- -

Naslov izvornika
E. A. Volis Bad
AMU LETS AND SUPERSTITIONS
LI E
Recenzent
Dr Darko Tanaskovi
I TALISMANI

Sa engleskog preveli
Dragan Jovi
(poglavlja l-IV i VI-XXXVI)
Borislav Stani
(poglavlje Y)
E. A. Volis Bad
Likovno-grafika oprema
Zorica Milivojevi
Dobrosav Stani

Samostalno izdanje
Borislav Stani
Dragan Jovi Sa engleskog preveli
Zorica Milivojevi Dragan Jovi
Dobrosav Stani
Borislav Stani
Za izdavaa
Borislav Stani, Beograd,
Kneza Vieslava 15 b

tampa korica
"Slobodan Jovi", Beograd

tampa teksta i povez

"Bakar", Bor

Tira 4000
Beograd
YU ISBN 86-8 1 1 69-06-8 1988.

SADRAJ
PREDGOVOR ... . . . . . . . . ............. . ... . . ...... . . 7
J UNIVERZALNA UPOTREBA AMAJLIJA U VEZI SA CO
VEKQVIM VEROVANJEM U POSTOJANJE DEMONA I
ZLIH DUHOVA. ... . . . ..... . . . .. . . . ... . ............. 33
II ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE l TALISMANI . . . ... 61
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE. . . ...... . ........ 97

[II
IV KOPTSKE AMAJLIJE..... . . ........ . .... : ... .... . ... 133
V EGIPATSKE AMAJLIJE. .... . . ........ ............... 139
VI ETIOPSKE (ABISINSKE) AMAJLIJE... . . . . ............ 179
VII GNOSTIKE AMAJLIJE . . ........ . .................. 200
VIII HEBREJSKE AMAJLIJE.. . ..... .................. .... 211
IX MANDEAN5KE (MANDAITSKE) AMAJLIJE . . . .... .... 235
X FENICANSKE AMAJLIJE.............. . ............ . 243
XI SAMARitANSKE AMAJLIJE...... . ........ ..... ..... 251
XII SIRIJSKE AMAJLIJE . ... . .. ... . . . . ... . .. . ... . ....... 262
XJ1I VAVILONSKE ZAMKE ZA AVOLE OD TERAKOTE... 274
XIV AMAJLIJA PRSTENA .. . . . .... . . . ..... ............ . . 281
XV KAMENJE I NJIHOVA PROFILAKTICKA I TERAPEUT
SKA SVOJSTVA...... . . . . . . .. ..... ........ . ......... 295
XVI ZNACAJ BOJE, OBLIKA I FORME KOD AMAJLIJA .... 312
XVII SVASTIKA (KUKASTI KRST) . ............... ......... 316
XVIII KRST.................. . . .... . . . . ........ . ......... 321
XIX RASPEE ..... . ........... .......... . . . . ........... 332
XX UROKUIVE OCI .. .... .................. ........... 336
XXI KASALA............... . . ...... . .. . ... . ........... . 346
XXII ASTROLOGIJA ..... .................. ....... ...... . 359
XXIII KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOV k MAGlCNE FIGU
RE I KVADRATI SEDAM ASTROLO,KIH ZVEZDA ILI
PLANETA.......... .................... ............ 369
 -

XXIV ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA I NJIHOVI UTICAJI,

NEBESKE KUE I DEKANI.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
XXV KAMENJE KOJE PREDSTAVUA PLANETE I NJEGOVI
UTI CAJ I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 PREDGOVOR
XXVI TEORIJE O BROJEVIMA I NJIHOVA MISTICKA I SVE-
TA OBELEl.JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404
XXVII PRORiCANJE ...................................... 418 Poetkom 1873. godine pokojni dr Samjuel Bir,
XXVIII PRORICANJE VODOM.............................. 420 kustos Odeljenja orijentalnih starina Britanskog muze
XXIX PRORICANJE GLEDANJEM U LIVOTINJSKU JETRU .. 424 ja, dao mi je dozvolu da kopiram ploice ispisane kli
XXX ISPISANI KOTUR ZA PRORICANJE IZ PERGAMONA .. 43 1
nastim pismom u njegovoj privatnoj sobi, kao i da ko
XXXI PRORICANJE PO OBLICIMA NA ZEMUI I PESKU
(GEOMANTIJA) . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433 ristim biblioteku Odeljenja. Njegova soba, u koju se
XXXII SRENI I NESRENI DANI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437 ulazilo iz Kujundik galerije, a koja vie ne postoji, bila
XXXIII FATIMINA AKA................................... 440
je prilino mala prostorija, pa je on morao da zavrava
XXXIV UGOVORI S AVOLOM............................. 444
XXXV VOTANE FIGURE (ENVOUTEMENT) . . . . . . . . . . . . . . . . 452
svoje poslove, kako slubene tako i privatne, u prisus
XXXVI RAZNO ............................................ 457 tvu nekolicine studenata kojima je doputao da rade u
njoj. Oni su bili smeteni za dva stola koja su se nalazi
la ispod severnog i zapadnog prozora. Svakodnevno bi
kod njega dolazili preprodavci starina i amateri kolek
cionari koji su eleli da mu pokau predmete koje su

posedovali ili koje su hteli da kupe i da saznaju kojoj su

svrsi ti predmeti sluili, ta su znaci ili zapisi na njima
znai li, kao i kolika je bila njihova novana vrednost.
Donoeni predmeti su obino bili orijentalni papirus,
egipatski i koptski, tablice sa klinastim pismom, figure
bogova, rukopisi na palminom liu, prstenje, ukrasni
privesci, ogrlice, amajlije svih vrsta, ispisane metalne
ploice, kineska gr.narija, peati itd. Bez obzira kakav
bi predmet bio postavljen pred njega, Bir bi uvek znao
poneto o njemu I bio bi u stanju da svoje posetioce

8 AMAJLIJE I TALISMANI
uputi na strune knjige ili naunike za podrobnija oba
vetenja. Da je on bio najvei egiptolog u Engleskoj,
kao i to da su zvaninici kineske ambasade dolazili kod
njega zbog obavetenja o staroj kineskoj istoriji i starim
formama kineske piktografije, to svi znamo, ali ipak,
svako bi mogao samo sluati i diviti se enciklopedij
skom karakteru njegovog opteg znanja. Prirodno, bio
je vie konsultovan za stvari vezane za egiptologiju i
asirologiju jer je veina antikviteta pod njegovim nad
zorom dolazila iz Egipta, Vavilonije i Asirije. Neki od
posetilaca su traili od njega obavetenje, koje su obi
no i dobijali, o stvarima kao to su moabitski kamen,
natpisi sa Kipra (u to vreme nedeifrovani), masora, ka
bala, sinajski natpisi, spomenici iz Suse i Persepolja,
natpisi iz Mal Amira, himjaritski natpiSi, astrologija, ri
tuali oboavanja vatre, obredi Jazida ili potovalaca
avola. Njegovi odgovori i kratke konsultacije su uvek
bili interesantni i to to smo mi, tj. Navil, Strasmajer, V.
H. Rilands i ja, mnogo vie sluali nego radili, ne bi tre
balo da udi.
Jednoga dana, kada je izgledalo da je malo slo
bodniji, usudio sam se da ga upitam da li mu se ipak
dogodilo da na postavljeno pitanje ne bi umeo da da
odgovor, i on je odvratio : "Da, esto". Ja reko h : "Sta se
onda deava?" On mirno odgovori: "Priznam svoje ne
znanje i uputim posetioca nekom drugom slubeniku.
Kada on ode, ja odmah zapiem postavljeno pitanje na
paretu hartije i to pre mogu pokuam da pronaem
informaciju neophodnu da bi se odgovorilo na pitanje.
Ako ikada doe dan da ti postane asistent na ovom
Odeljenju, savetujem ti da zapie sva razumna pitanja
koja su ti postavljali i trai odgovore na njih. Mnogi
postavljaju ista pitanja, naroito o stvarima od opteg
.
Interesa.
"
PREDGOVOR 9
Deset godina kasnije imao sam veliku sreu da
postanem jedan od asistenata dr Bira i zahvaljujui to
me, mnogo puta su mi postavljana pitanja na koja ni
sam bio u mogunosti da odgovorim na zadovoljavaju
i nain. Zbog toga sam usvojio predlog dr Bira da
zapisujem takva pitanja na komadiima papira, to sam
nastavio da inim tokom godina mog dugog slubova
nja u Britanskom muzeju. Kada sam se povukao 1924. i
napustio svoje slubene prostorije, poneo sam sa so
bom poveu gomilu papiria sa pitanjima ispisanim na
njima. Tokom prvih godina moga slubovanja pitanja
su bila razliitog karaktera povezana sa mnotvom
predmeta. Kada je naslednik dr Bira otkrio da usmeno
ili pismeno odgovaranje na pitanja uzima srazmerno
veliku veinu njegovog vremena, ubedio je Odbor da
promeni naziv odeljenja u "Odeljenje za egipatske i
asirske starine". Ovo je ograniavalo obim ali ne i broj
pitanja i, malo po malo, ona su se poela odnositi ug
lavnom na egipatske, asirske, vavilonske i druge semit
ske starine.
Kako su prilike doputale posle mog penzionisa
nja, proitavanjem izguvanih papiria i otkrivanjem iz
primljenih pisama da je publika uglavnom postavljala
ista pitanja koja su me i njihovi oevi i majke pitali pre
trideset ili etrdeset godina, odluio sam da radim na
pitanjima to je iscrpnije mogue i da napiem knjigu
koja bi u nizu poglavlja ponudila odgovor na njih. Ova
knjiga je rezultat toga. Kako se najmanje tri etvrtine
pitanja ticalo amajlija i njima predstavljenih verovanj a,
ja sam knjigu nazvao "Amajlije i sujeverja" (doslo
van prevod izvornika - prim. prev), mada bi verovatno
taniji naziv bio kada bi umesto sujeverja stajalo magi
ja. (;italac mora zapaziti da u ovoj knjizi nema pokua
ja da se priblii obraivanju amajlija uopteno, jer bi
,
 la
pisanje istorije amajlija koje su bile i jo uvek su u
upotrebi irom sveta bilo izvan moi bilo kog oveka.
Takav bi rad ispunio mnogo debelih tomova i samo
grupa strunjaka koji bi zajedno radili mogla bi da po
nudi neophodni "primerak" za tampu. Upotreba amaj
lija je posledica verovanja u mo UROKLJIVIH OCIJU
kod oveka i ivotinja, a dokaz za obim literature koja
se tie ovog predmeta prua podatak da "Quellen -Re
gister" u knjizi dr Zeligmana (Seligmann) Der Bose
Blick (Berlin, 1 9 1 0) sadri blizu 2500 jedinica, a u nje
govom delu Die 4auberkraft der Auges (Hamburg
1922), broj citiranih autoriteta je za vie stotina vei.
U ovoj knjizi opisao sam najvanije amajlije koje
su koristili semitski narodi iz zapadne Azije, Egipta,
Nubije i Etiopije, poevi sa onima iz I I I milenijuma
pre n. e. iz Sumera i Elama. Pruio sam mnogo njihovih
ilustracija reprodukovanih iz zbirki Britanskog muzeja,
kao i iz privatnih zbirki, ukljuujui i moju linu. Opis
samih amajlija je relativno jednostavna stvar jer u
mnotvu sl uajeva predmet sam sebe opisuje. Meutim,
kada je re o natpisima na amajlijama koji se sastoje od
simbola, svetih i boanskih imena korienih kao rei
moi, ini itd., neophodna su neto dua objanjenja
njima pripisanih ideja i verovanja. Prema tome, dodao
sam niz kratkih poglavlja u kojima sam pokuao da iz
loim glavne teorije o moima "dejstvujuih" amajlija,
znaenjima natpisa i simbolima na njima, kao i da iz
loim verovanja koja su u vezi sa njima imali stari vavi
Ionski i egipatski vraevi, kasnije kabalisti, gnostici, ka
ko pagani tako i hriani, i astrolozi. Njima sam pripo
jio i mnoga gledita astrologa, sastavljaa horoskopa,
predskazivaa sudbine, proroka, hiromanta i gledaa u
kristalnu kuglu sa kojima sam se susretao u Egiptu, S u
-
-
PREDGOVOR ll
danu i Mesopotarniji tokom mnogih slubenih poseta
ovim zemljama.
Upotreba amajlija datira iz vremena kada su ani
mizam i magija zadovoljavali ovekove duhovne potre
be. Njihovo prihvatanje od strane prvobitnog oveka iz
gleda da je rezultat njegove unutranje potrebe ili pri
rodni instinkt koji ga je uinio kadrim da zatiti sebe i
da pokua da predvidi budunost. Amajlije su mu omo
guavale da dobije potomstvo, davale su mu snagu da
se odupre vidljivim i nevidljivim neprijateljima, a iznad
svega UROKUIVIM OCIMA, kao i da zatiti svoju enu i
decu, svoju kuu i stoku ; njegovi naslednici irom sveta
su uvek inili isto. Kada se u njegovoj svesti stvorio po
jam boga, on je tom bogu pripisao stvaranje magijskih
moi za koje je verovao da su svojstvene njegovim
amajlijama, i verovao je da su njegovom bogu one po
trebne onoliko koliko i njemu samom. Za njega nije bi
lo mogue da taj bog postoji bez porrroi magijskih sila.
U poznijim vremenima, on je smatrao da bog predaje
magijske moi oveku i ovakvo gledite sreemo esto
meu civilizovanim svetenicima Egipta, Sumera i Va
vilonije. Ovi svetenici nisu odbacili sirova magijska ve
rovanja i prakse svojih predaka, bilo da su oni bili div
ljaci ili poludivljaci ; naprotiv, prihvatili su mno!\e od
njih neizmenjene i ona su obrazovala Integralnt deo
misterija RELIGIJE koju su oformili. Otuda su magija i
religija nerazdvojive. Bogovi su postali arobnjaci i
sluili su se magijom kada je bilo potrebno, irei je
preko svetel)ika na sve ljude.
.
Jevrejs\d rabini i neki hrianski oci su osudih
.
upotrebu amajlija, jedni zbog toga to su one povezane
sa magijom, a drugi zato to je njihova upotreba smat
rana za pokazivanje nepoverenja u mudrost i umee
boanskog provienja. Njihova osuda, meutim, nije
12 AMAJLIJE I TALISMANI PREDGOVOR 13

imala trajne posledice, osim to je podstakla ljude da proliv njega i pobunie se ; On uini dan da bi ih nagra
ine ono to je zabranjeno, a proizvodnja i noenje dio ; i
amajlija su se nastavili kao i ranije. ovek je uvek
"
!C
... 1Q'(1
,
udeo za amajlijama, pa su svetenici, kako paganski Lr
-...J. '- . , ,

tako i hrianski, preduzeli korake da tu potrebu zado On stvori za njih magijU

..
kao oruje
volje. Na ovaj nain oni su mogli vie ili manje da kon
nl
troliu upotrebu amajlija svih vrsta. Stara knjievnost
Vavilona i Egipta jasno pokazuje da se verovalo da je za odbranu od moi [ravih} dogadanja sna
magija sutinski deo orua bogova koji je koriste da po riJ@1
mognu sebi i drugim bogovima, a kada to poele, da je PJT . O
dnevnog."
prenesu na oveka.
-
nonog kao i
Na Sent Petersburkom papirusu postoji znaa
.
Jan odlomak u kome se kae da je veliki bog, verovatno Re hekau koja je ovde prevedena kao "magija"
je u sv om zn a en ju in i, ba ja nj a, re i m o i i sv e
Ra, stvono magijU za dobrobit oveka. Ovo se sree i u ukljuu
e ve ti ne ve ti ca i vr a ev a. Re He pr i( mo ra da zn a
radu koji je napisao kralj zvani HATI, koji je vladao to drug
n o, ne pr ija tno ili a k zlo de a va nj e. Vr sta sn a
kom tekih vremena izmeu pada VI di nastije i uspona i nesre
e od re e na : pi sa c je mo ga o im at i u vid u sa n
Tebanskog Carstva u I I I milenijumu pre n. e. Ovo delo takoe nij
ni
sadri niz "uenja" za koja je kralj savetavao svog sina koji zastrauje ili snove u kojima su snevau prikaza
p
M E RI-KA-RA_a da ih pomno sledi. U odeljku XXVI I I budui dogaaji i koji je Lato u stanju da svoje postu
o
kralj nabraja velike stvari koje je Bog stvorio za oveka ke uredi ili pr eu re di. Ukoliko je u pitanju ova vrsta sn

va imamo dokaz da su ih bogovi esto koristili za saop
t vanje svoje volje Egipanima. Ovo dokazuje da
i enu, koje on naziva "jatom i stadom Boijim", i kae:
je
"On stvori nebo i zemlju za njihovo zadovoljs tvo; On
rasu tmin u voda (tj. praiskonski okea n); On stvori da vetina proricanja putem tumaenja snova bila ustalje
have ivota za nozdrve njihove ; oni (tj. ovek i ena) su na praksa.
njegove slike I potiU od njegovih udov a; On se die u Knjievnost Vavilona takoe daje primere gde se
nebo da bi im udovoljio ; On stvori voe i biljke, i jata i vidi da su i sami bogovi ko ris tili magiju. Tako, kada je
stada, I pernate ptice i ribe za njihovu hranu ' On odba bog-Bezdan Ap su ustao protiv svog vrhovnog gospoda
ci neprijatelje, uniti sopst venu decu kad gunahu ra Ea, nije ni imao mogunost da se bori, jer je Ea prvo
a
,
pustio na njega in i kojima ga je bacio u du bo k sa n,
u,
zatim ga ubio i preuzeo njegovo obitavalite; a M um
glavni zapoved ni k Ap su ov ih sil a, bio je onesposobljen
5.
Objavio V. oleniev (Golenischeff), Les Papyrus hieratiqu .
ili zaaran na isti nain i uinjen nemonim Kada su

es No. II Il ' 6A I 1 16B de I'Ermitage imperial B St. Peu:rsbourg,

. . od XVIII dinastije, ali je samo delo biJ o na. go vi ot kr ili da e ih na pa sti Ti am at , pe rso ni fik ac ija i
. . stanji
1913. Papirus niJe bo
jka sv eg zla , i sv e sn ag e po d vo s tv o m nj en og Sina
pisano za vreme IX iJi X dinastije. ma

,
14 AMAJLIJE I TALISMANI
Kingua, odabrae Marduka, sina Eaovog , za svog juna
ka i opremie ga moima za koje su verovali da e ga
osposobiti da izvri njihov cilj. Ipak, smatrali su
nunim da, pre nego to ga poalju u misiju, provere da
li su njegove magijske moi na nivou njegovog zadatka.
Uinili su da se pred njima pojavi plat i rekli su mu
"Ti e biti najvei medu bogovima, prouzrokovae
zbacivanje (Tiamat) i obnavljanje (stvaranja) i to e
proi. I pak, izgovori jednu re sam i uini da plat ne
stane. Izgovori drugu (re) i uini da se plat ponovo
pojavi neoteen." Nakon toga Marduk izree re moi
i plat nestade; on izree drugu i plat se ponovo poja
vi. Kada bogovi videe da je njihov izabranik u stanju
da koristi rei sa magijskom moi, bejahu zadovoljni i
dadoe mu ezlo, presto i druge simbole vlasti kao ne
pobedivo oruje kojim je trebalo da pogubi Tiama!.
Primer neogranienih magijskih moi pripisanih
velikom bogu zvanom Neb-er-der (tj . Gospod do
vrhunca), ili Hepera, dat je na jednom egipatskom pa
pirusu u Britanskom muzeju (No. 10 1 88). U Knjizi po
znavanja raE>nja Raa se kae da je u praiskonskom
okeanu bog kao takav postojao samo u imenu. Na na
in koji nije opisan kao upotreba heka ili magije, on je
radio na svom srcu (tj. umu) i tako postao bie koje su
Egipani znali kao Hepera ili Ra. Da je bog postojao
samo preko svog imena, izloeno je u dobro poznatoj
legendi po kojoj bog otkriva svoje tajno ime Izidi, jer
ona udi da ga sazna da bi mogla da vlada itavim sve
tom. Svojim znanjem magije Izida je stvorila otrovnog
gmizavca koji tako uasno ujede boga da je ovaj skoro
umro. Suoen sa smru, On otkri Izidi svoje tajno ime,
a ona izgovori ini koje ga iscelie. Izida bee podjed
nako veta kako u crnoj tako i u beloj magiji. Ideja po
kojoj bog postoji samo u imenu moe se takode pronai
PREDGOVOR 15
i u etiopskoj knjievnosti, a poneki pisci otili su tako
daleko da su tvrdili da su tri lica svete Troj ice u prais
konskom okeanu postojala samo u imenu i da je njiho- . :
vo postajanje potpomognuto upotrebom reI mOCI, tj.
, .
magIJom.
Drevni bogovi Vavilon a su takode koristili amajli
je. Najinteresantniji primer je dat u Epu o stvaranj u.
Kada je veli ki bog Marduk, sin Eaov, poao da se kao
izabranik bogova bori protiv Tiamat, bee dobro nao
ruan i nosae nepobedivo oruje; izmedu usana je
imao amajliju napravljenu ,od crvene smee ili crvenog
kamena u oblik u oka, a u jedn oj ruci je drao snop tra
va kojima se titio od delovanja ma kakve neprijateljske
magije.- Nem a sumnje da je i Tiamat, "majka svega",
podstreka i voda pobune protiv bogova, takode pose
dova la izuzetan predmet, verovatno neku vrstu amajli
je, koji je u svakom sluaju bio izvor njenih moi. U
tekstu se ovaj predmet naziva " DUPU SEM ATI" to se
esto prevodi kao "tablica sud bina ", ali se on ne opis u
je detaljno. Otkuda ga je ona dob ila nije poznato, kao
to nije ni jasn o da li ga je ona nos ila na glavi ili na gru
dima.
Tiamat je stvorila veliki broj zastraujuih stvore
nja udovinog lika i oblija da joj pomognu u borbi
protiv bogova, a svog prvorodenog sina Kingua uinila
je zapovednikom svojih snaga. Na jednom mestu ona
ak zove Kingua "moj jedini mu". Predala mu je svu
mo kao i Tablicu sudbina koju mu je privrstila na
grudi, iako se u jednoj verziji kae (red 1 05, Trea tabli
ca stvaranja) da mu ju je stavila na glavu. Kada je Mar
duk pokorio Kingua i njegovu vojsku, oduzeo mu je
Tablicu sudbina "koja nikada nije trebalo da bude nje.
Meissner, Altorientafesche Texte, 11, 41, 44, red 61.
16 AMAJLIJE I TALISMANI
gova" i zapeatio je svojim prstenom, to pokazuje da
je Tablicu smatrao svojom, pa ju je privrstio sebi na
grudi. Ovo sugerie da je Tablica, kao Paiza kod Mon
gola, bila znak autoriteta koji je noen na grudima, oka- .
en lancem oko vrata. I u ovom sluaju se moemo upi
tati otkuda ona Tiamat? Da li joj je bila data i, ako je
tako, ko ju joj je dao? [z pripovesti tekstova Stvaranja
jasno je da je Tablica bila izvor moi Tiamat i da su joj
njene ini i bajanja omoguili da sa njom ini zlo, tj . da
pomou nje izvodi crnu magiju. Po sebi, ona nije mogla
biti zla, jer kada je Marduk zadobio Tablicu, on ju je
stavio na svoje grudi. Prema tome, izgleda da Tablicu
stvaranja moramo shvatiti kao amajliju.
Vavilonska pria o stvaranju u potpunosti poka
zuje da su ljudi verovali da bogovi i davali sva velika
dela izvode uz pomo magije. Mardukova magija bila
je monija od magije Tiamat, njegove ini i bajanja
snanija od njenih, pa su tako uinila da njena proklet
stva i ini ostanu bez posledica.
Neka od verovanja u to da su bogovi Sumera, Va
vilonaca i Egipana koristili amajlije kao zatitu u opas
nosti, verovatno su dosta rano dospela i u Etiopiju. U
Knjizi tajni neba i zemlje nailazimo na opis Satanine
pobune protiv Svemogueg. Princ tame je okupio svoje
snage i poveo ih u borbu protiv sila Boije vojske. Dva
put su boanske armije bile odbijene i potuene i Sata
na umalo nije zauzeo mesto pobednika nad Bogom.
Svemogui obnovi svoje vojske i posla ih po trei put
da unite Satanu i njegove sl edbenike, ali ovoga puta sa
njima posla sveti i krst na kome bejahu napisana imena
sveteTrojice.Kada Satana ugleda krst sa tri mOna ime
na na njemu, smelost i hrabrost ga napustie, njegove
ruke izgubie snagu, oruje kojim se sluio ispade iz
njih, a njegove vojske okrenue lea i nepobedivi Boiji
PREDGOVOR 17
aneli ih bacie u bezdan pakla. Abisinsko verovanje u
pobedanosnu mo krsta u borbi protiv zlih duhova i
bolesti koje oni izazivaju, zasnovano je na ovoj legendi ;
jo od najranijeg :azdoblja hrianstva krst je u celoj
Evropi smatran za amaj Hju i talisman par excellence.
Poto su najstariji civilizovani narodi verovali da
je njihovim bogovima potrebna magija i da su se oni
njom sluili, ne iznenauje da su ljudi i ene pribe,gava
li magiji u razdobljima stresova i tekoa. Ono to je bi
lo dobro za bogove, bilo je dobro i za oveka. Ljudi su
pravili i upotrebljavali amajlije da bi se zatitili i njiho
va osnovna ideja je bila da obezbede ivot i snagu koju
su im dali bogovi mada im je izgledalo da boanske
snage ne mare za njih. U svakoj zemlji je svaka genera
cija pozajmljivala neto od svojih prethodnika, ali ini
se da nije naputala nijedan bitan deo tradicije, verova
nja ili uenja u vezi sa amajlijama. Uvek je bilo prihva
eno da materijali od kojih su se pravile amajlije pose
duju svojstva, osobine ili moi koje su korisne oveku.
Uticaj zapisa, izreke, imena ili mone rei zapisane na
amajliji dopunjavao je ili moda pojaavao mo svoj
stvenu materijalu. Ovim je moima pridodata volja, na
klonost ili ljubav onoga koji je amajliju davao. Kada se
tome doda i vrsto verovanje vlasnika amajlije u svoj
stva materijala, jasno je da amajlija vie nije mogla biti
smatrana za komad inertne i mrtve tvari. Ona je u stvari
postala "dejst vujua" amajlija. Odreena doza leka
mogla je biti shvaena kao amajlija i njeno delovanje je
bilo upotpunjeno inima pagana i molitvama hriana.
Njihova dobra volja kao i VERA obolelog, koja ih je pra
tila, leile su ga i spasavale mu ivot. Mo i uticaj VERE
.
u ovakvim situacijama ne moe biti prenaglaena.
..
Gledano unazad na istoriju amajlija, teko je raz-o'
umeti zato su crkvena i druga tela osuivala njihovu
2 Amajlije I talismani
 18 AMAJLIJE I TALISMANI
upotrebu. Opta upotreba amajlija je bila i jo uvek je
posledica instinkta rase, tj . instinkta samoodranja, i
nema nieg zlog u sebi ; nikada nije bila niti e ikada
moi da bude povezana sa onim to se obino naziva
"crnom magijom". Ako paljivo ispitamo grupe amajli
ja i amajlijskih natpisa opisanih i prevedenih u ovoj
knjizi, otkriemo da se za svaku od njih verovalo da pri
ma svoje moi od figura bogova iscrtani h ili urezani h,
od velikih imena bogova i njihovih boanskih svojsta
va, kao i od figura svetih ivotinja i natpisa boanskih
imena razliitih vrsta. Sve ove amajlije zasnivaju obra
anje boanskim silama za zdravlje, plodnost, ouvanje
porodice, uspeh i blagostanje na veri 'svojih tvoraca i
tienika u pobedu moi Gospodnje nad Satanama svih
doba i zemalja, u pobedu Dobra nad Zlim, Zakona nad
Haosom i Svetla nad Tamom. Za mnoge njihove tie
nike reeno je da su uinili dela dostojna potovanja
kada su ih nosili, a nosili su ih i da bi zadobili povere
nje svojih uvara i uitelja. Verovatno su amajlije u Va
viloniji, Asiriji i Egiptu oblikovali i izraivali graditelji
velikih hramova, a natpise na njima pisali svetenici i
ureivali njihovi pomonici.
Iz vavilonskih i egipatskih natpisa saznajemo da
su amajlije napravljene od izvesnih vrsta kamenja obez
beivale onima koji su ih nosili privrenost bogova i
boginja i istovremeno im omoguavale kontakt sa
boanskim biima. C: ovek koji ih je imao nije morao da
pribegava nikakvom sistemu proricanja ne bi li otkrio
kako mu je naklonjena volja bogova, jer nijedan ovek
"iji je bog uvek sa njim" ne moe biti povreen. Neza
sita elja da se sazna budunost bila je i jo je uvek du
boko ukorenjeni instinkt u oveku i mnogi oblici prori
canja su zbog toga izvoeni jo od najranijih vremena.
-
Za neke amajlije se veruje da su svojim tienicima sla-
PREDGOVOR 19
le snove u kojima im je bila otkrivena budunost, ali ka
ko je malo njih bilo zadovoljno sopstvenim tumae
njem snova, nastala je vrsta profesionalnih tumaa. Tu
mai snova i znamenja su obino pripadali svetenstvu
hramova i to su bili ljudi solidnog obrazovanja, mada je
po selima bilo mnogo prevaranata i arlatana. Stari azi
jatski narodi su izgleda posedovali tri metoda prorica
nja budunosti, tj. bacanje kocki, predvianja astrologa
i proricanje od strane svetenika velikih hramova. Ta
koe je bilo uobiajeno da ljudi konsultuju "vidovnja
ka" o budunosti. Obian narod se bavio bacanjem
kocki i, mada je ova vrsta proricanja bila zabranjena i
kod Hebreja i kod hriana, esto se njima obraao ka
da su druga sredstva proricanja izneverila. Valama, pro
roka, ubili su Izrailjci (Knjiga Isusa Navina, 13, 22), ali
Matej je izabran za apostola bacanjem kocki (Marko,
15, 24)! Astrolozi i "vidovnjaci" (posebno ovi drugi) su
takoe bili zabranjeni jer je njihova proroka ekstaza ili
izbezumljenost smatrana za ludilo i delirijum.
Najuvaeniji oblik predskazivanja bilo je proro
tvo. ama je bio "gospodar proroanstava", ali su i
mnogi drugi vavilonski bogovi takoe davali proroan
stva; prvi ovek koji je proricao u Vaviloniji bio je En
ineduranki, kralj Sipara, koji je vladao u praistorijskom
vremenu. Arbelska boginja Itar davala je proroanske
odgovore Esarhadonu, kralju Asirije. U Egiptu, proro
anstva je davao Ra, bog-Sunce, ili Amen-Ra. U Izrae
lu, bog je saoptavao svoja proroanstva preko Arona i
njegovih sled benika, ali pria o Saulu pokazuje da je bi
lo prilika u kojima se on nije izjanjavao. "I upita Saul
Boga ...ali ne odgovori mu onaj dan" (Prva knjiga Sa
muilova 14, 37), "1 opet upita Saul Gospoda, ali mu
ovaj ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko
proroka" (Prva knjiga Samuilova 28, 26), Oajan, Saul
"
 20 AMAJLIJE I TALISMANI
upita veticu iz Endora i dan kasnije susrete svoju sud
binu. Sama vtica ga je, pre nego to je posluala nje
govo nreenJe, podsetila da je on "istrebio sa zemlje
gatare I vra!!re" (Prva knjiga Samuilova 28 , 3).
Iao je Zakon nalagao da kod Izrailja ne bude
. veze sa magijom ali, sasvim je jasno da su hriani sa
omh kOJI se bave proricanje m, predskazivaa vremena
maioiara, gatara, arobnjaka ili uronika (Peta kn
g M?JslJeva 1 8 , 1 0), vidimo da je jed na vrsta prorica
nJa bil a dozvoljena Zakonom; zvala se ispitivanje Uri
mo m I Tumimom i Mojsije je da o vrlo precizna uput
stva za pripremu sredstava kojima e ono biti izvoeno.
Urim i Tumim su bila im en a dva kamika, ili ploice, ili
komadia drveta koji su upotrebljavani kao to mi ko
ristimo kocke. C uvani su u malom depu ili "naprsniku
s ds ko m" (Izlazak, 28, 30 ; Levit. 8, 8) i dunost Arona i
nJegovih sle d benika je bil a da ih tamo uvaj u i da ih iz
nose kad a bi ljudi eleli da ih ispituju. Potpuno je jas no
.
da Je upotreba ova dva mala predmeta u svrhu prorica
nja bila veoma stara i da je Mojsije, poto nije mogao
da pot pun o uki ne vetinu proricanja meu Izrailjcima
USVOJIO ovaj najstariji I naJcenJemJI oblik proricanja i
o o
' " o o .
stavio ga pod svoju kontrolu i kontrolu levitskih svete
nika. Ukratko, on je regulisao upotrebu Urima i Tumi
ma, uinio da ispitivanje njima postane polureligiozni
obred i, prirodno, osudio sve druge oblike proricanja,
kao to je osu dio upotrebu svih drugih amajlija osi m fi
lakterija ili traka koje su se stavljale na elo izmeu oi
ju, Mezuza amajlije koja je visila na dovratku i Cic it
'
tj. kianke ili rese.
Cilj svih sistema proricanja bio je da se privole
bogovi i Boanstvo da svoju volju u odnosu na odree
ne stvari uine poznatom uenim i moemo dodati za
konitim ispitivaima, a Mojsije je zajedno sa pagan-
PREDGOVOR 21
skim svetenicima smatrao da ima sl uajeva kada je i
pravoverni Izrailjac mogao pomagati u ispitivanju .
Hrizostom i mnogi drugi hrianski oci osuivali
su upotrebu amajlija i sisteme proricanja zbog njihove
Orijenta bili privreni raznim praksama paganske magi
i je mnogo vremena nakon to su one prestale da postoje
meu evropskim hrianima. Ovim poslednjim, VERA u
Boiju vladavinu je bila dovoljna, sistemi proricanja
stoga nepotrebni, pa njihovi svetenici nisu bili tako to
lerantni kao njihova braa u evropskim delovima Male
Azije, Egiptu, Nubiji, Palestini i Siriji. Dokazi o tome
dati su u Novom zavetu. Pria o zvezdi koja je vodila
mudrace (Matej, 2, 2) pokazuje da su sveti Matej i nje
govi tumai tolerisali astrologiju; pominjanje Josifovog
sna (Matej, 2, 12, 1 3, 19, 22) i sna Pilatove ene pokazu
je da je proricanje po snovima bilo dozvoljeno. Na ho
danje u snu ili trans Petrov (Dela apostolska, 1 0, 1 0) i
Pavlov (Dela apostolska 22, 17) rani hriani su gledal.
'
na isti nain. U Delima apostolskim gde nam se kae da
bolesni ljudi obuzeti zlim duhom "svi ozdravljahu" ka
da je na njih pala Petrova senka, misli se na pagansko
verovanje u udotvornu mo skrivenu u senci sveca. Bi
lo je uobiajeno verovanje da su se lekovite sile nalazile
u odedi sveca i kada su "alme i ubruie" Petrove
stavljali na bolesnike "oni se isceljivahu od bolesti i du
hovi zli izlaahu iz njih" (Dela apostolska, 1 9, 1 2).
Nedugo po zavretku IV veka nae ere poeo je
preporod u upotrebi amajlija i hriani su poeli da
upotrebljavaju amajlije koje su bile u vezi sa njihovom
religijom. Prva i najistaknutija bio je krst koji se poja
vio u razliitim oblicima, a znak krsta koji su obino
nosila svetena lica i svetovnjaci rasterivao je avole i
duhove koji donose bolesti. Zatim su dole slike Bogo-
22
AMAJLIJE I TALISMANI
rodice, slike i figure arhanela i velikih svetaca kao i
kult moti muenika koji su bili rtve brojnih proganja
nJa u prvim vekovima nae ere. Netavljena koa, per
gament, papirus i kamenje bili su takoe ispisani od
lomcima iz Biblije, a po pronalasku papira, konano su
se uobiajile papirnate amajlije i talismani. Nastali su i
neki oblici hrianske magije. Najvee ime i mona re
bila je Isus . Nafora, sveto ulje i tamjan postali su za
mnoge amajlije nesavladive moi, a sveto vino i hleb
zvani su "lekovima besmrtnosti".
Orijentalna magija svih vrsta prela je u Evropu u
srednjem veku, a njeni tragovi susreu se svuda na Za
padu, ak i u dananje vreme. Matematiar, astronom i
lekar zasnovali su svoje nauke na sumerskom vavilon
skom i asirskom znanju verujui da su iz arit:n etikih ,
astrolokih i medicinskih tablica preuzeli sve to je od
vrednosti, ah u tome su se varali. Astrologija, prorica
nJe, upotreba brojeva i medicinski sistem koji su bili u
upotrebi u Mes opotarniji u "I milenijumu pre n. e. ivi
su i aktivni u ovoj zemlji kao to su oduvek bili i dom o
roci ih potuju mnogo vie od egzaktnih nauk koje su
Evropljani iz njih razvili. Cak su u Engleskoj i Americi
u dananje vreme na mnoge ljude izvrila uticaj verova
nJa kOJa su bila uobiajena u Vaviloniji pre nekih etiri
ili pet hiljada godina. Nikakav razvoj, kultura ili obra
zovanje nee naterati oveka da potpuno napusti upot
rebu aITIjlija i sistema proricanja jer amajlije daju oni
ma kOJI Ih nose oseaj sigurnosti, zatite i blagostanja, a
ne tete nikom e. Onaj koji se bavi vetinom proricanja
ne nanosi tetu nikome do sebi sam om.
Pisci knjiga i lanaka o okultnom u enciklopedij
skim radovima esto ukazuju na astrologiju, proricanje
I srod ne predmete kao na proi zvod e doba neznanja koji
se ubrzano gube ali, ako zaista u to veruju, zapali su u
PREDGOVOR 23
ozbiljnu greku. Govori nam se da je ASTROLOGIJA pse
udonauka, iako se u potpunosti razvila kroz eksperi
ment, iskustvo i precizne zapise injenica. Ovaj razvoj
ne ini od nje egzaktnu nauku, ali nemogue je ne biti
iznenaen optom preciznou tumaenja velikog broja
karaktera mukaraca i ena koji se zasnivaju na tumae
nju horoskopa. Meu nama ive rod itelji koji su dali da
se odmah po roenju njihove dece izrae horoskopi i
koji odgajaju svoju decu prema uputstvima njihovih
sastavljaa. Slino tome, postoje i neki lekari koji imaj u
horoskope svojih pacijenata i informacije iz njih koriste
kao vodi u tretmanu koji im propisuju. Meu neijim
prijateljima i poznanicima ima mnogo mukaraca i
ena koji daju da im se horoskop napravi svake godine,
pa svoje poslove, putovanja i zadovoljstva planiraju
prema poloajima planeta i znakova zodijaka u prole
noj ravnodnevici. Izdanje Vajtovih astrolokih radova,
"Sefarial", gospoica Adams i ostali pokazuju da broj
astrologa i astrologa amatera u naoj zemlji mora biti
veoma veli ki. Lju di su oduvek verovali da njihovim
ivotima upravljaju zvezde i kod velikog broja stanovni
ka Zemlje to verovanje nikada nee nestati. Rezultati
do kojih dolaze astrolozi su ponekad tako zapaeni i
njihove prognoze se tako esto doslovce ispunjavaju u
dogaajima koji slede da je ak i onaj koji ne veruje
primoran da prizna da mora da "im a neega u tom e".
GL EDA NJE LI DLA N je takoe smatrano pseudona
uko m. Razvilo se na Isto ku i do lo je u Evropu preko
Indije, Me sopotarnije i Egipta. Orijentalni strunjaci za
gledanje u dlan su obino ueni i sposobni Ijui, pro
muurni i mudri ocenjivai karaktera koji bez sumnje
mogu da tano procene prolost i sadanjost ljudskih
ivota ispitujui crte sa dlana. Nije poznato kada je na
stal o gledanje u dlan, ali izgleda da su ga kao sredstvo
 24
AMAJLIJE I TALISMANI
za proricanje koristili najstariji stanovnici Zemlje. Parsi
tvrde da lice i dlanovi ruku sadre klju prave prirode,
karaktera i naravi svakog oveka. Svako ko je video
Parsi strunjaka kako rukuje tim kljuem i ko je bio u
mogunosti da potom proveri iskaze, mora priznati da
su njegove skice karaktera ispravne i da su proroan
stva tana do neverovatnog stepena. On bukvalno moe
da ita sa lica i ruku i ta sposobnost mu omoguuje da
izbegne susret sa loim i poronim ljudima.
Vetinu GLE DAN JA U KRIS TAL praktikuju mnogi
ljudi i ene, a neki "gledai" postiu vrlo zapaene re derna vetica, mu kog ili enskog roda, vie ne spravlja
zultate. Nema prevare kada je "gledanje" poteno, jer
zurenje u kristalnu loptu hipnotie onoga koji zuri, nje
gov um prelazi u stanje "vienja" prolosti i on je u mo
gunosti da vidi vizije koje ne moe da opie. Ukratko,
pada u vrstu transa koji navodi optiki nerv da stim uli
e mozak i ovaj odailje vizije preko njega u oko . Preko
merno "zurenje" je tetno za vid pa obilno korienje
kristalnih lopti treba obazrivo izbegavati. Veti "gle
da" moe doi do podjednako korisnih rezultata za is kao i svoje muterije.
pitivaa zurei u ogledalo, u vod u, au, zdelu, vedro,
baru i vodu ili mastilo sipano u aku.
Verovanje u postojanje VESTICA je izum rlo u naoj
ze'mlji, iako se u nekoliko uda ljen ih oblasti u zapadnoj
kotskoj i Irskoj jo uvek govori da "proroice" (ili
"mudre ene") postoje. Ne treba, meutim, pom isliti da
je verovanje u VRA D2.B INE izumrlo, jer nije tako. U svim
veli kim gradovima ima ena koje dobro zarauju pred
skazujui sud bin u gledanjem u karte ili u transu II ko
me one, kako tvrde, razgovaraju sa mrtvima ili dovode
II vezu mrtve sa ivi ma . Ove en e ne
nastoje toliko da
IUmae prolost svojih klijenata, ve da predskau bu
dunost nekima od njih, i mora se priznati da su njihovi
napori ponekad izuzetno uspeni, to e rei da se pro-
l
25
PREDGOVOR
gnoze doslovce ispu ne. I skus ni i diskretni predskaziva
ima onol iko klijenata koliko je uspean u svom posl u, a
oni pripadaju svim klasama - vojnicima, mornarima,
politiarima, slubenicima, crkvenim licima kao i veli
kom broju ena , poznatim ili nepoznatim. elja da se
prorekne bud un ost izgleda da je danas rasprostranje
na isto onol iko koliko je oduv ek bila . Proricanje u tran
su opisano je kao veoma opasno i savesni predskazivai
govore da mogu da "rade" sam o odreen broj asova
istoga dana i da ti asovi ne mog u biti uzastopni. Mo
"avoIsku orbu", napitke od droga, ljubavne napitke
od oiju slep og mia , iznutrica gmizavaca i ljudskog sa
la i sokove od zmija otrovnica, jer joj zakon stoji na pu
tu, i ona ne leti kroz vazduh jaui metlu od prua ili
tap. Nema, me utim , mnogo sum nje da ona jo uvek
izvodi svoja tradicionalna lukavstva i majstorije meu
civilizovanim narodom koji je dobro plaa za njene na
pore. J edin o je ispravno rei da ona obmanjuje i sebe
Veca sa Zapada se treba mnogo manje pla iti od
njegovog kolege sa I stok a. Nik o ko je iveo meu naro
dom Sud ana , narodom Fani iz zapadne Afrike i avo
lom ops edn utim domorocima iz donje Vavilonije ne
moe a da ne poveruje da njihovi veci-Iekari poseduju
neku vrstu nama nepoznate psihike snage. Izgl eda da
oni ubijaju svoje neprijatelje, a za novac i neprijatelje
dru gih ljud i, SUG EST IJOM , to e rei da vetac-Ieka
odla zi i kae oveku da treba da umre pre odreenog Ih
na odreeni dan i to uporno ponavlja, intenzivno elei
ovekovu smrt, dok naposletku ovek zaista ne umr e.
Izgl eda da vetac-Iekar poseduje i mo da "sugerie' :
slep ilo ili reu mu ili neku vrstu bolesti koja e izazvati
smrt rtve. J edi ni odgovor koji neko ko je vid eo veca-
26 AMAJLIJE I TALISMANI
-lekara sa I stoka moe dati na pitanje "Da li je mogue
da neki ovek, crnac ili belac, poseduje takvu mo su
gestije"" jste "Ne znam". Dok na Istoku putnik veruje
da je to mogue i nastupa oprezno i uplaeno, na Zapa
du on i dalje veruje u to, ali nije uplaen.
Meni se ini da se protiv noenja amajlija moe njega je noenje hrianskih amajlija predstavljalo vrstu
uputiti malo primedbi. Moe biti budalasta ili sujever
no nositi i sakupljati beivotne predmete, makar oni bi
Ii napravljeni od zlata, srebra, platine ili nekog dragog
kamenja. Oni koji ih nose zbog njih stiu oseaj sigur
nosti i zatienosti, a one su esto znak privrenosti i
prijateljske ljubavi. Lepe amajlije podstiu di vljenje
vlasnika i njihovih prijatelja i esto zadovoljavaju elju
za lepim. Na Bliskom istoku amajlije se upotrebljavaju
univerzalno i bez stida. Stari potar na kami li koji me je
vodio iz Damaska u Bagdad, smatrao je da je za na
bezbedni dolazak zasluno pet plavih perli koje su bile
prikaene na elu svake od kamila. Uspeh koji sam
imao u sakupljanju rukopisa u zemlji Tijari, takode je
bio pripisan plavim dinduvama i amajlijama Kurana
koje sam tamo kupio. Pod zatitom vreice sa prainom
iz groba Raban Hormizda, na karavan je putovao iz
Mosula kroz zemlju J azida, ili oboavalaca davola, a
pod zatitom kese sa prainom iz groba Kuhah Idrisa
na brod je sigurno plovio iz Dul goa u Kou na Tre
em vodopadu. Kada . su Arapi iz amara opljakali na
karavan, ukrali hranu i odela i odveli nae ivotinje,
razmiljali su da li da nas zakolju ili da nas skinu gole i
oslobode u pustinji da bi nas bog ubio edu i hladno
om. Nisu uradili ni jedno ni drugo, ali Muhamed
Amin me je uveravao da smo pobegli jedino zato to je
on na grudima nosio ploicu od ahata na kojoj je bio is
pisan stih iz Kurana, a i ja sam imao jednu u tabakeri.
Izgleda da su muslimanske amajlije popustljive prema
PREDGOVOR 27
hrianima. Ist i strunjak me je takode uveravao da
smo bil i u mogunosti da ubijemo dva lopova koji su
doli da ukradu dve kutije ind iga sa naeg splava u Ka
lah erkatu, da probue nae vree od ovije koe. i po
tope nas, zato to smo sa sobom no sili ove amaJhJe. Za
asti. Ist o je bil o i u Egiptu. AkrobatI su odbIh da po
kau igru maeva dok im nismo da li vremena da stave
svoje amajlije, a igraice iz Kane i Mansuraha su veselo
ski nu le sa sebe sve os im ma lih traka oko vrata na kOJI
ma su no sile svoje amajlije. Mogue je navesti de set ine
sli nih sluajeva. . . .
l na Za pad u mnogo vel iki h i ista knu tIh lju dI
vrsto veruje u zatitiniku mo svojih amajlija. Posled
nji ruski car je pridavao ve lik u vanost prstenu na ko
me je bio komad drveta sa asnog krsta; prsten Je titIO
njegovog de du , ali na dan ka da Je zabora1O da ga sta
vi, bio je ubijen (Sh arper Knowisan, OrIgms ?f Popujar
Superstitions, str. 156). J . D. Rokfeler, kOJI mje bIO kon
formista, godinama je u depu nosio "orlov kamen:' u
udubljenju u kojem su se nalazili vrsti predmetI kOJI su
zveckali ka da bi se kamen pomerao. On ga Je smatrao
zatitom od bolesti, brodoloma i drugih nesrea (ibid. ,
str. 1 0). Pokojni profesor Rajt sa Univerziteta u Kem
bridu, vrlo tvrdoglavi Skot, no sio je i danju i nou zlat
ni prsten iz Loanga na kome su bil i izradeni znakovi zo
dijaka od ic e. Obino je govorio da nikada ne bl mo
gao raditi ako ovaj prsten nije imao na rucI. Kolega sa
Kembrida, koji je bio pobeden u slubenoj .rapravl sa
njim, prokleo ga je neizrecivim Im en om BozIJIm I RaJt
je verovao da je ta kletva bil a uzrok nJegovoJ fatainoJ
bol est i.
Tokom poslednjih pedeset go din a egipatski skara:
bej je postao veoma omiljena i popularna amaJhJa I h

maskota zbog ideja o novom ivotu i vaskrsenju koje su
Egipani sa njim povezivali. Jedna gospoa je platila
50 funti za lepi, plavo gledosani porcelanski skarabej
kraljice Hatepsut jer je verovala da je ona bila reinkar
nacija velike kraljice i da je u sebi nosila boanstvo bo
ga Amena, njenog oca. Jo jedna gospoda je platila ve
liku sumu novca za lepi skarabej kraljice Ti zato to je
verovala da je ona reinkarnacija te lepe ene na koju je
smatrala da lii. S druge strane, mnogi vlasnici skarabe
ja su promenili svoje miljenje i zato to su ih smatrali
izvorima zle sree i neuspeha, poklonili su ih Britan
skom muzeju.
Odeljci u dnevnoj tampi sadre interesantna tu
maenja o predmetima izabranim za maskote. Pokojni
ser Henri Sigrejv je uvek sa sobom nosio zeiju apu za
koju crnci kau <:la je najsrenija stvar na svetu. Sapu je
nosio sa sobom u Oejtoni kada je napravio sve svoje ve
like uspeh e kao kralj brzine. Ali, kada se njegovom bro
du desila nesrea u kojoj je i on poginuo, zeiju apu
nije nosio sa sobom ! (Evening Standard, 14. jun 1930).
Australijski igrai kriketa imaju maskotu velikog gume
nog kengura koju je jedan od njihovih lanova udario i
slomio. Gospodin Vudful je odmah dao da se maskota
popravi i ponovo je postavio (Evening Standard, 1 6.
jun, str. I I ). Osam ljudi je ubilo hobotnicu u blizini
sveti onika Korbier u Dersiju ; odneli su je u svoj hotel
i postavili za maskotu (Daily Express, 1 7 . jun, str. I I ).
Sluaj koji pokazuje kako je zeija apa spasla ivot i
novac jednom oveku isprian je u odlinoj Ernest Pu
lovoj (Ernest Poole) prii Bogataeva kola ( The Car of
Croesus, str. 1 64). Kada je Hobs uao u igru, trebalo
mu je esnaest tranja da premai Grejsov rekord od
54.896 tranja i sa njim je poao beli vrabac; vrabac je
ostao dok on nije postigao 40 tranja, a onda je odleteo.
,
PREDGOVOR 29
Posmatrai rekoe: "Otila je Hobsova srea", i tri lopte
kasnije Hobs je bio izbaen iz igre (Sunday Graphic,
1 0. avgust 1 930, str. 2). Sigurno je da je jedna od naj
udnijih maskota koje su ikad postavljene na automobil
maskota Somerseta Maksvela: to je siuna figura lovca
u lovakom kaputu koji u ruci dri mrtvu lisicu ( Eve
ning Standard, 1 5. oktobar, str. I ).
Strah, kau prie Sol om uno ve, nije nita drugo do
neprihvatanje pomoi koju razum nud i ( 1 7, 1 2). Nem o
gue je da se ne zakljui da je amajlije stvorio ovekov
strah, da im sam o njegovo verovanje daje snagu i da ih
njegova bez uslo vna i nesavladiva VER A ini delotvor-
mm.
Svoju veli ku zahvalnost dugujem upravitelji ma
Britanskog muzeja zbog njihove dozvole da fotografi
em odl om ke iz: I . ma nde ans kih , samarianskih i sirij
skih rukopisa ; 2. dijagrame iz rukopisa kabale ; 3. amaj
lije i crtee iz tam pan ih knjiga ukljuujui i retku KnjI
gu o Razielu i 4. obi mn u zbirku sum erskih, vav ilon skih ,
sirijskih, fenianskih, pehlevi i drugih amajlija. Ovaj
rad je znatno ola ka n zbog pomoi mojih bivih kolega,
dr. L. O. Barneta, kustosa Od eljenja orijentalnih tam
panih knjiga i rukopisa, i J . O. Levina, B.A ., i njihovog
osoblja u Klerksu. Izbor amajlija iz Vavilonije i Ela ma
za tampanje je izvrio Sid ni Sm it iz Britanskog muzeja.
Njegov prevod tekstova o upotrebi profilaktikih i atro
pejskih figura, koje je Vuli (Wooley) iskopao u Uru u
Haldeji i opi sao u strunoj raspravi u urnalu (Journal)
Kraljevskog azijskog drutva, razj asn io je mnoge inje
nice u vezi sa me sopota mij skom religijom. Saradnja IZ
medu uenog psi hol oga i strunog arheologa don ela je
odline rezultate. Zahvalan sam , takode, i C. J. Ga du iz
Britanskog muzeja zbog mnogih podataka u vezi sa v
vilo nsk im verovanjima o dragom kamenjU I za obaves-
30 AMAJLIJE I TALISMANI PREDGOVOR 31

tenja o glinenom modelu ovije jetre koja su donela
njegova istraivanja .. Dr Mozes Gasteru, glavnom rabi
nu sefardskih zajednica u Engleskoj, veoma sam zahva
lan zbog dozvole da objavim vie odlomaka iz Zbornika
( Corpus) njegovih radova, koje je on objavio ove godi
ne pod naslovom Studije i tekstovi o magiji, folkloru,
samarianska arheologija (Studies and Texts in Magic,
Folklore, Samaritian Archeology, 3 vol s., 1923-28). Tu
mai i mnogi drugi pisali su o amajlijama koje se pomi
nju u Novom zavetu, ta su one bile, ta nisu itd., ali dr
Gaster je prvi objavio tekstove sa amajlija, preveo i ob
jasnio ne samo jezik Samariana, ve i njihovu filozofi
ju i religiju.
Tokom pisanja ove knjige konsultovao sam mno
ge radove u vezi sa tzv. "okultnim naukama" i proitao
veliki broj rasprava i lanaka o razliitim predmetima
kojima sam se bavio na stranama koje slede. Studentu
e verovatno biti korisniji tomovi knjige dr Zeligmana
(S. Seligmann). Ovaj istaknuti autor pokazao je da su
amajlije i amajlijski predmeti rezultat ovekovog vero
takoe nai mnogo vanih podataka u nemakim pre
vodima knjiga magije Petra Abanoskog, Piktorijusa Vi
l ingenskog i Gerharda Kremonskog u Lindenovom iz
danju Kornelija Agripe (Cornelius Agrippa), 3 toma,
Berlin, 1 9 2 1 . Odlomci iz Montgomerijevih prevoda tek
stova na "zamkama za avole" od terakote naenim u
Vavilonu Nifaru dobro ilustruju karakter mandeanske
..
magiJe.
Dodavanje bibliografije jednom ovako obimnom
delu je bilo nepotrebno jer su radovi glavnih autoriteta
ve pomenuti u mnogim poglavljima. Oni koji ele da
detaljnije istrauju staru i savremenu okultnu knjiev
nost, trebalo bi da pogledaju spisak knjiga i rasprava dr
Zeligmana i neprocenjive tomove predmetnog indeksa
koje je objavio Britanski muzej. Dug i vrlo detaljan in
deks koji sam ja dodao e, nadam se, olakati korie
nje ove knj ige. Zahvalnost takoe dugujem G. A. Krej
nu, S. J. Vadlovu i korektorima iz osoblja kue Harison
i sinovi zbog mnogih praktinih sugestija koje sam us-
.
VOJlO.
.

vanja u UROKLJIVE OCI i njihovu stranu mo koja dale

ko dosee. On je ovo razjasnio u svojim delima Der bo E. A. VOLIS BAD
se Blick und Verwandter, 2 toma, 19 1 0 , i Die Zauber
kraf der Auges, 1 922, i ona e predstavljati standardne 2 1 . oktobar 1 930.
radove po ovom pitanju jo mnogo sledeih godina.
Kabala je veliki izvor okultizrna i misticizma, kao i veli
ki religijski i filozofski sistem. Kabbala Denudata baro
'
na fon Rozenrota (Rosenroth, 1 677-78), Ginsburgova
Kabbalah ( 1 865) i radovi Vajta (Waite) su vrlo korisne
knjige o ovom predmetu, ali praktinu stranu kabale-je
veoma uspeno obradio dr Erih Biof (Erich Bischoft),
ueni hebrejista, u svom delu Die Kabbalah (Einfiih
rung), Leipzig, 1923, a jo potpunije u opsenijem radu
Die Elemente der Kabbalah, 2 toma, 1920. Student e

POGLAVLJE I

OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA

PROUZROKOVANA C:OVEKOVIM VEROVANJEM
U POSTOJANJE DEMONA I ZLIH DUHOVA

U svim mestima nae zemlje kao i u predelima

drugih zemalja u kojima su vrena iskopavanja na po
loajima gde su se nalazili drevni gradovi, aovi kopaa
izneli su na videlo izvestan broj predmeta razliitih
vrsta i veliina koje uopteno moemo nazvati AMAJLI
JAMA i TALISMANIMA, i smatrati ih proizvodima ljudi
koji su verovali u MA G IJU . Upotreba ovih predmeta
nije ograniena ni na koje mesto, narod ili razdoblje i
veliki broj danas dostupnih svedoanstava o tome do
kazuje tvrdnju da je upotreba amajlija i talismana bila

i, moe se dodati, jo uvek je opta. Moemo otii ak i

dalje i rei da se ona poklapa sa postojanjem Homo sa
piensa na Zemlji. Prirodno je upitati zato je broj amaj
lija i talismana tako veliki, zato su toliko rasprostranje
ni i kojoj su svrsi oni sluili? Odgovor na ova pitanja ne
treba dugo traiti. Prvobitni ovek je provodio dane u
bedi, a noi II strahu i nemiru, da ne kaemo uasu.
esto mu je bilo teko da ishrani sebe, svoju enu i de
cu, a da bi izbegao ili nadvladao zveri i gmizavce, svoje
:3 Amajlije I talismani
34 AMAJLIJE I TALISMANI
prirodne neprijatelje, morao je opteretiti svoj razum i
snagu do krajnjih granica. Strah od nepoznatih opas
nosti, tame i noi, kada su divlje zveri tumarale oko nje
gove peine ili ipraja, znatno je uveao njegove nevo-
Lice veoma starog vavilonskog demona Humbabe, iji je glas bio kao oluja i i
ji je dah bio kao uragan. Pobedili su ga Gilgamd, kralj Eraha, i Enkidu. Lice je
oblikovano jednom linijom ija izvijanja predstavljaju ugibanje utrobe i ine
konture. O tome kako je daUo do toga da lice demona bude predstavljeno na
ovaj nain govorio je Sidni Smit (Smith) II Anna/s, vol. xi, str. \07.
Grubi crte gore sa table V iz 2urnala Kraljevskog azijskog dru/cvs, juli 1926.
objavljen je uz ljubaznu dozvolu Saveta drutva. Original je II Britanskom mu
zeju, No. 1 1 6737.
OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA 35
Ije. U nekim krajevima, klimatske promene su ga dodat
no optereivale i on je neprestano morao biti na oprezu
da bi osujetio napade ljudskih neprijatelja. Fiziki na
pori sa kojima se suoio i koje jc savladao bili su svaka
ko dovoljni da ga uznemire i iscrpe; ali, iako je razlog
zbog kojeg je tako postupio neobjanjiv, on je nastavio
da u svojoj svesti stvara itave vojske nevidljivih, nepri
jateljskih bia, DAVOLA. DEMONA i ZLIH DUHOVA. Vero
vao je da su oni ne samo imali mo da proklinju njega i
sve to je imao. ve takoe i da na njega, njegovu enu i
ivotinje bace UROKLJIV POGLED, pa je asove i dane
provodio u strahu da to ne urade. Delovanjima zlih du
hova pripisivao je sve svoje telesne bolesti i oboljenja,
kao i nesree koje su mogle zadesiti lanove njegove
porodice, sluge i druge vrste vlasnitva. Predstavljao ih
je stranim oblicima i smatrao ih sposobnim da uzmu
bilo koje oblije, ivotinjsko ili ljudsko. koje bi im omo
guilo da "na njemu izvre svoju opaku rabotu. Mukar
ce i ene koji su se otvoreno stavili u slubu zlih duhova
smatrao je CAROBNJACIMA i VESTICAMA i verovao je da
mu i oni, kao i zli duhovi, mogu po svojoj volji naneti
nepredvidivu tetu i raditi mu O glavi. Kako je vreme
prolazilo, njegov strah od zlih duhova nije se smanji
vao, naprotiv, rastao je i svaka generacija bila je opsed
nutija avolom od prethodne. Civilizovani Sumeri, Va
vilonei i Egipani. kao i divljaci ili polucivilizovani na
rodi koji su bili njihovi susedi, bili su opsednuti stra
hom od zlih duhova podjednako kao i nj ihovi divlji
preci koji su iveli u Mesopotarniji i Egiptu nekoliko hi
ljada godina pre njih. Ovo je, u sluaju Sumera i Vavi
lonaca, potpuno jasno po Legendi o stvaranju, napisa
noj klinastim pismom , koja je dola i do nas.
3'
 36 AMAJLIJE I TALISMANI
ZLI DUHOVI VAVILONJJE
Prema ovoj legendi, veliki praiskonski vodeni po
nor zvani Apsu bio je dom kako avola tako i bogova,
tj. zlih i dobrih duhova; ponor i njegovi stanovnici po
stojali su od iskona. Zli duhovi su imali uasna oblija
uzimana delom od ivotinja, delom od ptica, delom od
gmizavaca i delom od ljudi; oblija dobrih duhova bila
su ljudska. Nakon bezbrojnog niza eona, pojavila su se
dva boga, ANSAR i KISAR, koji su izveli neki uvodni in
stvaranja, pa poto je protekao jo jedan veoma dug pe
riod vremena, nastali su veliki bogovi Vavilonije i meu
njima ANU, bog Neba, BEL, bog Zemlje i EA, bog Vode
nog ponora. Ovi bogovi zapoeli su rad na stvaranju i
inei to, doveli su ApSUA u veliku nevolju. Ovaj bog sa
uasom primeti da je haos iji je on bio simbol i prau
zor, osuen da nestane zbog delovanja bogova, pa se
posavetova sa TIAMAT i poe da stvara planove kako bl
unitio dela i moi bogova. Na domorodakim reljefi
ma i figurama Tiamat je predstavljena telom prekrive
I nim krljutima tifonske ivotinje ili zmije na kome se
I nalaze krila i kande. Ona je bila personifikacija sveg
I
zla, a ipak, za udo, i "majka svega", kao i uvar TABLI
CE SUDBINA, verovatno neke vrste talismana pomou
kojeg se titila. Apsu i T!AMAT poslae izaslanika zva
nog MUMU da sprei EAov rad, ali u borbi koja je usle
dila E A izae kao pobednik, i tako plan TIAMAT bee
osujeen, a Apsu usmren. T!AMAT tada izlee mladun
ad avolskih udovita, pa ona i njen muki deo KIN
OU sakupie svoje vojske zlih bia i pripremie se da po
bede bogove ; TABLICU SUDBINA TIAMAT prenese KIN
OUU da bi mu pomogla u postizanju pobede nad njima.
Bogovi, poto osetie da nisu u mogunosti da se
suprotstave T IAMAT , postavie M ARDUKA za svog
OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA 37
junaka i poto mu podarie sve svoje moi, ovaj bog se
naorua lukom, kopljem, toljagom i mreom, pa poe u
borbu protiv T!AMAT. Kada KINGU ugleda MARDUKA
opremljenog stranim borbenim orujem, on se prestra
i i posrnu, pa potrai utoite u telu TIAMAT, a svi nje
govi saveznici pretrnue od straha. Kada se MARDUK
priblii TIAMAT, ova izgovori ini i bajanja za koje je
verovala da e ga uiniti bespomonim, ali mu ona ne
mogae nikako nauditi. On smesta baci na nju svoju
mreu i dunu joj jako u usta, pa im se ona naduva kao
mehur, on joj svojim kopljem probode kou koja se po
cepa, a utroba ispade iz nje. MARDUK tada uze TABLI
CU SUDBINA sa Kinguovih grudi i jednog po jednog uh
vati u svoju mreu jedanaest saveznika TIAMAT, pa ih
zgazi. On smrvi lobanju TIAMAT svojom toljagom, pa
poto rasee njeno telo na dva dela, on od jednog sagra
di nebeski svod, a od drugog napravi prebivalite EA
-ovo, ili Svetski okean.
Uinivi to, MARDUK otpoe rad na ureivanju
neba i zemlje i svega to je na njima u poretku u kome
se i danas nalazi. Poto mu se bogovi poalie da nema
nikoga ko bi ih oboavao i ko bi im prinosio rtve,
MARDUK nakon savetavanja sa drugim bogovima odlu
i da stvori oveka. On predloi da se jedan bog rtvuje
kako bi se ostali mogli osloboditi slube, i bogovi odlu
ie da to bude KINGU, jer je on bio glavni komandant
snaga zla koje su se suprotstavile MARDUKU. Odmah
zatim KINOU bi uhvaen, baen u okove i usmren, pa
EA od njegove krvi stvori oveka da bi sluio bogovima.
Zbog toga ovek u sebi nosi mrlju zla koja ga je oduvek
nagonila da ini zlo.
Vavilonska pria o stvaranju sveta vrlo jasno go
vori da je MARDUK savladao sve glavne voe pobune
protiv bogova, ali da nije u potpunosti unitio sve voj-
 -

38 AMAJLIJE I TALISMANI OPTA UPOTREBA AMAJLIJA 39

ske zla, pa su ove postojale i dalje da bi muile, kinjile i NUT od materije koju je izbacio iz svog tela, pa tako na
nanosile tetu ljudima postalim od oveka stvorenog od stade prva trijada ili prvo TROJSTVO. Rad na stvaranju
Kinguave zle krvi. Tako M A RDUKOVA pobeda nije bila ubrzano je nastavljen i nastadoe nebo i zemlja, sunce i
potpuna i apsolutna jer on nije unitio zlo jednom za zvezde postavljeni su na svoja mesta na nebu, ovek i
svagda. On je obezbedio sebe i ostale bogove, ali je lju
de ostavio da slue kao pien zlim duhovima koji su iz
begli njegovu srdbu. Ogroman broj glinenih ploica u
velikim svetski m muzejima, koje su ispisane klinastim
pismom sa inima i bajanjima protiv davala i zlih duho
va, dokazuje da su se Vavilonci mnogo vie plaili zlih
duhova nego svojih bogova.

ZLI DUHOVI EGIPTA

Knjievnost Starog Egipta ne prua nam podro

ban izvetaj o stvaranju sveta, ali tekstovi saeto iznose
da je bilo razdoblja u kojima nije postojalo nita osim
mase tamne i nepokretne vode ogromnog i neodrede-
. nog prostiranja, koja se zvala N u ili NENU. Nju je po
krivala gusta tama i bila je prebivalite boga zvanog
N E B E RER, koji je tu postojao u tenom obliku, esenci - -

ji ili samo u imenu, kao i vojske stvorenja tifonskih ob

lija zvanih " Mesu Betu", tj. mrest buntovne zlobe.
Bog se posavetavao sa svojim srcem, pa poto je pose
davao magijske moi (heka), on izgovori svoje vlastito

ime kao in ili monu re i odmah zatim prede u stanje

postojanja u obliku boga HEPERE, i poe rad na stvara Bog Hepera. tj. "Sl\'iHalac", u obliju oveka ...a glavom bube LIJ I edj u vom
filnlomskom ili " d u hovnom" amcu. koji plovi vodama pr;Jikonskog okeana
nju. Nepokretne moi zla uznemirie se zbog njegovog zvanog Nu ili Nenu. Krewnje amca izaziviI vcslo sa gl:\\'om ja\treoa koje pose-
poduhvata i smesta poee da mu se energino suprot duje maginu mo.

stavljaju. Stvaranje svetla bio je prvi in stvaranja i bor

ba izmedu SETA, personifikacije tame, noi i zla i HER ena nastadoe od suza koje su pale iz H E PER INI H oi
-URA, personifikacije svetlosti, dana i noi, otpoe. Be ju, a ivotinje, ptice i gmizavci se pojavie na zemlji. Ta
hu uspostavljeni dan i no i stvari su tako stajale dugo da SET sakupi svoje moi lame i zla i povede rat protiv
vremena. H EPERA zatim stvori boga Su i boginju TEF RAA, boga-Sunca, ali ga ovaj porazi. On onda postavi

udovite APE P u istoni deo neba da bi on i njegovi sa
veznici mogli da unite RAA, boga-Sunca i spree nje-
. govo pojavljivanje u naem svetu. RA odasla svoje zra
ke i vatrene plamenove, raspri APE POVE saveznike i
baci na samog APEPA ini koje ga paralisae i potpuno
onemoae. Bog-Sunce se trijumfalno podie u nebesa
RA, samostvoreni, samoposlojei i
veoi bog-Sunce, koji je prouzroko
TOT, um i jezik Raov, bog-Re kroz
iji su izgovor poslale sve materijalne
vao postanak svog materijalnog 'tela stvari. On je izumeo pisanje i bio je
izgovaranjem svog sopstvenog tajnog prvi pisac magijskih i religijskih
IMENA, koje smrtnik nikad nije upoz
nao.
knjiga, kao i autor ini, bajanja itd.
i nastavi svoju putanju preko neba do veeri, kada ne
stade u nonoj tmini. Ali, kada sledeeg jutra poele da
se nanovo uzdigne, on ugleda sve svoje neprijatelje ka
ko lee ekajui na njega, jer je APEP povratio snagu i
okruio se starim saveznicima, pa je borba sa bogom
-Suncem obnovljena i voena svakoga dana. R A tako
41
nikada nije odneo potpunu pobedu nad APEPOM i nije
uspeo da ga usmrti. Njegovi zli duhovi bili su u mogu
nosti da napadaju ljude i povreuju ih duhovno i fizi
ki.
Uprkos uzvienom karakteru svoje religije, Egip
ani su smatrali neophodnim da svakodnevno spaljuju
APEPOVU votanu figuru u velikom hramu AMEN-RAA
u Tebi, da pri tom izgovaraju brojne ini u nameri da
spree udovite da poremeti putanju boga-Sunca i zle
duhove da na njih tetno utiu svojim delovanjem.
Egipani su prihvatili hrianstvo u prvom veku nae
ere, ali su zadrali verovanje u zle duhove i delotvor
nost amajlija, talismana i magije kao sredstava zatite
protiv nji h ; oni u to veruju i danas. Vei deo savreme
nih Egipana su MUHAMEDANCI, ali iako oni vie puta
dnevno potvruju svoju veru u ALAHOVU svemonost,
njihov strah od zlih duhova je veoma veliki, pa pribega
vaju mnogim oblicima magije da bi zatitili sebe, svoje
porodice, svoje ivotinje i stoku.
ZLI DUHOVI U HRISANSKIM ZEMLJAMA
Vie hrianskih apokrifa sadre iskaz zasnovan
na hebrejskim predanjima napisanim posle ropstva, da
je Bog stvorio devet redova anela koji su podeljeni u
tri grupe, tj . : l . Heruvime, Serafime i Prestolja 2. Gos
podstva, Sile i Vlasti 3. Poglavarstva, Arhanele i Ane
le. Egipatska i etiopska crkva smatraju da je M IHAILO,
"aneo Lica", bio glavni zapovednik svih ovih anela i
da su aneli njegovog reda stvoreni u prvom asu esto
ga dana stvaranja, tj. u petak. Meutim, do veeri toga
dana stvoren je jo jedan red anela, deseti, i zapoved
nik ovoga bio je SATNAEL ili SATANA. Njegov postanak
je pratilo stvaranje ADAMA, pa kada je Satana video ve-
42
AMAJLIJE I TALISMANI
liku ast koju je BOG podario prvom oveku, ispunila
ga Je srdba. Nedelju dana kasnije on je prisvojio ast
koja pripada Bogu i objavio rat vojskama Svemonog.
One su bile sastavljene od konjanika, titonoa, vozara,
luonoa, maonoa, krstonoa, sekironoa, bakljonoa
I prakara, ukupno oko 4 1 00 000 vatrenih bia. Aneli
izgovorie svoje borbene poklie i pripremie se za bor
bu, ali ih Satana napade i natera u bekstvo ; boanske
vojske se nanovo okupie i poletee, ali ih Satana nate
ra u bekstvo po drugi put. Bog posla svojim vojskama
Krst svetlosti sa imenima svete Trojice ispisanim na
njemu, pa kada Satana i njegovi avoli ugledae ovo,
snaga ih izdade, oni oslabie, okrenue lea i pobegoe.
M I H AILO i aneli pooe za njima i oterae ih u pakao ;
mnogi hriani veruju da oni jo uvek tamo borave. Ni
jedan od osnivaa velikih svetskih religija nije ni poku
ao da ui svoje sledbenike da su avo, bilo kojim ime
nom se on nazivao, i zli duhovi bili uniteni. U nekim
religijskim sistemima avo i Bog su smatrani za skoro
istovetne, mada suprotne snage, a neki su narodi, kao
na primer JAZIDI, i oboavali avola. Cak i u Evropi
ima mnogo vie privrenika satanizma nego to se obi
no misli.
Um primitivnog oveka nije bio dovoljno razvi
jen da mu omogui da razume prie o borbi izmeu
avola i Boga, tj . Tame i Zla i Dobra i Svetlosti, kao
to je opisano u prethodnim odeljcima, a jo manje da
ih izmisli. Izgleda da ga je instinkt, pre nego razum, na
gonio da upotrebljava amajlije i talismane kao sredstva
zatite u borbi protiv urokljivih oiju i napada zlih du
hova, i da ga je on naveo da veruje da stvari koje je
izabrao poseduju neku uroenu mo koja ga titi. Ali,
pre daljih razmatranja ovog pitanja, moramo pokuati
da pronaemo ta rei "amajlija" i "talisman" zaista
43
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA
i pr et po sta vljaju i da m o em o od re di ti nj ih ova
znae, .
pr ib li na zn a en ja , da sa zn am o kO Ja Je za m i
tana ili
pr vo bi tn og o ve ka po du pi ra la nj eg ov u up ot
sao u um u
rebu amajlija.
AMAJLIJA I TALISMAN
Re AMAJLIJA (Amulet) potie od latinske rei
AMULETUM koju nalazimo kod Plinija, koji je upotreb
ljava da bi oznaio : ( I ) predmet koji titi oveka od ne
ke nevolje, (2) medicinski ili profilaktiki postupak, (3)
supstancu koja se koristi u medicini. On kae da evrop
ska ciklama spreava sve magijske vetine da se priblie
mestu na kome je ona zasaena i zbog toga se naziva
"amajlijom" (Nat. Hist., xxv, str. l I S) ; takoe kae da
ako se ivi slepi mi pronese oko kue i zakuca za pro
zor okrenut naglavce, imae dejstvo "amajlije" (ibid.
xxix, str. 83) ; dugi nazubljeni rogovi skarabeja prikae
ni za tela dece imaju svojstva "amajlije" (ibid. xxx, str.
1 30) ; korisno je vezati komad ilibara bolesnoj deci kao
"amajliju" (ibid. xxvii, str. S I ) ; na Istoku ljudi nose jas
pis kao "amajliju" (ibid. xxvii, str. 1 l 7) ; u vezi sa upot
rebom druge "amajlije", korisnik je trebalo da pljune u
mokrau, kao i u desnu cipelu (ibid. xxviii, str. 88); va
siliskova krv smatrana je lekom za razliite bolesti, kao
i za "amajliju" koja e zatititi oveka od ini i bajanja
(ibid. xxix, str. 66); uni mehur crnog psa je "amajlija"
koja titi celu kuu ako se odmah oisti ili okadi (xxxi,
str. 82). Jedan drevni pisac je smatrao da je "amajlij "
bila ekvivalent za filakterije, a prema drugom, ona Je
oznaavala neto to je odbijalo UROKUIYE OCI ; izgle
da, meutim, da niko nije poznavao tano znaenje ove
rei. Neki su povezivali "amajliju" sa priesnom posu
dom zvanom o.!,-"'I, a drugi sa '''!,-!,-o., vorom ili trakom i
-
 OPTA UPOTREBA AMAJLIJA 45
44

da zatiti i od njega se ne oekuje nita vie. Crtu oj

a.I'VAOV, ili skrobom, ali je malo verovatno da e bilo ko
razdvaja amajliju od talismana retko nmeuJu IJ':Idl
ja od predloenih etimologija osim poslednje biti pri
koji ove stvari smatraju delovima m ehanIzm Ih magiJe,
hvaena. U mnogim knjigama stoji da je re "amajlija" .
i u savremenom dobu upotreba I znaenje ova dva
izvedena od arapske rei himala, za koju leksikograf predmeta se uglavnom meaju k i kod obrazovnih
Oouzi (Oozy) kae da oznaava ue kojim je amajlija
ljudi koji su sujeverni. StrunjacI se takoe ne slazu u
kaena oko vrata, kao i samu amajliju. Hofler je smat vezi sa ovim predmetom.
rao da je "amajlija" izvedena od neke etrurske rei ko
joj je pripojen latinski sufiks eto. Zeli:'man (Heil und
BULA, FASCI N U M I FETI
Schutzmittel, Stutgart 1920, str.26) je miljenja da je
"amajlija" izvedena iz starolatinske rei AMOLETUM, tj.
BULA je ime koje su hriani dali nekoj vrsti amaj
"sredstvo za odbranu" i ovo izvoenje mi se ini najbo
lije u prvim vekovima nae ere; ona prvobitno oznaa
ljim od predloenih.
va neki predmet koji je okruglast, naduven Ih nabrekao,
Nikada neemo tano saznati koje je znaenje rei
npr. mehur, ispupenje na titu, metalni klin oble glave,
"amajlija" pridavao njen tvorac ili oni koji su je prvi .
metalni stub, vrh eksera, zvekIr na vratima ltd. Ova
upotrebljavali, ili ak PI; .ije, ali jasno je da se ono raz
amajlija je pravljena od drveta ili metala i ljudi su je
.

likuje od znaenja koje mi danas sa njom povezujemo. .

Za nas "amajlija" predstavlja predmet obdaren magij
skim moima koji dobrovoljno i neprekidno stavlja te
moi u slubu onoga koji ga nosi, postavlja u svoju ku
u ili kai za neto to poseduje, da bi zatitio sebe i
svoje vlasnitvo od napada zlih duhova ili urokljivih
oiju.
Sto se tie "TALISMANA", izvoenje i znaenje ove
udne rei teko je odrediti. Susree se u arapskom u
oblicima tilasm i tillasm, mnoina talasim, tilasmat i ti
lasamat, a koren talisam znai "istai se kao arob
njak". Meutim, ima malo dokaza da su Arapi pozajmi
Ii re iz grkog TiA'<TP.o., ije je jedno od znaenja "po
sveeni religijski predmet". Svrha talismana je sasvim
razliita od svrhe amajlija. Amajlija bi trebalo da ispo
ljava svoje zatitine moi u korist individue ili stvari ne
nosili kao ukras, a mrtvi su sahranjivanI zajedno s
njom; po obliku je podseala na glatku krunu auru sa
malom alkom na vrhu. Kada je bila napravljena od me
tala, na njoj su esto bile urezane figure i zapisi ; punje
na je nekom supstancom kojoj su pripisivane magijske
moi i ta supstanca je zapravo predstavljala amaJhJu.
Tako je kompletna Bula bila amajlija koja se nalazila u
.
svojoj kutiji. Supstanca u kutiji se zvala praebia, bila Je
sastavljena od razliitih sastojaka z koje .se verovalo
da otklanjaju zlo od onoga ko Je nOSI I osuJeuJu splet
ke vetica i arobnjaka. Hriani ( Kopti) iz Ahmima u
Gornjem Egiptu vezivali su oko vratova svojih pokojni
ka bule koje su u sebi sadravale prah iz groba sveca,
prah od sveevih kostiju, male kosti ili neke druge svete
relikvije.
. .
Grci i Rimljani su esto verovali da IzveSni ljUdi
. .

prekidno, dok je talisman namenjen jedino da izvede

imaju mo da pogledom nanesu tetu njihovim blinji
jedan poseban zadatak. Tako se talisman moe zakopa
ma, pa ak i da ih ubiju i unite stoku. Grko
ti u zemlju sa novcem ili blagom koje bi trebalo samo

46 AMAJLIJE I TALISMANI
/3aCTKa"H" znai ubiti pogledom. Amajlija koja je
upotrebljavana protiv urokljivih oiju .pIJaA!,-"<
/3<iCTKa.o<, zvala se BASKANION ili PROBASKANION i FAS
CINUM i obino je imala oblik FALUSA. Poto su deca
naroito bila izloena napadu urokljivih oiju, modeli
falusa su im kaeni oko vrata (Varro, De Lingua Lat.,
vii, str. 97, 1 07). Falus je upotrebljavan i kao kuna
amajlija, a postavlja n je u batama, ispred kovanica,
pa ak i pod bojna kola. Druga imena za amajliju
falusa bila su mutonium, scaevola i Satyrica signa; za
ostala imena vidi Plinije, Nat. Hist., xix, str. 1 9 .
FETi
Re FETI je portugalskog porekla. Neki je izvode
iz rei "feitio", tj. neto to je rukom napravljeno, i
zbog toga se smatra vetakim i neprirodnim, da bi kas
nije dobila znaenje magino ; drugi je izvode iz "fatice
ira", tj . "vetica", ili iz "faticaria", tj . "maija". Re se,
kako dr. Nasau kae, prvobitno upotrebljavala za amaj
lije i talismane, npr. raspea, krstove, brojanice, slike
svetaca, relikvije itd., koje su upotrebljavali rimokato
liki domoroci na zapadnoj obali Afrike u XV i XVI ve
ku. Sami domorodci su se sluili potpuno razliitim re
ima da bi opisali svoje amajlije i talismane koje su
smatrali za "medicinu", jer su leili bolesti i uvali od
zla. Tako imamo UGri-grin, "Juju", "Vang", "Monda",
"Mkisi", "Biang" itd.
Religije crnih ljudi sa zapadne obale Afrike i dru
gih mesta poznate su pod imenom FETiIZAM. Prema
nekim putnicima i studentima, domoroci veruju da feti
sadri boga ili duha koga svetenik moe uvati u nje
mu i zapovedati mu da izvri njegovu volju. Ovo gledi
te je rezultat pogrenog shvatanja i prouzrokovano je
47
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA
uenjima hrianskih misionara koji nisu razumeli do
morodake poglede na feti ili nisu shvatali injenicu
da je on sadravao jedino MEDICINU. Nema sumnje,
kako kae dr. Zeligman, da postoje dve vrste fetia, tj .
prirodni ili prosti feti i vetaki feti, koji je ili napu
njen ili proet "medicinom", tj. nekom supstancom ko_o
ja bi trebalo da poseduje magijska svojstva, a takoe da
bude profilaktinog karaktera. Prosti feti priblino od
govara amajlijama i talismanima, i predmeti koji ih ine
su jednostavne prirode, lako se prave i deluju putem
uroene moi koja je nastanjena u njima. Oni se obino
koriste za potrebe domainstva. Vetaki feti sadri
dve supstance, tj. supstancu koja poseduje magine mo
i i "medicinu", koja je zapravo ekstrakt, esencija ili bit
ni sastojak nekog dobro poznatog leka. Izbor magine
supstance je vraeva tajna i on sam odluuje koju e
maginu supstancu i koju "medicinu" pomeati da bi
postigao rezultat zahtevan od strane mukarca ili ene
koji trae feti. Kao i savremeni lekari u Engleskoj i Ev
ropi, svaki vra ima svoje vlastite, posebne metode za
spraVljanje fetia, i u Africi ima specijalista za feti kao
to u Ulici Harli ima lekara specijalista.
Lekovi koje koriste vraevi su u sutini isti kao i
oni koji se pominju u egipatskim medicinskim papirusi
ma i medicinskim ploicama ispisanim klinastim pis
mom, kao i u arapskim i etiopskim knjigama o medici
ni. Jedan od najpotpunijih spiskova ovakvih lekova dao
je Pechuel-Loesche, koji nabraja: lie, cvee, sokove,
voe, korenje, koru voa i povra, bunje, drvee, biljke
puzavice, uni mehur, dlake i izmet leoparda, uni
mehur krokodila, glave zmija, aba, gutera, kornjaa i
riba. rakove, korpione i sve vrste gmizavaca, oi, moz
gove, jetre i perje izvesnih ptica ; kou, dlake, ape i iz
met brzih, jakih i hrabrih zveri ; zube, rogove i kosti ;
 -
48 AMAJLIJE I TALISMANI
smolu, obojenu zemlju, pljuvaku, so, prah crvenog
drveta, mleko ena i mokrau devica. Nijedan deo ljud
skog tela ili tela svinje ne koristi se kao "medicina" u
svrhu fetia. Supstanca koja poseduje magijske moi
moe se postaviti na odevne predmete, staviti u nova
nik ili torbu ili poloiti zbog zatite na figuru oveka ili
ivotinj e ; veruje se da e upotrebljena "medicina" biti
delotvornija ako u sebi sadri linu snagu samoga vra
a.
Predmeti kojima se vra okruuje ili koje kai na
sebe su veoma brojni, meu njima se mogu pomenuti :
ljuture dagnji, kande ptica i ape ivotinja, zubi, rogo
vi, perje, uvojci ili pramenovi kose, kone trake, uad,
ice, krpe, torbe, grumenovi zemlje, smola, lie, voe,
tanjiri, zdele, boce, lonci, lanci, korpe, drveni panjevi,
trube tkanine, suvarci, kutije, drveni kipovi, metal, kos
ti, slonovaa, figure majmuna, leoparda, zmija, kroko
dila, nilskih konja, slonova, oveka itd. Mnogi od fetia
na zapadnoj obali Afrike ukraeni su komadiima ogle
dala koji su postavljeni na lice ili na telo s preda ili po
zadi, a ponekad ogledala zauzimaju mesto oiju kod ve
likih feti figura. Ogledala su u ovu zemlju preneli hri
anski Evropljani i domoroci su ih odmah povezali sa
"magijom belog oveka" i koristili ih na ovde pomenut
nain da bi poveali mo sopstvene magije. Nastanak
jo jednog oblika feti figure takoe su, izgleda, prouz
rokovali misionari koji su sa sobom doneli slike raspe
a. N a obali Loanga su uroenici pravili ljudske figure
od drveta i zabadali eksere u njih dok celo telo ne bude
prekriveno iglama i komadiima gvoa ; jedan takav
"feti-ekser" koji pominje Zeligman je na glavi imao
privrenu krunu od trnja i male priveske-kutije u ko
je je stavljana "medicina". Neki strunjaci smatraju da
l'
. .
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA 49
je vra koji je napravio ovakve figure pozajmio ideju o
kutijama-privescima od relikvijara rimokatolikih misi
onara.
POREKLO I RAZVOJ AMAJLIJA
Amajlije koje su nosili prvobitni mukarci i ene
bile su napravljene od prostih prirodnih supstanci i u
poetku su izabirane jednostavno zbog toga to su im
oblici i boje bili neuobiajeni ili zato to je ta supstanca
bila nova za njih. Najstarije amajlije bili su predmeti
koji su pobudili ove kova interesovanja ili podstakli
njegovo uenje ili divljenje, i njegova prirodna ljubav
prema posedovanju navela ga je da ih uini svojim vlas
nitvom i da ih odnese u svoje prebivalite. Meu tak
vim predmetima bilo je lie neuobiajenih oblika i bo
ja, bobice, orasi, voe, semenke i korenje drvea i bilja
ka. Bilo kakvo udno povre, npr. korenje mandragore,
imalo je za njega veliku privlanost. Na isti nain, on je
kamenje neuobiajenih boja i oznaka na njima, ono ko
je je proarano raznobojnim ilicama, npr. mermere,
ahate i kamenje koje sadri pirite ili ima po sebi pruge,
spremno uzimao u svoje vlasnitvo i nosio u svoje pre
bivalite. Kamen koji je prirodno bio probuen, .prvo
bitni ovek je visoko cenio i prvom oveku koji je oka
io takav kamen na travku ili traku od koe neke ivoti
nje, pripada ast da je u svet uveo noenje amajlija.
Probueni kamen podstakao ga je da bui drugo kame
nje koje je upotrebljavao kao amajlije i koje je onda
mogao da okai n a svoje telo, a zatim je poeo da bui i
perle koje su njegove ene do tog vremena pri vrivale
na grudi uz pomo blata. U vrlo davnim vremenima
svojstva stena soli, stipse i kristala poveavala su pri
vlanost njihove pojave i iskre u njima su mu nejasno
4 Amajlije i talismani
 50 AMAJLIJE I TALISMANI
nagovetava le da i one poseduju ivot kao i on. Delovi
tela kojima su ivotinje i gmizavci ubijali svoj pien, ta
koe su privukli njegovu panju i stoga su rogovi,
kande, zubi i repovi ivotinja, kao i koa zmija upot
rebljavani kao amajlije u vrlo ranom razdoblju. Nase
ljenici morskih obala i jezera bogatih ribom su pravili
amajlije od oklopa i delova riba; prsti na rukama i no
gama, oi, falusi i kosa ljudskih bia u mnogim zemlja
ma su smatrani za mone amajlije. Predmeti u beloj,
plavoj, crvenoj i utoj boji su ee birani za amajlije
od onih ija je boja bila siva, smea ili crna. im je o
vek nauio da obrauje metale, napravio je amajlije
raznovrsnih oblika, od zlata, srebra, bakra i gvoa. Ka
da je nauio da pie, figure ljudi, ivotinja, ptica, riba,
drvea i biljaka urezane u kamenu ili drvetu, ili nacrta
ne na nekoj supstanci koja je sluila kao materijal za pi
sanje, takoe su upotrebljavane kao amajlije. Najzad su
i veliki kameni blokovi, potpuno prekriveni zapisima,
piramide, zidovi hodnika i prostorija koji su bili prekri
veni stotinama redova teksta, grobnice, ispisani kovezi
i svici papirusa, tomovi svetih spisa, obelisci, ogromne
kamene figure itd., smatrani amajlijama i oekivano je
da na neki nain tite one koji su prouzrokovali njihov
nastanak.
Nikada neemo saznati ta je prvobitni ovek oe
kivao da amajlije za njega uine ili na koji nain je
smatrao da one deluju za njegovo dobro, ali je sasvim
jasno zbog njihovog broja i varijanti, da nije bilo amaj
lije za koju je on smatrao da ga titi od svih opasnosti.
Amajlije moemo podeliti u dve grupe: I .L1CNE i
POJEDINACNE i 2. OPSTE. Najvanije amajlije iz grupe
linih su one koje su titile oveka od bolesti i zaraze,
uvale i uveavale njegovu prirodnu snagu i polnu spo
sobnost, posebno kod stvaranja dece. Jo jedna vana
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA 51
grupa sastoji se od onih koje su titile trudnu enu, u
vale je od pobaaja, donosile joj lak poroaj i potpun i
normalan dotok mleka kada su dojile decu. Muko dete
su titile amajlije okaene oko vrata ili sakrivene u ne
kom delu njegove odee, a ensko amajlije postavljene
ili vezane za razliite delove tela. Od posebnih opasnos
ti, npr. kuge, zaraze, sunanice, smrti od groma, napada
divljih zveri, uboda korpija, ujeda zmije, rana zadobi
jenih u borbi, davljenja itd., trebalo se uvati posebnim
amajlijama. Mornar je nosio amajlije da bi ga sauvale
od brodoloma i smrti od morskih udovita, poslovni
ovek se oslanjao na amajlije da bi mu donele uspeh u
trgovini, a vodi karavana je u amajlijama video zatitu
za sebe, svoje mule ili kamile. Usevi seljaka tieni su
amajlijama zakopanim u zemlju ili okaenim iznad
njih. Amajlije su takoe kaene za rogove ili ela istak
nutih ivotinja u stadu, a amajlijski znaci su oznaavali
izvesne primerke ovaca da bi zaplaili ptice grabljivice.
Bilo je neophodno da svaka amajlija bude dovoljno
mona kako bi nadvladala urokljive oi i sve napade
zlih duhova koji su smatrani za uzronike bolesti, zara
za, nesrenih sluajeva, nesrea i propasti.
Meu OP5TE AMAJLIJE mogu se ukljuiti one koje
su sakriva,ne u zidovima kua ili ispod njih i one koje su
postavljane na ulazima u sela i neke njihove delove .
Prvobitni ovek je mo amajlija procenjivao po rezulta
tima koje su one postizale. Ako bi, poto je usvojio neki
predmet kao amajliju, njegovi poslovi napredovali i
zdravstveno stanje bilo dobro, njegova vera u amajliju
bi se poveavala, on bi je smatrao za drago ce n posed, a
susedi bi mu estitali na srei. Ali, ako njegovi poslovi
ne bi napredovali i ako bi ga snala nevolja, njegova ve
ra u amajliju bi prestala i on bi je zamenio drugom.
Amajlije su mogle biti izgubljene ili ukradene i u tak-
"
52 AMAJLIJE I TALISMANI
vim sluajevima bi one izgubile svoje dobrotvorne moi
ili bi ih uskratile svojim nalazaima ili novim vlasnici
ma.
Zato su izvesni predmeti birani za amajlije, u ne
kim sluaje vima je potpuno jasno, ali u nekim razloge
moemo samo nagaati. Tako je ovek nosio kande i
zube lavlVa, tigrova i drugih divljih i monih ivotinja
zato to Je verovao da e oni poveati njegovu snagu pri
saviaivanju divljih zveri i ljudskih neprijatelja. On je
smatrao da e perje ptica poveati brzinu njegovih po
kreta, hitrost apadu oveka i zveri i pootriti nje na ta ograniena i moe se nalaziti gotovo u svemu.
. .
gov vid . A aJlIJ od zmijske koe bi poveala njegovo
lukavstvo I vetmu. Neke amajlije mogu biti opisane
ka HO MEOPATSKE, jer je "medicina" napravljena od
biljaka I cvea ut e boje i voda u kojoj je bil o oprano
uto kamenje davan pacijentima koji pate od utice,
.
d?k J e 7rveno kmenJe noeno da bi zaustavilo krvavije
.
nja, Izlive krvi I prekomerno krvavljenje iz rana. Dru
gim reima, verovalo se da postoji neka bliska veza ili
odnos izmeu ut e biljke ili kamena i ute boje tel a za
raenog uticom. Na slian nain su se povezivali krv i
crvena boja kamena itd. Ueni antropolozi su da li razli
ita objanjenja upotrebe homeopatskih i drugih amaj
liJ a od strane divljaka i polucivilizovanih naroda ali ni
'
jednim od njih ne moe se objasniti upotreba sVi h vrsta
amajlija, a vie je nego verovatno da su sva on a neta
na.
Istina je, izgleda, da je prvobitni ovek verovao da
je svaki !'redmet koji je on koristio kao amajliju pose
dovao, blio kao svoje prirodno svojstvo ili usled dejstva
neko natpnrodnog duha koji se sjedinio sa njim, mo
oJa Je a njega bila nevidljiva. Upravo je ta mo, koja
.
Je prozImala sve, kako ivo tako i neivo, pretvarala
svaki predmet u amajliju i kao takav, on je postajao
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA 53
vredno vlasnitvo. Ovu mo je, da tako kaemo, dovela
u stanje aktivnosti ili delovanja osoba koja ju je nosila,
pa je ona potom izvravala njenu elju i volju. Amajlija
nije vie bila pasivna materija ve dejstvujua sila. Ovu
silu ili mo Malineani i Polineani zovu "Mana", i naj
vei autoritet za magiju i religiju na podruju Pacifika,
potovani R. H. Kodrington, ovako je opisuje: "Mana
je na neki nain natprirodna mo ili uticaj ; ona nije fi
zika, ali se ispoljava putem fizike sile ili bilo koje
vrste moi ili odlike koju ovek poseduje. Mana nije ni
Nju poseduju duhovi, bili oni due osloboene tela ili
natprirodna bia, i mogu je prenositi. Ona u sutini pri
pada linostima koje je stvaraju, iako moe delovati i
preko medijuma vode, kamena ili kosti." ( The MeJane
sians, Oksford, 1 89 1 , str. 1 1 9). Ona deluje da bi uticala
na sve to je iznad moi obinog oveka, izvan uobia
jenog prirodnog procesa, prisutna je u atmosferi ivota,
vezuje se za osobe i stvari i ispoljava se rezultatima koji
se mogu pripisati jedino njenom dejstvu. L:arobnjaci,
lekari, predskazivai vremena, proroci, predviai, sne
vai i sl. svuda po ostrvima rade uz pomo ove moi
(ibid. str. 1 92). "Mana je stvar preko koje deluje magi
ja; ona nije sam trik ve mo pomou koje vra izvodi
trik" (E. Clodd, Magic in Names, London, 1 920, str. 3).
S praktine take gledita, Mana se moe upotreb
ljavati u svrhe dobra ili zla, a lekoviti preparati i otrov
takoe se smatraju Manom. Ukratko, svako optenje sa
nevidljivim i okul!nim, bilo ono dozvoljeno ili ne, uk
ljuuje Manu. Sto se tie znaenja koje se Mani pripisu
je sa naune take gledita, dr. R. R. Mare! (Marett)
kae : "Nema razloga da se u opte svrhe komparativne
nauke Manom ne obuhvate svi sluajevi magijsko-reli
giozne dejstve nosti, bilo da se ta dejstvenost shvata kao
 54 AMAJLIJE I TALISMANI
automatska ili izvedena, tj. da potie neposredno iz pri
rode svete osobe ili stvari, ili se ispoljava posredno jer
ju je utvara ili duh prenela na osobu ili stvar koja je u
pitanju" (Hastings' EncycJopaedia, vol. viii, str. 377).
Moemo tako rei da se za svaku dejstvujuu amajliju
verovalo da poseduje Manu, da je imala uzvratno dej
stvo na Manu i volju ili elju njenog vlasnika. To vero
vanje, formulisano ili ne, podstaklo je oveka da se u
svim dobima oslanja na amajlije zbog pomoi i zatite.
Ono je bilo posledica ljudskog straha od nevidljivih
zlih duhova i njihovih dela, kao i od urokljivih oiju.
Taj strah je u nekim zemljama i danas podjednako stva
ran i jak kao to je bio u prvobitnim vremenima.
Moemo biti uvereni da je vra ili arobnjak, im
je uvideo da su njegovim blinjima bile potrebne amaj
.
ilje, brzo pronaao sredstva da im udovolji i nije tedeo
truda da im objasni da je samo on bio u mogunosti da
ih snabde "pravim" amajlijama, tj. onim koje su
sadravale Manu, pa su stoga mogle da ispune njihove
elje. Tvrdio je da je on sam bio ispunjen Manom koju
su u njega ulili duhovi predaka, da je mogao da razgo
vara sa svim vrstama duhova, dobrim i zlim, i da je po
znavao njihovu volju i mogao da utie na njihove po
stupke. Pored toga, tvrdio je da poseduje posebno zna
nje o razliitim prirodnim predmetima koji u sebi
sadre Manu i da tu Manu moe da povee sa Manom
koja je u njemu. Kada bi vra ili arobnjak umro, nje
gov naslednik ili kolege su proglaavali da se magija
mogla izvoditi ne samo delovima njegovog tela ve ta
koe i delovima odee i vlasnitva, pa ak i uz pomo
zemlje ili praine sa mesta na kome je ovaj sahranjen. U
stvari, svaki predmet koji je sa njim bio povezan pose
dovao je Manu i bio je mOna amajlija. Zbog ovog ve
. svojih prethodnika i odbijao da upotrebi novi pronala
rovanJa, vozar sa Nila u Nubiji vezuje vreu praine iz
Kubah Idriza za pramac svog broda da bi ga spasao od
brodoloma na Treem kataraktu. Nestorijanski vodii
karavana u Mosulu i njegovoj okolini nose sa sobom
prainu sa groba Raban Hormizda u AI-Kou,a lakovi
ti trae .zatitu u praini sa groba Mar Mataija. Persijski
muslimani nose prainu iz grobova svojih svetaca u
Karbali, a Arapi prave amajlije od praine sa groba
proroka Muhameda. Kult relikvija svetaca potie od ve
rovanja da su njihova tela, iva ili mrtva, posedovala
Manu. U srednjem veku ljudi su izgleda najmanje vodi
li rauna o tome da li su amajlije bile prave ili "lane".
Ovo je dokazao Zeligman koji izjavljuj e (op. cit. str.
49) da je Hristov prepucijum pokazivan u Rimu, Sarou,
Antverpenu, Parizu, Briu, Bolonji, Besansonu, Nansi
ju, Mecu, Le Piju, Konkeu, Hildeshajmu i Kalkuti, i po
tovan kao prava relikvija.
Mana koja je prirodno postojala u predmetima
koji su izabirani za amajlije bila je, da tako kaemo,
uveavana i "uvrivana" formulama i inima koje je
vra izgovarao nad njima. Drugim reima, sama in je
bila Mana i ako pre njenog izgovaranja predmeti nisu
sadrali Manu u sebi, od trenutka kada su rei izgova
rane, oni su postali "delujue" amajlije. Rei kao to su
krv, kosa i pljuvaka sadravale su Manu, a bez izgova
ranja form ule ili ini nijedna "medicina" nije imala, niti
je mogla imati bilo kakvo dobro ili bar ne potpuno dej
stvo. Kada je svetenik, tokom vremena, zamenio vraa,
molitva je zamenila ini. Cin je bila naredba, a molitva
preklinjanje. Moemo da prihvatimo da su ini preno
ene usmeno sa jedne generacije arobnjaka na drugu
tokom mnogih vekova, pa ak i kad je ovek nauio
vetinu pisanja, konzervativni vra se drao metoda
zak. Najzad je, meutim, shvatio da su pisana slova i-

 56 AMAJLIJE I TALISMANI
nila njegove ini trajnim, pa je nastala ispisana amajlija
ili "Z AP IS" , kako se esto zove.
Sumeri, Vavilonci i Asirci su ispisivali svoje ini
na ploicama od gline koje su esto peene u pe i;
Egipani su ih pisali na papirusima, plonjacima od
krenjaka, crepovima, figurama od drveta, kamena i
voska i urezivali ih na drvene ploice i velike kamene
stele, npr. Meternihovu ste lu. Jevreji su ih pisali na per
gamentu, a u srednjem veku na papiru i zdelama od te
rak ote ; gnostici i Grci su ih urezivali na poludragom
kamenj u ; Persijanci i Arapi' su ih urezivali na ploica
ma od ahata, oniksa, kornaiina i kriljca i pisali ih na
koi neroene gazele, kao i na pergamentu i papiru ; Ja
panci su ih utiskivali u drvetu ; Kinezi su ih pis ali na
svilenom papiru ; Ind usi su ih ispisivali na bakarnim
ploicama i pisali na palminom liu i kori. Prepisi ma
gijskih tekstova su danas umnoeni uz pomo tampe i
obini trgovaki papir je zamenio pergament, drvo, pal
mino lie i koru.
MASTILO koje su upotrebljavali stari pisci magij
skih formula bil o je uglavnom crno ili crveno. U pri
mercima egipatske Knjige mrtvih koji su pisani hijerog
lifima, pouke koje se odnose na izvoenje obreda i sve
anosti, a koje slede neka poglavlja, uobiajeno se zovu
"obredna uputstva" i pisane su crvenim ma sti lom . U
Knjizi svrgnua Apepa propisano je da se ime ovog u
dovita pie zelenim mastilom.
Arapi su prepisivali neke sur e iz Kurana na ravnim
kostima
ovaca i volova, i njihovi lepi primerci, sa itljivim
arapskim natpisima
na sebi, uvaju se II Britanskom muzeju (u Odelj
enju orijentalnih ru
kopisa).
OPTA UPOTREBA AMAJLIJA 57
AMAJLIJSKE KUTIJE
U mnogim zemljama vlasnik amajlije nosi svoju
.
dragocenost u kutiji napravljenoj od plemen.'tog metala
_ NJe
ili u maloj torbi od svile, pamuka, tkamne Ih koze.
gova zamisao je da je prvenstveno zatiti od oteenja
ili prijanja, a zatim da je dri daleko od pogled zhh
duhova mukaraca i ena koji imaju urokljive oI. IstI
je slu ;j kada se .k 1jiga
i koja u sebi sadri magijske ili
svete spise smatra amajlijom. Egipanin Je stavljao pa
pirus Knjige mrtvih u oslikanu drvenu figuru boga OZI
risa, i kratki odlomak iz nje u drvena postolja figure
PTAH-SEKER-AsARA. Kada su zlatne figure bogova no
ene kao privesci, stavljane su u kutije od srebra iIi ne:
kog drugog metala. Odlomci iz Kurana koJI su plsam
. . .
na dugim tabacima papira i kOJe su PersIJanke nOSile
kao priveske na svojim ogrlicama, stavljane su u dugu
ljaste srebrne kutije ispisane amajlijskim tekstovima.
Arapi i Persijanci, bilo nomadi ili stanovmcl sela .' gra
.
dova, uvek svoje Kurane uvaju u kutIjama od kOJih su
neke ukraene draguljima, dok Abisinac uvija svoj Psal
tir, svoju Knjigu Bogorodiinih uda i amajlije u mno-
go debelih komada koe.
. . . ..
Savremeni orijentalni strunjacI za amaJhJe name
u svojim klijentima potrebu za posedoanjem mno gh
.
amajlija jer, prema njima, jedna amaJhJa moe tItiti
svog vlasnika samo od jedne opasnosti. Za izvesn vrste
amajlija neophodno je da uvek budu u dodiru sa
.
koom i treba ih nositi samo na onim delovima tela na
kojima je to omogueno. One se mogu postaviti a gla
vu ili elo privrstiti za ui ili prikaiti za ogrhce I ukra
se koji le e na grudima ili su uzicama privreni preko
pupka ili polnih organa. Mogu se vezati gornji do
.
leve ruke, za runi zglob, na osnovI kime Ih za nogu IS-
,
 58 AMAJLIJE I TALISMANI
pod kolena. Amajlije optijeg karaktera mogu se nositi
u turbanu, privrstiti za tarbu ili eir kod Evropljana,
nositi u depu ili privrstiti iglom za neki deo odee u
blizini srca. Poslednja vrsta se moe uspeno koristiti za
zatitu kue ili neke posebne prostorije u njoj ako se
okai na zidove. Ako se one veu za krevet bolesnog o
veka ili postave na neko mesto gde ih on moe videti,
one e mu doneti ozdravljenje. Za bolesnika je dobro
da popije vodu u koju su one umoene ili u kojoj su op
rane. Zavezane za kolac koji stoji u vonjaku, povea
vaju prinos voa ili rast drvea i tite voe od ptica, te
toina, gusenica ; ako se motka sa amajlijom priveza
nom za nju ostavi na polju na kom raste penica, ona e
dobro roditi. Da bi zatitio rogatu stoku, vei amajlije
za rogove ili ih privrsti u udubljenja izbuena u rogovi
ma; da bi zatitio koze, ovce i svinje, vei amajlije za
glave ili za deo tela na kome se rep spaja sa zadnjicom.
Amajlije koje treba da odvrate urokljive oi od ivoti
nja ili dece moraju biti velike i napravljene od neke
svetle supstance ili obojene sveti o m bojom. U bazarima
Kaira i Tantaha velike grnarske perle, prekrivene pla
vom ostaklicom prenika celog santimetra, obino su
prodavane ljudima iz karavana koji su od njih pravili
niske i vezivali ih za ela svojih kamila pre nego to bi
krenuli na put kroz pustinju. Domoroci su verovali da
e zlobni pogledi urokljivih oiju biti njima privueni i
tako odvraeni od ivotinj a ; trake od crvene i zelene
tkanine i komadii poliranog mesinga esto su korie
ni kao amajlije radi zatite od urokljivih oiju umesto
plavih perli. Gotovo je sigurno da su mesingani pred
meti i ornamenti koji ukraavaju opremu upregnutih
konja i drebaca kao i veliki mesingani rogovi koji se
uzdiu sa njihovih ulara prvobitno bili namenjeni da
zatite ivotinju od pogleda urokljivih oiju. Ova inje-
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA 59
nica je, meutim, bila zaboravljena i amajlije su se pre
tvorile u iste ukrase. Slino tome, duge rese i kianke
koje se danas na Istoku privruju kao ukrasi za bisage
predstavljaju duge upletene remene od koe koji su se
vezivali za bisage da bi zvuk njihovog udaranj a tokom
galopa plaio zle duhove. U ovim, kao i mnogim dru
gim sluajevima, pravo znaenje ukrasa je zaboravlje
no.
LA2:NE AMAJLIJE
Iz prirode predmeta sledi da je u zemljama u ko
jim svi ele da poseduju amajliju ove ili one vrste, ili vi
e amajlija, vrau esto teko da izae u susret svim za
htevima koji su mu postavljeni. U tim trenucima, pseu
do-vra vidi svoju priliku pa pravi i prodaje ono to
domoroci nazivaju "mrtvim" amajlijama. Sirom Istoka
uobiajene su lane amajlije. U Persiji i Iraku nailazi
mo na lane peate-cilindre i izgravirano kamenje, ispi
sane zdele za proricanje, ploice i reljefe, a u Egiptu se
lani skarabeji, prstenje, figure, nakit, drago kamenje,
papirusi itd. prave i prodaju, kako domorocima, tako i
putnicima tokom poslednjih 1 5 0 godina. Za vreme
Mahdi pobune u Sudanu, hiljade vojnika je kupilo
amajlije koje su navodno sadravale magijske tekstove
iz Kurana i magijske molitve za koje su verovali da e
ih zatititi i doneti im pobedu. Pisac je video mnoge od
njihovih konih kutija koje su bile pr eene i .one ni u
sadravale nita osim paljivo presavlJemh nelsplsamh
listova papira obmotanih tabakom na kome je pisalo
"Bismilah", tj. "u ime Boga". Abisinski seljak je takoe
esto varan na isti nain.
U vezi sa amajlijama mogu se pomenuti nizovi
predmeta, poznatih kao "MASKOTE" , koji se smatraju


60 AMAJLIJE I TALISMANI

za nosio ce sree. Ova re se takoe primenjuje za mu

.
karce I zene za kOje se pretpostavlja da su sreni i da
.
drugim ljudima donose sreu ; ona je izvedena iz fran
cuskog mascotte i verovatno je srodna sa provansa 1-
skim masco, "vetica". Ula je u optu upotrebu preko
Andrausove komine opere zvane "La Mascotte" u ko-
'
joj nalazimo:

Un jour, le diable, ivre d'orgueil :

Choisit dans sa grande chaudiere POG LA VLJ E I I
Des demons qU'avaient I'mauvais oeil
Et les envoya sur la terre ! .

ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE I TALISMANI

Mais le bon Dieu, not' protecteur
Quand il I'apprit, creant de suite
Des anges qui portaient bonheur,
Chez nous les envoya bien vite !
Ces envoyes du paradis.
Sont des mascottes, mes amis,
Heureux celui que le ciel dote
D' une mascotte !
(Naveo Zeligman, op. cit. str. 30)
. Skoro svaki vei automobil snabdeven je masko
tom pnvrenom za poklopac hladnjaka i skoro svaka
slavna vojska ima svoju maskotu, jarca, medveda itd.
Me vedl. Tedi je takoe smatran za nosioca sree. Prvi
put je prOIzveden u amerikoj fabrici igraaka i nazvan
je "Tedi" u ast Ruzvelta, tadanjeg predsednika Ame.
nke Republike.
U svim razdobljima svoje istorije Arapi su nosili
amajlije i talismane da bi sebe, svoju stoku i svoje kue
zatitili od napada zlih duhova, a posebno od urokljivih
oiju. Amajlije prvobitnih Arabljana, tj. onih koji su
iveli pre nove ere, bile su napravljene od kamena,
drveta i verovatno kosti, i po nekim obavetenjima o
njima, izgleda da po njima nita nije pisano. Paganski
Arabljani koji su iveli tokom prvih est vekova nae
ere sledili su primer svojih prethodnika i nosili su i
sluili se mnogim vrstama amajlija i talismana, ali su sa
njima povezivali ideje koje su preuzeli iz hebrejskih,
egipatskih i gnostikih spisa. Sam Muhamed je odobrio
takvu vrstu pozajmljivanja, pa je u Kuran i na njegove
sledbenike prela pria o Solomunu kao o arobnjaku i
verovanje u magina imena Alaha.
Najjednostavniji oblik amajlije koju Arapi i Persi
janci danas nose sastoji se od lista papira na kome je
napisana kratka molitva, in, stih iz Kurana, magino
ime ili imena. Zapis mora ispisati neki sveti ovek
crnim mastilom na materijalu koji on izabere. Stanovni
ci Kaira i ostali vie vole da zapis bude ispisan masti
 62 AMAJLIJE I TALISMANI
TABLA l

lom napravljenim u Francuskoj ili Engleskoj jer ono

dublje "nagriza" papir. Domorodako mastilo (ugljen
sa vodom ili spaljena ovija vuna sa vodom) lako se spi
ra sa papira. Kada je ispisano na papiru za koj i se veru
je da je stekao magijska svojstva koja domorodac do
dana dananjeg povezuje sa pisanjem, on se savija i u
va u kutiji od kartona ili jeftine koe. Za kutiju se pri
vruje uzica koja je vezana oko leve ruke ili okaena
oko vrata. Imuni ljudi i ljudi na poloaju daju da im se
magijski tekstovi, pa ak i sure iz Kurana ispiu na koi
gazele, po mogustvu neroene. U tim sluajevima
amajlija se umotava i nosi u metalnoj cevi obino na
pravljenoj od srebra. Deo veoma sloene amajlije napi
san na koi neroenog deteta reprodukovan je na tabli
l, br. l ; original je u mom vlasnitvu. Gornji kraj je osli
kan svetlim bojama u stilu s poetka XIX veka. Odeljci
teksta su sure iz Kurana napisane crvenom i crnom bo
jom sa naslovima u plavoj boji. Br. 2 na istoj tabli je
reprodukcija iz prvog dela papirnate amajlije koja je bi
la uvijena i noena u srebrnoj kutiji. Ova amajlija je, su
dei po papiru, bila ispisana u Persiji u drugoj polovini
XVI I veka. I ako je mala, rukopis je vrio jasan, a cvetni
ukrasi S\l veoma uspeno izvedeni. Mirza Kan, persijski
diplomata, koji je nekoliko godina boravio u Londonu i
od koga sam kupio obe amajlije, rekao je da nikada nije
video lepi primerak amajlijske kaligrafije.
Amajlijski tekstovi ili talismani nekada su pisani
na tankim komadima olova koje je bilo uvijeno i noe
no u metalnim kutijama, ali su takvi primerci vrlo retki.
Delovi ovih amajlija pronalaeni su u ruevinama Vavi
lona sa tankim listiima olova ispisanim na grkom.
Kutije u kojima devojke i ene nose svoje amajlije Br l . Br.2.
esto su vrlo sloene prirode. Dobar i karakteristian Amajlija napravljena od koe nero Amajlija od papira.
primer nalazi se na tabli II. Ovde imamo srebrnu amaj- enog deteta,

64 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA II

lijsku kutiju ija je spoljanjost prekrivena tekstovima

iz Kurana i dugi lanac kojim je ona kaena oko vrata.
Vlasnik kutije je izvadio amajliju i uvao je kao sred
stvo za zatitu, ali je kutiju rado prodao! Na tabli I I I
nalazi se ogrlica sa dva reda ukrasa. U gornjem redu su
12 izdubljenih srebrnih ploica spojenih alkama od ko
jih svaka sadri komadi papira na kome je napisano
magino ime. Donji red se sastoji od 1 2 malih srebrnih
kutija zailjenih na oba kraja koje su alkama prikaene
za 1 2 gornjih ploica i imaju srebrne priveske, neke po
dva, a neke po tri. Svaka cev je prvobitno sadravala
mali smotuljak papira ispisan stihovima iz Kurana. a
svaki smotuljak je trebalo da prui zatitu vlasnici to
kom jednog meseca. Poto je u ogrlici bilo 1 2 smotulja
ka, ona je bila zatiena tokom cele godine.
Zapisi koji su do danas pronaeni na arapskim
amajlijama mogu se podeliti na dve grupe: ( l ) oni koji
su sastavljeni od slova pozajmljenih od Hebreja, Egip
ana i gnostika, ije su fonetske vrednosti i znaenja ne
poznata. Njihovi primerci su sledei :

Obe su date II prepisu svojeruno pisane knjige Al-Bunija, iz koje ih je naveo

Dute (Doutte) , str. 155 i 158. :

(2) zapisi koji se sastoje od nepoznatih oznaka ili slova,

nizova slova neke nepoznate azbuke, redova figura ili
brojeva, maginih imena, imena planeta, imena dana u
nedelji, imena anela, avola, nemani itd., imena boga
i sura iz Kurana. Primer amajlije na kojoj su zastuplje
Srebrne amajlijske korice ispisane sa abc strane nizom kratkih tekstova iz Ku
ne obe vrste zapisa dao je Dute (Doutt6) u delu Magija
rana. (Iz Bagdada. XVII vek)

5 Amajlije I talismani
66 AMAJLIJE I TALISMANI
TABLA III

i religija u Severnoj Africi (Magie et Religion dans rAf

rique du Nord, Algiers, 1908, str. 1 54). Ona je poznata
kao " SEDAM PECATA" i pojavljuj e se u obliku pravo uga
onika koji sadri 7 x 7 kvadrata ureenih u sedam redo
va, a svaki red u sebi ima sedam znakova, slova ili ime
na. U prvom redu su sledeih sedam znakova :

li ll
-

III

.
.

E

PRVI od ovih predstavlja dobro poznati pentagram koji .
-

se esto mea sa heksagramom , i to je oblik za

koji se kae da je bio urezan u l eitu prstena kralja So

lomuna. Pentagram je, meutim, mnogo vekova stariji
od heksagrama jer su njegovi crtei pronaeni na grn
ariji iz starih vavilonskih gradova. Pentagram i est
drugih znakova u prvom redu su Sedam peata amajlije
i oni predstavljaju Imena ili simbole Boga.
DRUGI red sadri sedam slova arapske azbuke, tj .
F, G, , T, ZA, H i Z. To su sedam slova koja se ne po
jaVljuju u sedam redova prve sure iz Kurana i njima po
inju sedam Boijih imena koja se nalaze u TREEM
redu amajlije: Fard, Gabar, akur, Tabit, Zair, Habir,
Zaki.
C ETVRTl red sadri imena sedam anela, tj. Ruk
jail, Gabriel, Samsamail, Mihael, Sarfjail, Anjail i Kas
fjai!. Imena svih ovih anela, ili pre Arhanela, su heb
rejskog porekla.
PETI red sadri imena sedam plemenskih kraljeva:
Mudhib, Mara(?), Ahmar, Buskan, amura, Ibjad i

Mimum. Ova imena su arapskog porekla, a neka od

njih, izgleda, opisuju spoljnji izgled kraljeva, npr. Beli,

Zlatni, Crveni, Sjajni.

I
68 AMAJLIJE I TALISMANI
ESTI red se sastoji od brojeva dana u nedelji,
prvi, drugi itd., a SEDMI red daje imena pet planeta
Marsa, Merkura, Jupitera, Venere, Saturna, kao i Sunca
i Meseca. Tako vidimo da se verovalo da amajlija Se
dam peata nosi sa sobom zatitu Boga, bilo kojim ime
nom on bio nazvan, arhanela, kraljeva duhova, Jina i
Jana, pet planeta sa Suncem i Mesecom, dana u nedelji
i sedam slova. U stvari, verovalo se da nosioca amajlije
titi Bog i Njegovo stvaranje uopte. Sedam slova, od
kojih je svako napisano sedam puta, ureenih u sedam
redova koji sadre 49 kvadrata, takoe ine monu
amajliju. Onaj koji nosi amajliju je jo vie zatien ako
se ona napiu na nekom delu njegovog tela, to izgleda
ukazuje na to da su figure i znakovi koje su ljudi tetovi
rali na svojim telima nosili sa sobom maginu zatitu.
"Plemenske oznake" koje se danas vide na licima Ara
pa verovatno podseaju na amajlijske znakove ili ime
na.
Grupe SLOVA azbuke predstavljaju istaknuti deo
amajlijskih zapisa. Nekadanji arobnjaci su ih urei
vali u poredak koji nije nuno bio alfabetski; nekima
od njih oni su odreivali znaenja i simboliku, ali zna
enja drugih su smatrali nepojmljivim za ljudsko razu
mevanje. Dvadeset osam slova bilo je neposredno pove
zano sa 28 Meseevih poloaja, sa nebeskim telima i
znakovima zodijaka i dekanima. Slova su za rane Heb
reje predstavljala sutinu stvari i kao to je Dute prime
tio (op. cit. str. 1 72), Rimljani su celokupno ljudsko
znanje opisali kao "slova" koristei re na nain na koji
su narodi sa Severa koristili "rune". Arapi su, kao i
Hebreji, nekim slovima pripisivali vee moi u odnosu
na druga i odgovarajue znanje o njihovoj upotrebi ob
razovalo je posebnu granu uenja magije. Svako slovo
69
ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE
je imalo svoje posebne moi i moglo se razviti u aru
koja bi sama po sebi predstavljala monu amajliju.
_ Moi SLOVA su blisko povezivane sa B,ROJ EVIMA
jer svako slovo u arapskoj azbuci ima svoju brojnu
vrednost. Br. I = Bog. Br. 2 je vaan jer je u Kuranu re
eno "J od svih stvari po par stvaramo" (sura li, stih 49)
(tj. muko i ensko, nebo i zemlju, Sunce i Mesec, svetlo
i tamu, ravnice i planine, leto i zimu, slatko i gorko,
DlA LAL UD-DIN). Br. 3 je znaajan. Br. 4 je vrlo znaa
jan jer postoje 4 arhanela, 4 glavna avola, 4 elemen
ta, 4 godinja doba, 4 strane sveta i amajlija mora biti
etvorougaona. Br. 5 je oduvek imao posebno znaenje,
verovatno znaenje potpunosti. Arapi se mole 5 puta
dnevno, imaju 5 glavnih naela i 5 stubova svoje religi
je. Br. 6 nema neki poseban znaaj. Br. 7 igra istaknutu
ulogu u arapskoj magiji. O amajliji Sedam peata ve je
bilo rei. Bog je stvorio 7 nebesa, 7 zemalja, 7 mora, 7
paklova i 7 vratnica, 7 delova tela upotrebljenih u mo
litvenim sveanostima, 7 ivotnih doba, 7 klima, 7 dana
u nedelji, 7 proroka koji predsedavaju 7 dana u nedelji,
tj. Mojsije, Isus, David, Solomun, Jakov, Adam i Muha
med. Br. 8 je deljiv sa vanim brojevima 2 i 4. Br. 9 = 8
+ l i 3 x 3, a 3 je posebno magian broj. Brojevi l O, 1 2,
40, 50, 1 00, 1 1 0 i 1 000 imaju svoje magine moi koje se
poveavaju kada im se doda ili oduzme I .
-l 9 :2
:3 5 7
S l 6
Poto slova poseduju magine moi i imaju brojne
vrednosti, amajlijski zapisi se mogu sastaviti samo slo
vima ili samo brojevima; i slova i cifre su esto ureeni
u redove od kojih svaki sadri 3 ili 4 slova ili cifre, a tri
ili etiri reda obrazuju MAGleNI KVADRAT. Ovde se na-
 70
AMAJLIJE I TALISMANI ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 71

lazi prost kvadrat koji je naveo Dute, sa brojevima od I da e onaj koji ih izgovara ui u Raj". Komentatori
do 9. Bi lo da se on i sabiraju horizontalno, vertikalno ili kau da Muhamed nije imao nameru da ogranii broj
dijagonalno, zbir e uvek biti 1 5. Primer etvororednog Boijih imena na 99 i da je sve to je on eleo da pravo
kvadrata u kome svaki red sadri 4 broja je dat ov de ; verni muslimani ine bilo da izgovaraju svakodnevno
ovoliko imena. Spiskovi imena koja su tradicionalisti
dali se ne poklapaju. Neki spiskovi poinju imenom
9 7 6 12
Alah, a drugi se njime zavravaju, neki poinju sa AI:
- -
-Ahad tj. "Jedan", a drugi se ovim zavravaju. SledeI
5 11 10 - 8
- - -- spisak od 99 imena je Tirmidijev (Tirmidhi, vidi Dute,
16 i 2
-
o ' 13 -
op. cit. str. 200) i Hjuz (Hughes, Dict. Is/am, str. 1 4 1 ) :
I . Ar-Rahman Milostivi
brojevi su od I do 1 6. Bi lo da se oni sabiraju ve
rtikalno, 2. Ar-Rahim Samilosni
horizontalno ili dijagonalno, zb ir je uvek 34 . O
d sastav 3. AI-Malik Kralj
ljaa ovakvih kvadrata zahtevalo se prilino zn
anje arit 4. A1-Kudus Sveti
metike i izgleda da je ono formirala osnove ar
apske na 5 . As-Salam Mir
uke o matematici. Arapi su smatrali da su magin
e mo 6. AI-Mumin Verni
i ekih od 28 slova bi le vee od moi drug ih
; tako je 7. AI-Muhaimin Zatitnik
Ailf, prvo slovo arapske azbuke takode i prvo
slovo 8. AI-Aziz Monik
Imena Alah, a poto je njegova brojna vrednost
bi la je 9. A1-Dabar Ispravitelj
dan, taj broj je predstavljao A1aha, Jednog Bo
ga. Im en a 1 0. AI-Mutakabir Veliki
Boga, arhandela itd . mogla su se napisati slovim
a ili nji I I . AI-Hali k Tvorac
hovim brojnim vrednostima koje su obrazovale
im en a i 1 2. AI-Bari Stvaralac
lijski z
u oba oblika on a su predstavljala zatitni amaj
. 1 3 . AI-Musavir Graditelj
pIS.
1 4. A1-Gafar Pratalac
M no ge amajlije sadre hebrejska imena za Boga
i 1 5 . AI-Kahar Vladalac
arhandele, ali im en a za koja su Arapi verovali
da pose 1 6. AI-Vahab Podarilac
duju najveu maginu m o su imena Boij ih at
ributa. 1 7. A1-Razak Snabdeva
Naziv ALAH, ije je znaenje nepoznato, nazv
an je "I s 1 8 . AI-Fatah Otvorilac
mu az-Za!" , tj. "osnovno im e" i ovi atributi su
poznati 19. AI-Alim Poznavalac
kao "Asmau as-Sifat". Aludirajui na njih, pr
orok M u 20. AI-Kabiz Spreitelj
hamed ih je opisivao kao "A I-Asmau al-h
usna", tj. 2 1 . A1-Basit Proirivalac
"najlepa im en a" (Kuran, su ra vii, stih 17 9) i
on a su do 22. AI-Hafiz Unizilac
danas poznata kao "najlepa ili odlina imen
a Boija". 23. A1-Rafi Uznosilac
Abu Huraira je govorio da je "B oijih imen
a bi lo 99 i 24. AI-Muiz 'Potovalac
 72 AMAJLIJE I TALISMANI i ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 73

25. AI-Muzil Ruitelj 59. AI-Muid

,

Obnovitelj
26. As-Sami Slualac 60. AI-Muhji Pouritelj
27. AI-Basir Vidovnjak 61. AI-Mumit Ubica
28. AI-Hakim Upravlja 62. AI-Haj ivi
29. AI-Adl Pravednik 63. AI-Kaijum Postojani
30. AI-Latif Pronicljivi 64. A1-Vadid Pronalaza
3 1 . AI-Habir Svesni 65. AI-Madid Slavni
32. AI-Halim Blagi 66. AI-Vahid Jedan
33. AI-Azim Velianstveni 67. As-Samad Veni
34. AI-Gafur Pratalac 68. AI-Kadir Moni
35. A-akur Blagodarni 69. AI-Muktadir Preovladujui
36. AI-Ali Veliani 70. AI-Mukadim Prinositelj
37 . AI-Kabir Veliki 71. A1-Muahir Odgoditelj
38 . AI-Hafiz C uvar 72. A1-Aval Prvi
39. AI-Mukit Jaalac 73. AI-Ahir Poslednji
40. AI-Hasib Raunalac 74. Az-Zahir Oevidni
4 1 . AI-Dalil Uzvieni 75. AI-Batin Skriveni
42 . AI-Karim Plemeniti 76. AI-Vali Upravitelj
43. AI -Rakib C uvar 77. AI-Muta'ali Veliani
44. AI-Mudib Odobri lac 78. AI-Bar Pravednik
45. AI-Vasi Poimalac 79. AI-Tavab Primalac pokajanja
46. AI-Hakim Mudri 80. AI-Muntakim Osvetnik
47. AI-Vadud Privreni 81. AI-Afuv Pratalac
48. AI -Madid Slavni 82. Ar-Rauf Blagi
49. AI-Bais Odgajitelj 83. Malik ul-Mulk Vladar kraljevine
50. A-ahid 84. Dul-Dalah Gospodar uzvienos-
ti i plemenitosti
Svedok
5 1 . AI-Hak Istina val-Ikram
52. AI-Vakil Branilac

85. A1-Muksit Pravednik
53. AI-Kavi Snani 86. A1-Dami Sakuplja
54. AI-Matin C vrsti 87. AI-Gani Nezavisni
55. AI-Vali Zatitnik 88. A1-Mugni Obogaujui
56. AI-Hamid Hvaljeni 89. AI-Muti Davalac
57. AI-Muhsi Brojilac 90. AI-Mani Obuzdavalac
58. AI-Mubdi Poetnik 9 1 . AI-Zar Raalostitelj
74 AMAJLIJE I TALISMANI ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 75

92. An-Nafi Dobitnik AL-KuR'AN, ili "K ur' an" , tj. "itanje" ili "on o to
93. An-N ur Sveti i bi trebalo itati" , jeste im e koje su mu slim an i da li zbirci
94. AI-Hadi Vodi "otkrivenja" ili "uputstava" za koje je prorok Mu ha
95. AI-Badi Neuporedivi med izjavio da mu ih je pos lao Bog preko arhandela
96. AI-Baki Postojani Gavrila. Ova otkria su tokom prorokovog ivota pis aC
97. AI-Varit Naslednik na na ko i, pal min om li u, kom adi ma kamena i kos ti
98. Ar-Raid Upravitelj ma ovaca i volova. Primerei ovi h isp isa nih kostiju uva
99. As-Sabur Strpljivi ju se u Odeljenju za orijentalne ruk pis e u Brita? sko
muzeju. Na predlog Omara 633 . godlOe, sva ova otk n
Muhamedanski mudraci su se sloili da Bog ima a" su po Ab u Bakrovim uputstvima sakupljena u jed
jedno veliko i uzvieno ime koje stoji iznad svih. Sam nu knjigu i jed an njihov primerak lep o je uradio Za id
Muhamed je izjavio da ga treba traiti u drugoj ili tre ibn -Tabit, nekadanji Mu ham edo v zapisn iar, koji je
oj suri iz Kurana, i poto su jedina imena koja se u nji poznavao hebrejski i siri jsk i. Om ar je ovaj primerak
ma nalaze Ar-Rahman, Ar-Rahim, AI-Haj i AI-Kai dao svojoj keri Ha fs i , koja je bil a jedna od Mu ham e
jum, trebalo bi da je ono jedno od ova etiri. Znaaj 99 dovih udo vic a. Iz njega su vad eni odl om ci, ali je na
Boijih imena sa magijske take gledita je da kada se pravljeno tako mnogo greaka i pojavilo se tako m ogo
Bog preklinje nekim od njih, on e biti spreman da is dodataka u tekstu, da je kal if Otman naredio Za ldu 1
puni elju ili molitvu osobe koja ga je njime oslovila. trojic i uenih ljudi iz ple me na Korai da naprave novu
Zamisao da je veliko i neizrecivo ime Boije poznato recenziju Kurana. To je i uinjeno, i poto su njegovi
samo visokim svetenicima pozajmljena je od Jevreja, primerei pos lati u Kufu na Eufratu, Basru na Sat-al
koji su verovali da je to ime bilo poznato jedino Mojsi -Arabu, Damask, Kairo, Meku i Me din u, sve druge ver
ju i njegovim sledbenicima, koji su se njime sluili sa zije "otkria" nem ilosrdno su spaljene. Nakon toga Je
mo jednom godinje, kada su odlazili u Svetinju nad Marvan vladar Me din e , unitio ak i Hafs in prime-
,

Svetinjama da trae oprotaj za Izrailja. Najvei broj rak.

Boijih imena preuzet je iz Kurana i na svakoj veoj
amajliji bilo je ispisano vie nj ih. Imena su paljivo
odabirali mukarac i l i ena za koje je amajlija pravljena
i ona oznaavaju Boije atribute koji ine da ga on ili
ona vie zavole ; takode se smatralo da e Bog, ako mu
se obrate ovim imenima, sigurno odgovoriti.
Poto je na amajlijama pronadeno tako mnogo
tekstova koji su uzeti iz Kurana ili se na njemu zasniva
ju, sledei opis ovog uvenog dela moe biti od koristi.
Ueni muhamedanei tvrde da je Kuran odvajkada
postojao na nebu u obliku koji oni nazivaju "majkom
knjige" ili "sauvano m tablicom", koja je deo sutine
Boga, njenog Tvorca. Njen primerak je na papiru na:
pravljen na nebu, umotan je u svilu i ukraen zlatom I
dragim kamenjem iz raja. On je poveren na uvanje an
delu Gavrilu koji ga je otkrio proroku, deo po deo, ali
mu je dozvolio da jednom u godini vidi celu knjigu.
Kuran se sastoji o d 1 1 4 odeljaka koji se zovu sure. Neki
su otkriveni u Meki, a neki u Medini. Broj stihova u ce-

,
 76 AMAJLIJE I TALISMANI
loj knjizi je 6000 ili 6214, 62 1 9, 6225, 6226 ili 6236; broj
rei u njoj je 77639 ili 99464, a broj slova je 323 O 1 5 ili
330 1 1 3. Svaki odeljak poinje reima: " u ime Alaha
Milostivog, Samilosnog." Arapi smatraju Kuran izvo:
rom sveg znanja i mudrosti ; misle da je njegov jezik
najistiji i najlepi arapski na svetu i da je izlaganje u
njemu neuporedivo. Uprkos svoj panji koju su Arapi
posvetili ouvanju teksta, neke neznatne varijacije po
stoje, ali se smatra da su one nastale zato to su "otkri-
f - --
-
I soivo na kutiji je dovoljno jako da omogui putniku
I u njemu izvesna poglavlja koja su Arapi uvek smatrali
I piru, ili se urezuju na poludragom kamenju posebnog
-- - --------=.-
Amajlija Kuran:t koju su esto nosili lanovi karavana koji su putovali iz Persi
je u Hilu . Kufu i Karbalu i nosili mrtve Siah muslimane II poslednje imenova
ni grad radi sahranjivanja.
venja" preneta proroku na sedam razliitih arapskih di
Jalekata. Jedno vreme nije bilo dozvoljeno da ena po
seduje Kuran, i kad a bi mukarac umro, njegov bi se
primerak pokopavao sa njim. Medutim, kada sam bio u
oblasti Tijaro na persijskoj granici, kupio sam nekoliko
ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 77
primeraka umotanih II zemljom umrljane komade plat
na, koji su zaudarali na vlagu, pa ak i bud. lzgladnele
ene iskopale su ih iz grobova svojih mueva i bile su
veoma zahvalne ako pronadu kupca.
Arapi ceo Kuran smatraju za monu amajliju i
mnogi od njih nikada ne putuju bez njega. Poslednjih
godina foto-litografijom su napravljeni minijaturni pri
merci koji su postavljeni u male metalne kutije (sa alka
ma da bi se prikaili za ogrlice itd.) sa ije se jedne stra
ne nalazi soivo koje slui kao uveliavajue staklo. Ce
la knjiga je veliine 2,5 cm X 1 , 8 cm x 1 ,2 cm, a malo
da ita omiljena poglavlja pod svetlom logorske vatre.
Fotografija amajlije i njene kutije je ovde prikazana.
lako je Kuran smatran za monu amajliju, postoje
znaajnijim od ostalih, i ona se esto piu na koi ili pa
oblika. Jedan od najlepih odlomaka koji muhamedan
ci veoma potuju, izgovaraju u svojim molitvama i nose
kao amajliju, jeste sledei odlomak iz sure ii, stih 256 :
"Alah je - nema boga osim Njega; ivi i Vjeni !
Ne obuzima ga ni drijeme ni san !
Njegovo je ono to je na nebesima i ono to je na
Zemlji !
Ko se moe pred Njim zauzimati za nekoga bez
doputenja Njegova?!
On zna ta je bilo prije njih i ta e biti poslije
njih,
A od onoga to On zna - drugi znaju samo onoli-
ko koliko On eli.
Mo Njegova obuhvata i nebesa i Zemlju i
Njemu ne dojadi odravanje njihovo ;
On je Svevinji, Velianstveni!"
 7B AMAJLIJE I TALISMANI ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 79

Ovaj divni odlomak poznat je kao AlAT AL-KuR
SI, tj. "prestoni stih". Re "presto" je alegorijski opis
boanskog provienja koje podstie sve stvaranje i koje
je ljudskim biima neshvatljivo.
"Doao vam je poslanik, jedan od vas
Teko mu je to e te na muke udariti,
Jedva eka da na prave pute poete a
prema vernicima je blag i milostiv
A ako oni glave okrenu, ti reci : Meni je dovoljan
Alah
Nema boga osim Njega;
samo se uzdam u Njega, on je Gospodar
svemira velianstvenoga l"

,
" <.J

. -

- ;' -

" /
v

.-
Ajat al-Ad .

Velianstveni ili uzvieni Presto (u naem prevodu

Ajal al-Kursi
Postoji jo jedan vrlo vaan tekst, koji je takoe
poznat kao prestoni stih, a zove se AlAT AL-ARS. Sas
tavljen je od dva poslednja stiha (br. 129 i 130) sure x, i
glasI:
Svemir, prim. prev.) na koji se ovde upuuje je Carski
Boiji presto na kojem On sedi, a nalazi se na nebesima
iznad Kursija.
Kao amajlija, jo je vanija sura iz Kurana koja
predstavlja "Poetak knjige". To je poznata "Fatihat"
molitva koju veoma potuju muslimani u celom svetu.
 TABLA IV
80 AMAJLIJE I TALISMANI

Ona je za njih ono to su Oena i krst za hriane. Stoji

izdvojena na poetku knjige i uvek je paljivo i lepo na
pisana. Cesto je okruena ukrasnim ivicama bogatih a
ra i raznovrsnih boja, i raskono ukraena uglaanim
zlatom. Opte oznake sa ara i sloenih ukrasa koji se
nalaze na savremenim rukopisima Kurana su dobro
predstavljeni (izuzev to se tie boja) reprodukcijama
prve dve strane malog primerka koji je za mene nabavio I

II

F:nihat al-Kitab.

u Persiji Mirza Kan. Mula, koji je platio da se knjiga

napravi, nosio ju je kao amajliju u zlatnoj kutiji sa uk
Mirza Kanova amajlija Kurana.
rasima. Kasnije je bio prinuden da je proda da bi dobio
novac koji bi mu omoguio povratak u Persiju kada je
19 1 4. izbio rat (tabla IV). Naslovi sura su napisani crve
nom bojom na zlatnoj pozadini. Svaki stubac teksta je
oivien zlatnim obrubom, a ispod svakog reda je povu-
6 Amajlije l talismani

,
82 AMAJLIJE I TALISMANI ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 83

ena zlatna crta. Svaki stubac se sastoji od 2 1 reda. U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog
Ovaj primerak je dimenzija 1 0 cm x 6 cm x 1 ,5 cm i da l. Reci : "On je Alah - Jedan!
tum upisan na njemu je godina hidre 1 289 = 18 72. n. 2. Alah je utoite svakom.
e. Papir je tanak i vrlo vrst, boje sline boji pergamen 3. Nije rodio i roen nije,
ta. 4. I niko Mu ravan nije!"
Fatihatu, kao i svakoj drugoj suri, prethode rei :
"U ime Alaha, Milostivog i Samilosnog", i ona se moe Izgovaranje ove sure trebalo bi da donese oveku
ovako prevesti : onoliko zasluga koliko bi stekao itanjem tre ine celog
Kurana. Muslim ani je veoma potuJu, a hncam Je se,
" I . Tebe, Alaha, Gospodara svetova hvalimo. prirodno, gnuaju.
2. Milostivog, Samilosnog.
3. Vladara dana Sudnjeg. ""

4. Tebi se klanj'l.mo i od Tebe pomo traimo.

5. Uputi nas na pravi put.
/ lJ
JJT t ,,
OJ
f --- /
I

J
6. Na put onih kojima si milost Svoju darovao.
(
/#

7. A ne onih koji su protiv sebe srdbu izazvali,

niti onih koji su zalutali!" (tj. koji su zalutali sa
'"

(
.,
Pravog puta).
,;

o /
:ili r .,

Molitvu su, to se tie redova 5-7, dosta razmatra / "

/

('
li muslimanski kao i hrianski komentatori. Seil (Sale)
;J 't;

u
ih je preveo: "Uputi nas na pravi put, na put onih koji
ma si milost svoju darovao ; a ne onih na koje si se raz
gnevio niti onih koji lutaju." AI-Zamahari ovako pre Sura o Boijem jedinstvu.
vodi redove 6 i 7 : "Na put onih prema kojima si bio
milostiv, na koje se nisi razgnevio i koji nisu zalutali". Sledee sure su upuene protiv maija i avola :
Drugim reima, on ova tri reda u potpunosti primenjuje I SURA CXIIl (SVITANJE)
na muslimane, dok Seil smatra da su "oni kojima je
U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog
Bog milost svoju darovao" bili proroci, "oni na koje se
l . Reci: "Utiem se Gospodaru svitanja.
razgnevio" bili Jevreji, dok su '.' oni koji lutaju" hriani.
2. Od zla onoga to On stvara.
Ima vie kraih poglavlja koja su omiljena kao
3. I od zla mrke noi kada zastiru tmine.
amajlijsk.i zapisi i meu njima poseban znaaj ima krat
4. I od zla smutljivca kada smutnje sije.
ka sura (br. cxii) koja sadri izjavu o Boijem jedinstvu.
5. I od zla zavidljivca kada zavist krije."

,
.
84 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA V

I I SURA CXIV (UU DI)

U ime Alaha, Milostivog, Samilosnog

l. Reci : "Traim zatitu Gospodara ljudi.
2. Vladara ljudi.
3. Boga ljudi.
4. Od zla ejtana-napasnika.
5. Koji zle misli unosi u srca ljudi.
6. I od dinova i od ljudi !"

Rei "duvai u vorove" (u naem prevodu "smut

ljivci", prim. prev.) odnose se na muke i enske arob
njake koji dok vezuju vorove na ici, tj. "ispliu ini",
izgovaraju bajanja namenjena da nanesu tetu blinji
ma. Ove dve sure su Muhamedu otkrivene u isto vreme
i moraju se smatrati celinom ; prorok ih je koristio u po
sebnim prilikama. Tumai kau da je Jevrejin zvani Lu
baid sa svojim kerima zaarao Muhameda vezivanjem
I I vorova na uetu koje su krili u bunaru. Prorok se
zbog toga ozbiljno razboleo i bez sumnje bi umro da
mu Bog nije pomogao. On mu je poslao ove dve sure i
uputio arh andela Gavrila da mu pokae kako da ih
upotrebi i kae mu gde se nalazi ue. Muhamed posla
Alija da donese ue i kada ga ovaj donese, on nad I I
vorova izgovori I I stihova ove dve sure. Kako je izgo
varao svaki stih, vorovi su se jedan po jedan razveziva
li, a poto je i poslednji stih bio izgovoren, Muhamed se
oslobodi omadijanosti i zdravlje mu se povrati.
U arapskim spisima koji se bave amajlijama i ta Persijska amajlija od ahata ispisana tekstovima iz Kurana. DalUm: godina
lismanima, i pruaju itaocu magijske tekstove, nalazi hidre 1 1 13. (Iz Bagdada).

mo male crtee ili vinjete ubaene u tekst. Postoji mno

go njihovih vrsta - grotesknih figura ljudi i ivotinja,
figura arhandela, znakova zodijaka, Sunca, Meseca i
pet planeta, mitolokih zveri, ara i geometrijskih slika,
86 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA VI

a vrlo esto susreemo i ispruenu aku iji su prsti raz

dvojeni ili spojeni. Svi ovi crtei pozajmljeni su od
Egipana, Kopta, gnostika i Hebreja, jer je Arapin bolji
pozajmljiva nego stvaralac ovakvih stvari. Suni Arapi
ili tradicionalisti koriste samo neke od njih, ali iahi ili
"slobodni mislioci" usvajaju sve. Pravilo je da su persij
ske amajlije umetniki vrednije od amajlija ostalih Ara
pa. Dve najlepe persijske ili iah amajlije koje su mi
poznate nalaze se na tablama V i VI. o
. -

- .
Prva je pravo ugaoni komad persijskog ahata za .=
o o

koenog na uglovima. Izgleda da je bila napravljena .

.-
"
LIJ

1 1 1 3 . godine hidre ili 1 70 1 . nae ere. Napravljena je za o o

-

o
sledbenika Alija, prorokovog zeta, i tekst u sredini, na
o "
"

pisan velikim arapskim slovima, odnosi se na njega. U o
'" '"
N -
N
svakom uglu nalazi se krug u kome je boansko ime, i .- -
.-
> o
prva ivica, tj . ona sa ukrasima u vidu dijamanata, sadri o
- E
o
-
48 od 99 "najlepih imena" Boga. Druga i etvrta ivica

-
o

koje su razdvojene ukrasnom ivicom, sadre odlomke iz o

N

a
- a>
Kurana, tj. Fatihat i Prestone stihove, tvrdnju o .

I

.. E

Boijem jedinstvu itd. Tekstovi, ukraena ivica itd., ispi

u
o

sani su na kamenu kiselinom i zbog toga ih je vrlo teko .

o
.
o o
itati, ak i na reprodukciji koja je dvostruko vea od "
. -
o
originala. Nain na koji je prepisiva deli o rei ini i o o
o
-
-

tanje jo teim. Ova amajlija je predstavljala sredinji
.c
o E
deo vrlo sloene ogrlice sa amajlijama i bila je postav
'il
.
.=
ljena u teak srebrni okvir. To je, u stvari, "kuna amaj . .

;..= t=
lija". Druga amajlija ima oblik koji je omiljen kod ia .
o
E
ha ili slobodoumnih muslimana. Bila je postavljena u

E
srebrni okvir i okaena na zid kue u Karbali na Eufra u

::0 o
-
tu, uz pomo lanca koji je prolazio kroz ispupenje na "
u
0- o
gornjoj ivici. Tekstovi ispisani na ivici su Fatihat i Pre ,,

.
stoni stihovi. Ukraena sredina je neobinog karaktera

jer je polje ispunjeno prstenovima, krugovima podelje-

,
 88 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA VII

nim na 4, 8 ili 16 odeljaka, a krugovi su okrueni

I
kruiima ili ispunjeni krstovima.
Iz gore navedenog je jasno da se noenje amajlija
koje na sebi imaju tekstove iz Kurana moe smatrati za
religiozni in jer je njihov jedini cilj da dovedu onoga
koji ih nosi u vezu sa Alahom, tako da mu On moe
pruiti zatitu. Najvei broj Arapa smatra da je noenje
amajlija ove vrste ne samo bezopasno, ve ak i za o,
-

sluno, pa nauka o njima ini granu bele magije.

o
'"

, E
Uobiajene rei za amajliju u Arabiji, Mesopota
e .-
: ::..
miji i Siriji su TAMIMA , 'UDA i TA'VIDA , a u Egip " o

"

tu i severnoj Africi HURZA. Kamenje korieno za amaj

-

.2.
-

-<
-

,
.
lije obino je odabrani ahat sa belim prugama ili tamno E
-

sivi poluprovidni ahat doneen iz Indije. Oni su palji

.
e
"
-

: ::..
-

O
-

n
,
vo seeni i polirani do visokog sjaja pa su zapisi urezi
.-

c

-

T
- c
vani kamenorezakim tokom ili gravirskim alatom. po "
"
,
"
-n
,

to je graviranje u kamenu ak i na Istoku vrlo skupo, o c
-

c=-

c ,
pronaen je jo jedan nain ispisivanja kamene amajli n c
O n
"
II .o .o
je. Poto su izabrani komadi ahata, kornai ina ili kalce
n

n
e ,
,. . O
dona, tvorac amajlije ih prekriva tankim slojem voska. .o
n

. "
-

Vodi se rauna da vosak svuda dodiruje povrinu kame ,

c=-
na i da ne bude mehuria vazduha izmeu voska i ka n
e

mena. Kamen prekriven voskom zatim se daje veto m ,

pisaru koji upisuje zapis u vosku otrom rezaljkom, vo O
"
.o
dei rauna da alatka dodiruje kamen pri pisanju sva o
e
,
kog slova. Kamen s voskom se tada izlae dejstvu hlo .

rovodonine kiseline koja izjeda kamen na svim mesti

ma gde je njegova povrina ogoljena pisarevom rezalj
kom. Poto kiselina izvri svoj posao, kamen se isti od
voska i zapis na kamenu se jasno vidi. Zapisu nedostaje
lepota zapisa urezanog tokom ili rezaljkom, ali niska
cena amajlija napravljenih na ovaj nain ini ih dostup
nim mnogima koji sebi ne mogu priutiti izgravirane
---

amajlije. Meu slubenicima velikih damija u Bagda- 2

90
TABLA VIII

du, Kazmainu, Karbali, Damasku, Kairu i Persiji bilo je

onih koji su se usavrili u izradi amajlija, ali tokom po 2
slednjih 40 godina oni i njihovi sledbenici su se posveti I
li izradi imitacija persijskih i vavilonskih starina koje
prodaju putnicima i neupuenima. Amajlije koje su do
noene u damije i one koje su tamo posebno pravijene
za odredene ljude, obino su blagoslovile mule. Graver
koji je gravirao kamen ili pisar koji je pisao na papiru
ili koi, poinjao je svoj rad izgovaranjem rei "Bism
llah", tj. "u ime Boga". Kako je Boije ime smatrano za
samog Boga, graver ili pisar je bio siguran da e imati
Boiju pomo poto je izgovorio Njegovo ime. Kae se
da su ove rei bile napisane na Adamovoj slabini, Gav 4
3
rilovim krilima, Solomunovom peatu i Isusovom jezi
ku (vidi Dute, op. cit. str. 2 1 1 ). Mastilo kojim se pisar
sluio je ponekad bilo namirisano mousom, ruinim
uljem ili ekstraktom afrana, a ponekad su, dok je on
prepisivao izvesne tekstove, bili paljeni i tapii tamja-
na.
Iako je vei broj persijskih i arapskih amajlija
pravijen od ahata i kornaiina zbog magijskih moi za
koje se verovalo da su prisutne u ovom kamenju, proiz 6
5
vodai amajlija su esto u mestima gde krenjake na
slage nisu postojale koristili i druge supstance. Tako su
na obalama Crvenog mora i u Palestini pronadene
amajlije napravljene od sedefa koljke . Njihovi primer
ci se nalaze na tabli VII, br. I i 2. Na br. I je na arap
Razne amajlije od srebra i mesinga. . .
skom ispisana molitva da se njen nosilac zatiti od l . i 2. Srebrne amajl ije koj e su no sile ind ijsk e mu slim a .
ke kO Je Je trebalo da
unutranjih tegoba, i ona ima izbuenu izboinu preko postanu majke. (Sa zapadne obe. IdIJe).
3. Mesingana am II ob lik u tita sa rem en k JI Je Ia o pre o levog ramena
koje se kaila za uzicu sa vrata ; njen vlasnik je bila de ajlija
II Jem nu . Na j mu su

Isp
?
L an a dv a ma gina kvadrata sa
voj nika koji se bo rio c:
vojica koja ju je nosila oko struka. Nabavio sam je u ciframa I Homcl IZ Kurana (IZ Adena). .S . .
unov heksagram I aal, BOJe
Suecu. Hriani u Palestini i Siriji takode su nosili i jo 4. Hebrejska amajlija na kojoj je ispisan Solom
,
Ime.
uvek nose amajlijske ploice napravljene od sedefa ajlije ispisa ne mo litv am a na ara psk o
o '

za blagostanJe nJihO
.

5 . i 6. Srebrne am , Sudana).
koljke i dobar primerak te vrste je reprodukovan na vih nosilaca, ena koje je tre ba lo da po sta nu ma jke (IZ

92
TABLA IX
AMAJLIJE I TALISMANI

tabli VII , br. 2. Prizor urezan na ovoj ploici predstavlja

Hristovo krtenje koje vri sveti Jovan Krstitelj stojei
na steni u Jordanu. On u desnoj ruci dri dugi tap sa

krstom na vrhu, a levom rukom posipa vodu po glavi
naeg Gospoda. Iznad je golubica koja simbolizuje sve
tog Duha koji se sputa kroz oblake. Sa desne strane je
aneo.
Stari Egipani su izgleda koristili velike koljke iz
Crvenog mora kao amajlije i verovalo se da su one de
lotvornije kada se imena kraljeva ispiu na njima. Tako,
u Britanskom muzeju imamo koljke ispisane prvim
imenom Usertsena I (XII dinastija), drugim imenom

Amenemhata I I (XII dinastija) i drugim imenom Ram

zesa I I Velikog (No. 1 5423, 20774, 29434 itd.).
Muslimanski vojnik je oseao da mu je potrebna
zatita amajlija i uvek se snabdevao sa onoliko njih ko
liko je mogao da nabavi pre nego to bi poao u mar.
Najuobiajenija vojnika amajlija je papirna traka na
kojoj je ispisan odlomak iz Kurana, Alahovo ime, ime
na Muhameda i Alija, imena nekih ili svih sedam ar
hanela. Ponekad se traka razvijala u dugi svitak papi
ra koji je vezivan za grudi ili telo ratnika. Turski vojni
ci, koji su se za vreme vladavine Abd al-Hamida borili
u junoj Arabiji, nosili su amajlije napravljene od ka
mena i metala. Primerak mesingane amajlije predstav
ljen je na tabli VIII, br. 3. Ovo je savijena pravougao na
ploa u obliku tita, sa zaobljenim uglovima i dva do
datka pomou kojih se zaivala za vojniku tuniku. Na
gornjem delu se nalazi odlomak iz Kurana, a ispod nje
I N
.

ga su dve magine are sa kupastim vrhovima i dva ma

-

gina kvadrata. Na pozadini sline amajlije, koja je u

mom vlasnitvu, nalazi se magini kvadrat ispunjen
brojevima koji predstavljaju imena nebeskih bia. Ara 2
I
_

pi iz pustinje u Jamanu smatrali su ove mesingane

!
94 AMAJLIJE I TALISMANI
amajlije za predmete od velike vrednosti i nema sumnje
da su ubili mnogo turskih vojnika da bi ih isekli sa nji
hovih jakni. Amajlija koja je skinuta sa leve ruke tur
skog oficira nalazi se na tabli I X . Sastoji se od tri ovaine
ploice koje su postavljene u debele srebrne kutije i is
pisane tekstom iz Kurana, tj. tvrdnjom o Alahovom je
dinstvu, uvodnom molitvom itd. Na kamenu sa desne
strane je Muhamedovo ime koje je ovde smatrano za
monu re. Uzica kojom je ovo kamenje vezivan o za le
vu ruku njihovog vlasnika napravljena je od svile, a me
talni prstenovi na krajevima vrpce su obmotani icom.
Meu predmetima za koje se veruje da sa sobom
'
nose maginu zatitu, mora se pomenuti onaj koji se
moe nazvati "amajiijom od praine", gde praina pred
stavlja zemlju, pesak ili prainu uzetu sa sveevog gro
ba. Tokom mnogih vekova hodoasnici za Meku, rodno
mesto proroka Muhameda, nosili su iz damije gomili
ce praine koje su uvezivali u vreice i kaili oko vrata,
Splavari sa Nila na Drugom vodopadu vezuju vreice u
kojima je praina sa groba Kubah Idriza, poznatog
Murgani eika, verujui da e im ona omoguiti siguran
prelaz preko vodopada. Kada sam posetio manastir Ra
ban Hormizda u A1kou, video sam ljude kako grabe
prainu sa zemlje u blizini sveevog groba da bi je od
neli sa sobom u vreicama i kutijama da bi ih zatitila
od pustinjskih opasnosti.
Zgodno je ovde pomenuti niske sa 99 perli i
"stub" koji se obino naziva "Muhamedanska brojani
ca". Njega ne treba meati sa niskom od 1 65 perli koje
hriani koriste da bi pamtili broj pozdrava, Oenaa i
,
poasti u fOlIni molitve koja ini "ruinjak [Bogorodi
in)". Rani hrianski monasi i isposnici imali su obiaj
da ponaVljaju Oena mnogo puta dnevno i pria o is
posniku Pavlu pokazuje da su neki od njih pamtili nji-
ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE 95
hov broj uz pomo kami aka. Monah Pavle je sakupio
300 kamiaka u svojoj odedi i kada bi zavrio molitvu,
on bi bacao po jedan kamiak ; kada su se kamici istro
ili, znao je da je izgovorio taan broj molitvi. Nema
dokaza da su monasi koristili niske sa kameniima i
nije poznato kada su hrianske i muslimanske brojani
ce poele da se upotrebljavaju. Arapsko predanje !<ae
da su rani muslimani pohvale Alahu brojali uz pomo
kamiaka ili na prst e, ali misle da Muhamed nije ko
ristio brojanicu. Budisti su upotrebljavali brojanicu i
nosili je kao narukvicu na runom zglobu ili kao ogrli
cu (vidi Waddell, The Buddhism of Tibet, London,
1 895). Sve u svemu, izgleda da su muslimani pozajmili
brojanicu od budista, a da su je krstai preuzeli od Sa
racena i preneli u Evropu. Neki misle da je u hrian
stvo uvedena preko Dominika, osnivaa dominikanaca,
oko 1 2 2 1 . godine, po dozvoli pape Pija V.
Muh ame dan ci brojanicu zovu " SUB HAH " zbog to
ga to je upotrebljavana za hval u Alah u. Svaka od nje
nih 99 perli povezana je sa jedn im od "najlepih ime
na" Alah a, a "stub" ili izduena perla koja popunjava
stotinu, sauvana je za neizrecivo Boije ime . Oznake
za pod elu, obino napravljene od kosti ili slonovae,
postavljaju se pos le 33. i 66. perle da bi p.tivrenik mo
gao da se odm ori. Perle su obino napraiAjene od drve
ta akacije-sikomore, drveta sunt, drveta adi i sandalo
vine, ali su i perle od stakla veoma popularne meu
faiahin ili seljacima. Perle se prave i od kosti ili slon o
vae, a sive perle od ahata boje dima naene su u Ara
biji. Perle sa brojanica koje nose mukarci su mal e, ali
u dan ima proslava ene nose brojanice napravljene od
veli kih drvenih perli obojenih crvenom bojom. Veliki
broj ovih kupuju u Me ki hodoasnici koji su ili na
. hadi ili putovanje u sveti grad mus lima na. Pre bojenja
96 AMAJLIJE I TALISMANI

perle se potope u vodu iz svetog izvora u Zemzemu, ko

ji su Hagar pokazali aneli i iz kojeg je ona dala svom
sinu Ismailu da pije. Subhah koji je blagoslovio svetac
treba da donese blagoslov onome ko ga upotrebljava.
Kianka napravljena od nekog svetlo obojenog materi
jala obino se kai na ue na kome je obeen "stub".
Egipani su mi rekli da je on namenjen d a zatiti od
urokljivih oiju i da zli duhovi ne vole kianke i sline
predmete. Za kone kianke prikaene za bisage kae
se da slue istoj svrsi, posebno kada je ivotinja koja ih
nosi u pokretu. U starim svicima Petoknjija neka od POGLAVUE I I I
slova imaju prikaene rese koje verovatno slue istoj
svrsI.

VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE

Knjievnost Sumera i Vavilonaca koja je do nas

dola dokazuje da su narodi koji su naseljavali Meso
potarniju od oko 3000. godine pre n. e. pridavali veliki
znaaj svim granama magije i da su koristili usluge a

robnjaka u svim moguim prilikama. Verovatno je isti
sluaj i sa presurnerskim naseljenicima ove zemlje, ali
poto oni nisu znali za vetinu pisanja, nemamo mogu
nosti da tano saznamo ta su mislili ili u ta su verova
li. Sumeri su pronali i razvili sistem pisanja, i zapisi
koje su ispisivali na ploicama od gline i kamena govo
re da im je ivot bio pun zebnje, da su iveli u neprekid
nom strahu od napada mnotva neprijateljskih i zlih
duhova koji nisu proputali priliku da im naude. Da bi
se zatitili od njih, oni su se sluili inima i bajanjima, a
u nameri da nadvladaju uticaj urokljivih oiju nosili su
amajlije razliitih vrsta, ispisane i neispisane. Da bi za
titili svoje kue, oni su u njihove temelje zakopavali
male figure od gline ili su ih ugraivali u zidove. Raz
matraemo prvo amajlije u obliku ivotinja, ptica, riba
itd. Meu starijim amajlijama koje se nalaze u Britan
skom muzeju, sledee su od posebnog znaaja jer su

7 Amajlije i talismani


98 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA X

ARHAICNE, to e rei da su napravljene pre 2500. godi

ne pre n. e. (tabla X).
l . Prednji delovi dveju ivotinja (bikova ili lavo
va?) (No. 1 1 6 709) ; simbolino prikazuju dvostruku
snagu. (Uporedi dva boga-Lava, bogove prolosti i sa
danjosti koji, sedei leima okrenuti jedan prema dru
gome, pridravaju horizont. Knjiga mrtvih, Anijev papi

rus, list 7. Dvostruki bog-Lav pomenut u Poglavlju I I I .l

= Su i Tefnut). Sve ivotinje su bile ovako predstavlje t
-

ne i taj obiaj se odrao tokom vekova. I'

2 . aba koja, kao i u Egiptu, simbolizuje plod

-
-

nost (No. 1 1 6 9 1 3). I "

.-
.-
3 . Dve ribe, jedna pored druge, simbol plodnos <

,
-
.-


ti. One mogu predstavljati znak zodijaka, Ribe, i tako E

"
posedovati astroloko znaenje. (Uporedi egipatske mi

CI
"
-

toloke ribe Ant i Abtu).

'"
.-

"

.-
4. Bik, simbol snage i muevnosti (No. 1 1 6 7 1 1). "

Uporedi sa egipatskom kraljevskom titulom "Moni "
e
o
-
bik". .-
>

5 . Krmaa ( ?), verovatno simbol plodnosti (No. >
"
e
1 1 8 529). Uporedi sa egipatskom figurom krmae sa
.-

mladima u Britanskom muzeju (No. I I 976) i figurama

-

"
(No. 1700 i 1 795).
6. Ovan, simbol muevnosti (No. 1 1 8 530). Upo
redi sa Amenovim ovnom i ovnom Mendesa.

-

7. Ptica grabljivica (1). Znaenje nepoznato (No.

l l 8 020).
8 . Sveti bik (No. 1 1 6 355). Ponekad figura ozna
ena trouglom na elu. Herodot kae (iii, 28) da sveti
bik Apis na elu ima beli trougao, a na bronzanim figu
rama Apisa, ili svetog bika iz Memfisa, ovaj znak je
predstavljen trouglastim komadom srebra poloenim
na elo. Ova figura ima oblik mumificiranog bika Api
sa. Njeno tano znaenje je nepoznato .

100 AMAJLIJE I TALISMANI
9. Lavlja glava, simbol snage (No. 1 1 8 527).
1 0. Konj. Znaenje nepoznato (No. 1 1 8 0 1 9).
Majmun. Najstariji poznati primerak ove amajlije
napravljen od zlata pronaen je u U ru u Haldeji. On
je verovatno simbolizovao plodnost i muevnost. Amaj
Iijske figure jarca i jareta su prilino uobiajene, a na
peatu koji je vlasnitvo kapetana Spensera erila ure
zana je cibetska maka.
No. 1 1 8 5 29 No. 1 1 8 527
No. 1 18 530
Figure ivotinja koje su se upotrebljavale kao
amajlije ponekad su bile izgravirane po svojim osnova
ma zatitnim znacima, ivotinjama, ljudima itd. Primeri
ovih oznaka su ovde prikazani. N a No. 1 1 8 529 je figu
ra oveka, na No. 1 1 8 527 su korpije, a na 1 1 8 530 se
nalaze tri ivotinje.
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 101
Amajlije u obliku CILINDAR-PEATA ine veliku i
vanu grupu i od posebnog su znaaja. Cilindar-peat
je bio napravljen od dragog i poludragog kamenja, npr.
ahata, ametista, kornaiina, kalcedona, kristala, smarag
da, hematita, ada, jaspisa, lapis-Iazulija, mermera,
oniksa, peska, steatita, topaza itd. Nema mnogo sumnje
da se za svaku vrstu kamena verovalo da poseduje sebi
svojstvene kvalitete, kao i mo da zatiti nosioca od iz
vesnih nevolja. Ovo je dokazano tekstom na koji mi je
C . J. Gad tako ljubazno skrenuo panju (No. 185 u
Ebelingovom Keilschrift texte aus Assur, religi6sen In
haJts). I z njega saznajemo da e peat napravljen od ka
mena KA-Gl-NA (hernatit?) pomoi oveku da uniti
svog neprijatelja. Peat napravljen od lapis-I azulija no
si e u sebi boga i "njegov bog e se radovati u njemu".
Peat napravljen od DU-I-A, tj . stene kristala poveae
ovekovu imovinu, a njegovo ime je Dobri, tj . onaj koji
predskazuje sreu. ovek koji poseduje peat naprav
ljen od kamena TU-UD-A bie radostan. Bilo gde da
ovek nosi peat napravljen od ZA TU - MU GIRa,
- -
tj. zelenog serpentina, "blagoslovi i blagoslovi e mu se
dati". Onaj koji poseduje peat od kamena GUG, tj.
crvenog jaspisa ili korn alina, nikada nee biti bez zati
te svog boga.
Cilindar-peat je korien kao peat i kao amajli
ja. Kada je korien kao peat, bio je valjan preko
vlane gline na delu ploice koji je za to bio odreen.
Poto je to uinjeno, oznaka na peatu i ime vlasnika
stajali su na povrini ploice u reljefu. Svedoci ugovora
koji je bio napisan na glinenoj kutiji i ploici u njoj,
stavljali su svoje peate na dokument, a na nekim od
"kutija ploica" u Britanskom muzeju nalazi se ak i do
deset otisaka peata uesnika ugovora i njihovih svedo
ka. Skoro da nema sumnje da je cilindar-peat prene-


TABLA XI

102 AMAJLIJE I TALISMANI

en U Egipat iz Vavilonije u vrlo ranom razdoblju i hije

roglif t:D pokazuje da je on bio prikaen za ue ili
lanac pomou koga se mogao okaiti oko vrata. U 891 1 5

Egiptu je cilindar-peat pravljen od drveta, bronze ili

bakra, kosti ili slonovae, porcelana prevuenog pla I
vom ostaklicom itd. Prestao je da se koristi u Egiptu pre
uspona Novog Carstva, a .u Vavilonu pre osvajanja

Aleksandra Velikog. Ima raznih vrsta imena urezivanih

na cilindar-peatima, a uobiajena slika na otisku obi
no zvanom "Gilgame i Enkidu se bore protiv zveri" 2

skoro obavezno predstavlja borbu dobrih bogova protiv

napada zlih i neprijateljskih udovita.
Niz tipinih cilindar-peata reprodukovanih na
tabli XI moe se sada opisati.
I . Cilindar-peat Ade, pisara, oko 2500. godine
pre n. e. Prizor predstavlja izlazak sunca i bio je name 3
njen da nosioca oslobodi straha od moi tame. Bog
-Sunce se uzdie izmeu dve planine; na jednoj od njih
raste sveto drvo. Sa desne strane stoji Ea, bog vode, a
reka sa ribama tee oko nj ega. Sa leve srane stoji bogi
nja Itar koja pomae S amau, bogu-Suncu da se uz
digne iznad planine. Levo i desno su pratea boanstva
(No. 89 1 1 5). 6
5
2. Prizor sa cilindar-peata predstavlja suenje
Zuu (?), kome predsedava Ea. Drevna legenda kae da
je Zu udeo za Enlilovom vlau i da je jednoga jutra,
kada je Enlil sedao na svoj presto, ovaj zgrabio Tablicu
sudbine od bogova i odneo je u planinu gde ju je sak
rio. Bogovi su bili u velikoj nevolji zbog krae i Anu,
7
bog neba, zamoli ih da izaberu junaka i poalju ga da 4
kazni Zua i povrati Tablicu. Oni izabrae Adada, ali on
odbi da se bori ; jo nekoliko bogova uini isto. Tekst
koji opisuje kraj dogaaja nedostaje, ali izgleda da je
Vavilonske amajlije u vidu cilindrinih peata.
Zu bio zarobljen i doveden pred Ea, koji je izgovorio
 105
1 04 AMAJLIJE I TALISMANI VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE

hu od te be ne ka tv oj a po m o bu de na kl on je
njegovu presudu. Vrednost ovog peata kao amajlije za ji je u stra .
bo r ci lin da r- pe a ta iz lo e n Je u Bn ta ns ko m
visi od naravouenija mita. Napravljen je oko 2500. go na ." Lep iz
i op isi na i e sc u V od i u za va vl lo ns ke
dine pre n. e. (No. l 03 3 1 7). muzeju i njihov
e B ab y/ om an an d As sy na n
3 . Prizor sa cilindar-peata predstavlja drevne i asirske starin ( G uide to th e
junake u borbi protiv ivotinja. Takode je upotreblja A ntiquities, 3. iz d. , London, 19 22 , str. 22 3) .
van da od oveka odagna demone koji donose bolesti i
zaraze (No. 89 538).

4. Prizor sa cilindar-peata predstavlja bogove

koji se bore protiv bogova zla i pokolj demonskih bogo
va, ije su lobanje smrvila boanska ezla. Nije tano
poznato iz kog perioda potie (No. 89 1 1 9).
5. Prizor sa karakteristinog cilindar-peata iz
kasi ts kog razdoblja. Na desnoj strani je figura boga
-Sunca amaa koji sedi. Ispred njega je rozeta. Iznad
ovoga je predstavljen oblik kasitskog krsta. Zapis je Kao primerci ispisanih ka m en ih amajlija kasnijeg
molitva za ivot i blagostanje vlasnika (No. 89 1 28). datuma mo gu se po me nu ti:
6. Prizor sa cilindar-peata iz arhajskog perioda l. Sp om en pl o a u ob lik u am aj lij e isp isa ne im e
o 68 0_ go

sa slikom niza rogatih ivotinja i okom iznad njih. Oko ni m a i tit ul am a Es a ad on a, kr alj a As iri je , ok
N o en a je da bi od de m on a ti til a La m a
je simbolizovalo boansku zatitu (No. 107 390). di ne pre n. e.
7. Prizor sa cilindar-peata iz kasitskog razdob , o ko m e e ka sn ije bi ti vi e re i . D a li je im e kralja
tu
lja na kome je predstavljeno devet aba. aba je bila ra no za m o nu re ili je sa m kr al j sm at ra n arob
smat
; u sv ak om slu aju

amajlija plodnosti (No. 89 490). njak om , ka o i So lo m un , ni je sig ur no
8. Prizor sa cilindar- peata predstavlja odava sa nt no je da je sa nj im po ve za n La a tu N o. 1 13
intere
nje pote bogu od strane oboavalaca ,koji stoji sa sve a X I I, br . l ). Am aj lij e ov og ob hk a sa Im em rn a
864 tabl
tenikom i pratiocem koji prinosi ivotinju kao rtvu. g
bo ova isp isa ni m po nj im a po ti u iz m in ae an sk ih vr e
Pred bogom su sunev disk i meseev srp, simboli koje m en a i pronadene su u junoj Arabiji.
d
su usvojili Himjariti, a kasnije Arapi i Turci ; iza njega 2 . Krenj aka amajlija po ob lik u slina pretho
je naga boginja ili ena ije prisustvo je teko objasniti. j. Sa je dn e str an e je fig ur a bo gi nj e ko ja se di n pr
no
Sledea ilustracija napravljena je od gipsanog otiska u do k se nj en a st op al a od m ar aj U n le d lm a .IVO\!
stol .
peata iz Britanskog muzeja. O na na gl av i im a zv ez du , a u de sn ? J ru CI dr1 pr ed
nje. .
Ponekad je na cilindar-peatu gravirana religioz u no g ob lik a; izn ad nj e se na la zI su n ev Ih m es e
met kr
na scena ili molitva, npr. uaniurija (B. m, No. 89 00 1 ), , a pr ed nj om je pr in et a r tv a (1 ). Za pi s pr ed
ev di sk
koja glasi: "O, Mardue, ti (veliki) Gospode, ti vladaru va nj e nj oj up u en o (N o_ 22 46 4, ta bl a X I I I ,
stavlja prizi
nebeskog i zemaljskog Suda, uaniuriji, tvom slugi ko- br. I ).
 ,

TABLA Xll
106 AMAJLIJE I TALISMANI
5
Amajlija na kojoj je sa jedne strane ispisana
3.
bajalica enskom avolu Lamatuu. Sa druge strane je
figura Lamatu koja stoji na leima divljeg magarca.
Ona u svakoj ruci stee po jednu zmiju i doji akala i
divlju svinju (No. 1 1 7 759, tabla XIII, br. 2). 4 2
4. Kuna amajlija. Na gornjoj polovini su ureza
ne konture figura etiri boga; to su verovatno Marduk,
koji stoji na maginoj zveri, Itar, Nabu, koj i stoji na
maginoj zveri, i Tametum (No. 1 1 8 796, vidi str. 1 08). 111725 ')O()Os
91499
Pored amajlija u obliku ivotinja, cilindar-peata,
ploica, broeva itd, Sumeri, Vavilonci i Asirci su eleli -

da zatite sebe i svoje kue od bolesti i zlih duhova

upotrebljavajui PROFI LAKTICKE FIGURE bogova i ljudi,
boginja i ena, ivotinja, gmizavaca itd. Da su inili ta
ko, poznato je ve vie godina, jer nam Dord Smit
l
kae u svojim Asirskim otkriima (Smith, Assyrian Dis I
coveries, str. 78) da je ispod nekadanjeg poda prona
ao kutiju u kojoj je bilo est figura od terakote koje su
imale ljudska tela, glave lavova i velika krila. Za pet
118713
malih pasa od terakote ija su imena bila ispisana sa
njihove leve strane, i koji su bili izloeni u Britanskom
muzeju tokom poslednjih 40 godina (vidi Guide, str.
22 1 , No. 65-69), dugo se smatralo da predstavljaju mo

dele lovakih pasa Aur-bani-pala. Mi danas, meu

tim, znamo da su Asirci imali obiaj da zakopavaju fi - . --

I
gure pasa razliitih boja ispod pragova svojih kua, ta
ko da bi duhovi pasa mogli odbiti napade avolskih
duhova koji pokuaju da uu u kue. Ispod kua je 6
obino bilo zakopano po deset figura pasa, po pet sa 7
svake strane ulaza. Dr Koldvej (Koldewey) je pronaao

Jedan od tih pasa je prikazan na tabli XII, hr. 2. Ime mu je e6262

bilo "Dan-rigiu". tj. "Onaj koji glasno laje" (No. 30005). Sumerske, vavilonske i asirske amajlije.

TABLA XIII
108 AMAJLIJE I TALISMANI

ispod podova kua u Vavilonu male nepeene glinene _._---

figure bogova i grupe statueta poloenih u male kutije

od cigle.
-_. - - ._-- . - -- -
-

u
: ='
'-
-

E
,

,

N u
I ..
o , - , .. r "
e
, o
, v ,

.,

,
o,
o
,. ,'" t t-
-
,
-
>

,.: . -
,


>

I -

." ..' o
'r
'
_.
"

..

--

>


.
o

' ",

-
,

"
, -
"il

Or .
I
dt .. ..
,

." I

,
o

j
.
" ..r J I :> - 'l
o l-
.
..

.. ..
,
.. '
-

-
l: 1j. 6

.....-J
-

If
.
-

,
,i'

,
'
-. - -

,
-

r,. . ,

.,
, I
.. ..

({ " lG z I

(
-

l

..
.. '.
rIJ o ,

I

, . 1 ," , ,
W

o
'.
f o ,r -....
' f

., . , , ,.. ..
o

-
.

_ ._, --!..k.- -
.
-
,
go

o,
,
_ -
,

,
o.

-
,

" ,e

.

. ,

t: " l

I
,

,

... .J
2
_ .

Od 1 924-1926. Leonard Vuli (c. L. Woolley) je

pronaao u Uru u Haldeji medu ruevinama zgrade ko
ja je verovatno poticala iz sredine VII veka pre n. e. niz-

110 AMAJLIJE I TALISMANI
ove kutija napravljenih od po tri cigle, ravno-konvek
snog tipa, koje su na jednoj od etiri strane bile otvore
ne. Poklopac svake kutije bila je podna cigla. U njoj se
obino nalazila po jedna figura ili statueta. Kutije su
postavljane svuda oko sobe rtaspram zidova, sa otvore-
-
No. 90 996 No. 91 837
nom stranom postavljenom prema centru prostorije ; fi
gure su stajale u svojim kutijama kao straari i uvale
prostor sobe. U svakoj kutiji sa figurama su pronaeni
ostaci hrane kao to su ito ili kosti goluba ili neke male
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 111
ptice i poneki komad slomljene grnarije. Sve figure su
bile napravljene od nepeene gline i prevuene tankim
slojem krenjaka na kome su crnom bojom bili skicira
ni detalji oblika ili odee. Veliki broj ovih profilaktikih
figura razmatrao je i predstavio C . L. Vuli u svom lan-
No. 1 1 8 714 No. 103 225
ku "VaviIonske profilaktine figure" u urnalu Kraljev
skog azij skog drutva (Journal Royal Asiatic Society,
oktobar, 1926, str. 689). U ovu raspravu je ukljueno vi
e prevoda klinastih zapisa koji objanjavaju upotrebu


112 VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 11 3

AMAJLIJE I TALISMANI

ovih figura, preveo ih je Sidni Smit iz Britanskog muze 3. Ljudska figura koja nosi kapu u obliku roga,
ja. Oni dokazuju da su figure koriene u ritualima da gola do pojasa, sa nogama i kandama orla (B. m., No.
bi odvratile zlu sreu, bolesti, zaraze i nesree svih 1 1 8 7 1 3), tabla XII, br. 3.
vrsta. Izbor figura za predstavljanje u ovoj knjizi nai
nio je Sidni Smit i glavni tipovi su reprodukovani na
ovde datim ilustracijama.

No. 9 1 906

1
--------=---.-

Sirut No. 1 0338 1 .

I . Lj udska figura koja nosi odedu od riblje i

I
krljuti. Vrh zailjene kape je napravljen u obliku ribe,
a telo ribe visi dole pozadi. Posebna svrha ove figure ni
je poznata (B. m., No. 9 1 837).
I
2. M uka figura sa bradom ija je kosa namete
na u obliku rogova; ona nosi dugu ravnu odedu koja 4. Medved koji stoji na zadnjim nogama. Desna
dopire do stopala. Papsukaini tip kod Koldveja (B. m., apa je podignuta, a toljaga koja je bila u njoj je slom
No. 90 996). ljena (B. m., No. 1 1 8 7 1 4).

8 Ama.l llle i talismani

 1 14 AMAJLiJE I TALiSMANI TABLA XIV

5. Siru ili Muru, ivotinja koju je savladao

Marduk, bila je pokopavana ispod podova ili privre
na za zidove. Velika figura ove ivotinje je pronaena
na l tarinoj kapiji u Vavilonu (B. m., No. 1 03 3 8 1 ) (vidi
sliku). Za jo jedan primer pogledaj tablu X I I , br. 4 (B.
m., No. 9 1 499).
6. Figura bia, polu-oveka, polu-ivotinje, ko
j a dri magini tap; figure ovog bia postavljene su iz
nad zidova da bi odbile mogue napade avola na kuu
(B. m., No. 103 225).
7. Ploice sa figurama dva oveka koji se bore i o
Z
dva oveka koji udaraju u bubanj koriena je da bi se
odbili napadi avola (B. m., No. 9 1 906).
8. Riba koja je prinoena bogu tokom izgovara
nja rituala (B. m., No. 1 02 986).
- - ------
9. Figura majmuna u plavoj ostaklici sa crnim
prugama ; njeno znaenje je nepoznato (B. m., No. 1 1 7 "
u
.-
725), tabla XII, br. 5. - ----

1 0 . Ploica sa figurom boginje Itar koja stoji na

lavu i astralnim simbolima (8. m., No. 1 1 9 437), tabla
X I I , br. 6.
l l . Ploica sa figurom oveka-korpije koja je

sluila da odvrati napade demona (B. m., No. 86 262),

tabla XII, br. 7.
,
1 2 . Figura krilatog bia sa glavom ptice koja dri
lonac, slina biima predstavljenim na skulpturama I
Aur-nasir-pala. Ova vrsta figura pokopavana je ispod
poda Kummu, ili sobe u hramu u kojoj su leali boles
niei (B. m., No. 90 998), tabla XIII, br. 3.
1 3 . Divlji vepar. "Na nivou od 9 m meu komadi
ma oslikanih Demdal Nasr lonaca, pronaena je figu
ra divljeg vepra od steatita 1 1 ,5 cm duga i izrezbarena
po obodu. Izgled uurene zveri predstavljen je sa za
uujuom vetinom, ali jo upadljiviji od realizma
s
1 16 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XCV

ovog rada je njegov udni stil. To je najstarija skulptura

koj u imamo iz Ura i na njoj je primenjen zanat mnogih
generacija" (Woolley, The Times. I I . februar 1 930, str.
1 3 ).
Bronzana ploica koja j e koriena da bi se
1 4.
odbili napadi davola. Sa jedne strane je figura davola
Pazuzu, a na drugoj Nergalova glava. U treem pojasu
predstavljen je bolestan ovek koji lei na postelji, a iz
nad i ispod su grubo nacnane figure ivotinja koje je
svetenik trebalo da umiri uz pomo molitvi i nvova
nja (B. m., No. 108 979), tabla XIV. Najlepi poznati
primera k amajlije ove vrste opisan je u sledeim odelj
.
I
cIma.

LABARTU ILI LAMASTU

Meu avolima i nemanima zbog koj ih su stanov

nici Mesopotarnije iveli u strahu, izgleda da je jedna
od najstranijih bila Labanu (ili, kako se danas ita, La
matu), avo enskog pola, ki velikog boga Anua. Ona
je ivela u planinama, pustinjama i movarnim trari I
ma; arobnjaci su sastavili itave nizove bajalica i ini I
da bi joj se suprotstavili. Njeni napadi na nosee ene i
malu decu imali su tako kobne posledice d j narod
bio zastrae n i na sam pomen njenog imena. Mnoge
tekstove Lamatu rituala objavili su Kempbel Tompson I
(Campbell Thompson), Mirman (Myhrmann) i Tiro

...
Dangin (Thureau Dangin), ali izgleda da ceo niz nije

doao do nas. Kamenje je igralo vrlo istaknutu ulogu u

ritualu i jasno je da je svaka vrsta kamena posedovala
posebne magijske moi, a dosta kamenja koje je upot
rebljavano bilo je u obliku cilindra. Neko kamenje je ,

bilo mukog, a neko enskog roda. Privezivano je za

razne delove tela vrpcama razliitih boja uvezanim u P!oflca Llh.mu Ih Lama1U (pn.-doji !ra ml)
.! H'C l\'j
Reprodulo\'ana iL J{,'II.lIll}!J Lblrke Dc Klerk {nl ! ii. IiIbi
11B AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XVI

vor, i ponekad je trebalo da ostane u odreenom po

loaju dugo vremena, ak i do sto dana. Boginja La
matu je bila surovi, razjareni avo stranog izgleda. Po
obliju je podseala na leoparda (?), lice joj je bilo lav
lje, a noge istovetne nogama boga-Oluje, Zua. Razba
ruene kose i nepokrivenih grudi, izletala je iz trara
kao vihor, proganjala ovce i volove i zabadala svoje ru
ke u njihovo meso i krv. Uunjala bi se u kue poput
zmije, izlazila i ulazila po svojoj volji. Pobaaji ena i
prevremeno dobijanje mladih kod ivotinja pripisivani
su njoj i njenim zlobnim uticajima koji su delovali na
iva bia i beivotne predmete.
Lamatu je predstavljena na nizovima ploica od
metala ili kamena koje je veinom pronaao Karl Frank
(vidi njegove Babylonische Besch worungs reliefs) i Tiro
Dangin u Revue d'assyriologie, vol. xviii, No. IV, str.
1 7 1 , "Rituel et amulletes contre Labartu". Njihov naj
lepi primerak je reprodukovan na tablama XV i XVI.
To je pravougaona bronzana ploica visine 13 ,3 i irine
8,3 cm. Kupio ju je u Siriji 1 879. godine M. Peretje, na
bavio ju je De K1erk, a objavio Klermon Gano (Cler
mont Ganneau) u Revue archeologique (" L'enfer Assy
rien"), decembar 1 879, a ponovo objavio u Caralogus
De Ciercq, (vol. ii, tabla XXX IV). Na zadnjoj strani
ploice nalazi se figura demonske ivotinje koja usprav
no stoji sa dva para prednjih apa oslonjenih na gornju
ivicu ploice, koja takoe podupire okruglu glavu u
dovita. Lice gleda dole na figure itd., na prednjem de
lu ploice. Ima lavlje telo prekriveno krljutima i etiri
krila. Na glavi joj je par volovskih rogova priljubljenih
uz glavu, oi su okrugle i svirepe, a izraz usta pokazuje
da lav rie. Njegov rep je korpja, a falus koji se prua
du donjeg dela trbuha zavrava se glavom zmije. Na Ploica Labartu ili Lamatu (zadnja strana).
zadnjim nogama umesto stopala ima kande ptice grab- Reprodukovana iz Kataloga zbirke De Klerk (vol. ii tabla xxxiv),

 120 AMAJLIJE I TALISMANI VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 121

ljivice koje se oslanjaju na donju ivicu ploice. Ime
ovog ivotinjskog demona je PAZUZU. Zapis koji je ob
javio Tiro Dangin (Revue, str. 190) kae da on govori :
"Ja sam Pazuzu, sin Hanpua, kralj zlih duhova vazdu
ha; dolazim sa planina besan kao vihor". Britanski mu
pruena napred. Sa leve strane je svetiljka oslonjena na
ravnu plou koja je vezana za tronoac. Levo su dva
dvoglava bia sa lavljim glavama okrenuta jedno prema
c----
- ----

zej poseduje nekoliko glava Pazuzu figura, uglavnom

kamenih. Jednu figuru od bronze, No. 93 089, objavio I
je Lajard (Layard); No. 22 459 (kamen), L. W. King,
I
Baby/onian Religion, str. 1 89 ; a No. 91 873 do 9 1 876
(kamen) Kempbel Tompson, Devi/s, vol. i, tabla l l .
I
Prednji deo table je podeljen na etiri pojasa od
kojih se najvei nalazi na dnu. POJAS l sadri sledee
ambleme poevi sa leve strane, tj. I . cilirtdrinu krunu
sa vie pari rogova, 2. tap sa glavom ovna, 3 . munju, 4.
koplje, 5. dve spojene trske, 6. osmokraku zvezdu ili
disk, 7. disk sa krilima i repom ptice, 8. meseev srp, 9.
sedam nebeskih tela, 10. sveti ljku.
POJAS I I sadri figure sedam demona, svi su okre
nuti u desno i nose dugu odedu sa resama, privrenu
pojasom oko struka. Desne ruke su im uzdignute, a stis
nute ake spremne da udare nalaze se iza glava ; leve ru

ke su ispruene malo ispred njih, a ake su im stisnute .

Prvi ima glavu pantera, drugi glavu lava, trei glavu vu
ka, etvrti ovna, peti kozoroga, esti ptice, a sedmi gla-
.
vu zmIJe.
.

POJAS I I I : ovde vidimo oveka koji lei pokriven

na jastuku, sa uzdignutom desnom rukom iji je dlan
okrenut prema licu. Jastuk se oslanja na odar, jedan . [93089J
kraj mu je savijen i iskrivljen na gore; noge nosiljke su
okrugle i svezane uadima. Na svakom kraju odra stoji

ovek sa bradom obuen u krljuti ribe, ija glava mu Pazuzu. sin Hanpua. kralj vtlzdunih davola.

slui kao kapuljaa, a njen rep dosee do poda sa nje drugom; njihove noge se zavravaju kandama ptice
gove zadnje strane. Desna ruka svakog oveka je podig grabljivice. Svako nosi kratku tuniku privezanu poves
nuta dok u levoj dre mali sud ili vedro; desna noga je kom ili pojasom za koji je zadenut bode. (:vrsto steu
122 AMAJLIJE I TALISMANI
savijenu levu ruku jedno drugom, dok su im desne ruke
podignute iznad glava. Poslednja figura u ovom pojasu
okrenula je lice od odra. Ona ima bradu i nosi obinu
kapuljau i kratku tuniku sa opasaem.
POJAS IV: ovde imamo predstavljenu renu obalu
sa trskom i strujom u kojoj pet riba pliva u desno. Cen
tralna figura je figura avola enskog tela pokrivenog
kosom; njena glava na kojoj je okrugla kapa (?) neobi
nog oblika predstavljena je glavom lavice koja rie. Ru
ke su joj uzdignute do nivoa lica i u svakoj dri dvogla
vu zmiju. Mali pas sisa njenu desnu, a svinja levu sisu ;
njene noge zavravaju se kandama ptice grabljivice.
Desnom nogom je klekla na lea magarca dok se levom
oslanja na njegovu glavu. U prostoru izmeu njenih no
gu i lea magarca nalazi se korpija. Magarac je postav
ljen na amac iji pramac zavrava glavom zmije, a za
dnji deo glavom bika. Jedna zadnja noga magarca pri
vezana je uetom za brod ili obalu. N a obali, sa leve
strane, nalazi se kosmato udovite ije su noge u istom
poloaju kao i noge bia u drugom pojasu. On je
moda kralj zlih duhova, PAZUZU. U prostoru sa desne
strane nalazi se devet predmeta koje je teko identifiko
vati.
Opte znaenje grupe slika naslikanih na ovoj
amajliji od bronze je potpuno jasno. avo enskog po
la koji se nalazi u amcu je Lamatu, iji se dom nalazi
u predelima pakla, iz kojih stie na zemlju kada donosi
krvoprolie i smrt. Jedini nain da se spree njeni zlob
ni planovi je da se ona vrati u Podzemni svet, i neop
hodno je privoleti je da napusti zemlju obeavajui joj
poklone. Kakvi su to pokloni, neodreeno je izloeno u
bajalicama koje su urezane na Lamatu amajlijama i u
njima se pominju dragulji, vreteno, plat za njen put sa
zemlje u pakao, zalihe razliitih vrsta, npr. kolai od
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 123
hleba peeni na vrelom ulju, slad, hleb potopljen u pi
vo, pie potrebno da joj utoli e, boca odabranog ulja,
sandale koje nee nositi na putu, peeni kukuruz upa
kovan u etiri kone torbe, a sve to treba smestiti u eti
ri glinena suda. Ukratko, ona se mora snabdeti Uljem
da bi se mazala, odeom koju bi odenula, vodom i ku
kuruzom od kojih e moi da napravi pivo i prevoznim
sredstvima, naime, odgovarajuim brodom i skloniti
ma za njene zalihe. Tekstovi dalje kau da ona na put u
pakao kroz pustinju treba da poe prema zapadu neto
pre zalaska sunca, i da mora ii pravo na mesto zalaska.
Ona zatim mora prei preko planina koje su prepreka
na putu za pakao, a kada to uini, mora prei reku pak
la koja nije nita drugo do veliki Svetski okean NAR
MARATU.
Prizori sa Lamatu amajlija i tekstovi bajalica pri
lino se podudaraju i sledea molitva koju je objavio L.
w. King (Baby/onian Magic, table LXVII i LXVIII) u
Tiro Danginavom prevodu pokazuje da su ljudi zaista
sprovodili propise u vezi sa poklonima Lamatu: "O,
amae, ecimmu avo koji me je prestraio, koji se za
kaio za mene tokom nekoliko prolih dana i koji nee
da me napusti, koji me sledi tokom dana i plai me no
u, ini da mi se koa jei i kosa die na glavi, elo na
bira i lice gori, sui moje nepce, truje moje meso i sui
sve moje udove. Bilo da je to duh moje porodice, mojih
predaka ili duh nekog oveka koji je umro nasilnom
smru, ili pak duh beskunika - moe, a ne mora biti je
dan od ovih. 0, amae, u tvom prisustvu traio sam
odeu kojom bih ga odenuo i sandale za njegove noge,
ko ni pojas za njegov struk, lonac vode iz koga bi pio ;
dao sam mu brano slada i snabdeo ga hranom za put.
Neka ode na zapad, neka bude poveren uvanju NE
-GABA, velikog uvara vratnica pakla, neka ga NE
124 AMAJLIJE I TALISMANI
GAB , veliki uvar vratnica pakla, dri pod strogom
prismotrom. Neka njegov klju vrsto zakljua bravu."
Slede primeri kraih bajalica :
I ( l ) BAJALICA: (2) Lama, ki Anua; (3) ije su
ime izgovorili bogovi ; (4) Inin, kraljica nad kraljicama;
(5) Lamatu, o, velika gospo ; (6) Koja bolno stee Asa
ku; (7) Nadvladujui Alu; (8) Ne dolazi u blizinu ono
ga to pripada oveku; (9) Neka te proklinje nebo ; ( 1 0)
Neka te proklinje zemlj a ; ( l l ) Neka te proklinje Enlil ;
( 12) Neka te proklinje Ea.
II ( l ) BAJALICA: Lamatu, "ki Anua"; (2) Tvoje
je prvo ime. Drugo je, "Sestra bogova puteva " ; (3) Tre
e je "Ma koji razbija lobanju" ; (4) etvrto je "Ona
koja je zapalila vatru ; (5) Peto " Boginja iji izgled izazi
va uas" ; (6) Sesto " Predata u ruke".
Vraajui se na figure koje su upotrebljavane kao
amajlije i bajalice koje su u vezi sa njima izgovarane,
sada se moe dati jedan primer bajalice:
l . BAJALICA da se . . . demon i zli demon
\ utuku ?) ne nastane u ovekovoj kui.
RITUAL. Na sedam figura apkalu (tj. uitelja
.. 2
.
kOJI su zIve h pre Potopa) napravljenih od l ovorovog
.
drveta ( ?), kOJe s u krunisane ukrasima koji odgovaraju
svakom od njih, i nose odeu koja odgovara sv; kom o d
njih.
3 . Koj u desnoj ruci nose (komad) lovorovog
drveta (?) kOJI Je paljen na vatri pri dnu i vrhu, a leve
ruke dre na grudima.
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 125
4. Napii njihova imena na njihovom levom
bedru. Na prvom kipu, pokrivenom crvenom pastom
kao odeom,
5. Napii : "Dan ivota, roden II Uru." Na dru
gom pokrivenom gipsom,
6. Napii: "Dan obilja, milostivi sin Nipura."
Na treem, prekrivenom gipsom i posutom vodom, na
crnom premazu,
7. Napii : "Dan uivanja, odrastao u Eriduu."
Na etvrtom, prekrivenom crnim premazom, napii:
"Dan sree, stvoren u Kulahu. "
8. Na petom, prekrivenom l M-KAL-LA, napii :
"Dan svetlog lica, odoje Kea." Na estom, prekrive
nom zelenom pastom,
9. Napii : "Dan sree, uzvieni sudija Lagaa."
Na sedmom, koji na sebi nosi IM-KAL od kornai ina (?),
1 0. Napii: "Dan koji je podario ivot onome koji
je pod zatitom Surupaka."
l l . Zakopaj ih pod elom postelje. Izgovori pred
njima bajalicu : "O, vi, sedam najstarijih (ili vodeih)
APKALU,"
12. Sedam glinenih apkalu figura koje imaju lica
ptica i krila, i nose mulilu (pribor za ienje?) u des
nim rukama.
1 3. I drveno vedro u levim rukama prekrivenim
gipsom i ptiijim krilima na teketi.
14. Pokopaj u drugom delu kue pod elom po
stelje. Izgovori pred njim bajalicu : "Vi ste figure uvara
apkalu."
-----------
-- ---
--------- --
126 AMAJLIJE I TALISMANI
1 5 . Sedam glinenih figura apkalu prekrivenih gip
som i krljutima ribe od crne paste koje u desnim i le
vim rukama nose isto.
1 6. Pokopaj kod ukrasne ivice zida kumu prosto
rije. Bajalica kao i kod prole.
-------- ------ -------- -
- -- -
1 7 . Sedam figura apkalu pokrivenih gipsom, pre
krivenih ribljim krljutima, koje u svojim desnim ruka
ma dre granicu urme, a u levim rukama
1 8. Svoje grudi, zakopaj nasuprot vrata iza stoli
ce. Bajalica kao i ranije.
1 9 . Sedam glinenih figura apkalu pokrivenih gip
som, prekrivenih ribljim krljutima,
20. Koje u desnim rukama nose urigalu trsku
(barjak?), a levim rukama steu svoje grudi, zakopaj u
sredini kue ispred stolice.
--- ---------- - --- - ku koji je objavio Cimern (Zimrnem), No. 54, a n en
------ - -- -
2 1 . Sedam tamarisknih figura boanske Sedmori
ce, krunisanih ukrasima koji odgovaraju svakom od
njih i obuenih u odgovarajuu odeu,
22. Koje stoj e na podu od p(b)uridu (asura od
trske) i pokrivene su crvenom pastom, u desnim ruka
ma nose kuitu od bakra
23. A u levim bakarni ma; struk i m je obavijen
bakarnom trakom i nose kape od bakra na glavama ...
24. Sa privrenim rogovima od bakra, lukovima
i toboicima sa strane,
25. Zakopaj nasuprot figure od tamariska. Izgo
vori pred njima bajalicu : "Vi ste figure boanske Sed
morice, velikih bogova."
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 127
--
--- ------
- --- ------ -------
- -
Tekst zatim nastavlja da govori o tamarisknoj fi
guri boginje Narudu koju treba zakopati u kamu ulazu
(tj. glavnom ulazu); sedam figura naoruamh IJud'. lll
"nosilaca toljage", koje treba zakopati u Istom ulazu Iza
nosilaca maeva ; tamarisknoj figuri na kojoj je ispisano .
"pobednik nad zlim delima" i "nosilac do? rog edu i
dobrog lamasu ; tamarisknoj figuri boga kuce; ghnemm
figurama oveka-Ribe ; oveku-Skorpij i , mukog i en
skog pola; Lataraku od zelene I crne paste ; o oveku
-Lavu; deset pasa. Figure pasa, koje je trebalo ObOJIti
razliitim bojama, trebalo je zakopati u kamu ulazu. Za
celokupni prevod iz koga su uzeti gore navedeni odlom
ci, pogledaj Sidni Smit (Sidney Smith), urnal Kraljev
skog azijskog drutva, 1926 (Journal Royal ASlallc SOCI
ety).
Neke pojedinosti o ritualu profilaktIkIh figura I
. ' .
figura koje odbijaju zlo pruene su u sledeem odlom
gleski preveo Si dni Smit ( urnal Kraljevskog aZIjskog
drutva, 1926, str. 205).
BAJALICA : Zbog podizanja njihovih ruku ja sam
produio crvenu tkaninu iznad, obesio sam areno ue
okolo, a u ruke sam im stavio granicu urme. NapraVIo
sam odlino usurtu, stavio sam gipsanu prevlaku oko
njih. Na glave njih sedmorice, onih sa stranim k.rili a,
postavio sam Nergala. Stavio sam Nusku. na nJIhovIm
glavama u pe. Dve figure, bhzance, spojene zaJ no,
.
iji je oblik potpuni "pobed mk nad zhm avolima p
stavio sam na glavu bolesnog oveka, desno I levo. FI
guru LUGAL-GIR-RA, kome nema ravnog, p. stavlo
sam na riksu kue: figuru SIT-HAM-TA - E A, kOJI nema
-
ravnog, figuru Narud u, sestru velikih bogova, postavio

128 AMAJLIJE I TALISMANI
sam na dnu kreveta. Da se nikakvo zlo ne bi pribliilo,
postavio sam Lataraka i Lataraka na kapiju . Da bih ras
terao sve zlo, postavio sam hu/dupu nasuprot kapije.
Gipsane blizance koji se bore dovukao sam do vrata.
Gipsane blizance koji se bore sa ograde od bitumena
postavio sam u uglove vratnica, lev o i desno. Dve figure
uvara Ea i Marduka postavio sam u vratnice, des no i
levo. Bajalica je Mardukova bajalica. ( arobnjak je
Mardukova figura. Ponovi za toga i toga, sin a toga i to
ga, iji je bog taj i taj , ija je boginja ta i ta, u ijem je
telu bolest, bajalicu : "Kada stoka doe kui, kada sto
ka izae, da li ti, potome slatke vo de, svetih sinova Ea ,
Jede ono to je dobro i pije me d, neka se nita to je
zlo ne priblii mestu koje uva." .
----- -
----
----
------ -- ----
Kada si izgovorio ovo u prisustvu sedam figura sa
krilima pred kojima stoji Ne rga l, izgovori sledee is
pred sedam figura boanske Sedmorice, napravljenih
od lovorovog drveta, koji nose toljage. BAJALICA :
I
"U darajui zlog rabisu, poteujui ivot, koristei sna
gu, odvraajui se od zla, uvajui En lilo va proroan
stva, vatru koja nadvladava neprijateljski ma, koja sav
lauje sud bin u ... koja obasjava oveanstvo, boansku
Sedmoricu koji un itavaju rave."
Sledei odlomak ilustruje simboliku predmeta ko
ji su se upotrebljavali u Ri tua lu:
1 4. Gi ps i bitumen kojim on i mau kapiju bo les
nikove kue.
1 5 . Gi ps je bog Ninurta, bitumen utuku demon.
Ninurta progoni utuku demona.
1 6 . Dva zisuru koji okruuju bolesnikov krevet su
bogovi LUGAL-GIR-RA i IT-HAM-TA-E-A.
VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE 129
1 7 . Tri hrpe metala koje su baene dole su Anu,
Enlil i Ea.
1 8 . Usurtu koji su vukli ispred kreveta je mrea ;
on okruuje sve to je loe .
19. Koa gugalu i URUDU-NIG-KAL-GA koje
oni ... na glavu bolesnog oveka.
20. Koa gugalu je Anu, a URUDU-NIG-KAL
-GA je Enlil ; urigalu trske.
2 1 . Koje su postavljene na glavu bolesnog oveka
su boanska Sedmorica, veliki bogovi, sinovi \are.
22. Hudupu jarac koji je postavljen na uzglavlju
bolesnikove postelje je bog Nin. AMA-KU-GA.
23. Enlilov pastir. Kadionica i baklja koji su po
stavljeni u bolesnikovu kuu.
24. Kadionica je bog Ku- Bu, baklja je Nusku.
Vidi Sidni Smit u urnalu Kraljevskog azijskog
drutva, 1 926. godine, str. 205.
CILlNDRICNI PECATI KAO ZAYETNI DAROVI
U razmatranjim a cilindar-peata tampanim rani
je bavili smo se njime samo kao amajlijom ; ali, izgleda
da je on ponekad upotrebljavan i kao zavetm dar, pa Je
prinoen bogu i nakon toga smatran njego.vim vlasni:
tvom. Sidni Smit je ukazao (urnal Kraljevskog aZIJ
skog drutva, 1 926, str. 444) na injenicu da meu veli
kim brojem danas poznatih cilind ar-peata veIna po
kazuje znake dugotrajne upotrebe, ienja i noenja
kao amajlije, ali mnogi su tako dobro ouvam da Izgle
da kao da su upravo napustili ruke svojih tvoraca. Za
snivajui svoje miljenje na tabli No. 1 1 7 666 u Britan
skom muzeju, on smatra da je to posledica injenice da
se cilindar- peati koji su "ranije" bili boanske statue
ili simbo li nisu neprestano nosili i da im je tako omogu-
9 Amajlija i talismani
 131
130 AMAJLIJE I TALISMANI VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE

eno da zadre svoju nekadanju jasnou. Ploa na ko
ju on upuuje i tekst koji prevodi ispisan je po kraljev
skoj naredbI kOJOm je slubeniku nareeno da pronae
Izvesm cllmdar-peat i donese ga njemu. Ispravnost
ovakvog gledIta dokazana je cilindar-peatima koji su
ljudskim glavama, petao, meseev srp, scene iz lova itd.
Ovde su reprodukovane dve slike sa kalcedonskih ku
pa. Na prvoj (B. m., No. 1 1 5 604) vidimo tri glave bika
postavljene u krunom poretku. To je magijski simbol i

pronaeni u Vavilonu, od kojih jedan nosi sliku Mar

duka, a drugi Adada; izgleda da su oba pripadala

"Mardukovom blagu".

CLlNDRICNI PECATI U ASIRIJI, PERSIJI I FENIKIJI

Vavilonci kasnog Carstva su upotrebljavali cilin No. 1 19 919

No. 1 1 5 604
dar-peate na isti nain kao i rani Vavilonci ali su oni

po pravilu mnogo manji, iako su na njima ronaene
pojavljuje se u razliitim oblicima tokom ahamenijskog
perioda i kasnije, do srednjeg veka. Na drugoj (B. m.,
tradicionalne slike i figure. Asirci su takoe koristili ci
hndar-peate i na njih uvodili karakteristine figure No. 1 1 9 9 1 9) vidimo jahaa na konju u borbi sa nekom
svoJih bogova, h? i figure ljudi okupljenih oko svetog ivotinjom ; moda je to osnova legende o svetom o
drveta. Kapadokljancl I HetItI takoe su usvojili cilin ru i adaji.
dar-peat, ali su slike na njima ureene na drugi nain
u odnosu na shke sa vavilonskih cilindar-peata. Po
SASANIDSKE AMAJLIJE I PECATI
prvt put se pojavljuju figure bogova koji stoje na lavovi
ma. Feniani su pozajmili asirske oblike cilindar-pea
Ovde je prilika da se pomene velika grupa amajli
ta, ah su Imena njihovih vlasnika pisali fenianskim slo
ja i amajlijskih peata koji su korieni u zapadnom
vi ?,a. U vreme pada Asirskog Carstva, posle razaranja
Iranu i Persiji tokom perioda vladavine Sasanida, tj. iz
Nmlve (6 1 2. god ne pre n. e.), mesto cilindar-peata za
meu 226. i 632. godine n. e. Oni su obino poznati pod
peaenje glmemh ploa zauzeli su KUPASTI PECATI od
imenom "Pehlevi drago kamenje" zato to su zapisi na
sarda, kornaIina, ahata, kalcedona itd., i oni su za tu
njima, koji obino predstavljaju imena vlasnika ili bo
svrhu korieni tokom persijskog perioda do 350. godi
gova, napisani pehlevi slovima. Ova slova su izvedena
ne pre n. e. O ?,i1jeni kamen za peate toga vremena je
iz semitskog alfabeta, verovatno sirijskog. Pehlevi pea
b,o kalcedon I na njemu su urezivani simboli bogova
ti su napravljeni od razliitih vrsta kamenja, ahata, la
Samaa, Sma, Adada, Marduka i Nabua' mitoloke
zveri i krilati demoni, ljudi koji stoje pored vetog drve
pis-lazulija, sarda, kornalina, kalcedona i iaranog
tvrdog kamenja. Vei primerci su zaokrugljeni i probu-
ta Iznad koga je simbol boga Aura, prizori iz legende o
GIlgameu, jarac-riba sa ljudskom glavom, ptice sa . eni, kaeni su na vrpce ili ice i noeni kao cilindar
-peati, ili su kaeni za telo kao amajlije; manji primer-

9'

 132 AMAJLIJE I TALISMANI
ci koji su bili ravni inili su leita prstenja. N a najve
im primercima koji podseaju na oval ne ploice nala
zimo biste vladara ili ena. Omiljene predstave na nji
ma su : palmine grane i cvee koje je drano u ruci,
ivotinje, posebno krilati konj (Pegaz?), ptice, gmizavci,
mitoloka stvorenja i sloene are. est karakteristinih
primeraka iz zbirke Britanskog muzeja je prikazano ov
de. ( I ) Tri mala oveka i nedefinisani predmet; ovaj pri
zor je vrlo uobiajen i verovatno predstavlja neku le-
No. 1 1 9 382 No. 1 19 3 5 1 No. 1 1 9 392
No. 1 1 9 979 No. 1 1 9 983 No. 1 1 9 97 1
gendu (No. 1 1 9 382). (2) Tri lavlje glave u krugu (No.
1 1 9 3 5 1 ) . (3) Palmina grana, ovek koji oboava zvezdu
i meseev srp (No. 1 1 9 392). (4) Simbol koji je verovat
no trebalo da ima maginu mo (No. 1 1 9 979). (5) Polu
ljudska figura koja stee simbole Poetka i Kraj a ; meu
njegovim nogama je figura ivo\inje (mi?) (No. 1 19
983). (6) aka iji se palac i kaiprst dodiruju (No. 1 1 9
97 1 ).
POGLAVLJE IV
KOPTSKE AMAJLIJE
Prema ivotu svetog Antonija Velikog, egipatskog,
Egipani su imali obiaj da balsamuju tela svetaca i
muenika i da ih ne stavljaju u grobove, ve u svoJe ku
e kako bi bili u mogunosti da im odaju poast. Anto
J
ni e je molio episkope da zapovede ljudima da ne ,tine
tako ali obiaj se odrao. Kada je umIrao, naredIo Je
oni a kji su bili oko njega sledee : " Iskopajte onda
grob, sahranite me u njemu i sakrijte oJe telo Ispo d
zemlje. Palj ivo se pridravajte ovih mOJih reI I ne go
vorite nikome gde ste me polo ili. [Tamo u biti] do vas
krsenja mrtvih, kada u [opet] dobiti ovo telo kOJe nee
truli ti" (Bud ge, Paradise of the Fathers,. V? l. I, str. 72) :
Ovaj odlomak jasn o pokaZUje da su Eglpcant nastavIh
da mumificiraju svoje mrtve dugo vremena nakon to
su preli u hrianstvo, i grobovi Egipta iz anog pen
da hrianstva potvruju Antonijevu tvrdnJu. Antontje
je umro oko 360. godine n. e., pa je tako sigurno da su
egipatski hriani mumificirali svoje mrtve b 260 go
dina, jer se uvoenje hrianstva u Egipat Olje n:ogo
odigrati posle 100. godine n. e. Nema dovoljavaJ lh
svedoanstava koja pokazuju pod ijIm se oknIjem
 KOPTSKE AMAJLIJE 13 5
134 AMAJLIJE I TALISMANI

odigralo pokrtavanje Egipta, iako se ono pripisuje sve i !l . N a Pl ei no sovoj st e li (B . m ., N o. 67 9) im a-

vi m a b.
tom Marku koji je poeo da propoveda u Aleksandriji
, i dva anh krsta
oko 69. godine n. e. Premda je oblik egipatske religije m o obini grki krst
koji je bio u upotrebi izmeu 200. godine pre n. e. i 100.
godine n. e. sa uenjem o Poslednjem sudu, postom,
Na Sabinosovoj ste li (B . m ., N o .
molitvama i asketizrnom uopte, bila odlina priprema

za prihvatanje hrianstva od strane Egipana, kada se

prelaz jednom odigrao, oni su odluili da potpuno pre
kinu sa starom pagansko m religijom i njenim kultovi
ma. Odbacili su hijeroglifske, hijeratske i demotske spi
se i formirali za sebe azbuku koja je ukljuivala grku
azbuku i nekoliko uobiajenih oblika egipatskih ozna
ka; tom meanom azbukom su napisali koptsku verziju
Biblije. Odbacili su ini i vinjete iz Knjige mrtvih i na
pustili upotrebu pogrebnih amajlija starih Egipana i
svih njihovih amajlijskih simbola, osim jednog, naime,
znaka T anh koji znai "ivot, ivljenje". Koji je pred
met ovaj znak predstavljao ne moe se rei, ali to se ti
e ideje koju su pagani i Egipani povezivali sa njim, krst
y
nema sumnje. Bogovi i boginje, ljudi i ene, vide se ka
ij a d ev o j ic e) . N a d el u o vo ja
ko ga dre i izgleda da je ivot svih bia, boanskih i omisao d a je to mum . sk i
ljudskih, zavisio od njegovog ili njenog posedovanja
ovog znaka. Od prvog do poslednjeg, bogovi se vide ka
umije pronaenom u L ik o p o lj u n as h k an Je h n sc an

N a v rl o retkoj am aj lij i koju je

ko dre anh u desnoj ruci i daju ivot njihovim kraljevi krst (N o . 55 0 56 ).
ma i slugama predstavljajui im ga. Bilo je sugerisano
da je T uobiajena predstava nekog organa ljudskog Brita.nskom
.
muz.
eju pok lo n io se r
o .
R
4 6
aj
9
de
)
r
B
H
o g
ag
o ro
ar
d
t
.
ic
p
a
re d
se
-
-
tela koji je povezan sa raanjem, i ovo gledite je vero stavljeno Je H n stavo ro en je
(N ,

vatno tano. Bilo kako bilo, egipatski hriani su ga us d i pod drvetom i u je d n oj ru ci dr i sr : sa druge strane

vojili kao ekvivalent za Hristov krst i on im je simboli

zovao veni ivot. Na Avramovoj nadgrobnoj ploi (B.
je znak T J
i n at p is " ed an b o g n a n eb u ". P o t o e n a se

ne u pe i ni , su ge n sa no Je d a Je tu
d i pod drvetom a
m., No. 1 257) imamo ga u ovom obliku predstavljeno roenje B ud e.
sa slo-

I
 KOPTSKE AMAJLIJE 137
136 AMAJLIJE I TALISMANI

t
"-

nju .
Amajlijski znakovi i koji se vide na kop- sva ke str an e pr on a en i su ure za ni na dragom ka me
42 7.
Vi di Forrer, Re allexikon, Strazburg, 1 90 7, str.
tog
tskim spomenicima starijim od vremena Konstantina 9. Bo ic e od terakote sa ulj em sa groba sve
, ka mi la itd .
Velikog nisu pronaeni u obliku amajlija. Uinjeni su M en as a, na ko jim a su uti sn ut e figure sveca
Lo nd on ,
Vi di Bu dg e, Texts relating to Saint Mena,
pokuaji da se pokae da je znak

oni piscu izgledaju neuspeni. Znak

Je prona-

en izatkan na tkanini iz Ahmima. Pri iskopavanju kop

tskih gradova u Ahmimu i drugim mestima pronaene
su sledee amajlije:
I . KRST, u grkom i koptskom obliku, napravljen
od bronze, ponekad ukraen p o ludragim kamenom ili
kamenjem, kostima, slonovaom (?), sedefom,
gvoem, staklom.
2. GOLUB, simbol svetog Duha, u sedefu. -

3. Privesci od sedefa ; znaenje nepoznato.

4. Figure BOGORODICE koja sedi na oltaru, na
pravljene od kosti.
5. Ploice od kosti na kojima su urezane figure
svetog ora koji probada adaj u ; koplje na vrhu ima
krst, a svetac dri krst u levoj ruci.

6. Ploice od koljke n a kojima je ispisano +p

i

c::j:p .
Sveti ore iz Lide.
7 . Boce od terakote na kojima j e utisnut krst.
8 . RIBA, simbol Hrista. Riba je postala omiljena
1 909, str. 33. Delfini, koji su titili sveevo telo na moru,
amajlija kada je ukazano da su slova txBv< 'Iryo-ov< =
esto su vajani na koptski m pogrebnim ploama.
xptrrTofi B(ov ULOfi UWT'YjP . "Isus Hristos, sin Boiji,
I O. Veliki krstovi napravljeni od olova i kamena
Spasilae". Krst koji se oslanja na ribu i krst sa ribom sa
koji su korieni kao pogrebni spomenici. (Vidi B. m . ,
No. 46708 i 1 339).

 Kod Kopta su amajlije koje su bile namenjene da
zatite mrtve dobile oblik komada ispisanog papirusa ;
mnoge od njih uvaju se u Britanskom muzeju. Jedna
od njih sadri primerak lanog pisma kralja Abgara
Hristu i poetne rei svakog od etiri Jevanelja (Ori en
tal, 49 1 9 (2 . Na drugom je ispisano: "Svemoni Gos
pode Boe, pomozi mi l" A na treoj su ispisani neki sa
moglasnici od kojih je svaki ponovljen 7 puta u razlii
tim redovima (Crum, Catalogue, str. 175).

POGLAVUE V

EGIPATSKE AMAJLIJE

, U svim razdobljima svoje istorije Egipani su bili

oboavaoci amajlija, i polagali su ih u svoje kue i
grobnice ili ispod njih, i postavljali su ih u svoje hramo
ve, i nosili su ih za ivota i nalagali da ih poloe na nji
hova tela posle smrti. Pravili su ih od mnogobrojnih
, vrsta kamenja, obinog i poludragog, razliitih vrsta
drveta, zlata, bakra, srebra, slonovae, kosti, koljki,
drveta, voska, fajansa itd. Uobiajena re za amajliju u
dinastikom razdoblju je bila mk-t, , " to
znai "zatitnik" ; sinonim koji je esto korien u tek
stovima je uau, l TI' tj. "stvar koja ini bezbed
nim", "pojaava". Verovalo se da mnogi materijali od
kojih su pravljene amajlije imaju uticaje ili svojstva ko
ja su njihovi nosioci mogli upiti. Amajlije po kojima su
bila ispisana imena bogova ili rei moi smatrane su
monijima od onih koje nisu bile ispisane, a one koje je
"blagoslovio" arobnjak i koje su, prema tome,
sadravale deo njegove duhovne moi, bile su najmo-
 140 AMAJLIJE I TALISMANI
nije. Najvei deo poznatih egipatskih amajlija stigao je
do nas iz egipatskih grobnica, i on e su bil e "zatitnici"
koje su no sil i mrtvi; verovatno je da su bil e istovetne
on im a koje su nosili za ivota.
Najstarije egipatske amajlije pripadaju neolit
skom razdoblju. Medu njima su kremene figure kroko
dil a, neke rogate ivotinje (jarca ?), kravlje glave s en
skim licem (boginja HATOR?), nilskog konja, sipe (?) i
predmeti i .f? ; prvi od ovih predmeta bi mogao da
bud e 'Kef-pe, alatka koja se koristila u vezi s obredima
radanja, a drugi je moda pero. Sve one su noene da bi
o
Velika amajlija bogova-Sunca raanja i zalaska u obliju lava sa
svakom kraj u tela.
glavom na
nosiocu donele mukost i plodnost, a dve poslednje su
verovatno mo de li nekog ljudskog organa za raz
mnoavanje. Vrhovi strela od kremena su takode kori
eni kao amajlije. Istom razdoblju pripadaju modeli
kornjaa, ovnova, jelena, medveda, ptica . (slepih mie
va ?), nainjeni od zelenog kriljca, koji su izloeni u
Britanskom muzeju (vidi Vodic! kroz 4, 5. i 6. egipatsku
sobu, str. 2 8 1 ).
Najstariji AMAJLIJSKI ZNAK koji su koristili Egip
ani iz dinastikog razdoblja je sr ,
kome je dodeljena .
141
EGIPATSKE AMAJLIJE
glasovna vrednost anh. Nije poznato ta on predstalja,
ali je to verovatno bio neki deo ljudskog tela za kOJI s
Egipani verovali da je tesno povezan sa radanjem I
odravanjem ivota. Re anh znai "ivot", "iv", za
pravo "veni ivot" i "ivot koji ne umire". Posedovao
ga je svaki bog, boginja i boansko bie, i on im je
odravao ivot. Darivali su ga kraljevima, a takode I du
ama koje su oslobodene u Sudnici, i oni koji su ga do-
bili iveli su a ' odnosno "sto hiljada miliona godi
na". Kad su Egipani primili hrianstvo u I veku, pri
hvatili su znak t'
iako je bio paganskog porekla, i nje
govo znaenje, i on se pojavljuje na nadgrobnim sp
meni cima uporedo sa hrianskim krstom. Amajlija t
je bila nainjena od drveta, voska, metala, raznih rsta
.
kamenja, fajansa itd; ova injenica dokazuje da EgIpa-
ni nisu znali ta je znak T
predstavljao. Glavne pogreb
ne amajlije su bile:
1 . SKARABEJ, scarabaeus sa cer,S, jedna vrsta ba-
legara. Ova buba skupi gomilicu balege, poloi u nju
jedno jaje, onda je mesi i najzad oblikuje u loptu ? k? 5
cm u preniku. Zatim okree glavu od lopte I straznJlm
nogama je valja preko tla do nekog sunanog mesta,
gde se pod uticajem suneve toplote izlee mala b ba,
koja ivi i napreduje hranei se izmetom kOJIm Je Jaje
bilo okrueno. Za prirodnjaki opis ove bube vIdI J. H.
Fabre The Sacred Beetle and others, London, 1 9 1 9 .
Egipni su od najranijih vremena povezivali ovu bubu
s bogom stvaranja, a njenu loptu sa suncem; verovalo
se da bog valja nebom unevu loptu isto kao to buba
valja svoju loptu preko tla. Toplota i ivot su dolazili
od sunca, ba kao to je larva bube, izlegavl se u JaJe-
 142
AMAJLIJE I TALISMANI
u :-lopti i hranei se njenim sadrajem, napredovala iz
Jajeta-lopte. Bog koji je valjao nebom sunevu loptu
zao se Hepera, tj. "Valja" , i u Knjizi Ami Tuat ga vi
dImo kako u zoru gura sunce na nebo. Egipani su za
ivota nosili modele ove bube da bi im dali ivot i sna
gu boga stvaranja. U svoje mumije su ostavljali modele
bube Goliathus Atlas od zelenog kamena ili crnog ba
zaita ili hematita, da bi izdejstvovali VASKRSENJE svojih
mrtvIh roaka. To su dobro poznati "skarabeji srca",
po kojima su ispisani prepisi Poglavlja xxxb Knige
mrtvih.
Divovski modeli skarabeja bili su postavljeni na
postolja u hramovima, na primer onaj koji je pronaao
Legren u hramu Amen-Raa u Karnaku, a koji je nai
njen za vlade Amenhetepa III. Najvei poznati skara
bej iz hrama nalazi se u Britanskom muzeju (Sredinji
salon, No. 965). Na njemu nema nikakvog zapisa, duga
ak Je 1 ,5 m, irok 0,9 m i teak preko dve tone; iz Ca
rigrada ga je doneo lord Elgin. Amenhetep III je dao
da se naine stotine velikih skarabeja, i zabeleio je na
njima dogaaje za vreme svoje vladavine koje je smat
rao vrednim spomena, na primer: l . Svoju enidbu sa
gospodaricom Ti. 2. Lov na divlja u drugoj godini svo
je vladavine. 3. Rodoslovno stablo kraljice Ti. 4. Pokolj
102 lava u lovu u prvih 1 0 godina vladavine. 5. Kopanje
Jezera u zapadnoj Tebi. Njegov sin Amenhetep IV je ta
koe koristio velike skarabeje da bi proslavio uspome
nu na vane dogaaje (vidi B . m., No. 5 1 084). Za tek
stove koji opisuju ove dogaaje i prevode vidi Budge,
The Mummy, 2nd edit., str. 298. Amajlije skarabeja su
bile nainjene od skoro svake vrste materijala i razliite
su duine, od l cm do 5 cm. Nisu ule u optu upotrebu
sve do X I ili XII dinastije, i njihova moda je prola oko
550. god. pre n. e. Pronaene su u Elamu, Persiji, Vavi-
EGIPATSKE AMAJLIJE 143
Ioniji, Siriji, Fenikiji, Palestini i u skoro svim zemljama
oko Sredozemnog mora. U Egiptu su mnoge amajlije
skarabeja takoe koriene kao peati. Oni koji ele da
prouavaju amajliju skarabeja trebalo bi da ispitaju ne
nadmanu zbirku u Britanskom muzeju.
2. TET (ili DED) je bio povezivan sa kimom ili ne
kim od donjih prijenova, kojima je davao vrstou i
stabilnost za ivota, a leima je vraao snagu posle
smrti. Vidi Poglavlje clv Knjige mrtvih.
3. ET, i, koptski TOT ili TOOT. Amajlija koja
je najee pravljena od neke crvene materije, na pri
mer crvenog jaspisa, crvenog stakla, crvenog drveta,
crvenog porfira, crvenog porcelana i kornaiina, ili pes
ka, odnosno crvenkastog ahata; poznati su i primerci
od istog zlata, kao i od pozlaenog kamena. et je uo
biajeni oblik polnih organa boginje Izide (vidi Budge,
Osiris, vol. i, str. 276; vol. ii, str. 280) i smatralo se da
nosiocu, ivom ili mrtvom, donosi mo Izidine krvi.'
Cesto vidimo da su on i Tet u rukama kipova i na kov
ezima, i naoruan ovim svemoguim boanskim amaj
lijama pokojnik je bio spreman da ue u Ozirisovu
Sudnicu. Tekst Poglavlja clvi Knjige mrtvih esto nala
zimo urezan u et.
4. URS, oslonac za glavu ili jastuk, kao amajlija je
obino pravljen od hematita, i retko je neto po njemu
bilo ispisivano; kad mu je namena bila da slui kao deo
pogrebnog nametaja, bio je nainjen od drveta, slono
vae i kamena razliitih vrsta, a drveni i primerci od
Koptski razjanjava da je ova amajlija bila namenjena da
predstavlja Izidinu vuJvu ili matericu. Oblici OOT, ot i TOTek
vivalentni su hijeroglifsk.im o @ 'o \l o ati-t.
144 EGIPATSKE AMAJLIJE 145

slonovae su obino bili ispisani Poglavljem clxvi Knji me Hnemu koji mi udove uvruje. Izai na mesto
ge mrtvih. Veliki jastuci su bili postavljeni ispod vrato sre e (ili blaenstva) kuda emo otii. Ne daj da mi ime
,
va mumija da "podiu glave" preminulim osobama na zasmrdi kod procenitelja, to ljude stvaraju, za vreme
onom svetu i da spree "odrubljivanje njihovih glava". postojanja moga. Daj da dobro ? obrim ro?i, s radou
,
"Neprijatelji njihovi nee imati mo da odseku glave srca na merenju rei i dela. Ne Izgovon mkakve laI u
pokojnicima, ali e pokojnici odsei glave svojim nepri vezi sa mnom u prisustvu Velikog Boga. Zasigurno e te
jateljima", kae tekst. opaziti kako se uzdie kao govornik istine."
5. AB ili amajlija SRCA je bila pravljena od mno
gih vrsta crvenog kamena, crvenog jaspisa, crvenog
stakla, crvenog porcelana, crvene paste i crvenog voska,
i bila je uneta u grudi mumije na mesto srca koje je od
vojeno balsamovano. Njen gornji deo je ponekad bio
nainjen u obliku ljudske glave. Za Egipane je srce bi
lo izvor celokupnog ivota i miljenja i verovalo se da u
njemu boravi BA, ili ono to se moe nazvati "duom
srca", tj. duom fizikog tela. Bilo je povezano na neki
nain, koji sada vie nije jasan, sa KA-om, ili "dvojni
kom", koji je moda bio podsvesna ivotna mo. Tek-.
stovi pokazuju da se smatralo da srce sadri duu Hepe
re, samostvorenog i samopostojeeg boga, i da je prema
tome besmrtno. Knjiga mrtvih sadri nekoliko bajalica i
molitvi za ouvanje srca, odnosno Poglavlja xxvi, xxvii,
xxviii, xxix (3 verzije) i xxx (2 verzije). Na modelima
Molitva-bajalica ispisana na skarabeju-Srcu. U Egiptu je bila. u upotrebi vie
srca se najee nalazi tekst Poglavlja xxxb, koji je, pre od tri hiljade godina, i verovatno je najstarija potpuna molitva na svetu .
ma jednom obrednom uputstvu, star koliko i MEN
-KAu-RA (MIKERIN), kralj IV dinastije, a prema dru 6, LEiNAR, NER-T, nainjen od zlata i ispisan po
gom, star je kao i SEMTI, kralj I I dinastije. Druge bajali glavljem clvii Knjige mrtvih, kad je rivezan oko va! a
ce su pokojniku davale moi na onom svetu, ali je PO mumije, davao je pokojniku snagu I ustrost boginje
glavlje xxx b omoguavalo oveku da u Ozirisovoj Sud IZIDE, kad je u obliju leinara lutala papirusni ba
nici dobije presudu "Istinu-govoreeg". Ono se moe rutinama u Delti. Ova amajlija se nije upotrebljavala
ovako prevesti: "Srce majke moje l Srce majke moje l pre XXVI dinastije, znai 650. pre n, e.
Srce bia mogal Ne suprotstavi mi se u mom iskazu (ili .
7. OGRLICA ili GRUDNA amajlija, USEH-T, naI
svedoenju). Ne odbacuj me pred Sudijama. Ne izneve ,

njena od zlata i ispisana Poglavljem clviii Knjige

ri me pred Cuvarom Terazija. Ti si moj KA u telu mo- mrtvih, kada je privezana oko vrata mumije, oslobaala

10 AmaJUJa I talismani
 147
146 AMAJLIJE I TALISMANI EGIPATSKE AMAJLIJE

nje prisililo TOTA da pokojniku donese Udat za vreme

je pokojnika od svih moguih okova oko vrata. Ova
njegovog puta do Ozirisovog carstva. Uputstvo uz Po
amajlija se nije upotrebljavala pre XXVI dinastije.
glavlje cxl kae da to poglavlje (koje je trbalo izgovon:
8. PAPIRUSNO EZLO, UAD, bilo je nainjeno od
ti za vreme najdueg dana egipatske godme) treba reI
smaragda i ispisano Poglavljem clix Knjige mrtvi h ; ka
iznad dva Udata - jednog nainjenog od lapis-Iazulija
da je bilo poloeno na vrat ili grudi mumije, obnavljalo
ili kamena mag obloenog zlatom ili stavljenog u zlatan
je pokojniku mladost i mukost, i davalo mu sve odlike
okvir, i drugog od ametista ili kornalina. Drugi Udat,

razvijene biljke papirusa. Noeno je kao privezak .

ako je stavljen na mumiju mukarca, obezbedlvao mu Je
Obino je ova amajlija imala oblik napupelog papiruso
. mesto u Raovoj barci, i uinio bi da on postane bog.
vog izdanka, ali je takode nalazimo isklesanu na maloj
pravouganoj ploi nainjenoj od kamena nemet. U
. Nebsenijevom papirusu (rana XVIII dinastija), na vi
njeti uz Poglavlje clx Knjige mrtvih, vidimo boga To
TA , sa glavom ibisa, zvanog "Veliki Bog", kako Nebse
. .. ., "
.

'.

niju predaje plou u kojoj je uklesan izdanak papirusa.

Tekst koji je trebalo da po njoj bude urezan donosio je
pokojniku zatitu "Totovih rei".
9. U DAT re koja doslovno znai "Oko", bila je
amajlija nainjena u obliku ; bila je simbol dobrog
,

zdravlja, jedrine, sigurne zatite, fizike udobnosti i bla

gostanja uopte. Dvostruki Udati 3r predstavlja
ju sunevo Oko i meseevo Oko, tj. dva Oka vrlo starog
boga-Neba, HERA; nalazimo ih naslikane na kovezi
ma ve iz VI dinastije, a slikani su i na komadima po
grebnog nametaja kroz celo dinastiko razdoblje. Pre
ma jednoj drevnoj legendi, snage zla su uspele da osle
pe Oko boga-Sunca Raa za vreme pomraenja ili pro
duene oluje, ali je TOT doao do boga, iscelio mu Oko
i vratio mu ga na lice. Druga legenda kae da je SET,
avo, kad je jedne veeri tumarao nebom, ugledao
mlad s c i progutao ga, ali je jedan od bogova, po
.
svoJ pnhcl TOT, brzo doao do njega, probo ga kopljem
i prisili ga a iz svog tela povrati mlad mesec. Poglav
.
lJe clXVII Knjige mrtvih sadri bajalicu ije bi izgovara-
Babun, Totov pratilac, vraa Aahu, bogu-Mesecll, Udat ili ko. to ga je progu
tao Sct, koji je bio prisiljen da ga povrati.
Amajlija Udat je bila pravljena od zlata, srebra, bakra,
mnogih vrsta poludragog kamenja, drveta, voska i fa:
jansa, sa glazurom u razliitim bojama. Ogroan brJ
Udata koji je pronaen u grobnicama dokazuje da J
ova amajlija posedovala neobinu vanost u svesti
Egipana i da je vrila sasvim posebnu slubu. Ja veru
jem da su Egipani, kao i Kinezi, bili uasuti s.tahom
od urokljivih oiju, i da je Uat noen u SVim pnhkama
kao zatita od njih.

10'
I
148 AMAJLIJE I TALISMANI
l O. Amajlija KRAVE, AHAT, bila je figura krave
koja je izmeu rogova nosila sunev disk i pera. Nai
njena je od zlata i vezivala se mumiji oko vrata. Kori
ena je u vezi sa HIPOCEFALUSOM, koji je bio postavljen
ispod temena mumije, a sastojao se od veeg broja slo
jeva okruglog platna slepljenih meu sobom i pokrive
nih tankim slojem belog gipsa. Ova amajlija je trebalo
da predstavlja zenicu Raovog Oka, i po njoj su bile is
crtane, u kratkim potezima, figure solarnih bogova, tj.
Hor-Septa, Hepere, Horovih sinova itd. Oko ovih figu
ra tekao je tekst Poglavlja clxii Knjige mrtvih. Egipani
su verovali da e ova amajlija, ako se stavi pod glavu
mumije, odavati toplotu i odravati temperaturu u po
kojnikovom telu dok on ne stigne u Ozirisovo carstvo.
Glavni bog je bio PAR, i da bi se obezbedila njegova po
mo, bilo je neophodno obratiti mu se njegovim tajnim
maginim imenima koje je tekst donosio, tj. Haka-ha
ka-herher, Aulauaakersaanklebati, Halseran i Halsata.
Kad se Ra, kae drevna legenda, spremao da prvi put
zae, boginja-Krava ga je, plaei se da e on preko no
i izgubiti svu svoju toplotu, okruila vatrenim biima,
koja su mu uvala toplotu dok se nije ponovo uzdigao
na nebo. Amajlija AHAT je trebalo da za pokojnika ui
ni ono to je boginja-Krava uinila za Raa.
l l . Amajlija ABE je obino pravljena od zlata,
tvrdog kamena, steatita i gleosanog fajansa, ali su pri
merci od zlata retki. Donosila je pomo i zatitu HEKIT,
boginje koja je upravljala zaeem i raanjem, a koja se
moe opisati kao "boginja babica". Smatralo se da je
ona prisustvovala roenju svakog egipatskog kralja, a
pomagala je IZIDI u vaskrsavanju OZIRISA i uinila je
uspenim njeno sjedinjenje s njim. Opta ideja poveza
na s amajlijom abe je bila plodnost i rodnost, i u mno
gim plemenima srednje Afrike ene jedu i abe i bube
EGIPATSKE AMAJLIJE 149
da bi imale velike porodice. Mala zelena aba gatalica
se pojavljuje u velikom broju dan-dva pre porasta Nila,
i domoroci je smatraju simbolom novog ivota i obil
nog raanj a. Kopti su je, verovatno imajui u vidu faze
fizikog razvoja abe, prihvatili kao simbol Vaskrsenja,
i esto je vidimo isklesanu na aleksandrijskim spomeni
cima, rame uz rame s koptski m krstom. N a bronzanom
predmetu u Britanskom muzeju aba se pojavljuje na
kraju falusa.
J
1 2 . Amajlija NEFER je esto pravljena od koma-
lina, peska ili nekog poludragog crvenog amena, ali je
vrlo veliki broj nainjen od gleosanog fajansa I probu
en na jednom kraju da bi se mogao nanizati s dragulji
ma na ogrlice i grudne ukrase. Predmet koji je ova
amajlija predstavljala je, verovatno, u kasnijem razdob
lju bila lauta ili neki drugi iani muziki instrument;
ali prvobitno je izgleda to bilo srce sa dunikom (?). Ma
ta da je, iz tekstova je sasvim jasno da se smatralo da
amajlija daje nosiocu mladost, radost, nagu I sreu.
Re NEFER znai dobar, biti dobro, lep, ljubak, pnJatan
i slino.
13. Amajlija BA je bila u obliju sokola sa
glavom bradatog mukarca. Smatralo se da predstavlja
duu-srce, ali izgleda verovatnije da je bila simbol o
vekove ivotne snage, i njen deo-soko nagovetava nje :
nu vezu sa Horom. U svim sluajevima koren ba znai
"snaga", biti moan. Verovalo se da posle smrti BA po
seuje telo kad doe u grobnicu, i u grobovima su os
tavljani uski prolazi u jamama tako da je du mogla d
nae put. U Meroevim piramidama su ostaIJenl otvon
u kamenom pokrivau blizu vrha tako da Je BA mogla
da ue u njih, a ispod svakog otvora je bio postavljen
obod da bi ona mogla da stane. Na vinjeti Poglavlja
150 AMAJLIJE I TALISMANI
lxxxix Knige mrtvih vidimo kako BA poseuje telo, ko
.
me pn nOSI en ::2 , simbol venog ivota. Verovalo se da
e se konano sjedinjenje svih dua sa njihovim telima
odigrti u nebeskom ANU HELIOPOUU. Male BA figure
nalflJen od zlata u kOJe je umetnuto poludrago kame
nJe, kao I njene velike figure, sa rairenim krilima, bile
su poloene na grudi mumije, verovatno sa ciljem da
Mat!!ka (Ra) ubija Zmij Mraka (Apep), simbolino predstavljajui pobedu Za.
kona, Reda l Dobrote nad Haosom, Nepravdom i Zlom.
sauvaju telo od raspadanja. N eki misle da su te figure
pod uticajem bajalica iz pomenutog poglavlja, letele d
mest n kome se skupljaju bogovi i predstavljale oso
bu IJe J e telo lealo u grobnici. Drugi smatraju da se
dua, kad je dola u grob, nastanila u figuri BA. Vrlo le
pa ka ena BA iz Nubije, sa oputenim grudima, uva
se u Bntanskom muzeju (No. 53965). Kopti su prihvati-
AMAJLIJE I TALISMANI
152
,
19. Amajlija ZMIJSKE glave, koja je bila pravljena
od crvenog kamena, crvenog stakla ili crvenog fajansa,
smatrana je zatitom od ujeda kobre i drugih otrovnica.
Nosili su je i ivi j. mrtvi, i tekstovi iz xxxiv i xxxv po
glavlja Knjige mrtvih, koji su ispisani po amajliji, poka
zuju da je ona bila namenjena da zatiti mumiju da je
ne proderu zmije i crvi Tuata.
20. Amajlija MENAT = " tl1 se sastoj ala od
ogrlice ili okovratnika za koji je bio vezan udno obli
kovan privezak prikazan u determinativu gore navede
ne rei. Ovu amajliju su nosili bogovi i boginje, na pri
mer Hator, Izida, Ptah i Oziris, koji su u svesti Egipa
na bili povezani sa muevnou i plodnou, raanjem i
novim ivotom, a takoe i vaskrsenjem. Sahranjivana je
sa mrtvima sa ciljem da u njima sauva seksualne elje
koje su imali za ivota i da ih snabde sredstvima za nji
hovo ostvarenje. Kao amajlija za ive i mrtve pravijena
je od lapis-Iazulija, a kada je trebalo da se privrsti na
kipove, od bronze ili bakra. Bila je obeena za potiljak,
kroz koji je vrila uticaj na kimeni stub.
2 1 . Amajlija LESTVICA, mak-t 3 ' omogu
avala je pokojniku da se sa zemlje popne na nebo.
Drevna legenda kae da je OZIRIS eleo da se uspne na
nebo, ali da nije imao za to dovoljno snage. Videvi da
je u nevolji, RA mu je pribavio lestvice, i on i HOR su,
stojei sa strane, pomogli OZIRISU da se popne. Vari
janta istog teksta kae da su OZIRISU u penjanju poma
gali HOR i SUTI, ili SET. Modeli ovih lestvica od kame
na i drveta pronaeni su u grobnicama, a slika Lestvica
data je kao vinjeta u Anijevom papirusu (tabla xxii).
Legenda se pominje u tekstu u piramidi Pepija I, redovi
192, 472 i 473, i u njemu se kae da su "dva prsta Gos-
154 AMAJLIJE I TALISMANI
je podupira na kome je stajao u kada je odvajao zem
lju od neba, a takoe i dvostruke stepenice, koje po ob
liku podseaju na Stepenastu piramidu u Sakari, na ko
jima je stajao bog HNEMU, kad je delao kao bog stvara-
njao
-
Meu drugim, manje poznatim amajlijama, mogu
se pomenuti APER, koji oznaava "izobilje", "napre
dak" ; TKACKI CUNAK, NERT (NET), simbol boginje Ne
it; SUNCEV DISK na obzorju, ZIDARSKI METAR, TESAR
SKI UGLOM ER, BELA KRUNA, CRVENA KRUNA, LEM,
I LEINAR i UREUS (NEBTI), CVOR, AKA, stisnuta i otvo
rena; PLOCA ZA DAROVE, KA, PUN MESEC izmeu rogo
va.
Boginja Leinar Mul dri II kandama ambleme venosti i pera Gornjeg i Do
njeg Egipta.
Za crtee oko pedeset najeih egipatskih amajli
ja vidi str.! 74-178.
GRUDNA PLOCA je kao amajlija bila u obliku stra
nice. pbgrebnog kovega i njen venac je bio ukraen
crteima i perima. Glavne scene naene na stranicama
su sledee : l . Heperinu Bubu u barci oboavaju !zida i
Neftida. 2. ANUBIS na postolju, sa pokojnikom koji se
moli ili mu prinosi darove. 3. Buba izmeu
OZIRIS sede okrenuti jedan prema drugom. 5 . Pokojnik
oboava HATORINU KRAVU, ili OZIRISA.
PLOCA ZA DAROVE, ili rtveni sto, kao amajlija je
bila u obliku tanke pravougaone ploe od kamena ili
fajansa, sa ispustom sa strane koji predstavlja odvod ili
156 AMAJLIJE I TALISMANI
Lasta, Guska, Ibis. Najee amajlije u obliju GMIZA
VACA i INSEKATA su: Kornjaa, Kobra, arka, korpija,
velika Zmija, Apait (vrsta insekta), Abit (Bogomolj
ka 1), Skakavac, aba (vidi str. 1 48 ) i razliite podvrste
Buba koje se hrane izmetom. Amajlije u obliju RIBA ni
su tako este. Neke od njih verovatno predstavljaju ribu
ARTU i ribu ANT, koje se pominju u Knjizi mrtvih. Pret
postavljalo se da one plivaju sa svake strane Raove bar
ke, i da teraj u svako zlo stvorenje koje doe da napad
ne boga. Poznato je nekoliko amajlija u obliju ribe sa
irokim, velikim ustima koja se vide na glavama figura
boginje Hamehit, ali koju od riba koje pominje Strabo
(xvii 2, 4) ona predstavlja, mislim da jo nije reeno. Vi
soko su potovane AR ili riba " Borac" i riba Oxyrhyn
cnus, za koju se mislilo da je progutala Ozirisov falus
kad mu je Set raskornadao telo. Male drvene figure u
obliju crva, koje se pronalaze s vremena na vreme, mo
gu da predstavljaju ribu Phagrus, ili Jegulju.
Jednu od najveih klasa egipatskih amajlija sai
njavaju figure bogova, boginja i niih boanstava. Neke
od njih su bile profilaktikog karaktera i pripadaju istoj
klasi kao i figure koje su Sumeri zakopavali ispod pod
ova svojih kua i podova odaja u kojima su leali boles
nici, da bi zatitili sebe i svoje vlasnitvo od napada a
vola svake vrste. Neke se mogu uporediti sa Lavanovim
Terafimom koji je Rahela ukrala i odnela u kamiljem
sedlu, kao i sa rimskim penatima. Ovoj klasi takoe pri
pada dugi niz drvenih figura, obojenih crno, koje sam
video u velikoj dvorani grobnice Totmesa III u Dolini
kraljevskih grobnica u zapadnoj Tebi. U Egiptu je grob
nica morala biti zatiena od zlih duhova i avola isto
kao i kua, i ovo se postizalo ostavljanjem figura bogo
va u odaji za mumije u grobnici i zakopavanjem amaj
lija u sva etiri zida. Tako je za vreme XVIII dinastije,
EGIPATSKE AMAJLIJE 151
li BA i nalazimo je isklesanu na njihovim nadgrobnim
spomenicima (8. m., No. 1 65 1 ).
14. Amajlija SMA 1 je bila sahranjivana u nabo
rima platnenih zavoja mumije, ili u pokojnikovom telu,
da bi mu dala mo disanja; obino je pravljena od tam
nog bazalta ili nekog kamena smee cm e boje.
1 5. Amajlija AAHU C9:J je predstavljala sunev
disk koji se uzdie na istonom obzorju, a noena je da
b.i oveku mogla da da snagu i mo HORA i RAA; bila je
simbol ivota obnovljenog posle smrti i vaskrsenja. Ova
amajlija je bila nainjena od crvenog kamena ili paste.
16. Amajlija SUTI p je predstavljala dva pe
ra, simbole svetla i vazduha, koje vidimo na glavama
RAA, OZIRISA i AMEN-RAA. Pera ATEF 1&-, koja su
posebna odlika OZIRJSA i PTAH-SEKER-AsARA, izgleda
da su povezana s vaskrsenjem. Ova amajlija je pravlje
na od zlata i poludragog kamenja razliitih boja.
17. Amajlija SEN Q je izgleda bila simbol venos
ti, ili moda vrlo velikog, ali neodreenog broja godina,
i prostora koji je okruivala sveobuhvatna mo boga
-Sunca. Misli se da hijeroglif predstavlja kraj valjkas
tog cilindar-peata, koji ili lei na komadu gline ili se
valja po njemu da bi nainio otisak. S druge strane, to
bi takoe mogla biti skica prstena sa dugim \e"'item za
kamen.
1 8 . REN ili amajlija-ime. N a nekim natpisima kra
ljevo ime je okrueno neim to izgleda kao deo konop
ca vezanog nekom vrstom dvostrukog vora na kraju
imena. Kao to je drugde reeno, ime boga, ili oveka,
smatrano je njegovom duom, i ue s vorom je trebalo
da ga sauva od loih magijskih uticaja i da mu odrava
i produi ivot. Uobiajeni oblik RENA je ( " i obino
se zove "kartu".
oo
\GIPATSKE AMAJLIJE
o o
153
!podara Lestvica" pomogla OZIRISU da se uspne na ne
bo. Egipani su pretpostavljali da pokojnik nee moi
da pribavi pomo "dva prsta", i nainili su amajliju opi
sanu u sledeem pasusu da ih zameni. Hebreji su tako
,
e mislili da lestvice sa zemlje dotiu nebo. Vidi Post.
1 28, 1 2 .
22. Amajlija DVA PRSTA,"-,.I j ))
n I I ebaui, od-
nosno kaiprsta i srednjeg prsta, pravljena je od zele
nog kamena, crnog bazalta ili opsidijana, i ponekad J.e
ostavljana nehajno u kovegu, a ponekad me u zavoJI
ma mumije. Bila je predviena kao zamena za dva prsta
boga koji je pomogao OZIRISU da se popne RaovIm
Lestvicama.
23. Meu primitivnim iteljima doline Nila, ene
koje su elele da postanu majke velikih porodica nosile
su modele HATORINE GLAVE kao amajlije. Ova amajlija
je imala dva oblika, tj. glavu krave i glavu ene ije su
ui bile velike i ravne kao kravlJ e ; oba obhka su bila
urezivana na ploama i skarabejima koji su noeni kao
privesci ili ogrlice. Kult krave je verovatno poreklom iz
Sudana, iz oblasti koju u dananje vreme nastanjuje na
rod Bakara ili "Stoari".
24. Amajlija KEF-PESE T je bila koriena u ob-
redima povezanim sa liturgijom "Otvaranja usta", i
smatralo se da vilicama vraa mo kretanja koja je pre
stala balsamovanjem. U vezi sa KEF-PESEOM je kori
en par amajlija, ije tano znaenje nije poznato. Sva
l
ka ima dva oblika, odnosno i CU , i nainjena je od
razliitih vrsta gvozdene rude. Bile su ubaene meu
platnene zavoje mumije i donosile su joj zatitu HORA,
boga Juga, i SETA, boga Severa.
25. Amajlija STEPENICA Ll Het, pravijena je
:
od fajansa, zelenkasto-plavog ili belog, i predstavljala
EGIPATSKE AMAJLIJE 155
kanal stola u punoj veliini koji je bio postavljen u oda
ji za rtve grobnice.
Kao i Sumeri i Vavilonci, i Egipani su mnoge
svoje amajlije pravili u oblijima IVOTINJA. Meu tak
ve spadaju Bik (Apis, Mnevis, Bahis i Crni bik), ? va ,
Krokodil, Nilski konj, Lav, Ris, Maka, Psoglavl maJ
mun i manji majmuni, akal, ivotinja ija se glava po
javljuje na figurama boga Seta, Svinja, Rovica, Je,
Boanska Guska, ili "Velika Gakua", koja je izlegla Kosmiko jaje. Njeni sle
benici ive II Gizi i dan danas.
Mungos, Zec itd. Vrlo malo amajlija ivotinja je prona
n i i. RA i eno u grobnicama Starog Carstva. U Novom Carstvu
je upotreba takvih amajlija postala rairenija, i iz njego
vih grobnica i graevina su prikupljene opsene zbirke
amajlija koje su izloene u velikim nacionalnim muzeji-
ma.
Amajlije u oblij u PTICA su relativno ree. Najuo
biajenije su: Benu (Feniks?), Leinar, Soko, Capija,
EGIPATSKE AMAJLIJE 157
n
nepeena cigla, na koju je bio postavljen okrenut pre
ma zapadu, bila umetnuta u zapadni zid; nepeena cig
la, na koju je bila postavljena figura Anubisa koja je
stajala na ploi tamjana, bila je umetnuta u istoni zid;
nepeena cigla, na koju je bila postavljena trska umoe
na u bitumen, bila je umetnuta u juni zid; i nepeena
cigla, na kojoj je stajala figura nalik abti, visoka sedam
prstiju, bila je umetnuta u severni zid. N a ovoj figuri je
trebalo vriti obred "Otvaranja usta". Cak i kada je sve
to uraeno, da bi se grobnica potpuno zatitila biro je
neophodno da ovek koji je bio obredno ist izvri ma
gijski obred "etiri plamtee baklje". Baklje su bile na
injene od tkanine atma premazane svetim mirom; sva
ka baklja je trebalo da bude u rukama oveka koji je
personifikovao jednog od etiri Horova sina. Kad (ili
pre nego to 1) su izgovoreni tekstovi, svaki Horov sin je
trebalo da ugasi svoju baklju u glinenom koritu posu
tom tamjanom, koje je bilo ispunjeno mlekom bele kra
ve. Predanje tvrdi da je ovaj obred vrio Hertataf, sin
kralja Hufua (Keops). Vidi obredna uputstva uz Po
glavlje cxxxviia Knjige mrtvih. Komplet etiri nepeene
cigle, na koje su postavljene amajlije, moe se videti u
Britanskom muzeju (No. 4 1 534-41 537). Cigle su ispisa
ne tekstovima koji ine obredna uputstva ovog poglav
lja, i napravljene su za Amen-Raovu svetenicu.iz Te
be, koja je bila na vrhuncu slave oko 1 040. n. e. Vero
vatno je da je ovaj komplet cigli jedinstven.
Od profilaktikih figura koje su ostavljane u grob
nicama poznate su dve varijacije, tj . FIGURE OZIRISA i
FIGURE PTAH-SEKER-AsARA (Oziris), i obino su prav
ljene od drveta. Oziris se pojavljuje u svom uobiaje
nom balsamovanom obliju i nosi krunu Juga, a njego
va figura stoji na dugom, ravnom drvenom postolju . Na
figuri i njenom postolju je obino hijeroglifima ispisana
158 AMAJLIJE I TALISMANI
molitva bogu u kojoj se on preklinje da obezbedi po
grebne darove za pokojnika ije se ime pojavljuje na fi
guri ili postolju. Mnoge Ozirisove figure su uplje i pa
pirusni svici, ispisani molitvama i sl. iz Knjige mrtvih,
bili su ostavljani u njima. Huneferov i Anhain papirus
iz Britanskog muzeja pronaeni su u Ozirisovim figura-
ma.
?rAH-SEKER-ASAR je predstavljala preinaenje
ili razvoj Ozirisove figure. Postoji oslikana i ispisana
drvena figura privrena za drveno postolje, takoe os
likano i ispisano, ali figura ima na glavi par rogova na
koje se oslanja disk, a nad njima se diu dva pera. Figu
ra predstavlja Ptah-Seker-Ozirisa, trojnog egipatskog
boga. Neke figure imaju upljinu u postolju, u koju je
ostavljan neki balsamovani deo pokojnikovog tela i ma
li svitak ispisanog papirusa. Kod drugih, oslikani drve
ni model sarkofaga zamenjuje upljinu, ali kod lepih,
velikih primeraka, upljina je pokrivena modelom sar
kofaga. Ideja koja lei u osnovu upotrebe ovakvih figu
ra je da je pokojnikovo telo pod zatitom Ptaha, jednog
od bogova Stvaranja, Sekera, boga grobnice, i Ozirisa,
bogooveka, koji je ustao iz mrtvih, i koji e uiniti da
preminuli vaskrsne i dati mu beskrajni ivot.
Svaka opsena zbirka egipatskih starina sadri ve
liki broj figurica glavnih bogova i boginja nainjenih od
kamena, fajansa, drveta itd. One su obino probuene,
odnosno imaju okca kroz koja se mogu nanizati na ko
nac i tako obrazovati ogrlice. Na istom erdanu sa figu
rama bogova esto nalazimo amajlije ivotinja i ptica i
uobiajene amajlije kao to su Anh, Nefer, Tet itd. OG
RLICA je, isto kao i GRUDNA PLOCA, bila amajlija, ak i
ako se sastujala samo od zrnaca, a ona su, nainjena od
granata, peska, kornalina, kristala, smaragda i hemati
ta, smatrana izuzetnim zatitnim sredstvom. Za detaljan
,
EGIPATSKE AMAJLIJE 159
opis svih figura bogova i boginja koje su kao amajlije
nosili ivi i koje su sahranjivane u mumijama umrlih
bio bi potreban vei prostor od ovog koji nam stoji na
raspolaganju. (: italac e, meutim, stei dobru predsta
vu o oblicima u kojima su nam poznate, bilo kao stvar
ne figure bilo po njihovim crteima, i o njihovim karak
teristinim glavama i ukrasima za glavu, iz niza koji
sledi na stranama 160-162. Ovaj popis sam pripremio
za svoj Vodi kroz Egipat i Sudan (Guide to Egypt and
the Suddan), koji su objavili Tomas Kuk i sin, i on je
ponovo prikazan uz neznatne izmene u mom Vodiu
kroz egipatske zbirke Britanskog muzeja (Guide to the
Egyptian Collections in the British Museum), London,
1909, str. 1 23. i dalje.
U ranodinastikom razdoblju Egipani su u sva
koj grobnici sa mumijom ostavljali figuru mukarca ili
ene, koja je u kasnijem razdoblju nazvana SAVABTI, ili
S ABTI odnosno UABTI. Obino je imala oblik mumije
,
i po njoj je bilo ispisano ime pokojnika sa kojim je bila
sahranjena. Izgleda da ovo navodi na pomisao da je
Sabti prvobitno bila namenjena da 'p redstavlja pokojni
ka. Neizvesno je da li je upotreba S abti bila pozajmlje
na od predinastikih Egipana iz Sudana, ili su je izmis
lili egipatski svetenici. Strunjaci se razilaze u tumae
nju znaenja ovog imena, ali je jasno' da je Sabti bila
namenjena da pokojniku donese korist na neki nain, i
mora se smatrati maginom figurom. Neki su miljenja
da je ona prvobitno predstavljala pokojnikov KA ili nje
govog roba.
Uabtiu su bile nainjene od mnogih vrsta tvrdog
kamena, peanika, krenjaka, fajansa, drveta itd., i
pronaene su u grobnicama svih razdoblia izmeu VI
dinastije i rimskog doba. Najraniji oblik S abti je oblik
mumije, sa rukama prekrtenim preko grudi, a natpis
 160 AMAJLIJE I TALISMANI 161

i . Bog Gcb Boginja KCld

Amen-Ra, kralj Bog Amsu. Amset, ili Mesla, ili Boginja Anil Hp\or Halor
8ogovI ili Menu Gesta (Horov sin)

Bo, Bo, Boginja

Bog Anp\/. Boginja Ankel ... ...." Hcpera Hnemu Hensu Maat Mcnhet
Boginja Alltal
(AnubiJ) (Oziril)

Bog Asar
Boginja Nebthct Boginja Neblhet
,
Bo,
(Oziris) Dula OzirisoYl) (Nellis) (Neflis)
Mentu-RB Poplave

Hpi. 80,
(Hor) (Harpokrat) Boginja Boginja
Nehebet No'
Net (Neil)

Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja

Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja

11 AmajUja I talismani
162 AMAJLIJE I TALISMANI EGIPATSKE AMAJLIJE 163

ne sadri nita osim titula i imena pokojnika i njegovog

oca i majke. Za vreme Srednjeg Carstva, ponekad nala
zimo molitvu za pogrebne darove ispisanu na leima fi
gure. Za vreme Novog Carstva, uz pokojnikovo ime i ti
tule, ona nosi tekst koji je istovetan Poglavlju vi teban
ske recenzije Knjige mrtvih. abti tada predstavlja fala
80g
ha, seljakog slugu ili poljskog radnika, i u svakoj ruci
Bog Kebhsenuf
Ptah-Seker (Horov sin) Harmllchis Rentnel Rc!pu dri alatku za kopanje i nosi korpu od retkog tkanja
prebaenu preko lea u kojoj je prenoen pesak ili zem
lja. Ime pokojnika za koga je abti bila nainjena bilo

Bo, Bog Scbclt Sefch-Abiu Bog Sekcr

Bog Rdpu
Satet iti Sekta

Bolinj' Bog Set TCI, oblije

Sertet Ozirin
je u nju urezano (ili ispisano bojom), a takoe i bajalica
koja opisuje upotrebu i namenu figure za vreme XVIII
dinastije i kasnije. Bajalicu je trebalo da izgovori sam
pokojnik, i ona glasi : "U sluaju da budem osuen da
rasturam prah (tj . ubrivo) na poljima Tuata (tj. pod
zemnog sveta), ili da kanale ispunjavam vodom (da isti
kanale i jarkove, radi na spravi za dizanje vode do po
Bo, Tuamutcr 8olinj. lja, ili da radi kao etelac za vreme etve), takav posao
(TOl) (Horov sin) U.tit e za mene one obaviti i nikakva prepreka u tom radu
vam se nee nai na putu." Ispod ove bajalice je bio na-
Amajlijske figure egipatskih bogova i boginja

ll'

,
164 AMAJLIJE I TALISMANI
pisan odgovor kojim je Sabti navodno uzvraala, nai
me : "Gde god da me pozove, zaista u tamo biti." Ide
ja je bila da e, kad se bajalica izgovori, figura oiveti i
uraditi sve to J.e potrebno.
Kraljeva S abti je imala isti oblik kao i Sabti selja
ka, i kralj je bio voljan da obavi posao Sabtija u Oziri
sovom carstvu. Sa kraljevima, plemstvom i sveten
stvom je esto sahranjivan veliki broj Uabtin. Belzoni
je pronaao preko sedam stotina u grobnici Setija I, i
verovatno je da je pun broj onih koje su sahranjene sa
kraljem bio sedamsto trideset, odnosno po dve figure za
svaki dan u godini. Oekivalo se da jedna njihova polo
vina radi danju, a druga nou. Poznato je nekoliko pri
meraka Sabtija (vidi Britanski muzej, Vodit kroz IV, V i
VI egipatsku sobu, str. 6), na kojima je bajalica napisa
na na figuri zapravo molitva za pogrebne darove, a PO
glavlje xxxb Knjige mrtvih umesto Poglavlja vi. Redak
primerak (B. m., No. 29403) dri n, simbol Ozirisa, u
i , simbol Izide, u drugoj, dok se pokoj
jednoj ruci, a
nikova dua vidi kako svija gnezdo na njegovim
grudima.
Meu amajlijama koje su smatrane posebno
vanim za Egipane bile su vinjete koje nalazimo u .
Knjizi mrtvih. Mogue je da su one bile dodate samo
kao ilustracije razliitih tekstova u tom delu, ali ja veru
jem da su one, kao i crtei Bumana koji su pronaeni
u peinama june Afrike, bile iscrtane i naslikane sa ci
ljem koji nije ni u kakvoj vezi sa umetnikim idejama ili
razvojem. Taj cilj je bio da se pomogne pokojniku ma
gijskim sredstvima. Kad je svetenik naredio pisarima
hrama da nacrtaju ili naslikaju vinjete na kojima je po
kojnik predstavljen kako se oslobaa optubi koje su
protiv njega iznete na suenju umrlima, i kako se pro-
EGIPATSKE AMAJLIJE 165
glaava "govornikom istine", i kako ga prima Oziris, i
kako jede nebesku hranu, i kako pije nebesku vodu, i
kako se drui sa pravednima, i kako ga prihvataju bo
govi, nesumnjivo je verovao da e ove vinjete delovati
tako da pokojnik dosegne slobodu boanstveni h dua i
beskrajni ivot vene radosti i sree u drutvu Ozirisa.
Isto je bilo i sa vinjetama koje su predstavljale pokojni
ka kako sedi u " Barci miliona godina" boga-Sunca,
hranei se svetlou boga i njome se odevajui.
Od svih ispisanih egipatskih amajlija koje su nam
poznate, najvea je opsena zbirka pogrebnih tekstova,
opte poznata kao "Knjiga mrtvih". Za vreme Starog
Carstva recenzija ovih tekstova je bila urezana hijerog
lifima u zidove hodnika i dvorana piramida Unasa, Te
te i drugih kraljeva. Pogrebni obredi povezani s "Otva
ranjem usta" i prinoenje kanonskih darova kojima su
se, kako se verovalo, hranili KAu preminulih kraljeva,
bili su, ak i u treem milenijumu, vrlo stari. Glavni bog
u ranijim prepisima ove recenzije bio je heliopoljski
bog Ra, ali ga je u kasnijim prepisima istisnuo autohto
ni bog Oziris iz Tetua. Za vreme XI i XII dinastije jo
jedna recenzija pogrebnih tekstova je bila ispisana po
stranicama sarkofaga i odajama u grobnicama. Pojav
ljuju se tekstovi nepoznati u ranijoj recenziji, i jedna
njihova grupa je obrazovala "Knjigu dvaju puteva (do
Ozirisovog carstva)".
Veliku zbirku tekstova prihvaenu od strane te
bar.skih teologa oni su zvali "PER-T EM HRU", to je na
slov koji otprilike znai "Pojavljivanje u dan" ili " Izla
zak u dan (ili danju)". Sadravala je veliki broj drevnih
bajalica i ini, i neke lepe molitve Ozirisu i Rau ; i jedan
odeljak Poglavlja cxxv Knjige mrtvih (koji je opte po
znat kao "Odrena ispoved", zato to svaka od etrde
set dve izjave koje pokojnik daje pred etrdeset dva
166 AMAJLIJE I TALISMANI
procenitelja Sudnice Ozirisove poinje reima "Ja ni
sam") sadri ono to moemo smatrati religijskim i mo
ralnim OZIRISOVIM KODEKSOM. Iako je nekoliko ode
ljaka koji su naeni u tekstovima Starog Carstva za
drano, tebanska recenzija je praktino novo izdanje
glavnih tekstova koji se bave ivotom i uslovima pod
kojima due umrlih ive u Amentiju i Tuatu. Dve glav
ne i vane njene odlike su vinjete, koje su ponekad is
crtane kratkim potezima, a ponekad obojene, i obredna
uputstva, koja opisuju magijske obrede koje mora vriti
svetenik ili pokojnikov sin za vreme izgovaranja tek
stova.
Saitska recenzija je zasnovana na tebanskoj i
sadri tekstove koji rasvetljavaju verovanja koja su, ve
rovatno, sudanskog porekla. Knjiga mrtvih iz grko
-rimskog razdoblja sadri jednu ili dve himne i jedan ili
vie odeljaka Poglavlja cxxv koje opisuje Sud. Sve baja
lice koje nalazimo u tebanskoj i saitskoj recenziji su
izostavljene, verovatno zato to su Egipani, pod upli
vom grke misli i uticaja, prestali da veruju u njihovu
delotvornost. Tebanska recenzija je naena ispisana hi
jeroglifima na svicima papirusa koji su ponekad dugi
2 1 ili 24 m ; Papirus Nesi-ta-nebt-Aru, koji je pisan hi
jeratskim, dugaak je oko 40 m. Svitak je ostavljan u
kovegu, ili u odvojenoj kutiji u grobnici, ili izmeu po
kojnikovih nogu, ili u nii u zidu grobnice. Nuov i Ani
jev papirus su uvezani papirusnom vrpcom i zapeaeni
peatom od blata. Ostali pogrebni tekstovi koji su kori
eni kao amajlije su: "Izidina jadikovanja" ; "Sveane
pesme Izide i Neftide" ; "Sekerova /itija" ; knjiga " Neka
mi ime napreduje" ; "Knjiga o putovanju po Beskraju" ;
"Knjiga o dahu" (ili disanju), tj. AI-EN-SINSINU.
Egipani su pravili amajlije divovske veliine, ve
rovatno sa ciljem da zatite itavu zajednicu. Dvadeset
EGIPATSKE AMAJLIJE 167
drugog februara 1908. godine, Legren je u Karnaku is
kopao divovsku kamenu BUBU (scarabaeus sacer). Bila
je postavljena na postolje koje je imalo oblik uobiaje
nog egipatskog oltara i stajala je u severozapadnom ug
lu Svetog jezera. J o veu bubu od zelenog granita na
bavio je lord Elgin u Carigradu, i ona je sada u Britan
skom muzeju (No. 865). Dugaka je 1 ,5 m, iroka 90 cm
i teka preko dve tone. Modeli KORNJACA od nefrita ko
ji su pronaeni u predinastikim grobnicama bili su bez
sumnje amajlije u uobiajenom smislu rei, ali ne i veli
ka kamena kornjaa (sada u Britanskom muzeju), koja
je bila isuvie velika da bi je nosili na sebi, a nisu je
mogli lako ni vui sa sobom. Bila je verovatno smetena
na postolje koje je stajalo na zemljitu oko nekog hra
ma. Jo jedna divovska amajlija je bio PUPAK koji je
Legren pronaao u Karnaku, a sada se uva u Egipat
skom muzeju u Kairu. U nedoumici smo da li da meu
amajlije ukljuimo i velike granitne obeliske koji su
pronaeni u Heliopolju, Karnaku i Tanisu, kao i manje
kamene obeliske koji su naeni u grobnicama Starog
Carstva. Aji, mali kameni obelisci, koji su dovoljno ma
li da bi se mogli nanizati na ogrlice, naeni su zajedno
. sa drugim amajlijama i inuvama u grobnicama No
vog Carstva, i bili su poloeni meu zavoje mumija iz
ovog razdoblja. Kako je obelisk u to vreme bio simbol
boga Amena, a ime tog boga bilo napisano hijeroglifi
ma na obelisku, mogue je da mali modeli nemaju ma
gijski znaaj.
Bajalice koje su naene u religijskim tekstovima
razliitih razdoblja egipatske istorije pokazuju da je
strah od zmija, korpija i gmizavaca svih vrsta bio iro
ko rasprostranjen meu Egipanima. Verovalo se da su
ova opasna stvorenja oblija ili otelovljenja zlih duhova
koji su, kad god je to bilo mogue, napadali mrtve isto
168 AMAJLIJE I TALISMANI
kao i ive. Bogovi su, uopteno govorei, smatrani si
gurnim od ovih napada zato to su posedovali "ivotni
fluid" t sa en anh, koji je bio naroiti atribut
boanskih bia. Ali, ne srne se zaboraviti da je moni
Ra, bog-Sunce, zamalo umro od ujeda gmizavca koga
je nainila Izida, i da je Hor, Izidin sin, zbilja umro od
uboda korpije. Hor je ipak vraen u ivot uz pomo iz
vesnih maginih formula koje je Tot saoptio Izidi, i
Egipani su ove formule urezivali na kamene stele i
drvene tablice, koje su ostavljali u svojim kuama i
grobnicama da bi ih titile od napada zlih duhova u ob
liju smrtonosnih gmizavaca. Ove stele se zovu " Horovi
cipusi" i obino su nainjene od tvrdog, crnog kamena i
imaju zaobljene vrhove, a mogu se ovako ukratko opi
sati: na prednjoj strani stele je u reljefu izrezana figura
Hora Deteta (Harpokrat). On stoji na dva krokodila i u
akama stee zmije, korpije, lava i rogatu ivotinju (ko
zoroga?), koji predstavljaju pratioce Seta, boga Zla. Na
Horovoj glavi stoji glava boga "Starca", koja nalikuje
Besovoj glavi, a figura Hora zajedno s glavom predstav
lja starog boga koji neprekidno obnavlja mladost i sna
gu. Pored Hora se nalaze Oi Raa, tj. Sunca i figure so
larnih bogova. Osnova stele i zadnja strana su prekrive
ne magijskim tekstovima i bajalicama koje su odvraale
zlo od kue ili grobnice u kojoj je stajala stela. U Bri
tanskom muzeju se mogu videti mnogi dobri primerci
ove amajlije.
Najvea i najvanija od takvih amajlija je ona ko
ja je opte poznata kao "Meternihova stela", a koju je
princu Meternihu dao Muhamed Ali paa. Nju su 1 828.
pronali radnici koji su kopali na gradilitu cisterne fra
njevakog manastira u Aleksandrij i. Prema tvrdenju u
tekstu (r. 87), ona je bila napravljena za Anh-Psemtika,
EGIPATSKE AMAJLIJE 169
sina gospodarice Tent-Hetnub, proroka nebunskog,
nadzornika Temta i pisara Heta, koji je iveo za vlada
vine Neht-neb-fa, vladara od 378. do 360. pre n. e.
Crtei prednje i zadnje strane spomenika su prikazani
na stranama 170- 1 7 1 . Tekstovi razjanjavaju da je spo
menik bio namenjen da zatiti ukuane neke zgrade,
moda hrama, od napada korpija. Na prednjoj, za
dnjoj i bonim stranama urezane su figure skoro tri sto- '
tine bogova, nebeskih bia, svetih ivotinja i atropej
skih simbola. Kako su neki bogovi imali nekoliko obli
ja, moemo smatrati da je na steli bio dovoljan broj
bogova da obezbedi posebnu zatitu zgrade u kojoj je
ona stajala za svaki od 365 (ili 366) dana u godini. Ovi
zatitnici su ukljuivali zajednice bogova Neba, Zemlje
i Tuata ; boga-Godine i godinjih doba, bogove meseci,
dana i asova dana i noi ; bogove planeta i zvezda, zna
kova zodijaka i dekane; bogove noma i velikih gradova
i varoi ; i mnogo lokalnih politeistikih boanstava. Na
zaobljenom vrhu prednjeg dela je sunev disk u kome
se pojavljuje Hnemu, sa etiri ovnujske glave. Osam du
hova zore mu kliu; ispod njih je pet redova bogova.
Na reljefu ispod njih stoji Harpokrat na krokodilima. U
svakoj aci dri zmiju, korpiju i tifonsku ivotinju.
Oboavaju ga Tot i Ra, stojei na vijugavim zmijama.
Iza Raa stoji Izida. Na zadnjoj strani vidimo politeisti
ku krilatu figuru koja stoji na ovalu u kome su figure
otelovljenja sedam moi Zla. Ispod njih je pet redova
bogova. Hijeroglifski tekst sadri sledee :
l . Bajalica za unitenje Apepa, velike zmije, koja
"na crevo nalikuje" (uporedi sa sumerskim Humba
bom). Hor je izgovorio bajalicu nad Apepom, i udovi
te je smesta povratilo. Kad bi se izgovorila nad ove
kom koga je ujeo ili ubo neki gmizavac, ona bi ga nate
rala da povrati otrov i spase ivot.
170 AMAJLIJE I TALISMANI 171
EGIPATSKE AMAJLIJE

Divovski Horov cipus, koji je opte poznat pod imenom "Meternihova stela"
(Prednja strana). Divovski Horov CiPU5, koji je ople poznat pod imenom "Meternihova stela"
(Zadnja strana).
 172 AMAJLIJE I TALISMANI
2 . Bajalica za unitenje delovanja MAl:KE, tj. zlo
kobnog oblija Izide, Raove keri. Svaki deo njenog te
la je obuhvatao nekog boga ili boginju; mogla je uniti
ti otrov svakog gmizavca i mogla je, takoe, svojim ne
izmemim maginim moima otrovati koga je elela.
3. Ova balaIica obiluje tekoama. Odnosi se na
neki mitoloki dogaaj u kome se Ra priziva da navede
Tota da odbaci Seta, boga "Smrdljivog lica". Hor je po
zvan u pomo svom ocu Ozirisu, i postoji aluzija na Izi
dina zapomaganja kad je dola do mola u Netitu, kraj
Abidosa, i ugledala mrtvo telo svog mua gde tamo lei.
Oziris je ubijen u spletkama Setovim, koji je uhvatio
Izidu i zatvorio je u jaku kulu sa namerom da je prisili
da se uda za njega i tako ozakoni svoj poloaj egipat
skog kralja, koji je bespravno prisvojio.
4. Pripovest Izide, koja je ostala trudna sa svojim
mrtvim muem, i koja je, uz Totovu pomo, uspela da
pobegne iz zatoenitva. U pratnji sedam boginja kor
pija krenula je na put do Papirusnih barutina, gde je
nameravala da se sakrije dok joj se ne rodi dete. Uputi
la se ka nekoj kui i zatraila' prenoite, ali joj gospo
darica zalupi vrata u lice. Jedna od sedam boginja
korpija se uvue u eninu kuu i ubode joj dete tako
da ono umre. Majin je jad bio tako emeran da je Izi
da izgovorila bajalicu nad mrtvim detetom, i korpijin
otrov izae iz njegovog tela i on opet oive. Rei bajali
ce su urezane na steli i Egipani su ih cenili kao pouz
dan lek kod uboda korpija.
Ubrzo posle ovoga, Izida je bila primorana da na
pusti skrovite na nekoliko sati i ostavi sina Hora sa
mog. Videvi da je dete nezatieno, strana korpija
Uhat ga napade i ubode, i kad se Izida vrati, nae Hora
kako lei mrtav u evaru. Pregledala je detinje telo i na
la znak uboda korpije koju je poslao Set, a onda iz
EGIPATSKE AMAJLIJE 173
nje provali jad koji je tako parao srca da su ljudi i bo
govi bili prinueni da saoseaju s njom. Njena sestra
Neftida doe sa Serkit, boginjom-korpijom, i posave
tova je da se obrati nebu za pomo. Onda Izida zavapi
do neba, i mornari Barke miliona godina prestadoe da
veslaju i barka boga-Sunca ostade nepokretna. Iz nje
sie Tot, tvorac bajalica i rei moi, i sa sobom imae
REl: kojoj se moralo pokoravati celo nebo, i zemlja, i
pakao. Posle razgovora sa Izidom, on izgovori monu
bajalicu koja prenese deo "ivotnog fluida" od Raa do
Horovog tela. Otrov odmah napusti detinje telo i on po
e da die i oive. Tot je obeao da e tititi Hora, i da
e ga braniti u Sudnici u Anuu, i da e mu dati mo da
odbije svaki napad koji bi se na njega mogao preduzeti,
i da e osigurati njegovo stupanje na egipatski presto.
U isto vreme je objavio da su bajalice koje je Izida izgo
vorila dovele do ovog srenog ishoda, jer je ona uinila
da Raova Barka ostane nepomina, i jer ga je njena ma
gijska mo prisilila da sie na zemlju i izvri njenu vo
lju.
To je kratak sadraj magijskih tekstova koji su is
pisani na Meternihovoj steli. Oigledno je da na nekim
mestima tekst nije izvoran, i mnoge aluzije u njemu su
nejasne i danas neshvatljive, jer ne poznajemo pojedi
nosti magijskog sistema koji je u IV veku pre n. e. bio
neodvojivi deo egipatske religije. Tekstovi na ovoj steli
pokazuju da su se Egipani, uprkos tome to su punim
srcem verovali u mo Ozirisa, uvek kad su bili u ozbilj
nim tekoama obraali za pomo drevnoj magiji svoje
zemlje.
174 AMAJLIJE I TALISMANI EGIPATSKE AMAJLIJE 175

EGIPATSKE AMAJLIJE

5
L Slem i deo vojnike opreme za glavu.
l
2. Figura SASTI (mn. Savabtiu) dri aiatke koje se koriste II poljoprivrednim
poslovima, kopanju, saenju itd.

3 . Kruna Severa (Net ili Tdert), Crvena kruna.

4. Kru na J uga (Hedl), Bela kruna. Dve krune su bile ovako spojene VJ i taj
znak je itan SEHEMTL ::;J
5. Anh, simbol venog ivota. To je moda stari oblik eta, ili Izidineg simbo
la.

6. Desna ruka sa prstima sklopljenim preko dlana.

7. evor (1)

8. Boginja-Ldinar i bogi nj a-Ureus boanske zdtitnice Gornjeg, odnosno D0-

,
-
njeg Egipta ; fonetska vrednost je "NEBTA", i ne srne se pobrkati sa "NEBUJ",

fonetskom v rednosti .2:3 ' dva Gospodara, Horom i Anubisom.

9, Uobiajeni oblik grudne ploe, odnosno pilona. Scena predstavlja Izidu i Ne

ftis kako obofavaju Heperu, Tvorca i Roditelja u njegovoj barci.
II
10 10. Dva prsta (dbaU1) Horova, koji je njima pomogao Ozirisu da se popne na
Lestvice kad sc uspinjao na nebo.

l l . Otvorena laka, simbol plemenitosti i velikodulnosti ; Fatmina laka je vero

vatno razvijena ova amajlija.

12. Pun mesec 16. dana sa rogovima.

12 13 13. Grudi i dve ruke i lake, predstave fivotne mOi bia, KA. Kasnije je re po

14
stala simbol onog lto je odrfavalo fivotnu mO, tj. hranu, namirnice.

EGIPATSKE AMAJLUE 14. Ploa za darove koja je ostavljana u grobnici.

 EGIPATSKE AMAJLIJE 177
176 AMAJLIJE I TALISMANI

EGIPATSKE AMAJLIJE

1. et, uobiajena predstava Izidin ih polnih organa.

2. Tet, deo Qzirisove kime.

3. Srce, sa portretom vlasnika amajlije.

4. Srce, najuobiajeniji oblik.

5. Dva pera stoje na paru Kuduovih (1) rogova; naroita kruna.

6. Dva Amenova pera; kasnije kruna Atef.

7A 7. Papirusno ezlo.

7A. Horove Oko i obrva, posebna oznaka snage.

8. Jastuk ili oslonac za glavu koji su koristili ivi i koji je stavljan pod vrat mu

8 mija.

5 6 9. Cetvorostruko Raovo Oko II etiri etvrtine sveta.

10. Udat ili Raovo Oko.

Sf
l l . Udat ili Oko Aaha, boga-Meseca. Kao dva Nebeska Oka oni izgledaju ova-
ko

9 12. Sunev disk na obzorju; amajlija za jutro i vee.

13. Srna, tj. plua; smatralo se da pomae disanju.

\4. Nen, tkaki unak ili alatka za tkanje; simbol boginje Neit; ili dve kosti ki
me (1).

15. Aper ili kian ka; moda ukraena grudna ploa koja simbolie sreu.

16 Sunev disk na obzorju sa perima.

17. Amajlija-Ime (Ren), opte poznata kao kartu. Prvobitno je bila pravljena
od konopca ili ueta.

16 17
18. Zidarski ugaonik.

19. Tesarski uglomer.

EGIPATSKE AMAJLUE
12 Amajlije i talismani
178
1 2
3 4
6 7
8 9
11
EGJPA1SKE AMAIWE
1,2. Z. 3. Babun 4. Maj mun S. Krmaa sa mladima 6. SJedinjeni lavovi. 7.
Amenov Lav, 8. Bik Apis 9. Lav 10. Majmun koji peva l l . Zaba 12. Jet 13. Sa
Ical 14, Krokodil IS. Maka.
AMAJLIJE I TALISMANI
\\.\.
POGLAVLJE VI
ETIOPSKE (ABISINSKE) AMAJLIJE
5
Rana istorij a onog dela "tamnoputih" ljudi iji se
dom nalazi u zemlji severne Afrike, danas poznatoj kao
Abisinija, izgubljena je, ako je ikada i postojala, pa se o
sujeverju i religiji prvobitnih Etiopljana ne moe nita
rei. Crni kameni Horov cipus, koji je u Etiopiju done
en iz Egipta, a koji je otkrio veliki putnik Brus, doka
zuje da je tamo tokom IV ili I I I veka pre n. e. iveo na
rod koji je bio upoznat sa "crnom magijom" Egipta i
koji ju je verovatno praktikovao. Arapi koji su osvojili
Etiopiju u X veku pre n. e. uveli su u z miju sabeizam
10 ili kult sunca, meseca, zvezda, neba i zemlje, a hebrejski
trgovci koji su naselili Etiopiju nekoliko vekova pre
Hrista, svakako su sa sobom doneli religiju Jahvea ili
Jaha. Jedna je stvar potpuno jasna - do poetka IV ve
l3 IS
ka n. e. Etiopljani su bili pagani, vraevi su bili njihovi
svetenici i sve grane magije su cvetale. Osvajanja Egip
14 ana u Gornjoj Nubiji u II milenijumu pre Hrista bila
su poznata narodima severne Etiopije, i oni su od Egip
ana saznali za mnogo vrsta magije, kao i za upotrebu
njihovih amajlija_ Medutim, o domorodakim amajlija
ma tog razdoblj a m i ne znamo nita. Dok se kralj Eza-
12'
180 AMAJLIJE I TALISMANI
ETIOPSKE AMAJLIJE 181
,

na, kralj Askuma, borio na ostrvu Meroe, njegovi su

vojnici zarobili svetenika koji je bio ranjen u borbi. Od
svetenika su uzeli kedadu od srebra i hekat od zlata.
Hekat od zlata je bez sumnje bio magina kutija ili kori
ce u koje je stavljana kedada od srebra, koja je verovat
no .bila figura nekog predmeta koji je svetenik nosio sa
sobom da bi mu dao maginu mo nad neprijateljem
protiv koga se njegov gospodar borio. (Vidi moju Istori
ju Etiopije (History of Ethiopia), tom i, str. 256).
U prvoj polovini IV veka n. e. Etiopijom je vladao
moni kralj Ezana, Azaines kod Grka. Pred kraj vlada
vine odbacio je paganizam i uinio hrianstvo zvani
nom religijom svoga carstva. Polumesec i zvezda, sim
boli SABEIZMA koje su u Evropu doneli Arapi, zamenje
ni su hrianskim krstom n a poetku njegovih zapisa.
Po tome nikako ne sledi da su naseljenici ove zemlje
napustili svoje paganske kultove i amajlije, ali nema
sumnje da je medu njima, poto je primljeno hrian
stvo, krst postao prva i najvea od svih amajlija i zatit
nih simbola. Slike krsta su zakucavane na zidove kua
da bi ih zatitile od zlih duhova, a krstovi su esto stav
ljani i na tela bolesnika, starih i mladih, da bi ponitili
zle uticaje koji su izazivali bolest. Najuobiajeniji oblik

krsta je , ali je poznato i nekoliko drugih oblika,

a grupa od est krstova na strani 1 8 1 predstavlja karak

teristine primerke. Ovi su uzeti iz magijske Knjige
mrtvih koja se nalazi u Britanskom muzeju, u kojoj su
oni sluili kao vinjete. Svaki je pripadao odeljku dela
zvanom "Lefafa Sedek" ili "Traka ispravnosti" i svaki
je trebalo da poseduje posebnu mo.
Najuobiajenija amajlija u Abisiniji bila je u obli
ku trake pergamenta (ovija koa) koja je varirala u Crtei maginih oblika krsta pronaenih u etiopskoj Knjizi mrtvih zvanoj "Le
fafa Sedek" (Bril. Mus., MS., Add.16204)
 182 AMAJLIJE I TALISMANI
duini od nekoliko santi metara do 1,8 ili 2 metra a u i-
.
.
'
nm od 5 cm do 1 5 ili 1 7 cm. Ove trake su ponekad savi-
jane ili zaivane u unutranjosti konih pokrivaa koji
su privrivani za ogrtae i odeu, a ponekad su umo zatite nosioca amajlije. Oni su podjednako vani kao i
tavane i stavljane u cilindrine kone korice koje esto
podseaju na aure metkova. Kada se uzice prikae za
njih, one vise oko vrata ili su privrene za levu ruku.
Sve ovakve amajlije imaju sa jedne strane ZAPISE
na ge'ez, tj . etiopskom, starom knjievnom jeziku Abisi
nije. Zapisana slova bila su veoma potovana i smatralo
se da poseduju magine moi. Takav je sluaj bio i u
Egiptu. Znaajan primer za ovu injenicu nalazi se na
papirusu Nesi-ta-neb-arua u Britanskom muzeju . Sva
p()glavlja Knjige mrtvih su na ovom papirusu napisana
hlJeratsklm slOVIma, ah "Odrena ispoved" (Poglavlje
cxv), veoma vaan tekst, takoe je dat hijeroglifima za
kOJe se verovalo da ih je izumeo bog Tot.
Zapisi na ovim amajlijama Ukljuuju: ( l ) razna
.
_ .
BozlJa Imena, npr. Adonaj, Elohim, lah, El-Sadaj itd.;
(2) Imena arhanela, npr. Mihailo i Gavrilo ; (3) magi
. .
na Imena Hnsta ; (4) Imena zlotvora i avola koji prouz
rokUJU bolesti I zaraze u ljudskom telu; (5) nizove slova
ureenih po jedno ili u grupama od po tri - ini koje ne
. koja je Absaru Dengel mogla spasiti od pobaaja, bo
mogu bIII prevedene, npr. stari palindrom, S ATOR ARE.
PO TENET OPERA ROTAS ; (6) tradicionalne "mone re
i", npr. one koje je koristio Hrist, "Asparaspe s!" i "As
koraskis!", i one kojima se sluio Solomun, "Lofarn !" i
"Mahfelon ! " ; (7) legende o naem Gospodu i svetom
Suseniosu mueniku.
Na mnogim duim amajlijama nacrtane su ili na
slikane FIGURE nekih od sedam arhanela, npr. Mihaila
i Gavrila, koji su obino predstavljeni kao vitezovi iz vi
zantijskog perioda ; figure svetaca, npr. Su senios mue
i
nik, i sveti Dore iz Lide. Sveci se ponekad po avljuju
ETIOPSKE AMAJLIJE 183
na konju i obino su snabdeveni dugim kopljima koji
ma probadaju "zmaja" ili savladanu neman. Uz ove,
susreemo nizove MAGleNIH CRTEA koji je trebalo da
sami tekstovi, figure anela i svetaca. Etiopljani i njiho-o
vi potomci Abisinci nosili su svoje amajlije radi materi
jalnih koristi za koje su verovali da e putem njih zado
biti. ene su verovale da e im one doneti plodnost i
zaee, osloboditi ih od pobaaja, doneti im sigurnost
tokom perioda trudnoe, bezbedan poroaj i zdravu de
cu ; one su takoe oekivale da e amajlije zatititi nji
hovu decu od urokljivih oiju. Mukarci su ih nosili da
bi im dale muevnost i snagu, a i mukarci i ene su
oekivali da ih one zatite od napada avola koji izazi
vaju bolesti i zaraze.
Veliki deo dobrog primera amajlije reprodukovan
je na tabli XVII. Napisana je krajem XVII veka za enu
zvanu "Absara Dengel", tj . Bogorodica ju je poslala
kao "radosnu vest". Na vrhu je figura arhanela ili an
ela sa oreolom iz koga izlaze zraci svetlosti. On je ode
ven u vieslojnu cvetnu odedu i u desnoj ruci dri ma.
Zapis poinje uobiajenom fOllIlulom: " U ime Oca i Si
na i svetoga Duha, jednog Boga." Zatim sledi molitva
lesti raznih vrsta i demona koji napada decu dok sisaju.
Zatim sledi legenda o Suseniosu koji je bio muen za
vlade Dioklecijana. Prema njoj, on je ubio Verzelju,
svoju sestru, koja je bila u savezu sa avolom. Susenios
se oenio i ena mu je rodila muko dete koje je Verze
lja ubila. Susenios je onda uzjahao konja i uzevi koplje
u desnu ruku krenuo da ubije Verzelju. ledna starica
mu ree gde je ona, i on ue u vrt i pronae je kako se
di pod drvetom u drutvu avola. Svetac sjaha, kleknu
lica poloenog na zemlju i pomoli se za snagu da ubije

184 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XVII

Verzelju, ubicu dece, onu koja zatvara enske materice.

Zatim ponovo uzjaha konja i uze koplje u desnu ruku,
pa njime probode Verzelju sa desne strane. Umirui,
ona se zakle sa sedam redova arhandela da nikada nee
ii na mesto (ili kod osobe) gde se nalazi ime Susenios.
Zbog toga se smatralo da je ena koja je okaila na sebe
amajliju na kojoj je bilo napisano Suseniosovo ime i
pria o njegovom ivotu, zajedno sa svojim detetom ko
je sisa, zatiena od napada Verzelje. Poto je Susenios
ubio Verzelju, postao je muenik, a molitva kojom se
molio u vrtu pre nego to ju je probo kopljem smatrana
je za veoma monu bajalicu.
Strah od urokljivih oiju je bio i jo uvek je veoma
uobiajen u Abisiniji. Paganski Etiopljani su, kao i
Egipani, nosili kamenje, perle i druge predmete da bi
odbili od sebe urokljive oi, a hriani su nosili druga
sredstva i pokuali da ih odbiju upotrebom ini. Ove i
ni su dobile oblik legende koju nalazimo na mnogim I
amajlijama od pergamenta, i koja se ovako moe ukrat
ko ispriati : Na Gospod i njegovi uenici etali su po
red Tiverijskog mora i ugledali su staricu ija je pojava
bila odvratna, a izraz lica zastraujui. Sedela je na po
ganoj stolici. Njene oi su bacale zrake ute svetlosti
poput odsjaja zlata, ruke i noge su joj bile u obliku to
kova ili su se pokretale kao tokovi, a vatreni plameno
vi dugi 68 lakata (tj. preko 30 metara) izlazili su joj iz ,
usta. Uenici upitae: " ta je ovo, o, Gospode'?", a on
im odgovori : "Ovo je Oko Zemlje, zlo i prokleto. Kada
se njegov pogled spusti na brod koji plovi morem, on
odmah potone. Kada sledi konja, ovaj zbaci svog jaha

a i obojica padnu na zemlju. Kada pogleda kravu koju

muzu, njeno mleko postaje kiselo i pretvara se u krv. 1J1''' .1Il1.'Iilll" \ 1 " ' . 0 1 ' I I, Ih:d.1 \ 11ljeta: \'etj :v1ihailo arhaneL Tekst: legenda
Kada pogleda enu koja je nosea, dolazi do pobaaja i " Il" .' I I I " " 1 I ]., , 1 1 1 ll' llhl\l davolsku enu Verzclju. svoju sestru.
majka i dete bivaju uniteni." Gospod onda izgovori
 186 AMAJLIJE I TALISMANI ETIOPSKE AMAJLIJE 187

dve mone rei "Asparaspes" i "Askoraskis" i uenici neki rimokatoliki misionar pre jedne ili dve generacije,
uzee Oko Zemlje koje se zvalo "Ajnat", spalie staricu i da ju je on ili neki drugi misionar poklonio manastiru.
i rasue njen pepeo na istok, zapad, sever i jug. Amajli Nakon daljeg ispitivanja amajlije rekao sam opatici da
ja sa ovom legendom ispisanom na sebi trebalo je da bih voleo da piem o njoj, i posle krae prepiske dao
sprei svaku nevolju da prie njenom vlasniku. sam pristojllu ponudu da je kupim. Pa poto je ona pri
Neke od najbolje napisanih i najstarijih amajlija hvaena, postao sam njen vlasnik i sada sam u mogu
sadre uputstva koja su ista besmislica. Tako je na nosti da je opiem. Amajlija ima oblik knjige veliine
amajliji Valata Kidan nosiocu reeno da sedam puta iz 10,8 sa 8,25 cm. Sastoji se od duge trake pergamenta
govori glasove : duine 4,3 metra, koja je sastavljena od nekoliko krat
Sar Sar Sar ar Sar Sar Sar kih, veto zaivenih traka. Ova traka je sa obe strane
Djar Djar Djar Djar Djar Djar Djar prekrivena stupcima teksta na etiopskom, pisanog
Tje Tje Tje Tje Tje Tje Tje crnim mastilom i rasporeenog u fOllIli stranica; naslo
Za ovu fOllIlulu se kae da ju je Bog dao Adema vi raznih odeljaka, imena svetaca, Bogorodiino ime i
haelu, koji je bio upuen da je obznani ljudima koji pa ime vlasnika napisani su crvenim mastilom. Mnoge
te od greva i stomanih tegoba. Na drugoj amajliji se stranice su umrljane vodom, a na nekoliko mesta na ko
kae da se zli duhovi i bolesti svih vrsta mogu odagnati jima je tekst izbrisan dodati su umeci od tankog perga
od oveka izgovaranjem formule: menta ispisani odeljcima koji nedostaju. Knjiica se
moe razvui kao harmonika. Najstariji delovi su vero
lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed lalbed vatno bili napisani u XVII veku. Ime prvog vlasnika
I Nor Nor Nor Nor Nor Nor Nor knjige bilo je BATRA GIVARGIS, tj. "orev tap", ali
Ha Ha Ha Ha Ha Ha Ha na bar dva mesta nalazimo i ime VALDA MARJAM.
Ka Ka Ka Ka Ka Ka Ka Verovatno je najzanimljivija odlika ove amajlije
Ae Ae Ae Ae Ae Ae Ae posledica injenice da ona prilino rasvetljava etiopska
Ao Ao Ao Ao Ao Ao Ao gledita na religiju. Ako ponemo s kraja i okreemo ta
Najudnovatiji i najzanimljiviji primerak etiopske bak za tabakom, nalazimo da su tekstovi sa jedne strane
amajlije, savijene u obliku knjige, doneo mi je u Britan duge pergamentne trake (za koju smo ve rekli da je du
ski muzej pre nekoliko godina radi opisa pokojni otac ga preko 4 metra) uzeti iz homilija Severusa antiohijskog
Polen. Posle njegove smrti upitao sam oca Turstona da za dan svetog Mihaila arhanela i Bogorodiinih uda.
li zna ta je sa njom, i on me je obavestio da pripada Svi oni su vrlo ispravni i odgovarajui za pravoslavnog
manastiru Svetog Srca u Hamersmitu i posavetovao me etiopskog hrianina. Meutim , kada knjigu okrenemo
da se raspitarn kod igumanije. Uinio sam tako i kalu i tekstove itamo sa drugog kraja pergamentne trake,
erica mi je amajliju vrlo ljubazno poslala radi daljeg nailazimo na nizove ini i arolija, magine molitve i
ispitivanja. Na koji nain je amajlija dospela u Engles crtee omiljene kod paganskih Etiopljana. ledna perga
ku nije poznato, ali je verovatno da ju je kui doneo mentna traka je tako mogla da ispuni duhovne potrebe

 ETIOPSKE AMAJLIJE 189
188 AMAJLIJE I TALISMANI

nim istaknutim oima je predstavljeno u pravougaoni

Batra Givargisa, kao i da predstavi karakter religioznih ku sa ije svake strane prolaze po dva pravougla troug
pogleda nastalih meanjem hrianstva sa paganizmom la ( 1), iznad i ispod kvadrata nalaze se tri "neba", eona
i njegovom religioznom magijom. ili vida Boanstva, a na svakoj njegovoj strani je jedno

Magini crte koj i predstavlja Elijahove koije.

(Sa amajlije Batra Givargisa).
Boansko lice okrueno sa osam Eona ili Emanacija i sedam astrolokih zvezda.
(Sa amajlije Batra Givargisa).
nebo. Sedam simbola od kojih je svaki sastavljen od
dva ukrtena meseeva srpa iji se vrhovi zavravaju
Magini crtei u knjizi su veoma znaajni. Prvi od
kruiima, predstavljaju sedam planeta. Ovi poslednji
njih je iscrtan neskladnim bojama i izgleda da predstav
pronaeni su na grkim i koptskim magijskim papirusi-
lja Boansko lice. (vidi gore ). Ljudsko lice sa krup-

190 AMAJLIJE I TALISMANI ETIOPSKE AMAJLIJE 191

ma. Ceo prizor verovatno predstavlja nebo po danu jer ma od po etiri oka i ljudskim glavama koje verovatno
se neposredno nakon ove vinjete nalazi neto slino li predstavljaju Hrista sa etiri jevandelista. Nikakvo ob
cu u sredini i figuri koja simbolizuje nono nebo; zvez- janjenje nije dato u vezi sa arama koje se pojavljuju u
veliko.m broju, ali su njihova znaenja verovatno bila

Magini crte koji predstavlja mreu u koju je Solomun uhvatio nemani i davole. Solomun sa svojom enom.
(Sa amajlije Batra Givargisa). (Sa amajlije Batra Givargisa).

da je prikaena za krajeve svetlih izboina na pravouga dobro poznata vlasniku amajlije, jer se ime Batra Gi
oniku koji sadri konture oveka, Nekoliko strana vargis nalazi na skoro svakoj od njih, Neki od crtea
knjiice je ispunjeno crteima raznih formi krsta, grupa- imaju poseban znaaj jer ih nisam pronaao ni u jed-
 192 AMAJLIJE I TALISMANI
nom etiopskom rukopisu. Medu ovima se moe pome
nuti SARGALA ELlJAS ili Elijasova kola (str. 189), ija je
svrha bila da pokae Batra Givargisu nain uspinjanja
due na nebo kada ova napusti zemlju.
II
Adam i Eva, koja dri zmiju, sede u Rajskom vrtu.
(Sa amajlije Batra Givargisa).
Sva predanja koja postoje na hebrejskom, sirij
skom, arapskom i etiopskom slau se da je kralj Solo
mun bio veliki arobnjak i da je imao vlast nad zverima
ETIOPSKE AMAJLIJE 193
i pticama i - svim nemanima pakla koje je uhvatio II
mreu slinu ribarskoj. Etiopski hrianin je eleo do
poseduje ovu mo, i na amajliji Batra Givargisa nalazi
mo sliku MARBABETA SALOMON ili "Solomunova
Krst sa Boanskim licem.
(Sa amajlije Batra Givargisa).
mrea" (str. 190). Mnogi etiopski istoriari su, prihvata
jui legendu o Solomunovom venanju sa MAK " DOM.
kraljicom Sebe, smatrali da je Solomun bio pravi osni
va njihove kraljevine. Poto je Batra Givargis eleo da
13 Amajlije i talismani

194
AMAJLIJE I TALISMANI
stekne korist od njegove zatitne magije, a ovo se moglo
najsigurnije obezbediti crtanjem njegove slike zajedno
sa njegovim monim inima, na amajliji nalazimo sliku
reprodukovanu na str. 1 9 1 . Ovde vidimo kralja Solomu-
Krst Abu Fato..
(Sa amajlije Batra Givargisa),
na koji sedi na nekoj vrsti oltara, a duga kosa mu pada
sa obe strane glave. Pored njega sedi ena koja delom
svoje odede pokriva usta na dobro poznati orijentalni
ETIOPSKE AMAJLIJE 195
nain. Ona nosi cipele sa zailjenim vrhovima izvijenim
na gore. Malo iznad kraljeve glave, sa njegove desne
strane, nalazi se meseev srp, a neto iznad enine gla
ve, sa leve strane, nalazi se sunce. Ovaj prizor opisan je
kao "Salomon mesla be'esitu", "Solomun sa svojom
enom". Ovde predstavljena ena je kraljica Sebe.
Jo jedan crte koji se vrlo retko sree u magij
skim tekstovima je onaj reprodukovan na strani 192.
Ovde vidimo Adama i Evu koji nagi sede u rajskom
vrtu. Eva je svojom desnom rukom podigla dugu zmiju
koja izgleda kao da joj govori. Etiopski opis ove slike je
"Za kama aata kajsi la-Hevan", tj. "Kako je zmija za
vela Evu". Drvo sa zabranjenim voem je sa Evine leve
strane, a ono to se nalazi desno od Adama je verovat
no mandragora. Cilj ukljuivanja ove slike meu vinje
te na amajliji nije jasan.
Jo jedan znaajan crte reprodukovan je na stra
ni 193. Ovde sa desne strane imamo oblije Boanskog
lica koje predstavlja centar krsta. Sa njene leve strane je
krst nacrtan na krstastoj pozadini, a na kraju svakog
kraka je oko. Ispod se nalazi 1 5 malih polja na kojima
su grupe od po etiri oka, parovi oiju i krstovi u obliku
slova X. Ovaj crte je smatran za posebnu zatitu od na
pada nemani, avola i UROKUIVIH OeIJU, i bio je name
njen da pokae da Boije lice prebiva na krstu, njego
vim figurama i crteima. Na kraju moemo zapaziti vrlo
sloeno ukraeni krst reprodukovan na strani 194. Iz
nad je na etiopskom napisano "Spasi svog slugu Batra
Givargisa", a ispod su rei "Tebab za Abufara Seltana",
koje se mogu prevesti kao "Mudrost (ili arolije) Abu
Fara (1) naeg sultana."
Zapisi koji se nalaze na pergamentnim amajlija
ma, tj. molitve, ini, magina imena i imena boanstava
i anela, uopteno vode poreklo iz jevrejskih i hrian-
13 '
196 AMAJLIJE I TALISMANI
skih (tj. gnostiki h i koptskih) izvora, a njih je relativno
lako utvrditi. Postoje, meutim, zapisi koji su pagan
skog porekla i u njima su pronaene neke rei, imena i
formule koje su neobjanjive. Obino se susreemo sa
meavinom paganizma i hrianstva i meu zapisima
ove vrste posebno se mora pomenuti neveliko delo na
slovljeno "LEFAFA SEDEK" ili "Traka pravinosti". Ob
redna uputstva u njemu tvrde da ako ovek nosi njegov
primerak na sebi, ovaj e uiniti da njegov posao napre
duje, dae mu zdravlje i snagu, titie ga od napada bo
lesti koje izazivaju demoni, pomoie mu da ode neosu
en od strane Velikog sudije iz Sudnice i izbegne kaznu
u Vatrenoj reci pakla. Uvodna pripovest kae da je tvo
rac knjige bio Bog, koji ju je diktirao naem Gospodu,
a on ju je napisao i dao je prvo Mariji, svojoj majci, a
zatim arhanelu Mihailu, koji je kasnije sa njenim
sadrajem upoznao apostole i ostale. Zatim je reeno
da je Bog, kada je od Svog Sina saznao za Bogorodiin
bol i suze na njenu pomisao o roditeljima i blinjima
koji se kanjavaju u Vatrenoj reci, izdiktirao svom sinu
ovu knjigu, da Bogorodiina srea na nebu ne bi bila
pomuena. Lefafa Sedek je sastavljena po istom obras
cu kao i egipatska Knjiga mrtvih i prava je etiopska
Knjiga mrtvih. Meutim, autor koji je bio hrianin, po
stavlja Boga umesto Raa, Hrista umesto Tota i Bogoro
dicu umesto Izide. Magina imena svete Trojice, imena
arhanela i drugih nebeskih bia zauzimaju mesta egi
patskih nemani u inima za koje se verovalo da uvaju
mrtvo telo neoteeno, da obezbeuju da ono u grobu
ostane u istom stanju i da omoguavaju dui mrtvog o
veka da pronae put kroz zemlju do strane dvorane
Suda i spaavaju ga iz Vatrene reke. Tekstovi u Lefafa
Sedeku napisane su na traci ili komadu platna koji je
umotavan oko tela umrlih ba kao to je i list papirusa
ETIOPSKE AMAJLIJE 197
ispisan prepisima poglavlja iz Knjige mrtvih umotavan
oko tela mrtvih Egipana. Verovanje u postojanje dvo
rane Suda i Vatrene reke pozajmljeno je od Egipana i
mogue je da su neka magina imena data u Lefafa Se
deku prevodi imena egipatskih avola. Etiopski tekst sa
engleskim prevodom i komentarom objavljen je u mo
joj knjizi Bandlet of Righteousness, London, 1929.
Etiopljani su verovali da su Mojsije, Solomun,
Hrist i njegovi apostoli i uenici svi bili arobnjaci, pa
su zbog toga knjige Starog i Novog zaveta, kao i njihovi
prepisi, esto smatrane amajlijama. Knjiga "Bogorodi
inih uda" i "VEDASE MARJAM" ili "Pohvale Bogoro
dici" takoe su smatrane izvorima magijske zatite.
Knjiga psalama je bila veoma omiljena amajlija kod
onih koji su bili u mogunosti da plate da se njen ruko
pis uradi. Neke domQrodake etiopske knjige veoma su
potovane u celoj Abisiniji i neko vreme se smatralo da
od posedovanja najpoznatije od njih, KEBRA NAGAST
ili "Slava kraljeva", zavisi stabilnost kraljevstva. Bie
zapameno da je, kada je britanska armija osvojila
Makdalu, snano utvrenje u kojem se Teodor, moni
abisinski kralj, utvrdio sa svojom vojskom, u ruke Brita
naca dola velika zbirka od oko 900 etiopskih rukopisa
koje je Teodor sakupio. Ona je doneta u Britanski mu
ej 1 868. godine i pokojni profesor Vilijam Rajt, koji ju
J e zaveo u katalog, pronaao je u njoj dve kopije KEB RA
NAGASTA. On je tampao nj ihove potpune opise u
svom Catalogue of the Ethyopic MSS., London, 1877,
No. CCCXCI, str. 297 i u Zeitschrift der Deutschen
Morgen-/iindischen Gesellschaf Bd. XXIV, str. 6 1 4,
6 1 5. Desetog avgusta 1872. godine, princ Kasa, koji je
kasnije krunisan kao kralj Jovan IV ( 1 4. decembra
1 842), napisao je grofu Grenvilu sledee :
 198 AMAJLIJE I TALISMANI ETIOPSKE AMAJLIJE 199

"Osim toga, postoji knjiga KIVERA NEGUST (tj. dats anglais avaient emporte a Londres, qu' un ambas
Kebra Nagast) u kojoj se nalazi ZAKON cele Etiopije, a i sadeur rendit a l' Empereur Jean, que ce meme Jean
imena ums (tj. poglavara), crkava i pokrajina se nalaze feuilleta dans so tente, le matin du jour ou il tomba so
u ovoj knjizi. Molim Vas da saznate ko poseduje ovu us cimeterres des Mahdistes, celui que les moines .avai
knjigu i poaljete mi je, jer ljudi u mojoj zemlji nee iz ent derobe" (Chez la Reine de Saba, Paris, 1 9 1 4, str.
vravati moja nareenja bez nje." Ukratko, kralj Jovan 1 20- 1 2 1 ).
IV kae da bez ove knjige on ne moe vladati Etiopi
jom. Primerak ovog pisma poslat je Britanskom muzeju
i upravnici su odluili da udovolje zahtevu kralja Jova
na, pa mu je rukopis vraen 14. decembra 1 872. Ige Le
Ru, izaslanik predsednika Francuske Republike Menje
leku II, kralju Etiopije, zamolio je kralja lino za do
zvolu da prevede KEoRA NAGAST. Kralj je bio voljan
da se knjiga prevede i odgovorio je reima koje Le Ru
prevodi ovako : "Je suis d'avis qu 'un peuple ne se de
fend pas seulement avec ses armes, mais avec ses livres.
Celui dont vous parlez est la fierte de ce Royaume.
[kurziv je moj]. Depuis moi, l'Empereur, jusqu'au plus
pauvre soldat qui marche sur les chemins, tous les Ethi

I opiens seront heureux que ce livre soit traduit dans la

langue francaise et porte a la connaissance des amis
que nous avons dans la monde. Ainsi l'on verra claire
ment quels liens nous unissent avec le peuple de Dieu,
quels tresors ont ete confies a notre garde. On compren
dra mieux pourquoi le secours de Dieu ne nous a jama
is manque contre les enemis qui nous attaquaient." Ru
kopis je donet iz Adis Abebe radi Le Ruove upotrebe, i
on je na poslednjem tabaku pronaao rei: "Ova knjiga
je vraena kralju Etiopije po nalogu upravitelja Britan
skog muzeja, 1 4. decembra 1872, D. Vinter Dons,

glavni bibliotekar." Le Ru dodaje sledee zanimljive i

njenice : "C'etait le livre que Theodoros avant cache so
I us son orei11er, la nuit ou il se suicida, celui que les sol-

GNOSTICKE AMAJLIJE 201

piktografska pisma Indijaca i Sumera bila skoro iden

POGLAVLJE VII
GNOSTICKE AMAJLIJE
Ime "gnostici" se obino daje grupi religioznih
sekti koje su delovale u zapadnoj Aziji i Egiptu izmeu
250. godine pre n. e. i 400. godine n. e. Sve one su tvrdi
le da poseduju YVW<T, tj . znanje, ali je to znanje bilo vi
soko duhovne prirode, transcendentalno, natprirodno i
boansko po karakteru. Prema nekim gnosticima, do
znanja se dolo tako to je Jedan veliki Bog, Tvorac i
Podupira svemira, poslao niz otkria Ijud;ma koji su
se samoodricanjem, postom i molitvama pripremili da
ih prime. Najstarija istorija Gnoze i naela njenih sled
benika pronai e se u delu Hipolita (umro ili je ubijen
u prvoj polovini III veka n. e.) " Povratak sve jeresl'.
Jo jedna istorija, napisana nekoliko vekova kasnije,
jeste Epifanijev " Panarion" . Koptska dela "Pistis So
fia" (tj. Vera-Mudrost) i knjige lEU snabdevaju nas ve
likom koliinom izvornih podataka iz prve ruke. Naela
nekih gnostikih sekti potiu prvenstveno iz Indije i pu
tovala su na zapad kroz Persiju preko Sirije, Palestine,
Egipta i Grke sa budistikim izaslanicima koje su kra
ljevi Indije iz III i II veka pre n. e. slali do Seleukida i
Ptolomeja. Savremena istraivanja su pokazala da su
tina po karakteru, pa je mogue da u gnosticizmu ima
sumerskog uticaja. Astroloki elementi u gnosticizmu,
kojih ima tako mnogo na gnostikim amajlijama, sigur
no dolaze iz Vavilonije, postojbine astrologije. (Vidi
odeljak o znakovima zodijaka). Prilino je sigurno da
su mnogi od znakova koji predstavljaju sunce, mesec,
planete i druge zvezde probrani primerci rane sumerske
piktografije.
Gnostiki ostaci, danas dostupni za prouavanje,
pokazuju da su, u celini gledano, na njihovu gnozu ili
"znanje" uticala uenja ZEND-AvESTA, kult MITRE,
mani hej izam, popularni oblici religije prisutni u Egiptu
u grko-rimskom razdoblju, hebrejske knjige kao Knji
ga o Enohu, jevrejska kabala i rana hrianska knjiev
nost. Crkva je tokom I i II veka nemilosrdno osuivala
gnosticizam, ali je naposletku shvaeno da i gnostik
moe biti dobar hrianin, jer je najuzvieniji deo gnos
tike religije proglasio pobedu svetla nad tamom i do
bra nad zlom, to je ezoterino poduavano. Meutim,
mnogi od onih koji su se smatrali gnosticima nikada ni
su pronikli u dubine osnovnih istina gnosticizma. Rad
kao to je ovaj nije mesto gde bi se opisao gnostiki sis
tem i naela razliitih sekti koje su ga ispovedale; oni
koji ele da ga prouavaju pronai e obavetenja u
Matter, Histoire, Critique du Gnosticisme, 2 toma, Pa
ris, 1828; C. W. King, The Gnostics and their Remains,
London, 1 864; Lipsius, Der Gnosticismus, Leipzig,
1860; i Mansei, The Gnostic Heresies, London, 1875.
Gnostici su, kao i narodi sa kojima su iveli, usvo
jili upotrebu amajlija i, koliko se zapisi i figure na nji
ma mogu razumeti, cilj im je bio da pomou njih obez
bede znanje boanskog karaktera i zatitu velikog Boga
koji je bio JEDAN i koji je u sebi obuhvatao SVE na

202 AMAJLIJE I TALISMANI 203

GNOSTICKE AMAJLIJE

ovom kao i na onom svetu. Amajlije su pravljene od
razliitog poludragog kamenja, npr. krvavika, rude
gvoa ili hematita, zelenog jaspisa, nefrita, ahata razli
itih vrsta, sarda, kornaIina, kristala, hrizopraza, berila,
kalcedona, opsidijana, lapis-lazulija, oniksa, zelene
vrste kvarca, granita itd. Za neko od ovog kamenja se
verovalo da poseduje moi i uticaje planeta i da na one
koji ga nose prenosi mudrost, zdravlje, snagu, promu
urnost i sposobnost da osvoje transcendentalno zna
nje. Ono ima razliite oblike - trouglaste, etvrtaste,
ovaine itd., i veliine je od 1 ,2 do 7,5 cm po duini. Naj
omiljenije kamenje je crne i zelene boje i verovatno se
verovalo da ono poseduje lekovita svojstva. Zapisi na
skoro svim gnostikim amajlijama su pisani grkim un
cijalima, ali pronaeno je nekoliko koji su ispisani
vrstom piktografskog pisma. Skoro 9/ 1 0 danas pozna
tih gnostikih amajlija pronaeno je u Egiptu i stoga ne
iznenauje da su na njima figure egipatskih bogova i
boginja, stvorenja i simbola sa Nila. Egipatski gnostici
su odbacili mnogo paganskih kultova ranih dinastikih
Egipana, ali su Raa, Hora i Harpokrata smatrali za ob
like svog "Jednog nebeskog Boga" i povezivali Izidu sa
Bogorodicom, Serapisa i Ozirisa sa Hristom i Hator sa
nagom enom koja je bila simbol znanja prema posled
njem obliku gnosticizma u IV i V veku.
Gnostici su pridavali veliki znaaj IMENIMA Boga
i arhanela. Ime Boga se pojavljuje kao l A W , to pred
stavlja hebrejsko J[A]H ili Jah, ali ponekad izgleda da
je bog na koga se ono odnosi MITRA ili ak ORMAZD.
Ostala Boija imena suI:ABAWEI Savaot (od hebrejske
rei koja znai "vojske") i Al>O N A E I (od hebrejskog
,
Adonaj). IAO se opisuje kao W W N "Postojei" i
T P I M OPE El E O "Bog sa tri oblika", i ovo ime se
esto pie izmeu Alfa A i Omega fl M E r A . Mnoga
imena arhanela pojavljuju se na ovim amajlijama, npr.
Mihael, Gabriel, Pani el, Raguel, Uriel, Suriel i. Rafael.
Od patrijarha se pominju Mojsije i Solomun, ah se pn
tagram koji sadri neizrecivo Ime JH VH retk? pOJavlJu
je. Im e Mojsije pojavljuje se zbog toga to Je. ovaj bIO
povezan sa postojanjem mesingane zmIje (KnjIga o bro
jevima 2 1 , 9), a Solomun zato to)e njegov pat InIO
ud a; mogue je da su OFITI, IJI Je kult bIl a zmIJa:
smatrali Mojsija osnivaem svoje sekte. Pnhan znaaj
je imalo sedam samoglasnika i oni se pojavljuju u rIi
itim kombinacijama na mnogim gnostikIm amaJhJa-
. A I OY
ma. Tako Imamo A E H I OY W ,
HE WI
YOIYH I Y H IYH I , a ponekad se oni grupiu u obli-
ku tro ugl a:
A
E E
HHH
I I I I
OOOOO
Y Y Y Y Y Y
W W W W W W W
lako sve gnostike amajlije koje su nam poznate
pripadaju periodu posle nastanka hrianstva, figure i
simboli urezani na njima su mnogo stariji i uglavnom
su egipatskog porekla. Prvobitno se za takve figure i
simbole verovalo da onima koji ih nose donose zdrav
lje, snagu, plodnost i uspeh i da su u mnogo bliem od:
nosu sa magijom nego sa religijom. Gnostici su bili om
koji su im, usvajaju i ih, dali religijsko znaenje. Figure
ivotinja koje su pronaene na amajlijama predstavlja
ju snane, muevne zveri, a predstavljene ptice, gmizav-

204 AMAJLIJE I TALISMANI
ci i insekti poznati su po svojoj brzini, snazi i plodnosti.
Naslikano je izlazee, a ne zalazee sunce, mlad, a ne
pun mesec. Jedno od najvanijih stvorenja je AGATO
DEMON ili "Dobri duh", vrsta boga-Sunca. On se po
javljuje u obliku ogromne zmije sa lavljom glavom na
kojoj je kruna sa 7 ili 1 2 zrakova. Obino se naziva
HNUBIS, HNUFIS ili HNUMIS, ali se i ime HOLHNUBIS
takoe pojavljuje. Jedan od njegovih naziva je SEMES
EILAM (hebrejski Seme OJam), tj. SUNCE svemira, ka
da njegova kruna ima 7 zrakova koji predstavljaju 7 ne
besa; svakom od njih je dodat jedan od samoglasnika
grke azbuke AEH I OY11. Zmija HNUBIS, kao i Mojsi
jeva mesingana zmija (Brojevi 2 1 , 9), smatrana je za bo
ga isceljenja ili obnovitelja ivota, jer zmija obnavlja
svoj ivot presvlaei kouljicu. Magini znak
.88J '
koji se esto nalazi na Hnubis amajlijama,
x z..
<. O I. Anubis dri ezJo i stoj i na otvorenoj levoj ruci, simbolu pravde. Zapis iza
o njega je pa1indrom "Ablanatan" , sumnjivog znaenja.
..::. <{
'3
:.::
- ()
1'1 )<
Hnumis nad Bahovim ahaTom. Zapis
sn desne strane sadrti uvodne rei:
"Ja, ba ja sam Dobri duh."
(iz King, tabla D, No. 2),
206 AMAJLIJE I TALISMANI
tako stari kao HNUBIS. Glavni od ovih bogova je bog sa
glavom akala, ANUBIS, koji pored svoje vlastite glave
ima i glavu oveka. U drevnoj egipatskoj teologiji Anu
bis je vodio due mrtvih u carstvo OZIRISA; ali u gnos
tikom sistemu, on je trebalo da ih vodi po putanjama
planeta do PIerome. Poznavao je mone rei koje su mu
omoguavale da proe kroz nebeske vratnice i savlada
otpor svakog boga koji bi mu se suprotstavio. On je ru-
Dete Hor (Harpokrat) sedi na lotosu II maginom amcu lAD, iji se jedan kraj
zavdava glavom magarca (Anubis), drugi glavom jastreba (Hor). U polju su
zvezda Danica i mlad mesec (iz King. tabla C, No. 3).
kovodio merenjem srca umrlih kao TOT, ali su ga gnos
tici poistoveivali sa H RISTOM.
Jo jedan egipatski bog koji se esto prikazuje na
gnostikim amajlijama je Her-pa-Hart ili HARPOKRAT,
tj . Hor Dete, oblik novoroenog boga-Sunca. On je
predstavljen kao dete sa uvojkom kose na desnoj polo
vini glave; prst desne ruke mu je u ustima, a u levoj dri
bi. Sedi na cvetu lotosa u amcu na ijem je jednom
kraju glava magarca, a na drugom glava ptice. Zove se
I An, kao i sam ABRAKSAS. Sa njim se vide dva jastreba,
GNOSTIKE AMAJLIJE 205
verovatno predstavlja skraeni oblik zmije i tapa koji
je nosio Eskulap i koji je u njihovom sluaju preuzet od
Sumera (vidi Budge, Divine Origin of the Craft of the
Herbalist, str. 14). Prema piscu Hefestionu i drugima,
Hnubis je bilo ime jednog od tri dekana u zodijakom
znaku Rak i bilo je postavljeno na grudi Lava, pa se
zbog toga smatralo da je delotvomo u leenju svih plu
nih i stomanih bolesti. Dva sledea natpisa na Hnubis
amajlijama potvruju ove izjave. Na jednom je molitva
N I
AJ
2. Boginja Trut (egipatska Maat) stoji na figuri Izidinog unutranjeg organa.
Zapis iza znai "Veno sunce" ili sunce sveta (iz King, tabla F, No. 5).
"Zatiti stomak Proklusa" (King, Gnostics, str. 223), a
na drugom " Postavi utrobu tog i tog na njeno pravo
mesto, o, Sunev krue" (Matter, Gnosticisme, tabla ii
C, No. 4).
Jo jedna grupa gnostikih amajlija, koje King zo
ve "Abraksaster" , predstavlja nekoliko figura bogova,
boginja i simbola koji, iako su preuzeti iz Egipta, nisu
GNOSTIKE AMAJLIJE 207
sunce i mesec. Boginje IZIDA i HATaR pojavljuju se kao
figure ili simboli, krug esto predstavlja boga-Sunca,
kao to je sluaj u egipatskim hijeroglifima, a TOT sim
bolizuje H RISTA.
OZIRIS se ponekad pojavljuje kao starac sa ruka
ma ukrtenim na grudima kao kod mumije.
L ,.
J . Bog Abrasaks sa glavom petla, ljudskim telom i nogama ptice koje se zavrSa
vaju zmijskim glavama. U levoj ruci nosi tit i vitla toljagom II desnoj fuci. Na
polju se nalazi pet zvezda koje predstavljaju pet planeta, a ispod njega je mu
nja. Figura je pronaena urezana na prednjoj strani bakarnog diska pronae-
nog II Francuskoj. (Iz King, tabla A, No. 3, prednja strana).
2. Troglava Hekala, kraljica pakla. Predstavljene su samo etiri njene noge; u
akama donjeg para ruku stee dve zmije, munju i toljagu ; u akama gornjeg
para ruku dri noeve. Ova figura je urezana na zadnjoj strani bakarnog diska
na ijoj prednjoj strani je Abrasaks. (Iz King, tabla A, No. 3, zadnja strana).
Na dragom kamenju ove grupe nailazimo na figu
re PRIJAPA. On je predstavljen kao itifalusni ovek, et
voroglavi, etvorokrili i etvororuki. Dri etiri ezla i
ima rep ptice grabljivice. Zapis pronaen na naliju
ovakvih figura je palindrom A BAA N ASA N AABA .
Sada dolazimo do ABRAKSAS ili ABRASAKS amaj
lija od kojih nijedna nije starij a od II veka n; e. U stva-
208 AMAJLIJE I TALISMANI GNOSTICKE AMAJLIJE 209

ri, obino se veruje da ih je izmislio sam Vasilides. Pre ABRASAKS je predstavljao 365 eona ili emanacija iz
ma nekima, ime ABRASAKS predstavlja hebrejsku re prvobitnog uzroka i kao Panteus, tj. Sve-Bog, on se na
"Haberaka", doslovno "blagoslov", ali je mnogo vero amajlijama pojavljuje sa glavom petla (FEBUS) ili lava
vatnije da je to skraeni oblik imena nekog boga, egi (RA ili MITRA), telo je oveije, a noge su zmije koje se
patskog ili indijskog. Ukupna brojna vrednost slova zavravaju korpijama, predstavama Agatodairnona. U
ovog imena je 365, odnosno: A l , B = 2, p= 1 00, =
desnoj ruci on stee toljagu ili bi, a u levoj kruni ili
A =l, [ 200, A= l i r 60. Brojne vrednosti
= =
ovalni tit. Nazvan je svim hebrejskim Boijim imeni
slova u imenu MITRA (Mithras, Meithras) su M 40, =
ma, naime, JAH, ADONAJ i CEVAOT. Za palindrom AB-
E 5, I
= lO, e = 9, P = 100, A
= l i [ 200, = =

e i= 'r 'iXT
j:; -j; B e. .... 'L<
"1-...

HA
..
} HU ,
II

,
,

Amajlija na magijskom papirusu iz

Arh-demon Sei ili Tiron sa glavom
magarca. Ima etiri krila i pored repa
IV ili V veka. Na gornjem delu ivice
je dobro poznati palindrom Abinata
nalba; u donjem delu je bajalica (U
<Ul .1. ...
, A . ... qu",. S leve i desne strane

dri po jednu korpiju II svakoj ruci. su dva niza grkih samoglasnika, II u

Bog II Ozirisovom obliju kao mumija, sa sedam zvezda, Salomunovim Iznad glave mu je buba sa rairenim sredini je mona re Akramahama
pentagramom i nebeskim telom (iz King, tabla H, No. 5), rei. Neki od magijskih znakova su
krilima. Pored vrata su mu meseev
simboli neba, sunca, meseca zvezda
srp i zvezda Danica. Ovo je bila (iz Kenyan, artki pi/pirus; u Britan
amajlija protiv korpija i drugih gmi. skom muzeju.l.Qndon. 1893, Papirus
to je takoe 365, pa su prema nekima ABRASAKS i MIT zavaca (iz King, tabla G, No. 2). CXXIV, str. 1 22).
RA bili jedna ista osoba. Gnostik Markus, osniva celog
sistema pozajmljenog iz hebrejske kabale, otkrio je po :'ANATANAt.BA se kae da znai "Ti si na Otac", ali te
ovim brojnim izvoenjima da brojne vrednosti 24 slova ko da je ovo taan prevod.
grkog alfabeta daju zbir 888 koji je identian zbiru Mnoge gnostike amajlije iz II veka imaju duge
brojnih vrednosti slova u imenu Isus, I H [O Y [ : I = zapise na ivicama ili pozadini i skoro svi oni su nepre
40, E 8, [ = 200, O = 70, Y = 400, [ = 200.
= vodivi. Ovo je posledica injenice da svako slovo pred-

14 Amajlije l IaIIsmani

210 ,
AMAJLIJE I TALISMANI
stavlja jednu re, a reenja za ove duge formule nisu
pronaena, Ovakvi zapisi su posledica jevrejskog utica
ja i kabalistikog su karaktera, Interesantan primer
ovog uticaja je dat na strani 208, Ovde imamo figuru
starca ije su ruke ukrtene na grudima. Oko njega je
sedam zvezda koje predstavljaju planete, nebeski svod,
pentagram ili Solomunov peat i neke neodgonetljive
znake, On predstavlja 365 eona za koje se pretpostavlja
lo da ih sadri u sebi, On je oblik Adama Kadrnona kod
kabalista i Prvobitni ovek koga je Bog stvorio po Svom
obliju, Drugi Adam kod OFITA predstavljen je u istom
obliku. Crte Prvobitnog oveka prema kabalisti m a,
reprodukovan iz Ginsburgovog rada o kabali, pronai
e se u odeljku o kabali.
Mnoge od amajlija koje se obino zovu "gnosti
kim" nemaju nikakve veze sa uenjima istinske gnoze i
to su samo bajalice koje su bile namenjene da zatite
onoga ko ih nosi od telesnih oboljenja i donesu mu ma
terijalni uspeh, Tipian primer takvih bajalica, koji
predstavlja ini protiv uboda korpija, dat je ovde.
Amajlije napravljene od rude gvoa ili hematita vero
vatno su noene radi polne sposobnosti mukaraca i
plodnosti ene. Dr Kempbel Tompson je pokazao da je
ova supstanca upotrebljavana u sline svrhe u Vaviloni
ji i Asirij i ; pogledaj njegov lanak u asopisu Man, ja.
nuar, 1928, str. 1 3 . Dat je primer crtea sa amajlija ko
je su pronaene na grkim magijskim papirusima.
POGLAVUE VIII
HEBREJSKE AMAJLIJE
Preistorijski Hebreji su, kao i narodi oko njih,
upotrebljavali neispisane amajlije da bi se zatitili od
urokljivih oiju i neprijateljskih uticaja svih vrsta,
Ovakve amajlije su pravljene od dragog i poludragog
kamenja koje je imalo posebne oblike i fOlllte ili od
predmeta obeleenih na neki prirodan nain - b bica
drvea i biljaka i zrnevlja razliitih vrsta, Prema Btofu
(Bischoff, Die Elemente der KabbaJah, ii, 190), ivoti
nje su se mogle zatititi od napada avola i urokljivih
oiju lisiijim repom ili komadiima neke bele supsta
ce postavljenim izmeu oiju, Poseban kamen Je pn
vrivan za telo nosee ene da bi spreio pobaaj, a
trake ili uad sa vorovima su vezivane novoroenadi
da bi ih zatitili od sveg zla, Praistorijski Hebreji su ve
rovatno posedovali dalekoseni sistem magije, ali o nje.
mu ne znamo mnogo, Meutim, sasvim je jasno da su
mnogi magijski postupci, za koje smo saznali preko
hebrejske Biblije, bili vrlo stari i da su bili odobreni od
strane zakonodavaca i proroka, jer je bilo nemogue
ukinuti ih, Sam Mojsije je bio tako veliki arobnjak da
je potukao faraonove arobnjake u njihovim vlastitim

212 AMAJLIJE I TALISMANI
vetinama, a kada je potreba to zahtevala, on bi upot
rebljavao mesinganu zmiju ; verovanje u njenu mo je
nesumnjivo paganskog porekla. Hebreji su nasledili ve
liki deo svoje magije od Sumera i Vavilonaca, i mnogi
njeni delovi su se zadrali medu Jevrejima i ostalima
ak i posle srednjeg veka. U uvenom Epu itamo da je
Gilgame uspeo da razgovara sa duhom svog umrlog
prijatelja Enkidua uz pomo Ea i Nergala, a Saul, Gos
I podov pomazanik, obratio se vetici iz Endora, koja je
sigurno bila na glasu kao osoba koja die duhove um
rlih, da bi mogao da razgovara sa Samu il ovim duhom.
Medu razliitim vrstama hebrejskih amajlija za
koje smo saznali iz Biblije, mogu se pomenuti :
l . SAHARON, koji je verovatno pravIjen od metala
i imao oblik srpa, tj. mladog meseca. Nosile su ga ene
(Isaija, 3, 1 8) i kraljevi (Sudije, 8, 26), a vezivan je i za
vratove kamila (ibid., stih 2 1 ) da bi ih zatitio od urok
ljivih oiju. Meseev srp je bio omiljena amajlija kod
mnogih naroda zapadne Azije i predstavljao je snagu i
zatitu rastueg, ali ne i opadajueg meseca. Himjariti i
drugi narodi Arabije dodali su meseevom srpu zvezdu,
Abisinci su oba znaka usvojili kao svete oznake, a kas
nije su i Turci uinili isto.
2. TERAFlM. Ovo su bile male figure ljudi ili bogo
va u ljudskom obliju, po svoj prilici pravljene od gline,
ali je verovatno da su neke pravljene i od poludragog
kamenja ako je trebalo da se nose na telu. Izgleda su bi
le istog karaktera kao i tzv. "PapsukaIne" figure kOJe su
opisane u odeljku o vavilonskim amajlijama. Prvi put
za njih ujemo u Postanku, 3 1 , 19, 30, gde itamo da je
Rahilja (Rahela), Lavanova ki, ukrala terafim od svog
oca, otila sa njima i pridruila se svome muu Jakovu
kada je ovaj pobegao iz Lavanove kue. Koliko je La
van potovao ove figure, vidi se iz injenice da ih on zo-
HEBREJSKE AMAJLIJE 213
ve "moji bogovi" i mora da je bilo lako nositi ih, jer ih
je Rahilja sakrila u sedlo svoje kamile. Vidi takode
Knjigu o sudijama, 1 8, 24. Jasno je da su terafim, iako
su ih ljudi uvali u svojim kuama, npr. DaVid (Prva
knjiga Samuilova) i Mihej, koji je imao "kuu za bogo
ve" i koji je nainio efod i terafim (Sudije, 1 7, 5), smat
rani za svetovne stvari i da su povezivani sa nezna
boakom praksom proricanja. Pre nego to je Jakov
otiao u Betel da bi se predstavio Jehovi, naredio je da
mu svi njegovi ljudi predaju svoje "tude bogove" i min
due (tj . amajlije u obliku meseevog srpa), pa Ih Je sak
rio pod hrastom kod Sihema (Postanak, 35, 4). Izgleda
da je bilo vie vrsta terafim, tj. neki su uvani u kuam
ili atorima i smatrani kunim bogOVima, kao penatl,
neki su kaeni za tela ivotinja, a neki korieni za pro
ricanje. Poslednju vrstu su zabranili proroci (Prva knji
ga Samuilova, 1 5, 23), a Josija ih je istrebio zajedno sa
onima to se dogovaraju sa duhovima, vraarima i gad
nim bogovima (Druga knjiga o carevima, 23, 24). Jeze
kilj, 2 1 , 2 1 kae da kralj Vavilona koristi terafim za pro
ricanje, u vezi sa vuenjem strela i gledanjem u Jetru
mrtve ivotinje. Nema sumnje da su Hebreji preuzeli
upotrebu terafim od naseljenika Donje Mesopotarnije
gde su, prema ploi koju je preveo Sidni Smit, profila
tike i atropejske figure u kui smatrane za kunu SVOJI
nu i prodavane su zajedno s njom.
3. LEHASIM. Jednina ove rei laha koriena je za
svaki predmet ili ukras koji je povezivan sa izgovara
njem bajalica, ini, arolija, molitvi itd., i koji je kori
en kao amajlija. Mnoina se sree kod lsaije, 3, 20, ka
da su dragulji, ukrasi i odea eri Jerusalima kritio
.
vani i osude ni. Medu pomenuUm predmetima su mm
due, niske, lanii, trepetljike, pojasevi, prstenje, na
rukvice, mirisni staklii, ogledalca itd. Nije ih mogue
214 AMAJLIJE I TALISMANI
opisati, jer slike luksuznih odedi i ukrasa koje su boga
te ene nosile u Isaijino vreme ne postoje. Medu njima
svakako ima mnogo Jehaim ili "amajlija" i vrlo je vero
vatno da je svaki deo odee imao amajlijski karakter.
4. ZVONA su bila prikaena za suknje odede Aro
na, velikog svetenika (Izlazak, 28, 33) i njihova zvonja
vaje trebalo da rastera zle duhove. Isaija (3, 16) kae da
su ene kaile zvona za svoje suknje i da su "zveketale
nogama". Stari Egipani su nosili zvona kao amajlije, a
njihovi potomci, rani Kopti, sledili su njihov primer i
upotrebljllvali ih da bi rasterali zle duhove za vreme
proslave Priea. Zvono iz asirskog perioda ukraeno
figurama boanstava uva se u Berlinskom muzeju
(Meissner, Bab. und Assyr., No. 142). U savremenim
karavanima se konjima, magarcima i kamilama oko
vrata vezuju zvona da bi rasterala zle duhove.
5. FIGURE BOGOVA su Vavilonci, Asirci i Egipani
nosili kao amajlije. Poto su Hebreji bili monoteisti i
oboavaoci Jehove, ije se figure nisu mogle praviti, ka
da su eleli da ine ono to su inili mnogoboci i da
nose ili ponesu sa sobom u bitku figure bogova kao
amajlije, morali su pribei neznaboakim boanstvi
ma. Tako, kada su Juda Makabejac i njegova druina
otili da pokopaju tela mrtvih sa njihovim srodnicima u
grobove njihovih oeva, pronali su ispod ogrtaa sva
kog ubijenog "stvari posveene idolima Jamnita, koje
su Jevrejima bile zakonom zabranjene". Juda je rekao
da je "ovo bio razlog zbog kojeg su ubijeni" (2. Mak.,
12, 39-40). Filistinjani su, izgleda, nosili figure svojih
bogova u borbu, ali kada ih je David porazio kod Bal
-perazima, oni su ih ostavili i pobegli, a David im je za
povedi o da ih spale (Prva knjiga dnevnika, 14, 1 2).
6. TOTAFOT ili filakterije, tj. trake za elo stavljane
izmedu oiju; vidi Izlazak 1 3, 9, 1 6 ; Peta knjiga Mojsi-
HEBREJSKE AMAJLIJE 215
jeva, 6, 8 ; I I, 18. One su bile napravljene od neke vrste
koe i ispisane posebnim forlllulama, npr. : "Cuj Izrai
lju : Gospod je Bog na jedini Gospod; zato ljubi Gos
poda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve due
svoje i iz sve snage svoje" (Peta knjiga Mojsijeva, 6,
4-5). Poveze ili trake ovako ispisane trebalo je nositi iz
medu oiju ili na ruci.
7. MEZUZA. Ova re znai "stub kapije" ili "do
vratak" i tako je nazivana kona traka koja je bila ispi
sana gore navedenim stihovima iz Pete knjige Mojsije
ve, a zatim kaena na dovratak kue. Vidi Petu knjigu
Mojsijevu, 6, 9 ; l l , 20.
8. CICIT, "kianka", "uvojak" (kose) ili "resa".
Ona je kao i mezuza i filakterija pravljena po boanskoj
zapovesti : "Jo ree Gospod Mojsiju, govorei : ' Reci si
novima Izrailjevim, i kai im neka udaraju rese po sku
tovima od haljina svojih, od koljena do koljena, i nad
rese neka meu vrvcu plavu'" (Brojevi, 1 5 , 37-38). "Na
ini sebi rese na etiri kraja od haljine koju oblai"
(Peta knjiga Mojsijeva, 22, 1 2). Nema sumnje da su To
tafot, Mezuza i Cicit bile amajlije i da njihova upotreba
potie iz praistorijskih vremena. Prvobitno je Totafot
bilo drago kamenje koje je bez izuzetka posedovalo
mo da rastera zle duhove, p a stoga nije bilo potrebe za
zaplSIma.
Iako nema dokaza da su Hebreji za vreme Mojsi
jeve vladavine uopte koristili amajlije, skoro je sasvim
izvesno da su oni preutno i nezvanino usvojili pagan
sko verovanje u njihovu delotvomost, posebno kada su,
poto su nauili da piu, mogli pisati na njima veliko
Boije Ime, imena Boijih andela i odlomke iz svojih
svetih knjiga. Paganska amajlija je uinjena delotvor
nom uz pomo rei (tj. ini ili bajanja) koje su tadanji
lekar, arobnjak ili svetenik izgovorili nad njom, ali re-
216 AMAJLIJE I TALISMANI
i su bile svetovne i predstaljale su verovanje u mo a
vola koje monoteistiki Hebrej nije mogao prihvatiti.
Meutim, sam predmet, bio on kona traka, kamen ili
metalna ploica, on je mogao da koristi pod uslovom
da su nad njim izgovorene rei poticale iz hebrejskih
Spisa.
Prava istorija upotrebe hebrejskih amajlija se, ve
rujem, jedino moe izvesti iz kabale, vrlo starog dela
koje se bavi jevrejskim misticizrnom u teoriji i praksi.
Sigurno je da oni koji tvrde da kabala nije starija od X
veka n. e. gree. Njena graa sadri dokaze da su autori
preuzeli mnoga verovanja iz vavilonskih i egipatskih iz
vora koji su im postali dostupni preko dela grkih pisa
ca iz I i I I veka. Rani sastavljai kabale su pokuali, ka
ko kae dr Gaster (Hastings' Encyc., vol. iii, str. 454),
da usvoje i prilagode mnoge elemente iz drugih izvora i
da ih uklope u skladu sa osnovnim naelom Boijeg je
dinstva i ograniene moi zlih duhova. Narodna vro
vanja ne poznaju stroga pravila i mnogo od onoga to
je smatrano jakim i delotvornim kod drugih naroda pre
uzeto je u ubeenju da e biti dobrotvorno. Mnoge po
pularne knjige su napisane o kabali, ali su one nepouz
dane jer je jasno da pisci nisu nikada itali knjievnost
praktine kabale koja, kako dr Gaster pravilno ukazuje,
jo uvek postoji uglavnom u rukopisima. On nastavlja:
"Pronaeno je meu lekarskim receptima da je usvojen
postupak lekara da koristi lekove i amajlije bez razlike
ili zajedno, jer je upotreba amajlija rasprostranjena isto
kao i upotreba bilo kog drugog leka. Nema onoga za
ta se jedna ili vie amajlija ne bi mogle propisati, a
praksa ide ak i dalje, jer se uz pomo amajlija mogu
postii rezultati kakve sAm lek ne bi mogao izazvati...
Savlaivanje zlih demona putem prizivanja dobrih du-
HEBREJSKE AMAJLIJE 217
hova u pomo samo je materijalizacija viih duhovnih
istina. Osnovni princip je Vera."
Glavne vrste ISPISANIH AMAJLIJA odobrenih kaba
lom grupisao je Biof u svom delu Elemente der Kab
balah i one se mogu ukratko opisati. Najjednostavnija
od njih sadravala je samo odlomke iz Biblije, npr. :
"Nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neu pustiti
na tebe, jer sam ja Gospod, ljekar tvoj." (Izlazak, IS,
26). Jo jedan omiljeni odlomak bio je : " Nee se bojati
strahote none, strijele, koja leti danju, pomora koji ide
po mraku, bolesti, koja u podne mori." (Psalam 9 1 ,
5-6). KETEBA ili "podnevnog avola" su se mnogo pla
ili, a rei "strahota nona" i "pomor" bile su imena
stranih avola koji su donosili bolest. Tekst Psalma 97
esto je pisan na koi u obliku sedmokrakog svenjaka i
noen kao amajlija, a lepi Psalam 1 2 1 takoe je prepisi
van u amajlijske svrhe. Ponekad je tekst na amajliji
sadravao igru rei, npr. "Josif je rodna grana, rodna
grana kraj izvora" (Postanje, 49, 22). Re ajin znai i
"oko" i "izvor" i stih je nameravao da kae da je Josif
bio pobednik nad urokljivim oima i da e svaki njegov
potomak takoe to biti. Drugi omiljeni tekstovi za
amajlije bili su : " Cuj IzraiIju : Gospod je Bog na jedini
Gospod" (Peta knjiga Mojsijeva, 6, 4) i Aronov blagos
lov: "Da te blagoslovi Gospod i da te uva! Da te obas
ja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod
obrati lice svoje k tebi i dade ti miri" (C etvrta knjiga
Mojsijeva, 6, 24-26).
Zapisi na amajlijama bili su ponekad namenjeni
da izlee neku posebnu bolest ili zarazu. Tako je fOImu
.la SEBRIRI upotrebljavana da izlei sve bolesti oka kao
'
l da osujeti dejstvo urokljivih oiju. Pisana je u ovom
obliku :
218 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE 219

i , ., :J ll'

j :J j ::I i :J
,
., ,
i :J j :J j ::I ., :J
,
., ,
.,
:J j ::I ., :J
, , j ::I i ::l
i
, ., ::I ., :J
, i :J N
Pacijent bi prvo izgovorio celu formulu; drugi put i :J
bi izostavio jedno slovo, sledei put jo jedno i tako da :J
lje dok na kraju za izgovor ne bi ostalo nijedno slovo.
Kako bi se formula skraivala, bolest bi se povlaila jer
je pacijent govorio " ebriri, Briri, Riri, Iri, Ri, L" zapaziti da slova ima devet, tj. 3 x 3 i da su 9 i 3 imali
Formula ADRAKADADRA, koja je bila namenjena mistiko i magino znaenje; takoe da je fOllIlula po
da izlei oveka koji ima groznicu, pripada istoj grupi. navljana kada su se itala krajnja slova dijagonalno od
Kae se da ju je izmislio Seren Samonik, lekar cara Ka dna trougla do vrha sa leve strane. Ponavljanje aJef,
rakale, ali meni se ini da se ona zasniva na neem prvog slova hebrejskog alfabeta, devet puta, moglo je
mnogo starijem i da, u svakom sluaju, ideja potie iz imati magijsko znaenje.
starijeg izvora. Mnogo puta je pokuavano da se prona Ovde se takoe mora pomenuti formula protiv
e znaenje formule, ali najverovatnije je da je tano groznice koju je dr Gaster preveo iz jednog od svojih
objanjenje koje je izneo Biof u svojoj "Kabali" vlastitih rukopisa. Ona je od posebnog znaaja jer su u
( 1 903). On izvodi fOllIlulu iz haldejskih rei T, njoj pruena precizna uputstva u vezi sa nainom nje
":;':Ji , tj. ADADA KE DAVRA, koje su izgleda upuene nog pisanja, i ona prika2uju bezuslovnu veru onih koji
groznici i znae neto kao "nestani kao re". Ovaj tajan su fOllIlule upotrebljavali u njihovo dejstvo . FOllIlula
stveni izraz postaje jasan kada vidimo oblik u kome je glasi:
formula bila napisana na amajliji hebrejskim slovima,
vidi stranu 2 1 9. Ab Abr Abra Abrak Abraka
Pacijent ili neko u njegovo ime izgovarao je for Abrakal Abrakala Abrakal
mule ovako : Abraka Abrak Abra Abr Ab
Abrakadabra, Abrakadabr, Abrakadab, Abraka
da, Abrakad, Abraka, Abrak, Abra, Abr, Ab, A ; drugim "Tada zavapi narod Mojsiju, a Mojsije se pomoli
reima, svaki put kada bi je ponovio izostavljao je jed Gospodu, i ugasi se oganr (Brojevi, l l , 2). "Neka sa
no slovo formule, i kako se formula smanjivala, grozni neba stigne izleenje svih groznica i suica za N., sina
ca se povlaila. Jedna stvar meutim, zahteva razjanje N. Amen. Amen. Amen. Sela. Sela. Sela." Ovo je potpu
nje ; zato je tree slovo fOllIlule R a ne D? Moemo na hebrejska amajlija koja sadri (I) magino IME Abra-

,
220 AMAJLIJE I TALISMANI
kala; (2) TEKST iz Biblije; (3) MOLITVU koja je zamen a
za pagansku bajalicu ; (4) TROSTRUKO AMEN i TROSTRU
KO SELA. Dr Gaster (Hastings' Encye., vol. iii, str.
455) je preveo uputstva za pisanje amajlije. Ime mora
biti napisano tano kao to je napisano na svitku Zako
na na posebno pripremljenom pergamentu. Mora se na
pisati kvadratnim ili "Auri" slovima, tako da nijedno
slovo ne dodiruje drugo, tj. mora postojati prazan pro
stor oko svakog slova. Mora se pisati u istoti duha, za
vreme posta. Amajlija se mora zaviti u kou ili neku
meku krpu i obmotati komadom iste koe. Treba je
obesiti oko bolesnikovog vrata bez njegovog znanja ili
dok spava, i on ne sme da je gleda sledea 24 asa. Crte
za pisanje se moraju povui na rapavoj strani pergame
ta, dok e se pisanje obaviti sa druge strane u ime obo
lelog. Pergament se mora isei i linije na njemu nacrtati
u bolesnikovo ime_ Kada onaj koji pie umoi pero u
p ropisno pripremljeno mastilo, mora da kae : "U ime
S adaija koji je stvorio nebo i zemlju. Ja, N., sin N., pi
em ovaj Kemia za X., sina X., da bih ga izleio od sva
ke vrste groznice." On zatim mora izgovoriti blagoslov
Kemia kao to sledi: "Blagosloven budi Ti, o, Gospode
na, Boe, koji si osvetio svoje veliko ime i otkrio ga
slugama svojim da bi pokazao njegovu veliku snagu i
mo na jeziku (kojim je izraeno) u pisanju i izgovoru.
Blagosloven budi Ti, o, Gospode, sveti Care, ije je veli
ko Ime slavljeno (Kodeks Gaster, xxxviii, list l l , 'Eta
da'at Elie iz Ankone' iz 1 536. godine)."
Jo jedna fOlIuula, koja je upuena protiv vatre,
napisana je u vezi sa tzv. "Solomunovim titom", tj. do
bro poznatim heksagramom
HEBREJSKE AMAJLIJE 221
U njegovoj sredini su napisana etiri s lova
:sS;:s , to e rei, poetna slova etiri hebrejske rei
koje se prevode sa "Ti si veno moan Adonaj". Uz est
stranica dva trougla napisana su maginim redosledom
imena Boga, JH i JHVH. Sa prednje i zadnje strane per
gamenta na kome je napisan "tit" imamo
JJ i' 'u 1
JJ i' 'u
JJ j:I
JJ j;l
JJ
Ova formula VATISKA, doslovce "I ona je (tj.
-
vatra) iezla" - nalazi se u Brojevima ( l l , 2), gde je is-
priana pria o poaru koji je izbio u logoru Izrailjaoo
.
na mestu koje je Mojsije kasnije zvao "Tabera". Za ovu
amajliju se verovalo da poseduje posebne moi, jer je
formula povezivana sa Davidovim "titom".
Amajlije koje tite trudne ene bile su uobiajene
meu Hebrejima i paganski m narodima. Pisane su na
pergamentu, a takoe i na vratima i zidovima prostorija
u kojima su ene leale. Ako je zaista trebalo da budu
dejstvene, tekstovi su se morali pisati mastilom koje je
pomeano sa svetim tamjanom, a i sam pisar je morao
biti vemik i obredno ist. Jedna od najvanijih i naj
monijih poroajnih amajlija reprodukovana je ovde iz
retkog hebrejskog dela, opte poznatog kao "KNJIGA O
RAzIELU", iji se primerak nalazi u Britanskom muze
ju. U odeljku sa desne strane imamo tri figure, za mene
neobjanjive, ali prema zapisu iznad, prve dve predstav
ljaju Adama i Evu, a trea nonog avola Lilit, koja je
bila Adamova ena-duh pre nego to mu je Bog dao
enu od krvi i mesa. Iznad su imena anela Seno i, San-


222 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE 223

senoi i Samangelof. U odeljku sa desne strane su tri pe

ata ova tri anela, od kojih prvi titi Adama, drugi
Evu, a trei Lilit. Hebrejski tekst ispod crtea kae da
e ena biti zatiena imenom EHJH (tj . Bog) od sveg
zla i nesrea koje su tu pomenute. Ova amajlija je imala
dvostruku svrhu. Tri figure anela, njihova imena i pe
ati, titili su novoroene i njegovu majku. Tekst je od-
r
lJ

"

u
.-

;1("1; "':t

.,..:.' ;::.>;"I ::l' o

i'"" !l,
.-

o
.-

=)." \") '\., Ct:"J '"

,

:,), rm
.....

i"" .

.-

.-

r
O

lJ

n
Amajlija iz "Knjige o Razielu".

bijao sve zlo koje je Lilit, drana u zatoenitvu na jed

nom ostrvu na moru, mogla pokuati da im nanese. Pet
redova teksta iznad crtea sadri imena sedamdeset ve
likih anela iju je zatitu donosila ova amajlija. . ,

Druge dve zanimljive i retke amajlije iz "KNJIGE 1:

. ,
.'

o RAzIELU" reprodukovane su ovde. Na etiri ugla

prve, nalaze se imena etiri rajske reke, Pion, Dihon,

\
224 AMAJLIJE I TALISMANI
Prat i Hidekel. U unutranjosti dva koncentrina kruga
nalazi se heksagram ili tzv. "Solomunov tit", 1 4 grupa
od po tri slova i rei "Poi napred ti i sav narod koji te
sledi" i permautacije poetnih slova hebrejskih rei za
"svetost i spasenje". Meu krugovima su imena Ada
ma, Eve i Lilit; Hasadiel, Senoi, Sansenoi i Samangelof
i rei : "On je svojim anelima dunost dao da se brinu
/ donese naklonost Boga i oveka, Bio je napisan na traci
""-
Amajlija z
i "Knjige o Razielu".
za tebe da bi te zadrali na njegovom putu. Amen. Se-
la."
N a etiri ugla druge amajlije su imena rajskih re
ka. U sredini su dva trougla heksagrama koji se dodiru
ju svojim osnovama, i rei koje se pojavljuju u sredini
prve amajlije. Magina slova su " K i P", tj . "svetost i
spasenje". U spoljnom krugu su rei "On e svojim an
elima dati" itd., a u unutranjem krugu je 14 grupa od
po tri slova koje imaju ezoterina znaenja.
HEBREJSKE AMAJLIJE 225
Trea ovde repro du kovana amajlija iz Knjige o
Razielu trebalo je da onome ko je nosi donese uspeh u
poslu. Napisana je na pergamentu i noena na levoj ru
ci. Ovde imamo re CLH "Uini da ima uspeha" u eti
ri permutacije i Boije ime JH ( = lHVH).
Amajlija koja je nosiocu donosila poslovni uspeh.
Ponekad su zapisi na amajlijama pisani kabalisti
kim oblicima slova hebrejskog alfabeta i tri primerka te
vrste su ovde reprodukovani. Prvi je trebalo da nosiocu
glatke jelenske koe i tekst glasi : "Neka tvoja naklo
nost, o, JHVH, bude sa tim i tim, sinom tog i tog isto
kao to je bila i sa Josifom, Pravednikom", takoe je bi
lo pisano i "I GOSPOD je bio sa losifom i obasuo ga mi
lou i uinio da zadobije naklonost svih koji bi ga vi
deli", u ime Mihaela, Rafaela, Uriela i drugih anela.
Drugi je bio namenjen da onome ko ga nosi done
se ljubav i prijateljstvo. Bio je pisan bakarnom pisalj
kom na pergamentnoj traci mastilom napravljenim od
ljiljana i afrana. Tekst je bio celokupni Psalam 104.
Trei je bio namenjen da zatiti nosioca od svih
vrsta nasilja, napisan je na traci tanke jelenske koe i
noen oko vrata. Na kraju drugog reda je est "kvadrat
nih" hebrejskih slova (MCMCIT), a ispod pretposled-
15 Amajlije I talismani
226 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE
227

njeg slova treeg reda su jo tri (KTZ), Ne mogu prona

i objanjenje za njih, Ispod etiri reda nalaze se tri UXX
heksagrama ili "tita Solomunova", U centru svakog je
ADAI, Boije ime, a u etiri ugla su slova koja sainja I 1:i 8/ X xe >K <: \v
vaju neizrecivo Boije ime JHVH, Tri znaka sa desne
strane su hebrejska slova in, Dalet i Jud, tj, adai. Oz
naka sa leve strane najnieg heksagrama nema nikakve
x. n
Amajlija koja je nosiocu davala zdtitu Bo
ga i ljudi.
veze sa hrianskim krstom jer predstavlja "Drvo ivo
ta", Za osam malih krugova i deset kratkih crta koje ih
povezuju objanjeno je da se odnose na sefi rote (vidi T e H C? T e C 7j'L
str. 350),
Zanimljiva grupa amajlijskih peata koje je dao
2 / X .lJ-.t t < U X <>"S ) <: }i i-'
Kornelije Agripa (De occuJta philosophia, str. ccxxx i
ccxxxi) repro du kovana je na strani 229,
Na zadnjoj strani br. l imamo u sredini re "Ara Amajlija koja je nosiocu donosila ljuba
v i prijateijslvo.
rita" sa takom iznad svakog slova koja pokazuje da je
to poetno slovo rei u zapisu koji ih okruuje, Sa za
dnje strane su etiri Boija imena rasporeena u kvad
ratu okruenom reima "JHVH, na Bog, Jedan je
JHVH", Rabin Harna ukazuje da ova imena urezuje na
ploi od istog zlata ili pie na pergamentu svetom vo
dicom ovek koji je pravi vernik i [obredno,je ist), Oq
ovo navodi iz Knjige razmiljanja,
Na br. 2 je amajlija koja je bila namenjena da za
titi nosioca od zemljotresa, tetnih avola i ravih lju
di. Sa jedne strane imamo slova B VVVV, a sa druge
SMDBH (itaj SMRKD) to e rei poetna i zavrna
slova prvih pet stihova Knjige Postanja,
Br. 3 je svakako hrianska amajlija iji su opti
stil kopirali hebrejski pisci amajlija,
Br. 4 daje pentagram, a ne heksagram, ili takozva
ni "Solomunov tit", Zapis oko njega se sastoji od pet
grkih slova, naime, ,yipo. , to znai neto kao
"zdrav", ili "dobar za zdravlje", Pentagram je pronaen
Amajlija koja je !titila nosioca od neprijatelj
a i rana smnonosnog oruja.
\5'
228 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE 229

na ranoj sumerskoj grnariji i mogue je da je heksag

ram njegova kasnija modifikacija.
U sredini br. 5 su etiri hehrejska slova MKBJ,
'i'l 1 il ,
svako sa takom iznad sebe; ona moda predstavljaju

.
,

./
,

"
/J'. / Tl ., T1 1\ )
,

r: "I !:I 1
:1
.-
" ., .,
r'l %
(."" n 'I n

.""

\,. U \. \.lo
,

I
Prednja strana Zadnja strana

n :."'I "Q :s

2
Prednja strana Zadnja strana

0:l

Kornelije Agripa fon Neleshajm, lekar i arobnjak, sekretar imperatora Maksi

milijana I i autor poznatog dela De occuJta philosophis. Roden je u Kelnu \4. 3 4 s
septembra 1486, a umro 18. februara 1535.
230 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE 231

iD
I i1 .
ime Makabej. Medutim, slova sa takama su poetna
slova hebrejskih rei koje prevodimo sa: "Ko je medu D ,
'

i1 i ? I i1 I '
, . I
bogovima Tebi ravan?" , l

'
Jo jedan veoma omiljen oblik amajlije bila je ka
i1 S j N ! S ! i1
-
-
,

mena ili metalna ploica ili list pergamenta ispisan ma

i1 'i ? Il i1 ! '
-

ginim kvadratom sa brojevima, to e rei hebrejskim

- --

"etvrtastim" slovima. Brojevi su tako uredeni da je, bi

iJ l ' : i1 i ID
,
--

,
lo da se dodaju horizontalno, vertikalno ili dijagonalno,

njihov zbir isti. Magini kvadrati koji se odnose na se- U ovom sluaju poetno slovo Ih "klju" je alefu

sredini treeg reda. Ime Elohim dobija se ako se ita

odozgo na dole, odozdo na gore i u stranu, ali ne hori
zontalno. U istom radu dr Biof daje kvadrat od sedam
naest redova koji sadre nemaki prevod hebrejskih re

i sa znaenjem "Gospod bdi nad tobom", DER HERR

BEHOTE DICH. "Klju" je slovo D u sredini devetog re
da:
H e l D E T l' H E H L' 'r E D [ e H

e l D I
- - - - - - - - - - -
-. - - - - - -

D E T l' H E B E H L' T E e

,,,&t' [J
-

E H E D I
- - - - - - - - - - - - - - - -

I D E T l' H R E H l T

IC
- - - -. - - - - - - -- - - - - - -

D E T l' H E B R R B E . H l' T E D

l'
- -

H
- - - - - - - - - - - - - - - -

E T E B R R E R R B E H l T E

H
--

il
- - - - - - - - - -- - - - - - -

T L' H E R R E E R R B , E H L' T
- - - - - .. _- - - - .- - - - - - - - -

l H E B R R E H R H E R H B E H l'
-

fl
- _ . _ - _ . _ - - - - - - - - - - -

H E B \{ R E H E lt H E I{ , R li E H
- , - , -

E ' I{ ' R
- --

H
- - - - - - - - - -- - - - - - -

E B l{ H E H R Jo: D E lt H E
Tri oblika pentagrama sa krugovima na uglovima. Pored uglova prvog nalaze se -

H
- -

E li
- -

I{
-

II
- -

H
- -

lt
- --

E
. -

lt
-

H
--

E
-

R If
-

II
-

E
-

H
-

E
imena arhandela Mihaila, Gavrila, Hananiela itd. U sredini drugog nalaze se -
-

II
-- - -- - -- ._- -

l' H E H H lt B
- -. - - - - - -- - -

rei "Sehimah JHVH-a" iz rukopisa Kabale II Britanskom muzeju (Oriental, lt E H R H E E H ',:

- - ,
4596). -

T l'
-

H
-

E
--

II
-- --

H
-

R
-

E
-

H
-

E
- -

I{
--

l<
-

II
--

E
-

H
-

l'
--

T
- - -
+
E T l' B ft E
- -- . .-- - . - - - --- -- - - -- -- - - --

H E R E /{ l< li E H lO T
dam planeta dati su na strani 373 i dalje. Oni takode - -- - - --

L: II ft
--- -

II
- -- - -- -- _._ - - - - -

D E T E B I{ R E H L" T E D
mogu biti sastavljeni od slova koja u svim pravcima da
13 I
- - - _ ._ - - - - - - - - - - - - - -

f D E T lO H E R B E H l' T 1 D
ju Boije ime. Dobar primer koji je ovde reprodukovan -
- - -

e
- - - - -- - - - -- - - -- - -- - - -

dao je dr Biof (Die Elemente, tom ii, str. 1 26). Magini f

-
D E
--
T l' H E B E H L: T E D I l

E
- - - -- - - - - - - - _. - - --

kvadrat koji sadri ime ELOHIM napisan je ovako : H e I D T L' H H L: T E D f e H



232 AMAJLIJE I TALISMANI HEBREJSKE AMAJLIJE 233

Najvea od svih amajlija poznatih Hebrejima bila
je i jo uvek je Knjiga Zakona, TORA ili svitak na kome
je ispisano pet Mojsijevih knjiga ili Petoknjije. Ona za
njih predstavlja ono to je za Egipane bio PERT-EM
-HRU, to su tomovi biblijskih papirusa za Kopte, to je
za Arape KURAN, KEBRA NAGAST za Etiopljane ili Abi
since. Njena snaga i mo su bile nesavladive u sinagogi
kao i u kui. To je bila najvea od svih porodajnih
amajlija. Znaajan dokaz za ovo dao je dr Biof (Die
Elemente, vol. iii, str. 1 23), koji je repro dukovao sa sta
rog otiska prizor u porodajnoj prostoriji. Na zidu su na
pisana imena Adama, Eve i Lilit i zaista je bilo neop
hodno zatititi enu koja je trebalo da rodi od posled
nje imenovane, davola enskog pola koja je bila Ada-_
mova ena pre nego to mu je Bog dao Evu. Na stolu je
pokriveni svitak Zakona, a ena koja je na porodajnoj
stolici upravila je pogled prema njemu i moli za pomo
u odsudnom asu. Mnogo bogatih Jevreja uva u svojoj
str. 1 25. Medutim, on nije uvideo da se tekst sastoji od
niza skraenica kojima su bile potrebne dopune i da
sadri nekoliko aluzija na kabalu, pa je stoga njegov
prevod bio netaan u skoro svim pojedinostima. U iz
danju Proceedings za maj 1 9 10. dr Gaster je objavio i
dao taan prepis teksta koji se nalazi sa obe strane
amajlije. Poto je dopunio skraene rei i dodao one
koje nedostaju, njegov prevod glasi:
u '
I ' I' .:J '
) , ::J.
r ' /7 '..1'6
t " VJ 1 'l '/Z:.- ,
"

kui TORU kao neprocenjivo blago. U istonoj Evropi .i .::10' ., II

Jevreji su imali fotografske reprodukcije hebrejskih bib
lijskih tekstova iz jednog od njihovih poznatih Svitaka
u obliku obine knjige i ovaj minijaturni primerak Knji
ge Zakona visok je samo 2,5 cm, a irok 1 ,8 cm. Uz nju Prednja strana. Zadnja strana.
je priloena i metalna kutija sa alkom za kaenje oko Srebrna kabalistika amaj lija.
vrata, sa ije jedne strane je malo uveliavajue staklo
koje omoguava nosiocu da prilino lako ita tekst. Op PREDNJA STRANA
ti izgled ove amajlije podsea na amajliju Kurana sa
strane 76. l . U Ime Gospoda Boga Izrailja radierno i napre
Srebrna hebrejska amajlija, ovde reprodukovana, dovati .
ranije je bila vlasnitvo pokojnog V. H. Rilandsa, F.S.A. 2. "Preklinjem te velikom moi" Boga, Gospoda
On je amajliju nabavio od prijatelja koji ju je kupio u vojski, Boga Izrailja.
Palestini. E. T. Piler je objavio kopiju prednje strane i 3. U Ime andela Boga (Izrailjevog) teram sve vas
prepi s teksta sa englskim prevodom u Proceedings of 4. Lilin (tj. none davole), muke i enske
the Society of Biblici!1 Archaeology, vol. xxxii ( 1 9 1 0), 5. i Demone, muke i enske

 234 AMAJLIJE I TALISMANI
6. teram vas uz pomo moi svetog I mena,
7. " Prihvati molitvu svog naroda, uzvisi ih, oisti
ih, o, Ti koji si silan", zajedno sa
8. njegovim korenom (tj. izvorom) JHVH, da oni
ne
ZADNJA STRANA
l . uu u bilo koje
2. mesto gde ima
3. "O, monie, onih koji preklinju tebe", niti da
ga dodirnu
4. uopte, niti ozlede uz pomo moi
5. svetog Imena "oslabie stega tvoje desne ruke".
6. "Svoje siroie, kao zenicu svoga oka, uvaj, za
jedno sa
7. svojim korenom (tj. izvorom) ADNI, i sa
8. imenom od 26 (slova) (Tetragramaton) "prihva
ti nae preklinjanje i uj na pla, Gospode, koji pozna
je skrivene stvari."
9. "Neka te Gospod uva kada odlazi i kada do
lazi, sada i zauvek." Amen. Sela.
236 AMAJLIJE I TALISMANI
odlaze na reku i sveano se peru po uputstvima njiho
_ .
vih svestenika iii prema njihovim linim pravilima. Ve
ruju da preko ovih potapanja u "vode svetlosti" obnav
ljaju ivot iz Velikog ivota, Gospodara Svemira i svih '
vrlina. Za njih bi bilo nemogue da svoju religiju spro
vode u krajevima u kojima nema voda i tokova i to je
uzrok zbog koga su om uvek iveli u oblastima oko
Kurne, gde se Tigar i Eufrat spajaju u Sat al-Arab. Jed
no od imena po kome su oni poznati, naime "Muhtasi
lin", moe se prevesti kao " Krstitelji". Njihov izraz za
"krtenje" je masbuta jer se kod njih sveanost odrava
u "ivoj", tj. tekuoj vodi. Oni preziru hriansku svea
nost, jer kau da se ona izvodi u "mrtvoj", tj. mirnoj vo
dI. Njihov bog "ivot" je Car Svetlosti koji sa svojim
anelima nastanjuje nebo visoko iznad nebesa ili sfera
zvezda, planeta i znakova zodijaka. Ispod zvezdanih
sfera Je naa zemlja koja je stvorena od materije nastale
Qvravanjem voda praiskonskog svetskog okeana. U
nekom predelu ove C ne vode prebiva avo enskog
P ? la nazvan RUHA, njen suprug UR, koji je ujedno i
njen Sin, kao i velik armije zlih duhova. Ur je bog Ta
me I vehkl neprIjatelj boga Svetlosti. Ovde imamo teori
ju o postanku vasione izvedenu od starih Sumera kao i
Tiamat, Kingua i Marduka pod drugim imeni rr't a, pa
Mandeance moemo smatrati predstavnicima starih
oboavalaca Ea, velikog boga-Vode Eridua.
Jedna od mandeanskih knjiga, KOLASTA, sadri
. seum, vol. iii, str. 1 2 19. Mandeanci su, meutim, kao i
nizove loe nacrt nih slika koje bi trebalo da predstav
lJaJu m esta na kOJima due mrtVih svraaju na svom pu
. .
tu u raj, a Jedan deo su crtei terazija na kojima su me
rene due kao i ABATUROV presto. Ovi podaci izgleda
ukaZUJU na to da je pisac dela video primerak saitske
;ecenzije Knjige mmih, da je preslikao neke od vinjeta
IZ Poglavlja ch, kao I deo uvodnog prizora Psihostazije.
POGLAVLJE IX
MANDEANSKE (MANDAITSKE) AMAJLIJE
MANDEANCI (MANDAJE), koji su takoe poznati
kao SABEANCI (tj . oboavaoci nebeskih vojski), MUG
TASILI (tj. "perai", zbog estih pranja) i "Hriani sve
tog Jovana" (zbog njihovog predanja da su potomci
uenika svetog Jovana Krstitelja), jesu semitski narod
koji ivi u donjoj Vaviloniji i na obalama at al-Araba i
govore dijalektom slinim onom pronaenom u Tal
mud Babli. Njihovi preci iz prehrianske ere bili su pa
gani, sluili su se magijom i verovali u oblik astrologije
koj i je, izgleda, bio vavilonskog porekla. Hrianski
Mandeanci su bili privreni verovanju u magijske po
stupke svojih predaka i na njega su nadovezivali mnoge
elemente verovanja koje su izvodili iz gnostiki h, jevrej
skih, iranskih ili persijskih i hrianskih. Nisu imali Sa
bate niti su praktikovali obrezivanje. Kada se mole ne
okreu se prema Jerusalimu ve prema severu, gde se
nalaze velike planine sa kojih teku reke Tigar i Eufrat.
Izvori ovih reka su svet svetlosti u kome VRHOVNI 21-
VOT, tj. Bog, ivi i vlada. U njihovim vodama kupaju se
ujutro i uvee, posebno nedeljom i danima posta. Oni
takoe odravaju praznik kupanja kada cele zajednice
237
MANDEANSKE AMAJLIJE
S druge strane, knjiga AS FAR MA LVASA, koja se bavi
sistemom astrologije zasnovanom na znakovima zodija
ka, izgleda da je izvedena iz dela kasnijih persijskih as
tronoma, iako su oni ponekad bili zasnovani na astro
lokoj knjievnosti Vavilonaca.
J EZI K Mandeanaca pisan je neobinim pismom i
ja je jedna od velikih prednosti ta to su samoglasnici
predstavljeni slovima, pa itanje stoga nije zamreno di
jakritinim takama. KNJIEVNOST je relativno ograni
enog obima i tri glavna dela sU SIDRA RA B A ili GI NZA,
SIDRA O J A HJA ili Knjiga Jovana Krstitelja, DARSE O
M A l K E ili Govori kraljeva i KOLASTA, koja sadri him
ne i rasprave o krtenju i odlasku due iz tela. Neki od
lomci iz ovih radova potiu ak iz I veka n. e., a veina
ostalih napisana je pre uspona Arapskog Carstva u Me
sopotarniji u VI I veku. Mandeanci su, kao i Vavilonci,
iveli u strahu jer su verovali u postojanje mnotva zlih
duhova i avola koji su izazivali bolest, smrt i nanosili
tetu njihovom materijalnom vlasnitvu. Mandeanski
svetenici su osudili magijske postupke, ali uprkos to
me, narod je bio privren upotrebi amajlija. Njihovi
primerci su retki i dva najpoznatija nalaze se u Britan
skom muzeju (Add. 23602, B, 26 i 26-28). Delovi ovih
reprodukovani su na tablama XVI I I i XIX. Prepis heb
rejskim slovima u levom stupcu uradio je Rajt (Wright),
Ca talogue of the Syriac Manuscripts in the British Mu
Sirijci i Arapi, posedovali veliku zbirku ini i magijskih
recepata i kada su ih pisali oni su obrazovali pravu
"Knjigu magije". Dva lista takvog rukopisa uvaju se u
Britanskom muzeju (Add. 23 602, B, 23, 24) i beleka na
jednom od njih kae da je knjiga pripadala Jahja bar
Hava Simatu (Rajt, op. cit., 1 2 1 8).
----- -

238 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XVIII

Tekstovi na amajlijama sadre molitve koje su

svakako bajalice i jasno je da su bile namenjene da pro
izvedu magijska dejstva. Tekstu na listu 25 dodata je i
magina figura iji je jedan deo jo uvek vidljiv. To do
kazuje da su Mandeanci prepisivali amajlijske smotulj
ke zapadnih naroda, Egipana, gnostika, Grka, Sirijaca t ! , ''\. ' ...., - ,__
.,
' o
. .. . . '
"

, -':
"}: -;
i drugih. Sto se tie istorije i religije Mandeanaca, vidi
-

Petermann, Reisen im Orient, Lajpcig, 1 860- 1 86 1 ; N.

Souffi, Etudes, Pariz, 1 880; N61deke, MandJische Ora
mmatik, Hale, 1 87 5 ; i Brandt, Die mandJische Religi
on, Lajpcig, 1 889.
Dve gore pomenute amajlije su njihovi vlasnici
nosili na telu ili sa sobom, ali pored smotuljcima slinih
kao to su ove, Mandeanci su imali amajlije koje su na
menili za zatitu svojih kua i zemlje od napada zlih du
hova. Ove su bile u obliku zdela od terakote koje su po
stavljane pored ili ispod temelja njihovih kua, i bile su
ispisane magijskim tekstovima. Vidi t je reeno u
odeljku o proricanju vodom i vavilonskim zdelama, str.
420 i dalje. Tokom amerikih iskopavanja u Nipuru
pronaen je veoma veliki broj takvih zdela i dobru mo
nografiju o njima napisao je profesor J. A. Montgomeri
(Montgomery) pod naslovom Aramaic incantation Tex
ts from Nippur, Filadelfija 1 9 1 3 . U uvodnim poglavlji
ma ovoga rada pronaie se (I) kratak pregled rada na
zdelama koji su uradili stariji naunici Hvolson, Vol
tajn- Stube, Hivernat, Elis, Lidbarski i ostali, i (2) ras
prava o upotrebi i svrsi zdela, demona, zlih duhova i I

sro<\nih stvari. Ovo je praeno nizom prevoda mandait ..

skih i drugih tekstova sa zdela, sa gramatikim i drugim

belekama, a celokupni prepisi tekstova dati su na kra
ju knjige. Opti karakter i sadraj zapisa na zdelama iz
Nipura predstavljen je sa dva sledea prevoda profeso
ra J. A. Montgomerija.

240 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XIX

AMAJLIJA EFRA BAR SABORDUHA

(MONTGOMERI, br. l , str. 1 1 7) Obl a ''''

.... -. 't"" 4"0.....

,
( l ) Ovo je amajlija Efra (2) bar Saborduha, u ko

joj e biti (3) spas za Efra bar Saborduha kao i (4) za 1'I <h'
. I " ., ' '".
."..:. /V' ......

Bahmanduha bat Sama, za njih e tamo biti (5) spas, . ""1'"
imenima za Efra bar Saborduha i Bahmanduha bat Sa )
o'Q"o < TI -
ma (6) Amen. Amen. Sela.

Ovo je amajlija protiv Lilita koji poseuju kuu

(7) Efra bar Saborduha i Bahmanduha bat Sama (8)
preklinjem vas, sve vrste Lilita, u odnosu na vae po
tomstvo koje su stvorili demoni (9) i Lilit dece svetlosti
,q fr
! " fl
koja lutaju; teko onima koji se bune i ogree se o za
brane Gospodnje ; jao od naleta vetra ( 1 0) to brzo do
fr
lazi; jao, to unitava; jao vama koje tite vae neiste
rane ... koji nasilje inite, gazite, muite i sakatite, ( l l ) 0 1 1

slamate, zbunjujete, kasapite i (telo) rastapate kao vo

, .r---JV'
,. ;;,'01'\ <N-..rV'
da; jao, ... ; i tamo gde vi stanete ( 1 2) i tamo gde vi stane
te (sic) strani i straljivi, vezani ste mojom kletvom - vi ";:;p
t i.
,

o
koji se javljate ljudima, mukarcima u obliju ena, ( 1 3 ) '":;o.l........
. -.1 _\
.......
.. ....
O
,
, D

""" wJt"c!\,
i enama u obliju mukaraca i sa mukarcima leete
nou i danju. " ;;, .
,
I
Sa formulom TVM ( 1 4) S-S GS GSK koju sam q::;:;"", ,,,, t
l 'l"' -

+-0;0; -,.;:;..
. ....
.
,-

napisao protiv tebe, zla Lilit, ma koje tvoje ime bilo. M i

. !\ ."'.
( 1 5) smo je napisali. I njegovo ime e spasiti tebe, Efra t.."' ..... tQ ';
'(" '
J o..... --.1.
'
za itavu veno st.
-

Of

) . <Ji
1..

,
1 '-

'-> "'='
I.
Jl II>
j

AMAJLIJA ADAK BAR HATOI I AHAT BAT HATOI

o
(MONTGOMERI, br.6, str. 1 4 1 )

-

. -'

( l ) Stega koja je pritisla demone, avole, satane i

-

bezbonike, (2) amajlijske duhove i duhove zatitnike.

arobnjake i Lilite (3) muke i enske koji prilaze Ada Odlomak sa mandejanske amajlije sa maginim crteima koja se uva II Britan
ku bar Hatoiju i Ahat bar Hatoiju - koji se vezuju za skom muzeju.

16 Amajlije i talismani


242 AMAJLIJE I TALISMANI

njih i nastanjuju (4) u njihove hodnike, skrivaju se u

.
njihovim kapijama, pojavljuju u jednom Ih drugom ob -

liku i udaraju, obaraju i ubijaju. Ovu stegu (5) Ja lm na

meem II danima, mesecima i svim godinama i od ovog

dana II svim danima, od ovog meseca u svim meseci a,
ove godine (6) u svim godinama i od ovog doba u sVim
dobima. Dolazim da postavim ini za njih u pragove
ove kue i da ih zapeatim i veem. Privrena su nji
hova vrata (7) i svi njihovi krovovi.
Ovu stegu postavljam uz pomo sedam rei (8) ko
jima su nebo i zemlja zaarani ; u ime prvog Gimi i
POGLAVLJE X
Marbij, u ime drugog Gimin i MarbIl, u Ime treceg
FENIANSKE AMAJLIJE
Marbii" u ime etvrtog Mabar; u ime petog Morah; u
ime es ;og Ardibaj; u ime sedmog Kibin (stege) kojima
-

Govorei uopteno, zemlja Fenikija je deo Sirije

su potisnuti (9) . kojima su potisnuti svi zli DuhovI,
. .
neverniki amajlijski duhovi, Uliti muki i enski, du
hovi zatitnici, arobnjaci i rei da se ne pojavljuju
Adaku bar Hatoiju i [Ahat bat Hatoiju] ( 1 0) ni u snu
nonom ni dremeu dnevnom, da im se ne priblie ni
sa leve i sa desne strane, da ne ubijaju njihovu decu
niti da imaju mo nad nj ihovim vlasnitvom koje imaju
( I I ) i koje e imati od ovoga dana zauvek.
. .
I ko god da prekorai ovu stegu I ne pnhvatl ove
odredbe, raspae se u parie nasilno i pui po sredini.
I njegov e zvuk odjekivati mesinganim zvukom u sfe
rama nebeskim ( 1 2) i njegovo boravite bie u sedmom
(?) paklu morskom od danas zanavek. Amen. Amen.
Sela.
koji se prua od Nar al-Kabira, tj. "Velike reke" (E leu
terus) na severu do Mo nt Karmela na jugu, ali je i Jop a
ponekad smatrana fenianskom teritorij om . Feniani
su bil i Semiti i pripadali su kanaanskim narodima, iak o
su ih on i i susedni narodi zvali "S ido nijancima" . Grci
su ih zvali " Fe ni an i", <POlVKE, a njihovu zemlju "Fo
ini ke" , ct>OtlliK1]. Ne ki izvode re "Fenianin" iz
grkog <powoc;, "krvavo crven", a ne iz cpo'vt, " Ulmi no
drvo", koje ne raste lak o u ovoj zemlji, pa su Feniani
bil i "crveni lju di" . Za razliku od Semita uopte, Fenia
ni su vol eli more i njihovi su brodovi nos ili morem, a
karavani kop nom , proizvode Egipta i Vavilonije do gra
nic a poznatog sveta. Jez ik Feniana je, ka o i hebrejski i
dijalekat Moaba, poticao iz kanaanskog i pripadao se
vernosemitskoj grupi jez ika .
Feniani nis u bil i knjievni na rod i vrlo je sumnji
vo da su on i izm isli li alfabet kako je Plinije (v, 1 3 ; vii ,
57 ) verovao, jer su slo va ko ja su on i koristili istovetna
sa oni ma sa Siloamskog zapisa i oni ma pronaenim na
nadgrobnoj plo i Mee, kralja Mo ab a (M oabitski ka-

16
244 AMAJLIJE I TALISMANI
men, uzorci oba zapisa mogu se videti u Britanskom
muzeju) i Zingirli zapisa. Fenianski alfabet je pretrpeo
mnoge promene u zemljama u kojima je prihvaen, ali
je postao uzor grkom i latinskom, a moda i savreme
nin1 evropskim alfabetima. Mogue je da su Feniani
posedovali domorodaku religiju, ali se malo zna o nji
hovoj teologiji. Njihove teorije o postanku svemira, nji
hovi mitovi i legende pozajmljeni su od Vavilonaca,
Egipana i Grka. Oni su bili upoznati sa imenima mno
gih bogova ovih naroda i njihova imena su esto
sadrala imena tuih bogova, npr. Bel i Beltis, Itar
Tamzus, Izida, Oziris, Hator, Hor, Tot itd.
Njihova gledita o preivljavanju due posle smrti
bila su slin a hebrejskim, ali su oni svoje mrtve sahra
njivali sa najveom panjom. Jedan od glavnih doma
ih bogova bio je Em un, bog leenja, koji je bio poisto
veen sa grkim bogom Asklepijem. U tekim vremeni
ma oni nisu oklevali da rtvuju svoju prvoroenu decu,
a ubijali su i ratne zarobljenike na oltaru ispred svojih
hramova (Dio dor, xx, 1 4). ene su rtvovale svoju nevi
nost u svetilitima Astarte (vidi Prva knjiga o carevima,
14, 24). Veliki deo fenianskog stanovnitva posvetio se
pravljenju purpura i finog platna koje su stari narodi
veoma vole li, kao i radu sa metalom. Zlato je dol o iz
Egipta i Sudana, a gvoe i bakar sa Kipra. Tako su ne
ki lanovi porodice proizvodili vaze, zdele i lonce, koje
su drugi lanovi nosili na brodovima i prodavali u Ev
ropi, Aziji, Africi ili Indij i. Na taj nain je zapoljava
nje posrednika bilo nepotrebno. Bojadijski zanat preu
zeli su iz Vavilon a, a duvanje stakla iz Egipta, pa tako
izgleda da je Fenianin malo ta izumeo u knjievnosti,
umetnostima i zanatima, ali je njegov rad bio paljiv,
precizan i prefinjen. Pogledajte ispisane i iarane ba
kame zdele iz Nimruda koje su sada u Britanskom mu-
246 AMAJLIJE I TALISMANI
ne strane je par rogova. Iznad muke figure je simbol
boga (Ahuramazda ili neki asirski bog), iji je donji deo
tela predstavljen u obliku kruga sa krilima, kandama i
1 Ji,Jij N i:::! Ji, ;J1t'j!l OJin. Visina peata Je 3,5 cm.
repom. Zapis glasi : "PECAT PRSNDT, sina ARTDTN"
2. Cilindar-peat na kome je urezana figura kralja
sa bradom i dva para krila, koji u svakoj ruci stee
prednju nogu zveri koje imaju glavu? krila i kade pt!
ce, a telo divlje prugaste ivotInJe. ZapIs glasI:
" H RTKL"(?) '::lJi j i1. Visina peata je 3,5 cm.
3. Cilindar-peat na kome je ( 1 ) sveto drvo, (2)
ovek-korpija koji pridrava krilati disk iz koga se po
javljuju dve boanske figure, (3) emik (kraljevski ?)?
(4) svetenik koji nosi malu ivotInjU sa rogovlla da bl
je ponudio kao rtvu. Pred nji je znak <> k?J I su ne
. iznad koga je krilati disk sa lavljom glavom. Sa svake
ki poistovetili sa enskim pol mm organom, a Iza njega
FENICANSKE AMAJLIJE 245
zeju. Bronzani tegovi u obliku lavova u Britanskom mu
zeju dokazuju da je on u svoju, kao i u susedne zemlje,
uveo sistem merenja sa preciznim merama.
Mal a zbirka FENICANSKIH AMA JLIJA u Britan
skom muzeju od prilinog je znaaja. Ona pokazuje da
su Femam usvojili vavilonski i asirski peat-ci lind ar
kupasti peat Persijanaca, kao i egipatski skarabej. Za:
pISI urezam na ovim predmetima su asirskog i egipat
skog porekla, ali su obraeni na nain karakteristian
za fenian ke radove u metalu i kamenu. Linijske gra
vure su pazlJlvo Izvedene i izrada je finija od one na is
to .vavilonskim, asirskim ili egipatskim peatima i skara
beJlma. Na najstarijem od njih, koji verovatno potie iz
oko 500-400. godine pre n. e., uticaj persijske umetnosti
Je veoma uoljiv. Skaabeji napravljeni od tvrdog kame
na bez sumnje su kOTleni kao peati, ali nema dokaza
da su Feniani imali neke religiozne poglede u vezi sa
sear beus saeer-om kao Egipani. Grupa skarabeja od
stelIta I paste IZ Umrita, koji su izloeni u istoj kutiji sa
femansklm skarabejima u Britanskom muzeju, jes u
domorodake imitacije egipatskih skarabeja i bili su na
pravljeni u Feniiji oko 300-200. god ine pre n. e. Feni
am su verovah da mogu stupiti u vezu sa mrtvima
sputanjem ma lih svitaka napravljenih od tankih listia
olova sa zapisima u grobove, ali nije sigurno da se on i
mogu smatrati amajlijama.
Sle?e reprodukcije cili ndar-peata sa fenian
.
skim zaplSI ,? naravljene su od kalupa koje je dao Av
gus ,us Redl IZ Bmanskog muzej a ; svi originali nalaze
.
se u BTltanskom muzeju (Odeljenje egipatskih i asirskih
.
staTIn a):
l . Cil in ?ar-peat na kome je urezana figura kralja
Ih J naa koJI u svakoj ruci stee prednju nogu mitolo
. . . .
.
ke ivotinJe. Svaka ivotinja ima krila, a na glavi sa des-
FENIANSKE AMAJLIJE
247
je zvezda. Zapis glasi :
P'InJj ' !l
"Svojina PLTHAN"
Visina peata je Z,2 cm.
3
4. Cilindar-peat sa figurom oveka koji stoji u
stavu odavanja pote ispred simbola (munja ili ['rom ?),
strane je svetenik koji nosi krilatu odedu. Zapis glasi:
 -

248 AMAJLIJE I TALISMANI FENICANSKE AMAJLIJE 249

"J RPAL, sin HRDD" ii,V';' i::1 'I N !:!" . Ime Jrpel 6. Cilindar-peat sa figurama dva oveka-korpi
je napisano dva puta. Visina peata je 3,5 cm. je koji stoje sa svake strane svetog drveta (?) i pri
dravaju krilati disk iz koga izlaze glave tri boanska bi
a. Svetenik i vernik izvode religijski obred. Sa leve

5. Cilindar-peat sa figurom svetog drveta ispod

krilatog diska. Sa jedne strane drveta je sfinga sa mese
evim srpom iznad, a sa druge je jarac. Dva oveka iz
vode eligijski obred. Zapis glasi : "Vlasnitvo SRGD"
il'D" . Visina peata 2,2 cm. 7

250 AMAJLIJE I TALISMANI

strane je figura boga koji dri gazelu ili jarca ispod sva
ke ruke. Zapis glasi "Vlasnitvo MDBRG" Ji::li'.
Visina cilindra je 2,4 crn.
7. Cilin dar-peat na kome su urezane figure tri
ljudska bia, a koji je bio posveen bogu Hadadu. Za
pis glas i: "Vlasnitvo AKDBN, sina GBRD, evnuha koji
je ponuen HDD" . OiO ii::lJ i::l P":::I N L.,.
i i ;" . ::lij:li1 iVN Visina peata je 4,2 crn.
POGLAVUE X I

SAMARIANSKE AMAJLIJE

Da sam pre neto manje od dvadeset godina bio

upitan : "Da li Samariani imaju amajlije, i ako je tako,
kako one izgledaju?", moj odgovor bi bio: "Nema sa
marianskih amajlija, a ako ih i irna, ja nisam video ni
jednu." Zahvaljujui dr M. Gasteru, ta praznina je da
nas popunjena i mogue je, kao rezultat njegovih is
traivanj a, rei itaocu dosta o samarianskim amajlija
ma. Ovaj gospodin je otkrio da su Samariani iz Nablu
sa posedovali, meu ostalim knjievnim blagom, neko
liko samarianskih amajlija, ili, kako ih on zove, "filak
terija" , pa je preduzeo korake da stupi u vezu sa njima '
sa ciljem da o amajlijama dobije neke podatke. U po
etku, kao i svi drugi stanovnici Orijenta koji poseduju
drevne rukopise, oni su se pretvarali da ne znaju nita o
takvim stvarima, ali nakon nekoliko godina druenja sa
dr Gasterom, priznali su da poseduju nekoliko filakteri
ja. Nakon 1 2- 1 5 godina neprekidnog druenja i strplji

vog pregovaranja, on je uspeo da od njih dobije sve fi

lakterij e koje su imali, ukupno njih 14. Pored ovih, pri
bavio je fotografije jo dve filakterije; jedna je u Britan
skom muzeju (Add. 27456), a drugu poseduje D. S. Sa-

sun. Poto je nekoliko godina radio na ovoj potpuno
novoj grani semitske knjievnosti, objavio je rezultate
svoga rada u nekoliko lanaka u Proceedings of the So
ciety of Biblical Archaeology (mart, maj i jun 1 9 1 5, feb
ruar 1 9 1 6. i februar 1 9 1 7). Ovo je ponovo objavio u svo
jim Studies and Texts u tri toma, London, 1925-1928.
(tom i, str. 387). Glavne podatke o samarianskim filak
terijama dugujem ovom njegovom neprocenjivom delu.
O ranoj samarianskoj istoriji ne zna se nita. Jed
no predanje kae da je njihov veliki predak bio EMER
koji je prodao zemljite na kome se nalazio njegov
grad, po njegovom imenu nazvan Samarija, Amriju
(Prva knjiga o carevima 16, 24). Stanovnici grada zvali
su se OMRONIM (Samarijani), ime koje se jednom po
. minje u Bibliji (Druga knjiga o carevima, 17, 29). Prvo-
bitno je Samarianin bio stanovnik grada Samarije ili
zemlje iji je to bio glavni grad, ali kasnije je car Asirije
( almaneser IV ili Sargon II) preselio tamo domoroce
iz Vavilona, Kutaha (Huta), Arve (Ava), Hamata
(Emat) i Sefarvaima (Sefarvim) (Druga knjiga o carevi
ma, 1 7-1 8), i bilo koji od njih mogao se nazvati Samari
aninom. Prvobitni Samariani su bili pagani, ali od
vremena naseljavanja velikog broja stranaca u njihov
grad od strane cara Asirije, do roenja Hrista, oni su u
velikoj meri usvojili jevrejsku religiju, iako su bili veza
ni za svoje idole i magijske prakse. Takoe su smatrali
da je gora Gerzim (vidi Jov., 4, 20), a ne Jerusalim, pra
vo mesto na kome se treba moliti Bogu. Ovo nije mesto
na kojem bi se govorilo o velikoj izmi koja je od Jevre
ja i Samariana stvorila ljute neprijatelje, i dovoljno je
rei da su Samariani bili nezavisna sekta u vreme Hris
ta. Oni su prihvatili jevrejski monoteizam i Zakon i ve
rovali su da Mesija koga su zvali "Tahep" treba da do-
SAMARitANSKE AMAJLIJE 253
e. Njihove filakterije pokazuju da su u velikom broju
pitanja nj ihova verovanja bila istovetna sa hebrejskim.
Prvo to se moe uoiti u vezi sa samarianskim
amajlijama je da on e nisu bile ekvivalenti molitvenim
svicima (TEFI LIN) ili "poveskama na elu", ve prave
AMAJLIJE koje su se, kako dr Gaster kae, "neprestano
nosile. Na njih se gledalo kao na sujeveme obiaje i no
sili su ih ne samo Jevreji ve skoro svaki drugi drevni
narod" (str. 387). U svom najstarijem i najjednostavni
jem obliku one su bile posledica paganske magije i
pravIjene su i noene uprkos injenici da je njihova
upotreba bila zabranjena pod pretnjom smrti. Samari
ani su hebrejska verovanja dodali svojim sopstvenim
domorodakim, pa su pokuali da se pridravaju i jed
nih i drugih, ne odbacivi i ne ukinuvi nijedno od svo
jih uroenikih gledita ili obiaja. Filakterije su vero
vatno nastale tokom I i II veka n. e., ali nijedna od onih
koje poseduje dr Gaster nije starija od X ili XI veka.
Samariani koji su iveli u Egiptu preuzeli su ideje od
potovalaca Raa i Oziris a, razliitih gnostikih sekti i,
verovatno, od Vavilonaca iju su magiju i religiju upoz
nali preko Grka koji su iveli u Vavilonu i izuavali sta
re zapise napisane klinastim pismom u bibliotekama
Vavilona.
Samariani su matrali neizreciva imena Boija
"monim reima" i drali ih za osnove svih vrlina koje
su njihove filakterije posedovale. Oni su mislili da se
Tetragramaton ne moe izgovoriti i neki od njih su ga
zamenili za "Elohim". Slova Boijeg imena smatrana su
za matematike cifre i tako su matematika raunanja
izvoena iz Boijih imena i razliitih permutacija i sub
stitucija kojima je to ime bilo podlono, a Samari ani
su izgleda poznavali samo ime, tj. "Gematrija" , po ko
me su ove mnogostruke operacije bile poznate meu
254 AMAJLIJE I TALISMANI
TABLA XX

Jevrejima. Dr Gaster smatra da je Gematrija pogrean

naziv za "Gramatu", tj. "Spise", i da bi umesto "Efezija
Grameta" iz grke mistine knjievnosti trebalo itati
Mazija Gramata, tj. "neizrecivi spisi". Na filakterijama
su potpuno zastupljena sva ova mistina imena, fOllIle,
simboli, promene i pellIlutacije. Dva Boija imena EH
JH i JHVH su isprepletana.
Jevrejima je po Petoj knjizi Mojsijevoj zapovede

no da izvesne "rei" piu na gornjim gredama ulaza i

dovracima svojih kua, ali oni zapovest nisu doslovce

potovali. Pisali su rei iz Pete knjige Mojsijeve, 6, 4-9 i
l l , 13-21 na pergamentnim trakama i privrivali ih za
dovratke. Oni su se zvali mezuzot. Samariani su to i
nili na drugi nain, oni su "rei" klesali na kamenju
svojih kua. ta vie, oni su pod "reima" podrazume
vali "deset rei", tj. Deset zapovesti i one su, kao i ostali
stihovi iz Biblije, urezivane na njihovim spomenicima
(vidi spisak dr Gastera na str. 400). U Britanskom mu I
zeju se nalazi kamen (Semitska soba, br. 556) na kome
su na samarianskom ispisana dva stiha iz Pete knjige
Mojsijeve; mada je inio deo zida, ovaj kamen je zapra
vo filakterij a. Na nekom kamenju je Deset rei Postan
ka dato umesto Deset zapovesti. Ovo su osnovne "mo
ne rei", pravi LOGos. Medu karakteristinim samari
anskim filakterijama nalazi se jedna koja je od poseb
nog znaaja jer predstavlja svedoanstvo njihove velike -
.

l-" "
, '1 k

starosti - mislim na PALINDROM. "Izvesni stihovi iz .

"",
, ;
.
Biblije, posebno Druga knjiga Mojsijeva, 1 5, 1 5- 1 6, pi .

....
sani su unazad poinjui poslednjom reju esnaestog .
.'V"1''':-
.. "
. L'.:; ..fi
stiha i vraajui se unazad obrnutim redom rei, ali ne i ,
.
.'
' ,
. .
..

.'
slova. Slino su i stihovi iz Druge knjige Mojsijeve, 14,
'
. '

' l.....
1 9 ; 17, 1 3 , napisani u obliku palindroma" (Gaster, str. . __.. . _

405).
Odloak sa samari8nske filakterije iz Britanskog muzeja (Add. 27456).
256 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XXI

Samari ansko ime za filakteriju je AHTABA, ali u

Kodeksu, Gaster B, data je varijanta FLKTRA koja,
svakako, predstavlja grko q,vaKTTjp,a. Filakteriju ne
treba meati sa molitvenim svicima (Tefilin) koji su
stavljani jedino za vreme molitve, jer je to bila amajlija
u pravom smislu rei, kao kami kod Jevreja, a verovat
no je i podjednako stara.
Samarianska filakterija se pojavljuje u nekoliko
oblika: ( l ) kao etvrtasti list pergamenta koji praktino
predstavlja celu kou jarca. Jedna koju poseduje dr
Gaster duga je izmeu 43 i 56 cm, a druga je iroka 68,5
cm. (2) Kao smotuljak koji varira u duini i irini. (3)
Kao knjiica koja je verovatno noena u kutiji. (4) Kao
komadii papira. (5) Kao metalni disk poput novia ili
medalje. (6) Kao ispisano kamenje. Jedna samarianska
filakterija koja se nalazi u Britanskom muzeju (Add.
27456) je irok list pergamenta koji je bio presavijen vi
e puta i noen u metalnoj kutiji. Deo teksta je reprodu
kovan na tabli XX, a slika cele kutije na tabli XXI.
Kutija ima poklopac sa ivicama koje vrsto naleu. Na
ivicama je niz alki kroz koje je prolazila uzica i ona je
verovatno visila na grudima kao privezak. Svaka strana
je iarana pravouglastom geometrijskom arom. Oko
ovih ara idu redovi samarianskog teksta i jedan od
njih poinje ovako : "U Ime El-Sadai JHVH". Zatim
sledi odlomak iz Druge knjige Mojsijeve 14, 14, "Gos
pod e biti za vas i vi ete muati". Slubeni Katalog
svrstava ovu filakteriju u XV vek. Pergament je dosta
l
,
-
oteen savijanjem i sve poznate filakterije su pretrpele
---

oteenja na isti nain; izuzetak je samo jedna poznata Metalna kutija iz Britanskog muzeja u koju je stavljana filakterija.

potpuna filakterija. .
Upotrebljavane su dve vrste mastila, obe po svoj
prilici napravljene od ai ; jedno je kada se osui ble
do, a drugo vrlo crno i sjajno kao da je sa njim pomea-
17 Amajlije j talismani

258 AMAJLIJE I TALISMANI
na smola. Medutim, bledo mastilo je dublje "nagrizalo"
pergament od jako crnog. Zapis je izgleda na unutra
njoj strani koe. "Koa je podeljena na sedam stubaca
jednake debljine (7,5 cm). Oni su razdvojeni jedan od
drugog prostorom od 1,8 cm koji nije ostavljen prazan.
Ovih sedam stubaca je okrueno sa sve etiri strane sa
po dva ispisana reda od kojih je jedan palindrom stiho
va iz Druge knjige Mojsijeve 14, 1 6 i 1 7, 8. Ovaj zapis je
zatim nastavljen redovima koji ispunjavaju praznine iz
medu stubaca. U nameri da ukljui ove redove, pisar je
okrenuo kou na levo i poevi od dna pisao je paralel
no sa crtom sa strane. Na slian nain su napisani i dru
gi redovi... U ovim redovima koji idu oko i izmedu stu
baca moe se otkriti najstariji oblik ukraavanja, u ko
me stihovi i slova prethode cvetnom i drugom arhitek
tonskom ukraavanju" (Gaster, str. 4 1 1). Pisanje u kur
zivu se nikada ne susree na filakterijama. Imena pisca
i vlasnika nisu data na njoj i zbog toga ih moe nositi
bilo ko. Tekst na svitku je napisan vertikalno, ne sa des
na na levo ve sa vrha na nie i ceo tekst ini jedan stu
bac.
Filakterije u obliku papirnih traka sadre kratke
formule kojima su ponekad dodati mistini dijagrami
uzeti iz starih, velikih filakterija. Najmanje forIllule se
nalaze na medaljama od pozlaenog srebra koje danas
nose deca da bi se zatitila od urokljivih oiju. Sve ove
mnogostruke filakterije "imaju drevnu mistiku tradici
ju koja se u svojoj sutini i osnovnim principima ne
moe razlikovati od jevrejske kabalistike tradicije". Uz
pomo samarianske filakterije "neki do sada neobja
njivi oblici u grkim magijskim tekstovima nalaze zado
voljavajue objanjenje ; konano, jednu od najstarij ih
formi pravih filakterija sauvali su Samariani u svom
S EM HAMITFARES" (Gaster, str. 420).
SAMARIANSKE AMAJLIJE 259
U svom Studies and Texts (vol. i, str. 425) dr Gas
ter daje kompletan prevod filakterije (Kodeks D, 1 1 05)
iz koga e italac videti kako su biblijska istorija, molit
ve, liste maginih imena, slova alfabeta itd. ujedinjeni
da bi o formili veoma monu amajliju. Iz nje su uzeti
sledei odlomci:
"Ovaj zapis je dobar za svakoga ko ga nosi.
Amen .. . I vraari ne mogu stati pred Mojsija, pa tako ni
pred one koji su snabdeveni Tvojim imenom, o, Gospo
de, bili oni mukog ili enskog roda ... Neka ne bude
.1
HEBREJSKI I SAMARIANSKI ALFABETI.
Hebrejska slova su data u redovima l, 3 i 5, a njihovi samarianski ekvivalenti
i pod njih (reprodukovano po odobrenju iz Gaster, Studi
su II redovima 2, 4 i 6 s
es and Texts, vol. i. str. 61 1).
uniten i molim tebe da se ne vrati, neka svaki ovek
koji je snabdeven ovom dobrom filakterijom (fik1tra -
filktra) bude osloboden od svih demona, svih duhova,
svih zlobnika, svake tete i svih zveri. Amen (3 puta) .
Uzdigni se, o, Gospode. Vrati se, o, Gospode, onome
koji je snabdeven ovim spisima. Spasi ga od svega zlog.
Pion, Gion, Dkl i Perat etiri rajske reke] jer ja sam
hrama. uvaj me, o, Gospode svetilita. uvaj me, o,
"
.
 -

260 AMAJLIJE I TALISMANI

SAMARICANSKE AMAJLIJE 261

R ?vi 569-578 ine kvadrat sastavljen od hebrej

Gospode proroka. C uvaj me, o, Gospode gore Garizirn.
C uvaj me, o, Gospode svetenika. Cuvaj me, o, Gospo
de svetih. C uvaj me na putu kojim idem i ne zaobii
moje molitve, jer me to nagrauje i spaava od sveg zla.
[Onda dolazi ime) JHVH deset puta ... Ma ko da nosi
ovaj natpis neka strah od Tebe i drhtanje pred Tobom
bude kao kod svih zveri zemaljskih i ptica nebeskih ...
Onaj koji je iao nebesima, moj Gospodar, sveti Bog,
neka me izbavi od sveg zla, JHVH (pet puta), Boe nad
.
skIh reI Gospod, veliki Bog" u deset redova od po I I
slova svaka, tako ureenih da red na vrhu i dva usprav
n reda sadre potpuno iste rei. ta vie, prva i posled
nJa slova svakog reda su identina i svaki red vertikal
ni i horizontalni sadri ista slov. Kvadrat e takoe
J
podeljen kao prethodni alfabet (redovi 539-560) u dva
.
, N nI 'in

.I
.

Bogovima, oslobodi me pritiska i patnj e i otkloni zmiju D ., , l .,

od nas ... JHVH (deset puta), JHVH Elohim, JHVH (tri

I , lI
I ., N I n I '
-

.,

n
, n
puta), Elohim JHVH, Elohim JHVH, Elohim, Adam,
,I" I
I I ., ' I ' I l I ., I N I n I '
",

Noe, Avram, !sak, Jakov, Josif, Levi, Kehat, Amram,

'

Mojsije, Aron, Eleazar, Itamar, Pinehas, Joua, Kaleb,

Sedamdeset predaka [mistinih slova) ANGDKNH.
u
nI' I n I I ., I ' I

' l I ., I N I n
NIn

Gospodaru, budi milostiv prema meni. Gospodaru, po

OVIm Imemma.
-
u

I' ,
I .,

, , l .,

., N n , nI I

I .,

I ., I \ I ' I
.

Ti si Gospod, na Bog, slavljeni A.a.A. Nalazei -

l

N n , I

I ., I ' , I l
se na svim mestima Ti vidi, ali nisi viden. Ti si stvorio , ., n
-

svetlea tela i zvezde da bi mogle da sijaju Tvojom do

,Il ., I N I n , I
brotom na celu zemlju. O, Ti, veliki, budi slavljen zau ' I
I I I' I'

.,

,I, ., I N I
-

vek! U ime Gospoda, Gospoda, Gospoda. Svakog dana

l I

I ., I
,

, , n
,
i noi mi se klanjamo Tebi, o, veliki Boe, i klanjamo se
., , I l I ., I I I I

i molimo Tebi, i veliarno Tebe, jer nema nikoga kao .,

. -
;
, n , "
.

I
to si Ti, na Bog i Bog naih oeva. Odobri nam Svoju -
- -
.

Magini kvadrat sa samarieanske filaktcrije (Gaster, Codeks 0. 1 105) (reprodu

pomo i poalji andela Svojom dobrotom, blagoslovi kovan po odobrenju iz GBster, Studies and Texts, vol. iii, str. 128. vidi i voL i.
nas u svemu i uvaj nas od neprijatelja i protivnika Svo str. 441).
jom dobrotom, moni Boe duhova i sveg tela. Gospo.
trougla slovom L. Svako slovo se nalazi u kvadratu.
daru nad Gospodarima, ne naputaj nas AHJH (dva
Kvadrat je zaobiden desno i levo sa dva reda napisana
puta po deset puta), veliki Boe, kralju, milostivi, stra-
. vertikalno :
nI.
"

Neka ovo veliko Ime bude veliano i

Tj., AHJH ASR AHJH. (Izlazak. 3, 14). U naoj Bibliji preveo Neka bude osveeno i uzdignuto I
deno sa JA SAM ONAJ STO JEST.
Neka bude ulepano i slavljeno I
Neka bude hvaljeno i proglaeno monim I
 SIRIJSKE AMAJLIJE 263

U ovome su sirijske vradbine istovetne onima kod
Hebreja u njihovoj kabali, kod egipatskih hriana,
Abisinaca, Samariana i Arapa. Napisr.no Boje ime je

'. -

POGLAVUE XII

SIRIJSKE AMAJLIJE

Svoje znanje o sirijskim amajlijama dugujemo

skoro u potpunosti knjiici nazvanoj "Mala knjiga za

tite", koja je napisana na sirijskom. Sastavio ju je od

etiri rukopisa i preveo ser Herman Golanc (Hellnann

Gollancz, The Book of Protection, London, 1 9 1 2). Dva
. od ovih rukopisa su u vlasnitvu ser Hellllana; trei je u
Univerzitetskoj biblioteci u Kembridu (vidi Wright,
Catalogue of the Syriac Manuscripts preserved in the -

Library of the University of Cambridge, 1901), a etvrti

u Britanskom muzeju (Oriental, br. 6673). U ovom ma

lom radu nalazimo "zbirku arolija" koju je verovatno

sakupio neki domorodac iz zemlje koja lei severno od
Mosula. Vlasnik knjige je bio hrianin, mogue svete

nik ili neki slubenik nestorijanske crkve od koga su

ljudi zahtevali ini, kletve, bajalice i formule blagoslova
da bi im pomogle duhovno i fiziki, i da bi zatitili svo
je ovce, stoku i vlasnitvo uopte. Izvor moi koja pod
Faksimil SIranice sirijskog rukopisa iz " Knjige zatite" u Britanskom muzeju
upire ove amajlijske tekstove ili "arolije" je neizrecivo (Orient., No. 6673)1
Ime Boije JHVH, Njegova druga Imena AHJH (Aer),
AHJH, El-Sadaj, Adonaj i El-Cevaot (Gospod vojski), bio Bog sam i to su bila sva Imena nastala promenama i
i Deset Boijih Rei ijim je izgovorom stvoren svemir. permutacijama slova iz njegovog imena.

 264 AMAJLIJE I TALISMANI
Sto se tie ini i kletvi, najmonija od svih ini bi
la je Oena (I), a posle nje su dolazile molitve Adamu
i svetim anelima (2 i 3), kao i J evanelje (4). U inima
protiv straha i rhtanja pojavljuje se ime svetog ora
Muenika (iz Lide), ija je molitva navedena (5). Isuso
va bajalica ( 1 6) ponitavala je mo ratnog oruja, pua-
Aneo Gavrilo jaJe belog konja i zabada koplje u telo avolske tene urokljivih
oiju (iz Bril. mus., MS.. Orient., No. 6673),
ka, katapulta itd. koje je neprijatelj upotrebljavao. So
lomunova bajalica leila je lumbago ( 1 0); bajalica sve
tog Tome je isterivala ludilo iz oveka i oslobaala od
njega 366 delova njegovog tela (12); bajalica Raspea je
unitavala mo maeva, bodea, strela itd. (9). Zatim
SIRIJSKE AMAJLIJE 265
dolaze bajalice protiv bolesti svih vrsta (I I ) ; glavobolje
i 72 bola u oima, uima itd. [u ovoj bajalici su pomenu
ta imena Ganusa i Slunusa] ( 1 3 ) ; cvokotanja zuba ( 1 7);
gra [pominje se Mar Avgin] (20) ; paukova (19); pasa
(2 1 ) ; utvara (22); urokljivih oiju koje napadaju ljude
Mar orde (iz Lide) probada velikog zmaja (iz Britanskog muzeja, MS., Ori
ent., No. 6673).
(23); greva u stomaku i nazeba (25); stone bolesti
(26); besnih pasa i drugih zveri (27); groznice (28); za
gluujue buke i zvukova (33); vukova (35); lanih sno
va (36); zmija (37); korpija (38); urokljivih oiju koje
napadaju stoku (39); vraara (42); zlog duha (46) ; vra-
266 AMAJLIJE I TALISMANI
baca i insekata koji napadaju useve (47); vatre kod use
va (48); krvavijenja iz nosa (49); plaa kod dece (50);
opinjavanja (51); avoljih lukavstava (52); ireva (Ale.
po "dugme", bagdadski ir itd.) i svraba (53).
Nalazimo i molitve bajalice za lovce i ribolovce
koji pecaju radi uspeha (14) ; za one koji ude za pose
Kralj Solomun probada davola (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673).
dovanjima na ovom svetu i bogatstvom ( 1 5) ; za mir
uopte (19); za mir u kui (30); za one koji putuju nou
(32); za one koji putuju poslom (3 1); za naklonost kod
ljudi (40); za ene na poroaju (43); formula da se krao
va uini poslunom (24) i da joj mleko bude slatko (44);
SIRIJSKE AMAJLIJE 267
formula za blagoslov usevima i vinogradima (29) i bla
goslov kui (34).
Dva odeljka (6 i 7) sadre molitve koje ovek tre
ba da koristi kada je prinuen da se pojavi pred kralje
vima, upravnicima, sudijama i drugim dostojanstvenici
ma, jer e one uiniti da dobije "otvoren i pobedonosan
Elijah (desno) i Eooh (levo) jedu plodove sa Drveta ivota II raju (iz Britanskog
muzeja, MS., Orient., No. 6673).
izgled" pred njima i stekne njihovu naklonost. U br. 6
se pominje Aleksandar Veliki i odeda kojom je bio
odeven i sa kojom je potinio celu zemlju. Predanje
kae da je Aleksandar sagradio vratnice ili ulaz iza ko
ga je zatvorio Goga i Magoga i veliki broj poganih na
roda. Ime Aleksandar se takoe pojavljuje kao re moi
u etiopskim inima.
 .

niel, Samiel. "Ovim svetim imenima ja vezujem, prokli

Kodeks C (odeljak 3) pokazuje da je sastavlja
njem, zaustavljam usta i jezike zlih ljudi, ljubomomih i
Maje knjige zatite, kao i Hebreji u kabali, Samariani i
zlobnih sudija, emia, satrapa, upravljaa, uticajnih lju
Etiopljani, vrsto verovao u mo ini baene u ime ar di, vladara i voda, izvrilaca, prefekata, stranaca, nezna
handela i andela, i spisak koji nam on daje Je pouan boaca i nevernika," C in ili kletva sastavljena od imena
zato to susreemo zajedno Gabriela, Mihaela, Ariela; hrianskih svetaca data je u odeljku 52 Kodeksa A,
Mihaela, Azriela, Samiela, Hariela, Sarfiela, Nuriela.
- -
--- --= --,
I
--

-
e 'r, """. l....
.
.,
"'':' .;0, . '., ,.

' -

-
,

"

. .
-
,

.
. '
,
-

,
-

- o ,

o
o'

,
,

,
o

o
o o
,
"
..
o,
,

,0 'o

:'\)01;
o'

Taumasije, muenik, kao jaha. probada kopljem "duh meseeve keri" (iz Bri
tanskog muzeja, MS., OrienI., No. 6673).
Mar Daniel, prorok, kao vitez na konju, probada "vuka koji je II zasedi ekao
ovcu" (iz Britanskog muzeja, MS., Orient., No. 6673). Legenda o urokljivim oima i Mar Abd-Io je od
velikog znaaja jer se razlikuje od verzije koja se obino
Posle neizrecivog imena Boijeg slede imena amiel,
daje na etiopskim amajlijama (vidi Budge, History of
Cucniel amiel Hiniel Zadikiel, Prukiel, Sahariel, Za
kiel D ;niel ' E lmiel, Tkifiel, Gabriel, monik, ami
Ethiopia, vol. ii, str, 592), Urokljive oi su se javile sve
el Sahariel Makiel, Jomiel, Kukbiel, Sufiel, Mariel,
cu, pozvale ga i htele da se udrue sa njim ; nakon toga
Mehalalel, Zatriel, Umiel, Hahiel, Tariel, Aziziel, Ma- on ih je sputao, prokleo, vezao i naredio im da mu kau

,

270 AMAJLIJE I TALISMANI
sva svoja imena. Pomenuto je est, tj. Miduh, Edilta,
Moneita, Lilita, Malvita i Majka, davitelj deaka. Kas
nije je reeno da ima 1 2 drugih imena, naime: Geos,
EdiIta, Lambros, Martios, Jamnos, Samgos, Domos,
Dirba, Apiton, Pegoga, Zarduh, Lilita, Malvita i Majka,
. ,
Raban Hormizd kao vitez na konj u probada "Java ili besnog psa" (iz Britanskog
muzeja, MS., Orient., No. 6673).
davitelj deaka. Odeljak 1 9 Kodeksa C nabraja razne
vrste urokljivih oiju i ljude koji ih imaju. Ovde su po
menute oi sedam zlih i zavidnih suseda, oi svih vrsta,
oi koje nisu povreivale niti tetile. Oi oca, majke,
stranaca, neznaboaca, mukaraca, ena, staraca, stari-
'a =
SIRIJSKE AMAJLIJE 271
ca, nevernika, tamnosive oi i ljubomorne oi grupisane
su zajedno. U vezi sa plavim oima moemo pomenuti
arapski opis Franaka : " ute kose, plavih oiju i crnog
srca". Neke od ini su domaeg karaktera. Tako imamo
in koja spreava vola da ne zaspi za vreme oranja (C
Portreti etvorice evanelista - Mateja, Marka, Luke i Jovana (iz Britanskog
muzeja, MS., Orient., No. 6673).
5), sa aluzijom na Sedam spavaa iz Efesa koji su u pe
ini spavali 377 godina bez buenja.
Legende o moima kralja Solomuna kao arob
njaka su brojne i zahvaljujui raznim odeljcima iz Bibli
je, Talmuda, losifove istorij e i Kurana, one su dosta do
bro poznate. Za prsten kojim je inio uda se kae da je
272 AMAJLIJE I TALISMANI
SIRIJSKE AMAJLIJE 273

bio napravljen od istog zlata i da je u njemu bio po

stavljen amir kamen (dijamant ?), na kome' su bila ure
zana etiri slova neizrecivog imena Boije g ili pentag
ram u kome je pisalo "Davidov tit" ili " S tit Solomu
nov" . Vinjeta data u Kodeksu A, str. 54 ukazuje da je
kamen bio oblika osmokrake zvezde sa manjom etvo
rokrakom zvezdom urezanom na njemu. Izmeu dva
dvostruka koncentrina kruga napisano je sledeih se
dam imena:
SUT SPJLT TRJKT PPMRJT HLPT AJLPT HUPT
ko ih je nosio "prirodno dranje" pred kraljevima i su
dijarna.
Sva etiri Kodeksa koje je koristio ser HelIllan
sadre vinjete, i on je objavio nekoliko njih koje se na
laze u Kodeksima A i B. Sve vinjete su izgleda delo jed
n?g oveka ili jedne kole ilustratora i zbog uporeiva
nJa sam reprodukovao nekoliko vinjeta iz Kodeksa u
Britanskom muzeju. One su date na prethodnim strana
ma i ranije nisu bile 'objavljivane.

Tekst, meutim, kae (Odeljak 4 1 , izdanje Go

lane, str. 26), da je na prstenu bilo i drugih imena
[ukupno 29] i jedino moemo prihvatiti da su ona bila
urezana na samom prstenu:

HKKPS PTPNT LMPC DKCT PCDMCT

SHLT RHMT VHUPT LMSTMPC SKLLT
TVRCP KPJDT DMPST MRJPT PCJT
HSPT PLT KTJBT PCJT DMPC
BRVLHT HKJKT TRKLT PPT PRJT

AULT PPAJNT JRJET PUT

Ja ne mogu bolje objasniti ova imena od ser Go

lanca_ Ona mogu biti imena sastavljena od posebno ras
poreenih brojeva koji predstavljaju slova u imenima
boga JH, JHVH, AHJH i ADO NAJ, ili neke rei, stiho
ve hebrejske Biblije ili pellIlutacije naziva Boijih atri
buta. Ali, sa druge strane, ona mogu biti niz potpuno
beznaajnih imena poput onih koje nalazimo na egipat
skim i grkim papirusima i koptskim magijskim teksto
vima. Njihovo ponavljanje u ime Osoba svetog Trojstva
inilo je zapis protiv bolova i bolesti i davalo je onome

18 Amajlije I talismani


ZA AVOLE

sebnim pismom. Najstarije od ovih zdela, one sa heb

rejskim zapisima po svojoj unutranjosti, potiu iz I ili
II veka pre n. e., a najsavremenije nisu starije od VI ve
ka n. e. Prikazi etiri zdele iz zbirke Britanskog muzeja
koje su date u ovom poglavlju predstavljaju paleografi

POGLAVLJ E X I I I

VAVILONSKE ZAMKE ZA AVOLE OD TERAKOTE

Hebreji koji su iveli u raznim etvrtima istonog
dela Vavilon a i zapadnim predgraima grada, tamo gde
se sada nalazi gradi Hila, zakopavali su pod uglovima

temelja svojih kua i drugih graevina naopako okrenu
te zdele od terakote ispisane maginim formulama.
Hebreji koji su iveli u Kuti i Nifaru inili su to isto, a
svi oni postupali su tako imajui na umu zamisao O za
titi svojih kua, domova i sebe samih od napada svih
vrsta zlih duhova i tetnih uticaja demona nastanjenih u
zemlji. Te zdele su znaile Hebrejima isto to su profi
laktike figure od gline, opisane ranije, znaile Sumeri
ma i Vaviloncima (vidi stranu 106). Britanski muzej po
t Zamka za avole od terakote sa maginim spiralnim zapisom pisanim hebrej
seduje veoma obimnu zbirku takvih zdela do kojih se skim pismom, napisanim radi zdtitc kue i imanja Bahran i Batniun protiv
dolo pri iskopavanjima u Vaviloniji i Asiriji koja su moi Lilit. Jspandarmid, Bara pustinjskog i drugih davola. Zapis poinje u cen-
tru, a zavrJava kod . (Britanski muzej, SI-I9, 96).
vrili Lajard i nekoliko slubenika Britanskog muzeja
izmeu 1 850. i 1 906, kao i preko lokalnih trgovaca. Ne
ju i sledei odeljci e dati predstavu o sadrajima njiho
ke od ovih su ispisane na hebrejskom jeziku "kvadrat vih zapisa.
nim" hebrejskim pismom, neke na dijalektu Targuma Tekst na prvoj zdeli (No. I) poinje izjavom da su
jednom vrstom kurzivnog sirijskog pisma, a neke na ini ili bajanja zapisana u produetku namenjena da
mandaitskom (tj. semitskim dijalektom slinim onom rasteraju avola, Duhove, Nirieka, Zariaha, Abtur-Tu-
koji je naen u Talmud BabJJ) njegovim sopstvenim po-
" .

 AMAJLIJE I TALISMANI
276
ra, Dan i Lilit sa zemlje Bahrana i Bara pustinjskog, i
Ispandarmid sa zemlje Batniuna, i iz cele kue. O, Ti
veni Dobri Boe, uniti mo avola i duhove Nemani,
veliku mo Lilit... Teram te dalje od susedstva Bahrano
ve kue i kue Batniuna i svih oblasti oko njih. Poto
I I Zamka za davole od terakote sa maginim spiralnim zapisom napisanim heb
rejskim pismom. Sadri opseno prokletstvo svih avola i arobnjaka, muJkih i
enskih. Njegovo izgovaranje donosilo je oveku pomat nebeskih zvezda (8ri
tanski muzej, 51-19. 1(0).
avoli potpiu ugovor O razvodu braka i odbace njiho
ve ene koje im se vie nikada nee pribliiti, dakle, da
li prihvatate (ovaj) ugovor, i primate va miraz koji je
(ovde) napisan, i gubite se, nestanite to pre, odletite,
pourite da odete i napustite kuu Bahrana i kuu Bat-
VAVllONSKE ZAMKE ZA AVOLE
niuna U Ime Venog Boga. Izgubite se u tami daleko od
oveka od moi, zapeaeni njegovim prstenom tako da
svako moe znati da vie niste tamo. Tada, bie svetlost
tamo. Amen. Amen. Sela. Za raspravu o tekstu vidi li
teraturu koju je naveo vab (Schwab) u Proc. Soc. BibI.
Arch. za april 1 890.
Tekst na drugoj zdeli (No. II) je duga formula u
obliku kletve koja je upuena protiv duhova, demona i
avola oba pola, mukih i enskih, koji donose bolesti i
zaraze oveku i eni i protiv arobnjaka svih vrsta, mu
kih i enskih, koji reju, kletvom ili delom ine tetu o
veku. Ova fOHllula e uiniti kletve i bajanja zlih duho
va i demona nemonim, a magijske obrede arobnjaka
nekodljivim. Naterae ak i zvezde i planete da se vra
te na svoje putanje u sluaju da su njihove moi iskoris
tili i prizvali arobnjaci za svoju opaku rabotu. Uinie
da "pokletstvo ene zavri u dimu". Povrh toga, formu
la nosI sa sobom zatitu dobrog anela koji ima jedana
est imena. Ovaj tekst je vrlo zamren i veoma teak za
prevoenje, pa se Cenker (Zenker), Halevi (Halevy) i
Svab (Schwab), koji su ga prouavali i objavili, znaaj
no razlikuju u svojim tumaenjima i prevodima. Iako je
uopteno znaenje najveeg dela teksta jasno, postoje
izvesni odeljci koji jo uvek nisu zadovoljavajue obja-
njem.
Tekst na treoj zdeli (No. III) koji poinje na ru
bu a zavraa se u sredini, prvi put je objavio Halevi, a
nanovo ga Je tampao vab (Proc. Sac. BibI. Arch. za
april 1 890, str. 3 1 0). On pokazuje da je zdela smatrana
za amajliju i da je ispisana za BAR-HAlA (1), sina LALI
NOG. Sledee tumaenje dae predstavu o zapisu: "Ne
ka se svi zli vraevi, snani napadi i kletve, zaveti, pod
uhvati i govor (preke rei ili pretnje 1) koje je mogue
uputiti protiv BAR-HAlA (?), sina LALINOG, ili njego-

278 AMAJLIJE I TALISMANI
vog sina i njegovog poseda, bilo da se upute izbliza ili
iz daljine, bilo danju ili nou, od mukarca ili ene, ne:
ka sve te stvari, bez ikakvog izuzetka, budu proklete Ih
prognane, rasterane, razbijene u parie, izbaene i pot-
1 1 1 Zamka za avole od terakote sa maginim spiralnim zapisom napisanim
hebrejskim pismom, koji sadri bajalicu namenjenu da zatiti bar-Haja, sina
Lale, i njegovo vlasnBtvo od zla. (Iz Halevy, Me/snges. str. 229).
puno unitene daleko od dece BAR-HAJA (?), sina LALl-
NOG, njegovih ovaca i stoke, i od obitavalita svakog od
njih na putu za Hosi. 0, Ti zvezdo, koja si najmonija
od svih zvezda na svetu, od tebe zdravlje dolazi ; 0, Ti
280 AMAJLIJE I TALISMANI
nu koja ivi sa njim, da ga spase od progona, tetnih
privienja, vradbina, kletvi, od mime i neiste vode,
od zagaeni h bunara, od svih vrsta zlih osoba, aktivnih
ili pasivnih, od zlih duhova, bilo mukih ili enskih, od
urokljivih oiju i od vradbina koje izvode mukarci i
ene. Imena dva mona anela koji su prizvani da ui
ne amajliju delotvornom su BABNEA i MAMBEA. Posle
okrnjenog odeljka u kome su pomenute izmaglica, mag
la i tama, dolaze rei : Amen. Amen. Sela.
Na jo jednoj zdeli iz Britanskog muzeja postoji
zaiJis na hebrejskom koji nije zapisan u spiralnoj formi
ve u formi koncentrinih linija. On glasi : "Zdravlje ne
besko neka donese ivot na prag Mir Mehadiuda i ono
ga koji je u milosti Imena Venog, Svetog, velikog Boga
Izrailja, Cija je re ispunjena im je izgovorena. Gle,
Solomunov krevet okruen je ezdesetoricom najjaih
ljudi Izrailja.
Da te blagoslovi Gospod i da te uva! Da te obas
ja Gospod licem svojim i da ti bude milostivI Da Gos
pod obrati lice svoje k tebi i da ti mir! Amen. Amen. Se
la." Ovo je poznata molitva kojom je Aronu, po naredbi
Boijoj datoj kroz Mojsija, nareeno da blagosilja decu
Izrailjevu. Nisam je naao ni na jednoj drugoj zdeli.
Rei koje slede uzete su iz Isaije 44, 25, ali su ne
tano zapisane. Natpis na ovoj zdeli je od posebnog
znaaja jer je u njemu oito nastojanje da se ujedini pa
ganizam, koji je dozvoljavao upotrebu takvih zamki za
avole, sa religijom Hebreja koji su zabranjivali svaku
vezu sa magijskim obredima, inima i bajanjima. U
ovom tekstu odlomci iz hebrejskih spisa zauzimaju
mesto uroenikih paganskih ini.
VAVllONSKE ZAMKE ZA AVOLE 279
kraljice svih onih koji ine vradbine, u ime KARMESI-
Sl H, tog velikog i neizrecivog imena. Am en. Amen. Se-
la,"
Tekst na etvrtoj zdeli (No. IV) objavili su Lajard
(Layard) i Halevi, a prouavao ga je vab (op. cit., str.
IV Zamka za davole od terakote sa maginim spiralnim zapisom na hebrej.
skom, koji je bio namenjen da zatiti svog vlasnika od svih zlih duhova i urok
ljivih oiju (Britanski muzej).
3 14). U uvodu je jasno naznaeno da je to amajlija ( Ka
.
mi'h) boanskog porekla, poto je doli' iz raj ske vode u
kojoj je bila zapeaena i skrivena. Bila je posebno pri
premljena pomou vode da zatiti svog vlasnika i rodbi-
POGLAVUE XIV
AMAJLIJA PRSTENA
Ne moe se rei kada su, gde i zato ljudi prvi put
poeli da nose prstenje, pa se osnovne ideje koje su o
njima imali mogu samo nagaati. Oni su, verovatno,
prsten povezivali sa sunevim diskom, verovali su da
zbog toga poseduju snagu, mo i stalnost, pa su ga nosi
H kao AMAJLIJU. Nije bilo tako vano da li je on na
pravljen od metala ili kamena, ali ako je bio od zlata ili
nekog poludragog kamena kome su oni pripisivali po
sedovanje nekog magijskog svojstva, njegova nevidljiva
mo bila bi vea. Bog-Sunca ama, predstavljen na
poznatoj "Ploi boga-Sunca" u Britanskom muzeju,
dri prsten i palicu, a na dobro poznatom reljefu na ko
me se vidi Marduk u svojoj kraljevskoj odedi nao
ruan kao ratnik, on dri prsten i palicu u levoj ruci. Ta
ko vidimo da su ideje o boanstvu, suverenosti, snazi,
moi i zatiti jo od davnina bile dovedene u vezu sa
prstenom, mnogo pre nego to se on pretvorio u peatni
prsten ili je na sebi imao privreno leite za dragi ka
men. Samim bogovima je prsten mogao biti potreban
kao amajlija; u svakom slu,aju, on je predstavljao nji
hov autoritet i dostojanstvo i bio je deo njihovog kra-
282 AMAJLIJE I TALISMANI
ljevskog obeleja. Grki mitolozi su izmislili priu da bi
objasnili poreklo prstena. Poto je Jupiter oslobodIO ti
tana Prometeja okova na koje je. bio veno osuen, oba
vezao ga je da kao zamenu za njegovu prvobitnu presu
du i okajavanje na prstu zauvek nosi kariku lanca ob
loenu komadom kavkaske stene za muenje. Tako uk
raenog, Katul ga predstavlja u Pelejevom venanju (r.
295).
"Doe mudri' Prometej ; na ruci nosae
malo obeleje svoje nekadanje osude."
(Vidi C. W. King, Engraved Gems, str. 12).
< "\
n
A Prirodno, oekivali bismo da je najstariji oblik pe
Boginja Nehebit predstavlja dva ujedinjena ESipta i vrhovnu vlast kralja Egip
.
ta nad celom zemljom.
Prvobitno su ljudi poeli da na prstenje urezuju svoja
imena, ali su ubrzo uvideli da je potrebno da proire i
podebljaju deo prstena koji je trebalo da nosi ime. Po
sledica toga bilo je oblikovanje PECATNOG PRSTENA,
koji je bio dobro poznat u Egiptu u arhajskom periodu,
AMAJLIJA PRSTENA 283
a vidimo ga na priloenoj ilustraciji. Ovde je prikazana
boginja-Leinar Nehebit koja u jednoj kandi dr sm
bol jedinstva Gornjeg i Donjeg Egipta, a u drugo] Sim
bol kruenja zemlje kojom upravlja sunce u obhku pe
atnog prstena. U njemu su hijeroglifi B i S, konsonanti
imena Be ili Ba, kralja koji je danas opte poznat kao
HA-SEHEMUI. Ovaj natpis je pronaen na kamenoj vazi
koju je Kibel (Quibbell) iskopao u Hijerakonpolju, vrlo
starom gradu Gornjeg Egipta.
Ovde su predstavljena dva oblika peatnog prste
na. U primeru A leite i prsten ine celinu, pod B ima
mo primer ukoenog leita.
A B
ata pronaen u Vaviloniji, ali nije tako jer, kao to je
ve reeno, Vavilonci i Asirci su urezivali svoja imena
na valjiima od kamena koji su opte poznati kao "ci
lindrini peati". Ovi su bili po duini probueni i nani
zani na icu kojom su bili obeeni oko vrata ili vezani
za ruku ili zglob. Njihovi otisci su pravljeni valjanjem
cilindara po ploicama od gline, neki smatraju da hije
roglif Q predstavlja cilindrini peat koji se valja po
ploici od vlane gline. Egipani su cilindrini peat us
vojili u vrlo ranom razdoblju i mnogo primeraka koji su
napravljeni pod Starim Carstvom treba videti u Britan-
284 AMAJLIJE I TALISMANI
skom muzeju. Jedan od najskorijih cilindrinih peata
koji su poznati je ovde predstavljen. Napravljen je od
belog fajansa i ispisan imenima i titulama Sebek-nefe
ru-Raa, kralja XIII dinastije. U isto razdoblje se moe
svrstati i cilindrini peat od plavog stakla optoen zla
tom koji ini leite ovde prikazanog prstena (A). Kod
B skarabej ini leite, i on i cilindar su zajedno prika
eni icom za leite. Vidi Hol (Hall H. R.), Catalogue
of Egiptian Scarabs [Cylinder-Seals), etc., in the British
Museum, London, 1 9 1 3.
l 2
I . Cilindar-peat Sebak-nderu-Raa iz Britanskog muzeja.
2. Zapis na peatu Sebak-neferu-Raa koji sadrt i kraljeva slubena imena.
. Prilian broj prstenova napravljenih od crvenog
jaspisa, crvenog fajansa i crvenog stakla pronaen je u
grobnicama Egipta, svi oni su neispisani i imaju otvor u
sebi. Kako i zato su oni upotrebljavani nije poznato,
ali je nedavno ispitivanje o njima pokazalo da su ih voj
nici i ljudi koje su rad ili dunosti dovodili u sukob sa
neprijateljima nosili kao amajlije da bi ih titili od ra
njavanja, ili u sluaju da su ve ranjeni, da zaustave iz
liv krvi. Mogue je da su ih nosile i ene da bi spreile
krvavijenje.
AMAJLIJA PRSTENA 285
Hebreji su, kao i Egipani, upotrebljavali peatni
prsten. Tako, kada je Juda pitao Tamaru ta da joj da
kao zalog, ona je odgovorila: "Tvoj prsten (hotam) i ru
bac i tap to ti je u ruci" (Postanje 38, 18). Iz ovoga je
jasno da je Judin peatni prsten bio prikaen za vrpcu i
da je visio obeen oko vrata, ili je bio vezan za lanak.
U Postanju 41, 42, reeno je da je faraon skinuo svoj
peatni prsten (tabat) ili ig sa ruke, stavio ga Josifu na
ruku i tako preneo na njega svoju vlast i pravo da udari
kraljevski peat na sva dokumenta. Leite faraonovog
prstena je bez sumnje bilo ispisano njegovim imenima i
--"
A B
njegovim glavnim titulama. Po egipatskom kraljevskom
prstenju u Britanskom muzeju vidimo njihov opti iz
gled. Asuir je takoe upotrebljavao peatni prsten koji
je prvo poverio Amanu, a poto ga je uzeo natrag, dao
ga je Mardoheju (Jesitra 3, 10; 8, 8-10). O Solomuno
vom prstenu je do sada toliko govoreno da nikakav do
datni opis ovde nije potreban.
Najlepa poznata zbirka prstenja, ona iz Britan
skog muzeja, (koja obuhvata Frenkovu zbirku) i Vikto
rija i Albert muzeja, (zbirka lorda Londesboroa) poka
zuje da su narodi starog veka pravili razne vrste prste-
286 AMAJLIJE I TALISMANI
AMAJLIJA PRSTENA 287

nja od razliitih materijala - zlata, srebra, bronze,

gvoa, olova, stakla, alabastera, steatita, krenjaka, te
rakote, komalina, peska, kalcedona, ahata, slonovae,
kosti, ilibara, gagata, kristala itd. Kod nekih prstenov
korieni su zajedno i zlato i srebro, verovatno u namen
da se poveaju njihove amajlijske moi. PRSTEN-AMAJ
LIJA je bio delotvorniji ako je leite bilo napravljeno
od neke vrste kamena, ili je imalo izvestan obhk na ko
me je urezan neki magijski simbol. Prsten od zlata sa
leitem u obliku abe koji je opisao F. H. Maral (Mar
shall) ( Catalogue of the Finger Rings, str. xxiii) i prste
nje sa falusima urezanim na sebi, bilo je bez sumnJe de
.
lotvorna amajlija, a srebrno prstenje sa zlatmm bodlJa
ma bilo je namenjeno da zatiti one koji ga nose od
uroldjivih oiju. Prstenje na bronzanim modelima ruku
bilo je dvostruko mona amajlija. Rani hriani su pri:
davali veliki znaaj amajlijskom ili arobnom prstenju I
usvojili su poglede pagana i gnostika koji se odnose na
njihovu korist u zatiti od urokljivih oiju. Pod usloom
da su prsten i njegovo leite za kan napravljem od
.
materijala koji poseduju eljene magIjske kvahtete, I da
je simbol, figura ili zapis, tj. mona re na Jemu blla
? .
tana, onaj koji je nosio prsten verovao Je da Je zatien
od svakog baksuzluka, nesree ili tete koju bi mu mo-
gao naneti zlobni uticaj urokljivih oiju.
. . ,
Meu RELIGIJSKIM i CRKVENIM prstenjem kOJe Je
opisao O. M. Dalton (Frank's Bequest, Catalogue o(
the Finger-Rings, London, 1 9 1 2), mogu se pomenuti
oni na kojima je zapisano : "Ave Maria gratia plena Dn
( Dominus tecum); Mater Dei mamant (No. 696) ;
_
. ke koji putuju zemljom i morem od napada lopova i
Qui p(ro) aliis prsten" (No. 205); kaluenln rat (ro)
.
se zapis koji je preveden : "Ovo Je prsten neVinostI. Ja
sam supruga Isusa Hrista" (No. 7 1 2) ; velika zlat a tra
ka na kojoj je urezana figura Hrista u grobu, krst I spra-
ve za muenje, sa pet rana na raznim mestima koje su
opisane kao izvor saaljenja, izvor milosra, izvor ute
he, izvor milosti i izvor venog ivota. Unutra je ureza
no : "Wulnera quinq dei sunt medicina mei pia crux et
passio Xti sunt medicina michi jaspar melchior baltasar
ananyzarta tetragrammaton" ("jaspar, melchior i balta
sar" su tri kralja Kelna) (No. 7 1 8) ; srebrni obru na ko
me je ispisano "S. M. Magdalena + ora pro m(e)"
(No. 773); peat od slonovae na kome je ispisano
"Dignare me Laudare te Virgo Sacrata" (No. 778);
PRSTENJE SMRTI ispisano sa " + Mors bonis grata"
(No. 8 1 3 ) ; " Death. sy. myn + Eritag" (No. 8 14) i "um
ri da bi iveo" (No. 81 5).
Srednjovekovno i savremeno PRSTENJE-AMAJLIJE.
Mnogi od prstenova koje je opisao Dalton imaju natpi
se na sebi, ali su neki od njih neprevodljivi i jasno je da
su to magine formule, npr. GA GNO OlT OIP AN
itd. (No. 864) i AAELA AELA GELA GHOTIS (No.
865); + AGLA + AD1-J.WS + VDROS + IDROS + TEBA
L + GVT + G i1:F.!1i (No. 866). Ovo su verovatno bajalice
protiv bolesti. Za prvu re poslednje formule AGAA se
kae da je fOIllIirana od poetnih slova etiri hebrejske
rei :
O" J,s
'iN i::: l iTnN
"Ti si monik zauvek, Adonaj." Prsten No. 870 je
bio amajlija koja je titila oveka od epilepsije ili "pa
davice" (Ananizarta). Za prsten-amajliju na kome je is
pisano Jesus autem transiens verovalo se da titi putni
pljakaa. Mnogo prstenja-amajlija ispisano je imenom
Isus, ili Ihesus Nazarenus Rex-Jude[orum], a mnogo sa
Jaspar, Baltasar i Melchior, imenima tri kralja Kelna,
tri mudraca koja su otila u Vitlejem da odaju potu de-

288 AMAJLIJE I TALISMANI
tetu Hristu. Prvi je doneo mirisavu smolu, drugi zlato, a
trei izmirnu. Na nekima nalazimo pentagram, na dru
gim rei iz slube npr. AGIos + oeEOS + ATANATO,
"Sveti Bog [je] besmrtan" (No. 892), ili imena arhane
la, npr. Sadajel, Rafael i Tiriel (No. 894). Za zlatno i
srebrno prstenje obloeno abljim kamenom (crni po
rfir, crapaudina, bu[onius lapis, batrachites) pretpostav
ljalo se da titi one koji ga nose od bolesti bubrega, a
sam kamen je smatran za posebnu zatitu novoroena
di. Prof. Rej Lankester je pokazao da ablje kamenje ni
je uopte kamenje, ve da su to nepani zubi male glat
ke ribe zvane Lepidotus, i da njihova boja potie od
soli gvoa prisutnih u steni. Prstenje obloeno parii
ma roga ili magareeg kopita trebalo je da spasi one ko
ji ga nose od napada epilepsije. Na prstenu No. 9 1 9 is
pisana je fOlInula, verovatno gnostikog porekla, koja
glasi :
ARXENTEX NOC CONN
OYX EPICb.PXb. M N E P
X M b. N OCOPNWPIOC
PRSTENJE SA STIHOM. Svaki prsten koji na sebi
nosi izreku ili stih ljubavne prirode.
VERENIKO PRSTENJE je rimskog porekla, dobilo
je ime prema predstavi o dve ruke sklopljene u vernosti
koja im je svojstvena. Sledei uobiajeni zapisi na VE
RENIKOM PRSTENJU su uzeti od Daltona, Catalogue
(str. 161): Ave Maria gratia plena; Jesus Nazarenus
Rex; Dulce.domum.fides, p N.Sola.F.A.A MA ; Je suis ici
.
en lieu d'ami; Boe, pomozi; Neka je iskren u srcu onaj
koji je daleko.
Na PRSTENJU SA STIHOM nalazimo:
l . PRIJATEU + do + kraja +
2. edna ena brani ivot
AMAJLIJA PRSTENA 289
3 . Sve odbijam i tebe biram
4. Drag mi je kao sam ivot
5. Poto je Bog spojio naa dva srca u jedno
6. Niko nas osim smrti nee rastaviti
7. Kao to ovaj prsten kae da bee Bedvin Bels
8. Trai + i + dobie
9. Samo smo po Bogu nas dvoje jedno
lO. + ISTINOM.ES.ME.ISKUSATI
+ VREMENOM.ES.ME.UHODITI
+ ZATO.ME.NAI.I.BUDI.KRAJ.MENE
l l . ERAM NON ' SVM
12. BOG PODR2AVA UUBAV U NAMA
1 3 . Bog je predvideo da emo se slagati
14. Bog je predvideo ta je najbolje za mene
15. Ne usuujem se da pokaem svoju ljubav
16. Volim te
17. Ako me voli nosi ovo za mene
18. UUBAVUU VRSTO VEZANI DOK iVOT TRAJE
19. Mnogo je zvezda koje vidim
ipak, u mom oku nem nijedne kao to si ti
20. NE.POKLON.NEGO.ONAJ.KOJI.DAJE
2 1 . Nae [ruke] i [srca] zajedno
vezae ovaj vor dok nas smrt ne rastavi
22. Poto nas je bog spojio
hajde da ivimo u ljubavi i veno ga sluimo
23. JA.SAM.TVOJ.ZAUVEK.
U Britanskom muzeju postoji veoma dobra zbirka
jevrejskog verenikog prstenja (vidi Dalton op. cit. str.
189) i mnogo njih nosi na sebi zapis Mazal tov ::l 'm.:>
"Sreno". Ono se nikad nije nosilo u svakodnevnom
ivotu. Mladoenje su ga stavljale na prste nevesti za
vreme sveanosti, pa je ono bilo samo simbolino.
19 Amajlije I talismani

290 AMAJLIJE I TALISMANI
MEMORIJALNO PRSTENJE je takoe noeno kao
uspomena, i ono koje nosi natpis " Memento Mon" mo
ra se klasifikovati kao takvo.
Poto je prsten jo od davnih vremena bio simbol
suvereniteta i autoriteta, pOstoji kraljevsko prstenje,
krunidbeno prstenje, papsko prstenje, arhiepiskopsko i
episkopsko prstenje, savetniko prstenje itd. Meu UK
RASNO PRSTENJE mora se svrstati : prstenje obloeno di
jamantima koje su njihovi vlasnici koristili za pisanje
po staklu ; PRSTENJE SA SKALOM koje j e upotrebljavano
za astronomska osmatranja; sferno prstenje sa znacima
zodijaka, planeta itd ; zagonetno prstenje, prstenje svete
Trojice (napravljeno od tri prepletena obrua od
vrstog metala) ; karnevalsko prstenje, prstenje-klju,
prstenje za otrov, kojem je otrov stavljan u leite ispod
dragog kamena; mirisno prstenje, u ovom sluaju par
fem, stavljan je u leite i izlazio bi kada je dragi kamen
iznad njega bio pritisnut; okov-prstenje; prstenje koje
je davano u znak naklonosti; zavetno prstenje koje je
ostavljano u hramovima ; pogrebno prstenje koj e je pri
noeno mrtvima i nalaeno u grobovima; relikvijsko
prstenje, lekovito prstenje, tj. ono koje je noeno da iz
lei "padavicu" ili epilepsiju, zapaljenje oiju, ili radi
leenja tela od ujeda otrovnica, korpija, zmija itd; sve
to prstenje, naime ono koje su blagoslovili sveci ili mu
enici.
MICPA PRSTEN. Ovaj prsten je bio napravljen od
prilino iroke glatke oiviene zlatne trake. Izmeu ivi
ca se nalazila re MICPA urezana na prstenu ili na emaj
liranoj traci. Re MICPA je izvedena od hebrejskog MIC
PA i1!lr. i znai "kula osmatranica" ili "mesto za
,
. MUSAYlR (Musawwir), "Onaj koji stvara". Brojne vred
straarenje". Ovom reju su nazivana mnoga brda u Pa
lestini. Darivalac i primalac prstena MICPA nisu pokla
njali panju znaenju imena, ve su ga smatrali svedo-
AMAJLIJA PRSTENA 291
kom izmeu sebe, seajui se Lavanovih rei iz Posta
nja 3 1 , 49: "Neka Gospod gleda izmeu mene i tebe
kad ne uzmoemo vidjeti jedan drugoga."
Kod Istonjaka, u sluaju da prsten nije upotreb
ljen kao peat sa imenom vlasnika urezanim na leitu,
noen je kao amajlija. Metali zlato i srebro nose u sebi
uticaje i moi njihovih planeta, a kamenje od kojeg su
napravljena leita dodaje ovima svoje profilaktike, at
ropejske i lekovite moi. Na leitima arapskog prstenja
nalazimo ime Alaha i Muhameda, njegovog Proroka, i
potvrdu Boijeg jedinstva. Persijsko prstenje esto nosi
na sebi imena Alija, Hasana i Huseina. Na leitima ne
kih arapskih prstenova nalaze se brojevi, npr. No. 2298
u Britanskom muzeju. Na osmougaonom leitu ovog
prstena urezano j e :
9 1 8 , 18 1 1
8 1 181 1 : 9
,
1 1 9 ! 8 ! 18
18i l i9 1 8
Zbir u svakom redu, bilo horizontalnom ili verti
kalnom je 36. Slova arapske azbuke imaju brojne vred
nosti. Ponekad ovi magini kvadrati ne sadre nita
osim slova, i brojevi u kvadratima iznad su verovatno u
direktnoj vezi sa slovima koja imaju svoje brojne vred
nosti. Spojena, ova slova verovatno predstavljaju rei iz
Kurana ili neko sveto ime koje je smatrano za monu
re. Evo primera. Jedno od velikih Boijih imena je
nosti suglasnika u ovom imenu su M = 40, S = 90, V
= 6 i R = 200, ukupno 336. Ovi brojevi su postavljeni
u prvi red etvororednog maginog kvadrata i njima su
19 '
 h
I TALISMANI
dodati nizovi brojeva iji je zbir, kada se dodaju hori
zontalno, vertikalno ili dijagonalno, 336, tako:
200 \ 6 1 90 . 40
-
89 1 41 \ 199 1 7
-- -- -
32 I 92 \ -t 1 198
5 ' 1 97 1 33 , 9 '
[Jasno je da su se u Duteovoj (Doutte) kopiji po
tkrale tamparske greke].
Dute kae (op. cit., str 194) da je ovaj kvadrat ko
rien kao amajlija i da se verovalo da moe uiniti da
neplodna ena postane majka. Svoju delotvornost je
dugovao Boijem imenu koj e je predstavljeno brojevi-
ma.
. Na drugom prstenu koji je opisao Dalton (No.
2304) nalazi se sledei magini dijamant sa brojevima :
PRSTEN SA ZODIJAKOM. Ovaj prsten se obino sas
toji od pljosnatog obrua od zlata, glatkog ili rebrastog,
na kome su zalemljeni znaci zodijaka napravljeni od
zlatne ice ; ispod i iznad su zalemljene ravne ili izvijene
ivice. Samo nekoliko, ako takvih uopte ima, napraVlje
ni su pre X I X veka. Kovai sa Zlatne obale su dolazili
do putnika i pravili ovo prstenje u njihovom prisustvu.
Poto bi dobili dva ili tri soverena (20 zlatnih ilinga),
topili su ih duvaljkama i od njih oblikovali prsten. Pe
desetih i ezdesetih godina prolog veka nekoliko radni-
AMAJLIJA PRSTENA 293
ka je dovedeno u Liverpul gde su zatekli dobro trite.
Oblici znakova su uzeti iz arapskih rukopisa i izgledali
su ovako :
y u q;;
Nema sumnje da je obiaj noenja prstenja bio
neprekidan. F. H. Maral i O. M. Dalton su u svojim
katalozima o runom prstenju u Britanskom muzeju po
svetili nekoliko odeljaka da bi razmotrili nain njiho
vog noenja. U davnim vremenima ono je obino noe
. no na etvrtom prstu a zatim na prvom. Prstenje uglav
nom nije noeno na srednjem prstu digitum infamis.
-
(:etvrti prst je obino biran zbog pogodnosti, a i zbog
narodnog verovanja da je nerv koji je polazio iz srca
iao pravo do njega. Vereniko i svadbeno prstenje je
obino noeno na treem prstu, koji je moda bio i naj
popularniji za noenje prstenja uopte. Do XVI veka i
ene i mukarci su prsten obino nosili na palcu. Peat
ni prsten je esto noen na prvom prstu, a episkopsko
prstenje na prvom ili treem. Prstenje je takoe kaeno
oko vrata ili je bilo nanizano na uzicu od eira. Dalton
ukazuje (str. xxiv) da su dame ponekad na prstima nosi
le ak i po deset prstenova, a mukarci est.
(:italac koji eli da prouava istoriju porekla i raz
voja prstenja, posebno njihove ukrasne raznolikosti,
trebalo bi da pregleda zbirku od 4183 prstena u Britan
skom muzeju. Svi oni su opisani, a nekoliko stotina je
ilustrovano u katalozima koje su napisali Maral i Dal
ton. Takoe bi trebalo da pogleda' sledee radove: Dal
ton, O. M. Catalogue of Early Christian Antiquities,
London, 1901 ; King, c. .W., Antique Gems and Rings, 2
vols., London, 1872; njegovu Handbook of Engraved
Gems, London, 1866; Middletom, J. H., The Lewis Col-
294 AMAJLIJE I TALISMANI

/eetion of Gems and Rings, London, 1892; lanak An

nu/us u Smith, W., [)iet. of Greek and Roman Antiqui
tes, London, 1890. Veliku koliinu informacija u vezi sa
prstenjem dao je Kirchmann, J. (De Annu/is liber sin
gu/aris. Lubecae, 1623), i Fortunius Licetus (De annu/is
antiquis, Utiari, 1645), koji je sakupio i tampao veliki
broj referenci i aluzija na prstenje iz dela klasinih pisa
ca.

POGLAVUE XV

KAMENJE I NJEGOVA PROFILAKTICKA

I TERAPEUTSKA SVOJSTVA"

AHAT. Poznato je vie vrsta ahata i sve one su

upotrebljavane irom Istoka. "Crveni ahat" koji je opi
sao Plinije (Hist. Nat. xxxvii, 54) i koji je poznat kao
"krvavi ahat", bio je zatita od uboda velikih paukova i
korpija. Takozvani "zeleni ahat" delotvoran je pri sav
laivanju svih vrsta bolesti oiju. Smei ili "mrkouti
ahat" je najmoniji i najomiljeniji, jer ini ratnika pobe
donosnim, titi oveka od svih vrsta otrovnih gmizava
ca, obezbeuje ljubavniku naklonost u oima njegove
dame, a bolestan ovek koji ga dri u ruci oporavlja se.
On donosi oveku bogatstvo, sreu, zdravlje i dug ivot.
Takoe, poveava inteligenciju, otklanja groznicu, epi-

Najvei autoriteti po ovom pitanju su: Groth, Grundriss der

Ede/steinxunde, Lajpcig, 1887; Lorenz, Die oliu/te Bedeutung der
Ede/steine, Lajpcig, 1915; Pachinger, Glaube und oberg/aube im Stei
reich, i naravno mnogi delovi radova dr. S. Seligmanna o ufokljivim

oima (Der bse Blick, Beriin, 1910. i Zauberkraft des Auges und das
Beruren, Hamburg, 1922).

lepsiju, ludilo, sluz iz oiju, smanjuje menstruaciju i iz
vlai vodu kod vodene bolesti. U Italiji i Persiji on titi
onoga koji ga nosi od "urokljivih oiju". Amajlije od
ahata u obliku trougla koje se u Siriji nose oko vrata ot
klanjaju crevne tegobe. Crni ahat sa belim prugama je
visoko cenjen, ali je i zeleni ahat bio veoma dragocen
jer, ako ena pije vodu u kojoj je bio opran prsten od
zelenog ahata, nikada nee biti sterilna. U Egiptu su uo
biajene amajlije od sivog ahata koje se nose oko vrata
i spreavaju njegovu ukoenost, tite od greva u sto
maku i dijareje.
MAHOVINASTI AHAT. Ovaj lepi kamen sa arama
koje nalikuju drveu i bilju veoma cene ratari koji ga
nose na gornjoj miici desne ruke i stavljaju po jedan
na desni rog svojih bikova da bi obezbedili obilnu et-
vu.
AMETIST, od grkog dp.i8vaTo< "onaj koji nije
pijan", "bez pijanstva". Za ovaj divni kamen se verova
lo da poseduje mnoga svojstva koja su od koristi ove
ku, a bio je i veoma cenjen kao ukras i kao amajlija.
Neki od starih naroda su mislili da se zove "ametist"
zato to mu je boja poput boje crnog vina, pa titi ljude
od pijanstva; ali Plinije (Hist. Nat., xxxvii, 40) ne veruje
u to i smatra da izmeu kamena i vina ne postoji nikak
va veza. On pominje da su arobnjaci govorili da ako
su na ametistu napisana imena sunca i meseca i ako bi
on bio vezan oko vrata zajedno sa paunovim i lastavi
jim perjem, titio bi oveka od vradbina. C ovek koji bi
ametist stavio pod jezik mogao bi da ispije sadrinu ve
like posude sa vinom a da se pritom ne opije, isto kao
to bi i onaj koji ispije vino iz posude od ametista pro
ao bez posledica. Noen kao amajlija, leio je oveka
od kostobolje, a stavljen pod jastuk, donosio je onome
koji spava lepe snove, osveavao mu seanje i inio ga
KAMENJE I NJIHOVA SVOJS1VA 297
neosetljivim na otrov. Neki su verovali da bi nosilac ka
mena pod njegovim uticajem postajao plemenit i do
broudan i da bi bio poteen od izliva gneva i srdbe.
Ukoliko se nalazio na prstenu biskupa, pomagao je i
njemu i onome koji bi poljubio prsten.
ANTIPAT je bio ili crni koral ili smolasti ugalj
(smolac) i oba su titila oveka od patnje.
ASFALT ili bitumen, mumija, esto se upotreblja
vao u medicini, a verovalo se da onaj koji je izvaen iz
lobanja egipatskih mumija poseduje posebne magijske
moi. titio je oveka od uganua, loma kostiju, pado
. va, glavobolje, epilepsije, vrtoglavice, lupanja srca itd.
Krst od asfalta je titio oveka ili ivotinju od vradbi
na i urokljivih oiju. Acteki su vezivali vreice sa asfal
tom oko vrata svoje dece da bi oterali bolesti od njih.
AzBEST je titio oveka od vradbina i urokljivih
oiju.
BERIL je titio svog nosioca od bespomonosti
izazvane opinjenou. Zelena varijanta je upotreblja
vana kod leenja bolesti oka, a utozeleni kamen pri le
enju utice i bolesti jetre. C esto ga nazivaju "kamen
svetog Tome".
ILIBAR. Ukrase napravljene od ilibara nosile su
ene u najranijim razdobljima istorije mnogih naroda
Azije, Afrike i Evrope. Kada su ljudi otkrili njegova
elektrina svojstva koja su bila poznata Teofrastu, po
eli su da prave amajlije od ilibara koj e su mukarci,
ene i deca nosili oko vrata. ilibarski prah se ponekad
meao sa medom i ruinim uljem i davao kao lek onima
koji su patili od uhobolje ili slabog vida; ublaavao je
bol u stomaku kada se uzimao sa vodom i pomagao
bubrezima, jetri i debelom crevu da svoje funkcije
obavljaju normalno i uspeno. Miris zapaljenog ilibara
je pomagao noseim enama, a kada se ilibarska lopta

298 AMAJLIJE I TALISMANI
drala u rukama odravala je oveka svei m tokom naj
toplijih letnjih dana i smanjivala temperaturu onome
ko ima groznicu. Model falusa napravljen od ilibara je
smatran za najmoniju zatitu od urokljivih oiju i svih
napada zlih duhova. Perle od ilibara su onoga koji ih
nosi titile od reumatizma, zubobolje, glavobolje, rahiti
sa, utice i svih vrsta unutranjih oboljenja. Komadi
ilibara stavljan na nos je zaustavljao prekomerno
krvavijenje, a ilibarska amajlija vezana oko vrata ini
la je da i najvea guavost nestane. U mnogim evrop
skim zemljama ilibar je noen kao zatita od vetica i
arobnjaka, pa ak i zle sree. Arapski lekari su obilato
koristili ilibarski praak za spravljanje svojih lekova, a
pored toga to se koristio pri leenju ve pomenutih bo
lesti, davan je trudni m enama da bi se spreio pobaaj
I,
i pacijentima koji su patili od stomanog i potkonog
ira, crvenih pega itd. U istonoj Aziji su amajlije od i
I libara pravijene u obliku lavova, zeeva, pasa, aba, ri
ba itd., i za njih se verovalo da poveavaju pol nu spo
sobnost mukaraca i plodnost ena.
DIJAMANT. Prema Pliniju (Hist. Nat. xxxvii, 1 5),
dijamant je sve otrove inio nekodljivim, otklanjao je
ludilo, a verovalo se da titi oveka od omaijanosti i
dri na odstojanju none duhove i zle snove. Vino i vo
da u koje je umoen dijamant uvali su onoga koji ih
pije od kostobolje, utice i srane kapi. Dijamant noen
na levoj ruci je rasterivao divlje zveri, demone, avole i
zle ljude, a svojom neobinom vrstinom je pobeivao i
samog avola. Leio je sve vrste bolesti i zaraze, jaao
duh i snaio telo. U Indiji se verovalo da voda u koju je
bio umoen veliki KOH-I-NUR dijamant lei sve bolesti.
Kao amajlija, dijamant je titio oveka od kuge, zaraze i
urokljivih oiju.
.. -"
._
..
.
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 299
GAGAT (GAGITIS). Mnogi stari pisci pripisuju
brojne moi ovom kamenu. Zapaljen u vidu praha, ga
gat je rasterivao zmije i gmizavce, leio one koji boluju
od epilepsije, zubobolje, glavobolje i oticanja vratnih
lezda, pomagao je enama pri poroaju (ako su drale
jedan komad u ruci), ponitavao ini i bajanja, ub
laavao bol u stomaku i pomagao onome koji pati od
vodene bolesti. U davnim vremenima, bio je visoko ce
njen na Britanskim ostrvima gde se verovalo da titi lju
de od oluja sa grmljavinom, od avola, otrova, demon
ske obuzetosti, unutranjih bolesti koje su izazivali a
voli, arolija, nedostatka telesne snage i ujeda zmije.
Irska domaica je palila gagat dok joj je suprug bio od
sutan ne bi li osigurala njegovu bezbednost. U !taliji je
buba od gagata bila zatita od urokljivih oiju, a amajli
ja MANO CORNUTA pravila se i jo uvek se pravi od ga
gata. Amajlija PINADELU sa Sardinije takoe se pravi
ud gagata za koji se smatra da je zbog svoje crne boje
tetan za urokljive oi. SRCE od gagata sa urezanim la
tinskim krstom i krst od gagata su bili amajlije koje su
pre jednog ili dva veka visoko cenili hriani. Mali dis
kovi od gagata koji su pronaeni u Indiji i Egiptu su ve
rovatno takoe sluili kao amajlije protiv urokljivog
oka.
GAGITIS je dobio svoje ime po Gageu, mestu u Li
diji u kome je prvi put pronaen ; ime se prvi put pojav
ljuje kod Nikandera, Theriaea, s. 37. Vidi GAGAT, GA
LAKTIT. Vidi MLECNI KAMEN.
GRANAT. Amajlija od granata je titila oveka od
zlih i stranih snova, a kada je noena na telu, spreava
la je bolesti koe. Kada se bolest pribliavala, granat je
gubio sjaj i postajao mutan. !talijani su ga nazivali "pi
etra deJJa vedo vanza kamen udovitva", jer su udovi
","
ce nosile ogrlice napravljene od granatnih perli i ukos-
 - 2 LLil
300 AMAJLIJE I TALISMANI
nice ukraene granatom. Granat donosi onome koji ga
nosi ljubav, vernost i neranjivost.
GVOZDENI PIRIT. Ser Henri Jul je primetio da
mornari sa reke Iravadi u Burmi nose ovu materiju kao
amajliju koja titi od krokodila.
HEMATIT ili KRVAVIK. Krvavocrveni prah ovog
kamena stari narodi su slobodno upotrebljavali kao
lek; verovalo se da zaustavlja sve vrste krvavijenja,
unutranja i spoljna. On je bistri o zakrvavljene oi, su
io sluz u oima, leio ujed zmije, zaustavljao krvarenje
iz plua i materice i ublaavao mokrane tegobe. Grci
su verovali da je ovaj kamen pao sa neba, a mnogi sav
remeni narodi na svom prstenju nose leita od hemati
ta, i to se njihovih lekovitih moi tie, imaju ista gledi vima groznice, a trebalo je i da olaka prolaz unom
ta kao i stari narodi. U nekim delovima Sudana se veru
je da amajlije od ovog kamena tite od sunanice i gla
vobolje. Mnogi narodi na Sredozemlju ga nose kao za
titu od urokljivih oiju. Imenom "KRVAVIK" se takoe
naziva crveni koral, crveni ahat, crveni mermer, crveni
jaspis, kornaIin i heliotrop. , smatra izazivaem svai. C ovek koji vidi svoju enu ka
HIJACINT. Amajlije napravljene od ovog kamena
su noene oko vrata, a leita prstenja su pomagala
enama pri poroaju, rasterivala zle duhove i loe sno
ve, titila ljude od opinjavanja i munja, snaila udove,
jaala srce, vraala apetit, suzbijala nadimanje, donosi
la san i otklanjala alost i setu.
JASPIS ili JASPER, tj. njegova zelena varijanta, sko
ro se ne moe razlikovati od nefrita ; kada na njemu ima
crvenih mrlja, kao to vidimo na gnostikom kamenju,
on se zove HELIOTROP ili Krvavik. Amajlije se esto
prave od njegove crvene varijante. Smatralo se da pose
duje mnoga magijska svojstva; u prahu je korien kao
lek, a nalazimo ga i kao sastojak u preparatima za ene.
Kao i nefrit, crveni i zeleni jaspis su korieni protiv op-
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 301
injavanja i urokljivih oiju, a smatralo se da poveava
ju koliinu mleka kod ena koje doje decu. Rasterivali
su none avole i pomagali trudnim enama. Egipani
su povezivali crveni jaspis sa Izidinom krvlju (vidi str.
143) ; u srednjem veku je upotrebljavan da zaustavi
krvarenje iz nosa i rana uopte, kao i u sluaju jake
menstruacije.
FELDSPAT je tvrdi zeleni kamen koji je u Egiptu
esto korien za amajlije raznih vrsta. Domoroci iz
Kordofana su vezivali komade ovog kamena oko vrata
da bi ih titili od sunanice, glavobolje i krvarenja iz
nosa za vreme spavanja.
KALCEDON se upotrebljavao u medicini u sluaje
kamenu. Davao je oveku miroljubivu i nepromenljivu
narav i titio ga od urokljivih oiju.
KATERovO OKO (?) je mutnocrveni kamen sa be
lom mrljom na sebi koja bi trebalo da predstavlja zeni
cu maijeg oka. Na zlom je glasu i u zapadnoj Aziji se
ko nosi ovaj kamen, oekuje nevolje kod kue.
KATOCIT je kamen sa Korzike koji se lepi za ruku
kao smola i trebalo je da titi oveka od omaijanosti
(Plinije, Hist. Nat., xxvii, 56).
KORAL je amajlija koja pomae kod neplodnosti i
titi onoga koji je nosi od urokljivih oiju. Koral u pra
hu je upotrebljavan za leenje.
KORNALIN je nazivan "krvavik" jer je delovao na
krv i spreavao njeno preterano izlivanje u mozak. Suz
bijao je izlive krvi, spreavao obilnu menstruaciju i za
ustavljao krvarenje iz nosa. Prsten od kornaIina je inio
oveka smirenim i miroljubivim. Kornalin takoe delu
je na kou, ini je zdravom i otklanja bubuljice, ospe i
ozlede. Tokom srednjeg veka se verovalo da titi ljude

-------....-
. --------- -- --'
302 AMAJLIJE I TALISMANI
od omaijanosti i do danas Jevreji, Arapi, Turci, Grci i
mnogi drugi narodi sa obala Sredozemnog mora nose
amajlije napravljene od njega radi zatite od urokljivih
oiju. Tamna vrsta kornalina zove se SARD.
KREDA i drugo belo kamenje ili peeni gips su u
Nemakoj i susednim zemljama smatrani za zatitu od
zla. Krstovi napravljeni kredom na predmetima i poet
na slova imena tri kralja, C. M. B., napisana kredom na
vratima kua na dan Bogojavljenja, tite ih od maija i
vatre. (C = Caspar, M = Melchior, B = Baltazar).
KRSTOVO KAMENJE (Staurolit - silikat aluminiju
ma i gvoa) titi decu i ostale od bolesti izazvanih
vradbinom. Nosi se u vreicama okaenim oko vrata
ili u depovima. U Italiji, kamen se zove pietra della
croce i u Finistereu se nosi kao amajlija protiv brodolo-
ma.
KRISTAL (STENA KRlSTALA).Prema Pliniju (Hist.
Nat., xxxvii , 9-10) narodi starog veka su verovali da je
kristal okamenjeni led. Bio je upotrebljavan kao lupa
kod medicinskih operacija i u prahu je davan kao lek za
tuberkulozu, oticanje lezda, bolesti oiju, sranu bolest
i crevne tegobe. Pomean sa medom, poveavao je koli
inu mleka kod majke koja doji. Male kristalne kugle,
poloene u metalne okvire, pronalaene su irom Evro
pe, kao i u Engleskoj i Irskoj. Gde i zato su one prav
ljene, nije poznato, ali je verovatno da su koriene kao
amajlije. Kristal su visoko cenili rani hriani koji su ga
Jmatrali simbolom istog zaea. King u svojoj "Istoriji
dragog kamenja" (History of Gems, str. 104-108), opi
suje kristalnu kuglu na kojoj je urezana gnostika for
mula b. B /\ b. N b. 8 b. N b. /\ Bb.. Kristal je oduvek bio vi
soko cenjen u kotskoj. Vie plemena je posedovalo
kristalne lopte koje su smatrane "kamenjem pobede" i
voda u kojoj su one oprane davana je kao lek bolesnim
-- -
-
"""
.
.... - ....
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 303
ljudima i stoci. Kristalne amajlije su titile one koji ih
nose od urokljivih oiju i uvale od loih snova. Onaj
koji pije iz kristalne posude nikada nee patiti od vode
ne bolesti, a pare kristala poloeno na obraz odagnae
zubobolju i, u svakom sluaju, doneti olakanje onome
koji pati. Neki od meksikih Indijanaca veruju da due
ivih i mrtvih ljudi zajedno borave u kristalu. Meu ne
kim plemenima Australije i Gvineje arobnjaci uz po
mo kristala donose kiu, jer je on tvorac kie par exceJ
Jence.
LAPIS-LAZULI (LAZU LIT). Ovaj lepi kamen su veo
ma cenili prvobitni stanovnici Indije, Persije (Irana) i
Mesopotamije. Kraljevi, kraljice i visoki slubenici Me
sopotamije imali su svoje cilindar-peate napravljene
od njega. Mnogo veoma lepih primeraka otkrio je Vuli
u Uru u Haldeji, i neke od njih treba videti u Britan
skom muzeju. Spomen ploe i drugi predmeti pravljeni
su od lazulita ; vidi Britanski muzej, No. 9 1 0 1 3 (Ploa
Lugal-tarsija), No. 9 1452 (gvozdena glava), No. 174
(zenica oka); vidi Guide, str 238. Egipani su razliko
vali dve vrste lazulita, pravi i vetaki, koji je bio vrsta
smese napravljene od kamenog praha. Pravi lazulit je
upotrebljavan za pravljenje buba, figura bogova, dok su
perle pravijene od plave paste. Sumeri su verovali da se
onaj ko nosi lazulit zaista nalazi u prisustvu boga, a tek
st kae "njegov bog e mu dati radost" (Gadov prevod).
U vidu praha davan je bolesnicima koji pate od kame
na u ui, melanholije, nesanice i groznice. Za lapisnu
amajliju STAMATOPETRA tj. "stani-kamen", koja se da
nas upotrebljava u Makedoniji, smatra se da spreava
pobaaj i unesreenost svih vrsta.
MACIJE OKO je amajlija koja treba da titi oveka
od maija i smrti. Arapi mu pripisuju svojstvo da ini
svog nosioca nevidljivim u bici. Anderson izjavljuje da
304 AMAJLIJE I TALISMANI
ovek iz Kordofana, koji sumnja u vernost svoje ene,
pri polasku na put daje eni da popije mleko u kome je
bilo oprano "maije oko" pa da, ako ona po njegovom
odlasku poini preljubu, ne bude dece iz tog odnosa.
MAGNETIT. Prvobitni ovek je vrsto verovao da
je sile privlaenja u ovom kamenu prouzrokovalo neko
ivo bie. On je imao snagu hematita, terao je setu, ub
laavao bolove u rukama i nogama, pomagao enama
pri poroaju, osveavao seanje i bio zatita od oara smatra da je to kamen koji donosi sreu i koji, kao i ma
vanja. Meksikanci ga nose u svojim opasaima da bi im
doneo uspeh u poduhvatima, a prema Zeligmanu, pro
stitutke ga visoko cene. Kamen je smatran ivim biem
i bili su mu potrebni hrana i pie. Stavlja se u vodu u
petak da bi mogao da pije, a onda se poloi na sunce i
daju mu se gvozdeni opiljci da jede. Ako ga ovek os
krnavi, umree. Ako trlja no od magnetita, on postaje
otrovan i ko njime bude ranjen, sigurno e umreti. po
to avo ivi u njemu, ovek ga ne srne nositi na misu, a
poto priVlai munje, ne srne ga nositi za vreme oluje.
On lei telo ako se stavi na ranu, ali nee izleiti ozlede
na glavi kada pada kia. Dr Kempbel Tompson je po
kazao da su Asirci zvali magnetit adanu sabitu, tj. "he
matit koji priVlai, grabi". Pre seksualnog odnosa, mu
karac je meao magnetit sa uljem i trljao sebe ovom
meavinom. ena je trljala sebe pani/ijem, tj. gvozde
nim prahom, da bi poveala svoju mo ili privlanost za
mukarca. Vidi Man, januar 1928, str. 14.
MALAHIT. Amajlije napravljene od ovog kamena
uobiajene su i na Istoku i na Zapadu. Kada se okae
deci oko vrata, u kolevci ili izvan nje, kamen ih titi od
urokljivih pogleda i ublauje im bol dok im rastu zubi.
U nekim delovima Evrope ljudi veruju da komad mala
hita olakava poroaj ukoliko se vee oko pupka ene.
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA - 305
U Italiji je poznat pod imenom pietra del pavone, i
smatra se da lei bolesti oiju.
MERMER. Amajlije napravljene od vrste krenja
ka sline prugastom alabasteru smatrane su za zatitni
ke od urokljivih oiju.
MESECEV KAMEN. Amajlije napravljene od ovog
kamena su titile ljude od padavice, a kada bi se obesile
na voke, ove bi obilno rodile. Na Istoku se obino
hovinasti ahat, potpomae vegetaciju.
MILITIT. Loptaste amajlije od ovog kamena se ve
zuju za deiju odeu da bi titile od zapaljenja.
MLECNl KAMEN (GALAKTIT). Prema nekim starim
piscima, mleni kamen je dobio ime po mleku koje je
teklo iz njega. Drugi su verovali da je uziman u vidu
praha pomeanog sa medom da bi poboljao luenje i
protok mleka kod ene. Ako bi bio umoen u morsku
vodu i njime trljana lea ovaca, poveavao bi koliinu
njihovog mleka. Kao amajlija, titio je decu od uroklji
vih oiju, a ene su ga nosile kada su dojile svoje bebe,
ublaavao je zubobolju i titio od maija. U Italiji je
svetla nijansa ahata koriena kao mleni kamen. Poto
su ljudi povezivali kamen sa Agatom, muenicom kojoj
su odseene grudi, smatralo se da poseduje velike za
titne i dobrotvorne moi. Zbog toga se svetica smatrala
zatitnicom svih majki koje doje i verovalo se da po
mae u regulisanju telesnih funkcij a ene. Kada u Siriji
i Palestini hrianske i muslimanske majke strahuju
zbog nedovoljne koliine mleka, tope u vodi male kola
e napravljene od zemlje uzete iz "Mlene peine" bli
zu Vitlejema nosei sa sobom peat Svetog groba i piju
meavinu verujui da e poveati luenje mleka u do
jkama. Tako rade jer veruju u staru legendu o Bogoro
dici. Prema ovoj legendi, na vee njihovog bekstva u
20 Amajlije I talismani
306 AMAJLIJE I TALISMANI
Egipat, Josif, Bogorodica i Dete, sakrili su se u peini
koja se sada naziva Mlena peina i tamo je Bogorodi
ca dojila naeg Gospoda. inei tako, kap njenog mle
ka je pala na zemlju i od te noi do danas, praina iz
ove peine se uzima kao sigurno sredstvo za poveanje
luenja mleka kod ena i regulisanje njegovog dotica
nja. Perle koje su napravljene od praine i noene oko
vrata, imaju isto dejstvo.
MRKOCRVENI GRANAT (ALEM KAMEN). Ovaj ka
men je titio nosioca od opinjenosti.
NEFRIT. Vidi 2AD.
ONIKS. Podeljena su miljenja u vezi sa uticajem
ovog kamena. Za oniks se uglavnom kae da je nesre
an kamen i mnogi ljudi, na Istoku kao i na Zapadu, ne
gledaju na njega sa naklonou. Oni koji tako misle
kau da on podstie svau, donosi nesanicu i izaziva
prevremen poroaj . S druge strane, mnogi Indijci i Per
sijanci ga nose kao amajliju da bi ih zatitio od uroklji
vih oiju. Oni kod kojih je kamen na dobrom glasu
kau da pospeuje poroaj i ublaava poroajne muke
ukoliko se stavi na enu ili pored nje.
OPAL. Stara tradicija pripisuje ovom naroitom
kamenu dvojake osobine, to e rei da nosi sa sobom
tetan uticaj urokljivih oiju, kao i mo da ublai bolo
ve onima koji pate od bolesti oiju. Neki kau da onaj
koji ga nosi postaje imun na sve bolesti oka i poveava
snagu pogleda i uma. Poto se sjajne boje rubina, mrk
ocrvenog granata, granata, smaragda i ametista vide u
pozadini, njegovi oboavaoci smatraju da opal posedu
je sve profilaktike i terapeutske moi ovog kamenja.
Tzv. CRNI OPAL je visoko cenjen i svaki prijatelj koji ga
je posedovao, uveravao me je da je ba to bio "sreni
kamen" njegovog ili njenog ivota.
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 307
PERIDOT, PERIDOTE, PERIDOTO. To je re nepozna
tog porekla, ali verovatno predstavlja netaan zapis ne
kog istonjakog imena za OLIVIN. Po boji veoma pod
sea na hrizolit, ali je njegova utozelena boja mnogo
dublja od hrizolitove. Veoma su ga cenili stari narodi, a
u sadanje vreme ga cene francuski juveliri koji su ga
verovatno nabavili u Egiptu. Stari pisci su ovaj kamen
zvali TOPAZ, a sada se zna da on dolazi iz Jazirat Zabu
gata u Crvenom moru, koji su neki poistovetili sa os
trvom Topaz koje sreemo kod grkih pisaca. Peri dot je
relativno redak kamen i mnogi od onih koji se nalaze u
prodavnicama su uzeti sa starog prstenja ili sa krstova.
Jedan od najlepih poznatih primeraka se moe videti
na oltaru tri kralja - Kaspara, Melhiora i Baltazara u
kelnskoj katedrali. Za amajliju od peridota se kae da
poseduje sva svojstva topaza. Kada se nosi na levoj ru
ci, titi vlasnika od urokljivih oiju; zbog svoje utoze
lene boje smatra se za umirujue sredstvo kod bolesti
jetre i vodene bolesti, a govorilo se i da oslobaa um od
zavidljivih misli.
PLAVAC se upotrebljava kao poroajna amajlija i
nosile su ga bojaljive ene da bi obezbedile lak poro
aj.
RUBIN. Verovalo se da kao amajlija titi ljude od
maija svih vrsta, kuge, zaraze i gladi. Voda u kojoj je
bio opran rubin davala se kao sredstvo za jaanje sto
maka, a rubinov prah je bio sastojak u lekovima koji su
sluili za kontrolu krvarenja.
. OeNI KAMEN je ime koje je dato kvarcu i ahatu
--<>ku.
SAFIR. Nije sigurno kom kamenu su stari pisci da
li ovo ime, jer su ga neki po svoj prilici pomeali sa la
zulitom, tirldzom i hijancitom. U Indiji i Arabiji, on se
nosi kao amajlija koja uva zdravlje i kao zatita od
20'
308 AMAJLIJE I TALISMANI
urokljivog oka, kuge i zaraze. to je telo zdravije, manje
su mogunosti da mu zli duhovi nanesu tetu. Amajlija
je takoe odravala stabilnost uma.
SARD. Ovaj kamen, esto mean sa kornaIinom,
trebalo je da pomogne trudni m. enama i omogui im
lak poroaj.
.
SARDO NIKS. Ovaj kamen je potovan kao zatIta
od maija. Otklanjao je sluz iz oiju i spreavao prevre
meni poroaj.
SELENIT (MESECEV KAMEN). Verovalo se da pot
pomae rast drvea i biljaka u vonjacima i batama i
da titi oveka od bunila, ludila i padavice.
SERPENTIN. Ovaj kamen duguje ime svojoj sli
nosti sa zelenom, proaranom koom zmije, a amajlije
napravljene od njega su noene kao zatita od ujeda
zmija i uboda otrovnih gmizavaca uopte, kao i od otro
va. Verovalo se da e se spoljna strana posude ovlaiti
ako se otrovno pie da oveku u posudi napravljenoj
od serpentina. S druge strane, posuda od serpentina je
pojaavala dejstvo lekova koji se piju iz nje. Regulisala
je dotok mleka kod dojilja.
SMARAGD. U drevnim vremenima se verovalo da
smaragd lei bolesti oiju, a kasnije je noen kao amaj
lija protiv opinjenja, urokljivih oiju i padavice. po
gled na smaragd je izazivao takav uas kod arke i kob
re, da su im oi iskakale iz glava.
SO (STENA SOLI). Strogo govorei, so ne bi trebalo
ukljuiti meu drago i poludrago kamenje, ali na raun
njene boje i njenih zatitnih svojstava, mnogi narodi su
je smatrali ako ne svetom, a ono posveenom materi
jom. Za njena dejstva se smatralo da su kako profilak
tika tako i terapeutska. Poto je so bila draga kao po
klon bogovima, duhovi zla su je se grozili iako im je, sa
gledita njenog unitavajueg dejstva na vegetaciju, ona
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 309
pomagala u njihovim zlim delima. Odbijala je urokljive
oi od oveka, a njeno dejstvo se znaajno uveavalo
ako je grejana i posipana po ljudima i stoci, ili je mea
na sa smolom. U egipatskim Afroditinim misterijama
so je povezivana sa falusom koji takoe odbija zlo. U
Evropi, so je bila potovana i verovatno se jo uve po :
tuje kao zatita od zlih duhova I maIja, a lvotInje 1
. .
farme na kojima su one ivele prskane su soljU; mko m
je sumnjao u njenu delotvomost. U mnogim zemljama
jo uvek je nesrea prosuti so, a onaj koji je prospe, od
mah se pobrine da baci malo soli preko svog levog ra
mena. Koliko je staro ovo sujeverje, nije mogue rei,
ali na Zapadu ono verovatno potie iz vremena nameta
nja takse za so u Engleskoj, Francuskoj i drugim zem:
ljama. Oito je zato onaj koji prospe so mora da bacI
malo preko svog levog ramena. Zli duhovi su sauplje
ni na levoj strani oveka i so ih rasteruje odvraajuI ta
ko zlo koje su oni uvek spremni da nanesu. K baa
smatra hebrejsku re za so, MLH, kao svetu re, Jer je
zbir brojnih vrednosti njenih slova 40 + 30 + 8 = 78,
jednak trostrukoj brojnoj vrednosti slova u velikom
imenu Boga, JHVH, tj . 10 + 5 + 6 + 5 = 26. Zeh
man je brojnim primerima koje je sakupIO u svoJoJ njl
.
zi pokazao da je so kod svih narod svta, stanh I no
.
vih, igrala zapaenu ulogu u obredIma I sveanostIma
. . . . ..
povezanim sa roenjem, obrezIvanjem, InIcIjacIjom,
. ,
venanjem, smru i privatnim i javnim poastima. Uvek
se verovalo da so titi i ive i mrtve. Kada je prorok
Muhamed savetovao Aliju "da pone i da zavri solju,
jer u njoj lee sredstva za leenje sedamdeset bolesti",
on je samo saeto izrazio iskustvo svih divljih i civilizo
vanih naroda o kojima neto znamo. Moemo usput da
zabeleimo da u Abisiniji so ima posebnu vanost, jer
su ploice od stene soli jednom obrazovale novac naj-
310 AMAJLIJE I TALISMANI
veeg dela zemlje. Abisinci zovu ploicu soli koja ima
ulogu novia AMOLE. Duina joj je 25-30 cm, debljina
3,7"'(',7 cm, a teka je 50 gr.
STALAGMIT.Malo kamenje ili moda okamenjena
zemlja koja je pronaena na podu stalaktitskih peina.
Noeno je u vreicama i verovalo se da titi od maija.
STlPSA. U Persiji, Siriji, Palestini i zapadno du
cele obale severne Afrike, stipsa je omiljeno sredstvo za
zatitu od urokljivih oiju; njena terapeutska svojstva
bila su dobro poznata Pliniju (Hist. Nat. xxxv, 52). U
Maroku su je, pomeanu sa solju, upotrebljavali jevrej
ski i arapski arobnjaci za leenje svojih pacijenata pri
zivajui imena Avrama, Isaka, Jakova i Elisija, a zatim
izgovarajui CXII suru iz Kurana koja objavljuje apso
lutno Boije jedinstvo. Komadii ili palice od stipse su
korieni kao kune amajlije; u Persiji, Turskoj, Palesti
ni i Egiptu majke stavljaju komadie stipse u neki deo
deije odee ili ih vezuju ispod njihovih kapa i alova.
SUMPOR. Komadi sumpora su potovani kao
amajlije koje tite od prehlada, reumatizrna i bolova u
telu izazvanih maijom. Kada je sumpor u prahu me
an sa vinom ili vodom, trebalo je da zatiti onoga ko
ga pije od svih vrsta zlih uticaja. Kaenje ivotinja i do
mova bi ih zatitilo od opinjavanja.
KRIUAC. Ovaj kamen su dosta upotrebljavali
Egipani za pravljenje amajlija i verovalo se da ima ma
gijska svojstva slina onim kod hematita.
TOPAZ (HRIZOLIT). Vidi PERIDOT.
TIRKlZ, tj. "turski" kamen je visoko cenjen u celoj
iji i mnogim delovima Afrike ne samo zbog svoje le
pe plavozelene boje, ve i zbog svojih profilaktikih i
terapeutskih svojstava. Arapi ga zovu Fajruz i Firuzaj,
tj. "sreni kamen" i ne sumnjaju u njegovo dobrotvorno
dejstvo. Stavlja se na prstenje, ogrlice, minue i ukrase
KAMENJE I NJIHOVA SVOJSTVA 311
za glavu, a kada se nosi kao amajlija, titi vlasnika od
uboda gmizavaca, bolesti oka i, prema podacima dobi
jenim u Arabiji, upozorava ga na dolazak smrti prome
nom svoje boje. Mnogi Istonjaci ga nose da bi odbili
urokljive oi. U Sudanu, voda u koju je potopljen ili u
kojoj je opran, davala se kao umirujue sredstvo onima
koji pate od zadravanja mokrae. Budisti ga povezuju
s Budom zbog legende po kojoj mu je tirkizni kamen
. omoguio da uniti strano udovite.
TRAVERTIN, italijanski TRAVERTINO (od latinskog
tibeJ1inius lapis, "tiburski kamen") je ukasti talog koji
fOllniraju vrela i koji u Italiji deca nose kao amajliju u
vreicama da bi ih zatitio od vradbina.
AD, takoe poznat kao NEFRIT. BUBREZNI KA
MEN i ZELENI JASPIS. Amajlije napravljene od ovog
tvrdog i veoma lepog kamena su pomagale enama pri
poroaju, a smatralo se da pruaju sigurnu pomo oni
ma koji pate od probavnih smetnji. Mnoge moi su pri
pisivane ovom kamenu. Zeleni ad je bio nosilac kie i
rasterivao je divlje i zle ivotinje i duhove. Leio je vo
denu bolest, utoljavao je e, inio oveka pobednikom
u borbi, titio od munja i smanjivao lupanje srca. U za
padnoj Aziji, ad je kao amajlija poeo da se upotreb
ljava u IV milenijumu pre n. e. i danas je veoma uobia
jen meu Turcima, Arapima i Jellnenima. U Kini se
ad nosi oko vrata i na grudima ; kada poslovnom ove
ku predstoji krupan posao, on dri svoju amajliju i trai
savet od nj. Nefrit je u velikim koliinama pronaen u
Tevahi Punarnu na Novom Zelandu, a na zapadnoj
obali on se zove "Punami kamen". Maori nose figure
bogova svojih predaka od nefrita obeene oko vrata.
Glatka, meka varijanta ada ili nefrita, poznata je kao
ZADEIT.
 VAtNOST BOJE. OBLIKA I FORME 313

kamenje koje je prirodno obeleeno ili ukraeno traka

ma raznih boja, krugovima itd. bilo je visoko cenjeno.
Kamenje koje je uglaala voda, sa rupama ili upljina
ma u sebi, predstavljalo je delotvorne amajlije, a
kruno, polukruno i trouglasto kamenje bilo je skoro
. univerzalno sredstvo za zatitu od zlih duhova.

'\. Izgleda da su u nekim zemljama amajlije pravlje-

', od dragog kamenja smatrane delotvornijim od onih
1>" k e su napravljene od uobiajenijih materij ala, zbog

POGLAVLJE XVI toga to su zli duhovi bili zadovoljeni izgledom retkog i

lepog kamenja, pa su stoga njihovi napadi bili manje

ZNACAJ BOJE. OBLIKA I FORME KOD AMAJLIJA zlobni i rede smrtonosni. Grupe od devet i pet dragih
kamenova se jo uvek u Indiji smatraju za zatitu od
Ljude nisu zanimala samo profilaktika i terape urokljivih oiju, a dvanaest kamenova na ARONOvOM
utska svojstva koja su pripisivali amajlijama. Izvesnim naprsniku bilo je bez sumnje namenjeno da odbije na
oblicima, fOlInama i bojama pridavan je gotovo pod pade zlih duhova od visokog svetenika. Prema Izlasku
jednak znaaj. Tako je u nekim zemljama odredeni UU 28, 17-20, kamenje je bilo uredeno u etiri reda:
BICASTI kamen stavljan deci oko vrata i trebalo je ne sa
mo da ih zatiti od bolesti, ve i da ih uini poslunim i ODEM PITDA
I. BEREKET
pokornim. Ovaj kamen je postao od kristalizovanih su kornaIin ili topaz ili smaragd
za koje je EVA prolila kada je bila odvojena od ADAMA. sard peridot
ZELENO kamanje, tj . nefrit, smaragd, zeleni ad, ama
zonsko kamenje itd. povezuje se sa bujnom vegetacijom NOFEK SAPIR JAHALOM
2.
i kiom koja je uzrokuje, sa plodnou kod ljudi i zveri, rubin ili safir ili jaspis ili
pol nom sposobnou i snagom uopte. UTO kamenje karbunkul lazulit oniks
, je pomagalo oveku koji pati od utice i drugih bolesti -I-
jetre. CRVENO kamenje je upotrebljavano da zaustavi
izlive krvi i krvavijenja iz rana, bilo da ih je izazvao le 3. LESE M SEBO AHLAMA
jacint ahat ametist
kar ili oruje neprijatelja, kao i da zatiti one koji ga no .
se od vatre i groma. SMEE kamenje titilo je od boles
ti. CRNO kamenje je bilo zatita od urokljivih oiju. BE TARI JASPA
4. So HAM
LO kamenje je odvraalo urokljive oi i nosilo sa sobom beril ili hrizolit JaspIs

zatitu neba, odakle se smatralo da dolazi. Svetlucavo uti jaspis

kamenje i kristali stena odbijali su svaku vradbinu, a

3 14 AMAJLIJE I TALISMANI
Na svakom kamenu je bilo urezano ime jednog od
plemena Izrailja koje je, zajedno sa prirodnim moima
kamenja, pretvaralo naprsnik u veoma monu amajliju.
Hebrejsko hoen Il?'n, je re nepoznatog znae
nja, ali postavljena iznad naprsnika, ona predstavlja
ime u Bibliji dato SVETOM PRIHVATILITU koje je bilo
prikaeno za efod visokog svetenika Arona i bilo po
znato kao HOEN MIPAT, tj. "naprsnik [boanske] odlu
ke" ili "naprsnik sudski". Aron ga je nosio na grudima
kada je doveo plemena pred Boga za vreme svoje
slube u Svetinji nad Svetinjama. On je bio napravljen
od platna, veliine jednog kvadratnog pedlja i bio je
privren za naramenice efoda zlatnim lancima koji su
prolazili kroz zlatne grivne (Izlazak, 28, 22-29). Meu
tim, prema Knjizi o sudijama 8, 26, izgleda da je efod
bio neka vrsta idola jer ga je Gideon napravio od zlat
nih grivni uzetih od Ismailjaca i Midijana i ostavio ga u
Ofri. On je bio napravljen od 1 700 sikala u zlatu. Bilo
ta da je predstavljala ova vrsta efoda, on je svakako i
nio deo opreme za proricanje. U platnenom "naprsni
ku" koga je nosio Aron nalazila su se dva predmeta ko
ja su upotrebljavana za proricanje Boije volje (Izlazak,
28, 30); ovi predmeti su se zvali "URIM i TuMIM"
c'r0i}! C'INi7 (AURIM VE ATUMIM) ili, kako ne
ki itaju "URIM i TAMIM". Kakvi su to bili predmeti ni
je poznato, jer Biblija, zaudo, ne daje nikakva uput
stva za njihovo pravljenje, a tano znaenje njihovih
imena nije poznato. Poto je trebalo da se uvaju u na
prsniku koji je bio veliine samo jednog kvadratnog
pediJa, mora da su bili malih dimenzija i moemo tek
pretpostaviti da su to bile male metalne ploe ili ploice
od kamena, drveta, kosti ili slonovae. Vrlo je verovat
no da su to bila dva prirodna kamena, draga ili polud-
VANOST BOJE, OBLIKA I FORME 315
raga, moda razliitih boja. Nema sumnje da su, kao i
SORTES (kocke) kod latinskih naroda, upotrebljavane u
vuenju ili bacanju kocke. Da li su Urim i Tumim bili
ispisani, ne moe se rei. Poto je bilo dve kocke, samo
jedno pitanje se moglo postaviti svaki put i odgovor je
bio DA ili NE. Moglo je biti unapred odreeno ta je
trebalo da pokazuje Urim a ta Tumim, kao to vidimo
kod I Sam. pogo 14, gde je Saul zatraio od Boga da po
kae njegovu ili Jonatanovu krivicu Urimom, a krivicu
ljudi Tumimom. Jasno je da je kocka Urim morala ima
ti fOllIlU, oblik ili boju po kojoj se razlikovala od Tumi
ma, ili je moda na jednoj bilo napisano Urim, a na
drugoj Tumim. C:: uvanje ovih kocki bilo je povereno vi
sokom sveteniku, ija je dunost bila da rukuje kocka
ma za one koji su eleli da pitaju i da rukovodi ovom
vrstom proricanja. Nema sumnje da je obiaj bacanja
kocki u nameri da se otkriju Boije zamisli veoma star i
da su kocke Urim i Tumim upotrebljavane u vezi sa n
kom vrstom idola ili figure efod, mnogo pre nego to je
efod postao pamuna odea za visokog svetenika, iji
je prednji deo bio ukraen dragim kamenjem. Dve plo
ice od kamena oham, na kojima je bilo urezano po
est imena izrailjskih plemena, koje je trebalo da budu
privrene na naramenice efoda (Izlazak, 28, 9) bile su
takoe mone amajlije. Moemo primetiti da je i David
verovao da "pet glatkih kamenova" koje je izvadio iz
potoka pre nego to je otiao da se bori sa Golijatom
(Prva knjiga Samuilova, 17, 40) imaju magijske moi.
Ovde je znaajan broj pet.

POGLAVLJE XVI I
SVASTI KA IK UKASTI KRS1)
Amajlijski znak , poznat kao "swastika" ,
"gammadion", "fylfot" i "croix pottee", jedan je od naj
starijih poznatih znakova, koji su verovatno izmislili
stari Arijevci. Prvobitno indijsko ime znaka je svakako
"svastika", za koje nam filolozi kau da znai neto kao
"srea" ili "uspean" ; izvedeno je od su "dobro" i asti
"postojanje". Ime "gamadion", to e rei krst sa gama
ma dato mu je zato to kratke crte na desnim uglovima
kraka ine da svaki lii na gamu, slovo grke azbuke.
N eki od ranih hrianskih mistika videli su u dve crte
na desnim uglovima simbol Hrista kao kamena teme
ljca, a arhitekti i dizajneri srednjeg veka upotrebljavali
su slobodno gamu na svojim reljefima i arama. Tako
su njih etiri, uglova okrenutih jedan prema drugom, i-
nili oblik grkog krsta.
Mnogi pisci smatraju da su kukasti krst (fylfot) i
svastika jedan isti znak, ali neki sumnjaju u to. Oksfor.
dski renik kae da je kukasti krst "jednakokraki krst
iji je svaki krak produen pod pravim uglom, svi u
SVASTIKA (KUKASTI KRST) 317
pravcu skazaljke na satu ili obrnuto" i dodaje "ime za
snovano na starom uputstvu za izradu oslikanog prozo
ra u kome je fmoglo oznaavati posebnu aru ili neto
to treba da popuni dno prozora (fill the foot). Oni koji
su gamadion i svastiku smatrali istim znakom pomeali
su obian krst + , koga su na Zapadu upotrebljavali
pagani mnogo pre Hrista, sa svastikom koja je isto ari
jevski simbol, svakako paganskog porekla. Poto je
svastika pronadena na spomenicima u katakombama
(Hulme, Symbolism, str. 2 1 9), jasno je da su je hriani
u prvim vekovima nae ere ponekad koristili kao ekvi
valent krstu. Mogue je i da su oni poznavali smisao i
znaenje svastike i da su njenom upotrebom eleli da
pokau da su mrtve smatrali "srenim".
Nesumnjivo je da svastika potie iz Indije, medu
tim, Greg je verovao da ona i kukasti krst imaju veoma
staro zajedniko poreklo i znaenje. Ali, koje je njena
znaenje? Maks Miler (Max Milller) je smatrao da je
svastika (swastika) sa kratkim crtama povuenim u des-
no , "predstavljala proleno sunce, a da je svastika
(sauvastika) sa kratkim kracima u levo , bila simbol
jesenjeg sunca." Drugo gledite je da je svastika (swas
tika) predstavljala Ganea i muki princip, a svastika
(sauvastika) boginju Kali i enski princip. Jedan stru
njak kae da je uobiajeni znak za ravaste munje bio
Z ' i kad se ovaj ukrsti sa istim znakom, rezultat e
biti svastika . Postoji miljenje da ovaj znak u
svom najprostijem obliku predstavlja granice drveta
koje su upotrebljavane za potpalu vatre. Opte prihva-
 318 AMAJLIJE I TALlSMA1 SVASTIKA (KUKASTI KRST) 319

eno gledite je da je svastika solarrii simbol i da katke

crte u desno od kraka oznaavaju kruno kretanje ili :f +
0 0 O

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
obrtanje.
Ukazivano je da etiri kraka predstavljaju etiri Na noviima iz Mesembrije u Trakiji, svastika
strane neba ili zemlje kao i da je ceo znak simbol IN
DRE ili DJAUSA, ZEYSA, JUPITERA ili TORA. U svom prati skraenicu imena mesta M El: (Percy Gar
lanku o ovom znaku u Arheologiji (Archaeologija vol.
xlviii, London, 1 885, str. 293) Greg ukratko kae da je dner, u Numismatic Chronicie, Part I, 1 8 80). Na novi

"posebni arijevski simbol za Vrhovnog Boga."

u koji je pokazao Greg, (table xix i' xx), imamo znake

On je verovatno u pravu, ali nemogue je biti siguran,

jer nikada neemo tano znati koju su ideju Azijati po , - =

vezivali sa znakom pre nekoliko hiljada godina. Kod

budistike sekte JAlNI, znak je bio prihvaen kao sim
bol Bude i u Kini se pojavio oko 200 godina pre n_ e.
Kinesko ime za svastiku je LEI YEN, tj. "smotuljak
. koji grmi", to pokazuje da je znak povezivan sa vre
menskom nepogodom. Krug u kome se ponekad vidi
svastika ukazuje da su krae crte znaka obrazovale
krug, ali se ponekad krug pojavljuje nezavisno
_. Na jednom od novia iz Skitije (Indija) koji
je pokazao Greg, imamo '-'-r-T'1. Na grnariji, svastika
e ovaj znak oznaava "uspeh", "sreu" ili "dug ivot".
je esto crtana sa etiri take u sebi e e. Nekad su
etiri krae crte predstavljene kao krugovi . PO
sredini lopte od terakote koju je pronaao liman
(Schliemann) u Troji, red svastika nalazi se izmeu dva
reda taaka:
u grupi . Ovo pokazuje da su svastika i krst bili
potpuno razliiti znakovi; drugi znak predstavlja egi
patski znak za "ivot", f-.
Upotrebu i znaenje svasti ke u Kini i Japanu ras
vetlio je Vilson (T. Wilson), koji je u svojoj knjizi Svas
tika ( The Swastika, Washington, 1 896) izgleda prikupio
sve raspoloive infolIllacije o ovom znaku. On kae da
je znak urezi van u podnojima statua Bude kao i da se
nalazi na grudima Bodisatvi, tj . onih koji e jednoga
dana postati Bude. Kao jedan od kineskih hijeroglifa,
Carica Vu (684-704 n. e.) je naredila da se svastika
upotrebljava kao znak za sunce, pa je tako obnovljeno
znaenje koje je imala u Indiji nekoliko vekova pre
Hrista. M. Goblet D'Alviella postavlja pitanje da li se
gama-krstu moe oznaiti mesto postanka i kae da su
njegova dva najstarija boravita Hisarlik i terramares u

severnoj Italiji. On smatra da je mogue da je u ove ob

lasti preneen iz doline Dunava za vreme bronzanog
doba, i da je potovan kao solarni simbol i znak ivota
ili sree; odatle je mogao biti prenet u zapadnu Evropu,
a preko Kavkaza u Indiju, Kinu i Japan. Dananjem
piscu se meutim ini, sudei po primerima koje je
tampao Mortillet, da je na grnariji iz terramaresa bio
predstavljen krst a ne svastika.

POGLAVLJE XVIll

KRST
Jedan od najstarijih amajlijskih znakova na svetu,
moda ak i najstariji, jeste KRST, odnosno figura na
pravljena od dve prave crte koje seku jedna drugu pod
pravim uglom +. To je ono to se obino podrazu
meva pod reju "krst", a ne drveni stub ili kolac za koji
su privezani zloinci osueni na smrt i koji neki pisci
nazivaju crux simp/ex. Mnogi prouavaoci crkvenih
simbola, moti itd. verovali su neko vreme da je krst is
kljuivo hrianskog porekla, ali nije tako, jer su ga pa
ganski narodi zapadne Azije i Evrope koristili mnogo
vekova pre Hristove smrti. To da je njihov krst oznaa
vao neto potpuno razliito od onoga na ta je podse
ao hrians1ci, jedva da treba rei. Sudei po onome

to mislimo da znamo o simbolizmu paganskog krsta,
imamo pravo da ga smatramo za preteu hrianskog. S_

druge strane, paganski krst je mogao biti korien kao

obini ukras, bez ikakvog simbolizma u sebi. Savremeni
pisci koji su ga ispitivali mogli su mu, pod uti. ajem
hrianskih verovanja i tradicija, pripisati znaGel)j i
simbolizam koji nikada nije posedovao. Najuobiajeni-

21 Amajlije I talismani

322 AMAJLIJE I TALISMANI
ji oblik koji su upotrebljavali prehrianski narodi je
onaj kod koga svi kraci imaju istu duinu. Poznat je
pod imenom grki ili jednakostranini krst. Jedan od
najstarijih poznatih primera nalazi se na cilindar-pea
tu u Britanskom muzeju (No. 89 1 28). Napravljen je za
vreme kasitskog perioda. Kasitska dinastija poela je sa
Gandaem ( 1 746. god. pre n. e. i zavrila sa Elil-nadin
-aheom, koji je prestao da vlada 1 7 1 1 ), pa je, prema to
me, cilindrini peat napravljen u drugom milenijumu
pre nove ere. Reprodukovan je na tabli XI, br. 5. Na
desnoj strani je figura boga-Sunca, koji sedi drei neki
predmet u desnoj ruci ; pred njim je rozeta nepoznatog
znaenja. Na polju iznad nalazi se oivieni jednakokra
ki krst. Klinasti tekst sadri molitvu bogu-Suncu koja
JOS uvek niJe u potpunosti prevedena. J o jedan primer
olvenog krsta objavio je Delaport (Delaporte, CyJ.
Onentaux, tabla XX, No. 297). Trei primer krsta, ali
bez ivine linije r::: tampan je u katalogu zbirke
K1erk (Clerq), I, tabla XXXIII, No. 363. Ovaj poslednji
krst je urezan u polju iznad glave krilatog kentaura koji
lovi u pustinji; iza njega se nalazi mlad mesec ' ,' . Os-
f--+-j . Na zid
tali oblici kasitskog krsta su i kralj a AM I-ADADA VI (824-8 1 0 pre n. e.) u Britan-
"'-I
noj slici iz grobnice u Tebi u Britanskom muzeju vidi
mo dve male figure koje na grudima nose jednakokraki
krst, a jo jedan primer objavio je Roselini (Rosellini
:
Monumenti Stor, tavo lxx). Predmeti na kojima se nala
ze ovi primeri potiu iz vremena XIX dinastije, oko
1 250. godine pre n. e. Drugom milenijumu takoe pri-
324 AMAJLIJE I TALISMANI
A. W. Franks, Horae fera/es, tabla XXX, figo 49). Sas
vim je sigurno da je krst u poetku simbolizovao nebesa
i neku mo na njima. Kasnije, sam krst je mogao biti
potovan kao znak boanske zatite, uspeha, bogatstva i
ivota. itamo da su Kolumbo i njegovi mornari bili za
prepaeni to su na krst naili u Americi, pa su to pri
pisali uenju apostola Tome, koji je posetio Indiju i ta
mo radio kao rudar. Meutim, strunjaci za peruansku
i meksiku arheologiju kau da su to "krstovi vetra" i
da su prvobitno predstavljali etiri osnovna pravca
odakle su dolazili vet rovi i kia, a da je tek u kasnijem
razdoblju prihvaeno da poseduju sunani ili zvezdani
karakter.
TAU KRST U ili Crux Commissa, koji je prona
en u rimskim katakombama i na drugim spomenicima
hrianskog perioda ponekad se naziva "krst za predvi
anje" ili "krst-uzor", krst Starog zaveta.' Pisci kau
da je hrianski krst bio kod starih Egipana simbol
veno g ivota, ali to nikada nije bilo tako. Dobro po
znati simbol i hijeroglif za "ivot", veni ili neki drugi,
bio jef ANH, koji nema nikakve veze sa TAU krstom;
nikada nije imao fonetsku vrednost Tau. Vilkinson je
napravio greku mislei da je f trebalo itati Ta u, pa
ak i u poslednjem izdanju njegovog velikog rada (iii,
str. 364) on zove ovaj znak Tau dodajui "poreklo tau
ne mogu tano odrediti". Govorei da su ga "rani hri
ani Egipta usvojili umesto krsta", on navodi injenicu
koja je bila dobro poznata crkvenim ocima od drugog
veka na ovamo. Pogreno je takoe nazvati znak T,
crux ansata ili "krst sa drkom", jer ma koji predmet da
*Tau krst je posebni amblem sv. Antonija.
KRST 323
padaju primeri koje je opisao Gabriel de Mortillet, Le
Signe de Ja Croix, Paris, 1 866, str. 1 62, a koji su ovde
reprodukovani :
g o o
o o o
o o o
oo o
oo
o
0 0 0 o o OO "
0 0 0 0 0 0 0 000
o o b
o o o
o o o
o o o
0 0 0
o .. ct "
o
, .
Na nekim asirskim skulpturama nailazimo na ono
to se. moe opisati kao solarni ili zrakasti krst, koji nije
nita drugo do sunani disk od koga polaze etiri kraka
i etiri zraka svetlosti ; kraci po nekima predstavljaju e
tiri strane neba nad kojima vlada bog ANU. J o jedan
oblik krsta se vidi na nadgrobnom spomeniku asirskog
.
skom muzeju : ovaj je obino poznat kao malte-
ki ili koptski ili zrakasti krst. Jednakokraki krst je pro
naen na mnogim manjim predmetima koje je iskopao
liman u Troji, i na vazama i oruju od bronze prona
enim u Skandinaviji, Nemakoj, Austriji, vajcarskoj,
Francuskoj i Engleskoj (vidi Mortillet, op. cit. str. 1 5 8 i
21'
KRST 325
je hijerogl if predstavljao, to svakako nije bio krst niti
bilo ta slino.
Pisci su prihvatili da -9-predstavlja Tau krst sa
dodatom omom, isto kao to su prihvatili da !
ili 6
NEFER (to je uobiajena slika muzikog instrumenta)
predstavlja latinski krst sa ovalom dodatim njegovom
donjem delu. Poto hijeroglifsko fnedvosmisleno zna
i "ivot", nema razloga za sumnju da je to uobiajena
predstava jednog od osnovnih organa ljudskog tela u
procesu stvaranja ili parenja (vidi str. 1 4 1 ) . Za Tau krst
neki kau da predstavlja krstoliki jaram ili veala, a
drugi smatraju da je to TOROV eki; s druge strane,
Lipsius je verovao da je on fenianskog porekla (De
Cruce, I. 7). Niko zapravo ne zna koji je predmet on
predstavljao, ni koje su mu znaenje pripisivali pagani
koji su ga izmislili i upotrebljavali. Ako je on egipat-
skog porekla, mogao je biti oblik hijeroglifl\. T koji
predstavlja enski organ za razmnoavanje i upotreblja
va se kao determinativ za "roenje", pa tako i za
"ivot". Kod Jezekilja 9, 4 itamo da je Bog naredio
proroku da ide kroz Jerusalim i da "stavi znak na ela"
izvesnih ljudi, verovatno kao oznaku njihovog izuzea
iz presude. Hebrejska re koja se prevodi kao "znak" je
lav (hilvila lav), i neki su poistovetili znak lav sa Tau
krstom. Tertulijan, komentariui odlomak, kae za
znak da "ipsa enim !itera Graecorum Tau, nostra autem
T species crucis" (Adversus Marcian iii, 22). Ovo pois
toveivanje izgleda podjednako udno kao i miljenje
da je znak napravljen krvlju uskrnjeg jagnjeta na kua
ma Izrailjaca bio Tau krst (Izlazak 1 2, 7).
Sada bi trebalo da razmotrimo HRISANSKl KRST.
Novi zavet jasno kae da na Gospod nije raspet na jed-
 KRST 327
326 AMAJLIJE I TALISMANI

Krst nije postao vrhovni amblem i simbol hrian

nom stubu, ve na patibulumu ili vealima napravlje
stva sve do IV veka, zapravo dok ga nije "pronala" ca
nim od dve drvene grede, jednom privrenom preko
rica Jelena, 3. maja 328. godine. Kae se da je pravi
druge. Neki su smatrali da je on bio prikovan za krst na
(asni) krst pronaen za vreme vladavine Tiverija, kada
zemlji i da je onda krst podignut i postavljen uspravno.
je sveti Jakov bio episkop jerusalimski, i ako je tako, ca
Drugi, da je bio nateran da se popne na lestve, a onda
rica ga je samo ponovo otkrila. Koptske prie o carii
prikovan za krst. Ove lestve su predstavljene na nekim
nim radovima pokazuju, meutim, da su njena iskopa
srednjovekovnim slikama Raspea, a od X I I veka nada
vanja bila vrlo velikog obima, i dovode nas do zaklju
lje, lestve se pojavljuju na drvenim rezbarijama i oslika
ka da je ona pronala neto to nikada ranije nije izalo
nom staklu zajedno sa drugim "simbolima stradanja" -
na svetlost dana. Prema ovome, ona je pronala tri
kockom, neporubljenom odedom, peti om, kopljem,
krsta ali nije znala na kojem je od njih patio na Gos
maem, trideset komadia srebra, kljetima, tri klina,
pod. Naposletku, ona je, po sopstvenom nahoenju ili
ekiem, stuborn za muenje, biem, tapom, sune
po uputstvu odanog svetenika koji je bio sa njom, na
rom, posudom sa siretom i krunom od trnja. L: etiri
vrste krsta su upotrebljavane u prvim vekovima nae redila da se donese telo mrtvog oveka i da se poloi na
Jedan od krstova. Poto dodir sa tim krstom nije imao
ere: grki krst, sa etiri kraka iste du ine ; latin-

ski krst (crux immissa ili crux capitata), kod koga je do-

nji krak dui od ostalih ; crux descissata ili krst

nikakvog dejstva na telo mrtvaca, naredila je da ga po
svetog Andreje X, I crux commisa ili Tau krst

stave na drugi krst i mrtvac je smesta oiveo. Deo krsta

Latinski krst je najbolje poznat i najvie upot
rebljavan, jer se veruje da je takav oblik krsta na kome
Je raspet Hrist; latinski krst je takoe poznat kao "Krst
Golgote" i "Krst stradanja". Krst koji se nekad vidi u
rukama vaskr log Gospoda poznat je kao "Krst vas
krsnJa " , a obino Je za njega prikaena zastava ili bar
Jak. Ponekad krst ima obli k drveta ili niza granica, a
neke slIke Raspea pokazuju da su oba lopova pat ila na
Tau krstu ili na drveu.
,
I
, ten. Pronaen je sluajno u crkvi svetog Krsta u Rimu
je poslala Konstantinu, a deo ovoga, koji je on dostavio
papi, jo uvek se uva u Rimu. Ona je ponovo zakopala
veliki deo krsta u crkvi koju je sagradila na Golgoti. La
tinski krst esto na sebi ima dve preke i u ovom obliku
to je lorenski krst i vitezova bolnikog reda. Ponekad,
posebno kod istonih hriana, sreemo tri preke. Gor
nja preka ima na sebi zakovan svitak koji je ispisan na
hebrejskom, grkom i latinskom. Originalni svitak za
jedno sa kJinovima je pronala carica, ali nekoliko ve
kova se o njemu nita nije ulo i smatralo se da je uni

II
I
328 AMAJLIJE I TALISMANI TABLA XXII

l
-------

1492. i papa Aleksandar I I I objavio je bulu u kojoj je

-- --

njegova autentinost potvrena.

Rani hriani su pripisivali svim vrstama krstova

magijske moi i nalazili su zadovoljstvo krstei se u sva
koj prilici. inili su to zato to su iz tog ina dobijali T

ij '"
\11I
-.,. I
r

I lU:
1U

I
I

Srebrna priesna kutija u obliku krsta (prednja strana: Raspee)

duhovnu pomo, Io im je to omoguavalo da dokau

ostalima da su oni hriani i to su mogli da upoznaju
Grupa krstova od zlata, elika i limokog emajla.
jedni druge. Kae se da je taj obiaj postao uobiajen
oko 1 1 0. godine nove ere. Krstom je obeleavana stoka,
iscrtavan je po zidovima kua, a za neke modele krsta
330 AMAJLIJE I TALISMANI
KRST 331

se kae da su inili uda. Svakako, prisustvo krsta nosi
lo je sa sobom prisustvo Hrista, i kao to je u Egiptu
Tet stub potovan kao i sam Oziris, tako je u Egiptu,
Palestini i Evropi krst smatran za samog Hrista i bio je
zaista potovan kao takav. C ak se i za takozvani Hris-
emalja. Krst u levom gornjem uglu je pripadao ruskom
sveteniku i ukraen je biblijskim prizorima. Krst ispod
ovoga je napravljen od elika i divno je ukraen sa obe
strane zlatom na damaski nai n ; natpis AEI, takoe u
zlatu , znai "zauvek" "do venosti". Napr. avljen je u.
,

tov monogram, XPL<7TO<, ili t inicijali od

Rusiji. Srebrni krst reprodukovan na stranicama 328 I
3 3 1 u stvari je kutija u kojoj je noena neka mot ili u-

'hwoii xp"""", ili _ _ = hi-ra, bilo da je urezan na

drvetu, uklesan u kamenu, napisan ili naslikan na per

gamentu, verovalo da nosi sa sobom svernonu snagu

Krvi Boijeg Sina. Noenje amajlije u obliku krsta uo

biajilo se veoma rano, ali iroko rasprostranjeni kult

krsta nije postojao do kraja V veka. U vezi sa ovim ita

lac bi trebalo da pogleda : G. de Mortil1et, Le Signe de
la Croix avant le christianisme, Paris 1 866 ; Brock, Mo
urant, La Croix paienne et chretienne, Paris, 1 88 1 ; Lip
sius, De Cruce Christi; Blake, W. Wilson, The Cross
Ancient and Modern, New York, 1 888; Ansault, Le
Culte de la croix avant Jesus Christ, Paris, 1 889 ; Hul
me, F. E., Symbolism in Christian Art, London, 1908.

Grupa grudnih krstova predstavljenih na tabli

XXII je moje lino vlasnitvo. Krst koji se nalazi u des

nom gornjem uglu je od istog zlata. Napravljen je to

kom prolog veka u zapadnoj Africi za domoroca koji

i
je primio hrianstvo. Pre toga, on je vrsto verovao u

magiju i "medicinu" domorodakog vraa. Iako je po I

,

. . :.. .

stao dobar hrianin, nije mogao da u potpunosti odba

Sbrn a-priesna kutija u obliku krsta (zadnja strana).
0-

ci verovanje u domorodaku astrologiju, i u nameri da

vana nafora. Polovine su spojene arkom na vrhu, a al
ujedini svoje ranije verovanje sa novim, dao je da mu se
ka iza pokazuje da je ova mona amajlija noena na
dvanaest znakova zodijaka prikae za hrianski krst
grudima. S jedne strane je u reljefu uraen Hrist na
koji je kasnije smatrao za monu amajliju. Krst koji se
krstu, a sa druge Hrist koji se u slavi uspinje na nebo.
nalazi ispod njega ima gornju i donju preku i naprav
Znakovi etvorice jevanelista i drugi prizori su u bare
ljen je u Rusiji. Krst u sredini je dobar primer Iimokog
Ijefu.

POGLAVLJ E XIX
RASPEE
Krst je, kao to smo videli, upotrebljavan u hri
anskim molitvama tokom I veka nae ere, urezivan je
na grobovima u II i III veku, ali nije postao javni sim
bol ili oznaka hriana sve dok ga u IV veku Konstan
tin nije postavio na titove svojih vojnika umesto rim
skog orla. RASPEE je predstavljalo prirodni razvoj
krsta, ali do ovog razvoja nije dolo sve dok krst nije
postao znak pobede i slave umesto kamena spoticanja i
simbola srama. Prikazi Hrista na krstu pronaeni su na
krstovima itd. ve u V veku, ali u crkvama se ne pojav
ljuju do VII ili VIII veka. Do XI veka, telo Hrista na
krstu je uvek odeveno, a na crteu koji je reprodukovao
Halm (Hulm e, op. cit., str. 45), On je predstavljen kao
Veliki Visoki Svetenik. Kasnije, odee je sve manje,
dok se ne svede na vrstu tkanice. Na isti nain, do XIV
veka dete Isus je uvek slikan odeven, ali posle ovog raz
doblja, kao posledica opadanja hrianske umetnosti,
on je predstavljan nag ili skoro nag. Na Hairnovom
crteu figura Hrista nosi krunu sa zrakastim prugama, a
iznad toga u naslovu su A i n. Smatra se da ovaj pri
kaz potie iz vremena Karla Velikog. U svim drugim
RASPEE 333
starim primerima (Raspee Dona VII, Raspee Karla
Velikog koje je dato Lavu III) Hrist je obuen u dugu
tuniku. Na slici Raspea datoj u sirijskom levanelista
ru u Biblioteci Medii, dva lopova nose na sebi prsluke
(vidi Assemani, Cat. BibI. Medic., Firenca, 1742, t. xxi
ii). NIMB, koji se tako esto nalazi na prizorima Raspe
a je paganskog porekla i izgleda da je pre bio simbol
moi nego svetosti. Mogue je da je prvo predstavljao
zrake sunca i da nije pripisivan samo Bogu, iji je sim
bol bilo sunce, ve i monim i snanim ljudima kao to
su Mojsije, Muhamed ili ak Satana! Nimb je uao u
<!J' tu upotrebu u VI veku. Rani nimbovi su bili kruni.
C etvrtasti nimb se pojavio u IV veku, a trouglasti u Xl.
Nimb sa krstom u sebi je uvek odreivao Boanstvo.
ZNAK KRSTA
Ne moe se rei u kojoj su meri rani hriani nosi
li znak krsta, ali ima mnogo dokaza da su se krstili kada
bi se nali u neprilici ili tekoi. Za to ima mnogo pri
n'tera u Paladijevom delu Raj. Kada je Satana u obliju
Indusa doao da napadne svetog Antonija, svetac se
prekrstio i prestao da drhti, a neprijatelj se, videvi ovaj
znak, istog asayrestraio. Antonij ) e I? ostu eio na isti
. C.
nain kada mu Je dola demonska zIvotinJa. lm Je za
kleo stvorenje u ime Hrista, ono je poletelo, sruilo se i
raspalo na parie. Kada je izvesni monah hteo da po
jede neku hranu po kojoj je bilo izliveno ulje od rotkve,
prekrstio se da bi se zatitio od svih nepovoljnih dejsta
va koja bi mu jako sirovo ulje moglo naneti. Monasi iz .
Skite su inili uda sa znakom krsta. Mladi ije je lice
Satana okrenuo naopako doveden je do Aba Pemena, i
kada ga je svetac prekrstio, izoblienja je nestalo. avo
se sakrio u lonac vode, a neka sveta ena koja je sum-
334 AMAJLIJE I TALISMANI RASPEE 335

njala U njegovo prisustvo nainila je znak krsta nad vo
dom i Satana je uz bljesak vatre ispao iz lonca. J ovan iz
Like je uinio znak krsta nad nekim uljem i dao ga sle
poj eni da njime premae oi. ena je tako postupila i
nakon tri dana vid joj se povratio. Pustinjski oci kau:
"avoli strahuju i drhte ne samo zbog Hristovog raspe
a, ve i na sam znak krsta, ma gde da se pojavi, bilo da
je nacrtan na odei ili uinjen u vazduhu." Paganski
vraevi, videvi udesno dejstvo krsta, brzo su ga tako
uspeno usvojili u sopstvenom magijskom postupku, da
su se neki hrianski oci alili da ak i svetovnjaci mo
gu oterati avole izgovarajui ime Hrista i inei znak
krsta. Ono to je tada radio arobnjak, Baganda u Su
krstu. Ispod se nalaze C. M. B., inicijali Kaspara, Mel
hiora i Baltazara, kraljeva koji su dali poklone Detetu, i
figure Bogorodice i svetog Antonija iz Padove. Levo je
krst na kome je hebrejskim pismom ispisano ime
M.K.B.!. (Makabej) i veliko Ime JHVH (Jahve ili Jeho
va). Ispod je napisano: Ecce Crucem Domini. Fugite
partes adversae. Vicit Leo de Tribu Juda, Radix Dauid.
A1leluia. O Christi, adjuua nos. O Christi de-
fende nos. O Christi, libera nos, ab omni peccato,
a fulgure, et tempestate, et a morte perpetua.

danu rade i danas. Kada vra te zemlje treba da izvri

neko vraanje, on uzima komad koe, pa poto na njoj
utisne znak krsta i za nju priije devet kora smreke, ona
je spremna da ostvari "veliku magiju ".

BOGORODIC:INI TALISMANI
Sledi opis Bogorodiinog talismana koji titi od
vatre, kuge, urokljivih oiju i drugih magijskih uticaja.
"Mapa" je reprodukovana u Villiers, Ammulette, Ber
lin, 1928.
. U sredini je srce na kome je poloen krst svetog
Antonija iz Padove. Na njemu je ispisano ALFA, OME
GA. Na desnoj strani je Bogorodiin krst ispisan sa A
fi , velikim Boijim imenom JHVH, oznakama 72 velika
Boija imena i dva krsta TT. Ispod je napisano: "Sig
num S. Crucis integritas B. V. Mariae. Custodia sancto
rum Angelorum, nec non suffrageo SS. Trium Regu.
Salvatoris nostri in Cruce sit triumphalis quptidie inter
nos et inimicos nostra Visibilis et invisibilis." U sredini
Mape ili talismana su krunisano srce i figura Hrista na

POGLAVLJE X X
UROKl.JIYE OI
Od svega to je oveka ikad nagnalo da izumi i
upotrebi magiju, najjai uticaj imaju "urokljive oi" ili
"urokljiv pogled". Razlog za to je injenica da izvesni
ljudi i ene, izvesne zveri i gmizavci, kao i pojedini
predmeti, poseduju mo da pogledom, posmatranjem
ili samim izgledom nanesu zlo svojim blinjima, njiho
vim ovcama i stoci, klasju i vokama, u stvari, svim
vrstama svojine, ma kakva ona bila. Ovo zlobno po
smatranje ili pogled uvek je smatran posebno tetnim
za decu i ene koje treba da postanu majke, jer je ug
roavao sAmo postojanje ljudske vrste. U nameri da se
nanese zlo nekoj osobi ili stvari, moe joj se uputiti po
gled uenja, zaprepaenja ili iznenaenja potpomog
nut reima koje onaj koji gleda izgovara u isto vreme.
Ako su rei prezrive ili omalovaavajue, one e deluju
i zajedno sa pogledom naneti zlo osobi kojoj je pogled
upuen. Zlo moe naneti i pogled oveka koji se, dok
izgovara rei hvale i estitanja, u svesti ograuje od
njih, ime proizvodi dejstvo suprotno onome koje su
njegove rei naizgled elele da uine. Prvobitni ovek je
izgleda razumeo ove injenice sasvim dobro, iako je bio
"
UROKl.JIVE OI 337
potpuno nesposoban da tano opie vezu izmeu po
gleda i izgovorenih rei ili skrivenog ograivanja u
svesti. Mnogi obrazovani ljudi u raznim delovima sveta
jo uvek dele ovo verovanje i ne mogu da objasne kako
oi izvode svoju magijsku mo i izazivaju bolest, nesre
u i smrt. Sigurno je da se u mnogim krajevima na Isto
ku predmet za prodaju smesta uklanja ukoliko mu ku
pac obara cenu ili govori s nipodatavanjem o njemu.
Ovo se ini iz straha da u predmet ne ue zla srea ili
teta. Isti je sluaj ako se radi o osobi ili ivotinji koja je
omalovaena ili ismejana; prijatelji e osobu odbaciti, a
vlasnik e smesta ivotinju odvesti sa sobom.
Antropolozi su, kao i mnogi drugi, nastojali da ot
kriju nain na koji oko stie mo da nanese zlo osoba
ma ili stvarima koje ga zauuju ili iznenauju. Neki su
zakljuili da urokljiv pogled stvara sam um ili neko
svojstvo koje on poseduje. Neki istaknuti i iskusni oni
lekari rekli su mi da su oi sastavni delovi uma. Bejkn
(Bacon) u svom Devetom eseju kae: "Smatra se da
osim ljubavi i zavisti nema nijednog oseanja koje ima
mo da opini ili zaarao One obe imaju strasne elje i
spremno se uobliuju u imaginacije i sugestije koje brzo
dolaze do oiju, naroito u prisustvu predmeta koji mo
gu da opine. Tako vidimo da Biblija naziva zavist
urokljivim oima. Od svih oseanja, ona je najvanija i
najprisutnija ... jer neprestano deluje na nekoga. Ona je
takoe, najzlobnije i najiskvarenije oseanje, zbog e
ga predstavlja svojstvo samog avola, koji je kod Ma
teja (13, 25) vien kao "zlobnik koji doe kad ljudi po
spae i posija kukolj po penici, pa otide". U ovom
odlomku Bejkn upotrebljava re oaravanje kao sino
nim za urokljive oi. Savremeni pisci, kako primeuje
Elvorti (Elworthy, Evil Eye, str. 2), govore o njima kao
o "ivotinjskoj privlanosti". Verovanje u njihovo po-
22 Amajlije I talismani
338 AMAJLIJE I TALISMANI
stojanje mora se smatrati primerom naslednih i instin
ktivnih ubeenja ljudske vrste.
Moemo tako prihvatiti gledite koje je zasnova
no na optem iskustvu Ijudsk vrst da ZAVIST m?e da
ti i daje oku neko svojstvo kOJe se Izhva IZ njega I nao
si zlo osobama i stvarima na koje se spUSti. MeutIm,
postoji jo neto to e proizvesti isti uink kao i za
vist. To je UUBOMORA, kojoj "ko e odoleti", kako sve
doe Solomunove prie (27, 4), a Pesma n d esm.ama
kae "Ljubavna sumnja tvrda kao grob, . zar Je nJezm
kao ar ognjen, plamen Boiji" (8, 6). ZavIst, ljubomora
i urokJjive oi su neraskidivo povezani ; kada se udrue
sa reima ine poreklo zlih duhova koji svetu donose
bolest, nesreu, propast i smrt. Zli duhovi i urokljive oi
su od pamtiveka smatrani za jedno te isto,. zbog toga to
su kod mnogih naroda, na Istoku kao I .na Zpadu,
urokJjive oi predstavljale bie koje po.seduJe obhk I h:
nost. Ponekad ono uzima oblik ivotinJe, npr. koze Ih
magarca (vidi Palladius, Paradise, ol. i, str: 13),. ili In
dusa (ibid. vol i, str. I I), a u Antomjevom ltlJU Itamo :
"Neprijatelju je vrlo lako da stvori oblike i P?jave tak
.
vih svojstava koji e biti smatram stvmlm .. postoJe
im; privienja te vrste izazvala su lam zemljotres, ra
bila u paramparad kuu i ula unutra u telesnom o.bh
ku sa svih strana. Jedan je imao oblik lava, drugI se
pojavio kao vuk, a trei je liio na pantera. Oblici s ih
ostalih bili su slini zmijama, otrovnicama I korpIJa
ma" (ibid., vol. i, str. 14). Cesto se uzima oblik enskog
pola kao to vidimo kod T!AMAT, stare sumerke perso
nifikacije zla i LILIT, hebrejske none arobmce. Urok
ljive oi su obino slikane u magijskim spisima kao
. i IGI-HUL, bukvalno "ono zlo", prevedene su asirskim
oko ali ni u jednom njegovom crteu ne vIdImo pred
sta "malog oveka u oku", sa kojim je prvobitni o
vek bio dobro upoznat. U egipatskoj Liturguji pogreb-
UROKWIVE Oi 339
nih darova (Liturgy of Funerary Offerings, ed. Budge,
str. 136), dok predstavlja devedeset osmi dar, svetenik
govori pokojniku: "Oziris Unase, dete koje se nalazi u
Oku Hora, bilo ti je predstavljeno". "Mali ovek u oku"
pominje se u Petoj knjizi Mojsijevoj 32, 1 0 ; Knjizi pro
roka 7, 2, a u ,arapskoj verziji pravilno se prevodi kao
insan al-ajn. "Ki oka" (bat ajin) se pojavljuje u Psal
mu 17, 8 i pravilno je prevedena kao bint al-ajin i binta
ajin na arapskom, odnosno etiopskom. Za verovanja
nekih naroda zajedniko je da "mali ovek iz oka", tj.
prilika koja se vidi u zenici oka, moe da napusti ove
ka, ue u drugu osobu ili uini tetu osobi ili stvari ko
joj poeli. Drugo gledite je da urokJjive oi imaju dua
listiku prirodu i da uzimaju odreeni oblik da bi izvele
jednu vrstu zlih dela, a pojavljuju se u drugom obliku
kada ine dela koja nisu zla. Oni koji su izuavali po
stanak i poreklo urokljivih oiju, doneli su razliite za
kljuke, ali ni u jednom delu sveta se ne sumnja da nji
hov uticaj postoji i da je verovanje u njega bez ikakve
sumnje iskonsko i univerzalno. ta vie, svaki jezik, sta
ri ili savremeni, sadri re ili izraz koji je ekvivalent za
urokJjive oi.
Najstariji primeri u kojima se pominju urokJjive
oi naeni su u tekstovima koje su Sumeri, Vavilonci i
Asirci pisali klinastim pismom na glinenim ploicama.
Sumerski tekstovi potiu iz III milenijuma pre n. e. i i
.
ne osnovu kasnije vaviIonske i asirske magijske literatu
re. Asirci, izgleda, nisu mogli da itaju lako nesemitske
sumerske originale, pa su zato izmeu redova dodavali
prevode na sopstvenom semitskom jeziku. Sumerske re
reima i-ni Ii-mut-tum (vidi R. C. Thompson, Devils
Bnd evil spirits, Tablet V, vol. ii, str. 1 1 3). U ovom tek
stu je reeno : "lutajui, urokJjive oi su pogledale na
22'
340 AMAJLIJE I TALISMANI
susedstvo i nestale u daljini, pogledale su u okolinu i
nestale, pogledale su na riznicu zemlje i nestale, pogle
dale su na skitnicu i, kao to se drvo see za kolac, slo
mile su mu vrat."
Protiv ovih urokljivih oiju poao je veliki bog Ea,
kao i arhandel Gavrilo u hrianskoj legendi koju je ob
javio profesor Golanc (Gollancz, Book of Protection,
tabla nasuprot str. 1 8). Urokljive oi su predstavljene u
obliku ljudskog skeleta sa dugom kosom koja se die
uvis. Hebreji su bili dobro upoznati sa urokljivim oima
i njihovim kobnim dejstvom, ali to nije pomenuto u Sta
rom zavetu, iako je jasno ukazano na njih u odlomcima
kao to su Peta knjiga Mojsijeva 15, 9 i Psalm 141, 6. S
druge strane imamo: "Ne jedi hljeba u zavidljivca (r'a
ajin), i ne eli proslaka njegovijeh" (Prie Solomunov.e
23, 6). Jo neposrednije aluzije na urokljive oi nalaZI
mo kod Solomuna (4, 1 2) : "Iz iste opinjenosti nepos
lunou, skrio je sve ono to se potenim smatralo", i u
Knjizi Isusa Siraha ( 1 4, 8), gde na grkom stoji
rroVT}po< .; fja<T<a.;vwv .;.pUa.llp.w. Izgleda da na
Gospod ukazuje na urokljive oi kod Marka (7, 22) i
Mateja (20, 1 5), kada govori o od>&(l.IIp.o< rroVT}po<, a
sveti Pavle sigurno misli na njih kada kae Galatima :
"O nerazumni Galati, ko vas je opinio 1" (Ti< vp.o.<
'fjci.<T<av,v), Zanimljivo obaveIenje o shvatanjima kas
nijih Hebreja, to se tie urokljivih oiju, nai e se u
Jevrejskoj enciklopediji, tom. v, str. 280.
Arapi su verovali u uticaj urokljivih oiju tokom
svih razdoblja svoje istorije i jedno od najuobiajenijih
imena za njih je "oko zlobe" ain a/-hasa d; vrlo je inte
resantno da su ga oni, plaei se njihovog zlog dejstva,
ponekad zvali "Ain al Damal", tj . "lepo oko". Prorok
Muhamed je vrsto verovao u urokljive oi, a Asma
bint Umais kae da, kada ga je upitala da li bi ona mog-
UROKLJIVE OCI 341
la da upotrebi ini u ime porodice Dafar, ovaj je odgo
vori o : "Da, jer ako postoji ita na svetu to bi moglo
nadvladati sudbinu, to su urokljive oi" (Hughes, Dict.
of Is/am, str. 1 1 2). Sura cxiii iz Kurana se esto pie na
svicima ili se urezuje na ahatima i nosi kao zatita od
urokljivog oka. Nijedan razboriti vodi karavana ne bi
poao na put ako svakoj ivotinji nije prikaena plava
dinduva ili neka amajlija koja bi ih titla od \Irokljivih
oiju. Obino svaki ovek iz karavana nosi sa sobom
amajliju skrivenu u odei ili turbanu, ili prikaenu za
telo.
Koliko su stari Egipani verovali u uticaj uroklji
vih oiju, danas se ne moe rei. Nemogue je smatrati
da im nije bilo poznato verovanje rasprostranjeno me
du narodima oko njih. Prvobitni stanovnici doline Nila
su verovatno bili zaplaeni urokljivim oima koliko i
sudanski narodi, ali dananjem piscu izgleda neverovat
no da oboavaoci Hora starijeg i Raa nisu obraali
mnogo panje na njih. Sunce i Mesec su bili oi Her
Ura, drevnog egipatskog boga-Neba, Sunce je vladalo
danima, a Mesec noima. Nijedna zla osoba ili stvar ni
je mogla odoleti moi Dva Oka, niti postojati tamo gde
su Dva Oka bila. Tokom dinastikog perioda Dva Oka,
Udati , slikana su na kovezima, sarkofazima
i drugim predmetima koji su spadali u pogrebnu opre
mu. Slikali su ih takode na pramcima brodova. Pored
ovoga, imamo hiljade amajlija Oka Sunca i Oka Mese
ca koje treba videti u naem Muzeju da bi se potvrdilo
da je 'ld V dinastije pa na ovamo kult boga-Sunca pre
ovladivao medu egipatskim viim klasama. Upotreba
amajlije Udat je izgleda bila opta, verovatno zbog toga
to je verovanje u uticaj urokljivih oiju takode bilo op
te i to su Egipani suprotstavljali uticaj Oka boga
Sunca uticaju urokljivih oiju. Ako je bilo tako, intere-
342 AMAJLIJE I TALISMANI
antno j zbog ega se urokljive oi tako retko pominju,
lli ta bl..trebalo a budu urokljive oi u staroj egipat
skoJ knJIevnostI. Potpuno je jasno da iri-t ban-t
.< :- j -:: znai urokljive oi, a takoe je
jasno iz natpisa na zidu odaje Edfuovog hrama da su
knjige sa inima, namenjene da unite postojanje urok
ljivih oiju, izgovarane u hramu. Konano, izgleda da
re sihu r :;" ,
, ' nedvosmisleno ozna
ava opinjavanje ili uticaj urokljivih oiju.
Nema sumnje da su Kopti, ili egipatski hriani,
verovali u urokljive oi, jer u tekstovima ima puno alu
zija na one koji ih poseduju i one koji ih koriste. Zapra
vo, re koja je upotrebljena je Booo ili Bon; zvanini
vra koji ini zlo koristei se urokljivim oima pominje
se u koptskoj verziji Pete knjige Mojsijeve, 1 8, 1 0 (vidi
takoe Spiegelberg, Kopt. Handwrterbuch, str. 17).
Kod Etiopljana ili Abisinaca je uvek bio prisutan
strah od urokljivih oiju, koje su oni zvali AlENAT, pa
su svoje amajlije oslikavali oima svete Trojice, oeku
jui njihovu zatitu. Prema jednoj legendi, dok su na
Gospod i njegovi uenici etali pore Tiverijskog mora,
videli su priliku starice koja je sedela na prljavoj klupi.
Njena pojava je bila zastraujua i uasavajua. Oi su
joj sijal kao zlato, ruke i noge su joj bile kao koturovi,
a vatrem plamenovi dugi 68 lakata izbijali su joj iz usta.
Uenici upitae : " ta je to, o, Gospode 1", a na Gos
pod im odgovori : "Ovo je oko Zemlje, zlo i prokleto.
Kada se njegov pogled spusti na brod koji plovi mo
rem, on iznenada potone. Kada poe za konjem, ovaj
zbaci svog jahaa; kada pogleda kravu koja daje mleko,
ono se pretvara u krv; kada pogleda majku sa detetom,
UROKLJIVE OCI 343
ono ih razdvaja i unitava." I uenici uzee ovo oko
Zemlje, zlo i prokleto, spalie njegovo telo i rasue pe
.
' peo - na Istok, zapad, sever i jug - tako da seanje na
njega bude izbrisano sa lica zemlje. Jedna od legendi
kae da je Hrist izgovorio dve rei " Asparapses ! Asko
rasks !" i da su one ubile Ajnat. Posle toga je bilo lako
.
spalitI njeno telo (Budge, History of Ethioniar ' vol ii, str.
592).
Grci su verovali u postojanje urokljivih oiju. Nji
ov.a re za njih je BASKANOS (8cl<TK<1VO<), a amajlija ko
Ja Je upotrebljavana protiv njih je PROBASKANION
(rrp08<1<TKclV<OV). Svi stari strunjaci (C. Frommaund,
N. Valleta, Potter i ostali) kau da je latinska re fasci
natio izvedena iz Baskanos. Ovo je takoe gledite bis
kupa Lajtfuta (Lightfoot, Epistle to the Galatians, str
133). eu grkim piscima koji su razmatrali i pokuali
da objasne fenomen urokljivih oiju, moe se pomenuti
Heliodor (poetak III veka n. e.), koji kae: "KIIda ne
ko sa zaviu gleda na neto izvrsno, on puni okolnu at
mosferu tetnim svojstvom i prenosi vlastiti zatrovani
zanos na sve .to je u n).egovoj blizini" ( Thea. i. 140).
VeroanJe u urokljIve oi postojalo je i postoji u
.
sVIm zemljama Evrope. U Nemakoj se ono zove iJbel
zte oko : taliji oculi maligni, mal' occhio, i jeUatura;
ougen ili bse Blick; u Holandiji booze blik; u Poljskoj
.
n .SardmIJI ou malu; na Korzici innocchiatura ; u pa
nIJI mal de Oja; u Francuskoj mauvais oeil ili mauvais
rgard; u N 0n:ekj skjoertunge; u Danskoj et ondt
oje; u EneskoJ eVIl eye; u Irskoj droch-shuil, bad eye,
III eye; u Sotskoj ill Ee. U Sirij i se zvalo i jo uvek se
.
zove aIDa bIsha; u Persiji agashi; u jelIlleniji paterak; u
Vedama goram caksuh; u Maarskoj szem veres; u Kini
ok ngan ili ok, sihi, a verovanje u urokljive oi je uobi
ajeno u Sijamu, BurmJ, Tibetu, Koreji, Malaji, Malaki,
,
344 AMAJLIJE I TALISMANI UROKLJIVE OCI 345

Sumatri, Tahitiju, Samoi, Grenlandu, Aljasci, Nikarag urokljive oi. Tako u sluaju SAULA itamo : "l od toga
vi, Meksiku, Britanskoj Gvajani, Brazilu, Peruu, zemlja dana Saul gledae (oyen) popreko Davida" (I Sam. 18,
ma Bantu naroda, Bumana i Pigmeja, delovima Aus 9), a neverovatno je zamisliti da je vladar blago gledao
tralije i u Novoj Gvineji. Podaci u poslednjem odeljku mladog ratnika. Iako je VALAM uzviknuo : " Kako su li
su uzeti iz Zeligmanovog (Seligmann) dela Die Zauber jepi atori tvoji Jakove, i kolibe tvoje, Izrailju" ;etvrta
kraft des Auges, Hamburg 1922. Ovaj ueni strunjak Knjiga Mojsijeva 24, 5), dovoljno je jasno da rei ne iz
pokazuje da narodi koji nemaju posebnu re za uroklji raavaju njegova prava oseanja. Dolazei do naih
ve oi za njih upotrebljavaju nekoliko rei koje prenose vremena, dr. Zeligman pominje neke istaknute ljude
ideju o oaranosti, i tako potvruje da su i oni dobro kojima je pripisivano posedovanje urokljivih oiju.
upoznati sa tetnim delovanjem urokljivih oiju. Najuveniji i najstraniji "jettatore" u Rimu bio je Nje
U svim vremenima ovek je verovao da neki od gova Svetost Papa Pije IX (umro 1 878). Za starog papu
njemu blinjih imaju urokljive oi i, kao to je stvorio Lava XIII takoe se smatralo da je bio "jettatore" zbog
bogove po sopstvenom liku, pripisao je njima, kao i na velikog broja kardinala koji su umrli za vreme njegovog
tprirodnim biima svih vrsta, mo da pogledom nanesu papstva. Italijani su verovali da su lord Bajron i kajzer
zlo uvek kada ih obuzme zavist ili ljubomora. Kod svih Vilhelm I I posedovali urokljive oi; na istom glasu bio
starih ljudskih rasa pogled koji nosi zavist ili ljubomoru je i Napoleon III.
poistoveen je sa urokljivim oima. U vezi sa hebrej
skim Bogom JHVH, itamo : "Razdraie ga tuim bo
govima, gadovima razgnevie ga" (Peta knjiga Mojsije
va 32, 1 6 ; Prva knjiga o carevima, 1 4, 22). Kada je Da
vid u svojoj oholosti popisao njegove ljude, JHVH je
poslao kugu koja je unitila 70.000 od 1 . 300.000 ljudi
Izrailja i Jude (2. Sam., 24). Kod Egipana vidimo da se
HOROVO OKO, koje je dalo ivot OZIRIS U, zove "delat
Horovih neprijatelja". Plutarh nam kae (De [side, pogo
xvii) da je IZIDA ubila sina kralja BIBLOSA jednim po
gledom svoga oka. Imena nekolicine od etrdeset dva
procenitelja u Ozirisovoj Sudnici pokazuju da oni mo
gu ubiti oima ili vatrom koja iz njih izlazi, npr. Ariti-f
m-tes, "Oi kao noevi od kremena" i Hepti-e, "Pri
hvatilac vatre". U celom svetu je opte prihvaeno da
sve vrste zlih duhova imaju urokljive oi.
Izvesni odlomci iz Biblije navode na pomisao da
se za neke od tu opisanih ljudi verovalo da poseduju

POGLAVUE XXI
KABALA
Re kabala se esto pominje u knjigama koje opi
suju amajlije, ini i talismane, ali vano je razjasniti i
taocu da je upotreba maginog kamenja i ini bila ne
poznata meu ranim kabalistima. Re kabala znai
S<",SoX..j, i ukazuje na PREDANJE (7fapciSoS) sa gledi
ta PRIMANJA, tj. kabala je neto to je PRENOSENO i to
je opte PRIHVAENO (C. Taylor, Sayings of the Jewish
Fathers, Cambridge, 1 877, str. 1 20). U poetku je smat
rano da se kabala odnosi na uenje Tore, tj. Petoknjija
ili pet knjiga Mojsijevih. Kasnije, ovima su dodate i os
tale biblijske knjige, pa je kabala smatrana za objavlji
vanje velike tajne, za mistiki i religijski sistem filozofi
je koji je trebalo da se bavi i da objasni stvaranje neba i
zemlje, kao i Boije postupke u odnosu na ljude. Ne
poznata su imena osnivaa kabale i vreme u kome su
oni iveli. Sigurno je, meutim, da su oni bili mistici i
to, po miljenju pisca, Semiti, verovatno Hebreji koji su
bili i jo uvek su veliki idealisti. Osnovna naela kabale
su veoma stara. Postavili su ih ljudi koji su verovali
da bi, pomou sistema koji su oni sastavili, mogli do
vesti sebe u poseban odnos sa Bogom i uiniti da ih on
KASALA 347
titi od svih propasti i nedaa koje ih mogu snai. U
srednjem veku kabala je predstavljala mnotvo verova
nja i tradicija koje su Hebreji usvojili od Egipana, Va
vilonaca i Asiraca, Sirijaca, zaratustrovaca, gnostika,
Grka, Arapa, pa ak i evropskih naroda. Dok su sprem
no prihvatali nova verovanja i tradicije, nisu naputali
nijedno staro.
Kratak pregled dr Ginsburga moe se navesti da
bi se postavila polazna taka u razmatranju: "Osnovna
naela kabale su uglavnom zamiljena da bi se reila ve
lika pitanja: 1 0 prirodi Svevinjeg; II. O postanku va
seljene ; III. O stvaranju anela i ljudi ; IV. O sudbini
oveka i svemira. V. Da ukau na znaenje Otkrivenog
Zakona i da odobre i sloe se sa objavom BOZUEG JE
DINSTVA (Izlazak, 20, 3 ; Peta knjiga Mojsijeva 4, 35, 39;
6, 4; 32, 39); Boije NETELESNOSTI (Izlazak 20, 4; Peta
knjiga Mojsijeva 4, 15); Njegove VECNOSTI (Izlazak, 3,
14; Peta knjiga Mojsijeva 32, 40; Isaija 41, 4; 43, 10; 44,
6; 48, 12); NEPROMENUIVOSTI (Mal. 3, 6); njegovoj
SAVRSENOSTI (Peta knjiga Mojsijeva 32, 4; Sam. 22, 3 1 ;
Jov. 38, 1 6 ; Ps. 38, 3 1 ) ; BES KRAJNOJ DOBROTI (Izlazak
26, 9 ; Ps. 25, 16; 33, 5 ; 100, 5 ; 145, 9), o STVARANJU SVE
TA po slobodnoj Boijoj volji (Stvaranje l , l), o duhov
noj sutini svemira i posebnim provienjima ; i o stvara
nju oveka po liku Boijem. Kabala eli da objasni pre
laz iz beskonanog u konano, proces umnoavanja iz
apsolutnog jedinstva i prelaz materije u istu inteligen
ciju, delovanje iste inteligencije na materij u uprkos
beskrajnom ponoru meu njima; odnos Tvorca i stvore
nog, kao i kako postati sposoban za vrenje nadgleda
nja i predvianja; kako Biblija daje imena i odreuje
oblik i svojstva tako produhovijenom Biu ; kako je po
stojanje zla spojivo sa beskrajnom Boijom dobrotom i

348 AMAJLIJE I TALISMANI
koja je Boanska namera u vezi sa stvaranjem" (The
KabbaJah, str. 86).
Izmeu ostalog, kabalisti su od bezbonika pozaj
. .
mlh I upotrebu amajlija, ini i talismana, iako je vie
njihovi rabina ? sp.oravalo njihovu upotrebu i progla
avalo Ih beskonsmm stvarima koje u sebi ne nose ni
kakvu mo. Delo kao to je ova knjiga nije mesto u ko
me bi bilo mogue dati opis filozofije i naela kabale
kao celine. To nee biti mogue ni za koga dok se origi
nal ?i hebrejski tekstovi, koji, kako dr Gaster kae, po
stoJe samo kao netampani rukopisi, ne objave uz ko
'!1entare strunih poznavalaca hebrejskog. Sledei ode
ljci samo imaju nameru da obinom itaocu daju pred
stavu o nainu na koji su stari rabini i njihovi sledbeni
ci koristili slova i brojeve kao sredstva za tumaenje.
Ovo e se lak? razumeti kada se prisetimo da Hebreji
. dukovati ga ovde iz Ginsburgovog dela (str. 1(0). Sfere
msu Imah brojne oznake u prehrianskoj eri i da su bi
li prim ani da koriste sl va svoje azbuke kao brojeve.
. rovatno delimino pozajmljena od gnostika, a delimi
ZammlJlv OpIS peirnutacIJa i kombinacij a slova i broje
va nai e se kod Ginsburga, c., The KabbaJah, Lon
don, 1 865. Oni koji ele da izuavaju originalne hebrej
ske tekstove, trebalo bi da pogledaju SEFER JECIRU
tekst koji je uredio M. Grosberg (Grossberg), London
1 90. Ovo je najstarij a knjiga kabale i smatra se da je
nalsaa oko 600 g?dine nove ere, ali je skoro sigurno
: amajlijama.
da Je. njen draJ bIo uoblien nekoliko vekova ranije.
Odeljke kOJI govore o pelInutacijama i brojevima treba
itati zajedno sa KNJIGOM O RAzIJELU. Smatralo se da
je sam Bog uputio ovog anela u kabalu. Najinteresan
tnija i verovatno najvanija knjiga kabale je velika zbir
ka komentara napisanih na aramejskom, opte poznata
kao S EFER ZOHAR, tj. "Knjiga sjaja". To je svakako os
nova kabale od XIV veka na dalje. Prevodi i izvodi iz
nje nalaze se u mnogim knjigama, francuski prevod je
KABALA 349
uradio Poli (Pauly), Le Livre des SpJendeurs, Paris
1 894. Za knjievnu istoriju dela vidi Gasterov lanak u
Hastings' Encyc/opaedia, vol. xii, str. 858 .
O kabali uopte, vidi Rozenrot (Rosenroth), Kab
baja Denudata, Sulzbach, 1 677, Frank (Franck), La
KabbaJa, Paris, 1 889, Vajt (Waite), Doctrine and Litera
ture of the KabbaJah, London, 1902. i vaan lanak u
Jevrejskoj enciklopediji.
Sledei odlomci koji se bave Boijim imenima,
anelima i zlim duhovima, planetarna, njihovim uticaji
ma na oveka i njegove delatnosti, maginim kvadrati
ma itd., pripadaju onome to se zove "praktina kaba
la". Dijagram tzv. "Kabalistikog drveta", koje pred
stavlja raspored deset sefirota ili "sfera" pripada, stro
go govorei, "teoretskoj kabali", ali se u drugim knjiga
ma tako esto ukazuje na njega, da je neophodno repro
predstavljaju razvoj teorij e o Emanacij ama koja je ve
no od neoplatonista. Kabalisti su upotrebljavali mnogo
vrsta amajlija, ispisanih i neispisanih, neke da ih zatite
od urokljivih Oiju, druge da ih sauvaju od nesrea 'i
: pomognu im u poslu. Ali, kabalisti su bili sujeverni kao
i nevernici, bilo da su bili pagani ili hriani. Neki opisi
njihovih amajlija nai e se u odeljku o hebrejskim
Na ovde reprodukovanom crteu (vidi str. 351) vi
dimo sliku tzv. "Kabalistikog drveta". Na vrhu su rei
"EN SOF" to znai neto kao "veliko prvobitno, veni
prauzrok uzroka." Ispod su DESET SEFIROTA (SFERA) ili
EMANACIJA koje potiu iz ovog uzroka. Povezani su ka
nalima i obrazuju celinu koja je proeta Boijom moi.
Emanacije se zovu :
 AMAJLIJE I TALISMANI KABALA 351
350

l . KETER, tj. Kruna ili Vrhunska Emanacija. ')'ll J'1t

BESKRAJ
(DA'AT), tj. spona izmeu Mudrosti i Razume-
vanja.

'vu
2. HOHMA = Mudrost (teoretska). Kruna
3. BINA = Razumevanje (praktino). l
4. GEDULA = Uzvienost = Ljubav, Milosre,
Samilost (var. HESED = Milosre). , fil':) nn,n
Razum
5. GEVURA = Snaga (var. PAHAD = Pravda). J
Mudrost
2
6. TIFERET = Velianstvenost, Suverenost, Lepo-
ta.
7. NECAH = Osvajanje, Pobeda, Postojanost.
8. HOD = Ugled, Slava, Sjaj.
9. JESOD = Temelj, Osnova. ilt!) "!tl"
Pravda Ljubav
10. MALKUT = Kraljevstvo, Carstvo. 5 4
DESET IMENA Boijih kojima odgovara deset se
tirota su: l . Ehje, (Izlazak 3, 14). 2. JH ( J AH). 3 . Jeho
va ( JHVH ) (Isa. 26, 4). 4. El, Monik 5. Eloaj, 6. Eloim
7. Jehova Cevaot 8. Eloim Cevaot 9. El Haj, ivi mo Lepota
6
nik 10. Adonaj, GOSPOD.
DESET VRSTA ANELA kojima odgovara deset se
tirota su: l . Hajjot, ,wov . 2. Ofanim, .''''7''''' 3. Arelim Cvrstina
(Isa. 33, 7). 4. Hamalim (Jezek. 1 , 4). 5. Seratim (Isa. 6, Sjaj
7
6). 6. S inanim 7. Tariim (Dan. l O, 6) 8, Sinovi Boiji 8

(Postanak 6, 4) 9. Iim (Ps. 1 04, 4) 1 0, Heruvim.

DESET UDOVA oveijeg tela kojima odgovaraju

deset setirota su : l . Glava 2. Mozak 3. Srce 4. Desna Temelj
ruka 5 . Leva ruka 6 . Grudi 7. Desna noga 8. Leva noga 9
9 . Genitaini organi 10. JedinstvQ celog tela. Deset Seti
rota predstavljaju i zovu se Prvobitni ili Arhetipski o

vek kao i Rajski ovek, Vidi str. 352.

U KNJIZI JEC IRA EN SOF predstavljen je krug i Carstvo
deset seti rota koji su poreani oko njega u koncentri 10
nim krugovima. Njihov crte je priloen u editio prin
ceps i ovde je reprodukovan. Kabalistiko Drvo.


352 AMAJLIJE I TALISMANI KABALA , 353

'tI l'W
Svaki od sefirota ima Boansko ime: l . EHJE (Iz
BESKRAJ
lazak 3, 1 4) 2. JAH (Isa. 2, 64) 3. JHVH 4. EL 5. ELOAJ 6.
ELOHIM 7. JHVH CEVAOT 8, ELOEJ CEVAOT 9. EL-HA!
10. ADONA!. Prvi sefirot je vatreno nebo; drugi je "prvi
pokret" ; trei svod zodijaka; etvrti Saturn; peti Jupi
ter; esti Mars ili Sunce; sedmi Sunce ili Mars; osmi
Venera; deveti Merkur; deseti Mesec.

Razum

/', .,
' ....
.

T'I..,....". . .

I' /
,

Sjaj
I

I Deset sefi rOla rasporeenih u deset koncentrinih krugova (iz izdnnja Knjige o
lesirahu. objavljene u Mantovi 1562).
Prema kabali, veliko Ime Boije je Sam Bog.

C etiri Andela, vladari CETIRI NEBA, su: MIHAEL,

RAFAEL, GABRIEL i URIEL.

Sedam Andela koji upravljaju zemljom su : URI

EL, RAFAEL, RAGUEL, MIHAEL, SURIEL, GABRIEL i JE
Carstvo RAHMIEL; izgleda da su oni poistoveeni sa sedam pla
Crte Arhetipskog ili Savr,cnog oveka kod kabalista. koji pokazuje mesta uti neta kod Vavilonaca.
caja dl',et scriro!a na njegovom telu.
23 Amajlile I talismani
 354 AMAJLIJE I TALISMANI KABALA 355

PRINCEVI koji vladaju snagama Prirode, prema je mnogo. Oni lete vazduhom ovoga sveta kao ptice i

starim rabinima su: MIHAEL (sneg), GABRIEL (vatra), otputaju svoje strele na nas kako im se svidi. JI:Ijihovo
JORKAMI (grad), RAHAB (more), RIDJA (kia), BEN NEZ tano mesto stanovanja je prostor izmedu oblaka i po-
(vetar). Prema kasnijim rabinima, oni su : GALGALIEL

(sunani disk), OFANIEL (meseev disk), KOH BIEL (ta

ma), REHATIEL (planeta), AMSIEL (dan), LAJLAEL
(no), BARADIEL (grad), BARAKI EL (munje), MATARIEL

I
'1." ,,'"

'---- -_._---- - - . -,

Na crteu iznad je EN SOF predstavljen kao mali krug slian glavini toka; iz
njega Deset sefirola zrae kao preage na toku. Ovaj nain predstavljanja nazi
van je, "SefiraIska zvezda" ili "Sefirotski toak" (iz Baron von Rosenrolh, Kaf>.
bala Denudst8, Sulzbach, 1677).

(kia), ALGIEL (sneg), RUHlEL (vetar), SA'AMIEL (olu

ja), SIKJEL (iroko), SAVAEL (vihor), SA'AFIEL (orkan),

RAMIEL (grmljavina) i RA'ASIEL (zemljotres).
Podzemni svet je bio nastanjen redovima zlih du
hova, po broju slinih seftrotima, ali pored ovih, kaba
la je takoe uila da je i vazduh u okolini bio nastanjen
duhovima. Kod Marka 5, 9, oni se zovu "legioni" jer ih
Primerak maginih tokova-slova i krugova koji su pronadeni u kabalistikim
fukvpisima (primerei su reprodukovani iz Britanskog muzeja. Orijental. No.
4596, koji su opisani u Margolioulh, Catalogue of Hebrew MSS, London, 1 909).
vrine zemlje. Uporedi Efes. 6, I I i 22. Demoni koje su
rabini zvali EDIM su uglavnom pali aneli i njihovo
potomstvo koje je nastalo iz odnosa sa ljudima. Oni
23 '

l
356 AMAJLIJE I TALISMANI
imaju krila, lete unaokolo i poseduju znanje o budu
nosti, Medu njima se moraju pomenuti ASMEDAJ (As.
MODI US) i LILIT koja je, prema rabinima, bila prva Ada
mova ena-davo, Demonima zvanim MASI KIM upravlja
zlo i oni ele da unitavaju; izazivai su bolesti i zaraze,
Jo jedna grupa demona zove se RUHIM ili (fem,) Ru
HOT, a mnogi od njih su izgleda due mrtvih ljudi.
Kabala veoma opirno obraduje Boija imena,
Najvee od svih Njegovih imena je JHVH (YH
WH), (i1'liT') , tzv, TETRAGAMATON, koje se nekad mea
sa " em hamitfora", tj, "imenom koje je razliito ili
koje treba razlikovati od svih ostalih imena" (vidi Bux
torf, Lexicon, s, v,), Izgovor imena JHVH je nepoznat,
a,li se ono ozvuava dodavanjem vokala iz rei koja zna
i "Gospod", tj, ADONAJ ; odatle i oblik imena "Jeho
va" u Biblijama,
Ime " em Hamitfora" je upotrebljeno za ostala
tri Boija imena koja se esto upotrebljavaju umesto ne
izgovorivog imena od etiri slova (suglasnika) JHVH,
Ova imena sadre dvanaest, etrdeset dva, odnosno se
damdeset dva slova (suglasnika),
Ime sastavljeno od DVANAEST slova (suglasnika)
sainjeno je od imena prva tri sefirota i glasi :
KTRHHMHTBVNH
Jedna varijanta ovog imena je HHMHTBVNHD'AT,
u kojoj je izostavljeno KTR, a dodato D'AT,
Ime sastavljeno od tETRDESET DVA slova (suglas
nika) sadri imena svih sefirota:
KTRHHMHTBVNHGDVLHTPERT
GBVRHNCHJSODHODMLKVT
Verovalo se da ovo ime poseduje veliku mistinu i ma
gijsku mo.
KABALA 357
Prvi deo imena od SEDAMDESET DVA slova sadri
Ime od etrdeset dva slova kojima prethode slova 'AJ
NSOP (En Sol), Zavrni deo je sainjen od konsonanata
hebrejske rei KDOS ponovljene tri puta, "Sveti, Sveti,
Sveti", i hebrejskih rei KONHSMIMVARC, tj , "vlasnik
neba i zemlje" (Postanak 14, 19), Tako ime od sedamde
set dva slova glasi :
AJNSOPKTRHHMHTBVNHGDVLHT
PERTGBVRHNSHJSODHODMLKVT
KDOSKDOSKDOSKONHSMI MVARC
Predanje kae da je ovim Imenom Bog izveo Izrailjce iz
Egipta, Drugo predanje kae da je Bog izveo iz Egipta
pleme Izrailja uz pomo Imena koje se sastojalo od se
damdeset dva Imena, Prema dr Biofu ova Imena su:
1-10 VHV.JLI,SJT.'LM,M HS,LLH.'K',KHT,HSJ.'LD.
1 1 -20 LV.HH'.JSL.MBH.HRl.HKM.L'V.KU.LVV.PHL.
2 1 -30 NLK.JJJ.MLH.HHV.NTH.H" .JRT.SH.RlJ.'VM.
3 1 -40 LKB. VSR.JHV.LHH.KVK.MND.'NJ.H'M.RH' .JJS.
41-50 HHH.MJ K.VVL.JLH.S'L.'Rl.'SL.MJH.VHV,DNJ.
5 1 -60 HHS. 'MM.NN'.NJT.MBH.PVJ . NMM.JJL.HRH.MCR.
6 1 -70 VMB.JHH.'NV.MHJ.DMB,MNK.'J'.HBV.R'H.JBM.
7 1 -72 HJJ.MVM.
(Za hebrejska slova vidi Ginsburg, Kabbalah, str
136),
Oblik Imena sastavljenog od sedamdeset dva ime
na, prikazan ovde, verovatno je sastavljen u srednjem
veku, ali se izgleda zasniva na veoma starom obliku ko
ji su uveli rani hebrejski teolozi da bi iz njega izvodili
razne odeljke u Petoknjiju podeavane na nain koji
nam je poznat iz kasnijih spisa kabale, S druge strane,
Ime sastavljeno od sedamdeset dva imena, mogli su
razumeti kabalisti koji su bili veti u razmetanju slova i
njihovih brojnih vrednosti.
358 AMAJLIJE I TALISMANI

Veliko Boije Ime, JHVH, obino nazivano Tetra

.'

gamaton, koje je samo pisano, a nikada nije izgovara

no, bilo je povezano sa dvanaest plemena Izrailja, dva
naest znakova zodijaka i dvanaest meseci u godini. Oni
su podeljeni u etiri grupe od po tri imena, a svaka od
njih je bila postavljena pored jednog od etiri slova
imena JHVH. Tako imamo :
Slovo Pleme Znak zodijaka Mesec
Jua Ovan Nisan
J Jisashar Bik ljar POGLAVLJE XXII
Zevulon Blizanci Sivan
Reuven Rak Tamuz ASTROLOGIJA
H imeon Lav Av
Gad Devica Elul Ljudi su od davnina vrsto verovali da zvezde uti
Efraim Terazije Tiri u na njih i njihove delatnosti i u svim razdobljima su
V Menae korpija Marhevan pokuavali da otkriju koji su to uticaji i na koji nain se
Benjamin Strelac Kislev oni ispoljavaju. Koliko znamo, prvi astrolozi bili su
Dan Jarac Tevet Azijati, a medu njima su Sumeri i Vavilonci zauzimali .
H Aer Vodolija evat istaknuto mesto. Kabalisti su izgradili sopstveni astro
Naftali Ribe Adar loki sistem, ali sudei po do sada dostupnim podaci
ma, osnovi nj ihove nauke bili su vavilonskog porekla.
SEDAM ASTROLOSKIH PLANETA bile su vladari njihovog
sistema. One su "vladale" asovima dana, danima u ne
delji, mesecima u godini, godinama i ciklusima godina.
Ovih sedam astrolokih planeta, u koje je ukljueno
Sunce, a Zemlja izostavljena, predstavljene su ovako :

SUNCE krugom i takom u centru O .

SATURN krstom kome je dodata polovina linije
kruga 7.
MESEC srpom rastueg meseca .
MARS sunanim diskom i zrakom .

VENERA krstom ispod sunanog diska .



360 AMAJLIJE I TALISMANI ASTROLOGIJA 361

MERKUR znakom Venere sa parom rogova prika. Prikazana tabela, koju je sastavio dr Biof, poka
enim iznad . zuje kako planete vladaju asovima dana i noi u sva
DANI U NEDELJI kom danu u nedelji. Poetak je u nedelju u pono. '
N. Po. lj. Sr. C . Pe. Su. Rabini su verovali da na karakter i psihike osobi
I 6-7 vee ne oveka utiu planete koje su "vladale" satom i da
O D J
nom kada je on raden, Covek koji je raden kada je
2 7-8 " " O II
"vladalo" SUNCE, sticao je slavu, ast, bogatstvo, neza
3 8-9 " ?/. D
visnost i potpunu slobodu misli i delanja, Posedavao bi
4 9-!O " D J urodenu mudrost, otroumnost i dovitljivost, sposob
5 !O- I I "
?/.'; O D nost za jasno prosudivanje i reitost ; bio bi velikodu
6 I I-IZ "
' " an, ponosan i imao bi vatrenu narav; bio bi u stanju da
,
7 12-1 noe Z Q 1J. ,-
zadobije naklonost velikih ljudi.
S 1-3 " v
t >-

Uticaj VENERE davao je oveku bogatstvo, veliku
9
?_,
- J "
,
-
, O ?/. sposobnost, ljubaznost i zaljubljivu prirodu, ljubav pre
10 3--4- " ?/. " ci ma lepoti i umetnosti, dobroudnost, sklonost da se po
II 4-5 >- uzda u prijatelje i lakovernost; s druge strane, imao bi
" J ?/. O
malo snage da se bori protiv Sudbine i odoli iskuenji

IZ 5 -6 "
>-
O D
ma, bio bi lakomislen, tat, sladostrastan, nemoralan,
,

I3 0-7 pre podne ?!. >-

plahovit, ali neodluan .

I4 7-S t D
"
Uticaj M ERKURA davao je oveku dobro pame
IS 8-9 " O >-

nje, dar za pisanje, spremnost i sposobnost da se suoi
I6 g-ID " >-

sa raznovrsnim ivotnim okolnostima, sklonost ka
1 7 ID- I I " Q umetnosti i nauci, nestrpljivost, svojeglavost, zavisnost
I 8 I I-U " od tudeg miljenja i sklonost da vie obraa panju na
I 9 I2-I po podne " neposredne rezultate nego na trajne posledice.
20 1-2 "
Uticaj MESECA izazivao je mnoge raznolikosti u
2I Z-3 "
ljudskim osobinama i delatnostima prouzrokujui kako
ZZ 3-4 " ?/. uspehe, tako i neuspehe. Obino su porodini odnosi
23 4-5 "
ovih ljudi sreni. C ovek roden pod uticajem Meseca je
6 ?/.
5-6 pre sanjar nego radnik, religiozan, ljubazan, uvidavan,
24 " O J
drutven, a ipak tajanstven, vredan, istrajan, ali svojeg
JUPITER sa tri suneva diska sjedinjena u mistinu lav.
figuru koja bi trebalo da predstavlja vatru i eter . Uticaj SATURNA prouzrokuje sporost, teku narav
00 I' l 'l "
ll- ' i naviku ozbiljnog procenjivanja poslova i sainjavanja
.fre
 ASTROLOGIJA 363
362 AMAJLIJE I TALISMANI

broj nih planova iji su ishodi obino nevani. On ini
oveka uenim, ustrim, velikim radnikom , poverlji
vim ; poveava njegovo dostojanstvo i osposobljava ga
da na kraju postigne uspeh.
Uticaj JUPITERA ini oveka pravinim i daje mu
snaan oseaj za moral, veliku razboritost, ini ga uz
drljivim i ponekad sumnjiavim na svoje blinje. Daje
mu takoe veliku umnu energiju, snagu volje i karakte
ra, veliku ambiciju i vodi ga do rezultata koji su obino
Svetski okean. Ovaj crte, reprodukovan iz knjige ane
la Razijela, relativno je kasno nastao, ali predstavlja po
glede rabina iz prvih vekova nae ere. Jasno se vidi da
je zasnovan na starim vavilonskim izvetajima ili
crteima, ili na jednim i drugim zajedno. Prvi ili nii po-
II
ID

zadovoljavajui, ali mu ne donose uvek sreu. 12 8

Uticaj MARSA podstie oveka da ini velike pod
vige i izvravaj unaka dela koja mogu da zavre i proli
vanjem krvi. C ini ga nemarnim, daje mu gvozdenu vo- -
Iju, ratobornu narav, podstie ga na nasilje i grehe, ali I 7
ga esto vodi i u pobedu. Uglavnom unitava povoljna

dejstva koja dolaze od drugih planeta.

Ako je asom i danom roenja vladala ista plane
ta, njen uticaj je znatno pojaan. 2 6
Sedam astrolokih planeta putuju kroz predele ili
"kue" dvanaest znakova zodijaka i vladaju njima kao 3 5
to vladaju i danima u nedelji. Sunce vlada kuom La
va, Mesec kuom Raka, Merkur vlada kuama Blizana
ca i Device, Venera kuama Bika i Vage, Mars kuama DVANAEST "NEBESKIH KU A"
Ovna i korpije, Jupiter kuama Riba i Streica, a Sa 7. Kua brak.a
I . Kua ivota
turn kuama Vodolije i Jarca. Svakom znaku zodijaka 2. Kua bogatstva 8. Kua smrti
odgovara jedan od dvanaest meseci. Astrolozi kabale 3. Kua brae 9. Kua dobrote
10. Kua slave (asti)
nisu raunali po lunarnoj, ve po sunanoj godini, za 4. Kua rodbine
l l . Kuta mira (sree)
5. Kua dece
koju su prihvatili da se sastoji od 365 dana. 6. Kua posla 12. Kua neprijatelja
Rabini su podelili nebo u astroloke svrhe na dva
naest "kua" koje su kabalisti srednjeg veka razmestili lukrug predstavlja Zemlju iznad koje se nalazi sedam
kako pokazuje dijagram. Rabini su verovali da je Bog svetova, tj . svet Meseca, svet Merkura, svet Venere, svet
stvorio sedam svetova i da su ovi zauzimali gornju po Sunca, svet Marsa, svet Jupitera i svet Saturna.
lovinu svemira koja je, kao to vidimo iz sledeeg U astrolokom sistemu kabalista, znaci zodijaka
crtea, kruna. Niu polovinu obrazovao je "Okeanos" , bili su skoro podjednako vani kao i sedam astrolokih

 ASTAOLOGIJA 365
364 AMAJLIJE I TALISMANI

zvezda ili planeta, i u Knjizi Razijela oni su predstavlje

ni kao nizovi od po dvanaest krugova koji se' prepliu.
U svakom krugu je ime znaka na hebrejskom, prevod
imena je sa grkog ili latinskog (vidi str. 365). Kao to
e se videti kasnije, svaki znak zodijaka ima posebnu
oznaku, ali su kabalisti i ostali sastavili nizove oznaka
za druge zvezde. Izbor ovih oznaka je ovde dat iz et-
Venera Merkur Mars Saturn Jupiter

Egipatski bogovi pel planeta

eljena je na 1 96 pokrajina ili oblasti kojima vladaju se

dam vrhunskih anela. Njih, svakog ponaosob, slue
podreeni slubenici i sluge. Svaki aneo ima peat ili
oznaku koju su kabalisti ili arobnjaci pisali na amajli
jama i upotrebljavali u magiji, i oni su reprodukovani
na str. 368, No. 1 -7.

[rn'lt'I "N:I '+"0
1'
_ Q J o o o o o o cl o o cl CI o CI CI CI o
r
r o o o o
y.
,.,

CI
';j'v
CI CI o O "
C't:-tO
CI CI o
;rl"n:l
CI CI cl CI CI
"
cl CI CI CI .,
o o o o

Sedam svctova, Zemlja i Svetski okean.

vrlog izdanja Kornelija Agripe (Cornelius Agrippa) ob

.,.,
. ", rv:;:>o
jaVljenog 1 5 3 1 . Nije poznato kada su izmiljene ove oz o CI CI o CI CI CI o CI cl CI o CI CI
o o o
nake, ali je teko zamisliti, sudei samo po njihovom
izgledu, da nisu izvedene od sumerskih znakova za ove
zvezde.
Krugovi znakova zod ijaka prema Knjizi o Razielu. Imena treba da se itaju s
Prema drugom izvoru (Knjiga Arbatala), nebeski
.

desna na levo: Grupa I : Ovan, Bik, Blizanci, Rak. Grupa I I : Lav, Devica. Vaga.
svod i nebesko carstvo u kome ive vojske duhova, pod- Skotpija. Grupa III: Strelac, Jarac. Vodolija. Ribe.

 AMAJLIJE ASTROLOGIJA 367
366

ARATRON, prvi aneo, upravljao je u 49 pokraji
na. On je mogao pretvoriti zveri ili biljke u kamenje,
pretvarati metale iz jednih u druge, a posedovao je sve
moi i znanje koje mu je pruilo njegovo transcenden
talno poznavanje magije. Imao je vlast nad 49 kraljeva,
'
42 pnnca, 35 namesnika, 28 vojvoda, 21 slugom, 14 sa
vetnika, 7 poslanika i komandovao je nad 36.000 legija
duhova od kojih svaka sadri 490 bia.
ea-uda ur(or,
j) 00 .A.h carui. "Illy ,!
,
OH, etvni aneo, predsedavao je nad stvarima u
vezi sa Suncem. Bio je poznat po svojoj mudrosti, usav
rio je medicinu i mogao je pretvoriti bilo ta u zlato i
drago kamenje. Vladao je nad 36.536 legija duhova i
oni su ga svi sluili. On je vladao u 28 pokrajina.
HAGIT, peti aneo, vladao je nad stvarima koje su
u,. vezi sa Venerom. Mogao je pretvoriti zlato u bakar i
bakar u zlato. Komandovao je nad 4.000 legija duhova i
vladao u 2 1 pokrajini.
OFIEL, esti aneo, radio je sa svim stvarima koje
CpUt Algoi.
su bile u vezi sa Merkurom. Mogao je pretvoriti ivu u
beli kamen. Vladao je u 1 4 pokrajina kao i nad 100.000
Plci.adcs. legija duhova .

FUL, sedmi aneo, vladao je u 7 pokrajina i up

SpiC'.1, . X Ald,b",=. ravljao stvarima koje pripadaju Mesecu. Mogao je sve

pretvoriti u srebro, izleiti vodenu bolest i unititi [zle]
! Hircw,
duhove vode.
o

E1ph,ja,
Ciln1s rru..ior.

<>rI 11Q CorScorpii, Canis rr.:nor

V uInu aderu, Cor leonis.

X JI
1 C.aucb c;:IpritZOnU.

Simboli zvezda i sazveda koje su prema Korneliju Agripi koristili kabalisti.

BETOR, drugi aneo, vladao je u 42 pokrajine. PO

sedovao je moi i svojstva Jupitera. Imao je pod sobom
42 kralja, 35 prineva, 28 vojvoda, 2 1 savetnika, 1 4 slu
gu, 7 poslanika i 29.000 legija duhova.
FALEG, trei aneo, bio je Gospodar rata. Vladao
je u 35 pokrajina.
 AMAJLIJE I TALISMANI
Peal Arairona, alhemiara, koj) je
,
komandovlIO nad 1 7 640 000 duhovL
2 Peat Betora. koj i je komandovao
nad 29000 legija duhova.
Peal Falega, gospodara rata.
3
Peat Oha, alhemiara. lekara i a
robnjaka.
4 Ve smo dali kratak pregled uticaja koje planete,
Peat Hagita, koji je preobraao mc
5 tale i zapovedao nad 4 000 legija du
hova.
Peal Ofiela, koji je komandovao
nad 100 000 legija duhova.
Peat Fula, gospodara Meseevih
moi i najvieg gospodara vode.
7 da kao i sa izvesnim metalima. Kada i gde su izmiljeni
Peati Sedam andela koji su vladali II 196 nebeskih pokrajina. (Iz zbirke drev
nih magijskih knjiga objavljenih II nemakom izdanju radova Kornelija Agripe
IV izdanje, vol. v, Berlin, 1921, str. I I I).
POGLAVUE XXIII
KABALlSTIeKA IMENA I ZNACI, MAGleNE FIGURE I
KVADRATI SEDAM ASTROLOSKIH ZVEZDA III PLANETA
prema verovanju kabalista, vre na ljudski karakter, a
sada moemo ukratko opisati sredstva kojima su se oni
sluili da bi za svoje potrebe iskoristili najpogodnije od
ovih uticaja. Svakoj planeti oni su dali vie znaajnih
imena i za svaku su izmislili etiri znaka koja su pisali
na metalu ili pergamentu. Ovi znakovi su ukazivali na
razna bia koja su se na njima nalazila i koja su sa nji
ma bila povezana. Te oznake su sledili magini kvadrati
sa nizovima brojeva u sebi, koje su Hebreji pisali heb
rejskim, a Arapi arapskim pismom. Kabalisti su koristi
li magine kvadrate kao amajlije, pripisivali su im po
sebna svojstva povezujui ih sa sedam astrolokih zvez
znaci bia ili duhova planeta i magini kvadrati, nije
poznato, ali skoro je sigurno da su oni sumerskog ili in
dijskog porekla. Grada na kojoj su oni zasnovani u
svom najranijem obliku, bez sumnje je veoma stara, ia
ko oblici u kojima ih sada poznajemo nisu. Kabalisti
zovu magini kvadrat "kameja" (Kame'a), to Bukstorf
24 Amajlije i talismani
,
370 AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOVI 371

VENERA njen duh njen demon Poloaj II zodijak\!

SATURN njegov duh njegov demon Poloaj II zodijaku

Na nekim list.ama ovih simbola

Veneri je dodat i d ug i d u h

r .

f-
.

JUPITER njegov duh njegov demon Poloaj II zodijaku

MERKUR njegov duh njegov demon Poloaj \I zodijaku

MARS njego v duh nj egov demon Poloaj II zodijaku

MESEC njegov duh njegov demon Poloaj II zodijaku
Starije liste dodaju drugog duha i drugog demo na :

SUNCE njegov duh njegov demon Poloaj II zodijak u

Duh Demon
KABALISTIKI SIMBOLI ASTRO LOSKIH PLANETA. NJIHOVIH DUHO
KABALlSTICKI SIMBOLI ASTROLOSKIH PLANETA, NJIHOVIH DUHO VA. DEMONA I POLOlAJI U ZODIJAKU.
VA, DEMONA I POLOlNI U ZODIJAKU.

".

372 AMAJLIJE I TALISMANI KABALISTI tKA IMENA I ZNAKOVI 373

(Buxtorf) prevodi sa pittacium i amuletum i kae da je Magini kvadrati sedam astrolokih planeta su:
kameja visila oko vrata ili na grudima (od kameja dola
zi cameo (francuski i italijanski) i engleska re cameo l . OLOVNA KAMEJA (SATURN, 3 reda) . .
(karneja - izvajan, rezan dragi kamen, reljefna figura ;
prim. prev). Znaci i kvadrati koji oznaavaju planete
:J

tampani su u mnogim knjigama, npr. Cornelius Agrip 4 2 .,

pa, Magische Werke, Bd. II, str. 128; Poinsot, EncycJo 3 5 7 ..l ;'1 t
pedie des Sciences Occultes, Paris (bez datuma); Sep I
hari al, The Book of Charms and Talismans, London 8 l G
n ,
(bez datuma) itd. ,

Oblici reprodukovani na str. 370, 371 su zasnova

ni na radu dr E. Papusa ( Traite de Magie pratique, Pa
ris). Na svakom nizu crtea, prvi simbol je znak svake
planete, drugi predstavlja duh ili razum planete, trei je
demon, a etvrti poloaj planete u zodijaku, na koji je
ukazano neodgonetljivom oznakom unutar njega.
Svaka planeta je imala vie boanskih imena, a
svako ime imalo je svoj broj ; brojevi i imena duhova
planeta i njihovih demona su sledei :
Bilo da se ovih devet brojeva sabiraju horizontal
no, vertikalno ili dijagonalno, zbir e biti 1 5 , ili hebrej
skim slovima JH, skraeni oblik Te.tragramatona
JHVH. Zbir tri reda bie 45, to ini proireni Tetragra
maton JVD.HA.VAV.HA. Kada se upotrebljavao kao amaj
lija, ovaj kvadrat je urezivao oa olovooj ploi-
2. SREBRNA ili KALAJNA KAME1A (JUPITER, 4 reda).

Planeta Duh Demon

4 14 IS I ., " n' lt
SATURN Agiel (45) Zazel (45)
9 7 G 12 t , :J'
JUPITER Jofiel ( 1 36) Hasmael ( 1 36)
MARS Grafiel (325) Barsabel (325) 5 1I !o 8 ;'1 lt' ,
n
SUNCE Nakiel ( I l l ) Sorat (666) lG 2 3 13
--

VENERA Hagiel (49) Kedemel ( 1 75) " :J J l'

MERKUR Bne Serafim ( 1 252) Taftartarat (2080)
MESEC Malka betaresim (332 1 ) l . Sedbaremot Bilo da se dodaju horizontalno, vertikalno ili dija
Sartatan (33 2 1 ) gonal oo, zbir ovih 16 cifara je 34, ili hebrejskim slovima
2. Hasmodaj (369) D = 4 i L = 30. Ova slova ine deo hebrejske rei za
kalaj. Zbir sva etiri reda je 136, to je broj duhova i de
Mesec ima dva demona, jednog podreenog dru mooa planete. Kada je urezivao oa .koralu, ovaj kvadrat
gom. je titio nosioca od vradbina.
 374 AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOVI 375

BAKARNA KAMElA (VENERA, 7 redova).

5.
3. GVOZDENA KAMElA (MARS, 5 redova).

??
- -t7 ; I S I 41 10 35 -I
I I i 24 I 7 ' O ! 3 i
N' l) r ) J -
-
, 23 1 -18 1 17 ' -12 1 I -9 I J) I ll:) I " IND 1 ' ,, ,

12 I 25 8 i16J ;'101
"

,
,
,

l
,

, ;'D n " " ;'t I l) T' IO N' Itl J

6 2-l \ -I9 . 1 8 36 1 12

4 :111
. -I
, ) . tl O I n ' I " -I J'
1
I ,
,

'

1 17 : 5 i I3 1 2 1 ! 9 1

p " J' N) tl l j 21 , 7 ? -
-, 4J 19 I 37 ...:l ' ,1"'N1,i.J. . ' n) : 10 tl, l"
,

1 10 1 1 8 1 1 ; 1 4 : zzI

N I " 1 '0

:18 14 , 32 J I 28 -14 l 30 n, " I J"

It;!
)
1
n" 1
'

I I ,
;J' N " )
i
! 23 ! s i 19 1 2 1 Is !
i
, J I 1:10
I

tO n l)
2 1 39 8 3:1 ?
- "-7 'I -l5 '
,
,
1) , tl, '"
, -- I HJ I ;l ' \ o I tl-, '" 1 J i nJ
4H 15 1 40 : 9 3-1 J "'8 1
- - . -
. - -----,
,

Bilo da se brojevi u ovih pet redova dodaju hori-

Ukupan zbir ovih 49 brojki u svakom od tri prav

zontaino, vertikalno ili dijagonalno, zbir je 65 ili hebrej

skim slovima A I D - 4 N 50 i J 1 0, tj. ADO
ca ja 17 5, tj , ukupna brojna vrednost suglasnika u sad
NAJ, ime Boije. Zbir svih pet redova je 325, to je broj - Mnj "tajni savet boginje Meni" (Venera). Zbir svih 7

duhova i demona planete. redova je 1 225, to je broj duhova ili razumnih bia pla-
nete. .
4. ZLATNA KAMElA (SUNCE, 6 redova).
6. IVINA KAMElA (MERKUR, 8 redova).
6 32 3 1 34 1 35 1 I
7 I1
, ,

27 28 8 ' 30
1
'-1 J " l " OI' N
.

1
- ... - - -- - . -
T N' " n) n ., -
24 1 4 16 I S 23 19
,
8 ' 58 1 59 , ' 4 1 62 1 63 1 I

,) ,
49 ' 1 5 1 4 52 i 53 1 I I 10 56
tl ' " " ,, ' l)

13 20 22 2 1 1 7 18 n' ) ) N) P l'
") ,
tl ) J' -II 23 22 44 45 19 48

tl) '
25 29 lO 9 26 12 l N ,
, ., " -:s , I J
36 1 5 33 4 2 31 32 34 35 29 , 28 1 38 1 39 25 ,

40 26 i 27 1 37 1 36 1 30 : JI : 33
,

Ukupan zbir ovih 36 brojki u svakom od tri prav

i ' I I I

17 : -I7 46 1I 20 1 2 I iI 43 1 42 1 24
ca je I l l , tj. zbir brojnih vrednosti suglasnika zaha v ,
, : .

9 : 55 54 1 2 1 13 i 51 1 50 1 1 6
I

paz, "isto zlato". Zbir svih 6 redova je 666 to je broj

SORATA, demona Sunca. Varijantu kvadrata Sunca u 64 1 2 j 3 I 61 1 60 i 6 I 7 ! 57
obliku lava dao je dr Biof (op. cit. str. 146).

..
376 AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOVI 377

n I nj l I ;1 \ l 1:l0 ' JO I N l5 ln\) tl) I - )l I N' 1:l0 I l' lj

OD ;"1 1
,'!.o 2 )
I " I .JJ .lJ i N' !
I 1.) . , r,,- tll' 1 '
l t"" I
\
C"I N\l :l) lO l'
NI? :l\) 1 ;1J
I ;1
I '0

I :J' ! l' :1'-I ,,) : m I n,-:G'-I ;1)

:n I l O ,;10 ! tl, 'I n' Ino 51
N;) I ,-
.
.
tO I J:l I '"
" no I n I o l O Ul 'l
- J' "OJ"-II
" 1 ;"-l l' -I -'- \ 1 61-JS -
'

O I " l' tlO I tl 'NO I .l\)

nJ .1 J I N ' :l O ..2\1.1" I 10
lJ
"
tl ;1J lj I :J' NJ I J 1 "7,"""
:l-I '
I J' I " 10 ; , tlJ I ' Nl ' lO 1;1\)
-,,- no I tl' l O N' l l J IlO :l , !
lO ! -
J N O I O , I I I T:i-
TU ! ro lt:lO I ;, JE o I :J' lj I , 1 ;10

Ukupan zbir ova 64 broja u svakom od tri pravca Zapazite aritmetiku progresiju u srednjem dija.
je 260, tj. zbir brojnih vrednosti suglasnika rei kakav gonalnom redu svakog kvadrata.
keser hajim "zvezda od tenog srebra", (tj. iva). Broj Rezultat sabiranja 8 1 brojke u svakom od tri prav
TIRIELA, duha planete je 260. Zbir 8 redova brojeva je ca je 369, tj . ukupna brojna vrednost suglasnika u rei
2080, to je broj demona planete, TAFfARTARAT. Da bi ma keren ha-zaha v - "zlatni rog". Zbir svih 9 redova je
bio amajlija, kvadrat treba ispisati na ploi od kalaja ili 332 1, to je broj vrhovne Inteligencije ili Duha Meseca,
ive. kao i njegovog demona.
Prema Korneliju Agripi, treba voditi rauna da,
7. SREBRNA KAMEJA (MESEC, 9 redova). kada se koristi kao amajlija, magini kvadrat bude ispi
san dok sunce, mesec ili planeta ispoljavaju pozitivan
uticaj, jer e u obrnutom sluaju amajlija doneti nosio
1 37 ' 78 29 701 21 1
62 1 1 3 ' 54 ' 5
cu nesreu i propast umesto blagostanja i sree (vidi

6 38 79 I 30 7 1 22 t 63 1 4 46 1
deo II, pogo XXII).
1- - ---,-' - -:- --,-:- - -:- -' Ve je reeno da su u hebrejskim tekstovima o ka
47 7 39 1 80 3 1 72 1 23 55 1 5 1
:1._ ,
bali brojevi, dati u maginim kvadratima, izraeni slovi
i 1 6 48 ! 8 1 40 8 1 32 ,! 64 , 24 56 ,!
: ,,
, ___ __

ma hebrejske azbuke. Ova slova uzeta su iz pojedinih

, , biblijskih stihova, npr. Izlazak 14, 19-2 1 , koji sadre tri
57 17 49 1 9 41 73 ' 33 65 25 , stuba se/irota i Boansko Ime od 72 rei. Slova su zatim
1 1 14
,

26 , 58 1 8 50 I 42 34 66 , rasporeena u tri kvadrata od kojih je napravljen et

, vrti koji sadri Boansko Ime od 72 slova (vidi Gin
1 10
,
,
67 27 59 51 2 I 43 75 35 I
sburg, Kabba/ah, str. 1 33 ) Kabalisti su upotrebljavali
1
, , .
,

36 68 -? I sistem rada sa brojevima koji je predstavljen slovima.

1 9 60 " 0 - I 3 44 76 I

i
I
77 i 28 ' 69 2O 6 1 1 2 ' 53
I
I
On se zove GEMETRIJA ili GRAMATIJA ypap.p.a"'a . U
=
4 45

,
ovom sistemu: I svako slovo rei je svedeno na svoju

378 AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTlKA IMENA I ZNAKOVI 379

brojnu vrednost i re je objanjena drugom iste brojne C I:I AI\.ACTEJ\U VINIA",

vrednosti; I I svako slovo rei je uzeto kao inicijal ili

skraenica rei; I I f poetna i zavrna slova vie rei su
posebno grupisana u odvojene rei; IV dve rei u istom
[] GJ A X X;:.{)(.&
stihu mogu se spojiti; V slova iz rei su premetana po . ..... ? -;f- t ? W
sistemu anagrama i nove rei stvarane su PERMUTACI CHAJ\ACTE!\!$ $ O L f L
JOM. Azbuka od 22 slova je podeljena u dva jednaka
dela, jedan deo je postavljen iznad drugog i naizmeni-

C H A R A C T E R E S L V N A I!.
o J.{uiIOll4
o _orl',
o
CHAI\CTZJl.ES MAR.TIS.

."'.. [5 Ej [3 E A

A c,iUt1w, eJ
C H A R A C T E R E .! M ! lt C V ltl t
'1'<" ?t ?
ill I X J; :r: 1: CD
C H A P. A C T E J\ U lOVU.

:'.,.;fi- 9 SJ ).( k?pX o W

w. 8 LJ E e
...

CHAJI. "'TEAU' S ATVJ\ NJ.

- .'''. 9 \d 9 'v <) 9

Simboli Meseca i Merkura reprodukovani su iz etvrtog izdanja dela Kornelija
Agripe De oecu/ta philosophia, za simbole Sunca i drugih planeta pogledaj sle
deu stranu. E? BWE?
nom izmenom prvog slova ili prva dva slova na poetku
drugog reda stvorene su 22 varijante, npr:
ABGDH VZHT J K
LTRKSP'AS N M
ili
r II
--
 380 AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTI(';KA IMENA I ZNAKOVI 381

AGDHV ZHT J KL KABALISTI I UUDSKA SAKA

BT RKSP'ASNM
Prva od ovih anagramskih azbuka zove se ALBAT, Ve smo videli kako su kabalisti povezivali setiro
od prvih rei, a druga ABGAT itd. Poto su natpisi nekih te ili Emanacije En Sofa sa raznim delovima tela "Prvo
kabalistikih i hebrejskih amajlija reprodukovani u bitnog" ili "Savrenog oveka" (vidi str. 352); sledei
ovoj knjizi, ovde su priloena imena i brojne vrednosti dijagram pokazuje koja astroloka planeta "vlada" sva
slova. kim delom ljudske ruke. Venera "vlada" palcem, Mars
Knjnji Hebrejsko Fonetska Hebrejsko Brojna dlanom , Mesec pee m, Jupiter prvim prstom, Saturn
oblik slovo vrednost Ime vrednost drugim, Sunce treim i Merkur etvrtim. Vidi Kornelije
,
Alef I Agripa, pogo xxvii (tom ii u nemakom prevodu, str.
:J B, V Bet 2 1 60, Berlin 192 1).
J G Gimel 3
i D Dalet 4
il H He 5
, V Vav 6
T Z Zajin 7
i1 H Het 8

T Tet 9
,
J Jod 10
1 K, H Kaf 20
L Lamed 30
cl M Mem 40

J N Nun 50
S Sameh 60
,
Ajin 70

'1 P, F Pe 80

r C
K
Cade
Kof
90
100
R Re 200
S Sin I.
S Sin J
1.:' 300
lli
11 T Tav 400

.
AMAJLIJE I TALISMANI KABALlSTlCKA IMENA I ZNAKOVI 383
382

KABALlSTICKI SISTEM PISANJA

KABALISTI su za pisanje &vojih radova usvojili iz

I A B e D E F G H I IC L M
vesne dobro poznate azbuke, hebrejsku, haldejsku itd.,
ali su izmenili oblike slova i neto im dodali, pa su on
da njima pripisivali ezoterina znaenja koja su pozna
vali jedino upueni. Izgleda da su im odredili dodatne
N O P Q. R S T V X y z Q
fonetske vrednosti. Ideju za to verovatno su pozajmili
od Egipana, jer ve kod XIX dinastije nailazimo na
primerke hijeroglifskog pisanja koje je oznaavano kao
u nlr 111 .:?X "zagonetno". Uzorak kabalistike azbuke dat je kod
Kornelija Agripe (pag. xxix) u raspravi o slovima, pea
2 .91JV'Yl :JA tima i duhovima, i primeri na strani 362 reprodukovani
su iz ovog dela. Za primer broj I se kae da ga je izmis

71 \V l "I
lio Honorije, Tebanac, a da ga je preneo Petar iz Apo
noa. Broj 2 je izveden iz starog kvadratnog hebrejskog
pisma kojim je napisana Tora. Kornelije kae da nije si
gurno da su ove oznake koristili Mojsije i proroci, jer
po analogiji sa nadgrobnom ploom Mee, kralja Moa
ba (Moabitska stela), oni su verovatno koristili fenian
,
sko pismo. Ovakav nain pisanja nazivan je "nebesko
pismo". Mali krugovi koji su dopisivani slovima imaju
verovatno magijsko znaenje. Broj 3 se zove "aneosko
pismo" ili "kraljevsko pismo", tj . kraljevski rukopis.
Ovu aluziju ne mogu da objasnim.

9 o) :J
KABALISTI su takoe podelili hebrejsku azbuku
I .. (vadeset dva slova i krajnji oblici njih pet) u tri reda
4
::1 7 LJ i "1 ...-1 od kojih svaki sadri po devet slova. Prvih devet pred
SLavljala je brojeve od l do 9 i devet delova sveta koji

ej A r t
ma vlada devet redova anela. Drugih devet je pred
stavljalo brojeve od 10 do 90 i sve ono to se nalazi u
Primeri kabalist i kog pisma. devet krugova neba. Treih devet sadralo je etiri po
slednja slova azbuke i krajnje oblike slova K, M, N, P i
C. Cetiri slova predstavljala su brojeve od 100 do 400 i


384 AMAJLIJE I TALISMANI

etiri elementa zemlju, vazduh, vatru i vodu, a pet kraj

njih oblika simbolizovali su pet telesnih jedinstava.
Svaka od tri skupine od po devet slova je bila podeljena
na tri dela i rasporeena ovako izmeu. linija :

i'
.
Ill'?;
I
: " ::l :l i
:
P 'N
I i
1 Ji1 I n lYI
'

0["- -
-
II
!
I

P',:) i 'l !l n ; 1 VI
.
,
, I POGLAVLJE XXIV
!
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA I NJIHOVI
Posle N od linija koje okruuju grupe od po tri UTICAJI, NEBESKE KUE I DEKANI
slova sainjeno je devet sledeih figura
Sumeri i Vavilonci su verovali da se volja bogova
L U J [ O r n I usmerena prema oveku i njegovim delatnosti ma moe
spoznati prouavanjem kretanja zvezda i planeta i da
Azbuka rasporeena na ovaj nain inila je mo veti zvezdoatci iz tih kretanja i promenljivih poloaja -

nebeskih tela mogu uoiti predznake buduih blagosta

nu amajliju.
nja ili nedaa. To ih je navodilo da organizuju posmat
ranj a i da ih belee na ploicama. U njihovim tumae
njima magijsko gledite je prevagnulo nad astrolokim.
Ova posmatranja, njihova tumaenja i komentari o nji
ma, postavili su osnove astrologije kakvom se ovaj svet
koristi u poslednjih pet hiljada godina, a moda i vie,
Prema drevnim predanjima koja su ovekoveena u deli
ma starogrkih pisaca, ovakva posmatranja su vrena
stotinama hiljada godina. Takve neverovatne izjave mo
ramo odbaciti, ali zasigurno treba poverovati da su os
matranja neba sa ravnica Vavilonije trajala mnogo hi
ljada godina. Tokom ovog perioda, zvezdoatci su pri
kupili veliki broj injenica koje se tiu iste astronomi
je, i da nisu bili u slubi monih arobnjaka koji su
stajali nad njihovim radom i usmeravali ga prema svo-
25 Amajlije j talismani
386 AMAJLIJE I TALISMANI
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 387
.

jim potrebama, oni bi se razvili u veoma uspene astro

nome. arobnjaci su eleli da podre I proIre svoJ sop Ovih dvanaest su bile snage zla i pod vodstvom
stveni zanat pa je tako njihova lina korist prerasla u TIAMAT i KINGUA, one su izazivale velike bogove koji
neiskorieno znanje o nebu. su poinjali rad na Stvaranju, tj . ukidanju Haosa i Ne
Danas je sasvim izvesna injenica da su za vreme reda, Bog je imenovao Marduka, sina Ea, za njihovog
vladavine kraljeva I dinastije Vavilona zvezdoatcl bIh junaka, i on je porazio i unitio T!AMAT i njene savezni
sposobni da odrede astronomske pojave sa pnhnom ke, stvorio Nebo i Zemlju i oveka na njoj, Postavio je
tanou i da "usklade solarnu I lunarnu godInu upot na Nebu zvezde zodijaka sline velikim bogovima. Us
rebom epagomenalnih meseci". Oni su nauili da razli postavio je godinu i podelio je na dvanaest meseci, od
kuju planete i nepokretne zvezde, a nekI smatraju da su redio po tri zvezde da vladaju svakim od njih i postavio
znali za postojanje ,cirkumpolarnih zvezda kOJe nIkada boga-Meseca, Znaci zodijaka koje je postavio Marduk
ne zalaze. Oznaili su poloaje meseca I planeta I odab bili su drugaiji od starih znakova koje je on ukinuo, a
rani oblici klinastih slova koja su ih predstavljala sau tri zvezde koje je odredio svakom mesecu poznajemo
vani su u poznatom delu De OccuJta Philosophia Kor danas kao TRIDESET EST DEKANA. Sledei spisak zvez
nelija Agripe iz Neteshajma ( 1 486- 1 535). Ne m?e se da ili znakova zodijaka uzet je sa ploice iz Britanskog
, muzeja (No. 77821), zajedno sa spiskom koji pokazuje
rei da li su oni bili prvi sastavljai ZODIJAKA, ah Je SI
gurno da su imali solidno znanje o njemu. koji je mesec bio povezan sa svakom zvezdom u persij
, skom razdoblju. Za klinasta slova vidi Babilonian Le
Na petoj ploi i ciklusa Stva?nJa (r l l) znacI
zodijaka su pomenutI pod Imenom LumaI I od reda gends of the Creation, str 68, (Britanski muzej),
1 2 1 i dalje itamo njihova imena : MESEC IME ZVEZDE PREVOD SAVREMENI
, NAZIV
l . UMU-HUBUR, tj, T!AMAT, ensko udovite I Nisanu Agru Zemljoradnik Ovan
poreklo sveg zla, Posedovala je Ploicu sudbine. Airu Kakab II Zvezda i Bik
2, KINGU, njen suprug. Alap am e nebeski Bik
Simanu Re'u kinu Verni nebeski Blizanci
3, GUJA
arne II Tu'ame Pastir i Veliki
4, ZMIJA Rabuti Blizanci
5, LAHAMU Duzu Situ Kornjaa Rak
6. OLUJA Abu Kalbu rabu Veliki Pas (Lav) Lav
Ululu iru Devica sa uvom Devica
7, PRODRUlVI PAS
8, OVEK-KORPIJA od- roga
Taritum Zibanitum Vaga
9, ORKAN Arah amna Akrabu korpija korpija
1 0, OVEK-RIBA K.islimu Pa-bil-sag Bog Enurta Strelac
l l. ROGATA ZVER (JARAC) Tebetum Suhur-ma Jarac-Riba Jarac
Sabatu Gula Velika Zvezda Yodolija
12, ORUjE (GROM?) Adaru Dilgan II Zvezda i
"o,
Ribe
rikis nuni jato Riba
".
 AMAJLIJE I TALISMANI
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 389

KRUG ZODIJAKA (CWO"'KO< KUKAO<) , tj . krug ma

lih figura ivotinja, jeste ime dato zamiljenom
krunom predelu neba u kome Sunce, Mesec i planete
imaju svoje putanje. On je podeljen na dvanaest znako
va ili odeljaka, od kojih svaki ima svoj poseban znak i
obeleen je sa dvanaest sazveda. Dvanaest odeljaka
OWOfKaTTJI'Op<a, imaju 30 stepeni i raunaju se od pro 1 . Ovan 2. Bik
3, Blizanci
lene ravnodnevice u pravcu u kom sunce prolazi kroz
njih tokom godine. Ceo zodijak se kree prema zapadu
brzinom od jednog stepena u 72 godine. Dvanaest saz
veda i njihovi simboli su:
4. Rak

SAZVE20E SIMBOL

ARIES, Ovan
y ovnova glava
TAU RUS, Bik tl bikova glava

. .'

GEMINI, Blizanci
[] uobiajena slika dva 6. Devica 7. Vaga 8. Skorpija
spojena deteta

CANCER, Rak dva broja devet

LEO, Lav sunev disk kome su
prikaeni spermatozoidi (?)
YI ROO, Devica . . (?)
LIBRA, Vaga - znak za ravnoteu
10. Jarac

9, Strelac
SCORPIO, Skorpija ITl. or bljesak munje sa prikaenim
I\ I\ I\ ? korpijinim repom
SAGITTARIUS, Strelac II strela
CAPRICORNUS, Jarac (?)
AQUARIUS, Vodolija -
-
talasi na vodi

PISCES, Ribe dve spojene ribe. Ne treba 1 1 . Vodolija 12. Ribe

,
ih meati sa Blizancima.
Znakovi zodijaka

 390 AMAJLIJE I TALISMANI
Egipani su zodijak pozajmili od Grka, koji su ga
preuzeli od Vavilonaca, a njegov najmerodavniji oblik
pronaen je prvobitno u drugoj prostoriji hrama Svoda
u Denderi u Gornjem Egiptu. Sreom, on je uklonjen
sa tog opasnog mesta i danas se uva u Nacionalnoj
biblioteci u Parizu. Egipani su izvrili izvesne izmene
. u oblicima znakova. Na leima BIKA postavili su mlad
mesec sa punim mesecom koji izlazi iz njega. BLIZANCI
su predstavljeni bogom Su i boginjom TEFNUT. Skara
bej (scarabaeus sacer) je zauzeo mesto RAKA. LAV na
crteu stoji na nekoj vrsti amca, a boginja dri njegov
rep i zamahuje biem prema njemu. DEVICU predstav
lja ena koja dri klas penice. VAGA je predstavljena
terazijama, a izmeu tasova je slika sunevog diska koji
se odmara na horizontu. U disku se nalazi figura Deteta
Hora (Harpokrat). STRELAC je postao Kentaur koji za
tee luk ; ima dva lica, jedno okrenuto napred, a drugo
nazad. Telo ivotinje ima krila i dva repa od kojih je je
dan Skorpijin, a Horov ili Raov soko postavljen je na
vrhu jednog od njegovih krila. Prednja kopita ivotinje
nalaze se u amcu. Znak JARCA ima prednje noge i gla
vu koze, a telo ribe sa perajima. VODOLIJA je bog-Nil
HAPI koji u svojim rukama dri ae za nazdravljanje
koje se prelivaju. One predstavljaju juni i severni Nil.
Bog ima na glavi buket biljaka iz Nila. U znaku RIBA
imamo dve nacrtane ribe koje plivaju svaka sa po jedne
strane jezera ili struje.
Persijanci, zaratustrovci i drugi, usvojili su zodi
jak i upotrebljavali ga u svojim religijskim sistemima, a
iz irana, on je preao u Indiju. Znanje o zodijaku pre
neli su u Kinu budistiki misionari i u toj zemlji ono je
postalo korisno orue astrologa. Kinezi su izgleda imali
neku vrstu domaeg zodijaka i njegove znake su pred
stavljali Pacov, Bivo, Tigar, Zec, Krokodil, Zmija,
. ,
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 391
Konj, Ovca, Majmun, Petao, Pas i Svinja. Poredak zna
kova je razliit od onog iz sumerskog zodijaka, to uka
zuje da je kineski zodijak imao vremenski karakter i ni
je korien u astronomske svrhe. Bio je upotrebljavan u
srednjoj i istonoj Kini i Japanu, a prema nekim milje
njima, i Acteki su znali neto o njemu. Izgleda da je
svaka civilizovana nacija upotrebljavala zodijak u ne
kom obliku, prvenstveno u astroloke svrhe.
Zanimljivo je primetiti da su Egipani pridavali
vei znaaj dekanima, kojih je 36, nego sazveima zo
dijaka. Njihovi spiskovi pronaeni su u kraljevskim
grobnicama u Tebi; npr. spiskovi SETIJA I i njegovog si
na RAMZESA I I, a figure bogova dekana urezane su na
zodijaku iz Danderaha. Njihov znaaj je verovatno pro
uzrokovan injenicom da je svaki dekan vladao jednom
treinom meseca, to e rei deset dana, koliko ih je
imala egipatska nedelja. Reprodukcije bogova dekana i
njihovih imena napisanih hijeroglifima i na grkom, na
i e se u mojoj knjizi Bogovi Egipana ( Gods of the
Egyptians, vol. ii, str. 3 1 2). Znacima zodijaka ukraava
ni su egipatski kovezi i dobro ouvan komplet moe se
videti u kovegu SOTERA, Poglavara Tebe, u Britan
skom muzeju (No. 6705). Na kovegu H ERU-NE
-TEF-T takoe se nalaze znaci zodijaka zajedno sa figu
rama bogova planeta i dekanima (No. 6678). Ovaj kov
eg napravljen je u IV veku pre n. e., a izgleda da su i
drugi astronomski crtei bili precrtani sa zidova kraljev
skih grobnica u Tebi.
Znaci zodijaka pronaeni su na katedralama i
crkvama u Italiji i Francuskoj, kao i na nekoliko crkava
u Engleskoj ; vidi lanak gospoice A. M. Klerk (Cl er
ke) u Ency. Brit., vol. xxviii, str. 998). Dvanaest aoosto
la je ponekad povezivano sa znacima zodijaka, a u jed
nom malom, neobinom teolokom radu, hrianski


392 AMAJLIJE I TALISMANI ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 393

ivot je uporeen sa zodijakom, i dvanaest vrlina koje da predstavlja sunani disk, a oko njega su cik-cak crti
ga sainjavaju: Unutranje Svetlo, Spremnost za smrt, ce koje predstavljaju zrake svetla koji zrae od njega.
sveta !spovest, Odricanje, Strpljivo podnoenje, Slua . Nad otvorom je oivieno sveto Srce od zlata sa prsten 0-
nje Boije Rei, iscrpno su opisane. Zodiacus Christia
nus prati Hor% gium auxi/iaris tute/aris Angeli.'
Potomci arapskih plemena koji su se nastanili u

severnoj Africi ispisivali su dvanaest znakova zodijaka

na komadima papira koje su ljudi iz karavana i stanov-
nici pustinje nosili kao talismane. Domoroci sa Zlatne

obale, posebno kovai, nosili su metalno prstenje za ko-

je su bili zalemljeni znaci zodijaka napravljeni od zlat-

ne ice. Putnici su obino davali domorodakim juveli
rima da za njih naprave "zodijako prstenje"; mnogo
takvih prstenova postoji danas u Engleskoj. Domoroci
koje su portugalski misionari preobratili u hrianstvo
oduevljeno su prihvatili krst koji su smatrali hrian
skim idolom i nosili su ga sa sobom. Na tabli XXII
predstavljen je zlatni krst koj i je donet iz Kameruna i
koji je bio napravljen za istaknutog domorodakog
hrianina. Oznaka nove vere nije ga u njegovoj prosto
dunosti u potpunosti zadovoljavala, i donekle je sum
njao u njenu zatitnu mo. Posle mnogo razmiljanja,
odneo je svoj krst u bazar i naredio juveliru da krstu
doda znakove zodijaka. Kada je ovo uinjeno, poeo je
da gleda na krst kao na istinski idol sa "snanim ini
ma" u sebi i ponosno ga je nosio.
Jo jedna zanimljiva amajlija sa Zlatne obale je
ovde predstavljena. Ovo je ispupeni zlatni krug, pre
nika oko 3 cm. U sredini je kruni otvor koji bi trebalo
Sveto Srce okrueno znakovima zodijaka
Pun naslov jeZodiacus Christianus locupJetBtus seu Signa
XlI Divinat: Praedestinationis. Totidem Symbolis t:xplicatB sb Hit: vima i znacima zodijaka oko sebe. Znakovi su veto iz
rem Drexilio SocietBtis Jesu. Col: Agrippinae Apud Camel: ab Eg raeni od zlatne ice i zalemljeni na iaranu podlogu.
mond CIJ : IJC. XXXII. Ova amajlija je trebalo da se nosi kao privezak na gru-
 394 AMAJLIJE I TALISMANI
dima, ali ju je poslednji vlasnik prikaio za lanac od
ice i sada se moe nositi kao narukvica.
Razdoblja vladavine znakova su sledea :
Prolee
Ovan ............. od 2 1 . marta do 19. apr.
Bik.............. od 20. apr. do 20. maja.
Blizanci ......... od 2 1 . maja do 20. juna.
Leto
Rak .............. od 2 1 . juna do 22. jula.
Lav.............. od 23. jula do 22. avg.
Devica ...........od 23. avg. do 2 1 . sept.
Jesen
Vaga ...... ...... . od 22. sept. do 2 1 . okt.
korpija ......... od 22. okt. do 20. nov.
Strelac .......... od 2 1 . nov. do 20. dec.
Zima
Jarac ............ od 2 1 . dec. do 19. jan.
Vodolija......... od 20. jan. do 18 . feb.
Ribe ............. od 19. feb. do 20. marta.
Svi ovi datumi su ukljueni u trajanje uticaja zna
ka. Astroloka godina poinje proleem i znaci su na
brojani u suprotnom pravcu od skazaljke asovnika. Tri
znaka su povezana sa svakim od etiri elementa sa
'
zemljom Bik , Devica i Jarac; sa vazduhom Blizanci Va
ga i Vodolija; sa vatrom Ovan, Lav i Strelac; sa vodom
Rak, korpija i Ribe. Sada se mogu navesti astroloki
uticaji dvanaest znakova.
OVAN. Njegov vladalac je Mars ; njegov dan je
utorak, njegova boja je crvena, a njegov kamen je ame
tiSt. Ako Mars ulazi u godinu sporije, njegov uticaj je
zao tokom svih 30 dana. On upravlja oseanjima in
stinktima i energijom onih koji su roeni pod njegvim
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 395
uticajem, daje im dominantnu volju, brzo opaanje, ve
liku ivotnu energiju, nagao temperament, plemenitost i
srdanost. S druge strane, oni e verovatno imati kune
nesuglasice, nijedno ili malo dece, promenIjivu sreu i
mnogo neprijatelja. Mars na njih ispoljava svoj zloud
ni uticaj.
BIK. Njegov vladalac je Venera, njegov ili njen
dan petak, boja zelena, a kamen ahat. On upravlja et
vom, radom i dobitkom iz njega, i ini da uporni radnik
napreduje. Venera daje onima koji su roeni pod ovim
znakom veselu i prijateljsku narav i plodnost. Bik po
sebno nadzire vrat i ini oveka tvrdoglavim, upornim i
uzdfanim. On teko zaboravlja uvredu i teko naputa
drage stvari i verovanja. Obino, ovek roen u znaku
Bika uiva dug i miran ivot i ima irok krug poznani
ka.
BLIZANCI. Njihov vladalac je Merkur, njihov dan
je sred a, a njihov kamen beri I. Oni upravljaju svim
strastima i oseanjima ljubavi kod oveka i simbolizuju
jedinstvo koje je poreklo snage. Merkur kontrolie ruke
i ramena onih koji su pod njegovom vlau, daje im
znanje i razumevanje za nauku i umetnost, pustolovni
duh zajedno sa izvesnom nestabilnou. Njihovi ivoti
su obino puni uspona i p.adova, kao i razdoblja ispu
njenih nevoljama.
RAK. Njegov vladalac je Mesec, njegov dan pone
deljak, a njegov kamen plavi smaragd. Ljudi i ene koji
ma Mesec vlada su krhke grae i ogranienih sposob
nosti, koje obazrivo koriste. Nekako su arogantni, umi
ljeni, naklonjeni paradoksima i tee da njihova re bu
de poslednja u svakoj stvari. Njihovo ponaanje je od
reeno i lako ih je razveseliti. Rak kontrolie plua,
grudi i stomak onih koji su roeni u ovom znaku i do
nosi im predispoziciju za rak i suicu, a ene obino i-

AMAJLIJE I
ni pl Dd nim. Srea im je naklDnjena u pDznijem ivDt
nDm dDbu.
LAV. NjegDv vladalac je Sunce, njegDv dan nede
lja, a njegDv kamen uti rubin. Deni pDd Dvim zna
kDm su hrabri, smeli, plemeniti, Ddani, verni, ne ba po.
kretni, oseajni i ambiciozni, samovoljni, eljni slave,
temperamentni, vDle nDvac i ZadDVQljstvQ. Strasti su im
jake, sVDje miljenje izraavaju ubedljivD . NjihDvi dDbi
ci su pDmeani sa neDekivanim gubicima. Sunce vlada
njihDvim srcem i leima, pa imaju sklDnDsti ka zapalje
nju plua, lupanju srca, grQznici, reumatinim bDIDVi
ma, bDlu u zglDbDvima i bo.l esti beike. Imaju mnDgQ
prijatelja i neprijatelja kQji im ne mDgu nakDditi.
DEVICA. Njen vladalac je Merkur, njen dan sreda,
njen kamen sivi jaspis. Ona ini ljude rDene pDd nje
nim uticajem simpatinim, daje im razbDritDst, takt, in
tuiciju, vetinu' u vQenju kue i pDsIDva uDpte, ljubav
prema umetnDsti i pDljQprivredi. Veti su u sticanju
vlasnitva, skIDni nedQZVDljenim strastima i nj ihDve lju
bavne pustQIQvine izazivaju 'nevQlje u njihDvim pDrQdi
cama. Devica vlada trbuhDm, crevima i genitalnim Dr-
gamma.
VAGA. Njen vladar je Venera, njen dan petak, a
njen kamen zeleni smaragd. PeriDd Vage dDnDsI dane
kDji su srazmernD iste duine. RDeni pDd tim znakDm
imaju mirnu i pravinu narav, ali im nedDstaje predu
zimljivQst i smelQst i .odbijaju da preuzmu rizike. PDse
duju umetnike sklQnDsti, a ene su Ddane vQenju lju
bavi. Vaga upravlja bubrezima.
KORPIJA. Njen vladalac je Mars, njen dan uto.
rak, a njen kamen crvenkasti tDpaz. Mars upravlja go.
-
dinjim razdQbljem u kQme Dbiluju bQlesti. RDeni u
DVDm znaku su smeli i istrajni, ali takDe zlQbni i ljubo.
mDrni ; Dna je zvezda kDja je simbo.l bDrbi, rasprava i
ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 397
neslDga svih vrsta. Nadzire genitalne Drgane i matericu ;
ini Dveka pDdlDnim iru.
STRELAC. Njim vlada Jupiter, njegDv je dan et
vrtak, a njegDv kamen plavi tirkiz. Kao. vladar razdDblJa
IQva, Dn upravlja butinama IDvca i izaziva padove sa
kDnja. Oni kDji su rD eni pDd njegQVDm . vlau llT'.aJu
teko. razumljivu narav, ali su puni energije I ljubavI za
umetnDst i nauke. Uticaj Jupitera dDnDsi Dveku mud
rost , ast i DtrDumnDst; skrDmnDst, bDjaljivDst, jed-
nDstavnDst i veselDst.
JARAC. NjegDv vladar je Saturn, njegDv dan SUbD
ta, a njegDv kamen crni Dniks. RDe.ni .pDd njegovDm
vlau su plaljivi, Dsetljivi, mraVI, all JlhDva naizgled
mirna neDsetljivDst je samo. maska za nJlhDvu ambiCIJU,
elju za slavDm, sebinDst i sklDnDst ka dVDlInDm po.
stupanju. Obino. se venavaju vie puta I ImajU nekQII :
ko. dece ' njihDvu ljubav karaktene nestaInDst. SklDm
su reum tizmu bDIestima kDe, a kDSti su im krte.
VODOLlJ . Njen vladalac je Saturn, njen dan je
subDta, a njen kamen crni safir. VDdDlij daje Denima
PQd Dvim znakDm misaDnDst kDja naginje mIStICImu,
razbDritDst, vernDst, ljubav prema umetnDstima, J k
vDlju, strpljivQst, spDsDbnDst za rad, uglaeno. drnJe I
jake, pDstQjane strasti. Imaju slaba ramena nDge I..pate
Dd greva. Ovaj znak ne prua PQdrku Dm ma kDJI pu-
tuju mDrem. . .. .
RIBE. Njima vlada Jupiter, nJlhDv dan Je petak,
njihDv kamen plavi hrizDlit. Ovaj znak je pDsebD zlo.
udan i zvali su ga "pakao. zodijaka" . On. kQntrDlIe no. :
ge i rDeni pDd Dvim znakDm su pDdlDm bubuljicama 1
kQstDbDlji. C ini ih slabim, kukavicama, Ienjim I zbrka
nim a dDnDsi im nesree, gubitke, .obeaenja, propast
i s m'rt. Sa druge strane, neki misle da Dni mDgu dDi do.
 AMAJLIJE I ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA 399

poverljivih i vanih poloaja i da mogu imati za prijate- l 2 1 . maj-30. maj Jupiter

Ije mone i bogate ljude. BLIZANCI 2 3 1 . maj- 9. jun Mars
DVANAEST NEBESKIH KUA 3 10. jun-20. jun Sunce
U astrologiji je putanja Sunca podeljena na dva- I 2 1 . jun- I . jul Venera
naest delova ili "kua" kojima odgovaraju dvanaest me- RAK 2 2. jul-I I . jul Merkur
seci i dvanaest znakova zodijaka. Svaka kua ispoljava
3 12. jul-22. jul Mesec
izvestan uticaj na oveka i sve njegove ivotne delatnos- I 23. jul- I . avg. Saturn
ti. Ovi uticaji izraeni su u nazivima Kua. LAV 2 2. avg.- l l . avg.
Jupiter
I . Kua ivota 7. Kua Braka 3 12. avg.-22. avg. Mars
2. Kua Bogatstva 8. Kua Smrti I 23. avg.- I . sept. Sunce
3. Kua Rodbine 9. Kua Religije Venera
2. sept.- l l . sept.
DEVICA 2
4. Kua Roditelja 10. Kua asti
3 Merkur
1 2. sept.-2 1 . sept.
5. Kua Dece I I . Kua Prijateljstva
I 22. sept.- I . okt. Mesec
6. Kua Zdravlja 12. Kua Neprijatelja
VAGA 2 Saturn
2. okt.- l l . okt.
Svi znakovi zodijaka prolaze kroz ove kue, jedan
za drugim, izlaui se njihovim uticajima. 3 12. okt.-2 1 . okt. Jupiter
I 22. okt.-3 1 . okt. Mars
DEKANI S KORPIJA 2 Sunce
I . nov.- I O. nov.
Svakom znaku zodijaka bog Marduk je dodelio tri 3 I I . nov.-20. nov. Venera
zvezde ili sazveda. Svaka grupa od tri dekana vlada I 2 1 . nov.-30. nov. Merkur
jednim mesecom od trideset dana a svaki dekan uprav- STRELAC 2 I . dec.-l O. dec.Mesec
lja desetodnevnom nedeljom (tj. jednom treinom me- 3 I I . dec.-20. dec. Saturn
, seca), odatle ime dekan. Sledea tabela pokazuje period
, I 2 1 . dec.-30. dec. Jupiter
, vladavine svakog dekana u svakom znaku zodijaka i
, JARAC 2 3 1 . dec.- 9. jan. Mars
,
daje ime planete koja njime vlada.
3 1 0. jan.-19. jan. Sunce
PLANETNJ
ZNAK DEKAN PERIOD VLADAVINE VLADALAC
I 20. jan.-29. jan. Venera
I 2 1 . mart-30. mart Mars VODO LIJA 2 30. jan.- 8. feb. Merkur
OVAN 2 3 1 . mart- 9. april Sunce 3 9. feb.-18. feb. Mesec
3 10. april-19. april Venera I 19. feb.-28. feb. Saturn

I 20. april-30. april Merkur RIBE 2 I . mart-lO. mart Jupiter

BIK 2 I . maj-lO. maj Mesec 3 I I . mart-20 .mart Mars
3 I I . maj-20. maj Saturn

POGLAVLJE XXV
KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE I NJEGOVI
UTICAJI
Stari astronomi su verovali da je drago i poludra
go kamenje nosilo sa sobom uticaj sedam astrolokih
zvezda ili planeta. Tako su oni povezivali :
SUNCE sa ukastim ili zlatno obojenim kame
njem, npr. ilibarom, hijancitom, topazom, hrizolitom.
MESEC sa beliastim kamenjem, npr. dijamantom,
kristalom, opalom, berilom, sedefom.
MARS sa crvenim kamenjem, npr. rubinom, hema
titom, jaspisom i krvavikom.
MERKUR sa kamenjem neutralnih tonova, npr.
ahatom, kalcedonom, kornaIinom, sardoniksom.
JUPITER sa plavim kamenjem, npr. ametistom, tir
kizom, safirom, jaspisom, plavim dijamantom.
VENERU sa zelenim kamenjem, npr. smaragdom i
nekim vrstama safira.
SATURN sa crnim kamenjem, npr. gagatom, onik
som, opsidijanom, dijamantom i crnim koralom .
Astrolozi su verovali da je svaki kamen posedo-
vao neku vrstu linosti koja b i mogla doiveti bolest, za
razu, postati stara, nemona i koja bi ak mogla i umre-
KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE 401
ti. Kao to je pokazano u odeljku o vavilonskin amajli
jama, sujeverje ove vrste bilo je uobiajeno u Vavilonu
u I I I milenijumu pre n. e., a naslovi u Knjizi mrtvih do
kazuju da je isti sluaj bio i u Egiptu. Tako Poglavlje
XXX B mora biti pisano po skarabeju od zelenog kame
na, tekst Izidine amajlije po kornaIinu, a onaj sa Oziri
sovog Teta po zlatu. Dragi kamen amir, koji je stavljen
na Solomunov magini prsten, smatran je za ivu mo
koja ga je uvala od svih nevolja i odravala ga na pre
stolu. Za hriane, dijamant je bio simbol Gospoda i
smatrali su ga za protivotrov fizikom i moralnom zlu.
Paganski astrolozi i hriani su visoko cenili safir, prvo
bitno ga povezujui sa planetom Venerom, a kasnije sa
Bogorodicom. On je predstavljao neku vrstu devian
stva i asnosti. Nekom kamenju su pripisivane mnoge
moi. Tako je hijancit, na primer, davao oveku zdrav
Ije, sreu, bogatstvo i titio ga od munje i gromova. Tir
kiz i smaragd titili su oveka od svih nesrea, a sma
ragd je trebalo da podstie i umne snage. Strunjaci za
ovakve stvari nisu se uvek slagali u vezi sa dejstvom iz
vesnog kamenja. Tako su jedni smatrali da je ametist
uvao onoga koji ga nosi od pijanstva, dok su drugi ve
rovali da je donosio snove. Za crveno kamenje, rubin,
mrkocrveni granat i crveni jaspis se verovalo da oveka
ine smelim i snanim ; neki su, medutim, smatrali da
on lei rane. Kamenju koje se koristilo u medicini pripi
sivane su posebne odlike.
SIMBOLIZAM DRAGOG I POLUDRAGOG KAMENJA
AHAT (crni) - hrabrost, sranost, pobeda u igra
ma, uspeh. Ahati sa neuobiajenim obelejima na sebi
bili su visoko cenjeni i pripisivana im je posebna vred
nost.
26 Amajlije i talismani
402 AMAJLIJE I TALISMANI
AHAT (crveni) - mir, spokoj, zatita od ujeda zmi
je, uboda korpije i drugih insekata, zatita od munje i
gromova.
AKVAMARIN - mladost, nada, zdravlje. Noen na
minuama, donosio je vlasniku ljubav i naklonost.
AMETIST je donosio smirenost uma. titio je svog
nosioca od pijanstva, a ako je sunev ili meseev krug
bio urezan na njemu, titio je od smrti trovanjem.
BERIL je donosio nadu.
BISER - neporonost, istota.
ILIBAR je titio decu od greva.
DIJAMANT - otvorenost, iskrenost, vernost, pri-
vrenost.
FELDSPAT vidi SELENIT.
GAGAT - jad, tugovanje.
GRANA T - energija, odanost, predanost; navodi
na iskrenost.
HEMATIT - hitrost, ivost, seksualni nagon, uspeh
u raspravama.
HIJANCIT - vernost.
H RIZOLlT - mudrost, diskrecija, razboritost.
HRIZOPRAZ - veselost, radost.
JASPIS - radost, srea, ublaenje bola.
KORAL (crveni) - naklonost, odanost, zatita od
kuge i zaraze. Gubi boju kada prijatelj vlasnika treba
da umre.
KORN ALI N - prijateljstvo ; lek za depresiju i pesi-
ffilzam.
KORUND - stabilnost uma.
LAZULIT (LAPIS-LAZU LI) - sposobnost, uspeh,
boanska naklonost.
MACJ E OKO je donosilo zatitu od urokljivih oiju
i dug ivot.
MAGNET (ruda) - estitost, valjanost, muevnost.
KAMENJE KOJE PREDSTAVLJA PLANETE 403
MAGNETIT - seksualni nagon.
MRKOCRVENI GRANAT - odlunost, sigurnost,
energija, psihiko blagostanje.
OLIVIN - jednostavnost, skromnost, zadovoljstvo,
srea.
ONIKS otklanja none more i rune snove. Daje
otroumnost.
OPAL - vernost, religioznost, pouzdanje.
PERIDOT - gromovi, pomo u prijateljstvu.
RUBIN - ljubav, strast, pomo za vrsto prijatelj-
stvo.
SAFIR - nevinost, istina. Daje zdravlje i uva esti-
tost.
SARDONIKS - bistrina, ivost, vodi do asti i sl a-
veo
SELENIT - srea.
SMARAGD - vernost, nepromenljiva ljubav ; po
mae onome koji ga nosi u predvianju dogaaja.
TOPAZ - ljubav, privrenost, pomae oveku da
bude ljubak.
TIRKIZ - smelost koja vodi do ispunjenja elja i
uspeha.
TIRKIZ (sa crnim prugama) - ljubav i osvajanje
ljubavi.
AO (beli) smiruje probavne poremeaje.
AO (crni) - mo, snaga.
"
.

POGLAVLJE XXVI
TEORIJE O BROJ EVIM A I NJIHO VA MISTICKA I SVETA
OBELEJA
Gledita mnogih starih naroda su se izgleda podu
darala sa Pitagorinim (roen 580. pre n. e.) stanovitern
po kome su "sve stvari brojevi", a elementi brojeva os
novni sastojci svih stvari. Pitagorejci su smatrali da bro
jevi deljivi samo samim sobom ili jedinicom imaju vei
znaaj od ostalih. Meu ovima se mogu pomenuti I, 2,
3, 5, 7, l l , 13 , 1 7, 19, 23, 29, 3 1 , 4 1 , 43, 47, 53, 59, 6 1 , 67,
7 1 , 73, 79, 83, 89, 97. Matematike tablice naene u Ni
faru u Vaviloniji potvruju da su Sumeri i njihovi srod
nici bili vete raundije, pa nema razloga za sumnju da
su Grci i mnogi narodi posle njih preuzeli razna sumer
ska verovanja, kao npr. verovanje u mistina i sveta
obeleja izvesnih brojeva. Oni su, zapravo, bili osnivai
nauke o matematici. U Vaviloniji su brojevi od 60 do I
bili rezervisani za bogove, npr. 60 (5055) ANU, 50
BEL, 40 EA, 30 SIN (bog-Mesec), 25 MARDUK,
20
AMA, 1 5 ITAR, 1 0 RAMAN (Jastrow, R eli
gion, str. 465). Najvei sveti broj u Vaviloniji bio je
1 2.960.000 (60' ili 3600 ' , tj. sar na kvadrat)}. Pokazano
je da je to bio "Platonov broj" (Adam, Republic of Pla-
TEORIJE O BROJEVIMA 405
to, str. 264). Kada se dovede u vezu sa vremenom,
12.960.000 dana 36.000 godina, od kojih svaka sadri
360 dana i ini osnovu astronomije i astrologije. Ona
upravlja svemirom kao i ljudskim ivotom, posebno u
periodu trudnoe, jer nakon 2 1 6 dana (?) koji ine peri
od sedmomesenog deteta i 270 dana koji ine peiod
devetomesenog deteta, dolazi do srenog roenja po
to je 1 2 .960.000 deljivo sa oba ova broja. Svaki broj ko
ji je delilac 12.960.000 je srean broj i zbog toga su 7, I I
i 13 prema nekim autorima nesreni brojevi (W. Cruic
kshank, Hasting's EncycJopaedia, tom. ix, str. 417).
Brojevi 3, 4, 5, 7, 10, 12, 40, 70 i 100 su bili sveti brojevi
kod mnogih drevnih naroda, a 3 je verovatno najpopu
larniji mistini broj. On predstavlja savreni broj 2 ko
me je dodato l . U knjievnosti Veda, 3, 7, 2 1 , 55, 77 i 99
su magini brojevi. Broj 7 se veoma esto pojavljuje u
Predanju o Budi, a u iranskim (pehlevi} tekstovima, 3 i
7 imaju istaknutu ulogu. Grci i Rimljani su smatrali 3, 9
i 1 2 maginim brojevima, a oito je da su 1 2 pozajmili
od Vavilonaca i Sumera koji imali dvodecimalno-ez
deseti nski sistem. Njegove osnovne cifre su bile 5 i 7 ; 5
+ 7 12, a 5 x 1 2
60; sumerski sos 60, ner 600
i sar 3600. Brojevi 3 i 9 bili su omiljeni kod Kelta, a
3, 9 i 7 kod Slovena.
JEDAN. Broj l je predstavljao Boga. Egipani su u
svojim himnama bogu Rau ili Amenu, ili Amen Rau,
govorili da je on "jedan JEDINI" ili moda "jedini JE
DAN". Mojsije je rekao : "uj IzraiIju ; Gospod je Bog
na jedini Gospod (Peta knjiga Mojsijeva 6, 4 ; Marko
1 2, 29). Za Pitagorejce broj 1 je oznaavao Boanstvo,
nedeljivo, koje sve obuhvata. Musliman kae : " Kai
Bog je JEDAN jedini" (Kuran, cxii sura ). Vavilonci su
smatrali 1, 2, 6, 10, 12 i 13 nesrenim brojevima.
406 AMAJLIJE I TALISMANI
DVA. Broj 2, savreni broj, znak je dvojstva, smat
ran je za poreklo zla i oznaku materije koja je deljiva;
on je simbol pobune protiv jedinstva. Egipani su imali
amajliju u obliku dva prsta, njihova zemlja se sastojala
iz dva dela i njihovo kraljevstvo je bilo dvojno. Hri
anski svetenici diu dva prsta u znak blagoslova.
TRI. Vavilonci su smatrali da su 3, 4, 5, 7 i 1 5 sre
ni brojevi. Za broj 3 se govorilo da predstavlja roenje
ivot i smrt; poetak, sredinu i kraj ; detinjstvo, zrel
doba i starost. Kao simbol Trojstva bio je najsvetiji. U
Yaviloniji i Egiptu imamo boija trojstva, npr. Anu, Ea
S
l Bel; Hepera, u l Tafnut; Amen, Mut i Honsu itd. Va
vilonci su govorili o raju, zemlji i podzemnom svetu, a
Egipani o raju, zemlji i Tuatu. Stari i Novi zavet
sadre mnogo primera upotrebe broja 3 kao simboli
nog ili savrenog broja, npr. Bog je Samuila pozvao tri
puta, Na Gospod je tri puta pitao Petra da li ga voli,
Hrist je tri puta pao na putu za Golgotu. U klasinoj
mitologiji imamo troglavog Kerbera, 3 suaje, 3 furije,
3 gracije, 3 harpije, 3 gorgone itd. Bilo je 3 mudraca
(prema jednoj legendi bilo ih je dvanaest), Kaspar,
Melhior i Baltazar; COVEK se sastoji od tri dela - tela,
due i duha. Crkva razlikuje 3 predela onog sveta - raj,
pakao i istilite; u crkvenoj arhitekturi imamo 3 svetla
prozora, a u hrianskoj umetnosti ukras trolista ili tro
ugla obino simbolizuje sveto Trojstvo. Strunjaci za
snove tvrde da tri puta ponovljen san "postaje istina", i
da e ovek koji ne potuje nareenje dato mu u snu,
pretrpeti trostruki materijalni gubitak. Cvrsta tela imaju
3 dimenzije.
C ETIRI. U Egiptu (kao i u Vavilonu) imamo 4 dela
zemlje, a u hijeroglifskim tekstovima broj 4 je simboli
an i potpun. Tako imamo 4 Horova sina, 4 oltara, 4
mesta roenja u Abidosu, 4 strane sveta, 4 rajske golu-
TEORIJE O BROJEVIMA 407
bice, 4 vetra, 4 krme, 4 vaze nems, 4 posude sa krvlju, 4
glavna boga, 4 svetle lampe itd. U Bibliji imamo 4 raj
ske reke, 4 dana plaa (Sudije l l, 40), 4 vedra vode (Ca
revi 1 8, 33), zveri sa 4 lica i 4 krila (Jezekilj l, 3), 4 ove
ka u vatri, 4 zveri, 4 kralja, 4 roga, 4 drvodelje (Zaharije
l , 20), 4 lengera (Dela svetih apostola 27, 29) itd. Ima
mo takoe 4 elementa - zemlju, vazduh, vatru i vodu, 4
jevanelista i 4 vrste ljudskog temperamenta (prema
Hipokratu). Ime Boga JH sadri 2 slova, a najsvetije
Ime JHVH ih ima 4. Kabala daje mnoge druge primere
upotrebe broja 4.
PET. Broj 5 je najsvetiji i najsreniji prema nekim
piscima; on je simbolian i oznaava potpunost. U
Egiptu je 5 ljudi inilo grupu radnika, a kod Hebreja 5
ljudi je inilo domainstvo. U Bibliji itamo o 5 praved
nika koje je Avram oekivao da nae u Sodomi. Oltar
je trebalo da bude dug i irok 5 lakata, petorica je treba
lo da teraju stotinu (Trea knjiga Mojsijeva 26, 8) ; rtva
ispatanja je trebalo da budu 5 ovnova, 5 koza i 5 jaga
njaca ; 5 kraljeva je usmreno, 5 kraljeva sakriveno, 5
kraljeva je obeeno na prue; zlatnih hemoroida je bilo
5, zlatnih mieva 5 ; David je izabrao iz potoka 5 glatkih
kamenova, bilo je 5 hleb ova i dve ribe; 5 vrabaca je
prodato za 2 fartinga, 5 devica je bilo mudro, a 5 buda
lasto, kesa je donela 5 kesa (Luka 5, 18); samarianska
ena je imala 5 mueva itd. Pentagram templara, tzv.
"Solomunov peat" imao je 5 vrhova i smatran je za ve
liku i snanu zatitu. Naih ula je 5, lobanja je sastav
ljena od 5 kostiju, anih i stopaInih kostiju ima po 5.
Oni koji igraju igre na sreu, gledaju na broj 5 kao na
srce ili upravljaa brojeva od l do 9. U kasinu, on se zo
ve "zatitnik kue", jer se smatra da deli anse onih koji
imaju brojeve l , 3, 6 i 8 i onih koji imaju 2, 4, 7 i 9 na
408 AMAJLIJE I TALISMANI
jednake delove, pa su one, u svakom sluaju, na strani
banke.
EST. Za broj 6 se kae da je savren broj zato to
je bilo 6 dana Stvaranja. On je sveti broj jer sadri prvi
paran broj (2) i prvi neparan broj m, prvi predstavlja
muki lan, a drugi muliebris pudenda. Egipani su sla
vili sveanost estice. Biblija govori o 6 gradova za uto
ite(etvrta knjiga Mojsijeva 35, 6). Jonatan je ubio di
va iz Gata koji je imao po 6 prstiju na svakoj ruci i po 6
na svakoj nozi. Golijat je bio visok 6 lakata i pedalj ( I
Samuilova 1 7, 4), a irina zlatnog lika bila je 6 lakata
(Danilo 3, I ). Upotreba broj a 6 je znaajna u merenju.
Adamiti su predstavili estodnevno Stvaranje
HEKSAGRAMOM na ovaj nain:
Dan I
Rak
Dan 4
Jarac
Svaki od 6 malih trouglova trebalo bi da u sebi
ima znak zodijaka oznaen imenom.
Dan l . ili period l . vreme ljuskara i mekuaca.
Dan 2. = period riba
Dan 3. = period gmizavaca
Dan 4. = period malih sisara i ptica
TEORIJE O BROJEVIMA 409
Dan 5 . = period velikih sisara
Dan 6. = period ljudskih bia
Oni koji su verovali u psihiko znaenje heksagra
ma uili su da je mogu kontakt izmedu ivih i mrtvih i
usvojili su uenje O REINKARNACIJI. Heksagram je es
to nazivan Pentagramom ili Solomunovim peatom,
ali to je pogreno. Pravi oblik pentagrama je ovde pri-
kazan i on je svakako petokraka zvezda. To je
prva slika na grnariji iz Ura u HaIdeji.
SEDAM. Broj 7 je smatran posebno svetim, simbo
linim, savrenim i mistinim. Oduvek je bilo tako. In
dijci, Persijanci, Sumeri, Vavilonci, Asirci, Egipani,
Tevtonci, Kelti i ostali evropski narodi su smatrali da
on poseduje poseban znaaj. Zbog toga to je nedeljiv,
poreden je sa Bogom . U vedskoj i budistikoj knjiev
nosti igra znaajnu ulogu. U vavilonskoj imamo 7 vrat
nica Podzemnog sveta, 7 zlih duhova neba, 7 zlih duho
va zemlje, 7 skela tvrdave Babel, 7 tablica Stvaranja,
sedmostruko boanstvo, tj . deca ENMESARA itd. U
Egiptu imamo 7 asita ili Ozirisovih dvorana, 7 Oziriso
vih oblija, 7 Hatora, 7 krava sa njihovim bikom, 7 veli
kih duhova, 7 kobri, 7 sokolova, sedmoglavu zmiju, 7
Izidinih korpija. Biblija nudi mnogo primera u kojima
je upotrebljen broj 7. Tako imamo 7 krava iz faraono
vog sna, 7 klasova penice, 7 sabata, 7 oltara, 7 volova i
7 Valamovih ovnova, 7 truba, 7 uvojaka kose, 7 stubova
mudrosti, 7 koraka, 7 lakata, 7 nedelja, 7 pastira, 7 oi
ju, 7 lampi, 7 korpi, 7 hlebova, 7 davola, 7 dakona, 7
crkvi u Aziji, 7 svenjaka, 7 zvezda, 7 zala, 7 zlatnih a
a, 7 godina, sedmo struku osvetu itd. Jakov se poklonio
7 puta, svetenik je pustio krv 7 puta. N amanu je ree
no da se u Jordanu opere 7 puta, srebro je ieno 7 pu-
410 AMAJLIJE I TALISMANI
ta, a grenom bratu treba oprostiti 70 puta 7. Bog se od
morio sedmog dana, a Hrist je izgovorio 7 rei na krstu.
Jevreji imaju 7 svetih dana u godini i njihov zlatni sve
njak je imao 7 krakova. Sedmi dan sedmog meseca je
bio svet, a Izrailj se gostio 7 dana i ostao u svojim ato
rima 7 dana. Mi imamo 7 priea, 7 smrtnih grehova, 7
alosti, 7 radosti, 7 uda Bogorodice, 7 vrlina, 7 darova
Duha, 7 crkvenih saveta, 7 prskanja hrianskog oltara,
7 branilaca hrianstva (sveti ore, sveti Andreja, sve
ti David, sveti Patricije, sveti Jakov (Spanija), sveti De
ni (Francuska), sveti Antonije (Italija)) ; 7 svetskih uda,
7 grkih mudraca, sedmoricu ispred Tebe, sedmoglavu
Hidru, 7 breuljaka Rima, 7 arhanela, 7 duginih boja,
7 planeta, 7 muzikih nota, 7 ljudskih doba, 7 metala
kod alhemiara itd. U srednjem veku, crkveni oltar je
bio ukraen sa 7 dragih i poludragih kamenova, tj. dija
mant ili kristal = snaga; safir ili neki plavi kamen =
mudrost ; smaragd ili neki zeleni kamen = vetina pri
lagoavanja; topaz = znanj e ; jaspis ili ahat = sjaj, le
pota; rubin, kornalin ili granat = pokornost ili oda
nost; ametist = molitva ili oboavanje.
OSAM. Jedna od najstarijih zajednica bogova u
Egiptu, TOT-ova iz Hermopolja, bila je sastavljena od 8
boanstava, tj. 4 boga i 4 boginje. Bogovi su imali ablje
glave, a boginje zmijske. Broj 8 izgleda nije imao pose
ban znaaj kod Egipana, ali vrhovnih poglavara u Tu
atu je bilo 8 ; 8 bogova je nosilo Zemljinu barku ; zmija
Semti je imala 8 glava, po 4 na svakom kraju svoga tela.
Hulm ovaj broj zove "broj obnavljanja", jer najvei
broj starih krstionica je osmougaon. Petoknjije kae
da muko dete staro 8 dana treba obrezati, a u vezi sa
merama upotrebljavanim u graevinarstvu, broj 8 je iz
gleda imao posebno znaenje. Tako je trebalo da bude
"8 dasaka sa stopalima srebrnijem" (Izlazak, 26, 25),
TEORIJE O BROJEVIMA 41 1
kamenje od 8 lakata upotrebljavano je za izgradnju te
melja hrama (I knjiga o carevim a l , 1 0), stepenite koje
je vodilo u Jezekiljevu graevinu imalo je "8 basama
ka", a 8 stolova je bilo pribavljeno za klanje rtvenih
ivotinja (Jezek. 40, 3 1 , 41).
DEVET. Kod mnogih starih i savremenih naroda
broj 9 je smatran podjednako vanim i potpunim kao i
broj 3. Poto je predstavljao 3 puta 3, nazivan je trija
dom trijada, tj. svaka osoba iz trijade se razvila u trija
du. Zbog toga je 9 trostruki sveti broj. Zajednice egipat
skih bogova neba, zemlje i podzemnog sveta sastojale
su se od 9 bogova, a Oziris je imao 9 straara i 9 narika
a. U paklu je bilo 9 crva to prodiru (Knjiga mrtvih,
Pogo is), a imamo i 9 branilaca Apepovih. Broj 9 se ret
ko pominje u Bibliji, ali moemo primetiti da je posto
lje kreveta Oga, kralja Baana, bilo 9 lakata dugo (Peta
knjiga Mojsijeva 3, 4). Imamo 9 muza, 9 grkih pogla
vara, 9 naredbi anela, 9 naredbi avola, devetostruke
vratnice pakla, 9 dana tokom kojih su Satana i njegovi
aneli pali iz raja, Hrist se javio svojim uenicima 9 pu
ta posle smrti. Vreme ljudske trudnoe iznosi 9 meseci.
U klasinoj i srednjovekovnoj knjievnosti imamo 9
zemlji, 9 nebesa, 9 sfera, 9 vila iz Armorike, 9 reka pak
la, Lars Porsena se zakleo u 9 bogova ; 9 galskih svete
nica, Deukalionov koveg je plovio 9 dana pre nego to
e stati, 9 je kruna u heraldici, 9 vrsta krstova, 9 taaka
zakona, Drajdenovih 9 pravednika (3 Jevreja, 3 pagana
i 3 hrianska viteza), udo devetog dana, 9 krojaa
(brojaa ?) ine oveka, maka ima 9 ivota, bi sa 9
strukova, videti 9 svraka donosi nesreu, vetice u Mag
betu su ponovile svoje ini 9 puta, kruna koju je kralj
Artiir ponudio kao poklon imala je 9 dijamanata, 9 vo
'rova u klupku crne vune leilo je uganuti lanak. Za ve
oma lepo obuenu osobu se kae da je "obuena kao iz
412 AMAJLIJE I TALISMANI
kutije" (eng. "dressed up to the nines" ; nine 9), oso
ba ili stvar je lepa kao srebrni novi od 9 penija, zaku
pi su bili odobravani na 999 godina i jo uvek se daju
na 99, nazdravljanje 3 x 3 je bilo ranije vrlo uobiajeno.
Rezultati izvesnih mnoenja brojem 9 ponavljaju iste
cifre :
9 x2 18 i 9 x 9 - 81
9 x3 27 i 9 x 8 72
9 x4 36 i 9 x 7- 63
9 xS 4S i 9 x 6 S4
. DESET. Izgleda da nema nieg mistinog u vezi sa
brojem 1 0, ali nema sumnje da je on smatran potpunim
i savrenim brojem. Anijev papirus kae da je pilona u
carstvu Ozirisovom bilo 10, ali neka od kasnijih izdanja
Knj ige mrtvih poveavaju njihov broj. Kabalisti su broj
1 0 smatrali savrenim brojem jer je sefi rota ili emanaci
ja iz EN SOFA bilo 1 0 ; njihova imena nai e se u ode
ljku o kabali. Imamo takoe i 10 zapovesti. U Bibliji, 10
se esto pojavljuje kao broj koji oznaava potpunost,
npr. 1 0 kamila, 10 sikala, 1 0 magaraca, 10 stubova, 1 0
junadi, 10 ena koje su mesi I e hleb, 1 0 ljudi, 1 0 milosni
ca, 10 ljudi ubilo je Avsaloma, 10 vorova, 1 0 ljubavni
ka, 10 listova, 10 plemena, 1 0 kola, 1 0 funti dobijeno je
za jednu itd., a moemo zapaziti da je Davidova harfa
imala 1 0 ica i da je sedmoglavi zmaj imao 1 0 rogova.
Halm (Hulme, Symbolism, str. I S) pominje 10 latica
cveta stradanja koje predstavljaju 1 0 od 1 2 apostola, iz
dajnik Juda i Petar, koji se odrekao naeg Gospoda, ni
su predstavljeni.
JEDANAEST. Izgleda da nema nieg mistinog u
broju l l . Za onoga koji ga sanja se kae da e doiveti
neku nesreu ili gubitak. Zajednica egipatskih bogova
TEORIJE O BROJEVIMA 413
ponekad se sastoji od I I lanova, a A. B. Kit (Keith)
kae da se u Rigvedi esto pojavljuju 33 boga i da su to
tri grupe od po I I bogova. Kada je muslimanska broja
nica potpuna, sastoji se od 99 perli, tj. 3 x I I x 3, a znak
je postavljen posle svake trideset tree da omogui ono
me koji izgovara 99 divnih Boijih imena da predahne.
U dananje vreme mnoge od brojanica koje se prodaju
sadre samo 33 perle i svaka koju je pisac kupio imala
je oznaku na kraju prvih i drugih l l ; "kula" koja pred
stavlja ALAHA, nalazila se na kraju tree grupe od I I
perli.
DVANAEST. Broj 1 2, kao i l O , I I itd., smatran je u
Vaviloniji za nesrean broj i savremeni pisci koji se ba
ve brojevima prihvataju ovo gledite ali, izgleda da on
nema nikakvo simboliko znaenje. Zodijak je verovat
no nastao u Vavilonu, znakova je bilo 1 2, meseci u go
dini takoe 1 2 a ceo dan se sastojao od 1 2 kasbu ili
duplih asova. Ozirisovo nono carstvo bilo je podelje
no na 1 2 delova i u Knjizi vratnica imamo: 1 2 bogova
pogrebnih planina, 1 2 bogova Amenta, 1 2 bogova na
oltarima u Tuatu, 1 2 bogova Jezera kljuajue vode, 1 2
bogova sa njihovim dvojnicima, 12 bogova Jezera ivo
ta, 1 2 bogova ispred i 1 2 iza oltara, 1 2 bogova merne li
nije, 1 2 bogova skrivenih ruku i dlanova, 1 2 bogova ko
laca, 1 2 bogova koji nadziru zmiju Seba-Apep, 1 2 a
au koji donose hleb Maat, 1 2 bacanja ini, 1 2 bogova
zvezda koje nikada ne zalaze, 1 2 boginja asova itd. U
Bibliji imamo 1 2 Jakovljevih sinova, 1 2 bunara u Eli
mu, 1 2 dragih kamenova, 1 2 kolaca, 12. volova, 1 2 ka
menova iz Jordana, 1 2 apostola, 1 2 korpi to pretekoe,
1 2 legIOna anela, krunu sa 1 2 kamenova, 1 2 vratnica,
1 2 vrsti voa sa drveta ivota itd. Herkul je nainio 1 2
junakih dela, rimski Zakonik je napisan na 1 2 bronza
nih ploa, 1 2 penija l iling, 1 2 ina ine jednu sto-
414 AMAJLIJE I TALISMANI
pu. U kaba li broj 1 2 predstavlja kamenje mudraca.
Moemo primetiti da je onih 1 44.000 pomenutih u Ot
krovenju 1 4, 3 =1 2 x 12.000.
TRINAEST. Prema nekima 13 je nesrean, a prema
nekima srean broj. Sujeverni ne vole da budu prisutni
kao jedna od trinaest zvanica na veeri jer je povezuju
sa Tajnom veerom naeg Gospoda i njegovih dvanaest
uenika. Broj 1 3 se takoe povezuje sa cenom od 1 3 pe
nija koliko je izvrilac smrtne presude plaen za pogub
ljenje u Tiburnu ; prava plata je u stvari bila 1 3,5 penija,
ali pola penija se raunalo kao cena ueta. Vrednost
kotske marke je bila utvrena na 1 3,5 penija i nekad se
na nju aludiralo kao na "delatov novac". U igri haksi
hud broj 1 3 je imao poseban znaaj. Gospodar kape no
si crveni kaput, eir obavijen cvee m i prut napravljen
od 1 3 vrbovih grana vezanih 1 3 puta vrbovim trakama
( The Times, 4. Jan. 1929, str. 1 5).
C ETRNAEST. Mistini broj povezan sa etrnaestim
danom meseevog rasta, tj. onim kada je mesec pun.
PETNAEST. 1 5 je bio sveti broj kod kabalista jer je
predstavljao brojnu vrednost dva hebrejska slova JH
koja ine jedno od Boijih imena.
S ESNAEST. Prema Pitagorejcima, koji su ga smat
rali savrenim brojem, on j"e imao posebnu vanost jer
je predstavljao 4 x 4.
DVADESET JEDAN, tj. 3 x 7, od kojih je svaki sav
ren broj, predstavljao je potpunost i uzvienost ; po
zdrav iz dvdeset jednog oruja verovatno potie. iz neke
stare sveanosti u kojoj je broj 2 1 imao znaajnu ulogu.
DVADESET DVA, tj. 2 x I I je sveti broj zato to
hebrejska azbuka sadri 22 slova, a knjiga u Starom za
vetu takoe ima 22.
Kamen mudraca je, u stvari, bio crveni prah koji su alhemi
ari koristili da bi se oslobodili primesa i neistoa iz metala.
TEORIJE O BROJEVIMA 415
DVADESET OSAM je mistian broj koji je povezan
sa 28 dana u mesecu, tj. 7 x 4.
TRIDESET je proklet broj jer je Juda izdao naeg
Gospoda za 30 srebrnjaka; drugo gledite je da je on
srean zato to je Isus poeo da propoveda svoje uenje
u tridesetoj godini ivota.
TRIDESET TRI, tj. 3 x I I je smatran mistinim bro
jem zato to je Isus imao 33 godine kada je raspet, a
Aleksandar Veliki je bio otrovan u Vavilonu kada je
imao 33 godine.
TRIDESET DEVET. Reeno je u Petoj knjizi Mojsi
jevoj, 25, 3 da ovek moe biti kanjen udaranjem do 40
udaraca i ne vie, a sveti Pavle kae da je od Jevreja do
bio 40 udaraca osim jednog tj. 39 (3 x 1 3).
C ETRDESET izgleda da nije nita vie osim okrug
log ili opteg broja. Izrailjci su jeli manu 40 godina i 40
godina lutali po pustinji; Solomun, Jehoa i Joa su vla
dali po 40 godina; Mojsije je bio na planini 40 dana;
Jona je propovedao u Ninivi 40 dana; na Gospod je
postio 40 dana, a u grobu ostao 40 asova. Karantin tra
je 40 dana, vreme utoita je bilo 40 dana, a mnogi lju
di jo uvek veruju da ako na dan svetog Svitina ( 1 5 . jul)
pada kia, za njim e slediti jo 40 kinih dana. 40 ilin
ga je dobro poznata novana kazna u dananje vreme.
Mogue je da je u mnogim sluajevima 40 prvobitno bi
lo 42, tj. 7 x 6.
C ETRDESET DVA. Procenitelja ili sudija u Oziriso
voj dvorani je bilo 42 i svaki od njih predstavljao je jed
nu oblast.
PEDESET. Zakon je prenet Mojsiju na Sinaju 50
dana poto je Izrailj izaao iz Egipta, a sveti Duh je si
ao na apostole 50 dana posle Vaskrsenja. Kae se da je
50 broj svetog Duha. 50 asnih i velikih imena predato
je MARDUKU poto je on obnovio nebo i zemlju.
416 AMAJLIJE I TALISMANI TEORIJE O BROJEVIMA 417

PEDE SET PET, tj. 5 x I I se pojavljuje kao magini l 1 0 godina a poznato je da je vie egipatskih slubenika
broj u indijskim arolijama. doivelo ovu duboku starost. Zato je 1 1 0 godina smat
EZDES ET. U junoj Vaviloniji ezdesetinski sis
rano za granicu ljudskog ivota nije jasno.
tem je bio u optoj upotrebi u matematikim tekstovi- Kabalisti su savetovali svoje sledbenike da ne
ma. preduzimaju nikakav posao u sledeim danima u mese
SEDAMDESET se kao i 40 upotrebljavao kao ok
cu : 2, 5, l l , 1 3 , 1 5, 1 8 , 30.
rugli i opti broj i mnogo primera se moe nai u Bibli Sledei dani su bili povoljni za posao: l , 3, 7, 9,
ji, npr. "dana godina naih, svega ima do 70 godina" 1 0, 1 2, 1 6, 1 7 , 19, 20, 2 1 , 22, 23 i 27.
(Psaim 90, 1 0) ; "a potom izabra Gospod i drugijeh se
damdesetoricu" (Luka, 10, l ). Meutim, vrlo je verovat
no da je taan broj poslanih uenika bio 72 i ovo gledi
te je potvreno izjavama crkvenih pisaca. Obino se
pozivamo ila drevnu grku verziju Starog zaveta kao na
"Sedamdesetoricu" (LXX), ali Knjiga o peli i druga si
rijska dela kau da su na prevodu radila 72 oveka, po
est iz svakog od dvanaest plemena, i daje njihova ime
na. Jedno od velikih kabalistikih Boijih imena imalo
je 72 a ne 70 slova. Egipatski svetenici sastavili su him
nu hvale AMEN-RAu u kojoj je bog oslovljen svakim od

njegovih velikih imena i atributa. Na papirusu Nesi

-Honsu u Kairu sam bog kae da se 70 puta obratio
Rau u princezino ime (Budge, Book of the Dead, 1923).
Ali u izdanju egipatskog teksta koje je objavio Navil se
kae da se obratio 75 puta; za prevod vidi moje Egipat
ske bogove ( Gods of the Egyptians, tom i, str. 339). Re
i naeg Gospoda kod Mateja 1 8, 22 pokazuju potpu
nost broja 70 x 7 490.
DEVEDESET DEVET. "Divnih imena" Boijih pre
ma Arapima ima 99, koliko i perli u muslimanskim bro
janicama, tj . I I x 9. One su podeljene u grupe od po 33,
tj. 3 x I I .
STO DESET. Poznati egipatski pisac Ptah-Hetep,
vezir kralja Asa (oko 3200. godine pre n. e.), iveo je

27 Amajlije I talismani


POGLAVLJE XXVII
PRORICANJE
Re "alhemija", tj. "crna vetina" ili pre "magijski
zanat Crne Zemlje", izvedena je iz jednog od imena za
severni Egipat koji se zvao "Crna Zemlja" zbog sme
ecrne boje zemljita u delti, to je suprotno od "Crve-
-
ne Zemlje", imena koje je dato Gornjem Egiptu zbog
njegovog crvenkastoutog peska. Zbog toga moemo
pomisliti da je Egipat bio najstarija postojbina prorica
nja koja nam je poznata, ali nije tako, jer u knjievnosti
Egipta nema ni pomena ni aluzije na bilo koju od broj
nih vrsta proricanja koja su vrena u Sumeru i Akadu u
III milenijumu pre n. e. Do razdoblja Ptolomeja prori
,
canje pomou zemlje, vazduha, vatre ili vode bilo je
skoro nepoznato meu domorodakim narodom u ovoj
zemlji, i vrlo je verovatno da su se oni upoznali sa ovim
ograncima magijske vetine jedino preko Grka koji su
od Vavilonaca preuzeli mnoge od svojih magijskih po
stupaka. To to je Josif koristio pehar za proricanje ne
dokazuje da je proricanje vodom, vinom ili uljem bilo
uobiajeno u Egiptu, jer Josif je bio Hebrej, a njegov
narod je preuzeo ovu vetinu od Vavilonaca.
PROR ICANJE
419
Cilj proricanja je, bez obzira na upotrebljena
sredstva, da se otkrije ta je Boija volja i kakav je bu
dui tok dogadaja, bilo da se oni odnose na pojedinca
ili na narod. Metodi proricanja koje su koristili primi
tivni ili necivilizovani narodi bili su jednostavni, ali kod
visoko civilizovanih naroda kao to su bili Sumeri ili
Vavilonci, ovi metodi ukazuju na promiljenost i mo
razuma, pa neki od njih imaju skoro nauni karakter.
Sumeri su razvili veliki sistem znamenja, a tekstovi pi
sani klinastim pismom pokazuju da su spiskovi tih zna
menja bili s vremena na vreme paljivo pregledavani i
proirivani, to je verovatno bio rezultat novog iskustva.
Svetenici su izvodili znamenja iz snova, bilo da su ih
sanjali oni sami ili drugi pripadnici zajednice, iz po
loaja planeta i zvezda, pomraenja, pokreta ivotinja,
leta ptica, pojavljivanja zmija na odreenim mestima,
pojavljivanja skakavaca, lavova, ponaanja pasa, prav
ca vetra, stanja reka, iz pojedinih osobenosti novoroe
ne dece i ivotinja, roenja blizanaca, iz nezgoda koje
se mogu dogoditi ljudima, deformiteta kod dece, roe
nja nakaza i iz simptoma koji se javljaju tokom bolesti.
Prema Sumerima i Vaviloncima, sve to se deavalo
kralju, ljudima, ivotinjama, pticama i gmizavcima
predskazivalo je neto, i od svetenika se oekivalo da
ispita ta je to. Ogroman broj tablica znamenja koje su
pronaene u Vaviloniji i Asiriji dokazuje da su sveteni
ci vodili taan spisak deavanja koja su sledila svaki
dogaaj koji im je privukao panju, i izgleda da su te
tablice, kao npr. Knjiga Belovih rasvetljavanja, sadrale
rezultate iskustava nebrojenih generacija svetenika. Za
vie pojedinosti i prevoc;le nekih tipinih znamenja vidi
poglavlje "Oracles and Omens" kod Jastrowa, The Reli
gion of Babylonia and Assyria, 1 898, str. 328.
" .
,

POGLAVLJE XXVIII
-
PRORICANJE VODOM
Stari narodi su pripisivali posebnu mo i svetost
vodi, i u mnogim zemljama, kao npr. u Egiptu, voda je
smatrana "ocem bogova". Vavilonske i egipanske teo
rije o nastanku vasione oznaavaju je kao prvobitni
dom bogova, a praiskonski vodeni ponor bio je mesto u
kome su boravile snage svetlosti i tame. Kopti su govo
rili da su voda, penica i Oev presto od iste vrste i da
su to isti " Boiji sinovi" (Budge, Coptic Apochrypha,
str. 246). Etiopljani su verovali da su linosti svetog
Trojstva ivele samo u imenu u prvobitnom svetskom
okeanu dok nisu izgovorili sopstvena imena i postali
Osobe. Vavilonski bog vode zvao se EA , njegovo ime je
znailo "vodena kua" ; iveo je u podzemnim dubina
ma koje okruuju zemlju i bio izvor mudrosti i uenja i .
olienje sveg znanja. Zbog toga je lako razumeti zato
su Vavilo'1ci vrili proricanja uz pomo vode i zato su
najvei znaaj imala znamenja koja su izvoena u zavis
nosti od stanja i izgleda reka njihove zemlje. Kao bog
mudrosti i znanja on je mogao obavestiti onoga koji ga
pita o budunosti bolje od bilo kog drugog boga. Rani
egipatski tekstovi imenuju Nu ili NENU bogom svet-
PRORICANJE VODOM 421
skog okeana, ali to je u stvari bio bog Nila Hapi, nepoj
mljivi i nesaznatljivi bog, iji se oblik nije mogao ni na
crtati ni opisati; on je bio . egipatski ekvivalent za EA.
ASE I ZDELE ZA PRORICANJE
C ae ili zdele koje su Vavilonci upotrebljavali kao
posude za pie i sredstva za proricanje bile su verovat
no napravljene od zlata ili preienog bakra, isti sluaj
je bio i u Egiptu. Neke od zlatnih zdela koje je Vuli pro
naao u Uru i neke od egipatskih ilibarskih zdela u
Britanskom muzeju bile su verovatno posude za pie.
Prema Prvoj knjizi Mojsijevoj 44, 2, aa iz koje je pio i
kojom je proricao Josif bila je od srebra. Nije poznato
da li je na njoj neto bilo ispisano. Upotrebu magijskih
inija nastavili su Hebreji koji su iveli u Vavilonu i do
njoj Vaviloniji- tokom vekova koji su neposredno pre
thodili Hristovom roenju i sledili ga. Veliki broj zdela
od terakote ispisan kvadratnim hebrejskim pismom na
sirijskom i mandaitskom, pronaen je u Abu H abi, Tal
Ibrahimu (Kuta), Deru, Nifaru, Babilu, Birs-i-Nimru
du, Dumdumahu itd. Velika zbirka ovih zdela moe
se nai u Britanskom muzeju. Kada je Lajard pronaao
prve primerke, domoroci su ih smatrali za drevne zdele
koje su vraevi upotrebljavali u reavanju nekih sporo
va ili su u njima spravljali sredstva za leenje. Oni su
pretpostavljali da su zdele punjene do vrha ili delimi
no vodom koju su parniari pili. Nakon toga vraevi su
bili u mogunosti da odgovore koji od njih govori isti
nu, po dejstvu koje je voda imala na njih, jer bi bog vo
de uinio istinu vidljivom. Veoma dobro ouvani natpi
si na mnogim od ovih zdela ukazuju na to da one nisu
koriene za proricanje. Pronaene su pod uglovima te
melja kua, u paru ili po jedna, i poslednja ispitivanja o

422 AMAJLIJE I TALISMANI
njima kau da su one tu postavljene da bi sluile kao
zamke za hvatanje avola ili zlih duhova.
Kada Istonjaci danas koriste au ili zdelu za
proricanje, voda se puni do vrha i arobnjak kae ono
me koji pita da ponovi pitanje na koje trai odgovor i
da pogleda u vodu. Dok ovaj to rai, arobnjk koristi
magijsku mo koju bi trebalo da poseduje i tako ini da
se na povrini vode pojavi slika koja ispitivau daje od
govor, bilo povoljan ili ne. Ponekad se aa puni crnom
vodom ili mastilom, kada slika na njenoj povrini po
stane vrlo bleda. U nedostatku ae ili zdele, ispitiva
savije dlan i mastilo se sipa u njega ; arobnjak obilazi
oko ispitivaa vie puta ponavljajui odlomke iz Kura
na, a ispitiva vidi na povrini mastila ono to po svoj
prilici arobnjak eli da ovaj vidi.
Sledei sluaj proricanja vodom dogodio se u
Kartumu pre nekoliko godina. Domorodac koji je iao
u Kairo ostavio je kod prijatelja izvesnu sumu novca i
zamolio ga da je iskoristi za dobrobit njegove ene uko
liko se ovaj ne vrati. Prijatelj je prihvatio ukazano pove
renje i primio novani poklon za svoju uslugu. Vlasnik
novca je otiao u Kairo i vratio se bezbedno u Kartum.
Kada je zatraio od prijatelja da mu vrati novac koji
mu je ostavio, ovaj je poricao da zna bilo ta o tome i
zakleo se Alahom da ga je putnik pomeao sa nekim
drugim. Usledila je una prepirka i naposletku je o
vek koji je ostavio novac otiao kod kadije i ispriao
?,U svoJu priu. Kadija je pozvao drugog oveka i poto
Je od njega U? potpun o poricanje optube kojom ga je
terelIo prIJatelJ, odluio je da otkrije istinu pomou zde
le sa vodom . Uzeo je list hartije i na njemu napisao iz
vesne stihove iz Kurana. Poto je napunio istu zemlja
nu posudu vo om, stavio je u nju ispisanu hartiju i
drao Je potopljenu dok se mastilo koje je jo uvek bilo
PRORICANJE VODOM 423
sve e nij e isp ral o sa hartije i po me al o s vod om . Tada
je rekao obojici da popiju po po la sadrine zdele i zna
ajno ih upozorio da e Alahova presuda pasti na
laljivca kada popije svoju po lov inu . Oba oveka su pi
Ia, a zatim je kadija spustio zdelu na zemlju i ovek koji
je uzeo novac je iznenada pao na lea i istog asa umro.
Neki od njegovih prijatelja i rodbine, koji su gledali lju
de kako piju, po vik ali su da je ovek otrovan i pozvali
su policiju. Kada su ovi stigli, odveli su drugog oveka
u zatvor i postavili uvara kod kadijine kue jer su sum
njali da je on bio u dogovoru sa zatvorenim. U uobia
jenom postupku, on je okrivljen za trovanje svog prija
telja i britanske vlasti su bil e sklone da veruju da je on
kriv. Meutim, tak o mnogo primedbi im je upueno od
strane muhamedanski h strunjaka, koji su izjavljiv ali
da su smrt oveka prouzrokovale rei iz Kurana rastop
ljene u vodi, da je sluaj najzad povuen i stvar povere
na lordu Kromeru u Kairu, od koga je zatraeno da do
nese presudu. Pravednou i bespredrasudnou koje
su mu bile tako svojstvene, pos lao je po neke mu le sa
AI-Azhar univerziteta u Kairu, i poto im je izloio slu
aj, rekao je da e se drati njihove od luk e. Mu le su iz
vrile potpunu istragu sluaja i njihova jednoduna pre
sud a je bila da je ovek koji se sruio mrtav bio laov i
kradljivac, a da ga je sam Ala h ubi o pomou svetih rei
iz Kurana koje su bil e rastopljene u vod i iz zdele. Oni
su razreili kadiju svake krivice i po hva lili ga zbog nje
govog neustraivog dranja. Lord Kromer je prihvatio
njihovo objanjenje i optueni, koji je tokom razmatra
nja sluaja u Kairu bio u zatvoru, bio je osloboen.

POGLAVLJE XXIX
PRORICANJE GLEDANJEM U IVOTINJSKU JETRU
Meu rimskim aruspicima ili haruspicima (lat. ha
rus pe x), tj . predskazivaima koji su ljudima tumaili
volju bogova koristei se svojom vetinom, postojala je
klasa majstora koji su usavrili vetinu predskazivanja
po izgledu utrobe ivotinja koje su prinoene kao rtve.
Ova vrsta ljudi se zvala DROBOGLED (VRAC UTROBNIK,
lat. extispex), a vetina proricanja gledanjem u utrobe
ivotinja bila je poznata kao extispicium (Cicero, De
Divinatione, ii, l l ). Ovu vetinu su preneli u Rim etrur
ski izaslanici koji su tamo bili upuivani u vezi sa po
slovima vlade, a prema Ciceronu (De Div. ii, 23), izu
meli su je etrurski kradljivci. Etrurski haruspici slani su
iz razliitih mesta da tumae rtvovanja i rei bogova
(Livy , v, 1 , 6 ; xxvii, 37, 6). Ima, meutim, razloga za ve
rovanje da extispicium nije bila domorodaka etrurska
vetina, ve da je tamo nastala kao posledica dobro po
znate veze izmeu Etrurije i Istoka, koja je postojala jo
u praistorijskom vremenu.
U knjizi proroka Jezekilja (2 1 , 26) imamo opis va
vilonskog kralja koji pita svoje proroke za mogunost
uspenog pohoda na Jerusalim. Prorok ka e : "Jer e
426 AMAJLIJE I TALISMANI
tinjsku jetru je Vavilonija, a Vavilonci su govorili da je
nisu izumeli oni, ve bogovi. Verovalo se da je bog
-Sunce uredio utrobu rtvenog jagnjeta tako da bi lju
dima pokazao volju bogova, ta vie, on je u njoj posta
vio oznake koje je iskusni drobogled (extispex) morao
videti. Tablice znamenja pokazuju da su Sargon ( aru
kin) od Agada, prvi kralj dinastije Akad (2637-2582.
pre n. e.) i Naram-Sin, sin Maniutsua (2557-2520. pre
n. e.) uveli upotrebu znamenja izvedenih iz ovije jetre i
verovatno je da nije bilo razdoblja u kome drobogled
Model ivotinjske jetre od bronze u Pjacenci.
nije postojao u junoj Vaviloniji. Svaka generacija dro
bogleda poveavala je kolekciju znamenja koju j n
sled ila od svojih prethodnika, i ona su ve u Il mtIem
jurn u pre n. e. obrazovala obiman deo vavilonske litera
ture. Nizovi znamenja koji su prepisivani za Aurbam
pala kralja Asirije (668-<;26. pre n. e.), i uvani u Kra
ljevskoj biblioteci, i oni koji su pravljeni za bi.bli.oteku
,
Neboa u Ninivi, bili su veom a broj ni; moda th Je k
bilo i na stotine, i bez spiskova koje je krlj napravIO,
strunjaku bi bilo nemogue da ih razmotn.
PRORICANJE iVOTINJSKOM JETROM 425
car vavilonski stati na rasputnici, gde poinju dva puta,
te e vraati, gledae strijele, pitae likove (TERAFIM),
gledae u jetru". TERAFIM je ve razmatran (vidi str.
2 1 2). Strele koje su upotrebljavane za proricanje uvane
su u koricama koje je, osim u sluaju da je kralj imao
svoju sopstvenu opremu, pravio svetenik. Obino su
!:lile dve strele, ali je ponekad dodavana i trea. Kada ih
je bilo dve, jedna je na sebi imala oznaku "da", druga
"ne". Trea je bila bela i oznaavala je da ispitiva tre
ba da uradi kako mu je po volji, jer proroanstvo nije
dalo nikakav odgovor na njegovo pitanje, ni potvrdni,
ni odrini. Ispitivanje stre lama je bilo poznato kao "Te
lomantija". Sada dolazimo do prorokovih rei "gledae
u jetru". One izgleda pokazuju da je kralj bio majstor
gledanja u drob (lat. extispicium). U svakom sluaju,
one dokazuju da je proricanje gledanjem u jetru rtvo
vanih ivotinja vreno u Vavilonu jo u VI veku pre n.
e. Glineni model jetre ispisan znamenjem, koji je pro
naen tokom iskopavanja u Kujundiku i koji se sada
uva u Britanskom muzeju (No. Rm. 620; vidi Guide,
str. 2 1 1 ) dokazuje da su proricanja vrena u Ninivi je
dan vek ranije.
Iskopavanja koja su vrena u Bogazkoju takoe
su iznela na svetlost dana prilian broj glinenih modela
ivotinjske jetre ispisanih klinastim pismom sa napome
nama na vavilonskom i hetitskom jeziku. Iz ovih prede
la proricanje se prenelo na zapad, u istonu Evropu i
Etruriju. Poznata etrurska jetra od bronze koja se sada
nalazi u Pjaenci opisana je u Mitteilungen Nemakog
arheolokog instituta u Rimu, odeljak XX. Vidi napo
mene u Boissier, Note sur un document babylonien se
rapportant I'extispicine, 1 899. Gruba skica koja je ovde
priloena pokazuje dovoljno jasno njen oblik i izgled.
Prava postojbina vetine proricanja gledanjem u ivo-
,
PRORICANJE 21VOTINJSKOM JETROM 427
I
Vavilonci su verovali da sredite svih strasti nije
srce ve jetra i da svaka strast, uzbuenje ili oseanje
ima svoj vlastiti, posebni odeljak u jetri, i da je drobog
led svoje proroanstvo zasnivao na izgledu tih delova.
Jasno je da su razliiti drobogledi mogli tumaiti njihov
izgled na razliite naine, pa je zbog toga svetenstvo
svih velikih hramova nastojalo da obezbedi obuavanje
strunih drobogleda. Iz tog razloga su pravijeni modeli
od gline, a na njima su ucrtavani kvadrati i dodavani
zapisi. Pomou ovih modela, mladi su poduavani ve
tini proricanja gledanjem U jetru, ali vrlo je verovatno
da su majstori ponekad upotrebljavali i prave jetre da
bi objasnili svoje uenje u prostoriji za vebu.
Najstariji glineni model jetre koji je upotrebljavan
za pouavanje, a moda korien i u pravim magijskim
sveanostima, jeste onaj koji se uva u Britanskom mu
zeju (No. 92668, Guide, str. 1 20). Kupio sam ga u Bag
dadu 1 888. godine od domoroca iz Mosula koj i se zvao
Davud Kalaf. Rekao mi je da je ovaj primerak prona
en u Abu Habi gde su predstavnici Britanskog muzeja
u to vreme vrili iskopavanja pod upravom pokojnog
Hormuzd Rasama. Miljenja strunjaka u vezi sa onim
to ovaj predmet predstavlja bila su neko vreme pode
ljena, ali je problem rei o pokojni kanonik Isak Tejior,
rektor Setringtona, koji je bez oklevanja izjavio da je to
model ljudske jetre, zato to su njegova opta obeleja
podseala na etrursku bronzanu jetru koju je on video i
prouavao u Pjaenci tokom svoje poslednje posete Ita
liji. Njena fotografija je objavljena u Cuneiform Texts
from Babylonian Tablets in the British Museum, Part
VI, London, 1 898, zajedno sa prepisom teksta sa obe
strane modela koji je izvrio dr T. G. Pines. U predgo
voru je napomenuto da je tekst ispisan na ovom jedin
stvenom predmetu (Bu. 89-4-26, 238), za koji se smatra

428 AMAJLIJE I TALISMANI
da predstavlja ljudsku jetru, verovatno u vezi sa vavi
Ionskom magijom. Prva objavljena studija o ovom mo
delu jetre bila je Boissier, Note sur un document baby
Ionian se rapportant I'extispicine, 1 899. Jo jedan njen
opis dao je M. Jastrow, Religion Babyloniens und Assy-
- --
- -
Prednja strana,
Peeni glineni model ovije jetre II Britanskom muzeju.
riens, Bd. II, str. 2 1 8 , 2 2 1 , a on je objavio i njenu repro
dukciju u Bildermappe koja je dopunjavala taj rad
(Nos. 102, 103). Ponovo ju je reprodukovao K1auber,
Politische-religi6se Texte, 3 1 , a vidi i Ebeling, Keil
schrifttexte aus Assur religi6sen Inhalts, No. 444.
PRORICANJE iVOTINJSKOM JETROM 429
.
Danas vie nema sumnje da ovaj model predstav-
Ija jetru malog preivara, verovatno ovce. On pokazuje
organ posmatran sa zadnje strane. Na njemu su oznae
na etiri ispupenja jetre i najistaknutiji delovi, tj . pro
cessus pyramidaJis (iljasto ispupenje), una kesa i
Zadnja strana.
Peeni glineni model ovije jetre II Britanskom muzeju.
mali izrataj koji se zove processus papielaris. Povrina
modela je izdeljena na oko pedeset kvadrata i drugih
odeljaka ispisanih oznakama, tj. moguim posledicama
pojave izvesnih znakova koji se mogu videti na oznae
nim delovima jetre, iako nema niega to pokazuje koji


430 AMAJLIJE I TALISMANI

su to znaci. Po svoj prilici, ovaj model je bio upotreblja

van da objasni samo jednu posebnu vrstu znaka s obzi

rom na mesto na kome se on pojavljuje. Ovo je verovat

no bilo poznato onome ko ga je upotrebljavao, iako to

vie ne moemo utvrditi. Druga strana modela bila je
samo delimino ispisana i oito je da se znak koji je bio
u pitanju tu ree pojavljivao.
U poslednjih nekoliko godina C. J. Gad iz Britan
skog muzeja je izvrio detaljno ispitivanje modela koji
su u vezi sa njegovim radom na znamenjima i otkrio je
vie vanih injenica koje su povezane sa izgledom opi
sanog modela. Pronaao je da postoje tri kanala izdub
ljena u glini. Prvi izlazi kroz sredinu velikog levog is
pupenja i mogue je da radi toga predstavlja ductus
hepaticus. Drugi prolazi pravo na gore kroz model i iz
bija ba iznad malog izrataja koji predstavlja proces
sus papieiaris, dok trei izbija levo od iljastog ispupe
nja i bez sumnje predstavlja vena portae. Prema nainu
pisanja, ovaj model pripada periodu l dinastije Vavilo
na oko 2050- 1750. pre n. e.
POGLAVLJE XXX
ISPISANI BRONZANI KOTUR ZA PRORICANJE IZ
PERGAMONA
Ovaj vrlo znaajan predmet pronaen je 1 899. u
Pergamonu u Maloj Aziji i uva se u Muzeju u Berlinu.
Dobro je ouvan, a njegov prenik iznosi 0, 1 2 cm. <':: i
nio je deo opreme koju su arobnjaci iz Pergamona ko
ristili za proricanje ili saznavanje proroanstava u prvoj
polovini I I I veka nae ere. Natpisi na ispupenoj strani
rasporeeni su u koncentrinim krugovima i sadre ve
liki broj magijskih hijeroglifa, ali se meu njima nalazi i
nekoliko slova grke azbuke, jedan ceo krug grkih sa
moglasnika, egipatski hijeroglif za B, simboli sunca i
meseca itd. Sistem koji su arobnjaci upotrebljavali nije
poznat. Kotur je detaljno opisao dr R. Vin (Wiinsch) u
lahrbuch Nemakog arheolokog instituta, Erglinzun
gshaft, No. 6, 1 905. Crte cele opreme koja se sastojala
od deset delova pripremio je prof. Conze iz Pergamona,
vidi Abbi1dung 1 3 kod dr T. H opfnera, Griechisch AgYP
-

tischer Offenbarungszauber, Leipzig, 1924, str. 1 46 .

432 AMAJLIJE I TALISMANI

POGLAVLJE XXXI

PRORICANJE PO OBLICIMA N A ZEMLII I PES KU

(GEOMANTIJA)

Geomantija je bila uobiajena kod mnogih naro

da Afrike i zapadne Azije,' a i danas se vri u nekim
gradovima i selima ovih kontinenata. C: arobnjak bi na
,

redio onome koji pita o budunosti da sedne na zemlju

i baci aku praine ili peska u vazduh ; poto praina ili
pesak padnu na zemlju, arobnjak briljivo ispita male
gomile ili brazde, povee ih sa nekim od astrolokih
znakova sedam planeta, sa znacima zodijaka i nekim
vanim zvezdama, pa prema njihovim oblicima i po
loajima odredi kakav e biti budui tok dogaaja. U
dananje vreme, pesak se pospe na etvrtastu plou ili
ravan kamen, pa ispitiva uzme nasumice pune ake
pes ka i baci ih u vazduh. Poto je pesak pao, arobnjak
ispituje oblike i forme koje je on nainio i izvodi za
kljuke kao to je ve reeno.
\
\ Jo jedan vid ispitivanja pomou zemlje vri se na
sledei nain: ispitiva sedi na zemlji, uzima suvu trsku

*Sidni Smit je medju fragmentima Kujundik zbirke naao

deo tablice sa nizom upljina koje su rasporedjene na isti nain kao i

one na fotografiji prikazanoj na 5tr.435.

,

28 Amajlije i talismani
,
 PRORICANJE ZEMLJOM ILI PES KOM 435
434 AMAJLIJE I TALISMANI

f J V!lA. N O M E W. E1.EMENTVM. P L A!>.. E T A . S l G N u svoju desnu ruku, udara njome po zemlji u svim prav
cima, a zatim arobnjak ispituje rupe i grupie ih tako

V"
da izgleda da one obrazuju oblike magijskih simbola

"" A ua

Pcpal
CIIrI,",oeri. Aqu.a '

i
I
,

(IMlmi"
Act
+
(OJJMlIooti. "
il
N

c."" E
o
cQlljlri8iJi Trr.l tr X
'

=
. .

f1IrtW!.I1!\'.tiDI'

Az!Ji""I!IIIIf. Terrl. e
-
-
o
TlllrI IlUr.1
...:
-

= =
<ll

fortIII-< ..illDI'

0..::N ,

AUIIu.. "'_'" Ignis " \I

"
TlllrI (XU'"
E >o

=
._

.
kqyi{rlio


(,<uprcbm(.wm ilItlu. Ar y. "{' " ,
-

E
N -
.
Amijiio



C'"npr..!,,.,.r.... crtu. Ignis f .. .

o> _

,

(.Iwi
:::., oE

R,4c/tl o



'mo Ar y. '<I - o
-

"
.a1I1&. E
>0 _o

T'ri{liti "
.-
"""'""' Teru tr "" o
N
1'r.oIII(lI(r(,"



. - -::

""'"
.

Aqua , ""
.....


MI/IIoIII!I'
o
;
E
''''




,"- Ignil. .. "{'
,
I....,....

....

If



(.Nit.,. Aqua , !6
c,eomantske oznake na komadu ploe od terakote iz Kujundik zbirke II Bri

.",,", tanskom muzeju.



Rr;", Ignis .. a
C'f':I'

U/llt" illtNIII Terra r. ., planeta i zvezda. Iako ispitiva pravi rupe na zemlji na
II

.L11IU'II (upori...
izgled nasumice, verovalo se da trskom upravljaju du


c"'"'
1.iMmni
nll 19nis V ... hovi koji ive u zemlji, da je oni vode i obrazuju grupe

.L'-nI ;'firillt
" .

436 AMAJLIJE I TALISMANI
rupa koje arobnjak moe da tumai i u kojima vidi
znamenja. Ponekad je ispitiva trskom ili olovkom pra
vio nekoliko taaka na papiru. Ako napravi etiri rupe
o
na zemlji ili etiri take na papiru : , arobnjak ih tuma-
o
i kao oznaku "puta" ili "staze". Sa ovom grupom je
povezivan element Zemlja, planeta Mesec i zodijaki
znak Lav. Sa grupom : o : koja znai "velika dobra sre-
o
a", poveziva ni su element Zemlja, planeta Sunce i zo-
o
dijaki znak Ribe. Sa grupom : : , "gramzivost", pove-
o o
zivani su element Vazduh, planeta Jupiter i zodijaki
znak Merkur (?). Vie drugiti primera dato je na str.
434, gde je reprodukovan spiak Kornelija Agri pe iz
njegovog dela De Occulta Phi/osophia, str. 190. Njega
prati vaan spisak oznaka koje predstavljaju sedam as
trolokih zvezda oblikovanih od geomantskih figura (vi
di str. 366); on je reprodukovan sa strane cxcv iz dru
gog dela Agripinog rada.
POGLAVLJE XXXII
SRENI I NESRENI DANI
Stari astrolozi i arobnjaci su u svojim spisima u
vali tane podatke o danima i dobima dana u kojima su
se dogodili udni i znaajni dogaaji. Kasnije, oni su
uredili rezultate svog iskustva i bili su u mogunosti da
tano odrede koji su dani bili sreni, a koji nesreni.
Prema jednom predanju, Vavilonci su posedovali spise
o predvianjima koji su obuhvatali period od 720.000
godina! Spisak srenih i nesrenih dana je bio pretea
kalendara i sluio je kao kalendar do oko 2000. godine
pre n. e., kada su Vavilonci i Asirci podelili godinu na
dvanaest meseci, o d kojih je svaki imao po trideset da
na. Poto su meseci bili lunarni, njihov poloaj u kalen
daru menjao se iz godine u godinu i svakih nekoliko go
dina prestupni mesec je dodavan da bi ih vratio na svo
ja prvobitna mesta u kalendaru. Tablice ispisane klinas
tilI' pismom sa spiskom srenih i nesrenih dana iz
loene su u Britanskom muzeju.
Egipani su takoe delili svoju godinu na dvana
est meseci od kojih je svaki imao po trideset dana, to
je bilo zasnovano na spisku srenih i nesreni h dana to
kom godine. Prepis ovog spiska nalazi se na zadnjoj
 SRECNI I NESRECNI DANI 439
438 AMAJLIJE I TALISMANI

strani papirusa Amen-em-apta u Britanskom muzeju SRENI I NESRENI (ASOVI

(No. 1 0474), a deo drugog spiska na papirusu Sallier
IV. Na ovim spiskovima re srean je predstavljena SRENI NESRENI

znakom ! (doslovce "dobar"), a re nesrean sa , N. 3 po p. do 4.30 po p. 4.30 po p. do 6 po p.

po. l po p. do 3 po p. 7.30 po p. do 9 po p.
(doslovce "lo"). Dan je trebalo podeliti na tri dela od
U. 1 2 podne do 3.30 po p. 3 po p. do 4.30 po p.
kojih je svaki sadrao etiri ili osam asova. Neki dani
Sr. 1 0 pre p. do 1 2 podne 1 2 podne do 1 .30 po p.
su bili sve vreme sreni, a drugi sve vreme nesreni. Ne
C. 9 pre p. do 1 0.30 pre p. 1 .30 po p. do 3 po p.
kad su samo jedna ili dve treine dana srene ili nesre
Pe. 7 pre p. do 9 pre p. 1 0 pre p. do 1 2 podne
ne, a spisak na papirusu 1 0474 jasno pokazuje koji su
Su. 6 pre p. do 7.30 pre p. 9 pre p. do 1 0 pre p.
to dani I da li su oni sreni ili nesreni pre ili po podne.
U nekim delovima Gornjeg Egipta sam video da domo
roci koriste kalendare koje su sastavili Kopti, u kojima Sreni i nesreni dani u nedelji prema Arapima
su neki dam oznae m kao nesreni za setvu' etvu ili su : NEDEUA, dan za sadnju i izgradnju, zato to je na
poljoprivredne radove uopte; uporeujui nekoliko ovaj dan Bog stvorio 7 sfera, 7 planeta, 7 paklova, 7
njih sa starim egipatskim spiskom, primetio sam da su zemlji, 7 mora, 7 ljudskih lanova i 7 dana u nedelji.
. PONEDEUAK, dan za posao i putovanja. Idriz je
ih i dinastiki Egipani smatrali nesrenim.
Po uenju srednjovekovnih astrologa, sreni dani otiao na nebo. Mojsije je otiao na Sinaj. Ovoga dana
u nedelji bili su : je otkriveno Boije jedinstvo.
UTORAK, dan krvi. Ovog dana je Eva dobila prvu
PONEDEUAK ili Meseev dan, dan mira i sree. menstruaciju. Kain je ubio Avelja, a Jovan Krstitelj, Za
SREDA, dan Merkura, dan uspeha i posla. harije i ore (sveti?) su ubijeni.
C ETYRTAK, Jupiterov dan, dan hrabrosti. SREDA, dan nesrea i propasti.
.
C ETYRTAK, pogodan dan za posao. Ovoga dana je
N EDE U A dan Gospodnji, dan za sreu i odmor.
,

Avram oslobodio Saru od faraona, faraonov nadzornik

Nesreni dani su bili: je otiao u Josifov zatvor, a Muhamed se vratio u Me
ku.
UTORAK, Marsov dan, dan za prepirku, rasprave i
PETAK, dan za venanja. N a ovaj dan su se vena
neslogu.
li proroci, a Adam je poznao Evu, Josif Zuleiku, Solo
PETAK, Venerin dan, stradanje Hrista, prekid sveg
mun Balkis, Muhamed H adidu i Aju, a Ali Fatimu.
rada.
SU BOTA, dan za obmanu i lukavstvo. Na ovaj dan
SUBOTA, Saturnov dan, dan opasnosti i smrti.
su Josifova braa prodala Josifa ismailjcima.

 FATIMINA SAKA 441

ke" zapravo otpoinju molitvu Nebuhadnezara II Mar

duku u Kunom zapisu iz istone Indije (East India
House Inscription). Modeli ispruene ake pronaeni
su u mnogim zemljama gde su upotrebljavani kao amaj
lije ; figure ake privrivane su za carska ezla, bodlji
ke i drugo oruje, uvek sa idejom o prenoenju moi na
one koji dre ezla i upotrebljavaju oruje. Slike ake sa

e
POGLAVLJE XXXIII 3
FATIMINA SAKA

Kod svih naroda i u svim razdobljima ruka je bila sim N 40

bol snage i moi, a njena slika je predstavljala samog

.
Boga . U egipatskom tekstu iz Knjige vratnica, koji se
.

nalaZI na kovegu Setija I, napravljenom od alabastera

. '

u muzeju ser Don Soaa, "Velika aka" oznaava naj-

ViU mo kOja upravlja I nebom i zemljom. Na vinjeta
ma kOje ukraavaju tekst, vidimo ovu "Veliku aku" ka
ko vrsto dri lanac kojim su vezana etiri Horova sina
i koji zadrava zmije Podzemnog sveta i Apepa, boga
Zla i venog neprijatelja Raa, boga-Sunca. Na srednjo
veko v? im slikama Svevinji je predstavljen akom koja
.
IzlaZI IZ oblaka. Ponekad je aka otvorena i zraci svet
losti zlaze iz prstiju, ali esto se vidi u inu blagosilja Fatimina aka.
nja, tj . sa dva podignuta prsta. U Bibliji je uzdizanje ru
savijenim palcem i treim i etvrtim prstom, a prvim i
ke prema bogu smatrano za in oboavanja (vidi I Ca
drugim ispravljenim, oznaavaju "blagoslov", ali savije
revi 19, 1 8 ; J ov 3 1 , 27 itd.). Asirci su koristili zbirku
na aka sa ispravljenim prvim i etvrtim prstom pred
m litvi kojoj su dali ime "Ni kati", tj. "podizanje ru
, stavlja "rogove avola". Pa ipak, i ovakvi modeli ake
ke (King, Baby/oman Magic and Sorcery, London,
su noeni kao amajlije. Zatvorena aka sa ispravljenim
1 896). U zapadnoj Aziji in podizanja ruke je smatran
prvim prstom u nekim zemljama je smatrana za sigurnu
za simbol prizivanja boanstva, bilo u zakletvi ili kletvi
: zatitu od urokljivih oiju. Kod Arapa i Abisinaca des-
prinoenju molitvi ili preklinjanju. Rei "podizanje ru
442 AMAJLIJE I TALISMANI
FATIMINA SAKA 443

na aka je smatrana "akom asti", a leva "akom be

3 Misticizam, kontemplacija, ljubav prema boan-
aa" jer je upotrebljavana u izvoenju dela koja su
skom.
smatrana neistim, iako su bila neophodna. Kod Arapa,
15 Ljubav prema lepom i idealistikom.
figure i crtei desne ake Fatime, tj."tkalje", smatrani su
2 1 Grubost, nasilje, surovost.
za mone amajlije. Fatima je bila Muhamedova i Ha
36 Dubokoumnost, obdarenost velikim idejama.
didina ki koja se udala za Alija, Muhamedovog roa
70 Ljubav prema nauci.
ka sa kojim je imala tri sina - Hasana, Huseina i Muha
ina. Zovu je " AI-Zahra" ili "svetlo cvetanje" (ime Vene
Ako bi ovek eleo da otkrije da li e biti uspean
re) i "AI-Batu", tj. "ista devojka" ili "Devica", ak i
u nekom poduhvatu, ili da li e pobediti suparnika, mo
poto je postala majka. Muhamed je smatrao da je ona
ra napisti svoje i njegovo krteno ime i brojnu vrednost
jedna od etiri savrene ene, ostale tri su bile njegova
ena Hadida, Asja, faraonova ena i Bogorodica. Pre svakog slova ispod njih prema vrednostima datim u
ma tumaima, Fatimina aka predstavlja celu islamsku dvostrukom zodijaku. Tada treba da sabere svaku gru
pu brojeva i podeli svaki zbir sa 9. Zatim mora da po
religiju i njene osnovne slube, tj . ramazanski post, od
gleda tablicu brojeva iji su izvodi dati iznad, i broj koji
lazak na hodoae u Meku, davanje milostinje siro
Je IStI kao i broj dobijen deljenjem zbirova brojeva ime
manima, unitenje nevernika i ispravno izvoenje pro
na brojem 9, rei e mu da li e biti uspeniji on ili nje
pisanih pranja. Njena aka je takoe simbolizovala Mu
gov rival. Spisak brojeva sa ploice nai e se u Encyc
hamedovu porodicu, palac je predstavljao samog Pro
roka, prvi prst Fatimu, drugi Alija, njenog mua, a trei /opedie des Sciences Occu/tes, Paris (bez datuma), str.
i etvrti prst Hasana i Huseina. C etvrti prst je takoe 253. Uvod u ovu knjigu napisao je M. C. Poinsot. Heb
predstavljao mnoge duhovne i moralne odlike i dobre reji su takoe imali maginu aku po kojoj su bile ispi
osobine. sane permutacije raznih brojeva, vidi Zeligman (Selig
Ilustracija na strani 44 1 pokazuje kako je Fatimi mann, Dr S., Die Zauberkraft des A uges, Hamburg,
na aka crtana u srednjovekovnim rukopisima. U 1 922, str. 16).
svakom odeljku je bilo slovo azbuke i broj. Da bi otkrio
karakter, narav i osobine osobe pomou nje, ispitiva je
pisao slova koja su inila njegovo ime. Zatim je ispod
njih pisao brojeve koji su napisani u odeljcima iz kojih
su uzeti. Tako, ako je slovo bilo N, pored njega bi napi
sao 40, ako Je bilo C, napisao bi 3 itd. Zatim je sabirao
brojeve i zbir je predstavljao poseban broj osobe. Da bi
pronaao ta je znaio taj broj, ispitiva je gledao dug
,

spisak brojeva pored kojih su bile napisane neke osobi

ne ili kvaliteti, na primer:
 )re
POGLAVLJE XXXIV
UGOVORI S AVOLOM
Magijska knjievnost srednjeg veka sadri mnogo
legendi o ljudima koji su, u nameri da steknu bogatstvo
ili mo ili poseduju izvesnu enu, sklopili ugovor sa a
volom koji je, poto bi im pruio ono za im su udeli,
dolazio po isteku dogovorenog vremena, hvatao ih i vo
dio u pakao. Govorilo se da je ugovor pisan na perga
mentu ili papiru krvlju oveka koji se obratio avolu za
pomo; poto bi napisao svoje ime, avo bi odnosio do
kument i stavljao ga meu svoje spise. Da su ljudi bili u
mogunosti i da su sklapali ugovore sa avolom, vero
valo se i na Istoku i na Zapadu, jer, raspravljalo se -
ako su svoje arke elje mogli da ostvare uz pomo
boijih arhanela, zato ne bi mogli da ih ostvare i uz
pomo samog avola ili njegovih glavnih slugu? Obi
n') je ovek koji je sklapao ugovor plaao kaznu i avo
bi dobijao svoj dug, ali poznato je nekoliko sluajeva u
kojima su neki hrianski sveci uspeli da ga osujete u
otmici. Kada su snage zla nosile njegovu duu na nebo,
sveci su se ispreili i otrgli je iz njihovih ruku (ili kopi
ta) i odneli je na drugo mesto. U samo nekoliko sred
njovekovnih legendi, ako je uopte i bilo takvih, avo
UGOVORI S AVOLOM 445
vraa priznanicu ili ugovor i oslobaa oveka od obave
ze prema njemu ; verovatno je bilo tako jer niko nije ve
rovao da bi se avo ponaao kao milostivi poverilac. U
SENKESARU ili Knjizi svetaca etiopske crkve, zapisan je
jedan zanimljiv primer avolovog milosra. Etiopljani
su, kao i egipatski hriani (Kopti), verovali u linog
avola koji je mogao da po volji uzme bilo koj i oblik i
koji je istom lakoom mogao da putuje kroz zemlju,
vazduh ili vodu. Na slikama koje ukraavaju njihove
rukopise on je obino predstavljen kao veliki crni ovek
sa krupnim gnevnim oima, groznim zubima, veoma
dugim telom, dugim mravim nogama i kopitama. Na
glavi mu je par rogova, a ima i dug rep. Njegovi nii
prijatelji, koji izvravaju njegovu volju, imaju ivotinj
ske glave i repove ; oni su, kao i njihov gospodar, imali
jak, neprijatan miris po kome su se mogli otkriti njihovi
dolasci i odlasci. avo je, bilo da se zvao Diabolo, Sa
tana ili Mastema, mogao uzeti oblije oveka, i poto je
posedovao veliku sposobnost i vetinu u trgovanju i po
gaanju s ljudima, esto Je uspevao da kupi njihove du
e.
Prema SENKESARU (mesec Maskara, dan XIII,
Badov prevod, vol. i, str. 46) neki mladi se zaljubio u
ki svoga gospodara, i poto njegova prosidba izgleda
nije odgovarala roditeljima, posavetovao se sa arob
njakom i zatraio od njega da zamoli Satanu da mu dil
devojku. tarobnjak se sloio sa ovim, napisao je molbu
na listu papira, dao ga je mladiu i rekao mu da u po
no ode na paga nsko groblje, da stane pored jednog
groba i podigne uvis desnu ruku u kojoj e drati papir.
Mladi postupi po uputstvu i Satana se pojavi, uze pa
pir iz njegove ruke i odvede ga do vrhovnog Satane koji
mu ree: "Ti veruje u mene, o, mladi ovee? Hoe li
se odrei Hrista i nee mu se vratiti poto ispunim tvo-
446 AMAJLIJE I TALISMANI
ju elju?" Mladi obea da e tako postupiti i Satana
mu onda ree : "Napii svojom rukom na listu papira da
e to uraditi", i miadi napisa i odree se Hrista.
Satana onda poe da radi na devojinom srcu i to
liko ga napuni udnjom, da ona ree svom ocu: "Ako
mi ne dozvoli da se udam za slugu, sigurno u se ubi
.
ti." Strahujui da e svoju pretnju izvriti, otac dade
pristanak i par se smesta venao i zasnovao domain
stvo. Devojini roditelji su gorko plakali i preklinjali
Boga da otkloni njihovu tugu. Hrist je uo njihovu mol
bu i pokazao je devojci da ovek koga voli nije hria
nin. Ubrzo, ona primeti da se on nikada nije priestio i
kada je zahtevala da poe sa njom do oltara, on je od
bio i ispriao joj ta je uradio da bi je dobio, kako se
odrekao Hrista i dao priznanicu avolu. Mlada ena se
raalosti, krivila je sebe i otila do svetog Vasilija, ispri
ala mu svoju priu i zamolila ga da je spase. Vasilije je
poslao po mladia i poto je sasluao njegovu priu,
upita ga da li eli da se pokaje i vrati u hrianstvo.
Mladi odgovori da je to njegova elja i Vasilije mu re
e : "Budi dobre volje i ne plai se." Poto je nad njim
napravio znak krsta, Vasilije ga odvede u svoju keliju,
smesti ga u malu odaju i ree mu da se moli tri dana.
Kada je to vreme isteklo, Vasilije doe kod njega i upi
ta ga ta se deavalo tokom ta tri dana. Mladi mu od
govori da je strano patio zbog Satane kji mu j e pretio
viui i pokazujui mu papir koji je ovaj potpisao. PO
to mu uputi rei ohrabrenja, Vasilije mu dade hleba i
vode, odvede ga natrag u keliju i pomoli se nad njim.
Posle nekog vremena, Vasilije ga je posetio i mladi mu
ree da je sluao pla avola oko sebe, ali ih nije video.
Vasilije je nastavio svoj postupak sa mladiem 40 dana
poseujui ga svakog treeg. Kada je 40 dana prolo,
mladi ree Vasiliju : "O, moj sveti oe, sino sam te vi-
UGOVORI S AVOLOM 447
deo kako ratuje protiv Satane zbog mene i kako si ga
naterao da nestane". Sveti ovek se veoma obradova,
jer je znao da su njegove vlastite molitve, zajedno sa
molitvama mladia, dopunjene pokajanjem, snano de
lovale na avola. Onda sazva sve monahe iz manastira
u Cezareji i Kapadokiji, gde je on bio episkop, i sve
svetenike, pa su oni celu no molili za mladievo spa
senje. Sledeeg dana dovede mladia u crkvu, ljudi iz
grada su takoe doli i on svima naredi da podignu ru
ke prema nebu, da mole i preklinju Boga i govore :
"Smiluj nam se". Najzad, papir na kome se mladi od
rekao Hrista, sklopio savez sa Satanom i potpisao svoje
ime pade sa svoda u prisustvu svih ljudi. Vasilije onda
podie papir, razvi ga i proita ono to je na njemu bilo
napisano. Blagoslovio je zatim mladia i priestio ga.
Pozvao je mladievu enu i blagoslovio ih oboje, pa su
otili kui veselei se i kliui od radosti zbog svog spa
senja. Slavili su Boga i zahvaljivali svetom Vasiliju koji
je svojim molitvama izbavio mladia iz Sataninog rop
stva.
Jo jedan odlomak iz iste knjige (str. 76) govori o
mladiu iz Antiohije koji se u slinom sluaju obratio
za pomo arobnjaku Kiprijanu . Ali, Kiprijanova magi
ja nije mogla da izazove udnju kod devojke Justine, jer
su je Satane uvek kada su odlazile k njoj zati cale kako
se moli. Satane su pokuale da prevare Kiprijana, ali je
on otkrio njihovu prevaru koja je u njemu izavala takvo
gnuanj,e, da je spalio svoje knjige o magiji, a arhiepis
op iz Antiohije ga je krstio. Postao je monah, pa je po
stavljen za akona, a zatim za svetenika da bi na kraju
bio episkop Kartagine i postavio Justinu za igumaniju u
domu devica. Decije im je naredio da oboavaju idole,
ali su oni to odbili i poto su pretrpeli strana muenja,
car je episkopa i Justinu pogubio.
,
448 AMAJLIJE I TALISMANI
Knjiga Bogorodiinih uda sadri mnogo pria
koje pokazuju da Bogorodica ne samo da je posedovala
mo da izbavi due od Satane kada ih je ovaj odnosio,
ve da je ona to esto i inila. U velikom, bogato ukra
enom spisku njenih uda, vidimo je kako se bori sa Sa
tanom radi posedovanja due onih do kojih joj je bilo
posebno st.lo. Prema vinjetama, ona je u tim sluajevi-
No, L
ma uvek bila uspena. Devica se nije meala u sluajeve
neokajanih grenika kao to vidimo na crteu broj I .
Ovde vidimo oveka na samrti koji lei na krevetu od
uadi i dva avola od kojih ga jedan dri za rune zglo
bove, a drugi za stopala. Cim ovaj umre, oni e odneti
njegovu duu u pakao. Na crteu broj 2. vidimo dva a
vola kako nose due dva oveka koje su istrgli iz njiho-
UGOVORI S OAVOlOM 449
vih tela. Meutim, dok su ovo radili, pojavila se Bogo
rodica i zgrabivi dve due koje su predstavljene u ljud
skom obliku, ona ih je oslobodila iz kandi avola.
Tekst objanjava zbog ega je ona u ovom sluaju upot_o
rebila svoju mo. Te dve due su bile due dva brata pi
sara koji su jednom u svom ivotu napravili prepis ili
vie prepi sa njene Knjige o udima. Oni su zgreili kas
nije i na samrti su avoli epali njihove due kao svoje
zakonite posede. Zbog toga to su napisali Knjigu O u-
dima Bogorodica nije mogla da dozvoli da budu unite
ni i zato ih je spasla. Ilustracije broj 3. i 4., objanjavaju
priu o ljudoderu iz Kemera koji je bio jak, vrlo okru
tan i svirep ovek. On je, iako je bio hrianin, ubio i
pojeo svoju enu i decu i sve svoje sluge, ukupno 78 lju
di. Zatim je reio da pronae i druge rtve i jednoga da
na ugleda prosjaka i odlui da ga pojede, ali kada je do
ao do njega, vide da ovaj ima gubu. Gubavac ga zamo-
29 Amajlije I talismani
 450 AMAJLIJE I TALISMANI
li za malo vode u ime Boga i u ime muenika, ali mu se
ljudoder samo nasmeja. Konano, gubavac zamoli za
vodu u ime Bogorodice i ljudoder mu dodade svoju
uturicu, ali pre nego to je gubavac mogao da zadovo
lji ed, ljudoder mu je ote. Kasnije, ljudoder je umro i
No. 3.
davoli su se pojavili, zgrabili njegovu duu i odneli je
Satani. Pamtei da je ljudoder dao gubavcu da popije
deo vode u njeno ime, Bogorodica je pokuala da otme
duu od davola, ali nije uspela (broj 3). Onda se obrati
la Ocu i molila ga za spas ljudoderove due zato to je
I
451
UGOVORI S AVOLOM
nekada dao vodu gubavcu. Otac je naredio arhandelu
da izmeri gutljaj vode i 78 ljudi koje je ljudoder ubio i
pojeo. Terazije pravde su donete i zasluga to je dao vo
de gubavcu je merena sa grehorn ubistva 78 lj di, ije
glave vidim o kako izviruju iz desnog tasa TerazIJa. Ka-
xo . .
da je arhandel podigao Terazije, ustanovljeno je da je
ljudoderova zasluga pretekla nad njegovim gresima.
Zbog toga je njegova dua dodeljena Bogorodici i na
slici broj 4. vidimo kako je ona titi svojim ogrtaem.
211'
 VO$TANE FIGURE 453

Jedan od najstarijih primera upotrebe votane fi

gure u svrhu ranjavanja ljudskog bia pronaen je na
papirusu na kojem je zapisan sluaj zavere kovane pro
tiv Ramzesa I I I (vidi Deveria, Le Papyrus fudiciare de
Turin, Paris, 1 868). Kralj je postao omraen i nekoliko
dvorskih dama i viih oficira eleli su da ga uklone i na
njegovo mesto postave nekog Pen-ta-urta. Uzeli su u
svoju slubu izvesnog vraa zvanog Hui, koji je bio po
znat po znanju o inima. Poto su mu dali Knjigu o ma
giji iz Kraljevske biblioteke u Tebi, naredili su mu da
POGLAVLJE XXXV

usmrti kralja i njegove prijatelje. Hui je napravio figure

-

VOTANE FIGURE kralja i njegovih prijatelj a od voska i po svoj prilici na

(ENVOUTEMEN1) njima napisao njihova imena. Napravio je amajlije na
kojima je ispisao rei moi i bacio ini na nekog oveka
Ova e, koja se eto koristi u francuskim knjiga kome je onda naredio da odnese te predmete u palatu
.
ma o magIJI, oznaava In pravljenja votane figure ko gde je trebalo da tetno utiu na kraljevo zdravlje. Me
Ja verno predstavlja lice, telo i posebne karakteristike utim, zavera je otkrivena, predvodnici su uhapeni i
Izvesne osobe, u nameri da, poto se na njoj izvre neke jedanaest sudija im je sudilo zbog veleizdaje. Konano
zloko ne ini i obredi, osoba predstavljena figurom je oko etrdeset ljudi i est ena pogubljeno, a nekolici
pretrpI sve bolove i ponienja koje arobnjak prenese ni drugih zaverenika omogueno je da izvre samoubis
na Ju. J?ok napada vtanu figuru, arobnjak ponavlja tvo.
InI I bajanja kOJa IzazIvaju prelaz bolova, nevolja i pat Jo jedan zanimljiv primer korienja votanih fi
nJI na ljudsko bIe, ma gde se ono nalazilo. Tako, ako gura nalazi se na Papirusu Nesi-Amsu u Britanskom
sc: Iglon: ubode kolenski zglob votane figure, ljudsko muzeju (Izd. Budge, Archaeologia, vol. Iii). U nameri
bIe kOJe ona predstavlja pretrpee jak bol u kolenu . da se svrgne Apep, bog zla i veni neprijatelj Raa, bo
ako je igla ubo la srce figure, ljudsko bie e umreti. En : ga-Sunca, trebalo je izgovoriti nizove kletvi i ini i izves
vouten:ent se moe vriti u dobroj kao i u looj nameri. ti izvesne obrede. Propisi su nalagali da se Apepova fi
PostOjI zapis o sluaju mornara koji je za vreme borbe gura nacrta zelenim mastilom na komadu novog papi
na mo pooen strelom u oko pa je trpeo neopisiv rusa, da se napravi njegova votana figura i na njoj
. zelenim mastilom ispie njegovo ime. Ovu figuru, oba
bol . PrIjateljI su tada napravili njegovu figuru sa stre
lo oku i odn eli je u poznato Bogorodiino svetilite vijenu listom novog papirusa treba baciti u vatru koja je
.. potpaljena posebnom vrstom bilja i dok ona gori treba
u SIrIJI. Bogorodica je izvuk la stre lu iz oka figure i istog
. je udariti etiri puta levom nogom, a kada izgori, njene
asa Je Ispala I strela kOJa se nalazila u oku mornara na
moru i bol je prestala. ostatke treba pomeati sa izmetom i baciti u drugu vat-

 454 AMAJLIJE I TALISMANI
ru. Figure Apepa je trebalo spaljivati ovako u odree
nim vremenskom intervalima u toku dana i noi. Drugo
pravIlo ka e: "L:i nie tako kada besne oluje na istoku
da bi spreio dolazak crvenih oblaka, kie i oluje." Spa
liti Apepa bilo je zasluno delo jer odeljak nastavlj a :
" Dobro je za oveka da ini ovako, dobro i na zemlji i u
podzemnom svetu. Stei e mo da doe do poasti ko
je su iznad njega i bie zaista osloboen od sveg zla ."
I napravljene su votane figure kraljevih neprija
telja, njihova imena su napisana na vosku zelenim ma s
tilom, a onda su stavljene u omotae i zapaljene. To
kom spaljivanja trebalo je pljuvati po njima, gaziti ih i
skrnaviti levom nogom i bosti ih noem. Nakon ovoga
trebalo je baciti ih u vatru potpaljenu posebnim biljem
koju je trebalo gasiti mokraom krokodila.
Da bi se unitile nemani koje su bile Apepove slu
ge, nap ravljene su od voska figure etiri zmije. Jedna je
.
Ima la hce make, druga lice patke, trea lice bel e ma
ke, a etvrta lice sokola. One su bile svezane i okovane
. '
noevI su zabodeni u njihova lea, a onda su baene na
zemlju i sa njima je postupano na isti nain kao i sa
Apepovim votanim figurama. Ovo udovite je imalo
oko trideset razliitih oblija, a svaki od njih imao je
svoje ime i tokom obreda je proklinjan stranim kletva
ma . Pored oblija krokodila, Apep je imao i oblije
zmije koj a u ustima dri svoj rep a u lea joj je zaboden
no. Obred spaljivanja votanog Apepa izvoen je vie
puta meseno tokom dana i noi u velikom hramu
Amen-Raa u Tebi i sasvim je sigurno da je egipatsko
svetenstvo, kao i narod, verovalo da je esto ponavlja
nje "Knjige svrgnua Apepa" bilo od ivotnog znaaja
za dobrobit Egipta i njegovog naroda. Postoji jo jedno
gledite koje se odnosi na Apepa. On je bio zakleti ne
prijatelj Raa, boga-Sunca, ali kralj Egipta je bio "sin
VOSTANE FIGURE 455
Raa" pa je otuda Apep bio i faraonov zakleti eprija
telj, zajedno sa svim nemanima i vohma kOJI su ga
slu il i u podzemnom svetu I SVI m zhm ljudIma I pobu
njenicima koji su ga sluili na zemlji. Njihove otane
figure su pravljene, spaljivane i prokhnJane kao I figure
Apepa. ..
Votana figura oveka napravljena u magIjske
svrhe pronaena je u Egiptu pre nekoliko godina i ada
se uva u Britanskom muzeju (N o. 379 1 8) ; vostam
omot sadri povez napravljen od ljudske kose i komad
ispisanog papirusa. Figure etiri Horova sin a takoe su
pravljene od voska, a zatim su polagane na koveg Ih
postavljane u zavoje mumije. Neke su od belog (B. m. ,
No . 1 5563 itd), a neke od crvenog voska (B. m., No .
888 9 itd). .
Kao to smo videli, vosak se upotrebljavao kako u
beloj, tako i u crnoj magiji, ali , ponekad se i list papira
upotrebljavao umesto voska. Tako, u sluaj U da mu sh
ma n koji el i da ozledi ili ubije oveka ne ma vosk_a, UZI
ma list papira i na njemu crta figur.u osobe kOJ u zeh da
rani i pie njeno ime pored figure Ih na nJoJ. On zatll
naopako zakuca papir za vrata ili zid i poinje da recl
tuje nad njim neke stihove iz Kurana. Poto zavrI recl
tovanje, uzi ma gvozdenu iglu i usija je u vatn pa njom
bode papir vodei rauna da se rupa koju Je probuIO
iglom nalazi na grudima figure. U isto vreme on izgova
ra ini ili bajanja i kae igl i: "Probodi njegovo telo ISto
kao to ova igla probija p.apir i uzmi mu an." Odmah
zatim, osoba predstavljena na papIru poinJe da o.ea
probade u telu , zajedno sa saeui. bolom kOJ Je
izazvala usijana igla i nalazi se u agomJI sve dok Je Igla
zabodena u papir. L:im se igla izvue, ovek oseti olak
anje, ali ako se ona ostavi zabodena, on umire (Carra
de Vau x u Ha stin g's Encyclopaedia, vo!. iii, str. 460).
456 AMAJLIJE I TALISMANI
Korienje votanih figura u magijske svrhe pre
lo je iz Egipta, preko Grke i Italije, u Englesku. U
srednjem veku naneta je mnogo tete pomou njih, i
ljudi su bili prestraeni pomilju da im bolest, pa ak i
smrt mogu naneti neprijatelji iz velike udaljenosti. Bie
zapameno da je mnogo buke izbilo u Londonu za vre
me vladavine kraljice Elizabete zato to je figura Nje
nog Visoanstva sa iglom zabodenom u grudi pronae
na u vrtu zgrade advokatskih esnafa. Poto niko nije
sumnjao da je nesreu Njenom Visoanstvu smislio ne
ki zloinac, kod kraljice je pozvan dr Don Di
( 1 527 -1 608), poznati astrolog i, kako su neki govorili,
arobnjak, da rei stvar. Za savremene sluajeve upotre
be votanih figura sa zlom namerom vidi Elvorti (EI
worthy), Evil Eye, London, 1 895, str. 53-56.
Da su Hebreji povremeno koristili votane figure,
dokazano je sledeim odlomkom iz magijske knjige
pod naslovom "Mojsijev ma" (vidi Gaster, Studies and
Texts, tom i, str. 324, No. 68).
"Ako eli da ubije oveka, uzmi blata sa obe
strane reke i naini od njega figuru, napii na njoj ime
osobe, uzmi sedam grana sa sedam velikih palmi i na
pravi luk od trske (?) sa tetivom od konjske ile, postavi
lik u udubljenje, napni luk i gaaj njime, a kod svake
(odapete) grane izgovori rei iz No. 68 (sic) i osoba NN
e biti unitena."
POGLAVLJE XXXVI
RAZNO
l . M ETALI koji se poistoveuju sa planetarna : zla
to sa Suncem, srebro sa Mesecom, gvoe sa Marsom,
iva sa Merkurom, kalaj sa Jupiterom, bakar sa Vene
rom, olovo sa Saturnom.
2. BOJE koje se poistoveuju sa planetarna : zlatna
sa Suncem, srebrna ili boja koja se preliva sa Mesecom
zelena sa Venerom, crvena sa Marsom, plava sa Jupi
teeom, crna sa Saturnom.
3. Boje poistoveene sa znacima zodijaka: boja
vatre sa Ovnom, tamno zelena sa Bikom, kestenjasta sa
Blizancima, srebrna sa Rakom, zlatna sa Lavom, areni
lo sa Devicom, bleda zelena sa Vagom, otvoreno crvena
sa korpijom, nebesko plava sa Stre Ice m, crna sa Jar
cem, siva sa VodoIijom, morsko plava sa Ribama.
4. DOBRE BOJE. Ljubiasta oznaava inteligenciju,
znanje; plava neporonu narav ; zelena nadu, povere
nje ; ruiasta ljupkost ; bela istotu, istinu i radost ;
crvena vatre no st, zdravlje i snagu ; grimizna postoja
nost, vernost ; lila sveinu, roenje; ljubiasta, zelena i
uta trijumf.
458 AMAJLIJE I TALISMANI
5. LOSE BOJE. Bela i crna, smrt, alost ; crna tugu,
jad ; narandasta pohotu; uta dvolinost, izdaju, ambi
ciju, pohlepnost ; smea pokajanje, jad ; purpurna po
nos, rasko ; boja opalog lia jad, propast, raspadanje.
6. AROBNJAKOVA OPREMA. Jedna od pria napi
sanih na Vestkar (Westcar) papirusu (Berlin, 3033) po
kazuje da je egipatski arobnjak Ubaner uvao materije
koje je upotrebljavao u magiji u kutiji napravljenoj od
abonosa i belog zlata i da je jedna od materija koju je
upotrebljavao bio i vosak. Jednoga dana njegov sluga
mu je doneo tu kutiju i on je izvadio vosak iz nje, na
pravio model krokodila dug sedam lakata i izgovorio
magijske rei nad njim, to mu je dalo mo da se pre
tvori u ivog krokodila. Sluga je uzeo model, bacio ga
je u reku i on je postao ogromni, grozni krokodil koji je
prodrao ljubavnika arobnjakove ene, kada je ovaj
ujutro otiao da se okupa. Egipatski kralj Nektaneb je
napravio modele brodova i ljudi u vosku i stavio ih u
posudu s vodom. Onda je uzeo u ruku prut od abonosa
i poto je izgovorio izvesnu magijsku formulu u ime
Amena od Libije, modeli njegovih brodova i ljudi poe
li su da se pokreu, napadaju i potapaju modele brodo
va njegovih neprijatelja. Moi Mojsijevog tapa koje su
.
unitile tapove egipatskih arobnjaka i donele pobedu
Izrailjcima, poznate su dovoljno dobro, pa ih nije po
trebno opisivati. On je imao mo ralji pronalazaa
podzemnih voda, jer kada je Mojsije udario njime po
sten i, voda je potekla iz nje. C;arobnjaci-vidari su tako
e upotrebljavali tap u svojim postupcima, a upotreb
ljavao ga je i njihov bog; moemo ga videti na crteu na
strani 459. On je precrtan sa vaze iz Pariza koju je Gu
dea, vavilonski kralj, oko 2350. godine pre n. e., posve
tio sumerskom bogu Ningizidi, sinu Ninazua, glavnog
lekara. Na ovom tapu su verovatno bile urezane dve
460 AMAJLIJE I TALISMANI
srebra i moglo se uspeno upotrebljavati ponedeljkom i
tako na dalje za sve dane u nedelji. Ostalih pet metala
su bili gvoe (utorak), iva (sreda), kalaj (etvrtak), ba-
kar (petak) i olovo (subota).
. .
9. MANDRAGORA (UUBAVNA JABUKA) pominje se
u Bibliji (Postanak, 30, 14) i nema sumnje da su stari
narodi koristili ovakve biljke kao afrodizijake i kao na
rkotike. Njihovo korenje uzima udne oblike i esto na
likuje ljudskim nogama i falusima. C:arobnjaci su ih
esto koristili u spravljanju svojih ljubavnih napitaka, a
savremeni prodavac lekova u Kairu daje ih mladim pa
rovima koji e se ven ati i ele da imaju mnogo muke
dece. Ranije su se u Bagdadu mogle kupiti male figure
od mandragorinog korenja. Noene su kao amajlije ko
je pospeuju pol nu sposobnost i plodnost i inile su
one koji ih nose uspenim. Izuzetan niz crtea korenja
mandragore moe se videti u lanku C. Singera "Julija
na Anicia Codex" u Journal helenistikih studija, vol.
xlvii ( 1 927), str. 4. Biljka ima neprijatan i pomalo mu
an miris.
1 0. PRORICANJE UZ POMO MRTVIH. Verovatno
najstariji primer proricanja uz pomo mrtvih pronaen
je u Epu o Gilgameu, kralju Ura, ija je ivotna preo
kupacija bila da otkrije tajnu besmrtnosti. Nije uspeo
da je pronae na zemlji i pokuao je u carstvu mrtvih.
Obratio se svetenicima, ali su ga oni razoarali, pa je
smatrao da bi jedino kada bi bio u mogunosti da raz
govara sa svojim dragim prijateljem Enkiduom mogao
saznati ono to je eleo. Zatraio je od Bela i Sina da
mu dovedu Enkiduov duh, ali su oni to odbili. Onda se
obratio Eau koji je naredio Nergalu, bogu rata, da do
vede Enkiduov duh. Nergal je otvorio jamu u zemlji
kroz koju se Enkiduov duh uspeo u ovaj svet "kao da
ak vetra". Kakav je bio Enkiduov duh, nikada neemo
I
RAZNO 459
zmije ili su moda dve zmije od bronze bile uvijene oko
njega ; u svakom sluaju, to je danas simbol velikog ud
ruenja lekara u Engleskoj. Zmija presvlai svoju kou
ljicu jednom godinje i to je kod starih naroda upuiva
lo na ideje o obnovljenom ivotu j besmrtnosti.
7. MAGlCNE BIUKE. Mnogi od
starih travara su znali da sokovi izves
nih biljaka poseduju svojstva koja su
izazivala neobine efekte kada su uno
eni u ljudsko telo. Neki su se uzimali
kao afrodizijaci, neki kao narkoti ci, a
neki kao stimulansi. Kada su arobnja
ci to saznali, koristili su ih za svoje na
pitke i vodice da bi postigli pozitivna i
negativna dejstva. Neke biljke su pove
zivane sa planetama i trebalo j e da do
pune ili pojaaju uticaje sedam astro
lokih zvezda, .ali je verovatno da su
tap
ipak bile korisnije lekarima nego astro Ningizide.
lozima.
8. MAGlCNA OGLEDALA su pravIjena i do danas se
prave od posuda koje su punjene istom vodom zahva
enom iz bunara ili reka. Ponekad je ogledalo pravIjeno
od mastila koje ispitiva o budunosti dri u udubljenju
dlana leve ruke dok sedi. C;arobnjak obie oko njega
nekoliko puta ponavljajui ini i s vremena na vreme
naredi ispitivau da zuri u mastilo. Nekoliko minuta
nakon toga malo mrekanje pree povrinom mastila i
kada ono nestane, pojavi se oekivani prizor. Kabalisti
su upotrebljavali sedam metalnih ogledala od kojih je
svako nosilo ime jedne od planeta; tako je ogledalo
Sunca bilo napravljeno od zlata, tj. Sunevog metala, i
uspeno se moglo upotrebljavati samo nedeljom, tj. na
dan Sunca. Meseevo ogledalo je bilo napravljeno od
RAZNO 461
saznati ali mora da je Gilgame neto video, jer inae
ne bi rr: ogao postaviti pitanja. Nergalov svetenik je ve
rovatno bio medijum koji je zapalio tamjan i sugestijom
ili hipnozom uinio da Gilgame vidi neto kao pr! liku :
Verovatno je i vetica iz Endora takoe bila medlJum I
upotrebljavala ista sredstva kao i Nergalov svetenik,
pa je pokazala Saulu Samuilovu priliku u tamjanovom
dimu. To je neto slino onome ta se danas radi u de
lovima severoistone Afrike, gde ljudi i ene u nevolji
trae savet od svojih mrtvih roaka. Nekromani kao
Kekrobs, Apolonije iz Tijane, Jambilik, Porfirije i ostali
koji su proricali uz pomo mrtvih, verovatno su imali
sline metode.
I I . GLEDANJE U DLAN. Vetina dobijanja obave
tenja o budunosti gledanjem u dlan je veoma stara i
njen savremeni oblik, koji se danas koristi u zemljama
Bliskog [stoka i Evrope, zasnovan je na sistemima koje
su formirali Kinezi i [ndusi. (Vidi prof. H . A. Giles,
"Pairnistry in China", u Nineteenth Century, 1 904) PO
znate su dve etape u ovoj vetini i one se zovu "hirog
nornija" i "hiromantija" ; ova poslednja se bavi dlanom
.
sa astroloke take gledita. Neki su pokusavah da po
kau da je ova vetina boanskog porekla pozivajui se
na rei Knjige o Jovu 37, 7 : "Zapeaava ruku svakom
oveku, da pozna sve poslenike svoje." Mnogi od starih
gledaa u dlan pridavali su poseban znaaj obhclma ru
ku ijih je varijanti bilo oko 70, i njihova tU ":laenJa
znaajno su se razlikovala od onih kop su dobijena IZ
crta i ispupenja unutranjeg dela ake. Svi se slau da
je palac najvaniji deo ake i kau da prvi lanak ozna :
ava snagu volje, a drugi logiko zakljuivanj e ; palant
brid se zove Venerin breg. Crta koja ide kruno oko
palca zove se crta ivota. Svaki lanak etiri prsta ozna
ava neku fiziku ili psihiku osobinu. Jupiterov breg se
 402 AMAJLIJE I TALISMANI RAZNO 463

nalazi u osnovi prvog prsta i oznaava oholost, uob
raenost, ponos i slino. Saturnov breg se nalazi u osno
vi srednjeg prsta, rimskog digitus infamisa i oznaava
sudbinu. Apolonov breg je u osnovi treeg prsta i ozna
ava dar za umetnost, muziku, povoljne okolnosti u
ivotu itd. Merkurov breg je u osnovi etvrtog prsta i
oznaava uenje. Marsov i Meseev breg se nalaze na
udarnom bridu i oznaavaju nasilje, tj . nepromiljenost.
Crta glave spaja se sa crtom ivota ispod prvog prsta .
kiz; avgust - kornai i n ; septembar - hrizolit; oktobar -
beril ; novembar - topaz; decembar - rubin. Kamenje
koje se posebno postavlja na amajlije za dvanaest mese
ci je: januar - oniks; februar - jaspis ; mart - rubin; ap
ril - topaz; maj - kornaiin; jun - smaragd; jul - safir;
avgust - dijamant; septembar - heliotrop; oktobar -
ahat; novembar - ametist ; decembar - beri\ , Poznato je
i nekoliko drugih spiskova. Vidi Villiers and Pachinger,
Amulette, str. 92, 93.

Paralelna sa njom je crta srca, crta sudbine ide na gore 1 3. AMAJLIJE PRAVWE N E OD DELOVA WUDSKOG
sredinom dlana, a paralelna sa njom na strani udarnog TELA. To su bili falus, pudenda mulieris, ruka, mali prst
brida je crta intuicije (sree). Savijena crta koja polazi desne ake, neki drugi prst. PRAH KOSTIJU je upotreblja
ispod etvrtog prsta i ide do osnove prvog zove se "Ve van u leenju i ishrani, a njihov pepeo se pio pomean
nerin pojas". Gledai u dlan obino uzimaju za ispitiva sa vodom. WUDSKO SALO je korieno kao mast u crnoj
nje levu aku, ali ni levi ni desni dlan bilo koje dve oso magiji, a LOBANJE su koriene kao posude za pie.
be nisu isti to se tie njihovih crta i bregova. Iskusni WUDSKA KolA je zakivana za stolice u sudu, a jedno
gledai u dlan pridaju veliki znaaj malim krstovima, vreme od nje su pravijene tabakere koje su se mogle
trouglovima i oznakama koje se pojavljuju na mnogim kupiti u Parizu.
akama i crtama koje se nalaze na lancima etiri prsta ;
malo njih se slae u vezi sa svojstvima koja oni pred

stavljaju. Mnogi misle da su crte i breujci sa zadnje
strane ake znaajni pokazatelji karaktera i naravi a ne
ki izvode mnogo zakljuaka iz crta na runom z lobu.g
Srednjovekovni pisci su zasnivali svoje radove na Har
t1ibu (Hartlieb, Die Kunst Ciromantia, Augsburg, XV
vek) ali savremeni pisci kao Desbaroi, D' Arpentinji,

Fnt I Alen su Izgleda dosta preuzeli iz jednog poglavlja
dela Kornelija Agripe koje se odnosi na gledanje u
dlan. Sve podsticaj dala je studija hiromantije koju je
uradio Sero. On je odrao mnogo predavanja i objavio
jeftinu i popularnu knjigu o ovom predmetu.
1 2. SRENO KAMENJE DVANAEST MESECI U GODI
NI. Januar - granat; februar - ametist ; mart - krvavac;
april - dijamant ; maj - smaragd ; jun - ahat; jul - tir-