Antisemitski Stereotipi U Srbiji 1941 1942 1

Milan Koljanin

Antisemitski stereotipi
i propaganda u Srbiji 1941-1942.
(1)

Miljenje o drugome koje se zasniva na njegovoj pripadnosti odreenom kolektivitetu

(nacionalnom, verskom, rasnom, politikom, polnom) o kome su ve ranije stvorena sasvim
odreene i vrste predstave su bili, a i danas su, jedan od osnovnih i najrairenijih tipova
miljenja. Predstave o pripadnicima drugih kolektiviteta formiraju se na razliite naine i stoga su
podlone najraznovrsnijim uticajima, meu njima uticaju drutvenih predrasuda koje se
izraavaju i u obliku stereotipa.
U definisanju drutvenih stereotipa (hetero-stereotipa), koje treba razlikovati od linih (auto-
stereotipa)1 ne postoji opta saglasnost. Drutvene stereotipe odlikuje preterana generalizacija,
pogreno opaanje, krutost, pojednostavljivanje i netano saznanje. Pri tome treba razlikovati
stereotipe od predrasuda.2 Drutveni stereotipi se definiu i kao generalizovani utisci o grupama
koje je osoba stekla na osnovu razliitih izvora ukljuujui i direktno iskustvo sa lanovima
stereotipne grupe. Veina stereotipa se sazna ili naui usmeno ili preko raznih posrednika, pre
svega preko masovnih medija koji stvaraju ogromnu kulturnu matricu. U njoj slike mogu da se
razviju i opstaju bez obzira na stvarnost koju bi trebalo da predstavljaju. Stereotipi mogu da budu
(i najee jesu) sastavljeni od slika i predstava sa nekim zrnom istine, koje je ostatak neega
to je bila istina pre dueg vremena.3 Bez tog racionalnog jezgra stereotip ne bi bio uverljiv, a
aktivnost koju implicira ne bi imala svoje drutveno, sigurno i individualno-psiholoko,
opravdanje.4
Savremena istorija pokazuje da stereotip, kao saeti izraz drutvenih predrasuda, postaje veoma
pogodno sredstvo, modus operandi, za ostvarivanje odreenih ciljeva. Masovna mobilizacija za
ostvarivanje odreenih politikih ciljeva vrlo esto se u savremenim drutvima, pogotovo onim
totalitarnim, zasnivala na propagandnim manipulacijama predrasudama i stereotipnom miljenju
o drugome.5

Nacionalni stereotipi su verovatno meu najrairenijim stereotipima u savremenoj istoriji to je i

razumljivo obzirom na centralno mesto nacije i nacionalizma u ovom periodu.6 Stereotipno
miljenje (pozitivno i negativno) imalo je vanu drutvenu funkciju kako u samoidentifikaciji, tako
i u odreenju drugoga, odnosno u nalaenju mesta sopstvene nacije meu drugim nacijama u
skladu sa njenim (stvarnim ili imaginarnim) vrednostima i, eventualno, sa njenom istorijskom
misijom. Veliki znaaj stereotipa i stereotipnog miljenja u savremenom dobu proisticao je i iz
injenice da se zahvaljujui liberalnim i demokratskim reformama sve iri krug stanovnitva
angaovao u politikom ivotu. Stereotipi su se pokazali kao pogodno sredstvo uticaja na iroki
krug ljudi, za savladavanje pobune masa7 i za njihovu mobilizaciju radi ostvarivanje eljenih
ciljeva. Tome je doprinela i velika ekspanzija masovnih medija kojima su odgovarale sublimisane i
kratke forme poruka karakteristine za stereotipe.
Tokom dugog istorijskog trajanja negativno stereotipno miljenje o Jevrejima bilo je sastavni deo
tradicije hrianskih drutava. Predrasude o Jevrejima izraavane su stereotipnim predstavama
koje su imale i svoju dogmatsku i svoju socijalnu osnovu. Anti-jevrejski stereotipi su sluili kao
efikasno sredstvo za masovnu mobilizaciju i kanalisanje drutvenih kriza i sukoba na Jevreje, koji
su, na osnovu Novog zaveta, kao kolektiv okrivljavani za ubistvo Isusa Hristosa. Ovoj najteoj
optubi za hristoubistvo dodata je u dvanaestom veku nova teka optuba: Jevreji vre ritualna
ubistva hrianske dece8 . U tradicionalnom antisemitizmu (antijudaizmu), osim ovih stereotipa,
koji su imali osnovu u verskoj netrpeljivosti, postojao je i celi niz drugih stereotipa koji su se
zasnivali na mestu Jevreja u drutvu, njihovom nainu ivota i privreivanja. Oni su u velikoj meri
takoe bili rezultat netolerancije hrianskih drutava, pre svega zapadnoevropskih.9 Meu
antisemitskim stereotipima bili su i oni po kojima su Jevreji prepredeni, gramzivi, grabljivi, lukavi,
uporni, agresivni, veoma religiozni, skloni sticanju materijalnih dobara.10 Ukratko, to je bio ajlok
iz ekspirovog Mletakog trgovca, kako po svojim osobinama, tako i po svom mestu u drutvu.
Njegov lik e, tavie, postati sinonim za nemilo-srdnog zajmodavca, lihvara, i postae jedan od
uzora negativnih stereotipnih predstava Jevrejina.11
Poevi od osamnaestog veka trajali su pokuaji da se nauno utvrde telesne osobenosti
Jevreja. U narednom, devetnaesom veku, uporedo sa razvojem mita o arijevskoj rasi i
uobliavanjem modernog politikog antisemitizma, trajali su pokuaji da se nauno utvrde likovi
tipinog Jevrejina i tipinog Arijevca-Germana. Izgraen je lik Jevrejina koji je karikaturalna
suprotnost Arijevcu po svojim fizikim osobinama. Jevrejin je tako crnomanjast, pogrbljen, sa
ogromnim nosom, buljavim oima, klempavim uima i debelim usnama. Ozbiljna nauna
istraivanja nikada nisu uspela da potvrde bilo kakve bioloke osobenosti koje bi razlikovale
Jevreje od drugih rasa, pa i od Arijevaca.12 I pored toga, nauno utvrene injenice o fizikom
izgledu Jevreja postae obrazac za njihovo vizuelno predstavljanje na karikaturama u
antisemitskim publikacijama, na plakatima. Veliko irenje tampe i drugih masovnih medija
doprinee da negativne stereotipne predstave o Jevrejima dobiju novi, izuzetno snaan podsticaj.
Moderni politiki antisemitizam je uoblien od sedamdesetih godina XIX veka na osnovi
evropskog antisemitizma zasnovanog na hrianskoj tradiciji i iz nje proisteklim negativnim
predstavama o Jevrejima.13 Ove predstave su delimino modifikovane i upotpunjene u skladu sa
savremenim politikim potrebama. U stvari, moderni, politiki antisemitizam, pogotovo u svom
rasistikom obliku, teko bi mogao da se zamisli bez antisemitskih stereotipa.14 Oni su u
razliitom stepenu postali opte mesto savremene politike kulture, pogotovo u zemljama sa
jakom antisemitskom tradicijom kakva je bila Nemaka u kojoj je rasistiki antisemitizam postao
posebno uticajan.15 U tom pogledu nije mnogo zaostajala ni Dvojna monarhija kako u svom
austrijskom, tako i u svom ugarskom delu. Bitna razlika izmeu modernog i tradicionalnog
antisemitizma, koja se ispoljila i u formi stereotipa, bila je u tome to Jevrejin vie nije bio samo
stranac sa drukijim obiajima i navikama, koji nanosi tetu svom hrianskom okruenju. U
stereotipima modernog antisemitizma Jevrejin je olienje Apsolutnog zla zbog svog porekla,
odnosno zbog svojih nepromenljivih rasnih osobina (zbog svoje krvi). Ovakva predstava
Jevrejina nije bila strana ni tradicionalnom antisemitizmu, ali je postojao (istina, ne uvek) jedan
izlaz: prelazak u jedinospasavajuu hriansku veru.16 Rasistiki antisemitizam nije
omoguavao da se konflikt rei na ovaj nain to je bila zlokobna najava konanog reenja
jevrejskog pitanja, odnosno fizikog uni-tenja Jevreja u Evropi tokom Drugog svetskog rata.
Moderni politiki antisemitizam se oslanjao na mitologizovanu predstavu o Svetskom Jevrejinu
koji iz pozadine upravlja najvanijim svetskim dogaajima sa krajnjim ciljem da razori hriansku
civilizaciju i na njenim ruevinama stvori svoju svetsku vladavinu. Ova predstava se, u stvari,
sastojala iz niza starih i novih stereotipa koji su se pokazali kao pogodno sredstvo za plasiranje
kljune antisemitske poruke: uklanjanje jevrejskog neprijatelja je preduslov opstanka naroda.
Pobeda boljevike revolucije u Rusiji 1917. godine i revolucionarni talas koji je zapljusnuo u
prvom redu poraene zemlje Srednje Evrope posle Prvog svetskog rata, izuzetno su ojaali
antisemitizam u ovim zemljama, posebno u Nemakoj. U njoj je izgraivan mit da zemlja nije
potuena na bojnom polju, ve iznenadnim udarcem noem u lea, od strane unutranjih
izdajnika, to jest Jevreja, komunista i demokrata. Ovaj mit e posebno negovati i politiki
eksploatisati Hitlerovi nacionalsocijalisti.17 Uz stereotip Jevrejina-kapitaliste, plutokrate, koji cedi
krv svojim radnicima i celom narodu koji mu je ukazao gostoprimstvo, rairen je i stereotip
Jevrejina-boljevikog agitatora koji terorom namee svoju vlast i iri poar revolucije iz Sovjetske
Rusije na celi svet. Istovremeno su se uporno odravali i stari stereotipi kao onaj o ritualnom
ubistvu hrianske dece.18
Bitan deo modernog politikog antisemitizma je tumaenje po kome ni plutokrata ni revolucionar
ne deluju nezavisno, nego u skladu sa jedinstvenim tajnim planom. Obojicom iz pozadine upravlja
Svetski Jevrejin, koji e iz celog haosa izai kao pobednik i vladar nad svetom obezlienih
robova. Ova mitologizovana predstava je transponovana i likovnim sredstvima. Sa uvek
prepoznatljivim rasnim odlikama, Jevrejin je predstavljen kao ugojeni kapitalista koji vlada
novcem i njime iscrpljuje narod i zemlju u kojoj ivi. Svoju likovnu predstavu imao je i drugi
osnovni antisemitski stereotip, Jevrejina-boljevikog (komu-nistikog) agitatora i teroriste koji, sa
Marksovim Kapitalom u jednoj i pitoljem u drugoj ruci iri svoju vlast. Jevrejin je, istovremeno,
identifikovan i sa bacilima najteih bolesti i njihovim prenosiocima. Time je oivljavan jedan od
najveih strahova poznog srednjeg i poetka novog veka, strah od zaraznih bolesti, pre svega od
kuge19 i podstican je egzisten-cijalni strah od trovanja hrane. Na ovom stereotipu zasnivale su se
zabrane Jevrejima da se bave trgo-vinom namirnicama za ljudsku ishranu, mada su one uoi
Drugog svetskog rata imale svoju jasnu politiku i (ili) ideoloku pozadinu.
U periodu Carstva i Vajmarske republike jako je rairena predstava modernog nemakog
antisemitizma da su Jevreji zlonamerni, moni i opasni.20 Na toj osnovi nacionalsocijalistiki
reim je posle ustolienja svoje totalitarne vlasti poetkom 1933. godine sve drutvene sukobe
sveo na borbu za odbranu vie arijevske rase, oliene u nemakoj naciji, od Jevrejstva
prikazanog kao Apsolutno zlo.21 Umesto klasne, ponuena je rasna borba, koja je morala da se
zavri potpunim unitenjem jevrejskog protivnika to je dignuto na nivo moralne zapovesti
nemakog naroda.22 U obliku pisane i izgovorene rei prenete tampom i radio talasima, preko
vizuelnih predstava-plakatima, igranim i dokumentarnim filmovima23 , antisemitski stereotipi
postali su jedno od kljunih sredstava sveopte mobilizacije Nemaca za ostvarenje unutranjeg
jedinstva i imperijalnih planova. Isto-vremeno, antisemitski stereotipi su imali ulogu izuzetno
vanog sredstva za individualnu i kolektivnu psiholoku interiorizaciju dravnog programa uni-
tenja jevrejskog naroda, odnosno sprovoenje konanog reenja jevrejskog pitanja.

II

Uporedo sa irenjem nemake prevlasti u Evropi krajem tridesetih godina i posle otpoinjanja
Drugog svetskog rata poetkom septembra 1939. antisemitski stereotipi su postali deo zvaninog
i jedino dozvoljenog propagandnog govora u zemljama koje su ne razne naine ukljuene u novi
poredak pod dominacijom Velikonemakog rajha. To je najveim delom bio sluaj i sa razbijenom
i podeljenom Kraljevinom Jugoslavijom, odnosno sa pojedinim okupacionim podrujima i sa
satelitskom hrvatskom dravom (Nezavisnom Dravom Hrvatskom), uz sve specifinosti na svakoj
od ovih teritorija. Nemako okupaciono podruje u Srbiji je u svakom, pa i u ideolokom pogledu,
ukljueno u nemaki novi poredak24 , tako da su i antisemitski stereotipi postali obavezan i
sastavni deo javnog govora, a ujedno i sredstvo za ostvarivanje okupacione politike.
Ve u propagandnoj pripremi agresije na Jugoslaviju u periodu od vojnog pua i demonstracija 27.
marta do poetka rata 6. aprila 1941. jedna od tema koje su isticali nemaka tampa i radio bila
je da plutokrate, odnosno Englezi, podstiu Jugoslaviju protiv Nemake.25 Ovakvo usmerenje
odraavaju i smernice za voenje propagande protiv Jugoslavije koje je 28. marta 1941. Vrhovna
komanda oruanih snaga uputila komandama armija pripremanih za novi munjeviti rat.26 To je
bila najava iroke propa-gandne upotrebe mitologizovane predstave o Svetskom Jevrejinu-
izazivau ratnog poara i niza antisemitskih stereotipa posle okupacije i komadanja Jugoslavije.
Kao i na drugim podrujima pod nemakom okupacijom, i u Srbiji su odmah posle ulaska oku-
pacionih trupa uvoene antijevrejske mere. One su kodifikovane naredbom Vojnog zapovednika u
Srbiji 31. maja 1941. Time su drutvena izolacija, pljaka, prisilni rad i celi niz drugih
poniavajuih i diskriminatornih mera dobili svoju pravnu osnovu. Posle napada na Sovjetski
Savez 22. juna 1941. i otpoinjanja diverzija i ustanikih borbi tokom narednih meseci usledila su
masovna hapenja i streljanja Jevreja, zajedno sa njihovim srpskim sugraanima. Time je
zapoelo konano reenje jevrejskog pitanja u Srbiji.27
Antijevrejske mere okupatora u Srbiji bile su bitan sastavni deo ideologije i iz nje izvedene prakse
nacionalsocijalistike Nemake. I u Srbiji ove mere su se zasnivale kako na tradicionalnim, tako i
na savremenim antisemitskim stereotipima. Poetak nemake okupacije u Srbiji obeleen je i
nametanjem Jevrejima obaveze prisilnog rada. To je bio odgovor na stereotip o Jevrejinu koji
izbegava fiziki rad, jer je zaokupljen novcem, trgovinom i pekulacijama. Kao i druge
antijevrejske mere, i prisilni rad je pre svega imao praktini znaaj, jer je koriena besplatna
radna snaga Jevreja, a ovim putem su omoguene njihova efikasna evidencija i kontrola. Za
okupatorske vojnike i pripadnike nemake nacionalne manjine (Folks-dojere) razna poniavanja
Jevreja imali su ujedno vanu individualnu i kolektivnu psiholoku funkciju. Na ovaj nain je
isticana i potvrivana sopstvena superiornost koja je najbolje mogla da se izrazi to veim
poniavanjem Jevrejina, neljudske antiteze nemakog Arijevca i iskonskog neprijatelja o-
veanstva.28
U osnovi ovakvog postupanja prema Jevrejima stajao je ideoloki postulat o novom,
revolucionarnom drutvenom poretku iji nosilac je nemaki narod, koji borbom protiv Svetskog
Jevrejina ispunjava svoju istorijsku misiju. Na socijalnom darvinizmu zasnivala se teorija po kojoj
nemaki narod, zahvaljujui svojoj biolokoj superiornosti, ima pravo i dunost da odluuje o
poloaju drugih naroda i ureuje odnose sa (i meu) njima u skladu sa svojim potrebama. Na
ovome se zasnivalo i izjednaavanje klasne i rasne borbe. Po prirodnoj nunosti nemaki narod
vri eksproprijaciju vlasnike klase, koja je identifikovana sa celim jevrejskim narodom. Kako je
jevrejska imovina nastala eksploatacijom naroda koji mu je ukazao gostoprimstvo, oduzimanje
ove imovine je, u stvari, zadovoljenje pravde i vraanje imovine onome kome pripada.29 Usto,
Jevrejin treba da bude kanjen i ponien ne samo kao pripadnik eksploatatorske klase, nego i kao
izaziva ratnog poara, jer je skriveni cilj Svetskog Jevrejina da iz sveopteg rata izae kao
gospodar sveta. Voa nemakog naroda, Adolf Hitler, na vreme je prozreo te planove i poveo
borbu za odbranu nemakog naroda, a zatim i cele civilizacije od ove smrtne opasnosti. U ovakvoj
projekciji svi nemaki ratovi, a pre svega onaj koji je voen protiv Sovjetskog Saveza,
komunistike emanacije Svetskog Jevrejina, pojavljivali su se kao odbrambeni ratovi, nuni za
spas oveanstva od smrtne opasnosti koja mu preti od ovog Apsolutnog zla. To zlo je olieno u
svakom pojedinom Jevrejinu, od novoroeneta do nemonog starca. Ovakva ideoloka
argumentacija stajala je iza Hitlerove javne i nedvosmislene najave potpunog unitenja Jevreja,
koju je izneo u svom govoru 30. januara 1939. prilikom proslave godinjice stupanja na vlast.30
Nemaka se borila protiv jevrejskog zla ne samo za svoj narod, nego i za spas drugih naroda,
zbog ega je trebalo da i oni uzmu uee u ovoj borbi. U stvarnosti, stepen angaovanja drugih
naroda i drava u konanom reenju jevrejskog pitanja (holokaustu) zavisio je od niza inilaca,
pre svega mesta koje im je dodeljeno u novom poretku i antisemitske tradicije,31 ali i od
sopstvenih politikih i drutvenih ciljeva. Princip kanjavanja Srba na kojem su se zasnivali
agresija na Jugoslaviju i okupacioni poredak jasno su naznaili kakav je poloaj namenjen srpskom
narodu u novoj Evropi. U skladu sa tim je bilo i njegovo angaovanje u reavanju jevrejskog
pitanja.
Od druge polovine aprila 1941. Beograd je postao svedok prizora koji su se dogaali i u drugim
evropskim gradovima posle ulaska nemakih trupa.32 Mere protiv Jevreja trebalo je da imaju
snanu simboliku funkciju za rtve, za one koji su ih sprovodili, ali i za javnost. U svom delovanju
poinioci nasilja nad Jevrejima su se rukovodili i antisemitskim stereotipima, kako tradicionalnim,
tako i novim. Prisilni fiziki rad Jevreja u to je mogue teim uslovima, bio je ne samo kazna,
nego i revolucionarna promena njihovog drutvenog poloaja i to pred to je mogue veim
brojem ljudi. Gledaoci su, takoe, imali, ili je trebalo da imaju, svoje mesto i ulogu u celom
spektaklu, jer je drutvena degradacija Jevreja, trebalo ujedno da bude i potpuna promena
njihovog sopstvenog drutvenog poloaja, barem simboliki. Meutim, ako su postupci poinilaca
nasilja nad Jevrejima u Beogradu bili identini sa onima u Beu i drugim evropskim gradovima,
reakcije Beograana bile su sasvim drugaija od reakcija Belija i stanovnika nekih drugih
evropskih gradova. Okupatora su doekale prazne ulice Beograda koji je velikim delom bio
zatrpan ruevinama u kojima je bilo jo mnogo nastradalih, to je bila posledica varvarskog
nemakog bombardovanja. Od stanovnika glavnog grada jedne poraene u raskomadane drave,
izloenih raznim liavanjima i nedaama, nije moglo da se oekuje da uestvuju u poniavanju i
zlostavljanju svojih jevrejskih sugraana.
Beograanka Olga Anti, roena Feldmann, je u svom svedoenju navela i sledee: Veoma esti
su bili sluajevi da su Nemci zaustavljali pojedine Jevreje koji su se vraali sa rada svojim kuama
ili bili osloboeni rada kao bolesni i stari i terali ih da im vre razne poslove. Tako su, na primer,
mog brata nekoliko puta zlostavljali: jednom prilikom morao je da isti jednom nemakom oficiru
cipele na ulici, a u dva-tri maha su ga odvodili svojim kuama da im isti klozete koji su bili
strahovito zagaeni, jer su u njima vrili nudu nemaki vojnici koji su stanovali po tim kuama.
Klozete je morao istiti golim rukama uz podsmeh i uvrede nemakih vojnika koji su ga nagonili
na ovaj posao.// Ja sam radila kao sluavka kod jednog nemakog oficira koji me je nagonio da
vrim i najgrublje kune poslove.33
U smiljanju naina za poniavanje Jevreja iskazivala se nemala matovitost arijevskih vojnika.
Pri tome su se rukovodili antisemitskim predra-sudama koje su bile deo njihovog vaspitanja i
pogleda na svet, ali su umeli da ih prilagode lokalnim pri-likama. Aleksandar Vili, jedan od
prisilnih radnika, izjavio je i sledee: Jednom prilikom naterao nas je nadzornik Nemac da cela
naa ekipa ljubi ruku jednom starom pravoslavnom sveteniku koji je tuda prolazio, mislei da se
mi Jevreji bojimo i da je za nas /to/ neto vrlo strano bilo. Sam svetenik naao se u udu ne
znajui zato ga je to snalo pa je svakoga od nas blagoslovio hrabrei nas reima: Ne bojte se
bie sve dobro. Naravno da se i sam Nemac naao posle u udu, kad je video kako je stvar
ispala. Drugom jednom prilikom za kaznu naredio nam je da se okupamo vodom koja se bila
skupila u jednom levku od bombe mislei da se Jevreji strano boje vode. Naravno da smo za to
bili vrlo zahvalni, jer je bila velika vruina i nama je ovo kupanje dobro dolo. Kada je video da
nam je uinio uslugu nije nam posle toga nikad vie dozvolio takva kupanja. Drugom prilikom su
prisilni radnici raskopavajui ruevine pronali uginulog psa, posle ega im je straar naredio da
ga sveano sahrane. Sve je to bilo praeno pod-smevanjem i izrugivanjem od strane straara i
raznih mangupa Folksdojera, koji su uvek rado pri-sustvovali naim radovima, znajui da e
nemaki straar uvek prirediti po neku interesantnu predstavu za njih.34 Upameni su i
sluajevi koji su imali drugaiji, pa i tragian ishod. Jevreji su radili samo sa najnunijim alatom,
bez ikakve zatite, pa su i povrede bile este, pogotovo meu starijima oso-bama, nevinim
fizikom radu. Prilikom raiavanja ruevina jedna grupa Jevreja naila je na le koji se
raspadao. Jednom od njih je pripala muka i on nije mogao dalja da radi, zbog ega ga je nemaki
straar smesta ubio.35
Vraajui se u Novi Sad posle Aprilskog rata 1941. dr Andreja Deak je u Obrenovcu prisustvovao
sledeem prizoru: Blizu stanice video sam grupu radnika: mukarce, ene, decu i starce. Najvie
ih je bilo obueno u dobro graansko odelo. Oni su istili, u okolini stanice, prainu, blato, ubre, i
to bez alata-rukama. Oko te grupe radnika trala je neka smena prilika obuena u bele gae,
belu koulju, a na glavi je imala neku visoku, belu kapu u vidu kupe. To su bili Jevreji na prisilnom
radu. Nesrenik u smenom belom odelu, imao je dunost da igra ulogu glupog Avgusta i da
zabavlja svoje sunarodnike i nemake straare. Zabavlja je morao da bude vet, pronicljiv,
duhovit - i neumoran, da se sadistiki straari ne dosauju, jer su ga inae nemilosrdno
batinali.36
U projekciji antisemitskih stereotipa izgledalo je sasvim prirodno da nosioci borbe protiv
Svetskog Jevrejina- okupaciona uprava i domai Nemci, bezobzirno pljakaju i stave pod kontolu
jevrejsku imovinu. Pravilo je bilo da su Nemci vojnici, a i Folksdojeri, upadali u jevrejske kue u
kojima je sluajno ostalo neto stvari koje nisu ve ranije bili opljakali i uzimali iz stanova sve to
im se svialo. Ako je ko ma i reima protestovao bio je pored toga jo i zverski premlaen. Na
neke albe viim vlastima nije se smelo ni pomiljati, jer se to smatralo klevetom nemake
vojske, pa se pored batina koje je ovek dobio jo izlagao i zatvaranju i muenju po nemakim
zatvorima.37 Za komesare u jevrejskim firmama postavljani su najee Folksdojeri, neretko
oni koji su ranije bili zaposleni u njima. Ovakve mere imale su sigurno i simboliki i praktini
znaaj. Posle interniranja i unitenja Jevreja do 10. maja 1942. sledilo je okonanje procesa
oduzimanja njihove imovine.38
Iako formalno u sastavu nemakog okupacionog podruja u Srbiji i u nadlenosti autonomne
srpske kvislinke uprave, Banat je stvarno bio pod kontrolom jake i militarizovane nemake
nacionalne manjine.39 Antijevrejske mere koje je okupaciona uprava uvela u Srbiji vaile su i u
Banatu. tavie, ove mere spro-vedene su najbre upravo u Banatu. One su kul-minirale
interniranjem celokupnog jevrejskog stanovnitva u prihvatne logore i deportovanjem u Beograd
do kraja leta 1941. Time je Banat postao prvo podruje pod kontrolom Treeg rajha koje je
potpuno oieno od Jevreja (Judenrein).40 U sprovoenju ovih mera odluujue je bilo
angaovanje vostva i ustanova nemake nacionalne manjine. Kao i za Nemce u Rajhu, i za
Nemce u Jugoslaviji teror nad Jevrejima imao je izuzetno vanu drutvenu i simboliku funkciju.
Oni su bili idealan drugi pomou kojeg se ostvarivala puna nacionalna homogenizacija i
potvrivala arijevska superiornost. Osim rasni, Jevreji su bili i klasni neprijatelj, eksploatator ija
imovina treba revolucionarnim merama da bude eksproprisana, dok su sami Jevreji morali da
budu fiziki uklonjeni.
Folksdojerima u zemljama evropskog Jugoistoka, pa i u Jugoslaviji, nemaki vrh je namenio ulogu
rasnog jezgra i pouzdanog uvara interesa Treeg Rajha na ovom prostoru.41 Tokom invazije
Vermahta aprila 1941, nemako stanovnitvo je bilo jedan od oslonaca pri unitenju
jugoslovenske i uspostavljanju okupacione vlasti. Mirni susedi preobrazili su se preko noi u
surove pripadnike vladajueg naroda koji su dobili priliku da primene ono emu ih je godinama
uila nacionalsocijalistika propaganda. Ve u prvim zloinima, na udaru su se, osim Srba, nali i
Jevreji, pri emu su javne egzekucije dobile vanu simboliku funkciju. One su pretvarane u dobro
organizovane spektakle u kojima je masovno ue-stvovalo lokalno nemako stanovnitvo.
Posle sahrane Folksdojera poginulih u napadu na Jugoslovensku vojsku u povlaenju, tokom
Aprilskog rata, na pravoslavnom groblju u Panevu je 22. aprila 1941. streljano 18 i obeeno isto
toliko nedunih ljudi.42 Meu Srbima bila su i dva Jevrejina. Oko tih leeva i u okolini mesta bilo
je mnotvo Nemaca u nemakoj nacionalnoj nonji, muko i ensko, staro i mlado i svi su bili
veseli, jedan drugog pozdravljali sa uzdignutom desnom akom i sa reima Hajl Hitler. Bila je
velika ivost i razdraganost kao u nekom cirkusu. Orila je bleh muzika, koja je tada ba prolazila
pored male kasarne u pravcu groblja. // Primeujem da je bleh muzika ila na elu jedne velike
dugake povorke u kojoj je bilo i mnogo omladinaca i omladinki postrojenih po njih troje u jednom
redu, sa mnogobrojnim zastavama.43 Jedan drugi svedok ovako se sea tog dogaaja: Prilikom
veanja i streljanja na pravoslavnom groblju 22. aprila 1941. godine skoro svi Nemci, bez
izuzetka, mlado i staro, muko i ensko, odlazili su u sveanom ruhu kao na neko hodoae sa
osmehom na licu radosni i veseli na pravoslavno groblje da vide i posmatraju tu paradu. U grupi
Nemaca i Nemica primetila sam ak i ene u drugom stanju i ene sa sitnom deicom u
naruju.44
Javno veanje direktora eerane u Petrovgradu (danas: Zrenjanin) Viktora Eleka 24. aprila 1941.
imalo je, takoe, izuzetno vanu simboliku funkciju, izgleda pre svega onu revolucionarnu.
Osim domaih Nemaca, veanju su masovno prisustvovali i pripadnici drugog vladajueg naroda,
maarskog. Videla sam kako prema Bagljau ide mnogo sveta: fijakerima, automobilima,
biciklima i peice. To su bili Nemci i Maari, muko i ensko, staro i mlado. Najvie je bilo radnika
iz eerane, poglavito Maara.// Kada sam se pribliila masi sveta, Elek je stajao na stoliici
ispod veala. Upravo su mu stavljali omu oko vrata. Videla sam kako je Elek ostao visei. Prisutni
svet se smejao. Psovali su ga i grdili. Najvie se uo maarski jezik. Maarice su viseeg Eleka
pljuvale.// rtvu su na vealima mnogi fotografisali.45
I u Banatu je prisilni rad Jevreja imao vanu simboliku funkciju. Advokat dr Boa Anki iz
Petrovgrada je izjavio i sledee: Video sam na ulici,
odmah prvoga jutra im je nemaka vojska umarirala, da su Jevreje pokupili i naterali ih da iste
ulice uz upotrebu bikaa. Tom prilikom prolazila je nemaka masa, mlado i staro, muko i ensko,
koji su na Jevreje vikali pritravali im i amarali ih ili pak pljuvali, pokazujui svoju gadost na
Jevreje. Video sam visoko inteligentne ljude Jevreje kako su vukli volujska kola po gradu nosei
drvo za pojedine vabe.46 Prilikom odvoenja Jevreja i Jevrejki na prinudni rad poznato mi je da
su Nemci izraavali svoje nezadovoljstvo protiv Jevreja. Tako su na glas primeivali da tako treba
da bude, neka rade i onako nisu nikad radili.// Prolazee vabice vikale su: Dobro je, samo na
rad sa njima.47 Nandor Komlo je na prisilnom radu doiveo i sledee: Nemaki seljaci iz
Petrovgrada i okoline, kojima smo morali tovariti ubre u kola, stalno su vikali, nas grdili, rugali su
se nama: Eh ivuti, eh ivuti, od sada ete vi nama sluiti, mi smo vai gospodari, da li vam
prija? i terali su nas da jo bre radimo.48
Revolucionarno oduzimanje jevrejske imovine u Banatu vreno je prvo kao masovna pljaka, a
zatim u vidu potpune eksproprijacije. I ovde su esto zamenjivane uloge dotadanjih vlasnika i
Nemaca zaposlenih kod njih. Viao sam nemake oficire i podoficire kako uz pratnju i
pokazivanje vaba iz mesta zalaze u jevrejske kue i jevrejske radnje i tamo natovareni
denjkovima robe jevrejske svojine izlaze napolje//49 Oskar Figrund iz Paneva izjavio je i
sledee: U mojoj manufakturnoj radnji, odmah po ulasku Nemaca, ulazili su po manjim i veim
grupama nemaki vojnici i iz radnje nosili bez moga pitanja i dozvole sve to su mogli. Ve
sutradan imenovan je bio komesar, Franc Vild bivi knjigovoa u mojoj radnji, Nemac iz Paneva,
a rodom iz ombolja. Kao komesar je najvie pljakao.50
Ovaj rad objavljen je u asopisu Instituta za savremenu istoriju - Istorija 20.veka, god. XXI, br.1,
Beograd 2003, strane 83-118.
(Nastavak u sledeem broju)

1 Na individualnom, psihopatolokom nivou, stereotipija se definie kao fiksiranje, u vidu

nepromenljivih formula, nekih stavova, pokreta ili postupaka, nekih verbalnih izraza koji se
nastavljaju ili ponavljaju bez razumljivog cilja; Stereotipija, u: Antoan Poro, Enciklopedija
psihijatrije, Beograd 1990, str. 630-631 (A. Poro).
2 Victor Ottati and Yueh Ting Lee, Accuracy: A Neglected Component of Stereotype Research, u:
Yueh-Ting Lee, Lee J. Jussim and Clark R. McCauley (ed.), Stereotype Accuracy. Toward
Appreciating Group Differences, American Psychological Association, Washington, DC, 1995, str.
33-34.
3 Marvin Karlins, Thomas L. Cottman and Gary Walters, On the Fading of Social Stereotypes.
Students in Three Generations of College Students, u: Herbert A. Strauss and Werner Bergmann
(ed.), Current Research on Antisemitism, Vol II, Werner Bergmann (ed.), Error Without Trial.
Psychological Research on Antisemitism, Berlin-New York 1988, str. 302.
4 Novija istraivanja psihologa pokazuju da stereotipi ne moraju obavezno da budu netani, kruti
ili iracionalni, a posebno brzo mogu da se menjaju nacionalni stereotipi u skladu sa promenama u
meunarodnim saveznitvima; Lee J. Jussim, Clark R. McCauley, and Yueh-Ting Lee, Why Study
Stereotype Accuracy and Accuracy? u: Stereotype Accuracy, str. 8, 14-15, 23-24.
5 Ljubomir Tadi, Javnost i demokratija, Niki 1987, str. 92-95. Vidi i: Rudi Supek, Drutvene
predrasude. Socijalno psiholoka razmatranja, Beograd 1973, glava II, Priroda drutvenih
predrasuda, str. 70-108.
6 Erik Hobsbaum, Nacije i nacionalizam od 1780. Program, mit, stvarnost, Beograd 1996;
7 Hose Ortega i Gaset, Pobuna masa, aak 1988; pogovor Trive Inia Ortega, elite i mase, str.
178-182.
8 Helen Fein, Explanations of the Origin and Evolution of Antisemitism, u: Current Research on
Antisemitism, Vol I, Helen Fein (ed.), The Persisting Question. Sociological Perspectives and Social
Contexts of Modern Antisemitism, Berlin-New York 1987, str. 15; Krvna kleveta (E. Fleischner) u:
Kit Krim (ur.), Enciklopedija ivih religija, Beograd 1990, str. 395.
9 Hrianski Istok (Vizantijski komonvelt) ispoljavao je manje netrpeljivosti prema Jevrejima od
hrianskog Zapada gde su progoni i pogromi Jevreja bili uobiajeni nain reavanja drutvenih
sukoba; Luj Breje, Vizantijska civilizacija, Beograd 1976, str. 279-288. Tradicija verske trpeljivosti
prema Jevrejima nastavljena je i u vreme Osmanskog carstva.
10 M. Kolins, T. L. Cottnam, G. Walters, n, , str. 309; Rosemary R. Ruether, The Theological Roots
of Antisemitism, u: Current Research on Antisemitism, Vol I, H. Fein (ed.), The Persisting Question,
str. 23-45.
11 Oslanjajui se na onovremene izvore, ekspir je ajloka prikazao kao farsinu, a ne traginu
figuru. Za njega je ajlok nia linost u stalekom i estetskom smislu, nedostojna traginosti; Erih
Auerbah, Mimesis. Prika-zivanje stvaranosti u zapadnoj knjievnosti, Beograd 1978, str. 306-307.
Englezi tada nisu imali direktno iskustvo sa Jevrejima koji su prognani iz zemlje krajem 13. veka,
ali je ostao hrianski dogmatski antijudaizam; Bernard Glassman, Anti-Semitic Stereotypes
Without Jews. Images of the Jews in England 1290-1700, Detroit 1975, passim.
12 Aleksandar Molnar, Antisemitizam kao oblik rasizma, u: Nova srpska politika misao, posebno
izdanje 1, Antisemitizam, Beograd 2002, str. 17-18.
13 Antisemitism, u: Encyclopedia of the Holocaust, Israel Gutman (ed.), Vol. I, New York, London
1990, str. 55-74 (Israel Gutman); Danijel Jona Goldhagen, Hitlerovi dobrovoljni delati. Obini
Nemci i holokaust, Beograd 1998, str. 56-60.
14 Ponegde u Nemakoj oni su se zadrali do danas u tradicionalnim narodnim predstavama;
Gordon R. Mork, Christians portraying Jews: Stereotypes in the Oberammergau Passion Play, u:
Remembering for the Future, Papers to be presented at the International Scholars Conference to
be held in Oxford 10-13 July, 1988, Oxford/New York 1988, str. 109-111.
15 Jakob Katz, From Prejudice to Destruction. Anti-Semitism 1700-1933, Cambridge, Mass., 1980;
D.J. Goldhagen, Hitlerovi dobrovoljni delati, glava 2: Evo-lucija eliminacionistikog antisemitizma
u modernoj Nemakoj, str. 56-87.
16 an Delimo, Strah na Zapadu XIV-XVIII veka. Opsednuti grad, Vrnjaka Banja 1982, glava IX,
Sotonini pomagai, II-Jevrejin-Apsolutno zlo, str. 199-223.
17 Andrej Mitrovi, Faizam i nacizam, Beograd 1979, str. 19.
18 Od 1867. do 1914. u Nemakoj i Austro-Ugarskoj bilo je 12 suenja za ritualno ubistvo; D.J.
Goldhagen, Hitlerovi dobrovoljni delati, str. 71.
19 Isto, str. 71-74.
20 Isto, str. 71.
21 Stereotip o Jevrejinu koji je ukljuen u meunarodne zavere radikalne ili komunistike prirode
bio je rairen i u zemljama u kojima nije postojala jaa antisemitska propaganda. Tako je 1938.
godine 28% Amerikanaca verovalo u ovakav stereotip; Robert Wuthnow, Anti-semitism and
Stereotyping, u: Current Research on Antisemitism, Vol. I, H. Fein (ed.), The Persisting Question,
str. 129.
22 Yehuda Bauer, The Place of the Holocaust in Contemporary History, u: John K. Roth, Michael
Beren-baum (ed.), Holocaust. Religious and Philosophical Implications, New York 1989, str. 33-34.
23 Robert Edwin Herzstein, The War that Hitler Won. The most Infamous Propaganda Campaign in
History, London 1980.
24 Milan D. Ristovi, Nemaki novi poredak i jugoistona Evropa 1940/41-1944/45. Planovi o
budunosti i praksa, Beograd 1991.
25 Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njegovih
pomagaa (oznaka fonda: 110), 623-797 do 809, Office of U.S. Chief of Counsel, Document No.
3469-PS, Translation, Affidavit of Hans Fritzsche, Nurnberg, 7 January 1946; Ljubomir Prljeta
(prir.), Zloini protiv ovenosti i meunarodnog prava. Nirnberka presuda i dokumenti o
genocidu, Beograd 1992, str. 221-223. Iako je dokazano da je Hans Frie, jedan od glavnih
propagandista Treeg rajha, u svojim govorima tvrdio da je rat izazvan od Jevreja, sud u
Nirnbergu je zakljuio da ti govori nisu podsticali nemaki narod na njihovo proganjanje i
istrebljenje, pa je naloio oslobaanje optuenog. Glavni nemaki antisemitski propagandista,
urednik lista Stuermer, Julijus trajher (Streicher) osuen je za zloine protiv ovenosti na smrt
veanjem; n. d, str. 184-187, 227.
26 AJ, 110-623-883 do 887, Richtlinien fuer die Behandlung von Fragen der Propaganda gegen
Jugo-slawien, Berlin, 28. Maerz 1941. Prema izvataju nemakog poslanika u Beogradu fon
Herena upuenom ministarstvu inostranih poslova u Berlinu 3. aprila 1941. demonstracije od 27.
marta 1941. su vodili komunistiki studenti, a uz ove i Jevreji; Andrej Mitrovi, O znaaju i
tradicijama 27. marta 1941, Gledita, br. 3, mart 1970, str. 487.
27 Milan Koljanin, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu 1941-1944, Beograd 1992, str. 19-31;
Walter Manoschek, Serbien ist judenfrei. Militaerische Be-satzungspolitik und Judenvernichtung
in Serbien 1941/42, Muenchen 1993, str. 35-49; eni Lebl, Do konanog reenja. Jevreji u
Beogradu 1521-1942, Beograd 2001, str. 287-315.
28 Y. Bauer, The Place of the Holocaust in Contemporary History, str. 16-17.
29 U poverljivom razgovoru sa francuskim ministrom inostranih poslova Boneom decembra 1938.
njegov nemaki kolega Ribentrop izjavio je: Svi Jevreji u Nemakoj, bez izuzetka, su lopovi, ubice
i razbojnici. Ime-tak koji poseduju stekli su nezakonito. Nemaka vlada je odluila da ih izjednai
sa zloinakim elementima stanovnitva. Dobra koja su stekli bie im oduzeta. Morae da ive u
etvrtima kojima se kreu pripadnici zloinake klase; prema: Laszlo Deutsch, Afera
Frankenheim, Zagreb 1981, str. 161.
30 AJ, 110-799-562, United Nations War Crimes Commission, Report No. 11, The Planned
Extermination of the Jews; D. J. Goldhagen, Hitlerovi dobrovoljni delati, str. 153.
31 Raul Hilberg, Zloinci, rtve, posmatrai. Jevrejska katastrofa 1933-1945, Beograd 2001, str,
93-127, 225-245.
32 Posmatrai su uoili da je ponaanje bekih nacista bilo mnogo gore nego u Nemakoj. Jevreji i
Jevrejke bili su primorani da iste odvodne kanale. Dok su radili na rukama i koljenima u
prisutnosti jurinika, svjetina se skupljala i rugala im se. Stotine idova, mukaraca i ena,
pokupljeno je s ulica i natjerano da iste javne nunike i zahode u kasarnama gdje su SA i
esesovci stanovali; William L. Shirer, Uspon i pad Treeg Reicha. Put u rat, drugi svezak, Zagreb
1977, str. 100. O ulinom anti-semitizmu u Beu vidi i: Ian Kershaw, Popular Opinion and Political
Dissent in the Third Reich. Bavaria 1933-1945, Oxford 1983, prema: Erik Hobsbaum, Doba
ekstrema. Istorija Kratkog dvadesetog veka 1914-1991, Beograd 2002, str. 95.
33 AJ, 110, 385-604.
34 AJ, 110, 385-606.
35 Miroslava Hohner, Poslednja oeva poruka, u: Jaa Almuli, ivi i mrtvi. Razgovori sa Jevrejima,
Beograd 2002, str. 88.
36 Andreja Deak, Pod utom trakom, Beograd 1953, str. 47-48.
37 Kao napomena 28.
38 Primer za postavanje komesara u: AJ, fond Ministarstvo trgovine i industrije (oznaka fonda:
65), 1265-224a, Oglas-Kundmachung o postavljanju Adolfa Mostbeka (Mostbeck) za komesara
firme Geca Kon A. D, Beograd, 24. VI 1941. Mostbek je 1943. postavljen za komesara za jevrejsku
imovinu u Beogradu; Vesna Aleksi, Banka i mo. Socijalno-finansijska istorija Opteg jugo-
slovenskog bankarskog drutva A.D. 1928-1945, Beograd 2002, str. 146.
39 Verordnungsblatt der Volksgruppenfuehrung der deutschen Volksgruppe im Banat, Serbien
und Ostsyrmien, br. 1, Mai 1941, Gross-Betscherek; Petar Kaavenda, Nemci u Jugoslaviji 1918-
1945, Beograd 1991, str. 29-34.
40 Boidar Ivkovi, Unitenje Jevreja i pljaka njihove imovine u Banatu 1941-1944, Tokovi
revolucije, Zbornik istorijskih radova, br. 1, Beograd 1967, str. 373-403; Zloini okupatora i
njihovih pomagaa u Vojvodini protiv Jevreja (istrebljenje, deportacija, muenje, hapenje i
pljaka), Pokrajinska komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini,
Novi Sad 1945, str. 192-290; Zloini faistikih okupatora i njihovih pomagaa protiv Jevreja u
Jugoslaviji, Savez jevrejskih optina FNR Jugoslavije, Beograd 1952, str. 9-15.
41 M. Ristovi, Nemaki novi poredak i jugoistona Evropa, str. 95-114.
42 Politika, 31. decembar 1944, Gubilite panevakih Srba.
43 AJ, 110, 691-157, izjava Ilije Rozenberga pred Komisijom za utrivanje zloina okupatora i
njihovih pomagaa u Vojvodini (KRZV).
44 AJ, 110, 691-142. Izjava dr Lile Steji pred KRZV; fotografije egzekucija u: AJ, 110, RZ-II-1301,
1304-1330. Prizor sveane sahrane moe da se vidi u nemakom propagandnom filmu Ratni
pohod u bivoj Jugoslaviji-Ratni pohod na Balkanu (Der Feldzug im Balkan); M. Savkovi,
Kinematografija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, str. 244-247. Egzekuciju 36 rodoljuba je
filmskom kamerom zabeleio nemaki vojni snimatelj koji je sauvao traku. Film je emitovan na
nemakoj televiziji krajem devedesetih godina. Kopija (na VHS kaseti) se uva u Jugoslovenskoj
kinoteci u Beogradu.
45 AJ, 110, 669-33 do 34, izjava Drage Nikin pred Anketnom komisijom za ispitivanje zloina u
logorima i kaznionama, masovnih pokolja i prisilnih iseljenja u Petrovgradu. O veanju Jevrejina
Viktora Eleka izdat je i oglas na nemakom, maarskom i srpskom jeziku u kome je objavljeno da
je istog dana streljan i Srbin Sava Cuki iz Aradca; isto, 669-67. O veanju V. Eleka vidi i: Zloini
faistikih okupatora i njihovih pomagaa protiv Jevreja u Jugoslaviji, Fotodokumentacija, slika 5.
46 AJ, 110, 691-143.
47 Kao napomena 35.
48 AJ, 110, 690-209.
49 Kao napomena 41.
50 AJ, 110, 674-52, B. Ivkovi, n. , str. 392-401.