLISKOJ BUDU]NOSTI ca) narasla u prvoj fazi na 378 MWt, u drugoj na 738
MWt, a u tre}oj fazi na 868 MWt. Na ovaj na~in,
5.1. Op{ti pregled blokovi Termoelektrane Nikola Tesla A bi imali
maksimalno umanjenje elektri~ne snage na pragu za
Najve}i izgledi za br`i razvoj kogeneracije, u 87 MWe (0,230 MWe/MWt) u prvoj fazi, za 183
bliskoj budu}nosti, postoje u sektorima elektropri- MWe (0,248 MWe/MWt) u drugoj fazi i za 217 MWe
vrede i sistema centralizovanog daljinskog grejanja (0,250 MWe/MWt) u tre}oj fazi. Ovo umanjenje bi
[13]. Razvoj u sektoru industrije je neizvestan, jer je se javljalo samo pri maksimalnom toplotnom opte-
nejasno kako i kojim tempom }e se oporavljati srp- re}enju u toplifikacionom re`imu, a u proseku bi to-
ska industrija, koja je do`ivela potpuni kolaps u pe- kom grejne sezone bilo znatno manje, dok ga van
riodu sankcija UN i bombardovanja NATO. Na sta- nje ne bi ni bilo. Pri tome bi ukupno iskori{}enje
ra kogeneraciona postrojenja, koja su u industriji Sr- energije uglja, sa sada{njih oko 31 % za blokove 1 i
bije postojala oko 1990. godine, verovatno se u ve- 2, odnosno 32 % za blok 3 i 32,5 % za blokove 4-6
}ini slu~ajeva ne mo`e ra~unati, a dolazi u pitanje da u kondenzacionom re`imu rada, bilo znatno pove}a-
li }e uop{te biti oportuna i njihova obnova i rekon- no, na 42,7 % za blokove 1 i 2, odnosno 42,1 % za
strukcija. Nova postrojenja }e se sigurno graditi i blok 3 i na 46,3 % za blokove 4-6 u toplifikacionom
stara obnavljati u svim slu~ajevima gde respektivna re`imu. Na taj na~in bi prose~no iskori{}enje ener-
industrija bude imala potrebe za obimnijim greja- gije iz uglja u Termoelektrani Nikola Tesla A po-
njem i/ili tehnolo{kom parom doti~ne industrije ({e- raslo sa sada{njih 32 % na 44,6 %. Na slici 1 je {e-
}erane, hemijska industrija, metalurgija, itd.) i tu ih matski prikazana struktura pretvaranja primarne
treba usmeravati da se maksimalno koriste pogod- energije iz uglja (100 %) u TENT A, u elektri~nu
nosti kogeneracije i saradnja sa elektroprivredom. energiju (32 % u kondenzacionom, odnosno 27,8 %
Situacija sa ku}nom kogeneracijom je jo{ neiz- pri toplifikacionom re`imu), i u toplotnu energiju
vesnija i njen razvoj }e zavisiti od cena opreme i ras- (16,8 % u toplifikacionom re`imu) uz gubitke ispu-
polo`ivosti goriva, tako da je u ovom trenutku ne- {tene u atmosferu (oko 17 %) i u rashladnu vodu
mogu}e da se prave bilo kakvi konkretni planovi (51,4 % u kondenzacionom i 38,7 % u toplifikacio-
razvoja. Me|utim, kako je oko 78 % stanova u Srbi- nom re`imu rada).
ji bez instalacija centralnog grejanja (greju se indivi-
dualnim ure|ajima na ugalj, drvo, gas ili elektri~nu
energiju), mo`e se o~ekivati da }e predstoje}e {ire- Gubici u atmosferu

nje gasifikacije u Srbiji omogu}iti zna~ajno uvo|e- 32,0 % 27,8 %


nje individualne (mikro) kogeneracije, kada ona jed- Elektri~na energija
nom otpo~ne da se koristi. Energija
100 % 0% 16,8 %
iz uglja Toplotna energija

5.2. Elektroprivredna kogeneracija 51,4 %

Rashladna voda
38,7 %
Kada je u pitanju spregnuta proizvodnja toplot- Kondezacioni re`im
ne i elektri~ne energije u termoelektranama na lignit Toplifikacioni re`im
Elektroprivrede Srbije, ona je, kako je napred izlo-
`eno, ve} primenjena u Obrenovcu i Kostolcu, a na
te~na goriva i gas u Novom Sadu, Zrenjaninu i
Sremskoj Mitrovici (shodno tabeli 3). Od posebnog Slika 1. Korisna energija i gubici energije za radne re`i-
interesa je zavr{etak zapo~etog projekta za snabde- me TENT A u tre}oj fazi
vanje baznom toplotnom energijom Beograda. Rea-
lizacija projekta toplifikacije Beograda iz termoe- Uprkos krajnjem pozitivnom efektu, na smanje-
lektrane Nikola Tesla A planirana je da bude spro- nje ukupne potro{nje primarnog goriva, kada se ko-
vedena u 3 faze. U prvoj fazi bi, po{to bude komple- risti kogeneracija, pomenuti gubitak aktivne snage

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 61


generatora koji u njoj u~estvuju, verovatno je jedan rejonskih toplana na gas, sa ukupnom instalisanom to-
od glavnih razloga da se u elektroprivredi na koge- plotnom snagom od 2 285,5 MWt (dok je ukupna in-
neraciju ne gleda blagonaklono. Materijalna kom- stalisana snaga svih toplana na razli~ita goriva, sa ko-
penzacija tih gubitaka, svakako bi pobolj{ala atmos- jima rukuju Beogradske elektrane 3 396 MWt). Nji-
feru. hov priklju~eni toplotni konzum je 2 760 MWt (a
Po{to se u kombinovanoj (spregnutoj) proiz- ukupni priklju~eni konzum je 3 226 MWt [14].
vodnji smanjuje potro{nja goriva u odnosu na zbir
pojedina~nih potro{nji pri odvojenoj proizvodnji to- Tabela 5.
plotne i elektri~ne energije, smanjuje se i ukupna Toplane na prirodni gas u u`em podru~ju Beogra-
emisija dimnih gasova u atmosferu. Tako|e, umesto da, krajem 2008. godine [14]
velike koli~ine otpadne toplote pri kondenzacionom
radu termoelektrane TENT A (2 650 MWt) i njome Instalisani Instalisana Napon pri-
izazvanog toplotnog optere}enja Save, potreba za kapacitet iz- snaga potro- klju~ka na
vodom za hla|enje u kombinovanom ciklusu je ma- Br. Naziv toplane vora toplote {a~a toplote elektri~nu
MWt MWt mre`u
nja, jer je smanjena koli~ina otpadne toplote (na is- kV
pod 2 000 MWt) na ra~un toplifikacionih oduzima- 1. Novi Beograd 450+330* 1 060 110 i 35
nja. Dodu{e, ovaj povoljni efekat ne mo`e biti u pot- 2. Dunav 360 536 35
punosti iskori{}en, jer se kao kriti~ni sa stanovi{ta 3. Konjarnik 238 343 35
toplotnog optere}enja reke Save javljaju periodi 4. Cerak 250 231 35
maksimuma temperature njene vode i minimuma 5. Miljakovac 116 84 10
protoka, koji se pokazuju leti, van grejne sezone. U 6. Vo`dovac 232 190 10
planu je, da se kogeneracija za potrebe grejanja Be- 7. Banovo Brdo 104 140 10
ograda uvede i u TE Kolubara B (2x350 MWe), ~i- 8. Medakovi} 57 60 10
ja izgradnja je odavno zapo~eta, ali je bila prekinuta 9. Mirijevo 116 84 10
tokom ratova i sankcija devedesetih godina i jo{ ni- 10. Batajnica 23 26 10
je nastavljena. 11. Banovci 9,5 6 10
Ukupno, bez tri
5.3. Potencijal kogeneracije 12. kotla utilizatora u 1 955,5
u sistemima daljinskog grejanja TO Beograd
Sveukupno sa ko-
13. tlovima utilizatori- 2 285,5 2 760
U 56 gradova Srbije postoje sistemi centralizo- ma u TO Beograd
vanog daljinskog grejanja, bazirani na sopstvenim to-
planama, gde svaka od njih ima svoje grejno podru~- * Tri kotla, utilizatora, kapaciteta 110 MWt, svaki.
je, u kojem napaja individualne i kolektivne potro{a-
~e stambenih (82 %) i poslovnih objekata (18 %). In- Te toplane originalno nisu predvi|ene da se ko-
stalisani kapacitet centralizovanog snabdevanja to- riste za simultanu proizvodnju toplotne i elektri~ne
plotom je oko 6 600 MWt, dok je priklju~ena snaga energije u kogeneraciji. Takvo re{enje sa gledi{ta ra-
potro{a~a oko 6 000 MWt. Op{ta je tendencija da cionalnog gazdovanja energijom je neadekvatno, te
poslednjih godina ti grejni sistemi prelaze na kori- postoji interes da se sve one, gde bi se tehni~ko-eko-
{}enje prirodnog gasa kao osnovnog energenta, {to nomskom analizom dokazala opravdanost, pretvore
daje mogu}nost uvo|enja gasnih motora ili gasnih od postrojenja za isklju~ivu proizvodnju toplote, u
turbina u postoje}a i budu}a postrojenja za proiz- kogeneraciona postrojenja za spregnutu proizvodnju
vodnju toplotne energije za grejanje i prakse simul- toplotne i elektri~ne energije, putem naknadne
tane spregnute proizvodnje elektri~ne i toplotne ugradnje gasnoturbinskih elektri~nih generatora i
energije u procesu distribuirane kogeneracije [13]. neophodne rekonstrukcije ili zamene kotlova za pro-
Ova mogu}nost je posebno interesantna za velike izvodnju tople vode za grejanje i tehnolo{ke pare,
gradove (Beograd, Ni{, Kragujevac, Subotica, itd.), ako bi je ta promena uloge nametnula.
gde su pojedina~ne snage izvora za grejanje ve}e, Preliminarni prora~uni pokazuju da se u toplane
~ime se mogu posti}i i ve}e snage izvora elektri~ne koje koriste prirodni gas u Beogradu mo`e ugraditi
energije, a s tim i manja specifi~na investiciona ce- ukupno 350-580 MWe gasno-turbinskih elektri~nih
na po kW snage ugra|enih elektri~nih agregata. Na generatora. Ra~unaju}i sa samo 2 000 sati rada go-
to je stru~noj javnosti za slu~aj Beograda skrenuta di{nje u toplifikacionom re`imu, oni bi mogli obez-
pa`nja jo{ 2003. godine u referatu [10]. Trenutno bediti novih 0,7 do 1,16 TWh elektri~ne energije,
stanje (kraj 2008. godine) prikazano je u tabeli 5, odnosno najmanje 10 % godi{njih potreba grada.
odakle se vidi da na u`em podru~ju grada postoji 11 Ako se posmatraju samo zimski meseci (koji u~e-

62 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


stvuju u ukupnoj potro{nji grada sa oko 65 %), taj na potrebe toplotnog konzuma) od najvi{e 105106-
procenat se penje na 15-21,5 % potreba zimi, kada 126106 m3 prirodnog gasa godi{nje (koncentrisano
bi predmetni kombinovani izvori uglavnom i bili ko- u zimskim mesecima). Pri tome ne treba posebno
ri{}eni. Treba jo{ napomenuti da bi se ta koli~ina no- nagla{avati da ovako zna~ajan proizvodni kapacitet
voproizvedene elektri~ne energije imala u centru treba da ima poseban tretman i sa stanovi{ta zamene
potro{nje, bez kori{}enja prenosne mre`e (a time i kapaciteta postoje}ih termoelektrana u elektroener-
bez novih investicija u prenos i bez dodatnih preno- getskom sistemu Srbije za vreme njihove skora{nje
snih gubitaka). Jedino bi bilo neophodno poja~ati revitalizacije. Na taj na~in bi se samo u Beogradu
spojne veze novih gasno-turbinskih generatora sa mogla ostvariti zna~ajna proizvodnja elektri~ne
mre`om na relativno malim rastojanjima (1-5 km) do energije uz neznatno pove}anje potro{nje gasa i time
napojnih transformatorskih stanica 110/35 kV/kV (ili ostvariti velika ukupna u{teda u potro{nji elektri~ne
110/10 kV/kV). energije iz sistema. Ra~unaju}i da ovakva mogu}-
U tabeli 5 dat je pregled sada{njih toplotnih kapa- nost postoji u jo{ nekim gradovima u kojima se ko-
citeta toplana na prirodni gas u u`em gradskom pod- risti gas (Subotica, Pan~evo, i drugi), ukupni pozi-
ru~ju Beograda, u kojem su tako|e dati naponski ni- tivni efekti ugradnje gasnih turbina u postoje}e to-
voi vodova kojima su te toplane spregnute na elektri~- plane na gas radi uvo|enja kogeneracije toplotne i
nu distributivnu mre`u [14]. Pregledom tabele 5 mo- elektri~ne energije bi uve}ali navedene efekte proce-
`e se uo~iti da su, pored TO Novi Beograd (450 MWt njene za Beograd. Na primer, samo u Subotici bi
+ 330 MWt u kotlovima utilizatorima izlaznih vrelih mogle biti instalisane 2-3 gasne turbine ukupne sna-
gasova iz gasnih turbina), najve}e instalisane toplot- ge oko 60 MWe, koje bi proizvodile oko 180 GWh
ne snage u TO Dunav (360 MWt), TO Konjarnik elektri~ne energije godi{nje uz dodatni utro{ak gasa
(238 MWt), TO Vo`dovac (232 MWt) i TO Cerak od najvi{e 36 miliona m3.
(250 MWt) koje su ina~e spregnute sa elektri~nom
mre`om preko dvostrukih 35 kV kablova ukupne 5.4. Potencijal kogeneracije u industriji Srbije
prenosne mo}i oko 30 MVA svaki.
Prema preliminarnim prora~unima, specifi~na [to se ti~e potencijalnih kapaciteta kogeneraci-
potro{nja toplotne energije u ovim novim proizvod- je u industriji uz uvo|enje prirodnog gasa, pored ob-
nim kapacitetima elektri~ne energije mogla bi biti sa- nove postoje}ih postrojenja energana reda 400 MW,
mo 5 000-6 000 kJ/kWh, {to bi, ra~unaju}i sa donjom mogu}e je ra~unati i na novu kogeneraciju koja bi
toplotnom mo}i prirodnog gasa od 33 338 kJ/m3, da- mogla da se ostvari dogradnjom gasnih motora ili
valo specifi~nu proizvodnju od 5,55-6,66 kWh/m3 gasnih turbina uz postoje}e ili nove zamenske kotlo-
(zavisno od lokacije), odnosno zahtevalo da se obez- ve (s obzirom na godine starosti), ~iji je broj oko
bede dodatne koli~ine prirodnog gasa za proizvod- 1 800, uz kapacitete prema tabeli 6 [12]. Posebno,
nju 300 GWh/godi{nje elektri~ne energije (u odnosu mogu}nosti kogeneracije postoje u Naftnoj industri-

Tabela 6.
Broj kotlova po starosti i kapacitetima u industriji Srbije [12]

Parni kotlovi (1)


Godine starosti
1-5 6-20 21-30 >30
0-3 38 40,0 % 76 37,4 % 105 19,3 % 160 38,4 %
Snage MW
3-6 32 33,3 % 76 37,4 % 140 25,8 % 96 23,2 %
6-12 6 6,7 % 44 21,7 % 150 27,5 % 71 16,9 %
>12 20 20,0 % 8 3,5 % 149 27,4 % 89 21,5 %
Ukupno 1 260 96 204 544 416
Vrelovodni kotlovi (2)
Godine starosti
1-5 6-20 21-30 >30
0-3 27 100 % 76 57,1 % 127 48,8 % 57 47,4 %
Snage MW
3-6 - - 44 33,4 % 82 31,7 % 50 42,1 %
6-12 - - - - 32 12,2 % 13 10,5 %
>12 - - 13 9,5 % 19 7,3 % - -
Ukupno 540 27 133 - 260 - 120
(1)+(2): 1 800 123 6,8 % 337 18,7 % 804 44,7 % 536 29,8 %

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 63


ji Srbije, koje se mogu realizovati putem kori{}enja sistem omogu}i}e postoje}a i planirana transportna i
malih gasnih le`i{ta, racionalnije sopstvene potro- distributivna mre`a, kojom }e se gas dovesti u oko
{nje i eliminisanja tehni~kih gubitaka u proizvodnji 70 % op{tina u Vojvodini i 44% op{tina na podru~-
(sagorevanje na baklji). Time bi se ne samo postigla ju centralne Srbije. Realizacija tog plana }e imati
proizvodnja elektri~ne energije neophodne za rad veliki zna~aj i za razvoj elektroprivrede, jer }e se
postrojenja (godi{nje NIS iz sistema EPS-EMS-a uvo|enjem gasa smanjiti potro{nja elektri~ne ener-
preuzima oko 43 GWh za te potrebe i potrebe tran- gije za toplotne potrebe u doma}instvima, a s tim }e
sporta fluida), ve} oslobodile i zna~ajne koli~ine pri- se smanjiti i vr{no optere}enje elektroenergetskog
rodnog gasa za tr`i{te, koje se sada tro{e za sopstve- sistema za 600-750 MWe [16]. Svetski trend je da se
ne potrebe NIS-a. Prema preliminarnim procenama, pove}ana potro{nja prirodnog gasa u doma}instvi-
NIS bi mogao da izgradi kapacitete sa kogeneraci- ma kombinuje sa mikro-kogeneracijom, preko indi-
jom snage oko 20 MWe i ukupnom godi{njom pro- vidualnih kotlarnica, u kojima se u tu svrhu kao od-
izvodnjom od oko 90 GWh elektri~ne i plasman od govaraju}a postrojenja mogu koristiti gasni motori,
oko 60 GWh toplotne energije [13]. mikroturbine, ili gorivne }elije. Njihova primena i u
Srbiji je stvar budu}nosti.
5.5. Potencijal ku}ne kogeneracije
5.6. Ukupni potencijal kogeneracije u Srbiji
Opcija pove}anog udela prirodnog gasa u zado-
voljenju energetskih potreba je strate{ko opredelje- Iz prethodnog pregleda evidentno je postojanje
nje razvoja energetike Srbije [15]. Program priklju- zna~ajnog potencijala kogeneracije toplotne i elek-
~ivanja novih 500 000 doma}instava na gasovodni tri~ne energije u Srbiji, za koji postoje tehni~ke mo-
Tabela 7.
Potencijalni kapaciteti kogeneracije u Srbiji

Raspolo`iva snaga, Potencijalna snaga, Ukupna snaga


Kategorija kapaciteta
MWe MWe MWe
Postoje}i kapaciteti EPS-a
na te~na goriva i gas 355 900 1 255
na lignit 520 300 820
ukupno 875 1 200 2 075
Potencijalni novi kapaciteti EPS-a
na prirodni gas 0 1 000 1 000
na lignit 0 300 300
ukupno 0 1 300 1 300
Postoje}i kapaciteti u SDG*
na te~na i gasovita goriva 105 0 105
na ~vrsta goriva 0 28 28
ukupno 105 28 133
Potencijalni kapaciteti u SDG*
na te~na i gasovita goriva 0 500 500
na ~vrsta goriva 0 200 200
na biomasu 0 70 70
ukupno 0 770 770
Potencijalni kapaciteti industrije
postoje}i kapaciteti 465 0 465
novi kapaciteti 0 0 0
ukupno 465 0 465
Potencijalni kapaciteti kogeneracije
u sektoru {iroke potro{nje
Sektor doma}instva 0 300 300
Javni i komercijalni sektor 0 150 150
Ukupno 0 450 450
Ukupno 1 455 3 748 5 193

* SDG centralizovani sistem daljinskog grejanja

64 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


gu}nosti da se u relativno velikoj meri iskoristi i ti- 6. ZAKLJU^AK
me pove}a dana{nje u~e{}e kogeneracije (manje od
1 %) bar za red veli~ine. Sa stanovi{ta njenog statu- Polaze}i od ~injenica da je, s jedne strane, u~e-
sa u okviru usvojenih strate{kih dokumenata Srbije, {}e kogeneracije u sada{njoj ukupnoj proizvodnji
prvenstveno u okviru Strategije razvoja energetike elektri~ne energije u Srbiji prakti~no zanemarljivo
Srbije do 2015. godine [15] i Programa njenog (ispod 1 %), a da se, s druge strane, njome posti`e
ostvarivanja do 2012. godine [16], o~igledno je da velika u{teda primarne energije, Zakonom o energe-
su visoko ocenjeni, kako njena uloga u pove}anju tici Srbije je ona posebno stimulisana svrstavanjem
efikasnosti kori{}enja primarne energije uz odgova- ovakvih izvora u kategoriju povla{}enih proizvo|a~a
elektri~ne energije (pod uslovom da postignu odgo-
raju}i doprinos smanjenju negativnog uticaja na `i-
varaju}u energetsku efikasnost). Ra~unaju}i na
votnu sredinu, tako i potencijalne mogu}nosti da se ukupni instalisani kapacitet potro{a~a toplotne ener-
ona prakti~no primeni u oblastima elektroprivrede, gije u Srbiji, mogu}i tehni~ki potencijal kogeneraci-
daljinskog grejanja, industrije i {iroke potro{nje i ti- je je ve}i od 10 % od ukupne proizvodnje elektri~ne
me znatno pove}a njeno procentualno u~e{}e u energije u Srbiji, tj. za red veli~ine ve}i od sada{njeg
ukupnoj proizvodnji elektri~ne energije u Srbiji. Pri u~e{}a. Ekonomska opravdanost kogeneracije u sa-
tome, va`nu ulogu ima i ~injenica da je kogeneraci- da{njem stanju dispariteta cena elektri~ne energije i
ja od posebnog zna~aja za sigurnost snabdevanja lo- gasa i nesprovo|enja zakonske odredbe o povla{}e-
kalnih potro{a~a energijom i usporenja rasta uvozne nim proizvo|a~ima elektri~ne energije ne pru`a mo-
energetske zavisnosti. gu}nost da se sav taj potencijal iskoristi. Me|utim,
Podrazumeva se da za sve instalisane kapacite- sa o~ekivanim rastom cena svih vrsta energije i po-
te kogeneracije treba da bude obezbe|en adekvatni trebom smanjenja emisija gasova sa efektom stakle-
toplotni konzum, kako njihova ekonomska opravda- ne ba{te, kao i sa razvojem distribuirane proizvodnje
nost ne bi bila dovedena u pitanje, nezavisno od sve energije i pojavom nezavisnih proizvo|a~a elektri~ne
povoljnijih uslova kako rastu cene goriva i elektri~- energije, mogu}e je da se taj potencijal iskoristi do
ne energije. Adekvatnost primene kogeneracije pr- nivoa od 10 % u~e{}a u ukupnoj proizvodnji elektri~-
venstveno se vidi u velikim termoelektranama na ne energije do 2015. godine [15, 16].
Postoje}a potreba za realnim utvr|ivanjem nje-
ugalj, ili prirodni gas, lociranim u blizini velikih gra-
nog teorijskog, tehni~kog (ostvarljivog) i ekonomski
dova i u okviru industrija kojima je neophodna teh- opravdanog potencijala je pokazala da se mogu o~e-
nolo{ka para, kao i velikih javnih i komercijalnih kivati u{tede reda 15-20 % u zavisnosti od vrste, od-
kompleksa, koji iskazuju zna~ajne potrebe za toplot- nosno od trajanja toplotnog konzuma. Ovako zna~aj-
nom energijom (tr`ni, {kolski, zdravstveni, turisti~- na u{teda mo`e biti dobra osnova za dugoro~no pla-
ko-rekreativni kompleksi i drugi javni objekti). Ra- niranje razvoja kogeneracije u Srbiji, vode}i ra~una,
~unaju}i sa mogu}im trajanjem anga`ovanja pojedi- kako o njenim pozitivnim ekonomskim i ekolo{kim
nih kategorija instalisanih kapaciteta kogeneracije iz efektima, tako i o smanjenju uvozne energetske zavi-
tabele 7, saglasno pripadaju}em toplotnom konzu- snosti. To se ne odnosi samo na sektor elektroprivre-
mu, proizilazi da bi proizvodnja elektri~ne energije de i komunalne energetike, ve} i na sektor industrije,
iz kogeneracije mogla teorijski da dostigne oko gde je opravdana gradnja industrijskih energana,
15 TWh/godi{nje. kao i na sektore uslu`nih delatnosti i {iroke potro{nje
S obzirom da nije realno o~ekivati da sav taj po- u vidu mikro-kogeneracije na gas u slu~aju pojedi-
tencijal kogeneracije bude aktiviran, bilo zbog toga na~nih doma}instava. Mogu}i ekonomski opravdani
{to ne}e biti dovoljno finansijskih resursa da se svi efekti kogeneracije su bar 10 %, a sa o~ekivanim ra-
mogu}i kapaciteti izgrade, bilo {to neki kapaciteti stom cena goriva i jo{ ve}i. Pri tome, treba ra~unati
ne}e biti ekonomski opravdani zbog nepostojanja na o~ekivanu obavezu primene Direktive EU o koge-
neraciji, kao i na Zakonom o energetici Republike
adekvatnog toplotnog konzuma za visoko-efikasnu
Srbije utvr|enog statusa povla{}enog proizvo|a~a
kogeneraciju, taj teorijski potencijal mo`e biti pre- elektri~ne energije kogeneraciji pri kojoj se posti`e
polovljen. Pa ipak, i tada se mo`e smatrati realnim ukupni stepen iskori{}enja goriva iznad propisane
cilj da udeo kogeneracije, koji }e Evropska Unija da donje granice. Treba napomenuti da je kogeneracija
dostigne 2010. godine (18% od ukupne proizvodnje jedan od najefikasnijih na~ina da se smanje emisije
elektri~ne energije) u Srbiji bude dostignut sa uobi- gasova sa efektom staklene ba{te, imaju}i u vidu
~ajenim zaka{njenjem od 15 do 20 godina. Na to na- obaveze koje proisti~u iz ratifikacije Kjoto protokola
vodi i mogu}a struktura potencijalnih kogeneracio- i kasnijeg prelaska Srbije iz sada{ljeg statusa non-
nih izvora elektri~ne i toplotne energije u Srbiji, annex 1 zemlje u status zemlje obveznice da prime-
utvr|ene u tabeli 7. ni odredbe novog Kjoto protokola.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 65


7. LITERATURA [10] M. ]alovi} i M. Mesarovi}, Kogeneracija: Spregnuta
proizvodnja toplotne i elektri~ne energije velika {an-
[1] *** A Guide to Cogeneration, Publikacija Evrop- sa Beograda, Zbornik radova sa 26-og Savetovanja
ske asocijacije za promociju kogeneracije, EDUCO JUKO CIGRE, Banja Vru}ica, 26-30. 5. 2003. godine.
GEN, Bruxelles, March 2001. [11] D. Vukoti} i N. Krsti}, Mogu}nosti primene distri-
[2] *** Zakon o energiji Republike Srbije, Slu`beni buirane proizvodnje na konzumnom podru~ju
glasnik RS, br. 84 od 24. 7. 2004. EDB, Zbornik radova 25 Savetovanja JUKO CI-
[3] *** Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta br. RED, Herceg-Novi, 16-20. 9. 2001. godine.
2004/8/ES od 11. 2. 2004. godine, Bruxelles, Belgi- [12] N. Pavlovi}, Industrijska kogeneracija u svetlu Di-
um, 2004. rektive EU Mogu}nosti i ograni~enja primene u
[4] *** Cogeneration, ^lanak UNEP-a u publikaciji Srbiji i vi{egodi{nji program za podr{ku primene
Energy Technology Fact Sheet iz januara 2001. kogeneracije, Saop{tenje izlo`eno na Konferenciji
www.uneptie.org/energy. Energetska efikasnost u industriji, Donji Milano-
[5] *** European Combined Heat and Power: A Tec- vac, septembar 2005. godine.
hnical Analysis of Possible Definition of the Concept [13] M. Mesarovi} i M. ]alovi}, Potencijal kogeneraci-
of Quality CHP SG Quality CHP, Publikacija je toplotne i elektri~ne energije u Srbiji, Zbornik
EUROELECTRIC, Ref. 2002-112-004, jun 2002. radova Savetovanja Elektrane 2008, Vrnja~ka Ba-
[6] A. Held and M. Ragwitz, Identification of Admini- nja, 29-31. 10. 2008.
strative and Grid Barriers to the Promotion of [14] *** Podaci Beogradskih elektrana od 10. 10.
Electricity from Renewable Energy Sources (RES- 2008. godine.
E], Report, Fraunhofer Institut for DG TREN, [15] *** Strategija razvoja energetike Republike Srbije
Karlsruhe, Germany, June 2007. do 2015. godine, Termotehnika, Godina XXXI, br.
[7] Alberto Ortiz de Elgea Olasolo, National Report on 1-2, 2005, str. 3-70.
State of SSCHP Policy and Sector Situation, Basque [16] *** Program ostvarivanja strategije razvoja ener-
Energy Board (EVE], Bilbao, Spain, May 2004. getike Republike Srbije 2007-2012. godine, Slu-
[8] A. Mazer, Electric Power Planning for Regulated `beni glasnik Republike Srbije, br. 17/07.
and Deregulated Markets, Wiley-Interscience, [17] *** Potencijal kogeneracije toplotne i elektri~ne
New York, NY, USA, 2007. energije u Srbiji, studija ura|ena u Energoprojektu
[9] *** Godi{nji izve{taji Elektroprivrede i Elektro- (NIRC) za Ministarstvo nauke i tehnolo{kog razvo-
mre`e Srbije 2001-2008. ja Republike Srbije, 2007. godine.

ZAHVALNOST:

Autori zahvaljuju Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja na finansijskoj podr{ci za izradu Studije energetskog
potencijala kogeneracije u Srbiji, na osnovu koje je napisan ovaj rad.

Rad je primljen u uredni{tvo 02. 04. 2009. godine

Miodrag Mesarovi} je diplomirao na Elektrotehni~kom fakultetu i doktorirao na Ma{inskom


fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlen je u Energoprojektu, gde je pro{ao razvojni put od
projektanta do pomo}nika direktora i predsednika stru~nog saveta. Redovni je ~lan Akademije
in`enjerskih nauka Srbije, Generalni sekretar komiteta Srbije u Svetskom savetu za energiju, ~lan
komiteta C1 CIGRE, ~lan Nau~nog odbora Dru{tva termi~ara Srbije i drugih stru~nih organizacija.
U okviru Nacionalnog programa energetske efikasnosti u Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja
vodi program energetske efikasnosti u doma}instvima. Dr`ao je poslediplomsku nastavu na
fakultetima u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Skoplju. Rukovodio je brojnim projektima, studijama i strate{kim
dokumentima razvoja energetike. Publikovao je oko 200 stru~nih i nau~nih radova u zemlji i inostranstvu.
Milan S. ]alovi} je penzionisani profesor Elektrotehni~kog fakulteta Univerziteta u Be-
ogradu, gde je u periodu od 1980-1998. godine predavao predmete iz oblasti analize, plani-
ranja, eksploatacije, upravljanja i regulacije elektroenergetskih sistema, na diplomskim i
postdiplomskim studijama. Pre toga je u perodu od 1958-1980. godine radio u Elektroprivre-
di Srbije.
Jedini je, ili prvi, autor knjiga Osnovi analize elektroenergetskih mre`a i sistema
(2004), Planiranje elektroenergetskih sistema (2000), Eksploatacija elektroenergetskih
sistema (I izdanje: 1999, II izdanje: 2005) i Regulacija elektroenergetskih sistema (u dva toma, 1997).

66 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Vladica Mijailovi}

Koncepti odr`avanja
visokonaponske opreme
i inostrana praksa

Pregledni rad
UDK: 621.31

Rezime:
U radu je dat op{ti pregled koncepcija odr`avanja visokonaponske opreme, koje se, generalno, mo`e
podeliti na korektivno i preventivno. Preventivno odr`avanje se, dalje, deli na odr`avanje u fiksnim vremen-
skim intervalima i odr`avanje na osnovu stanja. Izvedeni vid preventivnog odr`avanja je tzv. RCM-kon-
cept, koji predstavlja kombinaciju dva predhodno navedena na~ina preventivnog odr`avanja. Tako|e, izlo-
`eni su koncepti odr`avanja koji se primenjuju u velikim elektroprivrednim kompanijama u svetu.
Klju~ne re~i: odr`avanje, korektivno, preventivno, stanje, inostrana praksa

Abstract:

HV EQUIPMENT MAINTENANCE CONCEPTS AND INTERNATIONAL PRACTICE

The paper gives a general overview of HV-equipment maintenance concepts, which can be divided on
corrective and preventive maintenance. Preventive maintenance can be classified on time-based maintenan-
ce and condition-based maintenance. Derived form of preventive maintenance is RCM-concept, as a
combination of the two above mentioned preventive maintenance concepts. Also, an overview of maintenan-
ce concepts applied in great world electric power companies is given.
Key words: maintenance, corective, preventive, condition, international practice

1. OP[TE [18] b) povratka u ispravno, radno, stanje nakon ispada iz


pogona zbog kvarova.
Ako se izuzme investiranje u izgradnju novih Ne postoji koncept, metoda ili ure|aj ~ijom pri-
objekata, drugu stavku po veli~ini u poslovanju sva- menom se u potpunosti mogu predvideti, detektova-
ke elektroprivredne kompanije, posle tro{kova za ti ili otkloniti poreme}aji, degradacioni procesi i
uslovi koji mogu dovesti do delimi~nog ili potpunog
plate zaposlenih, predstavljaju tro{kovi odr`avanja
naru{avanja predvi|ene funkcije elektroenergetskog
elektroenergetskih postrojenja i vodova.
objekta ( postrojenja ili voda). Me|utim, adekvat-
Prema IEC definiciji, pod odr`avanjem se pod- nim odr`avanjem svi napred pomenuti uticaji se mo-
razumeva skup svih tehni~kih i administrativnih gu svesti na najmanju mogu}u meru, za zadate uslo-
mera koje se preduzimaju radi: ve eksploatacije.
a) obezbe|enja da elementi i objekti dugoro~no oba- Generalno posmatrano, odr`avanje se mo`e po-
vljaju predvi|enu funkciju i deliti na korektivno, preventivno odr`avanje u fik-

Dr Vladica Mijailovi}, vanr. prof. Tehni~ki fakultet, 32 000 ^a~ak, Svetog Save 65

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 67


snim vremenskim intervalima i preventivno odr`a- ekonomska procena efekata bilo kog programa odr-
vanje na osnovu stanja. Izvedeni koncept preven- `avanja se mo`e obaviti samo statisti~ki. Tek kada
tivnog odr`avanja je tzv. RCM-koncept (Reliability do|e do ispada zbog kvara, prora~unom nastalih tro-
Centered Maintenance) (ne postoji adekvatan pre- {kova i {teta mo`e se proceniti valjanost programa
vod u na{em jeziku). Ovaj koncept predstavlja kom- preventivnog odr`avanja.
binaciju dva predhodno navedena koncepta preven-
tivnog odr`avanja. 2.3 Preventivno odr`avanje na osnovu stanja

2. KONCEPCIJE ODR@AVANJA [71


10] Stanje predstavlja kvalitativnu procenu sposob-
nosti elementa da obavlja predvi|enu funkciju. Odr-
2.1 Korektivno odr`avanje `avanjem na osnovu stanja defini{e se veza uz-
roksimptomefekat(posledica), radi utvr|ivanja
Korektivno odr`avanje se sprovodi nakon na- da li postoji potreba za odre|enim korektivnim ak-
stanka funkcionalnih kvarova, kada element vi{e ne tivnostima.
mo`e da obavlja predvi|enu funkciju. Sastoji se od Za svaki element su ustanovljeni parametri ~ije
delimi~ne ili potpune zamene posmatranog elemen- vrednosti odre|uju njegovo stanje. Ako se vrednost
ta ili njegove popravke. Stepen (obim) preduzetih svakog od tih parametara nalazi unutar definisanog
aktivnosti prvenstveno zavisi od toga da li je oprema opsega (referentne vrednosti) element se smatra is-
u prethodnom periodu eksploatacije bila obuhva}e- pravnim. Upore|enjem izmerenih vrednosti pojedi-
na preventivnim odr`avanjem ili ne i, ako jeste, da li nih parametara sa referentnim vrednostima (dijag-
je odr`avanje bilo adekvatno. nostikovanje) utvr|uje se da li je element ispravan
Trajanje otklanjanja kvara zavisi od stepena ili ne i o kojoj vrsti kvara (poreme}aja) se radi. Odr-
o{te}enja, obu~enosti ljudstva i raspolo`ivosti rezer- `avanje na osnovu stanja je veoma efikasno, i teh-
vne opreme. Da li }e tokom otklanjanja kvara do}i i ni~ki i ekonomski. Tako|e, maksimalno se elimini{e
do prekida napajanja potro{a~a zavisi od konfigura- uticaj ljudskog faktora kada je u pitanju procena vr-
cije postrojenja, redundantnosti elemenata i mogu}- ste i ozbiljnosti nastalog poreme}aja i kvalitet oba-
nosti napajanja iz drugog pravca. vljenih poslova radi njegovog otklanjanja.
Ukoliko oprema uop{te nije bila odr`avana, Primera radi, razmotrimo primenu metode ana-
kvarovi su naj~e{}e nepopravljivi, odnosno otkla- lize rastvorenih gasova kao osnovnog i najva`nijeg
njaju se ugradnjom nove opreme. dela programa odr`avanja na osnovu stanja. Na os-
novu intenzivnih laboratorijskih analiza i eksploata-
2.2 Preventivno odr`avanje cionih podataka prikupljenih od velikog broja kori-
u fiksnim vremenskim intervalima snika, utvr|eno je da u kotlu transformatora nedvo-
smisleno postoji pra`njenje ukoliko je koncentracija
Ovo je najstariji i najzastupljeni koncept odr`a- acetilena u ulju ve}a od odre|ene grani~ne vredno-
vanja opreme. Sprovodi se u fiksnim intervalima, sti ili ako se koncentracija acetilena pove}ava brzi-
koji se odnose na prethodno provedeno vreme u eks- nom ve}om od dozvoljene. Na osnovu toga se mo`e
ploataciji (na primer, energetski transformatori), predvideti kada }e do}i do kvara u transformatoru,
radne ~asove ili radne cikluse opreme (prekida~i, re- tako da se mo`e planirati isklju~enje transformatora
gulatori napona). Planovi i procedure odr`avanja se iz pogona i otklanjanje poreme}aja pre nego {to se
zasnivaju na preporukama proizvo|a~a opreme, isti pokvari.
standardima, propisima i iskustvu korisnika opreme. Vrednosti svih va`nih parametara se mogu pra-
Ovakav na~in odr`avanja obi~no obezbe|uje titi stalno (kontinualni monitoring) ili povremeno.
zahtevani nivo raspolo`ivosti elementa s obzirom na Koji na~in }e biti primenjen zavisi od pona{anja ele-
njegovu namenu, ali na neekonomi~an i tehni~ki menta u prethodnom periodu eksploatacije, starosti
prevazi|en na~in. Odr`avanje elemenata iste name- elementa i njegove va`nosti. U anglo-ameri~koj lite-
ne i istih karakteristika nema iste efekte, ako se raturi povremeno merenje va`nih parametara se na-
sprovodi u jednakim vremenskim intervalima, uko- ziva prediktivno ili prognozno odr`avanje (Predicti-
liko ovi elementi rade sa razli~itim optere}enjima, u ve Maintenance), dok se samo kontinualni nadzor i
razli~itim ambijentalnim uslovima i ako nisu iste potrebne aktivnosti nazivaju odr`avanje na osnovu
starosti. stanja (Condition Based Maintenance). Kontinualni
Su{tinski problemi pri pravljenju programa pre- nadzor omogu}ava precizno pra}enje vrednosti i
ventivnog odr`avanja su finansijske prirode. S jedne trenda promene pojedinih ili, re|e, svih parametara i
strane, mo`e se postaviti pitanje za{to odr`avati ne- isklju~enje elementa kada neki od parametara pre-
{to {to se u pro{losti nije kvarilo? S druge strane, ma{i pode{enu vrednost.

68 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Klju~na razlika izme|u odr`avanja u fiksnim
vremenskim intervalima i odr`avanja na osnovu sta- godi{nji
godinji
trokovi
tro{kovi
nja je da se, u zavisnosti od rezultata sprovedenih is- ukupni
ukupni
pitivanja, u potpunosti mogu eliminisati ili odlo`iti tro{kovi
trokovi
pojedine ili sve aktivnosti koje bi bile sprovedene u
sklopu odr`avanja u fiksnim vremenskim intervali- tro{kovi
trokovi
otklanjanja
otklanjanja kv
ma. Tako|e, zna~ajno se smanjuju i tro{kovi odr`a- kvara
vanja. Velike elektroprivredne kompanije saop{tava- tro{kovi
trokovi
ju da su uvo|enjem koncepta odr`avanja na osnovu preventivnog
preventivno
odr`avanja
odr avanja
stanja redukovale tro{kove odr`avanja za oko 30 % interval preventivnog odr`avanja
interval preventivnog odr avanja
u odnosu na tro{kove odr`avanja u fiksnim vremen-
skim intervalima. Na primer, neka je planom odr`a-
vanja u fiksnim vremenskim intervalima obuhva}e- Slika 1 Zavisnost pogonskih tro{kova od du`ine
no 100 elemenata iste vrste i namene. Bez obzira da intervala preventivnog odr`avanja
li je potrebno ili ne, na ovim elementima }e biti oba-
vljene planirane aktivnosti, {to }e zahtevati veliki }avaju brza i relativno jeftina ispitivanja, neka ~ak i
broj radnih sati za anaga`ovane radnike, dugo vreme bez isklju~ivanja ispitivane opreme iz pogona.
isklju~enja i materijalne tro{kove. Me|utim, ako se Osnovne pretpostavke za realizaciju efikasnog
sistema odr`avanja su poznavanje opreme ugra|ene
odr`avanje ovih 100 elemenata sprovede na osnovu
u sistem i precizna pogonska statistika o kvarovima
stanja, bi}e potrebno da se na svim elementima izvr-
koji su se dogodili i merama koje su preduzete u
{i samo provera bitnih parametara, dok }e se inter-
sklopu preventivnog odr`avanja i u sklopu korektiv-
vencije sprovesti samo na onim elementima na koji- nog odr`avanja. Tako|e, veoma je va`no raspolaga-
ma to bude potrebno, zavisno od rezultata obavlje- ti podacima o ispitivanjima i merenjima koja su iz-
nih provera. Ovakav na~in odr`avanja, o~ito, traje vr{ena. Nedostatak podataka bilo koje vrste pred-
znatno kra}e, zahteva anga`ovanje manjeg broja stavlja ozbiljnu te{ko}u. Naime, procena stanja ele-
radnika i manje ko{ta. Tako|e, znatno se produ`ava menta se zasniva i na utvr|ivanju apsolutnih vredno-
vreme izme|u provera. Na slici 1 prikazana je kva- sti bitnih parametara i na upore|enju sa podacima iz
litativna zavisnost godi{njih tro{kova otklanjanja prethodnih merenja. Na osnovu apsolutnih vrednosti
kvarova i tro{kova odr`avanja od du`ine intervala pojedinih parametara se mo`e proceniti trenutno sta-
izme|u dva preventivna odr`avanja. Sa ove slike se nje elementa, a upore|enjem se utvr|uje da li je u
mogu izvu}i veoma va`ni zaklju~ci: periodu izme|u dva merenja do{lo, eventualno, do
tro{kovi otklanjanja kvarova (popravka i/ili zame- nedozvoljenog slabljenja pojedinih karakteristika.
na) rastu s vremenom zbog starenja, raznih degra- Za upore|enje se mogu upotrebiti podaci koji su pri-
dacionih procesa i nedovoljnog ili nekorektnog kupljeni za elemente iste namene, koji imaju sli~ne
odr`avanja, karakteristike i rade u sli~nim eksploatacionim uslo-
visina tro{kova preventivnog odr`avanja je obrnu- vima. Nabavka ovih podataka je veoma skupa.
to proporcionalna du`ini perioda izme|u dva pre- Izrada plana preventivnog odr`avanja je veoma
ventivna odr`avanja, slo`en proces. Primera radi, dva elementa iste name-
za date pokazatelje pouzdanosti opreme u postro- ne, identi~nih karakteristika i pogonske starosti se
jenju mogu}e je izra~unati najpovoljniju du`inu ne moraju odr`avati istovremeno jer rade sa razli~i-
perioda odr`avanja (vrednost za koju se imaju naj- tim optere}enjem i u razli~itim ambijentalnim uslo-
ni`i eksploatacioni tro{kovi). Za iste pokazatelje vima.
poudanosti, interval izme|u dva preventivna odr- Kada su u pitanju elementi postrojenja, najve}a
`avanja }e biti du`i ako elektroprivredno preduze- pa`nja se posve}uje odr`avanju energetskih tran-
}e obuhvati samo {tete koje ono trpi zbog neispo- sformatora, zbog njihove cene, brojnosti i va`nosti.
ru~ene elektri~ne energije i iznenadno ispale sna- Va`no je ista}i da se, od svih merenja i ispitiva-
ge, odnosno bi}e kra}i ako se u obzir uzmu i {tete nja koja se sprovode u cilju utvr|ivanja stanja ele-
koje trpe potro{a~i zbog prekida u napajanju elek- menta, 80 % odnosi na proveru stanja izolacije.
tri~nom energijom. Odr`avanje prekida~a je tipi~an primer va`nosti
Iskustva brojnih korisnika pokazuju da se pri- pogonske statistike. Imaju}i u vidu da prekida~i to-
menom dobro osmi{ljenog koncepta odr`avanja na kom ~itavog veka eksploatacije rade nekoliko se-
osnovu stanja mogu posti}i veoma dobri rezultati, u kundi ili minuta, i njihov broj, odr`avanje svih pre-
ekonomskom i tehni~kom pogledu. Postoji ~itav niz kida~a je apsolutno neekonomi~no. Na osnovu po-
komercijalno dostupnih mernih ure|aja koji omogu- dataka o pona{anju u pro{losti, primenom probabili-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 69


sti~kih modela, procenjuje se stanje i verovatno}a Koji su uzroci svakog od funkcionalnih kvarova?
kvara svakog od prekida~a i odre|uju oni na kojima [ta se de{ava kada se dogodi neki od kvarova?
}e biti izvr{ena odgovaraju}a ispitivanja. U zavisno- Koje su posledice svakog od kvarova pojedina~-
sti od dobijenih rezultata sprovedenih analiza i even- no?
tualnih ispravki primenjenog modela, u slede}em ci- [ta uraditi da se pojedini kvarovi predvide ili spre-
klusu odr`avanja bi}e izvr{ena ipitivanja nove gru- ~e (koje mere preduzeti i kada)?
pe prekida~a i/ili dopunska ispitivanja na prekida~i- [ta uraditi ako nije mogu}e ustanoviti povoljne
ma iz prve grupe, za koje je utvr|eno da nisu u do- (prihvatljive) preventivne mere?
brom stanju. Kada je u pitanju odr`avanje visokonaponske
Preterano odr`avanje opreme mo`e da dovede (VN) opreme po RCM-konceptu, sprovode ga ve}e
do znatno intenzivnijeg starenja nego {to bi starila elektroprivredne kompanije koje raspola`u preci-
da uop{te nije odr`avana. Primer za ovo je odr`ava- znom pogonskom statistikom. Prema ovom koncep-
nje ure|aja relejne za{tite. Neka relej reaguje 20 pu- tu, sprovodi se preventivno odr`avanje prekida~a i
ta godi{nje i neka je period eksploatacije 40 godina, ure|aja relejne za{tite.
dakle 800 reagovanja ukupno, a vreme reagovanja
80-300 s. Ako se taj relej testira svake godine a te- 3. PRIMENJENI KONCEPTI ODR@AVANJA
stiranje traje samo 30 s, tokom perioda od 40 godi- U VELIKIM KOMPANIJAMA
na vreme testiranja }e iznositi 1 200 s, dakle, bar ~e-
tiri puta du`e nego da je radio u najnepovoljnijim 3.1 Japan [1,4]
uslovima.
Ekonomska analiza se, tako|e, zasniva na sto- Odr`avanje se sprovodi na osnovu stanja ele-
hasti~kim modelima, ~ijom primenom se procenjuju menata.
efekti pojedinih planova odr`avanja. Aktivnosti koje se sprovode u sklopu programa
odr`avanja klasifikovane su kao:
2.4 RCM-KONCEPT ODR@AVANJA 1. Inspekcije,
2. Otklanjanje poreme}aja i pobolj{avanje karakteri-
RCM-koncept predstavlja proces odre|ivanja
stika opreme,
najefikasnijeg programa odr`avanja. Obuhvata sve
3. Otklanjanje nastalih kvarova,
vidove preventivnog odr`avanja, pa ~ak i mogu}-
4. Prevencija kvarova.
nost da se analizirana oprema uop{te ne odr`ava pre-
ventivno, ukoliko postoje}a situacija omogu}ava Sprovo|enje ovih radova zahteva precizan pri-
ostvarenje `eljenog (zahtevanog) nivoa pouzdanosti premni-administrativni-proces: priprema planova-
sa kojim se obavlja predvi|ena funkcija u jednom rasporeda radova, utvr|ivanje redosleda postupaka u
delu ili ~itavom planskom periodu eksploatacije. okviru planiranih radova, bele`enje svih rezultata do
Cilj RCM-koncepta je da se postigne ravnote`a iz- kojih se do|e tokom rada, formiranje izve{taja i ana-
me|u tro{kova koji se imaju radi realizacije nekog liza rezultata. Veoma dobri efekti su ostvareni kom-
re{enja i u{teda (koristi) koje to re{enje donosi, uz pjuterizacijom ~itavog sistema odr`avanja i pode-
ostvarenje potrebnih tehni~kih kriterijuma. Ovo je lom odgovornosti po oblastima: energetski transfor-
apsolutno probabilisti~ki pristup koji zahteva visoko matori, nadzemni vodovi, kablovski vodovi, za{titni
sofisticirane modele i precizne ulazne podatke. i kontrolni ure|aji, ure|aji za komunikaciju, sklopni
Obi~no se primenjuje u oblastima gde posledice elementi i dr.
kvarova variraju u {irokom opsegu (avio-kompanije, Planiranje svih aktivnosti se vr{i dugoro~no, na
svemirski brodovi, nuklearne elektrane). Primera ra- godi{njem, mese~nom i dnevnom nivou.
di, primenom RCM-koncepta u Boeing-u su tro{ko- Dugoro~nim planovima se utvr|uju objekti i
ve eksploatacije smanjili za oko 20 %, jer se poka- elementi koji }e biti podvrgnuti inspekciji tokom na-
zalo da se, bez uticaja na pouzdanost letilice, pojedi- rednih 6({est) godina, pri ~emu se detaljan plan rada
ni va`ni delovi mogu menjati ne posle 1 200 h leta pravi za godinu dana unapred. Tako|e, za tu godinu
ve} posle 1 400 h. se pravi i precizan mese~ni plan. Mese~ni plan rada
Prema standardu SAE JA 1011 [21], RCM-pri- je ulazna informacija za mese~ni plan odr`avanja na
stup treba da odgovori na slede}ih sedam pitanja: nivou preduze}a. Time se omogu}ava precizno pla-
Koje funkcije treba da obavlja i kakve osobine tre- niranje anga`ovanja ljudstva, materijalnih sredstava
ba da ima posmatrani element-funkcionalna celina i isklju~enja potro{a~a.
pod zadatim pogonskim uslovima? Dnevni planovi rada podle`u hitnoj promeni
Koji kvarovi dovode do prekida obavljanja pred- ukoliko na opremi planiranoj za proveru do|e do
vi|ene funkcije (funkcionalni kvarovi)? kvara, koji tada otklanjaju za to nadle`ne ekipe.

70 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Ovo, tako|e, dovodi i do izmena mese~nih i godi- osnovu stanja ovih elemenata, dok se odr`avanje
{njih planova. prekida~a sprovodi po RCM-konceptu.
Sistem odr`avanja se sastoji od 3(tri) baze po- Stanje energetskih transformatora nazna~enog
dataka. napona 220 kV i vi{e se prati sistemima za kontinu-
b-1) Baza sa tehni~kim podacima za svaki ugra|eni alni nadzor, dok se provera stanja ostalih transfor-
element. matora obavlja gasno-hromatskom analizom i mere-
b-2) Baza sa podacima o kvarovima i poreme}ajima njem sadr`aja vlage u ulju, merenjem kapacitivnosti
koji su se dogodili na svakom od elemenata ko- kapacitivnih provodnih izolatora ili merenjem priti-
ji se nalaze u b-1). ska ulja u uljem impregnisanim provodnim izolato-
b-3) Baza sa podacima o sprovedenim aktivnostima rima, merenjem broja operacija regulatora napona,
u sklopu preventivnog i korektivnog odr`ava- merenjem parametara pogonskog mehanizma, pro-
nja na svakom elementu pojedina~no. verom sistema hla|enja i pra}enjem nivoa optere}e-
Odr`avanje se, u najve}oj meri, sprovodi na nja.
osnovu utvr|enog stanja elementa, mada ima eleme- Ure|ajima za kontinualni nadzor prate se kon-
nata oko ~ijeg odr`avanja se konsultuju proizvo|a~i. centracije va`nih gasova i meri se nivo parcijalnih
Pri proceni stanja energetskih transformatora klju~- pra`njenja.
na je primena detaljne analize gasova rastvorenih u Na svim VN transformatorima koji su u pogonu
ulju. Va`no je naglasiti da su kriterijumi interpreta- du`e od 30 godina vr{i se snimanje karakteristike
cije rezultata merenja i kriterijumi za utvr|ivanje frekventnog odziva, radi detektovanja pomerenosti
stanja znatno stro`i nego odgovaraju}i kriterijumi u namotaja.
Evropi i Americi. Kao posledica toga, primera radi, Va`no je naglasiti da su za sve parametre koji se
prose~an vek eksploatacije energetskih transforma- mere kontinualno ili povremeno razvijeni veoma
tora u Japanu je oko 65 godina. Osnovu za utvr|iva- precizni matemati~ki modeli.
nje stanja transformatora predstavljaju rezultati ga- RCM-koncept kombinuje stanje elementa i nje-
sno-hromatografske analize. Rezultati se interpreti-
govu va`nost u mre`i, uz po{tovanje slede}e proce-
raju primenom nekoliko interpretacionih {ema.
dure:
Ustanovljena je korelacija kojom je mogu}e na os-
utvr|ivanje stanja prekida~a,
novu utvr|ene koncentracija ugljen-dioksida i ug-
odre|ivanje va`nosti svakog prekida~a (konkret-
ljen-monoksida proceniti koncentraciju furanskih
no, misli se na posledice koje nastaju usled ispada
komponenti. Tako|e, na osnovu koncentracija ovih
gasova mo`e se proceniti vrednost stepena polimeri- posmatranog prekida~a iz pogona),
zacije, koji se mo`e izra~unati na osnovu proteklog procena optimalnog nivoa preventivnog odr`ava-
vremena eksploatacije i upotrebljene vrste papira. nja koje treba sprovesti uz uva`avanje stanja i va-
Ukoliko se vr{i direktno odre|ivanje sadr`aja furan- `nosti prekida~a.
skih komponenti mogu}e je proceniti vrednost ste- Stanje prekida~a se procenjuje na osnovu staro-
pena polimerizacije. Na osnovu napred navedenog, sti, tipa, broja prekidanja struja kvara, broja sklop-
upore|enjem odgovaraju}ih podataka mo`e se utvr- nih operacija, prethodnog eksploatacionog iskustva
diti prisustvo degradacionih procesa, konstatovati da sa datom vrstom prekida~a, rezultata sprovedenih
su uslovi eksploatacije o~ekivani, bolji ili lo{iji od merenja i iskustva osoblja zadu`enog za odr`avanje.
o~ekivanih. Za svaki od napred navedenih ~inilaca se odre|uje
Radi ilustracije efikasnosti izlo`enog koncepta te`inski faktor (faktor uticaja, obi~no u opsegu 0-
odr`avanja nave{}emo slede}e: 100), kojim se predstavlja va`nost svakog ~inioca na
U kompaniji sa 6 celina zaposleno je 5 200 rad- ukupno stanje prekida~a.
nika. Nakon uvo|enja koncepta odr`avanja na osno- Zavisno od procenjenog stanja i va`nosti preki-
vu stanja, direktna godi{nja u{teda je jednaka izno- da~a definisani su kriterijumi na osnovu kojih se od-
su plata za 200 radnika, dakle 3,8 % godi{njeg plat- re|uje obim potrebnih aktivnosti u sklopu preven-
nog fonda. Indirektni povoljni efekti se ogledaju u tivnog odr`avanja.Obi~no se razmatraju tri mogu}-
ni`oj u~estanosti kvarova i ni`oj ceni i kra}em traja- nosti: 1) zamena, 2) sitnije opravke, 3) bez ikakvih
nju otklanjanja poreme}aja. intervencija.
Merenja koja se, naj~e{}e, sprovode na maloulj-
3.2 Nema~ka [3] nim prekida~ima su merenje temperature IC-kame-
rom, merenje vremena uklju~enje-isklju~enje i ga-
Odr`avanje energetskih transformatora, mernih sno-hromatska analiza (analiza gasova rastvorenih u
transformatora i odvodnika prenapona se obavlja na ulju).

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 71


3.3 Rusija [2, 6] Za redovnu proveru ispravnosti energetskih
transformatora koristi se gasno-hromatska analiza.
U EES-u u Rusiji, instalirano je oko 20 000 Zavisno od ovih rezultata, primenjuju se merenja
energetskih transformatora nazna~enog napona parcijalnih pra`njenja, merenje frekventnog odziva,
110 kV i vi{e. Od toga, oko 40 % je starije od 25 go- merenje temperature IC-kamerom, merenje stepena
dina. Po{to je zamena tih jedinica neopravdana i teh- polimerizacije, kapacitivnosti, impedansi, gubitaka i
ni~ki i ekonomski, posebna pa`nja se posve}uje dr.
utvr|ivanju njihovog stanja i mogu}nostima produ-
`enja `ivotnog veka. U tom smislu, sprovedena su 3.6 Irska [16]
obima istra`ivanja i ankete, po ugledu na Anketu CI-
GRE iz 1983, i utvr|eni su pokazatelji pouzdanosti Radi procene stanja energetskih transformatora,
za pojedina~ne komponente energetskih transforma- irske kompanije primenjuju slede}e metode (~e{}e u
tora. Na osnovu toga, definisane su metode koje se beznaponskom stanju nego kontinualno): provera
primenjuju radi utvr|ivanja stanja svake komponen- kvaliteta ulja (dielektri~na ~vrsto}a, sadr`aj vlage,
te pojedina~no (papirna izolacija, jezgro, namotaji, kiselost, boja, otpor i permitivnost), gasno-hromat-
ulje, sistem hla|enja, provodni izolatori, regulator ska analiza, provera prisustva furanskih jedinjenja u
napona). ulju, merenje stepena polimerizacije, merenje sadr-
Na osnovu slo`enih dijagnosti~kih ispitivanja, `aja vlage u papirnoj izolaciji, merenju faktora die-
ukupno 29 vrsta merenja, odre|uje se vrsta radova lektri~nih gubitaka u namotajima i kapacitivnosti,
koje treba obaviti radi revitalizacije transformatora. snimanje polarizacionog spektra, merenje frekvent-
Primera radi, nave{}emo rezultate analiza za nog odziva i merenje temperature IC-kamerom.
250 energetskih transformatora (svi stariji od 25 go-
dina): kod 30 % je konstatovano normalno stanje 3.7 Finska [12]
svih bitnih parametara, dakle bez potrebe za interve-
Celokupni sistem odr`avanja, koji se zaniva na
nisanjem; 2 % treba zameniti, na 15 % treba obaviti
procenjenom stanju, je kompjuterizovan. Sistem je
zamenu sitnijih delova, 23 % zahteva relativno jefti-
razvijan oko 20 godina, a ura|en je po ugledu na si-
ne intervencije (su{enje ulja i papirne izolacije), dok
stem koji je svojevremeno za~et u USA i bio je na-
30 % zahteva ~e{}u kontrolu. Su{enjem ulja i papir-
menjen odr`avanju mostova, aerodroma i energet-
ne izolacije je postignuto da je otpor papirne izola-
skih vodova.
cije pove}an 2,5-5,5 puta, faktor dielektri~nih gubi- Sistem odr`avanja je, formalno, podeljen na ne-
taka je smanjen oko 5 puta, a vrednost stepena poli- koliko delova:
merizacije je pove}ana za oko 30 %. modelovanje pona{anja opreme usled starenja, {to
se odra`ava i na stanje;
3.4 Australija [11] modelovanje aktivnosti koje se preduzimaju u
sklopu odr`avanja (preventivnog i/ili korektiv-
Kompanije u Australiji posebnu pa`nju posve- nog), radi procene efekata na stanje i pouzdanost
}uju razvoju elektri~nih metoda za dijagnostikova- opreme;
nje stanja izolacije energetskih i mernih transforma- pra}enje pona{anja elemenata u pogonu i prora~un
tora, i to merenju faktora dielektri~nih gubitaka i eksploatacionih tro{kova;
merenju nivoa parcijalnih pra`njenja. Za preliminar- preduzimanje odgovaraju}ih mera radi pobolj{a-
nu procenu stanja, kod elemenata sa uljnom izolaci- nja stanja i produ`enja `ivotnog veka opreme.
jom, primenjuje se gasno-hromatska analiza. Od sistema odr`avanja se o~ekuju odgovori na
slede}a pitanja:
3.5 Francuska [5] 1) Koje je relno stanje opreme i kakav je budu}i
trend promene stanja?
Stanje energetskih transformatora Un 220 kV 2) Kakvo je stanje opreme nakon odre|enog eksplo-
se prati kontinualno, a ostalih-povremeno. Sistemi- atacionog perioda uzimaju}i u obzir mere koje su
ma za kontinualni nadzor vr{i se snimanje brzih pre- sprovodene u sklopu odr`avanja i kada treba
laznih procesa i, obi~no, prati se koncentracija vodo- sprovesti revitalizaciju?
nika, koji oni smatraju najva`nijim gasom sa stano- 3) Koji je minimalni nivo odr`avanja a radi obezbe-
vi{ta postojanja poreme}aja, {to ba{ i nije ta~no, |enja zahtevanog/`eljenog stanja opreme?
imaju}i u vidu najnovija saznanja. Re|e se prime- Procene i odluke koje }e biti realizovane u bu-
njuju senzori koji prate koncentracije ostalih gasova du}nosti, a koje su donete na osnovu stanja i mode-
koji mogu da se pojave u ulju. lovanja svih bitnih faktora, su klju~na karakteristika

72 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


sistema upravljanja odr`avanjem. To nije mogu}e za regulator napona pod naponom: merenje kon-
uraditi samo na osnovu analize podataka iz pro{losti taktnog otpora, provera prenosnog odnosa i mere-
i prostog preslikavanja na budu}nost, ve} se moraju nje temperature IC-kamerom;
modelovati svi procesi koji doprinose slabljenju ka- za regulator napona u beznaponskom stanju: pro-
rakteristika elemenata. Da bi se do{lo do preciznog i vera nacentriranosti, merenje kontaktne sile i me-
pouzdanog modela potrebno je nekoliko godina in- renje temperature IC-kamerom;
tenzivnih istra`ivanja. rutinska merenja na jezgru se ne obavljaju.
Utvr|ivanje stanja se bazira na proceni preosta-
log `ivotnog veka elementa. Za energetske transfor- 4. ZAKLJU^AK
matore, prekida~e i rastavlja~e razvijeni su modeli,
koji obuhvataju fizi~ke karakteristike opreme u ma- U radu je dat pregled koncepata odr`avanja
temati~kom obliku i, tako|e u matemati~kom obli- VN-opreme koji se primenjuju u velikim elektropri-
vrednim kompanijama. Najzastupljeniji koncept pre-
ku, procese koji doprinose starenju. Modeli su, to-
ventivnog odr`avanja je na osnovu stanja. Ovaj kon-
kom godina eksploatacije, provereni odgovaraju}im
cept omogu}ava detekciju poreme}aja u najranijoj
merenjima i izvr{ene su neophodne ispravke.
fazi i njegovo otklanjanje uz minimalne posledice u
Model za procenu stanja energetskih transfor- tehni~kom i ekonomskom smislu. Tako|e, maksimal-
matora obuhvata slede}e ~inioce: vlaga u ulju i pa- no se elimini{e ljudski faktor kao uzrok kvarova i
pirnoj izolaciji, termi~ko starenje izolacije, dinami~- produ`ava eksploatacioni vek opreme, uz sni`avanje
ko naprezanje namotaja, ispravnost regulatora napo- potrebnih zaliha rezervne opreme. Mada su po~etna
na i ispravnost provodnih izolatora. ulaganja u opremu i obuku zaposlenih u vezi ovog
Osnovna metoda za procenu stanja energetskih koncepta visoka, dugoro~ne u{tede su veoma velike.
transformatora je gasno-hromatska analiza. Po po- Na godi{njem nivou, direktne u{tede iznose oko
trebi, vr{e se merenja intenziteta parcijalnih pra`nje- 30 % u odnosu na tro{kove koji se imaju za slu~aj
nja i vrednosti faktora dielektri~nih gubitaka. sprovo|enja preventivnog odr`avanja u fiksnim vre-
Model za procenu stanja prekida~a, za dati tip menskim intervalima. Ilustracije radi, dok je preven-
prekida~a, obuhvata stanje prekidnih elemenata i tivno odr`avanje elemenata postrojenja sprovo|eno
pogonskog mehanizma. Stanje prekidnog elementa u fiksnim vremenskim intervalima, elektroprivredne
zavisi od broja sklopnih operacija, prekidne mo}i i kompanije u USA su godi{nje tro{ile oko 600109 $.
zbirne vrednosti prekinutih struja kvara. Kada se pre{lo na odr`avanje na osnovu stanja go-
Merenja koja se sprovode na prekida~ima su: di{nji tro{ak se smanjio na 400109 $.
merenje vremena uklju~enja/isklju~enja i merenje Nije mogu}e napraviti ozbiljnu uporednu anali-
kontaktnog otpora. zu inostrane prakse i prakse u na{im elektroprivred-
Model za procenu stanja rastavlja~a. bez obzira nim preduze}ima. Naime, preventivno odr`avanje
na tip, je najjednostavniji i obuhvata samo habanje visokonaponske opreme se kod nas, uglavnom, spro-
VN-delova. vodi u fiksnim vremenskim intervalima. Ne mo`e se
re}i ni da se odr`avanje na osnovu stanja sprovodi
3.8 USA [13,14, 15, 17] na sistemati~an na~in. Od svih raspolo`ivih metoda
za utvr|ivanje stanja na energetskim i mernim tran-
Odr`avanje elemenata VN i VVN postrojenja se sformatorima, naj~e{}e, primenjuju se merenje tem-
perature IC-kamerom, analiza kvaliteta ulja i DGA-
obavlja na osnovu stanja.
analiza. Du`ina intervala izme|u dve uzastopne
Utvr|ivanje stanja energetskih transformatora
DGA-analize je definisana prema nazna~enom na-
se obavlja rutinskom primenom slede}ih metoda: ponu, ali nije do kraja jasno da li je to ura|eno i
za namotaje: merenje faktora dielektri~nih gubita- prema starosti elementa. Na transformatorima koji
ka, merenje kapacitivnosti, struje magne}enja i su u pogonu du`i niz godina sprovodi se furanska
merenje prenosnog odnosa; analiza, radi utvr|ivanja stanja papirne izolacije.
za provodne izolatore: merenje faktora dielektri~- Na osnovu rezultata ovih analiza zaklju~uje se da li
nih gubitaka, merenje kapacitivnosti, provera ni- sprovoditi revitalizaciju ili nabaviti nov transforma-
voa ulja i merenje temperature IC-kamerom; tor.
za ulje: gasno-hromatska analiza, merenje vlage,
merenje dielektri~ne ~vrsto}e, merenje faktora di- 5. LITERATURA
elektri~nih gubitaka, merenje me|upovr{inskog
napona, merenje kiselosti (neutralizacionog bro- [1] T. Kawamura et al., IMPROVEMENT IN MAIN-
ja), provera boje; TENANCE AND INSPECTION AND PURSUIT

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 73


OF ECONOMICAL EFFECTIVENESS OF [12] Chandima Ekanayake, APPLICATION OF DIE-
TRANSFORMERS IN JAPAN, CIGRE Session LECTRIC SPECTROSCOPY FOR ESTIMATING
2002, p.12-107 MOISTURE CONTENT IN POWER TRAN-
[2] R. Malewski, M. Kazmierski, DIAGNOSTIC SFORMERS, Department of Electric Power Engi-
TECHNIQUES FOR POWER TRANSFORMERS, neering, Chalmers University of Technology, Gte-
CIGRE Session 2000, P1-07 borg, Sweden 2003
[3] O. Berg et al., EXPERIENCES FROM ON-SITE [13] AN ANALYSIS OF TRANSFORMER FAILURES,
TRANSFORMER OIL RECLAIMING, CIGRE Part 1 & 2-1988 through 1997, By William H.
Session 2002, p.12-103 Bartley.
[4] Motoo Tsuchie et al., DEVELOPMENT OF DIS- [14] Marcus Bengtsson et al, TECHNICAL DESIGN
SOLVED GAS ANALYTICAL SYSTEM BY HE- OF CONDITION BASED MAINTENANCE
ADSPACE EXTRACTION METHOD, TMT&D SYSTEM-A CASE STUDY USING SOUND
Review, Vol.3, No.1, 2005. ANALYSIS AND CASE-BASED REASONING,
[5] J. P. Patelli et al., FRENCH EXPERIENCE WITH Maintenance and Reliability Conference - Procee-
DECISION MAKING FOR DAMAGED TRAN- dings of the 8 th Congress, May 2 nd - 5 th , 2004,
SFORMERS, CIGRE Session 2002, p.12-111 University of Tennessee - Maintenance and
[6] R. Sobocki et al., TECHNICAL AND ECONOMIC Reliability Center, Knoxville, USA.
ASSESSMENT OF POWER TRANSFORMERS, [15] Marcus Bengtsson, CONDITION BASED MAIN-
THE POLISH PRACTICE, CIGRE Session 2002, TENANCE SYSTEM TECHNOLOGY -WHERE
p.12-104 IS DEVELOPMENT HEADING?, Euromaintenan-
[7] ABNORMAL OPERATIONS GENERIC TEC- ce 2004 - Proceedings of the 17 th European Main-
HNICAL GUIDELINES FOR POWER STATI- tenance Congress, May, 2004, AMS, Barcelona,
ONS, Facilities Instructions, Standards and Spain
Techniques, Vol. 1-12, March 2003. [16] INSULATION CONDITION MONITORING AND
[8] MAINTENANCE SCHEDULING FOR ELEC- RELIABILITY CENTERED MAINTENANCE OF
TRICAL EQUIPMENT, Facilities Instructions, ELECTRICAL PLANT, Shortcourse & workshop
Standards and Techniques, Vol. 4-1B, November 24-26 February 1997, Monash University
2005. [17] Tony McGrail, TRANSFORMER FREQUENCY
[9] CONDUCT OF POWER MAINTENANCE, Facili- RESPONSE ANALYSIS, Neta World, spring 2004.
ties Instructions, Standards and Techniques, Vol. 6- [18] J. Nahman, V. Mijailovi}, RAZVODNA POSTRO-
2, March 2006. JENJA, Elektrotehni~ki fakultet, Beograd, 2005.
[10] MAINTENANCE TESTING SPECIFICATIONS [19] V. Mijailovi}, ODR@AVANJE ENERGETSKIH
FOR ELECTRICAL POWER DISTRIBUTION TRANSFORMATORA-POGONSKA ISKUSTVA,
EQUIPMENT AND SYSTEMS, International Elec- Elektroprivreda br. 3, 2003.
trical Testing Association Inc., 2005. [20] Vladica Mijailovi}, PREDLOG MODELA ZA
[11] Tapan Kumar Saha, EXPERIENCE WITH RE- PROCENU EFEKATA RAZLI^ITIH VIDOVA
TURN VOLTAGE MEASUREMENTS FOR AS- PREVENTIVNOG ODR@AVANJA ENERGET-
SESSING INSULATION CONDITIONS IN SER- SKIH TRANSFORMATORA, Elektroprivreda br.4.
VICE-AGED TRANSFORMERS, IEEE Trans. on 2005.
Power Delivery, Vol. 18, No. 1, January 2003 [21] http://www.wear-management.ch

Rad je primljen u uredni{tvo 22. 04. 2009. godine

Vladica Mijailovi} je ro|en 1966. godine u Kraljevu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Na Energetskom odseku Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu je diplomirao 1991.
godine. Magistrirao je i doktorirao na istom fakultetu 1995. i 1999. godine, respektivno. Na-
kon diplomiranja, zaposlio se na Tehni~kom fakultetu u ^a~ku, gde je i sada zaposlen u zva-
nju vanredni profesor, na Katedri za Industrijsku Energetiku.
Kao autor ili koautor do sada je objavio 3 rada u vode}im me|unarodnim ~asopisima, 5
radova u vode}em nacionalnom ~asopisu i 12 radova na doma}im konferencijama i saveto-
vanjima. Koautor je jednog univerzitetskog ud`benika, jedne zbirke zadataka i tri monografije nacionalnog
zna~aja. Rukovodio je na tri projekta finansirana od strane Ministarstva za nauku i za{titu `ivotne sredine.

74 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Josif V. Spiri},
Aleksandar S. Jovi} i Miroslav B. Do~i}

Uticaj promene namene


proizvodnih prostora i tehnolo{kih procesa
na kvalitet elektri~ne energije
Stru~ni rad
UDK: 621.3.01.072; 621.316

Rezime:
Sa gledi{ta kvaliteta elektri~ne energije, delovi distributivnih sistema se mogu razlikovati kao ~isti
ili zaprljani. Vreme tranzicije ~esto uslovljava promenu namena proizvodnih prostora menjaju}i na taj
na~in tehnologiju ili njene procese, ~ime se automatski menjaju i zahtevi na mestu priklju~enja koji se po-
stavljaju isporu~iocu elektri~ne energije. Odobrena snaga koju novi kupac nasle|uje na osnovu odavno iz-
date elektroenergetske saglasnosti ne bi trebalo da zna~i automatski i odobravanje uvo|enja nove tehnolo-
gije, jer je ta saglasnost podrazumevala neki drugi proizvodni proces, pa time i odgovaraju}i kvalitet na-
pona.
U radu su konsekventno ilustrovane posledice priklju~enja fabrike koja je promenila vrstu proizvodnje
u granicama ranije odobrene snage. Analizira se nastajanje kolebanja napona kao jedan od parametara
kvaliteta elektri~ne energije, jer je promenom tehnologije na odre|enoj lokaciji do{lo do njegovog odstupa-
nja od dozvoljenih vrednosti. Daje se i kratak pregled smetnji koje izaziva kolebanje napona na mre`i, kao
i principi i uobi~ajene realizacije izbegavanja kolebanja napona u distributivnoj mre`i.
Klju~ne re~i: kvalitet elektri~ne energije, kolebanje napona, ja~ina treperenja, promena tehnolo{kog procesa

Abstract:

THE INFLUENCE OF MANUFACTURING PREMISES


AND TECHNOLOGICAL PROCESSES ORIENTATION CHANGE ON POWER QUALITY

From power quality point of view, parts of distributive systems can be differentiated into clean or
polluted. Transition time often conditions the change in use of manufacturing premises altering thus the
technology or its processes, which also automatically alters the conditions at the connection point that are
placed on the power supplier. Authorized power inherited by the new consumer on the basis of previously
issued consent should not automatically mean the approval of introducing new technology, because the con-
sent referred to a different manufacturing process, and thereby adequate voltage quality.
This paper consequently illustrates the effects of connecting a plant that has changed its production
type within the limits of previously approved power. The appearance of voltage fluctuation as one of power
quality parameters is analyzed, because changing technology at a certain location has caused its variation
from permitted values. A short review of interference caused by network voltage fluctuation is also given,
as well as principles and common realizations of avoiding voltage fluctuation in distributive network.
Key words: power quality, voltage fluctuation, fluctuation intensity, technological process change

Dr Josif V. Spiri}, dipl. ing. el., Aleksandar S. Jovi}, dipl. ing. el. PD Jugoistok" d.o.o. Ni{, 18 000 Ni{, Bulevar dr Zorana \in|i}a 46a
Miroslav B. Do~i}, dipl. ing. el. PD Jugoistok" d.o.o. Ni{ Ogranak Elektrodistribucija Leskovac", 16 000 Leskovac, Stojana Ljubi}a 16

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 75


1. UVOD
V = U max U min (1)
Povod za ovaj rad je vezan za posledice do ko-
jih se dolazi zbog promene tehnolo{kog procesa ne- ili u procentima:
kog industrijskog potro{a~a. U konkretnom slu~aju U max U min
proizvodna hala jedne fabrike kori{}ena je za obra- V (%) = 100 (2)
du metala sa ma{inama alatljikama (strugovi, bu- Un
{ilice, glodalice, nekoliko aparata za zavarivanje gde je Umax, Umin i Un maksimalna, minimalna i naz-
male snage i dr.). Navedene ma{ine u radu mogu se na~ena vrednost napona, respektivno.
okarakterisati kao miran pogon kod koga su pro-
mene elektri~nog optere}enja relativno spore.
Nakon prodaje ove fabrike, novi vlasnik je u V
granicama prethodno odobrene maksimalne snage
otpo~eo sa izradom novog proizvoda (pravljenje
mre`a za armiranje betona) koji se zasniva na ta~ka-
stom zavarivanju.
Karakteristika pogona ta~kastog zavarivanja i
Vs
drugih nelinearnih elektrotermi~kih ure|aja, kao
{to su elektri~ni aparati za zavarivanje, elektrolu~ne
pe}i i dr. je da imaju brzo promenljivo optere}enje u
vremenu koje kvari kvalitet napona odnosno kvali-
tet elektri~ne energije.
To je i bio razlog da se izvr{e merenja kod po-
tro{a~a sa izmenjenim tehnolo{kim procesom, a u a) t
cilju provere svih parametara kvaliteta elektri~ne V
energije.
Proverom merodavnih parametara kao {to su
varijacija napona, kolebanje napona, izobli~enje na-
pona, frekvencija napona i nesimetri~nost napona,
koriste}i upore|enje merenih rezultata sa evropskim Vs
standardom EN 50160:2000, dolazi se do zaklju~ka
da nisu ispunjeni potrebni uslovi za kolebanje napo-
na. Zato }e se u ovom radu detaljno analizirati samo
problem kolebanja napona.
Zbog obima rada, da}e se samo rezultati mere-
nja ja~ine treperenja i rezultati prora~una snage krat-
t
kog spoja na mestu priklju~enja analiziranog pogo- b)
na. Imaju}i u vidu da su slu~ajevi promene namene V
proizvodnih prostora veoma ~esti zadnjih godina,
autori su smatrali da kra}a elaboracija problema ko-
lebanja napona mo`e biti od koristi in`enjerima di-
stributivnih preduze}a koji su odgovorni za razvoj i
eksploataciju distributivnih sistema. Vs
Jo{ jednom se isti~e da se u radu ne}e komenta-
risati ostali parametri kvaliteta elektri~ne energije
jer se, za konkretan slu~aj, merenjima pokazalo da
su oni u dozvoljenim granicama.
tc t
2. KOLEBANJE NAPONA
c)
Kolebanje napona se defini{e kao niz promena
napona ili neka periodi~na promena anvelope krive
napona. Detaljnije, ocenjuje se preko: Slika 1. Harmonijske periodi~ne smetnje
a) raspona promene napona: a) prostoperiodi~na, b) pravougaona i c) trouglasta

76 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


b) frekvencija promene napona:
V
V
m
f = (3) (%)
(%)
T 5
gde je m broj promena napona, a T vreme za koje se
4
ostvari m promena napona (uzimaju se samo one
vrednosti f ~ija je brzina ve}a od 1 % u sekundi); 3
c) intervala izme|u dve uzastopne promene napona
(dve promene napona se smatraju jednom ako je 2
interval izme|u njih manji od 40 ms). 1
Od posebnog su zna~aja brza uzastopna koleba-
nja napona srednje periodi~nosti do 33 Hz. Zovu se 0
4 6 10 20 40 80 4 6 10 20 40 80 4 6 10 20 40 80
fluktuacija napona, a po manifestacijama uo~enim
na rasveti flikeri. ff (Hz)
(Hz)
Fliker uti~e na vid ~oveka i ogleda se u miganju
(treperenju) svetla, a to dovodi do neprijatnih psiho-
lo{kih efekata, kvarenja vida, glavobolje, itd. Slika 2. Eksperimentalna kriva zavisnosti dozvoljenih
Normiranje kolebanja napona se formira na kolebanja napona u funkciji frekvencije
osnovu uticaja treperenja svetlosnog fluksa na vid. napona koja ne uti~e na ~ovekovo oko, ako je traja-
Uticaj kolebanja napona na zamor vida zavisi od pre- nje takvog kolebanja kra}e od 1015 minuta.
nosne funkcije kola izvor svetla ~ove~je oko ner- Stepen uticaja kolebanja napona na vid ljudi za-
vni sistem. Ta~no analiti~ko modelovanje tog kola je visi u osnovi od brzine promene napona, apsolutne
te{ko iako su u tom pravcu vr{ena ispitivanja [1]. vrednosti raspona promene i vremena trajanja kole-
Razli~iti izvori svetla reaguju na promene napo-
banja.
na druga~ije, a razlikuju se i kola ~ove~je oko
Prose~no oko je najosetljivije na treperenja ~ija
nervni sistem kod raznih ljudi. Opa`anje kolebanja
je frekvencija oko 10 Hz. Kolebanja od oko 0,3 % u
zavisi od njegove forme i frekvencije.
odnosu na nazivni napon ve} izazivaju smetnje.
Na slici 1. predstavljena je tipizacija naj~e{}ih
Ako treperenje sa frekvencijom od 10 Hz i am-
harmonijskih smetnji kojima se opisuje kolebanje
napona. Proces promene stvarnih vrednosti napona plitudom a10 izazove o~iglednu smetnju, ekvivalen-
V(t) mo`e se predstaviti sumom srednje i brze kom- tnu smetnju }e proizvesti i treperenje sa frekvenci-
ponente koje se mogu nazvati trendom Vs(t) i pore- jom f i amplitudom a(f):
me}ajem Vp(t) (fliker napona), respektivno. U svim a10
slu~ajevima, trend je predstavljen horizontalnom li- a( f ) = (4)
g( f )
nijom (Vs) koja istovremeno predstavlja i srednju
vrednost poreme}aja.
Istra`ivanje smetnji se sprovodi za harmonijske
g(f)
ili impulsne smetnje. Postoje i drugi oblici smetnji,
kao npr. trougaoni. Za harmonijske smetnje, raspon 1,0
kolebanja V jednak je udvojenoj amplitudi, a za 0,9
pravougaone razlici najve}e i najmanje vrednosti. 0,8
Najja~e deluje kolebanje u formi pravougaoni- 0,7
ka i ono izaziva ve}u smetnju od flikera nego pri 0,6
prostoperiodi~noj i trouglastoj formi [1]. 0,5
0,4
Rasponi kolebanja napona pove}avaju se sa
manjim frekvencijama [2]. 0,3
0,2
Kolebanje napona se obi~no normira u vidu za-
0,1
visnosti njihovih dozvoljenih raspona od frekvenci-
je, kao {to je prikazano na slici 2. Ova kriva je dobi- 5 10 15 20 25 f
jena eksperimentalno putem posmatranja reakcije
grupe ljudi na periodi~no treperenje sijalice sa u`a-
renim vlaknom [3]. Slika 3. Funkcija osetljivosti ljudskog oka na treperenje
Polaze}i od krive na slici 2. mo`e se do}i do sa frekvencijom f u odnosu na osetljivost na 10 Hz
dozvoljene energije.
Veli~ina proporcionalna kvadratu vrednosti gde je g(f) funkcija frekvencije karakteristi~na za
V(%) izra`ava srednju vrednost snage kolebanja ljudsko oko.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 77


Na slici 3. je prikazana funkcija osetljivosti Q
ljudskog oka na treperenje sa frekvencijom f u odno- V (%) = 100 (6)
Sk
su na osetljivost na 10 Hz.
Prema standardu EN 50160:2000 koju je 1993. gde je Q raspon reaktivne snage, a Sk snaga krat-
godine izradila me|unarodna organizacija CENE- kog spoja na sabirnicama napajanja.
LEC BTTF 88-6, intenzitet smetnje zbog svetlosnog Za odre|ivanje dozvoljenih kolebanja napona u
treperenja ocenjuje se prema slede}im veli~inama: priklju~noj ta~ki mre`e polazni podaci su grafici op-
kratkotrajnoj ja~ini treperenja (Pst) koja se meri to- tere}enja sa brzopromenljivim optere}enjima. Ako
kom vremena od 10 minuta (st short time); je kolebanje napona razli~ito po vrednosti, tada je
dugotrajnoj ja~ini treperenja (Plt) koja se na bazi neophodno odrediti ekvivalentno kolebanje napo-
12 uzastopnih vrednosti Pst za vreme od 2 h ra~u- na:
na prema jedna~ini (lt long time):
n

V
1
n
Pst3,i Vek (%) = 2
100 (7)
12
i
Plt = 3 (5) n i =1
i =1
gde je n broj kolebanja.
Pri normalnim pogonskim uslovima, dugotrajna
ja~ina treperenja zbog kolebanja napona ne sme to- Na ovaj na~in, ekvivalentni raspon kolebanja se
kom bilo koje nedelje prelaziti vrednost jednaku 1. odre|uje srednjekvadratnom vredno{}u raspona
Gornji kriterijum definisan je na slede}i na~in. promene napona za vreme analize T.
Ako se u nekoj prostoriji nalazi 100 ljudi u istim Kolebanje napona je u granicama dozvoljenog
uslovima, pa se intenzitet svetla promeni u toj meri ako je ispunjeno:
da to primeti polovina, odnosno 50 ljudi, smatra se
da treperenje (fliker) ima intenzitet 1. Vek (%) Vd (%) f = f sr (8)
Smetnje zbog kolebanja napona javljaju se naj-
vi{e i najintenzivnije kod flikera rasvete, ali koleba- gde je Vd (%) dozvoljena vrednost raspona prome-
nje uti~e i na rad ostalih tro{ila elektri~ne energije ili ne kolebanja pri f=fsr. fsr predstavlja srednju frekven-
na funkcionisanje sistema ~iji je rad uslovljen kvali- ciju promene napona.
tetnim naponom.
Kriterijum za dozvoljeni fliker rasvete je defini- Dokazuje se [4] da je dozvoljeno ekvivalentno
san ve} pomenutim standardom EN 50160:2000, kolebanje:
mada i on nije obavezuju}i. za jednu pe}, ili jednog potro{a~a (pogon)
Kriterijum za dozvoljeno kolebanje napona, ~i-
SP
me bi se izbegao njegov negativan uticaj na razne Vek P (%) = < 0,01 (9)
ure|aje elektri~ne energije, tako|e nije jedinstveno Sk
postavljen. Uglavnom se imaju posledice, ali nisu za grupu jednakih ekvivalentnih pe}i
dovoljno kvantifikovane. Pored toga, {tete koje se
S
generi{u nekvalitetnim radom ure|aja nije lako defi- Vek NP (%) = 4 N P ,n < 0,01 (10)
nisati. Sk
Nije sporno da su u mre`ama vi{eg napona za grupu n pe}i razli~ite snage
(110 kV i vi{e) utvr|eni kriterijumi stro`i nego u
mre`ama srednjeg i niskog napona. Ovo je logi~no, n S P ,T j S P ,Tmax
obzirom da se smetnja na mre`i vi{eg napona odra- Vek gr (%) = 4 S
j =1 P ,Tmax

Sk
< 0,01 (11)
`ava na veliki broj potro{a~a.
Ve} je u uvodu re~eno da je izvor pogor{anja gde su:
kvaliteta napona rad pogona sa brzopromenljivim SP snaga optere}enja pogona ili pe}i u MVA [5],
optere}enjem. Tipi~ni uzro~nici brzih kolebanja su N broj pe}i kada imaju istu snagu,
elektrolu~ne pe}i, linije za zavarivanje i ta~kasto za- j broj pe}i.
varivanje, sna`ni pretvara~i i dr.
Procentualni raspon napona V (%) je, imaju}i Za prakti~ne prora~une usvaja se da ekvivalent-
u vidu stvarni odnos ekvivalentnog induktivnog i ni raspon promene napona pri kolebanju ne sme biti
aktivnog otpora napojne mre`e do nivoa ta~ke pri- ve}i od 1 % [4, 6].
klju~enja, odre|en promenom reaktivne snage, pa se Velika kolebanja se stvaraju pri radu ure|aja i
za orijentacione prora~une mo`e pisati: linija kontaktnog zavarivanja.

78 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


~ 0,4 kV

TK1 TK2 TK3

T2 T4 T6 T8 T10 T12

T1 T3 T5 T7 T9 T11

Slika 4. Principijelna {ema glavnih kola jedne linije sa ta~kastim zavarivanjem

3. LINIJE ZA TA^KASTO ZAVARIVANJE matora snage 30 do 100 kVA. Sekundarni napon


svih transformatora je 400 V.
Ure|aji za ta~kasto zavarivanje razlikuju se pre- Na slici 5. je dat dijagram promene dV(%) u
ma: vremenu, za pogon sa velikim brojem ure|aja sa ta~-
nameni (op{ta i specijalizivana); kastim zavarivanjem. Najve}a kolebanja napona pri-
konstrukciji (stacionarni, prenosni, dvoelektrodni i me}uju se kod linija sa velikim brojem ta~aka zava-
vi{eelektrodni); rivanja, kao i u automatskim linijama ostalih vrsta
na~inu pretvaranja elektri~ne energije (sa jednofa- zavarivanja (do 19 %) [3]. Brzina promene napona
znim transformatorom naizmeni~ne struje, nisko- dV/dt za pojedine ma{ine tog tipa kre}u se u grani-
frekventne sa trofaznim napajanjem naizmeni~- cama 30750 % u sekundi [3]. Stvaraju se periodi~-
nom strujom, sa jednosmernom strujom, impulsne na, cikli~na i slu~ajna kolebanja napona u zavisnosti
sa kori{}enjem elektrostati~ke i elektromagnetne od grafika optere}enja.
energije).
Sa gledi{ta izazivanja kolebanja napona, od in- V(%)
V (%)
teresa je razmatranje ure|aja za ta~kasto zavarivanje
koji se napajaju jednofaznim naponom 400 V. Ti
ure|aji rade u liniji pa su specijalizovani, a stacio-
12
narne su konstrukcije i vi{eelektrodni. t
Linije sa varenjem u vi{e ta~aka dele se u osno-
vi na one sa istovremenim prola`enjem struje preko Slika 5. Dijagram V(%)=f(t)
svih ta~aka varenja i na one kod kojih struja prelazi za pogon ta~kastim zavarivanjem
preko zadanih ta~aka varenja po odre|enom redo-
sledu sa vremenskim pomeranjem. Frekvencija kolebanja napona je tada:
Po pravilu, ima vi{e transformatora sa kojih se 2k
napajaju grupe elektroda (prese za ta~kasto zavari- fk = (12)
vanje). tc
[ema napajanja jedne linije za ta~kasto zavari- gde su:
vanje, odnosno jedna od mogu}ih realizacija data je k broj impulsa struje za jedan ciklus zavarivanja
na slici 4. Jedna linija se napaja sa 2 do 50 transfor- tc vreme trajanja ciklusa zavarivanja.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 79


Kolebanje napona koje stvara grupa ma{ina za smanjenjem promene reaktivne snage Q koju iza-
zavarivanje je slu~ajnog karaktera. Ispitivanja poka- ziva pogon pri svom radu.
zuju [7] da se kolebanje napona raspodeljuje po eks-
ponencijalnoj ili raspodeli Releja (kolebanje napona 4.1. Pove}anje snage kratkog spoja
grupnih grafika dosti`e 20-30 %).
Srednja frekvencija fsr ekvivalentnih kolebanja Pove}anje snage kratkog spoja realizuje se na
za grupu ma{ina za zavarivanje dati su u tabeli 1. jedan od slede}ih na~ina:
priklju~enje pogona sa brzopromenljivim optere-
Tabela 1. }enjem na ~vor distributivnog sistema sa {to vi{im
Broj kolebanja i srednja vrednost frekvencije kole- nazivnim naponom;
banja za pojedine ili grupe ma{ina napajanje pogona sa odvojenim vodovima u odno-
su na ostalu distributivnu potro{nju;
Broj kolebanja pove}anje nazivne snage transformatora sa koga se
na ~as sa nivo-
Broj kolebanja om ve}im od napaja pogon;
Ure|aji i aparati na ~as za poje- 0,3 % od nivoa fsr (Hz) priklju~enje pogona na poseban transformator ~i-
dine ma{ine kolebanja kod me se on izdvaja od ostalog distributivnog opte-
grupe ma{ina re}enja;
za varenje
kori{}enje mre`nog transformatora sa radnim ter-
Lu~ni automati za cijerom, pri ~emu je transformator konstruisan ta-
varenje i ispravlja~i 20 150 0 20 10 ko da je induktivna veza izme|u sakundara i terci-
za varenje
jera {to slabija.
Jednota~kasto Gore izlo`eni na~ini imaju jednu zajedni~ku oso-
300 2 000 500 2 000 1 250
zavarivanje
binu da {tite (do odre|ene mere) ostalu potro{nju od
Vi{eta~kasto negativnih uticaja brzopromenljivih optere}enja na
100 1 000 400 2 000 1 200
zavarivanje
kolebanje napona. U ostalim industrijskim kompleksi-
ma, koji po pravilu imaju posebne transformatorske
4. SMANJIVANJE KOLEBANJA NAPONA stanice za svoje napajanje, postoji tako|e potreba da
se potro{a~i osetljivi na kvalitet napona za{tite od de-
Prema relaciji (6) jasno je da se raspon prome- la pogona koji izaziva pogor{anje kvaliteta napona.
ne napona mo`e smanjiti na dva na~ina i to: Ovaj problem se re{ava delimi~nim kori{}e-
pove}anjem snage kratkog spoja Sk, srazmerne na- njem gore pobrojanih na~ina odvajanja celog pogo-
ponu Un, na mestu priklju~ka pogona koji izaziva na od distributivnog optere}enja, kao i kori{}enjem
kolebanje napona; podu`ne kompenzacije koja donekle pobolj{ava

110; 35; 10 kV

35; 10; 0,4 kV


T distributivni transformator
T1 transformator na koji je priklju~eno
T1 brzo promenljivo optere}enje
... 1 potro{a~ sa brzo promenljivim
optere}enjem
BK1, ... , BKn sekcije 1 i n baterije
1 kondenzatora koje su
vezane tiristorima na
sabirnice

BK1 BKn

Slika 6. [ema ure|aja direktne kompenzacije

80 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


uslove rada pogona koji izaziva kolebanje napona, reaktora i neregulisane baterije kondenzatora ili
ali ne uti~e na pobolj{anje kvaliteta napona ispred filtera vi{ih harmonika.
ovog kondenzatorskog postrojenja. Princip ovog tipa kompenzacije zasniva se na
Adekvatan u~inak ima i prigu{nica sa dva kra- formiranju u vremenu istog reaktivnog induktivnog
ja, pri ~emu se na jedan priklju~uje mirno optere- optere}enja tako {to reguli{u}i reaktor dopunjuje re-
}enje, a na drugi kraj brzopromenljivo optere}enje. aktivnu snagu potro{nje do njene pune vrednosti.
Tako formiranu vrednost reaktivne snage optere}e-
4.2. Smanjenje promene reaktivne snage nja i reaktora kompenzuje baterija kondenzatora.
Realizacija ovog na~ina kompenzacije data je
Za smanjenje promene reaktivne snage neopho- na slici 7.
dno je primeniti kompenzacione ure|aje sa parame- Instalisana snaga reaktivnog dela kompenzacio-
trima koji pri brzopromenljivim optere}enjima treba nog ure|aja odre|uje se na osnovu grafika optere}e-
da zadovolje slede}e zahteve: nja prema:
da raspola`u mogu}no{}u brzog dejstva na odgo-
varaju}e promene reaktivne snage osnovnog grafi- Qr = Q p K sr (15)
ka optere}enja;
da imaju dovoljno raspolo`ivu reaktivnu snagu za gde su:
kompenzaciju promenljive komponente (kompen- Qp ekvivalentni raspon kolebanja reaktivne sna-
zacija kolebanja napona) i stalnu komponentu (za ge;
pobolj{anje koeficijenta snage) potrebne reaktivne Kp koeficijent koji predstavlja udeo u kompenza-
snage. Potrebno je (posebno kod lu~nih pe}i) i fa- ciji stalne komponente reaktivne snage.
zno upravljanje kompenzacionim ure|ajima.
Gornje zahteve mogu da ispune brzi stati~ki Instalisana snaga baterije kondenzatora treba da
kompenzatori. Konstruisano je dosta tipova stati~kih se odredi prema:
kompenzatorskih ure|aja ~iji je rad zasnovan na dej-
stvu upravljivih reaktora i kondenzatora sa tiristor- QBK K sr (Qsr + Qr ) (16)
skim prekida~ima. Njihova osnovna podela je na
ure|aje direktne i indirektne kompenzacije. gde su:
a) Stati~ki ure|aji direktne kompenzacije koriste ste- Qsr stalna vrednost reaktivne snage optere}enja,
penasto regulisanje reaktivne snage uklju~enjem i Qr srednja reaktivna snaga reaktora.
isklju~enjem baterija kondenzatora pri promeni Kona~no, stati~ki kompenzatori koriste kapaci-
reaktivne snage potro{nje pogona. [ema ovog tivne i/ili induktivne komponente koje se povezuju,
ure|aja data je na slici 6. fazno upravljaju ili kombinuju sa regulisanim zasi-
Jedna od prednosti ure|aja direktne kompenza- }enjem jezgra. Oni obezbe|uju potrebnu stabilizaci-
cije je njihovo svojstvo da ne generi{u u mre`u vi{e onu reaktivnu snagu ili kontinualno ili u diskretnim
harmonike. vrednostima. Smatraju se najboljim re{enjima za po-
Snaga svake sekcije kompenzacionog ure|aja bolj{anje kvaliteta napajanja, kako sa tehni~ke tako
nalazi se prema: i sa ekonomske strane.
Razvija se i nova generacija stati~kih kompen-
Vd (%)
Q S Sk (13) zatora koji u osnovi sadr`e pretvara~ napona.
100 Uklopna stanja poluprovodni~kih ure|aja odre|uju
gde je Vd (%) dozvoljena vrednost raspona napona. iznos i karakter reaktivne snage (induktivne ili kapa-
Ukupna instalisana snaga kompenzacionog ure- citivne). Mogu}nosti ovakvih kompenzatora su ana-
|aja odre|uje se prema: logne re{enjima sa sinhronim ma{inama, ali uz znat-
no br`e delovanje. Naj~e{}e se koristi kompenzator
QBK = Qmax K pr (14) sa nazivom STATKOM. Samo ime je skra}enica od
stati~kog sinhronog kompenzatora, jer i radi analog-
gde su: no sinhronom kompenzatoru.
Qmax max (Qmax-Qmin) maksimalna vrednost ra- c) Sinhroni kompenzator, kada se priklju~i na sabir-
spona kolebanja reaktivne snage na grafiku nice pogona sa brzopromenljivim optere}enjem,
optere}enja, pove}ava snagu kratkog spoja i samim tim prigu-
Kpr 1 koeficijent kojim se mno`i promenljiva kom- {uje kolebanje napona.
ponenta reaktivne snage optere}enja Qpr. Mana im je {to sporo reaguju na regulacione
b) Stati~ki kompenzacioni ure|aji indirektne kom- zahteve. Brzina reagovanja bi se mogla pove}ati ako
penzacije sastoje se iz ravnomerno regulisanog bi sinhrona ma{ina bila snabdevena brzim automat-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 81


110; 35; 10 kV

T T distributivni transformator
35; 10; 0,4 kV T1 transformator potro{a~a
1 potro{a~ sa brzo promenljivim
optere}enjem
T1 R regulisani reaktor
... F5, ... , F11 filter i-tog harmonika
BK BK baterija kondenzatora
1 F5 F11
R

Slika 7. [ema stati~kog kompenzacionog ure|aja indirektne kompenzacije

skim regulatorom pobude. Kako tada na pobudnom je priklju~eni pogon (702 kW), uzimaju}i u obzir
namotaju dolazi do indukovanih elektromotornih si- najnepovoljniji slu~aj kada se uva`ava uticaj male
la samoindukcije, jer ovaj namotaj ima veliku in- elektrane, ekvivalentno kolebanje iznosi:
duktivnost, mogu se stvoriti prenaponi opasni za
SP 0,702
izolaciju ovog namotaja. Zbog toga je kod ovakvih Vek P (%) = 100 = 100 = 3,22, (17)
specijalnih kompenzatora nominalni napon pobude Sk 21,8141
ni`i i iznosi 20-50 V [8]. {to je ve}e od dozvoljene vrednosti od 1 %, tako da
Sinhronom kompenzatoru se ne mo`e regulisa- uslov nije ispunjen.
ti svaka faza odvojeno. Mana ima je i visoka cena po Za primer na slici 8, kori{}enjem mre`nog ana-
1 kvar, kao i slo`eni pogon. lizatora Chauvin Arnoux C.A 8334, vr{eno je me-
renje ja~ine treperenja za razmatrani pogon u ta~ki
5. PRIMER PROMENE NAMENE K. Istovremeno je vr{eno merenje ja~ine treperenja i
PROIZVODNIH PROSTORA u ta~ki J sekundara transformatora T3 sa koga se na-
paja distributivna potro{nja.
Principijelna {ema distributivne mre`e iz koje
se napaja razmatrani realni industrijski potro{a~ da- Tabela 2.
ta je na slici 8. Mesto priklju~enja proizvodnog po- Podaci o elementima mre`e
gona ozna~eno je na slici oznakom K.
Podaci o elementima mre`e i njihovim reaktan- Oznaka
Sn (k) x (uk) l m X
sama dati su u tabeli 2. elementa
()
(MVA) (%) (km) (kV/kV)
Distributivna mre`a je priklju~ena na jaku mre- mre`e
`u naponskog nivoa 110 kV sa poznatom snagom M 1352,7 0,073 9
kratkog spoja [9]. Tako|e, u istu se injektira proiz- T1 31,5 10,86 110/35 0,344 8
vodnja male elektrane ~iji su generatori ozna~eni na V1 0,4 13,2 0,431
slici sa G1, G2 i G3, a njihove ekvivalentne reaktan-
T2 4 5,76 35/10 1,44
se imaju vrednost prema [10].
V2 0,1 0,52 0,052
Prilikom prora~una razmatra}e se rezultati sa ili
bez uva`avanja uticaja male elektrane. V3 0,1 0,53 0,053
Za razmatranu distributivnu mre`u odre|uje se T3 0,4 4 10/0,4 10
snaga kratkog spoja na mestu priklju~enja proizvod- T4 0,63 5 10/0,4 7,936 5
nog pogona. Svedeno na naponski nivo 10 kV, za V4 0,35 2 0,7
varijantu sa ili bez uva`avanja uticaja male elektra- T5 1 6 10/0,4 6
ne, njena vrednost iznosi 21,814 1 MVA i 20,805 3 T6 0,4 4 10/0,4 10
MVA, respektivno. G1 0,8 0,35 0,437 5
Na osnovu relacije (9), potrebno je proveriti
G2 0,139 0,5 3,597 1
uslov dozvoljenog ekvivalentnog kolebanja. Uzima-
njem podataka o vr{noj godi{njoj snazi koju anga`u- G3 0,139 0,5 3,597 1

82 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


T2 T5
V4
Mre`a G1
V1 0,4 kV
110 kV
G2
110 kV T1 35 kV 35 kV T2 10 kV 10 kV T6
G3
0,4 kV
V3
10 kV 10 kV

T3 T4 T4

0,4 kV 0,4 kV
J K

Slika 8. Principijelna {ema distributivne mre`e

Dijagrami ja~ine treperenja dobijeni za sedmo- }anje snage ovog pogona ne mo`e dozvoliti sa po-
dnevni period prikazani su na slici 9 (merenje u ta~- stoje}im na~inom priklju~enja na mre`u.
ki K) i na slici 10 (merenje u ta~ki J). Autori smatraju da je izbor na~ina smanjenja
promene reaktivne snage stvar izbora korisnika raz-
Maksimalne izmerene vrednosti ja~ine trepere- matranog pogona kao investitora, a da u ovom slu-
nja Plt,i u ta~ki K su za: ~aju distributer treba da bude samo kontrolor dozvo-
fazu 1: Plt,1=4,27 ljenih vrednosti. Distributer mo`e i treba da odlu~u-
fazu 2: Plt,2=4,40 je samo o ta~ki priklju~enja na mre`u pogona sa br-
fazu 3: Plt,3=4,67 zopromenljivim optere}enjem, prirodno te`e}i da
ona bude sa {to ve}om vredno{}u snage kratkog
spoja.
Maksimalne izmerene vrednosti ja~ine trepere-
nja Plt,i u ta~ki J su za:
fazu 1: Plt,1=1,38 5,0
5.0

fazu 2: Plt,2=1,35 4,5


4.5

fazu 3: Plt,3=1,26 4,0


4.0
3,5
3.5

Sa slika 9 i 10 vidi se da se periodi sa najve}im 3,0


3.0
2,5
2.5
vrednostima Plt poklapaju.
2,0
2.0
Na osnovu izvr{enih merenja i relacije (5) za-
1,5
1.5
klju~uje se da rad pogona sa druga~ijom vrstom op-
1,0
1.0
tere}enja uzrokuje kolebanje napona (oli~eno u fli- 0,5
0.5
keru) koje prekora~uje dozvoljenu vrednost. Gornje 0,0
0.0
vrednosti ja~ine treperenja dobijene su za period u
28. 10. 2008.

29. 10. 2008.

30. 10. 2008.

31. 10. 2008.

1. 11. 2008.

2. 11. 2008.

3. 11. 2008.

4. 11. 2008.

kome je ostvarena snaga oko tri puta manja od vr{ne


godi{nje snage.
Pove}anje snage ovog pogona u delu linije za
kontaktno zavarivanje, bez adekvatnog reagovanja
nekom od nabrojanih mera iz poglavlja 4, jo{ vi{e bi
pogor{alo kolebanje napona. Posmatrano sa strane faza 1 faza 2 faza 3
distributivne mre`e, na osnovu analize merenih i ra-
~unatih vrednosti, pogon ne zadovoljava jedan od Slika 9. Merenje ja~ine treperenja na sabirnicama
standarda za kvalitet napona, pa se samim tim pove- niskog napona proizvodnog pogona (ta~ka K)

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 83


1,6
1.6 vanje kvaliteta napona u budu}em Pravilniku o ra-
1,4
1.4 du distributivnog sistema.
1,2
1.2
7. LITERATURA
1,0
1.0

0,8
0.8 [1] [idlovskiy A. K., Kurenny . G., VVEDE-
0,6
0.6 NIE V STATISTI^ESKU DINAMIKU
0,4
0.4 SISTEM LEKTROSNAB@ENI, Naukova
dumka, Kiev, 1984.
0,2
0.2
[2] @elezko . S., POTERI LEKTRONER-
0,0
0.0 GII I SE KA^ESTVO V LEKTRI^ESKIH
28. 10. 2008.

29. 10. 2008.

30. 10. 2008.

31. 10. 2008.

1. 11. 2008.

2. 11. 2008.

3. 11. 2008.

4. 11. 2008.
SETH, Obzorna informaci, Informner-
go, Moskva, 1989.
[3] Borisov B. P., Vagin G. ., LEKTROSNAB-
@ENIE LEKTROTEHNOLOGI^ESKIH
USTANOVOK, Naukova dumka, Kiev, 1985.
[4] Ivanov B. S., Sokolov V. I., RE@IM
faza 1 faza 2 faza 3
POTREBLENI I KA^ESTVO LEKTRO-
NERGII SISTEM LEKTROSNAB@E-
Slika 10. Merenje ja~ine treperenja na sabirnicama NI PROM[LENNH PREDPRITIY,
niskog napona dustributivnog transformatora (ta~ka J) nergo-atomizdat, Moskva, 1987.
[5] Ov~arenko A. S., Rozinski? D. I., POV [E-
6. ZAKLJU^AK
NIE FFEKTIVNOSTI LEKTROSNAB-
@ E N I P R O M [ L E N N H P R E D P R I -
Na osnovu obra|enog primera iz prakse gde se TIY, Tehnika, Kiev, 1989.
menja namena proizvodnog prostora, pa samim tim [6] Rajakovi} N., Tasi} D., Savanovi} G., DISTRI-
i njegova tehnologija, zaklju~uje se da su lako mo- BUTIVNE I INDUSTRIJSKE MRE@E, Akadem-
gu}e situacije distribuiranja nekvalitetne elektri~ne ska misao, Beograd, 2004.
energije na pojedinim delovima distributivnog siste- [7] @e`elenko I. V., Bo`ko V. M., Vagin G. .,
ma. Rabinovi~ M. L., FFEKTIVNE RE-
Apstrahovanje mogu}nosti promene tehnolo- @IM RABOT LEKTROTEHNOLOGI-
{kog procesa koja mo`e da izazove pogor{anje pa- ^ESKIH USTANOVOK, Tehnika, Kiev, 1987.
rametara kvaliteta napona u distributivnoj mre`i, a [8] @e`elenko I. V., Iskakov K. B., Lipskiy A.
da pri tome ne do|e do prekora~enja odobrene sna- M., RE@IM NAPR@ENI V GOROD-
ge, odnosi se i na pogone sa nepromenjenim i pro- SKIH LEKTRI^ESKIH SETH, Kazah-
menjenim vlasnicima. stan, Alma-Ata, 1984.
Obra|eni primer dokazuje da je promena na- [9] STUDIJA PARAMETARA KRATKOG SPOJA ZA
mene proizvodnog prostora sa gledi{ta kvaliteta 2010. GODINU, Direkcija za razvoj EPS-a, Beo-
elektri~ne energije jo{ opasnija za slu~aj pove}anja grad, 1995.
jednovremene snage iznad odobrene vrednosti. [10] Po`ar H., VISOKONAPONSKA RASKLOPNA
Posledice se reflektuju na dva na~ina: POSTROJENJA, Tehni~ka knjiga, Zagreb, 1990.
a) relativno ~ista distributivna mre`a mo`e [11] Hot E., ELEKTROTEHNI^KA KONVERZIJA
ENERGIJE, Svjetlost, Sarajevo.
da se zaprlja pojavom novog tehnolo{kog proce-
[12] Obradovi} B., \okovi} M., Brajovi} V., TER-
sa sa udarnim i brzopromenljivim optere}enjima;
MOTEHNIKA SA ELEKTROTERMIJOM, Nau~-
b) relativno prljava distributivna mre`a mo- na knjiga, Beograd, 1990.
`e da smeta radu novog tehnolo{kog procesa koji [13] Majstorovi} A., Jovanovi} M., OSNOVI ZAVARI-
zahteva ~istu distributivnu mre`u. VANJA, LEMLJENJA I LEPLJENJA, Nau~na
Sankcionisanja kupca iz stava a) mogu se pre- knjiga, Beograd, 1995.
poznati i to implicitno samo u nekim ~lanovima va- [14] Jovanovi} S. M., OSNOVE ELEKTROTERMIJE I
`e}e zakonske regulative. ELEKTROTERMI^KA POSTROJENJA, Nauka,
Sankcionisanje isporu~ioca iz stava b) vi|eno je Beograd, 1994.
samo delimi~no u Uredbi o uslovima isporuke elek- [15] ^ETVRTO SAVETOVANJE O KVALITETU
tri~ne energije. Neophodno je prethodne posledice ELEKTRI^NE ENERGIJE, Zajednica jugoslo-
izbe}i, videv{i sve okolnosti koje uti~u na pogor{a- venske elektroprivrede, Split, 1975.

84 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


[16] Pelissier R., LES RSEAUX DNERGIE ELEC- [19] Tanaskovi} M., Bojkovi} T., Peri} D., DISTRIBU-
TRIQUE, Dunod, Paris, 1971, 1975. CIJA ELEKTRI^NE ENERGIJE, Akademska mi-
[17] O`egovi} M., O`egovi} K., ELEKTRI^NE MRE- sao, Beograd, 2007.
@E, Sveu~ili{te u Splitu, Split, 1982. [20] Novinc @., KAKVO]A ELEKTRI^NE ENERGI-
[18] @e`elenko I. V., POKAZATELI KA^ESTVA JE, Graphis, Zagreb, 2003.
LEKTRONERGII I IH KONTROL NA [21] UREDBA O USLOVIMA ISPORUKE ELEKTRI-
PROM[LENNH PREDPRITIH, ^NE ENERGIJE, Slu`beni glasnik RS, br. 107, Be-
nergoatomizdat, Moskva, 1986. ograd, 2005.

Rad je primljen u uredni{tvo 02. 04. 2009. godine

Josif V. Spiri} je ro|en 1945. godine u Leskovcu. Diplomirao je 1970. godine, magistri-
rao 1985. i doktorirao 1997. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Od 1970. do
1974. godine radio je u fabrici Ma~katica u Surdulici na problemima motornog pogona i
elektrotermije. Od 1974. godine radi u JP Elektrodistribucija Leskovac kao glavni in`enjer
eksploatacije, {ef projektnog biroa, tehni~ki direktor i direktor. Od 2007. godine radi kao sa-
vetnik u PD Jugoistok u Ni{u. Ima zvanje nau~nog saradnika.
Na stru~nom planu bavio se problemima kompenzacije, eksploatacije, kvaliteta elektri~-
ne energije, gubitaka, upravljanja optere}enjem, automatizacijom srednjenaponskih mre`a i planiranjem
gradskih i ruralnih mre`a.

Aleksandar S. Jovi} je ro|en 1980. godine u Leskovcu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Diplomirao je 2005. godine na Elektronskom fakultetu u Ni{u na smeru za Industrij-
sku energetiku. Posle diplomiranja zaposlio se u PD Jugoistok d.o.o. Ni{, Ogranak Elek-
trodistribucija Leskovac najpre kao in`enjer za merenja i kontrolu, a od 2009. godine radi
u Centru za gubitke Privrednog dru{tva. Oblasti interesovanja su mu elektri~na merenja i
analiza i eksploatacija distributivnih mre`a.

Miroslav B. Do~i} je ro|en 1976. godine u Leskovcu, gde je zavr{io osnovnu i srednju
{kolu. Diplomirao je 2001. godine na Elektronskom fakultetu u Ni{u na smeru za Industrij-
sku energetiku, a trenutno je student postdiplomskih studija na istom fakultetu. Posle diplo-
miranja zaposlio se u JP Elektrodistribucija Leskovac. Radio je na poslovima tehni~kog
rukovodioca Pogona Lebane, in`enjera za merenja i kontrolu, a trenutno je direktor za Teh-
ni~ki sistem Ogranka Elektrodistribucija Leskovac.
Do sada je objavio desetak radova koji su prezentovani u ~asopisima i na doma}im i me-
|unarodnim konferencijama. Oblasti interesovanja su mu analiza, eksploatacija i automatizacija distribu-
tivnih mre`a.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 85


Sini{a Spremi}

Primena spektroskopije u frekventnom


podru~ju za odre|ivanje stanja izolacije
110 kV provodnih izolatora

Stru~ni rad
UDK: 621.315.619; 621.315.61; 621.315.62

Rezime:
Stanje izolacije transformatora i provodnih izolatora na bazi celuloze mo`e da se odredi primenom me-
tode spektroskopije na osnovu frekvencijskog odziva karakteristike faktora dielektri~nih gubitaka tg. Iz ka-
rakteristike se mogu izvu}i zaklju~ci o sadr`aju vode u papirnoj izolaciji kao i o stanju ulja ili drugog izo-
lacionog materijala kojim je papirna izolacija impregnisana i okru`ena. Nazna~eni su najva`niji uzroci sta-
renja ~vrste i te~ne izolacije sa posebnim osvrtom na vodu. Daju se op{ti podaci o provodnim izolatorima
kondenzatorskog tipa sa pore|enjem prethodnih merenja kapacitivnosti (fabri~ka ispitivanja) sa novijim
merenjima na 110 kV provodnim izolatorima. Prikazana je metoda kojom su vr{ena novija merenja, dat ta-
belarni prikaz pore|enja starih i novih merenja kapacitivnosti i faktora dielektri~nih gubitaka na 110 kV
provodnim izolatorima istog tipa i opisana problematika korekcija merenih vrednosti faktora dielektri~nih
gubitaka. Na kraju, dati su prikaz i analiza rezultata merenja faktora dielektri~nih gubitaka pri promeni fre-
kvencije na 110 kV provodnim izolatorima razli~itih tipova.
Klju~ne re~i: provodni izolator, izolacija, ulje, papir, faktor dielektri~nih gubitaka, frekvencija

Abstract:

APPLICATION OF FREQUENCY DOMAIN SPECTROSCOPY FOR DETERMINING INSULATION


CONDITION OF 110 kV BUSHINGS

Frequency domain spectroscopy gives the possibility to determine the condition of celulose based in-
sulation of transformer windings and bushings using dissipation factor tg frequency response. From tg
frequency response it is possible to come to a conclusion about water content in paper insulation and
about condition of oil or other material impregnating or surrounding the paper insulation. There are spe-
cified most important factors which are responsible for deterioration of solid and liquid insulation with dis-
tinct attention on water. There is given general data about condenser type of bushings with comparision
between former capacitance measurements (factory tests) and new ones on 110 kV bushings. New measu-
ring results method was shown, there is tabular review of comparision between new and old capacitance
and dissipation factor mesurements of 110 kV bushings of the same type and described problem to correct
measuring values of dissipation factor. At the end, presentation and analysis of dissipation factor tg
frequency response of different types of 110 kV bushings is given.
Key words: bushing, insulation, oil, paper, dissipation factor, frequency

Sini{a Spremi}, dipl. in`. el. EPSP. D. Elektrovojvodina d.o.o. Uprava, 21 000 Novi Sad, Bulevar oslobo|enja 100

86 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


1. UVOD

U poslednjih desetak godina su razvijeni ure|a-


ji koji razli~itim metodama i uz podr{ku softvera

ln (brzinska reakcija)
imaju mogu}nost da odrede sadr`aj vode u izolaciji
transformatora na bazi celuloze. Prva metoda je me-

ln (brzinska reakcija)
renje napona oporavka ili merenje povratnog napo-
na (Return or Recovery Voltage Measurement), dru-
ga metoda je metoda polarizacione i depolarizacio-
ne struje (Polarization and Depolarization Current
Method), a tre}a metoda je spektroskopija u fre-
toplota
kventnom podru~ju (Frequency Domain Spectro- H2O O2
scopy) {to je glavna tema ovog ~lanka. U ~lanku su 1/T
1/T

nazna~eni glavni uzroci starenja izolacije, sa poseb-


nim osvrtom na vodu, zbog primene spektroskopije
u frekventnom podru~ju u odre|ivanju sadr`aja vo- Slika 1. Uticaj temperature, kiseonika, sadr`aja vode
i kiselina na brzinu degradacije celulozne izolacije
de u ~vrstoj izolaciji na bazi celuloze. Daju se op{ti
podaci o kondenzatorskom tipu provodnih izolatora zduha. Temperatura ulja i ~vrste izolacije je funkci-
sa pore|enjem prethodnih merenja kapacitivnosti ja temperature ambijenta, optere}enja i osun~anosti.
(fabri~ka ispitivanja) sa novijim merenjima na Dodavanjem inhibitora u ulje oksidacioni pro-
110 kV provodnim izolatorima. Prikazana je metoda cesi se zna~ajno usporavaju. Kvalitetna originalno
kojom su vr{ena nova merenja, sa opisom odre|enih inhibirana ulja i nakon dugogodi{nje eksploatacije
prednosti u odnosu na starije merne ure|aje. Dat je imaju odli~ne karakteristike ulja sa veoma niskom
tabelarni prikaz pore|enja novih i starih merenja ka- kiselo{}u.
pacitivnosti i tg na 110 kV provodnim izolatorima Primena spektroskopije u frekventnom podru~-
istog tipa. Grafi~ki prikazi nelinearne promene vred- ju ima za cilj da se odredi sadr`aj vode u ~vrstoj izo-
nosti tg 110 kV provodnih izolatora u zavisnosti od laciji na bazi papira i specifi~na elektri~na otpornost
temperature i sadr`aja vlage i nelinearne promene ulja. Zbog mogu}nosti odre|ivanja sadr`aja vode u
vrednosti tg papirne izolacije i ulja u odnosu na fre- ~vrstoj izolaciji ovde }e se dati kratak opis uticaja
kvenciju su dati u potpoglavlju vezanom za proble- vode na starenje papirne izolacije i opisati poreklo
matiku korekcije merenih vrednosti tg 110 kV pro- vode u papirnoj izolaciji.
vodnih izolatora. Dalje su prikazani i analizirani gra- Pravilnim odr`avanjem sistema za disanje tran-
fici tg (f) razli~itih tipova 110 kV provodnih izola- sformatora i dobrom zaptiveno{}u obezbe|uje se da
tora distributivnih transformatora prenosnih odnosa voda iz okoline ne u|e u te~nu i ~vrstu izolaciju. Vo-
110/21/10,5 kV/kV/kV i 110/36,75/10,5 kV/kV/kV da se ne mo`e potpuno odstraniti iz ~vrste izolacije,
snaga od 20 MVA do 63 MVA. tako da novi transformator ili provodni izolator u
~vrstoj izolaciji ima odre|enu koli~inu vode. Kvali-
2. STARENJE IZOLACIJE tetnim su{enjem ~vrste izolacije pre sipanja obra|e-
nog ulja obezbe|uje se nizak nivo vode u ulju i ~vr-
Glavni uzroci starenja ~vrste i te~ne izolacije su stoj izolaciji. U toku eksploatacije voda se mo`e od-
straniti iz ~vrste izolacije i ulja odgovaraju}im po-
temperatura uljnog/celuloznog dielektrika, prisut-
stupkom. Voda se stvara degradacijom (oksidaci-
nost vode i prisutnost kiseonika. Pored ovih manji,
jom) papirne izolacije i ulja, a sama voda dalje ubr-
ali ipak zna~ajan uticaj, ima i kiselost ulja. Na slici
zava oksidacione procese. Voda je i uzrok i rezultat
1. su prikazani uticaji temperature, kiseonika, sadr- razlaganja papira i ulja. Voda }e se nejednako raspo-
`aja vode i kiselina na brzinu degradacije celulozne rediti sa mnogo vi{e vode u papiru nego u ulju. Zna-
izolacije. Koren strelice na slici je naslonjen na ka- ~ajan faktor kako }e se voda raspodeliti izme|u iste
rakteristiku bez uticaja kiselina, a vrh strelice na is- mase papira i ulja je temperatura. Na vi{im tempera-
prekidanoj liniji prikazuje karakteristiku sa uticajem turama voda iz papira odlazi u ulje ~ime se njen sa-
kiselina. dr`aj u ulju mo`e zna~ajno pove}ati dok se u papiru
Na starenje usled temperature se mo`e uticati (zbog daleko ve}e koli~ine nego u ulju) sadr`aj vo-
smanjenjem radne temperature ulja i ~vrste izolacije de malo smanji. U 110 kV provodne izolatore vlaga
samo konstrukcionim zahvatima na unapre|enju si- mo`e da u|e u slu~ajevima otvaranja provodnog
stema hla|enja (pove}anje rashladnih povr{ina, ve}i izolatora (apsorpcija iz atmosfere), ako postoji cure-
broj pumpi i ventilatora ili ve}i protok ulja i/ili va-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 87


nje ili lo{i spojevi na mestima zaptivanja (prodor vo- nim) slojevima. FDS metodom su ispitani 110 kV
de ili vlage iz vazduha) i degradacijom izolacije sta- provodni izolatori sa uljem impregnisanim papirom
renjem (stvara se vlaga). 110 kV provodni izolatori (Oil Impregnated Paper u daljem tekstu: OIP), sa
starije izvedbe su imali donji deo uronjen u ulje tran- smolom vezanim papirom (Resin Bonded Paper u
sformatora koji nije bio za{ti}en tako da je vlaga iz daljem tesktu: RBP) i sa smolom impregnisanim pa-
ulja transformatora mogla da prodre u papirnu izola- pirom (Resin Impregnated Paper u daljem tekstu:
ciju 110 kV provodnog izolatora. Noviji 110 kV pro- RIP). Ve}ina 110 kV provodnih izolatora je RBP ti-
vodni izolatori imaju donji deo uronjen u ulje tran- pa, tako da je i ve}ina ispitanih 110 kV provodnih
sformatora za{ti}en oblogom od epoksidne smole izolatora RBP tipa. Svi ugra|eni 110 kV provodni
(stariji za{ti}eni su zaliveni nepoznatim materija- izolatori su sa porcelanskim izolatorom i kod ve}ine
lom) sa gumenim zaptiva~ima ~ime je uljem ili smo- postoji priklju~ak za merenje tg. Du`ina dela uro-
lom impregnisana ili smolom vezana papirna izola- njenog u ulje (deo ispod prirubnice) se razlikuje, kao
cija 110 kV provodnog izolatora u delu uronjenom u i ukupna du`ina provodnog izolatora. Du`ina kon-
ulje transformatora odvojena od ulja transformatora. denzatorskog dela provodnog izolatora i broj i ras-
pored provodnih (poluprovodnih) slojeva odre|uju
3. OP[TI PODACI O ISPITIVANIM 110 kV kapacitivnost provodnog izolatora.
PROVODNIM IZOLATORIMA
I PORE\ENJE PRETHODNIH MERENJA 3.2. Pore|enje prethodnih merenja
KAPACITIVNOSTI (FABRI^KA kapacitivnosti (fabri~ka ispitivanja)
ISPITIVANJA) SA NOVIJIM MERENJIMA sa novijim merenjima

3.1. Op{ti podaci o ispitivanim 110 kV U tabeli 1. su dati podaci o novim merenjima
provodnim izolatorima kapacitivnosti 110 kV provodnih izolatora i prikaz
razlike merene kapacitivnosti u odnosu na referent-
Ispitivani 110 kV provodni izolatori su konden- ne vrednosti.
zatorskog tipa sa stepenasto izvedenom izolacijom Nepoznato je kojim ure|ajem i kojom metodom
od papira sa umetnutim provodnim (ili poluprovod- je izvr{eno referentno merenje tangens delta i kapa-

Tabela 1.
Rezultati merenja kapacitivnosti 110 kV provodnih izolatora

Broj komada Broj komada Broj komada


Godina Broj isp. Opseg Opseg
Tip 5<DC<10 10<DC<20 DC>20
proizvodnje komada Cref (pF) Cmer (pF)
(%) (%) (%)
GOB 550 1982-89. 4 150,2-152,3 149,8-152,6 0 0 0
KTrf 145/630 1967. 8 124-131 142,5-154,8 0 8 0
KVP123/630/CH1 1992-95. 12 123,4-141 131,8-144,2 4 0 0
KVP123/630/e 1969. 19 nepoznato 144,3-162,1 7a) 2a) 0a)
KVP123/630/g 1969. 8 nepoznato 158,7-168,3 1a) 0a) 0a)
KVP123/630/r 1974-76. 32 111-113b) 107,6-129,5 8b) 2b) 0b)
123-550/400 1973. 4 181-194 211-219 1 3 0
123-550/400 1974. 6 nepoznato 124,1-135,3 1a) 0a) 0a)
145/630 1967-68. 8 nepoznato 142-154 1a) 0a) 0a)
CTf 123-550/400 1974. 2 nepoznato 150,7-153 ? ? ?
CTkf 123-550/400 1975. 20 102-111 112,7-121,4 16 4 0
CTkf 123-550/400 1977-80. 24 95-102 104,3-113,3 9 10 0
UTkf 123-550/400 1982-84. 36 98-104 104,7-118 21 12 0
OTxf 550/32/0 1986. 4 nepoznato 236,6-237,9 0 0 0
RTkf 550/32/0 K 1987. 8 275-288 278,7-293 0 0 0
PNO.123.550.800 1999-05. 44 179,1-272,2 177,5-274,8 0 0 0
PSO.123.550.800 2005. 4 275,6-277,2 272,6-274,4 0 0 0
UKUPNO - 243 - - 69 41 0

Legenda uz tabelu 1:
a) za meru odstupanja uzeta najni`a izmerena vrednost kapacitivnosti
b) podatak proizvo|a~a provodnog izolatora za serije, uzeto kao referentna vrednost

88 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


citivnosti 110 kV provodnih izolatora izuzev mere-
nja koja su obavljena kod doma}eg proizvo|a~a CP TD1 12 kV
transformatora gde je kori{}en [eringov most. Pri- IN
kaz ure|aja i metode kojom se vr{e nova merenja }e
biti dati u ta~ki 4. Prera~unavanja rezultata kapaci- IN A

tivnosti uz uva`avanje temperature i frekvencije ni- lx IN B

su vr{ena jer su merenja vr{ena pri frekvenciji od


Merenje
50 Hz, a temperatura nema uticaj na promenu kapa- PE
citivnosti.
Buster Serijska veza
O~igledno je da velik postotak ispitanih pro-
vodnih izolatora ima povi{enu kapacitivnost u odno-
Energetski
su na po~etnu. Svi provodni izolatori sa povi{enom CPC 100 transformator
kapacitivno{}u su RBP tipa.
Uzroci pove}anja kapaciteta mogu biti naprsli- Ekvipotencijalno uzemljenje
ne usled slabije kontrolisanog postupka prevla~enja
smolom i namotavanja ~ime se ostavlja zarobljen
vazduh u {upljinama {to kasnije proizvodi pojavu Slika 2. Upro{}ena {ema merenja
parcijalnih pra`njenja uzrokuju}i eroziju materijala.
U [1] se navodi da je starenje kod RBP uzrokovano
naprslinama smolom vezanog papira i nehomogene
impregnacije izolacionim uljem, tako da `ivotni vek CN ZN CX ZX, LX
ima veliko rasipanje i ne bi trebalo da prelazi 30 go-
dina. Zbog ovog je neophodno pratiti promene kapa-
ICN ICX
citivnosti provodnih izolatora.

4. PRIKAZ MERNE METODE, PORE\ENJE U0(t)


MERENJA NA 110 kV PROVODNIM
IZOLATORIMA ISTOG TIPA UN(t) Z1 Z2 UX(t)
I PROBLEMATIKA KOREKCIJA

4.1. Prikaz kori{}ene merne metode

Nova merenja se vr{e ure|ajem


CPC100+CPTD1, a upro{}ena {ema je prikazana na
slici 2. Slika 3. Merni princip ure|aja CP TD1
Na slici 3. je prikazan merni princip ure|aja
CPC100+CP TD1 i isti koristi metodu sli~nu [erin- se vreme potrebno za merenje. Postoji mogu}nost
govom mostu. Glavna razlika je da merni princip automatskog merenja tg i kapaciteta u vi{e ta~aka
ure|aja CP TD1 ne zahteva pode{avanje za merenje (npr. merenje po naponu ili frekvenciji). Prebaciva-
C i tg. CN je referentni kondenzator izolovan ga- je podataka se mo`e vr{iti preko mre`e ili na preno-
som sa tg ispod 10-5. U laboratorijskoj upotrebi, ta- sivi ra~unar putem CPC100. Novije verzije CPC100
kvi kondenzatori se ~esto koriste da bi se dobila pre- imaju USB priklju~ak za prebacivanje podataka.
cizna merenja, s obzirom da su klimatski uslovi veo-
ma stabilni. Ovo nije slu~aj sa merenjima na terenu 4.2. Pore|enje merenja na 110 kV
provodnim izolatorima istog tipa
gde temperature mogu zna~ajno da variraju, {to do-
vodi do pove}anja i smanjenja du`ine elektrode u re-
Zbog nepostojanja ta~nih referentnih (po~etnih)
ferentnom kondenzatoru. Ure|aj CP TD1 uzima sve
vrednosti tg i kapacitivnosti za ve}i broj tipova 110
ove efekte u obzir i kompenzuje ih elektronski, tako
kV provodnih izolatora u tabeli 2 su prikazani poda-
da je mogu}e meriti na terenu sve do tg = 5 x 10-5.
ci o merenjima za tipove za koje posedujemo po~et-
Dva ulaza IN-A i IN-B sa prekida~kom matri-
ne podatke sa ispitnih listova proizvo|a~a 110 kV
com sme{tenom unutar ure|aja omogu}avaju da se
provodnih izolatora ili sa ispitnih listova transfor-
sa jednim penjanjem na transformator obavi mere-
matora. Za svaki tip je prikazan uzorak od 4 provod-
nje tg i kapacitivnosti na VN-M i VN-SN ili da se
na izolatora sa jednog transformatora i on daje sliku
obavi merenje na dva provodna izolatora. Pripre-
za ~itavu populaciju provodnih izolatora istog tipa.
mom odgovaraju}ih kartica u kancelariji skra}uje

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 89


Tabela 2.
Prikaz po~etnih i novih rezultata merenja tg i kapacitivnosti 110 kV provodnih izolatora

Godina Cref Cmer tgref tgmer Tref Tmer


Tip Priklj.
proizvodnje (pF) (pF) (%) (%) (C) (C)
GOB 550 1983. N 151,6 152,6 0,561 0,420 17 45
A 151,5 152,1 0,546 0,500 17 45
B 152,3 152,2 0,575 0,473 17 45
C 150,2 149,8 0,571 0,449 17 45
KTrf 145/630 1967. N 124 142,5 0,880 0,650 - 35
A - 147,3 - 0,784 - 35
B 131 154,8 0,650 0,586 - 35
C 130 146,8 0,650 0,724 - 35
KVP123/630/CH1 1995. N 130,5 133,9 0,700 0,589 22 50
A 132,3 134,4 0,680 0,574 22 50
B 129,2 131,8 0,680 0,598 22 50
C 126,2 131,1 0,650 0,540 22 50
123-550/400 1973. N 181 211 0,617 0,709 19 27
A 193 219 0,637 0,630 19 -
B 184 211 0,617 0,519 19 27
C 194 216 0,626 0,490 19 27
CTkf 123-550/400 1975. N 111 119,9 0,674 0,656 26 20
A 110 119,4 0,592 0,591 26 20
B 107 117,8 0,666 0,646 26 20
C 106 118,2 0,645 0,638 26 20
CTkf 123-550/400 1980. N 100 111,2 0,544 0,452 24 40
A 95 106,0 0,550 0,521 24 40
B 102 107,1 0,580 0,469 24 40
C 100 105,1 0,582 0,493 24 40
UTkf 123-550/400 1982. N 101 107,2 0,585 0,491 22 40
A 102 106,0 0,598 0,479 22 40
B 102 110,4 0,593 0,455 22 40
C 102 106,5 0,594 0,485 22 40
RTkf 550/32/0 K 1987. N 285 281,4 0,307 0,225 23 50
A 288 282,3 0,278 0,221 23 50
B 284 283,2 0,300 0,220 23 50
C 283 280,1 0,303 0,228 23 50

Na tipu GOB 550 je rezultat novog merenja na ve}ava. Kod ve}e vla`nosti papira tgd se pove}ava
58 Hz iz 2006. godine, a ostala novija merenja su na sa pove}anjem temperature. Korekcioni faktori (kri-
50 Hz iz 2007. godine. 10
U tabeli 2. se vidi da su kod ve}ine prikazanih
novijih merenja tg 110 kV provodnih izolatora
vrednosti tg manje od merenja koja su obavljena
ranije i koja su bila uglavnom na ni`im temperatura-
Dissipation
ma. O~ekivano je da vrednost tg pri istoj tempera- factor (%)
turi kod starih 110 kV provodnih izolatora mora biti
barem malo ve}a od referentne vrednosti.
0,1
4.3. Problematika korekcija merenih vrednosti tg
20 30 40 50 60 70 80 90
Temperatura (C)
Kod 110 kV provodnih izolatora tipa OIP se vlaga: 4 % vlaga: 1 %
kod papirne izolacije sa malim sadr`ajem vlage u vlaga 0,4-0,6 % vlaga: 0,1-0,3 %
papiru (do 0,6 %) tg u odnosu na temperaturu [2]
menja na na~in da se do temperature od oko 60 C Slika 4. Promena tg (T) za razli~ite sadr`aje vlage u
smanjuje, a pri daljem pove}anju temperature se po- papirnoj izolaciji provodnih izolatora

90 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


ve) pokazuju da se na temperaturi od 60 C dobije 1E+0
unaged (m.c.: 4,0 %)
vrednost tg od oko 75 % vrednosti tg na 20 C tan
kod niskog sadr`aja vlage u papiru [3]. Sli~no pona- unaged (m.c.: 2,5 %)
{anje je i za 110 kV provodne izolatore tipa RIP. Na
1E-1
slici 4. je dat prikaz karakteristika tg u zavisnosti unaged (m.c.: 1,0 %)
od temperature sa razli~itim sadr`ajem vlage u pa-

tan
unaged (m.c.: 0,2 %)
pirnoj izolaciji za provodne izolatore tipa OIP [3]
(moist. = moisture = vlaga). 1E-2
Pored merenja i pore|enja vrednosti tg sa po-
~etnim fabri~kim merenjima neophodno je vr{iti
merenje i pore|enje vrednosti kapacitivnosti sa po- 2 mm pressboard, = 20 C
1E-3
~etnim fabri~kim merenjima provodnih izolatora. 1E-4 1E-3 1E-2 1E-1 1E+0 1E+1 1E+2 1E+3 1E+4
Ako se kod novih merenja napravi korekcija
Frequency (Hz)
zbog pove}anja kapacitivnosti opet bi vrednosti tg
kod ve}ine provodnih izolatora bile ni`e od referent- Slika 5. Prikaz tg (f) za nove presovane papirne plo~e
nih vrednosti. S obzirom da su nova merenja ura|e- sa razli~itim sadr`ajem vode
na pri vi{im temperaturama provodnih izolatora i
ukoliko se pogleda slika 4. mo`e se izvu}i zaklju~ak tri~na otpornost ulja se smanjuje sa pove}anjem
da provodni izolatori imaju ni`e vrednosti tg jer im temperature, ali se direktan odnos izme|u tg ulja i
je papirna izolacija jo{ uvek sa niskim sadr`ajem specifi~ne elektri~ne otpornosti ne mo`e primeniti.
vlage i umereno ostarela. Ukoliko bi se uz zaklju~ak U daljim razmatranjima je neophodno izvu}i korela-
iz prethodne re~enice napravila korekcija i po tem- ciju izme|u promena tg i specifi~ne elektri~ne ot-
peraturi (nepoznata je ta~na karakteristika korekci- pornosti ulja u odnosu na temperaturu i to primeniti
je), vrednosti tg novijih merenja bi bile ve}e od re- na kvantitativno ta~nije odre|ivanje specifi~ne elek-
ferentnih. To je o~ekivano jer su provodni izolatori tri~ne otpornosti ulja iz karakteristike tg ulja, a ne
dugo u pogonu ~ime su im pogor{ane karakteristike. samo na osnovu karakteristike tg ulja kvalitativno i
Za pore|enje novomerenih vrednosti tg sa re- kvantitativno proceniti stanje.
ferentnim (po~etnim) vrednostima neophodno je,
pored korekcije po temperaturi (ukoliko se za odre- Tangens delta ulja za razli~ite vrednosti specifi~ne otpornosti ulja
|eni tip poseduje korekciona karakteristika i ukoliko 0,8
je primenjiva), uzeti u obzir i promenu kapacitivno-
Ulje
sti. Korigovani faktor dielektri~nih gubitaka tg se 0,6 5 Gm
Tangens delta (%)

u odnosu na promenu kapacitivnosti mo`e prera~u- Ulje


nati ovako: tg=tgmereno*(Cmereno/Creferentno). Ovde se 10 Gm
mora napomenuti da se pri promeni frekvencije od 0,4 Ulje
30 Gm
15 Hz do 400 Hz kapacitivnost provodnog izolatora
Ulje
smanji do 1 %. Ukoliko se merenje vr{i na 58 Hz 0,2 100 Gm
zbog izbegavanja uticaja polja okolnih elemenata,
zbog promene tg sa frekvencijom, neophodno je iz-
vr{iti i korekciju tg po frekvenciji. Kako korekcija 0,0
0 100 200 300 400
po frekvenciji nije linearna, vr{i se i merenje na
Frekvencija (Hz)
50 Hz. Od 2007. godine se vr{i i merenje po fre-
kvenciji od 15 Hz do 400 Hz koliki je opseg ure|a- Slika 6. Promena specifi~ne elektri~ne otpornosti ulja
ja za merenje. u odnosu na frekvenciju
Na slici 5. je prikazana karakteristika tg (f) za
presovane papirne plo~e debljine 2 mm sa razli~itim Korekcije tg po temperaturi i frekvenciji nisu
sadr`ajem vlage sa obe ose u logaritamskoj raspode- ra|ene zbog nelinearnosti i nepoznavanja karakteri-
li [6]. O~igledna je nelinearna promena tg (f) za pa- stika korekcije, a karakteristike tg razli~itih tipova
pirni deo izolacije. Nelinearna je i promena tg u od- provodnih izolatora po temperaturi i po frekvenciji
nosu na promenu sadr`aja vode u papiru. su razli~ite. Tako|er su razli~ite i karakteristike tg
Faktor dielektri~nih gubitaka (tg) ulja je obr- istog tipa po temperaturi i po frekvenciji zbog razli-
nuto proporcionalan frekvenciji, a uop{ten prikaz ~itog stanja izolacionog sistema te se svaki provod-
promene tg ulja u odnosu na frekvenciju je dat na ni izolator mora analizirati posebno. Korekcioni fak-
slici 6. Faktor dielektri~nih gubitaka tg ulja se po- tori (za mali sadr`aj vlage u papirnoj izolaciji) po
ve}ava pri pove}anju temperature, a specifi~na elek- temperaturi proizvo|a~a provodnih izolatora se mo-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 91


gu (ukoliko se poseduju) primeniti kod novih pro- zaptiveni, a uzorkovanje papira nije mogu}e. Prime-
vodnih izolatora kao i kod starih kod kojih nije do- nom spektroskopije u frekventnom podru~ju mo`e
{lo do zna~ajnijeg pogor{anja stanja izolacionog si- se dobiti uvid u stanje izolacije provodnog izolatora
stema. Zbog nepostojanja sveobuhvatne korekcione preko rezultata specifi~ne otpornosti ulja i sadr`aja
karakteristike korekciona procena se za sada radi is- vode u papiru. Ure|aj kojim su vr{ena merenja ima
kustveno, pore|enjem. Korekcija tg po promeni opseg od 15 Hz do 400 Hz, dok specijalni ure|aji za
kapacitivnosti (nova u odnosu na po~etnu vrednost) metodu FDS sa softverom imaju opseg reda
se razmatra, ali se ne ra~una i ne prikazuje posebno. 0,1 mHz do 10 kHz, a imaju i mogu}nost unosa ge-
U [4] se navodi da se provodni izolatori sa RBP ometrije namotaja u smislu procentualnog u~e{}a
izolacijom moraju menjati ako kapacitivnost poraste kanala za ulje cilindri~nog namotaja kako bi se do-
za vi{e od 20 % od po~etne (referentne) vrednosti i bili ta~niji rezultati. Specijalni ure|aji za metodu
ukoliko vrednost tg pre|e 2 %, gde je bitna karak- FDS rade sa ni`im ispitnim naponom reda 100 V {to
teristika trend rasta. U [5] se navodi da je kriti~no povla~i manje dimenzije i te`inu ure|aja i manju
stanje ukoliko se kapacitivnost promeni za vi{e od opasnost po ispitiva~e, ali zbog izbegavanja uticaja
10 %, a vrednost tg poraste za vi{e od 3 x referent- okolnih polja moraju biti opremljeni odgovaraju}im
na vrednost, bez obzira na tip izolacije. Gotovo svi filterima. Provodni izolatori nemaju kanale za ulje
proizvo|a~i provodnih izolatora daju podatke o do- ve} su od centralne cevi do prirubnice potpuno po-
zvoljenim promenama kapacitivnosti i maksimal- punjeni impregnisanim papirom i provodnim (polu-
nim vrednostima tg. Neki proizvo|a~i su ranije, a provodnim) slojevima.
neki kasnije odustali od RBP tipa provodnih izolato- FDS metoda ima prednost jer uklju~uje merenje
ra (izuzev za ni`e naponske nivoe). Za tipove OIP i tg i kapacitivnosti. Time je mogu}e otkriti gre{ku u
RIP se zaklju~uje da su postojani {to se ti~e kapaci- postavci merenja, a promena kapacitivnosti u odno-
tivnosti i vrednosti tg. Na dva 110 kV provodna su na merenja u fabrici mo`e da poka`e da je do{lo
izolatora (koji se nalaze u neutrali 110 kV) tipa CTkf do degradacije materijala ili proboja izme|u pro-
123-550/400 i KVP 123/630/r su izmerene visoke vodnih slojeva.
vrednosti tg i na istima }e biti izvr{eno dodatno Merenjem pri jednoj frekvenciji ne mo`emo uo-
merenje i po potrebi }e biti zamenjeni. Za merenje je ~iti promenu svojstava u razli~itim materijalima.
preostalo jo{ 104 komada 110 kV provodnih izolato- Analiza karakteristike tg po frekvenciji omogu}ava
ra (26 transformatora) ~ime bi svi 110 kV provodni mnogo bolju dijagnostiku ispitivane izolacije. Na vi-
izolatori (izuzev onih bez priklju~ka za merenje tg {im frekvencijama preovla|uju}e uti~e tg celulo-
gde je potrebno va|enje iz suda transformatora 48 zne izolacije, na srednjim frekvencijama provodnost
komada i jednog gde se nije mogao skinuti poklopac ulja je dominantan faktor, a na ni`im frekvencijama
priklju~ka za merenje tg) imali merenje ne starije na tg preovla|uju}e uti~e tg celulozne izolacije.
od 2002. godine. Odre|eni faktori imaju uticaj na pouzdanost i
stabilnost analize rezultata. Ovi uticaji su glavni iz-
5. REZULTATI MERENJA FAKTORA vor gre{aka. To su: temperatura izolacije, migracio-
DIELEKTRI^NIH GUBITAKA tg ni procesi, smanjenje provodnosti ulja, paralelne
METODOM FDS NA 110 kV PROVODNIM strujne staze, temperaturna kompenzacija u softveru
IZOLATORIMA RAZLI^ITIH TIPOVA za analizu, interpretacija merenih podataka, pore|e-
nje sa kartama ravnote`e vlage i vreme merenja.
Kod metode FDS primenjuje se sinusoidalni na- Za odre|ivanje sadr`aja vlage u papirnoj izola-
pon u opsegu frekvencije i na osnovu merene struje, ciji, postoje i metode kori{}enjem razli~itih nomo-
kako po amplitudi tako i po faznom stavu, se odre- grama (npr. General Electric nomograph) i ravnote-
|uje kompleksna dielektri~na konstanta me|unamo- `nih karata (npr. Oommen equilibrium charts) po-
tajne izolacije za potrebe odre|ivanja sadr`aja vode mo}u kojih se uz poznavanje sadr`aja vlage u ulju i
u celuloznoj izolaciji i specifi~ne elektri~ne otpor- temperature uzorka ulja mo`e odrediti sadr`aj vlage
nosti ulja. Ova metoda se mo`e primeniti i na pro- u papirnoj izolaciji. Ukoliko se uporede rezultati do-
vodne izolatore kodenzatorskog tipa sa papirnom bijeni razli~itim kartama, dobijaju se zna~ajno razli-
izolacijom impregnisanom (ili vezanom) razli~itim ~iti rezultati koji mogu da se razlikuju i vi{estruko.
materijalima. Obi~no se za prikaz merenih podataka Pribli`no ta~an sadr`aj vlage u papirnoj izolaci-
koristi faktor dielektri~nih gubitaka tg koji je fre- ji se mo`e utvrditi metodom Karl Fi{erove titracije,
kventno zavisan odnos izme|u imaginarnog i real- ali kod provodnih izolatora nema mogu}nosti da se
nog dela kompleksne dielektri~ne konstante. Pogod- uzme uzorak papira za analizu.
nost ove metode je u tome {to se kod ve}ine provod- Korekcija po temperaturi zbog nelinearnosti
nih izolatora ne mo`e ispitati ulje jer su potpuno uljno-papirne izolacije nije jednostavna za izvo|e-

92 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


nje. Temperaturni uticaj pomera karakteristike tg otpornost ulja oko 300 GWm na datoj temperaturi
ulja u pravcu x-ose (na logaritamskoj skali), ali se (40 C), a prera~unato na 90 C bi bila oko 35 GWm
uticaj difuzije vode iz papira u ulje ne mo`e jedno- za provodni izolator u fazi C. Ulje drugih provod-
stavno sagledati. Pove}anjem temperature voda iz nih izolatora ima zna~ajno ve}u specifi~nu elektri~-
papira ide u ulje, dodu{e u samom papiru se veoma nu otpornost na datoj temperaturi (procena oko
malo smanji sadr`aj vode u odnosu na ukupan sadr- 500 Gm). Pored ovog mo`e se videti da kod vi{ih
`aj vode u papiru i to prvenstveno u vanjskim sloje- frekvencija gde je dominantan uticaj celulozne izo-
vima papira. Dobijaju se dva efekta pove}anjem lacije postoji mala razlika u vrednosti tg izme|u
temperature menja se vrednost tg papira, a istovre- pojedinih provodnih izolatora koji su iz iste serije,
meno smanjenjem sadr`aja vode u papiru usled po- pribli`no jednakih kapacitivnosti i mereni su na istoj
ve}anja temperature tg papira se smanjuje. Ulje, temperaturi. Ovo ukazuje na male razlike u sadr`aju
zbog pove}anja temperature, dobija vodu iz papirne vlage u papirnom delu izolacije.
izolacije, a zbog pove}anja temperature pove}ava se Sadr`aj vlage u papiru je te{ko proceniti, ali s
vrednost tg ulja. Na karakteristiku tg ulja presud- obzirom na izgled karakteristika sa slike 7. mo`e se
nu ulogu imaju temperatura i specifi~na otpornost, a pretpostaviti da je manji od 1 %. Kada bi se imala
postoji i uticaj vode i kiselosti ulja. Na karakteristi- merenja na vi{e razli~itih temperatura na ve}em bro-
ku tg papirne izolacije presudnu ulogu imaju tem- ju 110 kV provodnih izolatora istog tipa i sli~nih po-
peratura i sadr`aj vode u papirnoj izolaciji. ~etnih karakteristika mogao bi se izvu}i kvalitetniji
Nabavkom savremenog ure|aja za merenje fak- zaklju~ak o sadr`aju vlage u papiru, tj. dati pribli`na
tora dielektri~nih gubitaka od 2007. godine po~ela vrednost sadr`aja vlage u papiru na osnovu prome-
su se vr{iti merenja tg po naponu u 5 ta~aka (1, 3, ne tg u zavisnosti od temperature. U daljim razma-
5, 7 i 10 kV) uz frekvenciju od 58 Hz kako bi se iz- tranjima je neophodno sagledati uticaj temperature
begao uticaj okolnih elemenata postrojenja u pogo- na promenu tg.
nu i po frekvenciji u 8 ta~aka (15, 30, 50, 70, 100,
200, 300 i 400 Hz) pri ispitnom naponu od 3 600 V. Tangens delta 110 kV provodnog izolatora
Stara Pazova ET2 1986. (40 C)
Ure|aj za merenje nema softver za odre|ivanje sa- 0,28
dr`aja vlage u papiru ni temperaturnu kompenzaciju
merene vrednosti tg (izuzev ako se ubaci ru~no
0,27
prora~unata). U 2006. godini su vr{ena merenja sa-
Tangens delta (%)

mo u jednoj ta~ki i to pri naponu od 10 kV i frekven-


ciji od 58 Hz. 0,26
Merenja se prema uputstvu poizvo|a~a vr{e sa
kompletno odspojenim priklju~nim stezaljkama 0,25
transformatora, fazni i neutralni priklju~ci pojedinih
namotaja su me|usobno povezani golim vi{e`i~nim 0,24
provodnikom, transformatorski sud uzemljen, pri-
klju~ci su po potrebi obra|eni kako bi se ostvario
dobar kontakt. Ovo je neophodno kako bi se izbegle 0,23
0 100 200 300 400
gre{ke u merenjima zbog velikih prelaznih otpora. .
Frekvencija (Hz)
Po potrebi se izvr{i ~i{}enje vanjskih povr{ina (por-
OTxf-N OTxf-B
celan) provodnih izolatora. Za temperaturu provod- 236,8 pF 237,7 pF
nih izolatora se uzimaju vrednosti temperature ulja
o~itane sa kontaktnih termometara, ali se mora uze- OTxf-A OTxf-C
ti u obzir da je ta~nost kontaktnih termometara ma- 237,5 pF 238,2 pF
la. Ve}ina merenja je izvr{ena odmah nakon isklju-
Slika 7. Karakteristika provodnih izolatora OIP
~enja transformatora, a kompletna merenja po napo-
nu i po frekvenciji na 4 provodna izolatora traju oko
pola sata. Razdvajanje karakteristike tg provodnog izo-
Na slici 7. je dat prikaz karakteristika tg po latora po frekvenciji na uljni deo i papirni deo se
frekvenciji za 110 kV provodne izolatore tipa OIP. mo`e uraditi na na~in da se u ukupnu karakteristiku
Vidi se da je na ni`im frekvencijama (ispod 50 Hz) ubaci karakteristika koja odgovara karakteristici tg
prisutan uticaj ulja koji podi`e vrednost tg, ali je taj ulja i da se onda ona oduzme od ukupne karakte-
uticaj veoma mali. Mo`e se re}i da je i uljna i papir- ristike. O~igledno je da je na merenim frekvencija-
na izolacija ovih 110 kV provodnih izolatora u do- ma od 15 do 400 Hz dominantan uticaj papirne izo-
brom stanju sa procenom da je specifi~na elektri~na lacije (na frekvencijama ve}im od 100 Hz je predo-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 93


minantan) jer bi u slu~aju da tu ima ve}i uticaj tg Tangens delta 110 kV provodnog izolatora CTkf 1979.
ulja ukupna karakteristika imala druga~iji izgled. 1,3
Uticaj tg ulja se pojavljuje na frekvencijama ma- 1,2
njim od 50 Hz uve}avaju}i karakteristiku tg papir-
nog dela. Karakteristika tg uljnog dela izolacije se 1,1
odabira kako bi se uklopila u ukupnu karakteristiku. 1,0

Tangens delta (%)


Na slici 8. se vidi da vrednosti tgd provodnih
izolatora merenih na ni`oj temperaturi imaju ve}e 0,9
vrednosti, {to je i o~ekivano. Mogu}e je da bi mere- 0,8
nje na istoj temperaturi dalo pribli`no jednake ka-
0,7
rakteristike. Provodni izolatori B 35C (faza B na
35 C) i C 35C su u boljem stanju od N 35C i A 35C. 0,6
Ulje im je ne{to boljih karakteristika. Generalno se 0,5
mo`e re}i da je stanje uljno-papirne izolacije ovih
provodnih izolatora dobro, tj. uljno-papirna izolaci- 0,4
0 100 200 300 400
ja je malo ostarela. Jedini zabrinjavaju}i podatak je
porast kapacitivnosti <10 % u odnosu na po~etnu Frekvencija (Hz)
vrednost.
N 40C B 40C N 48C C 48C
111,2 pF 107,1 pF 111,5 pF 111,6 pF
Tangens delta 110 kV provodnog izolatora CTkf 1980. A 40C C 40C A 48C
1,1 106,0 pF 105,1 pF 107,0 pF

1,0
Slika 9. Karakteristika provodnih izolatora RBP
0,9
iz 1979. godine
Tangens delta (%)

0,8
Na slici 10. se vidi da karakteristika jednog pro-
0,7 vodnog izolatora odstupa od preostala tri sa istog
0,6
transformatora. Tako|e se na ni`im frekvencijama
ne mo`e uo~iti uticaj ulja.
0,5
Tangens delta 110 kV provodnog izolatora CTkf 1975.
0,4 1,2
0 100 200 300 400
Frekvencija (Hz) 1,1

1,0
N 35C B 35C N 16C C 16C
Tangens delta (%)

108,3 pF 108,2 pF 104,3 pF 107,6 pF 0,9


A 35C C 35C A 16C
106,6 pF 109,9 pF 106,3 pF 0,8

0,7
Slika 8. Karakteristika provodnih izolatora RBP
iz 1980. godine 0,6

0,5
Na slici 9. se vidi da su ovi provodni izolatori
mereni na pribli`no istim temperaturama te da su im 0,4
0 100 200 300 400
i karakteristike tg pribli`no jednake izuzev A 48C
koji ima povi{enu vrednost. Visoku vrednost ima i Frekvencija (Hz)
provodni izolator u neutrali (nije prikazan na slici).
N 20C B 20C N 32C C 32C
Ova dva provodna izolatora su prilikom merenja po 119,9 pF 117,8 pF 118,0 pF 111,6 pF
naponu pokazala zna~ajniji pad vrednosti tg pri po-
A 20C C 20C A 32C
vi{enju napona {to ukazuje na lo{ spoj (prelazni ot- 119,4 pF 118,2 pF 117,2 pF
por) ili lo{u vezu izvoda za merenje tangens delta sa
poslednjim slojem tako da }e ovi provodni izolatori
Slika 10. Karakteristika provodnih izolatora RBP
biti dodatno provereni. iz 1975. godine

94 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Na slici 11. se vidi da se kod merenja na 100 Hz gu}e smanjiti vrednost tg. Zato su proizvo|a~i pro-
kod provodnih izolatora B 50C, i posebno izra`eno vodnih izolatora kao jedinu mogu}u meru za sma-
kod A 50C, pojavio zna~ajniji propad vrednosti tg njenje vrednosti tg ispod 0,5 % upotrebili promenu
od o~ekivane prema izgledu krivih. Uzrok mo`e bi- konstrukcije u smislu da su smanjili broj provodnih
ti smetnja u mre`i frekvencije 100 Hz. Sli~no je kod slojeva, ~ime su pove}ali kapacitivnost (kapacitiv-
A 48C na slici 9. s tim da tu vrednost tg na 100 Hz nost uve}ana skoro 3 puta) i time smanjili vrednost
ima vi{u vrednost od o~ekivane u odnosu na druge tg na vrednosti od oko 0,3. Pretpostavljam da su
ta~ke. proizvo|a~i, kori{}enjem novih programskih paketa
Tangens delta 110 kV provodnog izolatora CTkf 1987 (50 C).
i tokom du`eg ispitivanja i pra}enja provodnih izo-
0,31 latora sa smanjenim brojem provodnih slojeva (po-
0,30 ve}ana kapacitivnost), do{li do zaklju~ka da smanje-
0,29 ni broj provodnih slojeva ne}e zna~ajnije pove}ati
0,28 elektri~na naprezanja kondenzatorskog dela provod-
0,27 nog izolatora kao i da ne}e uticati da se raspodela
Tangens delta (%)

0,26 elekti~nog polja pogor{a u smislu da se elektri~na


0,25 naprezanja izme|u provodnog izolatora i drugih de-
0,24 lova transformatora pove}aju. Pored ovog u~injene
0,23 su i neke konstrukcione izmene ugradnjom obloge
0,22 na delu uronjenom u ulju i savremenijih oblikova~a
0,21 polja na zavr{etku dela uronjenog u ulje ~ime se
0,20 elektri~no polje dodatno oblikuje u cilju smanjenja
0 100 200 300 400 elektri~nih naprezanja.
Frekvencija (Hz)
6. ZAKLJU^AK
N 50C B 50C
111,2 pF 107,1 pF
Do sada obavljena merenja tg i kapacitivnosti
A 50C C 50C na jednoj frekvenciji ili u frekventnom opsegu su po-
106,0 pF 105,1 pF
kazala da je stanje izolacionog sistema 110 kV pro-
vodnih izolatora tipova OIP i RIP dobro. Kod tipa
Slika 11. Karakteristika provodnih izolatora RIP RBP je stanje izolacionog sistema zadovoljavaju}e
iz 1987. godine zbog pove}anja kapacitivnosti, a ovaj tip ~ini ve}inu
110 kV provodnih izolatora u pogonu. U narednom
Kod svih provodnih izolatora tipa RBP je jedini periodu je neophodno redovno, u periodima od 5-6
zabrinjavaju}i podatak porast kapacitivnosti u odno- godina, vr{iti merenja tg i kapacitivnosti i po potre-
su na referentnu vrednost, a porast kapacitivnosti ide bi vr{iti zamene sumnjivih provodnih izolatora. Kod
do 15 %. zamena 110 kV provodnih izolatora ve}i problem
Na slikama 8, 9 i 10 je dat prikaz karakteristika
mo`e biti u tome ukoliko se ne poseduje 110 kV pro-
110 kV provodnih izolatora istog tipa, ali razli~itih
vodni izolator istog tipa (i mera) pa se zamena vr{i
godi{ta (postoje razlike u referentnoj kapacitivno-
novim 110 kV provodnim izolatorom zbog neophod-
sti). Ovaj tip 110 kV provodnih izolatora (razli~itih
nih dorada u`eta i postavljanja nove bolcne.
godi{ta) u ukupnom broju u~estvuje sa 1/6.
Rezultati tg dobijeni metodom FDS spektro-
Karakteristike sli~ne onima na slikama 8, 9 i 10
skopijom u frekventnom podru~ju i kod su`enog fre-
se dobijaju i za provodne izolatore RBP tipa UTkf iz-
kventnog opsega od 15 Hz do 400 Hz mogu da se is-
uzev {to ovaj tip umesto ulja ima Micagel, a tako|er
koriste za procenu stanja izolacionog sistema, tj. za
i za 110 kV provodne izolatore drugih proizvo|a~a.
pribli`no odre|ivanje sadr`aja vode u papiru i spe-
Mo`e se uo~iti da je kod novijih tipova RIP (po-
cifi~ne otpornosti ulja.
{to je napu{tena proizvodnja tipa RBP) ili kod novi-
jih tipova OIP do{lo do zna~ajnog pove}anja kapa- Rezultati merenja pri jednoj frekvenciji (npr.
citivnosti 110 kV provodnih izolatora iako su im 50 Hz) mogu pokazati povi{enu vrednost tg {to on-
mere ostale pribli`no jednake. Mogu}i razlog je tra- da povla~i zaklju~ak da je izolacioni sistem lo{, ali
`nja kupaca da vrednost tg bude ispod odre|ene ovom metodom se mo`e pokazati koji deo izolacio-
vrednosti (0,5 %). Stariji 110 kV provodni izolatori nog sistema je lo{ih karakteristika (mo`da i oba).
su imali po~etne (referentne) vrednosti tg gotovo Merenjem kapacitivnosti i upore|uju}i iste sa
uvek iznad 0,5 %. Sa prakti~no istom tehnologijom fabri~kim ispitivanjem (ukoliko postoje) se mo`e do-
i istim materijalima uz pribli`no iste mere nije mo- neti zaklju~ak da li je do{lo do zna~ajnijeg pogor{a-
nja karakteristika provodnih izolatora.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 95


Pore|enjem ovde prikazanih merenja, ve} oba- [3] ABB, PRODUCT INFORMATION BUSHINGS
vljenih merenja na provodnim izolatorima drugih ti- DIAGNOSTICS AND CONDITIONING, ABB,
pova i budu}ih merenja na razli~itim tipovima pro- 2000.
vodnih izolatora poku{a}e se detaljnije obraditi raz- [4] Tobias Stirl, Raimund Skrzypek, Stefan Tenbohlen,
li~iti uticaji na karakteristike tg ulja (ili drugog Rummiya Vilaithong, ON-LINE CONDITION
materijala) i papira provodnih izolatora. Od poseb-
MONITORING AND DIAGNOSIS FOR POWER
nog interesa je odre|ivanje korelacije izme|u pro-
mene tg i specifi~ne elektri~ne otpornosti ulja u od- TRANSFORMERS THEIR BUSHINGS, TAP
nosu na temperaturu i odre|ivanje (sagledavanje) CHANGER AND INSULATION SYSTEM, CMD
uticaja promena temperature na promenu tg poje- 2006.
dina~nog provodnog izolatora u cilju odre|ivanja [5] OMICRON, CPC TD1 UPUTSTVO ZA KORI[-
sadr`aja vlage u papiru. ]ENJE SISTEM VISOKE PRECIZNOSTI ZA
ISPITIVANJE IZOLACIJE VISOKONAPON-
6. LITERATURA SKIH SISTEMA NA TERENU (ZAJEDNO SA
DODACIMA), Omicron electronics, 2005.
[1] Joachim Schneider, Claus Neumann, Jurgen Hografer,
[6] Walter S. Zaengl, DIELECTRIC SPECTROSCO-
Wolfram Wellssow, Michael Swan, Armin Schnettler,
PY IN TIME AND FREQUENCY DOMAIN FOR
ASSET MANAGEMENT TECHNIQUES, 15th
PSCC Session 41, Liege, 22-26 August 2005. HV POWER EQUIPMENT (TRANSFORMERS,
[2] ABB, PRODUCT INFORMATION DISSIPA- CABLES, ETC.), 12th Internat. Symposium on
TION FACTOR OVER THE MAIN INSULATION High Voltage Engineering ISH 2001, Bangalore,
ON HIGH VOLTAGE BUSHINGS, ABB, 2002. India, 20 24 August 2001.

Rad je primljen u uredni{tvo 24. 10. 2008. godine

Sini{a Spremi} (ro|en 15. 9. 1966. godine) studirao u Zagrebu i Novom Sadu, diplomi-
rao na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu 1995. godine. Od 1995. do
1997. godine radio na poslovima kontrole kvaliteta u Sever Subotica, od 1997. do 2004.
godine na poslovima energetike i upravljanja u Ogranku ED Subotica i od 2004. godine
na poslovima odr`avanja ET 110/x kV i 35/x kV u Upravi Elektrovojvodine. E-mail: sini-
sa.spremic@ev.rs

96 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


@arko Markov

Tehni~ki uslovi
za telefonsku mre`u
Elektroprivrede Srbije

Stru~ni rad
UDK: 621.395

Rezime:
U radu se istra`uje kakav bi trebalo da bude budu}i oblik tehni~kih uslova za telefonsku mre`u elektro-
privrede i za opremu od koje se gradi mre`a. Brzi razvoj novih tehnika onemogu}ava da se za ovu opremu
postave detaljni tehni~ki uslovi kao nekada. Zbog toga se predla`e da se skup nepromenljivih tehni~kih us-
lova ubudu}e odnosi samo na raspolo`ivost, privatnost, klimatske uslove, prenaponsku za{titu i korisni~ke
mogu}nosti.
Klju~ne re~i: tehni~ki uslovi, elektroprivredna telefonska mre`a

Abstract:

TECHNICAL REQUIREMENT FOR EPS TELEPHONE NETWORK

New technical requirements for EPS telephone network are discussed. Fast development of new tech-
nologies makes it impossible to establish detailled technical requirements as before. Instead of classic
technical requirements, we propose a reduced set of requirements that comprises availability, privacy,
temperature range, overvoltage protection, and user possibilities. These requirements will be the same for
all network technologies.
Key words: technical requirements, telepnone network of power industry

1. UVOD ve, itd. Pored ovoga, slo`enosti i relativno dugom


trajanju procesa dono{enja TU doprinosi i uklju~iva-
Tehni~ki uslovi (TU) u telekomunikacijama je nje stru~ne javnosti u ovaj proces.
odoma}eno ime za skup propisa koji se odnose na Vlasnik mre`e kroz tehni~ke uslove isti~e
neki ure|aj, telekomunikacionu mre`u ili deo mre`e osnovnu namenu ure|aja ili mre`e. Tehni~ki uslovi
a koji propisuju rad, kori{}enje i odr`avanje. Tehni- uvek imaju vremenski ograni~enu va`nost. Vreme
~i uslovi (kao {to su [1], [2], [3], [4]) su kori{}eni za va`enja uslova se skra}uje razvojem tehnologije te-
projektovanje, ispitivanje, atestiranje ure|aja i mre- lekomunikacija.
`e. Njih donosi i odr`ava organizacija vlasnik mre- Jasno je da su ova dva zahteva suprotna:
`e. Postupak dono{enja tehni~kih uslova je uvek slo- da proces dono{enja TU bude ozbiljan tj. dugotra-
`en i dugotrajan jer objedinjuje razli~ita polja kao jan i
{to su radna svojstva ure|aja, tehnolo{ke zahteve, da se putem TU obezbede nova tehnolo{ka re{enja
postupke odr`avanja i skladi{tenja, klimatske uslo- tj. zahtev za sve ~e{}im menjanjem TU.

Dr @arko Markov, vanr. prof. Iritel, 11 080 Zemun, Batajni~ki put 23

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 97


Zbog toga se postavlja pitanje: da li mogu po- posle uspe{nog ispitivanja, se izdaje atestna potvrda.
stojati adekvatni TU u uslovima ~estih tehnolo{kih Osnovu za atestna ispitivanja ~ine tehni~ki uslovi.
promena? U ovom kratkom radu }e se potra`iti od- Postupak atestiranja opreme za elektroprivrednu
govor na ovo pitanje u slu~aju telefonskih centrala mre`u se, u na~elu, sastoji od laboratorijskog i po-
za elektroprivrednu telefonsku mre`u, EATC. gonskog ispitivanja.
Laboratorijskim ispitivanjem se mogu provera-
2. O STRUKTURI TEHNI^KIH USLOVA vati mogu}nosti centrale i izvr{iti merenja pojedinih
ZA EATC svojstava. Neka od ovih merenja je, prakti~no, ne-
mogu}e izvr{iti u stvarnom radu. Primer ovakvog
Tehni~ki uslovi za elektroprivredne telefonske merenja i provere je merenje propusnosti upravlja~-
centrale EATC (skra}enica od Elektroprivredne Au- kog organa tj. centralnog procesora centrale. Ovo
tomatske Telefonske Centrale), [1], [2], po nameni i merenje se vr{i proizvodnjom telefonskih poziva si-
strukturi li~e na TU za sli~ne ure|aje tj. za centrale mulatorom, pa je jasno da ovakve provere u stvar-
javne mre`e, [4], i korporacijske (pretplatni~ke, pri- nom radu te{ko mogu da se izvedu.
vatne) centrale, [5], [6]. Struktura klasi~nih TU se Pogonsko ispitivanje centrale se vr{i radi prove-
sastoji od vi{e delova, od kojih po jedan deo: re svojstava centrale koja se ne mogu simulirati u la-
1 propisuje namenu ure|aja, boratoriji. Primer za ovo su prenaponske smetnje u
2 opisuje mre`u, elektroenergetskim objektima u kojima je sme{tena
3 propisuje korisni~ke mogu}nosti, telekomunikaciona oprema. Samo se, dakle, u ener-
4 opisuje korisni~ke priklju~ke i interfejse, getskom objektu mo`e izvr{iti prava provera rada te-
5 opisuje mre`ne veze i interfejse, lekomunikacione opreme u prisustvu prenaponskih
6 propisuje numeraciju u mre`i, smetnji. Vremenski interval pogonskog ispitivanja
7 propisuje korisni~ku i mre`nu signalizaciju, treba da je dovoljno dug (bar {est meseci, na primer)
8 propisuje saobra}ajne mogu}nosti korisnika, da bi se telekomunikaciona oprema ispitala u svim
mre`e i pojedinih organa, kriti~nim uslovima kao {to su velika optere}enja
9 propisuje za{titu privatnosti mre`e, energetskog sistema (zima) i uticaj atmosferskih
10 propisuje otpornost na prenaponske smetnje, pra`njenja (leto).
11 propisuje vrstu napajanja,
12 propisuje raspolo`ivost, tj. najkra}e srednje 4. POSTOJE]I TEHNI^KI USLOVI ZA EATC
vreme izme|u kvarova i najdu`e srednje vreme
popravki, Postoje}i tehni~ki uslovi su skup normi koje
13 propisuje postupak atestiranja i merenja svoj- treba da zadovolji EATC da bi mogla biti ugra|ena
stvenih veli~ina, u elektroprivrednu telefonsku mre`u. Tehni~ki uslo-
14 propisuje prostoriju za sme{taj opreme, osve- vi se, u gruboj podeli, mogu podeliti na:
tljenje i klimatske uslove rada, grupu na~elnih uslova
15 propisuje skladi{tenje ure|aja, grupu konkretnih uslova koje je potrebno zadovo-
16 opisuje rezervne delove, instrumente za kon- ljiti u jednom vremenskom intervalu i
trolu i merenje i alat, grupu uslova koji su vezani za pojedina tehnolo-
17 opisuje promenu kapaciteta ure|aja tj. pro{ire- {ka re{enja.
nja,
18 propisuje povezivanje sa postoje}im elementi- 4.1. Na~elni uslovi su oni koji se odnose na
ma mre`e, raspolo`ivost, privatnost
19 propisuje transportne uslove, i funkcionalne mogu}nosti.
20 propisuje postupke u slu~aju kvara,
21 propisuje oblik i sastav ponude proizvo|a~a. Raspolo`ivost je verovatno}a da se, u slu~aj-
nom trenutku, mre`om mo`e preneti kvalitetni tele-
U daljem tekstu }e biti re~i o tome kako razvoj fonski signal. Visoka raspolo`ivost elektroprivredne
novih tehnologija razli~ito uti~e na pojedine delove telefonske mre`e je svojstvo zbog kojega se gradi
TU. ova mre`a. Uslovi koji odre|uju raspolo`ivost mo-
raju biti zadovoljeni bez obzira na tehnologiju iz-
3. ATESTIRANJE gradnje telefonske mre`e elektroprivrede. Osnovno
na~elo da energetski objekat nikad ne mo`e ostati
Osnovna namena postupka atestiranja ure|aja bez telefonske veze sa mre`om, koje je va`ilo u pr-
je da se utvrdi da li je ure|aj pogodan da se ugradi u voj mre`i, mora ostati u va`nosti i u svim slede}im
mre`u. Atestiranje se izvodi za jedan tip ure|aja i, mre`ama. Ovo pravilo se izra`ava kroz stav da, pri

98 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


obnavljanju mre`e, nova mre`a ne mo`e imati ma- mre`ama nemaju smisla jer se upu}ivanje ne vr{i na
nju raspolo`ivost od prethodne. U uslove koji se ti- osnovu izabranih cifara ve} na osnovu IP adresa.
~u raspolo`ivosti mogu se ubrojati i uslovi koji se Primer 2: odre|ivanje najve}eg broj tranzitnih ta~a-
odnose na napajanje, radnu temperaturu i prenapon- ka za jednu vezu tako|e gubi smisao po{to se u no-
sku za{titu. vim mre`ama putevi signalne informacije i govor-
Privatnost elektroprivredne telefonske mre`e nog signala razlikuju.
zna~i da njoj ne mogu pristupiti neovla{}eni korisni- Za upu}ivanje poziva kroz elektroprivrednu
ci. Ovaj uslov se u staroj mre`i lako ispunjavao ko- mre`u se mo`e odrediti broj obilaznih (alternativ-
ri}enjem posredovanih telefonskih veza iz javne nih) upu}ivanja, kao uslov koji doprinosi raspolo`i-
mre`e. Kori{}enje internetske i mobilne telefonije vosti veza.
donosi slo`eniji pristup zadovoljenju ovog uslova. Signalizacija je u klasi~nim tehni~kim uslovi-
Funkcionalne mogu}nosti u elektroprivrednoj ma propisivana i za korisnike i za mre`u. U novim
mre`i su vezane za br`e ostvarivanje telefonskih ve- mre`ama se pojavljuje vi{e korisni~kih i mre`nih
za operativne telefonije. Primeri ovih mogu}nosti su signalizacija tako da je propisivanje vrste signaliza-
brzo i prioritetno ostvarivanje operativnih poziva, cije vrlo delikatno.
popre~ne veze. KTP je u klasi~nim centralama bio sklop koji je
imao dosta strogo propisana svojstva. U novim mre-
4.2. Uslovi koji su vezani za jedan period `ama se neka od tih svojstava ne mogu ostvariti (re-
vremena se odnose na adresiranje zervacija govornog kanala, na primer).
(numeraciju), signalizaciju i specijalizovani
komandno telefonski posredni~ki ure|aj 4.3. Uslovi koji se odnose na tehnolo{ka re{enja
(KTP). su oni koji se odnose na priklju~ke
i elektromehani~ka svojstva.
Numeracija i upu}ivanje poziva koje je vezano
za numeraciju su vrlo va`ni elementi mre`e. Za nu- Primeri za ove uslove su oni koji se odnose na
meraciju se ne mogu odrediti svi detalji koji }e va- tastere, preklopnike, svetle}e lampe kojih u savre-
`iti u mre`ama svih tehnolo{kih generacija. Primer menim centralama ne mora ni biti.
1: u sada{njoj mre`i sve mre`ne ta~ke imaju svoj ka-
rakteristi~ni telefonski broj dok u paketskoj mre`i 5. TEHNI^KI USLOVI
neke mre`ne ta~ke imaju samo svoju IP adresu ali ne I PROMENA TEHNOLOGIJE
i svoj telefonski broj. Primer 2: u sada{njoj mre`i
korisnici se biraju pozivnim brojevima (otuda ter- Kao {to se mo`e i naslutiti, promena va`enja i
min numeracija) a u nekim novim mre`ama biranje primenjivosti pojedinih tehni~kih uslova se sa pro-
mo`e da bude obavljano nekim drugim adresama menom tehnologije razli~ito menja.
(kao {to je e-mail adresa) ili, mo`da u daljoj budu}- Na~elni tehni~ki uslovi iz odeljka 4.1. ostaju u
nosti, glasom. Zbog toga }e termin numeracija po- va`nosti za svaku elektroprivrednu telefonsku mre-
stajati sve ~e{}e adresiranje. Jasno je da TU koji ka- `u, bez obzira na tehnologiju u kojoj je izgra|ena.
`e da je numeracija {estocifrena, ~etvorocifrena ili Tehni~ki uslovi iz odeljka 4.2. se mogu, ali ne
zatvorenog tipa mo`e da bude vezan samo za neka moraju, menjati sa promenom tehnologije. Ta~nije
tehnolo{ka re{enja. re~eno, uslovi iz ove grupe }e se menjati samo ako
Sada{nji stavovi TU koji se odnose na apsorpci- to zahteva zadovoljenje uslova iz grupe na~elnih
ju i prevo|enje cifara se mogu u budu}im mre`ama tehni~kih uslova. Primer: signalizacija }e se menjati
prevesti u uslove koji va`e za korisni~ke mogu}nosti ako doprinosi delotvornijem ostvarivanju operativ-
vezane za skra}eno biranje i preusmeravanje poziva. nih veza. (Primer: savremene signalizacije omogu-
Usvojena tj. va`e}a numeracija u mre`i se mo- }avaju identifikaciju pozivaju}eg {to, automatski,
ra po{tovati ali se dogovorom mo`e promeniti. Na- mo`e pove}ati prioritet operativnih poziva.)
~ela koja mora da zadovolji svaki sistem numeraci- Mnogi tehni~ki uslovi iz grupe 4.3. gube smisao.
je tj. adresiranja su jednozna~nost, delotvornost, Tako je, na primer, uslov da sila za aktiviranje taste-
omogu}avanje delotvornog upu}ivanja poziva, rad ra treba da bude izme|u 1N i 10N, [2], potpuno za-
sa susednim mre`ama. Prilikom promene numeraci- stareo kod savremenih centrala koje su bez tastera.
je ova promena se mora izvr{iti u celoj mre`i i u {to
kra}em vremenskom intervalu. 6. NA^ELNI TEHNI^KI USLOVI
Upu}ivanje poziva se tako|e mo`e samo na-
~elno odrediti u TU. Primer 1: stavovi TU o upu}i- Kao {to se iz prethodnog kratkog opisa tehni~-
vanju posle prve, druge, itd. cifre ve} u paketskim kih uslova za EATC mo`e videti, jedino su na~elni

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 99


tehni~ki uslovi oni koji va`e za svaku mre`u i ~ine Mo`e se, dakle, re}i da se TU koji se odnose na
osnovu prema kojoj se gradi elektroprivredna tele- raspolo`ivost savremenih paketskih telefonskih
fonska mre`a. Pozabavimo se detaljnije ovim teh- mre`a menjaju po svojoj su{tini: umesto na centrale
ni~kim uslovima: oni se odnose na veze i arhitekturu mre`e.

Raspolo`ivost (Availability, A) je osnovno svoj- Privatnost elektroprivredne telefonske mre`e


stvo EATC koje se propisuje za rad u elektro- je druga va`na osobina zbog koje se ova mre`a
privrednoj mre`i. U klasi~nim TU bilo je uobi~a- gradi kao privatna. Privatnost mre`e je va`na
jeno da se raspolo`ivost propisuje za centralu tj. za zbog tajnosti korporacijskih poslovnih informaci-
one njene delove ~iji kvar mo`e da izazove hava- ja i zbog za{tite od preoptere}enja u novim mre`a-
rijski kvar centrale: upravlja~ki organ i izvor napa- ma. Naime, savremene paketske telefonske mre`e
janja sa sistemom hla|enja. Uobi~ajeno je, tako|e, se ostvaruju preko paketske mre`e koja pored te-
bilo da se za raspolo`ivost zahteva vrednost lefonske usluge pru`a i ostale telekomunikacione
A0,999 99 tj. vrednost ve}a ili jednaka pet de- usluge. Za razliku od klasi~nih mre`a, u savreme-
vetki, {to je zna~ilo da }e ukupno vreme neis- nim paketskim mre`ama, nekontrolisane usluge
pravnosti centrale u toku godine biti najvi{e 5,3 (Internet, podaci, video) mogu ugroziti kvalitet
minuta. Za ispravan rad centrale je potrebno da svi preno{enog paketskog telefonskog signala. Zbog
toga je veoma va`no da se korporacijskoj mre`i
centralni organi rade ispravno. To zna~i da raspo-
dozvoli samo pristup ovla{}enim korisnicima. TU
lo`ivost ovih centralnih organa centrale mora biti
za nove mre`e moraju da budu postavljeni i u ve-
ve}a od pet devetki.
zi privatnosti, jer se samo na taj na~in mo`e pou-
U savremenim telefonskim mre`ama, zasnova-
zdano prora~unati saobra}ajno optere}enje tj. ga-
nim na paketskoj tehnici, se raspolo`ivost mre`nog rantovati kvalitet preno{enja paketizovanih tele-
~vora ne mo`e propisati kao u slu~aju klasi~nog te- fonskih signala.
lefonskog mre`nog ~vora tj. centrale. Razlog je taj
{to je ~esto upravljanje centralizovano za mre`u ili Temperaturni uslovi su oni koje mora da zado-
deo mre`e tako da se TU za raspolo`ivost moraju volji oprema bez obzira u kojoj tehnici je izra-
odrediti na drugi na~in. U [7] se raspolo`ivost odre- |ena. TU za temperaturnu izdr`ljivost moraju da-
|uje za celu telefonsku vezu. vati radni temperaturni opseg u objektu gde je
Na slici 1. je prikazana jedna paketska telefon- sme{tena oprema. Ukoliko sama oprema ne zado-
ska veza u mre`i sa centralizovanim upravlja~kim voljava ove uslove, ve} zahteva ure|aje za klima-
organom (UO). (Jasno je da UO u pogledu raspolo- tizaciju, tada oprema i ure|aji za klimatizaciju
`ivosti predstavlja redno vezani elemenat u mre`i.) moraju zadovoljavati TU za pouzdanost iz odeljka
Sa slike 1. je jasno da se tra`ena raspolo`ivost 6.1.
veze od pet devetki te{ko mo`e ostvariti ukoliko po-
jedini elementi nisu udvostru~eni. Zbog toga je uo- Uslovi za prenaponsku za{titu su stro`i nego
bi~ajeno da se svi elementi, sem korisni~kih (T i isti za opremu u javnim telekomunikacionim
GW) moraju (bar) udvostru~avati a mre`a graditi sa mre`ama, [8]. Uzroci ovoga su o~igledni: oprema
okolnim upu}ivanjem. je bli`a izvorima prenapona a same prenaponske

TA GWA GWB TB
POL P MOL M core M MDL P PDL
R R R R

UO
T telefonski aparat; GW telefonsko-paketski prenosnik koji mo`e sadr`ati kompresor, paketizer, polazni bafer, VAD,
izgla|iva~ki bafer, depaketizer, dekoder; POL, PDL periferijski odlazni, dolazni link; MOL, MDL magistralni odlazni,
dolazni link; PR, MR periferijski, magistralni ruter; core magistralna mre`a
put paketizovanog govora kroz core A polazna strana veze
put upravlja~kih paketa kroz core B dolazna strana veze

Slika 1.

100 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


smetnje su znatno ~e{}e nego kada se govori o svojstva opreme za elektroprivrednu mre`u vi{e ne-
opremi u javnim mre`ama. Problem prenaponske maju smisla. Naime, tehnolo{ke promene se de{ava-
za{tite je znatno ozbiljniji danas nego u ranijim ju za sve kra}e vreme tako da ih je nemogu}e prati-
vremenima zbog dva razloga: ti kroz tehni~ke uslove. Ako me|unarodne norme
savremenija oprema je i osetljivija na prenaponske smatramo svojevrsnim tehni~kim uslovima za opre-
smetnje i elektroprivredna telekomunikaciona mu, vidimo da i u toj oblasti razvoj, proizvodnja i
mre`a se sve vi{e gradi od opreme namenjene jav- upotreba nove opreme prednja~e usvajanju normi za
nim mre`ama. istu opremu.
U ranijim vremenima, elektroprivredna teleko- Tehni~ki uslovi se, u dana{nje vreme, podi`u na
munikaciona mre`a je gra|ena od specijalizovanih vi{i nivo, tj. propisuju se dve vrste svojstava. Prva su
ure|aja koji su razvijani za ovu primenu. Ovi ure|a- ona osnovna svojstva koja va`e za mre`u bez obzira
ji su, pored ostalog, imali i pove}anu otpornost na na tehnologiju gradnje mre`e. To su tzv. na~elni teh-
prenaponske smetnje. Kori{}enju opreme namenje- ni~ki uslovi i oni se odnose na: raspolo`ivost mre`e,
ne javnoj mre`i u energetskim objektima treba da privatnost mre`e, klimatske uslove, prenaponsku za-
prethode dobri TU u pogledu otpornosti na prenapo- {titu i korisni~ke mogu}nosti.
ne i obavezno pogonsko ispitivanje. Druga vrsta svojstava su ona koja }e va`iti u
slede}em periodu vremena za mre`u jedne tehnolo-
Neophodne funkcionalne mogu}nosti u pogledu {ke generacije kao {to je to, na primer, adresiranje.
telefonskih poziva treba da budu predmet TU.
Za razliku od javne mre`e gde ove mogu}nosti 8. LITERATURA
slu`e pove}anju prihoda vlasnika mre`e, u elek-
troprivrednoj mre`i korisni~ke mogu}nosti moraju [1] TEHNI^KI USLOVI ZA TELEFONSKU AUTO-
slu`iti pove}anju raspolo`ivosti i brzine ostvare- MATIKU, JUGEL, 1969.
nja veza kao i davanja prednosti operativnom sao- [2] TEHNI^KI USLOVI ZA ELEKTROPRIVREDNE
bra}aju. TELEFONSKE CENTRALE, JUGEL, 1985.
Primer korisni~ke mogu}nosti koja pove}ava [3] TEHNI^KI USLOVI ZA VISOKOFREKVENTNE
raspolo`ivost je mogu}nost preusmeravanja poziva VEZE PO VODOVIMA VISOKOG NAPONA,
u svim slu~ajevima nedostupnosti tra`enog (Call JUGEL, 1969.
Forwarding Unconditional, CFU, [9]), [4] TEHNI^KI USLOVI ZA ANALOGNE I DIGI-
Primer mogu}nosti koja ubrzava biranje je pro- TALNE TELEFONSKE CENTRALE, ZJPTT,
lazno biranje iz javne mre`e (Direct-Dialling-In, 1991.
DDI, [10]). [5] ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI PRETPLATNI^-
Primer korisni~ke mogu}nosti koja omogu}ava KIH URE\AJA I APARATA, ZJPTT, 1988.
ostvarivanje prednosti operativnog saobra}aja je [6] ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI PRETPLATNI^-
identifikacija pozivaju}eg (Calling Line Identifica- KIH URE\AJA I APARATA, ZJPTT, 1997.
tion Presentation, CLIP, [11]). [7] CISCO SYSTEMS: IP Telephony: The Five Nines
Story, White paper
7. ZAKLJU^AK [8] ITU-T Recommendation K.20, K21, K22.
[9] ITU-T Recommendation I.252.4
Kao {to se iz prethodnog kratkog izlaganja vidi, [10] ITU-T Recommendation I.251.1
klasi~ni tehni~ki uslovi koji detaljno propisuju sva [11] ITU-T Recommendation I.251.3

Rad je primljen u uredni{tvo 03. 10. 2008. godine

@arko Markov ro|en 1946. godine. Diplomirao 1969, magistrirao 1975. godine i dokto-
rirao 1976. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Radi u Iritelu na razvoju i pro-
izvodnji telefonskih centrala za elektroprivrednu telefonsku mre`u (videti: www.iritel.com
/english/products/products.html). Autor nekoliko desetina radova objavljenih u zemlji i ino-
stranstvu, od kojih se petnaestak odnosi na elektroprivrednu telefoniju. U~estvovao u izradi
Tehni~kih uslova za elektroprivredne telefonske centrale i u projektima digitalne telefonske
mre`e EPS-a. Objavio nekoliko knjiga i ud`benika. Ima nau~no zvanje nau~nog savetnika i
nastavno zvanje vanrednog profesora. Dobitnik nagrade za elektroniku iz fonda Prof. Branko Rakovi}
za 1997. godinu.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 101


Recenzije rukopisa

Distribucija elektri~ne energije


re{eni primeri
Autori: T. Bojkovi}, M. Tanaskovi}, D. Peri}
Izdava~: Akademska misao, Beograd, 2009.

Recenzija: dr Jovan Nahman

OP[TI PODACI merima prora~una toplotnih optere}enja distributiv-


nih kablova razli~itih naponskih nivoa i konstrukcija
Knjiga ima 295 stranica teksta sa slikama, tabe- uklju~uju}i kablove 110 kV kojima se napajaju
lama i prilozima. Materija je podeljena u 6 glava sa distributivne transformatorske stanice (TS). Razma-
spiskovima referenci na kraju svake glave. Biblio- traju se toplotna narezanja u normalnom letnjem i
grafski podaci obuhvataju inostrane i doma~e knjige zimskom pogonu i naprezanja kod kratkih spojeva.
i ~lanke, odgovaraju}u tehni~ku regulativu i pojedi-
ne studije i projekte ra|ene u razmatranim oblasti- U 3. Glavi se, preko velikog broja tipi~nih broj-
ma. nih primera, prikazuju prora~uni kojima se utvr|uju
potrebni uslovi za priklju~enje malih elektrana (ME)
ANALIZA RUKOPISA na distributivnu mre`u. Pokazuje se na~in provere
dozvoljene snage ME, prisustva flikera i vi{ih har-
U 1. Glavi prikazuju se prora~uni vezani za iz- monika, kao i uticaja na snage kratkog spoja. Tako-
bor karakteristika energetskih transformatora s obzi- |e se daju primeri izbora snage vetroturbine i pripa-
rom na dozvoljene struje kratkih spojeva u postroje- daju}eg generatora s obzirom na dijagram brzine
njima razli~itih distributivnih naponskih nivoa. Daju vetra. Posebno se razmatraju okolnosti koji se imaju
se primeri izbora regulacionih opsega transformato- u oblastima sa ko{avskim vrstama vetra, kojih ima
ra. Posebno se detaljno prikazuju na~ini prora~una dosta na teritoriji Srbije.
optere}enja transformatora u karakteristi~nim vre-
menskim periodima radi pravilnog izbora instalisa- Prora~unima sistema uzemljenja distributivnih
ne snage. Pored navedenog, pokazuje se na~in izbo- postrojenja i mre`a posve}ena je 4. Glava. Odabra-
ra za{tite transformatora od struja kratkog spoja i nim primerima prikazuje se na~in prora~una redukci-
preoptere}enja, kao i za{tite od prenapona. onih faktora nadzemnih vodova i kablova, na~in pro-
vere uslova bezbednosti kod TS 10 (20) kV/ 0,4 kV
Predmet razmatranja u 2. Glavi su prora~uni u i izbor uzemljiva~a ovih TS. Posebno su obra|eni
vezi sa izborom i projektovanjem nadzemnih vodo- slu~ajevi sa razli~itim vrstama napojnih vodova i na-
va i kablova napona 1 kV, 10 kV i 20 kV uklju~uju}i ~inima uzemljenja zvezdi{ta distributivne mre`e.
i samonosive kablove koji se sve vi{e koriste u da- Dato je nekoliko primera izra~unavanja izlaze}eg
na{njim distributivnim mre`ama. Detaljno se prika- potencijala iz izvorne TS kod razli~itih vrsta napoj-
zuju primeri prora~una stubova razli~itog tipa sa nih kablova. Pored navedenog, prikazan je i na~in
razli~itim vrstama i rasporedom provodnika na glavi prora~una i izbora uzemljenja stubova nadzemnih
stuba. Tako|e se na nizu primera pokazuje na~in vodova sa tipskom konstrukcijom temelja.
prora~una ugiba i mehani~kog optere}enja provod-
nika vodova sa krutim i lan~astim izolatorima, kao i Glava 5. bavi se problematikom pouzdanosti di-
na~in odre|ivanja sile zatezanja pri monta`i provod- stributivnih sistema i procenama {teta usled prekida
nika. Posebno se razmatra postavljanje telekomuni- isporuke elektri~ne energije. Prikazuje se na~in
kacionih kablova (TK) na stubove nadzemnih vo- odre|ivanja osnovnih pokazatelja pouzdanosti ele-
dova. Zna~ajan deo ove Glave posve}en je pri- menata sistema iz pogonskih podataka i primena

102 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


radnih tabela u tim prora~unima. Na karakteristi~- ZAKLJU^AK I PREDLOG
nim primerima prikazuje se tabli~na metoda za pro-
ra~une pouzdanosti postrojenja i analizira uticaj ra- Rukopis preko karakteristi~nih prakti~nih pri-
zli~itih re{enja na pokazatelje pouzdanosti. Nekoli- mera pokazuje kako treba raditi pojedine va`ne pro-
ko zadataka se bavi procenom pouzdanosti distribu- ra~une u sklopu izgradnje i eksploatacije distributiv-
tivnih vodova sa razli~itim brojem prolaznih potro- nih sistema. Ova zbirka zadataka uspe{no prikazuje
{a~kih TS. Na dobro izabranim primerima pokazano primenu metoda i postupaka izlo`enih u knjizi Di-
je kako primena automatskih ure|aja razli~ite vrste i stribucija elektri~ne energije od istih autora. Kao
njihov razme{taj uti~u na pokazatelje pouzdanosti takva ona doprinosi boljem razumevanju materije u
karakteristi~nih sistema napajanja potro{a~a. pomenutoj knjizi i omogu}ava zainteresovanom ~i-
taocu da stekne predstave o vrednostima pojedinih
Zadaci iz oblasti planiranja razvoja i izgradnje
veli~ina i parametara koja je od izuzetne va`nosti u
distributivnih sistema obra|uju se u 6. Glavi. Poka-
zuje se kako se prora~unavaju vr{ne snage doma}in- obrazovanju in`enjera.
stava sa razli~itim na~inima grejanja i jednovremene
snage grupa potro{a~a. Ovakvi se prora~uni rade za S obzirom na prethodno, preporu~ujem da se
niskonaponske izvode, TS X kV/0,4 kV, stambena predmetna zbirka problema {tampa kao knjiga. Ona
naselja i mre`e i postrojenja vi{ih distributivnih na- }e zna~ajno doprineti boljem razumevanju slo`ene
pona. Prikazuje se primena metoda za prognozu po- problematike sistema za distribuciju elektri~ne ener-
tro{nje elektri~ne energije i aktivnih vr{nih snaga. gije i pomo}i studentima i in`enjerima elektrotehni-
ke u sticanju novih znanja i osposobljavanju za re{a-
U Prilozima dati su tabelarno i grafi~ki podaci o vanje problema sa kojima }e se sretati u praksi.
elementima postrojenja i mre`a koji se koriste kod
razli~itih prora~una ura|enih u prethodnom tekstu. Beograd, 22. 1. 2009. godine

Recenzija: prof. dr Dragan Tasi}

OP[TI PODACI lacije napona. Razmatrana je i opteretljivost tran-


sformatora za trajni i prinudni pogon i uticaj optere-
Distribucija elektri~ne energije predstavlja je- }enja na `ivotni vek transformatora. Pored toga, u
dan od ~etiri podsistema u hijerarhijskoj strukturi ovom poglavlju je obra|ena i problematika za{tite
elektroenergetskog sistema. Uloga distributivnih transformatora od kratkog spoja, preoptere}enja i
mre`a, odnosno distributivnog podsistema je da prenapona.
omogu}i transport elektri~ne energije od distributiv-
nih podstanica (koje napaja prenosna mre`a) do po- Drugo poglavlje je posve}eno problematici iz-
tro{a~a elektri~ne energije. S obzirom na to da je re~ bora karakteristika distributivnih vodova. Veliki deo
o izuzetno va`noj problematici to je zna~ajna svaka ovog poglavlja bavi se mehani~kim prora~unom
pojava nove zbirke koja kroz odgovaraju}e primere nadzemnih vodova. Kroz brojne primere dat je
omogu}ava lak{e razumevanje navedene problema- prora~un sila koje deluju na stablo stuba, na~in
tike. Zbirka zadataka autora dipl. in`. Tomislava izbora temelja, prora~un ugiba i zatezanja provodni-
Bojkovi}a, dr Miladina Tanaskovi}a i dr Dragoslava ka, prora~un razmaka izme|u provodnika i izbor
Peri}a upravo kroz odabrane primere doprinosi jed- konzola. Pored razmatranja Al/~ provodnika, tretira-
nostavnijem razumevanju problematike distribucije ni su i vodovi sa slaboizolovanim provodnicima.
elektri~ne energije. Materija je izlo`ena na 295 stra- Kroz odre|ene primere razmatrano je postavljanje
nica teksta sa slikama, tabelama i prilozima. Pode- telekomunikacionih i opti~kih kablova na stubove
ljena u je 6 poglavlja. Na kraju svakog poglavlja dat nadzemnih distributivnih vodova. Zna~ajan deo
je spisak kori{}ene literature. ovog poglavlja posve}en je termi~kim aspektima
nadzemnih i kablovskih vodova razli~itih naponskih
ANALIZA RUKOPISA nivoa. Obra|ena su dozvoljena strujna optere}enja u
trajnom pogonu, u letnjem i zimskom periodu, kao i
U prvom poglavlju se obra|uje izbor karakter- u re`imu kratkog spoja.
istika energetskih transformatora s obzirom na do- Tre}e poglavlje obra|uje problematiku malih
zvoljene struje (snage) kratkih spojeva u postrojenji- elektrana u distributivnoj mre`i. Izvr{ena je, kroz
ma razli~itih naponskih nivoa, kao i sa aspekta regu- odgovaraju}e primere, analiza kriterijuma za pri-

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 103


klju~enje malih elektrana na distributivnu mre`u: ponskog (NN) izvoda i naselja. Razmatrane su mo-
provera dozvoljene snage male elektrane, provera gu}nosti optere}enja transformatora u normalnom i
prisustva flikera i vi{ih harmonika, kao i provera na havarijskom pogonu i na~ini rezerviranja u
snagu kratkog spoja. Dati su i primeri gde se poka- distributivnoj mre`i. Pored navedenog, prikazana je
zuje izbor snage malih hidroelektrana i vetroturbina i primena metoda za prognozu potro{nje elektri~ne
i pripadaju}ih generatora. energije i vr{ne snage.

Predmet razmatranja u ~etvrtoj glavi su uzem- U Prilozima su data 35 priloga, gde su tabelarno
ljenja distributivnih postrojenja. Dati su, pogodno i grafi~ki prikazani podaci o elementima mre`a, koji
odabrani, primeri prora~una: redukcionog faktora se koriste za razli~ite prora~une ura|ene u zbirci.
kablovskih i nadzemnih vodova, dimenzionisanja
uzemljiva~a TS 10(20)/0,4 kV/kV i TS 35/10 kV/kV ZAKLJU^AK I PREDLOG
uz uva`avanje bezbednosnih uslova, izno{enja po-
tencijala i dimenzionisanja uzemljiva~a stubova. Primeri u zbirci su tako odabrani da ~itaoca uvo-
Kod dimenzionisanja uzemljiva~a transformatorskih de u problematiku izgradnje i eksploatacije distri-
stanica obra|eni su slu~ajevi sa razli~itim napojnim butivnih mre`a, ukazuju}i na na~ine pojedinih ve-
vodovima i na~inima uzemljenja zvezdi{ta distribu- oma va`nih prora~una. Izlaganje je jasno i koncizno,
tivne mre`e. Izno{enje potencijala razmatrano je za a re{enja su data sa svim detaljima. Zbirka je u pot-
kablove tipa NPO 13-A i XHE 49-A. Pri dimezioni- punosti usagla{ena sa materijom izlo`enom u knjizi
sanju uzemljiva~a stubova analizirana je i grani~na Disribucija elektri~ne energije od istih autora i
vrednost struje zemljospoja u izolovanoj mre`i s ob- doprinosi boljem razumevanju materije izlo`ene u
zirom na dozvoljeni napon dodira. navedenoj knjizi. Ona mo`e biti od koristi kako stu-
dentima elektroenergetike, tako i in`enjerima koji se
U petom poglavlju je razmatrana problematika u svom radu bave navedenom problematikom.
pouzdanosti distributivnih mre`a i procena {teta us-
led neisporu~ene elektri~ne energije potro{a~ima. Zadovoljstvo recenzenta je da istakne veoma
Prikazan je na~in prora~una osnovnih pokazatelja korektnu saradnju sa autorima zbirke, u pogledu
pouzdanosti elemenata sistema na osnovu pogon- respektovanja iznetih primedbi i sugestija tokom
skih podataka, kao i primena radnih tabela. Odabra- recenziranja, a koje su prvenstveno bile u funkciji
nim primerima pokazan je na~in prora~una pouzda- daljeg pove}anja kvaliteta (koji nije sporan) pred-
nosti distributivnih postrojenja i distributivnih vodo- metne zbirke.
va. Zna~ajna pa`nja je posve}ena odre|ivanju pouz-
danosti u automatizovanim gradskim i vangradskim Na osnovu svega izlo`enog, recenzent predla`e
srednjenaponskim mre`ama. da se rukopis pod naslovom Distribucija elektri~ne
energije-re{eni primeri autora dipl. in`. Tomislava
[esto poglavlje se bavi aspektima planiranja Bojkovi}a, dr Miladina Tanaskovi}a i dr Dragoslava
razvoja i izgradnje distributivnih mre`a. Prikazani Peri}a publikuje kao zbirka re{enih zadataka.
su na~ini prora~una vr{ne snage i maksimalnog je-
dnovremenog optere}enja doma}instava, niskona- U Ni{u, 2. 2. 2009. godine

104 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Recenzije rukopisa

Nadzor i dijagnostika tehni~kih sistema


Autori: dr Ranko Antunovi}, docent
Izdava~: Grafomokerc, Trebinje, 2009.

Recenzija: dr dr hc @ivota @ivkovi}, red. prof.


Autor knjige, u {est poglavlja, opisuje karakte- sopstvenim doprinosom, u ovom poglavlju pred-
risti~ne tehni~ke sisteme, koriste}i pritom njihove stavlja originalni pristup izboru optimalnog modela
mehani~ke modele i veliki broj crte`a i ilustracija. vibrodijagnostike, postavke problema optimizacije,
Knjiga osim toga sadr`i uvod, bogat spisak literatu- vrednosti funkcije postavljenog cilja i definisanju
re, nomenklaturu re~i i skra}enica kao i dva do- vibrodijagnosti~kog modela.
datka: PRIMJERI DIJAGNOSTI^KIH ANALIZA
IZ PRAKSE I PREGLED NORMI I STANDARDA U {estom poglavlju govori se o automatizaciji
IZ OBLASTI NADZORA VIBRACIJA. tehni~ke dijagnostike, prikazani su ekspertni sistemi
u oblasti vibrodijagnostike, njihova arhitektura kao i
Autor znala~ki gradi strukturu knjige i sistemat-
ADVIZOR.
ski uvodi ~itaoca u osnovne zadatke nadzora i dija-
gnostike. Posle uvoda u naslovnu problematiku, u
prvom poglavlju su opisani merni parametri nad- Knjiga Nadzor i dijagnostika tehni~kih sis-
zora, u drugom su prikazane metode tehni~ke dija- tema, autora Ranka Antunovi}a, predstavlja koris-
gnostike, autor u tre}em poglavlju analizira uzroke nu literaturu svima koji `ele da se bave ovom obla{-
neispravnosti tehni~kih sistema a u ~etvrtom prika- }u, pre svega studentima, a dodaci na kraju je ~ine i
zuje merno-nadzorni dijagnosti~ki lanac. veoma upotrebljivom u praksi.

Peto poglavlje predstavlja najvredniji deo ove Preporu~ujem izdava~u da odobri {tampanje
knjige. Autor, koji i predhodna poglavlja oboga}uje ove knjige.

Recenzija: red. prof. Aleksandar Veg

Predmetna knjiga obradjuje tematiku primenje- Ovim se {irem krugu tehni~ke javnosti omogu-
nih dijagnosti~kih metoda. }uje uvid u originalni doprinos autora disciplini teh-
ni~ke dijagnostike.
Kroz {est poglavlja opisana su karakteristi~na
ma{inska postrojenja, dati su odgovaraju}i mehani~- Knjiga obiluje ilustracijama, detaljnim opisima
ki modeli, izdvojene kriti~ne ta~ke sistema i preporu- i neophodnim teorijskim obja{njenjima za potpuno
~eni sistemi nadzora i dijagnosti~ke metode za posti- razumevanje obra|ene tematike.
zanje pune raspolo`ivosti i pouzdanosti postrojenja.
Shodno iznesenim ocenama predla`em Izdava-
Jedno poglavlje knjige, pod naslovom Opti- ~u da se knjiga pod naslovom: Nadzor i dijagnosti-
malni vibrodijagnosti~ki model, predstavlja separat ka tehni~kih sistema, autora Ranka Antunovi}a pri-
iz doktorske teze autora. hvati za {tampu.

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 105


Uputstvo
autorima za saradnju
u stru~nom glasilu Elektroprivreda

U stru~nom glasilu se objavljuju kategorisani ~lanci:


originalni nau~ni radovi, prethodna saoptenja, pregledni radovi i stru~ni radovi
iz oblasti elektroprivrede, odnosno energetike.

Pismo: }irilica ili latinica. Na po~etku se na- da, pun naziv ~asopisa, broj i godina publiko-
vode imena autora sa zvanjima i akademskim ti- vanja i prvi i poslednji broj stranice. Za knjige,
tulama, naziv preduze}a, odnosno dela preduze- navode se prezimena i po~etna slova imena svih
}a ili ustanove sa adresom, kao i naslov rada autora, naslov knjige, izdava~ i godina izdanja.
(na srpskom i engleskom jeziku). Rezime rada Za referate sa konferencija, navode se prezime-
(na srpskom i engleskom jeziku) sadr`i kratko na i po~etna slova imena svih autora, naziv refe-
izlo`enu osnovnu strukturu i sadr`aj rada, i ne rata, pun naziv konferencije, broj referata, me-
treba da sadr`i vie od 200 re~i. Klju~ne re~i se sto i vreme odr`avanja konferencije.
tako|e navode na srpskom i engleskom jeziku.
Rad ne treba da prelazi 15 kucanih strana
Treba izbegavati celovita matemati~ka izvo- formata A4 sa marginama od 3 cm. Tabele, sli-
|enja vezana za relacije koje optere}uju pra- ke i fotografije treba obele`iti po redosledu i
}enje rada. Neophodna matemati~ka izvo|enja uklju~iti u tekst.
mogu se dati, po potrebi, kao celine u vidu jed-
nog ili vie priloga. Treba obavezno koristiti SI Autor mo`e dati predlog kategorizacije rada
sistem jedinica i opte prihva}ene pojmove. u skladu sa Uputstvom za ure|ivanje ~asopisa
(orginalni nau~ni rad, prethodno soptenje, pre-
Jedna~ine treba numerisati uz desnu marginu gledni ~lanak i stru~ni ~lanak). Autor ne mo`e
teksta, u malim (okruglim) zagradama. Pozivan- istu ili sli~nu verziju rada istovremeno ponuditi
je na jedna~ine u tekstu vri se pomo}u malih drugim ~asopisima radi objavljivanja.
zagrada, a pozivanje na literaturu pomo}u sred-
njih (uglastih) zagrada. Zna~enje skra}enice ob- Autor dostavlja rad u elektronskom obliku na
jasniti pri njenom prvom kori}enju u tekstu. disketi i na papiru, u tri primerka. Za elektron-
Strane re~i se prevode na srpski, a original se ski oblik rada, preporu~uje se autoru da koristi
pie u zagradi iza prevoda. Napomena u tekstu program za pisanje teksta Word i tip slova Ti-
treba da bude to manje, a ukoliko ih ima, treba mes New Roman (font 12, a razmak 1,5).
da budu kratke. Napomene se ozna~avaju red-
nim arapskim brojevima i navode se na dnu Rad se alje na adresu:
stranice, kao fusnote. Napomene u tabelama
ozna~avaju se malim slovima i navode se odmah ZAJEDNICA
ispod tabele. Na kraju rada prila`e se spisak ko- JUGOSLOVENSKE
ri}ene literature. Za ~lanke, navode se prezime- ELEKTROPRIVREDE
na i po~etna slova imena svih autora, naslov ra- Balkanska 13/II, 11000 Beograd

106 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.


Kriterijumi
za kategorizaciju radova
u stru~nom ~asopisu Elektroprivreda

ORIGINALNI NAU^NI RAD

U ovu kategoriju svrstavaju se radovi, koji sadr`e originalne rezultate istra`ivanja, interesantne za {i-
ri krug stru~njaka u podru~ju koje je predmet rada. Primena dobijenih rezultata treba da bude prikazana
na realnim primerima iz in`enjerske prakse. Ovi radovi treba da su napisani tako, da je na osnovu izlo`e-
nih sadr`aja i informacija, mogu}e prakti~no primeniti saop{tene rezultate i proveriti ura|ene primere.

PRETHODNO SAOP[TENJE

Kao prethodno saop{tenje svrstava se rad koji sadr`i elemente originalnosti, ali koji nisu dovoljni da
bi se rad mogao smatrati u potpunosti originalnim nau~nim radom iz jednog ili vi{e navedenih razloga:
doprinosi su manjeg zna~aja
nisu obuhva}eni neki od zna~ajnih ~inilaca
nema primene na realnom primeru
re{enje nije realizovano (kada je re~ o novom ure|aju, mernoj metodi ili objektu)

PREGLEDNI RAD

Ovi radovi sadr`e celoviti prikaz stanja i tendencija razvoja pojedinih oblasti nauke i tehnologije. Ra-
dovi ove kategorije obavezno sadr`e kriti~ki osvrt i ocenu onoga {to je razmatrano. Citirana literatura u
radu treba da bude dovoljno obuhvatna, kako bi se na osnovu nje omogu}io {to {iri i bolji uvid u predmet-
ne sadr`aja. Obavezno je citiranje relevantnih referenci autora, koje se odnose na razmatranu problemati-
ku, ~ime se potvr|uje kompetentnost sa pisanje radova iz ove kategorije. Ukupan broj razmatranih citata
ne bi trebalo da bude manji od 15 i trebalo bi prete`no da bude iz vode}ih svetskih publikacija.

STRU^NI RAD

Ovi radovi mogu da sadr`e prikaz re{enja nekog ure|aja, sklopa ili instrumenta koje je originalno u
doma}im uslovima, kao i prikaz zna~ajnih prakti~nih realizacija, projekata, studijskih analiza i sl. Radovi
ove kategorije mogu da sadr`e doprinose primeni poznatih metoda i nau~nih rezultata i njihovom prilago-
|enju potrebama aktuelne prakse.

REDAKCIJA
~asopisa Elektroprivreda

ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009. 107


EPS
ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

AKCIONARSKO DRU[TVO PRENOS


PODGORICA

108 ELEKTROPRIVREDA, br. 2, 2009.