Aluminijum&PVC broj 69 januar 2013.

sadraj Sreni Novogodinji i

Osniva i izdava / Publisher
tema broja
Aluminijumska stolarija i energetska efikasnost | 048
Boini praznici!
ALU-PRESS
Adresa / Adress predstavljamo
Nede Spasojevi 7b/3
11070 Novi Beograd, Srbija Feal - Pokazan i dokazan | 006
Tel/fax: (+381) 011/228-65-17
(+381) 011/228-65-16 Hoppe - Dobar kvalitet ve 60 godina | 026
mob: (+381) 063/279-605
info@aluminijum-pvc.com
marketing@aluminijum-pvc.com
dogaaji
www.aluminijum-pvc.com CEDEF - Odriva gradnja i energetska efikasnost | 022
Glavni i odgovorni urednik / Editor in chief sajmovi
Zvonko Miti
zvonko@aluminijum-pvc.com BAU 2013. | 008
Sekretar redakcije / Secretary of editorial staff Infacoma | 018
Vesna Miti
vesna@aluminijum-pvc.com
BG sajam | 046
Prevodilac / Translator nauka u praksi
Marija Zori
marija@aluminijum-pvc.com Uzroci neodgovarajueg kvaliteta prevlake | 028
Struni konsultanti / Professional Advisors Inenjering procesa | 074
dr Dragan kobalj, dipl. in.
dr Jovan P. Popi Direktiva 89/106/eec | 084
Saa Macanovi, dipl. gra. in.
Vesna voro, dipl. in. arh.
Mr Miro Bugarin, dipl. in.
ift rosenheim
Dr. Itana Radovanovi Building Envelopes for Tomorrow | 096
Dizajn / Design
Svetislav Baji
svetislavb@gmail.com Pretplata!
tampa / Press Jedini nain da budete sigurni da ete dobiti
AMD Sistem - Beograd svaki broj asopisa Alu&PVC.
Za samo1800 rsd (sa pdv-om) godinje.
Kontaktirajte nas: +381 11 228 65 17

Revija Aluminijum&PVC je upisana u Registar

sredstava javnog informisanja u Ministarstvu pravde
i lokalne samouprave Republike Srbije, pod rednim Subscription!
brojem 3197.
ISSN 1820-174 = Aluminijum & PVC Only way to be sure that you will get
COBISS.SR-ID 115069964
the latest issue of Alu&PVC magazine.
Aluminijum&pvc magazin izlazi na svaka dva meseca For just 64. 20 per year.
Aluminijum&pvc magazine is published bimonthly
Contact us: +381 11 228 65 17
 predstavljamo www.aluminijum-pvc.com

Fasadni sistem FEAL 60K

Trnska cesta 146, 88220 iroki Brijeg,

Pokazan i dokazan Bosna i Hercegovina

Tel.: ++387 39 704-269; 705-807; 705-636
Fax: ++387 39 704-358
E-mail: info@feal.ba, www.feal.ba
FEAL 60K predstavlja Savremeni sistem termiki izolovane kontuirane fasade FEAL 60K
se pokazao i dokazao na mnogim kapitalnim objektima u regionu i
savremeni sistem termiki Evropi. Strunjaci iz Feala koji su radili na njegovom razvoju strogo
su vodili rauna o najvanijim karakteristikama ovog sistema.
izolovane kontinuirane
fasade Zbog toga je sistem FEAL 60K:
razvijen prema najstroijim standardima, atestiran u IFT
Rozenhajm
pogodan za izvoenje kako jednostvanih vertikalnih tako i
sloenih fasada, krovnih konstrukcija i atriuma
ima vidljivu irinu profila 60mm
dubina profila 88 - 270 mm uz opciono ojaanje noseih profila
za poveanu nosivost C

razliiti oblici pokrivnih kapa M

jednostavan za obradu, a to znaajno ubrzava rad u radionici i Y

osigurava brzu montau na objektu CM

poseduje mogunost kombinovanja sa ostalim FEAL sistemima MY

ima mogunost ugradnje krovnih prozora CY

CMY

K
AL&PVCmagazin

FEAL Beograd 11272 Dobanovci, Zemunska 174, Srbija

FASADA 60 K Tel./fax: +381 11 3109159 Tel./fax: +381 11 3109169
Januar 2013 E-mail: info@feal.rs
6
 sajmovi www.aluminijum-pvc.com

BAU 2013 u Minhenu

ta to bee kriza?
Najvaniji ovogodinji
meunarodni sajam
graevinarstva e se odrati u
Minhenu od 14. Do 19. Januara
2013. Kljuna tema na bau 2013 je
odrivost koja oblikuje graevinsku
industriju
AL&PVCmagazin
Veliki broj rekorda na BAU 2011 i veliki broj posetilaca na
BAU 2011 je dokazao da je BAU najvea izloba na svetu
iz oblasti arhitekture, materijala i sistema. U est dana
trajanja sajma posetilo ga je 238.000 posetilaca, a ovaj
broj posetilaca predstavlja poveanje od oko 12 odsto u
odnosu na sajam koji je odran 2009. Takav veliki rast
sajam nije doiveo u svojoj 50-godinjoj istoriji. Posebno
na meunarodnom nivou, to naglaava da je grae-
vinska industrija dostigla novu dimenziju. Skoro 60.000
posetilaca na BAU 2011. godine je dolo iz inostranstva.
Udeo stranih posetilaca je porastao sa 18 odsto na 25 od-
sto, a takoe je porastao broj naunika i arhitekata ko-
jih je na BAU 2011 bilo 22 odsto, to odgovara broju od
52.000 posetilaca. Direktor sajma, Mirko Arend, vidi ovo
sa jedne strane kao jasan znak dalje internacionalizacije
graevinske industrije, a sa druge kao rezultat intezivnih
marketinkih napora, naroito u Evopri i Aziji. Na taj nain
se BAU pozicionirao kao vodei svetski sajam graevine.

Januar 2013
8
 sajmovi
Vie od 2.000 izlagaa iz najmanje 45 zemalja eka trenu-
AL&PVCmagazin
tak da ugosti posetioce na sajamskom prostoru od 180.000
m2. Organizatori sajma oekuju da broj posetilaca bude oko
240.000 iz celog sveta. Porast posetilaca iz inostranstva
je uticao na porast broja izlagaa iz inostranstva objasnio
je Mirko Arend. Pokriven je kompletan asortiman grae-
10
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
vinskih materijala i usluga. Sajam se bavi svim aspektima
planiranja, projektovanja i izgradnje. Sajam je podeljen na
pojedinane delove posveene graevinskim materijalima,
proizvodima i tematskim oblastima.
Ciljne grupe
Na BAU 2013 e ponovo biti istaknute teme koje oblikuju bu-
dunost graevine. Koje su od izuzetnog znaaja za sve de-
love industrije. Bie izloeni svi graevinski materijali. Pored
odrivog razvoja, BAU 2013 e takoe biti fokusiran na Ener-
giju 2.0 i Urbani razvoj u 21-vom veku. Druge vane teme
e biti modernizacija i zgrade za ivot. Raznovrsan i interesan-
tan program je organizovan tako da se obrade ove teme. Bie
organizovani forumi, prezentacije, kongresi i dodeljivae se
nagrade. Neki od ovih dogaaja e se odravati u sajamskim
halama, a neke u ICM Meunarodnom kongresnom cen-
biopanel
tru Minhena. irok asortiman proizvoda i usluga na ou BAU
2013 je prilagoen da zadovolji potrebe i interese svih ciljnih
grupa posetilaca kao to su:
Planeri, arhitekte, inenjeri, energetski savetnici, dizajne-
ri enterijera, pejzani arhitekti, predstavnici lokalnih i na-
cionalnih vlasti, investitori, agenti, menaderi objekata,
menaderi fondova, predstavnici stambenih udruenja,
agencije za nekretnine, menaderi, zidari, stolari, specijalisti
za beton, suve zidove, montaeri fasada, parketari, vodoin-
stalateri, krovopokrivai, specijalisti za solarne tehnologije,
keramiari, monteri staklenih fasada,trgovci graevinskim
materijalima, snabdevai graevinskim materijalom, distri-
buteri DIY prodavnica, drugih maloprodajnih prodavnica,
predstavnici insituta, univerziteta, koleda za majstore za-
natlije i trgovakih kola
Tematske celine
Novi sistem organizacije izlagaa i posetilaca na BAU su te-
matski podeljene sajamske hale.
Izlobeni prostor BAU 2013 zauzima 180.000 m. Ovaj izlo-
beni prostor povrinski je jednak sa 25 fudbalskih terena i
podeljen je po kategorijama. Kategorije se odreene prema
vrstama proizvoda i tipovima materijala. BAU 2013 uspo-
stavlja novi sistem organizacije i to je podela prema tema-
ma. Izlagai na BAU e biti rasporeeni u odreene hale ne
samo prema vrsti materijala koju izlau. Nego i na osnovu
teme sa kojom su u vezi. Na primer proizvoai alumini-
jumskih sistema i keramike mogu se nai pod istom temom
fasade. Distributeri hemijskih graevinskih proizvoda su
deo tema podne obloge i energetski sistemi. Pod ove
teme spadaju komponente od aluminijuma i stakla.
Direktor sajma BAU Mirko Arend vidi ovako tematski orga-
nizovani sajam kao logian razvoj sajma: Ako govorimo o
arhitektama oni su grupa koja uglavnom trai celokupna
reenja za fasade, bez fokusiranja na specifine proizvode ili
materijale. Sa podnim oblogama je isti sluaj. Dakle ovako
organizovan sajam ima smisla. To pomae naim izlagaima
da pokau odreenu temu sa kojom su u vezi, i to pomae
naim posetiocima da imaju dobar pregled.
 savremeni materijali www.aluminijum-pvc.com

Energetska efikasnost

Ral-montaa ili struna ugradnja prozora

Istraivanjem je utvreno da se preko prozora gubi 30-
35 odsto energije potrebne za zagrevanje objekta. Zbog
toga se naroito mora obratiti panja na strunu ugradnju
prozora. Spoj prozora i graevinskog objekta uveliko utie
na potronju energije i hermetinost objekta. Kod loe za-
ptivenosti prikljunih fuga prozora mogu nastati toplotni
mostovi, a oni pak dovode do oteenja od vlage, stvaranje
bui i gubitka energije.

ta znai montaa po RAL-u

(Struna ugradnja prozora)
RAL je sertifikat RAL-instituta. RAL-montaa oznaava funk-
cionalnost prostora (fuge) izmeu prozora i zida (graevin-
skog objekta), gde unutranja fuga mora biti zaptivenija
nego spoljna po principu hermetinosti.
Problemi kod zaptivanja sa pur-penom
Vazduhu se prilikom stanovanja konstantno dodaje vla-
nost( kuvanje, disanje, tuiranje itd.).
U toj vlanosti vazduha nastaje pritisak vodene pare koja
pokuava da izae napolje.
Molekuli vodene pare prodiru u paropropusna mesta.
Graevinska fuga popunjena samo pur-penom nije paro
nepropusna, vlaga iz vazduha defundira ka spolja pri emu
se stvara kondenzacija i fuga puni vodom.Tako nastaju te-
te (bu, redukovana izolacija, gubitak energije.)
Konstatujemo da ispuna pur-penom nije dovoljna da zado-
volji standarde.
Izolacione folije
Jedno od reenja koje se nudi su izolacio-
ne folije koje se postavljaju sa unutranje i
spoljanje strane,kao paro nepropusni od-
nosno paro propusni vodonepropusni za-
ptivai. U sredini je pur-pena kao toplotni
izolater.
Ekspandirajue trake
Da bi ljudske greke pri ugradnji prozora sveli na minimum,
proizvoai su napravili ekspandirajuu traku koja sadri sva
3 segmenta izolacije u jednom proizvodu. Traka je od materi-
jala zatvorenih pora, tako da je otporna na udare kie. Sune-
rasta forma koja se lepi na irinu profila, prua istovremeno TREMCO ILLBRUCK GmbH
toplotnu izolaciju,a unutranja strana trake sadri inmregna-
ciju koja je paro nepropusna. Za vie informacija
Mnogo objekata nije dobilo eljeni nivo u energetskom pa-
susu, upravo zbog toga to nisu obratili panju na ugradnju Danijel Srbinovski
prozora.
mob. +381 (0) 63 70 98 664
daniel.srbinovski@tremco-illbruck.com
www. tremco-illbruck.com

Duan Moji
Ral-reenja:
Ugradnja po NORM B5320 izoluje Graevinsku fugu u tri
mob. +43 664 85 85 621
segmenta: dusan.mojic@tremco-illbruck.com
AL&PVCmagazin

Unutranja strana (paronepropusna)

Toplotna izolacija Prilikom kupovine prozora potrebno je ispitati i nain ugradnje
prozora. Sama ugradnja ukljuena u cenu nikada ne moe da is-
Spoljna strana (paropropusna, vodonepropusna) puni uslove paro nepropusnosti. Povratak novca datom za skuplju
Ova norma bi trebala da buda (ne samo kod pasivnih ugradnju siguran je u prvoj godini grejne sezone,a o tetama koje
mogu nastati od kondenzacije i vlage da i ne razmiljamo. Kvalitet
kua) danas standard prozora je 50 odsto, 50 odsto je ugradnja.
12

Januar 2013
 sajmovi www.aluminijum-pvc.com

BAU 2013
Specijalna izloba: Univerzalni dizajn (UD)
VELIKE MOGUNOSTI ZA GRAEVINSKE KOMPONENTE
Specijalni ou Univerzalni dizajn koji e biti organizovan
od strane ift Rosenheima na sajmu graevine u Minhenu
od 14. do 19. Januara 2013 e prikazati primenu UD kon-
cepta na graevinske proizvode.
Univerzalni dizajn (UD) predstavlja izazov za graevinsku
industriju u celini, a posebno za proizvoae graevinskih
komponenata. Funkcionalne jedinice kao to su prozori,
ulazna i industrijska vrata imaju odluujuu ulogu. Oni
utiu na poboljanje ivotnog komfora, bezbednost i sig-
urnost. Posebno zato to se stalno upotrebljavaju. Ud je
koncept za razvoj jednostavnih i odrivih proizvoda koji
zadovoljavaju potrebe to veeg broja korisnika. Ako
uzmemo UD koncept ozbiljno u obzir on e se dobro ispla-
titi. On zadovoljava zahteve i elje velikog broja kupaca.
Megatrendovi poput starenja stanovnitva, digitalizacije,
globalizacije, decentralizacije, obnovljivih energija i is-
crpljivanja neobnovljivih izvora energije imaju uticaj na
privredu, radnike i na lini ivotni raspored. Industrija je
postala svesna uloge koju ima univerzalni dizajn (UD). Zato
se on sve vie integrie u proizvode, kao to su automobili
i mobilni telefoni. Ali novi nain ivota postavlja i nama
zahteve. Zahteve koji se odnose na projektovanje kua,
zgrada i graevinskih komponenti. Lakoa korienja i flek-
sibilnost prilikom korienja su postali obavezni. Demograf-
ske promene i zahtevi finansijski jake ciljne grupe srebrne 1. Ravnopravnu upotrebu (deca, odrasli, stariji graani, itd)
godine znai da e se panja sve vie posveivati na karak- 2. Fleksibilnost u upotrebi
teristike proizvoda vezanih za UD kriterijume. Proizvoai 3. Jednostavna i intuitivna upotreba (dizajn tastera za
ulaznih i industrijskih vrata, prozora i graevinskih hardvera otvaranje automatskih vrata)
su posebno zainteresovani. Zato to funkcionalne jedinice 4. Primetna informacija
imaju veliki uticaj na udobnost, bezbednost i sigurnost u 5. Tolerancija greke
zgradama jer se prozori i vrata stalno koriste. 6. Mali fiziki napor
Socijalno-kulturni kriterijum koji je predstavljen preko UD 7. Veliina i prostor za pristup i korienje (regulator visine
morae da se uzime u obzir prilikom dizajniranja proiz- vrata za bolji rad kod dece i osoba u invalidskim kolicima).
voda pored poznatih karakteristika utvrenih u stand-
ardima za proizvode, CE oznaka. Ovo ukljuuje, na primer, Specijalna izloba koju organizuju zajedno ift Rosen-
jednostavnost upotrebe i rada. Proizvodi koji zadovoljavju heima i minhenski sajam predstavie specifinu primenu
kriterijume UD bi trebalo da budu dovoljno fleksibilni da UD na graevinske komponente. Proizvoai, dizajneri,
ih mogu koristiti ljudi razliitog nivoa sposobnosti (deca, planeri i investitori e dobiti profesionalne, proizvodno
mladi, odrasli i stariji) u razliitim situacijama, bez potrebe neutralne informacije o znaajnim kriterijumima za vred-
za specijalizovanim dizajnom ili adaptacijom. Ovo mnogo novanje kvaliteta sa stanovita UD-a koji e da slue kao
pomae svima, jer se prolaskom vremena fizike i psihike uzor reenjima za proizvode vodeih proizvoaa. Ovo
AL&PVCmagazin

osobine oveka menjaju. Aktuelne diskusije se vrte oko
uredba za graevinske proizvode vezane za pitanja
odrivosti i pristupanosti, UD. Dizajn proizvoda, treba da
uzme u obzir sedam dizajnerskih pricipa UD dizajna:
14
ukljuuje, na primer, uzimanje u obzir posebnih potreba
razliitih korisnikih grupa, potovanje zakonskih uslova
za higijenu, zdravlje, aspekti ekologije i odrivosti, razvoj
runog rukovanja i instrukcije za odravanje.

Januar 2013
 sajmovi
BAU 2013
Special Show: Universal Design (UD)
Opportunities and implications for building components
Universal Design (UD) is seen as a chal-
lenge for the future of the construction
industry in general, and for manufactur-
ers of building components in particu-
lar. Functional units such as windows
and pedestrian and industrial doors are
particularly affected as they can play a
decisive role in improving living com-
fort, safety and security, and because
they are in active use. UD is a concept
for developing simple and sustainable
products that meet the needs of as
many users as possible. Taking UD seri-
ously is well worthwhile, since it brings
together many of the demands and
desires of future buyers.The Universal
Design Special Showthat will be held
by theiftRosenheim at the Munich ex-
hibition grounds from 14 to 19 January
2013 will showcase the implications of
UD for building components.
Megatrends such as an aging popu-
lation, digitalisation, globalisation,
decentralised and renewable energy
supply and the depletion of non-re-
newable resources have an influence
on the economy, the world of work,
and our personal living arrangements.
Industry has become aware of the role
played by Universal Design (UD) and
has been integrating it increasingly in
the development of products such as
vehicles and mobile phones. But also
new lifestyles are placing demands on
us. In relation to the design of houses,
rooms and building components, ease
of operation and flexibility in use have
become a must. Demographic change
and, with it, the demands of the finan-
cially strong target group of the silver
agers means that the focus will increas-
AL&PVCmagazin
ingly shift to product features associ-
ated with UD criteria.
Manufacturers of pedestrian and indus-
trial doors, windows and building hard-
ware are particularly affected because
16
Januar 2013
these functional units have an especial-
ly strong influence on living comfort,
security and safety in buildings, and
they can be actively operated.
The socio-cultural criteria represent-
ed by UD are features that will have
to be taken into account for building
components in addition to the well-
known performance characteristics
established by product standards, CE
marking and fitness for use require-
ments. These include, for example,
ease of use and operation. Products
that meet UD criteria should be flex-
ible enough that they can be used
by people of varying levels of ability
(children, young people, adults and
the elderly) in different situations,
without the need for specialized de-
sign or adaptation. This helps almost
everybody, because over a long pe-
riod of use the physical and psychic
constitution of many users changes.
Like the current discussions revolv-
ing around the Construction Products
www.aluminijum-pvc.com
Regulation and the issues of sustain-
ability and accessibility, UD, too, of-
fers opportunities to emphasise the
value of well designed building com-
ponents. Product design, therefore,
should take into account the 7 design
principles of UD recommended by
universal design e.V.:
1. Equitable use (children, adults, senior
citizens, etc.),
2. Flexibility in use,
3. Simple and intuitive use (design of
buttons to open automatic doors),
4. Perceptible information,
5. Tolerance for error,
6. Low physical effort,
7. Size and space for approach and
use (handle height of doors for better
operation by children and people in
wheelchairs).
The joint Special Show from
theiftRosenheim and Messe Mnchen
(Munich Trade Fairs), to be held in Mu-
nich between 14 and 19 January 2013,
will present the specific implications of
UD for building components. Manufac-
turers, designers/planners and investors
will receive professional, product-neu-
tral information on meaningful criteria
for evaluating quality from the point of
view of UD, as well as exemplary prod-
uct solutions from leading manufactur-
ers. These include, for example, taking
account of the special needs of different
user groups; adherence to legal require-
ments for hygiene, health and fitness
for use; the aspects of ecology and sus-
tainability; the evaluation of operating
manuals and maintenance instructions;
service in case of follow-up orders; and,
if relevant, replacement when applica-
tions change.
Interested manufacturers can apply to
theiftRosenheim to participate as co-
exhibitors.
 SAJMOVI www.aluminijum-pvc.com

INFACOMA, Solun

Predvodnik u izgradnji
Uz moto ravnomerni
razvoj 30. Meuna-
rodni sajam grae-
vinarstva, izolacije,
aluminijumskih i PVC
profila, sanitarija, pra-
tee opreme i tehno-
logije, Infacoma, ove
godine otvara svoja
vrata od 21. do 24. fe-
bruara na Meunarod-
nom sajamskom centru
u Solunu

Infacoma je jedna od najznaajnijih izlo-

bi Helexpoa, koja ove godine slavi 30
godina rada, a do danas, uprkos optoj
recesiji, ostala je najvaniji meunarodni
sajam graevinskog materijala u Grkoj.
Cilj 30. Infacome je razvoj u oblasti gra-
evinarstva, isticanje i promocija novih
tehnologija, savremenih aplikacija i no-
vih materijala, a sve to vodi do unapre-
enja graevinskih objekata i tednje
energije u savremenoj arhitekturi.
Zbog toga je i primenjena nova cenovna
politika, sa znaajnim smanjenjem cena
zakupa tandova, a bitna je i pojaana
promocija radi privlaenja posetilaca iz
inostranstva. Na taj nain Infacoma ini ROBNE GRUPE
sve da ispuni oekivanja svojih izlagaa. Graevinski materijal, izolacija, opeka, kamini, mehanizmi,
U istom terminu e se odrati i 5. Meuna-
AL&PVCmagazin

pei, ae, dekorativni materijali oprema, aluminijumski

rodni sajam obnovljivih i konvencionalnih
izvora energija i energetskih tehnologi-
i PVC profili, montane kue, sigurnosni sistemi, hardveri,
ja - Energetska tehnologija. Ovaj sajam vodovod, elektro materijal, oprema za sanitarije i kupatila
je uspeo da privue prole godine 40.000 alati, maine, maine za seenje aluminijuma, ograde,
posetilaca to prevazilazi sva oekivanja. nanotehnologija, organizacije, institucije.
18

Januar 2013
VESTI www.aluminijum-pvc.com

Najvei solarni projekt u Srbiji

ansa za Junu prugu
Najvei solarni projekat u svetu, ukupne snage jedan gigavat, bie napravljen u Srbiji jer je upravni odbor kom-
panije Securum Equity Partners najavio svoje planove za izgradnju solarnog parka, to je odobrila Vlada Srbije.

Prema programu, projekat je vredan 1,75 milijardi evra. Njegova izgradnja e poeti aprila ove godine, a bie zavren u
decembru 2015. Solarni park e se prostirati na 3.000 hektara i godinje e proizvoditi 1,15 teravata energije, a planirano
je da se gradi na jugoistoku zemlje, gde je sunevo zraenje najvee. Ovaj fotonaponski mamut e se sastojati od 100
solarnih sistema jaine 10 megavata, a otvorie 500 radnih mesta tokom izgradnje, dok e 120 radnika ostati stalno zapo-
sleno nakon zavretka izgradnje. Radnici e raditi na odravanju sistema to je veoma bitno za ovaj region koji ima visoki
stepen nezaposlenosti. Solarne elije proizvodnog kapaciteta od 60-70 megavata godinje bie uvezene iz inostranstva.
Istovremeno e koristiti konventore biljnog fotonaponskog (pretvaraa) od italijanske firme Firmer.

PRoiZvodnJa 381info
info.com INFORMACIJA JE SVE

PvC i al
UkRaSniH
Panela

Pavkovi Paneli d.o.o.

za proizvodnju, trgovinu i usluge
iroki Brijeg
Trn, Ugrovaka 4a, 88 220 iroki 12 GODINA SA VAMA
Brijeg, BiH
tel. 00 387 39 705 602
fax. 00 387 39 705 618
email: info@pavkovic-paneli.com
www.pavkovic-paneli.com

Predstavnitvo za Hrvatsku:
Pavkovi-paneli d. o. o., Imotski
tel. 00 385 21 842 901
fax. 00 385 21 842 903
email: pavkovic.paneli@gmail.com
www.pavkovic-paneli.com

www.011info.com
12
POSLOVNI SVET
BEOGRADA I SRBIJE
NA NAIM PORTALIMA! www.381info.com GODINA
GODINA SA
SA VAMA
VAMA
 DOGAAJI
CEDEF organizovao konferenciju o odrivoj gradnji i energetskoj efikasnosti
Odrivom gradnjom
do energetske efikasnosti
Kako je sektor zgradarstva energetski
najzahtevniji sektor u Evropi i Srbiji na
koji se odnosi preko 40 odsto ukupne
potronje energije i najveom emisijom
Centralno evropski CO2, CEDEF je organizovao konferenciju
forum za razvoj, CEDEF, na temu: Odrivom gradnjom do ener-
getske efikasnosti sa ciljem da se istakne
pod institucionalnim znaaj i neophodnost primene koncepta
pokroviteljstvom Mi- odrive gradnje, kao i mogunost pove-
anja energetske efikasnosti u zgradar-
nistarstva graevine i stvu primenom energetskih pasoa.
urbanizma Republike U Srbiji postoji oko tri miliona raznih obje-
Srbije i Ministarstva kata ija je prosena potronja od 150 do
200 kWh po metru kvadratnom na godi-
energetike, razvoja i njem nivou, dok u Evropskoj uniji ta po-
zatite ivotne sredine, tronja iznosi izmeu 100 do 130 kWh .
Uvoenje energetskih pasoa poskupee
a u saradnji sa Inenjer- izgradnju za oko 5 odsto, a povraaj ulo-
skom komorom Srbije, enih sredstava moe se oekivati za 5 do
6 godina.
Republikom agen- Prema reima Jovanke Arsi - Karii,
cijom za stanovanje i predsednice Upravnog odbora, CEDEFa:
Standardnu praksu u graevini vode
Graevinskim fakul- najee kratkoroni ekonomski razlozi,
tetom, Univerzitet u dok se odriva gradnja zasniva na prin-
cipima i iskustvima dugoronosti i odri-
Beogradu, organizovao vosti, kvaliteta i efikasnosti. Stoga, CEDEF
je CEDEF konferenciju je organizovao jo jednu Konferenciju na
AL&PVCmagazin
22
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
aktuelnu temu koja je trenutno od klju-
nog znaaja za domainstava, lokalnu i
centralnu vlast, privredu i finansijske in-
stitucije i organizacije i na taj nain sve
relevantne stejkholdere u Srbiji okupio
na jednom mestu.
Miodrag Joci, dravni sekretar, Ministar-
stvo graevine i urbanizma Republike
Srbije je naglasio: Strateki cilj Republike
Srbije je uvoenja principa energetske
efikasnosti. U tom smislu, stupanjem na
snagu zakona i zakonskih akata, svi novi
objekti moraju biti projektovani, graeni
i korieni u skladu sa propisanim stan-
dardima energetske efikasnosti. Naroito
je vano da drava ukae na znaaj do-
slednog sprovoenja propisa, ali i da kroz
program subvencija u poetku primene,
omogui da to vei broj investitora pro-
meni svest o neophodnosti utede ener-
gije. Takoe, planirano je da Ministarstvo
do juna 2013. donese i Uredbu o grae-
vinskim proizvodima.
Dejan Trifunovi, pomonik ministra, Mi-
nistarstvo za energetiku, razvoj i zatitu
ivotne sredine Republike Srbije, istakao
je: Drava je u obavezi da sprovodi akci-
oni plan kojim je planirana uteda energi-
je od 9 odsto u finalnoj potronji do 2018.
godine.
Bojana Vukosavljevi, nacionalni me-
nader programa, EBRD Business Advi-
sory Services (BAS) Srbija, naglasila je:
Prezentacija aktivnosti i rezultata progra-
ma EBRD-BAS Srbija, na dananjoj CEDEF
konferenciji je prilika da se predstavnici-
ma malih i srednjih preduzea prezentuju
mogunosti uestvovanja u projektu, i na
taj nain ree neke od izazova sa kojima
se suoavaju u oblasti energetske efika-
snosti i obnovljivih izvora energije. Ovo je
prva u nizu od naih przentacija o projek-
tu koji radimo u saradnji sa CEDEFom na
kreiranju platforme za podizanje svesti i
poveanje energetske efikasnosti.
 predstavljamo www.aluminijum-pvc.com

Dobar kvalitet vidljiv i opipljiv ve 60 godina

Preduzee HOPPE, koje je 5. novem-
bra 1952. godine osnovao Friedrich
Hoppe u Hajligenhausu (kod Di-
seldorfa), danas je meunarodna
kompanija sa seditem u Mistajeru
(kanton Graubinden) u vajcarskoj.
U ovom trenutku, 2.600 zaposlenih
razvija, proizvodi i prodaje kulturu
stanovanja u detalju u vidu si-
stema okova za vrata i prozore od
aluminijuma, nerajueg elika,
plastike i mesinga
Preduzetnici sa leva na desno
Christoph Hoppe, Wolf Hoppe, Christian Hoppe

Samo dve godine posle osnivanja, pre-
duzee je iz Hajligenhausa preseljeno
u tatalendorf u Hesenu, a dve godine
nakon toga je u hesenskom Bromskir-
henu osnovan novi fabriki ogranak.
Filozofija dovoenja posla ljudima a
ne odvoenja ljudi iz njihovih sredina
u potrazi za poslom, bila je presudna
1964/65. prilikom osnivanja fabrike u
luderncu, prve od tri fabrike u junom
Tirolu (sledee su otvorene u Sankt
Martinu i Lasu).
Godine 1971. usledilo je podizanje
proizvodne hale sa prodajom u vaj-
carskom mestu Mistajer. Ovde je danas
smeteno sedite vajcarskog ogranka
preduzea kao i sedite HOPPE Hol-
ding AG. Godine 1988. osnovana je fili-
jala u Velikoj Britaniji, a 1989. usledio je
prelazak preko Atlantika u SAD.
Godine 1991. preuzet je nekadanji
VEB u Krotendorfu u Rudnim gora-
AL&PVCmagazin
preduzeem u oblasti strunosti. To
potvruje, pored udela u tritu, obi-
man asortiman proizvoda, inovativna
snaga, optimalan odnos iskorienosti
u odnosu na cenu i vodea pozicija u
oblasti tehnologije.
Uspeh preduzea je konano i rezul-
tat poslovne smernice osnivaa, koja
i danas predstavlja stremljenje svih
zaposlenih: Kreativnost kao razmilja-
nje suprotno pravilima donosi rezultat:
drugaije i bolje od drugih.
Pionir u ovom poslu je od poetka imao
nameru da proizvodi kvalitetne proi-
zvode. Zato Prava kvaka ve 60 godi-
na znai vidljiv i opipljivo dobar kvalitet.
Zbog toga marka HOPPE koja se razvija
od 1979. godine, predstavlja ispunjenje
obeanja u pogledu kvaliteta.
Porodino preduzee u meuvreme-
nu, u drugoj generaciji, vode i oblikuju
vlasnici Wolf i Christoph Hoppe, a pra-
Dugorono razmiljanje kroz genera-
cije takoe omoguava sprovoenje
upravljanja preduzeem, koje se zasni-
va na vrednostima kao to su povere-
nje, odgovornost, pouzdanost, pote-
nje, lojalnost, integritet i ljubaznost. Na
osnovu ovih principa moe da se spro-
vede shvatanje Ko trai trud i rezulta-
te, taj mora da stvori uslove. Ovakvo
upravljanje preduzeem, koje je zasno-
vano na vrednostima i orijentisano ka
ostvarenju ciljeva, formira kompaniju
iznutra i spolja.
Povodom jubilarnog roendana
kompanije, korporativni dizajn koji se
nije menjao vie od 30 godina, pod-
vrgnut je temeljnom ispitivanju. Ipak,
ustanovljeno je da ak ni nakon toliko
New York
vremena nije potrebna nikakva bitna
promena. Rezultat, dakle, nije bila ni-
poslovna ansa svetskih razmera
kakva revolucionarna promena, ve
Raznovrsna ponuda i internacionalna mogunost upotrebe su dve prednosti nove serije
dalji razvoj u skladu sa modernim vre-

ma, a 1996. godine izgraena je fabrika
u Homutovu u ekoj.
Od sredine 70-ih godina HOPPE se
u celoj Evropi smatra liderom u svo-
joj brani. U svetu se smatra vodeim
26
vac razvoja i opstanka kompanije HOP-
PE kao porodine kompanije odreen
je ukljuivanjem Christian Hoppea,
najstarijeg sina Wolf Hoppea, aprila
2012.
New York u aluminijumskoj izradi. Serija New York sa sobom nosi irok asortiman proizvoda
menom.
za svaki segment Vaeg doma. Izabrani modeli poseduju HOPPE brzospajajuu-etvrtku.
U ime 60. roendana preduzea, 5.
novembra su svi zaposleni simbolino Nova ruica New York DF spaja dve tehnike tehniku ruice sa dugmetom i ruice na
nazdravili ampanjcem. cilindar. Kombinacija te dve funkcije je dovela do novog i inovativnog izuma kompanije
HOPPE Holding AG HOPPE, tehniku duple funkcije DF. Ta funkcija dozvoljava upotrebu ruice samo kada je za sve kvake i
ruica otkljuana i kada se tokom njenog okretanja pritegne cilindar. prozorske ruice HOPPE!

Januar 2013
HOPPE S.p.A. HOPPE S.p.A. - Najdan Vukovi
Via del Giovo, 16 I-39010 S. Martino i. P. +381 65 3349 281 najdan.vuckovic@hoppe.com www.hoppe.com
 nauka u praksi
Uzroci neodgovarajueg kvaliteta
prevlake laka u prahu
Tri grupe uzroka
Dr.sci. Jovan P. Popi
Dipl.ing. Zoran Terzi
Uzroci neodgovarajueg kvaliteta pre-
vlake mogu se svrstati u tri grupe:
Prva, nepotovanje fiziko-hemijskih
uslova koju propisuju proizvoai
sredstva za pripremu povrine. Druga,
ograniene mogunosti tehnika nano-
enja laka u prahu kao i neadekvatno
podeena oprema za nanoenje. Trea,
neodgovarajua veliina i distribucija
estica laka u prahu
Nepotivanje fiziko-hemijskih uslova pripreme
povrine
Posledice nepotovanja fiziko hemijskih uslova pripreme
povrine su: neodgovarajue fizike karakteristike prevla-
AL&PVCmagazin
ke, slaba veza (adhezija) prevlake sa podlogom, neodgo-
varajui izgled povrine prevlake i slaba koroziona otpor-
nost plastificiranog aluminijuma i elika.
U sluaju da povrina predmeta na koji se nanosi lak u
prahu nije adekvatno pripremljena, a to znai da nisu
28
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
ispotovane procedure, mogu nastati ozbiljni problemi i
tete. Pre svega, povrina mora biti oisena od masti i ko-
rozionih produkata. Ako povrina nije dobro odmaena
ne moe se provesti tehnoloka operacija skidanja koro-
zionih produkata
Posledice ogranienih mogunosti tehnike i
neadekvatna podeenost
Posledice ogranienja tehnike i neadekvatne podeeno-
sti opreme su: Slaba penetrativnost lakova u prahu (ne-
jednaka debljina prevlake) , izraena struktura povrine i
porozan presek kod glatkih lakova- vizuelno doivljen kao
*pomorandina kora*.
a) Slaba penetrativnost lakova u prahu
esta je pojava kod procesa nanoenja lakova u prahu.
Uzroci su kinematiki i izraen efekat eletrinog polja.
KINEMATIKI uzroci nastaju kao rezultat neadekvatne br-
zine strujanja praha i njegove koncentracije u blizini po-
vrine metala na koji se prah nanosi. Ovi uzroci se javljaju
kao posledica:
Izbora vrha pitolja- vei prenik deflektora (peurke)
nego to sloenost geometrije metalnog predmeta do-
zvoljava, ili korienje vrha sa direktnim prorezom.
 nauka u praksi
Tabela 1
Nedovoljna brzina praha na vrhu pitolja, a koja je zavi-
sna od radnog pritiska fluidiziranog praha.
Nedovoljna koncentracija praha zavisna od injektorske
dizne i prenika dovodnih cevi.
Neodgovarajua produktivnost prebrzo kretanje pi-
tolja.
Meusobna zavisnost ovih parametara i predlozi podea-
vanja dati su u tabeli 23. Konkretne vrednosti se odnose
na ureaje firme KOSMOS, mada ne treba oekivati vea
odstupanja kod ureaja drugih proizvoaa. Rezultati su
proizali iz neposrednih merenja i konkretnih iskustava pri
putanju ureaja u rad.
Tabela 23. Meusobna zavisnost parametara i predlozi po-
deavanja
IZRAEN EFEKAT ELEKTRINOG POLJA kao posledica ne-
adekvatne jaine polja. Osnovni princi nanoenja laka u
prahu u formi elektrostatikog spreja podrazumeva na-
elektrisanje estica praha (Korona ili Tribo tip), njihovo
rasprivanje, zatim kretanje pod delovanjem elektrinog
polja i inercijsko kretanje do uzemljenog metalnog pred-
meta i razelektrisanje na njemu. Efikasnost postupka je
AL&PVCmagazin
srazmerna jaini elektrinog polja, odnosno naponu. e-
sto se zbog potrebe vee produktivnosti radi sa vrlo jakim
elektrinim poljem. Poto je elektrino polje najjae na
izraenim vrhovima i ivicama metalnog predmeta, a zbog
Faradejevog kaveza ne ulazi u upljine, dobija se najvea
30
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
debljina prevlake na vrhovima i ivicama metalnog pred-
meta, a na unutranjim delovima predmeta prevlaka je
tanja ili pak nedostaje. Efekat je prikazan na slici 63.
Ovakva nejednaka debljina prevlake kod geometrijski slo-
enih komada znatno je manja kod sistema sa jonizacijom
trenjem (Tribo)
Efekat elektrinog polja uklanja se na dva naina:
Smanjenje neravnomernosti prevlake postie se smanje-
njem jaine elektrinog polja, odnosno napona u rasponu
od 55 65 kV. Ispod 40 kV ne dolazi do jonizacije estica, a
u rasponu od 40-50 kV produktivnost je smanjena.
Impulsno napajanje (pulsirajui napon, odnosno elektri-
no polje) vrha pitolja daje znaajno bolju ravnomernost,
jer hibridizuje tribo efekat i efekat polja. Polje se ukljuuje
u impulsima i usmerava i ubrzava estice laka, a u pauza-
ma estice laka zalaze u upljine osenene Faradejevim
kavezom. Pravougaoni impulsi, Slika 64 su jednostavniji
za proizvodnju opreme, ali manje efiksni od udarnih jed-
nosmernih napona, koji postiu vidljivo bolje rezultate.
b) Izraena struktura povrine i poroznost
Najee se pojavljuju jednovremeno. Na ovu pojavu po-
red hemijskog sastava i fizikih osobina laka u prahu bitno
utiu i sledei faktori.
Neefikasno uzemljenje metalnih predmeta uzrokuje zadr-
avanje nalektrisanja na esticama praha te se one meu-
sobno odbijaju i izmeu sebe imaju dosta vazduha, slika
64, koji izlazi pri topljenju i razlivanju laka, te pravi neravni-
ne, a delom ostaje kao porozna struktura. Otklanja se kva-
litetnim metalnim kontaktom predmeta sa uzemljenjem
(istim kukama za veanje ).
Visok napon pri nanoenju laka u prahu (vie od 80 kV)
takoe dovodi do teeg razelektrisanja sloja estica na
predmetu, te ga treba izbegavati.
Oblik napona, tj. impulsi ili jo bolje udarni impulsi dosta
homogenije slau estice praha na predmet, dobije se mo-
nolitna ravan, bez *najeenih* povrina.
Slika 63. Efekat neujednaenosti elektrinog polja
 nauka u praksi www.aluminijum-pvc.com

Fini prah Grubi prah

nemogue
Suenje strujanjem odlino
upravljati
Stabilnost
nekontrolisano dobro
pakovanja
Opasnost od
visoka niska
poara i eksplozije
slabo
lakoa primene odlina
kontrolisana
Korisnost kod
~95% >95%
primene
mogue oteano
Debljina filma dobiti tanak dobijanje filma
Slika 64. Primeri impulsnog napajanja neproziran film tanjeg od 40m
mala hrapavost,
manja slab izgled i
Neodgovarajua veliina i distribucija estica laka u prahu. Izgled prevlake pomoranina manja debljina
kora, vea filma
Raspodela i veliina estica laka u prahu utie na njihovo sjajnost
meanje sa vazduhom, transport, naelektrisanje i nanoe- Prekrivnost po kg
velika niska
nje na povrinu metala. praha
Veliina i distribucija estica laka u prahu na nanesenom Osetljivost na vlagu velika niska
filmu pre polimerizacije (peenja)
znaajno utie na kvalitet dobijene prevlake nakon to je Temperatura predmeta na kojeg se nanosi lak u prahu
provedena polimerizacija. Odnos izmeu veliine estica znaajno utie na debljinu nanetog sloja laka, a time i na
laka u prahu i konane debljine prevlake je znaajan. Za konanu debljinu prevlake. U tabeli 25 date su debljine
prevlaku debljine 50 m potrebno je da veina estica ima prevlake u funkciji temperature predmeta. Nanoenje je
dimenzije od 50-75 m. Na slci 65 prikazan je odnos izme- provedeno u istim uslovima: veliina estica, jaina elek-
u veliine estica i konane debljine filma nakon prove- trinog polja i vreme nanoenja. Pri veim temperaturama
dene polimerizacije. predmeta dobiju se znaajno vee debljine prevlake.

Tabela 25. Debljine prevlake u funkciji temperature predmeta

Temperatura (oC) Debljina prevlake (m)

Sobna 22 2 25-125
50 125-150
80 150-225

Slika 65. Ilustracija relacije izmeu veliine estice praha i de-

bljine prevlake

Lak u prahu mora da bude gusto pakovan na povrini

metala. U sluaju neadekvatnog pakovanja (gustine) sloja
ostvaruju se preduslovi da se u prevlaci formiraju brojne
upljine i pore, te da se javlja i efekat pomoranine kore.
Sloj koji sadri manje estice laka u prahu poseduje veu
koliinu naelektrisanja te su privlane elektrine sile iz-
meu sloja laka i povrine metala vee. Meutim, vea
koliina naelektrisanja koju poseduju manje estice, zbog
izraenog Faradejevog efekta, smanjuje deponovanje e-
stica na zatvorene i manje dostupne povrine premeta. To
AL&PVCmagazin

dovodi do formiranja prevlake neujednaene debljine. U

tabeli 24 prikazane su razlike izmeu finog praha (10-40
m) i grubog praha (50-100 m).

Tabela 24.Razlike izmeu grubog i finog laka u prahu

32

Januar 2013
 INTERVJU
Zoran Anelkovi
direktor firme Anelkovi-al iz Beograda
Deset godina uspenog poslovanja
Nakon godinu dana, od naeg razgovora, u goste nam je stigao,
gospodin Zoran Anelkovi, vlasnik firme Anelkovi-al. U razgovoru sa
naim urednikom, gospodin Anelkovi otkriva svoja vienja prisustva
njegove firme na tritu Srbije
Kako ocenjujete proteklu poslovnu godinu i saradnju sa
vaim poslovnim partnerima irom Srbije?
- Firma Anelkovi-al od svog osnivanja pa do dananjeg
dana svake godine belei rast prodaje proizvoda iz svog
asortimana. Tako smo i u protekloj 2012. godini zabeleili rast
prodaje za 30 odsto u odnosu na 2011. godinu.
Gospodine Anelkovi, ne bi bilo loe da za nae itaoce
jo jednom kaete neke od vanijih injenica o vaoj fir-
mi koja postaje lider na domaem tritu?
- Ukratko u podsetiti one koji su za nau firmu uli, a ujedno
AL&PVCmagazin
i upoznati sa firmom one koji nisu. Firma Anelkovi-al osno-
vana je 2003. godine i ove godine slavimo 10 godina posto-
janja. Nae poslovanje otpoeli smo sa firmama Alumil i Tehni
iz Grke, koji su bili nai prvi strani dobavljai i domaom fir-
mom Stublina koja je poznati proizvoa kvalitetnih okova
. Sa ovim firmama svake godine sve vie poslujemo ali smo
36
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com INTERVJU
Najlepe elje
Iskoristiu ovu priliku da se zahvalim svim kupcima firme
Anelkovi-al, kao i dilerskim firmama SNN-u, IVI Promet-
u, Aluminijum-San-u i Haj-Ne-Haj-u, da im estitam pro-
tekle praznike i poelim da u 2013. godini najpre budu
zdravi, veseli i sreni, a zatim da rade vie i bolje neko u
prethodnoj godini. Nadam se da emo i u novoj godini
nastaviti sa uspenom saradnjom i zajednikim snaga-
ma unapreivati nae poslovanje kako bi odgovorili na
sve zahteve kupaca i na taj nain obezbedili njihovu
privrenost. Nastavljamo sa uspenim servisiranjem
naih kupaca, omoguavajui im dostupnost traenog
proizvoda u dogovoreno vreme i po najpovoljnijim
cenama u naim prodajnim objektima.
profila i specijalnih profila. Kada su u pitanju PVC profili, pla-
sirano je vie od 500 tona, od toga 85 odsto na srpskom i oko
15 odsto na stranim tritima.
Kako stojite sa distribucijom ostalih proizvoda vezanih
za ovu granu graevinarstva kao to su okovi, lamlice za
roletne, komarnici, paneli i ostali pratei pribor?
- Uporedo sa rastom prodaje aluminijumskih i PCV profila
poveavamo i prodaju roletni, komarnika, panela, guma, ok-
ova za aluminijumske i PVC profile kao i prateeg materijala,
silikona, purpena, ankera, rafova i druge pratee opreme.
Recite nam neto vie o tehniko-tehnolokim karakter- Iz naih pouzdanih izvora, dobili smo informaciju da za
istikama i svojstvima ELITHERM PVC profila? nastupajuu sezonu pripremate neto sasvim novo. O
- Najvea novost u 2012. godini u firmi Anelkovi-al je svaka- emu se radi?
ko poetak rada nae fabrike za proizvodnju PVC profila koja - Osim proizvodnje PCV profila, firma Anelkovi-al proizvodi
i pratee elemente za proizvodnju aluminijumskih i PVC pro-
se nalazi u Novoj Pazovi. Iako je putanje fabrike u rad trajalo
zora, roletni i komarnika. U naim poslovno proizvodnim ob-
par meseci uspeli smo da u rad pustimo 13 alata za proizvod-
nju PCV profila i podprozorskih dasaka. Osim pokretanja fab- jektima za sada proizvodimo oko 120 artikala, a u ovoj 2013.
rike uveli smo i dva standarda, ISO 9001 I ISO 14001. S obzi- godini otpoeemo i prozvodnju PVC roletni i to sigurno
rom na injenicu da komponente neophodne u proizvodnji nee biti sve. U planu su neki novi PVC profili, ali o tome e
kupujemo od najpoznatijih svetskih proizvoaa, dobili smo biti prie pred kraj godine.
u meuvremenu poveali broj dobavljaa. Najpre su to bili
proizvode koji se mogu porediti sa PVC profilima napoznati-
proizvoai pratee opreme za proizvodnju stolarije, roletne, Kojim putem planirate dalje da idete, odnosno ta kau
jih prozvoaa u svetu. U to su se uverili nai dosadanji
komarnike i fasade, a od prole godine su to i proizvoai planovi i namere sadanjeg, ali i budueg poslovanja?
kupci, a verujem da e to miljenje deliti i budui potencijalni
komponenti za proizvodnju PVC profila koje proizvodimo - Da smo na dobrom putu pokazuju rezultati o kojima
kupci koje ovom prilikom pozivam da dou kod nas i provere
pod imenom Elitherm u naem poslovno proizvodnom po- smo priali. Nastaviemo istim putem i u istom pravcu uz
istinitost mojih tvrdnji.
gonu u Novoj Pazovi. Ovom prilikom u za vae i nae itaoce proirenje broja kupaca kako u Srbiji tako i u zemljama iz
nabrojati jo neke od naih veih dobavljaa, osim Alumila, okruenja i ire. Trenutno najozbiljnije ponude za izvoz PVC
Koliku garanciju dajete za PVC profile, koliki je njihov
Tehnija i Stubline saraujemo i sa firmama Viomal, Producta, profila dolaze iz Grke, Makedonije, Bugarske, Crne Gore i Re-
vek trajanja i kojem cenovnom razredu, u odnosu na
Aluit, Fapim, Aluprof, GU-BKS, Isolider, Esimplast, Pespa, De- publike Srpske.
konkurenciju, pripadaju?
ceunick, Weiss, ACM, Somfy, Dorma i drugi. Neki od naih
- to se tie kvaliteta Elitherm PVC profila koji se proizvode u
dobavljaa komponenti za proizvodnju PVC profila su Petro- Poziv dilerima
naoj fabrici, oni pripadaju grupi najkvalitetnijih svetskih pro-
AL&PVCmagazin
hemija Spolana, Kaneka, Chemson, Omya, Kronos.
fila koji se prodaju u Srbiji. Naa ceza Elitherm PVC profile je Ovom prilikom pozivam sve zainteresovane dilere u
nia od 10-30 odsto u odnosu na cene PVC profila koji dolaze zemlji i inostranstvu da nas kontaktiraju kako bi pokuali
Koliko ste tona aluminijumskih i PVC profila plasirali na da ostvarimo uspenu poslovnu saradnju.
sa zapada. Razlog tako niske cene je najpre skromna zarada, a
srpsko, a koliko na ostala trita u okruenju?
zatim i jeftina radna snaga, automatska prozvodnja i jeftinija +381(0)60 5065872, +381(0)11 8065872
- U toku 2012. godine plasirali smo preko 700 tona konstrukci-
cena elektrine energije u Srbiji. andjelkovic@andjelkovic-al.rs
jskih aluminijskih profila i preko 300 tona limova, trgovakih
37
Januar 2013
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
 PREDSTAVLJAMO
Tehno AL Marinkovi, Jagodina
Razvoj po jasno utvrenim ciljevima
Firma Tehno AL Marinkovi iz Jagodine
je na tritu prisutna vie od 15 godina,
gde je vremenom postala jedna od
vodeih proizvodnih i distributivnih
kua za graevinski materijal koja svojim
kupcima ne nudi samo kvalitetan i irok
asortiman proizvodnih paleta ve i
mnoge kvalitetne usluge, meu kojima
su brza i tana isporuka robe do kupaca,
struno savetovanje, tehnika podrka
AL&PVCmagazin
i projektovanje, a tu je i iskusan tim
komercijalista i ininjera. Sve ovo su, bar
do sada, bili razlozi brzog rasta kompanije i
velikog zadovoljstva njihovih kupaca
40
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Prema jasno utvenim ciljevima poslovne politike firma
Tehno Al Marinkovi se opredelila za izradu visoko kvali-
tetne aluminijumske i PVC stolarije. Kako bi osigurali kva-
litet svojih proizvoda u sastavu firme Tehno Al Marinkovi
se nalazi projektni tim, tim koji se sastoji od visoko stru-
nog kadra, koji su u stanju da prue tehniku podrku
svim klijentima i projektima. Zbog toga su se opremili
savremenim informatikim alatima u procesu projektova-
nja, a strunost i profesionalnost su pokazali i dokazli kroz
veliki broj zavrenih poslovnih projekata velikih kapaci-
teta, u kome je projektni tim dao nemerljive rezultate.
Firma Tehno Al Marinkovi je u zadnje vreme intenzivirala
proizvodnju aluminijumske i PVC stolarije uglavnom za
inostrano, pre svega francusko, trzite. Zbog toga je proi-
zvodni pogon opremljen novim mainama i renomiranih
nemakih firmi Urban i Elumatec sa izuzetno velikim pro-
izvodnim kapacitetom. Naravno, da bi se postigao kom-
pletan program u oblasti AL i PVC graevinske stolarije u
sastavu firme se nalazi tim za ugradnju koji predvodi dipl.
www.aluminijum-pvc.com PREDSTAVLJAMO
gra. ininjer. Ovaj tim je u stanju da svaki proizvod koji je
proizvednen u proizvodnim kapacitetima postavi na bilo
GEALAN
koji objekat. Referenc lista ugraene AL i PVC stolarije je to se tie PVC stolarije firma Tehno Al Marinkovi
dugaka,a objekti na kojima su radili kao i pohvale od stra-
uspeno sarauje sa jednIm od vodeih evropskih
ne domaih i inostranih partnera potvruju konstantnost proizvoaa sistema profila za izradu PVC stolarije -
u kvalitetu i pruzanju usluga firme Tehno Al Marinkovi. GEALAN koji u svom proizvodnom asortimanu nudi
profile za izradu energetski visoko efikasnih prozora
i vrata. To znai da se iz profila GEALAN mogu izrai-
vati PVC prozori i vrata sa izrazito dobrom toplotnom
izolacijom i takvi prozori su energetski efikasni tako
to zimi tede energiju za grejanje, a leti energiju za
hlaenje.
Savremena farbara
Za proces plastifikacije aluminijumskih profila Tehno
AL Marinkovi poseduje savremenu opremu sa auto-
matskom linijom za farbanje, pripremu i ostalim pra-
teim elementima. Samo da podsetimo nae itaoce
da je plastifikacija proces elektrostatikog farbanja
prahom i predstavlja najsavremeniju zatitu neofar-
banih povrina metala (aluminijuma i elika) uz kom-
pletnu hemijsku i mehaniku pripremu povrina koje
se farbaju. injenica je da firma Tehno AL Marinkovi
raspolae kompletnom opremom i tehnologijom za
farbanje koja je poznata po. kvalitetnom plastifici-
ranju aluminijumskih profila. Zbog toga najvei deo
potpuno novog proizvodnog prostora , firma Tehno
AL Marinkovi koristi za plastifikaciju aluminijumskih
profila, ograda, limova i ostale metalne galanterije,
AL&PVCmagazin
a vri prodaju i aluminijumskog plastificiranog lima
koji se koristi za ispune ili panele. - Zahvaljujui ovim
programima u mogunosti smo da pratimo sve proi-
zvoae aluminijumske i PVC stolarije, kae za na list
Saa Marinkovi, vlasnik.
Januar 2013
41
 VESTI www.aluminijum-pvc.com

11. specijalizovani sajam Grki aluminijum

April u Atini
Grko udruenje proizvoaa aluminijuma je najavilo da e organizovati
sajam Grki Aluminijum od 18. do 21. aprila 2013. godine u Metropolitan
Expou, najveem i najmodernijem sajamskom centru Atine. Organizator e
biti firma Rota.

11. specijalizovani sajam Grki Aluminijum 2013. po prvi put organizuje efika-
sno uee svake kompanije. Istovremeno e se odrati i dve srodne tehnike
izlobe Ecotec Ekoloka tehnologija i fotonaposnki sistemi i Domicatec Sa-
lon izgradnje i renoviranja. Ecotec je najvea izloba ekoloke tehnologije i fo-
tonaponsksih sistema u Grkoj. Domicatec je jedina izloba u Grkoj vezana za
proizvode i usluge u izgradnji i renoviranju. Organizovanje zajednikih izlobi
nudi mnoge prednosti. Jer su ove industrije meusobno povezane i imaju kori-
sti jedna od druge. Sajam e se odvijati u najveem i najmodernijem sajamskom
centru u Grkoj. Sajam ima za cilj da ukae na znaaj ove privredne grane za
grku ekonomiju. Sajam e, pre svega, promovisati unapreenje kvaliteta pro-
izvoda i sertifikovanje proizvoda, a bie promovisane i inovacije, integrisana
reenja za potroae, podrka inenjerima, arhitektama, kao i kvalitet usluga,
zatita ivotne sredine, recikliranje i odrivi razvoj.

Uzdah olakanja posle

dobrog leta u Rusiji
Dobri znaci
iz Rusije
Ruska graevinska industrija konano je
zabeleila zdrave cifre rasta u drugoj polo-
vini 2012. U julu je zabeleen rast od 17,6
odsto, a potom je usledio rast od 12,4 odsto
u avgustu. Zanimljivo je da je u prvoj polo-
vini 2011. godine. ukupna slika u graevin-
skoj industriji Rusije bila pomeana.

Finansijski rezultati graevinskih kompanija su bili u suprotnosti sa istraivanjima koja su sprove-

dena od strane Savezne slube za statistiku jer se broj radnika u graevinskoj industriji, umesto
da raste, u prvim mesecima smanjivao. Tek u julu je graevinska industrija konano zabeleila
rast. Prema Rosstatu, vrednost graevinskih radova u julu se poveala ak za 17,6 odsto. Zavrene
AL&PVCmagazin

stambene povrine su porasle za 19 odsto. Zahvaljujui dobrim rezultatima u julu, koji podsea
na cifre rasta pre krize, ukupan rast od januara do jula je bio skoro pet odsto, u poreenju sa skoro
nultim rastom predhodne godine. Zatim je u avgustu dolo do rasta od 12,4 odsto, a ukupna vred-
nost graevinske proizvodnje je zabeleila rast od 6,2 odsto u prvih osam meseci 2012. godine u
odnosu na isti period predhodne godine.
44

Januar 2013
 sajmovi
Meunarodni sajam graevinarstva SEEBBE
Oduvek i zauvek graditi
Beogradski sajam e u periodu od 16. do 20. aprila 2013.
godine organizovati vodei sajamski susret u graevinskoj
industriji regiona jugoistone Evrope SEEBBE
Ova manifestacija je mesto okupljanja
profesionalaca iz graevinske industri-
je regiona. Uee kompanija, koje u
svom poslovanju imaju segment gra-
evinarstva, na ovoj svojevrsnoj stru-
kovnoj smotri postavlja se kao sutin-
sko i postaje stvar prestia. Izlaganje
na ovoj specijalizovanoj manifestaciji
tradicionalni izlagai, kojih svake go-
dine ima preko 80 odsto od ukupnog
broja izlagaa, smatraju najekono-
minijim nainom da se susretnu sa
starim, ali i potencijalnim kupcima za
koje nisu znali.
Beogradski sajam je veoma ponosan
AL&PVCmagazin
na ovaj svoj sajamski dogaaj. Sajam
SEEBBE je izrastao, ne samo u najveu
priredbu Beogradskog sajma, nego u
najvei i najvaniji sajam graevinar-
stva u regionu, znaajniji ak i od onih
46
Januar 2013
koje organizuju drave iz regiona koje
su lanice Evropske Unije.
Broj prijavljenih izlagaa je do ovog
trenutka preao est stotina, od ega
je treina iz inostranstva. Interesan-
tno je poveano interesovanje izla-
gaa iz inostranstva. Osim ve tradi-
cionalnih nacionalnih izlobi Italije,
Turske, Hrvatske, Maarske i Slove-
nije, najavljene su izlobe Rumunije,
Tajvana i, po prvi put, nastup nema-
ke pokrajine Hessen u hali 4.
Najvie izlagaa je prijavljeno iz se-
gmenata: maine za obradu profila
za stolariju profili za stolariju; vrata
i prozori; kapije i ograde; okovi i bra-
varija za stolariju, roletne, trakaste
zavese, venecijaneri; maine za obra-
du stakla.
www.aluminijum-pvc.com
Oekuje se velika poseta strunjaka iz
okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sa-
jam doivljavaju kao centralno mesto
okupljanja graevinske struke i plat-
formu za prezentaciju inovacija. Na
ovoj prestinoj manifestaciji se sazna-
ju trendovi na tritu, upoznavaju se
novi proizvodi, postupci i procesi bez
kojih nema jaanja konkurentnosti i
produktivnosti.
U tim interaktivnim odnosima izmeu
izlagaa i posetilaca, u dijalogu stru-
njaka, nastaju ideje za inovacije i zbog
toga je Sajam SEEBBE mesto susreta
pokretaa koji vuku napred celokupnu
graevinsku delatnost.
Sagradite svoj poslovni uspeh na
sajmu graevinarstva od 16. do 20.
aprila.
 TEMA BROJA
Aluminijumska stolarija i energetska efikasnost
Investicija za budunost
Zamena stolarije je neophodna
zbog postizanja zdravijeg,
prijatnijeg i boljeg ivotnog
okruenja u zgradi. Renoviranje
jedne kue povrine 100
m2 i zamena stare stolarije
novom, aluminijumskom
termoizolacionom, omoguava
korisniku utedu od 1.600 evra za
godinu dana
AL&PVCmagazin
48
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Veliki deo potroene energije u domainstvu odlazi na greja-
nje i hlaenje prostorija. Izraunato je da 40 odsto potroene
energije u domainstvu odlazi na hlaenje i grejanje. U naoj
zemlji problem je veliki zato to samo mali broj domainstava
ima termo izolaciju. Tako da su potronja i gubitak energije
veliki. Starost zgrada , nepostojanje brige o okolini i neshva-
tanje stanara da okolinu treba zatiti postavili su nau zemlju
na samo dno zemalja Evrope. To su problemi koji zahtevaju
hitno reavanje. Oni dovode do poveanja potronje ener-
gije, veeg zagaenja okoline, nedostatka energije u zemlji,
pogoranja budeta pojedinaca i itave drave.
Danas postoje nove strategije. Zgrade koje troe malo
energije su se uveliko praktino pokazale. Nove tehnolo-
gije nude mogunost izbora razliitih materijala i njihovu
praktinu primenu na zgradama zbog to vee utede
energije. Renoviranje kue ili stana ima nekoliko predno-
sti, kao to su:
 TEMA BROJA
Uivanje u prijatnijem okruenju uz drastino smanjenje
trokova za grejanje i hlaenje
Zatita zgrade od uticaja okoline, kao to je vlaga i stvara-
nje bui. To sve poveava trinu vrednost zgrade. Na tri-
tu nekretnina jedna od osnovnih stavki postaje energet-
ska efikasnost zgrade. Zamena stare stolarije sa novom
termoizolacionom utie i na estetiku graevine.
Takoe ono pozitivno utie i na makroekonomiju. Zato
to se stvaraju nova radna mesta, smanjuje potronja
energije. Smanjuje se uvoz energenata iz inostranstva,
smanjuje se potronja bio goriva. Takoe utie na sma-
njenje zagaivanja okoline gasovima koji nastaju usled
zagrevanja prostorija.
Energetski paso
Energetski paso je potvrda koja zgrade grupie u energet-
ske kategorije. Od kategorije A+ (nulta potronja energije)
do kategorije H u zavisnosti od energetskih potreba zgra-
da. Energetski zahtevi jedne tipine zgrade iz 70-tih godi-
na, bez ikakvog renoviranja, iznosi 200 kWh/m2 za godinu
dana. To znai da ta zgrada spada u kategoriju H. Sa jednim
jednostavnim renoviranjem ( npr. izolacija terase i zamena
stolarije) smanjie se potronja energije tako da e iznositi
70 kWh/m2 za godinu dana.
Graevine koji su napravljene u skladu sa bioklimatskim
parametrima i utedom energije, poboljavaju udobnost i-
vota. Smanjenjem gubitka toplote i poboljanjem izolacije
fasade zgrade, poboljava se temperatura unutranjeg zida.
Atmosfera u prostorijama je prijatnija zato to se toplotno
zraenje poveava sa temperaturom. Hladne povrine unu-
tranjih zidova smanjuju udobnost to moe biti delimino
nadoknaeno dodatnim zagrevanjem vazduha u zatvore-
nom prostoru. Toplotni komfor je srazmeran ujednaenoj
toploti zidova. Ujednaenost se postie tako to sve spoljne
povrine ukljuujui i prozorske okvire imaju dobre izolaci-
one vrednosti. Kod renoviranja radi utede energije, glavni
cilj je potpuno zatvaranje fasade zgrade da bi se izbegli vaz-
duni tokovi. Kod objekata gde je fasada potpuno zatvo-
rena zbog utede energije, prporuuje se instaliranje ven-
tilacije u kombinaciji sa sistemom za zatitu toplote. Ovaj
tip ventilacije poveava oseaj udobnosti jer se postie od-
govarajua koncentracija CO2 i vlanosti vazduha, filtira se
praina i polen koji dolaze spolja.
Smanjenje trokova za grejanje
Potronja energije za grejanje u kuama iz 70-tih godina u
zavisnosti od klimatskih uslova koje vladaju u tom podruju
moe da stigne i do 200 kWh/m2. Trokovi za grejanje stana
od 100 kvadrata koji se greje na prirodan gas su oko 0,07
AL&PVCmagazin
evra /kW (sa PDV-om), i to je otprilike 1500 evra. Neka mala
renoviranja kao to je zamena stare stolarije sa aluminijum-
skom termoizolacionom stolarijom sa duplim staklima i
izolacija terase mogu da smanje ove trokove za jednu tre-
inu. Ukoliko se uradi renoviranje korienjem savremenih
50
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
tehnologija , zgarada e dobiti graevinsku specifikaciju
zgrade sa nultom potronjom energije.
Renoviranje zgrade prema energetskim pravilima, pred-
stavlja investiciju koja se vremenom isplati. Naroito ako se
uzme u obzir rastua cena energenata. Sa dananjim niskim
cenama (u odnosu na cene nafte) prirodnog gasa, renovira-
nje bi imalo zadovoljavajui nivo amortizacije:
Primer prorauna
Ukoliko podelimo trokove za izolaciju fasade zgrade (oko
75 evra/m2) sa energijom koja se potroi (115 kWh/m2 to-
kom 30 godina korienja iznosi = 3.450 kWh/m2 godi-
nje). Cena kWh je otprilike 0,02 evra. Bez izolacije fasade i
odgovarajue stolarije ovih 3.450 kWh/m2 se troe za gre-
janje sa cenom od 0,07 evra po kWh. Najbolji trenutak za
renoviranje zgrade je kada se javi potreba za tim. Obino
trokovi renoviranja u poetku izgledaju strani. Meutim
amortizacija investicije se deava u veoma kratkom roku.
Veliki problemi se javljaju kod viespratnica gde vlasnici
nemogu da se dogovore oko velikih trokova za renovi-
ranje i energetskog poboljanja zgrade. Dobro reenje
moe biti zakljuivanje ugovora o energetskoj efikasnosti
(ugovor koji u pisanoj formi odreuje poboljanje ener-
getske efikasnosti objekta). Potpisuje ga vlasnik sa pre-
duzeem za energetske usluge. Ugovorom se odreuju
mere za poboljanje energetske efikasnosti objekta, kao i
da zarada kompanije zavisi od nivoa poboljanja energat-
ske efikasnosti.
Isplativa investicija
Poboljanje energetske efikasnosti zgrade predstavlja inve-
sticiju u budunost.
Zatita zgrade
Bolja izolacija, smanjenje pojave toplotnih mostova i po-
boljava zaptivenost fasade. To smanjuje rizik od pojave
bui, skupljanja kondenzacije na hladnim povrinama i
oteenje zgrade.
 TEMA BROJA
Poveanje dodate vrednosti
Jedna zgrada koja se smatra energetski efikasnom, sa ni-
skim energetskim trokovima, ima poveanu dodatnu
vrednost ukoliko se radi o kupoprodaji ili iznajmljivanju.
Zatita od poveanja trokova za energente
U sluaju znaajnog poveanja cena energenata, operativ-
ni trokovi jedne energetski efikasne zgrade, ostaju tokom
godina niski. Moglo bi se rei da se stan pretvorio u investi-
ciju za starost.
Zatita energetskih resursa
Svaki kilovat sat energije koji se ne potroi na grejanje ili
hlaenje poveava utedu energetskih resursa. Utedu po-
tronje fosilnih goriva i korienje obnovljivih izvora ener-
gije ne treba propustiti. Takoe jedan od pozitivnih uticaja
na okolinu je i smanjeno isputanje gasova koji nastaju sa-
gorevanjem.
Zatita klime
Zahvaljujui manjem isputanju CO2 u atmosferu, energet-
ska efikasnost predstavlja jedan od naina zatite klime i
borbe protiv klimatskih promena.
Sveobuhvatno planiranje
Ukoliko se odluite za energetsko renoviranje zgrade po-
trebno je sveobuhvatno planiranje, ak i ako se planirano
renoviranje odvija u etapama. Samo na taj nain se amor-
tizuju trokovi renoviranja.
Prilikom renoviranja fasade nuno je uzeti u obzir i istovre-
menu zamenu prozora. Tako e moi da se koriste skele
koje su se koristile za renoviranje fasade. Na taj nain se
izbegavaju i toplotni mostovi na mestima gde se montira
stolarija. Mautim u sluaju gde se samo zamenjuje stari
prozor sa novim, korisno je da se uzmu u obzir i naknadni
radovi na fasadi.
Ukoliko se izvodi zamena grejnih sistema mora se uzeti u
obzir izolacija fasada kao i zamena stolarije. Zbog toga se
stavlja manji grejni sistem. Zamena gorionika pre izolacije
fasade i zamene stolarije stvara rizik postvljanja prevelikog
sistema za grejanje.
AL&PVCmagazin
Svako renoviranje mora da zapone sa pregledom energet-
skog inspektora. On e proceniti strukturu zgrade, i stanje
sistema za grejanje. Zatim mogue propadanje zgrade i
izraunae energetske potrebe zgrade. Treba da odredi
prostorije koje najvie troe energije. Od trenutka kada se
odlui koji svi zahtevi moraju da se obave, arhitekta i main-
52
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
ski inenjer mogu da daju potrebne savete tehnike prirode
i da izraunaju trokove. Takoe mogu da ukau na odgova-
rajue firme koje e da izvedu radove i preuzmu nadzor nad
radovima. U fazi planiranja moraju se uzeti u obzir sve prav-
ne strane renoviranja. Kao to su na primer problemi vezani
za preseljenje korisnika iz zgrade. Kao i pravni propisi vezani
za zgrade koje su pod zatitom drave. Ti pravni problem bi
morali da budu razreeni od strane nadlenih organa.
Energetske potrebe
Pre nego to se zapone sa pripremom plana za potpu-
no ili delimino renoviranje, mora detaljno da se ispita i
indetifikuje gubitak energije preko razliitih lokacija na
zgradi. Samo na osnovu tih informacija moe da se do-
nese ispravna odluka prilikom renoviranja i njegova eko-
nomska isplativost. Vei deo energetske potronje zgrade
odlazi na nadoknadu gubitka toplote preko vertikalnog
zida, krova, terase i poda na najniem spratu zgrade ili po-
druma.
Gubitak toplote preko stolarije posebno utie na energet-
ske karakteristike zgrade. Poslednjih godina velike kom-
panije za proizvodnju aluminijumske stolarije su razvile
sisteme koji spreavaju gubitak energije. Njihovi proizvodi
se mogu nai po veoma pristupanim cenama.
Obino vai pravilo to je manja (kompaktnija) zgrada,
znai da je manja spoljnja povrina u odnosu na unutra-
nju zagrejanu povrinu, toliko su manji gubici zbog pre-
nosa toplote.
Ne treba da se zaboravi injenica, da stari sistemi za gre-
janje jednu treinu energije koja je potrebna za grejanje
gube u prostorijama u kojima se nalazi kotao za grejanje.
Toplota se gubi zajedno sa gasovima koji nastaju sagore-
vanjem. Takoe toplota se gubi i zbog loe izolacije cevi i
prevelikih sistema za grejanje. Jedan moderan sistem za
grejanje sa dobrom izolacijom omoguava drastino sma-
njenje gubitka toplote. Ukoliko se ipak odlue za zamenu
kotlova za grejanje potrebno je uraditi i dobru izolaciju fa-
sade zgrade i zameniti stolariju radi to boljih energetskih
rezultata zgrade.
 TEMA BROJA
Kod zgrada gde nije bilo nikakvih renoviranja, fenomen
koji se javlja je gubitak toplote preko ventilacije. Ona je
odgovarana za gubitak energije koja se koristi za grejanje
od oko 20 odsto. Gubitak nastaje zbog:
Prolazka vazduha kroz fasadu (gubitak toplote koji nije na-
meran)
Prolazka vazduha izazvanog ventilacijom prostorija (na-
meran gubitak toplote)
U prvom sluaju problem se reava tako to se zgrada bo-
lje izoluje (postavlja se stolarija sa visokim koeficijenotom
vodnepropusnosti i vazduhonepropusnosti, a po svim
principima kvalitetnog montiranja). Gubitak toplote koji
se deava prilikom ventilacije prostora radi zamene loeg
vazduha, moe da se sprei samo postavljanjem izolacio-
nih sistema sa sistemom za toplotni oporavak. On povea-
va efikasnost kada se kombinuje sa potpuno izolovanom
fasadom. Najbolji nain da se smanje trokovi za grejanje
je da se zgrade obloi izolacijom. Kada kaemo fasada ne
mislimo samo na spoljnje povrine zgrade, nego na sve to-
plotno izolovane povrine.
Krov i terasa
Kada govorimo o renoviranju posebnu panju treba po-
svetiti terasi i krovu. Oni predstavljuju graevinske struk-
ture koje nose najvei energetski teret koji je potreban za
zagrevanje i hlaenje zgrade.
Ukoliko postoji potkrovlje, i ako se ne koristi ono mora da
se smatra prostorom za stanovanje. Ukoliko vlasnik nema
nameru da ga ikada koristi za stanovanje najbolje reenje
je izolacija poda potkrovlja. Da bi se izbeglo stvaranje to-
plotnih mostova, neophodno je da se izolacija produi pola
AL&PVCmagazin
metra iznad poda potkrovlja po zidovima. Dimnjak od kami-
na ukoliko postoji, cevi ili bilo koje element koji prolazi kroz
potkrovlje moraju da se izoluju. Ukoliko se u potkrovlju sta-
nuje potrebno je da se izoluje krov. Ukoliko na zgradi postoji
terasa, obino postoji jedna vrsta izolacije, koja ne zadovo-
ljava dananje energetske zahteve. Ukoliko je vodootporan
54
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
sloj na krovu terase netakunt, mogu se dodati preko njega
izolacioni materijali i jo jedan premaz hidroizolacije. Ukoli-
ko je vodootporan sloj na krovu terase oteen, mogue je
da je izolacioni sloj mokar i da je izgubio svoju efikasnost.
U tom sluaju je potrebno da se potpuno ukloni izolacija i
vodootporan sloj i postavi izolacija vee debljine.
Spoljanji zidovi
Radovi na izolaciji spoljnjih zidova zgrade, bilo da imaju
ili nemaju izolaciju predstavlja veliki troak. Prednosti ove
investicije su uteda energije i smanjenje trokova za gre-
janje i hlaenje zgrade. Ona poboljava ivot korisnika i
smanjuje rizik od pojave bui. Postavljanje izolacije titi
zidove od toplotnih stresova to omoguava da zgrada
tokom vremena zadri lepotu i vrednost. U mnogim slu-
ajevima postavljanjem izolacija poboljava se i zvuna
izolacija zgrade. Po pravilu tokom izolacije spoljnjih povr-
ina radovi se izvode i napolju i unutar zgrade. Postavlja-
nje unutranje izolacije za spoljnje zidove ima veliki broj
mana. To su smanjenje unutranjeg prostora, nemogu-
nost korienja prostora tokom trajanja radova. Postoji
rizik od ozbiljnog pogranja izolacije i oteenja u sluaju
greke prilikom izvoenja radova. Zato se unutranja izo-
lacija postavlja samo u sluaju potrebe ili arhitektnoskih
ogranienja (zgrade pod zatitom drave).
Toplotni omota
Najrasprostranjenija i razumna reenja za ekonomsku ob-
novu fasade koje ga istovremeno ine energetski efika-
snijim je primena toplotnog plata. Izolacioni paneli se
smetaju u omota zgrade i predstavljaju jo jednu fasadu.
Ona predstvlja jaku fasadu koja moe da izdri statika i
toplotna naprezanja. Preko nje moe da ide vodonepropu-
sni sloj. Znaajno je da se svaka komponenta meusobno
povee sa drugom da bi mogli biti integrisani sistem. Pre
postavljanja izolacionog omotaa treba da se obezbedi da
postojei sloj ima odlinu atheziju sa zidovima.
 noviteti www.aluminijum-pvc.com

Gealan ikd profil s 7000 iq plus ikd

Za prozore za pasivne kue

Od sada i sa premium Acrylcolor povrinom za prozore u boji
Proizvoa sistema za prozore i vrata GEALAN je u svoj Prednosti Acrylcolor povrine boja:
PREMIUM sistem za energetski efikasne i protivprovalne
prozore S 7000 IQ plus uvrstio i svoju PREMIUM povrinu akrilno staklo neraskidivo spojeno sa telom PVC profila
za boju acrylcolor, kao i dodatnu opciju punjenja profi- potpuno glatka povrina bez sitnih pora i udubljenja
la IKD izolacijskom penom koja omoguava prozorima vrlo lagano za odravanje i ienje, te postojano dugi niz
standard za pasivne kue. godina
Tako je sada sistem sa sredinjim MD dihtovanjem, 83 mm otporno na mehanika oteenja i vremenske uticaje
ugradne dubine i 6 vazdunih izolacijskih komora sa koefi- visoka refleksija sunevih zraka = manje zagrevanje pro-
cijentom prolaska toplote kroz profil Uf = 0,78 W/m2K do- fila i bolja statika
stupan u oaravajuim acrylcolor bojama i najkvalitetni- mogunost izbora izmeu 12 standardnih boja ukljuu-
jom povrinom PVC profila koja je otporna na mehanika jui i belu RAL 9010
oteenja, atmosferske uticaje i vrlo lagana za odravanje. postojanost boje na dugi niz godina bez posebnog odr-
avanja osim ienja
PREDNOSTI SISTEMA S 7000 IQ plus IKD:
sistem sa sredinjim (trostrukim) dihtovanjem radi po-
boljane toplotne i zvune izolacije
pregrada za srednji dihtung slui i kao dodatna protiv-
provalna zatita
83 mm dubine profila, 6 vazdunih komora od kojih je
sredinja punjena sa IKD izolacijskom penom omogu-
ava odlinu toplotnu izolaciju od Uf = 0,78 W/m2K
iroki falc za staklo omoguava ugradnju stakla do 54
mm dubine
u kombinaciji sa izolacionim staklom Ug =0,6 W/m2K
mogue je postii izolacioni standard za pasivne kue
od Uw < 0,8 W/m2K

Proizvodnja (koekstruzija) acrylcolor PVC profila

AL&PVCmagazin

Viskoa refleksija sunevih zraka omoguava

manje zagrevanje acrylcolor prozora i time bolju
Sistem profila S 7000 IQ plus IKD u acrylcolor RAL 7015 boji statiku materijala
58

Januar 2013
 PREDSTAVLJAMO www.aluminijum-pvc.com
PREDSTAVLJAMO
www.aluminijum-pvc.com
S.N.N. d.o.o., Aleksandrovac

KUPAC
KupacUuPRVOM
prvomPLANU
planu

Osnovna delatnost kompanije S.N.N.d.o.o.

je trgovina aluminijumskim i PVC profilima,
konstrukcijama i prateom opremom. Glav-
ni cilj komercijalne ekspanzije je konstantno
irenje trita i ispunjavanje najraznovrsni-
jih elja klijenata na najbri mogui i najefi-
kasniji nain.

-Stategija kompanije S.N.N. d.o.o. u budunosti,

kao i u prolosti, ima samo jedan cilj i ideju a to IROKA PALETA PROIZVODA
je sutinsko razumevanje specijalnih potreba i S.N.N. d.o.o. ima iroku paletu proizvoda koju brzo i efi-
oekivanja naih sadanjih i buduih kupaca, kao kasno isporuuje kupcima irom zemlje:
Aluminijumski profili Alumil
i potpuno zadovoljenje svakog pojedinanog
PVC profili Roplasto
zahteva, kae direktor Nenad Milanovi i nastavlja, - Polikarbonatne ploe
zato svi zaposleni u S.N.N.-u pomno prate i zapaaju J - bond kompozitni paneli
Krovni i zidni paneli
tekue trendove trita i prikupljaju informacije Spektar proizvoda od inox-a
vezane za najrazliitije i najzahtevnije zahteve ku- Sistemi za roletne
Aluminijumski limovi sa razliitim vidovima povrinske
paca, kako bi konstantno poboljavali i obnavljali obrade
paletu proizvoda i usluga. Potrebno je naglasiti da Sistemi protiv komaraca
Trgovaki profili
S.N.N. d.o.o. mnogo ulae u pronalaenje najefekt- Paneli za vrata
nijieg vida saradnje i komunikacije sa sadanjim ali Sistemi aluminijumskih ograda
Sigurnosna vrata
i buduim komintentima.
70 AL&PVCmagazin
AL&PVCmagazin

Novembar 2012
60

61
Januar 2013 Januar 2013
 AKTUELNO
Osnovni tehniki podaci o fotovoltanim sistemima
Idealni za energetsku konverziju
Zato koristiti sunevu energiju. Pre svega da bismo zado-
voljili barem dve potrebe. Potrebu za energijom i potrebu
za zatitom prirode. Svaki kilovat elektrine energije koji
se dobija od mineralnih goriva, zagauje atmosferu sa naj-
manje kilogram ugljen dioksida. Ugljen dioksid je kao to
je poznato, najznaajniji uzronik efekta staklene bate
koji znaajno utie na klimatske promene. Korienje istih
izvora energije kao to je suneva predstavlja jedini nain
da se izbegnu klimatske promene koje prete planeti. Pored
toga korienje suneve energije znaajno smanjuje ispu-
tanje tetnih gasova u atmosferu (kao to su kancerogene
mikroestice, azotovi oksidi, jedinjenja sumpora itd). Ovi za-
gaivai tetno utiu na zdravlje oveka i prirodu.
Da li je isplativa suneva energija
Jeste u onim sluajevima kada postoje podsticaji od dra-
ve i jasna politika podrka za sunevu tehnologiju. Kada
na primer, postoji visoka cena za prodaju sunevih kilovata
(kao to je u Grkoj) potroa odustaje od ulaganja. Jedna
logina dobit za potroaa je proizvodnja i prodaja zelene
energije mreama. Autonomni fotovoltani sistemi koji
AL&PVCmagazin
se koriste van mree su bolje reenje. Elektro industrija je
skupa, buna prilikom svog rada i zagauje okolinu. Foto-
voltani sistemi su isplativo altarenativno reenje. Meutim
kriterijumi ne bi trebalo da budu samo ekonomski. U sva-
kodnevnom ivotu pravimo izbore koji ne uzimaju u obzir
samo trokove. Kada biramo na primer skup krevet, a ne
62
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Solarna energija je ista, neiscrpna,
prilagodljiva i obnovljiva. Sunevo
zraenje niko ne kontrolie i
neiscrpan je domai resurs, koji
obezbeuje nezavisnost, predvidivost
i sigurnost u snabdevanju energijom.
Fotovoltani sistemi koji pretvaraju
sunevu energiju u elektrinu struju,
smatraju se idealnim sistemima
energetske konverzije
jeftin koji ne zadovoljava nae ukuse. Oigledno da je krite-
rijum estetski, a ne ekonomski. Fotovoltani sistemi kao i svi
drugi proizvodi, pored energetskih usluga, imaju i dodatnu
vrednost koja mora da se uzme u obzir kada odreujemo
cenu.
Kada je na primer poela prodaja mobilnih telefona, tele-
fonski impuls je kotao 30-40 puta vie od istog impulsa
fiksnog telefona. On je bio skoro nedostupan za prosenog
potroaa. Ali za skoro manje od jedne decenije, mobilni te-
lefoni su osvojili meunarodna trita, ak i ona koja se ne
smatraju razvijenim. ak i danas je cena impulsa mobilnog
telefona viestruka u odnosu na cenu impulsa fiksnog te-
lefona. Ali potroa ipak prihvata dodatne trokove. Zato,
pre svega zato to mobilni telefoni nude usluge koje nema-
ju fiksni telefoni. To je dodatna vrednost mobilnih telefona,
koja opravdava visoku cenu i koja je pomogla daljem njego-
vom razvoju. Slina situacija je i sa flairanom vodom. Jedan
litar flairane vode u Grkoj je 1350 puta skuplja od jednog
litra vode iz esme. Ali ipak trite flairane vode se povea-
va svake godine. Zato, ne zato to je flairana voda kvali-
tetnija od one iz esme. U veini sluajeva je kvalitet isti. To
je zato to flairana voda obezbeuje (pravilno ili pogre-
no podrazumevanu) dodatu vrednost koja ini potroaa
spremnim da potroi novac da bi je posedovao. Dodatu
vrednost proizvoda trai i procenjuje gotovo uvek potro-
a. Biramo skup krevet ili skup automobil koji gotovo uvek
obavljaju isti posao, zato to nam se vie svia, zato to nam
www.aluminijum-pvc.com AKTUELNO
nudi veu sigurnost ili zato to za nas ima dodatu vrednost. To je deo kroz koji suneva svetlost ulazi u celi sistem i pro-
Ne samo da platite dodatne trokove, bez protesta, nego se izvodi besplatnu struju. Radi na principu minijaturnog sta-
nikad ne zapitamo da li i kada se isplate takve investicije. klenika smetenog na
Isto bi tebalo da se odnosi i na fotovoltane sisteme. krovu kue.
Kako rade Fotovoltani niz (PV array)
Suneva svetlost je skup elementarnih energetskih estica Grupa fotovoltanih modula ili panela meusobno elek-
koji se zovu fotoni. Fotoni sadre razliite koline energije tronski povezanih, koji su obino postavljeni u zajedniki
u zavisnosti od duine talasa sunevog spektra. Plava boja ureaj za podrku.
ili ultaljubiasti zraci imaju vie energije od crvene boje ili
infracrvenih talasa. Energija fotona treba da bude vea i Fotovoltani generator (PV generator)
da preskoi tzv.energetski opseg elije da bi uspela da iz- Deo fotovoltanog sistema koji sadri solarne elije i proi-
baci elektron iz njegove kovalentne veze. Da bi se olakao zvodi jednosmernu struju.
proces izbijanja elektrona, fotonaponskoj eliji dodaju se
primese, obino fosfor i bor. Posebnim postupkom, fotona- Konvertor (inverter)
ponska ploica debljine oko 0,3 mm, obrauje se tako da se Elektronski ureaj koji pretvara jednosmernu struju u naiz-
stvara elektrino polje koje sa jedne strane stvara pozitiv- meninu struju
no naelektrisanje, sloj P upljine i sa druge negativno nae-
lektrisanje, sloj N elektorne debljine oko 0,002 mm. Ako se Ureaj za punjenje
ploica fotonaponske elije povee na dva kraja elektrinim Ureaj koji se koristi za autonomne sisteme za regulisanje
provodnikom (zatvori se elektrino kolo), nastaje elektrina punjenja baterije.
struja. PV-elija funkcionie na bazi dva ultra-tanka sloja
silicijuma koja su smetena izmeu dva sloja sainjena od kW (kilovat): jedinica snage (1kW = 1.000 Watt, 1 MW (me-
elektroda. Gornji silicijumov sloj je napravljen tako da sadri gavat) = 1.000 Kw)
preveliki broj elektrona, a donji ima premali broj istih. Sun- KWp ( kilovat pik peak): jedinica snage za fotovoltau ( isto
eva svetlost prodire u silicijumske slojeve i aktivira elektro- kao i Kw)
ne koji su skupljeni na kWh (kilovat) jedinica za energiju
gornjoj katodi. U meuvremenu, privremeni nedostatak
elektrona u silicijumovim slojevima stvara Zato izabrati fotovoltane sisteme
jednosmerni elektronski tok, dok se elektroni kreu pre- Kada se fotovoltani sistemi izloe sunevom zraenju, pre-
ma katodi. itav sistem je tzv. poluprovodnik. Proizvedena tvaraju 5-19 procenata suneve energije u elektrinu (po-
energija se prenosi i skladiti u bateriji odakle se moe kori- mou savremene tehnologije, ovo je znatno poboljano ).
stiti odmah, kao jednosmerna struja, Koliko je to tano zavisi od tehnologije koju koristimo. Po-
ili obrnuto, kao naizmenina struja. Rezultat je iskoristiva, stoje na primer solarne elije proizvedene od mono i poli
besplatna struja. kristalnog silicijuma. Manje ima elija od amorfnog siliciju-
ma i drugih novih tehnologija, gde se mikronski slojevi sili-
Upoznavanje sa terminologijom cijuma nanose na tanke fleksibilne trake (thin film, kao to
Fotonaponski efekat se zove direktna konverzija sune- je amorfan (a Si), mikro formata ( Si), CIS-CIGS, CdTe na
vog zraenja u elektrini napon. esto da bi se pojedno- primer). Izbor vrste fotovoltanih sistema zavisi od funkcije,
stavilo koristi se skraenica P/V za re fotovoltani (pho- raspoloivog prostora i finansija potroaa.
tovoltaic PV).
Uporedna tabela fotovoltanih tehnologija
Fotovoltani element (PV cell): Tanak film ili
Elektronski ureaj koji proizvodi struju kada prima aktivno Tip Viekristala Monokristalni
Thin Film
zraenje. Zove se takoe i fotovoltana elija. a Si: 4,5 -6,5 %
Fotovoltani pod (PV modul) Si: 8 9 %
To je skup fotovoltanih elemenata koji su elektronski po- Prinos po
vezani. On predstavlja osnovni gradivni element za fotovol- jedinici 11 16 % 11 19 %
CIS CIGS:
povrine
AL&PVCmagazin
tani generator. 6-12%
Fotovoltani panel (PV panel) CdTe: 6-11 %
Jedan ili vie fotovoltanih modula koji su izraeni i sastav-
Povrina
ljeni u jedan ureaj, i spremni da se ugrade u fotovoltani 9 -25 m2 7 9 m2 5,5 9 m2
po kWp
sistem. Kljuni deo sistema solarnog kolektora jeste panel.
Januar 2013
63
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
 AKTUELNO
Svi fotovoltani sistemi dele dole navedene karakteristike:
Ne zagauju okolinu
Rade bez buke
Pouzdanost i dug vek trajanja (preko 30 godina)
Nezavisni od dovoda goriva iz udaljenih oblasti
Mogunost produenja u zavisnosti od potreba
Minimalno odravanje
Fotovoltani sistemi su od velike koristi za ivotnu sredinu
i drutvo, a ujedno su i perspektivna tehnologija nove ere
koja poinje u energetskom sektoru. Novu eru karakterie
sve vie malih decentralizovanih primena na slobodnom tr-
itu. Mali fleksibilni sistemi koji mogu da se implementraju
u stambene, poslovne zgrade, male elektrane ( kao to su
na primer fotovoltani sistemi, mali sistemi koprodukcije,
mikro turbine i gorive elije). Oni su spremni da daju zna-
ajan doprinos na energetskom tritu u godinama koje
dolaze. Jo jedna od prednosti ovih novih tehnologija je
nezagaivanje okoline.
Solarna energija je ista, neiscrpna, prilagodljiva i obnovlji-
va. Sunevo zraenje niko ne kontrolie i neiscrpan je do-
mai resurs, koji obezbeuje nezavisnost, predvidljivost i si-
gurnost u snabdevanju energijom. Fotovoltani sistemi koji
pretvaraju sunevu energiju u elektrinu struju, smatraju se
idealnim sistemima energetske konverzije. Pre svega zato
to koriste ve dostupan izvor energije i proizvode elek-
trinu energiju, koja predstavlja najkorisniji oblik energije.
Fotovoltani sistemi obezbeuju potpunu kontrolu od stra-
ne potroaa i direktan pristup podacima o proizvedenoj i
iskorienoj energiji. Na taj nain moe paljivo da se troi
energija. Na ovaj nain se doprinosi racionalnoj upotrebi i
tednji energije. Poto su proizvodnja i potronja solarne
AL&PVCmagazin
energije lokalna, izbegavaju se znaajni gubici prilikom pre-
nosa i distribucije elektrine energije. Na taj nain se dobija
uteda od 10 odsto u odnosu na konvencionalnu elektrinu
energiju preko mree. Rade bez potrebe za dodatnim flui-
dima posebno vodom i dug im je radni vek, 20-30 godina.
66
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Jo jedan bitan aspekat je to, uprkos tome to centralizo-
vane elektrane uvek ostaju kao otvorena opcija, smisao ove
vrste energije lei u njenoj modularnoj prirodi. Ne samo da
proizvoa obnovljive energije moe funkcionisati sasvim
sam, ne zavisei od spoljnjih izvora goriva, nego moe do-
davati ili oduzimati i vei broj jedinica, ako je to neophodno.
Sa nizom solarnih panela se uvek moe dodavati jo panela,
u sluaju poveanja
energetskih potreba, ili ukloniti panel ako mu je potrebna
popravka. Ukoliko postoje male brane na reci i ako bi greka
u nekoj elektrani rezultirala nestankom struje na podruju
celog grada. Domainstva koja imaju vlastite generatore
obnovljive energije bi i dalje imala struju.
Solarni fotovoltani sistemi imaju tih rad, pouzdani su i du-
goveni. Postoji mogunost proirenja u zavisnosti od po-
treba, mogunost skladitenja energije (u mrei ili bateriji)
i zahtevaju malo odravanje. Korist za ivotnu sredinu foto-
voltanih sistema je nesumnjiva.
Energija proizvedena od strane fotovoltanih sistema, a
ne fosilnih goriva, podrazumeva smanjenje osloboenja
ugljen dioksida u atmosferu . Kilovat struje proizvedene po-
mou fotovoltanih sistema spreava svake godine osloba-
anje 1,3 tone ugljen dioksida (CO2). Potrebno je 2 hektara
ume ili oko 100 stabala da bi absorbovala ova koliina CO2.
Za proizvodnju elektrine energije pomou nafte, potrebne
Integrisana proizvodnja
Da li mogu da se ne koriste usluge elektrodistribucije
ukoliko koristim fotonaponski sistem?
Da, ali to nije potrebno, niti praktino u veini sluaje-
va. Da vidimo zato.
Postoje dva naina kako se koristi fotonaponski si-
stem. U saradnji sa mreom elektrodistribucije i ne-
zavisno od nje.
1.Sistem za proizvodnju elektrine energije sa fotona-
ponskim sistemom moe se koristiti u kombinaciji sa
elektrodistribucijskom mreom (meusobno poveza-
ni sistemi). U tom sluaju se prodaje solarna elektri-
na energija po jednoj ceni koja je zakonski odreena
i kupuje struju od elektrodistribucije da bi zadovoljili
svoje potrebe. Tako da postoji dvostruko merenje za
ulaznu i izlaznu energiju.
2.Fotovoltani sistem moe biti samostalan sistem
koji pokriva sve energetske potrebe zgrade ili profesi-
onalne potrebe. Za neprekidno snabdevanje potroa-
a, sistem treba da ima jedinice za
skladitenje (baterije) i upravljanje energijom.
U nekim sluajevima fotovoltani sistemi se koriste za
napajanje rezervi (tj.sistema za neprekidno napajanje
- UPS). U tom sluaju sistemi su meusobno poveza-
ni sa elektrodistribucijom, to znai da ima i baterije
(plus svu potrebnu elektroniku) da preuzme zadovo-
ljavanje potreba u sluaju prekida
www.aluminijum-pvc.com AKTUELNO
su velike koliine nafte svake godine. Sa gledita zagae-
nja okoline smanjenje isputanja CO2 od 1.300 kg jednaka
je onom koju prosean automobil potroi kada pree oko
7.000 kilometara. tavie, zamena goriva sa fotovoltanim
sistemima znai manju emisiju drugih opasnih zagaivaa
(azotnih oksida, sumpornih jedinjenja, itd). Emisija ugljen
dioksida je okida globalnog zagrevanja i ostalih klimatskih
promena na zemlji. Zagaivanje okoline i vazduha ima oz-
biljne posledice na zdravlje i ivotnu sredinu. Postepeno po-
veanje malih proizvoaa struje moe efikasno da pokrije
kontinuirani rast potronje elektrine energije. To bi inae
moglo da se pokrije samo velikim investicijama u elektrane.
Proizvodnja elektrine energije pomou malih proizvoa-
a takoe moe da smanji potrebu za investicijama u nove
linije za prenos elektrine energije. Trokovi za novi dale-
kovode su veoma visoki ako uzmemo u obzir tehnoloku
opremu i pitanja vezana za iscrpljivanje prirodnih resursa
i promene korienja zemljita. Nekoliko malih generatora
zelene struje su idealni za budue snabdevanje strujom u Proizvodnja elektrine energije pomou fotovoltanih sistema
sluajevima regiona za spornom bezbednou. prati sezonsku potranju
Lokalni proizvoai elektrine energije su nezavisni
od skupih gubitaka elektrine energijekoji su uzrokvani Savremen dizajn
gubitkom napajanja. Sa druge strane, maksimalna proi- Fotonaponski sistem se moe koristiti kao graevnski
zvodnja solarne elektrine energije podudara se sa dnev- materijal koji omoguuje inovativni arhitektonski dizajn.
nim vrhuncima potranje (naroito u letnjim mesecima ). Sistemi mogu biti dostupni u razliitim bojama, veliina-
Time ovi sistemi pomau unormalizacijinajveeg optere- ma, oblicima i mogu pruiti fleksibilnost i plastinost u
enja. Na taj nain se izbegavajublack outi ismanjuju se formi. Oni pruaju mogunost diferencijalne propusnosti
ukupni trokovielektrine energije. Budui da jepokrive- svetla zavisno od potrebe projekta.Zamenjuju druge gra-
nosttihvrhunskih potronja posebnoskupa.Takoda svaki evinske materijale (npr. crep za krovove, stakla za prozo-
black outkotadravu25-40 miliona evra.Studijeu podru- re). Pomou njih mogu da se smanje ukupni troakovi iz-
jimasa slinimklimatskim uslovima kaou Grkojpokazuju gradnje (posebno u sluaju staklenih fasada za poslovne
da jesvakimegavatfotonaponske struje zamenido 0,8MW zgrade). U sluaju staklenih fasada za poslovne zgrade,
konvencionalne elektrne struje za vreme leta. Prosena trenutno dostupn transparentan fotonaponski sistem sa
stopa garantovnogpotencijala(capacity credit)fotovolta- toplotnim karakteristikama slinim low-e staklima. Ona
nih sistema na godinjem nivou je za oblasti kao to je naa, smanjuju potronju energije za 15-30 odsto u odnos na
od 64 do 80 odsto tokom letnjih sati najvie potronje. obina stakla. Fotonaponski sistemi se proizvode u razli-
itim veliinama za svaku primenu koju moete zamisli-
ti.Dakle, nema standarda koji karakteriu sve sisteme.Na
meunarodnom tritu cirkulie hiljade razliitih sistema
sa velikim izborom razliitih veliina i snaga.
Fotonaponski sistemipretvarajusolarnezrakeu elekrinu
energiju.To se deava tokom dana a ta se deava nou?
Ne brinite. Bilo koji sistem da izaberete u sklopu njega
e biti i sistem za skladitenje energije. U sluaju me-
usobno povezanih sistema, sistem za skladitenje je u
sklopu elektrodistribucije, a autonomni sistem je pove-
zan sa baterijom. Proizvodnjaelektrine energije izsun-
camoe se lako predvideti.Ono to je vano,je kolikoe
AL&PVCmagazin
fotovoltani sistem proizvesti kilovat-satigodinje.Uop-
teno, fotonaponski sistem u Grkoj proizvodi godinje
u prosekuod1.150do 1.500kilovatsatipoinstaliranom
kilovatu (kWh/godina/kWp).Oigledno je da u junom
Fotovoltani sistemi pokrivaju najveu potronju tokom pod- inajsunanijem deluzemljefotonaponskisolarnisistem
neva proizvodi viestruje negona severu.
Januar 2013
67
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
 nauka u praksi www.aluminijum-pvc.com
Dr Dragan kobalj
Inenjering procesa
ovek je uvek nastojao da rad uini lakim i efikasnijim. To je inio na razne naine.
Jedan od najefikasnijih i u poslednje vreme posebno aktuelnih naina jeste usresree-
nost na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne i poslovne sfere vezuje
se za kraj devetnaestog i poetak dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvod-
nih procesa, traile mogunosti za veu produktivnost a kasnije i za nie trokove. Ti
ciljevi su poeli da se postavljaju i za poslovne procese, one koji podravaju proizvod-
ne u direktnom i indirektnom smislu. Meutim, o procesima kao elementima dobre
organizovanosti, a posebno o potrebi da se odreeni procesi urede i osigura izvoenje
AL&PVCmagazin
odreenih delova tih procesa na isti nain, razmiljalo se i radilo mnogo ranije. Ovde
se, pre svega misli na veliki broj zakonodavaca i dravotvoraca srednjeg veka pa i
znatno ranije
74
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
ovek je uvek nastojao da rad uini lakim i efikasnijim. To
je inio na razne naine. Jedan od najefikasnijih i u posled-
nje vreme posebno aktuelnih naina jeste usresreenost
na procese. Pominjanje i tretiranje procesa iz proizvodne
i poslovne sfere vezuje se za kraj devetnaestog i poetak
dvadesetog veka. Tada su se, analizom proizvodnih pro-
cesa, traile mogunosti za veu produktivnost a kasnije
i za nie trokove. Ti ciljevi su poeli da se postavljaju i za
poslovne procese, one koji podravaju proizvodne u di-
rektnom i indirektnom smislu. Meutim, o procesima kao
elementima dobre organizovanosti, a posebno o potrebi
da se odreeni procesi urede i osigura izvoenje odree-
nih delova tih procesa na isti nain, razmiljalo se i radilo
mnogo ranije. Ovde se, pre svega misli na veliki broj zako-
nodavaca i dravotvoraca srednjeg veka pa i znatno ranije
Sve promene i ostvarenja, osim prirodnih, su rezultat odvi-
janja odreenih procesa u kojima uestvuje na ovaj ili onaj
nain, ovek. Procesi su setva i etva, izrada i montaa, na-
bavka i prodaja, istraivanje i uenje, pregled i leenje, vo-
nja i transport, ubiranje sredstava i raspodela sredstava,
izgradnja i ruenje, upravljanje preduzeem i upravljanje
ustanovom, upravljanje optinom i upravljanje gradom,
voenje dravne ekonomije ali i voenje dravne politike.
Procesi su, dakle, svugde, a od njihovog naina izvoenja
zavisi mnogo. Praktino zavisi sve ono to priroda dozvo-
ljava oveku da sam ili uz pomo sredstava za rad uradi.
Principi, pravila, metode i tehnike inenjering procesa su
dovoljno univerzalni da se njihovom adekvatnom prime-
nom moe poboljavati, uiniti efikasnijim i uspenijim
bilo koji proces.
Procesi nisu u proizvodnoj i uslunoj sferi. Oni su i u ivo-
tu uopte. Ako je po Frojdu, detinjstvo otac oveka, treba
se zapitati kakvi su procesi koji prate detinjstvo? Posma-
trajmo samo procese uenja i vaspitanja. Oni mogu biti
spontani i smiljeno organizovani. Prvi se odnose na kuu,
roditelje, ulicu, kraj, predeo ili prirodno okruenje u celini.
Drugi procesi su oni koji se odvijaju u obdanitu, koli i oni
koje ini televizija. Moe li se tu kod tih procesa doi do
poboljanja? Isti principi i pravila koji se koriste za pobolj-
anje proizvodnih i uslunih procesa, onih koji se odvijaju
u poslovnim sistemima, preduzeima i ustanovama, vae i
za ove procese koji imaju nesumnjivo, vei znaaj za stanje
u porodici, optini, dravi i drutvu u celini. Mogunosti za stoje da rad uine lakim i efikasnijim, da oveka osloba-
poboljanje inenjering i reinenjering tih procesa su veli-
ke. Posebnu panju zasluuju procesi iz domena politike i
vlasti. Od njih zavisi hoe li biti mira ili rata, ekonomskog i
drutvenog napretka ili nazadovanja.
Ako se analizira zakonodavstvo jedne drave i sve zakon-
ske odredbe podele u dve grupe, prvu koju ine ona ree-
nja koje se donose da spree mogue devijacije u drutvu
a koje se ranije nisu dogaale, a drugu one koje se uvode
jer je zapaena pojava raznih devijacija u drutvu, oigled-
no je da dominiraju one druge. Znai veinu ine korek-
nauka u praksi
tivne, a manjinu preventivne promene, odnosno izmene
u zakonodavstvu. Koliko je to neracionalno nije potrebno
posebno obrazlagati. Da li se to moe poboljati? Narav-
no da moe, upravo uz primenu principa, pravila i metoda
inenjering procesa. Preventivni aspekt se znaajno moe
poboljati ako se simuliraju, zamisle mogui pravci i naini
odvijanja odreenih procesa i tako otkriju i preduprede svi
nedostaci, odnosno kritini delovi procesa.
Koliko je ovo vano za jednu dravu govori poznata misao
Atinskog zakonodavca Solona: Drava je kao i ovek, ide
na dve noge. Prva noga je obavezna nagraditi svako dobro
delo, a druga je obavezna kazniti svako nedelo. Ako zbog
pomanjkanja zakona drava zataji u jednom, hramae, a
ako u oba, ne moe opstati.
Slino se moe zapaziti ako se analiziraju mere i uredbe
jedne dravne vlade. Koliko mera i uredbi se donosi na
osnovu simulacije moguih ponaanja ime se obezbeu-
je da se preduprede neeljene pojave, a koliko zato to su
se neeljene pojave ve desile. Naravno, ovih drugih ima
mnogo vie. Posebno pitanje je kakvog su kvaliteta predu-
zete mere. Najee one kanjavaju veinu koja i ne pravi
problem da bi se spreila manjina koja je taj problem ve
napravila, po principu otkrije nekoliko pijanih za vola-
nom a da se to ne bi ponovilo zabrani saobraaj. Sve ovo
moe se izbei, bar u znaajnoj meri ako ne potpuno, pre-
ispitivanjem, poboljavanjem, pa i reinenjeringom proce-
sa i to primenom univerzalnih pravila i metoda iz domena
inenjeringa procesa.
Kakve je efekte mogue ostvariti? Oni su mnogo vei nego
to se moe i zamisliti. esto ih nije mogue kvantitativ-
no izraziti u potpunosti ali su vie nego oigledni. Ako se
poboljanjem malog proizvodnog procesa u preduzeu
sa 140 zaposlenih moe utedeti 12 dvosobnih stanova
za godinu dana, proseno vreme za izdavanje dozvole za
gradnju sa 90 smanjiti na 6 dana, promenu guma i toenje
goriva na bolidu formule 1 obaviti za 7 sekundi, onda su
mogui efekti poboljanja globalnih procesa direktni i in-
direktni, ogromni.
Inenjering procesa nastaje kao rezultat spoznaje i uve-
renja da se moe dati odreeni doprinos teoriji, a jo vie
praksi u ovoj oblasti ljudskog angaovanja. Strunjaci na-
aju od monotonog i nekreativnog, a da mu istovremeno
stvore to bolje uslove i prostor za kreativan rad.
Re proces (process) u engleskom jeziku ima veliki broj
znaenja. Pored znaenja nain, postupak, postupanje i
AL&PVCmagazin
tok, u kom smislu je ovde koristimo, re proces moe da
znai i prirodni tok, sled dogaaja, napredak, razvoj, prola-
enje vremena, pozvati pred sud, podvrgnuti nekom teh-
nikom postupku, preraditi, hodati u povorci. Vujaklija re
proces objanjava kao: Ono to se u sistemu deava da bi
se pretvorilo u eljeni izlaz jeste u stvari proces.
75
Januar 2013
 nauka u praksi
Procesi su elementi strukture poslovnog sistema pre sve-
ga preduzea i ustanova a ne samo njih; sve vie dobijaju
na znaaju. Za razliku od poslova i radnih zadataka koji se
sve manje pominju, procesi su bili, ostaju a i bie sve vie
u upotrebi u sferi sveukupnog ljudskog rada i angaova-
nja. Oni su entitet preko koga se najbolje uspostavlja nov
poslovni sistem, preispituje, poboljava i razvija postojei
poslovni sistem i upravlja delovima poslovnog sistema i
sistemom kao celinom. Kvalitetni proizvodi i usluge, viso-
ka produktivnost, niski trokovi, veliki profit, efikasan rad
i poslovanje i poslovna izvrsnost, ne mogu se ni zamisliti
bez adekvatnog oslanjanja na procese.
Procesi nisu, nov pojam, neto to se skoro pojavilo i pred-
stavlja zamenu za poslove, radne zadatke, aktivnosti, ope-
racije i tako dalje. Oni postoje odavno, koristili su se na
razne naine, manje ili vie eksplicitno. Re proces prvi odnosno Inenjer procesa. Inenjering procesa kao stru-
je pomenuo arls Babid, industrijski filozof u Engleskoj
1835. On je predvideo odreivanje vremena za procese u
industriji, kao i druge moderne tehnike u upravljanju. Za
to to je arls Babid predvideo 1835. godine najvie se
zalagao Frederik Tejlor, otac naunog upravljanja. Tejlor
je koristio studiju vremena u procesima eliane Midvejl u
Americi, 1881. godine.
Poeci upotrebe procesa vezuju se za industriju za proi-
zvodne procese. To je logino jer je to bilo vreme slabih
proizvodnih snaga, vreme kada je trebalo napraviti to
vie dobara. Zato je vreme bilo u prvom planu jer je borba
AL&PVCmagazin
za to veu produktivnost bila najea. O trokovima se nija razloga za to. Prva je loa identifikacija i klasifikaci-
razmiljalo, na indirektan nain, ako je produktivnost vea
tada e trokovi rada biti manji. O kvalitetu i jakoj konku-
renciji se nije vodilo mnogo rauna. Kasnije, poetkom
dvadesetog veka, razvijaju se i primenjuju brojne metode
78
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com www.aluminijum-pvc.com nauka u praksi
za racionalizaciju procesa koje se najee nazivaju Studija
rada (Work Study).
U istom periodu pojavili su se alati koji omoguavaju pra-
enje dinamike organizacije u vidu Gantograma Henrija
Ganta (1861-1919) i Karte toka procesa Frenka Gilberta
(1868-1924). Entitet preko koga je dinamika organizacije
najbolje praena bili su procesi. Dalji napredak u izuava-
nju dinamike organizacije omoguava Generalna sistem-
ska teorija, korienjem principa sistemskog pristupa.
Posmatranje strukture sistema kao podsistema povezanih
ulazima i izlazima i dalje dekomponovanje na procese
omoguilo je izuavanje funkcionisanja organizacije. Wi-
ener-ovi principi kibernetike u kom-
binaciji sa informatikom omoguili
su razvoj nauke o upravljanju orga-
nizacijama, koja se zasniva na prae-
nju izlaza i dejstvu na ulaz i strukturu
preko povratne sprege. Izlaz, ulaz i
struktura sastavljena od podsistema
su osnovni sistemski i procesni poj-
movi.
Kao alat koji je pored ostalog pogo- Najvanije pokuaje u tom smislu uinili su Devenport
dan za istraivanje mree procesa i ort 1990. godine. Tada su oni objavili svoju metodo-
nastala je Du Pont-ova CPM metoda logiju BPR-a u 5 koraka. Drugi znaajan pokuaj ui-
mrenog planiranja, kojom je mo- nio je tim sastavljen od istraivaa Oxford Associates,
gue analizirati vremensko trajanje Standard Research Institute i Texas Instrument, koji je
i kritini put izvrenja procesa. Sa definisao iri metodoloki okvir BPR-a, formulisan u 6
daljim razvojem metoda i tehnika koraka i vie aktivnosti. Meutim i dalje je nedostajao
i tretiranjem sve veeg broja i vrsta jedan konzistentan pristup inenjeringa procesa koji bi
procesa u industriji, nastaje pozna- na pravi nain i u potpunosti otklonio vaee nedostat-
ti koncept, pristup, nauna oblast i ke i razloge neuspeha velikog broja projekata BPR-a. In-
struka pod nazivom Industrijsko in- enjering procesa se razvija dalje. elje za poslovnom
enjerstvo (Industrial Engineering). izvrsnou istakle su u prvi plan upravljanje procesima
Drutvo Amerikih inenjera usvaja i kao najefikasniji i najmoderniji vid upravljanja. Organi-
standardizuje simbole za grafiko prikazivanje procesa u zaciona struktura sve vie dobija procesnu orijentaciju,
prostoru i vremenu. Tada se tretiranje procesa sloilo do a odgovornost za rad i upravljanje sve vie se ostvaruje
te mere da se sve ee javlja struka Process Engineer, preko odgovornosti za procese.
Paralelno se pojavljuje sve vei broj meunarodnih standar-
ka dobija na eksplicitnosti polovinom 20 veka sa pojavom
da iji se zahtevi posebno odnose na one odrednice i per-
BPR-a (Business Process Reingeneering). Svet je uvideo da
formanse rada i poslovanja od kojih najvie zavise kvalitet
su mnogo vee neracionalnosti u sferi poslovnih procesa.
predmeta rada, ivotna sredina, sigurnost na radu itd. Te
Proizvodni su ve u dobroj meri ureeni, a rezervne se kri-
zahteve je mogue najlake, najracionalnije i najefikasnije
ju u procesima oko proizvodnje, u drutvenim delatno-
ispuniti ureenjem procesa. Tako je procesni pristup i ine-
stima.
njering procesa jo vie dobio na znaaju. Istovremeno su
Pojavljuje se veliki broj radova i projekata na temu rein- se sve vie razvijale metode, tehnike i softveri za modelira-
enjeringa poslovnih procesa. Dolazi do nauno stru- nje procesa, hijerarhijske dekompozicije i specijalizacije, a
nog osporavanja i propagiranja reinenjeringa. Veliki sve u funkciji snimanja stanja analize i poboljanja odnosno
broj projekata BPR-a, oko 70% bilo je neuspeno. Brojni redizajna procesa. injeni su manje ili vie uspeni poku-
autori navode vie razloga, a veina izdvaja dva najva- aji standardizacije grafike eksplikacije procesa. Softveri
AL&PVCmagazin
koji podravaju te metode i tehnike nastajali su paralelno
ja procesa, i drugi lo prikaz i analiza postojeeg stanja sa njima. (BPwin, MERIDIO,...). Najnovji sistemi i softveri za
procesa. To je i bio razlog za brojne pokuaje definisanja upravljanje preduzeem, SAP, BaaN i drugi imaju procesnu
adekvatnog procesnog pristupa koji bi eliminisao va- osnovu softverskih reenja. U poslednje vreme nastaju si-
ne nedostatke BPR-a. stemi namenski projektovani za upravljanje procesima.
79
Januar 2013
 nauka u praksi
Procesi su entitet preko koga se najbolje sagledava struk-
tura poslovnog sistema, definiu nadlenosti i odgovorno-
sti u poslovnom sistemu, odreuje podela rada, ureuje
poslovni sistem, upravlja poslovnim sistemom (organiza-
cionim celinama, kvalitetom, trokovima, procesima, re-
sursima) definiu modeli poslovnog sistema i njegovih
podsistema, ostvaruje kreativna komponenta proizvod-
nih sistema, otkrivaju mesta i uzroci loeg rada, niske pro-
duktivnosti, sporog rada i prekoraenja rokova, uveanih
trokova, loeg kvaliteta, nedovoljne efikasnosti poslova-
nja, primenjuju zahtevi i svetskih standarda (ISO 9000, ISO
14000, HACCP,...).
Njihovo najznaajnije svojstvo je lako dekomponovanje
(usitnjavanje) ali i lako okrupnjavanje. Procesi se identifi-
kuju anatomskim pristupom poslovnim sistemima polaze-
i od predmeta rada, grupisanog, klasifikovanog, specifici-
ranog ba za potrebe lakog identifikovanja procesa.
Struktura poslovnog sistema moe se ogledati i pomou
kataloga proizvoda i/ili usluga koje posmatrani poslovni
sistem proizvodi i/ili prua, organizacione strukture, ljud-
AL&PVCmagazin
skih resursa koje zapoljava, raspoloive opreme i drugih
entiteta ali je to mnogo bolje i lake uiniti pomou proce-
sa. Isto vai i za ostale navedene upotrebe procesa. ta se
sve kod organizacionih sistema zasniva na procesima vidi
se iz slike 1.
80
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Postoji vie definicija procesa
Davenport (1990)
Poslovni sistem je specifian niz poslovnih ak-
tivnosti u vremenu i prostoru koji ima svoj po-
etak i kraj i precizno definisane ulaze i izlaze.
Harrington (1991)
Poslovni proces je svaka aktivnost ili grupa
aktivnosti koje uzimaju ulaz, poveavaju mu
vrednost i time proizvode izlaz za unutranjeg
ili spoljanjeg korisnika.
Hammer i Champy (1993)
Poslovni proces je kolekcija aktivnosti koja ima
vie ulaza i stvara vie izlaza koji imaju neku
vrednost za korisnika.
Crowston (1998)
Poslovni proces je niz aktivnosti koje izvodi
organizacioni akter da bi proizveo i utroio re-
surse.
Radovi Mili (2000)
Proces je niz odnosno tok aktivnosti kojima se
direktno ili indirektno stvara proizvod ili prua
usluga.
Szibnk Ramos (2001)
Poslovni proces je proces drutvene interakci-
je izmeu aktera, odnosno privremeno sreen
skup dogaaja koje odreuju i izvode akteri.
ISO (2001)
Proces je skup meusobno povezanih ili me-
usobno delujuih aktivnosti koji pretvara
ulazne u izlazne elemente.
U poslednje vreme se nita znaajno u orga-
nizacionim sistemima ne radi bez procesa kao
osnove. Oni su polazite i baza za projektova-
nje organizacionih sistema, poveanje pro-
duktivnosti i bolje korienje resursa, primena
zahteva svetskih standarda, projektovanje in-
formacionih sistema i upravljanje.
Sreni Novogodinji i
Boini praznici!
 nauka u praksi www.aluminijum-pvc.com

Dr Dragan kobalj, Slaven ivkovi, dipl. in.

Direktiva 89/106/eec i harmonizovani

standardi u graevinarstvu (cpd)
Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeenja slobod-
nog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom zatite odre-
enim od strane lanica Evropske Unije. Osnovni princip novog
pristupa je ogranienje harmonizacije zakonodavstva na bitne
zahteve za koje postoji javni interes

IZVOD
Directive 89/106/Eec And Harmonized U radu je dat prikaz direktive za konstrukcijske graevinske
Standards In Civil Engineering materijale CPD/89/106/EEC. Direktiva je doneta u cilju obez-
beenja slobodnog protoka proizvoda koji su u skladu sa ni-
A review is given of Constructive Products Directive voom zatite odreenom od strane drava lanica Evropske
CPD 89/106 EEC. This Directive id brought in the aim to zajednice.
provide free circulation of products that comform to the
Osnovni princip novog pristupa je ogranienje harmonizaci-
safety level determined by European Cmmunity mem-
je zakonodavstva samo na bitne zahteve za koje postoji javni
ber states. The basic principle of the new approach is
interes, na nain koji ne ugroava bezbednost lica, domaih
limitation in harmonization of the legislation only for
ivotinja i imovine, uz ispunjenje i drugih neophodnih zahteva
essential requirements for which public interest exists,
koji se primenjuju na konstrukcijske graevinske materijale i
ina a way that does not jeopardize the safaty of persons,
graevinske radove. Objanjen je nain donoenja i primena
domestic animals and property, besides the general in-
harmonizovanih standarda i tehnikih doputenja. Ukazano
terest. Essential requirements that are reviewed are im-
je na specifine zakonske obaveze proizvoaa, kada je to
plemented in structural civic engineering materials and
zahtevano, u pogledu pribavljanja ili izdavanja sertifikata o
construction.
usaglaenosti kvaliteta proizvoda, deklaracije o usaglaenosti
The means of adoption ad implementation of harmoni- kvaliteta i nain oznaavanja sa CE znakom.
zed standards are explained. Specific legislative obliga-
tions of manufacturers are pointed out, when required,
with the view of acquiring or issuing certificates for con-
formity of product quality, declaration on the confor-
mity of quality and means of CE marking.
 nauka u praksi
UVOD
Drave evropske zajednice su, uvoenjem zajednikog
unutranjeg trita, iz sistema obaveznog proveravanja
kvaliteta ili sertifikacije proizvoda pre putanja u promet na
trite, prele na nov sistem. Po ovom sistemu proizvoa
moe sam ili u saradnji sa nezavisnim institucijama da spro-
vede odgovarajue postupke utvrivanja usaglaenosti.
Ovi postupci su razliiti za svaku pojedinanu vrstu proizvo-
da i odreeni su odgovarajuim direktivama.
Direktive novog pristupa donete su u cilju obezbeenja
slobodnog protoka proizvoda, koji su u skladu sa nivoom
zatite odreenim od strane lanica Evropske Unije. Osnov-
ni princip novog pristupa je ogranienje harmonizacije za-
konodavstva na bitne zahteve za koje postoji javni interes.
Postupci za utvrivanje usaglaenosti proizvoda sa bitnim
zahtevima, prema direktivama novog pristupa, opisani su
modulima globalnog pristupa. Izuzetak je direktiva za gra-
evinske konstrukcijske proizvode 89/106/EEC kod koje se
ne primenjuju moduli globalnog pristupa.
DIREKTIVA 89/106EEC
Direktiva saveta 89/106/EEC o usaglaavanju zakona, pro-
pisa i odredbi upravnih akata drava lanica Evropske Unije
doneta je 21. decembra 1988. godine sa ciljem da sve lani-
ce obezbede uslove da se projektovanje i izvoenje radova
u visokogradnji i niskogradnji na njihovoj teritoriji izvodi na
nain koji ne ugroava bezbednost lica, domaih ivotinja i
imovine, uz ispunjenje i drugih zahteva od opteg interesa,
a da se pri tom ne snize postojei opravdani nivoi zatite u
dravama lanicama.
U smislu ove direktive graevinski materijal znai bilo koji
materijal koji je proizveden da slui kao materijal prilikom
graevinskih radova u visokogradnji i niskogradnji. Drave
lanice Evropske Unije dune su da omogue nesmetan
plasman ovih graevinskih materijala na svom tritu samo
ako su pogodni za odreenu upotrebu i zadovoljavaju bit-
ne zahteve iz poglavlja I lana 3 ove direktive.
BITNI ZAHTEVI
Bitni zahtevi primenljivi na graevinske radove a koji mogu
uticati na tehnike karakteristike nekog materijala navedeni
su u smislu ciljeva u Aneksu I (CPD) direktive i po pravilu se
odnose na predvidive uslove kao to su:
Mehanika otpornost i stabilnost
Zatita u sluaju poara
Higijena, zdravlje i ivotna sredina
Bezbednost korienja
Zatita od buke
Ekonomino korienje energije i uvanje toplote
AL&PVCmagazin
Drugim reima to znai da se projektovanje i izvoenje ra-
dova mora sprovesti na takav nain:
da zbog optereenja prilikom izgradnje ne doe do:
pada cele ili dela izgraene konstrukcije
znaajnije deformacije u nedozvoljenom stepenu
86
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
oteenja drugih delova pri izvoenju radova ili uvoenju
instalacija ili opreme kao posledica znaajnije deformaci-
je konstrukcije pod dejstvom optereenja
oteenja ija je posledica nesrazmerna u odnosu na
uzrok
da u sluaju poara:
konstrukcija koja prenosi optereenje mora izdrati odre-
en vremenski period
izbijanje i irenje poara i dima treba da bude lokalno
ogranieno
lica koja borave na tom lokalitetu treba da mogu da na-
puste taj lokalitet ili da budu spasena na drugi nain
da se ne ugrozi higijena ili zdravlje stanovnika ili su-
seda, a posebno da ne dovede do:
otputanja otrovnih gasova
prisustva opasnih estica ili gasova u vazduhu
emitovanja opasnog zraenja
zagaivanja ili trovanja vode i zemljita
loeg uklanjanja otpadne vode, dima, vrstog ili tenog
otpada, pojave vlage u delovima konstrukcije ili na povr-
inama konstrukcije
da ne podrazumeva neprihvatljive rizike od nesrenih
sluajeva pri radu kao to su: klizanje, padanje, opekotine,
smrt od strujnog udara, povrede od eksplozije
da se buka, koju ine stanovnici ili ljudi koji se nalaze u
blizini, zadri na nivou koji nee ugroziti njihovo zdravlje,
odmor i rad
da se postavljanje odgovarajuih grejnih, rashladnih i
ventilacionih instalacija mora izvesti tako da potronja
energije bude mala, pri emu treba voditi rauna o kli-
matskim uslovima koji vladaju na toj lokaciji
Direktiva CPD (za graevinske proizvode) se od ostalih di-
rektiva razlikuje u nekoliko aspekata:
Njen cilj je harmonizovanje naina deklarisanja osobina
proizvoda, neharmonizovanje nacionalnih graevinskih
propisa
Vani sigurnosni zahtevi se primenjuju na proizvode kada
se oni nalaze u sklopu zavrene zgrade, ne na proizvode
kao takve. Istovremeno, to pretpostavlja da se proizvodi
koriste na nain koji je propisao proizvoa, a to je odgo-
vornost graevinara
Proizvodi mogu biti oznaeni CE znakom kada se pokae
da su u saglasnosti sa odgovarajuim tehnikim specifi-
kacijama u obliku harmonizovanih evropskih standar-
da (hEN) ili sa Evropskim odredbama za tehniki prijem
(ETA). Nije potrebna usaglaenost sa Direktivom kao ta-
kvom, nego sa standardima i odobrenjima specifkovanim
u okviru njih
Ce oznaavanje dobija zeleno svetlo u svim zemljama EU.
CE oznaka znai da proizvod moe da se isporuuje u sve
zemlje EZ. Stavljajui CE oznaku na proizvod proizvoa
objavljuje da je u saglasnosti sa svim zahtevima odree-
ne direktive i da poseduje propisane osobine. Ako se na
proizvode primenjuje vie od jedne direktive poput vra-
 nauka u praksi
ta na elektrini pogon koja moraju zadovoljavati zahteve
EMC direktive, direktive o mainama i direktive o elektri-
noj sigurnosti CE znak sa tih proizvoda mora oznaavati
usaglaenost sa zahtevima svih primenjenih direktiva.
Zbog moguih razlika uslovljenih geografskim ili klimat-
skim poloajem ili nainom ivota, lan 3 direktive, stav 2
doputa uvoenje klase dokumenata u vezi sa svakim ne-
ophodnim zahtevom kako bi se obezbedili razliiti nivoi za-
tite na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Ti ne-
ophodni zahtevi se konkretizuju u formi priloga uz direktivu
i njima se uspostavljaju veze izmeu neophodnih zahteva iz
stava 1 i zadataka za izradu smernica za Evropsko tehniko
odobrenje ili poznavanje drugih tehnikih specifikacija u
smislu lana 4 i 5 direktive.
Harmonizovani standardi i tehnika odobrenja se u smislu
ove direktive pominju kao tehnike specifikacije.
HARMONIZOVANI STANDARDI
I TEHNIKA ODOBRENJA
Harmonizovani standardi
Prema direktivi 89/106/EEC harmonizovani standard je:
standard, odnosno tehnika specifikacija, usvojen od strane
Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) ili Evropskog
komiteta za elektrotehniku standardizaciju (CENELEK) kao
priznatih nadlenih tela i razvijen na zahtev odnosno po
mandatu Evropske komsije, objavljen u Slubenom listu
AL&PVCmagazin
evropske unije, koji je objavljen kao nacionalni standard
(bez ikakvih izmena) od strane Nacionalnih organizacija ze-
malja lanica Evropske Unije.
Drave lanice Evropske Unije smatrae da su graevinski
materijali pogodni za nameravano korienje, pod uslo-
88
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
vom da su graevinski radovi pravilno
projektovani i izvedeni, ako materijali
nose oznaku CE.
CE znak nije znak ni porekla niti znak
kvaliteta. On ukazuje da su materijali u
saglasnosti ili sa domaim standardima
koji su harmonizovani/usaglaeni sa EN
ili sa evropskim tehnikim odobrenjem,
pripravljenim po proceduri iz Poglavlja III
ili u skladu sa domaim tehnikim speci-
fikacijama gde ne postoji harmonizovana
Sreni Novogodinji i Boini praznici!
tehnika specifikacija. Podaci o ovoj na-
cionalnoj specifikaciji su pripremljeni po
proceduri iz lana 5 stava 2 ove direktive.
Harmonizovani standardi se razlikuju u
odnosu na EN standarde, pre svega u ste-
penu obaveze koje imaju zemlje lanice
EU u odnosu na njihovo objavljivanje i
povlaenje svih neusaglaenih standarda.
Tehniko odobrenje
Tehniko odobrenje je povoljna ocena
pogodnosti nekog materijala za namera-
vano korienje na osnovu dokaza da ispunjava neophod-
ne zahteve u odnosu na planirane graevinske radove u
kojima e se materijal koristiti.
Evropsko tehniko odobrenje se moe izdati za:
Materijal za koji ne postoji harmonizovan/usaglaen stan-
dard, EN standard, ni priznati domai standard, odnosno
kada Komisija nakon sprovedenih konsultacija sa Komi-
sijom iz lana 19 CPD direktive smatra da standard ne bi
mogao da se izradi u kratkom vremenskom periodu ili bar
ne u bliskoj budunosti, ili
Kada se materijal znaajno razlikuje od usagleenih ili pri-
znatih domaih standarda.
Evropsko tehniko odobrenje zasniva se na ispitivanjima,
proveri i oceni na osnovu priloga pomenutih u lanu 3
stava 3 CPD direktive i smernica pomenutih u lanu 11
koje se odnose na dati materijal. Evropsko tehniko odo-
brenje za neki materijal daje se u nekoj zemlji lanici EU
po proceduri utvrenoj u Aneksu II na zahtev proizvoa-
a ili njegovog zastupnika nastanjenog u EU.
Evropsko tehniko odobrenje izdaje se na osnovu smer-
nica za odreeni materijal ili grupu materijala. Smernice
utvruju organizacije zaduene za izdavanje tehnikih
odobrenja koje odredi zemlja lanica EU, na osnovu za-
dataka dobijenih od evropske Komsije iz lana 19 CPD
direktive.
Smernice za tehniko odobrenje sadre:
spisak relevantnih priloga iz lana 3 stav 3 direktive
posebne zahteve za materijal koji su u skladu sa neop-
hodnim zahtevima iz lana 3
stav 1 CPD direktive
 nauka u praksi
procedure ispitivanja
metode procene i ocene rezultata ispitivanja
postupke inspekcije i ocene usaglaenosti koje moraju
biti u skladu sa lanovima 12,13 i 15 CPD direktive
period vaenja evropskog tehnikog odobrenja
Smernice za tehniko odobrenje, po obavljenim konsultaci-
jama sa Komitetom iz lana 19 CPD direktive, drava lanica
objavljuje u svom slubenom listu na svom ili engleskom
jeziku, obino sa rokom vaenja od 5 godina. Ovaj rok moe
biti produen.
PRILOZI (DOKUMENTI ZA TUMAENJE)
Prilozi ili dokumenti za tumaenje koji se odnose na CPD
direktivu nastaju na osnovu konsultacija sa Komitetom za
graevinarstvo iz lana 19 direktive. Komisija daje uput-
stva tehnikim komitetima u ijem radu uestvuju pred-
stavnici drava lanica, za izradu priloga iz lana 3 stav 3
CPD direktive.
Prilozi:
su dati u odreenom obliku sa usaglaenom terminolo-
gijom i navoenjem klasa ili nivoa za svaki zahtev gde
je to u sagalsnosti sa najnovijim naunim i tehnikim
saznanjima
sadre metode za korelaciju tih klasa ili nivoa sa tehni-
kim specifikacijama navedenim u lanu 4 CPD direktive,
AL&PVCmagazin
90
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
npr. metode za izraunavanje i dokazivanje, uputstva za
projektovanje, itd.
slue kao referenca za utvrivanje harmonizovanih
standarda i smernica za tehnika odobrenja i priznava-
nje domaih tehnikih specifikacija u skladu sa lanom
4 stav 3 CPD direktive
Prilozi (dokumenti za tumaenje) se objavljuju u seriji G
slubenog lista EU.
SERTIFIKAT (ISPRAVA) O USAGLAENOSTI
Proizvoa ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU
odgovoran je za sertifikat (ispravu) kojim se potvruje da su
materijali usaglaeni sa zahtevima za tehniku specifikaci-
ju u smislu lana 4 CPD direktive. Usaglaenost se utvruje
ispitivanjem ili pruanjem drugih dokaza na osnovu tehni-
kih specifikacija metoda za kontrolu usaglaenosti, u skla-
du sa Aneksom III CPD direktive.
Sertifikat o usaglaenosti je pouzdana tvrdnja da:
proizvoa ima uveden sistem kvaliteta i fabriku proi-
zvodnu kontrolu u cilju osiguranja
usklaenosti proizvodnje sa odgovarajuim tehnikim
specifikacijama, ili e pored sistema kontrole proizvodnje
u fabrici i telo ovlaeno za sertifikaciju, ukljueno
u ocenu i nadzor nad kontrolom proizvodnje i kvaliteta
samog materijala
Ovlaeno telo moe biti akreditovana laboratorija, kon-
trolno telo ili sertifikaciono telo.
 nauka u praksi
Izbor procedura u smislu napred iznetog za dati materi-
jal ili grupu slinih materijala blie odreuje Komisija u
zavisnosti od:
znaaja i uticaja materijala na neophodne zahteve, a
posebno onih koji se tiu zdravlja i bezbednosti,
prirode materijala,
mogunost promene karakteristika materijala u ek-
sploataciji i uticaja tih promena na njegovu upotrebnu
vrednost i podlonost materijala oteenjima u toku
proizvodnje.
Ove procedure su date za svaku grupu graevinskih kon-
strukcijskih proizvoda pod nazivom AOC System, odno-
sno kao jedan od sistema (1, 1+, 2, 2+, 3 i 4) za utvriva-
nje usaglaenosti kvaliteta konstrukcijskih graevinskih
proizvoda sa harmonizovanim usaglaenim tehnikim
specifikacijama.
U skladu sa Aneksom III CPD direktive proizvoa ili nje-
gov zastupnik nastanjen na teritoriji EU sastavlja dekla-
raciju o usaglaenosti izdatih od FPC ili to ini na osnovu
sertifikata o usaglaenosti koji se odnosi na sistem kon-
trole proizvodnje i nadzora ili na sam materijal, a koji je
izdat od strane ovlaenog lica.
Proizvoa ili njegov zastupnik nastanjen na teritoriji EU
ima pravo da stavi oznaku CE na materijal, ambalau ili
na prateu dokumentaciju, samo u sluaju ako ima serti-
fikat ispravu o usaglaenosti, iako je za tu grupu proizvo-
da sertifikat/izjava o usaglaenosti predviena.
Sertifikati, koji su sastavni deo postupaka u globalnom
pristupu ne smeju se izdavati za proizvode za koje takav
sertifikat nije predvien. Meutim, na zahtev proizvoa-
a, na dobrovoljnoj osnovi, mogu, izdati potvrdu ili sve-
doanstvo o usaglaenosti (Attestation of conformity)
koji moe proizvoau biti od koristi. Takav dokument
nije, zakonskim propisima, obavezan dokument koji
mora posedovati proizvoa.
OSTALE STAVKE U VEZI DIREKTIVE 89/106/EEC I
HARMONIZOVANIH STANDARDA
Do danas je objavljeno oko 245 harmonizovanih stan-
darda u skladu sa direktivom 89/106/EEC za graevinske
materijale i taj broj se stalno poveava. Oko 75 % objav-
ljenih harmonizovanih standarda je iz grupe aktivnih
protivpoarnih sistema.
Harmonizovani standardi u oblasti direktiva novog pri-
stupa zadravaju status dobrovoljne primene.
U sluaju da se za njih ne odlui prilikom plasmana na tr-
ite EU mora na neki drugi nain dokazati usaglaenost
svojih proizvoda sa bitnim zahtevima, na primer na osno-
AL&PVCmagazin
vu tehnikih specifikacija. Pri tome ne treba zaboraviti da
je obaveza zemlje lanice EU, da u sluaju kada ustano-
vi da materijal deklarisan kao materijal u saglasnosti sa
odredbama lana 2 i 3, da preduzme odgovarajue mere
da se taj materijal povue sa trita, zabrani njegovo pla-
siranje i ogranii slobodno kretanje.
92
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Takoe, kupac moe na osnovu komercijalnih ili poslov-
nih odnosa postavljati i dodatne zahteve koji nisu sa-
drani u harmonizovanim standardima. Ovi zahtevi su
predmet odgovora prodavca i kupca.
Oznaka CE je zakonom propisana samo za proizvoae
za koje se takvo oznaavanje trai. Samo ova oznaka, a
ne i druge oznake je pod trinim nadzorom CE.
Odgovornost proizvoaa
CE znak je odgovornost strane koja prodaje proizvod,
to je obino proizvoa. Uz to, deklaracija o usaglae-
nosti mora uvek biti dostupna na uvid radi provere i sla-
nja kupcima i vlastima. Ona mora sadrati detalje:
osobinama proizvoda
nameni proizvoda
nazivu i adresi proizvoaa
nazivu proizvoda
identifikaciji izvetaja o testiranju ili sertifikata na ko-
jima se deklaracija bazira
akreditovanom telu ije su usluge koriene
ZAKLJUAK
Proizvoae, naune i strune organizacije kao i drav-
ne organe oekuje veoma naporan i zahtevan posao
usvajanja direktiva novog i globalnog pristupa, imple-
mentacije harmonizovanih standarda, mernih metoda
i postupaka.
To izmeu ostalog, podrazumeva izdvajanje znaajnih
sredstava za nabavku ispitne opreme, obuku i kolova-
nje kadrova, formiranje ovlaenih sertifikacionih i kon-
trolnih tela i laboratorija kao i uspostavljanje komplet-
ne infrastrukture sistema kvaliteta na nivou Srbije, pre
pristupanja EU.
Proizvoai graevinskih materijala e morati da uskla-
de karakteristike kvaliteta svojih proizvoda sa harmo-
nizovanim standardima, a graevinska operativa svoje
radove sa bitnim zahtevima iz direktive CPD 89/106EEC.
Na osnovu zahteva u eksploataciji (u pogledu mehani-
ke stabilnosti, tehnikih zahteva, aukustinih zahteva
i oekivane trajnosti, proizvoai e morati pored de-
klaracije o usaglaenosti da daju i opis o primeni svojih
proizvoda na odreenim mestima u objektima visoko-
gradnje i niskogradnje (osim izjave o usaglaenosti).
Prihvatanje novih harmonizovanih standarda za gra-
evinske materijale i graevinsku industriju uopte, je
preduslov da domai proizvoai podignu stepen orga-
nizovanosti proizvodnje i kvalitet svojih usluga proizvo-
da na nivo koji se zahteva u EC.
Na taj nain se ostvaruju i neophodni preduslovi za vea
strana ulaganja kod nas i plasman naih proizvoda na
okolna trita.

Building Envelopes for Tomorrow
Smart, Green, Modular
Developing and using new materials, designs
and shapes
Professor Dr.-Ing. Ulrich Knaack
TU Delft
Introduction
Through the research and teaching forums IFM (Delft) and
IFDC (Detmold), the Facade Research Group of Delft Univer-
sity of Technology and OWL University of Applied Sciences
is tackling the issue of the building envelope of tomorrow,
undertaking research and development work in areas such
as new materials and production methods, integrative
design, industry-funded technical development, and top-
ics related to energy performance. This work is structured
around a so-called Facade Roadmap designed to facilitate
an awareness of historical development, current issues, and
possible future scenarios for facades, and thus serve as a
tool to influence future developments in this area.
Facade Roadmap
To obtain an understanding of how facades have devel-
oped up until now, the Facade Research Group of Detmold
School of Architecture and Interior Design (OWL University
of Applied Sciences) and Delft University of Technology has
developed a Roadmap for facades. The Roadmap is struc-
tured according to the various periods of development of
the building envelope, from the solid wall to the unitised
free-form aluminium facade, and according to design (solid
vs. skeletal). This structure reflects the view that the main
categories of facade construction are monolithic and skele-
tal (1). The time scale of the Roadmap is logarithmic with its
origin at the present, on the one hand because one always
focuses on the present and therefore understands that bet-
ter than any other point in time, and on the other hand be-
cause the historical development of technical innovation in
this area has proceeded exponentially (2). The result is an
outline map where each stage of development can be seen
as part of a technical evolution driven by a succession of
functional demands and resulting in a range of technical
outcomes.
AL&PVCmagazin
As an example of how the Roadmap works, we can consider
how the 1973 oil crisis played a role in guiding the course
of development from double-skin facades through to the
integrated facades that we have today. Unlike today, where
the trend is towards an open, transparent building enve-
96
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
lope, at the time of the oil crisis the focus was on minimising
energy consumption because at that time glass whether
single panes or insulating glass units was not yet able to
provide sufficient insulation. This resulted in a generation
of rather closed buildings with small windows. As a reac-
tion to this, at the end of the 20th century, people started
to want open buildings to reflect the open and democratic
society in which they lived (3), and this manifested itself in
the use of large glazed areas. However, the energy perfor-
mance of these large glazed areas was an issue, and so a
generation of facades developed that, in addition to acting
as an outer shell and providing a seal against the outdoor
environment, also needed to contribute to tempering the
indoor climate in the building (4).
Fig. 1 The Facade Roadmap
www.aluminijum-pvc.com
Fig. 2 Lloyds of London ( Fig. 3 Corridor facade at Stadttor, Dssel- Fig. 4 Shaft-box facade, ARAG Tower,
Richard Rogers, 1986) dorf (Petzinka, Pink and Partner, 1998)
Richard Rogers Lloyds of London project (1986) can be seen
as the beginning of this cycle. For this project Mike Davies de-
veloped, in Rogers architectural practice, a polyvalent wall
which aimed to combine all facade functions in a single, mul-
ti-layered element, while at the same time generating the en-
ergy required for its own operation. Because the technology
for this was not yet available, the facade construction compa-
ny Gartner was called upon to develop it, and came up with a
solution in line with the high-tech architecture movement
of that time involving positioning all technical components
on the outside in such a way as to make the supply and ex-
haust air ducts and the transparent and opaque areas of the
building clearly visible. One of the remits in this project was
to incorporate new functions such as energy generation, nat-
ural and mechanical ventilation, and control of natural and
artificial lighting, into the facade, and this spilled over and be-
came a substantial focus in the subsequent development of
facades. Following a number of initial efforts involving venti-
lation shafts integrated into the opaque building envelope, a
generation of double-skin glass facades was born that can be
divided into four categories, as described below. All of these
solutions are based on the idea of creating an additional buff-
er that not only incorporates a transparent, climate-respon-
sive cavity but also acts as a wind barrier and a solar shading
element, and assists natural ventilation.
The first type because it has the simplest structure is the
box-window facade, which consists of individual windows
sealed with a second glass plane on the outside. The second
type, covering the entire building, is the second-skin facade,
in which a second glass plane extends over the full height of
Dsseldorf (Foster and Partner in collabora-
tion with RKW, 2000)
the building. In contrast, the third type the corridor facade
can be used to divide up the individual storeys of the build-
ing, because it consists of separate glass facades for each floor.
Fourthly, shaft-box facades were developed to provide better
control over the facade functions; these consist of a combina-
tion of double windows and vertical glass shafts, which assist
ventilation via the stack effect (4/5).
The integration of the functions of the building envelope
with those of the building services then continued with the
dawn of the integrated facade, in which the active building
services (ventilation and lighting) components that were
traditionally part of the building itself were integrated into
the facade in such a way as to reap the benefits of large-
scale industrial production while hindering the completion
of the building (e.g. integration of building services) as little
as possible. If decentralised HVAC components are used,
this can have the additional benefit of reducing the size of
shafts required in the building.
Helmut Jahns 2003 Post Tower in Bonn is probably the first
example of this technology. Here the climate engineering
company Transsolar enhanced the building services func-
tions of the facade by integrating HVAC devices into the
front side of the floor slab. The t-motion concept study, in-
volving the integration into the facade cavity not just of the
functions described above, but also of the artificial lighting
AL&PVCmagazin
components, can be seen as the next step on this path. The
smart box from Cepezed (Delft) and the E facade use
similar concepts. Gatermann + Schossigs 2006 Capricorn
Development in Dsseldorf makes successful use of a uni-
tised concept of this kind.
97
Januar 2013

Fig. 5 Post Tower, Bonn (Helmut Jahn Fig. 6 Post Tower, Bonn. Details: inte-
in collaboration with Transsolar, 2003) gration of building services components
into the facade
Interestingly, it is the architects who are the driving force be-
hind the current stage of development of the building enve-
lope. It is they who with the support of climate engineer-
ing companies take the risk of initiating the development
of innovative new systems. For this they must, of course, be
working on sufficiently large projects. In any case compo-
nent and facade manufacturers only start to be involved in
the second phase. Analysis of this situation has shown that
the processes initiated by architects consistently yield made-
to-measure solutions whereas, because of the wide range of
applications they need to suit, solutions developed by com-
panies are more standardised, and less modifiable. A differ-
entiation is made here between the possibility of integrating
non-system components into the facade, and the degree of
series production of the system solution (4/6).
As examples of its contribution to the development of the
building envelope, the Facade Research Group should be
given the opportunity to present two projects from its area
of research:
firstly the NEXT integrated facade, a collaboration between
industry partners and Delft University of Technology, based
on an analysis of the limitations of system-based integrated
facades. This facade with an aluminium loadbearing system
and system-integrated media supply is open for the inte-
gration of further building services components, and is thus
AL&PVCmagazin
an open system.
The second project is the CO2mfort facade designed by the
facade planners Imagine Envelope (The Hague), for instal-
lation in the new subsidiary in Nijverdal (NL). CO2mfort is a
corridor facade which, in addition to the usual functions, is
98
Januar 2013
www.aluminijum-pvc.com
Fig. 7 The t-motion prototype facade
fully openable to prevent the building from overheating in
summer, but at the same time offers maximum transparency.
The focuses today: materials, energy,
adaptivity
To make full use of the Roadmap as a tool, it is also nec-
essary to consider what the issues might be in the future.
If we look at the current trends, we will see that, in addi-
tion to the all-pervading theme of energy conservation,
the spotlight is now also increasingly on the quantity
of resources used in manufacturing new products. This
makes sense when we see how building envelopes are
becoming ever more effective at insulating: we need to
move on from just saving energy; we also need to con-
sider the energy used in manufacture. In any case, ener-
gy is a major theme.
As a direct consequence of this, the correct choice of ma-
terials, based on their performance and recyclability, is
an important consideration. Future development work
must focus not just on combining components in such a
way as to ensure maximum homogeneity and/or making
them easy to sort into their original pure components
at a later date, but also on new processing techniques
(both mechanical and digital), including additive manu-
facturing. So materials are another major issue.
Finally, it should be borne in mind that not just the con-
struction but also the performance of the building enve-
lope is an important aspect of design and development
work. This means the control of light, ventilation, and
possibly energy generation in other words the ability
www.aluminijum-pvc.com
Fig. 8 Capricorn, Dsseldorf (Gater-
mann + Schossig, 2006)
Fig. 10 The NEXT facade an open Fig. 11 Fully openable CO2mfort facade,
integrated facade system Nijverdal
Fig. 9 Capricorn, Dsseldorf. Details of
the unitised building services modules
of the building envelope to adapt, like a third shell for
the building users (after skin and clothing). Hence ad-
aptability is a third key aspect. Bibliography
Needless to say, these three themes will have an influ-
ence on the design and construction of building fa- Meijs, M; Knaack, U
Prinzipien der Konstruktion Bauteile und Verbindungen
cades. Architects will start to use and interpret them
(Design Principles Components and Connections)
in new ways in order to develop new designs based on Berlin 2009
the technical and functional potential available. De-
http://www.spiegel.de/netzwelt/tech/0,1518,443717,00.
signers will be driven by these issues to broaden the html 26.12.2010 13.30
performance range of their designs, and companies
Gauzin-Mller, D
will need to develop not just new systems but also en- Eine Architektur der Harmonie und Poesie (An Archi-
tire new product groups, and even complete integrat- tecture of Harmony and Poetry); in Behnisch & Partner
ed solutions. Bauten und Projekte 1952-1992 (Behnisch & Partner
Structures and Projects 1952-1992)
Stuttgart, 1992
Facade Research Group
Knaack, U; Klein, T; Bilow, M; Auer, T.
The Facade Research Group of Delft University of Tech-
Prinzipien der Konstruktion Fassaden (Design Principles
nology (Netherlands) and Detmold School of Architec- Facades)
ture and Interior Design (OWL University of Applied Berlin 2007
Sciences) is concerned with the themes described Compagno, A: Intelligente Glasfassaden (Intelligent Glass
above. In addition to fundamental research into, for Facades)
example, product strategy, refurbishment strategy de- Basel 1995
velopment and material technology research, it is also Knaack, U; Klein, T, Bilow, M.
involved in industry-funded research aimed at devel- imagine 01 facades
Rotterdam 2008
AL&PVCmagazin
oping and implementing new technologies.
BT Research Portfolio 2010 Computation & Perfor-
Further projects and themes: mance and Green Building Innovation programmes,
www.bk.tudelft.nl/en/about-faculty/departments/ Delft University of Technology, 2010
building-technology/organisation/chairs-ae-t/
design-of-construction/facade-research-group/
99
Januar 2013
 indeks oglaiva advertisers index

Br./No. Naziv firme/Company name Adresa/Adress Telefon/Phone Internet/Internet

Industrijska zona bb 022/321-302;
1. ALUMIL YU INDUSTRY alumilyuindustry@alumil.com
22330 Nova Pazova 022/321-244
Njegoeva bb, +387 56 733-750;
www.alpro-vl.com
2. ALPRO VLASENICA 75440 Vlasenica 710-571; 710-570;
office@alpro-vl.com
Republika Srpska 733-196
www.aluplast.co.rs
Batajniki put 23
3. ALUPLAST BGD 011/3070-328 www.aluplast.eu
11080 Zemun
a.plast@eunet.rs
Magyarorsag +36 27 542 600 www.aluprof.hu
4. ALPROF HUNGARY KFT
Bagoly u.11, 2120 Dunakeszi +36 27 542 601 info@aluprof.hu
Karaoreva 36, 034/ 506-023 www.aluroll.rs
5. ALUROLL
34227 Batoina 506-013 office@aluroll.rs
www.andjelkovic-al.rs
6. ANELKOVI AL Babin Lug 5e, 11351 Vina 011/8066-795
info@andjelkovic-al.rs
+381 (0)11 2655-310,
Bulevar vojvode Miia 14, 2655-301, 2655-899,
7. BEOGRADSKI SAJAM www.sajam.co.rs
11000 Beograd, Srbija 2655-248
+381 (0)11 2655-219
tathanasiou@biopanel.gr
0030 210 2468460
55, Thoma Palaiologou Str., 136 exports@biopanel.gr
8. Biopanel S.A. (ext. 211)
73, Acharnes - Attiki, Hellas www.biopanel.gr,
0030 210 2443726
www.biopanel.eu
Ljubomira ivkovia
011/8340-352; www.brabo-rw.com
9. BRABO panca 24
2331-965 brabo@eunet.rs
11427 Beograd - Vrani
011/ 344-32-17;
Kruni put bb www.inoutic.com
10. DECEUNINCK 011/244-23-43;
Letane- 11309 Beograd www.deceuninck.com
062/ 44-32-44
Vinjika 130, 011/2971-084; prodaja@doral.rs
11. DORAL
11060 Beograd 2971-085 export@doral.gr
Vojvoanska 15 lokal 2 011/217-62-82 www.duco.rs
12. DUCO
11070 Novi Beograd 011/216-98-61 info@duco.rs
www.elumatec.rs
Trgovaka 16a, 011/ 239-48-31;
13. ELUMATEC d.o.o Beograd www.elumatec.com
11030 Beograd 239-48-32
office@elumatec.rs
www.elvial.gr
Batajniki put 23, Krug El,
14. ELVIAL 011/100-111 prodaja@elvial.rs
Objekat Avala, 11080 Zemun
info@elvial.gr
Cara Duana bb, Industrijska 022/ 32-80-19;
15. ETEM SCG office@etemscg.rs
zona, 22330 Nova Pazova 022/32-80-20
Zemunska 174 011/3109-159; info@feal.rs
16. FEAL BEOGRAD
11272 Dobanovci 011/3109-169 www.feal.ba
Plastik, Kauuk San ve TIC A
Trkoba Koy PK 12 34907 +90212 866-41-41;
17. FIRAT www.firat.com
Bykcekmece 866-42-42; 85-90-400
Istanbul / Turkey
Majora Zorana Radosavljevia www.gealan.de
18. GEALAN 011/ 375-29-03;
374, 11273 Batajnica info@gealan.hr
19. GRAD-EXPORT Borska 45 E, 11000 Beograd 011/3581-932 www.grad-export.rs
Via del Giovo 16 Najdan Vukovi www.hoppe.com
20. HOPPE
O-39010 S.Martino i.P. +381653349 281 najdan.vuckovic@hoppe.com
www.infomarket.co.rs
21. INFO MARKET 9. Maja 1, 24430 Ada 024/ 853-443;
infomarkethead@ptt.rs
Servis i podrka: www.klaes.de
22. KLAES 063/ 447-966
Nikola Vesni nvesnic@klaes.com
 indeks oglaiva advertisers index

www.kovinoplastika.si
Krnjeevaka bb, 022/480-175;
23. LO D.O.O. IMANOVCI www.roto.de
22310 imanovci 022/480-176
office@lozbgd.co.rs
11th Old National Road
+30 2310 780-352; www.makedoniki-panidis.gr
24. MAKEDONIKI-PANIDIS S.A Thessaloniki-Kilkis PO Box 141
784-519; 783-764 info@makedoniki-panidis.gr
Ionia, Thessaloniki , Greece
Nesseufer 14
Saa Ivanovi
25. 26789 Leer sasa.ivanovic@orgadata.com
+381 60 325 3351
Germany
Trn, Ugrovaka 4a, 88 220 00387 39 705 602 info@pavkovic-paneli.com
27. PAVKOVI PANELI D.O.O
iroki Brijeg, BiH 00387 39 705 618 www.pavkovic-paneli.com

Sreni Novogodinji i Boini praznici!

Ugrinovaki put 118 011/3757-617
28. ROLLPLAST SRB beograd@rollplast.com
11000 Beograd 069/593-5072
ROPLASTO Refrather Weg 42-44 info@roplasto.com
+49 2202 10020
29. SYSTEMTECHNIK D51469 Bergisch Gladbach www.roplasto.com
+49 2202 1002-195
GmbH&Co.KG GERMANY
Theodor - Giete Str 7-9 +49(8031) 261-150
benitz@ift-rosenheim.de
30. IFT ROSENHEIM GmbH 83026 Rosenheim +49(8031) 261
www.ift-rosenheim.de
GERMANY -28.150

Drae Pavlovia 31, 011/2766-170; www.nevokal.net

31. SALAMANDER
11000 Beograd 2765-526; 2752-687 nevokal@eunet.rs
Predstavnik za Srbiju i Crnu 021/6916-945; www.sigenia-aubi.com
32. SIGENIA - AUBI KG
Goru: Arpad Varga 063/ 513-504 arpad.varga@siegenia-aubi.com
29 Novembar 66/13 036/876-556
33. SNN s.n.n-doo@ecomax.rs
37230 Aleksandrovac 036/421-555
Via Malpighi 9 +39.0546.624811 www.stafer.com
34. STAFER S.p.A
48018 Faenza (RA) Italy +39.0546.623141 exportdivision@stafer.com
www.stekom.net
Prvog Maja 7,
35. STEKOM 012/ 224-207 www.stekom.co.rs
Smoljinac
stekom98@ptt.rs
Slovenski Put bb 035/200-700
36. STS GROUP office@stskan.com
35000 Jagodina 035/200-714
034/6707-160; www.stublina.com
37. STUBLINA 34307 Stojnik - Aranelovac
034/ 6707-308 office@stublina.com
www.tehni.gr
Novosadski put bb, 011/7488-224
38. TEHNI www.tehni.rs
11080 Zemun 011/7488-223
e-mail:office@tehni.rs
Poslovni Kompleks Rit
035/24-18-68 tehnoal@gmail.com
39. TEHNO AL MARINKOVI Ul. Slovenski put bb
035/24-43-86 www.tehno-al.co.rs
35000 Jagodina
Petrovaki put bb 012/71-00-080 www.total-profil.com
40. TOTAL PROFIL
12000 Poarevac 012/71-00-090 totalprofil@gmail.com
Daniel Srbinovski,tel:
www.tremco-illbruck.com
+381 63 70 98 664
41. Tremco illbruck GmbH daniel.srbinovski@tremco-illbruck.com
Dusan Mojic, tel: +43
dusan.mojic@tremco-illbruck.com
664 85 85 621
011/3660-481
Durmitorska 6-8, 011/3660-476 www.valmex.rs
42. VALMEX
11000 Beograd 011/3660-477 www.aluminijum-valmex.com
063/103-41-81

43. VUGOMAL
Nikiki put - Komani bb,
81000 Podgorica
069/ 055-198;
058-140 vugomal@t-com.me Koliko godina poslovanja, toliko Boinog popusta: 20%
078/101-110
sanja@011info.com
od 20. 12. 12. do 20. 01. 13.
44. 011INFO.COM D.O.O Savska 31, 11000 Beograd 011/3615-700
www.011info.com
 VESTI www.aluminijum-pvc.com

Institut IFT iz Rozenhajma je nedavno testirao termoizolacione vrednosti jednog

od najboljih konvencionalnih prozorskih sistema ROPLASTO| 7001 MD 80

Stvoren za pasivne kue

PVC sistemom 7001 MD 80 Roplasto je obezbedio
svojim partnerima da bez dodatnih napora proire
svoj asortiman vrhunskim profilima za prozore pa-
sivnih kua.

Kompanija za eksturziju PVC profila Roplasto sa se-

ditem u Bergisch Gladbahu, kod Kelna, testirala je u
ovom renomiranom institutu svoj najnoviji osmoko-
morni PVC sistem profila za centralnim dihtungom i
dubinom profila od 80mm. Izvetaji strunjaka iz IFT
Rozenhajm su potvrdili injenicu ovaj profil trenut-
no ima najbolju termoizolacionu vrednost na tritu.
Iz izvetaja o testiranju br. 12-000544-Pro1 od insti-
tuta ift Rosenheim atestirane karakteristike su:

Uf = 0.89 W/m2K

Ovako dobre vrednosti toplotne izolacije Uf=0.89 W/

m2K Roplastov 7001 MD 80 sistem postie pomou
trostruke izolacije (Ug=o.6W/m2K) i topolotno po-
boljanih distancera (toplih ivica). Potrebno je nagla-
siti da poetna vrednost za toplotnu izolaciju pasiv-
nih kua iznosi Uw=0.80 W/m2K.
Prednost ovog profila je pored velike utede energije
i via temperatura na povrini profila to automatski
dovodi do poboljanja sobne temperature, a na taj
nain se poboljava i oseaj udobnosti krajnjeg kori-
snika.
Razilika izmeu opreme za pasivni prozorski sistem
i osnovni je u tome to se za pasivni koristi elino
ojaanje za termo prekid i termiki poboljan dih-
tung za ivice.

Koristi sve distancere

Zahvaljujui odreenoj metodi ispitivanja, upotreba zaptivaa za ivice je pravno propisana
i ne zavisi od prodavca. Mogu se koristiti svi sistemi distancera (spacer ) za izolaciona stakla
AL&PVCmagazin

koji su klasifikovani prema EN ISO 10077-1 kao poboljana tehnologija toplote. Oni obezbe-
uju arhitektama i dizajnerima maksimalnu slobodu. Staklene jedinice mogu se koristiti do
ukupne debljine od 50 mm.
106

Januar 2013