Jovan Zivlak:OSTRVO

OKREEM SE BOGU

Sedim u bogu medju bojim

napravama, za bojim stolom okruen
njegovim mainama, glasovima i umovima
nerazgovetnih anela, u bojoj
Utrobi sa bojom svrhom, sve to je
neizgovivo nesavladivo je i ne odrava
se u prevarnom ogledalu. Malo pare
boje due u meni se mekolji
uznemireno na bojim prostranstvima
meu bojim likovima
pred bojom ljubavi
pred bojim grehovima.
Mislim na boji pale
na boju anarhiju
na boju jarost, boju brau
boje taoce u smrti vidim
u bojoj pravdi sustie ih pogibao
boja svirepost
i boji zloin na njihovim je spaljenim
licima, osvrem se u bojem razgovoru
u bojem natezanju
u bojem strahu
da sam u boga ne ostanem
u njegovoj veliini
u njegovoj beskrajnosti.
Raspetost boja izgovara boje rei
Spasava glavu
spasava boju istotu
podupire boju izgubljenost
ovenava boju tugu.
Okreem se bogu
da vidim otkud lete boje glave
otkud nadire nita
i ne mogu tome da sagledam kraja.

KAVEZ
Gledam kavez
u njenu sam drao papagaja
on je bio siuan poput disanja
u svojoj vedrini se smanjivao
da bi potom nestao.
U njemu sam drao hrka
on se okretao u krugu traei procep
kako bi otkrio daljinu
ali krug je bio savren
i on je razumeo izvesnost
i potonuo u nju.
Koga sad da zatvorim u kavez:
pustinjskog lava
kojeg u nauiti da peva
i tako ga ubiti
irokokrilog kondora
kome u slomiti krila
i tako ga dotui
zelenog pitona kojeg u svezati u vor
da me ne poduava
da me ne navodi na greh
i tako ga uutkati
ili nita
koje svoju hranu ne rasipa
koje ne die i ne umire
koje moje srce ne alosti
dok se prostire u nedogled
dok oijuka veselim oima.

STRANI SUD

Izveta iz raja sledi anela

nazire itavo jato
o srdba to e da zakovitla dobro i zlo
da smesu spravi
to e kao ruin miris princa tame
da obezglavi.
ta vidi skromni sluitelj poslanja
svet podeljen na dva dela
nebesa jedna
ali mirisima avolskim zagaena
vidi nedostojnog vrapca
siune ptice to trebe ovas usred tmice
vidi ljudske greke
vidi zbrku gena
vidi kob i krstae neistoe
koje lakim krilima valja razvejati.
Za grehe se plaalo i otkupa je bilo
ali sud je strani poput asovnika
koji se sputa kao tvrdo ilo
meu one koji ne razumeju milost
i koji se neumesno vrzmaju ispred oltara.
Aneo je sekira
i aneo je glas sekretara
ako i ne posvedoi bog
i ako tajna ostane tajna
veera e biti poslednja
onom ko je brat uenja.

POSLANJE

Oslukuje
glasove koje poput senki silaze u katakombe
meu prikaze koje si negda upamtio, otuda se podie pepeo
i bledi aneo pada u dubine ije si rei
progutao, one sa kojima se sudara
po ulicama, koje se slivaju niz zidove kao suze koje oivljuju
probuenost.
Vidi grad kao plamen u kojem nee nai ono to si ostavio.
I da se vrati vrtovi u kojima si bio
bie beskrajni i hladni
i lie koje je opalo postae nemilosna
zemlja.
I ruke koje si drao u rukama bie u rukama neznanim.
A milost koju si traio okruena je potmulim jezicima
iz nje se ustremljuje lasica na tvora
a tvor na zmiju
a zmija prodire znanje i povraa anela
a aneo se ustremljuje na podlaca
a podlac na nevinoga.

KO

Svet je sainjen od peska znakova

od mora koje preplavljuje trgove
od gorja u kojem se razbijaju ploe.
Ja sam telo oko kojeg igra izgubljenost
ja sam ezlo koje nastaje u vatri
ja sam re koja se zaboravlja
ja sam drugi koji ne zna svoj jezik
i kojeg ljubav povraa.
Kaem draga i niko se ne osvre
znanje koje sam bacao iza potiljka
snaga kojoj sam se odupirao
Re koju sam komadao i sklanjao bilo gde.
Ona je spremna da prodere
svoj odjek
da umiri srce
da ponizi blizinu
da porui gradove.
kaem slovo i ono me porie
ko si ti u mojoj leisenci
drugi koji me je ispljunuo
onaj koji zuri u moju neprozirnost i
ralanjuje moje telo
onaj koji je izgubio duu
i pita ko sam ja ako nisam ti
ko si ti ako nisam ja.

KRATKE NOGE

O spasenju postoje izvetaji

svedoci nude rei
i u zalog blede oi
i sluh koji vie niemu ne slui.
Vidim potpis onog koji vie ne moe
da jami
na njegovom posedu je onaj koji ne pamti
ali kad posegne za knjigom kao da se probudi.
Kako da verujem u spasenje
kad svi gledaju kako da sklone glavu od tajnih nagovetaja
i seaju samo onog to je jue bilo
i pamte samo ono to e se sutra desiti.
U oima im vidim nevericu
da li sam duh vidi ova lica
kao da se trude da ga zaborave
i kao da sumnjaju da e ga ponovo sresti
u gradu ije su ulice izukrtane kao u paklu
i ija voda isparava kao obeanje.
Ko izbegne udes spaen je
onoliko puta koliko ga propuste kroz ake
ali samo jednom se propada
i pamenje silazi u tamu
spasenje se hvata za sims
i vidim kratke noge kako
prelaze preko bune ulice i nose glavu
koja se unezvereno obre
tek u trzajima
u magnovenju
nepovezana sa hitrinom
koja ne moe da svedoi
ni o spasitelju koji spasenje nudi u pola cene.