Anda di halaman 1dari 12

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

KRAGUJEVAC

SEMINARSKI RAD

SISTEM ZA HLAENJE MOTORA

Predmetni nastavnik: Student:


Branislav Aleksandrivi Aleksa Drobnjakovi 158/15

Kragujevac, 2017
Saetak

Motori skoro svih vrsta automobila pokreu automobile po sistemu unutranjeg


sagorevanja smese goriva i vazduha. Tokom tog procesa dostiu se jako visoke
temperature, koje mogu unititi druge sastavne delove motora. Zbog toga u
automobilu postoji sistem za hlaenje, koji hladi motor i odrava njegovu optimalnu
temperaturu. Najee se visoka temperatura motora regulie hlaenjem tenou, a
moe i hlaenjem vazduhom.
Sadraj

2. Uvod...........................................................................................................................1
3. Podela sistema za hlaenje motora............................................................................2
3.1 Hlaenje protokom svee vode............................................................................2
3.2. Termosifonsko hlaenje.......................................................................................2
3.3 Hlaenje pod pritiskom (prinudno).....................................................................2
3.3.1 Otvoreni sistem hlaenja..............................................................................2
3.3.2 Zatvoreni sistem za hlaenje..........................................................................3
4. Sistem za hlaenje motora pomocu tecnosti..............................................................5
4.1 Hladnjak...............................................................................................................5
4.2 Pumpa za rashadnu tecnost...................................................................................6
4.3 Termostat..............................................................................................................6
4.4 Termometar...........................................................................................................7
5. Zakljuak....................................................................................................................8
8. Literatura....................................................................................................................9
1.Uvod
Motor sa unutrasnjim sagorevanjem koji pokrece skoro sve automobile radi na
principu unutrasnjeg sagorevanja. Prilikom sagorevanja smese vazduha i goriva u
motoru razvija se velika toplota dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora tezak
50 kilograma. Pri normalnoj brzini temperature u cilindrima mogu da dostignu cak
2000 C, dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 c.
Sistem za hlaenje odrzava motor na optimalnoj temperaturi. Temperatura se
regulise na dva nacina hladjenjem vazduhom i hladjenjem vodom. Najcesci su
sistemi za hladjenje vodom.

1
2. Podela sistema za hlaenje motora

Prema nainu hlaenja, motori mogu biti:


- hlaeni tenou
- hlaeni vaduhom.

Hlaenje tenou se moe podijeliti na:


- hlaenje pod pritiskom
- hlaenje sa protokom svee vode
- termosifonsko hlaenje.

2.1 Hlaenje protokom svee vode

Ovaj nain hlaenja primjenjuje se na motorima koji slue za pogon amaca i


brodova, jer je neograniena mogunost vode u te svrhe. Poseban problem pri ovom
nainu hlaenja je u tome to je teko ili nemogue regulirati da se motoru stalno
obezbiedi odgovarajua radna temperatura.

2.2. Termosifonsko hlaenje

Ovaj nain hlaenja motora je jedan od najstarijih i danas veoma rietko je u


primeni. Princip hlaenja kod ovoga sistema je zasnovan na opte poznatom fizikom
zakonu da se zagrejana voda kao specifino laka die nagore i preko sistema
spojenih sudova dospeva u hladnjak. Kod ovog sistema ne postoji pumpa za
potiskivanje (pumpa za vodu) rashladne tenosti. Kod ovog hlaenja ograniene su
mogunosti brze cirkulacije vode. Njegova primena bila je mogua kod sporohodnih
motora i motora manje snage.

2.3 Hlaenje pod pritiskom (prinudno)

Ovaj sistem hlaenja dobio je naziv po tome to je u principu zatvoren, a kroz


njega se potiskuje tenost pod odreenim pritiskom pumpe za rashladnu tenost
(pumpe za vodu). Prema konstruktivnom rjeenju,sistem za hlaenje pod pritiskom
moe se podjeliti:

- otvoreni sistem za hlaenje


- zatvoreni sistem za hlaenje.

2.3.1 Otvoreni sistem hlaenja


Funkcioniranje otvorenog sistema za hlaenje moemo videti na slici (1). Za
vrijeme rada motora dolazi do pokretanja remenice (3), i ventilatora (6), preko kaia,
koji posredna veza izmeu koljenastog vratila i remenice. Okretanjem remenice
pokree se vratilo pumpe (4), a time i kolo pumpe sa lopaticama (5). Pumpa potiskuje
tenost kroz prostor u motoru, koja pod tim pritiskom odlazi u hladnjak (1).
2
Kao to se moe videti termostat (7) je otvoren i tenost odlazi u hladnjak.

Slika 1 Otvoren sistem hladnjenja [2]

Na poklopcu hladnjaka se nalazi tzv. parozrani ventil, ija je uloga da omogui


izlazak pare van sistema za hlaenje, tako to zagrejana tenost, odnosno para vri
pritisak na ventil, koji se otvara pod dejstvom nadpritiska. Parozrani ventil ne bi
trebao da se otvara ako je pritisak u sistemu manji od 0.3 bara nadpritiska.
Prolaskom kroz hladnjak, tenost se oslobaa koliine toplote i dospeva ponovo u
motor. Tok kretanja tenosti za vrieme hlaenja moe se vidjeti na sl. (5). Tenost je
odlian izolator buke i zahvaljujui toj karakteristici, priguena je buka za vreme rad
motora. Pomou davaa temperature (8) i (9) registrira se i oitava temperature
tenosti u sistemu za hlaenje. U sistemu za hlaenje termostat ima ulogu regulatora
temperature. Ako je tenost zagrejana,termostat dozvoljava da ona odlazi u hladnjak,
a ako nije, termostat je zatvoren i tenost ostaje da krui u prostoru motora.

2.3.2 Zatvoreni sistem za hlaenje

Na sl. (2) prikazan je zatvoreni sistem za hlaenje sa tenou, koji nije stvarno
zatvoren, ve je njegovom konstrukcijom omogueno da se tenost kree u
zatvorenom krugu od hladnjaka do dodatnog suda i obrnuto. Nain funkcioniranja
ovog sistema je sledei: za vrijeme rada motor pokree vratilo,koje preko remenog
kaia (2) pokree remenicu (1). Poto je remenica privrena na vratilo pumpe za
vodu (4), okretanjem lopatica pumpe vri potiskivanje tenosti prema motoru. Iz
motora tenost e, zahvaljujui pumpi,dospeti u gornji dio hladnjaka (9)
podsredstvom cievi (10), a odatle e vertikalo postavljenim cijevima (6) prolaziti kroz
hladnjak(8). Tenost e daljim kretanjem iz hladnjaka kroz cevi (11) dospeti do
termostata (14), odnosno pumpe sa lopaticama, i tako se krug cirkulacije tenosti
zatvara.

3
Meutim ako doe do zagrijavanja tenosti preko dozvoljene temperature, u
sistemu poinje da se iri tenost sa parom i zapremina tenosti se poveava, odnosno
u sistemu poinje da vlada nadpritisak od oko 0.30 bara.
Ovaj nadpritisak deluje na regulacioni ventil koji se nalazi u poklopcu (7), otvara
ga i tenost preko cevi (12) dospeva u dodatni sud (13). S obzirom da poveanjem
nivoa tenosti u sudu nastaje nadpritisak, zrak biva potisnut kroz otvor zapitivaa
(18), odnosno na otvor na samom poklopcu(19). Kada se ohladi motor u sistemu za
hlaenje nastaje podpritisak koji e delovati na povratni ventil. Stvaranjem
podpritiska otvara se ventil, pa se iz suda (13), preko cevi (12) i povratnog ventila,
tenost vraa dopunjujui sistem za hlaenje.
Odlaskom tenosti iz suda (13) nivo tenosti opada, nastaje podpritisak i
zahvaljujui tome zrak iz atmosfere preko otvora na poklopcu dospeva u rezervoar.
Celi postupak se ciklino ponavlja. Tenost u sistemu za hlaenje moe da se zagrije
do 95 C , a u nekim sluajevima i vie. Ako je temperatura tenosti ovako visoka,
onda se misli na hlaenje sa zatvorenim sistemom.

Potrebno je svakodnevno vriti kontrolu tenosti, kako u otvorenom tako i u


zatvorenom sistemu. Nivo tenosti u zatvorenom sistemu ne bi smeo da bude ispod
oznake mimimum na dodatnom sudu.

Slika 2 Zatvoren sistem za hlaenje [2]

4
3. Sistem za hlaenje motora pomocu tecnosti

Hlaenje pomocu tecnosti za hladjenje podrazumeva da se motor obliva


rashladnim sredstvom, a to je obino antifriz ili destilisana voda.

Karakteristike hladjenja tenou

Dobre strane:
pomocu tenosti postie se ravnomernije hlaenje
obezbeuje ravnomerniju temperature za vreme hlaenja
tenost stvara omota oko hlaenih povrina, ime se smanjuje buka
Nedostaci:
ureaj u celini zahteva veliki proctor
tenost se u sistemu moze zamrznuti
potrebno je duze vreme za zagrevanje motora, postoji veca masa koju treba
zagrejati.

Sastavni delovi

3.1 Hladnjak

Slika 3 prikaz hladnjaka [3]

5
Rebra hladnjak su najee izvedena i vidu talasa ili rupiastih otvora. Za vreme
kretanja vozila, kroz hladnjak struji vazduh i preuzima toplotu od tecniosti koja
prolazi kroz vertikalno postavljene cevice slika 3. Cevi hladnjaka kroz koje prolazi
tecnost su najee izraene od bakra i mesinga jer su otporne na koroziju, hladnjak
za motor je povezan preko elastinih cevi.

3.2 Pumpa za rashadnu tecnost

Slika 3 Pumpa za rashladnu tenost [3]

Pumpa za rashladnu tenost je deo sistema za hlaenje i dobija pogon od remenice


i remena kaia.
Pumpa za vodu ima dve funkcije:
da omogui cirkulaciju u sistemu
da stvori nadpritisak u sistemu

3.3 Termostat

Slika 4 Termostat [3]

Zadatak termostata

6
Kada je motor hladan, termostat zatvara ili ograniava protok rashladne tenosti iz
motora u hladnjak.
Danas se najvie upotrebljava votani termostat od limene kutije napunjene
voskom. U vosku je u gumenoj membrani mali klip u obliku olovice. Dok je motor
hladan, ventil zatvara protok vode u hladnjak. A kad se vosak zagreje, rastopi se i
rastegne, potisne kutiju prema dole i ventil se otvori.

Uloga termostata je da omogui odlazak tenosti iz motora u hladnjak kada


temperatura dostigne oko 80 stepeni.
Termostat je ustvari kontrolni ventil upravljan temperaturom rashladne tenosti.
Njegov posao je da pomogne motoru da se brze zagreje to se postie
preusmeravanjem toka rashladne tenosti. Ustvari, ve je jasno kako rashladna tenost
u normalnom radu (zagrejong) motora struji kroz depove bloka i glave, pa u hladnjak
te opet nazad, potpomognuta pompom. Kada je motor hladan, thermostat stoji
zatvoren kako bi rashladan tenost (terana pumpom) strujala samo kroz blok i glavu.
Kada se tenost dovoljno zagreje, thermostat se otvara i tenost tada poinje kruiti
celim sastavom.

3.4 Termometar

U bloku motora nalazi se dava temperature sa bimetalnim kontaktom koji meri


temperaturu tenosti za hlaenje.

Slika 5 Termometar

Na slici kontrolno crtica merni uredjaj na kontrolnoj tabli vozila, informacije koje
prikazuje su od termometra. Ukoliko nema tenosti za hlaenje, iscurila je, ovaj merni
ureaj e biti neupotrebljiv ili e davati lanu sliku zagrejanosti motora, sto moe
dovesti do unostenja motora.

7
4. Zakljuak

U zavisnosti od temperature okoline zavisi i hlaenje, to znai da u uslovima


ekstremnih hladnoa motor teko postie optimalnu radnu temperature, a u toplijim
uslovima hlaenje motora je oteano.

Ugradnja ventilatora moe se ostvariti prisilna cirkulacija vazduha i na taj nain


poboljati hlaenje. Rasipne povrine se prave od materijala koji su dobri kao
provodnik toplote.

Vodeno hlaenje bazira se na principu postojanja posrednika u prienosu toplote, a


poto je kod rashladne tenosti, koja je u ovom sluaju posrednik i prenosi toplotu
najzastupljenija tenost, sistem je nazvan sistem hlaenja pomou tenosti.

Hlaenje pomou tenou za hlaenje podrazumeva da se motor obliva


rashladnim sredstvom, a to je obino antifriz ili destilocvana voda. Rebrasti hladnjak
je najee izveden u vidu talasa ili rupiastih otvora. Za vreme kretanja vozila, kroz
hladnjak struji vazduh i preuzima toplotu od tenosti koja prolazi kroz vertikalno
postavljene cevice. Cev hladnjaka kroz koju prolazi tenost najee je izraena od
bakra i mesinga jer su otporne na koroziju.

Kod vazduhom hlaenih motora toplota se prenosi na povrinu rebra cilindra i


glave. Sa ovih povrina toplota se prenosi na zrak koji je u neposrednoj vezi sa
rebrastim povrinama. Ovakav nain hlaenja namee obavezu da se motor izrauje
od materijala koji omoguava dobro provoenje toplote. Kod ovih motora orebrena
povrina je vea 15 puta od povrine cilindra. Hlaenje zrakom je najpovoljnije
reenje za konstrukciju vozila kod kojih se motor nalazi pozadi, jer se ne mogu
koristiti zrana strujanja.

Princip rada motora podrazumeva izgaranje pretvaranje hemijske energije goriva u


mehaniki rad. Pri tome nastaje toplota koju trebamo odvoditi u okolinu da bi se
osiguralo da motor moe da radi u uslovima optimalne radne temperature.

8
5. Literatura

1. Josip Lenasi, Tomislav A. Ristanovi, Motorna vozila: za II, III i IV razred


autosaobraajne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1991
2. www.scribd.com
3. http://www.vozite.com/hladjenje_motora.html
4. http://www.pfos.hr/~iplascak/Motori%20SUI/Motori%20SUI%20-%20skripta
%20Filipovi%C4%87.pdf