ANALIZA POJAVA U MREI 6 kV PRI RAZVLAENJU ELEKTRINOG

LUKA

ANALYSIS OF THE PHENOMENA IN 6 KV NETWORKS AT STRETCHING

ELECTRICAL APERTURE

Dragan Ristivojevi, dipl. el. Ing, Zoran Milosavljevi,el.tehn.

RB Kolubara Povrinski kopovi Baroevac Sv.Save 1, Lazarevac

Abstract: Elektrini luk kao sloena i kompleksna pojava u elektroenergetskim sistemima, predstavlja
izazov, kako u analitikom tako i u empirijskom pogledu. Neuhvatljivost sutine problema je ono to
ini analizu privlanom za razmatranje.

Keywords: Elektrini luk, intermitencija, prenapon.

Zakonitosti ukljuenja i iskljuenja struje, pokazuju da je elektrini luk jedna od fizikih osnova
delovanja i funkcionisanja prekidaa. Samim tim postizanje optimalnih karakteristika prekidaa zavisi
od poznavanja svojstava elektrinog luka, kako bi se odgovarajuom konstrukcijom iskoristile
prednosti i na neki nain ograniila tetna dejstva. Eksperimentalna istraivanja su veoma sloena,
tako da mnoga pitanja iz teorije elektrinog luka nisu u dovoljnoj meri razjanjena, bez obzira na skoro
200 godina rada na ovoj problematici.
Izolovana 6 kV-tna elektrina mrea je veoma sloena i interesantna s aspekta vrednosti kapacitivnih
struja, koje nisu visoke i samim tim su uzrok nastanka samogaenja elektrinog luka. Smatra se da
samogaenje postoji do vrednosti struje zemljospoja, ( ukljuiv i vie harmonike ) oko 30A. Dosta je
podeljeno miljenje medju strunjacima iz ove oblasti, tako da se mnogi ne slau sa iznetim podatkom,
ve smatraju da je konfiguracija mree od presudnog znaaja za nastanak samogaenja elektrinog luka
i njegov prelazak u stanje stabilnog. Pri samogaenju, takozvanoj intermitenciji, nastaju prenaponi u
elektrinoj 6 kV-tnoj mrei zbog prekidanja i uspostavljanja strujnog kola ( Ldi/dt ). Oprema se
dodatno napree, a ve oteena mesta na kablovima u pogledu vrednosti otpora izolacije, postaju
potencijalne zone viestrukih kvarova. S druge strane pri samogaenju elektrinog luka, mesta kvara
nisu u velikoj srazmeri oteena i lake je izvriti sanaciju.
Propis za sada ograniava vrednost struje zemljospoja u izolovanim 6kV-tnim mreama na 30A. Ova
veliina se moe izmeriti upotrebom adekvatnog strujnog transformatora i ampermetra, a moe se i
izraunati prema upotrebljenoj duini kablova ili vazdunih vodova.

Ic = 3Uf c l (km) (A) [1]

 Ul
Gde je Uf - vrednost faznog napona ( )
3
= 2 f - kruna uestanost
c - poduna kapacitivnost ( nF )
l duina kablovske, ili vazdune mree

U praksi se koriste sledee jednaine:

1
Za kablovsku mreu: Ic = Ul (kV ) l (km) (A) [2]
7
1
Za vazdunu mreu: Ic = Ul (kV ) l (km) (A) [3]
350

Dobijaju se pribline vrednosti struje zemljospoja, za empiriju sasvim zadovoljavajue. Elektrini luk
ima ulogu komutatora, koji uzima u obzir kapacitivnost kvarne faze u odnosu na zemlju, a u
sledeem momentu je eliminie (tzv. intermitencija). Gaenje i paljenje elektrinog luka izaziva sloene
prelazne procese iji intenzitet zavisi od karakteristika luka, dozemnih i medjufaznih kapacitivnosti,
induktivnosti u konzumu, otpornosti kola kvara, itd. Moe se primetiti da je prouavanje uticaja svih
faktora, koji imaju udela pri prelaznom procesu, pri intermitentnim zemljospojevima jako sloen
zadatak. Trenutno, za sloene fizike pojave, vezane za nastajanje elektrinog luka ne postoje strogo
definisani analitiki izrazi.
Inae, uopte procesi koji nastaju pri intermitentnim zemljospojevima, ne mogu se opisati prostim
matematikim jednainama. Zbog nedostatka podataka o zakonitosti promene struje i napona, javljaju
se tekoe oko uspostavljanja potrebnih i efikasnih mera zatite elektrine mree od prenapona nastalog
dejstvom luka pri zemljospoju. Prva ispitivanja lunih prenapona, nastalih usled prelaznih procesa,
izvrena su poetkom 20.-og veka, i potekla su od g-dina Petersena. U svojim teoretskim razradama,
oslanjao se na eksperimentalne podatke i oscilografska posmatranja, i intuitivno se priblizio
objanjenju mehanizma nastanka prenapona. Ne drei se strogo naunog objanjenja analize, Petersen
opisuje obrazovanje potencijala, na osnovu ega se povisuje opti potencijal mree. Oscilacije visoke
uestanosti, koje se obrazuju pri svakom gaenju i ponovnom uspostavljanju intermitentnog luka,
dovode do razvoja kumulativnog procesa nastanka prenapona. Pri tome, amplituda visokofrekventih
oscilacija dostie maksimum. U celini kompletna teoretska postavka, javljanja mehanizma obrazovanja
lunog prenapona po Petersonu nosi epitet hipoteze. Prirodno da se pri takvom nivou, izloena teorija
ne moe smatrati savrenom, niti predstavlja sigurnu osnovu za razmatranje pojave lunih prenapona, i
preduzimanje mera zatite posebno u savremenim, snanim elektroenergetskim sistemima. Bilo je
pojedinanih miljenja da u obrazovanju prenapona pri zemljospojevima preko elektrinog luka
sutinski znaaj ima brzina uspostavljanjatrajnog luka na na mestu kvara u mrei. Medjutim, ta teorija,
zbog nedostatka matematikog aparata pri izuavanju razmatranih kvarova el.energetskog sistema ne
objanjava sutinu obrazovanja prenapona usled luka i ostavlja otvoreno pitanje njihovog nastanka.
Prema poznatoj polaznoj hipotezi Petersena, luk se gasi pri prolasku struje kroz nulu i uspostavlja pri
dostizanju maksimalne vrednosti napona. Razmatrani reim periodinog gaenja i uspostavljanja luka ,
vri se u toku svake poluperiode. Intermitentni luk svaki put izaziva sloene prelazne procese.
Razmatrajmo simetrinu trofaznu mreu sa izolovanom neutralnom takom.
 Slika1. ema idealizovane mree pri jednofaznom zemljospoju

Razmotrimo ponaanje takve mree pri jednofaznom zemljospoju preko luka, npr. u fazi A.
Smatraemo da je prvi spoj nastao u momentu t = 0 , kada napon faze , prma zemlji, ima maksimalnu
vrednost. Promena faznih napona izvora napajanja mree:

u A = Umsin(t +
2
); [4]
2
u B = Umsin(t +
2 3
); - [5]
4
uC = Umsin(t + -
2 3
); [6]
Neposredno pre spoja faze A sa zemljom, tj. pri t = (-0), naponi faza A, B i C prema zemlji imaju
vrednost:
u (-0) = Um;A [7]
u (-0) = u (-0) = - 0,5 Um [8]
B C

U intervalu vremena od t = 0, do t = (nazovimo ga prvim intervalom), struja zemljospoja,

menja se po zakonu:
Z = 3UmC sin (t + ) [9]
a napon neutralne take u , jednak je naponu faze A. Saglasno hipotezi Petersena, luk se gasi pri
N

prolasku struje zemljospoja kroz nulu. Taj sluaj je pri t = (slika 2). Kapacitivnost faze u kvaru nije
optereena strujom luka, ija otpornost je smatramo nula ( 0 ). Nastaje trenutna preraspodela napona
na kapacitivnostima mree prema zemlji. Napon neutralne take u sledeem intervalu, tj. pri
t 3/2 , nalazimo da je :
uN = umf [10]
Sledi da je nulta taka trofaznog izvora, prema zemlji, posle gaenja luka, na vremenski promenljivom
potencijalu jednakom po vrednosti amplitudi faznog napona mree. Zato se napon u mrei, u intervalu
gaenja luka moe odrediti izrazima:

u A = Um[sin(t +
2
) + 1]; [11]

2
u B = Um[sin(t +
2 3
-
) + 1 ]; [12]
4
u C = Um[sin(t +
2
-
3
) + 1 ]. [13]

Fazni naponi prema zemlji, mogu dostii vrednost, jednaku dvostrukoj amplitudi faznog napona mree,
odnosno 2Um (slika 2).

Slika 2 Krive koje karakteriu prelazni proces pri zemljospoju preko elektrinog luka

U momentu t = 3/2, fazni napon uA, ponovo dostie maksimum, uA = Um, tj. ponovo se
uspostavlja struja preko elektrinog luka. U tom momentu kondenzator se puni i u vezi sa tim sledi

skok struje Z (slika 2). Dalji proces, kao i u momentu t = /2, ponavlja se, s tim to vrednosti struja i
napona menjaju znak. Pri zemljospojevima preko elektrinog luka, maksimalna vrednost prenapona ne
moe premaiti dvostruku amplitudu datog faznog napona idealne mree.
U postrojenju 6 kv, izveden je eksperiment takozvanog razvlaenja elektrinog luka, uz eliminisanje
mogunosti delovanja usmerene zemljospojne zatite. Kako se vidi sa dijagrama struja zemljospoja je
iznosila Ic = 21.8 A, pa se nije moglo raunati s lukom veeg obima. Uzemljenom motkom se faza R,
galvanski spajala sa zemljom i u sledeem momentu prekidalo kolo kvara. Dolazilo je do oscilacija i
formiranja nepravilnih sinusoida struja kroz fazni vod i struje u povratnoj grani. Naponski talasni oblici
su za koji stepen pravilniji, mada harmonijska analiza ukazuje na drugaiju situaciju. U momentu
nastanka kvara kada su struje u pitanju, dominantni su prvi harmonici (osnovni), drugi harmonik je
priblino 20 % vrednosti osnovnog, trei 11.5 %, etvrti 18.5 %, sedmi 11.1%, dok su ostali uglavnom
zanemarljivi. Jednosmerna komponenta je 25 % osnovnog harmonika. Kada je u pitanju napon na
krajevima otvorenog trougla uen , jednosmerna komponenta je 47 % osnovnog harmonika, drugi
harmonik je 46 % osnovnog, trei 23.7 %, etvrti 8.2 %, peti 9.2 %, esti 13.1 %, sedmi 10.2 %, dok su
ostali zanemarljivi. Kod linijskih napona, dominantni su pored osnovnog, drugi, trei, i etvrti
harmonik, kao i jednosmerna komponenta ( izuzetak je etvrti harmonik napona u31 , to nije dovoljno
jasno, ali se vidi na oscilogramu. to se tie krunih dijagrama, jasno se vidi fazni pomak od /2
izmedju nultih komponenata napona i struje, to je i karakteristino za izolovani sistem. Dat je i fazni
pomak izmedju direktne, inverzne i nulte naponske komponente uzajamno, kao i u odnosu na linijske
napone. Linijski naponi su zadrali potpunu simetriju bez obzira na prisustvo kvara. Eksperiment
razvlaenja elektrinog luka je interesantan i bilo bi veoma korisno, ponoviti ga za vrednost struje
zemljospoja preko 30A, to se smatra graninom vrednosti po pitanju samogaenja i stabilnog
formiranja elektrinog luka. Javljaju se prelazni procesi, koji sami po sebi predstavljaju opasnost u
odredjenim situacijama po elektroopremu, a pogotovu za kablovske glave, i oslabljena mesta na
kablovima. Interesantno bi bilo eksperiment ponoviti u 35 kV-tnoj elektro mrei, gde je struja
zemljospoja po pravilu ograniena na I = 300 A, i gde bi duina elektrinog luka bila daleko vea.
Eksperiment bi se mogao vriti vana elije na prikljuku izvedenom posebno na nekoliko metara od
postrojenja da bi se izbegla opasnost od viestrukih preskoka, koji bi nastali pri jonizaciji vazduha.

Literatura:

[1] M. Fjodorov., Zemljospojevi u mreama 6 kV, 35 kV