Nikola Jovi

Predmet: Handout analiza

Tekst: M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998, str. 25 44

1. Jedinice diskursa
1.1 Oslobaanje od kontinuiteta
- Uvod u igru pojmova diskontinuiteta, oslobaanje od pojmova koji variraju temu
kontinuiteta.
Tradicija je jedan takav pojam, nema strogu strukturu ali ima preciznu funkciju...
on tei da da poseban vremenski status jednom skupu istovremeno uzastopnih i
istovetnih pojava

- Takvi pojmovi (tradicija, uticaj, razvoj evolucija itd.) uzimaju gomilu rasutih dogaaja
i svode ih na jedno naelo: ... ovladavaju vremenom pomou stalnog reverzibilnog
odnosa iskona i kraja, koji nikad nisu dati, a uvek su na delu.
Fuko eli da preispita ove sinteze i da prihvatimo da se radi o mnotvu rasutih
dogaaja!

1.2 Odbacivanje labilnih pojmova / Otklon od subjekta

- Ne eli samorazumljivost pojmova, zbog ega odbacuje one najoiglednije, poput
knjige i dela.
- itanjem jedne knjige mi ve u nju uitavamo nae iskustvo susreta sa tim autorom
ranije, ona je vor u mrei. Iako je knjiga materijalna, ona je uvek deo diskursa pa je
samim tim promenljiva.
- Problem sa delom bilo bi u tome ta ga konstituie, jer ne mogu to biti svi tekstovi koje
je autor napisao (ukljuujui krabotine, pisanje pod pseudonimom, skroz ne zavrena
dela...). Poterbna bi bila selekcija na osnovu jedinstvenog polja istraivanja... Ali ta
jedinstvena polja nikad nisu neposredna, ve dolaze nakon interpretacije. I delo je
promenljivo!
Oba pojma su fragilna jer oba podrazumevaju subjekt (pa samim tim i strukturu)
- Radi iskljuivanja nereflektovanih kontinuiteta treba se odrei dve teme:
Skriveno poreklo.
Da svaki diskurs poiva na neemu ve reenom (tj. nikad reeno, diskurs bez
tela) podrazumeva da je diskurs unapred sadran u toj polu-utnji.
- Diskurs ne treba vraati iskonu, nego ga uzeti u njegovoj vlastitij razigranosti
- Cilj nije u odbacivanju svega ve kako bi uzdrmao spokoj pojmova iz tradicije i
otrgnuo od skoro-oiglednosti.
1.3 Iskazi unutar diskursa
- Odbacivanjem kontinuiteta oslobaamo novo podruje koje se sastoji od usmenih i
pismenih iskaza koji su rasprostranjeni spram naina njihovog dogaanja.
 Klasian istoriar dogaaje rea hronoloki, traei izvor... Dok savremeni gleda
na koji se nain o objektu moglo govoriti i svaki iskaz istrauje zasebno traei u
kojoj su ko-relaciji i gde dolazi do mutacije.
- Polje diskurzivnih dogaaja je naprotiv uvek konani i aktuelno ogranieni skup
samo onih jezikih sekvenci koje su bile formulisane1
Ne zanima nas intencija onog to je izreeno ve ta je izreeno i ta je moglo biti
izreeno (nema meseca ve samo naini kojim o mesecu govorimo).
- Ne trai se ispod onog manifestnog, gledaju se presece epoha kako bi ustanovili zato
je izsvestan iskaz bio nuan.

2. Diskurzivne tvorevine
-

1
M. Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998, str. 32