ATLANTSKE PROVINCIJE

Atlantske provincije pripadaju geolokom pojasu Apalaa. Regiju karakterie reljef stare,
uravnjene povri, koja je na obalama narezana zalivima ili fjordovima. Klimu karakteriu duge i
hladne zime.

Njufaundlend i Labrador

Njufaundlend i Labrador je najistonija kanadska provincija. Veoma hladna klima i nemogunost

odvijanja saobraaja uslovili su spor privredni razvoj, ali je zauzvrat ova provincija prebogata
resursima.

Provincija Njufaundlend i Labrador ima brojne ume pogodne za dobijanje drvne grae. Nekoliko
fabrika celuloze i novinskog papira u unutranjosti provincije, uglavnom proizvode za izvoz u
Veliku Britaniju.

Njufaundlend i Labrador raspolau i ogromnom snagom reka.

Od ribarstva je do skoro ivelo oko 85 % stanovnitva ostrva. Ovde su se nalazila najbogatija

svetska ribolovna podruja bakalara. Pored toga, na obalama Labradora i Njufaundlenda lovi se
haringa, losos i jastog. Pored ribolova, u usponu je i industrija ribljih proizvoda.

Sredinom 90-tih godina, ova provincija se suoila sa visokom stopom nezaposlenosti, uglavnom
zbog pada lova bakalara. Bez posla je ostalo oko 30 000 ljudi. Do 1997. godine, lov bakalara je
uglavnom naputen. Grand Banks, na jugu ostrva, bio je jedno od najbogatijih ribolovnih
podruja u svetu, ali je preterano iskoriavanje dovelo do znatnog osiromaenja ovih voda
ribom, tako da je veina lovita bakalara na Atlantiku 2003. godine zatvorena. Provincija i dalje
razvija industriju ribljih proizvoda i to veoma uspeno, ali je njena sirovinska osnova losos i
haringa.

Labrador i Njufaundlend su 2001. godine spojene u jednu provinciju i dobile ovakav naziv.1

Njufaundlend ostrvo se nalazi na ulazu u Zaliv Svetog Lorensa, a na severu, istoku i jugu je
okruen Atlantskim okeanom. Njufaundlend se nalazi na uglavnoj pustoj i siromanoj zemlji.
Unutranjost ostrva pokrivaju kamenjari, jezera i etinarske ume, koji ine vie od polovine
teritorije ove provincije. Njufaundlend je, ujedno i najmlaa kanadska provincija koja se
pridruila federaciji 1949.godine. Veina stanovnika Njufaundlenda su engleskog i irskog
porekla, ali ima i znaajnog broja Indijanaca. Stanovnitvo je koncentrisano jugoistoku ostrva, na
poluostrvu Avalon. Ovo je najznaajniji trgovinski i administrativni region. Glavni i najvei grad
je St. Dons. Drugi po znaaju urbani centar i trei po veliini grad je Korner Bruk. Stanovnitvo
je rasporeeno po periferiji, gde iskoriuje jedno od najbogatijih mora na svetu. Na obali
Njufaundlenda otkrivena je nafta, sa ijom eksploatacijom se otpoelo 1997. godine.

Labrador ini severoistoni vrh kanadske visoravni. Na jugu se granii sa severnim i istonim
delovima Kvebeka. Na Labradoru, hladna Labradorska struja, osam meseci u godini odrava
temperaturu vode blizu smrzavanja. Labrador je vrlo bogat prirodnim resursima. Ovde se nalaze

1
Canada, The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. Copyright 2004, Columbia University
Press

1
bogata nalazita ruda gvoa, cinka, azbesta, zlata, nafte, prirodnog gasa, nikla, kobalta.
Eksploatacija ogromnih koliina gvoa na jugozapadu otpoela je 1950. godine. Rast
odgovarajuih industrijskih grana doveo je do izgradnje novih gradova i puteva. Polovina ukupne
koliine gvoa proizvedenog u Kanadi se dobija u Labradoru. Gvoe se izvozi u industrijske
centre Kanade i u Englesku. Na severoistoku Labradora nedavno je pronaeno bogato nalazite
nikla, bakra i kobalta, ali njihova eksploatacija jo uvek nije poela.

Velika vodena snaga se iskoriava u gigantskoj hidrocentrali na erilovim vodopadima. Ovi

vodopadi su 1965. dobili naziv po Vinstonu erilu, tadanjem britanskom premijeru. Pre toga su
se zvali Veliki vodopadi. Visoki su 75 m, a po hidroenergetskoj moi su drugi u Severnoj
Americi. Osim toga, podzemna elektro-stanica ovog generatora je druga na svetu (iza generatora
severnog Kvebeka).

Nova kotska

Nova kotska, jedna od atlantskih provincija, smetena je na poluostrvu, u geografskom smislu je

visoravan. Obuhvata i Cape Breton ostrvo. Na severu je oiviena Zalivom St. Lorensa i
Northumberland moreuzom, sa ije druge strane se nalazi Ostrvo Princa Edvarda. Na istoku i
jugu provincija je oiviena Atlantskim okeanom, a na zapadu se granii sa Novim Brenzvikom,
od koga je odvojena irokim Fundy zalivom. Klima je umerena sa obilnim padavinama. Istona
obala je stenovita, sa brojnim zalivima i uvalama, kao i brojnim malim ribarskim selima.

Prestonica i najvei grad je Halifaks. Ostali vei gradovi su Dartmaut, Novi Glazgov i Sidnej.

Nova kotska je tradicionalno podruje rudarstva, tanije, eksploatacije uglja. Podruje velike
eksploatacije je izmeu Sidneja i Glejs zaliva, na ostrvu Cape Breton. Od znaaja su i nalazita
gipsa i soli. U blizini obale nedavno su pronaene zalihe prirodnog gasa, ija je eksploatacija
upravo poela.

Za privredu Nove kotske, kao i ostalih Atlantskih provincija, veoma je vano ribarstvo. U novije
vreme postaje vanije od rudarstva. Ovde se lovi jastog, bakalar i sakupljaju koljke.

Vane grane poljoprivrede Nove kotske su mleno govedarstvo, voarstvo, povrtarstvo i gajenje
ita.

Meutim, najvaniji sektor privrede Nove kotske je industrija. Proizvodi se gvoe i elik,
automobili i automobilske gume. Razvijena je i prehrambena industrija, naroito industrija ribe i
eera. Halifaks, na istonoj obali Nove kotske je velika pomorska baza i putnika luka. U njoj
se grade brodovi i vri rafinisanje nafte.

Veliki znaaj za ivot ove provincije imaju hidrocentrale. Zajedno sa Nju Brenzvikom, ova
provincija daje treinu ukupne kanadskog energetskog sistema, zahvaljujui brojnim rekama i
nalazitima uglja.

Nije zanemariv ni prihod od turizma, s obzirom na brojne istorijske gradove.

U politikom ivotu Nove kotske apsolutnu dominaciju imaju Napredni konzervativci,. iako
prevlast na nacionalnom nivou odavno pripada Liberalima. Napredni konzervativci su
kontinuirano imali vlast u ovoj provinciji od 1978. do 1993. godine, kada je John Sevige - Liberal

2
postao premijer. Dve godine kasnije je izgubio na izborima takoe od Liberala Mc Melana, ali su
se ve 2003. godine Napredni konzervativci ponovo vratili na vlast u Novoj kotskoj. 2

Novi Branzvik

Novi Brenzvik je atlantska provincija smetena izmeu Kvebeka i amerike drave Mejn.
igneto zaliv i 24 km irokim igneto zemljouzom, koji povezuju Novi Brenzvik sa Novom
kotskom, ine deo june granice Novog Brenzvika. Ostatak june granice je Fundy zaliv.
Njegova plima, najvia na svetu i vrlo divlja, stvorila je prelepu obalu. Na istoku izlazi na
razuenu obalu zaliva St. Lorensa i Northumberland moreuza, sa toplim, peskovitim plaama i
najtoplijim morem meu atlantskim provincijama. Nju Brenzvik je povezan sa Ostrvom Princa
Edvarda uvenim mostom Konfederacije. Glavni grad provincije je Frederikson.

Prekriven je prostranim umama i livadama. Tanije, vie od 85 % teritorije ove provincije je pod
umom. Ove ume karakterie obilje iste vode i vazduha i prelepi predeli, to prua odreene
mogunosti za organizovanje banjskih leilita i rekreativnih centara. Obnova i zatita ovih uma
je obezbeena brojnim vladinim programima periodinih konzerviranja odreenih vrsta ili delova
uma.

Bogatstvo uma (etinarskih i listopadnih) dalo je sirovinsku osnovu za drvnu industriju, naroito
za industriju celuloze i papira. U ovoj privrednoj grani zaposleno je 16 000 ljudi, iji su prihodi
preko 500 miliona C$ godinje. Proizvodnja pulpe donosi vrednost od vie od 1,5 milijarde
kanadskih dolara godinje, dok je vrednost drvne grae oko 500 miliona C$. Ova provincija je
vodea u Severnoj Americi po nainu eksploatacije i zatiti uma.

Zbog brojnih panjaka poljoprivreda je bazirana na ovarstvu. Pored toga, kao i u provinciji Nova
kotska, razvijeno je i mleno govedarstvo, voarstvo, ali i proizvodnja deteline, sena i krompira.

Sa vie od 50 vrsta i ogromnom koliinom ulova morske i slatkovodne ribe i koljki, ribarstvo je
jedna od najvanijih privrednih grana Nju Brenzvika. Ribarstvo Nju Brenzvika je meu
najvrednijim u Kanadi. Ogromne su koliine ulovljene ribe i raznih vrsta jestivih koljki.
Vrednost izvoza ribe i koljki iznosi skoro 800 miliona C$. Novija oblast ribarstva je lov i prerada
lososa, koja je u 2002. godini donela prihode od 194,5 miliona C$. Ovaj sektor ima i najvei rast.

Rudarstvo ima veoma vanu ulogu u privredi Nju Brenzvika, jer ova provincija, kao i ostale
Atlantske provincije, ima veoma bogata nalazita razliitih minerala. Nju Brenzvik je prebogat
zalihama ruda razliitih metala (cinka, srebra, zatim bakra, zlata, bizmuta, kadmijuma), nemetala
(laporac, treset, soda, silikon, so i sumpor), goriva (uglja, nafte i prirodnog gasa) i graevinskih
materijala (pesak, ljunak, kamen). 3 Tokom poslednje tri godine, ostvarena vrednost rudarskih
proizvoda kretala se od 652 do 772 miliona C$.

Velike rezerve olova, cinka i bakra pronaene su u severnom delu provincije, oko grada Bathurst.
Zalihe sode i soli su koncentrisane u centru junog regiona oko Saseksa. Iako se vei deo prihoda
ostvaruje na poluostrvu Akadia, resursi se mogu nai u irokoj dijagonalnoj zoni koja se protee
od juga ka severoistoku provincije.

2
New Brunswick, The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. Copyright 2004, Columbia
University Press
3
Canada, The Columbia Electronic Encyclopedia, 6th ed. Copyright 2004, Columbia University Press,

3
Istraivake aktivnosti usmerene na pronalaenje novih rudnih rezevi, odvijaju se podjednako u
severnim i junim delovima provincije. Na ove istraivake aktivnosti u 2004. godini, potroeno je
18,8 miliona C$.

Razvijene su i prehrambena industrija i proizvodnja bezalkoholnih pia, zatim brodogradnja,

prerada nafte. U 2003. godini, vie od 1300 industrijskih preduzea u Nju Brenzviku zapoljavalo
je 40 000 radnika. Prehrambena industrija je vodea industrijska grana po broju zaposlenih,
sledea je proizvodnja papira, zatim drvna industrija, zatim slede fabrike metalnih i nemetalnih
proizvoda i mainska industrija.

Trgovina se odvija preko velikih luka St. John i Monkton, a olakana je i eleznikom prugom
koja se prua od istoka Nju Brenzvika do krajnjeg zapada Kvebeka. Razvijene su
telekomunikacije i turizam.

Ostrvo Princa Edvarda

Ostrvo Princa Edvarda spojeno je mostom Konfederacije (13 km dugaak, izgraen 1997. g.) sa
Novim Brenzvikom, dok je sa Novom kotskom povezano liijom feribota. Glavni grad je
arlottaun.

Ostrvo izgleda sasvim suprotno severnijim Atlantskim provincijama. Ovde je gotovo itava
povrina plodna i obraena, a poljoprivreda je najvanija grana privrede. Tri etvrtine
stanovnitva se bavi poljoprivredom u okviru koje preovlauje proizvodnja itarica, voa, povra,
a razvijeno je i stoarstvo i ribolov. Provincija ima preko 2000 farmi. Oko 30% krompira
prizvedenog u Kanadi potie iz ove provincije.

Veina fabrika na Ostrvu Princa Edvarda proizvodi ili zamrzava prehrambene prizvode.

U novije vreme u usponu je i turizam, koji je druga po vanosti privredna grana. Nacionalni park
Ostrva ima veoma dugu plau prekrivenu crvenkastim peskom. Ostrvo Princa Edvarda ima preko
90 peskovitih plaa pogodnih za plivanje, ali i brodarenje.