Zahar Prilepin Nije Tudji Rat PDF

Zahar P r ile p m _______________
NIJE TUI RAT

JEDAN DAN - JEDNA GODINA
S ruskog prevela Radmila Meanin

jUmesto predgovora
Poeemo, moglo bi se rei, izdaleka (zapravo - neemo, poe-

emo od onog to nam je pri ruci). Stara ruska knjievnost je pre-
bivala u vrtlogu svete istorije.
Bez obzira na to to stara ruska knjievnost daje oseaj umi-
rotvorenja, smirenja, miroljubivosti. U ovim reima je, u svakoj -
mir.
S mirom u dui ivimo usred zemaljskog sveta. Ta oseanja
su nasledili Pukin, Tolstoj, BLok, Jesenjin...
Od vajkada je ruski narod iveo od jednog do drugog jevan-
elskog praznika.
Dogaaji iz Novog zaveta doivljavani su kao deavanja -
ovde, sada i svaki put - nanovo.
Tako smo poeli da doivljavamo i svoju istoriju. Tako je i
naa istorija poela da doivljava nas.
Jednom u sto godina deavala se velika pobeda - naredno
spasavanje Rusije, ili veliki potres, ili neko drugo udo, poput
putovanja u Indiju ili u kosmos. Ti dani i dani ruskih svetaca su
ispunjavali jevanelski vrtlog, aLi ga nisu menjaLi.
Neko kae da je to zaarani krug. Pa, dobro, neka je krug -
aLi to nije orsokak.
To je vrteka ruske istorije, koja nam nikad nee dosaditi.
etrnaeste godine treeg miLenijuma nama se i sLedei put
uiniLo da Letimo u tandariju. A mi smo samo uLi u sledei krug.
Vreme je bito vedro i sve unaokoLo se ocrtavalo neobino
otro.
Kada maLo zakilji, mogao si da vidi sva ona Lica koja su
nam poznata iz nae tako mtade, tako stare istorije: vojnici, pra-
vednici, buntovnici, muenici, veLmoe, jurodivi.
Duboko zahvaLjivanje to nas opet nije mimoila ova aa. Ne-
ma razLoga za detaLjnim zadravanjem na ovim iLi onim dogaajima
iz minuLe godine. to ih vie gLeda, sve jasnije uvia da su se
ve dogaaLi vie puta.
7
Samo ih mi jo nismo viali u svom zemaljskom ivotu - ali
sada su mnogo toga pokazali i nama.
U ovoj knjizi kudikamo ee govoriemo o tome kako su ti
isti dogaaji izgledali nekada.
Nema smisla odgovarati za tuu istoriju, ali mi za svoju sa-
da po bogzna koji put znamo pouzdano - ona nema progres".
Sama ta re je smena i naduvana, kao balon. Dotakni ga otri-
com - i pui e, deci za smeh.
Zar moe biti progres" u venosti?
Vrti se, vrteko.
Pre svega
Ova godina se pribliavala, i jednom je pljusnula kao grad.

Kratku antiutopiju o tome kako se Ukrajina raspala na dva
dela i tamo je graanski rat, napisao sam jo 2009. godine.
Neu rei da sam jedino ja bio obuzet tim predoseajima.
Svako ko ima oi mogao je to da predvidi.
U maju 2013. sedeo sam usred sunanog Kijeva, nedaleko od
Kreatika, s ukrajinskim leviarima" i drugim pametnim mom-
cima, pripadnicima lokalne inteligencije - koje su, meutim,
zbog nemanja narandastih" iluzija, overeni ukrajinski elitisti
svrstavali u kategoriju marginalaca.
Tada, pola godine pre Majdana, mnogo smo razgovarali o sve-
mu to se posle pola godine dogodilo na udan i straan nain.
Nai razgovori su bili zabeieeni i uskoro obnarodovani.
Kada su poeli dogaaji, danas svima poznati - nismo mo-
rali da izmiljamo nae govore, kako bismo post faktum bili naj-
prozorljiviji, ni da viemo: ali mi smo znali, ali mi smo znali!
Znali smo.
ie* *
Pa, evo, naveu nekoliko citata iz naih razgovora - moete la-

ko proveriti da su objavljeni jo kada se nijedna automobilska
guma nije dimila u centru Kijeva.
- Doem, deava se - govorio sam - u neku dravu, ne mno-
go daleku - jednu od bivih republika SSSR-a ili drava Varav-
skog bloka, i poste izvesnog vremena hvatam sebe kako sam ob-
uzet jednim bolnim oseajem: u toj dravi se vodi tiha rehabili-
tacija faizma. Zar niko nita ne primeuje?
Nemojte mistiti da se to izraava isktjuivo u rusofopskoj i
antisovjetskoj retorici, esto karakteristinoj za neke inostrane
medije - na takve stvari smo odavno navikti. Nisu duni da nas vo-
te, a imaju zato i da nas ne vote: nastedili smo, zgrnuti bogatstvo.
7sbsr Prilppin: NI3E TUI RAT
Problem je u neem drugom. Te drave zbog neeg trae

sopstveni identitet u onim vremenima kada su nosile faistiku
uniformu, lovile mesne Oevreje i slale ih kuda im je nareeno, a
posle su mahnito ratovale protiv boljevikih okupatora".
A pri tome, na primer, im kroim u Evropu, lokaina tampa
odmah navali da mi brblja o temi ruskog despotizma", svakakvih
nac-bola1 i najnovije staljinijade.
Bojte se Boga" - doe mi da im kaem svaki put - sada se
policija kod vas, u polovini susednih drava, odeva tako da ih ne
razlikujemo od policajaca iz 1941. godine, podiu spomenike pro-
faistikim glavoseama - a vi stalno traite u Rusiji ono to vam
je pred nosom".
Ali to to im je pred nosom one nikako ne ele da vide - sve
te drave pomalo klize u raznovrsne evropske saveze, i uopte, za
razliku od Rusije, smatraju da su potpuno civilizovane.
Drugo moje uenje je vezano za to to, kada u ve opisa-
noj zemlji naiem na ruskog Liberala - bilo na graanskom foru-
mu, bilo u kafani - on esto sedi u krugu publike meu kojom, u
principu, ne bi trebalo da bude.
U Rusiji su nai overeni LiberaLi usavriLi psei njuh za bor-
bu protiv faista": trae (i nalaze!) ih, as ispod klupe, as na
tavanu, as u novinama, as na mitingu; ali im se nau iza kor-
dona, kod najbliih komija - njuh im se gubi.
Ili se, naprotiv, izotrava?
U naoj zemlji im je jedini posao da govore o autoritari-
zmu" i nacionalistikom revanu", van njenih granica ne vide
nita slino ni prilikom posmatranja sasvim izbliza.
...Pijuckajui kijevsko pie, razmatrao sam sve to sa jednim
ukrajinskim momkom leviarem", Viktorom apinovom.
- Rusi se obino uopte ne razumeju u ukrajinsku politiku,
misle ablonski - priao je apinov. - 0 oboavaocima UPA2,
1 Nacboli - naonal-boljevi, lanovi zabranjene Nacional-boljevike par-

tije u Rusiji (posle zabrane je promenila naziv). (Prim. prev.)
2 UPA (yKpavtHCKasr noBCTaHHecmn apMuri) - Ukrajinska pobunjenika armija,
oruano krilo OUN - Organizacije ukrajinskih nacionalista, dejstvovata je
protiv sovjetskih partizana tokom 1943-1944. godine na te rit o rja ra icoje
su ulazile u sastav General-gubernatorstva, rajhskomisarijata U k'aji-e
' r_-
munske Transnistirije (Zadnjestrovlje). (Prim. prev.)
IO ~
PRESVEGA
Bataljona Nahtigalj"3 i Divizije SS Galiina"4 u ruskim liberal-

nim sredstvima za javno informisanje najee piu kao o demo-
kratama". Mi smo ak poslali otvoreno pismo redakciji Eha Mo-
skve", kada je stuba vesti te potovane radio-stanice pisaLa o
nacistima-bojovnicima koji su maskirani i sa noevima doli u sa-
tu za sednice Kijevskog sovjeta, da, pisala kao o graanskim ak-
tivistima". Ti graanski aktivisti" su tamo podigli takoe zasta-
vu sa keltskim krstom" - poznatim evropskim neonacistikim
simbotom. Eto, Eho Moskve" nam nije ni odgovorio... Na mitin-
zima antiputinovske opozicije ja sam nekotiko puta viao zasta-
vu organizacije Svoboda" - a to je uLtradesniarska, neonaci-
stika partija. Jedan od njenih Lidera, sada posLanik u parlamen-
tu, objavio je, za partijsku nastavu", zbornik lanaka GebeLsa,
MusoLinija, Rema, trasera i drugih faistikih zLoinaca.
- ta pobuuje deo ukrajinskih poLitikih elita da trae svo-
je prethodnike upravo u tim vremenima? - pitao sam, imajui na
umu Drugi svetski rat i direktne prebege na stranu naeg, tada
jo zajednikog neprijateLja.
Odgovor sam znao unapred, a svoja oseanja sam uporedio
s onim to misLe moji poznanici Ukrajinci.
- Kljuni momenat ovde je antikomunizam - odgovorio je.
- Eleroji i oevi nacije" moraju biti svi koji su se borili protiv ko-
munizma. A tokom tridesetih i etrdesetih godina barjaktar bor-
be protiv komunizma biLa je nacistika Nemaka. Eto, zato se i
3 Nahtigalj" (rus. Haxrnranb, nem. Nachtigall) - specijalni bataljon, poznat

takoe kao grupa Sever" u Druini ukrajinskih nacionalista - jedna od dve
oruane formacije sainjene prvenstveno od lanova i pristalica OUN(b), ko-
ju je Abver, organ ratne obavetajne i kontrarobavetajne stube nacistike
Nemake, obuavao za dejstva na teritoriji Ukrajinske SSSR, u sastavu diver-
zantske jedinice Brandenburg 800" (nem. Lehrregiment Brandenburg"
z.b.V. 800) u toku operacije Barbarosa". (Prim . prev.)
4 Divizija SS Galiina" (ukr. flm i3in C C r annunHa", nem. 14. SS-Freiwilligen
Division Galizien") - vojna formacija sastavljena od ukrajinskih dobrovolja-
ca u toku Drugog svetskog rata, bila je u sastavu vojske SS nacistike Ne-
make, ali je aprila 1945. godine i formalno ukljuena u sastav Ukrajinske
nacionalne armije. Ve od 1943. godine, u fazi obuke, jedinice divizije su
uzimale uee u kaznenim ekspedicijama protiv civita i u bojevim dejstvi-
ma protiv partizana u Potjskoj, Galiciji, Francuskoj, Jugostaviji i Zapadnoj
Ukrajini. Predata se 10. maja 1945. godine Zapadnim saveznicima, osuena
je na Ninberkom procesu. (Prim. prev.)
II
ZahaLPrilepjn: NIIEJULRAT
heroizuju Bandera,5 uhevi6 i drugi kolaboracionisti. Istoriju

ukrajinske drave hoe da vode od tih heroja". Inae bi morati
priznati da je dananja ukrajinska dravnost - proizvod pozne so-
vjetske birokratije Sovjetske Socijalistike Republike Ukrajine,
kojoj je bito unosno da se ne potinjava optem saveznom cen-
tru u uslovima zapoete podete optenarodne imovine. Jedno-
stavno reeno, ukrajinski deo sovjetske birokratije je eleo da
sam odreuje ta e i kome e pripasti ono to se natazi na
5 Bandera (ukr. CTenaH AHflpifioBvm BaHflepa, 1909-1959) - politiar, ideo-

log i teoretiar ukrajinskog nacionalizma. Na Varavskom procesu je zbog
ubistva osuen na smrtnu kaznu (1936), koja mu je zamenjena doivotnom
robijom. Tokom suenja je odbio da odgovara na poljskom i uzvikivao
CnaBa yKpanHe", to je postalo pozdrav ukrajinskih nacionatista. Izbija-
njem rata u Poljskoj, izaao je iz zatvora i postao lider OUN(b) - Organiza-
cije ukrajinskih nacionalista (banderovaca), Bandera je inicirao stvaranje
Ukrajinskog nacionalnog komiteta za konsotidacije borbi svih snaga poti-
njenih OUN(b), ati i pripremu Legiona ukrajinskih nacionalista (flpy> KH H
yKpanHCKnx HapnoHanncTOB - fly H ), iji su tanovi uskoro initijezgro Ukra-
jinske pobunjenike armije. Legion", sastavtjen ugtavnom od probanderov-
ski raspoloenih Ukrajinaca, detio se na dva batatjona - Nahtigalj" i ,,Ro-
land". Stvaranje Legiona" i obuka te vojne formacije u Nemakoj biti su re-
zultat saradnje Banderinog pokreta sa Nemcima - bez obzira na to to je
OUN(b) pozicionirao kao orue za borbu protiv botjevike Moskve" i za
uspostavljanje i odbranu nezavisne saborne drave Ukrajine". U dokumen-
tu Borba i delatnost OUN(b) za vreme rata", iji je autor i sam Bandera, sa-
drana su i uputstva o primeni masovnog etnikog i potitikog nasitja kao
sredstva za revoluonarnu borbu. Bandera je uestvovao u pogromu Jevre-
ja u Ukrajini, a bio je i u nemakom koncentracionom logoru. Mada je u fe-
bruaru 1946. godine ukrajinski pesnik Nikotaj Baan, govorei u ime Ukraji-
ne na sednici Generalne skuptine OUN-a u Londonu, zahtevao od zapadnih
drava izruenje mnogih ukrajinskih nacionalista, u prvom redu Stepana
Bandere, kojeg je nazvao zloincem protiv oveanstva", 20. januara 2010.
godine predsednik Ukrajine l/iktor Juenko je obetodanio odluku
N 46/2010, kojom je Stepan Bandera posmrtno nagraen ordenom najvieg
stepena odtikovanja Ukrajine - zvanjem Heroja Ukrajine, s obrazloenjem
,,za nesalomtjivost duha u ouvanju nacionatne ideje, ispotjeni heroizam i
samoportvovanje u borbi za nezavisnu dravu Ukrajinu". (Prim. prev.)
6 uhevi (ukr. PorvaH liocnnoBHH LLIyxeBHH, 1907-1950) - ukrajinski potitiar
i vojskovoa, rukovoditac OUN (b) od 1943. i gtavnokomandujui Ukrajinske
pobunjenike armije (UPA) od januara 1944. do svoje smrti 1950. godine. To-
kom 1941-1942. godine sluio je u oruanim jedinicama Treeg rajha: prvo je
bio zamenik komandanta sp edijalre jedinice Nahtigatj", a od novembra
1941. godine zamenik je komandanta 201. bataljona za policijsku zatitu
(nem. Schutzmarmschaft Bataillan 201) u inu kapetana. Taj batatjon je imao
nadimak Ukrajinski", njime je komandovao obergrupenfirer SS Erih fon dem
Bah, naetnik poticije sektora Centralna Rusija". (Prim. prev.)
12
PRE SVEGA
teritoriji koja je pod njenom kontroLom. Upravo taj koristoljubi-

vi motiv, dalek od nacionalne duhovnosti, i jeste bio osnova za
stvaranje nezavisne Ukrajine. A nacionalizam je bio samo pogo-
dan paravan za pokrivanje najzamanije preraspodele vlasnitva.
- ta ovde misle o ruskim liberalnim aktivistima - ta e nji-
ma sve to? - pitao sam.
- MisLim da i ovde cementirajua karika jeste upravo taj isti
antikomunizam. Saradnja ruskih LiberaLa i ekstremne desnice" u
bivim sovjetskim repubLikama - nije sLuajnost, to je sistem. Za
nas je najaLosnija - podrka, pre svega, medijska podrka parti-
ji Svoboda", bivoj SocijaL-nacionaLnoj partiji. Ksenofobiarski i
rasistiki program partije Svoboda", agresivna retorika njenih
eLnika, koji su u razLiitim godinama pozivaLi svoje pristalice na
borbu protiv idova i MoskaLja", savetovaLi ruskojezikoj deci u
dejim vrtiima Lavova da pakuju kofere i odu u Moskoviju", po-
znata je svima u Ukrajini. Zato na to mure kod vas - veLiko je
pitanje.
Naa takozvana opozicija jeste bLok, sastavLjen od LiberaLa
(KLiko), nacionaL-LiberaLa (Jacenjuk) i, otvoreno reeno, faista
(Tjagnibokova Svoboda"). ZakLjuivanjem tog saveza, LiberaLi su
uvukli faiste u veLiku poLitiku. Ulazak faista u parlament je po-
dravala i vLast, dajui im na teLeviziji mesto nesrazmerno njiho-
vom tadanjemu rejtingu. ALi i finansirajui ih otvoreno - posto-
je dokazi da je Tjagnibok dobijao novac direktno u Administraci-
ji predsednika Janukovia. Postoje injenice kada su skupovi Sve-
ukrajinskog udruenja Svoboda" odravani u prostorijama koje
pripadaju posLanicima Janukovieve Partije regiona. ProbLem vLa-
sti jeste u tome to ona misLi da e sve nadmudriti, nadigrati"
na neki Lukav poLitiko-tehnoLoki nain. Faisti su odavno stekLi
sopstvenu dinamiku, to vie nije samo projekat vLasti", kao to
su mnogi misliLi jo pre godinu dana. DoLazak faista na vLast je
reaLniji nego to mislimo.
***
Ubrzo se naem razgovoru prikljuio Andrej Manuk, jedan od li-

dera ukrajinske Leviarske" partije Borotba":
- NacionaListika ideoLogija je uvek biLa druga strana meda-
Lje ukrajinskog kapitalizma - rekao je Manuk. - Ona je pozvana
da potvruje pravo buroazije na vLadavinu u naoj dravi, iz-
vodei tradiciju njene vLasti direktno iz tripoljskih kraga i iz
Zahar Prilepin: NIJE TUI RAT
irokih akira kozakih hetmana7 - a takoe Legitimiui rezuL-

tate privatizacije proizvodnih aktiva Ukrajine, stvorenih radom
miliona Ljudi u totaLitarnom" periodu. Treba razumeti da je pro-
paganda u Ukrajini satanizovaLa Leviare" u znatno veoj meri
nego u Rusiji, gde buroaske eLite koriste ove ili one likove iLi
fragmente iz ideolokog nasLea sovjetskog vremena. I sama Le-
viarska ideja kod nas, u Ukrajini, predstavLja se kao neto apri-
ori tue svakom Ukrajincu, doneseno ovamo na bajonetima ,,mo-
skovske horde". Ovde odrasta itavo pokoLenje koje su nauiLi da
su komunisti - podmukli, surovi, pokvareni stranci koji su gLau
i represijama, zverski i smiLjeno unitavaLi ukrajinski narod, nje-
gov jezik, kuLturu i ostalo. Taj stav - osnova je desnoLiberalnog
konsenzusa, koji jeste alfa i omega ukrajinske buroazije.
Naravno, te tvrdnje su lane - zato to veina klasika ukra-
jinske kulture, ukljuujui Ivana Franka, Lesju Ukrajinku, Kocju-
binskog, Tiinu, Vinienka i druge, jesu Ljudi socijaListikih ube-
enja; Ukrajina je dala blistavu pLejadu komunista-revoLucionara,
ukrajinski nii sLojevi su aktivno podravaLi boLjevike, a pobeda
sovjetske vlasti postaLa je pretpostavka za neuveni procvat ukra-
jinske kulture, nakon to je prvi put emancipovaLa ukrajinski je-
zik i postavila na noge ukrajinsko obrazovanje. ALi sada se to pre-
utkuje na najcininiji nain - ve se ire sramotni mitovi o to-
me kako su komunisti, toboe, streLjali kongres muziara-kobza-
ra8, specijaLno sazvan radi toga, te da su pedesetih godina pobi-
li harkovske studente zbog zahteva da poLau ispite na ukrajin-
skom, da su ukrajinskim vojnicima pred napad na Nemce davaLi
cigLe umesto oruja, i tako dalje. ALi nivo obrazovanja je nizak,
a nivo propagande visok, pa ima onih koji veruju u to.
***
PosLe nekoLiko meseci, u septembru, iste teme sam razmatrao sa

kijevskim knjievnim kritiarem ije je ime Jefim Gofman.
GovoriLi smo, jo smejui se, jo aLei se o sasvim udnom
fenomenu: kijevskom ruskom narandizmu" - odnosno o Ljudima
koji su vaspitani u okviru ruske kulture aLi kada izlaze na Majdan
(do samog Majdana, podseam, ostaLo je jo nekoLiko meseci),
ponaaju se kao zagrieni rusofobi.
7 Hetman - ukrajinski poglavar, vojni zapovednik. (Prim. prev.)

8 Kobzar - ukrajinski narodni peva. (Prim. prev.)
A-
PRE SVEGA
- Jo pamtim doba kada se pod pojmom liberalizam" u in-

telektualnoj sredini podrazumevalo neto drugo, ne ovo to je sa-
da podrazumeva - priao je Jefim. - Govorilo se o potovanju
prava oveka, o slobodi kao najvanijoj opteljudskoj vrednosti,
o pluralizmu, toleranciji... Jer nije sluajno to pridev liberal-
an" u ivotu asocira na ispoljavanje blagosti, toLerancije. ALi da-
nanja Liberalno-masovna usmerenja umova - sasvim su drugai-
ja. Od itave ukupnosti prava oveka izdvaja se jedno-jedino, ko-
je se ceni kao osnovno: pravo na privatnu svojinu i njenu nepri-
kosnovenost. Garancija njegovog potovanja je stabiLan reim tr-
ine ekonomije.
to se tie ostalih prava - formira se sasvim zanimLjiva si-
tuacija. NovonastaLi LiberaLi mrze sve to odaje sovok"9, raspo-
loeni su za tatas totaLnog antikomunizma. ALi, eto, Logiko-poj-
movni aparattih Ljudi radi u reimu... takozvanog marksistikog
naina miLjenja, koji oni pomamno odbacuju. U stvari - ne
marksistikog, ako se ima u vidu izvorni marksizam. itav pro-
blem je u tome to oni misLe u duhu pojednostavLjenih shema iz
kasarnskog sovjetsko-visokokolskog kursa drutvenih disciplina.
Oni smatraju da postoji baza - trina ekonomija, ali postoji i
nadgradnja - sve ostaLo. Ako bude uspostavLjeno stabilno trite,
automatski e da prorade ostale sLobode i prava.
Savreno je jasno da su Sjedinjene Amerike Drave za da-
nanje ruskojeziko-ukrajinske Liberale - neizostavan orijentir.
Indikativno je da ni gubitniki rezuLtati JeLjcin-Gajdarovog eks-
perimenta iz devedesetih godina u Rusiji, ni sudbine mnogih dr-
ava treeg sveta" koje ve vekovima tavore u situaciji divLjeg
kapitaLizma", nisu nimalo otreznili ruske narandiste. Ta sredina
nije skLona sumnjama. SamostaLno miLjenje meu ruskim naran-
distima nije prestino...
Pa, eto, moglo bi se rei: taj internet sada omoguava pri-
stup raznovrsnim izvorima informacija. PojaviLo se toLiko novih
taaka gLedita koje dovode u pitanje sistem predstava na preLo-
mu osamdesetih-devedesetih godina. Narandisti - ne brenuju za
sve to! Radije se vrsto dre za preanje dogme, vetaki nervi-
rajui i same sebe, i jedni druge.
Ako se vratimo Americi, njen spoLjnopoLitiki kurs za naran-
diste je takoe pitanje koje ne podlee diskusiji. Ravnajs -
9 Sovok - pejorativni argonski naziv Sovjetskog Saveza, sovjetskog oveka (u

smislu homo soveticus), a takoe sovjetske stvarnosti u celini. (Prim . prev.)
7ahar Prilepin: NI3E TUI RAT
mimo! Otuda proizlazi i njihovo apriorno nezadovoljstvo Rusi-

jom, i njihova apriorna lojalnost prema ukrajinskoj ideji".
- To je oigledno - rekao sam, ali jo sam gotovo aljivo po-
kuavao da objasnim dogaaje barem nekakvim racionainim stva-
rima. - Postoje Li neki merkantilni razlozi? - pitao sam. - Gran-
tovi, ovo-ono?
- Delimino postoje. ALi samo delimino - odgovorio je Gof-
man. - Meu kijevskim Rusima-narandistima je sasvim dovoLjno
nesebinih fanatika. Koji ne jure nikakav lini ar, ne spadaju u
kategoriju ambicioznih. I, to je najvanije, potpuno su mirni,
proces diskriminacije svog maternjeg ruskog jezika, svoje roene
kuLture prihvataju kao normaLan. Taj proces u Ukrajini traje ve
vie od dve decenije, aLi tokom vLadavine Viktora Juenka anti-
ruska propagandna bahanaLija je dostigLa svoj vrhunac.
U Kijevu je danas - svega nekoLiko ruskih koLa. Onemogu-
eno je sticanje vieg obrazovanja na ruskom jeziku. To jest - ne-
ma mogunosti za duhovnu, profesionaLnu i stvaraLaku reaLiza-
ciju znatnog deLa stanovnitva. A kijevski narandisti, koji u sva-
kodnevnom ivotu govore iskLjuivo ruski i nemaju nameru da
preLaze na ukrajinski, gLedaju na ovakve stvari sa jednim zapa-
njujuim, oLimpijskim mirom.
Uzmimo makar proLogodinje rei poznatog kijevskog fiLm-
skog reisera Romana Balajana u jednim od kijevskih novina...
- To je jedan od mojih omiLjenih reisera, treba rei - pre-
cizirao sam. - GLedao sam sve njegove filmove, poev od Vuka
samotnjaka", i poLovina od njih su remek deLa. Snima ih, kako ja
shvatam, i daLje u MosfiLmu".
- Da, ovek snima sve svoje fiLmove iskLjuivo u Moskvi, u
MosfiLmu", radi sa najuvenijim ruskim gLumcima, ekranizuje ru-
sku kLasiku. ALi u intervjuu izjavljuje da potrebu za ruskim jezi-
kom u Ukrajini oseaju jedino Ljudi stariji od etrdeset godina,
koji ,,ne mogu da proitaju uputstva za Lekove, za poreske dabi-
ne, raune za komunaLne usLuge"...
- ALi sada na vLasti ipak nisu narandasti nego Janukovi.
Kako ive vai famozni kijevski Rusi-narandisti?
- Uticajna okupljanja kod nas su i daLje - narandasta, na-
cionaListika.
U njihovim su rukama - a ne u vlasti! - sva vodea eLektron-
ska ukrajinska sredstva za javno informisanje: njihovi su i teLevi-
zija, i radio. I veina ukrajinskih novina.
6
PRESVEGA
Raspoloenja meu kijevskim narandistima nisu se ni naj-

manje pokolebala. U doglednoj budunosti promenie se, pre
svega, jedino prezime u narandistikim predizbornim skandira-
njima: bilo je ,,Ju-en-koI", bie ,,Ja-ce-njuk!". U isti ritam se
ugradiLo i drugo prezime: ,,Tjag-ni-bok!".
- Odsustvo ozbiljnog sLoja aristokratije, a zatim - inteLigen-

cije, pogubno se odraziLo na razvitak ukrajinske kuLture - nasta-
vio je Jefim. - Kakve god taLentovane pojave se deavale u njoj,
za sada one, za razliku od ruske situacije, nemaju nikakvu ansu
da postanu samodovoLjni i uticajni dogaaji svetskog nivoa. Za
to je potrebna odgovarajua mona atmosfera u okviru ukrajin-
skog drutva, a nje nema. Zato to nema drutvene sredine koja
stvara tu atmosferu. Formiranje takve sredine - stvar je budu-
nosti. Samo to to formiranje ne moe da se odvija ni putem izo-
Lacije, niti - pogotovu - putem sputavanja i potiskivanja drugih,
razvijenih kuLturnih tradicija sa teritorije drave. Iz toga se nee
dobiti nita pLodotvorno!
- Situacija na pLanu odnosa sa Rusijom samo e se pogora-
vati u najskorije vreme? Postoji Li ansa da ruski jezik i Rusiju kao
takvu - ne dananju, ve Rusiju uopte - prestanu da doivLjava-
ju kao ubitani pakao u komiLuku?
- U sutini, opti politiki raspored u Ukrajini nije se uop-
te promenio - odgovorio je Gofman. - Pola drave je za nacio-
naListe, poLa drave - otro je protiv. Dakle: druga poLovina dr-
ave nikako ne doivLjava Rusiju kao, kako ste rekli, pakao u
komiLuku. Povrh toga, uzmimo u obzir i to da u sastav te poLo-
vine spada znatan deo stanovnitva Flarkova, Donjecka, Lugan-
ska, SimferopoLja. Izmeu ostalog, danas je u Flarkovu - mnogo
vie pravih inteLektuaLaca nego u Kijevu. I naunika, i stvaraLa-
ca. ak i u Donjecku, od koga narandisti prave neko neodgova-
rajue strailo, postoji divna inteLigencija.
ALi Kijev, mada ima formaLni status prestonice, zapravo je
veoma maLograanski grad.
to se tie irokih masa ukrajinskojezikog stanovnitva,
meni se ini da one uopte ne bi doivLjavale Rusiju kao neprija-
teLja kad im ta raspoloenja ne bi usaivali uticajni nacionalisti-
ki poLitiari i ideoLozi. A oni ih usauju. I - provociraju.
Veoma bih eLeo da ruska prosveena i kreativna sredina po-
kazuje vie osetljivosti za nae probLeme. Da ne prikazuje, kao to
7
to kod vas esto rade u liberalnoj sredini, netanu sliku: Ukrajina

- zrak svetlosti u carstvu mraka. Da ne slua, po izboru, glasove
samo onih snaga kojima tiberalna, grupna svest ide niz dlaku.
U sutini, snage u Ukrajini koje ne ele da shvate ta se za-
ista deava u Rusiji, a isto tako razne ruske snage koje ne ele
da shvate ta se deava kod nas - vide se kao odrazi u ogledalu.
***
Teko se moe osporiti da su u tim razgovorima bili, na ovaj ili

nain, dotaknuti svi dogaaji iz naredne godine: i uporna ukraji-
nizacija drave koju ama ba nikako ne sainjavaju Ukrajinci u
celini nego ih je, u najboljem sluaju - polovina; i lukavo pona-
anje inteligencije - to ruske, to kijevske - koja ne eli da vi-
di oigledno nacionalistiki zaokret najnovije ukrajinske opozici-
je ; navedena su ak i kljuna prezimena nadvijajueg Majdana, i
povuena je linija po kojoj se jedna polovina drave razlikuje od
druge, i imenovani su konkretni Donjeck i konkretni Lugansk, ko-
ji su ve tada izazivali nervozu u kijevskoj sredini, i trend total-
nog antikomunizma, iza koga se skrivala elementarna rusofobija,
i oznaena je ekonomska preraspodela - ostalo je sasvim malo do
onog trenutka kada e po itavoj Ukrajini poeti da obaraju spo-
menike Lenjinu, a ujedno da rue i memorijalna obeleja sovjet-
skim vojnicima-oslobodiocima.
Ne znam kako je drugima, ali meni - posLe pola godine, kada
su udarili u dreku kako je Rusija namagarena sopstvenom uspalje-
nom propagandom, te je krivac za sve to se deava na Krimu i u
Donbasu, a Ukrajina je jedinstvena kao nikad, i nije kriva ni za ta,
i na vlast su joj sada doli novi Ljudi, a banderovaca ovde nema
nigde, ni od korova - ...meni je bilo i smeno, i tuno.
Niko nas nije sluao na vreme, a kada se sve izdeavalo - ni-
su nam doneli ni aicu votke, da kau: oh, momci, teta to ra-
nije nismo obratili panju na vae rei.
Sad nam vie i nije do toga.
***
Od kraja 2013. godine vodio sam beleke o tuoj pobuni, koja je

postala moja - opisujui ne toliko dogaaje koliko razmatrajui
svoja oseanja, od kojih je osnovno: ,,0vo se ve deavalo sa
nama! Ovo nam nije prvi put!" - i te beleke sam odmah objavlji-
vao, gde stignem, najee u sopstvenom blogu.
PRESVEGA
IspostaviLo se da su najraznovrsniji dogaaji iz velikoruske10

i maloruske11 istorije direktno povezani sa sadanjim deavanjima,
pa ak i ako su se dogodili pre sto, dvesta ili hiljadu godina.
Da ruska knjievnost, poezija i proza, pogledi i sudovi naci-
onalnih kLasika - na zadivLjujui nain iLustruju sve to smo gle-
daLi, sLuaLi i doiveli tokom godine.
Desetine, pa i stotine daLje navedenih beleaka su, posle
jednog sata iLi dana, pretampavane u tampanim ili internet-iz-
danjima.
Navukao sam na sebe omrazu mnogih Ljudi i stekao jo vie
prijateLja.
U poetku sam gLedao deavanja kao ovek, zaLjubLjen u Ki-
jev, smatrajui ga jednim od najLepih gradova na svetu i saose-
ajui sa narodom koji mi je srodan. Zatim sam ih gLedao svojim
oima, izbLiza - doLazei kod svoje brae, opolenaca12 i separa-
tista u Donbas - as sa riskantnim saputnicima koji su bili na po-
ternicama nove Ukrajine, as sopstvenim automobiLom, na elu
koLona sa humanitarnim, pa i ne samo humanitarnim tovarom.
BeLeke sam obeLodanjivao bukvaLno svaki dan - nita mi se
unutra nije taLoilo podue, nije mi biLo do toga: eLeo sam da
to pre ocrtam konture budunosti.
Budunost je dolaziLa i, na nesreu, ponovo je potvrivala
sve iskazane bojazni.
10 Velikorusija (BennKae Pycb") - naziv se spominje od X II veka, kada ozna-

ava veliinu drave. Geografsko-politiko znaenje dobija u periodu feudat-
ne rascepkanosti i tatarsko-mongoLske najezde, kada je cepanjem Kijevske
mitropolije u XIV veku nastao crkveni pojam Malorusija", prvobitno obu-
hvatajui 6 eparhija Galicko-Votinjske kneevine. Vetikorusija postaje naziv
za ostalih 12 eparhija, uktjuujui i Kijev. Od kraja XVI veka termin Mato-
rusija" oznaava ve svu Jugo-zapadnu Rusiju, pre svega oblasti oko Kijeva.
Tokom XV-XVII veka Velikorusija se preptie i sa Betorusijom - oba ta poj-
ma oznaavaju Moskovsku Rusiju. Od sredine X VII veka predstava o Rusiji,
sastavLjenoj od VeLike, MaLe i Bete Rusije, utemetjena je konano u ruskom
jeziku, to se odraava ne samo u carskoj tituLi ve i u zvaninoj koncepci-
j i trojedinog ruskog naroda (Vetikorusa, Malorusa i BeLorusa). (Prim. prev.)
11 Malorusija (Manan Pycb") - istorijski naziv niza regiona na teritoriji isto-
ne Evrope, prvenstveno savremene Ukrajine. Nastao je poetkom XIV veka
kao vizantijska crkveno-administrativna odredba, poste Oktobarske revoluci-
je bio je faktiki zabranjen. (Prim. prev.)
12 Opotenac - pripadnik opotenja", vojne organizacije civilnog stanovnitva
(ugtavnom dobrovoljaa) koja se formira za vreme rata radi odbrane. Tokom
ruske istorije, opotenje je naoruavata i obuavata drava. (Prim. prev.)
-4 9
Pripremajui knjigu za tampu, nisam nita ispravljao - u

zapisima je ostalo sve kako je i bilo.
Ne stidim se kazanog - i dalje sam ubeen da su mi oi bi-
le bistre, a sudovi - razumni.
Onima koji misle sasvim drugaije, kazau jedno: ja sve gle-
dam oima onog naroda kojem imam ast da pripadam.
Istina, koja se moe navui, kao ebe, na sve odjednom -
ne postoji.
Da me je nosila druga majka i rodio drugi otac - sve bi, mo-
da, bilo drugaije.
Ali sve je onako kako jeste, a tako e to biti i ubudue.
20
Uvod u temu
Pustite ih neka dosanjaju
svoje snove
/. decembra 2013. godine, Majdanje poeo
Naa predstava 0 Evropi je mistika - neuobiajena, oaravaju-

a, neobjanjiva.
Ukrajina stremi u Evropski savez gtedajui nas kao da se ukr-
cava na ogromnu, komfornu baru i otiskuje se preko mora i oke-
ana, to datje od Rusije: zbogom, neokupana, zbogom! Sada, pro-
ktetnice, ne moe da dosegne do nas! Zbog-o-om!
U svemu tome ima neeg dejeg, neeg tjupkog, naivnog,
udesnog.
im bi Ukrajina stupila u Evropski savez, tegta bi da spava,
umorna ati zadovoljna, ujutro bi se probudila (kroz trepavice se
osea najnenije sunce), protegta se, matice kenjkajui od sre-
e, ti-i-iho otvara oi (pored nje mora da lei Evropski savez -
spokojan, lepe ekinje, samouveren, dobriina, dareljiv, mirie
na kotonjsku vodu) - ati tamo, ipak, neka se nosi do sto avola,
lei Rusija. Ta ktjusina je sa konjanikom, oboje bazde, oboje ru,
oboma su ogromni zubi, a to udovite ima jo i mnogo kopita.
Kako je dirtjiva ta retigiozna vera u papire i saveze, u pea-
te i odluke, u civitizovan evropski svet, koji ne dozvoljava povre-
ivanje, hrani ih i prua im utoite.
Ukrajinski studenti ne razumeju neke stvari, njih tuku, to je
uasno, ne treba tui nikog. A postoje li zreli tjudi u Ukrajini?
Mora da postoje.
Evropa je kroita na prag civitizacijske evropske krize: tek
to je poela ta kriza, a ve nekotike drava je bankrotiralo, deo
Evrope tone u pesimizam i haos, pa ak i manje-vie dobrostoje-
a Francuska potae sebi raune da sve ide nekuda kuda ne bi
smelo.
Uzburkani ukrajinski graani gatame kako Janukovi vue
Ukrajinu u sovok".
0, mili moji. Sve je jo veselije.
Marin Le Pen (nadam se, poznato vam je to ime - ena je
pasionirana, barem koliko i vaa Jutija Timoenko, ali neke stvari
razume malo bolje od Jule) nedavno je kazala: Evropski savez -

to vam je SSSR u svom najgorem obliku."
Shvatate? ak ne u obinom, nego u najgorem obliku.
ALi ne, vi to, naravno, ne shvatate.
Ukrajina navrat-nanos tei tamo gde nee biti nikakve sree
nego e da bude neto drugo.
***
Sluajte paljivo, jo jednom emo da vam predoimo rei Marin

Le Pen: Evropski savez ne odgovara interesima i oekivanjima
Evropljana. Kod nas nema suvereniteta, slobode, nama iz Brisela
nameu neto sa im mi uopte nemamo nikakve veze..."
Moda Ukrajina takoe eli da nema nikakve veze sa sobom?
Pa, neka joj ispriaju o tome, inae ona i ne sluti kuda se spre-
mila.
A zatim Marin Le Pen nastavLja: Nama su skrojiLi Evropski
savez, kao toboe jedini nain da budemo ekonomski i poLitiki
jaki u opoziciji sa SAD, Kinom, Indijom i Rusijom. Meutim, mi
nikad nismo bili slabi kao sada! U Francuskoj nije ostaLo vie ni-
ta: ni svoj novac, ni suverena teritorija, ni mogunost za dono-
enje samostaLnih ekonomskih iLi politikih odluka. Mi smo u va-
zalskom poLoaju. Francuska - vie nije nacija nego prirepak
Evropskog saveza i evra na samrti".
Kada Ukrajina cepa srce urlajui o slobodi, trebalo bi makar
neko da joj objasni kako e to izgLedati.
Ako je Francuska (po miljenju Marin Le Pen) - prirepak, pod
kojim uslovima e Ukrajina da bude tamo?
Evropski savez nee spasiti tu udesnu zemlju, nee joj da-
ti blagostanje i mir nego e da je izdrpa, izmui i, pre iLi kasni-
je , odbaci. Meutim, ta Rusija sa svojim zubima, sa svojim kopi-
tama, sa svojim ranjem i hrkanjem - nee se denuti nikuda.
UvredLjivo, neprijatno, ati tu se ne moe nita.
***
Pisac i revolucionar Arkadij Babenko hrLi u Kijev: za nau i vau

stobodu, ugLavnom. Moda je on ve tamo.
Kad ujem takve vesti, bespomono se osvrem naokoLo: Lju-
di, ta se deava? ta se sa vama deava?
Umorna od same sebe, divna i sunana zemLja Ukrajina stre-
mi da se ukrca na baru i otisne na putovanje. Ruski liberal je
ZZ
PUSTITE IH NEKA DOSANJAJU SVOJE SNOVE
smeta, pomae joj i govori: bre, bre, dok se nisu okupili pu-
kovi naih oprinika13, divizije KGB-a, kolone crnosotnjaa.14
Nama se takoe ne svia ni ruska, ni ukrajinska vlast - ali
emu sad to, graani liberali?
Ta bara ve sre vodu, ona ipak ne moe da odveze nikakvu
Ukrajinu.
Potonue negde usput, na sto metara od obale. Morae da
se vraa plivajui.
teta to za Ukrajinu nee biti nikakvog Evropskog saveza.
Kako bi bilo divota da se Ukrajina posle jedne ili posle tri
godine vrati mokra, bosa, obeshrabrena, smrznutih izraslina, po-
satanisala od svih deavanja sa njom - neoekivano bi izala na
svoju obalu i kako bi zveknula po zubima dobriinu Rusa (on sto-
ji na obali, mae maramicom, zagledan u plavu daljinu).
- Ej, ta ti je? - upitao bi je on. - Pa ja sam ti eleo dobro.
- A nita - odgovorila bi Ukrajina i pola dalje.
Da bi se posedovalo ovakvo iskustvo - treba ga doiveti. A
ovako e Ukrajinci da sanjaju kako plove oko sveta, a naokolo su
sunce, evropske vrednosti, galebovi, demokratija, i more nije sla-
no nego slatko.
Pustite ih neka dosanjaju taj san. Jer ionako posle sledi bu-
enje.
Nama, njima, svima.
13 Oprinik - pripadnik specijalnih jedinica, odnosno line garde koju je stvo-

rio Ivan Grozni u okviru reformi 1565. godine. Poetkom XIX veka postaje
zajedniki naziv za sve borce koji su primenjivali okrutne mere u ratu pro-
tiv revolucionara. (Prim. prev.)
14 Crnosotnjai (rus. HepHocoreHLjbi) - pripadnici crne stotine", istorijski naj-
stariji oblik samoupravljanja i samoorganizacije ruskog naroda svih slojeva
u uslovima optine, iji su principi, po istoriaru S. S. Uvarovu: Pravosla-
vlje, apsolutizam, narodnost". U novijoj istoriji je zbirni naziv za predstav-
nike ekstremno desnih organizacija u Rusiji tokom 1905-1917. godine, ije
su parole bile monarhizam, apsoLutistiki ovinizam i antisemitizam. (Prim.
prev.)
PRVJLDEO
Majdan. Zimske beleke
D a ponemo mi, bratijo, pla prokletog Moskalja.

Nai susedi Zapadni Ukrajinci na sve naine ponavljaju: da-
Lje od Putinove Rusije.
I gledaju te tako da, ako im potvrdno ne klima glavom -
znai, ti si Putinov podrepa.
Podrazumeva se da je odredba Putinov" - najvanija u toj
sintagmi.
Kao da postoji neka Rusija koja bi bila simpatina sadanjem
zapadno-ukrajinskom narodu.
A kad bi to bila Rusija Petra I ili Jekaterine I I - ta, ona bi
se vie sviaLa Majdanu? Rusija Jovana15 Groznog, Aleksandra
Oslobodioca, Lenjina, Brenjeva, JeLjcina - koja od njih im je pri-
vlana za prijateLjstvo?
Ma, nijedna im nije privlana, nema takve Rusije i nikad je
nije ni biLo.
Re Putinova" - samo je vaka za lakoverne.
Premda mogu da pretpostavim uzvratni potez mojih drugo-
va Ukrajinaca, sada bi mi oni rekli: moemo imati posLa sa civi-
Lizovanom Rusijom.
Sa takvom Rusijom, koja bi bila kao Evropa - i to hipoteti-
ka, gotovo iLuzorna Evropa. Evropa, koja koja se ne mea ni u i-
je poslove, Evropa bLagostanja.
ALi najjae evropske drave se meaju u tua posLa.
I daLeko su od toga da sve ive u blagostanju.
15 Jovan Grozm' - prvi car sve Rusije (od 1547. godine), kod nas poznat kao
Ivan Grozni, u svim delima Zahara Prilepina dostedno se navodi po krtenom
imenu Jovan, koje je (u Troickom manastiru) dobio u ast svetog Jovana
Pretee (jer je roen 25. a najblii praznik, dan Usekovanja gtave Svetog
Jovana pada 29. avgusta, po starom katendaru). Ruski zvanini dokumenti i
Vetika dravna knjiga ili LjapcKnd Tnry/inpHHK potvruju to ime (BejimuM
KHn3b HoaHH IV BacnnbeBMH, kloaHH Bacn/ibeBHH BennKnii, MMnepaTop
Pycnn, KHB3b M o c k o b m m ), kao i patronimi njegove dece: cbeflop I MoaHHOBHH,
IJapeBMH flnMMTpnM H o 3h h obhh itd. (Prim. prev.)
27
lahadEiilepin: M3EJU1RAI
Bugarska, Poljska, Rumunija, Maarska, eka - takoe su

Evropa. ta, u njima su stvorili nekakvu neobinu civilizaciju, ni-
je par ruskoj? Ma, nisu, drave su manje-vie iste, samo to su
pedeset puta manje.
Meutim, Rusija nije nikada smatrana za civilizovanu u
evropskom smislu te rei, nisu je primali u drutvo niti e nas
ikad primiti - suvie velika drava, suvie je, po izrazu filosofa
Vladimira Bibihina, razbaruena", badava to je ruski narod - je-
dan od pet-est vodeih po nivou doprinosa svetskoj kuLturi -
meu stotinama nacija. Ali koga za to boli briga: ako su nam ka-
zali necivilizovani", dakle, tako mora biti.
ef drave je u itavoj toj prii - deseta stvar. Danas je je-
dan, sutra e biti drugi. Vaniji su dalekoseni ciljevi.
U prevodu s ukrajinskog na ruski, Dalje od Putinove Rusi-
je" znai prosto Dalje od Rusije", hajde da to priznamo.
Snage, koje su bile presudne na Majdanu, orijentisane su na
Zapad, na dalju derusifikaciju Istone Ukrajine, na liavanje ru-
skog jezika svakog iole znaajnog statusa.
A i kako moe da bude drugaije kada maltene sav (ili ipak
sav?) herojski ikonostas sadanje politike Ukrajine ine Ljudi ko-
ji su se borili protiv Rusa (ponekad u isto vreme protiv Rusa i pro-
tiv Nemaca, ili protiv Rusa i protiv Poljaka - kao da to mora da
nas smiruje: ,,...a, pa ako je tako...").
Niko na Majdanu ne vie: hajde da oteramo tog predsedni-
ka i stvorimo iskrene a ne podle, dobrosusedske odnose sa Rusi-
jom, da sklonimo to dalje portrete Bandere, da ustanovimo tvrd
status ruskog jezika, da zagrlimo brata, da zaboravimo staro.
Naprotiv, Oanukovieva korupcija se zbog neeg doivtjava
kao da su iz Rusije uvezti tu korupciju. Kao, im ne bude Rusije
- nee biti ni korupcije.
Hajde, manite se oravog posla: ta, kod vas je za vreme
Kume iti Juenka bito manje korupcije? Zato sve okreete na-
opake? To je vaa sopstvena korupcija, vi ste je stvorili bez ika-
kvog Putina. Putin valjda prijateljuje i sa Lukaenkom - kod Lu-
kaenka neto nema korupcije. Ima mnogo kojeega, ali nema
korupcije (odnosno erdanja dravnih sredstava za naroite line
ciljeve i iznoenje aktiva u inostranstvo).
Da, Rusija se mea u suverene postove Ukrajine, mnogima se
to ne svia. A kakav vam je to stav: neka nam se mea ko god
hoe - samo ne Rusija.
28
MAJDAN. ZIMSKE BELESKE
KLiko odtazi u Minhen, tamo izgaraju od nestrptjenja da ga

doekaju rairenih ruku, Janukovi referie Obami o situaciji u Ki-
jevu - Ukrajince sa Majdana to najmanje brine. ta bi bilo kad bi
Ktiko i Janukovi tako referisati Putinu?
Iz itave Evrope su se sjatili emisari i komesari - ik da ru-
ski konsultanti tako bazaju po Majdanu.
Mnoge nervira (i mene bi nervirao) stav starijeg brata", koji
zauzima Rusija. Ali da postavimo pitanje: a zar se SAD prema Ukra-
jini ne ponaaju kao stariji brat? Bez imato osnova za to! Pa da,
Amerikanci jesu vetiki narod, ali ko su oni uopte u ovoj situaciji?
Zar majdanska Ukrajina ne stremi u Evropu na osnovu, izvi-
nite, mlae sestre, zabludete krivicom Rusije? Ja sam tako smla-
ena, tako smtaena, hou malo da ivim kao ovek.
Zato taj poloaj, Lien samodovoLjnosti (hoemo da ivimo
kao vi, zajedno sa vama, u istom savezu" - u stvari, oni tamo e-
kaju i nee to doekati) nije poniavajui?
Zato nam majdanski Ukrajinci dokazuju da kod njih nema
nacionatizma samo iz tog raztoga to tamo za njihovu stobodu
stoje Jermeni, Jevreji, Tatari i ti Rusi? Primer je nekorektan (i,
daj Boe, da ne bude korektan), ati u eeniji su, takoe za sto-
bodu, ratovati Arapi, Battiani, ponekad smo naiLaziti i naeg
brata Ukrajinca, bilo je ak i ruskih izroda. Znai li to da u ee-
niji nije bito nacionatnog pokreta?
I beskrajno se ubacuje tema: ovo kod nas nije Berkut"16,
nije ovo Berkut", sve je to Vitez"17, uvezen iz Rusije, to sve
Vitez" iz Moskve bije nau decu na Majdanu. Jesu Li nati barem
jednog viteza, nisu?
Zabavtjaju me prie na temu da se Ukrajinci dobro odnose
prema Rusima na Majdanu, mnogi zahvatjuju Rusima za podrku,
nego ta: svi su videli kako su se obradovati otvorenom pismu ru-
skih pisaca za stobodnu Ukrajinu. A postoji ti makar jedan Ukra-
jinac koji zna sva ta nepoznata prezimena? I postoji ti makar je-
dan Ukrajinac koji moe zamistiti da bi takvo pismo potpisali dru-
gi uveni pisci - na primer, Pukin, Gogotj, Dostojevski, Lav Tot-
stoj, ehov, Mihait Butgakov, Ahmatova?
16 Berkut" - jedinice milicije za specijalnu namenu pri teritorijalnim uprava-

ma Ministarstva za unutranje poslove Ukrajine, postojale od 1992-2014.
godine. (Prim. prev.)
17 Vitez" (BnTfl3b") - specijalne jedinice u sastavu MUP-a Rusije. (Prim.
prev.)
ZahaL PiiiepiriJUJ HJiJLBAI
Svi ti dobri odnosi Ukrajinaca" su Lukavstvo: dobro se od-

nose jedino prema onim Rusima koji podravaju paroLu DaLje od
Rusije".
Ima i takvih Rusa, to je normaLno: ko sve ne ivi i ovde kod
nas. Ipak, njih je kukavna manjina, kad god poeli, moe ih na-
brojati poimence.
ALi Rusi su, kao po pravilu - drugaiji.
Odavno treba nazvati stvari svojim imenima. U vae stvari
mea se Rusija, a ne konkretan predsednik.
To jest, meaju vam se svi odreda, pa i Rusija - zato to je
to normaLno, to je poLitika, to je ekonomija, to je bezbednost, to
je ivot.
Sve drave utiu jedne na druge, kuda se sve ne meaju pome-
nuti Amerikanci, Kinezi, Japanci; Rumuni se meaju u MoLdaviju, a
i kod vas, Nemaka ima mnotvo zamreno-razgranatih interesa,
ak i najmirnije, mogLo bi se rei prijateLjske drave imaju svoju
armiju, obavetajnu slubu, pijunsku mreu, svoje korporacije,
drutvene organizacije, svoje dotirane faiste i antifaiste, zele-
ne, narandaste, kakve god hoete.
Stranci uplovLjavaju u tue morske vode, u tuu postelju, u
tui mentalitet - tako ivi taj svet, civilizovan da civilizovaniji
ne moe biti. Zato to je svet - neprestani sukob interesa, a in-
teresi su svima razLiiti.
I emu onda ta naivna mina, to neprestano negodovanje na
temu Rusije koja je dovoljna sama sebi?
Evo Putin je dao nekotiko milijardi u zajam Ukrajini - ,,me-
a se". Kad bi se meao - napLatio bi joj sve dugove. ALi on je
odreio kesu i odmah joj izruio novi novac, agresor jedan.
Kada bi Rusija uLoiLa u Antimajdan stoti deo budeta za So-
i - u Ukrajini bi odavno bio rat.
Kao da bez Rusije ne bi ni poeo.
Ali za sada se Rusija ponaa skromno, mirno, gotovo nena-
metljivo.
A vaa dogaanja ste sami nazvaLi Majdan: tamo vam je va-
ar, prosLava, urka.
Mi takoe eLimo da uestvujemo u svemu tome, privukLi su
nas galama, vatra i vatromet.
Vi se borite za svoju sudbinu - aLi mi imamo tini interes:
pa, valjda nismo sasvim tui, kako nam se odavde ini. Zar je Ru-
siji staLo do Ukrajine manje nego Nemcima iti Rumunima? Pa, za-
ista? U Ukrajini je kudikamo vie Ljudi koji govore na ruskom
MAJDAN. ZIMSKE BELEKE
nego na engleskom, francuskom, nemakom ili poljskom, uzetim

ukupno. Hoete da se pravimo kako su ovde zaboravili na to? Ta-
kva Rusija ne bi vredela ni prebijene pare.
Nama se takoe ne svia va predsednik. tavie: esto nam
se ne svia ni na. Jednostavno, ne treba brkati neaktuelnu po-
Litiku s aktueLnom istorijom.
Predsednici su tek - samo Ljudi u konkretnoj istorijskoj ta-
ki. Istorija Rusije i Ukrajine se ne zavrava na tome.
teta je, naravno, to drave iLi zasebne obLasti ne mogu da
razmenjuju stanove, kao Ljudi. Majdanska Ukrajina bi trampila
stambeni prostor, nastanila se na komfornom ostrvu pored Latin-
ske Amerike. I tema bi biLa zatvorena.
A ovako e da bude otvorena. Uvek - dok nas smrt ne rastavi.
To vam je posLanica - iz Rusije, s Ljubavlju. Za nau i vau sLo-
bodu. No passaran, slovenski brate. elimo vam pobedu u vaem
ratu protiv korupcije i porodice". eLimo vam poraz u vaoj borbi
protiv naeg srodstva i ruskog jezika.
Samo to kod vas nee biti nikakve ozbiLjne i konane pobe-
de u prvoj taki, sve dok je za nju, kao suvian vagon, preuta-
no zakaena druga taka.
***
U IX veku Stara Rusija, kad se gLeda na mapi, podsea na gLavu

Losa koji njui Evropu. Kijev mu je nozdrva, Novgorod - oko, Be-
lo jezero - uho. KoreLjani su mu - na rogovima. U samom centru
je SmoLensk.
U Evropi se vide Franci, kraljevina Norveka, kraljevina Dan-
ska i Bugarska carevina. A daLje - avo bi ga znao ta je, papa-
zjanija od sitnih kneevina, ne prepoznaje se nijedna savremena
evropska drava.
A pri tome se smatra da je dravnost u Rusiji mLada, aLi je u
Evropi - sta-a-ara dravnost.
Krim je tada pripadao Romejskom carstvu, a Dnjepar je do
samog Pereslavlja bio niiji, tamo nije bilo nikog, nikakvih Slo-
vena.
Ako su neki i bili, kriLi su se po rogozitima. ekaLi su svoj
cas.
***
Proitao sam, u lanku sledeeg majdanskog udaka, da su Rusi

bili odgajeni u ukrajinskoj kolevci", odatle su dobili jezik, veru,
istoriju i uopte, Ijudski oblik.
Sve je to do te mere antiistorino i divljako da do nedav-
no jednostavno nije smatrano za potrebno da se osporavaju ta-
kve stvari.
Ali danas tu budalatinu poinju da ponavljaju ak i evrop-
ski publicisti. Na ukrajinsku omladinu to deluje zagluujue, a i
u Rusiji mlade due mogu time da se otruju, kao jagnjad ravom
travom.
Uglavnom, u pet rei, gledajte kako je sve bilo.
Do momenta pojave Rjurika u svojstvu prvog kneza (to je 862.
godina) - Varjazi-Rusi i slovenska plemena, kako ona koja su ive-
la na severu tako i na jugu, ve su postojala i saraivala na ovaj
ili onaj nain. Vaijazi su se, prirodno, pojavili prvo na severu, i sa
njima su tamo bili ranije ureeni odnosi. Kretanje ruske istorije se
odvijalo sa severa na jug.
Ve u V III veku nae ere Sloveno-Rusi, pod vostvom slo-
venskog kneza BravLina, uzimaju grad Suro (dananji Sudak na
Krimu).
Sloveno-Rusi su as su pozivaLi, as isterivaLi severna slo-
venska pLemena Vaijaga, dravnost im nije opstajaLa do nekog
doba, aLi najzad, sa Rjurikom im je sve poLo za rukom.
Rjurik je u poetku vLadao u Ladogi, posLe je preao u Nov-
gorod.
I samo u stopu za odredom svoje druine18, Rjurik se upu-
tio u Kijev - putem koji vodi do Grka, a on je ve bio poznat Var-
jazima.
Rjurik je umro 869. godine.
Karakteristino je da je Rjurik drao svog sina Igora, pre
svega, u Novgorodu, inae zato bi se OLeg - Igorov staratelj -
jo tri godine spremao za put u Kijev, jer nikako nije umeo da od-
Lui odakLe mu je najboLje da vLada iskonskom Rusijom.
PosLe tri godine OLeg poLazi u Kijev. Pri emu sa njim ide
vojska, sastavLjena od severnih plemena: uda, ILjmenskih SLove-
na i Krivia.
18 Druina - kneeva vojska, neophodni element starog ruskog drutva. (Prim.

prev.)
Usput OLeg svraa u SmoLensk - ostavLja tamo iskusnog

upravLjaa" sa druinom.
Najzad, OLeg stie do Kijeva, gde su u to vreme vLadaLi
Askoljd i Dir, uzgred budi reeno, takoe dvojica Varjaga. Oleg im
je rekao: vi niste kneevskog roda, a sa mnom je, vidite, maLi
Igor, Rjurikov sin - knez. Zato u da vas ubijem. I ubio ih je.
I tek tada, poetkom sedamdesetih godina V III veka, OLeg
je progLasio Kijev za prestonicu.
Do tog trenutka, ponavLjam, sLoveno-ruska pLemena su ve
najmanje vek i po saraivaLa s ortacima Varjazima, kreui se sa
severa na jug - ,,u Grke".
OLeg je sa podjednakim uspehom mogao da odredi za pre-
stonicu SmoLensk ili Novgorod, ali ekonomski i poLitiki interesi
su mu naginjaLi ka Vizantiji - Romejima (Vizantinci su sebe
nazivali Romeji). Zato to svi putevi vode u Rim. Pa ak i ako to
nije Rim nego vizantijski Carigrad.
Eto, to je zaista sve: u itavoj toj istoriji nema nikakve
ukrajinske koLevke" i nikad je nee ni biti.
U dejstvima prvih ruskih kneeva uestvovaLa su sva sLoven-
ska plemena. Na primer, 907. godine OLeg je vojnim pohodom
iao na Vizantiju, Letopisac nabraja kako sa njim idu Vatjazi, Nov-
gorodski SLoveni, udi, Krivii, PoLjani, Severjani, DremLjani, Ra-
dimii - ukratko, svi osim Ukrajinaca, koje Letopisac (kao i ama
ba svi Letopisci) zaboravlja da spomene.
Ve se SvjatosLavu, Rjurikovom unuku, nije sviaLo u Kijevu
pa je prestonicu preneo u PerejasLavec na Dunavu: to jest, upra-
vo u Bugarsku.
SvjatosLav je svog sina - VLadimira Svjatoslavovia, zaetog
sa kuepaziteljkom - posLao da bude knez u Novgorodu, aLi VLa-
dimir se odatLe vratio - na eLu Varjaga i, treba Li jo jednom na-
glasiti, severnih pLemena - zauzeo je Kijevski presto, a zatim po-
krstio Rusiju.
Odnosno, to je ve najmanje drugi dolazak Varjaga i severnih
plemena u Kijev, gde oni nameu svoju vLast junim pLemenima.
Kijev je 1169. godine do temelja unitila koaLicija kneeva,
s Andrejem BogoLjubskim na elu.
Sin VLadimira Monomaha - Jurij DoLgoruki19 preneo je pre-
stonicu u VLadimiro-Suzdaljsku zemLju.
19 Ju rij (Georgij) Vladimirovi Dolgoruki (1090-1157) - knez rostovo-suzdalj-

ski i veliki knez kijevski, esti sin Vladimira Vsevolodovia Monomaha, osni-
va je Moskve. (Prim. prev.)
3
7ahar Prilepin: NIJE_TULRAT
Stariji Rjurikovii su poeli da vladaju VLadimiro-SuzdaLjskim

prestoLom.
RezuLtat: predmongoLska kneevska istorija Stare Rusije po-
ela je na Ladogi - preseLiLa se iz Novgoroda u Kijev - i zavrila
se u Vladimiru i Suzdalju.
MaLo kasnije Kijevski mitropolit je preao iz Kijeva u Volinj,
a posLe 1300. godine u Moskvu.
Za Kijevskog mitropoLita nije biLo nikakve razLike - svuda je
biLa ruska zemlja: i u Novgorodu, i u Kijevu, i u Vladimiru, i u Su-
zdalju, i u Smolensku - aLi Moskva mu se uinila najpogodnija po-
to je Horda20 unitiLa Kijev.
Pred vama je pregrt najobinijih injenica, s kojima se ne-
ma ta uraditi.
ALi ako ste vi veseLi majdanstvujui udak, svi putevi su
vam, naravno, otvoreni, i moete da priate ta god hoete. Niko
te nita ne pita, nee dobiti keca", a nijedan ruski progresivni
(in)telektuaLac nee ak ni otvoriti usta kako bi to osporio.
***
Rusija ve na samom poetku nije biLa normalna" drava i ua-

sno je zaostajala za prosveenom Evropom. Stvar je u tome to je
ovde biLo maLo robova (ugLavnom su to biLi zarobLjenici koje su
esto, posle odreenog roka, otputaLi) - u principu, nije ni po-
stojala robovlasnika formacija.
PropustiLi smo ogromnu etapu, tako da nismo dostigli veli-
ku Rimsku imperiju i sLine prave" drave.
Otuda sve nevoLje, misLim. Odmah je sve krenuLo naopake.
Moda treba sve odmotati na poetak? Da uvedemo nekoga
u ropstvo i zaponemo normaLan civiLizacijski put".
20 Horda {3onoraa Opfla ili Ulus Dui, na turskom Uiu Uius - Velika drava")
- srednjovekovna drava koja se prostirala na teritoriji Azije i Evrope, u
Evroaziji. Od 1224-1266. nalazila se u sastavu Mongolske imperije. Godine
1266. za vreme kana Mengu-Timura stekla je potpunu samostalnost, zadra-
vajui samo formalnu zavisnost od imperijskog centra. Osvajala je mnoge te-
ritorije i u Evropi stigla do Dunava. Poetkom dvadesetih godina XIV veka
pod kanom Uzbekom, dravna religija postaje islam . Do sredine XV veka Z-
latna Horda se raspala na nekoliko samostalnih kanovina; centralni deo nje,
nominalno smatran za vrhovni - Velika Horda, prestaje da postoji poetkom-
XVI veka. (Prim. prev.)
34-
IMAJDAN. ZIMSKE BELEKE
***
Kod nas je, izgleda, ozbiljan jubilej: 1014. godine, to jest tano
pre hiljadu godina, Stara Rusija se suoila sa jo neuvenom ne-
voljom. Na njenu zemlju je dola zajednika nemaka i poljska
vojska, ujedinjena Evropa" je u drutvo pozvaLa Peenjege, po-
to ih je dodatno platila.
Stvar se, ipak, zavrila tradicionaLno, niim: oni su poenlu-
ili pa otiLi kui u Evropu (a Peenjezi svojoj kui, u oekivanju
sLedeeg ciLjanog avansa). Prvi put ih nismo sustigLi.
Treba li rei da je u Evropi, naravno, ve tada biLa civiliza-
cija, i neke evropske vrednosti koje su nama tue.
Tako da svi koji vole temu ,,da nas je osvojio NapoLeon" (Hi-
tler, Regan itd.) mogu da pou od 1014. godine. Da su nas oni
osvojili - iveLi bismo kao Ljudi. Ne bi nam biLo potrebno, na pri-
mer, da uimo strane jezike. Ionako bismo govorili na njima.
A to, to ne bi biLo RubLjovLjevih ikona, naih manastira,
Slova o polku Igorovu, Slova o Zakonu i Blagodati, Zadontine, i-
tija protopopa Avakuma, Lomonosova i Deravina - znam ak i
va kontra-argument: Umetnost bi biLa jo bolja".
Ne, zaista, oni tako misLe! Kod jednog uvenog progresivnog
oveka proitao sam misao: da Dostojevski nije bio antiliberaL -
romani bi mu bili jo boLji.
Ta misao je toLiko duboka da dobija vrtogLavicu im ti pad-
ne na pamet.
Kada pokuavam da zamislim kako izgLeda moje srce, ose-
am otpriLike isto. BLagu muninu i besperspektivnost razmi-
Ljanja.
Dostojevski bi kudikamo bolje napisao Zloin i kaznu i Brau
Karamazove, a Pukinu bi biLa boLja poezija, i GogoLjev Taras Bulj-
ba bi bio sreniji, a Ljeskovu, a Rozanovu, a Jesenjinu...
ALi kod nas je sve poLo naopako. Ah, da su daLi progresisti
da koriguje i dotera te nespretnjakovie. Ala bi to bila sLika.
* * *
Ukrajinski drajv je simpatian, naravno. Prosto kao drajv. ALi ak

i pobeda tog Majdana dovee do onoga do ega je doveo i pro-
Li ukrajinski Majdan: za tri godine drava e se nai na istom
mestu, gde je i bila. Kao onaj prostreLjeni Los iz vica: ja pijem,
pijem, a meni je sve gore i gore. Ukrajina moe da dobije kudi-
kamo realniju slobodu od Rusije ako krene nalevo krug", a ne u
35
Zahar Prilepin: NI3E TUI RAT
Evropski savez. Ali ona nee da krene tuda. Zato to oligarsi, ba-
rabe i lopue ne idu nalevo krug".
Vidimo: ukrajinski narod je jak, strastven i tvrdoglav. Ako
narod ne skine Janukovia - nastavie se graanski rat. Nevolja
jeste u tome to, ako i svrgnu Janukovia - nee prestati nego
e se takoe nastaviti graanski rat. Zimski vazduh je zasien tim
oseajem.
***
Dobar pesnik i, uzgred budi reeno, ruski nacionalist Igor Panjin

pie:
Sovjeti se strano tresu od Majdana. I stvar nije u ideolo-
kim nesuglasicama niti u tome to 'u Ukrajini ima puno Rusa'
(vi, Sovjeti, nikad niste brenovali za Ruse), nego u tome to...
Tamo su se Ijudi okuraili da se dignu protiv uprave. Eto, to je u
oima Sovjeta - najstraniji greh".
uveni novinar Ajder Mudabajev, jedan od rukovodilaca li-
sta M o cK O B C K m KOMCOMoneq, okoreli liberal i veliki poklonik
Majdana, odmah preuzima post, veoma mu se sviaju rei ruskog
nacionaliste.
Sovjeti - najistiji uzorci Sovjeta! - tokom 1988-1993. go-
dine su milionskim masama Ijudi razneli svu dravu: SSSR.
Sovjetskiji" od njih - nisu postojali na svetu. Istupali su protiv
uprave deset godina uzastopno, tako da se zemlja tresla.
Ali, i to im je malo! Ako vam je kazano da ste vi - Sovje-
ti", crknite s tim igom na elu.
Pred nama je obian, ali ovoga puta ve nacionalistiki dvo-
struki standard: u Drugom svetskom ratu nisu pobedili Sovjeti ne-
go Rusi, a ve posle toga oni su opet postali Sovjeti. Kada im za-
treba, oni su Rusi, kad zatreba - Sovjeti, mogu da ih prevru kao
ahovsku tablu: sad smo igrali ah, a sad ve dame! - A to nije
upozorio? - A emu upozoravanje, ionako je sve jasno!
Ta doskoica - u sluajevima kada im zatreba, obine Ruse
nazivaju Sovjetima" - upravo jeste ta taka u kojoj se ruski na-
cionalisti slau sa lokalnim liberalima.
U stvari to je, brao moja - tipina rusofobija. Nema nikakvih
Sovjeta, a ako ih je i bilo, izumrli su. Za vas je rob - Sovjet", a za
Liberale su robovi svi odreda: apsoLutista je rob, i pravosLavac je
rob, i postoji jo mnogo vrsta robova. Kada je pesnik, koji se pre-
ziva Pukin, pozdravLjao podelu Poljske, verovatno nije bio ,,So-
vjet". Samo je sporadino ispoLjavao ropsko-imperijaLnu svest.
36
I, najzad, gledajui svoje poznanike Sovjete", hou da ka-

em da se, u celini uzev, niko ne trese. Ljudi oseaju bol, Ijudi
su zabrinuti. Oni imaju neke razloge za uzbuenje, ne samo za to
da bi se Janukovieva banda skinula s Ukrajine, ve i za to da na
vlast ne doe druga banda, kako bi, uzgred budi reeno, oterala
Crnomorsku flotu i zatvorila sve ruske kole u Ukrajini. Pa ako se
to dogodi, ne znam ta e tada Igor Panjin da pie o Sovjeti-
ma". I hoe Li uopte pisati. Moda e da napie kako je to ,,ru-
ga istorija" i slobodu Ukrajine su iskoristili ravi Ljudi". ALi e
to ipak biti ta ista istorija.
* * *
DoLe navedeni dijaLog vodio sam nou, u drutvenim mreama, sa

jednim od rukovodiLaca lista MocKOBCKm KOMcoMoneLj, uz uee
progresivnog bLogera MihaiLa BoLotovskog, koji je doao na pLa-
miak.
Uzrok spora: razmena vatre i pogibija Ljudi na Majdanu.
U sutini, nema potrebe za komentarisanjem: svako izvodi
zakLjuke po eLji. Najvanije zakLjuke uinie vreme.
Karakteristino je samo jedno: svaki ruski progresivni akti-
vista rekao bi, uveren sam, upravo ono to i Ajder.
DakLe, Ajder Mudabajev pie:
Kako vas nije sramota, Ljudi (jeste Li vi Ljudi?), koji podra-
vate ubicu Janukovia? Jer njega uskoro nee biti, ali vi - osta-
jete. Kako ete da ivite kao sauesnici ubistava? Kako ete da
govorite, diete? Jer su sve njegove rtve - u tom stuaju i na
vaoj savesti (svesti?).
Dok jo nije kasno, dok jo moete da ostanete Ljudi - raz-
misLite. Odrecite se faista. Kasnije se to ne moe oprati."
Ovde se pojavio moj komentar:
Ajdere, ipak. Janukovi je baraba. Ali ipak u da ti posta-
vim jedno pitanje. Ti si podravao Borisa Nikolajevia Jeljcina
1993. godine?"
Odgovorje bio jednostavan: ,,Da, Zahare, podravao sam ga."
HvaLa za asnost, Ajdere" - piem mu. - Nemam vie pi-
tanja."
Ajder Mudabajev: Zahare, zato nema pitanja - postavLjaj
ih, moLim te. Odgovoriu ti. Dobro se seam svega: i Jeljcina, i
onih koji su biLi protiv njega. ALi ja, za razliku od novinara NTV,
nisam dobijao novac ni od koga, zato i mogu da odgovorim a-
sno. Ti koji su biti protiv Jetjcina, obeavali su nam da e odmah
37
obnoviti sovok i cenzuru. Govorili su to otvoreno. Ja nisam bio

spreman za to. I sada nisam spreman, smatrao sam da je to kraj
ivota, zato sam bio protiv. asno sam odgovorio?"
Zahar Prilepin: ,,A emu objanjavanje, ja ionako znam una-
pred objanjenje. Prosto se ispostavlja da ponekad, ipak, moe da
se puca. Iz tenkova po nenaoruanim Ijudima. Od kojih ogroman
broj nije hteo da obnavlja 'sovok i cenzuru' nego su, ba kao i
Ukrajinci, hteli da oteraju bezobrazne alamunje koje su uinile
upravo ono to i Janukovi: podetili su dravu i na tome zaradili
milijarde."
U razgovor se umeao Mihail BoLotovski i obratio mi se: ,,0v-
de ste spomenuLi JeLjcina. udno. Hoete da ga poredite sa tim
janukoviima? JeLjcin je iao, kao super-tenk, s idejom, da, bio
je boLestan i opijao se namrtvo, aLi gurao je zato to je imao ide-
ju Rusije - onakve kakvu je on video. Koja e, u stvari, da se po-
javi za dvesta godina u budunosti - duboko se klanjam Gogolju.
A ti vai janukovii, koji su radili za novac - pa, to je sasvim ne-
zanimLjivo. To je za Hag. ALi je JeLjcin - za istoriju."
Istorija e da odLui" - napisao sam - ,,ko je za Hag, ko e
kuda. Jer je postavLjeno eLementarno pitanje: mogu Li se podra-
vati Ljudi koji pucaju u nenaoruane. Odgovor gLasi: da, mogu.
Pre svega, Ajder je pourio s objanjenjem zato se to moe: zato
to su oni, ti nenaoruani, uas jedan, za cenzuru. Cenzuru ho-
e: a evo, tovi ih pucaljkom. I po zvaninim raunima ubiLi su
500 osoba, ukLjuujui ene i decu. Janukovia su vie puta zao-
biLi. A u stvari, kako tvrde znaLci, rtava je biLo pet puta vie.
to se tie 'sovoka' - demokrati Ruckoj i Hasbulatov ne bi nikad
obnoviti nikakvog 'sovoka'."
Mudabajev je oigLedno osetio neku kLimavost svoje pozici-
je i reio da jo jednom objasni: ,,Ja ne opravdavam Ljudske r-
tve, to je bio prosto uas, tada sam za svoje novine pisao o tim
dogaajima, umalo me nisu ubiLi na krovu kue pored Belog do-
ma, na koji sam se popeo sa koLegom - nad nama je leteo heli-
kopter, aLi na vreme smo siLi poarnim stepenitem. Zatim sam
bio naspram Belog doma, kada je biLa razmena vatre, meci su
proletali na pedeset centimetara od mog temena. Od rafala je pa-
dalo granje sa drvea. Sve to pamtim.
Zahare, ti to govori sad, aLi ja sam tada bio apsoLutno uve-
ren da e se vratiti sovok, to je biLo jasno iz svega to su govo-
riLi Ruckoj i Hasbulatov."
,,A ja sam sada apsoLatno averen" - odgovorio sam - ,,da e

pri odreenom rasporedu snaga biti vrlo loe u Ukrajini, ne samo
Oanukoviu i porodici nego mnogim mojim drugovima, ukljuuju-
i i dobre pisce koji su istupaLi protiv Majdana, da e Rusija izgu-
biti Crnomorsku flotu, i da e se i posLednje ruske koLe zatvoriti
za deset godina, i da e na vlast doi ipak lopue, iste kao Janu-
kovi, samo to e njih prekookeanski prijateLji vrsto drati za
dugme, i jo u mnogo tota. Na primer, u to da borci za slobodu
mogu bez ikakve Rusije da unite svoju sopstvenu dravu... Raz-
Likujemo se u jednom: ti si tada bio za JeLjcina, a ja sam sada pro-
tiv Janukovia. Ali ta razLika nije privatna nego objanjava veoma
mnogo toga. Ne u tebi i u meni nego u nama i u vama".
Zahare, niko nee dirati tvoje drugove" - smirio me je Ajder.
- Ukrajinci e da izgrade normalnu dravu bez ubica i bandita."
Kraj citata.
Indikativno je da je Ajder pametno preutao Crnomorsku fLo-
tu i ruske koLe. Pa, hvaLa mu za prijateLje, to se pobrinuo o nji-
ma. Istina, tada se neki neovdanji gost pridruio razgovoru i
obeao da e oni obavezno da kazne moje prijateLje.
***
Proitao sam zanimLjivu knjigu Nedelja u decembru savremenog

engLeskog pisca Sebastijana FoLksa. Pisana je vrlo uzdrano, me-
stimino na engLeski nain otroumno, bez urbe, bez patetike.
Zapazio sam jedan zabavni momenat. Tamo je meu junaki-
njama devojka Ruskinja, Olga. Autor i pie o njoj - Ruskinja de-
vojka". Fudbaterova drugarica, sLika se za svakakve erotske sajto-
ve, nekolicina junaka romana u dokolici gleda nju (u noutbuko-
vima) - ona je poput objedinjavajueg je-je faktora u romanu. U
odreenoj taki njenog tela periodino se sLau pogledi gLavnih
mukih junaka.
Posle se odjednom ispostavLja da se ta Ruskinja devojka ro-
dila i odrasla u ukrajinskom seocetu. To jest, ona kao da i nije
Ruskinja devojka, aLi za savremenog engLeskog pisca (vrLo pozna-
tog u EngLeskoj) nema nikakve razLike izmeu Ukrajinke i Ruski-
nje - one su za njega Ruskinje devojke".
To uopte nije znak zabLuda konkretnog FoLksa: u jeku Maj-
dana razgovarao sam sa nemakim reiserom, zatim s italijanskim
izdavaem, posLe sa francuskim piscem - svi redom su mi prizna-
vaLi kako nisu imaLi pojma da postoji Ukrajina, sve dok u Kijevu
39
Zahar PrUepin: NI3E TUI RAT
nije zagruvalo i zadimilo se - do tada su oni bili uvereni da to

mesto na mapi zauzima neko poput Rusije.
Ja vas, zapravo, samo navodim na to da, kada danas u Evro-
pi liju krokodilske suze povodom Ukrajine - svi ti Ljudi nas poma-
lo zavaravaju: poeli su da ale Ukrajinu zbog toga to je , tobo-
e, erupa Rusija. I to tek onda kada smo im objasnili da su to
dve razLiite drave. Njima su nepoznate biLo kakve pojmljive raz-
Like izmeu te dve zemlje. Tanije reeno, o jednoj od njih oni
ne znaju ama ba nita.
***
Ruska drava se prema LiberaLnoj inteLigenciji ponaa prilino

grubo, ali ta inteligencija joj se sve vreme sama podmee.
Meutim, kad usamLjeni slikar i, na primer, majstor rei ima
izbor sa kim e to Lake da se posvaa - taj majstor e sa zado-
voLjstvom da izabere dravu, zato to je svaa sa LiberaLnom in-
teLigencijom - jaLov posao.
Ja nasLuujem, recimo, odnos Tatjane Nikitine Tolstoj pre-
ma ukrajinskim dogaajima. 0, to bi biLo mono - kad bi ona
govoriLa o tome naglas. ALi ona e da pria o svakakvom cveu,
o ruskoj salati, da ismeva rusku Dumu - ali o t-t-tome... 0 tome
- nikada!
To joj je domaa sredina. Ona tamo ivi. Ne, ona uopte i-
vi u ruskoj kLasinoj knjievnosti, tu ve ne moe nita - bez ob-
zira na njenu Ljudodersku pubLicistiku, ona je pisac ozbiLjne sna-
ge. Bila je, u najmanju ruku. Meutim, da napravi gest protiv sre-
dine u datoj sredini - uas.
Pamtim, u Parizu sam gLedao kako Tatjana Nikitina, za do-
rukom, najnenijim gLasom zove Rubintejna: Ljovoka, doi
kod nas za sto!"
Sada je pesnik Lav Rubintejn - nadahnuti zatitnik Majdana.
Kako li bi ona zvala Ljovoku kada bi nam priaLa o Majdanu,
o Desnom sektoru"21 i svom odnosu prema ukrajinskom jeziku?
21 Desni sektor" (ukr. rtpaBnii ceKTop") - prvobitno, neformalno udruenje

aktivista niza ukrajinskih nacionalistikih (nacionatno orijentisanih") des-
niarsko radikalnih organizacija, obrazovano tokom protestnih akcija u Kijevu
(od decembr 2013. do februara 2014. godine). Prvo se proulo 1. decembra
2013. po svom ueu u sukobu sa miticijom i specijatnim odredima MUP-a Uk-
rajine, koji su obezbeivati zgradu predsednikove administracije, a takoe u
zauzimanju nekotiko administrativnih zgrada - tokom Evromajdana zauzimati
su jedan sprat osvojenog Doma sindikata. U Ruskoj Federaciji Desni sektor"
je progtaen za ekstremisitku organizaciju. (Prim. prev.)
MA3DAN. ZIMSKE BELEKE
Ne bi joj Rubintejn otiao za sto. Ili bi otiao, ali ravog, zlo-

voljnog, izmuenog lica.
Ne, bolje je da Tatjana Nikitina outi - moda je tako rei-
la u sebi Tatjana Nikitina.
ALi, ako je neko upita otvoreno o tome, ona e, naravno, pri-
ati samo o imperijskom Ljigavcu" i o rulji", imajui u vidu, raz-
ume se, ruskojeziku ruLju. 0 toj rulji - uvek se moe, ruLji je sve-
jedno.
***
Ove burne zime po etrdeset puta dnevno moram da itam:

...Rusi eLe da ih voLe - ali zbog ega da ih vole?" Nije nikakav
probLem u tome to tako piu o nama. ProbLem je u tome to tre-
ba biti adekvatan odreenom odnosu. Zato sam ja izveo formuLu.
Evo nje.
Rusi moraju biti tano takvi, kakve ih ne voLe.
HteLi ste drsku njuku u ubari-uanci, koja zabada svoj nos
u tue posLove - evo vam te drske njuke. Da posLe niko ne bude
uvreen. Da ne nastane kognitivna disonansa, kao to je sad obi-
aj da se govori u prosveenim krugovima.
Inae, ja vidim svuda tihe, inteligentne Ljude, pa kakvi su
mi to Rusi - ne razlikuju se od ItaLijana, gotovo ni od panca,
donekLe su skLoni moraLisanju, precenjivanju sopstvenog znaaja,
ali uopte nisu zLobni, odLino su vaspitani, Lepo se izjanjavaju
na slobodne teme, a vi njima: drska njuka, uanka, agresor,
zbog ega tebe da vole". Nije Lepo. Neadekvatnost je oigLedna.
Ukratko, idite po uanku.
***
Sada se esto diskutuje o jednoj temi koja vam je verovatno po-

znata. Sutina joj se svodi na sLedeu tvrdnju: Rusija je uroe-
na robinja, trista godina Hordinog iga formiraLe su karakter na-
roda. Zagrebi bilo kojeg Rusa - otkrie Tatarina." (udno je da
niko ne kae: zagrebi bilo kog Tatarina - otkrie Rusa.)
Imam oseaj da, dok su zli Hordai drali Ruse na Lancu -
svi ostali evropski narodi su se veseLiLi na svom travnjaku, izne-
maui od sLobode, zato su i odrasLi tako demokratini.
ALi, hajde da pogLedamo maLo boLje. OdakLe, na primer, da
ponemo. Rumunija?
Rumuniju ine, u sutini, u tri kneevine - Vlaka, Transil-

vanija i Moldavija. Od XI veka Transilvanija je biLa deo Ugarske
monarhije. U XVI veku sva budua Rumunija je potpala pod
Osmansku imperiju.
Zapravo, Rumunija je tek u XIX veku postala zasebna drava.
Da li ovde nekome pada na pamet da kae: Rumuni nikada
nisu postojali kao suverena drava, zagrebi bilo kog Rumuna -
otkrie Turina? Ili Maara?
Ne, nikome ne pada na pamet da tako govori, pa nisu vam
to Rusi.
Uzgred, Maarska. Po starosti je malo mlaa od Stare Ruse
- Rusije (postoji otprilike od X veka). Ali u drugoj polovini XVII
veka Maarska je postala deo imovine Habzburga, i tako je traja-
lo dvesta godina, dok se nije pojavila Austrougarska monarhija.
Bugarska je ulazita u sastav Vizantijske imperije, a zatim
Osmanske - grebi i Bugarina koliko god hoe, moe da se nagre-
be svata.
esima su prvo vladali Franci (od IX veka), zatim su tuda za-
laziLi Poljaci, ali od XI do XIV veka esima su upravljali nemaki
carevi (zagrebite i eha, molim lepo). U XVII veku opet su im se
vratili Nemci; ukratko, ozbiljnu nezavisnost esi su dobili da-Le-
e-e-ke 1918. godine.
Italije u dananjem obliku nije uopte bilo do 1861. godine,
zato ako zagrebete Italijana, moete otkriti avo bi ga znao ko-
ga. Ali, njih niko ne grebe. Niko ne sumnja da postoji nacionaL-
ni itaLijanski karakter. U XVI veku ItaLijom je vLadala panija.
Godine 1805. Italija je na neko vreme preLa pod vlast Napoleo-
na. Do trenutka kad su Itatiju ujediniLi, Italijani jo nisu umeLi
da smatraju sebe za jedinstven narod; to nisu naroito nauili ni
posle toga.
PortugaLija je tokom XVI i XVII veka bila delimino potinje-
na paniji, u XVIII veku - potpaLa je pod politiku i ekonomsku
zavisnost od EngLeske.
ZamisLite rasuivanje: Ropska je priroda PortugaLije, zagre-
bi bilo kog PortugaLca - nai e panca", kako vam se ini? Za
takvu glupost mogu da ti opaue amarinu; ispravno, pa nije
vam to Rusija.
panijom su u odreenom periodu upravLjali Arapi i Francuzi.
Norveka je postala drava u IX veku, aLi ve u XIV je izgubi-
La nezavisnost, pa su potomcima Vikinga vLadali - danski kraLjevi.
Stotinama godina! MisLi o nezavisnosti pojavite su se Norveanima
tek u XIX veku, a kao rezultat, Norveka je ve prela pod protek-

torat vedske. Zagrebite aii ne pregrebite i Norveanina.
Irska je od XII veka biia pod svakakvim tretmanima Engie-
ske, dok 1801. godine nije postaia deo kraijevine.
Poijsku su periodino deliii i ereili na komade najbiii su-
sedi.
Finska je od XII do XIX veka biia u sastavu vedske, sedam
stotina godina. Nije to nita, je Li?
Zatim su Rusi oduzeli Finsku od vedske.
ak i ne govorimo o dravama koje zaista nikad, ak ni hi-
potetiki, nisu bile suverene, dok im se suverenost nije probudi-
la pod tekim jarmom Rusije. Aii, im se odjednom povede razgo-
vor o Rusima - bez obzira na desetine suseda koji stoleima ive
pod tuom zastavom, govore na tuim jezicima i daju najboije
ene tuim Ljudima - obavezno e vam rei: Florda, ovo i ono,
kmetsko pravo22 mlad narod, jo nije dorastao, nezavisnost - ni-
je za njega.
Flm, hm.
U svetu, osim Evrope - u Africi, u Aziji, u Latinskoj Americi
- postoje desetine drava koje su tek u XX veku stekie nezavi-
snost. Do tog trenutka one su nekome pripadaie. I to ne sto iii
dvesta godina nego oduvek. Uvek. Njih su tukii, tiaiii, rasejava-
li po svetu, vodiii na iancima, prinuavali da rade na ptantaa-
ma, teraii ih iz obiasti u obiast. Ali, niko nikad nee rizikovati da
o veini tih naroda glasno kae makar jednu runu re. Ropska
svest Afroamerikanaca" - kako vam to izgieda? Ne bojite se da e
vas iinovati za takvu aiu?
Ispravno, trei put podseamo da vam to nisu Rusi.
Birajte sami: o FHordi i ropskoj svesti soie vam pamet Ijudi,
koji: a) smatraju da ste vi idioti; b) i sami nisu sasvim zdravi; c)
tane su obe take.
***
Boris Berezovski je povrno, ali u neemu tano definisao osnov-

ne crte vodeih svetskih drava: Nemaka - poredak, SAD -
22 Kmetsko (KpenocTHoe) pravo - ukupnost dravnih zakona kojima su seljaci

vezivani za odreenu zemljinu parcelu, a takoe stavljali seljake u zavis-
nost od zemljoposednika, i to nasledno. Seljak nije mogao da ode sa svoje
okunice, a ako bi pokuao da pobegne, vraan je nazad. Obino se govori
o kmetskom pravu u Rusiji, gde je ono uvedeno tek 1649. godine, ali u
Zapadnoj Evropi je postojato od IX veka. (Prim. prev.)
43
Zahar Pritepin: NI3E TUI RAT
sloboda, Rusija - maksimalizam. Odatle, ipak, postaje sasvim ra-

zumLjivo zato u Nemakoj postoji velika filosofija (poredak i ure-
enost), u SAD je najprimamljivija masovna kultura (sloboda,
vau), a u Rusiji - veLika knjievnost (maksimaLnim brzinama do
oveka i unutar oveka, bez obzira na sve).
Uvreena strana je i u toj istoriji - Ukrajina. Nikome na sve-
tu nee biti ni na kraj pameti da trai crtu koja odreuje Ukraji-
nu. as u jednoj, as u drugoj, as u trideset treoj knjizi evrop-
skog ili amerikog autora nailazite na najrazLiitija objanjenja:
Rusi su ovakvi, Rusi su onakvi, najznaajnije je kod Rusa - to.
Mogu se nai odredbe Finca, Srbina, panca, PoLjaka, Irca,
gotovo svakog. ALi ko je Ukrajinac i kakve su njegove osobenosti
- nikad se niko nije bavio time.
Kau da je Bizmark odredio osnovnu crtu Ukrajinaca kao
skLonost izdajstvu, aLi posle se ispostaviLo da je to ista La,
krivotvorenost. Bizmark je za ivota napisao mnogo toga, aLi u
njegovim deLima nijednom nije spomenuta re Ukrajinci" .
Bolje bi bilo da nas je izgrdio", to bi rekLe ene. Jedini, ko-
ji su ozbiLjno voLeLi Ukrajinu, uivaLi u njoj, pisaLi o njoj poeziju i
romane, jesu Rusi. Ruska knjievnost - jedino je mesto u Evropi,
gde Ukrajinci postoje suvereno, kao deo evropske kuLture.
***
Ne elim da uvredim nekog, ali ima smisLa da se setimo dogaa-

ja iz 1917. godine.
Prvo se dogodiLa Februarska revolucija, pa su se u CentraLnoj
Radi zauli glasovi o potrebi federaLizacije, a zatim i odvajanja.
Drava je poela da propada, front se osipao, poela je anar-
hija.
Znate ta su LokaLni aktivisti prvo uradili u Kijevu? SruiLi su
spomenik StoLipinu23.
Zatim se dogodila Oktobarska revolucija. Nezavisnost su, na
ovaj iLi onaj nain, dobiLe Poljska i Finska, te drave u PribaLtiku
23 Stolipin Petar Arkadjevi (1862-1911), ruski dravnik, znaajan reformator.

U periodu 1903-1906. bio je saratovski gubernator, rukovodio je guenjem
seljakih buna za vreme Revolucije 1905-1907. godine. Od 1906. bio je mi-
nistar unutranjih poslova i predsednik Saveta ministara Ruske imperije,
tokom 1907-1911. odreivao je vladinu politiku. Godine 1906. proglasio je
kurs drutveno-politikih reformi, poeo sprovoenje agrarne reforme,
sraunate na stvaranje jakih individualnih seljakih dom ainstava. Pod
44
- od kojih dve, ba kao i Ukrajina, do tada nisu znale za svoju

dravnost, ali ipak su uspele da se orijentiu.
I jedino ogromna Ukrajina (veliine Francuskei), koja je
imala, po izrazu ukrajinskog publiciste OLesja Buzine, itavu
hordu" bivih vojnih lica Ruske carske armije - poreklom Ukraji-
naca: 700 generaia, ezdeset hiljada oficira i gotovo dva miliona
vojnika - na udan nain je izgubila bitke od svih i sve.
Jedini samostalni uspeh ukrajinskih oruanih snaga" - pi-
e povodom toga ukrajinski publicist Oles Buzina - ,,bio je u de-
cembru 1918. godine, kad je Petljura24 osvojio Kijev, koji je od-
uzet ukrajinskom hetmanu Skoropadskom! Proizlazi da je to biLa
pobeda nad svojima u patuljastom graanskom ratu. A svi ostaLi
'podvizi' - i prethodni, i naredni - dogaaLi su se samo uz pomo
spoLjanjih siLa. U proLee te iste 1918. Gruevski25 i PetLjura su
uli u sopstvenu prestonicu u komori nemake armije. PosLe dve
godine PetLjura je ve sam, bez Gruevskog, uao u taj isti Kijev
- zahvaLjujui PoLjacima".
Ovaj pristup nas ipak podsea na neto.
rukovodstvom Stolipina obraen je niz znaajnih zakonskih projekata, pa i

o reformi lokalne samouprave, uvoenju obaveznog osnovnog obrazovanja
za sve, o verskoj toieranciji itd. Inicijator je stvaranja vojnih prekih sudova.
Godine 1907. postigao je rasputanje druge Dravne dume i sproveo novi
biraki zakon, kojim su bitno ojaane pozicije predstavnika desniarskih
partija u Dumi. Na njega su 11 puta vreni atentati, u Kijevu ga je smrtno
ranio D. G. Bogrov (agent slube bezbednosti, povezan s anarhistima i
drugim ekstremnim leviarskim grupama). (Prim. prev.)
24 Petljura (ukr. C mmoh (CeMen) BacnnboBHH n erjvo p a , 1879-1926.) ukrajinski
vojni i potitiki funkcioner, jedan od glavnih voa i zagovornika ukrajinske
nezavisnosti u Ruskoj revoluciji, ujedno je bio publicist, pisac i novinar. Za
vreme ukrajinske nezavisnosti Petljura se nalazio na elu Direktorijuma
Narodne Republike Ukrajine od 1919. do 1920. godine. Bio je gtavni ataman
vojske i ftote. (Prim. prev.)
25 Gruevski (MnxanPi/io CepriMOBMH rpyiueBCKbKMti, 1866-1934) - ruski, ukra-
jin sk i i sovjetski istoriar, drutveni radnik, potitiar i revoiucuionar. Zbog
austrofitstva i stvaranja Ukrajinskog dobrovotjakog tegiona" (ukr.
yKpamcbKi CinoBi Crpinbpi) - vojne formacije u sastavu armije Austro-Ugar-
ske monarhije. Jedan je od tidera ukrajinskog nacionatnog pokreta, predsed-
nik Ukrajinske Centralne Rade, profesor Lavovskog univerziteta
(1 89 4-1 91 4), akademik, osniva je ukrajinske naucne istoriografije.
Koncepcija Gruevskog je postuila kao znaajna smernica u istoriji ukrajin-
skog separatizma u XX veku. (Prim. prev.)
Zahar PriLepin: NIJE TUI RAT
Samo to su Nemci i Poljaci postali uzdraniji, skromniji (jer

danas ima ko da ih nadgleda). A kako bi neko od njih eleo da
ozbiljno profitira Ukrajinom.
...Pravednosti radi, treba rei: Ljudi, koji nastanjuju Ukraji-
nu, za razliku od Finaca ili Poljaka, tada u svojoj veini nisu e-
leli nikakvu nezavisnost, i uopte nisu shvataLi od koga to oni
moraju da budu nezavisni.
Nisu to shvatali do te mere da im je otac - osniva Ukrajin-
ske Narodne Republike, Mihail Gruevski, posLe Februarske
revoLucije, napisao i 1917. godine objavio rad ,,Xto TaKM
yKpai'Hqi i Moro bohm xoHyTb" .26
Ukrajinci, otvoreno govorei, jo nisu shvataLi da su oni za-
seban narod, i s tim u vezi nisu hteLi nita naroito. Pa ni da ra-
tuju.
ZanimLjive su brojke te godine (navodi ukrajinski istoriarTa-
ras Gunak): u JekaterinosLavtju, na izborima u gradsku dumu, od
110 mesta Ukrajinci su dobili 11, u Odesi od 120 - 5, u itomiru
od 98 - 9, u Flersonu od 101 - 15, u Kijevu od 125 - svega 25.
Na stvaranju jedinstvenog ukrajinskog naroda trebalo je jo
da se radi i radi.
Sto godina je prolo - aLi ipak je ostaLo jo veoma mnogo
posla.
***
Kao to smo i predskazivali, pobeda osLobodiLake revoLucije u Ki-

jevu obeLeena je obaranjem spomenika sovjetskom vojniku. Isti-
na, nije u prestonici - tamo su se ograniiLi na spomenik Lenji-
nu, nego u gradu Strij.
Danas je 23. februar, Dan zatitnika Otadbine - estitam
praznik svima, hvaLa dedi za pobedu, i sve to bi jo trebaLo da
izvergLam. Predlaem unapred spisak odgovora na taj znakovit
dogaaj za rusku progresivnu javnost, pa oni moraju nekako da
reaguju:
- To su trokovi rasta (euforije, slobode)

- Nama samima se to ne svia
- ta da se radi a koje za njih on (vojnik) - okupator?
26 ,,Xto t 3kh yKpafHL(i i Horo bohh xoHyTb" - ,,Ko su Ukrajinci i ta hoe." (Prim.
prev.)
- Drava ima pravo na te spomenike koji su potrebni njoj, a

ne njenim komijama
- Ne raspaljujte razdor
ta je karakteristino: preuzimanje i postovanje fotografije

uklanjanja spomenika nije uradio niko od naih demokratskih dru-
gova. Ni jedno jedino rusko progresivno sredstvo za masovno
informisanje nije reagovalo na to. Zato da kvare praznik. Ukloni-
li su ga te ukloniLi.
Moda e barem neko da napie: SLoboda - teka je stvar.
ALi ona se ne postie na drugi nain" - upravo tu tvrdnju jednog
mog demokratinog druga proitao sam sasvim nedavno. Treba
zapamtiti tu reenicu, i mi emo imati ansu da kaemo odgovor.
...da, smislio sam jo jednu taku. Za najuspaLjenije stara-
telje tue sLobode:
- Ba mene briga za taj spomenik, i sam ih mrzim, i da je bi-
io mogunosti - lino bih ih poruio. Ali kad ih rue drugi - ose-
am tihu i slatku zluradost.
Drugari moji, samo nemojte posLe, kada vam kao odgovor
doLeti kamena kocka kaldrme, da me pitate Zbog ega?"
Svet je pravedan, svi podjednako dobijaju ono to su naru-
iLi u nebeskom ozonu.
***
Ura!
Novosti iz Kijeva!
Vrhovna Rada Ukrajine, u ast pobede Majdana, ukinuLa je
zakon kojim se dozvoLjava masovna upotreba ruskog jezika.
Progresivna ruska javnosti, uspaljene pristaLice Majdana, vi
zamajdanai", mi smo sreni! Moda e i svima vama da daju po-
danitvo Ukrajine, miLi moji? Jer i vas treba nekako nagraditi.
...A kako su nam nai progresivni aktivisti vikali da su Rusi
na Majdanu rame uz rame s Ukrajincima, da je tamo svuda ruski
govor, da to nije borba protiv Rusije - to je protiv Loe vlasti. Ta-
ko da su tamo odmah poeLi od spomenika vojniku-oslobodiocu i
od statusa ruskog jezika?
...Koliko mi je ukrajinskih ena prilazilo s reima: ,,Ah, mi
se borimo protiv Rusa? Odoh na Majdan da kaem - neka se slat-
ko nasmeju!" Gde su sada te ene, zato ne dolaze danas?
7ahar Prilppin: NI3E TUI RAT
...Gde je onaj momak Rus, koji ivi u Kijevu, ije su otvoreno

pismo, u kojem je napisao: Sramota me je to sam Rus" - preno-
sili od usta do usta: kako Li je on tamo? Ti, mome, napii sebi na
grudima tu reenicu i sad idi s njom, tako e biti sigurniji.
...I , zapravo, svi ostali Rusi i ne sasvim Rusi, koji ste se ta-
mo rame uz rame borili za slobodu - i ovde, na prostorima svet-
ske pauine - kako se oseate tamo? Sve je po planu?
***
Ni za koga nije tajna da je ogroman broj ruske liberalne inteli-

gencije i golemi deo nacionalista javno davao punu i bezuslovnu
podrku dogaajima na Majdanu.
Izuzeci - retki su.
U liberalnoj sredini uopte teko je videti barem ikakav kri-
tiki odnos prema Majdanu.
U nacionalistikoj sredini situacija je manje-vie ista - do-
voljno je setiti se da je oko dvadesetak ruskih nacionalistikih or-
ganizacija odmah dalo podrku Majdanu, a deo aktivista se upu-
tio tuda u svojstvu dobrovoljaca, i ve ima poginulih.
Do nekog trenutka to je moglo biti objanjivo: Ijudi, koji su
polagali sebi rauna o tome da je u Rusiji izgraen korupcioni re-
im, isti kao i u Ukrajini, bili su skloni da okupljene na Majdanu
smatraju- svojim saradnicima.
Pogotovu to su sa Majdana vie puta stizale vesti o tome
da se u Ukrajini uoava udno, nevieno jedinjenje: na istim ba-
rikadama se bore Ukrajinci, Rusi, predstavnici drugih nacionalno-
sti, liberali, nacionalisti, leviari". Meutim, situacija je posled-
njih dana pokazala da je poloaj maLo komplikovaniji.
KrenuLo je time to su po itavoj Ukrajini poeLi da uklanja-
ju spomenike Lenjinu. Ako je prvi varvarski in na samom Majda-
nu jo izazivao neki strah, ak i u redovima samih uesnika
narodnog ustanka, kasnije je to, vaLjda, postalo uobiajeno - pa,
da, rue - imaju pravo.
Oseaj mi je da je Ukrajinom poslednje dvadeset tri godine
vLadao Lenjin" - primetio je otroumno neko tim povodom.
Ve u samoj fiksaciji na spomenike Lenjinu mogLa je da se
proita antiruska usmerenost ustanka - na kraju krajeva, u Ukra-
jini niko ne poziva na izgradnju socijalizma, ali ni u Rusiji ne mi-
rie ni na kakav socijaLizam: kod nas vLadaju Ljudi, duboko nepri-
jateLjski raspoLoeni prema svemu tome.
k8
Jm ajdan . zimske beleke
To jest, prvi koji su, da se to blae izrazim, obmanuti na

Majdanu biti su ukrajinski leviari". Kasnije su oni pokuali da
se suprotstave akcijama ruenja spomenika Lenjinu, a neki od
njih su, u vezi s tim, nastradali - prosto reeno, bili su premla-
eni. (Naravno, u redovima ruske liberalne inteligencije na to ni-
su obratiLi ama ba nikakvu panju - samo im jo to fali.)
Zatim su dogaaji poeli da se odvijaju jo veom brzinom:
bukvalno sutradan posle pobede Majdana sruen je spomenik
vojniku-oslobodiocu kod Lavova i ukinut u Ukrajini zakon 0
principima dravne jezike politike", koji je garantovao ruskom
jeziku regionaLni status, a takoe pravo na otvaranje ruskih raz-
reda u koLama.
Svim razumnim Ijudima je postaLo jasno da je oznaen trend
derusifikacije Ukrajine.
Tako su biLi obmanuti jo i ruski aktivisti Kijevske revoluci-
je: pa, nisu se oni borili za ruenje spomenika i ugroavanje ru-
skog jezika.
PristaLice Majdana pokuavaju da objasne ruenje spomenika
glau - kao da je to spomenik gLadi, a ne milionima paLih vojnika
koji su osLobodiLi svet od faizma. to se tie ruskog jezika, uvera-
vaju nas da kako su govoriLi na ruskom - tako e i da govore".
Nita od toga ne moe da izdri nikakvu kritiku. Naravno,
hitna zabrana ruskog jezika nee biti uvedena - aLi rezultati no-
ve ukrajinske poLitike videe se maLo kasnije: na primer, kada za
petnaest godina tamo odraste novo pokoLenje Ljudi koji nisu ui-
li ruski jezik u koLi, jer im ga nisu predavaLi. Osim toga, nesta-
e i sama mogunost da se vodi knjigovodstvo, uestvuje u sud-
skim sporovima i tako dalje, i tako daLje, i tako daLje - na ruskom
jeziku.
Argumenti radikalno nastrojenih pristaLica Majdana su razu-
mLjivi: oni smatraju Ukrajinu svojom dravom i ne vide nikakvu
potrebu da sa ruskojezikim graanima deLe svoje, u najirem
smisLu, uticaje.
ALi to su njihovi argumenti!
Bojazan izaziva to faktiki svi vodei igrai ruske opozicije
i apsoLutno dominantna veina LiberaLne inteligencije ne samo
to uopte ne reaguje na nastaLu situaciju ve - smatra da je ona
potpuno normalna. ujete li: normaLna.
A ta je normaLno u tome to ovek - ija je sva rodbina tu,
i svi preci su mu sto, dvesta, trista, aLi i vie godina iveli na
ukrajinskoj zemLji - odjednom gubi pravo da ui i, u najirem
smislu, da se sLui svojim jezikom - u svim prilikama, osim ivot-

nih i porodinih.
Ruskojeziki Ijudi koji su iveli na teritoriji Ukrajine - ive-
Li su tamo oduvek, obraivaLi su tu zemlju, vojevaLi i ginuli za nju
- ko ima pravo da im zabrani neto, kad oni u mnogim gradovi-
ma ine veinsko stanovnitvo?
Da, da, da, sto puta ,,da" - ukrajinska strana ima pravo na
svoju taku gLedita na to. ALi zato moramo da je deLimo i mi?
Mi ne zabranjujemo, recimo, tatarski jezik ovde i ne smetamo
tom narodu da podie svoje spomenike - zato da ne posLuimo
kao primer u tom pitanju?
I tu doLazimo do vrLo prostog zakLjuka.
I Ukrajina, i druge bive repubtike SSSR-a, i evropske dra-
ve koje su se boriLe sa sopstvenom komunistikom vlau ili sa Li-
beraLno-buroaskim korupcionim reimima - imaju inteligenciju i
opoziciju, koje uvek jasno i strogo stavLjaju iznad svega interese
svoje drave, svog jezika i svog naroda.
I jedino u Rusiji formiraLa se udna, nedokuiva kLasa vein-
skog deLa LiberaLne inteligencije i ozbiLjnog deLa opozicije, koja
paranoidalnom marLjivou radi kao javni tuilac interesa svog
naroda i advokat drugih naroda.
Ko su ti Ljudi? OdakLe su ih dovezLi ovamo?
Zato trideset hiLjada Ljudi na kijevskom Majdanu ruska opo-
zicija shvata kao saradnike, a trideset hiLjada Ljudi koji su izaLi
na antimajdanski miting u SevastopoLju - kao protivnike? Oni
moLe za pomo na ruskom jeziku!
Nae duhovne voe" ne priznaju tim Ljudima strast, snagu
volje, Lepotu i estitost - i ta prava daju iskljuivo okupLjenima
u Kijevu. To je nepoteno. To, na kraju krajeva, nije demokrati-
no - vi ste demokrati? To je, tavie, ak i podLo.
Ruska LiberaLna inteLigencija bi mogla makar da izrazi notu
protesta: ukrajinska brao po oruju, ta se to tamo deava, haj-
de da ne upadamo u krajnost...
Ali oni nisu ak ni outaLi - veina njih se izjasniLa ,,za"! I
naLi su argumente za to!
Hajde, itaoe, pretpostavimo danas, 24. februara 2014. go-
dine, da e sutra nova ukrajinska vLast odLuiti da metodom siLe
rei situaciju u Odesi ili u Keru, gde traju proruski mitinzi. Te-
ko pitanje: u sLuaju otpora, na ijoj strani e da budu ruski Li-
beraLi iLi ruske idejne koLege Desnog sektora"? Odgovor nije po-
treban zbog oigLednosti - oni e biti protiv separatista".
50
Sva ta kao opozicija i kao inteligencija ne brani ruski narod

niti ruski jezik - oni brane svoje vrednosti. Za njih su Liberalne
vrednosti (onako kako ih oni shvataju) ili nacionalistike vredno-
sti (kako ih oni na jedvite jade razumeju) - vanije od pravih ru-
skih vrednosti. Ovakva opozicija nema analogne u svetu.
Dejstvujui u tom pravcu, nai junaci doseu do zauujuih
dubina i visina demagogije.
Posebno mi se svideLa argumentacija jednog LiberaLnog pu-
bliciste koji je pokuao da objasni smisao upotrebe rei Moska-
Lji" i idovnja" u govoru uvenog ukrajinskog poLitiara.
,/MoskaLj'je, u datom kontekstu - ruski imperija koji zavla-
i nos u sve rupe, kuda ga ne zovu. A 'idovnja' - onaj ko se ne
gnua da vara inoverce i inorodne, da ih prezire, da stavLja ar
iznad asti" - objasnio je LiberaLni pubLicist, uzgred budi reeno,
u drugim okolnostima - odnosno, u sLuaju nepLaniranog susreta
sa banderovcima - kada je postojaLa ansa da potpadne pod obe
te odredbe.
ALi on je zakLjuio da, ako se ne bavi varanjem inorodaca i
nije imperija - dakLe, to nije njegov teren.
I ta da radimo sa svim tim? Koga da pozovemo? Doktora?
U Rusiji su minimaLne anse da se razjure daLje od vLasti de-
beLe, teke Lopue koje sede na naem vratu, ne zbog toga to je
narod - rob, nego zbog toga to ste vi, gospodo - doljaci. Vi ste
doLi s Marsa.
Ko bi vas sad vratio nazad! Bez vas bismo ovde sredili sve,
a posLe vas pozvaLi da se vratite. NapraviLi bismo vam ministar-
stvo toLerancije i psihijatrije, pa biste njima tiho upravLjali, u
utirkanim Ludakim kouLjama.
Pa ta vas kota?
DRUGlDEO
Prolee na Krimu
0
, svetlo svetla i krasno ukraena zemljo Ruska! Mnogim Lepo-
tama divi: jezerima mnogim, ti divi rekama i izvorima mesno-
potovanim, gorama strmim, brdima visokim, dubravama estim,
poljima divnim, zverkama razlinim, pticama bezbrojnim, grado-
vima velikim, setima divnim, bojarima27 estitim, velmoama
mnogim - svime si ispunjena, zemljo Ruska, o pravoverna vero
hrianska!"
Napisano je u VLadimiru oko 1240. godine. Slovo o propasti
Ruske zemlje".
Dravnosti je trista godina - a kako je ve stamen oseaj
Otadbine.
U posLednje vreme pokuavaju, korak po korak, da skrate ru-
sku istoriju za nekih pet stotina godina. Kako bi, sve s otrim
oseajem, govoriLi o mladom narodu" i mladoj knjievnosti", i
o sLinim kojetarijama.
Ne verujete im, ovde su i pre osam stotina godina iveLi Lju-
di, kao to smo mi. Na fonu prosveene Evrope, sa svojim navi-
kama, sa svojom patriotskim opijenou i neobinim oseanjem
prema velmoama. I s odLinim knjievnim stiLom, eto ta jo tre-
ba oznaiti.
Jedino to tada, moda, jo nisu znaLi da je propast zemlje
Ruske - njeno uobiajeno stanje. Ona uvek propada. TrebaLo je
da se ve naviknemo na to za hiljadu godina.
* * *
Za staru rusku knjievnost je bito karakteristino panoramsko gLe-

danje: kada se piev zadivLjen i radostan pogLed prebacuje iz Nov-
goroda u Kijev, iz Kijeva u SmoLensk, iz SmoLenska u Vladimir.
Estetika ogromnog prostora - beskrajno je uenje tome ko-
Liko je ogromna ruska zemtja.
Pored zdravog razuma i svih inostranih unakrsnih izvora ko-
ji u daLekoj proLosti nisu primeivaLi da postoji Ukrajina, stara
27 Bojar (rus. 6onpnH) - visoka nasledna titula u Moskovskoj Rusiji, ali i lice
ko jeje nosi. (Prim. prev.)
ruska knjievnost takoe protivrei svim tim ukrajinskim besmi-

slicama o njihovoj davnoj dravnosti".
Uzmimo, na primer, geografiju Predanja o Borisu i Glebu".
Radnja se deava u Novgorodu (Novgoroani ne daju Jaro-
sLavu da pobegne kod Varjaga), zatim na jugu, gde poinju pee-
njeke stepe (Vladimir alje tamo Borisa sa vojskom), zatim na
zapadu (na granici sa Poljakom), pa, najzad, na istoku - vidimo
Volgu, kuda se upuuje GLeb.
Gde je tu Ukrajina, ko e da nam objasni? Ili sve to i jeste
Ukrajina?
Tada je probLem zapravo u jednom.
Termini Rusija", MaLa Rusa", VeLika Rusa" biLi su uvedeni
jo u vizantijskom periodu - u XI veku (na primer, re Rossia ja-
vLja se 1142. godine u prepisci vizantijskog cara Jovana Kamni-
na i nemakog cara Konrada).
Prvi put re Rusija" je upotrebLjena u pouci Konstantina
Bagrjanorodnog u X veku.
Postoji knjiga 0 obiajima Tatara, Litvanaca i Moskviana Mi-
haLona Litvina, napisana jo u XVI veku: u njoj uopte nema ter-
mina VKpauHa"! U XVI veku, kaem. Postoji samo ,,Pycb" i ,,Ru-
sija". Pri emu on pie i o PodnjeprovLju, i o trgovakim putevi-
ma, koji vode kroz Kijev.
Litvin se, naravno, moe optuiti da su ga potkupili Moska-
Lji, ali nevolja je u tome to ni kod koga nema nikakve Ukrajine,
uopte. Ni u jednom inostranom izvoru iz tog vremena.
***
Istoriju Rusije od najstarijih vremena28 Sergeja MihajLovia Solo-

vjova danas itaju (i pretampavaju) mnogo ree nego Karamzi-
na iLi ILovajskog.
Nikada nisam naiLazio na uporednu anaLizu obimnih radova
naih kLasinih istoriara, mada tu ima o emu da se porazgovara.
SoLovjov je tei od mnogih svojih koLega, kao da je unutar
svakog dogaaja, i ne tei da se uznese niti da neprestano osmotri
sve to zbivanje odozgo: jurca kao kurir tamo-ovamo, prisLukuje
referisanja monarsima, sakupLja svakakve velmoke spletke, pre-
priava razgovore na dvoru, sLika tananom kiicom, obiLato sipa2 8
28 McTopuz P occmh cflpeBHe(iLiMx bppmh - fundamentalan rad S. M. Solovjova

u 29 tomova, objavjjivan je od 1851. do 1879. godine, obuhvata period do
poetka ruske dravnosti do 1775. godine. (Prim. prev.)
56
PROLEE NA KRIMU
likove - nepripremljen ovek se odmah uplai od hrpe prezimena

i datuma, pa die ruke od itanja.
Solovjova itam od detinjstva, ovoga puta me je zaintereso-
vao, naravno, trenutak kada Bogdan Hmeljnicki umire, pa ukra-
jinski ambasadori dolaze kod ruskog cara ALekseja MihajLovia i
dre govor.
SLedi citat, krajnje karakteristian (napregnite se i proitaj-
te, vredan je toga):
Kada bogomdarovanu dravu presvetLog vaeg carskog veLi-
anstva dananjeg vremena NAD MALORUSKIM PLEMENOM NAIM
utvrenu <...> privodim sebi u pamenje reeno carstvujuim
prorokom: od Gospoda bee to i jeste divno, vaistinu sjedinjenje
MaLe Rusije i zakaivanje njeno za VeLikodravni skiptar presve-
tLoga vaeg carskog veLianstva, KAO PRIRODNE GRANE ZA DOLI-
AN KOREN. <...> Kada je oskudevaLa u pomoi Mala Rusija, tada
Bog podvie bLagoestivo srce vaeg carskog veLianstva, da je
od visokog svog prestoLa zbrinuo nas i pod visoku svoju ruku na-
e vojinstvo zaporoko je veLikodunim oseajima bLagoslovio".
Primeujete da tada uopte nije izgovarana re Ukrajina":
maLorusko pLeme" i vojinstvo zaporoko".
ALi Bogdan je umro i poeLa je tradicionaLna ukrajinska isto-
rija.
SoLovjov pie: Prisajedinjenje Moskvi biLo je stvar narodne
veine, a ta veina nije imala nikakvog razLoga da se kaje za svo-
ju stvar. Drugi pogLed imaLa je manjina koja se naLazila na vrhu:
za tu manjinu, a pogotovu za Ljahtie, biLo je privLanije ujedi-
njenje sa Ljahtinskom dravom, sa PoLjskom <...> ali nisu smeLi
otvoreno, odmah da se izjasne protiv Moskve i ujedine sa PoLj-
skom: Poljska je biLa slaba, jo se nije oporaviLa od udaraca koje
su joj zadaLe Moskva i vedska, pri emu su vojska i narod biLi
protiv podanitva PoLjskoj; trebalo je dovijati se i oslanjati se na
neki drugi savez, efikasniji od poljskog, pa se Vigovski (nasLed-
nik HmeLjnickog) obratio kanu Krima".
0 krimskom kanu takoe postoji jedan vrLo smean mome-
nat. Stvar je u tome to je car ALeksej Mihajlovi, po naoj uobi-
ajenoj, skromnoj tradiciji potpisivao skromno svoje posLanice:
nasLednik i posednik oevine i dedovine, istone i zapadne i se-
verne drave".
Krimski kan mu je u odgovoru napisao: kako istok?! kako za-
pad?! - ta, kod nas je svuda samo Rusija? - i, dalje, citiram:
57
Zahar PritepinLNHE TUI RAT
Izmeu istoka i zapada je li malo velikih drava? Tako laljivo i

nepristojno pisanje je nedolino."
Uvredio se, vidi ti njega. (On je, izmeu ostalog, imao raz-
loga: sedam godina je vladao Malorusijom i valjda je imao pre-
tenzije.)
Dolino je, kane. Samo tako je i dolino.
...Sve je u pitanju povodom fraziranja vremena su se pro-
menila, vremena su se promenila, mi ivimo u drugom svetu!"
(Ove fraze treba izgovarati visokim, kripavim glasom, poput pa-
pagaja).
Vremena se nisu se promenila. Pa, ako ne uzmemo u obzir
to da grupa za podrku ljahte sada sedi u najbotjim moskovskim
kafanama, i da sa njima sede pojedini pomamni momci od Krim-
skih Tatara.
Rei koje oni govore, meutim, iste su: v. gorenavedeno ka-
novo pismo ruskom garantu, nasledniku i posedniku istone, za-
padne i severne strane - Laljivo, nepristojno! Nepristojno, la-
ljivo!"
***
Za poslednje vreme ve nekoliko puta meu progresivnim

aktivistima nailazimo na bezoan odnos prema Pukinovoj pesmi
KLevetnicima Rusije". Jedan uveni progresivni drug je tim po-
vodom napisao: Sramotna pesma". Podseamo da je pesma po-
sveena poljskom ustanku 1830. godine. Poljska je tada ulazila u
sastav Rusije (a ula je tuda zajedno sa Varavom iz prostog raz-
loga to su Poljaci, kako se uinilo ruskoj autokratiji, suvie ak-
tivno uestvovali u Napoleonovom pohodu na Rusiju, za ta su i
platili ceh).
0 emu to mi. Stvar je u tome to su tada, pored Pukina,
na poljski ustanak odreagovali veoma negativno takoe Ljermon-
tov (Opet narodne krasnoreivosti"), Boratinski, aadajev,
Kirejevski, Gogolj, pa ak i - dekabristi. Mihail Lunjin je, na pri-
mer, pisao: ,,U varavskom ustanku ne moe se nai ni znakova,
ni dokaza narodnog pokreta. On nije iznosio nijednu organsku
ideju, nikakav drutveni interes..." To jest, grubo reeno, Lunjin
je pisao da je to bila revolucija ljahte ili, kako bi danas kazali:
finansijske aristokratije.
Poljaci su, uzgred budi reeno, za vreme ustanka, ipak, isti-
cali ideju: na primer, vraanje Kijeva Poljskoj.
...U toj staroj prii sve je prosto divota jedna.
PROLEE NA KRIMU
Za poetak: dekabristi su podrali stav drave. Ovde je na

povrini asocijacija: nacboli, kojima je vie od dvesta Ljudi odro-
bijalo u zatvorima i bilo ubijeno najmanje est osoba - ak po
broju rtava uporedivi su sa dekabristima. Progresivna publika ni-
kako ne moe da shvati, kako nacboli mogu sada da podravaju
dravu, u vezi s ukrajinskim dogaajima. Dvesta godina je prolo,
a progresivna publika nikako ne moe da shvati.
Zatim, kakav je spisak tih koji dele sramotni" Pukinov
stav! 0, to su sramotni aktivisti. Ulicka, Rubintejn i Jurij evuk
bi se ponaaLi drugaije, ne tako sramotno. Siuni su tada biLi
kultumi aktivisti.
Najzad, nedavno sam itao intervju ukrajinskog ruskojezikog
pisca, mog nekadanjeg prijateLja - Andreja Kurkova, o tome kako
ga je stid zbog Rusije (na mesto Kurkova moe da se postavi, na
primer, pisac adan ili pisac Nesterenko). I tada sam se nehotice
setio kako je Pukin ve 1834. godine pisao o svom drugu, poLj-
skom pesniku Adamu Mickjeviu: Na mirni gost nam posta du-
man - i otrov / Pesme svoje, za Ljubav rulje razularene, / On po-
punjava. IzdaLeka do nas / Dopire gLas zLobnog pesnika, / Poznati
gLas!... Boe! Osvetaj / U njemu srce istinom tvojom i mirom".
Pukin zaista ima mnogo sramotnih pesama". Rusija je , iz-
meu ostaLog, okupiraLa PoLjsku - a taj stihokLepac jo ui svog
poLjskog druga miru" i istini", je Li to ikad vieno.
ta bi danas kazaLi Pukinu? Da je zagtuptjen propagandom.
Da, verujte, sve je mnogo sLoenije". Da ,,iz Rusije on ne vidi si-
tuaciju".
ALi zato vi sve vidite.
***
ALi, naravno, daleko od toga da su svi deliLi Pukinov stav.

Pojedini predstavnici prosveene sredine tog doba su ele-
mentarno prestaLi da ga pozdravljaju - na primer, unuka feLdmar-
aLa Kutuzova Doli Fikeljmon.
Odnosno Pukin, Boratinski, Ljermontov, dekabristi - budu-
i saglasni sa dejstvima drave - odmah su nisko padaLi u oima
sveta".
Pesnik Petar Vjazemski, izmeu ostalog, Pukinov drug, bio
je jednostavno besan zbog pesme KLevetnicima Rusije", braa
Turgenjevi su osuivali pesnikovo varvarstvo"; i mnogi, mnogi
drugi.
59
Publicist Nikolaj MeLjgunov je o Pukinu napisao: ...tako mi

se zgadio kao ovek da sam prestao da ga potujem ak i kao pe-
snika, jer je jedno sa drugim nerazdvojivo".
Prepoznao si sebe, svoj gadljiv izraz Lica, moj najmiLiji sa-
vremenie? Pa, gledaj, zar se nisi prepoznao?
Doli, duice, uopte se nisi promeniLa. I vi, stare MeLjguno-
ve, jo ste puni snage.
Ah, gospodo. Ah.
***
I naravno, ne moemo da ne spomenemo jo jednog vatnika29,

pesnika i partizana, uesnika mnogih aneksija ruske drave,
ukLjuujui Kavkaski rat i poLjske dogaaje 1830. godine, Denisa
Davidova. U svojoj husarskoj uniformi - on je bio prava krompi-
rova zLatica.30 Njegova Savremena pesma" napisana je daleke
1836. godine. Ali je zaista - savremena do smeha.
Bee buran, divan vek, / GromogLasan, veLik; / Bee ogro-
man ovek, / I sLave rasipnik: / To bee vek junaka! / AL na rat-
ne trube, / Izbie iz budaka / Gmizavci i bube".
Kako vam izgLeda, drugovi?
Svaki mamin sin-pekmez, / Svaki topov-ala, / Modnih tru-
anja biLmez, / GLumi Liberala".
Zbog ega on tako glumi? Davidov takoe ne shvata.
to L'? - Moda je na junak / Svog genija satro / I brigom
ratnom, / I bojevom vatrom?... / Ne, u bitkama nije bio - / U
goste je odLazio / I trgom se etkao / Taj korakom drala. / to
L'? - Moda je on bogat / Porodinom sreom, / Sjaj ina je tram-
pljen / CiviLnom odeom?... / Ne; drsko podboen, / Po kuama
dredi / U pozoritu zavaLjen / Sve iti i zvidi".
I posle nekoLiko strofa sLedi bListavi opis progresivne zajed-
nice:
Gostinska soba bListava: / Svee i lampe, / Na stoLu i sofa-
ma / Novina su hrpe; / Visokoparni kongres / Dve gLuve grofice
/ I dve jadne baronese, / Stroge debeLjuce; / Svi pLodovi greha,
/ Kipte od novosti; / Zaverenica-buva / S muvom-jakobinkom; /
29 Vatnik - jedan od nadimaka kojim ukrajinski nacionalisti nazivaju Ruse,

zbog tradionalne ruske odee, kaputa postavljenih vatom. (Prim. prev.)
30 Krompirova zlatica (rus. Konopafl) - naziv kojim sada Ukrajinci pogrdno n-
azivaju Ruse, zato to je lenta ordena Svetog Georgija najvieg vojnog
odlikovanja u Rusiji prugasta poput krila krompirove zLatice. (Prim. prev.)
6o
PROLECE NA KRIMU
I bubavaba - / Stara usedelica, / I pegava leptirica - / Abrono-

a alapaa; / I naoarac suvi pauk - / Dugi dokoliar, / I naoa-
rac neugledni smrdibuba, / Raznosa smrada; / I komarac, stu-
dent hrom, / S frizurom koijakom, / I zrikavac, drekavac no-
ni, / Drug Knlovljeve Moske; / I mravi-filantrop, / I gladni crv,
/ I Filip Filipi - stenica, / Mukarac... enskasti. / Sve oko sto-
la - i skok / U kljuanje savetovanja / Utopist, ideoLog, / Pred-
sednik sastanka, / Starih gospoa duhovnik, / MaLeni opat, / to
je navikao da u gostima / iri aLarmantne vesti".
...Pa ta, prepoznaLi ste ih, sve?
Karakteristino je da stihovi Korneja ukovskog ,,GLe odne-
kud Leti komari, / u ruci mu gori fenjeri" - nesumnjivo poti-
u odavde, iz ove oaravajue ode. Kod Davidova postoji skok
oko stola", kao i komari - Kornej Ivanovi je bio vrlo naitan
ovek.
DavidovLjeve pesme, stare gotovo dvesta godina, mogu zaista
da se objavLjuju s iLustracijama, inae meu nama neemo nai
ideoLoge, enskaste mukarce, ustre devojke-usedeLice i ostaLe.
Ruska kLasika jeste opasna stvar. Moe da joj se okai tabLi-
ca ,,Ne diraj - ubija".
* * *
U evropskoj ekranizaciji Rata i mira Francuz zarazi sifiLisom Ele-

nu Kuraginu. Interesantan pristup. U knjizi nema toga. Crte nje-
nog oca, u svojstvu prave pravcate, kako kae jedan moj drug,
Liberalne gnjide", takoe su naglaene u fiLmu koji su, izmeu
ostaLog, pravili Nemaci, Poljaci, ItaLijani i... upravo Francuzi. Po-
naanje jednog deLa dananjeg progresivnog drutva - u odree-
nim priLikama - zaista podsea na ponaanje oca i kerke Kura-
ginih iz Rata i mira. Imamo na umu ne samo ekranizaciju, koja
neobino nagLaava taj trenutak, ve i izvornik, naravno. Lav Ni-
koLajevi je odLino znao udi pojedinih predstavnika monden-
skog sveta.
(Setite se one reenice iz ToLstoja; Kad bi vLada biLa pamet-
na i moraLna, kad bi biLa makar maLo ruska!")
RaspoLoenja sLina Kuraginovim biLa su iroko rasprostra-
njena i poetkom VeLikog otadbinskog rata: i tamo su se nako-
tiLi kuragini; oni se uvek kote, u svakom reimu. ekaLi su Nem-
ca, skrtenih prstiju u depu.
I staLjinizam, kako mi smatramo, ovde uopte nije imao ve-
ze sa tim - ovo je ve tradicija. U najuasnijem snu sadanji
61
Zatiar_Prilepin:_KIJE IUI RAT
garant je neuporediv sa kremljovskim gortakom - a zar je manje

kuraginih?
Uvredljivo je samo to progresivnu javnost vie ne moe za-
plaiti time da e stii francuski okupator i zaraziti je sifilisom,
kao kneginju Kuraginu u filmu.
U izvesnom smislu, zarazili su je ve odavno. I to na njenu
radost.
***
Zanimljivo: 1822. godine, to jest faktiki pre dvesta godina, je-

dan ameriki aktivista - Tomas Deferson - pisao je drugom -
Donu Adamsu (obojica su, na trenutak, bila predsednici SAD):
Imam utisak da se evropski varvari opet spremaju za meu-
sobno istrebljivanje. Ko god bude koga unitio, u svetu e biti je-
dan ruilac manje. Istrebljivanje ludaka u jednom delu sveta do-
prinosi blagostanju u njegovim drugim delovima. Neka to bude
naa briga i hajde da muzemo kravu dok je Rusi dre za rogove,
a Turci za rep".
Uite pravu, nacionalnu politiku, gospodo. Amerikanci se
razumeju u to ve dvesta godina. Muzu kravu. Treba umeti da ih
tue po rukama. Neka muzu sebe.
Uzgred budi reeno, 1838. godine genijalno vidoviti Tjutev
(onaj isti veliki ruski pesnik, a u tom trenutku diplomat) iz Tori-
na pie atarmantan izvetaj u Rusiju, da cilj koji e slediti Ame-
rikanci, jeste u tome da se utvrde u Sredozemnom moru", stre-
mei konanom smetanju tamo". I naravno, protiv toga se tre-
ba boriti, shvatao je Tjutev.
Ovo sam napisao u vezi s tim to je tu jedan mladi pisac po-
kuao da mi, putem prestonikih novina, objasni: ne treba spo-
minjati imena Pukina, Tjuteva i Dostojevskog ni pokuavati da
se pogodi kako bi oni reagovaLi na dananje dogaaje.
Ne, Ljudi. Treba spominjati imena Pukina, Tjuteva i Dosto-
jevskog, zato to, ako vam se privremeno pomutio razum - od
kLasika moete pozajmiti pamet. Kod klasika je mnogo pameti.
Pukin je u to doba pisao da odnos Evrope prema Rusiji ka-
rakteriu dve stvari: neutivost i nezahvaLnost".
Svet tradicionaLno stoji na istoj taki, na kojoj je i stajao.
To je normalno. Etika, estetika, poLitika - stvari su kudikamo sta-
menije nego to nam se ini. ALi, radi pravednosti zapaamo da
SAD dvesta godina uzastopno zbog neeg hoe u Sredozemno
more, a mi kudikamo ree upLovLjavamo pod njihov trbuh.
62
PROLEE NA KRIMU
Oni koji u Rusiji govore svet se promenio" - neozbiljni su

Ijudi. Ne sluajte ih, loe vas ue. Oni se ne bi svideli ni Tjute-
vu, siguran sam.
...Dabome, ova pria ima nastavak.
Tjuteva su ubrzo otpustili iz diplomatske slube (kao i Gor-
akova - kasnije jednog od najjaih ruskih dipiomata).
Iza otputanja Tjuteva i Gorakova stajao je ministar ino-
stranih poslova Neseljrode - kojeg je , kao to je poznato, u vrlo
ozbiljnoj meri angaovala Austrija.
Mnogo kasnije, najzad su otpustiLi i samog Neseljrodea, a na
njegovo mesto su postavili upravo Gorakova. Kada su se zainte-
resovali kod cara ime je uslovljen njegov izbor, Ljutito je odgo-
vorio: Zato to je Gorakov - Rus!"
Zakljuci? Ne samo to se vremena nisu promenila - i igrai
karata su isti.
***
Danas je 16. mart 2014. godine, pa dokono postavljam pitanje.

Da Li dobro shvatam da e reakcija ruske progresivne javno-
sti, u sLuaju uvoenja ukrajinske vojske u Donjeck i guenja po-
bune silom, da se sastoji od pet rei: ,,To je unutranja stvar
Ukrajine".
To jest, prvo nikad ne treba pucati u svoj narod, 'Berkute'!"
- a zatim (utljivo): Ponekad se ipak moe".
Da je Janukovi, kada je gubio vlast, poterao tenkove u Ki-
jev - to bi bio faizam, faizam, faizam", a ovde e biti neto
sasvim, sasvim drugo.
Jo jednom ponavljamo: stav ukrajinske strane je providan i
jasan - oni su ZA svoju dravu, i ako treba - odbacie svaki hu-
manizam u ovom sLuaju.
A ta e nai humanisti? Hoe Li nam otpevati pesmu nai
muziari? Hoe Li nam pisati poeziju nai pesnici? Pa zar niko ni-
ta nee rei?
***
Zato jedni isti Ljudi nee vraanje Krima Rusiji ak ni referendu-

mom, aLi predLau da KuriLe damo Japanu tek tako, bez ieg? 0
eeniji ute, ni da zucnu. Godine 1996. Boris Nemcov, tadanji
gubernator Niegorodske obLasti i verovatni nasLednik JeLjcina,
sakupio je pet stotina hiLjada potpisa za nezavisnost eenije.
Zahar Prilspin: NI3E TUfll RAT
Danas bi on sa zadovoljstvom sakupio, kad bi mogao, toliko i za

nezavisnost Krima. U ovom sluaju zajedniko je jedno: i ova, i
ona teritorija moraju biti nezavisne od Rusije. I Kurili, KuriLi.
Kako da ih ne volite, kaite mi.
***
Tradicionalna situacija: ori se povik ruskih progresista o tome da

su u Pskovu zabranili koncert beloruskoj grupi Tlsmnc Tpy6eq-
k o m " , a istovremeno, od tih istih Ljudi stiu predlozi da se zabra-
ni odlazak na Zapad i da se kod ukrajinskog gledaoca ne putaju

reiseri Fjodor Bondaruk, Pavel Lungin, Oleg Tabakov, Vladimir
Bortko i Genadij Hazanov - uglavnom, svi koji su podraLi pravo
Krima na nezavisnost od Ukrajine. (Jo se i glumac Leonid Jar-
moljnik sasvim jasno izjasnio povodom Krima - ne zaboravite
JarmoLjnika.) Takva nam je demokratija.
Posebna je divota" - otvoren i javni poziv ukrajinskom naro-
du od biveg ministra iz JeLjcinove vLade ALjfreda Koha - da otpo-
nu partizanski rat protiv ruskih okupatora na Krimu. Ubijajte Ruse
- i Evropa e da vam pritekne u pomo: tako je on i napisao.
Moemo razumeti kada to piu ratoborni Ukrajinci (razvod je
razvod, emu sentimentaLnost, ja uopte nemam potraivanja od
njih, gLupo bi bilo, i ne nadam se u uzvraanje) - ali to pie mo-
mak koji je radio u vladi i ivi u selu kod Moskve.
ZakLjuak ruske progresivne javnosti je prost: nai stvaraoci
su barabe, ali Koha - iz sve snage Lajkuju s osmehom od uva do
uva.
Divota! Sve sam ve odavno razumeo, aLi ne prestajem da se
udim. Kako je Ljudima udnovato gladak i estit svet u glavi.
* * *
Dakle, Krim bira sa kim e da ivi.

Podaci anketiranja po izLasku graana sa birakih mesta -
93% gLasaa su za ivot sa Rusijom. ak i Krimski Tatari su, iz-
gLeda, izneveriLi neije nade. Krimski Tatari su divan narod.
Naravno, ekamo pesmu na temu masovnih faLsifikacija",
ne moe se bez nje.
Ako emo ozbiLjno: nikakve masovne faLsifikacije ne mogu se
smisLiti za nedeLju i po dana. Pogotovu to nije bilo te potrebe.
Moj potpuno nepotreban savet Ukrajincima: zavoLite, dok
jo nije kasno, svim srcem Jugo-istok Ukrajine, dajte mu prava za
PROLEE NA KRIMU
iroku autonomiju, odmah prihvatite ruski za drugi dravni jezik,

umerite antirusku retoriku, pokrijte velikim Livenim gvoem sve-
mogui Desni sektor", smirite, koliko je moguno, svoju nepore-
civu pravinost i shvatite da sve to se desilo i to se dogaa -
nije sluajno.
Tada e biti ansi za mir i uzajamno razumevanje, koje je ta-
ko potrebno vaoj dravi.
Priuvajte svoju dravu. uju Vas tamo, u Donjecku i u Lu-
gansku. Svakodnevno i ve ko zna koju nedelju, svi sluaju vae
besne glasove koji izraavaju mrnju prema svemu ruskom.
* * *
Majdanska publika se aLi povodom krimskog referenduma: Zato

je 'za' gLasaLo 93%, a ne 150%".
BoLje idite i pogLedajte svoj Jugo-istok, to otrenjuje. Tamo
neki nepraviLni Ljudi Ukrajinci poinju partizanski rat protiv ukra-
jinske armije. Verovatno ih je 0,00001% od ukupnog broja pra-
viLnih ukrajinskih Ljudi. Kao i na Krimu. ALi oni su vrlo aktivni, i
miLicija preLazi na njihovu stranu.
Kad bi, umesto mase podsmevaa doao makar jedan Ukra-
jinac i rekao: ,,Vi ste, Moskalji, naravno, bitange, aLi mi smo re-
aLno neto prevideLi u privredi".
Sad e, doi e on. Kod svih je vreme veselja. Ruska progre-
sivna javnosti, i vi biste to pre za trpezu. Zajedno je veselije.
DakLe, podseam na alu: ,,A zato 93%, a ne 175%??? U-ha-ha,
o-ha-ha".
Smeh je Lekovit.
***
Kao to se i pretpostavLjaLo povodom krimskog referenduma, u

ruskoj progresivnoj zajednici vlada tuga, proglaen je dan aLosti
i sramote (zapamtiti ovaj datum - poetak je kraja"). Nadaju se
jedino u Obamin sutranji govor (Obama, doi i kazni ih!").
I u to da e ovde sve odjednom da se srui (,,pa, molim le-
po, neka se srui").
Sve me, po bogzna koji put, podsea na one iste scene iz ro-
mana Dvanaest stoLica (i ne samo na njih), kada se okupLja pubti-
ka ,,od bivih" pa jedni druge mue gLasinama o naziranju prevra-
ta u Moskvi i intervenciji (to postoji ak i u olohovLjevoj Uzora-
noj Ledini).
65
7ah*r Prilppin: NI3E TUI RAT
Boris Nemcov pomalo lii na Ostapa. Valerija Novodvorska Li-

i na Ostapovu mamu. Ona je zaista plodna, ima hiljadu zlobne
dece, naalost, Liena su ari i otroumnosti druga Bendera, aLi
zato su poLitizovana.
Ruska kLasiko, kako si ti pouzdana.
***
Izmeu ostaLog, ve je ruski knez Igor (Novgorodseverski knez,

vLadao je ernjigovskom kneevinom od 1198. godine), junak ge-
nijalne poeme Slovo o polku Igorovu bio je, kako to danas nazi-
vaju, krimnaist"31.
Tamo u poemi ima jedno mesto - on se sprema u pohod (u
drutvu svog brata - kurskog kneza VsevoLoda), i vest o tom a-
Lje KorsuLju i Surou, ,,i tebi, idoLe tmutarakanjski".
Korsunj je Herson Tauriki (nedaLeko od dananjeg Sevasto-
poLja), Suro - Sudak. A grad Tmutarakanj (grad naspram Kera,
preko moreuza), upravo tada su osvojili Polovci.
Igor se sprema, pre svega, da ispravi tu situaciju, aLi trpi po-
raz od Polovaca.
Moralo je da se odgodi prisajedinjenje Krima.
ALi indikativno je to da je vektor bio postavLjen na stranica-
ma arobnog Slova o polku Igorovu, jedne od prvih ruskih juna-
kih poema.
* * *
U Ukrajini po koLama rasturaju udbenike mape na kojima je te-

ritorija Krima obeLeena kao teritorija naseLjena Starim Ukrajin-
cima".
Mnogim pejzaima iLi su tamo-amo najrazliitiji narodi, aLi
izgleda da je Krim u tom smisLu neobino zanimljiv sluaj.
Da ne biste itaLi obimne knjige, ukratko u da vam prepri-
am.
Prvobitna vremena neemo uzimati u obzir, poeemo od
bLiih epoha. Dakle, ta se tu deavalo u poslednje tri hiLjade go-
dina.
PoeLo je sve od drevnih... ne, niste pogodili, ne od Ukraji-
naca, sve je poeLo od naroda koji se nazivao:
31 Krimnaist" - pristalica ruske parole Krim - na" u vreme kampanje za vra-

anje Krima Rusiji. (Prim. prev.)
PROLEE NA KRIMU
1. Kimerijd (ergari, muzari kobilica", o njima je pisao

Homer, oni se pominju u Bibliji; Maksimilijan Voloin ima mnogo
pesama o Kimerijcima; uzgred budi reeno, Konan-varvarin je Ki-
merijac).
Kimerijci su kontrolisali Bosfor (Kerki moreuz su nazivali
Kimerijski").
Kimerijci su iz Krima ili u pohode i posebno su pobedib'
Urartu (dravu na mestu dananje Jermenije).
Posle su Kimerijce pobedili doljaci Skiti i lidijski car, Alijat.
Kimerijci, naalost, nisu znaLi ukrajinski jezik, njihov jezik je
spadao u iransku grupu indoevropskih jezika.
2. Pored Kimerijaca su iveli Tauri (pLemena: Arihi, Ainhi,
Napei). Oni su naseLjavaLi juni Krim (Herodot je o njima pisao
da rtvuju sve Helene koji im padnu aka). Za njih je znao Euri-
pid. Oni su takoe ergariLi, ali po planinama. (Samu re Tauri"
prevode as kao gortaci", as kao bikovi"; imati su kult bika).
3. Zatim su u VII veku pre nae ere ovamo doli Skiti. Vero-
vatno treba precizirati da Skiti nisu nikakvi Rusi. To, da smo mi
- Skiti, kosih i pohLepnih oiju, jeste pesnika metafora Aleksan-
dra BLoka. Skiti su govoriLi jezikom koji pripada iranskoj grupi i
biLi su nomadi. Krajem VI veka oni su pobediLi persijskog cara Da-
rija i postaLi nona mora za sve do koga su mogli da doergare.
Skiti, za razLiku od Grka, nosili su pantaLone. Tada jo niko nije
nosio pantalone, aLi Skiti jesu.
Procvat Skitije - IV vek pre nae ere.
U I I I veku pre nae ere oni se koncentriu na Krimu; bave
se zemLjoradnjom. I ratuju na teritoriji Krima protiv novopristi-
glog naroda. A to su bili...
4. Grci. Heleni su tamo organizovaLi dve drave: Hersones
(sa prestonicom bLizu dananjeg SevastopoLja) i Bosfor.
Zatim su nastali bosforski gradovi Pantikapej, Nimfej, Teo-
dosija (tako se nazivaju i danas) i Tiritaka - na teritoriji savre-
menog Kera.
HeLenske drave su nastaLe jo u VI veku pre nae ere. Ma-
da Grci nisu nosiLi pantaLone, ali zato su kovali novac. U Panti-
kapeji je podignut hram Apolonu.
Grke drave su bile gradovi. Platon ih je poredio sa aba-
ma, ratrkanim oko ribnjaka.
Skiti su iskonski obezbeivali zemlju za neke gradove Bosfo-
ra. Ali Skiti nisu uvek bili zadovotjni abama pored ribnjaka i mo-
gLi su da ih uvrede.
Da bi nekako izali na kraj sa Skitima, Grci su sa njima skLa-

pali dinastike brakove. Ili su se jednostavno otkupljivali.
Hersones se loe otkupljivao, zato su ga pljakali.
Dakle, 500 godina uzastopno na teritoriji Krima ugiavnom su
iveLi Grci, Skiti i Tauri.
5. Poetkom nae ere na Krimu su se pojaviLi Jevreji.
Jevreji su se preseliLi iz PaLestine (preko MaLe Azije) na Bos-
for i prirodno se pridruiLi Grcima, nauiLi su grki jezik (aLi nisu
zaboravLjaLi ivrit). Jevreji su mirnije iveLi sa Grcima nego sa Ski-
tima i sa Taurima.
To drutvo su privremeno dopunjavaLi...
6. Pontijci. Stanovnici Pontijske carevine, koja se naLaziLa
na junoj obaLi Crnog mora. Njen vLadar Mitridat esti Jevpator
posLao je vojsku te je razbila Skite koji su vreaLi Hersones, a
ujedno je pokoriLa Taure.
U ast pontijskog cara na Krimu su osnovaLi tvravu Jevpa-
torij.
Skiti su moraLi da se potine Jevpatoru. Mitridat esti Jev-
pator uzeo je pod kontroLu Bosfor i postao vLadar Krima. ALi na-
kratko. Bosforski gradovi su ustaLi protiv njega i Mitridat je izvr-
io samoubistvo - 63. godine pre nove ere.
Osim toga, tamo su se pojaviLi i potisnuLi Skite...
7. Sarmati, koji su doLi iz PovoLja i PriuraLja. U poetku su
vriLi napade na Krim, aLi preseLiLi su se tu u I veku pre nae. Oni
su biLi nomadi i trgovati su sa grkim gradovima. Jedno od naju-
gLednijih sarmatskih pLemena su biLi ALani (doLi su sa Severnog
Kavkaza). ALani su biLi ekstremno ratniko pLeme, rat im je bio
posao.
Tauri su ratovaLi protiv Hersonesa. Skiti su ratovaLi protiv Bos-
fora. Sarmati su ratovaLi protiv svih. Istina, oni nisu umeLi da pra-
ve vino, pa zato, kad poeLe da se napiju, malo su trgovaLi. Sa raz-
vijenim demokratijama su trampili svoje utavLjene koe za vino.
Zaboravio sam da kaem da je u Hersonesu biLa demokratija
(istina, samo muka). Tako da tradicija demokratije na teritoriji
dananje Rusije broji vie od dve hiLjade godina, zamisLite.
Sarmati su naLi zajedniki jezik sa Bosforom i ak se orodi-
Li sa mesnim ugLednicima, a zatim i sa vLadajuom dinastijom. Sa
Hersonesom su tee sreivaLi odnose.
68
PROLEE NA KRIMU
Hersones, da bi izaao na kraj sa neprestanim, as skitskim,

as sarmatskim pretnjama, najzad je pozvao u pomo Stare Ri-
mljane.
8. I stigLi su im Stari RimLjani. RimLjani su pomagali Herso-
nesu i Bosforu jo kada im je biLo potrebno da pobede pontijskog
cara Mitridata.
Rimski garnizon se pojavLjivao periodino (u I veku nae ere
i u I I veku nae ere) u Hersonesu (nedaleko, podseam, od Seva-
stopolja).
U Hersonesu je rimski garnizon boravio sto godina. RimLja-
ni su na rtu Aj Todor podigLi tvravu Harkas i naseobinu na me-
stu dananje BaLaklave.
Bosforska drava je faktiki pripadala Rimu. I Hersones se
neko vreme potinjavao Bosforskim carevima - dakLe, Rimskoj
imperiji.
ALi u I I I veku nae ere RimLjani su otili sa Krima. ALi zato
su na Krim doLi...
9. Goti (germansko pLeme iz Skandinavije). Goti su doLi na
Krim u I I I veku nae ere. Goti su verovali u Tora, biLi su pagani.
U to vreme uoava se procvat Bosforske drave. Na Krimu su
jo ostaLi Tauri, Skiti i Sarmati.
Goti su unitiLi Skite, Sarmati (ALani) su se vratiLi na Severni
Kavkaz, mada nisu svi, Tauri su pomaLo iLeli i propadali. ALi radost
Gota nije trajala dugo, zato to su ih mesni vojni korpusi pobedi-
Li, mada s tekom mukom. A na smenu Gotima, na Krim su doti...
10. Huni - narod formiran na granicama Kine.
ZamisLite kako je sve narode privlaio Krim? Ovamo doLaze
as iz Skandinavije, as iz Kine.
Huni su biLi mongoLoidi, takve na Krimu jo nisu viaLi i ve-
oma su ih se pLaiLi. Huni su jeli i spavaLi neposredno na konji-
ma, gatati su po iznutricama ivotinja i svirepo se boriLi.
U IV veku nae ere Huni su preLi preko Kerkog moreuza
(ako emo tanije - preLo je pLeme Aljcijagira). Drava Bosfor im
je platila danak, pa su oni proli kroz tu dravu ne ruei je (Bos-
for je ne tako davno uinio to isto i sa Gotima).
Deo Huna (pleme Utigura) nastanio se u Krimskim stepama.
Huni su biLi strah i trepet za ALane koji su jo ostali, i za Go-
te, i Grke, naravno, i za Jevreje, i za sve one koji su proLi kroz
sve zemLje Krima i iveLi tu.
Ali, Huni nisu imali mira zato to je u V veku umro njihov
voa Atila (koji je iveo u Maarskoj), drava im se raspata i osla-
bili su.
U VI veku Bosfor i Hersones su preli pod vlast...
11. ...Vizantinaca i Vizantije (to je Istoni deo pokojne Rim-
ske imperije).
Vizantija je bila jaka, pa je pokuavala da ratuje protiv Hu-
na i da ih preobrati u pravoslavnu veru (ve od V veka zvanina
religija Bosfora bilo je hrianstvo, u Hersonesu je od IV veka po-
stojala hrianska zajednica). Uspesi su joj bili promenljivi.
Krimom u celini vladao je vizantijski namesnik, mada su Hu-
ni o tome imati drugo mitjenje.
Vizantiji su nedostajale snage za Krim, pogotovu to su se u
drugoj polovini VI veka pojavili novi suparnici...
12. Turci (Turkuti), koji su dotukti Hune.
Oni su osvojili Bosfor. I doti su do Hersonesa (koji je Vizan-
tija ve preimenovata u Herson).
Ati kod Turkuta su poeti razdori i Vizantinci su uspeti da ih
proteraju.
13. Arapi su u to vreme ve trgovati na krimskim gradovima
i takoe imati ovde svoje kvartove i trgovake take.
14. Maari (nomadski preci savremenih Maara) - aktivno su
se bavili trgovinom robtjem, pa su napadali na Slovene i stvorili
centar za njihovu prodaju u Keru. U Keru su prodavati Stovene
(i ne samo njih) Grcima (i ne samo njima).
15. Bugari i Bolgari su takoe boravili ovde.
U VII veku nae ere pojavita se nova drava Vetika Butgari-
ja (ptemena Kutrigura, Utigura, Onogura i drugih, plemena koja
su rodila narode kao to su dananji Bugari, uvai, Bakiri, Bat-
karci, Karaajevci).
Ti momci su takoe obavljati svoje etnje po Krimu (na pri-
mer, poste dvesta godina knez Igor, po ugovoru sa Vizantijom,
obavezao se da titi Krim od Crnih Bugara), meutim, njihovo
prisustvo upravo na Krimu bito je uzgredno, zato to su u VII ve-
ku, posle raspada Velike Bulgarije, Bulgare na Krimu zameniti...
16. Hazari.
Hazari su stvoriti dravnost koja je trajala trista godina. Iti
je Hazarija kontrotisala gotovo itavo potuostrvo, osim Hersona i
niza gradia koji su i datje biti pod kontroLom Vizantije (vizan-
tijskih Grka, koji su sebe nazivati Romeji"), ili su se Hazari
70
PROLEE NA KRIMU
jednostavno naselili na Krimu, i niko nije imao pravo da ih ome-

ta; u svakom sluaju, tamo ih je bilo mnogo.
Hazari nisu bili Jevreji u pravom smislu - jevrejska je bila
samo vrhuka Hazarije, koja je upravljala raznorodnim ptemeni-
ma; u trenutku dolaska na Krim, ti uopteni Hazari" su bili pa-
gani i govorili su na svom jeziku (turskom).
Uporedo sa Vizantijom - Hazarija je postala konkretna sila
na ostrvu. Raznovrsni Hazari i Vizantinci su upravljali ovde na-
stanjenim Grcima, Gotima, Hunima, Jevrejima, Turkutima i... Slo-
venima.
17. Sloveni tokom VI-IX veka - jo nisu bili Rusi" (a pogo-
tovo nisu biti Ukrajinci", do ije pojave ostaje jo otprilike hi-
Ijadu godina).
Prisustvo Slovena se potvruje, i to ne samo arheoloki.
Poetkom V III veka Sloveni i Bulgari (grubo reeno, preci
Rusa i Bugara) pomau vizantijskom caru Justinijanu, svrgnutom
i prognanom u Hersones, da povrati vlast u Konstantinopolju.
U V III veku nove ere Sloveni i Rusi, pod vostvom sloven-
skog kneza Bravlina, zauzimaju grad Suro (Sudak). Stari SLoveni
su bili pravi pravcati banditi i pljakai, ni po emu se nisu raz-
likovaii (za stanovnike Krima, Grke - starosedeoce! iLi Jevreje) od
Skita iLi Huna.
U tom trenutku Sloveni i Bugari su bili konkurenti Hazarima
za uticaj na Krimu. Korak po korak, iz godine u godinu SLoveni su
poeli tamo da se nastanjuju, asimiLuju i, to je krajnje vano,
preLaze u hriansku veru.
18. Najzad, Stari Rusi.
Rusi, kao to svi znamo, obrazuju svoju dravnost u IX veku.
Put od SvjatosLava i VLadimira Krasno Sunace do prvih ruskih sve-
taca Borisa i GLeba, prvib manastira, Predanja o pogibelji zemlje
Ruske", Slova o polku Igorovu", ALeksandra Nevskog, Andreja Ru-
bLjova, Sergija Radonjekog i Dmitrija Donskog - put nastanka ru-
skog naroda, po istorijskim meriLima, sasvim je siLovit. Danas mo-
emo da istraujemo razLiku izmeu Ivana KaLite - ruskog kneza i
JarosLava Mudrog - staroruskog kneza, ali za Ivana Kalitu nije bi-
Lo te razlike: JarosLav je bio njegov direktni roak, praprapradeda,
okanimo se toga. Prema tome, Rusija je direktna nasLednica Stare
Rusije. Zaporoka Sea, koja se moe smatrati za referentnu taku
sadanjeg ukrajinskog etnosa - naravno, nije mogLa biti direktna
nasLednica Rjurikovia, avaj. Ona je biLa grana. Oprostite za ove
osnove, aLi kad u komiLuku divlja itava istorijska nauka zasebne
71
drave, treba ponavljati elementarne stvari. Filolog, istoriar Va-

dim Koinov oznaio je vanu stvar: golema veina bilina32 i sta-
roruskih predanja sauvana je upravo na teritoriji dananje Rusije
- Pskov, Vladimir i tako dalje - ali, avaj, nije na teritoriji dananje
Ukrajine - starorusko" pamenje je tamo bilo veinom izgublje-
no, i tek kasnije je belim koncima prikaeno za vez i nacrtano na
grivni.
Dakle.
Kao to je poznato, Hazariju je unitila mlada, tek zaeta Ru-
sija - otprilike trista godina posle pojave Hazarske kanovine. Ha-
zariju je pobedio knez Svjatoslav (uzgred, prvi knez koji je preneo
prestonicu iz Kijeva; kod nas povremeno zaboravljaju da je Kijev
periodino gubio centralnu, prestoniku" ulogu i da ju je potpu-
no izgubio jo u Staroj Rusiji, u periodu pre nastanka Moskve).
Svjatoslav je osvojio Tmutarakanj - grad na drugoj obali
Kerkog moreuza.
Strogo uzev, to jo nije bio direktan ulazak na Krim - s dru-
ge strane, pamtimo da je Hazarija podjednako sa Vizantijom kon-
trolisala Krim - i im je Hazarija prestala da postoji, Stara Rusi-
ja je mogla da pretenduje na mesto Hazarije u upravljanju Kri-
mom. Kad bi jo j, naravno, bio potreban - ali on joj, izgleda, i ni-
je bio naroito potreban, zato to se ipak nalazio daleko, pogo-
tovu to su tamo ili trgovci, tamo su radiLi nai pijuni, tamo je
postojaLa sloveno-ruska zajednica... ukratko, Krim je tada bio po-
treban samo kao teren za raspravLjanje kompLikovanih odnosa sa
Vizantijom.
Da Rusi ne bi ili kroz Kerki moreuz, Vizantija je ponovo iz-
gradiLa Bosfor - kao jaku tvravu.
Knez VLadimir (Svjatoslavljev sin, koji je osnovao kneevinu
u Novgorodu, a zatim zavladao kijevskim prestoLom) 988. godine
zaLazi sa druge strane i zauzima Hersones (Herson Tauriki).
U stvari, njemu nije bio potreban Hersones - bio mu je po-
treban uticaj na Vizantiju, on je hteo da primi hrianstvo a da
pri tome ne izgubi, kako bi to danas rekLi, suverenitet (vizantij-
ski vladari su tradicionalno smatraLi da svako ko primi hrian-
stvo postaje njihov podanik- ali ne i VLadimir).
32 Biline (bmnHbi) - junake pesme o podvizima epskih junaka i odraavaju

istinite dogaaje; vrsta folklornog usmenog narodnog stvaralatva u Staroj
Rusiji IXX III veka. (Prim. prev.)
72
PROLEE NA KRIMU
Vladimir je postavio Vizantiju na svoje mesto, direktno iz

osvojenog Hersona zatraio je vizantijsku princezu Anu za enu,
pokrstio se, oenio se i nema ga. Staroruska drava je ostavila
Krim (tada se nazivao Taurika).
U sutini, za te dve godine, dok je Vladimir boravio na Kri-
mu - Rusi su tamo bili odluujua snaga, kao nekada, na primer,
Pontijci ili Turkuti. Ali, za razliku od njih - Rusi su otili po sop-
stvenoj volji.
Rusi 1068. godine vre napad iz Tmutarkanjske kneevine,
privremeno zauzimaju Bosfor, ali takoe ga ubrzo ostavtjaju. Po-
sle est godina Vizantija uzima kontrolu nad Tmutarkanjom i bi-
e zadugo otklonjena opasnost od narednog upada Rusa na Krim.
Meutim na Krimu (Tauriki) sve ruske zajednice oseaju se
punopravne - kao po pravilu, one ine porodice i rodove koji su
reiLi da ive podalje od nomada. Prema tome, na Krimu se poja-
vljuju i novi nomadi. To su...
19. Peenjezi, nomadski narod koji je proterao Maare, a bio
je tampon-zona izmeu Vizantije i Stare Rusije, fragmentarno za-
lazi i na Krim.
20. Jermeni su u to vreme ve naseljavaLi itave etvrti u
gradovima Krima.
Kao to je poznato, Jermeni su imaLi svoje tesne veze sa Vi-
zantijom (niz vLadara Vizantije bio je upravo jermenskog porekla)
i prirodno su se nastanjivali na Krimu.
21. Polovci (Kipaci - nomadski narod turskog porekLa), er-
garili su po krimskim stepama, mada ih tuda niko nije zvao.
Poto im je bilo dosadno u stepama, Polovci su u XII veku
isterali Peenjege, a zatim su zavLadaLi gradom Sudak (koji, pod-
seam, ko sve nije zauzimao, pa i sLovenski knez - trista i vie
godina pre toga).
U doba Polovaca u Sudaku se pojavila kolonija...
22. Venecijanaca (to jest, stanovnika pomorske RepubLike
Venecije).
Ti preci sadanjih Italijana su preimenovali Sudak u SoLdaju
(Rusi su nazivali taj grad - Suro).
Istona Rimska imperija propada 1204. godine i Krim na vrLo
kratko vreme preLazi pod vLast Trapezundske imperije - zapravo,
to je grka drava, tako da se u etnikom smislu na Krimu nije
promeniLo nita.
A tu imperiju smenjuju...
73
Zahar Pjilepin:_NIJ_TUI R A l
23. Tataro-Mongoli.
Godine 1223. oni zauzimaju polovecko-venedjanski Sudak-
Suro-Soldaju (ali uskoro odlaze svojim poslom).
Kada 1240. godine Tataro-Mongoli zauzimaju Kijev, u Herso-
nu se pojavljuje itav kvart Rusa izbeglica.
Od 1242. godine Tataro-Mongoli poinju vrsto da se bave
Krimom, ratrkavaju se tamo zahtevajui potinjenost - i daleko
od toga da su uvek dobijali u punoj meri ono to su zahtevali.
Tataro-Mongoli su 1299. godine izvrili naredno pljakanje
Sudaka.
Te iste 1299. godine zlatnohordaki temnik33 Nogaj je spa-
Lio Herson Krimski, odnosno Herson Tauriki, odnosno Hersones,
najstariji grad. (Tako da je zaseban ruski kvart u Hersonesu pro-
iveo maLo vie od poLa veka).
Postepeno Krimski uLus postaje deo ZLatne Horde.
Zasebno treba rei da je termin Tataro-MongoLi - vetakog
porekLa, jer je Horda ukljuivaLa u sebe pLemena kao to su Ujgu-
ri, Tadici, Tanguti i tako dalje. Dananji stanovnici Burjatije, pa
ak i Takutije, a, naravno, i MongoLije, hipotetiki bi mogli da
nau tragove boravka svojih predaka na Krimu.
Zajedno sa Tataro-MongoLima, u X III veku na Krimu se poja-
vLjuju...
24. Karaimi - trgovci i zanatlije koji su prihvatali Stari zavet
kao jedini izvor vere. Oni su po krvi - Turci, srodnici Hazara.
Istovremeno sa Tataro-MongoLima pojavLjuju se i:
25. Turci-Selduci, koji su se iz Male Azije preseLiLi na Krim.
U XIV veku u Hersonu (od grada, koji su spaLiLi Tataro-Mon-
goli, ostaLo je ribarsko naseLje) pojaviLo se predstavnitvo...
26. enovljana - odnosno dananjih ItaLijana, koji su se u
tom trenutku ozbiljno nadmetaLi sa Venecijancima (ije je pred-
stavnitvo na Krimu postojaLo jo za vreme Polovaca).
Kasnije e enovljani da osvoje embalo (sada - BaLakLava)
i erkio (sada - Ker).
enovljani su trgovali svim i svaim, pa i robovima: u sau-
vanim dokumentima najee se spominju robovi ALani, Bugari i
Rusi.
Centar enovLjana na Krimu postala je Kafa.
33 Temnik (tumenbasa) - vojni in u Zlatnoj Hordi, komandant deset hiljada

vojnika, bio je pod neposrednom upravom kana. (Prim. prev.)
7V
PROLEE NA KRIMU
Pored predstavnika gore navedenih naroda (Grci, Jermeni,

Tatari, Rusi, Jevreji, Arapi), u Kafi su takoe iveli:
27. Persijanci;
28. Vtasi;
29. Gruzini;
30. U XIV veku severni - stepski - deo Krima nasetjavaju No-
gajci - novi turskojeziki etnos.
Postepeno se na Krimu formira jo jedan znaajan etnos,
imenovan:
31. Krimski Tatari. Njihova geneza je vezana ne samo i ne
toliko sa Tataro-Mongolima kotiko sa Polovcima (uzimajui u ob-
zir to da su od Polovaca isto tako proizali" ne samo gorepome-
nuti Nogajci nego i Kazasi, Kirgizi, Uzbeci - s izvesnim udelom
ustovnosti, moe se govoriti i o njihovom prisustvu na Krimskoj
zemtji).
32. U XIV veku formirata se sledea narodnost - Krimaci:
jevrejska turskojezika grupa sa svojim jezikom, srodnim sa krim-
sko-tatarskim. Jevrejima i Hazarima, koji su odavno iveli na Kri-
mu, oni su biti samo donekte srodni - narodnost se formirata od
predstavnika jevrejskih zajednica iz Evrope, Male Azije, Kavkaza i
Bliskog Istoka.
Krimaci su se, zapaamo, aktivno meati sa enovljanima.
Krimski Tatari su se u to vreme postepeno izbavljali od uti-
caja Ztatne Horde.
Ipak, ni sada se nije ograniavato sve stanovnitvo na njih,
enovtjane iti Krimake.
Poetkom XV veka u zapadnom delu planinskog Krima poja-
vljuje se kneevina Teodoro - gde su se ujediniti Grci, Alani, Jer-
meni i Goti, koji do danas ive na Krimu.
Ta drava, iji je deo ispovedao pravoslavlje, mogta je da
bude konkurencija Krimskoj kanovini, ati ovde se dogodilo neto
nepredvieno.
Sredinom XV veka (29. maja 1453. godine) Tur-Osmanlije
su zauzeli Konstantinopolj. Krimski kan je odmah zaktjuio savez
sa njima.
Novi raspored sila oslabio je i kneevinu Teodoro, i eno-
vljane.
Od tog trenutka moe se govoriti da je na Krimu bito teko
prisustvo...
33. ...Turaka-Osmantija.
Oni su zauzeli Kafu i do 1479. godine pretvorili Krim u va-

zala turskih sultana.
Deo Krima, sa centrom u Kafi, pripadao je direktno Turskoj.
Sistem prepada postaje jedan od osnova (ali ne jedini, na-
ravno) ekonomije Krimske kanovine. Dovoljno je rei da su Krim-
ski Tatari samo tokom prve polovine XVII veka zarobili do dvesta
hiljada Rusa. (Poseban raun moe da se vodi o Kozacima, u pr-
vom redu, zaporokim i donskim - mada im Kozaci nisu ostajaLi
duni).
Treba rei da su se Rusi pojavtjivaLi na Krimu ne samo kao
robovi ve su i dalje iveLi tamo. Tako se turski geograf ilibi, ko-
ji je sredinom XVII veka posetio Krim, zaudio kako na poLuostr-
vu ivi mnogo Rusa. (Mnogo", naravno, ne sme da nas dovodi u
zabludu - jer u procentuaLnoj proporciji njih nije bilo vie od 1%
- ivelo je znatno vie Grka, Jevreja i Jermena).
Od XVII veka moe se govoriti da na Krimu postoji svojevr-
sno prisustvo"...
34. ...Ukrajinaca (iLi MaLorusa): to jest, Ljudi koji su se upra-
vo tako odreivaLi (i jo se nisu praviLi da su direktni nasLednici
svih naroda koji su prethodnih est hiljada godina iveli na teri-
toriji koju oni sada zauzimaju).
Avaj, Ukrajinci dugo nisu imaLi nikakve mogunosti da pred-
stavLjaju narodnost koja pretenduje na status starosedeLaca Kri-
ma. Uporedo sa Rusima, PoLjacima i Maarima, oni su na Krimu
punili pijace za robove. Samo od 1654. do 1657. godine, sa teri-
torije Ukrajine su doteraLi oko pedeset hiLjada Ljudi na Krim.
Kau da su meu robinjama biLe posebno cenjene Ukrajinke
i erkeskinje.
(Neka vas ne udi to to su ruske zajednice na Krimu posto-
jale uporedo sa trgovinom robovima Rusima i MaLorusima - Krim-
ski Tatari su, deavaLo se, prodavaLi ak i svoje sunarodnike).
Ruska armija (gotovo svaki put u pratnji Kozaka, ukLjuuju-
i i Zaporoke - koji su imaLi davnanje raune i kompLikovane
odnose sa Krimskim Tatarima) vie puta je stizaLa do Krima (na
primer, 1711. godine) i prodiraLa na njegovu teritoriju (na
primer, uzastopno 1736, 1737. i 1738. godine), ali u ceLini uzev,
ti ratni pohodi su biLi neuspeni, a gubici esto ogromni.
Tek za vreme vLadavine Jekaterine VeLike, posLe niza vojnih
pobeda nad Turcima, ruska vojska se 1777. godine rasporediLa na
Krimu (i to na moLbu krimskog kana). Godine 1783. Krim je bio
ukLjuen u sastav Ruske imperije.
PROLEE NA KRIMU
Deo Krimskih Tatara, zbog ovih ili onih razloga, emigrirao je

u Tursku, a njihovo mesto su zauzimaLi kolonisti, meu kojima su
biLi:
35. Nemci (po tri koLonije u SimferopoLjskom i Teodosijskom
srezu);
36. vajcar (takoe su imati svoju zasebnu koloniju).
Od sredine XIX veka, najzad, moe se govoriti o masovnom
naseLjavanju Krima ukrajinskim i...
37. ...poLjskim kolonistima.
Pored ukrajinskih i poLjskih koLonista, veoma primetni biLi
su bugarski i...
38. ...rumunski.
ALi ruski preseLjenici su, naravno, iniLi veinu.
Krajem XIX veka na Krimu je iveLo 35% Krimskih Tatara,
31% Rusa, 11% Ukrajinaca, 5% Nemaca, dalje po brojnom stanju
slede - Jevreji, Grci, Jermeni, Bugari, PoLjaci, Turci, i...
39. Cigani.
Godine 1921. veinu na Krimu ve su inili Rusi - 42 % iLi
666.000 Lica, Krimskih Tatara je bilo 26 % iLi 196.000 lica. Ukra-
jinaca je biLo oko 10% - 72.000 Lica. Zatim slede Jevreji, Nemci
i Grci.
Od juLa 1942. do maja 1944. godine Krim se naLazio pod vLa-
u nemako-rumunske vojske. Pri emu su Nemci smatraLi sebe
nasLednicima Gota: to jest, po njihovom miljenju, oni su staro-
sedeoci" Krima.
Rezimirajui tako raznovrsnu istoriju, moemo da izvedemo
jedan paradoksalan zakljuak.
Za istorijske pretendente na Krim mogu, u poLemikom a-
ru, da se progtase mnogi narodi: sve do dananjih Turaka, Nema-
ca, ItaLijana, Maara iti ak Mongola.
Rusija ima vie nego hiLjadugodinju istoriju odnosa (ugLav-
nom konfLiktnih) sa Krimom. Vie od dvesta godina Rusija je pu-
nopravno vLadaLa njime, a u XX veku Rusi su iniLi veinsko sta-
novnitvo Krima. ALi, kad ve merimo aritmetiki, najukorenjeni-
ji narod na Krimu su... Grci.
Grci su iveLi na Krimu i zauzimaLi tamo iLi vodei, ili znaa-
jan poLoaj due nego Rusi, Krimski Tatari i pogotovu Ukrajinci
(o emu ozbiLjno, u istorijskim dimenzijama, uopte ne treba go-
voriti).
Kasnije su Grci, naravno, izgubiti jezik i asimiLovati se.
77
Treba takoe prezirati da Grci, koji su na Krimu izgradili i-

tavu civitizaju - nisu poticali iz dananje Grke. To su bili Jon-
ci: starosedeoci grada Mileta (zapadna obala Male Azije) i Dorci
(osnivai Hersonesa) - rodom su bili iz Herakleje Pontijske (da-
nanji turski grad Engeli).
Bosforska drava je trajaLa hiljadu godina. Hersones jo due.
Tako su Bosfor i Hersones nadiveli Staru Grku i Stari Rim!
Zadivljujue nasledstvo je svojevremeno dobila - i sve rau-
ne je platiLa - Rusija. Postoji povod ne samo da se oduevljava-
mo ve i da razmislimo o tome.
Dakle, kao to uviate, mi nemamo kome da vratimo Krim.
Krim je na.
***
Pre pola godine pisao sam: Liberali se na elu ruske kulture ose-
aju tako prijatno da u tome ime neeg to nas opinjava. Zgr-
nuli su tua slova na gomilu, napravili su svoju azbuku, svoj mo-
ral, svoje bie. Sad Ljudi gLedaju poznata slova, itaju, mozgaju
- sve je vaLjda isto kao kod Pukina, aLi smisao je suprotan. Ka-
ko to? Probajte da od tog renika napravite 'KLevetnicima Rusi-
je', dobija se neto budi bog s nama. 'KakLemtiven Sirosi'. To je
lek, je li?"
Zato mi pada na pamet taj tekst? A tek to sam proitao ri-
mejk mog vrnjaka, mLadog, odLinog pesnika Igora Belova na
antiukrajinsku odu Brodskog. Smisao rimejka - potpuno je supro-
tan onome to postoji kod Brodskog.
Kod Brodskog: emu kvariti krv, cepati odeu na grudima.
/Prestade, vaLjda, Ljubav, ako je i bee meu njima. / to petLja-
ti zaLud glagoL u korenje iskidano? / Vas je rodiLa zemLja, humus,
jalovo tlo. / Potpuno kre prava, iju nam jedno, drugo. / ZemLja
ne da mira vama, tikvanima. / < . . . > / Zbogom, orli, Kozaci, het-
mani, murijo! /T e k kad budete na samrti, i vi, nitarijo, / krklja-
ete grebui ivicu dueka, / stihove iz ALeksandra, a ne Taraso-
vog LeLeka."
Sad Ljudi, koji se kunu imenom Brodskog, podravaju Tara-
sa, a ne ALeksandra. Ovih dana itao sam pesmu te vrste jednog
dobrog ruskog pisca, samo to je ve na Tjutevljevu meLodiju.
MeLodija je ista, a smisao - okrenut naopako. Rusijo, stidim se
tebe" - tako neto, aLi drugim reima.
Na ogroman broj tekstova iz klasine ruske knjievnosti tre-
ba hitno napisati rimejke, zato to u novom, divnom svetu ona
PROLEE NA KRIMU
izgleda uasno sa svim svojim militarizmom", mranjatvom" i

ovinizmom".
Danas se u knjievnosti deava - prevara, nimalo gora od
privatizacije. Zaklinjanje imenima Pukina i Dostojevskog (i dalje
po spisku) - na tom istom jeziku, istom intonacijom i strau
pozajmljenom od starijih - izgovara se dijametralno suprotno.
Kako to?
Mislite da su tada andarmi bili bolji, da su kasarne mirisa-
le na cvee i da nisu sekli ibama? U selima oko Rjazanja jeli su
med, a kod Pskova mezetili med sa dimljenim mesom? Ma ne, ni-
je bilo nita od toga - bila je ova ista Rusija, koje se bojao" i
prezirao" je ,,sav civilizovani svet". ALi u sudbonosnim danima ti
jebeni klasici su redovno stajali na stranu svoje divlje drave.
Sad nas svet zna onakve kakvi smo opisani u njihovim knji-
gama.
Ako Rusija dostigne taj ideal koji sada sanjaju Vladimir Voj-
novi i Viktor Jerofejev, nee biti nikakve Rusije. U tako manjka-
vom obliku ona nije potrebna nikom. Najsmenije je to to idu
doavoLa sve te pesme na motiv Brodskog i svi ti njihovi onki-
ni". Ostae deLa o kapetanovoj keri, o Arapinu Petra Velikog, o
Tarasu Buljbi, o Sevastopolju. Ostae Karamazovi i njihov brat
Smerdjakov, Tihi Dort, Bela garda, dnevnici jednog pisca, dnevni-
ci drugog pisca - to ostaje.
Ljudi e da ih proitaju i kau: to su biLi Ljudi, to su biLa vre-
mena - Ilijada, Odiseja, titani, poLubogovi...
,,A ta je biLo posle?" Neto - normaLna evropska drava".
Ogrizine.
Uzimajte Kamklektivin sirosi",34 po kap dnevno.
***
Kao to smo ve primetili, ruska klasika i savremeni nasLednici tih

pisaca-klasika esto doivljavaju identine dogaaje strogo na
suprotan nain.
34 Kamklektivin sirosi" - anagram Pukinove pesme Kievetnicima Rusije"

(KneBeTHMKaM P oocmm" napisane 1831. godine u vezi s poljskim ustankom,
a povodom zahtevanja nekih posLanika u francuskom parlamentu da se
Francuska oruanim dejstvima umea i stane na stranu poljskih pobunjeni-
ka protiv ruske armije. (Prim. prev.)
79
Progresivna javnost nudi najmanje dve verzije objanjenja

te neobine okolnosti. Obe verzije su mi ve dodijale, ali poto
ih s vremena na vreme izgovaraju, moram i ja da kaem neku re.
Prva verzija: Odakle vam to da je Pukin obeao da e uda-
viti cara popovim crevom, da je Ljermontov pisao o 'neokupanoj
Rusiji', a Lav Nikolajevi Tolstoj takoe permanentno 'nije mogao
da dri jezik za zubima'".
Tu je sve jasno i upravo indikativno. Muei se najteim ose-
anjima povodom ruske dravnosti, ruski klasici u tekim vreme-
nima (tanije reeno, u danima kada je Rusija demonstrirala svoj
imperijalni kompleks" i ostali militarizam) nisu razmiljati ni
minuta o temi da, gle, sada na nesreni narod (i ja , ruski klasik,
lino) kree u borbu protiv evropskih vrednosti" i za gospoda-
rove efove". Zato je najvei pacifist (od odreenog doba) ruske
knjievnosti Lav Tolstoj plakao kada su izgubili Port Artur. On je
eleo da pobede.
Pojmovi ast" i Otadbina" bili su nerazdvojivi za Ljermon-
tova ili Gumiljova (ako vam je po volji - Deravina ili Tjuteva; a
proitajte publicistiku ukovskog - i ona je neverovatno aktuel-
na) - prianje o tome je nepristojno, patetika, te ovo-ono, ali
uopte, ti momci su se krili od svevideeg oka" ,,iza zidine Kav-
kaza" (ili na drugim slinim mestima gde su Rusi pucali u druge
dobre Ljude), a ne na Maru mira.
Druga verzija odgovora: ,,0d tog doba je prolo mnogo vre-
meni, sada bi se klasici drugaije ponaali".
To je, znate, kao kad bi u XIX veku Pukin kazao: od vreme-
na Lomonosova prolo je mnogo vremena, sve te njegove juna-
ke ode o osvajanju tuih teritorija - ne vrede ni prebijene pare,
svet se promenio.
A zatim bi Dostojevski o Pukinu rekao: taj kovrdavi momak
je iveo pre poLa veka, sada je nastupilo vreme humanizma i pro-
svetiteLjstva, a na Arapin nije ni kroio u inostranstvo, ta je on
uopte mogao da razume - da je video kako Ljudi ive, ne bi tra-
bunjao svoju imperijaku budaLatinu. A posle bi BuLgakov i o-
Lohov govorili to isto o Dostojevskom. A posLe bi i Valentin Ras-
putin - o Bulgakovu i oLohovu.
Mada je biLo i tih koji su s vremena na vreme govorili neto
sLino.
Hou rei da Viktor Jerofejev, kada je nemiLice kritikovao
pLebejce koji su uLi u knjievnost pa poeli da ue pameti
aristokratiju" - jednostavno nije priznavao svoje roditelje.
PROLEE NA KRIMU
Uostalom, plebej su bili pomamni, gnevni Ijudi, neki su i ro-

bijali...
Nije injenica da bi oni ak priznaLi takve naslednike.
***
U jednim liberalnim novinama prvo sam proitao kako je Rusiju

spopao napad ovinizma i militarizma, a zatim, na sledeoj stra-
nici, o tome kako znatan broj Amerikanaca smatra da im je Rusi-
ja opasnost".
Zaista ne razumem: drava je sa druge strane globusa, pored
nje nema ruskih vojnih baza, kojih je uopte vrLo malo - dok SAD
imaju osam stotina baza u sto dvadeset osam svetskih drava, pa
i u bivim republikama SSSR-a, na granici sa Rusijom, a jednu
pretovarnu bazu ak i samoj Rusiji. Sad se one spremaju da ubr-
zanim postupkom prime u NATO Gruziju, Ukrajinu i MoLdaviju (ne
zbog Krima, nema potrebe - NATO se ve odavno ukopao oko nas,
mi to znamo) - i pri tome oseaju opasnost".
Ali napad miLitarizma" i prava pravcata paranoja" vLadaju
u Rusiji, a Amerikanci samo to oseaju".
I nema nikakve protivrenosti kod tih autora LiberaLnih no-
vina.
***
Progresivni istoriar i politikolog Andrej Zubov predskazao je hi-

tan poetak Treeg svetskog rata zbog aneksije Krima.
PrimetiLi ste da politika anaLitika Liberalne javnosti - kao
po praviLu, i nije nikakva analitinost ve skup pisama Deda-Mra-
zu: prvo, dedice, hou da pone rat, da bih ja biLa u pravu; dru-
go, neka propadne ruska ekonomija, i to to pre; tree, neka Krim
ostane bez vode i zakuka zbog svoje gluposti; a etvrto, neka na-
gLo osiromaeni ropski narod na kolenima dopuzi kod nas, vape-
i o naoj pravednosti. Dedice, aLo, zapisao si?
***
Andreja Zubova su, kau, izbacili sa radnog mesta. Zbog pogle-

da". To se diskutuje na svakom oku, u uobiajenom kontekstu:
prokLeta despotija zabranjuje da se misLi.
Ipak, seam se kada su upravo zbog pogLeda" dizaLi hajku
na Igora Frojanova (i njega su isterali s posLa).
Frojanovljev i Zubovljev doprinos nauci - potpuno je neupo-

rediv: Frojanov je istaknuti istoriar i mislilac, a Zubrov - avaj,
nije.
Ipak, nikome od demokratske javnosti nije padalo na pamet
da se zaloi za Frojanova - naprotiv, demokratska javnost je tih
dana na dunom nivou podravaLa svakakvu hajku i ak je, neete
verovati, pisala kolektivna pisma (ali, naravno, ,,po zovu srca").
Ti Ljudi, u toj situaciji kad se dogaaji odraavaju kao u
ogLedalu - ne prepoznaju sebe nikad i ni pod kakvim usLovima.
to se tie Zubova, ak i u danima svog izgnanstva", ja mo-
ram da kaem: on ima pravo da izraava svakakve poglede, da pi-
e svoje knjige i Lanke, kao to ih je pisao i pre toga. Ali takvim
licima kategoriki se ne preporuuje da predaju istorijsku nauku
mLadim pokolenjima". eLeo bih da vidim kako bi u Ukrajini
tolerisali, na dravnom fakultetu, istoriara koji bi poeo da im
pria kako, na primer, nije biLo nikakve Ukrajine i kako ukrajin-
ski jezik takoe ne postoji, zato to je sintaksa tog jezika iden-
tina ruskoj. Takav istoriar bi za tren oka izLeteo i tu niko ne bi
ak ni pustio gLas da za njegovu odbranu.
Mada, zato ja ovo govorim u konjunktivu: verovatno je ta-
kvih sLuajeva i bilo, ali to je njihova unutranja stvar" i oni e
sami da se obraunavaju". Pa, evo, i ovde sami e se
obraunati". Kao to vi voLite.
***
Ako je progresivna javnost zaista za mir (mi ne verujemo nego

pretpostavLjamo) - ona bi morala sada, danas, odmah da se sve-
strano izjasni za nunost hitnog prisustva OEBS-a na Jugo-istoku
Ukrajine. VeseLi efovi nove Ukrajine su ve jue obeali da e na-
vaLiti i uguiti sve separatiste - pa, oni su faktiki objaviLi graan-
ski rat znatnom deLu svoje drave (sami e da se obraunaju", kao
to me je peva Jurij Juliani evuk opominjao na samom poet-
ku te prie - evo, sad e i poeti da se obraunavaju).
Da ne bi bilo rata nego samo jedna ista demokratija, kao
to vi voLite: neka dou posmatrai i Jugo-istok izabere sebi bu-
dunost.
UostaLom, misLim da je progresivna javnost smisLiLa sebi
drugo, sasvim Lako, neoptereujue zanimanje - da ponavLja:
uskoro. Uskoro, uskoro e sve da se srui, uskoro ete svi zaaLi-
ti, oh, uskoro.
Jer i to je posao, naravno.
82
PROLEE NA KRIMU
* * *
Povodom Krimskog rata. Onog iz sredine XIX veka, u kojem je ra-

tovao Lav Tolstoj (poto se malo borio u eeniji).
Od ega je sve poelo. Rusija je tada uvela vojsku u Molda-
viju i Vlaku, koje su potpale pod Tursku (koja je svojevremeno,
dakle, zauzela ono to joj nije pripadalo.) Aii oseajui kako
prosveena Evropa" osuuje ruski militarizam" (poeLa je kon-
centrisana kampanja u evropskim sredstvima za javno informisa-
nje, itavo civilizovano oveanstvo" je zatrailo osudu agreso-
ra), i zamislite, Nikolaj I je izveo vojsku iz Moldavije i Vlake.
Doavola, doavola" - zakljuio je Nikolaj I. - Moda smo
zaista uradili neto pogreno".
Mada je odLino znao da je sve dobro uradio pokuavajui da
zaustavi britanski prodor na Istok. (Uzgred, tano polovinu sta-
novnitva Turske u tom trenutku inili su sLovenski narodi koji su
se, najbLae reeno, nali u prilino neprijatnoj situaciji.) Car-ba-
uka je izveo vojsku iz MoLdavije i VLake, te misLi: pa, dobro
sam proao.
Meutim, protiv Rusije su ve biLe spremne da ratuju EngLe-
ska, Francuska i ItaLija. (Sve te prosveene zemlje su veoma bol-
no doivLjavale probLeme tako dragog, Ljubaznog i ak njima
srodnog turskog naroda.)
I ta vi misLite, prosveena Evropa se predomisLiLa da zara-
ti? Malo sutra!
Francuski car Napoleon I I I je tada rekao: Meni je svejedno
eLi Li Rusija da oisti kneevine ili ne, aLi ja hou da je ostabim
i neu zakLjuiti mir sve dok ne postignem svoj ciLj".
Pri emu je Francuska, kojoj su se po tradiciji maLtene kLa-
njaLi u Rusiji, u ovom sluaju skLopila sporazum sa svojim vei-
tim protivnikom - EngLeskom. Ruski monarh nije mogao ni da za-
misLi takav obrt dogaaja.
Uzgred, upravo tada su za Rusiju smisLiLi izraz koLos na gli-
nenim nogama". Ko? Nemci.
Treba se podsetiti da su se EngLeskoj, Francuskoj i Italiji pri-
druiLe, naravno, Austrija i Pruska.
Znate ta je tada napisao Tjutev? 0, to je vrLo aktueLno za
Rusiju posLednjih decenija: dedino gLupaci i izdajnici nisu to
predviaLi".
Zahar Prilepini NI3E TUI RAT
* * *
Zammljivo: u doba Krimskog rata u XIX veku, tokom 1854-1855.

godine, osim demokrata" tog doba, koji su bolno doivljavali
uspehe Rusije i s jednom radou - neuspehe, postojali su jo i
slovenofili. U celini, slovenofili su bili neuporedivo pametniji i
utemeljniji od veine savremenih nacionalista, aLi
Ali evo zauujue injenice: deo slovenofila je ozbiljno
smatrao da e Rusiji biti korisniji poraz nego pobeda, zato to
Rusija nije u punoj meri odgovaraLa idealima slovenofila.
I uopte, oni su nestrpljivo eLeli da izdaju sopstveni asopis.
DozvoLili su im da izdaju svoj asopis - i to im je sasvim
ubLailo gubitak SevastopoLja. emu SevastopoLj, kada mogu da
nose ideale u narod. Ispravne, sLovenofilske ideale!
Pametnih Ljudi je uvek bilo krajnje malo. Sa sLovenofiLima se
upravo veoma psovao Tjutev, koji je mnoge godine iveo u ino-
stranstvu i odLino znao Evropu i sve njene evropske vrednosti".
Tjutev je, znate, bio poput Limonova. Sed, plahovit, sarka-
stian. Tanke usne. ene, Ljubavnice. Veoma strastven. itao je
novine (odnosno iveo je od nasune poLitike i u toj politici mo-
gao da vidi kretanje i puls istorije). On je komunicirao i sa naci-
onalistima, i sa liberalima. Ismevao je i liberale, i nacionaliste.
Interese Otadbine stavLjao je iznad svega.
Tjutev je, naravno, bio aristokrat, sve vam je jasno. A Li-
monov - vaLjda je on iparac Savenko iz Harkova. ALi ni Tjutevu
nisu dali da se bavi politikom - draLi su ga na odstojanju: kao,
vi ste suvie vatreni, Fjodore.
U stvari, obojica su, naravno, aristokrati.
***
ALeksandar Hercen, jedan od stubova ruske demokratske misLi,

1851. godine pie:
Sva Evropa na sve naine, u parLamentima i u klubovima,
na uLicama i u novinama, ponavtjaLa je vapaj berlinskog 'Krake-
hlera':35 'Rusi idu, Rusi idu!' I zaista, oni ne samo to idu nego
su doli... Niko ne zna ta e biti, ta predstavLjaju ti Rusi, ti var-
vari, ti Kozaci..."
Cezar je bolje znao Gale nego to savremena Evropa poznaje
Rusiju... To uobraeno ignorisanje vie ne pristaje licu Evrope".
35 Krakehler - nemaki humoristiki ilustrovani asopis. (Prim. prev.)
-8 4
PROLEE NA KRIMU
I dalje, divno: ...svaki put kada ona pone da prekoreva

Ruse zbog toga to su robovi - Rusi e s pravom da je upitaju: 'A
vi, zar ste vi slobodni?'".
Kazau jo jednom: ako je uasno iveti u Rusiji, onda je isto
toliko uasno iveti i u Evropi... Privilegija vam je da budete sa-
sluani i otvoreno se borite da iz dana u dan postajete sve manji;
Evropa iz dana u dan sve vie lii na Peterburg; kod vas postoje
ak i drave koje vie lie na Peterburg nego sama Rusija".
Oseam srcem i umom" - pisao je Hercen kasnije, 1857. go-
dine - ,,da se istorija gura upravo na nau (ruske) kapiju".
I jo: Ruski narod" - govorio je Hercen - ,,za nas je iznad
otadbine".
Kod Aleksandra Hercena mogu se nai i drugi citati o reak-
cionarnoj Rusiji, o ivoderu Suvorovu; bilo mu je ao i raspara-
ne Poljske... ali uopte, on se pokazao kao tip koji je u dubini
due Rus, izrazit, nadahnut ovek - i upravo ono to je on pre
pola veka bio u stanju da kae o Evropi i Rusiji - nai dananji
demokrati nee nikad rei naglas. Jezik e da im se osui.
***
Bio jedan mislilac, Nikolaj Jakovljevi Danilevski, koji je napisao

veliki rad Rusija i Evropa, a imao je znaajan uticaj na penglera
i Tojnbijija. Izmeu ostalog, dugo godina je iveo na Krimu (ku-
pio je tamo imanje na Junoj obali), kod njega su dolazili u go-
ste slovenofili Aksakov i Strahov, dolazio je i Lav Nikolajevi
Tolstoj.
Rusija i Evropa poinje sledeim razmiljanjem.
Kako to - kao zaueno, a u stvari bez ikakvog uenja pi-
ta Danitevski - Pruska i Austrija su, eto, ne tako davno napale na
Dansku, najliberalniju dravu u Evropi, a za tu Dansku se nije za-
uzela nijedna evropska demokratija, niko nije smatrao da je to
problem, dostojan vojnog uea. Napali su je pa ta, napali. Ali,
im je Rusija zapoela rat protiv Turske, kad se tu Engleska i
Francuska pobunie zbog uasnih dejstava varvarske imperije i
bacie se u odbranu Turaka.
Otkuda ta ravnodunost prema humanoj Danskoj... i to ap-
solutno nepotovanje prema najzakonitijim zahtevima Rusije?" -
uzvikuje DaniLevski.
ProLo je od tada vie od vek i po.
Zahar Prilepini NIJE TUI RAT
ieie ie
Danilevski, uzgred budi reeno, s izvesnom ironijom upotreblja-

va sintagmu na prosveeni XIX vek".
Primetili ste da se Ijudima koji ulaze, na primer u 2014. go-
dinu, ini da se nalaze na vrhuncu civiLizacije, do koga je u XVII,
pa ak i u XX veku trebalo ii i ii, a da ne govorimo o tamo ne-
koj antici.
U stvari, ovek koji, sav naduven, govori: ...ivimo u XXI
veku, brate, vreme je da se opametimo" - za smenih pola veka
izgledae kao udak, kakvim nam ponekad izgledaju Ijudi sa stra-
nica novina koje nam se krune u rukama, recimo, s kraja XIX ve-
ka, sa svojim progresom", omiljenim temama, tramvajima sa
zvoniima i najviem stadijumu razvitka oveanstva".
U nekom XXII veku Kina e da se prelije preko ivica, ili e
neko, na primer, da osvoji polovinu Evrope, ili e Latinska Ame-
rika da se potue sa SAD - pa e svi ti blogovi sa progresivisti-
ma, ako nekom izau pred oi, da se itaju kao vicevi.
Uostalom, ak i ako se ne to ne dogodi.
Za poslednjih mesec dana meni su sto puta pisati kako su
imperije nekada bile progres", ali danas su imperije - regres.
Znate, Ijudi sagrade sebi neku eernu kuicu, zidovi su joj
od eerne pene, umesto lampe zakae karamelu, zgrnu nekakve
pojmove - i veruju u njih. Napolju svet uopte nije od eera ni
od karamela, tamo, kao i obino, upravljaju imperije, amerike,
kineske, pojedine suverene drave naglas sanjaju da ih spasava
NATO - tua imperijska vojska! - i pritom - pritom!!! - ti isti Iju-
di, kao opinjeni, govore kako imperije nisu u modi, i kako ,,to
ne nose" u XXI veku.
Jedno od bezuslovnih dostignua XXI veka jeste: pojmovi i
predstave su postali jai od stvarnosti. U nekim glavama, u naj-
manju ruku.
***
Kod filosofa Konstantina Leontjeva, u radu Proseni Evropejac

kao ideal i orue za ruenje sveta" postoji zabavni momenat ka-
da on pie da su ga preanji tvorci nadahnjivali: Jedan je pri-
kazivao udesni prelazak Jevreja preko Crvenog mora; drugi -
borbu Huna protiv Rimljana; trei - scene iz ratova konzulstva i
imperije; etvrti - scene iz starozavetne i jevanelske istorije..."
PROLEE NA KRIMU
Savremenom, progresivnom" tvorcu je kudikamo tee, ruga

se Leontjev:
Ako je to to u XIX veku pripada iskljuivo ili prvenstveno
njemu: automobili, uiteLji, profesori i advokati, hemijske tabo-
ratorije, buroaski luksuz i buroaski razvrat, buroaska umere-
nost i buroaski moral, polka tremblante, redingot, cilindar i pan-
talone - neinspirativno za slikare, ta treba oekivati od umet-
nosti tada kada... ne budu postojali ni carevi, ni svetenici, ni
vojskovoe, ni veliki dravnici... Tada, naravno, nee biti ni
umetnika. 0 emu e onda da pevaju? I koga e da stikaju?"
Leontjev je davno iveo, on nije znao koga e da sLikaju. Ob-
jasniu.
Mogu da sLikaju sopstveni pupak. Ili, recimo, da zabodu iver-
icu u prst i opiu ivericu kao centraLnu svetsku katastrofu. Re-
dingot i pantalone mogu takoe da opisuju, pogotovu pantaLone.
Ili da gadLjivo gLedaju naokoLo i neprestano liju ironiju, kao
iz gumenog creva. I tada mogu zaista da stvaraju o biLo emu.
Mogu jo da budu i konceptualisti.
A za progresivnog umetnika LokaLnog izLivanja najvanije je
zanimanje - da mrzi ruski imperijaLizam. Veita tema! Oko nje
moe da se napaja vekovima.
Zato to e uvek, dok god je iva Rusija, postojati vojskovo-
e, carevi i svetenici - a to je neprestani razLog za stvaraLaka
pljutanja ruskih buruja koji se vrzmaju oko kulture.
To jest, ti buruji i ive u veLikoj tradiciji, samo okrenutoj
naopake. Itijada i Odiseja traju i daLje, a oni sve vreme preziru,
ptjuju, smeju se i govore: kako vas nije sramota da se bavite tim
budaLatinama u naem progresivnom veku, stoko jedna, robovi,
sitna buranijo.
I njima plaaju za to. esto im plaamo i mi sami. Prvo, pet
puta u veku prireujemo im Ilijadu i Odiseju, a zatim pLaamo nji-
hovo ubogo egaenje povodom toga.
***
To, to Rusija u svojoj istoriji pravi krugove (udnovatim cikca-

kovima i majunim skokovima preko provaLija iLi rovova) - upra-
vo je garant njene duge istorije, koja traje i traje.
Istorijski prostor je ogranien - tamo nema dugog puta is-
kljuivo napred.
Zato su nestale mnoge i mnoge civilizacije, propate su hitja-
de (zamistite!) naroda, a veina poznatih drava ve pretazi taj
87
inerjski put (ta su panija, Portugalija, Poljska, Velika Britani-

ja i prekrasna Srbija - u poreenju sa onim to su bile?... ,,nor-
malne drave", kako se to danas naziva).
Evropa ne eli da ulazi u naredni krug (uasno se opekla u
XX veku) pa je svoj put prepustila mladoj imperiji - SAD (mada
se sada Ijuti na njih, ali ipak naginje na tu stranu).
Ali Rusija je ula u sledei krug, mae krilima. Ili krilom. Ili
samo repom.
Gogoljeva trojka juri, zna se kuda. Uvek e tuda. Ali zato br-
zo. I kako su divni pejzai napolju.
***
Danas liberalni deo drutva osea odreeni pritisak provlasnih

sredstava za javno informisanje i drave. U toj situaciji je neka-
ko nepristojno da se govori protiv liberala, zato to su oni iona-
ko progonjeni".
Ljudi koji, na primer, zbog starosti tokom poslednjih dvade-
set pet godina nisu naroito pratili deavanja u Rusiji, zabrinuli
su se za nosioce progresivnih pogleda" i mole da se spusti ste-
pen uzajamnih optubi.
Prinuen sam da objasnim.
Krimska situacija - samo je nastavak davnanje istorije uza-
jamnih odnosa, kada su sami ti, sada progonjeni liberalni aktivi-
sti, dosledno nastupali kao pobednici, a ponekad i kao gonii.
Oni su tokom nekoliko godina, u periodu od 1987-1991, to-
nama raskrinkavajueg materijala razjarili ogroman deo stanovni-
tva SSSR-a, do te mere da je itav narod pao u ekstazu samou-
bistvenog mazohizma.
Oni su, u skladu sa svojim snagama, pripremiti raspad SSSR-
a, naravno, govorei kako se on ,,sam razvalio", mada danas zbog
neeg ne kau da se raspadnuti SSSR ,,sam obnavlja".
Oni su u celini opravdali dogaaje iz 1993. godine36 i gra-
natiranje parlamenta.
36 Godine 1993, od 21. septembra do 4. oktobra u Moskvi, zbog ustavne krize,

nasilno je ukinut model sovjetske vlasti koji je bio na snazi od 1917. godine,
izvreno je rasturanje Kongresa narodnih deputata i Vrhovnog Sovjeta Ruske
Federacije. Dravni prevrat je doveo do unutranjeg sukoba, otpor se izlio
na uLice grada i bio pracen oruanim intervencijama policije i tekim ratnim
dejstvima, sa cuvenim pucanjem vojske na Beli dom. Samo 3. i 4. oktobra
bilo je ubijeno 324, a ranjeno 348 lica, tokom deavanja poginulo je naj-
manje 158 osoba a 423 je bilo ranjeno. (Prim. prev.)
^8
PROLEE NA KRIMU
Oni su insistirali (i insistiraju) na Legitimnosti ubojitih re-

formi iz devedesetih godina, koje su imale katastrofike posledi-
ce za milione stanovnika Rusije.
Oni su podravali nacionalne frontove" u svim bivim repu-
blikama SSSR-a, a posle, kada su u tim dravama zavladali reimi
koji u ovoj ili onoj meri ispovedaju rusofobiju, nisu se ni na ko-
ji nain pokajaLi za uinjeno.
Oni su sLono falsifikovali i Legitimisali izbore 1996. godine.
Oni su se za vreme dogaaja u Pridnjestrovlju, eeniji i Ab-
haziji dosLedno oglaavali kao pristaLice sila orijentisanih ne na
Rusiju nego protiv Rusije; kao i u sLuaju JugosLavije.
Spisak je kudikamo dui, aLi neemo da svodimo sve raune
- nismo to postaviLi za cilj.
To, to oni danas daju prednost optoj svetskoj vrednosti",
zakonu i pravu" (po njihovom shvatanju), suverenim interesi-
ma Ukrajine" - nad oigledno izraenom voLjom miLiona graana
koji sebe smatraju Rusima i ele da svoju sudbinu poveu sa Ru-
sijom, kakva god da je Rusija u ovom momentu - uobiajena je
pria.
udno je jedino to to se ovoga puta i sam ivot okrenuo
drugaije.
Verujte mi, da se situacija formiraLa tradicionaLno (u korist
progresa") - Liberalna javnost ne bi oseala nikakvo saaljenje
prema svem tom ruskom proleu", ne bi se zalagaLa za interese
ruskojezikog stanovnitva, za tamo nekakvog alog i nekakvog
Aksjonova, koje bi bezusLovno uhapsili - nego bi radosno prazno-
vala svoju pobedu, kao to ju je ve vie puta slavila.
I ne bi biLo ni sve te njene sadanje retorike povodom toga,
podlo je sejati razdor u drutvu", podlo je svrstavati se na
stranu sile" (kao da oni maloas nisu pozivali u NATO i u OEBS -
kako bi i sami stali na stranu sile) i podlo je gurati ionako ve
progonjenog".
BiLo bi najistije oseanje opojnosti, bez obzira na ovo, na
ono i na sve.
Veliki deo svog ivota proiveo sam posmatrajui tu opojnost.
Meni je ostalo vrlo maLo snage za oseanje saaljenja. Osta-
Lo mi je , aLi maLo. I ne samo meni. etvrt veka - nije maLi period.
Potrudite se da to razumete.
89
Zahar PriLepin: NIJE TJLJI RAT
***
Beskonaan spor meu raznim delovima ruske inteligencije dosti-

gao je, u vezi s Ukrajinom, narednu apoteozu.
Ljudi koji u Lavovu na juri zauzimaju javno tuiLatvo - ka-
ko nama u Rusiji objanjavaju - koriste svoja demokratska pra-
va" i, izmeu ostalog, imaju pravo na bunt". Kada se to isto de-
ava u Lugansku ili Donjecku - pred nama su separatisti". Sepa-
ratistima ih nazivaju na samo ukrajinska sredstva za javno infor-
misanje, to je, u celini uzev, jasno - nego i mnogi Rusi odree-
nog usmerenja.
Ruski rok-izvoa Jurij evuk poziva Jugo-istok Ukrajine da
ne galami i da se ne buni, a Kijev i Lavov - ne poziva. Iz sve sna-
ge nastojim i nikako ne shvatam zato. Verovatno zato to su Ki-
jev i Lavov za sve dobro i mir, a Donjeck i Lugansk su za sve loe
i rat?
Ovakve aberacije i odstupanja od norme primetiLi smo ve
odavno. Kada su u Kijevu pobunjenici zauzimali zgrade admini-
stracije - nama su objanjavaLi da se to Ukrajinci formiraju u ,,po-
litiku naciju", a kada su zauzimaLi administracije u SevastopoLju
- ti isti Ljudi su nam govoriLi kako su se to ruski vatnici" setiLi
svoje ropske prirode" i hoe nazad u sovok".
Kada su na Majdanu pevaLi himne Ukrajini i himne UNA-
UNSO37 - svi dobri i mirni Ljudi su pLakali, prisustvujui dizanju
nacionaLne samosvesti ukrajinskog naroda", a kada su u Sevasto-
polju pevaLi himnu Rusiji, a Moskva im prihvatila pesmu - ti isti
dobri i mirni Ljudi su se mrtiLi od gaenja.
Kada su u Rusiji otkazaLi koncert ukrajinske grupe OKeaH
3/ib3n" - odmah su nam govorili o gvozdenoj zavesi", a kada su
otkazaLi koncert ruskog pijaniste Denisa Macujeva u Kijevu, nama
su objasniLi da je to prirodna reakcija na agresiju, ati nema tu ni-
kakve zavese.
Jurija Bameta su LiiLi zvanja poasnog profesora Lavovskog
konzervatorija, a nama su odgovorili: ,,a ta je on hteo?" - aLi kad
bi Romana BaLajana liili svih njegovih ruskih nagrada i zvanja,
tada bi ve biLo: ,,ta vi to radite?"
37 UNA-UNSO (u k r. VnpamcbKa HaLfioHa/ibHa AcaMnea - VKpa'i'HCbKa H a p o flH a

C aM o o 6 o p o H a ; V K pa'm cbK a H a p o flH a A c a M 6 n e n - V K pa'm cbK a H a p io H a n b H a
C o n ifla p H a 0 p r a H i3 a u ia (1990-2014) - u k ra jin s k a p o lit ic k a p a r t ija d e sn o -
ra d ik a ln o g s m e ra , ko ja se d r a la id e o lo g ije n a c io n a liz m a a li i, po m i lje n ju
n e k ih a u t o r a , i a n t is e m it iz m a . (Prim. p re v .)
9 ~
PROLEE NA KRIMU
U Rusiji su zatvorili koncert promajdanski raspoloene belo-

ruske pank-rok grupe Jlsmnc Tpy6eLiKOM" - i odmah smo zauli
sad e Rusi ostati sa svojom ansonom"; ali u Ukrajinu ne ide ni
ruska rok grupa Annca" - zato ti isti Ijudi ne kau Ukrajincima
da je njihova ansona isto tako udovina?
Zatvaraju nedeljnik CBOofla u Kijevu, ukrajinski provajderi
seku ruske sajtove - opet je to lina stvar Ukrajine" i podrka
informacionoj bezbednosti", ali kada u Rusiji gue Kasparov.ru"
- kod nas ugroavaju slobodu rei.
Zaista, ugroavaju. ALi zato je to kod nas - sloboda rei",
a tamo - informaciona bezbednost", ipak nam nije jasno.
Ruske televizijske kanaLe iskljuuju u Ukrajini - zato to se
treba odupirati tuoj agitacionoj maineriji". A kada ukrajinski
televizijski kanali nisu iskljuivani na Krimu do samog referendu-
ma - nama su objasniLi da Ljudi moraju posedovati sve potpune
informacije". Neko moe da nam objasni po emu se KiseLjev, ko-
ji radi u Rusiji, razlikuje od KiseLjeva i ustera koji rade u Ukra-
jini? Ja pouzdano znam jednu razLiku: ovom u Rusiji su ukinute
izLazne vize, a onoj dvojici u Ukrajini - nisu. A to kudikamo vie
govori o Zapadu nego o razLici izmeu jednog KiseLjeva od dru-
gog KiseLjeva. Zar ima nekog kome to nije jasno?
Ako ti za vreme Majdana svaki dan pie post u blogu >k>k "
o tome da ruski odred za specijaLne namene puca u Ukrajince -
a danas ipak ubedLjivo govori kako ruski avioni ve Lete na Ki-
jev - znai, ti jednostavno pokuava da kae istinu" koja e,
uostaLom, sutra biti obeLodanjena kao ne sasvim istinita. Potpu-
na neistina. A ako daje referencu na to kako ogromna masa
ukrajinskih studenata 2013. godine skae u studentskom dvori-
tu uz povike K to He cKaueT - tot MOCKa/rb"38 - znai, ti ,,ras-
piruje razdor" i provocira".
Peva Makarevi i reiser Zvjagincev piu pismo protiv ra-
ta" - ono moe apsolutno da se protumai ovako: ,,za koji e nam
andrak miLion i po tih Rusa, neka se Ukrajinci obraunaju sa nji-
ma po zakonu"; to jeste stav. Stav sa veLikim sLovom. ALi kada se
reiser Lungin i dezer Butman oglaavaju za podrku Krima - on-
da je to konformizam" i uopte sramota". Zato to stav" ima-
ju samo ispravni i dobri Ljudi.
Dvadeset pet godina su nam odreeni krugovi priaLi da se
imperije obavezno raspadaju. A posle su poeLi strastveno da brane
38 K to He CKaneT - to t MOCKanb.' .Ko ne skae - taj je Moskalj." (Prim.

prev.)
ukrajinsku imperiju od raspadanja, pa je teko poverovati da su ti

isti Ijudi onomad govorili: nema problema ako se Rusija raspadne
po Uralu, Kurile e dati Japanu, a Kalinjingrad - Nemakoj.
Ako stav Rusije prema Krimu podrava deset drava (i jo ve-
ina planete se uzdrava tim povodom) - nama viu izotacija",
i uopte, ,,sva planeta se stidi Rusije". A ako neke odtuke o ne-
kakvim izraelskim stvarima ne podrava ama ba niko, osim samo
Izraeta i SAD, tu uopte nema ta da se raspravtja.
Rusija se rastala sa Krimom pre dvadeset tri godine - Go-
spode, tako ogroman period da se mora potpuno zaboraviti na bi-
to kakvo ispravljanje te situacije, pa ak i kada na Krimu ive fak-
tiki ti isti tjudi koje su nekada, bez pitanja, odvojiti od Rusije.
A ako neki narod odjednom rei da vrati i izgradi svoju dravnost
na onoj zemlji gde je, valjda, iveo pre nekoliko hitjada godina -
tu opet nema ta da se raspravlja, inae e vam odmah izobja-
njavati tako da vam se glava okrene naopake.
Moe da se pria kako se Kosovo razlikuje od Krima po tome
to je na Kosovu bito klanje, prema tome, tamo su zahtevati me-
anje sa strane - ati Rusija je u tom trenutku sve prespavala i ni-
je se umeala. Kad je ve tako, morali su da se umeaju Ameri-
kanci.
Ati, po toj logici hou da pitam zato se ovoga puta nije sa-
ekalo klanje pa tek poste izvrito mirotvorako meanje, da bi se
spreito ubijanje?
Ali na Krimu nije bito ktanja!" - kazae vam.
Ali moglo je da se desi" - kazaemo mi. - ,,Na Jugo-istoku
Ukrajine su desetine uhapenih pristatica 'Ruskog protea' a ima
i ubijenih".
,,To su separatisti" - kazae nam.
I taj spor moe da traje do beskonanosti, do mune i tune
beskonanosti.
Pisac Ana Starobinec kae kako nema snage da oprosti pa-
triotskom drutvu koje Lajkuje" postove publiciste Dmitrija Olj-
anskog - gde, izmeu ostalog, Oljanski izraava zadovotjstvo
povodom toga to e tiberate malo da stisnu, a moda e i zaista
da ih proteraju iz drave.
Ati, Ana, i ti i ja znamo imena uvenih javnih radnika koji su
po raznim glasitima pozivali SAD da se umeaju u vojni konflikt
protiv Rusije, objanjavati su Ukrajincima kako da vode partizanski
rat protiv ruskih federalnih snaga (ti tjudi u drugim prilikama
govore kako nije sramota slati deake da umiru za interese
92
PROLEE NA KRIMU
imperije?"), i ak su ih, sea se, pozivali da bace atomsku bombu

na Sevastopolj, ili su molili Amerikance da poalju atomsko oruje
Ukrajini - i u tim njihovim reima nije se nazirala ironija.
Zar smo postali svedoci kako hiljade i hiljade italaca tih
javnih radnika naputaju njihove blogove? Ne, nismo. Niko ih ni-
je naputao, samo su im doli novi.
Tebi ta situacija izgleda divijaka? Oljanski je, kae ti, za-
nesen - aii Ljude koji idu pored tebe na moskovskom Maru mira,
zaneseni su kudikamo jae i stranije - zato ti ne govori o to-
me? Zato niko meu vama nijednom nije govorio o tome?
Zato to lino ti ne podrava njihove stavove?
A sto lajkova ispod postova Oljanskog, oigiedno, znai da
e u Rusiji uskoro poeti masovne deportacije?
Boino oseanje da se mi i ruska iiberaina opozicija nalazimo
u razliitim logikim i pojmovnim sistemima postojaio je i rani-
je . Ali jedino u sluaju s ukrajinskim dogaajima, to oseanje je
dostiglo zauujuu koncentraciju.
Iskreno eiim da se tema raskola linijom patriotske" i ,,Li-
beraine" (prozapadne" i slovenofiiske") zatvori zauvek. Nema
nikakvog raskoia. Mi zaista ivimo u raziiitim svetovima, svrsta-
ni smo u raziiite ustanove i ne hriimo jedni drugima u goste.
Teko da emo biti u stanju da se raspravimo priiikom susre-
ta. Postoji, ipak, nekoiiko gestova koji nam mogu pomoi da
shvatimo kuda da idemo mi, a kuda idu oni.
Postoji jedan problem: mi nemamo kuda da idemo. Mi ivi-
mo na istoj zemlji.
***
Osramoena giava za kosom ne piae, pa ipak.

Za ujedinjenje Nemake nudili su SSSR-u etiri stotine pede-
set milijardi dolara.
Za vreme Gorbaova uinjen je gest iroke ruke: aii, nama ni-
je potrebno nita, neka se bespiatno ujedine. Mi smo dareljivi.
Nama su daii pet milijardi maraka kredita - da ga vratimo.
U Nemakoj odlino znaju cenu svog ujedinjenja, i oni koji
treba - znaju kome duguju za siom Berlinskog zida.
To je nekako uticaio na zvanini stav Nemake prema Krimu?
Retoriko pitanje. Tu smo jedino mi dareijivi.
Mihaiia Sergejevia Gorbaova treba vratiti u veiiku politiku.
Neka on po itav bogovetni dan sedi tamo u ekaonici frau Mer-
kei pa da je, u svom maloruskom maniru, hvata za rukav kad iz-
Lazi posLe napornog radnog dana i, bez obzira na to to ona ne

zna ruski jezik, govori: ,,Tu ne mogu biti dva miLjenja, jasno. Ja
sam dugo radio u Ukrajini, i ja, znate, pamtim ime se sve to za-
vravaLo. Mislim, trebaLo bi da preispitate svoj stav..."
A ona Licem daje znak obezbeenju: UkLonite odavde tog
frika, ukLonite ga odmah."
***
Iz Kijeva saoptavaju da je Desni sektor" sad ve ustao protiv no-

ve vlasti, im se predao toj istoj novoj vLasti, tanije - miLiciji.
Sa Desnim sektorom" je sLedea pria.
One miLicije koja je postojaLa za vreme Janukovia - pLaiLi
su se, ali nisu se smrtno bojali. Berkut" je vaLjda i pucao (a mo-
da i nije mnogo pucao, mada je hteo), aLi u svakom sLuaju, svi
su dobro znaLi da nee pucati istinski, u masu, i da ipak nee bi-
ti masovnog ubijanja (aLi mogLi su poLa sata da pripucaju nekud
u vazduh, i to vrLo, vrLo gusto, pa ne bi ni biLo Majdana, svi bi se
razbeaLi).
ALi za ovu miliciju (i za ovu vLast) odmah su shvatiLi da e
da puca. Bilo im je jasno da umesto sto ratnika svetLosti ovi mo-
gu da pokose dvesta - za dvadeset minuta.
Zato su svi predaLi oruje i otiLi.
Ovde je razLika izmeu korupcionake vLade Ljudodera Janu-
kovia i demokratske revoLucije koja brani svoje tekovine".
Nisam ak ni ironian. Samo eLim da podsetim kako je svo-
jevremeno oktobar 1917. godine isto tako branio svoje tekovine,
aLi u dananje vreme postoji niz istoriara i aktivista koji su Le-
njinov pristup svrstaLi u zverstvo i ostaLi teror. A tamo, za vreme
Lenjina Desni sektor" se jednostavno nije predao. A umesto
jedne Ruske Federacije kao agresora" bilo je itavo LegLo agre-
sora sa svih strana.
U svemu ostaLom (zatvaranje sredstava za masovno informi-
sanje, pijani mornari", Lin, pokuaj da se zaustavi separatizam)
- Ukrajina potpuno Lii na Sovjetsku Rusiju iz 1918. ALi Sovjet-
ska Rusija 1918. godine - kao to znamo, biLa je Loa i uopte
,,zLo". Nisu to dananji ukrajinski dogaaji koji se navode u kate-
goriji bezuslovnog dobra".
OigLedno, zato to su boLjevici biLi za loe", a Majdan -
za dobro".
94
PROLEE NA KRIMU
* * *
Kakve udne stvari govoti knjievnica, Ijubiteljka paradoksa,

Ljudmila ULicka.
Ukrajinci su slobodniji, i ogoreniji, i u sutini, nisu znaLi
za vekovno ropstvo, kao Rusi."
A ta se podrazumeva pod vekovnim ropstvom"? Sovjetska
vlast, dobro sam shvatio? Ili tataro-mongolski jaram?
A gde su u to vreme bili Ukrajinci?
Neka nam neko objasni neto jednom i zauvek.
Ili boLje nemojte, ne objanjavajte nam nita. Inae e op-
injenost od njihovih lakih rei i oaravajuih gestova da nesta-
ne zauvek.
***
Periodino mi izLaze pred oi iskazi na temu da obraanja ruske

kultume javnosti za podrku Krimskog anLusa" podseaju na pi-
sma iz masovnih egzekucija" 1937. godine.
(Uopte ne podseaju ni po imu, aLi neemo o tome.)
Takve asocijacije pomau svim Rusima koji su protivnici
Krimskog anlusa" da se oseaju iznad svih, tvri, jai: na njih
ide uasna 1937, kao parni vaLjak, a oni stoje na putu, uhvatili
su se za ruke i ne pLae se pogibije.
Jedna smena strana situacije je u tome to opoziciona jav-
nost ne rizikuje nita - ve naprotiv, dobija besplatnu mogunost
da sve vie potuje sebe, da sve boLje misLi o sebi, da sve pote-
nije gleda u oi inostranim koLegama, itaocima i sLuaocima, da
se sve pouzdanije nada u meunarodno priznanje, u istu savest
i mesto u raju.
Gostovanja im sigurno nee ukinuti ni u razliitim dravama
Zajednice Nezavisnih Drava (kao pozoritu Sergeja Bezrukova u
Gruziji), ni u Evropi, ni u SAD, pogotovo nee u Ukrajini - ve ih
mogu po bogzna koji put pozvati u goste. Nee oni izgubiti gle-
daoce, itaoce i sLuaoce - i to ak ni u Rusiji. Pa, i zbog toga
to je ruski gLedaLac, itaLac i sLuaLac zauujue toLerantan -
njemu je zaista svejedno kakvih se upravo pogleda dre Akunjin,
Boris Grebenikov iLi Lija Ahedakova. Dobro rade svoj posao -
i sve je u redu.
Kudikamo jae rizikuju upravo pristaLice Krimskog anLusa"
- mada neemo da im uterujemo suvie straha i odmah se ogra-
ujemo da njihov rizik takoe nije smrtan. Ipak, moraLne traume
- - 95- -
7ahar Prilppin- NT.1F Tllfll RAT
koje oni nose - kudikamo su ozbiljnije. Svako ko eli moe da

proprati kakvoj opstrukciji se podvrgava, na primer, odlian ruski
pesnik i filolog Dmitrij Bak - kako su ga za jedan dan, zbog jed-
nog potpisa pod jednom peticijom, najneoekivaniji Ljudi odjed-
nom proglasili za oveka kojem se ne prua ruka - i sa kakvom
snagom svoje moralne pravinosti su oni kritikovali Baka (a da
nijednom nisu upitali sebe ,,Ko sam ja uopte?").
A kakve kategorike odredbe su se ule podvodom reisera
Pavla Lungina i reisera Karena ahnazarova! 0 ...
Moj poznanik novinar (i to dobar novinar! - ali liberalnih
pogleda) odmah je definisao da je samim odnosom prema Krim-
skim dogaajima najzad povuena jasna tinija izmeu sovjetske
kulture" i jednostavno kulture.
Tako su minorni antisovjetik i veLiki glumac OLeg Tabakov,
okoreLi antikomunist i veliki pesnik Jurij Kublanovski, svetski u-
veni dezer Igor Butman i pijanist svetskog ugLeda Denis Macu-
jev - odjednom dospeLi u sovjetsku kulturu", a da zaista ni na
koji nain ne spadaju u boljevike.
I ta, vama - na vaoj obaLi za rukovanje - nee biti dosad-
no? U okn'Lju prave kuLture? Naravno, shvatamo mi da su sa vama
evuk, Makarevi i Lav Rubintejn - pa ipak: nije vam dosadno?
Mene mue nagaanja da se, na primer, niz veLikih rok-mu-
ziara, istog nivoa kao evuk i Makarevi, dre neto drugaijih
pogLeda o ukrajinskom probLemu - aLi ute. RazLog njihovog u-
tanja je elementaran: oni znaju - ako razveu jezik, odmah e po-
eti da ih prodiru - i to ne u Ukrajini nego ovde, ovde, u svojoj
kui.
Prodao se!" - vikae mu sa svakog prozora, sa stranica naj-
luksuznijih asopisa i najnezavisnijih sajtova, a takoe u mikro-
fone najpopulamijih radio-stanica. - Prodao se! Vidi ga!"
U Rusiji odavno drava nikog ne kupuje (jednostavnije joj je
da izdrava tri teLevizijska voditelja umesto tri saveza kompozi-
tora i tri saveza pisaca) - aLi svi se i daLje uasno plae da budu
osumnjieni za prodajnost.
To se odnosi i na gLumce, i na sLikare, i na pisce svake fele.
Obrazovani Ljudi su potpuno svesni kakav bi stav danas za-
uzeli drugi predstavnici sovjetske kulture", olieni u raznovr-
snim Likovima kao to je SoLenjicin iLi Brodski; idemo dalje - kao
Mihail Bulgakov iLi Leonid Leonov, idemo jo daLje - kao Dosto-
jevski ili Konstantin Leontjev, Gogolj ili Pukin; potpuno emo da
PROLEE NA KRIMU
utimo o Deravinu ili Gribojedovu - oni su zaista bili u slubi

kod tirana.
U svim navedenim sLuajevima pitanje izbora zaista ne bi
trajalo ni minut.
Sada je drugaije. Osvrtanje na klasike - nije pristojno. Na
rusku dravnost i naine njenog stvaranja - takoe.
Vremena se menjaju" - kaete vi.
Ma, ne, nita se ne menja. U XVIII veku su smatraLi da, hva-
La Bogu, ovo nije XVII vek, u XIX su zahvaljivaLi za to to ne i-
ve u XVIII, u XX veku svima je biLo jasno koLiko su daLeko otiLi
od XIX veka. ALi, iz veka u vek su radiLi jedno isto. I daLje e ipak
biti isto.
Kartu sveta e jo sto puta da preinaavaju - i u tome e da
uestvuju ne samo prokLeti ruski imperijaListi nego i svetske de-
mokratije". Zapravo, one ni za trenutak nisu prestajaLe da se ba-
ve time.
Ako se tagod i menja, to je samovoLjno ubrajanje u rusku
nacionaLnu eLitu tih Ljudi koji... pa, da kaemo ovako: ne mogu
da odgovaraju za svu eLitu, a jo manje za svu naciju. Samo za
deo nje. I to jedino po pravu talenta, a nikako ne po pravu neo-
bine hrabrosti.
Ko se danas ponaa hrabro - predstavnici ukrajinske inteLi-
gencije. Kada na Majdanu iznosi svoj stav Lider grupe OKeaH
0/ib3n" - potpuno je svestan da ga mogu uti u Rusiji, te ube-
dljivo stavLja na kocku svoj uspeh i svoje koncerte u Rusiji, a ne
haje za LokaLne sLuaoce: vanija mu je sopstvena Otadbina.
A ta time rizikuje Maksim Leonidov i neke druge gorespo-
menute ruske zvezde, koje su vrsto staLe na put borbe protiv
domaeg miLitarizma? Oni jednostavno prihvataju stranu dobra,
svetla, opteLjudskih vrednosti i ostaLog kondenzovanog mLeka.
Pravo da vam kaem, tako je uvek i biLo. Nai rok-idoLi nisu
nikada vodiLi nikakvu famoznu borbu protiv sovjetske vLasti - po-
maLo su sviraLi i pevaLi, na radost sebi i nama. Tako da su mirno
proLi kroz uas i haos devedesetih godina: ,,...aLi zato sada sva-
ko moe sLobodno da ide u inostranstvo" - govorio je esto tada
Boris Grebenikov. Nisu naroito gaLamiLi ni u nuLtim godina-
ma" - a to da gaLame, kada mogu jednostavno da pevaju - pe-
vanje im ne ometaju.
Najvanije je da i daLje sve ostane kao pre. Nee nastupiti
1937. godina - i niko ih u sadanjoj poziciji ne podsea na nju.
97 -
Zah at Potepin:_NIJE TUPI RAT
Ali proi e mesec, dva, tri - i OKeaH 3nb3n" e ipak da

doe u Rusiju na koncert: mesni inovnici e da zaborave kako se
upravo nazivala grupa tih ukrajinskih momaka, a Rusima je, po
tradiciji, svejedno - oni su istovremeno i za Krim, i za OKeaH
3jlb3w".
Ako danas i moe da se ispolji neka ozbiljna hrabrost za ot-
kidanje tintare i nervni slom - jedini je nain: stati u Kijevu i
nekom uvenom liku (Rusu ili Ukrajincu, nije vano) na sav glas
dreknuti: a ja sam protiv.
- A i mi smo, svi, protiv - odgovorili bi mu.
- Ne, ja sam protiv neeg drugog - odgovorio bi on, i svi bi
se zaueno stiali. - 3a sam protiv sila dobra i svetla, progre-
sivnih vrednosti, evropskog izbora, Liberalnog poretka i sveg va-
eg kondenzovanog mleka. Ako ste vi za demokratiju - dajte svi-
ma demokratiju, ako ste vi protiv tueg meanja - trebaio je da
poaLjete doavola i MoskaLje, i AngeLu MerkeL, i Viktoriju Nu-
land, a ne tamo nekog jednog oveka, ako ste protiv korupcije -
nije trebaLo da menjate korupciju za korupciju, ako ste za rat -
idite i ratujte, ako ste za mir - ne zovite NATO. A ako ste vi isto-
vremeno za sve nabrojano - nosite se do sto avoLa.
Tada se ne bi dogodiLa ni 1937. godina.
Ve bi sigurno bio pravi rokenrol.
***
Kada ukrajinski peva i Lider grupe OKeaH 0/ib3M" Vakaruk ide

po ukrajinskim fakuLtetima i govori jedna drava - jedan narod",
on ima u vidu sledee: evo, studenti Harkova i studenti Donjec-
ka - vi ste sa nama, Ukrajincima, jedan narod.
Jednostavno reeno, izdaje im eljeno za stvarno.
Karakteristino je to Rusima koji ive u Ukrajini pokuava-
ju da dokau, mnogo ee nego, na primer, Krimskim Tatarima,
kako su oni Ukrajinci. Na kraju krajeva, taj zadatak je obavLjen -
za poslednjih nekoliko decenija mnogi Rusi su se zaista rastali sa
svojim identitetom (neki od njih su postali vatreni ukrajinski na-
cionaListi; tako se deava).
ALi nezadovoLjni tempom ukrajinizacije ruskojezikog sta-
novnitva, najratoborniji Ukrajinci su osetiLi snagu i izgubiLi str-
pLjenje, pa su preterano prionuLi na taj posao za vreme i odmah
posLe Majdana. Zatim su pokuavali da vrate potez nazad, aLi na-
mere su im biLe providne: da zadato rastojanje preskoe jednim
skokom.
PROLEE NA KRIMU
Tako iroko skakanje je teko jo i zbog toga to za sada ne-

ma nikakvih super-osnova za nacionalni identitet u Ukrajini: pa,
dvadeset tri godine suvereniteta, pa lep jezik, pa zajednika ge-
ografija. Dalje ve poinju pitanja: ukrajinski junaki ikonostas
sainjava... i sami znate ko, ruskojezika publika ga, ah, ne pri-
ma srcem, a to se tie ostale istorije - ona, iz razumljivih raz-
loga, sve vreme koraa iz stope u stopu za istorijom Rusije - Dru-
gi svetski rat, Prvi svetski, odbrana Sevastopotja, Prvi otadbin-
ski 1812. godine, i tako datje.
Martjivi tjudi su ve vie puta primetili da jedna od majdan-
skih parola Ukrajina - nije Rusija" najvie navodi na sumnju u
postojanu ukrajinsku samostijnost", tu njihovu samostatnost: ne
moe se sopstveni identitet zasnivati na odbacivanju neega.
,,flHKyio t o 6 u , 5o>Ke, U40 n He MOCKanb!"39 - Na zdravtje
vam bito.
Teko je zamistiti Rusa koji bi rekao: Hvata ti, Gospode, to
ja nisam Ukrajinac!" (iti bito ko).
,,Ja sam Rus, kakvo oduevljenje!" - ve je rekao svojevre-
meno Ateksandar Suvorov; nema nikakve potrebe da mu dodaje-
mo jo nekoga.
Utje na vatru doliva, i sama ne shvatajui to, ruska progre-
sivna javnost, koja je u postednje vreme ve sto etrdeset puta
ponovita: Pravi Rusi su danas - Ukrajinci!"
Progresivna javnost je time eteta da povredi Ruse (ropski
narod, sa njim je sve jasno), ati zapravo je jo jednom podmet-
nuta nogu Ukrajincima. Ako su Ukrajinci - pravi Rusi, ta onda
objanjava Vakaruk na Jugo-istoku Ukrajine? Da Ukrajinu nase-
Ljava jedan narod - pravi Rusi"? I u emu je onda uopte pro-
btem: hajde da se spojimo u bratskim zagrtjajima, i pravi Rusi e
da naue neprave Ruse kako da postanu pravi Rusi.
Sve je to, naravno, ironija. Sutina je u tome da, kakva god
da bude sudbina Krima, Ukrajina e morati jo ozbitjno da pora-
di na tome da bi sauvala etniku ravnoteu. Sve prie 0 tome
kako je ukrajinski narod danas zbijen, kao nikada, protiv ruske
agresije - puka su taprdanja. Jedni su se zbiti, drugi se pritajili,
trei ekaju agresora", a ostaLi - njih je uvek veina - miste:
svaka dravnost je dobra, samo da ne padaju bombe.
39 flaKyto to Om, &o>Ke, 1140 9 He MOCKanb!" - Hvala t i, Boe, to ja nisam

Moskaij!" (Prim. prev.)
99
2ahar_Prilefiiti:. NIJ TJJJ RAT_
4e * ie
U svetlu Krimskih deavanja (ako emo tanije: dobrovoljnog raz-

voda Krima od Ukrajine) ja sam svojim (izgleda, ve bivim) ukra-
jinskim drugovima i poznanicima predloio elementarni klju za
osmiljavanje dogaaja, prostu reenicu: ,,Vi ste, Moskalji, narav-
no, nakaze, ali mi i sami, izgleda, nismo sagledali mnogo toga u
privredi."
Niz ukrajinskih drugova i poznanika su tu moju reenicu na-
stavili u tom smislu da: ,,...da, sami smo se obraunali sa Janu-
koviem, ali nismo sagledaii poganog komiju". Sve ostalo su,
dakle, sagledali. Pa ta, to jeste stav.
Pamtim, bio sam u Kijevu jo pre pet godina, sedeo sam ta-
mo u drutvu ukrajinskih knjievnika, skromno sam progovorio o
statusu ruskog jezika u njihovoj zemlji, a mLada kijevska pesniki-
nja, sa spremnom Ijutnjom, odmah mi je odgovorila kako o tome
nema ta da se govori, nastava u kolama obavezno mora da se
odvija na ukrajinskom, ruski samo smeta. Karakteristino je da je
lino ona pisala poeziju na ruskom jeziku.
Ili drugi put, pre tri godine, bio sam u Kijevu, i tamo me je
doekao kijevski nacional-boljevik, pa sam se ponovo, zbog ne-
sporazuma, naalio (pa, svoji smo!) kako me najnoviji ukrajinski
(to jest, te rei koje su se za poslednjih desetak-petnaest godi-
na pojavile u jeziku, a njih ima mnogo) ponekad podsea na na-
merno izopaen ruski jezik. On je odmah Ljutito odgovorio da je
upravo ruski - izopaeni ukrajinski, da smo mi, Rusi, uzeLi od njih
vrlo, vrLo mnogo. (Kada?" - dolo mi je da ga pitam, ali nisam,
ko zna ta sve mogu uti kao odgovor.)
Te teme vie nisam zapodevao ni u Kijevu, ni u Moskvi -
shvatio sam da je situacija teka i obeava neprijatne ekscese u
bliskoj budunosti.
Oseaj da dvadeset miLiona Rusa ivi u gostima kod dvade-
set etiri miliona Ukrajinaca i da moraju da se poprave - bio je
temeLjan u ukrajinskoj dravi i drutvu, hajde da to priznamo.
Sva rasuivanja na temu niko nikom nije smetao niti smeta
da govori na ruskom" meni Lino ne objanjavaju nita - prvo, je-
su pomaLo smetaLi i smetaju, gue jezik gde god mogu, a drugo,
kakavje to pristup? Kako moe jedna polovina drave smetati" ili
,,ne smetati" - drugoj poLovini? Zato se druga polovina drave ne
hvali time to ona nikome ne smeta da govori na ukrajinskom"?
100
PROLEE NA KRIMU
Ukrajinci su postali svesni da su punopravne gazde drave,

ali u mnogim oblastima te drave od iskona ive Rusi; oni nisu u
gostima, ve - kod kue. Prava na zemlju i na jezik su im potpu-
no ista.
Dosledan rad na ukrajinizaciji ruskog stanovnitva sada da-
je svoje plodove. Ruskojeziki Ijudi sve aktivnije nee da srljaju
glavom u poLje ukrajinskog jezika, ukrajinske, u najirem smislu,
mitoLogije i ukrajinske istorije. Njima je milija i poeljnija ruska
istorija, u njoj im je toplije i drae.
Da je Ukrajina, ak ne onomad nego makar jue prekinula taj
posao, pa izala u susret ruskoj polovini svoje drave, imala bi div-
ne anse za izgradnju mirne i ureene dravnosti, nezavisno od na-
metLjivog komije u obLiku Ruske Federacije. Da prizna ruski za dru-
gi dravni jezik, da d? autonomiju pojedinim regionima Jugo-isto-
ka, da zaustavi (ne obazirui se na retoriku agresivnog komije)
antirusku propagandu, da ini te korake dosLedno i tvrdo.
ALi to niko nee da radi. Svi su koraci - upravo u obrnutom
pravcu.
Neko moe da nam objasni zato je Kijev Lien statusa gra-
da-heroja - za ta su se najednom nedavno pobrinuli ukrajinski
zakonodavci? To je isto to i ruenje spomenika Kutuzovu, vojni-
ku-oslobodiocu, Lenjinu... To je podrivanje identiteta ruskojezi-
kog stanovnitva, osmiLjeno i okrutno.
Ukrajina je uvena po tome to ekonomski i politiki ume da
istovremeno sedi na dve stoLice (i to je ispravno), ati u ovom slu-
aju - vie voLi da sedi na jednoj. U ovom sluaju Ukrajinci su bi-
li retko tvrdoglav narod. Tu izbija neto od poljskog karaktera, vi-
de se neke nasledne crte.
Evo, ujte, na primer, ta ukrajinski inovnik izjavljuje ovih
burnih dana, kada Donjeck, Lugansk, Odesa i gradovi dalje po
spisku oseaju jaku nervozu, umnogome zbog gore navedene si-
tuacije.
I to nije obian inovnik nego glavom i bradom direktor de-
partamenta informacione poLitike Ministarstva inostranih poslo-
va Ukrajine Jevgenij Perebijnis - odnosno, taj ovek ne deli obi-
no, privatno miljenje, kao nekakav deputat, ve obeLodanjuje
dravni dnevni red.
Rusi koji ive u Ukrajini jesu dijaspora, a ne starosedelaki
narod Ukrajine s pravom na samoopredeljenje" - tvrdi on. - ,,U
Ukrajini ive etiri starosedeLaka naroda, ija je etnogeneza ve-
zana za teritorije Ukrajine - Ukrajinci, Krimski Tatari, Karaimi i
104
______________________ Zahar Prilepin: NI3E TUI RAT
Krimaci. Poslednja tri potiu sa teritorije Krima, a ostali su di-

jaspora naroda koji imaju svoje etnike otadbine van oblasti
Ukrajine."
Treba ti to osporavati? Ne. Ovde su svi dokazi besmisleni,
mada ih ima na - stotine. Pred nama je krajeugaoni kamen naj-
novije ukrajinske politike. tavie - faktiki, to je njihova religi-
ozna vera, bez obzira na to to ima otar rasistiki ukus.
Izjave poput ove, koju je dao Perebijnis, pljute tamo u sva-
kodnevnom reimu.
Ali tu religioznu veru ne deli gotovo polovina drave - uop-
te, nezavisno od toga svia li im se Majdan ili ne, ele li oni u
Evropsku uniju ili u Carinski savez.
Dakle, ti nesaglasni Ijudi e dosledno da izbijaju i krajeuga-
oni kamen ukrajinske politike.
Zdanje ukrajinske dravnosti jeste klimavo. Svima je to ja-
sno. I svaki nesaglasni ovek e u toj situaciji da radi ono to
smatra za potrebno.
Nova ukrajinska vlast e poeti da gradi novu Ukrajinu, u
kojoj e Rusi tano razumeti da su oni - u gostima, a da je de-
rusifikacija - obavezna i neizbena. Ruskojeziko stanovnitvo
Ukrajine e da se suprotstavlja tome iz sve snage. Ruska liberal-
na zajednica, na paradoksalan nain, nastavie da podrava ukra-
jinsku dravnost i njena dejstva, bez obzira na otvoreno kseno-
fobinu politiku.
RazLika izmeu drutvene percepcije te situacije i dalje e
biti ista.
U Rusiji e veina biti uverena da se zona konflikta naLazi u
glavi ukrajinskih pasionaraca koji su istakLi svoje puno i neotu-
ivo pravo na dravu, koje ne eLe da dele.
A u Ukrajini e, kao i uvek, da budu ubeeni kako njihova
sopstvena poLitika nema nikakve veze sa tim, nego tu samo Mo-
skaLji guraju nos u tue poslove i sve kvare.
Njihov stavje jasan: ,,Vi ste, MoskaLji, nakaze, bez vas bi kod
nas bio potpuni red."
***
Progresivnu rusku javnost, govore nam, ne smete da vreate, za-

to to je ona ,,u manjini".
Ne smete ni Ukrajinu - zato to je ona maLa" (najvea je
drava u Evropi) i mLada" (za te rei u Ukrajini mogu da ti opale
102
(PROLEE NA KRIMU
1
amar, zato to su orri, saglasno najnovijim istraivanjima njiho-

vih istoriara, stariji od nas najmanje hiljadu godina),
Treba primetiti da je u Ukrajini 1991. godine 74% stanovni-
tva glasalo za ouvanje SSSR-a. Pri emu je situacija u Kijevu bi-
la maltene obratna u odnosu na itavu ostalu Ukrajinu - tamo je
dve treine stanovnitva gLasalo za nezavisnost i, kao posledicu,
za ukrajinizaciju.
Manjina je pobedila, za etvrt veka sedelaka veina i sada
zabranjuje komuniste, rasteruje molebane za mir u Zaporoju i
okrutnom metlom brie neistomitjenike.
Isto je i sa mlaim bratom".
Zamislimo hipotetiku situaciju da je NATO svestrano podr-
ao Ukrajinu i da je poelo ono to se ne moe ni u prii ispria-
ti, ni perom opisati.
Ah, kako bi druga mlaa braa" bila srena da se nau u
Moskvi i ovde objasne svima odakle je pota zemlja ruska" (u
stvari, naravno da ona nije nikakva ruska zemLja - zato to tamo
najmotivisanija deca znaju da su Rusi - samo Loe ispaLi Hoho-
Li40). Odmah bi se od mLae brae" pretvoriLi u najstarije i na li-
cu mesta sve te prostaine nauiLi istoriju i pristojnost.
Za sada im je to san, naravno. Probudite se, jo nismo zavriti.
Svi ti povici nas je malo", ,,mi smo u manjini", ,,ne kotrtjaj-
te va vatjak na na mati cvet" - u korist su siromanih. Dok im
nisu dati da se voze na parnom vatjku.
Hajde, ponaajte se potenije. Ako hoe da si mali i da bu-
de u manjini - ponaaj se kao mali iz manjine. Ako hoe da
ide na vlast i preinaava svet po svom efu - odgovaraj po ra-
unima odraslih.
40 Hohoti - tradicionatni naziv za Ukrajince. (Prim. prev.)
103
TREI DEO
Razliita itanja j nesuglasice
Jvusi nisu Evropejci ve zbog toga to mi, posle hiljadugodinje

nacionalne istorije, jo razmiljamo o tome: jesmo h' dovoljno do-
bri da bismo postali Evropejci.
To je kao kad bi neka zver, tipa vuka, proivela itav ivot,
povab'La sve vuice u okrugu, pojela po zeca iz svake zeje poro-
dice u okrugu, ukrala po tele iz svakog sela, pregrizla po tuce pa-
sa u tim seLima - i odjednom se zamislila: a moda sam ja , bre,
ptica? ILi sam bik? ILi sam lovac? Ili biLjojed? Ili sam zaista riba?
Ide prema Litici i misLi: sad u da skoim, pa iLi u da uzLe-
tim ili u da padnem u vodu, bie jedno od to dvoje, ako uzletim
- zagraktau, ako bunem u vodu - odmah u poeti da se mre-
stim.
Vue, bre, ne tupi. Ti si vuk. Lose, ne tupi, ti si Los.
Zee, ne strii uima, ti si zec.
ItaLijanu i Francuzu nije ni na kraj pameti pokuaj da shva-
ti je Li on Evropejac ili nije. U Rusiji, kao to smo ve primetiLi,
najvie brinu to ,,mi nismo Evropa", uopte nismo Rusi. A Rusi-
ma je zaista svejedno. Neka u Estoniji brinu jesu Li oni Evropa.
Neka su u Ukrajini uvereni da su oni Evropa.
Ne treba praviti vic od svoje ekinje.
Povrh svega: kakvi su Rusi?
Rusi mogu da gLedaju sebe oima Evropejca.
Evropejac u principu ne ume da vidi sebe oima Rusa, on
moe da gleda sebe samo svojim oima.
Ne treba se naroito ponositi - zato to Rus ne moe da gLe-
da sebe oima Kineza iLi Japanca. Rusu je jednostavnije da zami-
sli kako oni uopte nemaju oi.
ALi to ne moe ni Evropejac, zato se neemo Ljutiti.
Zato mi moemo da gledamo sebe oima Tatarina ili Jakuta,
tu nam je ve Lake.
Zato Rus ume (samo kad hoe) gotovo sve to ume Evrope-
jac, povrh toga, moe da radi jo i svakakve Line nacionalne gLu-
posti (imperija, Dostojevski, Bajkonur, StaLjingradska bitka, bu-
na Stenjke Razina i ostaLi marifetluci).
107
Zahar Prilepin: N IJE TUI RAT
Jo, Rus voLi da se prerui u Evropejca. Tada hoda pa se is-

pod oka gleda u ogledalu i misli: ...A da me ne razlikuje... Da
ne kau lakeju da sam maskiran? Zar me nee najuriti pred sam
banket?"
U stvari, ako se uz ono najvanije u ruskom karakteru doda
epitet evropski" - pre e biti da e to da zazvui poniavajue.
Evropski pisac Lav Tolstoj." Mnogi u Evropi treba da skoe
iznad njegove glave da bi LavTolstoj postao evropski pisac". Iz-
nad glave - i to da mu se ne zakae za bradu.
Evropsko junatvo u Rusiji, evropske ratne navike, evropska
ucrkvljenost, evropski ikonopisac Rubljov, dinastija istinski
evropskih vladara Rjurikovia, evropski pesnik Jesenjin, evropski
kompozitor Musorgski, prava evropska pesma ,,O m, t o He Benep,
t o He B e n e p ..." i druga prava evropska pesma ,,3x, flopora, nbinb
flaTyMaH...". Istinski evropski osmeh Gagarina..."

Spisak je beskonaan.
Dok izgovara sve to - itavim biem osea: kakva je buda-
latina to kaenje Evrope" za nae taljige.
ak mi se pomalo smuava dok nabrajam taj spisak. Kao da
priivam dugme za ivu kou.
Mada, ipak, postoje i kod nas evropske stvari. Evropski pisac
je Akunjin. Evropski reiser je Zvjagincev. To jest, moda bi Aku-
njin ili Zvjagincev hteli da tako misle o sebi. ALi, ak i kad ih ma-
Lo zagrebe noktiem, odjednom vikne: Vasja, ti si, je li? A to si
se tako izrodio? Vasja, skidaj to sa sebe, inae e da te se uplae.
***
ovek se razvija, dobija raznovrsnu informaciju i u prvoj poiovi-

ni ivota izvodi iz nje manje-vie teke zakLjuke.
Zatim on okotava i poinje beskonano da dokazuje to do
ega je dosegao, dok je bio mLadog, bistrog uma.
Gete je u pravu: ,,Mi ivimo u prolosti i umiremo u prolo-
sti."
Dobro je kad su proLa ovekova ubeenja zasnovana na ne-
kom, da kaemo, pozitivnom temeLju: Bog postoji, moda i upr-
kos tome to se deava sa mnom", Volim svoju Otadbinu, mo-
da ak i uprkos njenom odnosu prema meni i drugima", ivim
sa dobrom enom i eLim da je usreim, moda ak i uprkos...".
ALi periodino se dogaa obratno, ovek bira sebi neku gLu-
post kao osnovu, tipa ,,ja ivim u nenormaLnoj dravi" iLi sLino,
108
RAZLIITA ITAN3A...
a posLe sav ostatak ivota juri sa penom na usnama, kao epiLep-

tino pseto.
Idioti, naravno, postoje u istoj meri i meu jednima, i me-
u drugima, aLi... Razumete i sami.
Jedni mirkaju na sunce, miluju unuad i apuu, putajui
staraku suzu, mumLaju neto kao Krim je na". A drugi... Pa,
ta drugi. U stvari, vi niste videLi druge.
Ali jeste tako - da, obojica su u prolosti, po Geteu.
***
Moj drug, uveni i obdareni muziar - Rus, zreo i pametan - pi-

e mi da je u depresiji.
Zato? - pitam.
On kae: izgubio sam veru u to da e moja drava iveti Ljud-
ski.
Pie da je devedesetih imao ogromnu nadu, i ta nada ga ni-
je naputaLa sve vreme nuLtih" godina.
On je verovao da se naa drava uhvatiLa u zajedniko koLo
sa svim ostaLim civilizovanim dravama", pa mada njeno mesto
i dalje nije biLo najzavidnije, tada je ivot ipak imao boje: rui-
aste, plave, ute, jarke, dugin spektar.
I tek danas je osetio da smo mi isterani iz tog kola. Da smo
postaLi otpad i nitaviLa sveta, da je izLaz nepredvidLjiv.
Ne, pie on, ostaLa mu je vera da e, citiram evoLucija da
pobedi" - aLi on se Ljuti to nee doiveti to.
Paradoks.
Ja i sLini meni - svi smo devedesetih i nuLtih" godina i-
veLi u oseanju raspadanja tla pod nogama, u neprestanoj mu-
nini. Gotovo da smo izgubili nadu. Tamo su biLe raznovrsne boje
- aLi sve to areniLo je izgledaLo kao da se neko ispovraao pred
naim nogama.
Nama se povraalo od tog koLa, u koje su nas uvukli s pra-
vom siromanog, tupog, izgLupiranog i nepokajanog, ak ne ro-
aka nego komije.
Nama se iniLo da ta tuna sramota nikad nee da se zavri.
Mi se nismo spremaLi da odemo nikuda odavde i znaLi smo
da emo, uprkos svemu, iveti ovde - jednostavno nam je zapao
takav ivot, a drugi je mogao da ne nastane. Oseaj pripadnosti
svom narodu - ,,gde je, na nesreu, bio on" - spasavao nas je.
ZahaLErilepin: NI3E _TUf)I KAT.
Sasvim nedavno kod nas su se pojavile mutne nade da sve,

to se dogaalo za etvrt veka, nije bilo uzalud. Hiljade rei, ko-
je smo izvikivali na mitinzima, protiv veine i uprkos svemu, na-
e mladalako previranje tokom 1991. i 1993. godine, nai dru-
govi, ubijeni u Pridnjestrovlju i u eeniji, nai saradnici koji su
robijali u svim zatvorima obnovljene Rusije, na trg Revolucije,
naa strast prema prolosti nae divne Otadbine.
Kod nas se pojavila nada. A kod njih je propala.
udno, ali sa tim muziarem i takvima kao to je on, mi smo
u svemu ostalom - slini.
Nas raduju jedne iste knjige, jedni isti fitmovi, odlazimo na
iste izlobe i volimo istu muziku.
Svojevremeno je Andrej Sinjavski pisao da je on imao jedi-
no stilske nesugtasice" sa sovjetskom vlau.
Danas je sve obrnuto. Sa naim oponentima koji ive u svo-
joj ituzomoj, za na ukus, evotuciji" - podudarnosti su nam je-
dino stitske".
Mi posedujemo zajedniki kulturni kod.
U svemu ostaLom smo suprotni. DijametraLno!
Ono to je njima dobro - nama je smrt. to je nama radost
- njima je depresija.
,,Ja odoh u grad sunca, / Da mi noge Lizne talas. / A ti se
vraaj u svoj Ugli / I ivi sama" - peva moj drug.
Ugli - na je dom, na njega smo navikli. Ne znamo mi gde
je grad sunca i ko e tamo da vas Lizne.
...Tek to sam naiao na tog druga u prostoru Mree.
Tamo su okaiLi novost da je Ruska pravosLavna crkva nagra-
diLa gLavu Komunistike partije Ruske Federacije.
Drug je napisao: entropija apsurda raste. MLako sam uzvra-
tio: venanje istopoLnih Ljudi u hramu - takoe je deo entropija
apsurda, iLi nije?
ta je on odgovorio, nisam ni pogLedao.
Svi ti razgovori idu po inerciji. Nama nema ta da se obja-
njava. Tako mogu pokuavati da se dogovore ribe i paukovi, kr-
tice i delfini.
Nama su, dabome, zajednike pesme - aLi nam je razLiita
drava.
Jedni isti omiLjeni pisci - aLi drugaije su nam nastrojeni re-
ceptori.
Na simboL vere sastoji se od rei koje negiraju njihov sim-
boL vere.
110
RAZLIITA ITANJA...
Njihovo ruho nam izgieda okrenuto naopako, a njihov govor

0 najvanijem - govor o najneozbiLjnijem.
Kada sam pisao Kod nas dolazi Peresvet" - oni su itali:
Kod nas dolazi bodljikavo prase."
Njihova depresija - za nas je samo slab povod da sLegnemo
ramenima. Oni nisu netremice gledali nau depresiju, a ako su je
1 gledali - uopte nisu razumeLi zato tugujemo: treba se rado-
vati".
Moda smo mi iveli u istoj prolosti, koju smo razLiito vi-
deLi, ati budunost zaista rizikuje da nekog od nas pregazi vaLj-
kom.
Ono to e doi jo kasnije, moda e da nas pomiri - ali to
vie nee imati ni najmanji znaaj.
U Rusiji ive stotine naroda, i traju hiLjadu godina.
ALi u tom smisLu, u kojem sada govorim, kod nas postoje dve
rase.
Te dve rase - druge su krvi. RazLiitog sastava. Kada mi is-
pLivavamo - oni tonu. Kad oni viu o pomoi - mi ih ne moemo
spasti: nama se ini da ih vuemo na povrinu, a oni su uvereni
da ih topimo. I obratno: dok su nas oni spasavali - umaLo se ni-
smo udaviLi.
Mi vie nemamo o emu da raspravljamo.
Ne bih da jo jednom govorim o tome.
Ja samo okupLjam one koji misLe kao mi, koji se spasavaju
ovako kao mi, i koji se moLe za ovo za ta se moLimo i mi.
Da bismo se vratili u Ugli - on i jeste grad sunca.
**
Opet sam uo priu o zaostaLosti Rusije, ovoga puta - knjievnoj.

,,U Evropi je ve bio ekspir - a kod nas se knjievnost po-
javiLa tek u XIX veku."
uLi ste tu reenicu, dabome?
Prvo, tu je ve sam po sebi besmisLen pristup u XXI vek - da,
pojaviLa se u XIX veku, pa ta? (Pogotovu to se pojavila najma-
nje vek i po ranije - ako govorimo o svetovnoj knjievnosti.)
Po rezuLtatima, ako emo govoriti otvoreno i bez Lane
skromnosti, ruska kLasina knjievnost - uporedo s angLo-ameri-
kom - najjaa je na svetu, konkurencija u punoj meri mogu da
joj budu jedino nemaka i francuska beLetristika.
Da se ovaj razgovor vodio u XVIII veku - jo bi mi i biLo
shvatLjivo, aLi sada, emu? Mi smo ve sve dokazaLi.
Ponekad krivicu za odsustvo knjievnosti svaljuju, zbog ne-

eg, na Hordu - ali Kazanj je zauzeo jo Jovan Grozni, a svetov-
ne knjievnosti nije bilo jo nekoLiko vekova posle toga.
Mislim da je tu stvar u neemu drugom. Na primer, postoja-
Lo je vizantijsko nasLee: Vizantija je trajaLa hiljadu godina, aLi u
sutini, ona nije ostaviLa genijaLnu knjievnost (knjievnost je
postojala - geniji nisu) - zato, to je drugo pitanje. Odnos pre-
ma knjievnosti donekLe smo pozajmili odatLe.
U Staroj Rusiji nije bilo Linosne, autorske, individuaLne
knjievnosti - tamo je sve biLo rastvoreno u ceLovitom, u nacio-
nalnom, u reLigioznom, u zajednikom nainu ivota. Odgovore
treba traiti ovde negde, a ne u zaostaLosti", tako omiLjenoj na-
im progresistima.
Drugo, potekoa je u tome to Rusiju porede odjednom sa
itavom Evropom istovremeno. Kao, u toj uslovnoj Evropi" u naj-
davnijim vremenima ,,sve je ve biLo" - a kod nas je jo svuda ra-
stao iak.
Drugovi moji. Pa, ta znai to ,,u Evropi"?
Na primer, italijanski jezik postaje knjievni tek u X III veku;
dabome, vek kasnije pojavljuju se Dante, Petrarka i Bokao, aLi
to uopte ne znai da je narednih stolea ta knjievnost biLa na
istom nivou - uopte nije tako. Tamo su se deavaLe vievekov-
ne praznine. Recimo, u XVIII veku itatijanska knjievnost nije bi-
La nimaLo boLja niti se uzdizaLa iznad ruske tog doba, a u XIX -
pa ta ima tamo, Madzoni? itaLi ste Madzonija? 0 kome tamo da
se govori - kako bi se uporeivao sa Rusijom?
I to je ItaLija!
A ta se to deavaLo kod nas u Norvekoj, Rumuniji, PoLjskoj
iLi u Litvaniji, da bi Rusija tugovaLa od stida? ILi to nisu Evropejci?
Ve hiljadu puta sam uo: Kod njih je tamo ve bio ekspir,
a kod nas..." Kod kojih to njih - kod koga? Kod HoLanana? Kod
Finaca? Kod stotine evropskih pLemena koja u knjievnosti nisu
ostaviLa nikakav trag?
Ma, tamo se nije deavalo nita naroito, kao po praviLu,
nigde nisu imaLi mase svojih ekspira, dok su ovde kod nas ure-
zivaLi na brestovini svoju dosadnu ,,PyccKyio npaBflyA1.4 1
41 PyccKan npaafla (starorus. pycbKa np&Bfla) - kodeks pravnih normi Stare

ruske drave, ugraviran na brestovoj kori, datira se razlicito, poev od 1016.
godine. Osnovni pisani izvor ruskog prava, vezan je za Jaroslava Mudrog.
(Prim. prev.)
112
RAZLICITA CITANJA...
Ukratko, kad sledei put ujete - kod njih je tamo bio svoj
ekspir, a kod nas..." - zamolite ih da vam nabroje poimenino
sve te ekspire: maarske, estonske, irske i ostale. I ako vam ih
ne navedu - znai, imate posLa sa ksenofobiarima koji smatraju
da su maLtene svi evropski narodi nerazvijeni.
**
Novi Lanak pisca Viktora Jerofejeva (kratak sadraj: efe, sve je

propaLo!") zavrava se prosto divno: ,,U daLekoj perspektivi u or-
ganizmu Rusiji poee novi rat dva virusa: imperijskog i evrop-
skog. ALi je krajnje teko ponadati se u to da e narod ikad da se
zarazi evropskim duhom. Treba doekati novog Petra I i njegove
prinudne proevropske reforme. Za sada on nije ni na vidiku."
Utinite me. Petar nije bio imperijaList, istina? Ako Viktor
Jerofejev bude sanjao kako bi se Petar ponaao u sadanjoj geo-
politikoj situaciji, ustae iz kreveta sed kao ovca i potpuno dez-
orijentisanog kretanja.
Kad bi doao Petar - Viktor Jerofejev i njegovi prijateLji bi
seoskim putem traLi bosi za Putinovom prikolicom i vikaLi: Vra-
ti se, mi smo se aLiLi! Zar nisi shvatio?"
...Teko je ne voLeti te Ljude. Potvrde za svoje rei nepresta-
no trae u ruskoj istoriji (i u knjievnosti - to je takoe istori-
ja): kod Petra, kod ALeksandra, kod drugog ALeksandra, kod tre-
eg, i jo kod ALeksandra Sergejevia - ruska istorija se neobi-
no Lako izvija i zvonko ih udara u eLo.
Oni i ne primeuju, opinjeno idu daLje. S nenou gLeda-
mo u njih.
***
Citiramo pesnika Fjodora Tjuteva, pismo iz 1867. godine.

Mogla bi se dati anaLiza savremene pojave koja sve vie do-
bija patoLoki karakter. To je rusofobija nekih Rusa. Ranije su
nam oni govorili, i zaista su smatraLi da im je u Rusiji omraeno
bespravlje, nepostojanje sLobode tampe i tako dalje, i tome sLi-
no, da im se Evropa i svia upravo zbog neospornog postojanja
svega toga u njoj. A ta sad vidimo? U skladu sa tim kako Rusi-
ja stie sve vie sLobode, sve vie se samopotvruje, kod te go-
spode se samo pojaava neLjubav prema njoj. to se tie Evrope,
kao to vidimo, nikakva krenja u obLasti pravosua, moraLa, pa
ak i civiLizacije, uopte nisu umanjiLa njihova raspoLoenja
Zahar_EriLepin:
prema njoj... Reju, u pojavi o kojoj priam ne moe biti ni go-

vora o principima kao takvim, dejstvuju jedino instinkti..."
Dejstvuju jedino instinkti."
Kako je novo, zar ne? Kako je neoekivano, rekao bih.
U poslednje vreme nekoliko puta sam citirao Tjuteva. Pro-
gresivni Ijudi su ve mogli da se uvere kako je Tjutev bio pot-
puni mranjak i pravi pravcati vatnik. ALi mislim da njima nije
ao Tjuteva, pa nije im on Pasternak, njega mogu lako da izbri-
u iz rauna.
Meutim, u tom sluaju evo vam jo jedne, uvredljive novo-
sti. Lav Nikolajevi Tolstoj je vie puta govorio o veliini Tjute-
va (sa kojim je komunicirao i viao se s vremena na vreme), a
jednom je Strahovu o Tjutevu napisao sledee: ,,0d ivih ne
znam nikog, osim vas i njega, sa kim bih tako podjednako ose-
ao i mislio."
Uvredljivo, da?
Povukao sam Tjuteva, za njega mi se bradom zakaio Tol-
stoj.
Vucite dalje. U kabinetima za knjievnost moete, na mesti-
ma belih mrlja, da okaite umnoenog hartivilija.42
***
Jo iz Tjuteva: 0 Rusiji mnogo govore - u sadanje vreme ona

slui kao predmet plamene aiarmantne radoznalosti; oigledno je
ona postala jedna od najvanijih briga naeg veka... Savremeno
raspoloenje, edo Zapada, u ovom sluaju osea se pred stihi-
jom, pa ako i nije neprijateljska, sasvim mu je tua, stihija koja
mu se ne potinjava..."
Na drugom mestu on pie kako je Rusija 1813. godine oslo-
bodila Evropu ,,od Napoleonove vladavine" te je Evropa pozdravi-
la Rusiju zahvalnim oduevtjenjem". Ali prolo je nekoliko dece-
nija, i Evropa se na udan nain dovijala da nam pretvori dra-
vu u udovite za veinu Ijudi naeg doba... kako bi sebi priredi-
la uivanje da u Rusiju gleda kao u nekog Ijudodera XIX veka".
Karakteristino je da Nemaka, koja istinski svoje ujedinje-
nje u XIX veku duguje Rusiji i njenoj pobedi nad Napoleonom,
42 Grigorij alvovi hartivili (1956) - japanolog, knjievnik i prevodilac sa

gruzinskog, ruski pisac koji svoja knjievna dela objavljuje pod pseudo-
nimom Boris Akunjin. (Prim. prev.)
114
RAZLIITA ITANJA...
izraava zahvalnost tako to je postavila sebi za cilj da na svaki

nain oslabi Rusiju i da je opanjkava.
Tjutev govori kako u Nemakoj ima Ijudi koji svoje neprija-
teljstvo prema Rusiji ovako objanjavaju: Mi smo duni da vas
mrzimo, vae osnovno naelo, samo naelo vae vilizacije uliva
odvratnost nama Nemcima, zapadnjacima; kod vas nije bilo ni
papske hijerarhije, vi niste iskusili ni religiozne borbe, ni impe-
rijske ratove, pa ak ni inkviziciju, vi niste uestvovali u krsta-
kim pohodima, vi niste znali za vitezove, vi ste pre etiri stole-
a dostigli ono jedinstvo ka kojem mi tek teimo."
Kod Tjuteva ima jo zanimljivo razmiljanje kako je Evropa
ivela i ivela, zatim je krajem XVIII veka odjednom ozbiljno
okrenula pogled u Rusiju i zaueno otkrila da tamo takoe po-
stoji Evropa - samo je ruska, Istona Evropa.
Karakteristino je da sve te iskaze Tjutev objavljuje u
evropskoj tampi - izazivajui bum odziva (sve do toga da su,
kao odgovori na njegove lanke, napisane itave knjige).
Ivan Aksakov je pisao da se, pojavom Tjutevljevih lanaka
prvi put u Evropi razlagao tvrd i hrabar glas ruskog javnog mnje-
nja. Oo se niko nikad nije osmelio da takvim tonom govori s
Evropom".
Tjutev, treba napomenuti, pre nego to je poeo da pie te
lanke, proiveo je dvadeset godina u Evropi - to jest, imao je
predstavu o predmetu razmiljanja.
Aksakov i sam Tjutev bi se i podsmehnuti i rasplakali kad bi
saznali kako posle dvesta godina, takav ton u komunikaciji s
Evropom nee da dozvoli sebi gotovo niko od njihovih knjievnih
kolega.
Ve, naprotiv, ton e da zadaje stado fariseja koji e svakom
reju da izraavaju nesaglasnost sa svakom Tjutevljevom tvrd-
njom - i povodom Rusije, i povodom Evrope.
to se tie Nemake - da, posle jo jednog ujedinjenja koje
se dogodilo zahvaljujui Rusiji, ve u XX veku, njene vlasti i nje-
ne novine su se pozabavile upravo onim istim ime su se bavile
i u XIX veku.
***
Kada su nam 1991. godine kazali da se Rusija, posle sedamdeset

godina odsustva, ponovo vratiLa na stari istorijski koLosek, u ne-
emu nas nisu obmanuli.
"5
Zahar P_riiepjn;_NIlETUI _RAT
Zato to je to vrlo smeno: ita beleku, objavljenu 1882.

godine, i odjednom shvata da tamo ne treba menjati ni re. Tek
to je napisana, jue.
Pa, osim to naziv asopisa BecTHm EBponbi moe da za-
meni neki drugi, po ukusu, umesto Katkova i Tolstoja - moemo
navesti drugog izdavaa i drugog pisca, a umesto peterburkog
hemoroida" staviti moskovski".
Dakle.
Autor: Vladimir Meerski, dravnik i publicist, a uzgred bu-
di reeno, unuk istoriara i pisca Karamzina.
Citat:
Postoji liberalizam otri i liberatizam tihi; botest se iri
zbog pojaanog sedenja u kruocima i kabinetima, zbog nedo-
statka sveeg vazduha, potpunog nepoznavanja Rusije, peterbur-
kog hemoroida i stinih razloga.
Rukovoenje tihim liberalizmom primio je na sebe jedan od
najabtonizovanijih i najbezbojnijih asopisa u Evropi - BecTHHK
EBponbi, koji svakog prvog u mesecu neizbeno pada, kao uptja
cigla, na gtavu pretptatnicima, a iji su recepti dosadni i stereo-
tipni, kao recepti iz nekog kuvarskog prirunika za pokton mla-
dim domaicama".
Otvorite barem poslednju knjiicu: ako je objavtjena otrcana
i netatentovana pripovest, to je verovatno zbog toga to se tamo
u mranom obliku prikazuje nemoguan i uasan ivot u Rusiji (i
zato li samo tamo u njoj ive gospoda Stasjuljevii i Spasovii,
pa jo stiu bogatstvo). Ako su objavtjene pesme, to je samo za-
to to tamo postoji "takvo neto, znate...".
U unutranjem pregledu uvek se s otvorenom mrnjom go-
vori o Katkovu i grofu Totstoju. Ako objavljuju engteski roman,
onda je u njemu, naravno, u omraenom i poronom obtiku pred-
stavfjen svetenik, gde se govori da "Crkva uopte, osim zfa, na
zemfji nije uradila nita" i gde je ateist, junak romana, prikazan
u najprivtanijem svetlu. Ako se govori o Potjskoj, to je neizo-
stavno u smislu njene svakovrsne prednosti nad Rusijom i potre-
bi ustupaka od strane "pobednika". Kao to vidite, pravi kuvarski
prirunik.
U matom fanku "Deje pitanje" pravi se izvod, na primer, iz
interesantne knjige Francuza Bertijona, koji nam objanjava do-
nekle neprirodne uzroke prividnog i prosfavljenog ekonomskog
poloaja Francuske. On ukazuje na neobino nizak natafitet u
Francuskoj, kfasinoj dravi "tednje". im Francuz ima parceticu
116
RAZLIITA ITANJA...
zemlje, prodavnicu, im je on sopstvenik i gazda - ima jedno ili

dvoje dece, NE VIE. To je, vidite li, teta po tednju".
Eto udnih osnovnih razloga za nizak natalitet u Francuskoj,
na ijim sitnim parcelicama sede "buruji" i uvaju ih: nemaju
kuda da se maknu, pa vie vote da sede na svojim humkama i ne
raaju "vie od dvoje dece". Nema tu ta da se kae, poloaj je
prirodan, zavidan i vredan podraavanja!
Ali Bertijon, Francuz-patriot, u svojoj knjizi je spomenuo i
to da se smanjuju "sredstva za odbranu" drave, i da ostaje sve
manje ruku za "snage" Francuske - o Boe! - kakvo ablonsko ne-
godovanje je uzburkao u liberalnom asopisu!
Takva je visina Bertijonovih ideala! Oni bi bili istinski ua-
sni, ti ideali, da se njihova siLa i svirepost nisu smirile pored dru-
gih ispoljavanja (na primer, izdanjem BecTHma EBponbi - V.
M.). Rastue odvraanje od rata, od militarizma, razvitak demo-
kratskih naela slabi uticaj ovinista i raiava tlo za drutve-
nu solidarnost".
S take gLedita tihog LiberaLnog bezumLja BecrHma
Eeponbi postoji partija Ljudi iji je ideaL - krv, rat, ruenje... Ne,
taj ideaL je - vrsta, jaka drava, obezbeena od svakih poseza-
nja na nju.
< . . .>
Ti maloduni govori, ta ugodna pozivanja na neko 'snebiva-
nje' pri sopstvenoj nitavnosti i nesposobnosti - veoma su karak-
teristini... Savreno je jasno da re liberalizam' ima sasvim kon-
kretnu, mada najbesmisLeniju sLiku, i mogao bi se nabrojati sav
naivni katehizis naeg 'Liberalizma', koji je po svojoj jednostav-
nosti i zavodnikoj prostoti dostupan svakoj, pa i najmekoj gla-
vi. Tu nisu potrebni ni poznavanje ivota, ni ubeenja, ni tale-
nat, ni praktina znanja - to je taLisman koji daje mogunost da
mnogo piu Ljudi, lieni svega to je gore dokazano".
Kraj citata. Godina je, kaem, 1882.
* * *
Fjodor Tjutev je govorio o veitom suprotstavLjanju Evrope i Ru-

sije: Evropski gnev - zavist je prema jednakom. Meutim, sve
neprijateljske mere (protiv Rusije) imale su za posledicu samo ve-
Lianje i sLavu omraenog suparnika".
Ako se danas Rusija uplai mera" (sankcija, kako se to sa-
da govori), nee ni da vidi velianje i sLavu".
7
l ahar Prilepin: NI3E TIIT RAT
Svi e joj se samo glasno nasmejati: UplaiLi ste se, upLai-

li se".
***
Seam se kako je Ljudmila Ulicka jednom rekla da su moji pogle-

di antiintelektualni". Posle nekoliko meseci Tatjana Tolstoj me
je ukoriia zato to prezirem intelektualce".
Koliko sam shvatio, Ljudmila Jevgenjevna i Tatjana Nikiti-
na su meusobno u tekim odnosima - ali ovde su se sloile, ne-
go ta.
U stvari, je veoma potujem intelektualce - ali, na moju a-
Lost, ta ruska klasa koja je umeLa da preivi ak i sovjetsku vlast,
nije biLa u stanju da preivi devedesete i nulte" godine. Intelek-
tuatci su deLimino biti demoralizovani i razvraeni, detimino
marginalizovani, a ostali su u doslovnom smislu rei - izumrli.
Za inteLektualce se sada izdaju oni koje mi neno nazivamo
progresivna javnost". Oni sami sebe nazivaju LiberaLima".
A sada osLuajte ta je Jurij OLjea pisao o intetektuaLcima:
Kod nas postoji struka - intetektuaLac. To je onaj koji sumnja,
pati, dvoumi se, uzima na sebe krivicu, kaje se i tano zna ta je
podvig..."
Ovde - panja. Ta kLasa Ljudi koja danas misLi da spada u in-
teLektuaLce, i ti, koje T. N. Tolstoj i L. J. Ulicka zajedniki sma-
traju inteLektualcima:
a) ne sumnjaju u svoju pravinost;
b) ne pate u tom smisLu o kojem je govorio OLjea;
v) ne dvoume se nego dosledno brane iskljuivo svoju is-
pravnost;
g) nikada ne uzimaju krivicu na sebe;
d) nikada se ne kaju - ak ni za one stvari za koje su na naj-
oigledniji nain krivci;
) i, najzad, ako predstave o podvigu, recimo A. P. ehova
(,,ako bude rata - odLazim kao Lekar u rat"), nisu ulazite u protiv-
renosti sa predstavama o podvigu u narodu - dananje predsta-
ve o podvigu meu inteLigencijom" mogu, u najboljem sLuaju,
da izazovu uenje u narodu.
Brkanje LiberaLnih intelektuaLaca (i tiberalnih antiintelektua-
laca) sa ruskim intelektualcem - veoma je ozbiljna i gruba greka.
Tatjana Nikitina ToLstoj ima dobar ukus. Ako ona prie
ogLedaLu i ozbiLjno objavi: ,,Ja sam - ruski intelektuaLac!" - prva
e se grohotom nasmejati, u svom divnom maniru. Do suza e se
u8-
RAZLIHA ITANJA...
ismejati, a posle e dugo i tiho, briui srenu suzu, da govori:

,,...0h, Gospode, ti... povue me za jezik da to kaem... oh..."
To je zaista smeno.
(Sada redom privodite ogledalu svu LiberaLnu vojsku i teraj-
te ih da gLasno izgovaraju tu reenicu: ,,Ja sam - ruski inteLektu-
aLac!" Svaki put se moemo smejati do greva u stomaku. Od
smeha moe da nas strefi infarkt. Neemo ak ni da nabrajamo ta
prezimena, ve nam je smeno.)
***
Pesnik Lav Rubintejn govori: Vrednost ruske kuLture i misli jeste

u umeu da gLeda sebe oima Evropejca. Na tome se zasnivaLa sva
ruska kuLtura i knjievnost, sve najboLje u njoj bilo je evropsko. U
tom smisLu, gLupo je tvrditi da Rusija nije Evropa. Ako istrebLjuje-
mo evropeizam u kuLturi, unitiemo kuLturu uopte".
RadikaLno formuLisano, aLi u celini uzev, tu postoji jedna
istina. Samo, to se moe formuLisati i obrnuto. Ruski ovek je
gLedao sebe oima Evropejca, na prirodan nain ostajui Rus.
Upravo zato i jeste stvorio svoju veliku kuLturu, jednu od najve-
ih svetskih kuLtura. Ako istrebLjujemo rusko u kulturi i navue-
mo evropske oi na itavog ruskog oveka, unitiemo kuLturu
uopte.
To je eLementarna misao, je Li tako? Jednostavno, nju treba
s vremena na vreme okretati i uivati u njoj sa dve razLiite stra-
ne, a ne sa jedne.
Nama je potrebno da gledamo sebe oima Evropejca, u redu.
ALi neka Evropejac ponekad izmeri sebe ruskim arinom, makar
neka pokua, to ni njemu ne bi kodiLo.
I sve e biti kako treba.
ALi, evo, Rubintejn daLje nastavLja: ,,Mi vidimo da Ukrajina
ide specifino, neravno (au, au, kako fino formuLie! specifino
i neravno" - dakLe: pomaLo pripucavajui, poskakujui i usput
pravei svakakve gnusobe - Z. P.), aLi kree se ka Evropi. Posta-
la je svesna da je poLitika nacija. Rusi nisu poLitika nacija".
Pa, ovo je remekdeLino, zaista? Da bi se postaLo svesno se-
be kao poLitike nacije, treba se kretati ka Evropi. Inae - vi ste
jednostavno Ljam. Ne idete u Evropu - nemate ta da Lovite.
A kako ta Rusija postoji hiLjadu godina, sa svojim manasti-
rima, sa svojim Sergijem Radonjekim, Avakumom, Pukinom, Se-
rafimom Sarovskim, Rimskim-Korsakovom i Rjepinom? Ne kao po-
Litika nacija? Ti Ljudi - ta, svi su nikLi na praznom mestu?
l'9
Zahar PriLepin: NI3E TUI RAT
Teritorija Rusije postoji, istorija joj postoji, neke uzbudljive

pobede - postoje, ali poiitike nacije nema, ah.
. ..I naa tek uspostavljena saglasnost sa Lavom Rubintej-
nom odjednom se raspruje u prah.
Vi moete da zamislite - potrudite se i zamislite, izmataj-
te kako Lav Rubintejn, ili tamo neko, bilo ko, razmiljajui ka-
e, samo kae, u aru izusti: ...Rusi gledaju sebe oima Evropej-
ca, u tome je njihova snaga - ali Evropi ponekad ne bi kodilo da
izmeri sebe ruskim arinom...
Svet bi se okrenuo naopako. Svet bi jurnuo u galop.
***
U Ukrajini su zabraniLi prikazivanje filma Alekseja Uitelja Osmi-

ca", snimljenog po mojoj pripovesti. To je prvi ruski film koji je
tamo podvrgnut cenzuri. Da li zbog toga to se ja ponaam ne-
korektno prema Majdanu, da li zbog toga to je Aleksej Uitelj
potpisao peticiju za podrku prava Krima na samoopredeljenje,
da Li zbog toga to u fiLmu dejstvuju ruski omonovci43 koji Ukra-
jince veoma podseaju na Berkut".
Zabranili su te zabraniLi, nije nezgoda.
ALi zato je u Kijevu odrana promocija art-projekta Ukrajin-
ski kulturni front".
Prvo, na kuLturnom ukrajinskom frontu postoji interaktivna
instaLacija ,,OcTopo>KHO pyccKie!"44 (zbog neeg bez interpunk-
cije). Tamo izLau svakakve nakaze, vatnike sa georgijevskim Len-
tama i ostale sprdaine. Zanima me hoe Li Mihail Hodorkovski da
poseti tu izLobu? On je upravo sada u Kijevu, u svojstvu najbo-
Ljeg prijatelja Ukrajine. TrebaLo bi da ode obavezno.
(Treba Li pretpostavljati kakva bi bila reakcija nae prosve-
ene pubLike kad bi se izLoba Oprez Ukrajinci" odravaLa u naj-
modernijem moskovskom kulturnom centru?)
Drugo, saoptavaju nam da je odrana press-konferencija
,,Ti, koji su zapaLiLi vatru..." - susret sa kulturnim radnicima i
umetnicima koji su prvi baciLi MoLotovLjeve kokteLe" u Bankovoj
uLici 1. decembra (tada je bio pokuaj juria na predsednikov
43 OMON (OTpnfl MMmifm ocooro Ha3HaveHvm) - Odred milicije za posebnu

namenu, zajedniki naziv za sistem specijalnih jedinica milicije u Rusiji.
(Prim. prev.)
44 OcToporKHO pyccKie!" - Oprez, Rusi'" (Prim. prev.)
120
RAZLIITA ITANJA...
dvorac) i zapalili prvi autobus MUP-a u ulici Gruevskog 19. ja-

nuara.
Pa ta, drava je duna da zna svoje heroje.
Zdravo, ja sam umetnik, prvi od konceptualista zapalio sam
milicionera!" - Ispriajte, kako je to biio? On je izgoreo u celi-
ni? Delimino?... Kako se on ponaao pri tome?"
***
Hohol koji ukrajinstvuje - nije na brat, umiLjat i dareljivi Ukra-

jinac sa svojim borom, sa svojom pesmom, sa svojim Lukav-
stvom, sa svojim avoLima, sa svim svojim - ve je klasini ukra-
jinstvujui Hohol koji se usudio da ukrade rusku istoriju i ono to
se moe uzeti iz ruske kulture - ajkovskog, BuLgakova, Ahmato-
vu, Utjosova i akademika KoroLjova ujedno, pa da od komijske
kuLture napravi svoju, da sakrije Rjurikovie pod pazuho, da na
jednoj zastavi napie nekakav besmisLeni Konotop" iz ILjfa-Pe-
trova, a na drugoj - Bandera" - i sa svim tim poe u Evropu, ka-
ko bi postao Evropejac, bez obzira na starosedeoce, oaravajue
seoske navike i dimije - taj je Hohol: oiveLi Gogoljev pakao.
Nikolaj VasiLjevi GogoLj Lei u grobu umesto Fome, kad od-
jednom uLazi Vij45 sa Licem Petra Poroenka, sa telom Oulije Ti-
moenko, s oima OLega Tjagniboka46, sa govorom Klika. GogoLj
pokuava da se probudi i nikako ne moe da se probudi. Gogolj
iz sve snage doziva u pomo Pukina, ali Pukin ne dolazi.
Ukrajina bi trebalo da ide u Evropu bez prtLjaga - da ostavi
sve to ubre, pa da krene napred, u zaporokoj podmornici.
Ne, ona za sobom tegLi svu Rusiju sa njenim hordinskim jar-
mom, sa njenim Sibirom, sa njenim nasleem ToLstoja, sa njeni
nasleem ehova, sa njenom KoLimom, Prvim svetskim i Drugim
svetskim ratom - tu se takoe ispoLjava tradicionalna gramzivost
Hohola koji se ukrajinizuje: ...Napregnuu se iz petnih ita, pu-
stiu stomainu, prosuu creva - aLi vreu neu da ostavim, er-
pu neu da bacim, dLeto i brus u da drim u zubima, ali dovui
u... A Aleksandar Nevski je takoe bio Ukrajinac, imajte na
umu! I Rostov je Ukrajinin grad! I Murom! I pisac Viktor Nekra-
so vje Ukrajinac! I Nikolaj Nekrasov."
45 Vij - udovite, junak istoimene pripovesti V. N. Gogolja. (Prim. prev.)

46 Tjagnibok Oleg - predsednik ukrajinske radikalno-nacionalistike partije
CBo6o,qa" - (Prim. prev.)
+21
7ahar Prilepirr
Uzmite jo i Trockog. Teglite ih sve odreda: veliki je ukra-

jinski vojskovoa Dmitrij Donskoj, veliko je ukrajinsko donsko i
jaicko kozatvo, velika je ukrajinska odeska kota, Bagricki, Setj-
vinski, Katajev i Otjea, te Zoenko - preziva se na ,,o", i ne sme
da se zaboravi niko od onih koji su kroiti na zemtju Krima, na
primer vetiki ukrajinski pesnik Maksimitijan Voloin. Sve u isti ti-
ganj. Nieg nama nije ao. Hajde da i sami sednemo odozgo.
Treba ih posuti seckanim lukcem i miroijom. Bie ukusno.
irom otvarajte usta.
***
U Betekama Davida Samojtova (1920-1990), kuttnog sovjetskog

(antisovjetskog) pesnika, govori se vrto zanimtjivo o Ukrajini.
,,Je ti svrsishodno detiti dve nacije iste kulturne tradicije,
btiske po jeziku i poimanjima? Moda je Gogoljev put ispravniji
od evenkovog puta?
Otpadanje Ukrajine, njeno drutveno prenebregavanje nemi-
novno oznaava pad Rusije, provincijalizaciju obeju nacija. Po-
goravanje njihovog strategijskog poloaja.
Put jedinstvene kulture bio bi pouzdaniji i ptodotvorniji.
Ati, da bi on postao moguan, neophodno je ukinuti esti-
nu strasti, zadovotjiti oseaj kompteksa nie vrednosti, koji je
istorijski svojstven Ukrajincima."
I dalje:
Sadanji potoaj je bremenit eksplozijom, podelom i krva-
vim razdorom.
Odvajanje Ukrajine preti raspadom i pretaskom obeju nacija
u budake istorije; na kraju krajeva - osiromaenju kutturnog tta,
iz koga e statno da se isisavaju snage, potrebne za nacionatnu
samoodbranu.
Razdvajanje Ukrajine i Rusije - strana je nesrea za obe
strane."
Mistim da bi za ovu taku gledita sadanji tiberalni pesnici
mogli da prebiju Davida Samuitovia Samojtova. Ipak, on je bio
fronta, ratovao je i umeo da dri oruje u rukama, zato bi nje-
govi oponenti morati da se udrue. Oni vote da se udruuju.
***
Svojevremeno su, recimo za Dostojevskog, liberat" i socijatist"

znaiti, manje-vie, jedno isto. Danas socijatist", teviar", ,,ko-
122
RAZLIITA ITANJA...
munist" u Rusiji ima donekte ili sasvim drugaije znaenje od

onog koje mu davao Dostojevski.
Leviarski" pokret u Rusiji, zbog najraztiitijih inilaca, do-
bio je nacionatne, ruske crte - pa i pod uticajem knjievnosti:
poste Blokovih Skita", poste Jesenjinove revolucionarne poezije,
poste Gorkog, otohova, Leonova - poste svega toga teviarenje"
u Rusiji neraskidivo je povezano sa samom ruskom idejom.
Osnovni zadatak zaista tiberalnih javnih radnika i aktivista,
fitosofa i knjievnika jeste stvaranje ruskog patriotskog liberal-
nog pokreta.
Bez liberatizma, potitiki spektar nikada nee biti potpun.
Pametno uzimanje tiberatnog uenja od probisveta i tjudi zasta-
relih, dosadnih pogleda - danas je nasuna stvar.
Lica koja se u bito kakvom, pa i najmanjem konfliktu izme-
u Evrope i Rusije, uvek zalau za Evropu - zato su oni liberali?
Ljudi, koji navijaju za Evropsku uniju, a ne za Carinski savez
- kako oni mogu biti Rusi?
Zato nam je potreban tiberal modifikacije vreme je da se
bei", modifikacije moja drava je bolesna", modifikacije Slava
Ukrajini!", modifikacije 86% Rusa koji su podrali povratak Kri-
ma - osnovni su probtem Rusije" - kakva je korist od njega?
Ljudi koji ozbitjno pitaju: ,,A ta je toe kad se NATO natazi
pored granica Ruske Federacije?" - kakvi su oni liberali?
Politikotog neizvesne namene Radzihovski priao je opet ka-
ko od poetka perestrojke u Rusiji nije bilo nikakvih konflikata sa
NATO-om, i zato mu je potpuno nejasno za koji se andrak mi bo-
jimo te divne organizacije. Ti tjudi - nemaju odredbu u tjudskom
jeziku, to nisu tjudi, to su prirodne pojave, oni ne govore, oni se
penuaju.
Kako, objasnite mi, kako u ovekovoj svesti mogu da se za-
inju takve misli? Kod nas nije bito konftikta sa NATO-om". Pa
ta? To znai da ih nee biti nikad?
Jo govore kako sve te vojne baze, koje je NATO postavio oko
nas - nisu protiv nas nego protiv tamo nekih, protiv kojekakvih Si-
rija, Avganistana, Irana i Betorusija. Ati protiv nas - ni-nikako.
I, naravno, moe se nastutiti ta e da kau ti mehurovi ako
se nekad dogodi konftikt sa NATO-om. Oni e rei: da se Rusija ni-
je tako ponaata - nieg ne bi bilo. Ati, avota, kako god se ona
ponaala - bomba moe da padne ovamo. Ko god upravtjao ovom
dravom - ona je duna da ima barem umerene mogunosti za od-
branu. I liberati moraju prvi da brinu o tome, ako su tiberali.
T2J
Zahar PriLepin: NI3E TUI RAT
Ili ih ne treba tako nazivati?

Ljudi koji otvoreno boLuju od drutvenog rasizma i direktno
vreaju stanovnike Donjecke i Luganske oblasti nazivajui ih
govnetom" (neki Alik Koh) i gubitnicima" (graanin Artemij
Troicki) - kakvi su to LiberaLi?
Karakteristino je da nikome od Ljudi iz njihovog iLi oko nji-
hovog kruga ne pada na pamet da, u vezi s tim, stavLjaju primed-
be svojim drugovima i kolegama. Ni prstom ne mrdaju.
ALi im ja napravim nekoliko sLobodnih napomena o karak-
teristinim crtama dananjih Lica koja majdaniu - odmah se po-
javljuju predstavnici progresivne zajednice i slono osuuju ,,im-
perijaLnu ohoLost" i veLikodravni ovinizam".
A u Harkovu su, meutim, rasteraLi Mar mira. A jo su tamo
za jedan dan uhapsiLi etrdeset troje komunista. U ovom sLuaju
niko nee da se barem jednom pojavi kao javni tuiLac ukrajinske
i advokat ruske strane? Nee?
Pa, onda treba traiti druge Ljude sa kojima moe da se raz-
matra sudbina LiberaLizma u Rusiji.
San mi je da se oni nau. Danas - pravi je as. VeLiki e biti
taj ovek koji postavi osnov najnovijem ruskom LiberaLizmu. Javi
se, moLim te, kamarade. Biu srean da sLuam tvoju kritiku o biLo
kojim pitanjima. Tako zajedno moemo graditi divnu dravu.
***
Dogaaji koje smo posmatraLi i posmatramo u Ukrajini mogLi bi

da nas pobude na najrazLiitije zakljuke.
MogLo bi se rei da Liberali", nacionalisti" i Leviari" imaju
sve anse da izvuku svoju malu pouku i ponu rad na grekama.
Toga nije bilo.
BesmisLenost situacije se tradicionalno sastoji u tome to se
niko, dok gLeda deavanja, ne kaje ni za ta, ve samo jo tvre
i zLobnije stoji na odbrani svojih preanjih pogLeda.
Za poetak, Liberalna pubLika nije uopte izveLa nijedan za-
kljuak iz deavanja: svi, kao i pre, mahnito su uvereni: da nije
proklete Rusije koja je uveLa vojsku na Krim, a Jugo-istok ispuni-
La agentima, sauesnicima i provokatorima koji su uzburkaLi ,,ru-
Lju", Ukrajina bi odavno svim jedrima pLoviLa u sLatkom moru op-
teLjudskih vrednosti, trita i ostaLe raznovrsne sLobode.
Meutim, ak i eLementarno poreenje narandaste revoLuci-
je iz 2004. godine sa sadanjim Majdanom dokazuje da je
12U
pobunjena ukrajinska strana, najblae reeno, skrenula u desni-

arsku" i rusofopsku retoriku.
ProLi put je Ruska Federacija takoe veoma eLeLa da utie
na Ukrajinu - aLi nije biLa u stanju. Ovoga puta ukrajinska strana
se pripremiLa - i aktivno je pomogLa Rusiji.
Sve nam je jasno: ruska propagandistika mainerija, Kise-
Ljev, etrdeset hiLjada krabaLa koji su okLevetaLi presvetlu anti-
korupcionu borbu najboLjih Ljudi Ukrajine, a oni ine 99,99% od
broja izaLih na Majdan... Ipak, koLiina video-materijaLa, pisa-
nih i usmenih svedoenja o horskom pevanju MocKaim<y Ha
rMnmy"Ay, o uspaLjenom nacisti Tjagniboku, o harizmatinom
Jarou, o portretima Bandere, himnama UNA-UNSO koje su izvo-
dili sto hiLjada sLobodoLjubivih grLa, o teLefonskim pregovorima
Julije Timoenko koja je eLela da sve probleme sa ruskim pro-
leem" rei pomou topova iz kojih je ona lino spremna da pu-
ca u svoje neprijateLje - ali i upravo elementarni pregLed ukrajin-
skih foruma i napadi Kijevljana na rusku Mreu jasno su pokazi-
vaLi stepen neprijateLjstva, da ne kaemo mrnje prema Rusiji i
prema svemu to je rusko, osim prema pevau evuku, pesniku
Rubintejnu i reiseru Zvjagincevu.
Ja sam se bukvaLno, na primer, grohotom nasmejao kad sam
sutradan posLe pobede Majdana otvorio da pogLedam ta tamo u
svom Fejsbuku pie moj poznanik, novinar Ajder Mudabajev ko-
ji je aktivno podravao Kijevsku revoLuciju i vie puta poseivao
Kijev s tim ciLjem.
Kod Mudabajeva je toga dana visiLa sLika s ukrajinskom i ru-
skom zastavom, ispod kojih je biLo dopisano neto poput: Kod
nas nema razLoga za svae, Rusiji je draga pobeda Majdana; Ukra-
jino, mi smo sa tobom."
Najinteresantnije se naLaziLo ispod sLike, gde je masa jutar-
njih posetiLaca iz Ukrajine natrpaLa brdo komentara tipa: Nemoj-
te vie, tornjajte se sa svojom Rusijom to daLje!", Ajdere, uz
sve potovanje - zbogom, zauvek", Ostavi nas na miru, krmao,
idi u svoj svinjac" i ostaLo u istom duhu. I nijednog komentara
za podrku onome to je rekao Ajder.
Ovo je uprkos injenici da je Ajder na Majdanu stekao sta-
tus bLizak herojskom, kultnom - kako da ne, zamenik gLavnog
urednika najveih ruskih novina je toLiko dana i noi svim srcem,
aLi i svojim zLatnim perom, odradio za Majdan.4 7
47 MocKaiwKy Ha mrmKy - Moskalja na granu", odnosno Obesite Rusa",

jedan od najeih povika na kijevskom Majdanu. (Prim. prev.)
Ukrajinski intelektualci, koji su sto etrdeset hiljada puta

kazali, napisaLi i urlali Rusiji da smo svi ovde zaglupljeni kre-
mLjovskom propagandom, i sami su zapali u neobino stanje ko-
je nema anaLogne: neto izmeu psihoze i napada zadivLjujue
naivnosti, koje se dogodiLo na fonu napada umiLjene tatine i
vatrene razmetLjivosti.
Ako sada otvorimo bLogove vodeih glasnogovornika Majda-
na, moemo pasti u nesvest od koLiine budaLatina, Lanih pred-
skazanja i neuvenih uvreda (na adresu istonog suseda, narav-
no), koje su oni izgovarali. Zapanjujue je, aLi ruska LiberaLna
strana nije nijednom opomenuLa svoje drugove Ukrajince: ta vi
tamo radite, ta to govorite, tako ete unititi svoju sopstvenu
revoluciju.
Kuda ete tamo! Ruski simpatizeri Majdana esto su izgLeda-
Li jo radikaLniji.
NATO?
NATO uvoditi!
Donjeck?
Donjeck uguiti!
Ruski jezik?
Nema nikakvih probLem sa ruskim jezikom!
Deset hiLjada Ljudi izaLo je na ulicu u Mariupolju, deset hi-
Ljada u Harkovu i deset hiljada u Odesi?
Tituki48 i provokatori, a u stvari, biLo ih je dvesta, imamo i
fotografiju tih Ljudi - na njoj je deset osoba pred prodavnicom,
eto, i to je sav va Jugo-istok.
Sve se to imenuje jednom reju: neadekvatnost.
I grmLjavina ruske dravne propagande nikako ne opravdava
stepen neadekvatnosti, koji ispoljava ruska progresivna" zajed-
nica.
Druga su pria - ruski nacionaListi. Sa njihovim zapadno-
ukrajinskim koLegama sve je manje-vie jasno: na taLasu uspeha
reiLi su da svu dravu svedu na zajedniki imeniLac i zaneLi su se
igrom. Svi ruski progresivni" vapaji na temu da su nacionalisti
u Ukrajini imaLi 3% podrke i da nikome nisu biLi potrebni - ne
izdravaju kritiku. Kod nas LiberaLi takoe imaju 3% podrke, i ta
sad - to znai da ih nema i da oni ne utiu ni na ta? U trenuci-
48 Tituki (ukr. THTyuiKn") - termin kojim se u Ukrajini od nedavno nazivaju

mladii koji se u sportskoj odei javljaju u ulozi provokatora iti istaa"
graanskih akcija. Re potie od prezimena sportiste Vadima Tituko, koji je
postao prototip tipinog ,,tituke"-provokatora. (Prim. prev.)
ma dravnih kriza 3% Ljudi imaju obiaj da uzmu deo vlasti, a za-

tim iscede i svu vLast u celini - tako je, na primer, biLo 1917. go-
dine, i to dva puta, pa se to ponavLjaLo jo mnogo, mnogo puta.
Potrebna je jedino agiLna baza podrke.
Desnom sektoru" u poetku je biLa sasvim dovoLjna baza
podrke. Zato je nacionaListika retorika na Majdanu postaLa
umnogome definisana - a to nije moglo da ne naljuti Krim i Ju-
go-istok, koji su ve odavno trpeLi brojne uvrede. Smean je omi-
Ljeni navod LiberaLa da pre Majdana u Ukrajini nije nastradao ni-
jedan Rus. Kao da, kad ne pucaju u Ljude na uLicama - oni mora-
ju imati oseaj opijenosti biem. U Rusiji ne pucaju ni u LiberaLe
- na njihovim Licima neto ne vidim neobino zadovoLjstvo i ra-
dost. Vama nije dobro u Rusiji? Pa, eto, odavno i nepopravLjivo
je loe i veini na Krimu, i znatnom broju Ljudi na Jugo-istoku
Ukrajine, aLi ruska propaganda uopte nema veze sa tim.
to se tie naih nacionaLista - za vreme Ukrajinskih doga-
aja oni su se pocepali faktiki na dva jednaka dela. Jedni su po-
draLi Majdan - zato to je Majdan bio protiv sovoka" i za ,,be-
lu rasu". Drugi su sa nadom pogLedaLi u Krim i Jugo-istok, zato
to se tamo video nacionaLni uspon Rusa".
U meuvremenu je situacija bila i tea, i Laka istovremeno.
to se tie prvih, sve je manje-vie jasno: podravanje tuih
nacionaLista koji u celini preziru tvoj sopstveni narod - svojevr-
sni je nacionaListiki mazohizam. Mogu, naravno, da objasne se-
bi kako njihove ukrajinske bele koLege mrze samo sovoke",
krompirove zLatice" i vatnike", a ostaLe voLe - ali za to je po-
trebno veoma fleksibiLno miljenje ili, pre e biti, nepostojanje
miLjenja.
Ruski nacionalisti koji su podravali Majdan polako su zau-
taLi i izdrobiLi se - u posLednje vreme niti se vide niti se uju. Ka-
da bi imaLi sposobnost za refLeksiju, oni bi sada posipaLi gLavu
pepeLom i stideli se. ALi mi ne verujemo da se sa njima deava
neto sLino.
to se tie drugih, oni su sve svoje inteLektuaLne snage ulo-
iLi u to da se ne bi primeivaLa iLi da bi se niveLisala ta eLemen-
tarna injenicu da ogromnu uLogu u konsolidaciji ruskojezikih
graana na Krimu i Jugo-istoku Ukrajine ima ne toLiko nacionaL-
ni (mada postoji i on), koLiko sovjetski identitet.
Indikativna je ve i ta injenica da je sukob izmeu Majda-
na i antimajdana zapodenut oko tih spomenika Lenjinu, koje su
127
7ahar Prilppin: NIJE TUI RAT
sutradan posle kijevske pobede oamueni pobednici poeti da

obaraju kao kruke.
Revolucija u oktobru 1917. i pogotovu velika Pobeda 1945.
godine za mnoge ruskojezike Ljude do dana dananjeg znai ve-
oma, veoma mnogo. Ti datumi mogu da slue kao referentna ta-
ka za na najnoviji identitet.
Rus uopte nije obavezan da kultivie svoju etniku pripad-
nost, fokusirajui preteranu panju na nju: za njega je ona oi-
gledna. U svakoj kriznoj situaciji on trai druge, ire osnove za
jedinjenja.
Ma koliko ih desniarski" publicist Jegor Prosvirnjin nagova-
rao da stvaraju nacionalne elije na Krimu, ili kako je ve on to na-
zvao - nikome nije bilo ni na kraj pameti da se time bavi. I dobro
su uradili. Zato to bi to izazvalo i suvinu napetost meu Krim-
skim Tatarima. I zato to bi, idui tim putem, ruskojeziari neizbe-
no postali slika i prilika Desnog sektora": a zato im to treba? Da
pokau kako su isto tako strastveni? Ili isto takvi divljaci?
Za Krim i za Jugo-istok je karakteristina elementarna levi-
arska", izrazito antiburoaska retorika, potvrivanje svog leviar-
skog" ikonostasa - kao suprotnosti ikonostasu desnosektoraa".
Kada bi na Krim poslali nae najodgovornije nacionaliste iz
Rusije, oni, sa svojom fiziolokom mrnjom prema svemu sovjet-
skom - tamo bi izgubili sve na svetu. U mestima gde je ionako
mnogo Rusa - uopte nije potrebno vikati Napred, Rusi!". Pogo-
tovu to tamo, kako to nasluujemo, treina, pa ak i polovina
uesnika dogaaja ima ukrajinsko ili, recimo, tatarsko, ili bogzna
kakvo poreklo: esto su oni Rusi kudikamo vie po unutranjem
oseaju nego po krvi.
VergLanje etnike teme ponekad moe i da nakodi.
Narodne bune na Krimu i na Jugo-istoku - u sutini su pro-
imperijaLne i umnogome Leviarske" po retorikoj sadrini.
Naravno, vetim pristupom tamonja deavanja mogu da se
tumae i kao borba nacije za samoopredeLjenje", aLi na Jugo-is-
toku borba za samoopredeLjenje, i pored sve svoje oigLednosti -
nije oigLedna.
Uopte uzev, oni nee da se samoopredeljuju - oni jedno-
stavno ne ele da ive u sastavu ukrajinske imperije - oigLedno
im se mnogo vie svia ruska imperija, ak i u svom sadanjem
obliku. Ma kakvo samoopredeljenje, kakvi bakrai: Ljudi jedno-
stavno hoe da se vrate kui - odatle gde su boraviLi u statusu
nezvanih gostiju.
128
RAZLIITA ITANJA...
GLedajui iz Rusije dogaaje u Ukrajini, svi razumni graani

moraju doi do najprostijih zakljuaka.
Ujedinjenje Liberala i nacionaLista postalo je gLavna pokre-
taka snaga Majdana. To isto ujedinjenje u Ukrajini omoguiLo je
predstavnicima oLigarhijskih grupa i finansijske kvaziaristokrati-
je da dou na vlast i zapoelo je proces raspadanja drave.
RezuLtat je prosta formuLa: LiberaLizam, pomnoen naciona-
lizmom - neminovni je krah svake imperije.
Negiranje sovjetskog" i Leviarskog" identiteta - nisu to
ak ni neki Lini kompleksi naih mLadih nacionalista nego eLe-
mentarno neshvatanje najvanijih, a u ovom trenutku odredbe-
nih svojstava te nacije, ije interese nacionaListi ele da predsta-
vljaju: Rusa.
Budunost nae drave e neizbeno da se odvija Linijom
spajanja proimperijalnih raspoloenja i Leviarske" ideje (sa bez-
usLovnim uzimanjem u obzir odreenog skupa umerenih LiberaL-
nih i nacionalistikih vrednosti).
Ako emo u dve rei, onda je to: Leviarska" imperija. Je-
dino takva.
***
Godine 2014. navriLo se etrdeset godina od momenta najmo-

nije naftne krize", koja je Sovjetskom Savezu dala u ruke odli-
ne adute. Prostije reeno, 1974. godine SSSR je mogao da srui
niz vodeih kapitaListikih ekonomija.
A posLe bi priaLi da su one same propaLe, pod teretom svo-
jih nereivih protivrenosti".
Ali u KremLju su se posavetovaLi, maLo su mrdaLi obrvama i
nisu im to uradili.
PubLicist Mihail Deljagin je otroumno dobacio da 1991. go-
dine, kada se prosveenim demokratijama" ukazaLa mogunost
da uine uzdaije" - one su postupile upravo na suprotan nain,
i svestrano su uLoiLe u raspad geopolitikog protivnika - SSSR.
I sada, pa dabome, priaju nam kako sami smo propaLi, pod
teretom svojih protivrenosti..."
etrdeset godina posLe naftne krize" - jo jedna recka na
naem slabom pamenju: dragi prijateLji, znajte, Zapad nam ni-
kada i ni za ta nee biti zahvalan.
U svakom trenutku tamo e da se nau snage, zainteresova-
ne za to da nas oslabe, pa ak i ubiju. Tuno, ali je injenica.
129
Zahar_Prilepin:_NIJE_TUI M T_
Kakva srea to mi nemamo takve snage. One postoje jedi-

no u marginalnom obliku i jedva se uju.
U najmanju ruku, ja nemam ama ba nijednog poznanika ko-
ji sanja o krahu Nemake, Italije, Francuske ili Poljske.
(ALi zato postoji masa lokaLnih poznanika koji samo ekaju
bankrotstvo Rusije. Jedino zbog toga da bi zaurlali: ,,A mi smo
upozorava-a-a-a-a-ali! A nije trebalo da se polakomite na Krim!")
* * *
I ne jednom, i ne dva nego itavih dvadeset dva puta sluao sam

alopojke: evo, Zahar se bori protiv Liberala kad su Liberale iona-
ko ve izgaziLi; a i gde ih on uopte vidi. U obLiku fusnote, seti-
mo se kako su bezmaLo etvrt veka LiberaLi u svakoj pogodnoj pri-
Lici (a te priLike su se ukazivale neprestano) borili protiv sovjet-
ske vLasti - seajui se SSSR-a sa zaista neverovatnom strau i
odgovarajuom mrnjom.
Pored prave bujice raskrinkavanja svega i svaega, seam se,
devedesetih i nultih" godina ak i svaka savremena tema - ako bi
je podmetaLi na razmatranje LiberaLnom aktivisti - odmah je dobi-
jaLa sLedeu uvodnu: ,,To je poelo jo za vreme sovjetske vLasti..."
Na primer.
KLoari. Besprizornici. NezaposLenost. Degradacija seLa. De-
gradacija industrije. Demografska kriza. Degradacija nauke. De-
gradacija koLskog obrazovanja. I ta god hoete. Sve je to -
...poelo jo za vreme sovjetske vLasti".
Kaete: pa, zaista, neto je poeLo jo i za vreme sovjetske
vLasti.
Pa, onda emo ovako.
A neto je poelo jo za vreme bauke-cara. A neto za vre-
me bojarina.49 A neto za vreme kneza. A neto za vreme Peru-
na.50 Sve je poelo nekada davno: najvanije je da niko ni za ta
ne optui ruskog demokratu, zato to je on dobar.
Ukratko, dok su se LiberaLi borili protiv komunista i boLje-
vika, koje su sami sateraLi u oak i premLatiLi - nisu brinuLi to
ratuju protiv mitskog protivnika, koga su ve pobediLi i izgaziLi.
Ali zato, im su i sami osetili probLeme, odmah se zaorio po-
vik: dotucite ranjenike, dotucite ispljuvane, dotucite sLabe.
49 Bojarin - zemljoposednik, pripadnik vieg sloja vladajue klase u Rusiji.

(Prim. prev.)
50 Perun - bog groma, vrhovno boanstvo u panteonu Starih Slovena. (Prim.
prev.)
J -30
RAZUITA ITANJA...
A ne, nema slabih, naravno.

Progresivni intelektuald ine najmanje 90% od ukupnog
broja knjievnika, muziara, pozorinih radnika i reisera; Ljudi li-
beralnih pogleda do dana dananjeg ine najmanje polovinu
(mada utljivu polovinu) u vLadi. Drugu polovinu ine dravni
patrioti", koji e prilikom biio koje promene konjunkture da po-
stanu biLo ta, bilo demokrate, bilo anarhisti, bilo Jehovini sve-
do.
Ciljani leviari", razumni konzervativd" ili prosveeni ,,de-
sniari-nadonalisti" su, to meu inteligendjom, to u politikoj
sredini - pojedind.
Ne sluajte liberalne alopojke - sve je to od neastivog. Oni
se oseaju odlino. Samo ele da sve bude ,,kao za vreme dede",
pa ak i jo bolje, jo veselije.
Ali drava vie nee ,,kao za vreme dede".
***
Najdraeg i najpametnijeg Kostju Krilova51 ili, kad je ve poio

na to, Prosvirnjina (svaki put kad izgovaram to ime, setim se iz
Pukina; Nije loe da ponekad oslukujemo moskovske prosvir-
nje"52) - tako, dakle, KriLovLjeva i Prosvirnjinova gorua urba na
putu do pobede zbliava ih s ukrajinskim nadonaListima.
Ukrajinski nadonaListi su napraviLi svoj Majdan, i - lumpuj-
te, brao - davite Moskatje! - u naLetu su poeLi od ruenja spo-
menika vojniku-osLobodiocu, Lenjinu, Kutuzovu, ruski jezik su
strogo kazniLi: moe nam se, mi smo pobediLi; Donjeck sateraj u
oak.
Kad bi Krilov iLi Prosvirnjin ovde uzeLi vlast (hipotetiki) -
krenuLa bi ona ista mitraLjeska koLica, aLi ne samo na sve sovjet-
sko - moda ak u veoj meri na sovjetsko nego na Kadirova,
petu kolonu" i ostalo jevrejsko pitanje". Oni bi obaraLi Lenjina,
ekiste i sve ostaLe Kirove te dedice KaLinjine, kudikamo ee
nego to su to radiLi demokrati tokom devedesetih godina, i sa
onim istim strastvenim besom, kao desnosektorai".
Zato to ih svrbi na tom mestu.
51 Konstantin Anatoljevi Krilov (1967, Moskva) - ruski novinar, pubticst,

drutveni i poiitiki aktivista, pristalica stvaranja nacional-demokratske
drave u Rusiji. (Prim. prev.)
52 Prosvirnja (rus. npocBnpH) - ena koja pee prosforu, naforu. (Prim. prev.)
7ahar Prilppin- NT.1F TllflT RAT
I stvar nije samo u seanju na sve to to i mi pamtimo. (Ta-

nije reeno: stvar uopte nije u Arhipelagu GULAG - ili neko ve-
ruje da cinik Prosvirnjin noima tuguje za njegovim rtvama?)
Stvar je u tome to je sovjetska ideja" - za nacionalizam
konkurent u narodu, kudikamo jai, pametniji i jogunastiji od
liberalizma. Ta crvena zastava ne moe brzo da se prefarba, vijo-
rie se ona jo mnogo godina. Na bilo kakvim izborima naciona-
listi e sada da potuku liberale. A leviari" - da izgube.
Ah, ah.
Zato Prosvirnjin besni povodom 9. maja i ostalog, a Krilov
upotrebljava (njemu) neprijatnu re Sovjet" ee nego, recimo,
filosof Dmitrij Galkovski. (Oni esto Sovjetom" nazivaju i libera-
la, i postsovjetskog buroaskog malograanina, i degenerika, i-
me sve pretvaraju u potpuni apsurd.) Ali je Galkovski - peurka
koja govori, mada ponekad i genijatno, moe mu se, on veseLi pe-
urkare u svojoj umi, a Konstantin Krilov - valjda je politiar.
Drugo je pitanje to u pravu politiku" ipak ne putaju go-
renavedene. Suvie su iskreni, suvie iste due.
Tako da su ovde kod nas razgovori kao u vakuumu. Meu
svojima, o svome. ,,A kad bi nas pustili iz zootokog vrta."
***
U pismu iz 1870. godine Fjodor Tjutev pie o osnovnoj crti ru-

skog apsotutizma (mata napomena za sve oboavaoce Rusije, ko-
ju smo izgubili"):
...crtu, najraztiitiju od svih - prezrivu i tupu mrnju pre-
ma svemu ruskom, instinktivno, tako rei, nerazumevanje nieg
nacionatnog."
U tom smistu ruski monarsi, na nesreu, naetno se nisu ni-
im razlikovati od botjevikih voa. I jedni, i drugi su povreme-
no dejstvovali vrsto - ati najee se videla crtica na koju skre-
e panju Tjutev.
U tom smistu, nastojanja fitosofa Gatkovskog, pubLiciste Kri-
tova i njima stinih, koji daju ivot za borbu protiv sovjetskog"
- u sutini su besmistena. Sovjetsko jeste rusko, kao i ono to je
bito pre sovjetskog. To su one iste tvrde marrute, i neuobiaje-
ni uzteti, i sitni padovi, to isto nerazumevanje nieg nacional-
nog".
Btaeni su tjudi koji su itav ivot proiveli unutar jedne
ideje.
132
RAZLIITA ITANJA...
***
Svi pamte reenicu koju liberali voLe da ponavljaju kada se pove-

de razgovor o Leviarskoj" ideji.
,,Mi znamo ime se sve to zavriLo!" - uzvikuju oni, i pobed-
niki vas posmatraju.
Da" - kau oni - ,,vi ste 1917. uzeli vLast putem prevrata,
ali ta je biLo 1991. godine? ta se desiLo? Sve se razvaLiLo! ILi vi
hoete da kaete kako su va SSSR razvaLile SAD (varijanta: peta
koLona)?"
Ne, naravno. Ne. Sam se razvalio. Sam.
Uopte nije probLem to to je on trajao sedamdeset godina,
te je dugo kontroLisao veLiki deo pLanete, i tako dalje, nita nije
probLem, ba nita: kosmos, sport, 1945. godina, podmornice, le-
doLomci, napredna svetska kuLtura, ,,...i ak u obLasti baLeta vo-
dei smo na itavoj pLaneti..." - najvanije je da se on sam raz-
valio.
ALi ako zapodenemo razgovor o doLasku LiberaLa na vLast - a
upravo oni, uz podrku nacionaLista (isto takvih LiberaLa, samo sa
nacistikom postavom), doLi su na vLast u Ukrajini - i Ukrajina
se odmah rasturiLa - ovde, primeujete li, niko nee da kae ,,Mi
znamo ime se sve to zavrilo!"
Jedino se SSSR sam po sebi razvaLjivao, aLi Ukrajinu razva-
Ljuje zLobni komija.
OtpriLike ista situacija je biLa u februaru 1917. godine. Po-
bediLi su LiberaLi, aLi tada je neoekivano poeLa da se razvaLjuje
drava (uzgred budi reeno, Ukrajina je i tada biLa jedna od pr-
vih koja se poeLa odvajati), zatim su se pojavili boLjevici - i go-
tovo. LiberaLima nije uspeLo stvaranje carstva slobode.
Govorimo, zapravo, o tome da ruski LiberaLi kategoriki ne
smeju da izgovaraju reenicu ,,Mi znamo ime se sve to zavrilo!"
Jer je sramota. Sovjetska istorija - jedan je od najvanijih ini-
Laca svetske istorije, crkni-pukni, tako je. A istorija ruskog (i
ukrajinskog) LiberaLizma jeste jedna beskrajna sramota, kada se
tu tek uzeta vLast pretvara u kolaps ekonomije, haos i degradaci-
ju - biLo odmah i nagLo, kao u februaru 1917. u Petrogradu i zi-
mi 2014. godine u Kijevu, bilo postepeno, aLi neprekidno, kao
2004. u tom istom Kijevu iLi 1991. godine u Moskvi.
I zatim, gLeda, a LiberaLi ve viu, krei ruke: 0, vLast su
kod nas uzeLi tituki (ekisti, provokatori, militaristi, krompirove
Zabar P_rilpm: NI1 JU1_RAT.
zlatice). Inae bi svima vama bio raj, svima bi vam bilo blago-
stanje. Ali sad vi neete imati nieg. Rusijo, ti si poLudela! Ukra-
jino, ti si poludela!"
Neurotiari.
***
Novinar Vladimir Pozner vie puta je otroumno dobacio da So-

vjetski Savez vrlo esto hvate oni koji nikad nisu iveli u njemu.
(udno, pri tome se nikada ne okrivljuje pokolenje mladih Li-
beraLa za to to oni grde Sovjetski Savez, a da nisu iveli u njemu.
Nita manje udno je to kako progresivni Ljudi mogu da do-
zvoljavaju sebi da govore o predrevoLucionarnoj Rusiji, koju smo
izgubiLi", i uopte, o bilo emu, a da nisu iveli nigde, osim ovde.)
Drugu kategoriju Ljudi koji oseaju nostalgiju za socijaLi-
zmom, saglasno progresivnom oveanstvu, ine penzioneri. ALi,
njihove simpatije se jednostavno objanjavaju: ,,oni su tada biLi
mLadi, pa su nostaLgini za svojom mLadou".
Dakle! Gledajte ruke.
Vata" ne moe imati nikakve simpatije prema socijaLizmu,
zato to jedni:
- nisu iveli u njemu;
a drugi:
- ostali su bez pameti i aLe za svojom mladou.
I jedino progresivno oveanstvo prezire svakakve Sovjete,
iskLjuivo iz razloga intelektuaLnog svojstva.
Omladinci - zato to su proitaLi knjige o Beriji, a odrasLi -
zato to su osetiLi sve to na svojoj koi, Lino su iveLi u smrdLji-
voj movari iza bodljikave ice i u treem redu ormara za knjige
drali Bulgakova, Nabokova i Anatolija Ribakova, ako iznenada
upadne KaGeBe da vri pretres.
Ako emo ozbiLjno: niko nema pravo da porie kako je za
vreme Sovjeta jedan deo intelektuaLaca iveo jadno i bedno; ne-
ki su ak u potpuno biLjoderskom dobu posLe VeLikog otadbin-
skog rata sasvim pogubiLi nerve.
ALi ja govorim o neemu drugom: otkuda njima pogana na-
vika da za sebe ostavljaju pravo na Ljudska oseanja i daju pravo
na mitjenje i refleksije - iskLjuivo sebi, a oponente objanjava-
ju otpriLike u kategorijama kojima se objanjavaju navike doma-
e stoke?
***
Jedno od suprotnih miljenja, kontra-argument koji se stalno u-

je povodom referenduma na Krimu i u DNR-LNR53: Nita nije pro-
lo po zakonu, nije bilo razLoga za urbu, trebaLo je da se sve ura-
di u skLadu sa pravilima i mirno - i niko ne bi bio protiv."
Dokazivanje da im ionako niko ne bi dozvolio da to urade
,,po zakonu" - uzaLudan je posao. Najrevnosniji advokati bi Lea-
Li iza reetaka, i nijedan pravobraniLac se ne bi zauzimao za njih.
Mada sada postoji primer kada moemo spokojno da gLeda-
mo kako to ide kada Ljudi pokuavaju sve mirno" i ,,po zakonu".
Savet Maara i Savet potkarpatskih Rusina ujedinjuje Maa-
re i Rusine koji ive u razLiitim dravama sveta, pa i u Zakarpat-
skoj obLasti Ukrajine. Tek to je odran njihov zajedniki forum.
U radu foruma uzeLi su uee i poslanici Maarskog parLamenta,
koji su Lanovi Evropskog parLamenta.
Kongres se ogLasio obraanjem Evropskom parLamentu, vLa-
di Maarske i vLastima Ukrajine, pozivom da daju legitimitet re-
zultatima referenduma koji su odrani u Zakarpatju 1991. godi-
ne, tokom kojih je oko 80% stanovnitva u regionu faktiki gLa-
saLo za formiranje Zakarpatske oblasti kao federalne formacije u
Ukrajini.
I hajde da sad zajedniki pogLedamo kako e ta inicijativa
da se razvija u mirnom kljuu.
Unapred u vam ispriati kako.
Uskoro e da nam objave kako su se tamo okupiLi neki mar-
ginalci, koje niko ne podrava i koji ne odgovaraju ni za ta, pa
ih ne treba ni sLuati.
ILi nam nee objaviti ama ba nita.
...to je, zapravo, i trebaLo da dokaemo. Upravo tako bi bi-
Lo na Krimu, i svuda redom. Ovo vam nije kotska.
(Samo ne treba stoti put pitati: ,,...A ta biste vi u Rusiji ra-
diLi kada bi tako biLo i kod vas?". Mi nismo Evropa, mi uopte ide-
mo na suprotnu stranu. Kod nas nema ni politike nacije. Pitaj-
te Lava Rubintejna.)
53 DNR-LNR - Donjecka Narodna Republika - Luganska Narodna Republika,

oblasti Novorusije, odnosno deiovi Ukrajine nastanjeni veinskim ruskim
stanovnitvom koji se bori za pravo na svoj je zik , ravnopravnost i autonomi-
ju . (Prim. prev.)
135
.Zahai Eriiepia.:J4IJE TUI BAL
***
U blogu jedne drugarice iz Odese proitao sam reenicu da gra-

dove na Jugo-istoku Ukrajine ...kontroliu Ijudi Povra, rige i
kome".
Ova reenica me je opinila. Pogotovu to mi je njen smisao
u celini dostupan, ati u delovima je neshvatljiv.
Ljudi Povra" - ko je to? Janukovievi Ijudi? On je odgajio
specijalnu vrstu Ijudi? A rige"?
Komi" - da li su to oni na koje sam ja pomislio? Komunisti.
Oh. Faktiki, ovde se uje Mordor54 i ostala sauronovtina.
Ili Longfelo: ,,Iz zemlje Odibuja, / Iz zemlje divljih Dakota,
/ S gora i tundri, s movara, / Gde usred aa skita / apLja siva,
uu-u-a".
Treba rei da to pie vrlo inteligentna ena. Kustos je raznih
izlobi, s itavom divizijom potpisnika. Veoma pati to se Ukra-
jina raspada.
Zaista, to li.
Za podravanje borbenog duha na Istoku nije potrebna ni-
kakva ruska televizija. Treba dovesti na ekran nekoliko desetina
popularnih prosveenih Ukrajinaca-blogera. Neka Ijudi itaju. U
smislu, rige i ostalo povre.
***
Napravio sam malo otkrie u slikarstvu.

Pogledao sam album slikara, zvao se Aleksandar Dejneka;
volim ga. (Pogotovu ciklus Pesme Majakovskog".)
Izmeu ostalog, obratio sam panju na sliku Odbrana Pe-
trograda" (slikana je 1927. - ali posveena je, naravno, dogaa-
jima iz 1917. godine). Kad se zagleda u lica vojnika, odjednom
vidi: tipovi su savreno verni - dananji donjecki i luganski ,,se-
paratisti", kao da su mu oni bili modeli. Najpre sam pomislio da
je to zabavna podudarnost, zatim sam jo malo prelistao album i
odjednom se setio da je Dejneka 1925. godine slubeno putovao
na Donbas, u Dnjepropetrovsk, tamo je silazio u rudnike, posma-
trao radnike i posao, o tome je napravio itav grafiki ciklus.
Ali on u Petrogradu 1917. godine - nije bio.
Tako da nema nikakve podudamosti, Dejneka je samo nasli-
kao one koje je video i procenio.
54 Mordor - topografija iz Tolkinovog romana Gospodar prstenova. (Prim.

prev.)
136
Jr azliita itanja ...
Soj se ne menja, to je to.
***
Piu da su oficirima na Krimu odredili platu, trostruko viu od pre-

anje, obnovili su opremu u nekolikim bolnicama i poliklinikama,
obnavljaju tehnike parkove; mada jo ima dosta problema.
Na te novosti postoje dve varijante ispravne progresivne re-
akcije. Ako je sve suvie dobro - treba rei: ,,A zato u Tulskoj
oblasti ne bi uradiLi to isto?" A ako je suvie loe - treba govo-
riti: ,,A ta ste vi oekivali, krimske budaLe, dok ste se spremaLi u
Rusiju?" Na taj nain u svakoj priLici moete biti u pravu i nosi-
ti i daLje svoj teki krst prosveenog oveka.
S druge strane, saoptavaju nam da poinje nestaica namir-
nica u gradovima Donjecke i Luganske obLasti, mestimino im is-
kLjuuju vodu i struju, iz Kijeva im ne aLju novac za pLate i pen-
zije, ni za prinadLenosti, pa ak ni samohranim majkama i Ljudi-
ma ogranienih mogunosti. Sve je vie problema s insuLinom i
drugim Lekovima, ivotno potrebnim za hronine boLesnike.
Zamislite ta bi bilo kad bi se to isto deavalo na ruskom
Krimu? Jao, ta bismo sve uLi!
Na primer: Politikanti! ovinisti! Imate Li vi ieg Ljudskog?"
ALi poto se to ne deava na Krimu, reakcija prosveenog oveka
mora biti otprilike ovakva: ,,A ta ste vi oekivaLi kad ste orujem
osvajaLi dravne ustanove? Pa sad birajte - TLi ete insuLin i stru-
ju, ili vau zlatiarsku autonomiju s ruskim jezikom."
***
ProbLem i kijevskih inteLektualaca, i njihovih prijateLja u Rusiji je

u tome to su reiLi jednom (tanije, reiLi su odjednom): nema
nikakvog Desnog sektora". A ako ga pomaLo i ima, ,,od njega je
vie koristi nego tete" (citiram jednog naeg vazdunog pesni-
ka sa kovrdama i u vojnikim cokulama). Neka nama desnosek-
torai", reiLi su inteLektuaLci, pomognu da uzmemo vlast, neka
izviu svoje povike i izgaLame svoje Larmanje, a zatim emo mi,
posLe pobede, da napravimo ovde Evropu i civilizaciju.
Ali nije im uspeLo da odmah naprave Evropu i civilizaciju,
zato Desnom sektoru" moraju (u ime Evrope i civilizacije) da po-
veravaju sve vei i vei broj zadataka, sa kojima inteLektualci ni-
su u stanju da izau na kraj.
'37
Zahar Prilepin: MIJE TDI RA.T
Ako je Desni sektor" nekad bio mala i Ijuta avangarda, iza

koje su intelektualci stajaLi kao troan zid, sada sve izgleda ne-
kako sasvim drugaije.
Desnosektorai" rukovode u ukrajinskim gradovima gazei
sve pristalice Ruskog prolea" i sumnjive uopte, ali intelektu-
alci se prave da gledaju svoja posla, potajno oekujui da mom-
ci ipak doguraju do eljenog stanja.
Meni se svia kako divni pesnik Boris Hersonski u Odesi gle-
da kroz prozor (ispod prozora ide kolona s bejzbol palicama) i za-
tim zapisuje: pa, eto, tu parolu su uzalud uzviknuli, i parola im je
divljaka, ali u celini... pa ta u celini. U celini sve je u celini.
Oni e vam dogurati do vlasti. Ve su vam dogurali. Nekada-
nje Ukrajina vie nema, to treba shvatiti na vreme.
***
U Odesi je 1897. godine ivelo etiri stotine hiljada stanovnika.

Od kojih su 5,6 % bili Malorusi (Ukrajinci).
itam o predrevolucionarnoj Odesi, gde u tom trenutku ive
i ue budui ruski pesnik Vladimir Narbut, budui pisac Babelj,
odakle se ve, poto je ovde odrastao, odselio Kornej ukovski,
kao i dva njegova druga - Boris itkov i Vladimir abotinkski.
Jo se, naravno, seam Odeanina Valentina Katajeva, i nje-
govog roenog brata Jevgenija Petrova, i Petrovljevog budueg
koautora - Iljfa, i Bagrickog, i Jurija Oljee.
I gledam sva ta imena, tugujui i dvoumei se: a emu tu,
ipak, Ukrajina? Ne, pa zaista - emu?
Ipak je to jedna glupost, sve ta caMOCTHMHan" istorija
Ukrajine, u kojoj, na alost, ponekad ni pod lupom ne moe da
vidi te Ukrajince.
***
Jedno od umovanja progresivne svesti.

- Kako su mogli da uvrede Ukrajinu - mala, slaba drava, ne-
koliko puta je manja od Rusije, to je kao da gurne mlau sestru!
I odmah:
- GLupaci, protiv koga ste reili da ratujete? Protiv SAD? Ta
drava je nekoliko puta jaa od Rusije, kuda srljate? 0, vatni idi-
oti!
Da se iskida na komade, ne moe im ugoditi.
138
RAZLIITA ITANJA...
Ukratko, Rusijo, trai sebi dravu u kojoj je sto etrdeset mi-

Liona stanovnika, po veliini prvu u svetu, s ekonomijom estom
po snazi - i ratuj. Inae e progresivni razum odbiti da te shva-
ta. Progresivni razum ivi u svetu nepobedive logike.
***
Poto su u Domu sindikata u Odesi spaLjivali ive Ljude, postalo

je jasno sLedee.
Ako se u Ukrajini, sauvaj Boe, dogodi jo jedna tragedija
(na primer, Desni sektor" ugura sto rudara u mainu za mLeve-
nje mesa i okrene poLugu, pa je okrene jo jednom), reakcija ru-
ske prosveene pubLike bie potpuno ista: a ta ste vi hteLi?! Do-
biLi ste upravo ono to ste i hteli!
Oni nikada - ujete Li me? - nikada! - nee odustati od to-
ga da su uvek u pravu.
Pojedinci (najuraunljiviji i oni koji nisu izgubiLi savest) e
da kau: ekajte, treba da saekamo rezuLtate istrage i suda: mo-
da je to s mainom za mLevenje mesa - provokacija.
(RezuLtate istrage nije trebaLo ekati jedino u sluaju s Ber-
kutom", tamo je odmah biLo jasno da upravo on puca u Ljude na
Majdanu.)
Ma ta se dogodiLo - krivac je Rusija. Od sada i zauvek.
Amin.
439 -
ETVRTI EO
Rat
P o Slavjansku tue artiljerija. Blizu Slavjanska gori kola.

Ako se potvrde vesti, koje stiu sa svih strana, da su bom-
bardovanja realna i poari ozbiljni, molim vas, navedite mi pri-
mer iz ruske blogosfere ko je na tu temu prvi napisao progresiv-
ni post.
Tamo obavezno mora biti reenica: Rusija je htela rat - do-
bila je rat!"
Ili: Mislili ste: vi da ubijate - a vama nee da odgovore?"
Mora da se pojavi takvo neto. S drhtanjem vilica i poigra-
vanjem miia. Po uobiajenom ablonu: Panja, sada poinje
moja seansa pravedne histerije. Cilj mi je komplikovan: da obja-
snim s kakvim ciljem slobodni Malorusi iz bojevog oruja pucaju
po neslobodnim Novorusima. Ali, evo, videete, svidee vam se i
vi ete se saglasiti sa mnom. Dakle..."
...Neko mora prvi da se usudi.
Posebno mi se sviaju ruski pesnici u tim jakim redovima. A
jo vie ruske pesnikinje.
ta pokree Ijude, ne znam. Ko bi mogao da mi kae ta Li
je to.
Iao, iao roeni i blinji Rus ulicom, u glavu ga pogodila
varnica od tramvajske ice i poremetila mu svu glavu.
* * it
Ljudi odabiraju za sebe neku lepu formulaciju, koja im daje ispra-

van duevni oseaj, pa je posLe ponavljaju.
Donjeani su doneLi u na dom razdor i haos" - ovu ree-
nicu viam svakog dana u ukrajinskim novinama i blogovima na
Mrei.
Zato emo i mi da im napravimo bom-bom.
TrebaLo bi nekako da se motivie bombardovanje. DoneLi u
na dom."
Oni zaista ive u svom domu, nisu vam nita donosili.
Zahar PritRpin: NI3E TUI RAT
To je tradicionalna zapadnjaka taka gledita, da je poia

drave dolo kod nje u goste.
Ali zaista iskrsava runa asocijacija na brak mukarca i ene.
Hou razvod".
Strvino, ti si doneLa u na dom razdor i haos!" - i ekiem
po njoj, ekiem. U elo, u oko, po zubima.
...Posle sedi pored lea: ,,A ja sam te Ijudski molio, hajde sa
mnom u evropski dom."
***
Satiriar Viktor enderovi, autor aforizma Stidim se to sam

Rus!", odgovorio je na jedan moj tekst, napisao mi mnogo svega
i svaega; naveu dva najzanosnija citata.
0 Jugo-istoku i Novorusima: ,,To je rulja koja se srozala do
nasilja, potkrepljena svom snagom susedne drave." Vito! S ru-
Ljom je sve jasno, drugo i ne oekujemo. ALi evo, otvoreno svom
snagom"? Ne, ak: SVOM SNAGOM"?
Da poandrca.
A dalje on pie o mojim haLucinacijama. Tanije, o vojnoj
operaciji na Jugo-istoku.
Evo citata.
Citiram: Okrutnost nove ukrajinske vlasti - PriLepinova je
haLucinacija, u ijoj se osnovi nalazi njegovo neumenje (iLi ne-
manje elje) da objasni sebi jednostavne mehanizme 'obratne de-
mokratske veze'. Pucanje iz oktopnih transportera po sopstvenom
narodu 'brzo i Lako'jeste moguno u Andianu, gde su se streLci
utvrdili na vLasti doivotno. Tamo, gde u taj kompLet ulaze sLo-
bodna sredstva za javno informisanje, nezavisni sud, poteni iz-
bori i, dodajem, prozrano meunarodno kreditiranje, ne pucaju
po biraima - sa njima se dogovaraju, makar i kroz zube".
Razumeli ste, graeni? Kod SLavjanska se vodi pregovara-
ki proces"! Kroz zube".
A mitraLjezi i tenkovi su moje - halucinaje. U stvari, tamo
su sLobodna sredstva za javno informisanje, poteni izbori i ne-
zavisni sud".
Vito, operite se. Ili se smirite. Ja ne znam ta vam je po-
trebno.
'A 4
Srat
***
U junu 1863. Rusija je preivljavala dane, sline onima koje je

doivljavaia i u junu 2014. godine. Tada su Engteska, Francuska
i Austrija reile da iskoriste poljski ustanak (mi smo ga uguiLi),
kako bi od Rusije napLatiLe stare i nove raune.
Rusiji su biLe upuene najuvredLjivije dipLomatske note, sa
nesumnjivim oekivanjem da e se Rusija uvrediti i napraviti gLu-
posti.
Pod pritiskom navedenih drava, dipLomatskim notama su
im se pridruile: Italija, vedska, panija, Danska, HoLandija,
Portugalija, Turska i rimski papa Lino.
Sav prosveeni svet".
Nazirao se rat. Rusiji nisu oprataLi 1812. godinu. Evropi, da
bi utoLiLa apetit, nije bio dovoLjan poraz u Krimskom ratu 1855.
godine. (Prema tome, ko eLi, moe da doda brojeve 1945" i
1991".)
Jedino naa progresivna inteLigencija misLi da evropske de-
mokratije", ako su i bile protiv nas, onda je to biLo iskljuivo u
doba Sovjetskog Saveza. I to samo zato to je tada postojao GU-
LAG - jer evropske demokratije" uasno pate kad se kre prava
oveka.
U stvari, evropske demokratije" iz veka u vek, bez ikakvog
GULAG-a, rade jedno te isto. Kada god treba nastupati protiv Ru-
sije - sve brzo naLaze zajedniki jezik i jedne drugima oprataju
sitne uvrede, poput grubih aneksija i ostaLih stogodinjih ratova.
Nas interesuje drugo pitanje: kako je tada, 1863. godine, ru-
ska prestonika pubLika reagovala na dogaaje?
A evo kako.
Knez V. P. Meerski se seao: ,,U mnogim saLonima tada se
govoriLo o tome kako e morati da odgovore maLtene pokorno i
sa potovanjem".
Sestra pesnika i dipLomate Fjodora Tjuteva pisaLa je tada
njegovoj kerci - panja! - vaan citat: Otac ti je u oajanju od
antipatriotskog raspoLoenja Peterburga".
Tjutev se od nemoi i Ljutnje ak nekoLiko puta rasplakao
pred Ljudima.
(Istravajui napred, kazau da je ministar inostranih posLo-
va Gorakov te godine reio teku situaciju. Ali nije odmah.)
1+5-
Zahar PrUepin: NIJE Tl)LRA!L
Prijatelji moji! Kada se danas alimo na petu kolonu", ipak

nije na odmet da se setimo kako je takva reakcija progresivne
javnosti uvek bila karakteristina za Rusiju.
Mada, radi pravde, ipak primeujemo da u peterburkim sa-
lonima toga doba uopte nije sedela sve sama overena ruska ari-
stokratija: tamo je bio ogroman broj svakakvih Nemaca" i osta-
lih imigranata iz prosveene Evrope". Kako bi jo da reaguju
oni? Patriotski, kao Tjutev? Zato bi? Oni nisu u svojoj kui. Oni
su samo privremeno boravili u Rusiji. Ali su joj, naravno, eleli
samo dobro" i ostali progres". I kada bi im neko tada rekao da
se ponaaju nepatriotski, neruski, oni bi uasno zadrhtaLi nozdr-
vama i poeLi da nabrajaju koLiko su uradili ,,za tu dravu", a ta-
koe koliko su za tu dravu uradiLi njihov deda i pradeda.
Ne zaboravimo, uz sve to, da su stav Nemaca" vrlo esto
podravali i ekstremni Rusi", tako da se tek dobijaLa prava pa-
pazjanija.
A stavTjuteva (Deravina, Pukina, Dostojevskog, Konstan-
tina Leontjeva, VasiLija Rozanova itd.) - uvek je bio stav manji-
ne (ako govorimo o kuLturnom estabLimentu i aristokratiji"
uopte).
Treba to zapamtiti i mirnije se odnositi prema svemu.
Ponekad je stav navedenih Ljudi na ovaj iLi onaj nain podr-
avaLa i drava.
I tada je progresivna javnost vikaLa:
Osvrnite se, vi! Kome vi sluite? Pred kim ste paLi na koLe-
na? Vi ste se prodali deLatima! Boe moj, kakva sramota! Kakva
sramota, Boe moj! Pa ta, doite i gazite nas zajedno sa vaim
andarmima!"
Ponekad drava nije podravaLa njihov stav nego je podra-
vaLa stav progresivne javnosti, te tada progresivna javnost nije
vikaLa nita, zato to se samo drugi kupuju i prodaju, a ona uvek
ivi po svojoj savesti i veruje u svoje ideaLe, pa ak i kada za ve-
ru u ideaLe dobija platu.
U svakom sLuaju, leto 2014. godine - nije prvo takvo Leto
u Rusiji. Svata se deavaLo. A nije se svaki put naLazio Gorakov.
* * *
VeLiki dipLomat Gorakov je 1870. godine misLio da sramne posLe-

dice poraza u Krimskom ratu dipLomatskim putem preLomi u ko-
rist Rusije. CirkuLar o raskidanju Pariskog traktata (onog istog to
RAT
je postavio Rusiju u poniavajui poloaj) objavljen je 19. okto-

bra 1870. godine.
I kako je tada, ta mislite, reagovala ruska prestonika ari-
stokratija?
Tjutev je tada pisao ,,o alosnom i ak zbunjujuem pona-
anju peterburkih salona. Oni su prevazili sva oekivanja, a to
mnogo znai...".
I dalje:
Susretao sam bive ministre i sadanje dravnike, koji su
NA OSNOVU RASKOKODAKANE INOSTRANE TAMPE najiskrenije cr-
veneli zbog uasnog skandala, za koji smo mi krivci... Oni su iz-
javLjivali kako se od sada ne usuuju da pogLedaju strancima u Li-
ce... Bukvalno tako..."
Prepoznajte li dananje glasove?
Sramota me je to sam Rus!"
A vi govorite: enderovi, enderovi. enderovi se nije ro-
dio jue. On je uvek iveo ovde. uvajte ga. Barem dok endero-
vi izgLeda kao enderovi - moe da se prepozna. ALi ako bude
izgLedao kao dravnik", bivi ministar", aktivista", patriot"
pa ak i borac protiv LiberaLizma"? I pri tome za njega je najzna-
ajnija vrednost poteno gledanje strancima u lice"? Jer i to se
deava.
***
Vienedeljno larmanje u ruskim progresivnim sredstvima za javno

informisanje o argumentu da Rusi imaju dvostruke standarde",
zato to smo u eeniji bili protiv separatista", a na Ougo-isto-
ku smo ,,za separatiste", upravo ne izraava dvostruke ruske
standarde" nego sLoenu etniku pripadnost onih koji to govore.
Da, Rusi su se u eeniji zaLagaLi za ouvanje ruske drave,
a na Krimu i Ougo-istoku - za podrku Rusa i ruskojezikih gra-
ana. To nisu dvostruki standardi", ve savreno Logian stav
graanina svoje drave.
Ali postoje i drugi graani, koji su se u eeniji zalagali za
pravo nacije na samoopredeLjenje", aLi su u sLuaju Ukrajine -
protiv federaLizacije" i pogotovu protiv otcepljenja".
To jest, ovde imamo posla sa dva tipa Ljudi.
Jedni (sa dvostrukim standardima") imaju ruski identitet, a
drugi (koji su protiv dvostrukih standarda") - antiruski.
Konkretna krv tu nema nikakvog znaaja.
Ovo nisu ksenofobine primedbe. Re je o zdravom razumu.
'4 7
7ahar Prilppin: NI.1F TIII RAT
Zdrav razum kae: ako vam se ne svia to to Rusija nije ot-

pustila Kavkaz, ni to to je Rusija uzela Krim - tako i kaite: Mi
smatramo da separatisti, koji ive u Rusiji i protiv su Rusije - ima-
ju pravo, a oni koji su van Rusije i jesu za Rusiju - nisu u pravu".
I sve e doi na svoje mesto.
Ali ne treba se aliti na dvostruke standarde". Treba, to
kau, otvoriti oi. Otvorite oi i samo napred.
***
Poroenko i kompanija vide da nee biti otvorenog uvoenja ru-

ske vojske, pa, naravno, glupiraju se. Danas su itave noi bom-
bardovali sela, buili su naselje Vostoni, gde uopte nema nijed-
nog opolenca.
U celini uzev, koncentrisano gaanje artiljerijskim oruem
dovelo je do toga da su 17. juna bez vode ostali gradovi Krama-
torsk (naseljava ga 166.000 stanovnika), Drukovka (60.000),
Konstantinovka (95.000) i erinsk (36.000).
U Kramatorsku su bez struje ostali stanica za filtriranje,
zgrada gradskog izvrnog komiteta, deja gradska bolnica, trau-
matologija i bolnica za opekotine. Javljaju da VSU55 ima tajnu
naredbu o preciziranim slabim takama za unitenje niza bolni-
ca, poliklinika i ostaiih ustanova koje mogu da pruaju medicin-
sku pomo Ijudima, i nema ni najmanje osnova za pretpostavku
da je to dezinformacija.
Inae zato bi oni uspeli da izbombarduju toliko bolnica?
Tako loe gaaju? I to postoji kao varijanta, ali mi vidimo upra-
vo potpuno logian razvoj situacije.
Oni mogu svakodnevno da ubijaju po sto Ijudi, zato to su
im dali potpuno odreene ruke, kart-blan.
Otac nee doi, bekrijajmo."
Vojna savetovanja kod njih se odvijaju otprilike po ovakvoj
emi.
- Koje bombe su nam jo ostale? Hajde da bacimo negde sve
to je ostalo.
- A tamo nema atomskog reaktora? E, njega bi trebalo ma-
Lo dii u vazduh.
- Tamo je deja poliklinika na topomet rastojanja, hajde da
izvedemo udar po slabim takama, verovatno tamo lee opolence.
- Moda da im otrujemo svu vodu?
55 VSU (Boopy>KeHHbie cunbi yi<panHbi) - oruane snage Ukrajine. (Prim. prev.)
148
RAT
- Vodu, ume i vazduh.

- Da nemamo u rezervi sumpornu kiselinu, kako bismo odo-
zgo polili sve sumpornom kiselinom?
- Moemo, na primer, da im organizujemo sumpornu kiu.
- Ili nad Luganskom razbacamo otrovne okoladne bombone.
- Hajde da u osvojenim seLima silujemo sve stanovnike.
Svi predlozi se razmatraju, svi. Moe sve, niko nee da im
zabranjuje, niko nee da ih uhvati za ruku.
Evropska vlasna elita je sva odreda - Lukava Ljiga. U Evropi,
znamo, ive miLioni divnih Evropejaca, ali u ceLini uzev, reakcija
njihovih vLasti i njihovih medija na ubistvo mirnih Ljudi u Don-
basu - podLost je u najistijem obliku.
***
Rusija je najzad uvela uzvratne sankcije protiv Evrope. Kako bur-

no reaguje naa progresivna javnost, kako se uskovitlaLa...
Dok su uvodiLi sankcije protiv Rusije - niko od njih nije pu-
stio glas. Oni su iskreno smatraLi da su svake sankcije protiv Ru-
sije - norma. Ako bi nas Norveka LiiLa svog Lososa - apLaudira-
Li bi joj. Ako bi nas Liili sveg mLeka odjednom - oni bi kazali da
smo sami krivi. (Kao to je Kuba biLa kriva za to to su je civili-
zovane drave zajedniki moriLe gLau). Niko ne bi rekao: civiLi-
zovani svet je podivljao i pomerio pameu.
A najmanja uzvratna reakcija Rusije izazvala je vapaj. Vaaa-
aaappaaaaaaj.
Oni su nam pevali, pLesaLi, zabavLjaLi nas, igrali za nas u fil-
movima i u pozoritima, producirali sve odreda, navikli smo da
mislimo kako su oni iste krvi kao i mi. VoLeli smo ih. A isposta-
viLo se da su oni mutanti.
Ipak nikako ne mogu da se naviknem na to udnovato otkrie.
Nisu to Ljudi nego norveka lososovina. Moda ih tako treba
i nazivati - Lososovina"?
Riba je barem kriva za neto.
***
ak sa jednim saaljenjem mislim da je famozna intelektualna

soLventnost LiberaLne javnosti duboko prividna. Tamo postoje pa-
metni i vrLo pametni Ljudi, ali u ceLini, progresivni narod izgLeda
buno i besmisLeno. Sposobnost za njihovo kritiko opaanje
stvarnosti zamenjuje im sopstveno kritiko miljenje. Oni su
H9
Zahar- PiiLfipAru N U tTU IRAT
neverovatno prijemivi za svaku glupost, jednostavno su slabih

nerava.
Sa strane me to podsea na neke Kiplingove, prava je re,
majmune.
Pojavljuje se jedna novost, i oni odmah sa svojih grana, pre-
kidajui jedan drugog, urlaju:
- Oni e nas umoriti glau!
- Oni e nas umoriti!
- Mi neemo jesti!
- Nikad vie neemo videti sir!
- Sva uma e pocrkati od gladi!
- Glupi stanovnici ume, tek ete da zaatite!
- Vi ste prosto degenerici, stanovnici ume!
- Vratiti nam nau jesetrinu!
- Vandali, tirani, nitaci, preziremo vas!
Zatim prolazi dan pa, ako ne obraate panju na te uriike,
sami se smiruju, dorukuju svoju jesetrinu sa sirom i ekaju kad
e svraka da im donese sledeu novost.
Uzbuuju se munjevito, zato to uvek iekuju taj trenutak
i pribliavaju ga. Uzbuenje - njihovo je normalno stanje. Kada
nemaju razloga za uzbuenje, blenu i tuno se bave postovanjem
svojih fotografija iz Italije, Grke i sa Oetisejskih polja. Svaki put
moe da nastane lani oseaj da su se oni smiriti i pustili od se-
be tu prtjavu Rusiju sa tim njenim ivanukama-budalama.
Ne, nije bito toga.
Dajte im povod. Oni e obavezno da zapevaju.
(Nemanje povoda - takoe im je povod.)
***
Zapad je uveo sLedee sankcije. Sada tamo neke deputate Drav-

ne dume ne putaju u inostranstvo.
Garant je otroumno rekao da je i to dobro - deputati bi tre-
bato vie da razgovaraju sa svojim biraima.
Mistim da su najoriginalnije sankcije koje je mogao da smi-
sti Zapad - sankcije protiv pojedinih predstavnika progresivne
javnosti. Uz obraztoenje: Lo posao na promovisanju demokrat-
skih i liberatnih vrednosti".
Izjutra se probude progresivni aktivisti, itaju izvetaje i ra-
duju se: neki tamo stedei eleznjak, Petrov, Ivanov, Sidorov,
ruski nacionalist ojgu i pisac Lukjanjenko dodatno ne mogu da
dospeju na teritoriju svedobrog Evropskog saveza.
'50
iRAT
I odjednom - bum! - sledei abzac: zbog nezadovoljavaju-

eg rada u sferi demokratizaje Rusije, prava na izlazak iz zemlje
Lieni su Konstantin Borovoj, Mihail Borisovi Hodorkovski i nji-
ma bliski ekonomist Ilarionov.
Graanin hartivili prilazi pasokoj kontroLi, prua paso,
od nestrpljenja se premeta s noge na nogu, aLi mu kau: Excuse
moi. Stop. Nicht. Schnell. Kui, drue. Ruski pisac je duan da bu-
de sa svojim narodom. Gde god da je tvoj narod, na nesreu, bio.
Tanije, gde jeste.
Tamo, po tim evropama Luta jo mnogo komentatora nae
imperijake zaostaLosti. Utovarajte ih sve u burad, propadosmo
bez njihove proroke rei.
Jednog neurotiara su uhvatili u Pragu, drugog u nemakom
hotelu, treeg u Londonu - pa posLali, kao gorivo za buduu re-
voLuciju, u pLombiranom vagonu, pravo u Rusku Federaciju. Ura,
ura, mi vas ekamo na peronu, u Luci, na aerodromu. U tekom
asu vi ste duni da budete sa nama.
Zapad, veLike sankcije. Ti Ljudi nee da nam stvaraju demo-
kratiju. IzdaLi su nae i vae ideaLe. Vratite nam ih.
***
U poetku je to biLo ak i zabavno. Vidi - pie tvoj dobar pozna-

nik, motivisan je vaLjda dobrim pobudama, aLi proizLazi nekakva
budalatina. MisLi: evo, ispraviu ga, prijateLjski, odgovorie mi
pLjeskanjem rukama i rei: Boe moj, kako se nisam dosetio!
OigLedno, avo je upleo prste."
ALi to je ve odavno prestalo da bude zabavno. ita i mi-
sLi: gde sam ja? Ko je to? ta se zaista deava?
Evo, jedan moj drug govori o tome da, u sLuaju Ukrajine,
vie ne smemo biti iznad okraja, treba stati na neiju stranu. i-
tam i misLim: na koju stranu je on reio da stane, ta je uticaLo
na njega.
IspostavLja se da je gledao dve parade, jednu u Kijevu a dru-
gu u Donjecku - gde su zarobljenike vodili kroz grad. I kakvi su
mu zakLjuci? Povodom parade u Kijevu i njenih nezdravih asoci-
jacija na moskovsku paradu iz 1941. godine, kako kae moj drug,
jo moe da se poLemie", aLi ono paradiranje zarobLjenika u Do-
njecku - kako on shvata, bilo je podlo, odvratno i gadno.
Proitao sam jo jednom: mislim, ne brkam nita? Ne. To,
to su kroz Donjeck proveti zarobLjenike jeste uas-uas-uas, a
to to je iz Kijeva krenula vojska da pobeuje ruskojezike tero-
154
Zahar Prilepin: NIJE TUS I RAL
riste i ujedno bombarduje stambene kvartove - moe da se po-

lemie".
A kada su lovili tituke pa im na elu pisali rob" - i o to-
me moe da se polemie"? Tada je jo bilo rano da se odabere
strana? A kada zarobljene ruske desantnike zlostavljaju, a zatim
ih primoravaju da itaju unapred pripremljene govore - to nije
uas-uas-uas"? U emu je razlika, ne razumem?
...Mogu da kaem u emu je stvar. I u sluaju ruskih desant-
nika, i u sluaju sprovoenja ukrajinskih zarobLjenika - to je pi-
ar-akcija, samo to su zarobLjenike sprovodili utke, a desantni-
ke su prinuavali da se poniavaju naglas. A razLika je jo i u to-
me to su zarobljenici ratovali, a desantnici tek stigLi tuda, i sa-
mi nisu znaLi kuda, pa nisu uspeLi da zapucaju ak ni u vazduh.
Drugi moj poznanik prepriava prepisku sa svojim drugom iz
Poljske. PoLjak mu podsmeljivo pie: da, ubie nas vae sankci-
je - jabuke su nam ionako biLe jeftine, a sada su dvostruko jef-
tinije. I moj bivi poznanik likuje: ah, kako su Rusi idioti - ui-
niLi su da Poljacima bude jo bolje.
Kakvim PoLjacima? Tom tvom poznaniku koji se najeo jefti-
nih jabuka? ILi onima to trpe gubitke - trgovcima jabukama i
paradajzom, koji daju svoju robu za bagateLu? 0 njima je pomi-
slio ili nije? emu Likovanje?
Trei moj, avo bi ga znao ko, uopte objavLjuje svoje dopi-
se ruskim vojnicima na odsLuenju vojnog roka i po ugovoru - ka-
ko e drava da ih napusti ako upadnu u nevolju. Napustie ih,
ne sporim.
A te, neupucane, koji sada na Ougo-istoku sede u neprija-
teljskim okruenjima - njih nisu napustiti? Te ukrajinske vojnike
koje su zakopaLi kod Luganska, a rodbini nisu javiLi ni da im je
sin poginuo - njih nisu napustiLi?
Jo jedan mi, po sto etrdeset etvrti put pie kako opoLen-
ci pucaju iz topova sa krovova kua, prikrivajui se mirnim sta-
novnicima". Iz kakvih topova? On je lino probao da izvue top
na krov, da li uopte shvata ta govori? A tenkove na krovovima
nije video?
Sva ta budalatina se obnavLja svakodnevno, s obeshrabru-
juom i estitom samouverenou.
Ljudi, nastojei da kritiki osmiLjavaju stvarnost, u isto vre-
me pokazuju da su nesposobni za kritiko sagLedavanje najeLe-
mentarnijih situacija. Samo se ne treba pozivati na greke i glu-
posti ruskih masovnih medija. ta, moji poznanici se ludiraju da
152
RAT
prkose televiziji, u smisLu: ja mogu isto kao i vi tamo, samo jo

gore?
Ili oni misle samo jednom polovinom mozga? Ili jo neto
drugo rade jednom poLovinom?
* * *
Za vreme rusko-turskog rata, kada su zarobljene Turke doveli u

Moskvu, prosveena pubLika ih je doekivaLa sa cveem, aava-
la ih bombonama. Jedan zarobLjenik je razgolienoj dami pLjunuo
u lice - i nita, ma kakve uvrede? - sami smo sve to zatakaLi, to
je Rusija sa svojom imperijakom odvratnou, itavoj Evropi se
povraa od nas.
Ako u moskovskom najmodernijem kafeu sprovedete anketu,
izbor izmeu Stretkova i - ko je sad tamo najratoborniji? - Ja-
ro? - ukratko, usLovni Jaro e dobiti 100% glasova.
Pa ako on pljune nekome u Lice - svi e da se nasmeju, ob-
raduju i kau: ,,A ta ste vi hteLi? Njega moe dobro razumeti!"
A StreLkovu bi oni, da im puste na voLju, batistanim mara-
micama vezali i ruke, i noge, pa ga posLaLi na evropski Lin, naj-
poteniji na svetu.
***
Slanje Putina u Hag - zabava je progresivne pubLike. Tako i piu:

Putina eka Hag", as u jednoj, as u drugoj koLumni asopisa.
(To im je redovni san za Deda-Mraza, tanije, u njihovom sLua-
ju Santa KLausa: elim da me nita ne boLi i da Putin sedi na op-
tuenikoj kLupi u Hagu".)
Karakteristino je da progresivni Ljudi ele da poalju Puti-
na u Hag, u celini uzev, zbog toga to smo mi, regresivni Ljudi,
spremni da kaemo Putinu hvaLa. Ali za ono, za ta bismo mi hte-
li da podnesemo raune Putinu - progresivni Ljudi su donedavno
biLi spremni da ga trpe.
Kod nas je sve naopako.
Sama elja da garanta preseLe u Hag sadri u sebi jednu po-
dLost - i ponavLjam, to nikako nije zbog toga to je Putin dobar.
Istupajui protiv Putina, moe da se apeluje na stanovnitvo:
evo, doi e narod i raereiti garanta za sve promaaje uinje-
ne tokom deset godina njegove vladavine, baene u septiku ja-
mu, za oLigarhe ,,na podjednakom odstojanju", za komunistu
Udaljcova u zatvoru i za poskupeLo mLeko.
- 153-
7ahar Prilppin: NI3E TUI RAT
Ali nai kritiari ne mogu da apeluju na narod. Valjda su i

oni lino narod".
Pa, dabome, bez njih nam narod nije potpun. A u celini
uzev, oni se, naravno, plae naroda - jer im pusti narodu na
volju, on e prvo da udari izmom progresivnog oveka.
Zato - Hag. Inostranstvo e da nam pomogne."
Hag, gde Lana civilizovana stvorenja gaze tue kukine si-
nove. Poroenko nee otii u Hag. Ali Janukovi mora u Hag. A
SakaviLi nije potreban Hagu. FideL Kastro mora u Hag, aLi nije-
dan jedini Latinoameriki sitni tiranin koji marira uz ameriku
sviralu a svoju dravu je pretvorio u narko-kartel - ne mora.
I samo po sebi je oigLedno da su Sadam Husein i Slobodan
Miloevi kudikamo straniji od Klintona i Bua. Bez ikakvog po-
reenja! Zbog toga rave tjude treba guiti, a dobri neka piu
memoare kako su uguili Loe.
I eto, u tim kurvinskim kategorijama ive nai progresivni
kritiari i apeluju na te kurvinske kategorije. A kako se oni posle
toga nazivaju, neemo rei zato to ne znamo.
***
U novom amerikom fiLmu Granica budunosti" (o borbi Ameri-

kanaca protiv vanzemaljaca) na zidu visi karta Evrope, na kojoj,
naravno, nema Ukrajine.
Jednostavno je nema.
(Poroenko je rekao da se Ukrajina vraa u svoju otadbinu
- u Evropu, sada pokuavam da spojim te dve injenice. Eto, ona
se vratiLa i... ta? Gde je ona?)
U filmu se uje jo i tekst o tome da ruska i kineska armi-
ja idu po Evropi i ne naiLaze na otpor vanzemaLjaca".
Ukratko, ovo se nekako ne slae sa najnovijim geopotitikim
realijama.
to ne rekoe: ukrajinska i kineska armija idu po Evropi i ne
nailaze na otpor vanzemaljaca aLosno, je Li? Ljudi bi sLaviLi.
I da su nacrtaLi kartu na kojoj postoji Ukrajina, aLi nema Ru-
sije.
Drugovi u Holivudu su ideotoki loe potkovani.
***
Za sve su krivi Putin-putin-putin-putinputinputin" i jo StreL-

kov-streLkov-streLkov-streLkovstreLkovstrelkov".
J54
RAT
U stvari, u Ukrajini su svi, naravno, znali sve, o tome su i

sami sto puta pisali u tampi. Nekoliko godina pre Majdana moji
drugovi iz Lavova, zapadnjaci u istom obliku, govorili su mi ka-
ko njihova drava moe da pukne nadvoje, jer ovde ive Ijudi ko-
ji su tui jedni drugima.
Nisam ih pitao zato su tui - emu te provokacije kad si u
gostima! - ali tema je ipak iskrsavala nekoliko puta. Moji drugo-
vi su mi otvoreno govoriti da je moguan graanski rat.
I oni to sada dobro pamte.
0 istoj temi sam razgovarao sa piscem Vladimirom Adoljfi-
em" Nesterenkom, koji sada pie o tome da treba klati, mlati-
ti i ubijati separatiste" - ali on je tada takoe znao da jedan deo
Ukrajine misLi drugaije nego drugi deo, i da unutar drave tinja-
ju nesloga, nevolja i haos.
Sada se ti isti Ijudi promuurno prave Ludi, kao, Moskva je
dola", ostavila je tragove" i ,,sve je zbog nje".
Moskva jeste ostaviLa tragove, niko to ne osporava. Ona, na-
ravno, nije toLiko nagacaLa i okaLjaLa, kao to vi to tamo prikazu-
jete, aLi to su ve trokovi informacionog rata. Svako po svojim
mogunostima radi kao KiseLjev, mnogima se neprimetno ukise-
tio mozak.
Ali ipak ne treba ii u neznanje. Pa, mi nismo ostali bez pa-
meti, sve pamtimo.
Inae im je na Licima iskreno deje uenje: kako to? zbog
ega je to?
Zbog toga. Sea se, sam si mi ispriao?"
***
U ukrajinskim udbenicima iz istorije opisuju se etiri rusko-ukra-

jinska rata. Rusi o njima ne znaju nita, ali oni su bili, biLi.
Ukrajinci su u njima periodino pobeivali, ali na kraju se
sve, ipak, zavravaLo nekako... nepravilno, vaLjda.
Ja bih o tome kako se sada na garant pravi da ne ratuje
protiv Ukrajine (i on ne ratuje protiv Ukrajine) - nego Ukrajina
ratuje protiv Rusije.
Pa, ako oni ugue DNR i LNR - u udbenicima e, jasno je
kao dan, da opisuju peti rusko-ukrajinski rat, u kome se Ukrajina
borila protiv svih snaga" (citiram enderovia) Rusije - i pretvo-
riLa ih u prah i pepeo.
Zapravo, itav svet e to tako i da doivLjava.
Ukrajinci e da dobiju najmoniju infuziju ivahnosti.
m
Zabir Prilepin:_NIJE IUJ_RAT
A o Rusima - i sami nasluujete ta e oni da dobiju. To jest,

neki Rusi e, naravno, od sveg srca da proslave tu stvar. Mi ih
znamo poimenino, hvala vam, momci, to ste ovaj tekst proi-
tali do kraja.
***
U vezi sa izjavom lidera LNR i DNR o tome kako oni ele da i da-
Ije ostanu zasebna teritorija sa svojom armijom, svojim zakoni-
ma i svojom zastavom u sastavu Ukrajine (nema nita od toga) -
meu progresivnim Ukrajincima su se opet pojavili analitiari ko-
ji su poeli da govore, ako ne o skoranjoj pobedi onda o tome
kako se rat protiv Rusije odvija dobro, pojaava se borbena go-
tovost", ,,oni ve mole za pregovore".
Jednostavno, uas jedan. Zar niko od tih Ijudi nije svestan
injenice, proste kao pasulj: u itavoj toj udovinoj prii, kako
god je razumevali, Rusija je, po najirim proraunima, angaova-
la - 1% svojih resursa. A Ukrajina - ve se upinje iz sve snage.
U demokratskoj tampi itamo da je Ruska Federaja uvela
u Ukrajinu tri hitjade vojnika. ak i kad bi ih uvela - moete za-
mistiti da ih sutra nee biti tri - ve, na primer, dvadeset tri hi-
tjade?
Tada e Ukrajina da aktivira ve 95% svojih snaga, a Ruska
Federacija e da ostane na 2%. Ako emo da govorimo o realnom
vojnom sukobu.
Pa, naravno, u tom stuaju sankcije e zauvek da tie Rusku
Federaciju matina i ostriga, Obama e opasno da joj pripreti,
ameriki senator e apetovati da se proda Ukrajini hitjadu tenko-
va, engteska tampa e po stohitjaditi put da objavi portret ru-
skog garanta sa docrtanim briima na nastovnim stranama vo-
deih asopisa, a njima e da pripomognu aktivni btogeri ruskog
progresivnog Fejsbuka, poto napiu jo tonu epiteptiarskih po-
stova - ali uopte uzev, slika e biti tano ona koja je upravo
opisana: Ruska Federacija ratuje" levom nogom, kojom iti jeste
ili jo nije zakoraila u obtast Rostova. Ati Poroenko ratuje svim
udovima i zubima, uterujui u rat ni krive ni dune regrute iz i-
tave drave, uz povike patriotskih histeriarki.
Rat, u tom obliku u kojem ga opisuju progresivni anatitia-
ri koji ukrajiniu, jeste hatucinacija. Trip.
Kad bi SAD u ponedetjak otile na odmor od nedelju dana,
do etvrtka bi ukrajinski probtem bio skinut sa dnevnog reda i
RAT
zatvoren. Na teritoriji Ukrajine zavladao bi mir. Pa, na onoj teri-

toriji koju bi Rusija raunaLa da je treba smatrati Ukrajinom.
***
Arsenij Jacenjuk je obelodanio projekat Zid". Hoe da podigne

zid oko Ukrajine. Prvo sam pomisLio da je to vic.
IspostaviLo se da je istina. Nije to maji kaaLj, 2295 km ru-
sko-ukrajinske granice.
Mislim da bi svu Ukrajinu trebaLo da opae ogradom, zato
to Rusi mogu da joj se prikradu sa biLo koje strane.
Nee imati promaju, opet - ako je okrue. Mogu, osim toga,
da saiju ogromno ebe, pa da ga zakae za betonske zidove i od-
ozgo pokriju dravu u ceLini. Tako mogu da prezime.
Za sada nije jasno ta da rade sa zemljom, kojom hoda Ja-
cenjuk. Zato to su robovi Rusi spremni da naprave potkop. Mo-
da e da zabetoniraju tLo, makar deLimino. Neko e rei: to su
Loe aLe. Ne, prijateLji. Jacenjuk se aLi. A mi pLaemo.
***
A primetili ste kako pojedini dokazi naih oponenata gube aktu-

eLnost, pa ih oni zaboravLjaju, kao da ih nije ni biLo?
Na primer, ja mogu da izvuem biLo koji svoj post od pre po-
La godine i da ne ispravim ni re.
A evo, biLa je, recimo, tema: patrioti su uporediLi podelu Ju-
gosLavije s aneksijom" Krima. Na ta su Liberali govoriLi: pa, ta
vam je , u JugosLaviji je bio graanski rat, pa su ameriki miro-
tvorci doLeteLi tamo zato to oni ne voLe krvoproLia i veoma pa-
te zbog krenja demokratskih vrednosti.
Sada mi vidimo graanski rat - hajde, moda treba da uve-
demo mirotvorce? Pa, makar sve odreda - Amerikance, Ruse, Ki-
neze...
Ne, sada se ne razmatra ta varijanta.
Znam ak ubojit kontra-argument: u JugosLaviji je bio obi-
an graanski rat, a ovde graanski rat podrava svim snagama"
Ruska Federacija. Zato mirovnjaci ne smeju ovamo: neka se sa-
mi obraunaju". JugosLavija nikako nije smela sama da se
obraunava".
U stvari, da su pojedine narode u JugosLaviji pre poetka
graanskog rata svim snagama" podravali Amerikanci iLi Ne-
maka - kod nas se ne uzima u obzir, to su beznaajne sitnice.
'5 7
Ba kao i sadanje prisustvo oko hiljadu i po amerikih spe-
cijalaca u svim strukturama Ukrajine. Sve je to, kao to je pisao
Harms, nita".
Spreman sam da priznam: Rusija se ponaa drsko i povreme-
no zverski, zato to tako shvata svoje interese.
Neka mi neko kae, kao odgovor: pa dabome, ali SAD imaju
interese u Ukrajini, i sama vlast Ukrajine ponaa se zverski, zato
to joj tako pogoduje, ili je mole za to, a ona ne moe da im od-
bije molbu.
Ne, nama e da kau: nije to u pitanju, nas je zombirala
kremljovska propaganda", ati van granica Ruske Federacije svi
nam ele samo dobra. Iskljuivo dobra i svetla.
***
Moj, a sad ve i va stari poznanik Ajder, pie: Ako neko misli

da Ukrajinci ne umeju da ratuju - taj ne ume da misli".
Zaista, Ukrajinci su drugi posle Rusa po broju gubitaka i he-
roja Sovjetskog Saveza u Otadbinskom ratu.
Problem je u neemu drugom. Ajder sve to pie kad je u 4:20
ujutro avion ukrajinskih Vojno-vazdunih snaga ciljano pogodio
raketom zgradu srednje kole; sat kasnije podvrgnut je napadu
civilni autobus u erevkovki; posle dva sata bombardovali su Sta-
nicu Luganska i selo Stara Kondraovka.
Od avionskog napada u Stanici Luganskoj bila je praktino u
potpunosti unitena ulica Ostrovskog, sa zgradama suda, MUP-a,
ali i stambenim zgradama koje su se nalazile u toj ulici. I u Sta-
roj Kondraovki je srueno nekoliko privatnih kua. rtve naleta
aviona su devet osoba - etvoro je poginulo na Licu mesta, pe-
toro je umrlo na putu za bolnicu, ukljuujui i petogodinjeg de-
aka, jo troje je, u krajnje tekom stanju, smeteno u medicin-
ske ustanove. Pri emu u trenutku bombardovanja u naselju nije
bilo nijednog naoruanog oveka.
Sve to govore moji poznanici na dan kada je ukrajinska ar-
mija minirala vodovod, a Slavjansk i Kramatorsk se nalaze u sta-
nju humanitarne katastrofe.
Ajdere, da, umeju da ratuju, i ovde svi umeju da misle. Na-
dam se da i ti misli kada pie.
158
RAT
***
Na video-snimku, na kojem je snimljeno bombardovanje Lugan-

ska i okolnih sela, odlino se uje kako ukrajinska armija ratuje
na ruskom. Svi govore na ruskom jeziku, samo to gekaju".56
Shvatam, pored divnih ukrajinskih pesama i mirne poljopri-
vrede, mova57 im je uglavnom potrebna da bi:
- u Radi izgledalo kako su se tu okupili sve sami Ukrajinci, a

posle se u puionici oputaju na ruskom;
- solili pamet studentima na ukrajinskim predavanjima iz filo-
sofije, Lingvistike i astronomije;
- odgovarali beslovesnim ruskim turistima kako da odu ili da
se odvezu do eLjene take, tako da bi im bilo jasno da su
ovde nepoeLjni.
Moete sada da urlate ta god hoete, aLi injenica ostaje inje-

nica: bombarduju te Ljude koji sebe nazivaju Rusima - i to gLa-
sno komentariu na ruskom.
***
Irina Meduevska, idoL odeskih inteLektualaca, ima deset hiLjada

potpisnika bLoga, obraajui se deputatu Rade JeLeni Bondarenko,
koja se usudila da posumnja u humanost bombardovanja, pie:
,,Ne razumem! Eto, kada su 1941. godine horde nemako-fa-
istikih osvajaa, nadahnute idejom svog firera da su Rusi - ne-
Ljudi, a drava kao to je SSSR ne postoji, veroLomno upaLi na te-
ritoriju 'nedrave', nijedne sovjetske novine nisu pisale: 'Kako
moete da ubijate Nemce, vi ste varvari, gospodo! Pa, oni imaju
tate i mame, ene i decu! Oni samo misLe drugaije, ali oni ima-
ju pravo na to!' Kurvo, Leno Bondarenko, kae, ubijaju Ljude?
Oni samo drugaije misle? Oni su Ljudi?
I nju niko iz Rade nije povukao za kosu, pa mi smo demo-
krati-Liberali... Kada emo prestati da se pravdamo svakoj nei-
stoj siLi? Kada?"
I takvo Likovanje u bLogu, takvo likovanje. Zaista, kurvo, kad
emo mi, kurvo, prestati, kurvo, da se pravdamo svakoj neistoj
sili, kurvo.
56 Gekanje" - karakteristika ruskog jezika kojim se govori u Ukrajini, naime,

glas ,,g" izgovaraju kao ,,h". (Prim. prev.)
57 Mova - ukrajinski jezik. (Prim. prev.)
159
2ahaLrilepini N13. TULRAL
Jue mi je jedan poznanik iz Kijeva napisao kako kod njih, u

Ukrajini, nema nijednog problema osim vas" - to jest nas, Rusa.
Zaista, nema nikakvih problema.
oveku moe da izraste rog na elu, pa e na pitanje ta je
to s tobom?" - da odgovori: ,,Sa mnom? ta je sa mnom? Ti sma-
tra da ja imam probleme? Ti ima probleme! Sad u da te nabi-
jem na rog!"
* * *
Ve je nekako poelo da se zaboravlja kako su o Berkutu" vika-

Li: ta to rade! ta rade! etrdeset hiljada puta su, na svim svet-
skim kanalima, prikazivaLi kako ovek sa snajperskom pukom le-
i i nekuda puca.
Na ovekoLjubivi novinar Ajder je tada sa Majdana, suzdra-
vajui suze, pisao: Nikada ne treba pucati u svoj narod. Nikada".
A sad iz otuje, iz grada", iz bacaa pLamena i odronjavaa
kamenja, udri po seLima - bum, tras, bum! - rasprskavajuim,
fosfornim orujem, sasecanjem i spaLjivanjem - i nita.
Svima poznati Ajder, kao to se seate, sada pie: ,,Ko sma-
tra da ukrajinska armije ne ume da ratuje - ne ume da misLi."
udno, zato nije obratno? Ne bi on u decembru napisao:
Taj koji smatra da 'Berkut' ne moe da rastera demonstracije -
ne ume da misLi", a sad pie ,,ne sme da puca u svoj narod!".
U svemu tome krije se neka magLovita zagonetka.
***
Ne mogu da krijem ovu udnu injenicu: u posLednja tri dana u

bLog mi je uLo pedeset osoba obeavajui raznovrsne smrti svim
Rusima i uzgredno izraavajui se o meni Lino (trabunjanje, da
nije svega ostaLog).
Nije me mrzeLo da posetim sve te bLogove, u etrdeset osam
od njih biLa je oznaena adresa: Kijev. (Upravo Kijev, a ne Lavov,
Odesa iLi HucuLska oblast.) Od tih etrdeset osmoro - etrdeset
petoro imaju visoko obrazovanje i vrlo inteLigentna lica. Starost
im je od 35 do 70 godina. Piu bez greke, na odLinom ruskom.
Prezimena su gotovo svima ukrajinska. Treinu od njih ine ene
u dubokoj starosti.
Zaista, ovo je post na osnovu koga je meni jasno zato se ki-
jevski inteLektuaLci oseaju uvreeni kad ih Majdan optuuje za
RAT
banderovtinu". Uvreda mi je jasna: oni su i bez Jaroa radikalni-

ji od svakog Desnog sektora".
Humanizam nikako nije povezan sa nivoom intelekta. Tu ve-
zu su smislili sami intelektual, koji u svakom trenutku mogu da
lou krv, lou krv, lou krv, pa poste da btjuju tuu krv.
Sve vae rei vratie se vama. To nisam ja rekao. Tako sam
uo.
***
Svi ste ve itati vest od Stretkova, komandira opotenaca? Pro-

itajte je , a poste u ja da odrim zdravicu.
Ali prvo podaci.
Nikotajevka je okruena. Veze sa garnizonom nema. Nasta-
vlja se neprekidno bombardovanje Semjonovke, Nikolajevke i Ter-
mocentrate.
Broj rashodovanih granata je takav da ga nisam viao ni u e-
eniji. Noas su Stavjansk vie puta gaati haubicama. Stanovni-
tvo je obuzela panika. Svi proktinju Kijev, Poroenka i... Rusiju.
Koja im je dala nadu i ostavila ih na mitost i nemitost neprijatetju.
Motim itaoce da se ne 'hvataju za stamicu', radujui se ne-
kom oborenom avionu ili onesposobtjenom tenku: imaju ih Ukri
totiko da im moemo unitavati po deset svakog dana - nee im
se smanjiti broj. Oni navatjuju vrstom bujicom oktopnjaka i gra-
nata. Peadiju praktino ne koriste - jedino iste nastanjena me-
sta, praktino sravnjena sa zemtjom. Genocid u istom obtiku.
Ako Rusija u najskorije vreme ne stupi u akciju - Novorusi-
ja e ubrzo biti unitena. Stavjansk e da nastrada mnogo pre
ostatih gradova.
Nae snabdevanje je u potpunosti prekinuto. Tako da prslu-
ke, cipete, pribore za nono osmatranje i sve ostato moete sme-
10 stati kuda god hoete - nama vie ne stie. Bombardovanje
grada se nastavtja".
...Pamtim, u tistu 3aBrpa periodino sam itao pisma od
generala i marata (retko, kao izuzetak: pukovnika) o propasti
majice Rusije i njene armije. Sve sami patrioti, ti generati su bi-
11 patrioti.
Kako se ipak dogodito da u pravom trenutku, na potrebnom
mestu bude jedino Strelkov - od ogromnog broja tih tjudi koji su
itavog ivota uiti vojniki posao, itavog ivota, itavog ivo-
ta, itavog ivota su trenirati, razraivali strategije, izlagati citje-
ve, poraavali ih i tome stino.
161
Tu je Stretkov, a sa njim su u drutvu, pored donjeckib i lu-

ganskih seljaka - Afganci", eeni",58 nacional-boljevici, bar-
kaovci, Kozaci i nekoliko stotina raznovrsnih marginataca". Tih
koje kod nas nikada nisu smatrati za tjude i nazivati su ih bitan-
ge", barabe" i stino.
Gde su svi oni pioniri iz Jedine Rusije"59, svi oni Oakimen-
kovi vukovi (gde su, uzgred, i lino ta dvojica brae-vampira 3a-
kimenko?), Mlade", doavola, garde", Nai", jebivetri - bito ih
je na hitjade, na desetine hitjada?
U ovom veku Rusiju, izgteda, eka rat. Kao ve etiri stoti-
ne godina, jedan za drugim. A pored rata - jo i Revotucija. Ona
bi se mogta izbei. A zar s ovakvom elitom moe ita da izbeg-
ne, kuko.
Zakopajte se u svoje mitione, skotovi.
Petokotonae" e da zastrae i puste - makar bi im pevati
pesme i baviti se dobroinstvom. Ali vas e opet da veaju na ka-
pijama.
***
A evo vam jo jedne tune paralete.

U prolee 1866. godine grko stanovnitvo ostrva Krit -
Kandioti - ustalo je protiv turske vtadavine.
Grci su oekivati pomo od Rusije - Rusija je odugovlaila i
ekala, uptaena nedavnim porazom na Krimu.
Pogaajte iz cuga ta su uradite prosveene evropske de-
mokratije"? Tano, podrate su Tursku! Separatisti su dobri jedi-
no kad ratuju protiv Rusije. Kad separatisti votjno iti nevotjno ra-
de za ruske interese - te separatiste treba ubijati u masovnom
broju.
Tjutev je tada proroki pisao, imajui na umu cara Ateksan-
dra Drugog: Tragina je sudbina jadnih Kandiota, koji e biti
zgaeni. Nae ponaanje u toj stvari je najalosnije. Ponekad je
prestupno i uvek neasno biti do te mere ispod svog zadatka".
Sada toe vesti specijatno za moskovski Kremtj.
58 Afganci", eeni" - uesnici ratova koje je Rusija vodila u Avganistanu i

eeniji u XX veku. (Prim. prev.)
59 Jedina Rusija" (EflMHan Poccun") - vtadajua sveruska poiitika partija u
Ruskoj Federacvji, najvea u drZavi, obrazovana 1. decembra 2001. godine u
obliku udruenja politikih pokreta Ea h h c t b o " v\ OTenecTBo" - Bcn
P occ m h ". (Prim. prev.)
-462^
Irat
Aleksandra Drugog su, kao to znamo, ubili. Careubistvo -

greh je uasan, ta jo rei.
Ali su ga ubili.
Kaete: pa nisu ga ubili zbog Grka. Nisu, naravno.
Iz kakvog god spoljanjeg razloga bio ubijen - njega su ubi-
li i zbog toga to je on bio ,,do te mere ispod svog zadatka".
* * *
Pa evo, posetio sam sve blogove najglavnijih likova sila dobra i

svetla. Realno, niko od njih ne komentarie bombardovanja. Ama
ba nikako.
Odnosno, nije tako, dvojica mojih ratnih vrnjaka kao da se
ale: ,,Ah, ko bombarduje seLa? Rusi ili neko drugi? A ko je on-
da?!"
Oni to ozbiljno piu, i pero im drhti u ruci. Zato to nikako
ne mogu da dokue. I bacaju pero: ah, ne, ne moe nita da se
vidi, nita. Sve je u dimu.
I svuda je zauujua tiina.
Zato ute? Zato to pisanje - znai raspirivanje zLa".
To jest, dok je Majdan - raspirivanje" moe. Ali sad vie ne
moe. Treba saekati kad se sve zavri. Tiho, pritajeno. Kao zau-
zimajui neutraLan stav protiv svakog ubistva".
Va neutraLan stav odraava vam se na eLu kao kairon.
***
Pevaica Dijana Arbenjina izviniLa se za ruski narod i podrala Ki-

jevljane ,,u strano vreme za Ukrajinu". Pametnica, dobra dua.
Jo i Marina Strukova, zvezda patriotske poezije. Marina se
takoe uasno brine za Majdan i svestrano podrava Ukrajinu ,,u
strano vreme za nju". Takoe je pametnica, dobra dua. Prati,
nervira se.
Kad bi neko iz Kijeva doao kod nas, izvinio se, otpevao pe-
smu, odrecitovao stihove, opet nam se izvinio. Pa ne kod nas,
barem u Donjeck. Ali, u Kijevu je oigledno stranije nego u Do-
njecku. Tamo strano vreme gLeda stranim oima u dobre Ljude
dobrih oiju.
* * *
Pitanje Krima i Novorusije - srodno je pitanje.
63
Zahar PrUepin: NDE TilI RAT
Evo, tvoju roenu sestru su udali maloletnu, faktiki su je

udali silom - ali, sve je po zakonu, venali su se, potpis, peat.
Posle ti ona kae: ne mogu ovde, brate, cri u, sve mi je tue,
zemlja mi je tua, vazduh mi je tui, jezik mi je tui - vodi me
odavde. I povedi moje dete - mu ga ui da mrzi moj rod. Moj i
tvoj rod, brate.
A brat joj govori: sluaj, ja ne mogu - podnesi Ijudski zah-
tev za razvod braka, da ima potpis i peat. ta znai nee da vas
pusti"? Dete e da ostavi sebi"? A ta moemo mi da uradimo?
Ukratko, ivi, Ludao, tu gde ivi.
...Udaja - jo je budalatina. Moda su ak zarobiLi brata, i
dre ga tamo u zarobLjenitvu.
On alje sestri vest: sestro, pomozi mi da pobegnem.
A sestra mu odgovara: pa dobro, ivi normalno, dozvoljava-
ju ti da govori na svom jeziku, aLi ako eli kui - podnesi zva-
nino zahtev sa peatom, ponaaj se pristojno. ZamisLi, ti si u za-
robLjenitvu. Ja nemam prava da ulazim na tuu parceLu.
...Srodnik, ovek, naravno, ini sve za svog roaka.
Ali ako nije roak, govori: uj, sve si pobrkao, miLi? Ti i ja
od sada nismo nikakav rod. Meni se, draga sestro, tvoj mu svi-
a vie nego ti, on je normaLan evropski ovek. Meni se, miii bra-
te, tvoj gazda vie svia, kod njega postoji makar red na parce-
Li, a ti dere kao svinja iz svoje splainare. Sve treba raditi po-
za-ko-nu, razume? Po-za-ko-nu!
...Meni e sada ovde da napiu kako predLaem vraanje
srednjovekovnog prava. Pa, u redu je, ne gnjavite me. Sve treba
da se radi po zakonu, to je barem jasno. Ovo su jutarnje alegori-
je o tome da neko uopte nema rodbinu na Krimu i na Donbasu,
kategoriki. A neko - ima. I on ratuje za svoju rodbinu.
Ali nekome je rodbina na Majdanu i u bataljonu Ajdar". I
on brine o svojoj rodbini i isto tako je hteo da pljune na zakone.
MaLo Li je, zbaciLi ste predsednika - a ta ste hteli?" Zarobili ste
snajperistu? Vratite ga hitno kui!" Bombarduju vas? ALi, nema
razloga da krijete teroriste pod krevetom!"
Oseaj srodstva - ivi uporedo sa zakonom, smeta mu ili po-
mae. U svakom sluaju, znai veoma mnogo. Zato to postoji
neraskidiva Linija: roenje - rod - rodni kraj, Otadbina.
I kada vidimo da je neko skrenuo s pravog puta, dok mi ide-
mo pravim putem, nama se samo ini da je on skrenuo s puta. On
je poao svojim putem. Kod svojih blinjih. Moda je on bio
Kiplingov Mogli i patio meu nama dok smo mi ovde Lajali ili
164
RAT
blejali. A moda je on bio akal, ali takoe je patio. Ko e sad to

da razjasni.
***
Pisac Dmitrij Gluhovski je napisao vrlo dirljiv lanak o tome kako

su LiberaLi - pravi patrioti. (A patrioti e, ako se govori o meni,
rei da sam zaista jedini liberal u dravi.)
ALi stvar nije u tome.
On tamo tradicionalno zastrauje kako Ruska Federacija po-
staje najvea elija-samica na pLaneti", te ,,sve civilizovane dr-
ave e da se okrenu od nas" i, oigLedno, vie nee primati ni
ruske turiste.
ALi jedan trenutak mi se posebno svideo, citiram:
Taj, koji uvek pita: ako moe Amerika, zato ne smemo mi?
Pa samo zato to je Amerika ekonomski osam puta monija, zato
to Amerika ima najjau armiju na svetu, zato to Amerika, bez
obzira na sve svoje nepravedne ratove, ima podrku ogromnog
bLoka saveznika."
Ne, sloiete se da je ovo divota? Ovo i jeste osnovni kredo
LiberaLizma, ako neko nije u toku dogaaja. Mi smo najjai, mi
smo stisnuLi uz nokat Evropu i sve njihove evropske saveze, mi
smo raspLodiLi vojne baze po itavom svetu - i vi ete da slua-
te nas, bez obzira na to to su nai ratovi nepravedni".
Pa, evo, Rusija je takoe ekonomski osam puta monija" od
Ukrajine, i armija Rusije je najjaa" u bivem SSSR-u, i savezni-
ke emo pronai, ako se postaramo, oni zaista postoje, samo se
neki uzdravaju - aLi kad ubrojimo i njih, odjednom e se ispo-
staviti da ih je na milijarde. Mi ne smemo da budemo barjaktari
LiberaLizma u ovoj poLovini zemLjine kugLe? Pa, sve se sLae? Sve,
kao to je obiaj u civiLizovanom svetu!
Mitja, nisu ti potrebni nikakvi dokazi. Jednostavno napii:
mi ne smemo zato to ne smemo. A oni mogu zato to mogu. Ne-
ma potrebe da uzaLud rasipa gLupe rei.
* * *
UmrLa je VaLerija Novodvorska.

Najvanije to e nam ostati od VaLerije ILjinine Novodvor-
ske - naravno, nisu njeni, otvoreno reeno, antihumanistiki po-
gLedi.
165
Ostae njena knjiga o sovjetskim revoLucionarnim pesnicima

koje je ona uasno volela, na devojaki nain, i, u celini uzev,
razumela ih.
U svim njenim radovima o pesnicima ima jedna muna pro-
tivrenost: ona je htela da dokae kako im je poezija bila dobra,
esto genijalna, a ideja, koja ih je nadahnjivaia za tu poeziju -
loa, uasna, udovina, da ne moe biti gora.
U stvari, zatjubijenost Vaterije Itjinine u sovjetske pesnike
objanjava se etementarno: i sama je spadata u njih, bita je pe-
snikinjica, komesarka, da se rodila mato ranije, ona bi dvadese-
tih godina trata za Majakovskim, Bagrickim i Lugovskim, a da se
rodita jo mato ranije - naravno, bita bi za crvene" a ne za ,,be-
te", upravo kao faktiki sve njene idejne kolege, koje su date i-
vot za unitenje crvene himere".
Tada, 1917. godine, njima (njihovim roditeljima) sve je
uspevato, zato to je ruski narod bio sa njima, ispred njih i iza
njih.
Ati 1991. godine narod je pogledao u njih i postepeno se
razoaravao, oztojeivao, razitazio se gtedajui svoja posta: ovo-
ga puta njemu se to nije nimalo sviato.
ZaLjubLjenost u narod, koji raa udesne pesnike, i istovre-
mena tjutnja na narod koji je tokom vremena pretvorio Februar i
Oktobar 1917. godine u svoj tradicionatni medvei, vuji, crni-
no-humusni, gromoglasni vaar, ati je jednostavno isptjunuo
1991. godinu - Novodvorska se rukovodita svim tim i vrteLa se u
jednom istom krugu.
Idejne kotege su je votele (nisu sve, ve veoma brojne) zbog
toga to je ona otvoreno govoriLa upravo ono to njima potoaj"
i zdrav razum" nisu doputali da izgovore.
Ona je govorita da se humanizam ne iri meu otoima, da
ruska imperija mora biti stomtjena, i da e svima biti samo naj-
bolje ako Ruska Federacija ue kao stedea drava u SAD, i tome
slino, i tome stino.
Sve ovo je radita, naravno, iz strasti prema Rusiji, iz neuz-
vraene strasti koja je itavog ivot igrata u njenim vesetim i bez-
umnim oima.
Od nas je otiao nesavittjivi botjevik koji je itavog ivota
pokuavao da pobedi boljevizam.
Sagnimo svoje pranjave temove nad njom.
466
RAT
***
Nad teritorijom Ukrajine oboren je matezijski boing", poginuli

su svi putnici.
Ruski liberalni intetektuatci viu neljudskim gtasom. Najve-
a prevara je verovanje u to da su jadikovanja o oborenom ,,bo-
ingu" progresivne pubtike i njihovih pristaLica u Evropi - napad
vetikog tjudskog humanizma.
U stvari, iza toga, svakog trenutka se nastuuje povik: ,,Iz-
bombardujte im sve! Oduzmite im Krim! Kaznite separatiste! Ne-
ka shvate sa kim imaju posta!"
0, kako oni ele osvetu.
Znate ti barem jednog oveka koji ati zbog obaranja boin-
ga", postuje pesnika Ortuu, koji je odmah, rimovanim stihovima
zatraio oprotaj za sve Ruse, a u isto vreme napisao: Prestani-
te da bombardujete mirne kvartove, prokteti gadovi!"
Znate ti makar jednog oveka koji tano pamti Nebesku sot-
nju60 sa Majdana i heroje Donjeckog otpora? Uasnuto gteda ne
samo fotografije poginutih u avionu nego i fotografije izgoretih
u Odesi?
Nema tih tjudi.
Zato - gtumite, krevetjite se, pozeri. To vae milosre ne
vredi ni prebijene pare.
***
Pogtedao sam patriotsku tampu.

Pisac i novinar VladisLav urigin, ati i novinar lista 3aBrpa
Denis Tukmakov vrlo pametno i ozbitjno trae kontra-argumente
za svoj stav. PostavLjaju pitanje: da ti su mogli pucati iz buka",
s onog istog kozakog straarskog mesta na koji se svi pozivaju,
tako da pogode avion sa 18 iti 30 km?
Pisac Vadim Leventatj pie da eka zaktjuak komisije, spre-
man je da prihvati tu istinu i nee da se krije od nje.
Naveo sam poznate vatnike i krompirove ztatice".
U suprotnom taboru vidim pesnika Bahita Kenejeva, koji
pie kako nikakve idiotske (odnosno neukrajinske) verzije nee
shvatati ozbitjno, ,,jer mi nismo verovati sovjetskim novinama" -
60 Nebeska sotnja, odnosno stotina (ukr. ,,H e 6 e c H a co t h h ") - ustaljeni naziv

za spisak poginutih uesnika za vreme protesta zvanih Evromajdan" od
decembra 2013. i poetkom 2014. godine u Kijevu. (Prim. prev.)
167
objanjava on. (Treba verovati jedino engleskim: danas je odjed-

nom, samo u Engleskoj, izalo deset novina s naslovima Putin je
ubio trista osoba..." - a to je civilizacija, sloboda, pretpostavka
nevinosti i svega to mi volimo; nisu ti to arene lae na Prvom
kanalu.)
Drugi dobri Ljudi citiraju pesnika Orluu, i razmazuju bale po
potenim Licima.
Do dana dananjeg mislio sam da za sada tvoja drava ima
ansu - ne treba je gurati, ne vredi pourivati, niko nee da je
potera. Ona e da padne sama, ako je krivac.
ALi te Ljude neko tera, oni ure iz sve snage. Oni ve znaju
sve o svemu i nikakva pitanja ne postavLjaju sebi.
Znate, kad bi se desilo udo (nee, ali kad bi se dogodilo) -
dakle, kad bi se desiLo udo i meunarodna komisija odjednom
izjaviLa da avion nisu oboriLi ni Rusi, ni Donjeani nego neko dru-
gi, nije vano ko - znate kakva bi bila reakcija ovih Ljudi? Oni ne
bi poverovaLi.
I zaista: emu OrLuine pesme, ta, da ih prepisuje ponovo.
***
SvideLo mi se jedno razmiLjanje. Opti smisao citiram po sea-

nju. Rusija je prekrila osnovni zakon posLeratnog sveta - pripo-
jila je tuu teritoriju. To jest, unitiLa je ravnoteu na kojoj se
sve draLo, zato to vie niko nije pripajao tue teritorije".
Shvatate, uvek je trebalo da se nae barem ikakva razLika
koja bi postaviLa Rusiju u potpuno marginalan poloaj. Razlika
ima maLo, sve ih je manje i manje.
UveLi smo vojsku u Avganistan? ak nam poLa sveta nije do-
lo ni na 0limpijadu-80 (biLe su sankcije - neuporedive sa dana-
njim). ALi posLe, ko sve nije boravio u Avganistanu, a kako su ga
tek bombardovali... Avganistan im vie nije pogodan. Mada im je
za vreme perestrojke - veoma pogodovao, kako su tada mahaLi
njime!
Nastavljamo spisak: nasiLna smena reima - deavaLa se? De-
avaLa se! Na polovini kontinenata!
Oruano podravanje separatista - deavalo se? DeavaLo se!
U desetak drava!
ObeaLi su nam da Sadam ima atomsku bombu - naLi su je?
Nisu je naLi.
PodeLa suverenih drava - deavaLa se? Deavala se!
Uvoenje vojski biLo kuda - deavalo se? DeavaLo se!
168
RAT
Ali to, naravno, nije naruavalo kiselo-baznu ravnoteu".

Primeri su potrebni?
Armija SAD upala je 25. oktobra 1983. godine na malo ostr-
vo Grenada u Karipskom moru. Naveden je povod zatita ameri-
kih graana", ali pravi cilj upada bilo je ukidanje kubanskog uti-
caja.
Upad je u SAD podravala veina graana: da, 60%. Svetska
zajednica se nije obradovala dogaaju. Upad SAD u Grenadu osu-
dio je, kako se to danas naziva, sav civilizovani svet, ukLjuujui
Veliku Britaniju i Francusku. Pa ta? Pa nita.
SAD su ve 1989. godine upale u Panamu. Cilj: svrgavanje
vlade i uspostavljanje potpune amerike kontrole Panamskog ka-
nala. Sav civilizovani svet se opet krajnje zaudio.
ALi predstavnik SAD je u OUN dao izjavu da su tokom ratne
operacije SAD realizovale pravo na samoodbranu". Pa ta? Pa ni-
ta.
ak i spajanje jednog dela drave (Nemake) sa drugim - i
to se dogodiLo, uprkos glasovima mnogih nesaglasnih, aLi oni se
ne raunaju, jer ona se sama spojila", nije to kao to je kod nas.
ak su obarali i avione drugih drava sa mirnim graanima.
I tano su znali ko ih je oborio.
A jo su izmiljali, lagali, celom svetu su solili pamet najpo-
dlijom propagandom - sve se to deavalo! Pucali su po parlamen-
tima i uivaii.
PriteraLi su nam rakete pred sam nos, uprkos obeanjima,
naduvaLi su NATO, samo to ne pukne.
ALi ravnoteu je, naravno, poremetio - ko-o-o?... Tano,
Krim! A ko bi drugi? To se jo nije deavaLo. Sve ostalo se dea-
vaLo, aLi ovo nije. Krivac je naen.
***
Jermenija i Azerbejdan opet samo to nisu zapodenuli rat, zbog

Nagornog Karabaha. Hoete da vam ja dam eLementarno predska-
zanje za sluaj, ako, ne daj Boe, pone rat?
Rusija, jasna stvar, za sada nee da uvodi vojsku. ALi! Pro-
gresivna javnost u celini e, i to odmah, da stane na stranu Azer-
bejdana. Zato - ne pitajte. Nai e oni dokaze. ALi, od svih do-
kaza koje oni nee da navedu - dva-tri su kLjuna. Iza Azerbej-
dana stoje SAD. U Jermeniji postoji ruska vojna baza. Ako se Ru-
sija i umea, bie to samo zato da bi odbraniLa Jermeniju. DakLe,
treba istupati protiv Jermenije.
169
7ahar Prilppin: NIJE THtll RAT
Kada ove stvari, koje sam izgovorio, budu govorili u Lice pro-
gresivnoj javnosti, znate ta e ona da odgovori? Da taj rat ne bi
ni izbio da nije bilo Krima. I pobedniki e da se smeje, u svom
sarkastinom maniru.
Sledei ratni sukob, koji moe da se dogodi po principu do-
mino - napad je Moldavije na Pridnjestrovlje. Treba li govoriti na
iju stranu e da stanu najbolji Ljudi" Ruske Federacije? Narav-
no, na stranu Moldavije.
Mada e ipak da se pretvaraju kako liju krokodilske suze
(,,ao nam je dece") i opet e da navode dokaz: Rusija je otvori-
La Pandorinu kutiju, a da nije biLo Krima...
...Raspadanje i sLabost ruske imperije - osnovni je i gotovo
jedini povod za beskonane arke na teritoriji Evroazije. Svi ti
narodi umeju da ive u miru. Rusija - i jeste taj mir, taj svet.
Ruski svet" - naravno, nije samo zajednica Rusa. Ruski
svet, ruski mir - upravo je stanje u kome ne moe biti rata. Mir
u dosLovnom smisLu.
Stanje ruskog mira je izgubLjeno uoi 1991. godine.
Traiemo ga."
***
To, to su u Belorusiji na stadionu, za vreme fudbaLske utakmice

LokaLni fanovi vikaLi Putin kurina" i ostale slave herojima", u
ceLini znai sLedee.
Sa Zapada u Belorusiju idu vagoni novca i tone grantova za
podravanje razvoja pravog BeLorusa". Pravi Belorus je , jasna
stvar - anti-Rus.
Pravi Ukrajinac je ve uspeno stvoren, doao je red na sle-
deeg klijenta.
U PoLjskoj radi itav televizijski kanaL na beloruskom jeziku,
namenjen je za BeLorusiju.
Moete da zamisLite ta oni tamo emituju. Nemci sponzoriu
opozicione radio-stanice. Itd, i sLino. Demokratija je u akciji.
Situacija u Minsku manje-vie Lii na rusku: pod kriLom tira-
nina, koji otire krv ispod brkova, sasvim mirno ivi progresivna
pubLika, eljna LokaLne revoLucije koja e, na nau aLost, u sLu-
aju pokuaja da je izvedu, imati otvoreno rusofobiki karakter.
Perspektive revolucije za sada su male, ali ve se moe pret-
postaviti da e u tom sLuaju Lukaenko brzo da zaboravi sve svo-
je ne naroito promiLjene izjave o sadanjoj situaciji u Ukrajini,
170
RAT
pa e prvo na staromodnom crvenom teLefonu da pritisne taster

VVP": Ja sam... Voloa... Ovde je takva i takva stvar...".
Dalje e sve da krene po tradiciji, na udovian nain: kola-
i, ambasadori dobre volje iz Poljske, ameriki humanitarni po-
smatrai, pola miliona slobodnih Ljudi na centraLnom trgu, topLa
hrana za mesec dana unapred.
Progresivno oveanstvo e u bLogovima poeti masovno po-
stovanje gluposti o ruskim snajperima, dame u najboLjim godi-
nama - da nadmeno piu postove o tome kako najzad mi odo-
smo u Evropu od vae feudaLne Rake", doi e im u goste grupa
naih LiberaLa da poskakuje. BeLoruski fanovi obrijanih gLava e
pesnicama da prete istoku i viu: doi ovamo, Ruse, da te zubi-
ma raereimo, gade.
Ukratko, da ne bi doLo do te idiotske i sramne situacije, u
Belorusiju bi trebaLo uterivati tone grantova za razvitak kuLturne
saradnje, uvesti svoje knjievne, pozorine, novinarske i muzike
nagrade, svojom veseLom i ubedLjivom propagandom uguiti sve
izvore poLjske i nemake informacije, ujedno otvoriti svoj sop-
stveni dosije za svu njihovu progresivnu opoziciju, samo zato da
bi shvatiLi sa kim imamo posla i kako se moe deLovati na te Lju-
de. Sasvim je moguno da se mnogi od njih mogu kupiti.
Nije ovo zbog toga da bismo pomogli Lukaenku. Sve ovo je
zato to treba unapred misLiti o budunosti Rusije i izvesti makar
nekoLiko zakLjuaka iz svih naih udovinih greaka u Ukrajini.
***
Posmatrajui reakciju Evrope na bombardovanje Jugo-istoka

Ukrajine, na to kako Ljude gaze i mue gLau, a svi znaju za to,
poinje da uvia i kako se dogodio hoLokaust.
Tako dragi, tako Lepi, tako civiLizovani Ljudi - na koje su
nam tako dugotrajno predlagaLi da se ugledamo, kao na obrazac
ovekove prirode - potpuno mirno gLedaju sve to, veruju iskLju-
ivo u teroristiku Rusiju koja je, sama po sebi, teak izgovor za
ubistva mirnih stanovnika, sLono su zaboraviLi demokratske
vrednosti i sLobodu izraavanja volje pojedinanih naroda.
Kijevska vLast ukida penzije, bombarduje i iskLjuuje struju
Ljudima - a to joj zbog toga niko ne smisLi i uvede sankcije? Pa,
kad bi makar postaviLi to pitanje.
Gospodine Poroenko, ta vi misLite, moda ne treba ta-
ko... okrutno?..."
171
Zahai Pritepiri: _NI3E TUI RAT
U sutini, svi ti dogaaji se deavaju u Evropi - ovo nije

Irak, ni Egipat, ni Sirija, nije ak ni eenija, gde im je uvek sve
neshvatljivo", nekako nejasno i zlokobno. To se deava ovde,
pred nosom - automobilom se moe stii vrlo brzo, za dan.
Zaprepauje nas ta psiha gutaperke.
Svet nije osiguran od zla. U svakom trenutku, pred oima
svih, moe da se dogodi svata, bilo ta - i svet e delikatno da
okrene glavu.
172
PEIIBEO
Ratni dopisnici i separatisti
Jednog toplog sunanog dana sluajno sam preao granicu bive

Ukrajine i obreo se u ratu. Prvo emu se zaudi u Novorusiji je
ogroman broj - pasa lutalica i maaka. Ljudi su otili, ivotinja
je ostala i straari. Rasni jazaviar po stoti put zavlai nos u pre-
sahlu kutiju u kojoj je nekad bio jogurt aktivija". to sam blie
Snjenom - sve ee viam kontuzovane pse. Ne uju brza vozi-
ta, zamiljeni su. Opolenci mi kau: zimi se psi okupljaju u o-
pore i divLjaju.
Make, ve daleko od gradova - u umi - pretravaju nam
puteve. Love u ipraju. Paperjaste, sasvim nedavno bile su bele.
U Lugansku smo proli kroz pola grada - nigde ive due. Svi
prozori su u mraku. Raznovrsne posledice bombardovanja. Zatim
odjednom nailazimo na momka i devojku. Stoje na ivinjaku i gr-
Le se. Utisak teko podLee opisivanju: mrtav grad i to dvoje, iz-
gubiLi su se.
Zatim nam je preao put spokojan Kinez. Kina je daLeko, ne-
ma razLoga da tri.
I, najzad, na izlazu smo susreli dedu koji je etao psa na
povocu. Taj deda sa psom... pa, shvatate. Pas je, kaem, na po-
vocu. Po svoj prilici, to je najsreniji pas u Novorusiji. Ponaa se
veoma mirno. Uinilo mi se da se on uasno ponosi tim povocem.
I dedom.
***
Jo u Rostovu, im sam izaao iz aerodroma, taksist me je odme-

rio brzim pogledom i upitao:
- Do granice?
Njemu, naravno, nisam priznao: nikad se ne zna, bolesno je
paLjiv.
***
U pograninom zaseoku Izvarino porazgovarao sam sa dve me-

tanke, prve na koje sam naiao u Luganskom kraju.
>75
ZatLanPrilepin; iJU E IUflLRAT
Jednoj je pedeset pet godina, od prostih", spokojna, jed-

nostavna, nasmejana; kae:
- Kada su oni (tako ona naziva ukrajinsku vojsku) odtaziti iz
naeg sela, a ja ti odmah na prozor, da im pokaem (pokazuje
srednji prst), al ne vidi se kroz prozor, pa istrim napolje: dabog-
da pocrkali svi, irodi!
Prila mi je druga, inteLigentnog izgleda, istih godina, pria
kako grdi svoje poznanike mukarce koji nisu otili u opolenje:
- Vi mislite, Rusi su duni da dou i urade sve za vas?
Trenutak kasnije:
- Neka dou Ukrajinci i odvedu odavde svoje leeve (upotre-
bila je drugu re, neu je ponoviti). Oni i ne znaju koliko ih ima
ovde. Misle da su ovde jeftino proli.
Ja to shvatam ovako: morae opet da dou ovamo i dotuku
ove ene. I tada e im sigurno biti otvoren put u Evropu.
***
Pred Luganskom smo proli pored polja spaljenih suncokreta.

Ovakvo neto ne via se nikada i nigde.
Sudei po drumu - pucali su iz minobacaa.
U Lugansku je pusto; zaustavili smo se - kao da su nam za-
gluhnule ui. SLuali ste nekad nemi grad? Bez ikakvog zvuka. To
opinjava. Ovakvo neto ne postoji nigde, ak ni nou, ni u jed-
nom gradu koji je meni poznat.
Jedino retki taksisti Lete kao besomuni. Oni sada ovde za-
rauju vie od svih.
Voze - bez obzira na pravila. Odmah sam se setio Groznog
iz 1996. godine. Tamo smo takoe leteli kao Ludi (grad su uvee,
posLe sedam sati poinjaLi da reetaju skroz, uzdu i popreko) -
i nijednom se nije dogodiLa ni jedna jedina saobraajna nezgo-
da. Barem ja je nisam video za dva meseca.
U isto vreme, procenite: saoptili su nam da je u mrtvi Lu-
gansk dovezena velika partija vozila - mi smo proLaziLi pored njih:
,,cayenne" i ,,hyundai". Stoje na uLici, podivtjaLi, ma kakve sirote
make. OigLedno, osigurani su nultom franizom" - pretpostavi-
Li su moji saputnici. Tipa: bombardovanje - i tova je tvoja.
Noni pejza iza Luganska: razbijen drum i gori poLje. Apo-
kaLiptiki izgLed: naokoLo je pomrina - i razbuktato polje.
...Nadam se da ovo nije osmatra..." - kae voza.
076
|r ATNI DOPISNICI I SEPARATISTI
***
Jue smo proLi nekoliko desetina straarskih mesta, maltene po-

Lovinu Novorusije.
Na svakom smo se zaustavljali. Na svim straarskim mestima
stoje opolenci.
Prvo, vizuelno razlikovanje vojnika po ugovoru od, recimo,
partizana, nije teko po mnogobrojnim obelejima. Orugo, u po-
Lovini sluajeva odaje ih starost: tamo stoje oevi, a povremeno
- dedovi.
Pa i govor, naravno. im progovore - odmah nam je jasno
odakte su Ljudi rodom. Svi su nasmejani, seljaci - sve oi sijaju u
mraku.
Kako je ovde kod vas, ne ale se?" - aLe se, aLe". - ,,Is-
trajte!" - ,,I vi, s Bogom, momci" (g" je frikativno - zvui ,,S bo-
hom").
***
Na ivinjacima Luganskog druma vide se izgoreli automobiLi.

- PosLedica spore vonje - saoptava na voza.
U svakom autu vozio se ovek. I to ne jedan.
PosLe pet stotina metara probuio nam se toak. Stojimo na-
sred goLe ravnice, mokrimo na put zato to ivinjak moe biti mi-
niran. Odnosno, nesumnjivo jeste miniran, ali niko ne zna gde
tano.
Zaustavtja se jo jedan brzi auto, pun veselih naoruanih Lju-
di: ta je, Ljudi, to ste stali?"
Nasmejali smo se zajedniki. ImaLi smo rezervni toak.
Opolenac: ,,A eno mosta. Pod njim smo se krili od 'gradova'".
Moan, visok most se napota obruio, odvalita mu se jedna
traka. Vozimo u prazan prostor.
- Karakteristino je da asfalt nije ispucao - primeuje voza.
Na licu mesta nastaje sLogan: LUGANSK-AUTOPUT: PROVE-
REN 'GRADOM'".
***
Naili smo na trojicu naih, idu iz zarobLjenitva: dvojica su opot-

enci, trei uopte nije ratovao, zarobljen je stuajno.
7ahar Prilepin: NIJEJU flLR A L
Preda mnom, mojim telefonom, jedan opolenac je pozvao

enu (dvoje dece, kod kue uspean biznis, sedamdeset dana u
zarobljenitvu, sav isprebijan, zavrnuo je koulju: evo, ruku su
pokuali da mu odseku - oiljak), drugi - majku.
ena, ujem je, plae: Kako da te uzmem?" Njoj su posled-
nji put telefonirali desnosektorai", pre mesec dana, proverava-
li su da ne lae zarobljenik o sebi.
I posle itav mesec dana nije znala nita o njemu.
Drugi (pedeset dana u zarobljenitvu) razgovarao je sa maj-
kom. Voen je dug i muan razgovor, on je najee utao. U jed-
nom trenutku umorno je pitao: Moda ja uopte ne bi trebalo ni
da se vraam kui, mama?"
I to se deava.
Njega je pride i ena napustila, dok je bio u zarobljenitvu.
Posle mi je on Lino kazao.
Opolenci koji su se vratiLi iz zarobljenitva priaLi su da ak
i meu desnosektorae" dospevaju dobri momci - smirivaLi su
ih, nisu ih tukLi. Ali dospevaju i drugi. Sasvim drugaiji.
Jo se deava da ima i dobrih graniara.
Ukrajinski regruti su prihranjivaLi zarobLjenike bombonama,
jednom momku su za roendan doneLi votku i rotiLj. Neka vas
Bog uva, regruti. HvaLa vam.
Ja sam sve zapisao, aLi imena i mesta, ko je koga prihranji-
vao, neu da odajem: ko zna ta sve moe da bude. Njihovi e ih
oduiti da bombonama hrane separatiste".
A o tim desnosektoraima" iLi SBU-nicima61 - koji nisu Lju-
di nego pogano zverinje, za sada neemo da kaemo nita. Nee-
mo im nita ni poeLeti.
***
Pre nedeLju dana ukrajinska nacionaLna garda se pohvaLiLa kako

su oni miniraLi trafostanicu kod Luganska. Na njih su se njihovi
obrecnuLi: za koji andrak se hvalite? (Maemo crvenom mara-
mom pred bikom!")
Ukratko, ovih dana su je digLi u vazduh. Ogromna teritorija
je bez svetla. TeLevizijski kanaL oLigarha KoLomojskog je javio da
61 SBU (ukr. Cny>t<6 a 6 e 3 neKw yKpa'iHn) - Sluba bezbednosti Ukrajine, vodea

specijalna sluba: nacionalna kontraobavetajna, centralna, kao i pravo-
branilaki organ za specijalne namene, naslednica je KGB USSSR. Potinje-
na je predsedniku Ukrajine. (Prim. prev.)
RATNI DOPISN ICII SEPARATISTI
je ruska armija pucata u trafostanicu. Zato to se ruska armija ve-

oma plai svetla i ne voii vodu. Pucala je pa sedi u mraku, suva.
Ali njima veruju, te veruju.
* * *
Jue izjutra izaao sam iz auta u centru Donjecka, pred kafanom

stoje trojica eena-opolenaca. (Opolence ovde ponekad nazi-
vaju opoli" - s akcentom na prvom ,,o"; vrlo je otra i obimna,
pomalo gruba re.)
Mahnuo sam im rukom.
Na meni su crne farmerke, crna podvrnuta kapa, cma jakna.
Preao sam ulicu i puim. Minut kasnije ve me jure moje e-
enske kolege - automati na gotovs, jedan u ruci dri pitolj
makarov", razmahuje njime.
Tamo brzo voze automobile - tada je upravo naletelo vozi-
Lo, samo to nije udariLo u eene. Maem eenima-opoLenci-
ma: ne treba, ne treba, stojte na mestu, sam u da vam priem,
inae ete zadobiti povrede, te ovo, te ono.
Priao sam im i dao dokumenta. Krajnje su sumnjiavi, da ne
kaem neto jo gore. Poite sa nama".
Hteo sam da im kaem: ,,Pa dobro, ta vam je, i ja sam bio
u Groznom!" Zatim misLim: ...moda ne bi trebaLo?
Govorim prvo to mi pada na pamet: - Momci, mene ovde
svi znaju, sve je u redu.
een koji je razmahivao pitoljem pita uvara, oigledno
uplaenog od deavanja, iLi portira (mada otkuda tu sad portiri?)
koji stoji ispred restorana:
- Ti ga zna?
Ovaj vrti glavom: ne. Ne, ne, ne.
- A ti kae da te svi znaju! - govori mi een, i dalje dre-
i pitoLj u ruci.
U kafani sede novinari, estorica, neko me je prepoznao i
odjednom svi ustaju:
- 0, Zahare! Vidite, stigao je Zahar! - ukratko, buno odu-
evLjenje.
een je oigledno zauen:
- Vi ga znate?
Oni: pa dabome, znamo ga.
- Svi?
- Svi, naravno.
Vratili su mi iinu kartu, trenutak kasnije vratio se najstari-

ji, vrLo srdaan: - A dajte nam broj telefona? Hoemo da se spri-
jateljimo sa vama". Gleda me s miLinom, kao brata.
***
SLedei susret sa eenima je uvee. Za nama vozi automobiL sa

novinarima iz NTV. ZaustavLja ih mali crni dip sa dvojicom ee-
na, pa kau: - A dajte nam auto na pet minuta?
Ba tako, tipa: eLimo da se sprijateljimo sa vama, ne zna-
mo kako da ponemo. Da ponemo, moda, od auta."
NTV-ejci uasnuto zatvaraju vrata i odmah daju gas.
Nemam predstavu kako bi se zavriLa ta pria da su im oni
dali auto ,,na pet minuta".
Nisu pojuriLi za njima.
Za srean put, na rastanku, jedno od kazivanja opoLenaca.
eenski momci koji su tek stigLi i jo nemaju oruje, imaju
obiaj da ustanu nou i odu nekud samo sa noevima. Pred jutro
se vraaju s automatima.
ALi! Vana napomena.
Ovde ponekad brkaju eene i Osetine. Ovde je veoma mno-
go Osetina.
Pitam Osetina (spokojan tridesetpetogodinji mukarac ka-
rakteristinih, drskih intonacija):
- A zato se vi doli?
- Kako zato? Kod nas e da bude isto, ako mi ovde ovo ne
prekinemo.
Osetini se veoma Ljute to ih brkaju sa eenima. ALi ovde
svakog Kavkasca smatraju za eena.
***
U Donjecku umesto ranije" iLi proLe godine" sada govore ,,pre

rata". Svet pre i svet posLe rata.
Pitanja o opoLencima uvek sadre u sebi zakoLjicu: podra-
zumeva se da su ovde opoLi" - neto tue. Kada se povede raz-
govor o Osetinima iLi eenima, mnogi stiu Lani oseaj da ih
ovde ima vie od svih ostaLih dobrovoLjaca.
Treba objasniti. U celini uzev, govore Ljudi koji znaju da je
proporcija metana i dobrovoLjaca koji su doli iz Rusije - 70:30
procenata.
180
RATNI DOPISNICI I SEPARATISTI
Zato odgovor na pitanje: Kako se odnosite prema opolen-

cima?" ne pretpostavlja nekakvu suprotnost - i ovde su oni kod
svoje kue, ti opolenci, kako da se odnosimo prema njima - pa
to su mukarci i deca.
Danas sam video opolenca koji je odavde, metanin; ogro-
man, ivopisan seljak, u rat je poao sa sinom, sinu je petnaest
godina - istina, njega ne puta na prvu liniju.
Ljudi proiaze pored vojnika, kao pored prirodnih obeleja
pejzaa. Niko im se ne baca na grudi viui Sine! Spasitelju!" -
ali niko ih ne gleda popreko niti se osvre s prezirom. Ja bih to
primetio. U eeniji sam hvatao te poglede - oi se ne mogu sa-
kriti.
Ovde nisam viao takve oi.
***
Svraali smo u kue koje su upravo bombardovane (ako emo ta-

nije, bombe su padale u dvonsta) - ene ve sede na klupicama,
nasmejane, ve su spokojne. Zatraile su nam dokumenta: da mi
nismo diverzanti?
Na pijaci baka pria, kao ve uobiajenu stvar, kako je u pre-
kjueranjem bombardovanju ubijena Alevtina Petrovna i jo ne-
ko je ranjen. Razmenjuju se novosti.
U prodavnicama su cene vrlo niske. Taksi u gradu - rublja i
ezdeset u naem novcu. Gradom saobraa javni prevoz.
Danas je bilo estoko, prilino dugotrajno bombardovanje
Donjecka (izgleda, Kijevski drum). Ali u centru grada voze tram-
vaji - poluprazni, ipak.
Taksisti su esto sa georgijevskim lentama (niko ih ne tera
da kae manice, tano?).
Odnos prema Rusima je potpuno srdaan. Bez ikakvih zna-
kova oduevljenja - jednostavno je srdaan i ispunjen nadom.
Pijane opolence nisam video nijednom, oni se uopte ma-
lo kreu gradom, samo retko skoknu na pijacu.
I, naposletku - kratak dijalog, da se ne stekne utisak prete-
rane btagosti.
Sedimo u kafani. Pored mene je opolenac zvani een (on
je sa Sahatina, mada u njemu postoji eenska krv).
Za susednim stotom - lokatni donjecki atabajzeri, svi u ko-
nim jaknama, ponaaju se tipino po obrascu ,,mi smo ovde ga-
zde ivota", viao sam takve u Rusiji, ugtavnom devedesetih
godina.
Kaem eenu: Tebe ne nervira to to vi ratujete, a ovi tu
sede, kao neopevane oloi?"
On mi odgovara: ,,A, u redu je, meni je svejedno. Nije bilo
nareenja. Danas su oloai, sutra - kopai".
U poetku nisam shvatio znaenje rei, a posle sam se do-
setio - to su oni koji kopaju rovove.
Jo jednom sam pogledao u oloe, pa pomislih: a moda im
i treba ovo, kad bude stani-pani... jednom e oni poeti da ko-
paju.
* * *
Vozimo se nou kroz Donjeck. Opolenac Artjom govori:

- Sluaj, a meni poinje da se svia pust grad. Hajde, kad
se zavri rat, da putamo buve kako se bombardovanje nastavlja
- pa e ovde biti ovakva pusto i tiina.
Grad je zaista udan. Veoma je ist - i dalje ga peru. A Lju-
di je vrlo malo. Saobraajna praviLa potuje jedino lokalni javni
saobraaj. Opolenci imaju naviku da u hitnim sluajevima prole-
te ignoriui sve semafore. Ponekad je to zaista neophodno.
(Ovih dana diverzanti su u gradu otvoreno pucali na dva vozila
puna opolenaca.) Ponekad i nije preka potreba, jednostavno im
se svia da voze brzo i da se oseaju kao gazde grada, ivota i
sudbine.
Oni sada i jesu te gazde.
* * *
Opolence, koji stoje na strai, rade u gradu i u polju, karakteri-

e iskljuiva dobronamernost: svi se osmehuju jedan drugom, svi
su naglaeno uljudni; ako neko voziLo stane nasred druma uvee
iLi nou (nama se to desilo ve tri puta - svi putevi su u geLeri-
ma i krhotinama, vie puta bue tokove) - svako protazno vozi-
Lo s opolencima staje: Ljudi, ta se desiLo? Kako da vam po-
mognemo?" Na rastanku, na svakom straarskom mestu je obave-
zno: Sreno, momci! S Bogom!"
Boe moj, kako se ta sLika razlikuje od izgLeda naih ruskih
mirnih", nabiLdovanih mukaraca sa njihovim tuanim jajcima, sa
njihovom tupom uobraenou, sa njihovim njukama od etrdeset
kiLograma, nesposobnim da se nasmee, sa njihovom navikom da
cede rei koje zaista ne vrede ni prebijene pare, niti imaju ikakvo
znaenje. Tupa stoko, ta vi znate o pravim mukarcima...
182
Neu da piem o pravednosti ili nepravednosti opolenaca,

nije re o tome. Najvanije je: u Novorusiji mukarci ive svakog
trena znajui da svakog asa mogu biti ubijeni. To ih, a ne eli-
na jajca i kojekakve fal-navike, ispunjava dostojanstvom i, da-
bome, dobrotom i odgovornou.
Moda sa te ukrajinske strane takoe ima neeg slinog -
zaboga, neka pisac adan i pisac Andruhovi pou i zabelee. Ne
insistiram da to postoji jedino ovde. Ve da to ovde postoji - na
tome ja insistiram.
***
U Lugansku smo malo zalutali kasno uvee. Sa nama je opole-

nac koji je bio u zarobLjenitvu, tek to su ga razmeniLi. Nema Li-
nu kartu, oduzeLi su mu je na onoj strani. On mora u mesnu cen-
tralnu komandanturu.
NapoLju je mrak, ne gore nikakva svetLa i niko ne vozi. Kako
i gde da traimo komandanturu - nije nam jasno.
- Lugansk zna? - pitam ga.
- Znam Jekaterinburg - odgovara opolenac grubo. ALi ta
grubost je na mestu. Tek to je izaao iz njihovog zarobLjenitva
- i da opet upadne u neku uasnu priu, nije raspoLoen.
Nedavno, uzgred budi reeno, susreo sam se s opolenskim
komandirom MotoroLom, u Donjecku sam u pono hteo da stig-
nem kui taksijem, ali njegovi borci mi kau:
- Imamo mi mnogo momaka koji su tako, kao ti, sedaLi u
taksi - i stizaLi u Kijev, u podrum.
OdvezLi su me lino oni.
***
Jue sam danju prvi put video, po svemu sudei, desantnu voj-
sku na okLopnjaku. Jedan okLopni transporter. Oni su veseLo pro-
Li pored nas. Mi smo maLo mahaLi njima, oni nama. Pa, moda
su na turistikom putovanju u region, ko bi ga znao.
OpoLenci metani priaju: znate kako da razlikujete ko se
vozi u tenkovima - opoLenci ili... neopolenci.
Kada kolona od est tenkova proLazi drumom brzinom od 60
km, nagLim okretom upisujui se stazom u stazu, po matemati-
ki ideaLnim intervaLima - znai, to nije ukrajinska armija. I to
nisu est bivih tenkovskih vozaa koji su nekad sLuiLi u armiji,
183
pa sada ponovo reili da oive stare uspomene; takvih je takoe

mnogo meu opolendma, ali to sigurno nisu oni.
To je neko drugi. To su vojnici-virtuozi iz Rusije.
...Po Donjeckom aerodromu tuku iz gradova".
***
Kakva su to bila vremena, neemo da raspravljamo - inae emo

da zagazimo u nepotreban spor. Kazaemo: kakvi su to bili obi-
aji!
U redu, u Veliki otadbinski - u takozvani belofinski", od-
nosno u skroz imperijalistiki" rat odlazi, kao dobrovoljac, pra-
vo sa studija knjievnosti na Litinstitutu, pesnik Aron Koptajn,
(poginue), ide mladi Slucki (ranjen je tamo pa s denisdavido-
vljevskom razmetljivou pie da mu je iz ramena iupalo ,,za
dve nicle").
Godine 1939. Jevgenij Dolmatovski odlazi u oslobaanje Za-
padne Ukrajine i Zapadne Belorusije ,,od panskog iga" (citiram
samog DoLmatovskog).
Dolmatovski, izmeu ostaLog, u paru sa Lugovskim, kako bi
im ratovanje biLo veselije, sastavLja krajnje aktueLnu pesmu: ,,Be-
Lorusijo rodna, Ukrajino zlatna, / Vae svetle granice bajonetima
ograujemo, / Naa armija je mona, raspriemo oblak zLa, / Na-
u brau u inostranstvu dumanu ne damo".
(Pesmu e nazvati Mar crvenih pukova", i pevae je u svim
jedinicama.)
Godine 1940. Jevgenij DoLmatovski ulazi sa Sovjetskom voj-
skom ve u PribaLtik.
0 Otadbinskom ratu jo utimo: sada sve ee spominju
Harmsa, i na sve naine objanjavaju zato je on govorio istrai-
telju kako bi eLeo da puca u crvene oficire, a ne u Nemce, aLi za-
ista su odlaziLi kao ratni dopisnici i obini vojnici - Slucki, i Sa-
mojLov, i Meirov, i SvetLov, i mnogi drugi...
Vraali su se u ordenju i u oiljcima.
Nikako ne mogu da razumem u koji rat i u kom svojstvu e
da pou dananji progresivni pesnici i ostaLi blogeri. Ne znam u
koga da uperim prst. Pa, tamo su Dima Kuzmin, Djoma Kudtjav-
cev, ko je tamo maLo mLai, kaite mi i sami - moete li da za-
mislite takav rat?
Harms je pobedio SLuckog, Samojlova i DoLmatovskog. I Si-
monova, i Tvardovskog. Na sve strane, gotovo svi do jednog su
Harms. (Samo je problem: niko od njih nije ak ni Harms.)
184
Zato kaem gotovo" - zato to sam se ovde upoznao s od-

tinim momcima ratnim dopisnicima, avaj.
Jedan od zamenika u komandnoj jedinici bataljona Vostok"
kazao je da na ukrajinskoj strani za ubijenog opolenca plaaju
dvadeset, a za novinara ruskih kanala - sto hiljada grivni. Od
specijalnih ratnih dopisnika-novinara su skuplji jedino koman-
danti i svakakvi istaknuti rukovodioci Novorusije.
- Nije valjda? - pitao je jedan ratni dopisnik, oni su ovde
svi odreda skromni momci. - Neto ne verujem.
- Ne veruje? - odgovorio mu je opoLenac sa divnim kavka-
skim akcentom. - A hajde da proverimo.
Meu specijaLnim ratnim dopisnicima je Semjon Pegov, koji
ima status Linih neprijateLja Majdana i boravi ovde od samog
Majdana (tamo je tri sata sedeo pod snajperskom vatrom, a po-
sLe su ga optuiLi da je lino on navodio tu paljbu) te figurira u
spisku neprijatelja ukrajinske nacije".
Semjon je ve nekoLiko meseci u Novorusiji (pre toga je bio
u revolucionarnom Egiptu itd.).
On je pesnik. Njegova poezija prosto obara s nogu.
Tako da nije sve izgubLjeno, prijateLji, nije sve izgubljeno.
Jedni neustraivo odlaze na Mar rnira u Moskvi, drugi su ve -
pod vatrom.
***
Smeno pie jedan momak, je T da? Nita nije smeno, naravno,

ve je znaLako.
Izneo sam svojim poznanicima iz Zapadne Ukrajine i GaLi-
cije ovakvu situaciju. Janukovi nije gutao pLjuvaku nego je od-
mah, im su pokuati da zauzmu administrativne zgrade, naredio
"Berkutu" - i ovaj je rasturio Majdan. Nacoe su pohvatali i po-
sLaLi u istrani zatvor. TrogLava gnjida je pobegLa u inostranstvo.
Kliko u Nemaku, Jacenjuk u SAD, Tjagnibok u PoLjsku. Poroen-
ko uopte nije pomaLjao nos i pravio se da on tu apsolutno ne-
ma blage veze ni sa im. Nije bilo zauzimanja vojnih jedinica i
zgrada Uprave unutranjih poslova i Slube bezbednosti Ukrajine
u GaLiciji. Majdandije nisu dobijaLe oruje. Nije bilo ni "Nebeske
sotnje", jer nisu uspeli da pripreme snajpere. Sve je proLo sa ne-
koliko desetina razbijenih glava, sa prelomima, modricama i
ogrebotinama. PosLe toga su digli graju u GaLiciji, progLasili su
svoju nezavisnost od kijevske vLasti i stvorili sopstvenu republi-
ku NNG (Nezavisna Nacionalistika GaLicija). Predsednik ih
proglaava separatistima i sakuplja vojsku za guenje ustanka.
Janukovi se dogovara s Ahmetovom, te ovaj o svom troku stva-
ra bataljone za ienje GaLicije. Kao dopuna za njih, u Donbasu
se formira Ruska nacionalna garda i ide u Lavov, TernopoLj i Iva-
no-Frankovsk da zavodi red. Svim lokalnim stanovnicima predLa-
u da preu na ruski jezik i proglaavaju ih negraanima Ukraji-
ne, jer su vie od etiri stotine pedeset godina iveli u sastavu
PoLjske i Austro-Ugarske. AhmetovLjevi bataLjoni, "Berkut" i jedi-
nice Ruske nacionaLne garde okruuju Kolomiju, Zbara i Brode.
Na aerodrom obLasnih centara sLeu vojnici i bLokiraju ih. Poinje
granatiranje gradova iz teke artiLjerije, bombardovanja, posta-
vljaju se straarska mesta, poinje filtriranje svih koji izLaze van
predela naseljenih mesta. Pitanje je bilo prosto. ta biste vi ra-
diLi u takvoj situaciji?"
Pri takvom rasporedu posebno privLano bi izgledaLa Evropa.
0, kako bi evropski poLitiari gromoglasno urLaLi o krenju Ljud-
skih prava. StakLa bi pucaLa od vike.
***
U Donjecku su danas poeLi da pucaju u 6.06 sati. Probudio sam se

dva minuta pre toga, mislim: tiho je, kao u umi. Dok sam iao na
umivanje, poeLa je haLabuka. Zavrila se pre petnaest minuta.
Mene pitaju: a u kom statusu su ovamo dospeLi eeni, ko-
je ja spominjem. Ovde nije samo zanimLjiv status eena, verujte.
Priaju: strani najamnici sada idu u Ukrajinu preko Poljske,
registruju se preko specijaLnih poLjskih kanceLarija. Kod PoLjaka
im je jeftinije osiguranje - da bi pLatiLi manje, ako zatreba.
Pitanje novca se postavlja vrLo otro, zato to su specijaLne
grupe, naviknute da Lepo ratuju u Iraku, JugosLaviji i Avganista-
nu, za etiri meseca u Novorusiji izgubile vie Ljudi nego za pret-
hodnih dvadeset godina.
Sada su tamo u Ukrajinu, javLjaju nam, doteraLi osam hiLja-
da Ljudi radi prebacivanja u Novorusiju.
Ukratko, vi koji eLite da proverite status eena, proverite
ujedno sve ostaLe statuse. KoLiko ja razumem, eeni su ovamo
doLi sami po sebi, ,,po zovu srca". A po kakvom zovu preko PoLj-
ske prebacuju ovamo robokape iz itavog sveta - zakLjuite sami.
186
***
Sve je poelo time to je savetnik nove ukrajinske vlasti postao

SakaviLi. Potez je obeavao mnogo.
Za njim su stigLa dva sprata vojnih i ekonomskih savetnika
iz SAD. To je zaista posebna pria.
Ksenija AnatoLjevna Sobak je u intervjuu govoriLa da ruska
armija, u poreenju s amerikom, uopte nije konkurentna i da
Ruska Federacija u sukobu sa SAD nema ni jedne jedine anse".
Logiki razmiLjajui, armija SAD jeste bogatija i boLje oja-
ana. Pa, probajte da armiju SAD uporedite sa pastirima iz Avga-
nistana. SAD su se Ljuto naratovaLe u Avganistanu, aLi nikog ni-
su pobediLe.
SAD imaju takav broj neuspelih operacija da se na domai
prostaki (i ukrajinski) odnos prema tim momcima ideaLno defi-
nie, ne hvaLjenim racionaLizmom nego uasnim izrazom iz Sta-
Ljinovog doba ponizno kLanjanje pred Zapadom".
Pa evo, evo, i sami ste videli: tamo su sedeLi prekookeanski
specijaLci iz odeLjenja za pripremanje Brusa Vilisa za Armagedon"
i Tvrd orah-10", a sa druge strane je svratio StreLkov, sa kojim je
biLo pedeset Ljudi, te su zauzeLi jedno odeLjenje milicije.
I taj StreLkov, koji se bavio rekonstrukcijama" (igrao se pif-
paf razmene vatre sa drugim originaLima, kao to je on, poto ni-
je imao ogromne kompjutere na kojima su se obuavaLi ameriki
specijaLci kojima su u memoriju uteraLi iskustvo svih ratova, ika-
da voenih u oveanstvu, ali i u nizu drugih civiLizacija) - pa,
eto, taj StreLkov, kojeg je jedan na misLiLac, po prezimenu Kan-
tor, to se bLagovremeno odselio u Berlin, hrabro nazvao debi-
Lom" - taj StreLkov je dva meseca, ne miui se s mesta, mleo i
premeLjavao sve te specijaLce, sve metane i doLjake generaLe.
MisLite da e to makar nekako uticati na odnos prema veLi-
kim amerikim specijaListima?
Nee. Nae, izvinite, inteLektuaLce vie nita ne moe da po-
pravi, ali u svakoj drugoj, ne daj Boe, sLinoj situaciji, ma gde
- kojekakvi evropski, baltiki, azijatski ili bilo kakvi udaci e
opet da narue te specijaListe, a oni e da dou i sve im objasne.
VeLika je siLa Holivuda. im vam iskrsnu probLemi, obavezno
naruite eksperta za nuklearnu fiziku - dvadeset sedmogodinju
devojku u suknjici od koje padate na teme. I Brusa Vilisa, narav-
no. Neka igra kvgrama svojih miia. Za svaku kvrgu pLatite mu
godinjim budetom vae drave.
187
Zahar Pnlepin: NI3E TUI RAT
***
Vozimo se nekoliko sati u potpunoj pomrini iz Luganska, po do-

linama i brdima. U oblasti Debaljcevo na straarskom mestu nam
mrano govore:
- Ljudi, u susret ide kolona. Po svemu sudei, nisu nai. im
naie - iskaite iz vozila i trk u umu.
Slono klimamo glavom, u smisLu hvala, neizostavno emo
se posluiti vaim savetom. Kreemo se Lagano, razmenjujemo
miljenja. Nas dvojica smo u dipu, jedan pitoLj makarov" za
dvojicu. U narednih deset minuta ne susreemo nikog. Na sLede-
em straarskom mestu zaustavljaju nas.
Pitamo:
- Kakva je to kolona? ProLa je?
- Aha, nedavno. Odred Ukra je izaao iz okoLine DebaLjceva.
Preli su drum i uputili se dalje poLjem. Na drumu su zaustaviLi
autobus, isterali su sve, postreLjali ih. Potpuno su bolesni...
UgLavnom, maLo smo se razmimoili sa momcima. Mislim da
bi se veoma obradovaLi nonom susretu sa uvenim opoLencem
i aktivnim sauesnikom separatista.
***
0 jednom opolencu mi priaju: im je ovde poeo rat, on je od

nestrpljenja biciklom pohrlio u SLavjansk, nou. Svi su ga znaLi
kao konkretnog onju, i niko nije oekivao takvo pregaLatvo.
Preao je 240 km. Krenuo je uvee, vozio svu no, sutradan je sti-
gao. Tamo su ve biLa straarska mesta, na svakom je zastajao i
agitovao ukrajinskim vojnicima da preu na stranu DNR. Zbog ne-
eg ga nisu ubiLi. Tada se sve tek zataLasavaLo.
Tako je stigao, ugLavnom. Sada on ima ve dve medalje.
* * *
Zarobili su borca iz NacionaLne garde Ukrajine". Ispostavilo se:

on je Rus, sa ruskim prezimenom i ruskom Linom kartom. Kae:
ja nisam ideolog, samo nisam imao novca, doao sam da ga za-
radim.
U eeniji smo svojevremeno takoe nabasavaLi na takve ti-
pove.
Sve vreme eLim da propratim ivot tog oveka, redom, minut
po minut: mora da postoji neka odgonetka. Na primer, jednom, kad
I
I
mu je bito pet godina, u uho mu se uvukla mokrica, pojela mozak

i sama je postaLa njegov mozak.
Ili jo nekako.
***
Noas su Donjeck bombardovali vrLo dugo, nisu na rejon, ali je

ujnost - bLizu ideaLne. Tako je svakog dana i svake noi. Prva
dva dana izlazio sam da puim i posmatram, sad svi spavamo i
nadamo se da emo uspeti da dotrimo do podruma.
Danas su biLi mnogobrojni izLasci" u grad - po zvuku, kao
da su iz haubica, maksimum na dva kiLometra od nas, vrLo gusto
i najmanje sat uzastopce.
Jue smo voziLi pored straarskih mesta na putu do aerodro-
ma i pitaLi ih kako su tamo, imaju Li posla; odgovoriLi su nam da
svake noi imaju posLa po deset puta.
Zvanini izvetaj gLasi: Veeras je ukrajinska vojska naneLa
dva udara iz RSZO 'grad' po Petrovskom rejonu. U pono je aero-
drom iz minobacaa i tenkovskih orua gaao zapadne periferije
PGT Spartak i PGT Oktjabrski. Jutros - gaanje stambenog sekto-
ra iz krupnokalibarskog orua. Danas (za vreme istovara humani-
tarnog konvoja) ispaLjene su dve rakete iz TRK 'toka U' (iz nase-
Ljenog mesta Krasnogorovka, Marinski rejon) po vojnom zavodu
N 107 (bivi ZKHI) - javLja se o detonaciji dvanaest tona hek-
sogena i ogromnim ruenjima".
Jedno nas raduje - odavno nije biLo avionskih udara" - ka-
zao mi je donjecki opoLenac, tek to smo stigLi ovamo.
Nemaju ime" - odgovorio mu je drugi opoLenac. (U smi-
sLu - nemaju ime da Lete, opoLenci su im sve unitiLi.)
ALi danas je nad zapadnom periferijom Donjecka proLetao
ukrajinski vojni avion. Za sada utke.
***
Veeras se vozimo drumom, otvorio sam prozor, rasejano kaem:

smrdi keretina.
Moj saputnik: ovde, u bLizini je sav umarak u Leevima, ima
ih na stotine. SastaLi se Ukrajinci s opoLama, zapodenuli boj bo-
riLakim vetinama, a odozgo ih je sve zasuLa artiLjerija. ija - ni-
je jasno.
189
Zahar Prilepin: NIJE-IUf)! RAT
***
U bazi nacbola-opolenaca u Lugansku, na stolu kod ulaza su ma-

Li molitvenici, mnogo ih je.
Jedno vreme partijci su u pitanjima vere vrludaLi tamo-amo.
Neko je, seam se, u zatvoru primio isLam. Uopte, vLadao je je-
dan stihijni ateizam i antikLerikalizam.
Sad je sve dolo na svoje mesto.
***
Baza nacboLa u Lugansku granii se sa naseljem viLa, ili uLicom

vila, nisam video u mraku - u svakom stuaju, tamo su pre rata
iveLi bogati Ljudi.
Razgovor se vodi o ivotinjama koje u oporima Lutaju svu-
da, i tada jedan nacboL ree:
- To je jo i normaLno. Kod nas ovde miLi anakonda. OigLed-
no su i nju ostaviLi.
I posLe sekundu:
- Smrznue se uskoro - zahLadneLo je.
***
Setih se kako sam pre godinu dana u drutvu mnogih Ljudi stajao
sa progresivnim novinarom Goom Svinarenkom - i rekao da e u
Ukrajini biti graanski rat. MaLo smo pred okuptjenom publikom
polemisali na tu temu. Ja sam govorio da e se Ukrajina pocepa-
ti i nee otii od Rusije. Svinarenko je govorio: neka leviari"
idu tamo - i ratuju, ako ve toLiko brinu za Ukrajinu. To jest, on
je bio ironian: vai nacboLi mogu samo da mLate praznu stamu.
Osim toga, on uopte nije verovao u mogunost raspadanja Ukra-
jine. Pre godinu dana nikome u Moskvi nije padaLo na pamet to
raspadanje - aLi ja sam govorio o tome, i tamo je biLo pedeset
svedoka, ukLjuujui, na primer, i satiriara Andreja Bilja.
I ja nikako da doekam da Svinarenko napie: o, nacboLi,
delije, otiLi su, odgovaraju za haLabuku. ILi: o, PriLepin je sve
znao, za razLiku od mojih ideoLokih pristaLica koji sporo misLe.
Nikada neu ni doekati.
***
Piu da se u kiseLo-obLandnoj sredini najmodernijeg moskovskog

kafea an-ak" vode razgovori kako je Prilepin otiao da se pia-
ri u Donbasu. Karakteristino je da su ti isti Ljudi, pre nego to
190
RATNI DOPISN ICII SEPARATISTI
sam ja doputovao ovamo, terali u Donbas sve Ruse, pristalice No-

vorusije: ,,A to sedite kod kue?" - larmali su. - Napred!"
Pojam piarenje" - temelj je njihovog mitjenja. To, to oni
percipiraju svet kroz prizmu piara, govori o njima samima, u pr-
vom redu (a ujedno i o tome gde su upravo oni radili poslednjih
deset ili dvadeset godina).
U celini uzev, Ijudske pobude oni dozvoljavaju iskljuivo se-
bi. Ne idu da se piare samo njihove progresivne pristalice i Iju-
bimci - eto, kod njih je sve treperavo i pronicljivo, nema nieg
osim istine i savesti.
Vi ste crvi belooki, ta jo da vam kaem.
* * *
Zarobljenici, koji barem malo ne lie na Ruse niti na Kavkasce,

priaju nam da su ih Ukrajinci najokrutnije premlaivali kako bi
im priznali da su eeni. (Izbijali su iz njih da priznaju: ili si ti
agent FederaLne sLube bezbednosti Rusije, kad si pLav i sme, iLi
si een, ako nisi ni pLav ni sme.)
NacboL Simon (poLujermenin, poLurus) govorio mi je takoe
o tome.
eeni ovde nisu KadirovLjevi Ljudi nego dobrovoLjci, kau da
su Kadirovu kategoriki zabraniLi da uvede ovamo specijaLce (a
on ima vrLo sposobne specijaLce). Po oseajima - ukrajinska voj-
ska se, najbLae reeno, neobino mnogo pLai eena. eeni
su napraviLi sebi dobar piar" - rekao mi je jedan opoLenac-Ose-
tin, ak s izvesnim ogorenjem. ,,Pa ak i Rusi koriste za sebe
identifikator 'een'. Zato?!"
Vrhovni komandant Motorola je u koLoni klanjao namaz, a s
ukrajinskih poLoaja su osuLi udovinu i sumanutu paLjbu. Moto-
roLa je dopuzio do ukrajinskih poLoaja (bio je osmatra u ee-
niji) i zacrtao: evo, tu im je AGS (30-mm automatski minobaca),
eno, tu je mitraLjez, i tako daLje. Vratio se i raspaLio nonom"
(samohodno artiljerijsko orue, 120 mm) po tim takama. Pri e-
mu je vie puta ponavljao taj fokus. Namaz i nona" su skupo ko-
taLi ukrajinsku stranu.
***
...Otvoreno reeno, majdanska armija je navikLa da prezire Mo-

skaLje kao neLjude, aLi, eto, eeni - da, oni su siLa i opasnost.
491
Zahar.EriLepini_NIlEJUJLRAT
Pa(.o mi je na pamet da je u Evropi odnos prema Rusima ot-

prilike isti kao to je u Ukrajini odnos prema eenima. Tajan-
stveno i strano zlo, iz obLasti jezivog, iracionalnog, nepobedi-
vog."
A eto, mi se spokojno odnosimo prema eenima. eeni su
eeni, u Rusiji postoji taj narod.
U Donjeck mi je telefonirao Hasan, svojevremeno smo za-
jedno sluiti u Groznom. On mi kae: ,,Ti si u Ukrajini, je Li? A ta
radi tamo?" Tebe ekam" - kaem mu.
MaLo smo se nasmejali.
Ne ekam ga, ne ekam. Inae e zaista da mi poveruje.
***
OpoLenci priaju - mirno i uzgredno - kako u prvim bombardo-

vanjima nisu nastradaLe baze opoLenaca ve sasvim drugi objek-
ti - muzej, bolnica i psihijatrijska bolnica. Ne znam radi Li i sa-
da psihijatrijska bolnica, ali na ulicama periodino nailazimo na,
da kaemo, frikove. U maLo veem broju nego u biLo kojem dru-
gom gradu na zemLji.
ILi su oni ee uoljivi zbog toga to je veina stanovnitva
otiLa iz grada.
Razgovarao sam u parku sa ratnim dopisnicima, priLa nam
je donekle ratimovana" i uzbuena ena, pogtedaLa u mene i
gLasno izjaviLa da sam ja desnosektora.
OtiLa je, a posLe pet minuta je stigLa patrola, koju je ona
pozvala.
* **
Sve vreme u tampi i na drutvenim mreama Ljudi govore o ru-

skoj armiji koja ve pet meseci ratuje u Donbasu.
Pa hajde jednom, radi promene, da kaemo kako je ruska ar-
mija ula i navaLiLa svom silom". U tom sluaju, ipak e da se
postavi tiho, ali utueno pitanje.
Prilikom razmene zarobLjenika 99,9% zarobLjenih Ukrajinaca
su pripadnici oruanih snaga i odreda Desnog sektora". Znam da
je u zarobLjenitvu, gLavom i bradom, ukrajinski pukovnik i jo
mnogo oficira mlaeg ranga.
A kada novoruskoj strani predaju zarobLjenike - gotovo svi
su metani, Donjeani i Luganani, a ponekad i dobrovoLjci iz Ru-
sije, aLi civili", veina nije ak ni sLuiLa armiju.
192
jRATNI DOPISNICI I SEPARATISTI
Da, ukrajinske oruane snage jesu zarobile jedno odeljenje

desantnika, koji nisu uspeli da opale nijednom. I jo u Rusiji sa-
optavaju da su nali grobove vojnika pod ugovorom, poginulih
u Ukrajini.
ALi zato nema nijednog zarobljenika? Rat se vodi peti me-
sec, kad bi nali barem jednog mlaeg vodnika, pa da ga razme-
ne za svog majora ili pukovnika.
A?
U zarobljenitvu se sada na ukrajinskoj strani nalazi hiljadu
i pet stotina Ijudi. U zarobljenitvu kod opolenaca - pet stoti-
na. Kod opolenaca su svih tih pet stotina - vojna lica. A na
ukrajinskoj strani su hiljadu i pet stotina Ijudi - partizani i akti-
visti.
Nezgodno, dabome?
***
Pregledajmo saoptenja: radi poreenja - ta saoptavaju Ukra-

jinci i ta saoptavaju ovde, u Novorusiji. Ukrajinci tvrde da su
separatisti" (samo za dan, napominjem - ali tako je otprilike
svakog dana) gaali poloaje vojnika oko nastanjenih mesta Pe-
ski (ovo je istina, prisustvovao sam minobacakoj paljbi te stra-
ne), Marinka, Krasnogorovka, Avdejevka, Nikolajevka, Ostraja Mo-
gila, Redkodub, Centraljni, Zolotoje, Rasipnoje, Stepnoje, SmeLo-
je, Debaljcevo, Gornoje, Frunze, ernuhino, Pokrovskoje, Orlovo-
Ivanovka, Vodjanoje, evenko, Priovranoje, Kalinovka, Mirnij,
Ninjaja Krinka Donjetina.
Novoruska strana saoptava da je Hanenkovo oko ponoi
bilo gaano iz minobacaa. Potisnuli su kazneni odred" iz Mo-
nahova. Iz naselja Marinka gaana je karaula opolenaca zapad-
no od Staromihajlovke (uzimajui u obzirto da Ukrajinci saopta-
vaju kako su tamo gaali njih - bila je prava razmena vatre). U
oblasti Ninje Krinke artiljerijskim udarom opolenaca uniteno
je nekoliko jedinica oklopne tehnike (to se podudara i s ukrajin-
skim podama).
Artiljerijska paljba je bila u Jenakijevom, borbe su voene u
Avdejevki i u Rozovki, u ahtjorskom rejonu, itd, i sLino.
Iz Mariupolja javLjaju da se tamo puca bez prestanka.
do nisam sve nabrojao.
Kau, nedavno je biLo objavLjeno primirje? Ovde nikom nisu
rekli za to.
I9 i
Zahar Prilepin: NIJE TUI.RAT.
***
Glumac Maksim Vitorgan je napisao da s interesovanjem ita mo-

je beleke iz Novorusije. Prvi komentar uz njegov post napisao je
Andrej Kavun. Komentar glasi: Nadam se da e njemu tamo ot-
fikariti tintaru". To jest meni. Tintaru.
Pogledao sam komentare i valjda zaboravio, zalaze mi mase
takvih dobronamernih kavuna6Z. ak su ee tikvani nego tikve.
A zatim mi je odjednom sinulo: valjda postoji takav reiser.
Vratio sam se postu: da, to je on lino, autor vrlo dobrog fil-
ma Kandagar", idiotskog Lova na pirane" i veoma modernog
erloka Holmsa", koji mi se svideo.
Kavun je, ispostavlja se, roen u Lavovu. Pa, to mnogo to-
ga objanjava.
Ako si iz Lavova - s punim pravom moe poeleti da mom-
ku iz Rjazanja otfikare tintaru.
Ja mu to neu poeLeti, ovde je Rusija, Kavun e s punim
pravom i dalje da snima svoje filmove u prokletoj okupatorskoj
dravi, niko mu nee rei ni rei. I ja u da gledam njegove fit-
move.
...Seate se kako je kod Brodskog: ,,To zemlja vama, tikva-
ma, ne daje mira..."
***
Gazelom" smo se vozili s opolencima, iskamenim iz zaroblje-

nitva. BiLo ih je etrnaestorica. Najzad sam ih gLedao izbLiza. I
sLuao.
Starost im je od etrdeset pet do ezdeset pet godina.
Uglavnom - maLo su prevaLiLi pedesetu.
Ako emo ih definisati jednom reju: argatnici.
Ati ne spadaju u dektasirani tip argatnika - iz unitenih ve-
Likih preduzea, nego u onaj preanji, sovjetski. Kada je argat-
nik iz fabrike uLanjen u bibLioteku, pored kaua mu je uvek knji-
ga, obeLeena previjenim ugLom stranice, a ponekad sa enom
odlazi u pozorite; i tako dalje. MisLim, mnogi jo pamte taj tip:
principijetan, tvrdoglav, ispravan, ita Nauku i tehniku, sam je
opremio lou, sam postavio pLoice u kupatilu, odLino reava
ukrtenice, aLi ne zato to se nahvatao odgovora u drugim ukr-
tenicama ve zato to pouzdano zna mnoge stvari na svetu. Da
sinu objasni odgovor iz istorije iLi geografije. Patriot, naravno.6
2
62 Kavun (rus.) - vrsta tikve. (Prim. prev.)
194
Jedno vreme, pre dvadeset godina, bio je antisovjetik, ali

posle nekoliko godina to ga je prolo. Taj tip radnika sam i pre-
poznao u autobusu sa zarobljenima. ak im je bio preanji i
miris - puaa, urednog radnog oveka.
Mnoge stvari smo razmotrili, oni se smeju slono i promu-
klo, kao to i dolikuje argatnicima (zatim se mnogi hvataju za re-
bra - obijene su im iznutrice), svi do jednog pue - brzo, do fTt-
tera, kao da ure na smenu. Za etiri sata u autobusu niko nije
nijednom opsovao.
Jedina razlika od onog sovjetskog tipa - gotovo svi se krste
kad ulaze u autobus. Vozili smo nou, linija fronta se as pribli-
avala, as udaljavala - a oni su tek puteni iz zarobLjenitva -
pa, jasno.
Jedan od njih pria:
- U opoLenje sam stupio u Slavjansku. Kada je izLaziLa ko-
Lona, vozio sam kamion, pored mene ekspLozija - pare me je ra-
niLo u prekonosnicu. Kamion mi je stao. PosLe vidim - nema ni
benzina. Dok sam iskoio na put - naa koLona je prola. Jurili
su vrLo brzo. Utrao sam u neko dvorite. Nije proLo ni pet mi-
nuta - pravo za naom koLonom ide kazneni odred. HvaLa Bogu,
nisam im pohrLio u susret - govore ruski, ne moe odmah da ih
razLikuje. PosLe ujem: Poinjemo ienje!" ...Sakrio sam se u
bunju, tamo sam proveo svu no. Na skrovitom mestu sam zako-
pao automat i kamufLanu uniformu. Vratio sam se kui, to je bi-
Lo 6. jula. Ali 29. juLa su me izdali metani-dobronamernici - ta-
ko i tako, veLe, on je opoLenac. Od tada sam bio u zaroblje-
nitvu.
- Imate Li porodicu?
- enu sam sahranio. Jedan sin mi ivi u Kramatorsku, dva-
deset pet mu je godina. Drugi ratuje negde. ALi za sada ga nisam
naao telefonom - zar ovde moe nai nekog.
***
U Novorusiji sada, ovog trenutka, ratuje petnaest hiLjada opole-

naca koji su bespLatno, o svom troku doti iz Rusije.
U Moskvi je jue petnaest hiLjada osoba izalo na Mar mira.
Jedan od mariraa, satiriar Andrej BiLjo, povodom toga
pie: udne stvari... Primetio sam, a o tome mi je govorio ne
samo jedan ovek nego veoma, veoma mnogi Ljudi, da su, izlaze-
i iz kue, misLiLi da na maru nee biti nikog. Ili gotovo nikog.
ALI SU ILI. To su, prijateLji moji, trenuci SMELOSTI. Zatim, kada
Zahar Priiepin: _NIJE TUJ_RAT
su videli masu pred okvirima, postaii su mirniji. A kada su iziazi-

Li iz voza, nije im bilo ba komforno. Te trenutke smelosti su is-
kusite, proizLazi, hiLjade i hiLjade Ljudi. ProizLazi, nije sve tako Lo-
e. I ne treba ak ni misliti o toj temi. NEKA ONI MISLE. AKO SU
JO SPOSOBNI...."
(Tamo je bilo na stotine postova: 0, mi smo to uiniLi!")
Procenite! Oni su se okupiLi i izaLi. I ili.
,,A ta ako nas bude maLo? A ta ako nas otera miLicioner?"
ALi su doLi. Monstrumi.
A u Novorusiji je zatvoren i bavi se izvlaenjem zarobLjeni-
ka Simon, koga su tri puta izvodiLi na streLjanje, zahtevajui od
njega da okLeveta druga, aLi Simon ga nije okLevetao. I oni su mu
prisLanjaLi cev uz gtavu i povLaiti oroz. Tri puta.
A u Novorusiju je stigao nacboL Rost, ija je ena trudna, ali
on joj je obeao da e se vratiti.
A u Novorusiji radi est meseci, na primer, ratni dopisnik e-
nja Podubni, kojem ne pada na pamet da veLikim sLovima pie o
TRENUCIMA SMELOSTI. Na kraju mirni mariranti jo njima" (ko-
me to?) predtau i ,,da razmiste". Inae, Loe im se pie, oigLedno.
A da i sami munete gtavom, poznato je, nije obavezno. Ve
znamo: vae gardijsko junatvo, od koga svi padaju na teme, za-
menito vam je refLeksiju. Samo idite iza ivinjaka, moLim Lepo.
* * *
ProLazili smo kroz grad Rovenjki sa ovdanjim ovekom. On pria:

kada je poeo rat, graani se spremiLi da bee - u Rusiju, narav-
no - i to ne drumovima, gde su biLa straarska mesta, nego seo-
skim putevima. KrenuLi su u kotoni od osamdeset vozita. U susret
su im izbiti ukrajinski tenkovi i gaaLi kotonu. Verovatno su mi-
slili da je to koLona opotenaca. Da im ide u pozadinu. Pretpo-
stavljamo da su tako mistiLi. Inae je zaista nemoguno objasni-
ti bito ta.
VoziLa su poeta da se ratrkavaju - ali kuda da odu njiva-
ma? Poginulo je nebrojano mnotvo Ljudi. Neprijatna istina? Haj-
de da se zajedniki pravimo kako je Rusija donela rat kod vas, do-
la u va mirni dom, a vi tu nemate veze ni sa im.
...To uasno poLje je dugo stajaLo, kao sLika iz pakLa. PosLe
su pomalo razvLaiLi odatLe ono to nije izgoreLo.
Sad nam kau: doite u Kijev, kod nas nema nikakvih ban-
derovaca, sami ste ih izmisliLi.
iRATNI DOPISN ICII SEPARATISTI
Meni je tu jedna Kijevljanka napisala uzalud je ukrajinska

armija tako humana" i da posle sebe ukrajinski vojnici moraju
da ostave sprenu stepu".
Nisu vama potrebni nikakvi banderovci. Vi ionako imate sve.
***
Nedavno je neko zaalio to sa nama nema ukina, pa eto, Va-

siLij Makarovi bi sve tano rasudio.
Odreeni deo nae inteligencije trebalo bi da se raduje to
nema ukina, zato to bi on rasudio sasvim estoko.
Kao i svaki ruski pisac-humanist, Vasilij Makarovi nije bio
mali Isus ve je opinjeno gledao ruskog oveka i ruski karakter,
a daleko od toga da je video sve same udake".
Kljuni ruski tip, po ukinu, naravno, jeste Stepan Razin.
(Ako ipak ubedimo sebe da su Kozaci - zaseban etnos, Razin ni-
je nikakav Kozak: otac mu je doao na Don iz okoline Voronjea
i bio obian ruski seljak.) 0 Razinu je ukin napisao svoj najbo-
Lji roman Doao sam da vam dam slobodu.
U poslednje vreme nekoliko puta mi je padalo na pamet da
je deavanje u Donbasu - naravno, tradicionalna bundijska"
pria, razinovtina. I to, to su novoruskim seLjacima doLi da ih
dignu ratoborni susedi - Kozak Babaj i marinac MotoroLa, koji se
demobiLisao iz Oruanih snaga Ruske Federacije, upravo jeste
uobiajeno i tradicionaLno.
Ruski (novoruski) seLjak je iz veka u vek sedeo i ekao da se
pojavi Ivan Bolotnikov (uzgred budi reeno, takoe Kozak prvog
pokoLenja") ili odbegLi (gotovo kao MotoroLa) vojnik Jemeljan
Pugaov.
Ti momci su svraali ,,da vam daju slobodu" (reaLna reeni-
ca reaLnog Razina) - i poinjaLo je.
Karakteristino je da su na stranu kozatva prelaziLe streLja-
ke jedinice i pojedini streLjaki komandiri - u tom smislu, prisu-
stvo StreLkova ili preLazak ukrajinskih odreda na stranu opoLena-
ca takoe je uobiajena, nimaLo zauujua stvar.
Kod Caricina, zabavna injenica, Razinu je pristupio neki La-
zunka idovin - jednostavno reeno, Jevrejin Lazar - i sLuio mu.
irinu i Lepotu siLovitog nacionaLnog karaktera ukin je ce-
nio i od tog karaktera je muno i smrtno boLovao. Kada je zavrio
svoj roman - pLakao je u kupatilu (on je pisao noima, sedei na
ivici kade) - pLakao i govorio: Kakvog seLjaka su pogubiLi!.."
Za.har_ Pj-ilepin; NIIEJUI BAT
U izvesnom smisLu Razin je takoe hteo da stvara svoju No-

vorusiju, ali nije iao protiv cara - naprotiv, on je hteo, kao i sa-
mozvanac Pugaov, kao i nekada Bolotnikov, da doe u moskov-
ski KremLj, klekne pred gospodarom (ili gospodaricom, u sluaju
Pugaova) i izmoLi dozvolu da pobije sve bojare-izdajnike i ple-
mie-oLoe.
To jest, nacionaLne ruske bundije su biLe i te kako paterna-
Listi.
Razinu, Bolotnikovu i Pugaovu su pristupali, u ogromnim
masama, i drugi Ljudi iz Rusije - KaLmici, Bakiri - zajedniki su
osvajali slobodu za ruskog seLjaka. Osetini i Abhazi tada jo nisu
bili u sastavu Rusije, oni bi se takoe pokrenuLi.
Kad bi ukin ugLedao Novorusiju, prepoznao bi sve tipove
koje je opisao - a, u sutini, umnogome ih izmislio. Ali oni su
odjednom potpuno oiveLi, dejstvuju, nasmejani i puni mahnite
snage.
Prema njima moemo da se odnosimo kako nam je volja, aLi
jasno je da su Mozgovoj, Zaharenko iLi taj isti MotoroLa - juna-
ci koji su pravo doli ne samo iz ukinovog romana ve, na pri-
mer, i iz olohovLjevog Tihog Dona: oni se jednostavno tamo raz-
metaju i odmah poinju da teraju inat.
Ruska kLasika - strana je stvar. Kada naa inteLigencija naj-
pre izjavljuje Ljubav prema Pukinu i Ljermontovu", zove u po-
mo ehova i ukina, pa posLe govori; ,,...ali mi mrzimo tu u-
dovinu Rusiju, sa njenom dravom, sa njenim zverstvom" - zna-
i da oni nisu itaLi klasku, iLi su je itaLi na neki naroit nain.
Po dijagonaLi, s kraja prema poetku, u prevodu sa ruskog na sta-
roaramejski, ili jo nekako, ne znam kako.
Vasilije Makaroviu, javi im se, neka se oni uasnu.
* ie *
Tatari, koji su bili pod kontroLom Turske, do XVIII veka vriLi su

upade na zemLje u Donbasu, spaLjivali na desetine sela i odvodi-
Li zarobljenike (za vreme upada 1769. godine zarobLjeno je dva-
deset hiLjada ruskih i maLoruskih seLjaka).
Pedesetih godina XVIII veka biLo je odlueno da se na peri-
ferijama Rusije, na teritoriji Donbasa (u to doba to je biLa peri-
ferija) - naseLjavaju Srbi; ratoborni su i naviknuti na ratovanje:
u Habzburkoj monarhiji Srbi su iveli na Vojnoj granici (Krajini),
staLno su se borili protiv Turaka.
198
iRATNI DOPISNICI I SEPARATISTI
Srbi su dobijali zemlju u Novorusiji, osLobaani su od dabi-

na i sluili u ruskim husarskim pukovima. Radi Srba su stvorili i-
tavu oblast - Novu Srbiju, nadaleko od dananjeg Jelisavetgrada.
Ruskoj vladi se svidelo da posluju sa Srbima, pa su gostima
iz Srbije ubrzo dali jo jednu teritoriju, izmeu dananje Lugan-
ske i Donjecke oblasti. Ona je nazvana Slavjanoserbija.
Posle deset godina zavrila se sva ta pria - vie nisu pozi-
vati preseijenike: i svojih im je bilo dovoljno. Postojee srpsko
stanovnitvo se postepeno asimilovato.
Meutim, to, da meu dananjim nepokornim Donjeanima
i Lugananima ive mnogobrojni potomci ratobornih Srba - to
se kae, jeste medicinska injenica. Ponekad gleda opolenca u
lice i mutno uvia: momak je Rus, ali nekako nije sasvim Rus.
Veoma je garav i otrog oka.
Uzgred budi reeno, nakon to je Jekaterina I I likvidirala
Zaporoku Seu, ona je i te zemlje razdala ruskim, matoruskim,
nemakim i, obratite panju, ponovo srpskim kotonistima. Tako
da Srba ima, mada u manjem broju, i zapadnije od Donbasa, pa i
u Zaporoju. Treba se nadati da e i u njima da uzavri gtas krvi.
Zato to su, na kraju krajeva, i Srbi koji su dolazili u Novorusiju,
i Srbi koji su dotaziti u Zaporoje - dolazili na stubu ruskom ca-
ru, u Rusiju, i davali su mu zaktetvu.
Uopte se ne atim. Ma, kakve ate. Danas u Donbasu ratuje
snajperistkinja pod imenom Bagira. Srpkinja. Oi - kao u najtep-
e make, bademaste. Zaista lii na Bagiru iz sovjetskog crtaa
Mogti". Kakve samo bajke o njoj ne pria ukrajinska strana: ute-
rata im je strah u kosti.
Nju su pitaLi (na ruskom) - zato je dola? Ona je odgovori-
la (na srpskom):
- Da dam ivot za ouvanje ruskog naroda u Donbasu.
Neko e kod mene da se zainteresuje: a kuda je krenuta ta
devojka.
Kako kuda? Kod rodbine. Kod svoje rodbine.
I dateko od toga da je dota jedino ona. Srpske momke da-
nas tamo vrto dobro znaju.
Odtini su borci. Kako i u preanjim vremenima.
***
Kada protazi na kitometar od potoaja one strane, nou - osea-

ji postaju izotreni, kristatni: ini se, ako te taknu - razlei e se
prijatno zveckanje.
^99
Zabai Brilepiri'. JNIJE_TUU RAT_
...Na prvoj liniji nastaje nov oseaj. Jedna je stvar kad pa-
daju bombe na Donjeck - avo bi ga znao odakle one lete, mo-
da jednostavno s neba, iz nigdine. A druga je stvar kad odjed-
nom vidi tue poloaje i utvrenja - i tamo su Ijudi spremni da
ubijaju Ijude, koji se nalaze sa druge strane. Oni tamo hodaju,
smeju se i razgovaraju. Ba kao i ovde.
Teko je da se to uvia nekako jasno i jednostavno.
***
Borci Prvog bataljona teritorijalne odbrane Volinj" u nastanje-

noj taki Nikiino (trideset kilometara severo-istono od Donjec-
ka) oskrnavili su lokalno groblje, razbili su sve spomenike na gro-
bovima veterana Velikog otadbinskog rata.
Pobedili su ih. Mrtve, ali su ih pobedili.
Na nesreu, ova injenica se nee razmatrati u ruskoj pro-
gresivnoj blogosferi. Zato to je tu odavno svima poznato da su
desno skretanje" ukrajinskog nacionalno-oslobodilakog pokre-
ta izmislili u Rusiji.
ILi postoji jo jedno objanjenje, koje pomae u svakoj, pa
ak i u najalosnijoj prilici: ,,...Da nije biLo 'zelenih oveuljaka
na Krimu', toga ne bi bilo. Zato to bezakonje raa bezakonje".
Ruite, momci! Zeleni oveuljci su krivci za sve.
Zbog neeg niko nee da rauna poev od Majdana. Jedno
bezakonje je rodiLo jo mnogo svakakvih bezakonja. Ta logika im
ne odgovara. Na poetku svakog problema mora da bude Rusija,
inae se dobija neka budalatina.
Najzad, postoji jo i tree objanjenje, kada prva dva ve
potpuno gube teinu. Mene vie brine deavanje u Rusiji, zato
to ivim ovde".
U Harkov je jue stiglo hiljadu ultrasa i biju sve sumnjive ko-
ji rizikuju da izau na ulicu, tuku i mUiciju. Patrioti Majdana su
na maru! SruiLi su najvei spomenik Lenjinu u Evropi.
NaLi su jedno grobLje mirnih stanovnika u Donbasu, zatim
drugo - sve su ih ubiLi! Reakcija?
Nas vie brine deavanje u Rusiji".
I zaista, hajde da razmotrimo veLikorusku oholost, gospodo,
jer je to - tema!
...Jue mi je sLedea ratoborna ena iz Ukrajine, povodom
harkovskog vetiarenja, napisaLa: Na je spomenik, ne meajte
se u naa posla, kad poelimo, mi i ruimo!"
200
Ta ena je sve vreme razliita, ali u ustvari, ona je u izve-

snom smislu - jedna ista. Ona se javLjata za vreme Majdana i go-
vorila: ta elimo, to i pevamo, kako hoemo, tako i skaemo!"
Ona se javljala, upravo istim reima, i posle prvih pokuaja da se
po itavoj Ukrajini srue skulpture Lenjina, Kutuzova i vojnika-
oslobodioca.
Posle se odvalio Krim i preao na stranu Donbasa, ali ona ni-
je izvela nijedan zakljuak. Ili jeste, ali mi jo nismo u stanju da
shvatimo te zakljuke.
Zatim je poeo rat, i ubijene su hiljade Ijudi. Ali ona sve sto-
ji na vratima s tom istom frazom:
,,0vo je naa lina stvar, ta elimo, to i lomimo! Slomie-
mo sve to poelimo!"
Izgleda da ona upravtja dravom, a ne Poroenko.
Ako tjudi sa stitizovanim svastikama i karakteristinim navi-
kama osvoje vtast u Kijevu, znam ta e rei najbotji tjudi" Ru-
sije. Bie to svega jedna reenica, svega jedna. Evo je:
- Boe, do ega je Rusija dovela Ukrajinu!
(Na ovom mestu, u idealu, treba se okrenuti. Ne plakati pred
svima. Hrabrost vas nee napustiti.)
***
Sada sam razgovarao sa jednim ovekom, koga veoma potujem,

o raztici izmeu onih koji su ratovati u eeniji 1996. godine i
onih koje sam viao u Novorusiji.
Kaem da u eeniji nije bilo tog oseaja radosti i druelju-
bivosti. Ipak su, kao po pravitu, ratovali redovnja", muno
smueni i unezverenih oiju. Ipak, OMON63 i SOBR64 - ak i oni
su bili upueni na stubeni put, iako su poti dobrovotjno. Ipak,
tada nije postojao ovaj potpuni oseaj sopstvene pravednosti.
U Novorusiji je sasvim, sasvim drugaije.
U Novorusiji su sami tjudi napraviti svoj izbor - oni su slo-
bodni, kao nikada. To je demokratija koju nismo mogli ni da sa-
njamo. I oni su sreni zbog toga to su napravili svoj sopstveni
- i to je najvanije- rtveni izbor.
63 OMON (OTpafl MM/inpnn ocooro Ha3 HaHeHna) - Odred m ilicije za posebnu

namenu, zajedniki naziv za sistem specijalnih jedinica milicije u Rusiji.
(Prim. prev.)
64 SOBR (Cnenna/ibHbifi OTpnfl 6bicTporo pearnpoBaHHH) - Specijalni odred za
brzo reagovanje, federalne i regionalne specijalne jedinice MUP-a Rusije.
(Prim. prev.)
201
Zahai: Prilepim N lJE-Tl)f)I_RA L
Zato u Novorusiji esto nastaje oseaj, Boe oprosti, jednog

praznika, vaara, meusobnog poverenja.
rtvovanje sebe jeste prazniko, opojno, nasmejano zani-
manje.
***
Dovezli su seljaka, koga su nedavno razmenili iz zarobljenitva -

opolenac. Kada je on nestao, pobrkaLi su ga sa nekim drugim po-
ginuLim, i drugog oveka su sahranili pod njegovim imenom i
prezimenom, postavili mu krst sa tablicom.
Uglavnom, ovek ivi, ali sad ima i grob: ime, prezime, sve
je tano, samo to je jedan datum pobrkan.
Dovezli smo oveka do njegovog groba.
Dalje u sam" - kae.
202
ST1D0
Vrteka
U XIX veku rasadnik liberaLizma i ostalog nihilizma bio je Peter-

burg. U peterburkim salonima su razmatrali - na taj isti, stari
nain - raku" i vatnike".
Moskva je bila kudikamo konzervativnija. Moskva jo nije is-
korenila iz sebe raku", i ponekad je oblaila vatnik, makar da
bi dotrala do nunika.
(Evo kako je, na primer, ugledni publicist Vladimir Meer-
ski opisivao Peterburg iz druge polovine XIX veka: Odlikovna cr-
ta Peterburga, kao to je to ve svima suvie dobro poznato,
avaj, jeste njegova duhovna neukorenjenost: u Peterburgu - a to
je padaLo u oi svima, ak i stranma koji su ga sasvim malo pro-
uavaLi u poreenju sa Rusijom - vi najsnanije uoavate duh od-
naroenosti, duh bezideaLnosti, duh bezverja u najrazliitijim is-
poljavanjima. <...> Potpuno negiranje dravnih, narodnih i cr-
kvenih osnova. <...> U Peterburgu je stvorena re HepHb"656 ,
izum inteLektualaca za igosanje naroda".)
(ILi drugi primer. Pesnik Jesenjin 1917. godine pie pesniku
irjajevcu: Budi Bog s njima, sa tim piterskim piscima... 0 nji-
hovom odnosu prema nama nema ta da se sudi, oni su sasvim
razliiti od nas... Jer smo mi Skiti, koji su oima Andreja RubLjo-
va primiLi Vizantiju i pisanje Kozme Indipoklova65 sa verovanjem
naih baba da zemLja stoji na tri kita, a oni su sve sami Romani,
brate, sve zapadnjaci, njima je potrebna Amerika, a nama u i-
guLjama pesma i vatra Stenjke Razina.")
ProLo je sto - sto pedeset godina, i situacija se promenila
upravo suprotno.
Pisac Jevgenij VodoLazkin, koji ivi u Peterburgu, autor ve-
Lianstvenog romana Lavr, omiLjeni uenik Dmitrija Lihaova, is-
65 HepHb (istorizam, od nepHbie mofln" - crni Ljudi") - pogrdan naziv za Ljude

iz neprivilegovanih sLojeva, prost narod, rulja. (Prim. prev.)
66 Kozma Indipoklov (Kosma Indikoplevst) - vizantijski trgovac, koji je izmeu
535. i 547. godine napisao sauvani bogosLovsko-kosmografski traktat
Hrianska topografija", kojim odbacuje Ptolomejev sistem i porie da je
Zemlja okrugia. (Prim. prev.)
205
Zahar Prilepin: NIJE TUI RAL
traiva stare ruske knjievnosti, nedavno mi je govorio kako u

njegovom krugu ukrajinsko pitanje ni u kome ne izaziva elju da
se posvaa - svi su, u sutini, saglasni.
Svi su - neu da kaem ,,za Rusiju" (nisam siguran da bi Jev-
genij VodoLazkin osmitjavao deavanje u tako visokoparnim ka-
tegorijama) - svi su za zdrav razum. Sa enjom Vodolazkinom
sam gostovao u Londonu, a na pitanje povodom Ukrajine on je u
svom blagom, pravom piterskom maniru, kazao: Postoje stvari
povodom kojih ne treba imati nekakvo originalno miljenje. Ako
dva miLiona Ljudu eLe u Rusiju - kako moemo da ih odbijemo?"
Iz Pitera je doLa vest: neko je upitao knjievnicu Tatjanu
Moskvinu ta tamo Piter misLi o Ukrajini, imajui na umu itav taj
divni krug: Krusanov, Nosov, Sekacki - pa, jasno vam je, one iste
Ljude koje ak i poslednji LiberaLni idiot nije u stanju da nazove
vatnicima".
Moskvina je, kako su mi prepriaLi, odgovorila: a ta da mi-
slimo? Mi smo ovde imperijalni fundamentaListi, nemamo nika-
kvih razloga za sporove.
Svi ti moskovski Marevi mira - u Piteru su nezamisLivi. Pa,
osim od pedeset sitno samLevenih Ljudi.
...Razume se da je pre sto pedeset godina prestonica biLa u
Peterburgu, a sada je ona u Moskvi, u prestonicu se zgrnuo sva-
kakav Ljam odasvuda.
Sve je tako, sve je tako. A postoje i neki drugi razlozi, je
L' da?
***
Ukrajinsku gramatiku (kuLiovku) smisLio je PanteLejmon KuLi -

sistematizator i, u izvesnom smisLu, tvorac ukrajinskog jezika.
Zanimljivo je da se on kasnije odrekao svojih pogLeda i na-
pravio izbor u korist ruskog jezika. Poto je kLasifikovao jezik, Ku-
li nije poeo da razgovara na njemu, tavie, zbog toga se pre-
tvorio u pravog vatnika i napisao rad Ujedinjenje Rusije", gde
je, izmeu ostaLog, dokazivao da su Rusi i Ukrajinci - jedan
narod.
***
Prvi koncentracioni Logor, izmeu ostaLog, smisLiLi su upra-

vo radi borbe protiv ruskog sveta".
206
j
jvRTEKA
Austrijske vlasti su 4. septembra 1914. godine otvorile kon-

centracioni logor Talergof, u koji su zatvarali Rusine, osumnjie-
ne za simpatije prema ruskom svetu".
To je bila apoteoza potkazivanja. Sve Rusine, koji su teili
Rusiji, zgrnuli su i unitili. Nastradale su desetine hiljada Ijudi.
Desetine hiljada!
udno je to i posle sto godina Rusini - u sutini, podvrg-
nuti genocidu, ostaju verni sebi i veinom doivljavaju sebe kao
deo ruskog sveta.
**
Dok nije poelo sve ovo, meu poklonicima i oboavaocima ,,Ru-

sije koju smo izgubili" 1917. godine, ogroman broj Ljudi je sa-
svim mirno, pa ak i gordo doivljavao tradicionalnu rusku pred-
revolucionarnu poLitiku, u celini zasnovanu na, otvoreno govore-
i, neprestanoj ekspanziji.
Najizrazitiji primer (ali uopte nije jedini), naravno, je Bo-
ris Akunjin i lik iz njegovih romana, detektiv Fandorin.
Ispravite me, ako greim (nikada nisam bio aktivan italac
te edicije) - aLi uopte uzev, tamo je prikazan duboko pozitivan
junak koji uspeno dejstvuje na svim politikim frontovima, bra-
nei interese Rusije svuda, gde god bi, s vremena na vreme, po-
injao tradicionalni krimna" ili se zapodevale neke druge prlja-
ve politike igre.
Stvar je jasna: sve je to bilo davno, lake je baratati takvim
materijalom - on ne uzvraa ujedanjem.
U svakom sLuaju, sLava ruskog oruja" i ostaLe epolete su
miLovale oko i smirivale duu veini ruskih pisaca, ak i najLibe-
raLnije orijentacije (recimo, i Okudavi - sa njegovim husarskim
i dekabristikim strastima; eh, kad bi on video svoje junake pri
izvravanju drugih nareenja).
A im je nedavno doLo do ratnih sukoba, u duama knjiev-
nika odmah se javiLa najea kognitivna disonansa: ,,Ne, sve to
izgLeda jednostavno odvratno!"
Gospodo, znate ta. I onda je biLo isto tako odvratno. Bes-
krajni ratovi protiv Turske, sumnjivi Srbi, uzeti u zatitu (sad svi
progresivni Ljudi znaju kakvi su oni - ti Srbi), deobe Poljske, vi-
egodinji rat na Kavkazu, ostaLe ekspedicije" - misLite, onda to
je izgLedaLo drugaije?
A izgLedaLo je samo tako, ama ba kao danas; ali Fandorin je
tamo aktivno radio.
207
Zahar Prilepin: NUE TU.J BAL
On bi radio i sad - ali njegov autor se zbunio i kidnuo. Ova

pria mu se ne svia. Bezuslovno, proi e vreme, decenije ili jo
vie, pa e neki novi Akunjin da stvori novog Fandorina, koji e
biti upuen Strelkovu i sprovee niz sjajnih tajnih operacija - i
oseajne dame, i progresivna gospoda e zanosno da itaju ta
dela...
A zatim e da pone sledea prljava i odvratna pria o sle-
deoj prljavoj i odvratnoj aneksiji, a sledei Akunjin e rei:
,,...Ah, kakva gadost, moja drava je pomerila pameu, odoh
ja u Pariz da saekam dok se vi otreznite.
...Ujedno u tamo da zavrim novu knjigu o Fandorinu i
Strelkovu."
Ne Ijutite se na te Ijude. Njihovi oevi i dedovi, kao po pra-
vilu, radili su u K67, a takoe su bili romantiari svoje vrste. Ti
Ijudi su lino, u svojim knjigama, opisali prekrasnu i zadivljuju-
u Rusiju koju smo izgubili" (treba razumeti, ne bez pomoi svo-
jih oeva i dedova). Kako kod okrene, oni su njeni - patrioti, is-
kreni i poverljivi.
Niko nije kriv to, kad se pogleda izbliza, svi ti husari, dra-
guni68 i ulani69 prolivaju krv i bazde. I sramno veruju dravnim
naredbama, i spremno mariraju, i ne potuju evropske vrednosti.
Ah, kakav ivot. Nema mesta za ideal.
* * *
Postoji knjiga: Doivljaji hrabrog vojnika vejka u ruskom zaroblje-

nitvu, ali njen autor nije Haek. Nastavak vejkovih pohoda na-
pisao je eki pisac Karel Vanek, koji je lino bio u ruskom zaro-
bljenitvu. Njegovu knjigu su u Rusiji prvi put objavili 1928. a za-
tim jo jednom ponovo izdali 1993. godine.
Delo je priLino zabavno, ne izaziva smeh, aii tamo se mogu
nai kojekakvi podaci o sopstvenom narodu. (Govori se o Prvom
svetskom ratu, 1916. godine.)
67 K (Mpe3Bbi4aiiHaH k o m h c c m ) - Vanredna komisija za borbu protiv kon-

trarevoLucije i sabotae, organ diktature proLetarijata", osnovana je 7. (20)
decembra 1917. pri Sovjetu narodnih komesara RSFSR. Ukinuta je 6. febru-
ara 1922. godine prenoenjem punomoja GPU pri NKVO RSFSR. (Prim . prev.)
68 Draguni (flparyHt>i) - naziv roda vojske, konjice (kavaLerije), sposobne da
dejstvuje i u peadijskom stroju. (Prim. prev.)
69 Ulani (YnaHbi) - vrsta Lako naoruane, novoevropske konjice opremljene
kopLjima, sabljama i pitoljima. (Prim. prev.)
^08
VRTEKA
U celini uzev, po ekom piscu, Rusi su dobroduan, trpeljiv,

nezlobiv, poetian, bogomoljaki narod (esi se ude to se Ru-
si mole pre ruka), malo je beslovesan, mnogo psuje ali nije po-
hlepan, nije surov narod.
Devojke su donosile mleko u krazima i traile da im zaro-
bljenici neto otpevaju. ene su ih pitale kako se u Austriji op-
hode prema ruskim zarobljenicima, zato im tamo seku noseve,
ui, vade oi i obogaLjuju ih; u selu nije bilo kue iz koje neko
nije bio u zarobljenitvu u Austriji ili Nemakoj."
eke zarobljenike Loe hrane u zarobLjenitvu, da, aLi niko od
junaka ne umire od gladi - a hrane ih Loe zato to ruski oficiri
periodino gube na kartama i kradu novac, koji je dodeLjen za is-
hranu koLone. (Zatim stie Lino nadleni generaL, rasteruje oficire
- drava troi basnosLovne sume za ishranu zarobLjenika, u emu
je stvar?! - zatim generaL odlazi - i poinje sve po starom.)
Ali nesumnjivo ih ne mue i ne ubijaju. U ruskim porodica-
ma (kada eke zarobLjenike rasporeuju da rade na seoskim ima-
njima), ehe smetaju za zajedniku trpezu, te oni jedu sa ita-
vom porodicom. (Izmeu ostaLog, ti esi tek to su ratovali pro-
tiv Rusa).
esi ne znaju ta je krda, ne razumeju ta je sauna (ive-
La ruska sveta inkvizicija!" - viu kad su najzad shvatiLi da nisu
okupili zarobLjenike kako bi ih ive skuvali), esi ne jedu prose-
nu kau (i ude se to Rusi to jedu - kod njih time hrane samo
kokoi).
I nisam mogao da ne obratim panju na jo jednu aLu u toj
knjizi.
Radnja prvog deLa romana deava se u Ukrajini, zarobLjeni-
ke zaustavLjaju u svakom seLu, razgovaraju sa seLjacima koje
autor neumorno oznaava kao Ruse". Deo radnje deava se u Ki-
jevu, koji je nazvan nekako patetino, poput bisera Ukrajine",
aLi tamo takoe ive Rusi.
Mogu da mi kau kako se autor jednostavno nije razumevao
u nacionaLnosti, i kako su za njega svi stanovnici Ruske imperije
biLi Rusi. ALi ne, Vanek je upravo vrlo obziran prema nacionaLnom
pitanju, beskrajno zbija aLe o Lanom sLovenskom bratstvu, u ko-
je esi ne veruju, na svakoj stranici figuriraju PoLjaci, SLovaci,
Rusini, Jevreji, Kozaci i tako daLje, mnotvo naroda ija se naci-
onaLna pripadnost uvek oznaava zasebno. ALi Ukrajinaca - nema
nigde. Njih nema ak ni u Ukrajini.
209
Nekakva zavera. Mislim da Kijev mora zabraniti irenje i te

knjige. Najvei evropski narod! - barem su tako govorili na Maj-
danu, ali blaeni autor, koji je lino uestvovao u opisanim do-
gaajima, 1916. godine nije ni izbliza primetio taj narod. On jed-
nostavno nije znao za njih.
Kopile. U pe.
***
Februara 1917. godine u Rusiji se dogodila liberalno-buroaska

revotucija.
Znate li kako je izgledao Kijev u septembru? (Buroazija je
svega pola godine na vlasti.)
Oevidac:
Sav Kijev je kljuao. 'Savez za osloboenje Ukrajine' dogu-
rao je do toga da je austrijskom generalu Puhalu poslao pozdrav-
ni telegram sa eljom 'datjeg pobednikog nadiranja stavne
austrougarske armije u samo srce Ukrajine - u Kijev, u stavu Nje-
govog Vetianstva cara Franca-Jozefa'."
Doi, austrijski generate Puhato, i oslobodi nas od prokletih
Moskalja.
***
Podela u kulturnoj sredini posle Oktobra 1917. nije se odvijata ti-

nijom koju su zacrtali danas. Kada su sa jedne strane - estiti tju-
di, pristalice Rusije koju smo izgubili", koji se krste irokim po-
kretima, a sa druge su pogani i vrskavi boljevici, to su majici
Rusiji odmah poeli da urafljuju zavrtanj u eto.
Nita slino.
Mattene prva pesnika antotogija, koja je objavtjena za vre-
me sovjetske vlasti, te prihvatala i stavila tu vtast - bila je anto-
togija Crveni zvon (januar 1918. godine) - sa pesmama seoskih
pesnika: Jesenjina, KLjujeva, Oreina, irjajevca. Sa predgovorom
Ivanova-Razumnika, rusofila i sjajnog kritiara.
Druga najvanija pesnika snaga revotucije iz 1917. biti su
Skiti" - izdanje, koje opet ima veze s Ivanovom-Razumnikom,
oko kojeg su se grupisati Btok, Beti i ve spomenuti Jesenjin i
Ktjujev. Mislim da ne treba posebno objanjavati ko su Skiti: udru-
enje je estoko suprotstavljato svoje skitstvo - zapadnjatvu.
(Govorimo upravo o zimi 1917-1918. godine, posle se situa-
cija izmenila, mada imamo ta da kaemo i o daljim dogaajima.)
210-
VRTEKA
To jest, u shvatanju Ljudi koji su prihvatili Oktobar 1917,

borba se nije vodila Linijom boLjevici" protiv Rusije pravosLav-
ne, hiLjadugodinje", nego Linijom Rusija narodna, skitska" pro-
tiv zapadnjaka i februarista".
Upravo zato je Blok, kao odgovor na vest da ga je progre-
sivna pubLika" nazivala izdajnikom", u zimu 1918. u dnevniku
napisao: Gospodo, vi nikada niste znali i niste voLeLi Rusiju".
0 tome pie Jesenjin u stihovima: Grozno grmi tvoj grom,
/ uje se Lepet krila, - / novi Sodom / spaLjuje EgudiL".
Gorela je, u njegovom poimanju ne Stara Rusija nego sve to
to je izrasLo na njenom teLu. Novi Sodom".
***
Jo jednom o tome u kakvom su stanju dravu preuzeLi boljevici.

Memoari B. Sircova (ugujevska vojna akademija).
,,Do jeseni 1917. godine raspadanje armije odvijaLo se pu-
nom parom. To je biLo posebno uoljivo u pozadini... U gradu
Bahmutu Jekaterinoslavske gubernije bio je na zlu gLasu rezervni
peadijski puk, koji je odbio poslunost svom naeLstvu, pa po-
eo da pravi izgrede u gradu i, naLazei se pod uticajem neodgo-
vornih huligana, opLjakao je veLiku dravnu vinariju. Vojnici su
iznosili fLae votke od po deset litara, takozvane 'guske', te ih od-
mah ispijaLi. U toj pijanoj razularenosti uestvovao je vei deo
puka. Za vojnicima su u vinariju krenuLi i Lokalni stanovnici, ko-
ji su isto tako nesmetano iznosiLi votku i najboLja vina. Vest o
pljakanju vinskog zavoda brzo se pronela po najblioj okoLini, pa
su taljige sa svih strana krenule u grad, po bespLatnu 'dragocenu'
tenost. Vozovi koji su stizaLi u Bahmut bili su takoe prepuni
eLjnih da se napLjakaju".
Ne, to je prosto udo jedno.
1 naziv Bahmut - kojem su umeani bunt", baLavost" i
Bahus".
I genijalni naziv desetoLitarske flae - guska".
I razmere katastrofe - izneLi su gusku", ispiLi, sjurio se puk,
na miris se sjatiLo susedno seLo, za seLom je krenuLa gubernija,
vozovi su stizaLi iz itave drave...
avola! Kako je Rusija opstaLa? Ona je moraLa doe sva u
Bahmut, da se naLjoka i padne.
SLuajte ta je posle biLo.
Grad je predstavLjao jezivu sLiku bekrijanja. Za zavoenje
reda mesno naeLstvo je posLaLo u grad koLske ekipe rezervnih
Zahar Prilepin: NUE TUI RAT
jedinica, kao najpouzdaniji element u to vreme, ali sve te mere

nisu postigle cilj. PosLani vojnici su se smesta napijali..."
U poetku su se napijali, posle su se napijaLi. Vojnici! an-
darmi i poarni su se, oigledno, do tog trenutka ve odaLi piu.
...A posle nam kau: boLjevici su biLi zLikovci.
Jo kakvi, ko bi to osporavao.
Rat, propast industrije, ukrajinska Rada zove u pomo Nje-
govo VeLianstvo cara Franca-Jozefa - spasi nas od MoskaLja, ba-
uka! Bahmut Loe i pada u bLato. koLske ekipe rezervnih jedi-
nica, pozvane da zavedu red, pijane su kao zemLja. Drava puca
po svim avovima. Masonska Loa se progLaava za Privremenu
vladu.
I tada, dakLe, doLazi ILji.
Onaj isti koga sada rue po itavoj Ukrajini.
Kod nas ovde priaju: kako oni smeju da rue ILjia - pa on
im je napravio Ukrajinu.
Ne, Ukrajinci koji majdaniu dobro znaju ta rade. ILji nije
dao onom bauki caru Francu-Jozefu ni da se pojavi.
Umesto njega pojavio se drugi Josif. ZvaLi ste me?" ,,A ko
si ti?" Car Josif." Jozef-Franc?" ,,Ne, samo Josif."
***
Prvi put - to jest, prvi put uopte, za svu istoriju svog postoja-
nja - Ukrajina je zvanino objaviLa nezavisnost 12. januara 1918.
godine, poto je pobedila kijevske boLjevike kojima je , naravno,
nezavisna Ukrajina izgLedaLa kao neka pogubna gLupost.
Januar - to vidimo, nije sLuajan mesec: samostijnika"
zaotravanja u tim pokrajinama deavaju se obino zimi.
ZanimLjiva posmatranja povodom kijevskih dogaaja iz tog
januara sadrana su u memoarima P. Stefanovia (pLemi, unuk
sreskog predvodnika plemstva, sin pukovnika koga su streljaLi
boljevici). Rada je objaviLa nezavisnost, ,,aLi je rezultat" - pie
Stefanovi - ,,bio suprotan onome koji je ona oekivaLa. Treba re-
i da su obinim stanovnicima Kijeva boLjevici izgLedaLi bezopa-
sniji od ukrajinskih 'samostijnika'. Pogotovu to oficirski kadar,
koji nije nimaLo saoseao sa crvenima, nije eLeo da se bori pod
uto-pLavom ukrajinskom zastavom, zbog progermanskog raspo-
Loenja Rade."
BoLjevici na juri zauzimaju grad, draLi su se jedino ukra-
jinski fanatici i oficirski odred, formiran za borbu protiv crve-
nih... a 26. januara pucnjava je zavrena".
212
VRTESKA
Stefanovi konstatuje: Odlazak Ukrajinaca nije izazivao na-

roito aljenje stanovnika koji su ostali."
Boljevici, priznajemo, zavode kratkotrajni teror u gradu,
nastojei da se izbave od onih koji su se sasvim nedavno izba-
vljali od njih.
Ali boLjevici su imaLi priliku da nakratko ostanu u Kijevu"
- pie Stefanovi - Brest-Litovski mir je omoguio Ukrajincima
da se obrate za pomo Nemcima, koji su s ukrajinskim jedinica-
ma zajedniki poeLi 'ofanzivu' na istok". BoLjevici su ostaviLi Ki-
jev, beaLi su. Ukrajinci i Nemci su im iLi za petama.
Treba primetiti da Stefanovi, po svemu sudei, Ukrajinci-
ma" naziva aktivni, paravojni, antiruski eLement u MaLorusiji - a
nikako ne sve stanovnike.
...Istorija je ovde duga, aLi za dovravanje sLike obavezno
treba obnarodovati jednu injenicu. Znate Li ta su uradiLi Nem-
ci, kad su doLi u Ukrajinu? ZatvoriLi su im tu avoLju Radu, za-
mandaLiLi svu njenu caMOCTMMHOCTb".
Dananji Nemci" su kudikamo pametniji. Oni ne zatvaraju
Radu. I sami im pomau da je izaberu. Iskustvo - veLika je stvar.
OstaLa je nada da e se za svakog Nemca" nai njegov boLj-
evik.
Zato to su se boLjevici, kao to znamo, vratiLi.
***
Po svoj priLici, ovakvi citati vam nisu nikad izlaziLi pred oi.
Videete kako je veselo. ILi, naprotiv, nije veseLo.
VLadari nove Ukrajine, daLje citiram: ...ponaaLi su se otvo-
reno nepristojno prema Rusima, ispoLjavaLi su apsoLutno poLicij-
ske udnje, zahvaljujui kojima je zabeleeno nekotiko stuajeva
hapenja po kafanama i na ulicama, zbog 'ruskog govora'. A o to-
me kako je ta vlada praviLa skandate sa svojom ukrajinizacijom
vladinih ustanova, ima mnogo viceva koji se uvek zavravaju tra-
gino po Ruse. Te viceve su prihvatiLi ak i prijatetji Ukrajine -
Nemci, koji kau: 'Prvi put smo naiti na dravu bez granica, na-
rod - bez jezika, armiju - bez vojnika, vladu - bez gLave'. Da je
biva 'repubLika' vLada zaista biLa bez glave dokazivaLa je to s Lo-
gikom dostednou, sve je zabeleita u sopstvenim stenogrami-
ma, objavljenim u tampanom obLiku. KuLturni sLojevi su u stanju
da svakoj vLadi oproste greke, nepravednost, pa ak i surovost,
aLi samo ne oprataju gLupost, kojom se odLikovaLa vLada <...>,
koja je uspomenu na sebe ovekoveita spoLjanjom maskaradom,
213
Zahar Prilepin; NI3E TUI RAT
nasiLnom ukrajinizajom. Poslednji 'istorijski' zakon o unitava-

nju spomenika u Kijevu, hvala Bogu, nisu uspeLi da dovedu do iz-
vrenja."
(Ma ne, sada su uspeLi. Stihijna volja mase ga je izvrila.)
Godina pisanja citiranog teksta: 1918. Govori se o samo-
stijnoj" vLadi Gruevskog i Golubovia - biLi su to likovi, nimalo
gori od dananjih.
CitiraLi smo esej pisca Georgija Grebenikova.
Sestra sovjetskog narodnog komesara Lunaarskog je tada
ivela u Kijevu i javno je govorila sledee: ,,Na poetku revoluci-
je misLiLi smo da ukrajinski narod nikada nee poi putem nasi-
Lja, aLi proLa je godina dana a ukrajinski vLadajui krugovi su po-
stavili nasiLje kao svoju paroLu, zaboravLjajui da nasilna ukraji-
nizacija ne uvruje dravu ve je, naprotiv, sLabi."
Rusija se vrti u krugu, Ukrajina hoda u krugu. Sve e da se
zavri isto kao i proLi put.
GrebenikovLjev esej se zavrava ovako: Ruska re i delo
u Ukrajini ne mogu umreti, ali ako i umru, to e biti tek onda ka-
da umre i sama Ukrajina."
Ponudio je dve varijante.
to se kae, birajte.
***
Odgovor boLjevika, tek doLih na vLast, na ukrajinski separatizam

bio je jednostavan i kratak - u Pravdi su napisali: ,,Za nekoLiko
dana uzeemo Kijev."
Tako je SvjatosLav govorio: Idem na vas". Samostijnici" su
mogLi da pomisle kako su SvjatoslavLjevi potomci - oni. A poto-
mak Svjatoslava bio je drug ILji.
On ak nije govorio nita o zatiti ruskog sveta". Sve je bi-
Lo kudikamo krae i jasnije. ,,Za nekoLiko dana uzeemo Kijev".
Bio jedan memoarist N. MogiLjanski, koji je o sebi napisao:
PorekLom sam, i po ocu, i po majci, iz junoruskih, maloruskih
iLi ukrajinskih prezimena, smatram da sam Rus po kulturi, svojom
otadbinom smatram Rusiju, a zaviajem Ukrajinu iLi MaLorusiju".
Eto tako, MogiLjanski se sea: Uopte uzev, rukovodioci od-
brane Kijeva biLi su mnogo samouvereni, aLi njihova dejstva su se
odLikovaLa nesistematinou, a razgovori - hvalisanjem..."
I daLje: Dana 21. iLi 22. januara po starom kaLendaru u Ki-
jev je uao PetLjura sa gustim redovima ukrajinske vojske. Na So-
fijinom trgu sam sluao njegov govor, odran pred vojskom, o
2iA
VRTESKA
temi ukrajinske nepobedivosti. Posle se ispostavilo da je on jed-

nostavno beao od boljevika iz Grebjonke".
Sve mi je u tim memoarima tako poznato. Kau da se vreme
ne kree u Rusiji. Ne, prijatelji. Vreme se ne kree nigde.
***
Memoarist N. Mogiljanski saoptava da su Nemci u Kijevu, ,,na re-

alnom ukrajinskom tlu ... ugledali ono to ih je veoma zaudilo.
Russland - das verstehe ich, Ukraina - das verstehe ich nicht -
ponavljao je feldmaraL Ajhgorn", kasnije ubijen u Kijevu. (Rusi-
ja - razumem, aii Ukrajina - ja to ne razumem.)
Dalje: Ako je jo potreban nepristrastan dokaz za potpuni
krah ideje o ukrajinizaciji i separatizmu, treba se obratiti sasvim
pouzdanom i nepristrasnom dokazu Nemaca, koji su bili zaintere-
sovani za produbljivanje ukrajinizacije radi uspenog rasparava-
nja Rusije. Za dva meseca boravka u Kijevu, Nemci i Austrijanci
koji su zauzimali Odesu, poslali su temeljan izvetaj u Berlin i
Be, u potpuno identinoj redakciji... Izvetaj je krasnoreivo
dokazivao da od ukrajinizacije praktino nema nita, jer stanov-
nitvo stremi ruskoj koLi i svaki Ukrajinac koji stupa u slubu,
makar i kao uvar eLeznike pruge, tei i da govori, i da ita na
ruskom, a ne na ukrajinskom. A opti zakLjuak bio je taj da bi
biLo poeljno da objave kako je nemaka vojna sila otvoreno i Le-
gaLno okupirala pokrajinu. To je bilo tih dvadesetih dana, u apri-
lu 1918. godine".
Hajde, verovatno elite da jo jednom ponovimo kako su
Nemci pokazaLi, prvo, da su pedantni, a drugo, kako su motivisa-
ni da nau ukrajinski etnos". Nemci su uvideli, na svoju aLost,
da Ukrajinci kao postoje, aLi oni su, u stvari, Rusi.
Ukrajinstvujui fanatici meu njima biLi su pojedinci - kao i
u svim vremenima.
ta su uradiLi Nemci u toj situaciji? ZatvoriLi su separatisti-
ku Radu, ionako od nje nisu imaLi nikakve koristi. Okupirati je te
okupirati.
Tako isto i glatko, bez ijednog ispaljenog metka sa bilo i-
je strane, biLa je Likvidirana CentraLna Rada, na opte zadovolj-
stvo, pogotovu Kijevljana koji su se sa neskrivenim neprijateLj-
stvom odnosili prema ukrajinskom parlamentu."
Na vLast je doao PaveL Petrovi Skoropadski - a to, da je on
nemaki nametenik, biLo je oigledno svima.
215
***
Situaciju u Kijevu 1918. godine, sredinom novembra, savremenik

je ovako opisivao:
Grad je podeljen na pet rejona. U gornjem delu su se utvr-
dile dobrovoljake druine, u rejonu gradske dume - jevrejska sa-
moodbrana, dalje - obru su napravili Nemci; dobrovoljce, samo-
odbranu i Nemce okruuju petljurovci i, najzad, sav je grad - u
prstenu boljevika i mahnovaca."
Eto, to je ivot. A sve je poelo od telegrama Saveza za
osloboenje Ukrajine" austrougarskom caru s molbom da doe u
Kijev i sa sobom povede vojsku i evropske vrednosti.
* * *
Kao Petrovski?! Zar onaj isti koji je iao Moskvom, s crnom u-

barom od astragana, bled kao smrt, i nou po ajdinicama mr-
kao kokain? Tri puta se veao, gutao je otrov, beskunik, ni ku-
eta ni maeta, skitnica nalik na anela vujih zuba... Nekada su
moskovski slikari voleli da ga slikaju golog. A sada je on vojnik
u polukaftanu boje krvi - delija nad delijama, sa srebrnom sa-
bljom i u erkeskoj svadbenoj odei. Njega su znali svi i, po svoj
prilici, bojali ga se - opasan je ovek... U gunju, prekrojenom od
burke, s crnom ubarom od astragana... on je bio sumnjivi ovek
u velikom gradu i imao je probLema sa zakonom."
U ovom citatu kao da se govori o nekom narednom skitnici
koji je svratio u Novorusiju i postao njen junak.
Ali nije, ovo pie VeLemir HLebnjikov o svom drugu Dmitriju
VasiLjeviu Petrovskom, pesniku, partizanu, anarhisti i saradniku
Legendarnog orsa.
U Graanskom ratu Petrovski je stvorio nekoLiko crvenih par-
tizanskih odreda po itavoj Ukrajini. Od septembra do decembra
1918. godine robijao je u hetmanovom zatvoru u ernigovu, oe-
kujui streLjanje.
Vratio se u Moskvu posLe pobede boLjevika u Ukrajini. I od-
mah se, 1921. godine, uputio na Krim - na likvidaciju krimskog
banditizma".
...Po Rusiji Lunjaju sLini tipovi, iz veka u vek. Posebno je
smeno gledati kako moskovska naLickana etrdesetogodinja de-
ca poliranih noktiju, koja su umrkala sto kilograma kokaina, i-
veLa meusobno aLi i sa drugarevom enom u svim obLicima i va-
rijantama, radiLa za stoprocentne ubice i genije, straiLa sve
216
VRTEKA
devedesete i nulte" godine i nije stvorila nita o emu moe da

pria svojoj deci, sada odjednom, uvrui ruke, pokazuje Donbas
i vie: Pogledajte, to su jednostavno manijaci! To su teroristi i
banditi! Degenerici! Zgrnuo se olo iz itave drave, uivajte..."
Neko vreme porodica kariranih crva oseala se kao centar ci-
viLizacije. Posle se izmeniLo neto unaokoLo. Crvi su zaueni: ka-
ko to?
Eto tako.
...Pamtite Li klasini sie o Velimiru Hlebnjikovu, koji je sa
svojim drugom iao kroz stepu? Drug je oboleo od maLarije, izgu-
bio svest i pao.
Osvestio se on - HLebnjikov odLazi.
- Ostaviete me? - upitao je drug. - Mogu umreti.
- Stepa e te opojati - odgovorio je Hlebnjikov.
...Ova pria ima nastavak.
Drug je sutradan doao k sebi i sustigao HLebnjikova.
- Vi niste umrLi? - upitao ga je jednostavno Hlebnjikov.
- Nisam - odgovorio je mirno drug.
Taj drug je bio Petrovski.
Karakteristino je da se posLe tog sluaja on nije posvaao
sa Hlebnjikovom - nego su se sprijateljiLi. Oni su biLi dostojni je-
dan drugog.
* * *
Jakov Petrovi Ovarenko, Ukrajinac, ruski pesnik.

,,Ti leti, pismo, odavde, / Biraj koju hoe trasu. / AL' ne da-
Lje od Oj-ude, / Koja mi je u Donbasu. / BeLi kamen se nadvio,
/ Lubenice, strn i prea - / Sve je to sam zapamtio / Od svog
rodnog pejzaa. / Kako smo biLi aLjivi, / 1 duvan puili tajno, /
I prikradali se ljivi / Kod Trofima Nesvitajlo. / Jutrom mnogo
htede mLadost, / Podne jemi mnogim, ipak... / ime sija naa
zreLost? / Na dugotrajan rastanak?"
On je roen 1901. godine u Donjeckoj pokrajini, u selu Bez-
ginovo Novoajdarskog rejona. U Graanskom ratu, kao normaLan
Ukrajinac, stupio je u Crvenu armiju - pa, ne da bi se borio za
Skoropadskovljeve Nemce.
Posle Graanskog je otiao u Moskvu i uzeo sebi pseudonim
Ivan Pribludni.
On je bio veseo momak, drzak i bitanga. Jesenjin ga je ne-
koliko puta tukao po tintari, bez obzira na ratne zasLuge svog
mLadog drugara.
217
Zahar_PdL&p,inj_NIJ_TUOI RAT_
Ali ipak ga je voleo. Pribludni, ve posle Jesenjinove smrti,

napisao je nekoliko pesnikih remek-dela.
On je oboavao svoju Ukrajinu, mnogo pesama posvetio je
zaviaju, maloj otadbini. Najboljim i - najgorim vremenima svo-
je donjecke otadbine: ,,...a nedavno zlobno zvidanje / Sastavi
pono i svitanje, / Nedavno je Ljude i krave / Mitraljez doveo do
strave; / Nedavno su i danonono / Gorele kue, i ptot, i stog, /
I bez gLava i s glavama / LeaLi Ljudi po stazama. / Nedavno,
usput obuzet snom, / Kada zastane pred kapijom, / Ne zna ko
e da te ogreje, / A ko ogreje pa ubije?... <...> Sad opet, dignu-
tim gLavama, / ute klasovi naih polja, / 1 na bivim razvalina-
ma - / I rad, i pesma - popoLa".
Tamo su opet razvaLine, Vanja.
I jauk, i uas popoLa. I Ljudi su as bez gLava, as sa gLava-
ma.
Neki kao da su sa gLavama, i ak govore, ali kad ih osLune,
odjednom shvata: oni su ipak bez gLave.
Ivan Pribludni - ruski je pesnik ukrajinskog porekla. Tako se
to tada nazivalo.
Sada su nai savremeni pesnici iz Ukrajine, koji stvaraju na
jeziku Pukina i Jesenjina, okrenuli urak naopako i imenuju se
ovako: ukrajinski pesnik koji pie na ruskom.
Pa, kako vam drago.
ALi vi ste okrenuli urak naopako, brate miLi. I jo su vam
vake na urku, drue ukrajinski pesnie.
* * *
LjudmiLa ULicka u Lavovu pria: Evropa nee da ratuje. Ukrajina,

koliko ja shvatam, takoe nee da ratuje. Na predsednik hoe da
ratuje. Hoemo Li uspeti da ga zaustavimo - nije izvesno. ALi ja
elim da ga ipak uhvate za ruku".
Neka neko uhvati Putina za ruku. Daj mi apu, Dime, za
sreu".
Jo mi se kod LjudmiLe ULicke svideo iskaz o tome da je Rusi-
ja naotriLa kande" u eeniji, u Abhaziji, sada nastavLja u Ukra-
jini. Treba je zaustaviti". To jest, uhvatiti za kandastu ruku.
Kande ima jedino Rusija, zna se. Rusija je ubediLa Sakavi-
lija da zapone ratovanje u Abhaziji, Hataba u Dagestanu, a Po-
roenka - u Donjecku. Oni nee, ali idu.
Niko nee da ratuje. Ali kande, kande. Kande kandijaju.
2(8
VRTESKA
* * *
Sluao sam danas na jednom dobrom radiju koLumnu jednog eks-

tremno ispravnog novinara, koji je govorio, valjda, dozvolite da
kaem, ispravne stvari. 0 tome kako su naeni grobovi na terito-
riji Donjecke i Luganske oblasti. 0 tome kako je rat zao. 0 tome
kako svi ubijaju sve.
U svemu tome odmah se osetila neka tiha pakost.
0, da, eto, govorio je on, rat izvtai na videLo sadiste i ni-
take. 0 da, evo, ponekad ih drava kontrolie, kao - citiram - u
sluaju Francuske Legije stranaca. (ta, on je sluio u Francuskoj
Legiji? - pomislio sam.) Ali ponekad ih drava ne kontrolie. ,,I
tada" - govori on - tamo se pojavljuje ogroman broj ikatila."70
Sve se svodiLo na to da ne treba pre vremena izvoditi za-
kLjuke o grobovima - ve treba saekati svoj Nirnberki sud.
Na prvi pogled, sve je kao pristojno, a zapravo, iz njegovog
govora je sve vreme izbijao neki smrad.
Zato to nam je, prvo, jasno da s one strane drava kontro-
lie" - i tamo je, dakLe, gotovo Francuska Legija", ali ovde - ne
kontroLie - pa, prema tome, ak i kada su dokazi oigledni i
strani - ,,ne treba vriti pritisak" nego je najboLje saekati
evropski sud evropskih strunjaka, najobjektivnijih na svetu.
Zato to mi, progresivni Ljudi, znamo, ponavljamo, da rat
primamLjuje, u bilo koji rat, pa i u opolenje - mnogo ikatila".
0 ikatilu je ponavLjao s naroitim, tihim i uverLjivim oseanjem.
Taj dobri i ispravni ovek nije video izbLiza nijednog opol-
enca, siguran sam. Pa ta? Kakve to ima veze?
U ceLini uzev, on nije nita lagao. Jednostavno je pretpo-
stavio" da je zlostavljane Ljude mogao da ubije svako ko je to po-
eLeo.
Kada je padao avion, on nije pretpostavljao da je taj avion
mogao da obori bito ko. On je tano znao odgovor. A sad je od-
jednom poeo na licu mesta da konstruie verzije.
...Ah, zato ne mogu nikako da razumem to postojano ose-
anje pokvarenjatva.
70 Andrej Romanovi ikatilo (1936-1994) - sovjetski serijski ubica, pedofiL,

nekrosadist, nekrofil i kanibal. (Prim. prev.)
219
7ahar Prilppim NIJE TIII RAT
* * *
Pogledao sam blog jedne moje omiljene ruske pesnikinje. Lepe su

joj fotografije - etnji Kijevom: leto, sunce, osmesi.
Pogledao sam blog >Kmofi >KypHan druge pesnikinje, koja mi je
takoe omiljena, verovatno je prva, jedna od prvih - meu danas
ivima. Pa da, i ovde je foto-raport sa perona: putujem u Kijev",
sunce, leto.
Dok je tamo trajao Majdan, i jedna, i druga su pisale kako
su veoma zabrinute za sve koji ive i stoje za slobodu u Kijevu.
Razumeo sam njihove rei i delio njihove bojazni. Ali od vreme-
na kad je Majdan preao u neto vie, nijedna od njih nije napi-
sala ni rei o tome brinu Li one sada za nekoga.
Pa, ne govorim ja o tome da bi trebalo da odu u Donjeck,
Boe sauvaj. Re je o tome zbog ega im se srce cepa.
One bi mogle da pretenduju na mesto velike Marine i na me-
sto veLike Ane - te dve, o kojima ja piem.
ALi Marina i Ana su deLiLe sa narodom sve krvavo koLo, go-
vorei svoju re i za beLog, i za crvenog, i za svaku nastradalu ru-
sku duu.
Ja ne znam kako je moguno iveti u poeziji, voLeti poezi-
ju, znati poeziju - i ne razumeti tako jednostavne stvari.
Hajde da vas podsetim na ove stihove, koji zvue kao da su
napisani danas. Meni bi glas. Zvae uteno, / Ree mi: 'Ovamo
pohitaj, / Ostavi svoje mesto greno, / Rusiju zauvek ostavLjaj. /
Krv sa tvojih ruku oprau, / Izvu iz srca crnu bruku, / I novim
imenom pokriu / BoL od poraza i muku'. / AL' ravnoduno i spo-
kojno / Rukama sam zatisnula sLuh, / Da mi prianje nedostojno
/ Ne oskrnavi tuni duh".
U to doba bila je i druga pesnikinja, koja je napisaLa: ,,I bi-
e u taLu sateran motkom, / Narode koji ne pamti svetinje".
Prva je pesma - prepoznali ste, od Ane Ahmatove, a druga
- Zinaide Gipijus.
Ana Andrejevna Ahmatova jeste nacionaLni ruski pesnik. to
se tie Gipijus... da, biLa je i Gipijus.
Moe se biti vru, moe se biti hLadan. A moe - mlak. Sva-
ko bira po sebi. U Kijev, te u Kijev. Tamo je mLako.
Hou i ja u Kijev.
Jednostavno ne mogu: samo u Kijev i samo za Kijev. Ruski
pesnik - ne moe.
220
VRTESKA
Svi ostali, naravno, mogu kuda god hoe. I njih e da pozi-

vaju na odgovornost, ali na drugi nain. ime si se ti bavio te i
te godine, tog i tog meseca?..." - ,,Ma, vie se ne seam ..." -
Bog s tobom, idi napolje na ta vratanca, sledei!"
Sledei je pesnik.
Pesnik e odgovarati za sve vas, i to trostruko.
***
Praktino odsustvo predstavnika kulture u Ukrajini, opredeljenih

protiv Majdana, i ogroman broj predstavnika ruske kulture koji su
se izjanjavali za Majdan, za podrku Ukrajini (pa su otili jo da-
Ije, nastupajui protiv Krima i Jugo-istoka) - objanjava se ne
toliko postojanjem pete koLone" u Rusiji koLiko postojanjem
istinske kuLturne sLobode kod nas.
To jest, krenje korporativnih veza za ukrajinsku kulturnu
zajednicu je faktiki - tabu. SLuao sam kritiki glas knjievnog
kritiara i pubLiciste Jefima Gofmana - on je iz Kijeva. uo se
istoriar i pubLicist OLes Buzina.
Meutim, navedeni Ljudi za kijevske, odeske i Lavovske eLiti-
ste imaju gotovo status marginalaca", njihovo miLjenje ,,ne uzi-
ma se u obzir".
U Rusiji (o, mrana, neslobodna, udovina Rusijo, gde su
dounici, kagebejci i pritisak od etiri stotine atmosfera) situa-
cija je dijametraLno suprotna. Neemo ak ni da nabrajamo zvu-
na imena, broj im je ogroman, i u knjievnosti, na primer, oni
imaju koLosalnu teinu - dovoljno je navesti imena ULicke i Aku-
njina, ali tamo ih je jo itav red.
Marginalan" je kod nas, naprotiv, stav pesnikinje June Mo-
ric, koja podrava Donbas.
ZanimLjiv je i proevropski fokus reLativno mLadih, po naim
meriLima, ruskih knjievnika koji su se odmah izjasniLi za podrku
ceLovitosti Ukrajine" i njenog evropskog puta. Odnosno za mog
druga pesnika Igora Belova (KaLinjingrad) iLi za drugu udesnu
poznatu pesnikinju Veru PoLozkovu (Moskva), ve da ne govorim
o Jeleni Fanajlovoj iLi Mariji Stepanovoj, pitanje solidarnosti s
ukrajinskom stranom ak nije postojalo. Solidarnost se podrazu-
meva apriori.
Ruska kuLtura ivi na nevienom prostoru, da, da-s.
Pored ostalog, mi imamo i unutranju slobodu. Ona je do te
mere nepregLedna, civiLizovana, toLerantna, duhovna i iroka da
nju zaista boli kurac za sve.
221
* * *
Uznemirena ena iz Ukrajine je napisala: Kako moete da trai-

te u Ukrajini one koji su za odvajanje Krima ili Novorusiju - to su
prosto izdajnici, a kod nas nema izdajnika!"
Pristup je surov i poten.
U Rusiji je bio ogroman broj Ljudi koji su agitovali za raspa-
danje SSSR-a, za otcepljenje eenije, za predaju KuriLa, za pre-
daju Pridnestrovlja, za otcepLjenje Dagestana, za predaju KaLi-
njingrada, za podeLu Rusiji po UraLu, za predaju Abhazije i tome
slino, itd. Polovina od njih su ivi klasici - Ljudi ije se knjige
prodaju u svakoj knjiari, ije se pesme pevaju na radiju. iji se
filmovi smatraju nacionaLnim bogatstvom i ije pozorine pred-
stave dobijaju najznaajnije nacionalne nagrade.
Boe sauvaj da ih nazovemo izdajnicima, to je runo i gLu-
po. Jer smo mi - evropska drava. Mi to ne moemo da dozvoLi-
mo sebi.
Evropska, kako ja shvatam, znai - mazohistika.
UostaLom, postoji razLika. Evropa - teritorija je apsurdnog
mazohizma. Mnogi graani Evrope vie i nemaju neku naroitu
eLju da uestvuje u tome, aLi vLade i praviLa bontona" ih uvLa-
e u taj karnevaL. Tiranija pokajanja", kao to ree jedan fran-
cuski pisac. Izgleda da je nova nacionalna ideja Rusije - da bu-
de drava umerenog mazohizma. Neka sve to bude oko nas - svi
ti zahtevi da se neto nekom preda u ime trijumfa vrednosti
evropske civilizacije - ali dozvolite nam makar da ne oseamo za-
dovoljstvo od toga.
Da sluamo - pristajemo, da uivamo - neemo.
***
Dirljivo je kako nai Liberali pljuju po drugima zbog toga to oni

lako i miLostivo oprataju samima sebi. Meni jo ne mogu da
oproste to sam pisao o ,,dve rase", mada je i idiotu moralo biti
jasno da tamo nije biLo nikakve etnike podLoge - ali zato samo
lenuga od njih nije govorila o 86% rulje, Ljigavaca i budaLa, a
14% normalnih u dravi.
Sada zaueno vidim kako se sitno kikou povodom toga to
je StreLkovtjeva ena toboe Jevrejka - nisam ak ni uLazio u su-
tinu stvari, bre-bolje sam okrenuo stranicu da se ne ukaLjam;
iza svega toga stoje alosna duevna niskost i nerazboritost, ko-
je su srodne seksualnoj patoLogiji.
222
VRTESKA
Nekad sam mislio da tamo, u njihovoj sredini postoji barem

neki oigledni tabui, ali izgleda da sam pogreio.
Ako treba poniziti oponenta, oni lako koriste sve odreda: in-
validnost, homoseksualizam, etniko poreklo; u sluaju spontane
elje oni mogu da se okoriste i najprljavijom zloupotrebom; bez-
brojni su primeri kada oni jednostavno Lau i raznose najodvrat-
nije glasine; kad god im zatreba, oni e sa zadovoljstvom, u svom
maniru neposrednosti, u horu da zaurlaju: i on ima enu! i Lino
on! i taj spava sa svojim potinjenim! i sva ta masa naroda je do-
stojna jedino utilizacije! - a to to su izgovorili, oni nee sma-
trati nikakvim probLemom. Ne svi, naravno, ve mnogi od njih.
Nevolja je u tome to ti, koji ipak smatraju da to jeste pro-
bLem - uopte ne smatraju za potrebno da skrenu panju na is-
pade koLega po ubeenjima.
Oni ute, sLatko podvijajui usne i potenim oima gLedaju-
i u stranu.
***
Jednom smo AdoLjfi i ja sedeli u Kijevu (ili u Lavovu, zaboravio

sam), ja sam pio vino, on je kLjucao neto poput saLate, pretre-
sli smo mnotvo tema. AdoLjfi je ogroman, velika tintara, ne pi-
je , ali ljokadije nikada ne gleda u oi, ve sve vreme nekuda
mimo sagovornika.
SmejaLi smo se svemu i svaemu. Pa, takva su biLa vremena.
AdoLjfi, ako kojim sluajem ne znate, jeste ukrajinski (u
stvari ruski) pisac VLadimir Nesterenko, pristaLica Majdana, autor
je odLinih romana Tuinka i Vatrena sahrana.
Izmeu ostaLog, on mi je tada izLoio svoju rasnu teoriju. Da
se ukrajinski seLjaci - apsolutno razliit rasni tip od ruskih vojni-
ka, kojekakvih generaLa.
AdoLjfi je govorio: ,,Pa, seti se biLo kojeg generaLa?"
Setio sam se i smejao se.
Govor mu se svodio na to da drava Ukrajina nema ansi da
pobedi u sukobu sa ruskim generaLom. im ta crvena generaLska
njuka rei da pobedi ukrajinskog seLjaka - ukrajinski seLjak e da
krahira i raspadne se na mnotvo delova.
AdoLjfi mi je to govorio. S tugom, naravno - (tuni AdoLj-
fi" - zvui smeno ) - zato to je navijao za seLjaka.
A ja tada nisam navijao ni za koga, biLo mi je svejedno, ak
sam pokuao da se zauzmem za seLjaka, aLi AdoLjfi je bio nepo-
223
7ahar Prilppin: NI.1F Tlim Rflt
kolebljiv. A i o generalima nemam uvek neko visoko miljenje.

Mnogi nai generali - gori su od najgorih seljaka.
...Sada se Adoljfi, verovatno, i ne sea toga. Ili e rei da
sam ja to izmislio. Za koji andrak da izmiljam? Tih godina goto-
vo svi moji ukrajinski drugovi su govorili da oni nemaju jednu dr-
avu nego dve, i da te dve drave mrze jedna drugu.
Sada je doLo vreme za neke druge pesme. Mada su, po sa-
vesti u da kaem, sve iste. ta, ruska propaganda je smislila re-
i lugandon" i daunbas"?
Ne, smislili su ih Adoljfievi seljaci.
Ili sam Adoljfi.
**
U dananjoj Ukrajini, kao to ste mogli da primetite, na delu je

selektivno pamenje.
Na primer, pobede u VeLikom otadbinskom ratu su, u naj-
manju ruku - zajednike, aLi ponekad se prikazuju i kao isto
ukrajinske pobede (ako su se borbena dejstva odvijaLa na terito-
riji dananje Ukrajine).
ALi zato revolucija u oktobru 1917. godine ili koLektivizaci-
ja - kao da je neto doneseno spoLja, bez obzira na to to je
Ukrajina imaLa svoj najmoniji boLjeviki pokret, a za kolektivi-
zaciju su odgovorni u istoj meri kojom se ponose pobedama u Ve-
likom otadbinskom ratu.
U Ukrajini se, meutim, sLue jeftinim postupkom: ako su u
USSR koLektivizacijom rukovodiLi Jevrejin Kaganovi i Rus Posti-
ev, znai, odgovornost ne Lei na Ukrajincima.
ALeksandar Smirnov u svojoj knjizi Projekat Novorusija povo-
dom toga je otroumno primetio: zapravo, u oktobru 1917. godi-
ne telom boLjevikog vojnog prevrata rukovodio je Ovsejenko
(koji je uzeo pseudonim Antonov-Ovsejenko), a Dibenko i KriLen-
ko su se progLasiLi za komandante armije i flote.
to mi ne bismo trokove boLjevike revolucije svaliLi na
Ukrajince?
Sve je to glupo, naravno - sve te ale.
ALi ovde mi to razumemo. Njima tamo nita ne izgleda glupo.
Dakle, ponavLjamo, radi utvrivanja gradiva.
Revoluciju i koLektivizaciju su prirediti pogani MoskaLji. In-
dustrijaLizaciju i pobedu u VeLikom otadbinskom ratu prirediLi su
Ukrajinci sami sebi.
Divota. Jer nema zameranja.
224
VRTEKA
***
Kao to se to obino deava. Citiramo Gebelsov dnevnik.

Dana 01.07.37. itam uasnu knjigu o Rusiji. SoLonevi Iz-
gubljeni. Firer takoe eLi da je proita.
Dana 14.10.37. S uasom itam drugi deo SoLonevievih Iz-
gubljenih. Da, u Rusiji je jednostavno urnebesni pakao. Nju treba
zbrisati sa Lica zemLje. Neka nestane.
Dana 22.10. 37. itam i dalje Izgubljene. Uasno, uasno,
uasno! Mi smo duni da zatitimo Evropu od te kuge.
Dana 27.10. 37. Jue sam se probudio vrLo rano. Dovrio
sam SoLonevieve Izgubtjene. Ova knjiga mora da doe do svih.
Dokument je XX stoLea. Eto do ega smo mi doveLi Evropu.
Dana 4 .02.38. Ti Sovjeti - pravi su sindikat zLikovaca. Tre-
ba ih unititi ognjem i maom!"
Ne znam kako vama, ali mene ovo zaista podsea na svu ra-
dikaLno progresivnu tampu" u ceLini.
Sovjeti - pravi su sindikat zLikovaca, Rusija posLe Sovjeta -
pravi je sindikat zLikovaca, ona ima kande, sva je u kandama,
hajde da joj odseemo nogu i gLavu, neka nestane.
Njen narod podrava sindikat zLikovaca? Taj je narod - rob,
itavog ivota je iveo u ropstvu, hajde da i njega ubijemo, a da
na njegovom mestu odgajimo divne sLobodne Ljude.
Radi informisanja: SoLonevi - dobar ovek, jak, sportist,
ideoLog monarhizma, robijao je u sovjetskim Logorima, mada i
sam nije krio da je, u ceLini uzev, robijao za krivino deLo; nje-
gova knjiga Rusija u koncentracionom togoru - harizmatina i hra-
bra, ali ipak je napisana donekLe tendenciozno.
I na GebeLsa je deLovaLa. Od tada takva Literatura ima veLiku
potranju: Rusija u koncentracionom logoru (to je prvobitni na-
sLov knjige Izgubtjeni, koja je tako dirnuLa humanistu GebeLsa),
zatim sLedi tristoti tom Rusija ponovo u koncentracionom togoru,
za njim petstoti tom - Rusijaje naotrila svoje krvave kande.
Stvar, ipak, nije u tome. Solonevia i deo njegovih sLedbeni-
ka niko nema pravo da osudi, oni su robijaLi zbog svojih pogLeda.
ALi zato nas po stoti put zabavlja muna sLinost retorike
stubova evropske civiLizacije" sa naim mesnim progresistima.
ak i na nivou pojedinih slogana: ,,0va knjiga mora da doe do
svih", ,,U Rusiji je jednostavno urnebesni pakao", itd., i sLino.
Karakteristino - a to ne smemo da smetnemo s uma, prija-
teLji - da je i u tim burnim vremenima Sovjetska Rusija takoe
bila drava-izoptenica. PoLovinom Evrope, s malobrojnim izuze-

cima, upravljali su faistiki ili profaistiki reimi, esnaest dr-
ava imale su svoje faistike partije. I pri tome su one smatrale
nas Ijutim divljacima, a sebe - prosveenim Ljudima.
Sada nam Evropa nije faistika nego liberalno-demokratska,
ali rezultat je ipak nekako slian. Sindikat mora biti uniten."
Uzgred budi reeno, SoLonevi je neko vreme za svoj rad do-
bijao novac od GebeLsa. Kod nas ba i ne vole da se seaju te tu-
ne injenice.
Verovatno je SoLonevi misLio da se bavi pravinim posLom.
***
Ovih dana - uzgred, paLo mi je na pamet - posumnjao sam u po-

trebu da se knjiga Arhipelag GULAG ALeksandra Isajevia Solenji-
cina prodaje acima i studentima. Zbog toga to to deLo sadri
niz grubih greaka koje se prikazuju kao istorijska istina.
Progresivno drutvo se povodom toga zataLasaLo: ah, kako se
on usudio.
Brinost progresivne javnosti objanjava se jednostavno.
Ako sovjetska vlast nije ubiLa ezdeset miliona osoba, ako u
toj krvavoj vrteci, koju je prikazao Isajevi, makar deo ekisti-
kih udovita ine sklepani i isfantazirani likovi, ako ne treba
opravdavati Ljude koji su u Otadbinskom ratu postaLi poLicajci,
zato to ne treba, i taka, ako je VLasov ipak bio rav, a ne ,,ob-
janjiv" i, u sutini, jasan" - dakle, nema progresivne javnosti
sa svom njenom istinom.
Same progresivne javnosti, kaem vam, jednostavno nema.
Zato to je nabrojano - maLtene sve to ona jeste.
im se to ukloni - ostae neznano ta: re oLo" krcka kao
Ljuska jajeta, neke evropske vrednosti", muzika Pussy Riot",
hartiviLijeve rei izvodi meoviti hor aia-zeia na piLeim
noicama.
U izvesnom smisLu, ako postoji Arhipelag GULAG - onda i is-
tok Ukrajine moe da se spaLi fosforom iLi ime ve. Tamo su se
verovatno ukopaLi staLjinisti, od njih potie sve zLo.
Shvatam ja da pravim ozbiLjnu pretpostavku, aLi istina se kri-
je tu negde. Jer 99% dananjih Licenciranih humanista i pristaLica
masovnog prouavanja Arhipelaga GULAG - podravaju (iLi se pra-
ve da ne primeuju) kLanje u Donjecku i Lugansku. Humanizam je
kao kapa. Kad poeLi, navue je na gLavu, kad nee - bude
goLogLav. SoLenjicin - dao je sadrinu i zapreminu najnovijoj
226-
VRTEKA
progresivnoj javnosti, koju je itavog ivota prezirao (a od nekog

doba ona mu je, jo dokje bio iv, plaala uzvraanjem). Progre-
sivna javnost se nasisala Arhipelaga GULAG i poietela. Pa sada zuji.
***
U vezi s ukrajinskom situacijom, a posle prepirki oko Solenjici-

na, odjednom mi je, i to ne prvi put, pala na pamet jedna jedno-
stavna stvar.
Liberalni intelektualci imaju jednu zadivljujuu crtu: ti Ijudi
umeju da dokazuju kako su oni ovde najpametniji i najobrazova-
niji. Ne znam, moda vam tako izgledaju. Oni, dabome, kao po
pravilu izgledaju reprezentativno, i uz to, veoma vole da vreaju
- sve koji su nesaglasni sa njima neizostavno nazivaju degeneri-
cima, gubitnicima, iskompleksiranim patriotskim paranoicima,
tupavim ivotinjama, ruljom i drugim slinim reima.
Za poslednje vreme sam nekoliko puta dobijao pisma (a ko-
liko sam ih tek dobijao ranije!) o tome kako bi ponekad trebalo
da ja (a tu su jo i argunov, iLi JeLizarov, ili SaduLajev) itam
Radzinskog, Lava Razgona i sve u tom stiLu.
ProbLem u jedino u tome to sam ja svu tu Literaturu u naj-
irem smislu (i jo tone i tone slinih deLa) proitao jo osamde-
setih godina. (Ajo nedavno sam ponovo proitao trideset tomo-
va.) Ovde sad neu da osporavam ta imena: oni su, svaki na svoj
nain, vredni i zanimLjivi, ja govorim o neem drugom.
itajui to kako nai progresivni aktivisti brane Arhipelag
GULAG, odjednom sam jasno shvatio da su oni u poneemu zapa-
njujue neutivi Ljudi. Oni od tog doba nisu itali nita to bi mo-
gLo ozbiljno da pokoteba njihovu sliku sveta. Pa, mogLi su da
umesto Radzinskog proitaju Vadima Koinova, umesto Jegora
Gajdara - Aleksandra Panarina, vredeLo bi proitati poznog, a ne
samo ranog Zinovjeva, ne samo znati VLadimira Kara-Murzu ve se
upoznati i sa radovima Sergeja Kara-Murze, i tako dalje: Bibihin
je bio izuzetan filosof, a nije na odmet prostudirati ak i Buina
- niko nije ozbiLjno Lovio greke kod Buina, a on ih je naLazio
mnogobrojnim Ljudima, oh. (Pa i ALeksandru Isajeviu.)
Postoje, naravno, neki Ljudi koji su sve to proitati - taj isti
Oleg Kain, taj isti Dmitrij Bikov - pa, njihova stika sveta je malo
sLoenija. Ali veina drugih je zaista - mrak. Drzak i vritavi
mrak.
Evropski izbor im u ceLini zamenjuje intelekt.
227
Zahar Priiepin: NI3E TUI RAT
Moe Li neko pretpostaviti da je te navedene autore itao,

recimo, tipian gost kafea an-ak"?
Ili pak najznaajnije kolumnistkinje KoMMepcaHra, blago
epileptine ali zato Lepih kokojih ija i prodornih ovjih oiju?
ALi, eto ti nevolje, svi izgLedaju kao pametni Ljudi. Odevaju
se kao pametni Ljudi. To skupo kota. U Rusiji odvajkada doeku-
ju po odei71. I po izrazu Lica. Po nosiu, tako rei.
Eto, tako su doekaLi i njih. I nikako da ih isprate.
Sada je kasno da ih ue, a da ih proteraju - okrutno je.
Oni su navikli da svojim bengaLskim sjajem osvetLjavaju na-
e tresetne movare.
Ne vrpoLjite se, BengaLski. Ni vi, BengaLska. Mi i daLje ui-
vamo u vama.
***
Branei Arhipelag GULAG od mojih tobonjih napada, publicist

OLeg Kain neprestano smatra da je to deLo roman - a, kao to je
poznato, tu nema ni traga od romana.
Oleg Kain realno ne zna razLiku meu anrovima iLi se samo
pretvara?
Rat i mir, ba kao i Tihi Don jesu umetnika, knjievna dela,
aLi Arhipelag GULAG - nije.
Kapetanova ki je knjievno deLo, ali Istorija Pugaovljeve
bune - nije, to je istorijsko istraivanje. I, uzgred, u koLi prou-
avaju Kapetanovu ker.
Karamzinova Bedna Liza je knjievno deLo, aLi njegova Isto-
rija Ruske drave - nije. 7o sam ja, Edika jeste roman, a Moja po-
litika biograjija od istog autora nije roman nego memoarska pu-
blicistika.
Ima Li ti pojma, OLee, ta su anrovi?
Rat i mir, Tihi Don i Kapetanovu ker niko ne doivLjava kao
istorijski dokument nego ih doivLjavaju kao knjievno-umetni-
ki dokument, uvia Li razliku, OLee?
Arhipelag GULAG jeste veoma mona knjiga, aLi tamo, iz-
meu ostaLog (s upuivanjem na drugog naunika, tanije, ,,na-
unika"), pie da je prokLeta Sovjetska vlast u Logorima ubiLa
71 Deo ruske narodne poslovice o gostima: Doekuju po odei, a ispraaju po

pameti" ( BcTpenatOT no ofte>KKe, a npoeo>KaiOT no yM y , iji je smisao jas-
niji u drugoj: Kako god nakinurio ludaka, ipak e pokazati svoju gLupost"
{K aK ffypaKa He HaptKati, a rnyocrb cbo k >oh Bce paBHo noKa>KeT"). (Prim.
prev.
228^
VRTESKA
ezdeset miliona Ijudi - pa ti odlino zna da to nije tano? Pa

ti nisi prosveena inteligenja", ti ivi u komplikovanijem sve-
tu. ta e to tebi?
Meni se ba i ne uLazi u ovu poLemiku, aLi kada sam prole
godine ponovo itao Arhipelag GULAG - ak sam i ja , bez naroi-
te eLje za tim, naao tamo nekoliko desetina otvorenih nesuvi-
sLosti.
UostaLom, o toj temi su ve napisane itave knjige.
ALi deca itaju Arhipetag GULAG kao prirunik iz istorije! Ona
posLe ive sa tim.
Ja sam za to da deca itaju aLamova i Dombrovskog, pa da
ive znajui kako je to bilo. A ne sa priama o ezdeset miLiona
(a to nije est stotina miLiona?), i ne s autorovim uverenjima da
je tokom godina, provedenih u Logoru, ALeksandar Isajevi imao
priLike da vidi samo jednog (!) zaista krivog zatvorenika koji je
priznao svoj zloin, i ne prepriavanja pria o tome kako je jed-
nom, u zimu, straa u umi spaliLa na Lomai etrdeset Ljudi koji
su odbiLi da rade (moe Li ti to da zamisLi?).
To je prosto, zar ne? Govorim proste stvari.
Hajde da se u koli prouava Jedan dan Ivana Denisovia ve-
likog ruskog pisaca SoLenjicina, aLi Arhipelag GULAG emo da iz-
uavamo na studijama istorije, na fakultetima - sa detaLjnim raz-
matranjem toga gde je autor napravio dubinska psihoLoka, isto-
rijska i filoloka otkria, a gde je sve pobrkao i posLuio se lanim
podacima, zatim su ti podaci biLi i te kako iskorieni u informa-
cionom ratu protiv Rusije.
...I , naposLetku, paradoksaLno, ali je injenica: istina o bun-
tu bila je kudikamo oiglednija, opipLjivija i pouzdanija u Kape-
tanovoj keri nego u Pukinovoj Istoriji Pugaovljeve bune. 0 to-
me treba razmisLiti.
***
Polemiui sa mnom povodom Arhipetaga GULAG, moji oponenti

u jednom imaju pravo: ta knjiga objanjava zato se raspao SSSR
i kako se on raspadao (i u tom smisLu SoLenjicinov rad, ma ko-
Liko to biLo udno, daje mnogo vie nego u sluaju opisivanja me-
hanizma StaLjinovih represija).
Uz to, Arhipetag GULAG je bio najuvenija ruska knjiga na
svetu u XX veku: taj dokaz mi je ranije navodio pisac PaveL Ba-
sinski.
229
Tu je sva istina, mada i te dokaze moemo ne toliko da

osporavamo koliko da ih ispravLjamo.
U zapadno-evropskom svetu, koji je u XX veku uasno pobr-
Ijavio, postojala je ogromna potreba da unite SSSR koji je , s vre-
mena na vreme, ispravLjao brljotine progresivnog sveta", pa i -
osLobaajui evropske prestonice od faizma i faista, sve jednu
za drugom. Njima je tu dobrodoao Arhipelag GULAG: moan je
rad. On im omoguava da ne oseaju zahvaLnost prema Rusiji, za-
to to je to biLa borba dva zLa", to su komunizam i faizam -
braa-bLizanci".
Arhipetag GULAG su popuLarizovali, itaLi na svim kontinen-
tima! Pogotovu u Evropi i u SAD, naravno.
Ali, evo jednog interesantnog trenutka: sLoiete se, teko
vam je i da zamisLite kako Rusi u itavoj dravi sLadostrasno ita-
ju o tome kako su pobrLjaviLi Amerikanci, EngLezi iLi ak i Nemci,
pa malaksavaju od oseanja sopstvene pravinosti. Ko nas ne
postoji ta potreba za tim da drugi ne bude u pravu, da nema isto
pravo kao i mi. Kod njih je toga biLo. I ostaje.
to se tie savremene Rusije, tuga je u neem drugom: sa
kakvom radou mi moramo da naom istinom i naom mukom
hranimo LokaLnu progresivnu pubLiku", koja bilo kakvim povo-
dom i bez ikakvog povoda potura svoju njuku nama pod nos"
(to jest potura nam Arhipelag GULAG - kao da smo ga napravili
Lino mi).
ta je to - njihova tragedija? Ako ba hoete, neka vam bu-
de: to je samo njihova tragedija?
Ne, to je naa tragedija.
Pa, eto, ne bi trebaLo da je erupate ni da se hranite njome.
***
ParadoksaLno, aLi napadi na SoLenjicina ne jaaju patriotski po-

kret u Rusiji nego ga sLabe. Ja to uzimam u obzir i eLim da i vi
raunate s tim.
U ovoj temi trebaLo bi da se ponaamo paLjivije.
Rei, koje sam izgovorio o tome kako bi bolje bito da aci u
koLama izuavaju Solenjicinove knjievne, a ne pubLicistike
tekstove, progresivna pubLika" je odmah epaLa kao oruje
(PriLepin pokuava da potisne SoLenjicina iz koLe i zauzme nje-
govo mesto!" - vikaLi su ti, ne naLazim drugu re, idioti).
Progresivna publika" ima naviku da privatizuje sve odreda
- pa i nasLee Ateksandra Isajevia, koji, otvoreno reeno, nikad
230
VRTEKA
nije bio LiberaL i prema itavoj toj publici se odnosio sa velikom

skepsom.
SoLenjicin jeste grandiozna figura, neodvojivi deo ruske
drutvene i knjievne tradicije, u njemu je bilo neeg istovreme-
no od Pugaova i od Hercena, od Avakuma i od Radieva - og-
njeni duh, pomama, tvrdoglavost, kolosalna samouverenost.
Ako se sada potrudimo da oduvamo" Solenjicina - podu-
hvatie ga, evo ovi, najbolji Ljudi drave", pa e da viu o tome
kako su nacionaLne svetinje i nacionalne tragedije potrebne i va-
ne samo njima.
ALeksandre Isajeviu, ne Ljuti se zbog Arhipelaga GULAG.
Imamo i mi zbog ega da se Ljutimo na Vas.
U svakom sluaju, danas nam Vi nedostajete. Vaa re o
ukrajinskim dogaajima i o svemu ostaLom to se deava sa na-
ma i oko nas, postaviLa je na svoja mesta mnogo toga.
Na nau sreu, SoLenjicin je uspeo da se izjasni na temu bu-
dueg rusko-ukrajinskog konfLikta i stao je konkretno na stranu
Rusije: sada ne moemo ukinuti tu injenicu, kao ni antiukrajin-
ske pesme drugog dobitnika NobeLove nagrade - Brodskog.
SoLenjicinove gorke rei o Ukrajini potvruju da je on, bez-
uslovno, bio vojnik, konzervativac, tradicionalist.
...ALi Arhipelag GULAG treba jednostavno objavLjivati sa na-
pomenama u novim izdanjima. Na kraju krajeva, tamo postoje u-
dovine greke koje ne ukidaju nau nacionaLnu tragediju.
***
Neistina je da totaLitarizam nije zainteresovan za miljenje gra-

ana i za podrku naroda. Ako itate sovjetske novine iz doba
istki krajem tridesetih godina - jasno vam je, kao Boji dan, da
je veoma zainteresovan. Tada je izvren najmoniji informacioni
napad, potegLi su sve posLenike pera i karikaturiste - emu sve
to? Da bi drava delila patetiku krvavih obrauna.
I drava je delila tu patetiku. Mada su postojaLi neki poje-
dinci koji su misLiLi kritiki i polagaLi sebi raune za apsurd koji
se deavao.
Sada u zapadnim sredstvima za masovno informisanje vode
najmoniju antirusku kampanju - isti radnici kuLture, karikaturi-
sti i ostali. Ovde neemo da poredimo povode, zbog kojih su vo-
ene te dve pomenute kampanje, to nije vano.
Vano je da graaninu, i u potpunoj tiraniji, i u demokra-
tiji", sugestibiLnost i zdrav razum se nalaze otpriLike na jednom
231
istom nivou. To su one mase koje nisu sklone kritikom sagleda-

vanju stvarnosti i slepo veruju na re, ma ta im govoriLi. To su i
oni kritiari pojedinci koji, u optoj psihozi, imaju snage da po-
sumnjaju.
Savremena Ukrajina, na primer, u potpunosti je spremna za
svoju 1937. godinu. Kad bi se tamo, hipotetiki, dogodio ozbi-
Ijan vojni poraz (recimo, ako bi predali Odesu) - odmah bi poe-
le istke narodnih neprijatelja, i poziv da se prebroji peta kolo-
na" - postepeno bi proradila ta mainerija. I krenula bi dalje,
zveckajui i liptei krvlju. I, to je najzabavnije, naa progresiv-
na javnost, oliena u svojim najboljim predstavnicima, ne bi ni-
ta primetila. Kao to, uostalom, do sada nije primeivala ni to
kako je u Harkovu za no nestajalo po dvesta aktivista antimaj-
dana i vie se nisu vratili, kako as u Kijevu revnosni bloger to-
ne u vodu, as u Mariupolju nestaje novinar...
***
Moja omiljena knjievnica, Ukrajinka, u ruskoj tampi saoptava:

Ukrajinci poseduju ono ega za sada Rusi nemaju. I to je vrlo
vredna stvar - iskustvo. Mi se razumemo u revolucije."
I smeh, i greh. I gle sad, eto ,,mi se razumemo u revoluci-
je". (Kod nas je revoiucija neprekidno trajaLa od 1986. do 1996.
godine, sa svojim majdanima i permanentnim graanskim ra-
tom.) I uopte, kakva joj je intonacija.
,,A jo smo se razbeali i udariLi glavom o betonski zid. Sad
imamo iskustvo. Mi se razumemo u betonske zidove."
Karakteristino je da nai progresivni Ljudi govore upravo
isto: o genu slobode, koji postoji kod Ukrajinaca" a ovde ga ne-
ma. Gospodo, prestanite ve jednom. Ovde su milioni Ljudi de-
monstrirali na trgovima deset godina zaredom. I oni imaju isku-
stvo. Sin sam tekih greaka.
U redu, ukrajinska je knjievnica, ta oekivati od nje. A vi
ste potpuno izgubiLi pamenje, je Li? Pa vi ste lino predvodiLi te
revoLucije i majdane. Zgnjei gada!" - seate Li se, ne? VeseLo
je bilo. Vama.
Pokolenje koje je odrasLo za vreme sovjetske vlasti polo je 1941.

godine i slomilo faizam. Ono nije znaLo Rusiju koju smo izgu-
biLi", i nije odLaziLo ak ni u crkvu.
2 ^2^
VRTEKA
Ono je odrastalo gledajui u portrete Marksa, Lenjina i Sta-

[jina.
I pobedilo je u najstranijem svetskom ratu. Sada o tom po-
kolenju govore kako su to bili robovi" i tome slino. Kako su ih
demoni vaspitali svojim demonizmom. Kako su iveli u atmosfe-
ri straha i bojali se da dignu oi.
Ali robovi ne pobeuju u ratu. Demoni ne pobeuju u Otad-
binskom i Svetom ratu, ni zahvaljujui", ni uprkos".
Robovi ne recituju napamet poeziju Tvardovskog i Simono-
va, uvodnike Leonova i Erenburga, ne pevaju ,,3x, flopora..." -
robovi ne brenuju za to, oni nemaju oseaj Otadbine.
Pogotovu to robovi ne osLobaaju sLobodne Ljude. SLobod-
ni Ljudi, kao to se seamo, iveli su tada u Evropi, iLi u veem
deLu nje. Od ega su ih to osLobodili robovi?
Neto se tu ne uklapa. Nikada se nee ni uklapati.
Da, u dravi Sovjeta iveli su i ti koji su mrzeLi svu tu ,,so-
vjetsku gamad", pa su beaLi u unutranju emigraciju ili prelazi-
li na stranu nacista i crtaLi svastiku na svojim grudima.
ALi oni su bili izrodi. Tih izroda - mi se stidimo.
Sada pogledajmo pokolenje sLobodnih", koji uopte nisu
zatekLi sovjetsku vlast, i odrasli su gledajui u portrete Stiva
Dobsa, Ksenije Sobak i Borisa Jeljcina.
Oni su slobodni. Oni su lieni kmetske svesti". Ujedno i
oseaja Otadbine. Oni nisu zatrovani otrovima komunizma" i
ostalog prokLetog kolektivizma. Koga bi oni mogLi da osLobode,
ako bi?... Koga?!
Ne, mi vidimo da u tom pokolenju ima sLobodnih i divLjih -
oni, na primer, pomau Novorusiji da ne bude ubijena i zgaena.
A ja veoma sumnjam da meu opolencima postoji makar jedan
italac "GQ" i barem jedan koji je opLakivao JeLjcinovu smrt. Ne-
ma ni jednog jedinog opolenca koji nosi portret Stiva Dobsa na
grudima.
Prosto reeno - oni su izrodi iz svog pokolenja.
Tim izrodima - svaka ast.
* * *
PubLicist i sLobodni misLiLac Artjomij Troicki kae: Narodovoljci,

iLi petraevci, biLi su tvrdi i nepokoLebLjivi Ljudi, bilo ih je nemo-
guno sLomiti. Oni su iLi na izvrenje smrtne kazne, na civiLne
kazne, odLaziLi su u progonstvo u Sibir, za nekima, kao to je po-
znato, u stopu su odLaziLe jo i devojke. I sad odmah ita priu
233
0 disidentima iz sovjetskog vremena. Svi su dounici. ak i oni

koji to nisu bili, u toku procesa su poinjali da daju iskaze, da
potkazuju jedni druge. Kvalitet Ijudskog materijala u periodu od
XIX do XX veka veoma se pogorao."
Artjomije, vi ste ih jednostavno traili na pogrenom mestu.
Stvar je u tome to liberalne vrednosti iskonski pretposta-
vljaju individualizam u sebi. ovek shvata da je on najvia vred-
nost, i itavo kolo - vodi se oko njega. Zato su njegove motiva-
cije odmah tanune.
Ali mrani konzervativac ili pomamni boljevik ratuje za vred-
nosti koje su hiljadostruko vee od samih Ljudi - tlo, Otadbina,
svetsko oslobaanje, vladar sveta bie rad, sloboda panije (Kube
1 dalje po spisku), kosmos, AeLita"72 i druge divne stvari.
Prema tome - petraevce i narodovoLjce ne treba traiti u Li-
beraLnim prijatnim drutvancima nego meu nacional-boLjevici-
ma (jer su oni - drugorusi,73 Limonovci, internacionaLne briga-
de). Dvesta i vie njih su proLi kroz zatvore, hiljade su podvrga-
vane administrativnim proganjanjima, mnogi su ubijeni, partija
godinama ivi pod zabranom - aLi, im se desiLa nevolja, momci
su skoili i uputiLi se da slue Novorusiji: u opoLenje, u humani-
tarne slube itd., i sLino.
Eto vam Ljudskog materijala".
A tog materijaLa, o kome vi govorite (kada su Ljudi dobri -
a odjednom se ispostavlja, citiram, ,,svi su dounici"), bilo je
mnogo i tada, u XIX veku.
ALi u to doba vi biste, Artjomije, govoriLi: ...moje peterbur-
ko drutvo je Ljupko i odlino govori francuski, aLi Ljudski mate-
rijal u Rusiji bio je malo tvri u doba staroobredaca i protopopa
Avakuma, kada su Ljudi za veru iLi na Lomau.
***
SLedea aoka progresivne svesti.

Ako nekom padne na pamet da kae (napie) neto - isklju-
ivo na osnovu injenica - o StaLjinovom dobu, na primer, o
72 A elita" (AennTa") - klasian sovjetski nemi igrani film Jakova

Protazanova, slobodna ekranizacija istoimenog fantastinog romana
Alekseja N. Totstoja. Radnja filma poinje u decembru 1921. godine u
Petrogradu, odmah po zavretku Graanskog rata i poetkom NEP-a. Drava
je u ruevinam a... (Prim. prev.)
73 Drugorusi - tanovi politike partije Druga Rusija" (flpyran Poccnn). (Prim.
prev.)
234
VRTESKA
istraivanjima Arktika, o naunim probojima, o hrabrosti i hero-

izmu, o kalovu, BuLgakovu u pozoritu, Stanislavskom i o horu
Aleksandrova, o nagradama Staljin" dodeljenim Anatoliju Riba-
kovu i Juriju Trifonovu, o sveoptem obrazovanju, poLarnicima i
stahanovcima74 - odmah e da nam kau: Ali u to vreme seLja-
ci su umirali od gladi, MandeLjtam je kopao po kanti za smee u
Logoru, kosom su kosiLi 'narodne neprijateLje', Berija je na uLica-
ma dovlaio MoskovLjanke za zabavu, i u Lubjanki su tukli Roko-
sovskog".
to i jeste istina. U to vreme, maLo ranije ili maLo kasnije,
bilo je tako ili gotovo tako. ALi, eto, progresivni ovek pria ka-
ko je devedesetih godina bilo divno doba, kakva je biLa sLoboda
na televiziji, kakvi art-projekti, kakav je bio oseaj sLobode i ras-
tereenosti, te u prodavnicama - sir, kobasice, ostrige, a u knji-
arama, najzad, Nabokov i Brodski... i ti mu odjednom kae:
- Ali u to vreme je bio graanski rat u Tadikistanu, a i jo
na deset mesta, gde su ginuLe stotine hiljada Ljudi - stotine hi-
Ljada, ujete Li! - i odnekuda se pojaviLo do etiri miLiona bedni-
ka, bez krova nad gLavom, i svi su, otvoreno reeno, pocrkaLi, aLi
i jo dva miLiona besprizornika, pa su gotovo svi postaLi narko-
mani i sahranjivaLi su ih gde stignu, kojekude, a krajem devede-
setih se ispostavilo da nam je drava - jedan od svetskih Lidera
u trgovini robljem i trgovini Ljudskim organima, pa su jo procve-
tale i takve boLesti kakvih nije biLo ak ni u Graanskom ratu, i
jo su devojke Ruskinje postaLe vrua roba u svim svetskim bor-
delima, a jo su kod nas pokraLi na trilione narodne imovine i
vojnih tajni___
ALi, ako im bude nabrajao sve to, gLedae te kao Ludaka, za-
to to ti gura nos u tui posao, i uopte, pobrkao si Lonie.
Lonie mogu da brkaju jedino oni, progresivni Ljudi. A ti
moe samo da sLua.
Sluaj! Tridesete ili pedesete godine su smrt, smrt i smrt, a
devedesete - ivot, ivot i ivot.
Zato? Zato to su devedesetih godina oni iveli i nisu pri-
meivali nikakve naroite graanske ratove, smrti, kLoare i trgo-
vinu Ljudima - naprotiv, sve im je bilo veselo, i tada je otvoreno
74 Stahanovci - radnici koji su u doba socijalizma nadmetali u radu te posti-

zali najbolje rezultate i premaivaii normirane planove (naziv je po imenu
udarnika rudara Alekseja Stahanova). (Prim. prev.)
235
mnogo izvanrednih klubova, i dogodio im se prvi odlazak na le-
tovanje.
ALi oni nisu iveli u tridesetim godinama, ve im je Radzin-
ski ispriao sve - kako je bilo opte sovjetsko ropstvo i, uopte,
iskljuivo uas koji im je zamenio sav ivot. Pa, ako neko od tih
koji su iveti u to doba nije primetio uas i ropstvo - znai, bio
je siepac.
Takav pristup se kod nas naziva kritiki, progresivan i civiti-
zovan.
A ti, mranjae, stoj po strani i znaj gde ti je mesto.
***
Doputovao je ovek iz Argentine, mlad i poslovan Argentinac, pa

pria kako je od skora naglo, viestruko povean broj Ijudi koji
ue ruski, u celini uzev, s nadom gledaju u Rusiju, a povodom
sankcija kau: mi imamo sve, hajde da prijateljujemo.
Govori on upravo o onome to je ovde odavno predmet ras-
prava, ali meni je bilo vano da to ujem Lino od njega: Latin-
ska Amerika u celini, tj. najjai igrai na kontinentu oekuju - u
najboljem smistu - osnaivanje Rusije, trae maksimalno iroke
kontakte i sanjaju o stabtjenju onog koga tamo svi mrze, iz cuga
pogaate upravo koga.
Izotacija, ta rei.
Uostalom, jasno je da za prosveenu publiku tamo neka La-
tinska Amerika nije pokazateLj. Eto, kod nas je doao u goste
svetski poznat gLumac Ikevi Laputrajtis iz znamenitog grada
RiLno-Milno, a takoe lupecko nacionatno pozorite Kvoka" s
predstavom Vae pokajanje", koja je napraviLa frku - naravno, to
je sve, finaLe, dotijali su", samaka etija", svet se okrenuo od
vas", prijateljevaete jedino sa Severnom Korejom".
Ne, nauiemo mi da prijateljujemo sa kontinentima. A u
Severnoj Koreji, uzgred budi reeno, takoe ive Ljudi - hrabri,
jaki i radni. Od njih ima ta da se naui.
to se tie Laputrajtisa - kasnije emo da ga pozovemo. I
on e da doe u nau samaku eLiju da nas saaljeva. I dobie
honorar i najzahvaLniju pubLiku na svetu.
***
Kada kolege iz esnafa periodino ulaze u polemiku - puca mi gLa-

va od tuge.
VRTEKA
Pisac Roman Senin detaLjno je izLoio tezu o tome kako Ru-

sija ne bi trebaLo da pomae Krimu i tamo nekom Donbasu nego
je boLje da pomogne rodnom KiziLu (Roman je otuda rodom) iLi,
recimo, Pskovu. Tom argumentu je ve poLa godine, ponoviLo ga
je etrdeset hiLjada Ljudi, ne znam ak ni kako u ozbiLjno da od-
govorim na to.
TrebaLo je, valjda, svojevremeno da napiemo pismo Krimlja-
nima: Ljudi, sad kod nas nema gasovoda u selu, prema tome,
ostajete bez nas, u redu? Va Ruski Svet". ILi sutra da nakitimo
pismo opoLencima: Momci, prekinite tamo svoj posao. U KiziLu
su putevi Loi i tamo jo ima budaLa. Treba prvo da se pobrinete
za to. S pozdravom, va pisac Roman."
Kad bi pisac Senin u svim vremenima odreivao ime e Ru-
sija da se bavi, Rusija ne bi trebaLo nikad niim da se bavi, zato
to, dok je Rusija ila do Kazanja, u Sibir i do Vladivostoka, tra-
iLa neto tamo u KaLinjingradu ili u Port-Arturu - u Rjazanju su
uvek biLi Loi krovovi. Krovovima se treba baviti, krovovima! Bu-
daLe. Sada biste iveli kao Ljudi. Oko Rjazanja.
Ako emo sasvim ozbiljno, odgovoriu ozbiLjno: upravo ti
probLemi koje je Rusija postavila ispred sebe - daju joj ansu da
promeni izgLed upravo sa take gLedita odnosa prema graani-
ma, da se promeni njena ekonomija u ceLini i, najzad, da posta-
nemo svesni ko smo mi i za ta smo. Rusija na tom putu moe da
propadne, aLi moe i da se sabere, najzad.
(Kao i Ukrajina, uzgred budi reeno, ali oni idu svojim pu-
tem, bogami, i zbog vetra koji im duva u Lea.)
* * *
Letimino sam ugLedao na traci novosti sLedei histeroidni post

jednog Rusa, masovnog proizvoaa antiruskih histerija, zakaio
sam kursorom Lajkovanja" i prvih deset prezimena su bila: Kaj-
lo, Ovsijenko, RoaLj, Marja, Abramuk, Sejtanov, Kamienko,
Azizov, Gomer.
Mi smo za prijateLjstvo naroda, bezusLovno.
Ali u Fejzbuku je jednoznano nastao nov autorski format:
bloger za izvoz.
Eksportna, poboljana varijanta, sedefna dugmad, gLasnost
od hiLjadu decibeLa, uputstvo se priLae na ruskom jeziku.
,,Vi ste usamLjeni u svojim oseanjima prema uasnom tota-
Litarnom komiji? Pritisnite sedefno dugme, otpevae vam ariju
Kurbskog."
237
***
U Frankfurtu, u prisustvu nemake publike, sa Dmitrijem GLuhov-

skim polemisao sam na temu Ukrajine. Po bogzna koji put uo
sam od Mitje razLog da se Rusija uasno upLaiLa pojave bLiskog
suseda koji je izabrao da ivi s evropskim vrednostima", a ne sa
feudaLnim" (kasnije je Mitja zakLjuio kako je, u vezi s Ruskom
Federacijom, preterano bLago rei feudaLne" pa je nae LokaLne
vrednosti poeo da naziva robovLasnikim").
Tek to sam proitao ovakvu taku gledita u intervjuu ALek-
seja NavaLjnog. Ruska vLast, govori on, uasno se upLaiLa da e
Ukrajina u komiLuku da izgradi carstvo sLobode - i tada e Ru-
sju prozreti sopstveni graani i oborie reim. KremLj nije mogao
to da dopusti.
Znate, ovde i sami nismo pokLonici reima, aLi ova anaLiza
nas, naravno, oduevLjava.
Za poetak, po toj Logici, ne uzima se u obzir stav Krima i
Jugo-istoka: odnosno, ti Ljudi koji ne ele da idu ka evropskim"
vrednostima, u principu - ne postoje. Da Li oni ine 97% iLi 57%
od ukupnog broja stanovnika u regionima - nema znaaja, u
principu, oni ne postoje. Postoji samo oLovna teina kremLjovskih
kuLa.
Zatim, potpuno je neshvatLjivo kako smo mi dozvoLiLi ivot
Estoniji, Letoniji i Litvaniji - susedi su nam! Tamo su stotine hi-
Ljada Rusa! Oni e tamo da izgrade carstvo sLobode i potpunog
evropskog saveza, a tada emo mi da progLedamo. Treba hitno
uvesti tamo tenkove. Zato ih niste uveLi do sada?
GLuhovski je, istina, precizirao kako je Ukrajina - sLoven-
ski" sused. ALi kada u bLizini ivi SLoven bez zLatnih vekni" -
dvostruko je ubedljivo.
Pa, onda treba osvojiti PoLjsku. Tamo je takva sLoboda, ta-
kva srea, takva su im prava - i takoe je SLoven, takoe sused,
takoe je bio u sastavu Rusije. Ili kako?
...Eto, moji drugovi smisle neku, otvoreno reeno, budaLa-
tinu, pa je ponavljaju dok ih ne zaboLe usta.
A jo sam kod Navaljnog proitao da je Putin pomou Krima
podigao svoj rejting". Sve je i biLo planirano radi rejtinga.
A ima Li Ljudi na Krimu? Postoje Li tamo Ljudi ili ne? Znae Li
barem neto oni, sa svojim sopstvenim miLjenjem?
Ne. Subjekat istorije su jedino - oni koji izLaze na Majdan.
A tamo neki opoLenci - kremLjovski su pioni.
238
VRTEKA
Takva je naa demokratija. as je ima, as je odjednom ne-

ma.
Treba ve jednom uvesti novi zakon u sve evropske povelje.
Evo ga.
Poto su Rusi - narod koji nije sklon demokratiji, na njih se
ne ire demokratski stavovi i na njima se ne primenjuju demo-
kratska pojmovi.
***
U dobroj knjizi Donatana Koua Klub nitaka ( The Rotters' CLub)

postoji trenutak gde se govori kako je, poetkom sedamdesetih
godina, pijani Erik Klepton sluajno izustio: Engleska se pretva-
ra u jednu od svojih koLonija."
Zbog toga su ga podvrgLi masovnoj opstrukciji i na karikatu-
rama crtaLi sa svastikom iza Lea.
A evo, jedan na uveni peva je ovih dana otvorio duu:
Nije biLo nikakvog prisajedinjenja. BiLa je banalna okupacija tu-
e teritorije. Prisajedinjenje je dobrovoljan in, na Krimu je biLo
nasiLje nad Ukrajinom. Zversko, Licemerno nasiLje nad dravom
koja pokuava da se iupa iz apa ruske civiLizacije. A da Li je to
civiLizacija, takoe je pitanje. Po meni - nije. ak i ako su pLani-
rali baze NATO-a na Krimu, ja u tome ne vidim nita strano. Na-
a flota je morala da ode. Ukrajinska drava je imala pravo na tu
odluku."
I nita nee biti naem pevau za sve to. Zato to nam je vr-
Lo slobodna drava. Ona moda nikada nije bila toliko sLobodna,
tako, iskoristite priLiku i izjanjavajte se.
tavie, u pevaevim reima nema nieg prekornog: pa, on
nije protiv toga da na Krimu bude NATO, zato da ne. Ako se
Amerikanac izjasni za ruske baze u Kanadi, na Kubi i u Meksiku -
ta, zar ga treba ubiti. Takva mu je taka gledita. Ko zna ta mu
je na umu. Istina, ja ne znam nijednog takvog Amerikanca,
pogotovu - meu rok-zvezdama, inae bismo odmah saznali ta
je hajka".
Drugo je pitanje to su Ljudi, koji razmiLjaju kao ovaj peva,
sasvim nedavno, seam se, upravLjaLi naom dravom. Oa jo ne
shvatam kako Rusija nije zaista nestaLa, u ceLini, bez ostatka.
Pa ako vi mislite da danas nema tih Ljudi u vlasti - narav-
no, greite. Ima ih.
239
***
U progresivnoj sredini vlada likovanje povodom raskrinkavanja

ruske teLevizijske podvale. Ne svia se to ni meni, meutim, ra-
vo me zabavlja sam stepen uzbuenosti tom podvaLom.
To jest, u odreenim krugovima nije obiaj da se govori o
bombardovanjima stambenih etvrti, aLi zato se povodom teLevi-
zijske podvaLe izjanjavaju maltene svi ugLas: kao da su organi-
zovani uasi Prvog kanaLa uasniji od reaLnih smrti dece, koje su
se deavale u isto vreme.
Gospodo, ako o bombardovanju misLite ioLe fiLosofski, po ti-
pu: ,,U ratu je kao u ratu", onda misLite tako i o teLeviziji. Pa, iz-
LoiLi su pedeset podvala zaredom ruske teLevizije. Pa, nai do-
bronamernici nisu biLi Lenji, otkriLi su tih istih pedeset podvaLa
ukrajinske teLevizije. Budite barem za miLimetar objektivniji. ta
se to dogodilo? ,,U Rusiji je 86% stanovnika zaLueno teLevizij-
skom propagandom!" A u Ukrajini ih je 86% - ta? Ne gledaju oni
u svoj teLevizor nego u pegLu? A u Evropi? Kao da je naa propa-
ganda ukinuLa strahotu u Odesi, strahotu u MariupoLju, strahotu
u SLavjansku, strahotu u Lugansku i sve ostale strahote. Nijedna
propaganda - ruska, evropska, ukrajinska - nita ne ukida. Pro-
paganda vri propagandu, radi toga je i smiLjena.
***
PogLedao sam nekoLiko progresivnih asopisa - aLi tamo je sve

isto, apoteka, uLica, Lampion", ili, ako emo detaLjnije: pa ta,
nove sankcije, uskoro e Ljudima zabraniti da jedu, nacija debi-
La, raspad drave je neizbean, ovde je ve faizam.
TradicionaLno svi misLe da se ti Ljudi siLno brinu za Rusiju,
ali mi smo ovde ve zapaali da im je staLo do nje kao do Lanj-
skog snega - tako oni mataju. Oni staLno piu Li piu beLeke
svojim deda-mrazovima. Nova godina je daleko, a oni su nestr-
pljivi. Deda, neka ovde sve izgori, a mnogi umru. I da ja sve to
gLedam izbliza, vai?"
U stvari, ne treba preumanjivati uticaj pokojne Valerije ILji-
nine Novodvorske: ona je progresivnim inteLektuaLcima daLa mo-
deL ponaanja. Za vreme Gorbaova ona je pisaLa kako je Gorbaov
faist i vraa sovok", a sva njegova perestrojka je varka da bi na-
pravio novi GULAG, Jeljcina je optuivaLa za koketiranje sa fai-
zmom i za guenje LiberaLizma, bukvaLno je svakoga dana urLaLa o
skoranjem raspadanju Rusije, i presvisnuLa je od urlanja. I evo,
240
VRTEKA
ovi takoe urlaju: sve e da se razvali, sve e da izgori, sve e da

satruli. I dodaju (oni su humanisti): Samo nam je ao dece".
Zatim u asopis dospeva pet hiljada zahvalnih italaca iz Ki-
jeva, Berlina, Londona, desetak ruskih histeroida - i Lajkuju sve
to. Tipa, i njima je ,,ao dece". U stvari - svi ele ostvarenje sna
da ovde ne bude hrane ve samo svuda poar, GULAG i miLioni
progledalih debila...
...Mili Ijudi! Kada ne budete imali ta da jedete - ovde e
da nahrane i vas. ak ako i sami ovdanji stanovnici budu zaista
gladovali.
Ovo je Rusija, detence, poasti se. Ovo je Rusija, drue, na-
spi sebi pun tanjir. I doite po repete.
***
Sve je to banalno i ve mi je dozlogrdilo, ali prekjue mi je jo

jedna poznanica ispriala da je telefonirata svojim starim prijate-
Ijima u Kijev, a oni su joj nekako zbrzali razgovor, dobacujui:
- Vi jednostavno ne znate ta je sloboda.
Za proteklih godinu i po dana odatLe sam i ja stotinu puta
uo tu reenicu, dobra desetina mojih poznanika je tom reeni-
com izgubila prijateLje sa one strane granice.
U stvari, sadanja Ukrajina, verovatno je to ve neko prime-
tio i pre mene, lii na Rusiju iz 1991. godine: isti zalueni gra-
ani koji mahnito veruju u evropski izbor, progres, dvilizaciju,
stringe, ali i u staljinizam".
To je ista, nazovimo je kvaziLiberaLno-oLigarhijska kLika, ko-
ja sedi na vlasti i zaplenjuje sve to se moe zapleniti, u ulozi
Barkaova (Makaova) - Jaro, inteLektuaLci potpuno bolesnih
glava u najteem obliku akutne slabosti, generali - prevejane lo-
pue i du-u-ugi put u neizvesnost.
Razlika izmeu Ukrajine i SSSR-a u raspadanju je samo u jed-
nom: tada je u Rusiji 86% stanovnika bilo uvereno da smo mi
najpoganija drava na zemljinoj kugLi, da nam je mesto na sme-
tlitu istorije, da je sve kod nas sramotno, ukLjuujui automo-
bilsku industriju, knjievnost, muziku i sav herojski ikonostas, da
mi nemamo ime da se diimo i najbolje bi biLo da nas mama ni-
je rodila, ovakve nakaze.
Ali u Ukrajini 86% stanovnitva je uvereno da ive u divnoj
dravi, prolost im je oduevljavajua, njihova istorija nema ana-
logone, junaci su im najheroiniji, a knjievnost i muzika - sto-
je u istom redu sa velikim evropskim kuLturama.
241
Ne znam kakve zakljuke da izvodim iz toga - smernost je

isto to i gordost - dve strane iste medalje.
***
I naredni put - posle noi vetica u Harkovu, nakon to su tamo

sruili najveu statuu Lenjina u Evropi, a aktivistu, koji je poku-
avao da brani spomenik, ubili pa ga obesili na ogradi - neki mo-
ji drugovi se obraaju progresivnom oveanstvu": a sad? a ta
sad kaete?
A ta oni mogu rei! Drago im je! Oni takoe sLave! Lenjina
su oborili! Lino oni bi ga sruili, i tamo, i ovde, pa takoe bi za-
igrali.
U svakom gradu Rusije vozili bi se na buldoeru - i svuda bi
ga ruili, i bili bi sreni.
Inae, to to su tamo u Harkovu pohapsiLi mnogo naroda, a
ostali proruski nastrojeni Ljudi, koji su jo nedavno izLazili tamo
na miting u koloni od sto hiljada, zatvoreni su po kuama i ua-
snuti, to ne uzbuuje nikog od progresivnog oveanstva. (Njima
je drago to su zatvoreni svi ti gubitnici".) Oni e rei: zatvore-
ni su i kod vas u Donjecku.
Pa dobro, zatvoreni su kod nas, zatvoreni su i kod vas. Pa,
za koji avo vi bLebeete svoje buLanjenje o tome da ,,idu u
Evropu"?
A drugi put, kada tamo srue sLedeeg vojnika-oslobodioca,
sledeeg Kutuzova i nekog radnika i seljanku" - oni e takoe
da nau opravdanje. Smesta! Kazae da je vojnik - glad, Kutuzov
- StreLkov, a radnik - simboL SSSR-a.
I uopte, ovde kod nas je imperijaka ohoLost", a tamo -
velianstveni korak u sLobodu. Ovde ak ne treba ni preuveLia-
vati - od rei do rei sve je tako.
Kod njih su svi potezi zapisani unapred.
* * *
im napiem neto o Ukrajini - odmah mi dotre, gubei pLjuva-

ku, energini momci sa kijevskim mestom boravka: ostavi na mi-
ru nau dravu, kopile, gLedaj svoja posLa...
...im ne piem o Ukrajini nego o neem drugom - odmah
mi potre, gubei pLjuvaku, energini momci s istim mestom bo-
ravka: ta, Rusija je izgubiLa Donbas? Preao si na knjievnost?
Nema ta da kae? Kraj igre?
242
VRTESKA
Narkomani su, valjda, nikako da ih shvatim.
***
Najtee borbe oko aerodroma u gradu Donjeck vodile su tri jedi-

nice na ijem je elu bio Motorola (rodom je iz Komija, i u nje-
govom crtama nesumnjivo izbija neto ugro-finsko), Givi (Gruzin
po dedi) i Abhaz (on jeste Abhaz).
Dopisujem se sa momkom iz Givijeve jedinice - ratno ime
mu je Kazah, zove se Rinat. Znam nekoliko boraca iz MotoroLine
jedinice, jedan od njih je napola een, drugi je nesumnjivo -
Kavkazac.
Jo je u Donjecku bataljon Vostok" - u njemu je dosta Ose-
tina, a mnoge od njih takoe lino poznajem.
To ne porie, naravno, jednostavnu injenicu da su opolen-
ci veinom - Donjeani, Luganani i Rusi, momci iz Niegorod-
ske, Rjazanjske, Rostovske i VLadimirske obLasti, iz Pitera iLi iz Si-
bira.
Ruske nacionaListike grupacije" - uveLiko Lunjaju uLicama
svojih gradova i trae povod da se potuku sa Tadikom, Uzbekom
i crncem.
Za to vreme momak iz Komija, Abhaz, Gruzin, Kazah i Ose-
tin se bore za ruski svet".
Kau mi: oni su takoe Rusi.
Pa dabome, oni su Rusi. ALi neto mi nagovetava da jesu,
tano je, sve dok odjednom ne ponu da krue oko njih i urLaju
im na uho Rusija Rusima!".
Ruskost jeste nean, tanan, drhtav oseaj. Ne treba ga na-
vaLjivati oveku na vrat, kao jaram. ovek samovoLjno ide sa tim
oseanjem - ono je tanje od dLake, i jeste najvanija zatita.
inilo mi se da je etniki izrazito obojena nacionaLno-oslo-
bodilaka revoLucija u Ukrajini morala da naui kojeemu ako ne
ba sve, onda barem mnoge u Rusiji. ALi zaueno sam otkrio -
ne, nije ih nauiLa.
Hajde da jo jednom objasnimo.
U Ukrajini nisu veali Ruse i uopte im nisu zabranjivaLi da
govore na ruskom jeziku. Tamo se svuda uo ruski govor i Ruse
su primali, na ovaj iLi onaj nain, kao rodbinu, mada ne najvo-
Ljeniju.
Ali oseanje da je Rusima dodeLjena sporedna, dopunska, a
ne gLavna uLoga (makar ravnopravna s ukrajinskom) - sve ee
je proimala ivot Rusa u Ukrajini. Razumljivo je da te okolnosti
243
Tahar Rrilepin:.NIJE TUI RAL
za rusku progresivnu javnost" ne znae ama ba nita. Zamisli!

Najvanije je da budu evropske vrednosti!" Ali za Rusa, postepe-
no nametnuto oseanje drugorazrednosti znai veoma mnogo.
Niko nee da bude nadziran sa strane i da bude nekom neto du-
an na svojoj sopstvenoj zemlji.
U Rusiji to ne ele ni Tatari, ni dakuti, ni Abhazi, ni Oseti-
ni, ni Dagestanci ni eeni (koji ive na svojoj sopstvenoj, naoj
i njihovoj zemlji), ni jo pedeset naroda - pa ak i kada oni ine
etvrtinu od ukupnog broja stanovnika.
Hajde, da jo malo viemo: ,,Ko ne skae - taj je Bakir!",
,,Ko ne skae - taj je Jakut!", ,,Ko ne skae - taj je Abhaz!", Ko
ne skae - taj je een!" - a posle emo da se zaudimo to nam
je av na stomaku rasparan a creva se vuku pred nogama.
Ovde, u Rusiji, ne treba dizati glas. Ovde je ionako sve na-
e. Uzmi i vladaj.
Rusu je vikanje Rusija Rusima!" - isto to i vikanje Moja
ena je moja!" iti Moja su deca - moja deca!"
Ako je ena tvoja - tvoja je ena, idi i uzmi je. Ako su deca
tvoja - tvoja su, vaspitavaj ih i raaj jo novu decu.
Ne poredi se sa komijom-budalom. Budi Rus.
* * *
U sporu sa ruskim nacionalistima postale su mi jasne dve sasvim

jednostavne stvari.
Prvo, oni se, kao i ja , najblae reeno, pribojavaju novog
raspadanja Rusije. Mi se dobro razumemo.
Drugo, govorei o tom raspadanju, oni osnovni akcenat sta-
vljaju na nacionaLni problem. Tvrde da, ako Rusija ne bude dra-
va Rusa - osuena je na propast.
I ovde ve poinju stilska razilaenja.
Stvar je u tome to, sama po sebi, ta poslanica - drava se
raspada zbog nacionalnih protivrenosti - nema blage veze sa
istinom.
Smuta75 u XVII veku, februar 1917, oktobar 1917. i raspada-
nje SSSR-a 1991. godine dogoditi su se zbog potpuno drugih raz-
Loga.
75 Smuta - period u l'storiji Rusije od 1598-1613. godine, obeteen elemen-

tarnim nepogodama, poljsko-vedskom intervencijom, najteom dravno-
potitikom i drutveno-ekonomskom krizom. Smuta je bita izazvana nizom
uzroka i initaca. (Prim. prev.)
24A
VRTEKA
Zar je zauzimanje Kazanja ili prisajedinjenje Sibira imalo ve-

ze sa smutom? Ama ba nikakve.
Februar 1917. godine inicirali su Kazasi ili Bakirci? Oni ni-
su ni primetili ta se dogodiLo tamo u Moskvi.
Oktobarski prevrat - kakve veze je imao on sa nacionalnim
pitanjem? Boljevici nisu imali nijednu ozbiljnu parolu na tu te-
mu; posle su ve uvrstili nacionalno pitanje, koje su sami reili,
uostalom, u tradicionalnom imperijskom kljuu.
To to su boljevici - uz kolosalan otpor niza drava (EngLe-
ske, Nemake, Japana itd.) saiLi rusku imperiju za tri godine (a
kasnije jo i uveliaLi njenu teritoriju) - ponovo dokazuje da su
narodi, koji naseljavaju imperiju, biLi spremni za daLji zajedniki
ivot u bLagostanju.
Dogaaji iz 1991. godine biLi su krvavo istaknuti jermensko-
azerbejdanskim konfLiktom i nizom drugih nacionaLnih sukoba -
aLi sve se to zaista deavaLo na fonu degradacije vlasti - u dru-
gim prilikama, takva nacionaLna pitanja bi se reavaLa Lako i, u
sutini, bila su uobiajena: ta sevanja varnica su se staLno dea-
vala u periodu od XVIII-XIX veka. Bauka-car ili matuka-carica
su uspeno mirili narode koji su uLaziLi u sastav Rusije, koLaom
iLi, ponekad, maom.
Svi se svaaju, pa ak i rodbina.
tavie, narodi u SSSR-u, u celini uzev, glasali su za ouva-
nje SSSR-a - odnosno, oni su, u sutini, poLoili ispit za pravo na
zajedniki ivot - i to posLe pet godina udovinog medijskog ve-
tiarenja na temu ovako (u ovakvoj dravi) ne moe se iveti!".
Da nije biLo konfLikta izmeu JeLjcina i Gorbaova, dvojice
patentiranih ruskih seLjaka, nikakvi nacionalni probLemi" uopte
ne bi doveLi ni do ega.
ak i posLe raspadanja SSSR-a, mnogi su to zapazili, ruko-
vodstvo niza azijskih i kavkaskih repubLika je uviaLo, na ovaj ili
onaj nain, da u biLo kojem trenutku Moskva moe da ih pozove
crvenim telefonom i da im saopti: Tako, Ljudi, ukida se Zajed-
nica Nezavisnih Drava, spremamo se u SSSR" - i mnogi, gotovo
svi bi morali da se potine.
Jo jednom: raspad Rusije uvek je bio rezuLtat desakraliza-
cije ruske vLasti (nepostojanje legitimnog naslednika u doba
smute, odricanje od prestoLa NikoLaja II, najmonija antisovjet-
ska kampanja tokom perestrojke) i onog to se danas naziva
drutveno-ekonomskim probLemima". Kao po praviLu, situaciju
komplikuje ovaj iLi onaj ratni konflikt koji se razvija neuspeno.
245
Nacionalni problemi su uvek - posledice, i nikada se ne ja-

vljaju kao uzrok raspadanja drave.
Svaljivanje krivice sa boLesne glave (ruska sakralna vlast pe-
riodino ostaje bez pameti) na glavu uvaa i Kalmika - nije naj-
ispravnije ponaanje.
Povrh toga, sama injenica da Rusija postoji kao vienacio-
naLna imperija, u principu ve jeste nepobitna.
Rusija nije mogla (a oigledno, nije naroito ni pokuavaLa)
da rusifikuje na stotine naroda. U najboljem sLuaju, rusifikacija
se odvijaLa tinijom privoenja krstu". (Pravoslavac - dakle,
Rus.") ALi sada je i to nemoguno.
Svi razgovori o temi uspene nacionaLne politike Nemake,
ItaLije ili panije vode se u korist - siromanih. NacionaLne raz-
Like meu pojedinim oblastima tih drava su kudikamo vee od
razLike izmeu KaLinjingrada, Vladivostoka, Arhangeljska i Astra-
hanja. Zato oni treba da ue od nas, a ne obratno.
U sutini, nijedan formirani narod ne sme biti prinuavan da
smatra sebe drugim narodom. ak i topioniarski kotao SAD, za-
snovan na sasvim drugim principima (svi se najpre odriu svoje
proLosti), nee biti u stanju da se izbavi (ve se ne izbavlja) od
budueg sukoba raznovrsnih beLaca, crnaca, crvenokoaca.
Neto tera Kinu da se zvanino pozicionira kao imperija - u
kojoj je zvanino uraunato i potvreno nekoLiko desetina narod-
nosti.
ProbLem Rusije je , nesumnjivo, u potrebi za izgradnjom eko-
nomskog modeLa (Levo-orijentisanog, bezuslovno), neophodnog
svima nama, i za razvijanjem tvrdog, ali mobilnog sistema drav-
ne uprave koja ima istinski sakraLnu osnovu, a nije tvorevina ne-
kih piar-tehnoLoga (koji, uz to, kao po praviLu, preziru svu tu Li-
no smiljenu zLatnu icu").
Svaka maina se, pre iLi kasnije, pokvari - car, monarh, ge-
neraLni sekretar, predsednik - svi ponekad gube gLavu i orijenta-
ciju u prostoru. Treba biti spreman za takav obrt dogaaja. Ali
taj, koji se sprema za to putem liavanja nacionalnog koda mno-
gih nacionaLnih zajednica u Rusiji - bavi se potpuno pogrenim
poslom.
Rusi moraju biti jaki i privLani sami po sebi, a ne na raun
ereenja nekog.
Budi Rus, i krenue prema tebi, drue.
Hajde da ponovim jo jednom, radi utvrivanja gradiva. Ako
ponu da vam priaju: ,,U Rusiji je nuno da se nacionalno pitanje
24 6
VRTEKA
rei u korist ruske nacije, inae je neizbean raspad drave" - dez-

orijentiu vas.
U Ukrajini pola godine govore to isto o sebi, i oseaju se sve
gore.
Ja, naravno, nisam postavio za cilj da preobratim ubeenja
tih adepta ruske ideje" u njen krajnji izvod. Njihova su ubee-
nja - njihova religija. Ja razgovaram s onima koji se jo nisu
utvrditi u svojim pogledima i pokuavaju da shvate ,,gde je isti-
na, brate?"
Pokuaj da se Rus rastvori u vienacionalnoj supi jeste zlo-
in i podLost. Pokuaj da se totalno rusifikuju na stotine naroda
- znak je nacionalne slabosti, umne i moralne zaostalosti i, u
krajnjem rezuLtatu, odaje rasizam. Znalaka, verski toLerantna ru-
ska imperijaLna poLitika je na - tradicionaLni obLik ivota.
* * *
...I jo dve rei povodom sasvim predvidljive razmene miljenja,

koja se dogodila u vezi sa upravo otvorenom temom: treba Li vi-
kati Rusija Rusima!".
Kad god preLazim na tu temu, odmah se setim dva otroum-
na iskaza Gere Sadulajeva, mog druga, rusko-eenskog pisca.
Prvi (citiram po seanju): Ruski nacionaList - nije onaj ko-
ji hoe da otcepi Kavkaz nego onaj koji hoe da pripoji Persiju".
Drugi (takoe po seanju): Ako je Rusija - samo za Ruse,
za koga su onda jakutski dijamanti?" Takoe su iskljuivo za Ru-
se? A kako to da objasnimo Jakutima?
German je donekle ironian, uviate; i ja vodim razgovor s
izvesnom dozom ironije, a jedino su moji oponenti poneki put
ozbiljni tako da mi zaigra srce.
Seam se, gotovo pre tri godine obnarodovao sam ovde jo
jedan divan iskaz Germana SaduLajeva, koji je u neemu bio pro-
roki.
Evo ga.
Najvea je greka - potcenjivati Ruse. Smatrati da su Rusi
sLabi. Uvrediti Ruse. Nikada ne vreajte Ruse. Rusi nikada nisu
tako sLabi kako to vama izgLeda. Ne daj Boe da proterate Ruse
ili oduzmete neto od Rusa. Rusi se uvek vraaju. Rusi e se da
vrate i uzmu svoje. ALi kada se Rusi vraaju, ne umeju da prora-
unaju i proporcionalno primenjuju siLu. Oni unitavaju sve na
svom putu. Ne vreajte Ruse. Inae, kad se Rusi vrate na zemlju
247
u kojoj su grobovi njihovih predaka, Ljudi koji ive na toj zemLji

zavidee svojim precima - mrtvacima".
0, kako su se tada razgoropadiLi na Germana, i neka njego-
va kavkaska sabraa, i mnoge Linosti iz drugih bivih repubLika
SSSR-a.
ALi najsmenije je to to se ruski nacionaListi takoe Ljute na
Germana SaduLajeva, zato to on ima stiLske nesugLasice sa njima.
Imam ih i ja.
DozvoLite nam da imamo stiLske nesugLasice sa vama? Ja ta-
koe voLim Rusiju, i ak sam to nekoliko puta dokazivao na deLu.
I German SaduLajev voli Rusiju.
Ispijmo, ukratko, za Ljubav. Lake s gestikuLacijom, inae
emo da razbijemo ae.
***
Godine 1986. godine mister Gorbaov je u SSSR-u progLasio pe-

restrojku i demokratizaciju.
Ve u Leto 1987. godine rukovodstvo Saveza pisaca Ukrajine
(Muketik, PavLiko, OLijnik) u obraanju Vrhovnoj Radi predLoi-
Lo je da se u svim koLama uvede obavezno izuavanje ukrajin-
skog jezika i zaLoiLo se za ukidanje prava roditelja da biraju je-
zik koji e im uiti deca - ukrajinski ili ruski. Jedino ukrajinski.
ZamisLite: predloiLi su pisci! Naj-naj-prvi! U stvari, oigLed-
no ih nisu mnogo itali na ukrajinskom! Dobri Ljudi nikako nisu
mogLi da ocene po zasLuzi Muketikovu prozu.
Tako su se taLjige zakotrljale dalje.
Kuda se kotrLjate, taLjige?
* * *
Predsednik Ukrajine, gospodin Poroenko, dvaput je rekao da ru-

ski nee biti dravni jezik u Ukrajini. Reakcija naih najboLjih
Ljudi" biLa je predvidLjiva za trideset koraka unapred: naravno, za
to je kriv Putin. Nego ko je. (Jo su u Ukrajini razbili i unakazili
spomenik maraLu ukovu i junaku fiLma ProLee u Zarenoj uli-
ci" - mi znamo, ko je to uradio? Na garant! On!)
Publicist i nacboL Vladimir Linderman nedavno je vrlo mirno
i detaLjno ispriao kako se odvija derusifikacija u baLtikim dra-
vama, kako se ona odvijaLa u Ukrajini i kako e se odvijati daLje.
Pre Putina, za vreme Putina i posLe Putina.
248
VRTESKA
Ponekad mi se ini da e neki drugovi, ako im se iz glave iz-

vue re Putin", da izgube koordinaciju pokreta. Ustae i za-
boraviti kako da hodaju, kako da govore, kako da zarade aplauze
od tih usijanih glava, kao to su i oni.
* * *
Iz jednog ukrajinskog grada zaueno mi piu: kako, jo vas ni-

su zabranili u Ukrajini? Doli smo u knjiaru po vau knjigu - bez
ikakve nade - a knjiga je, ispostavilo se, u prodaji.
Prili smo prodavcima, apatom pitamo: a ta, Pritepina ku-
puju?
Prodavac nam apatom odgovara: da, svi ga kupuju.
...To jo dok je trajao Majdan, nasmejao sam se - u Ukraji-
ni su obnarodovali podatke o prodaji etektronskih knjiga, tamo
sam zauzeo drugo mesto, posle Harija Potera. A ve tada su pri-
stalice Majdana predlagale da me obese.
...Sva ova pria, naravno, nije radi mene.
U Kijevu, u Zaporoju, u Lavovu, u Odesi i tako dalje ive hi-
tjade i hitjade tjudi - divnih, dobrih, saoseajnih, koji sve razu-
meju, pa kao i mi, takoe ne ete nikakav rat - ve samo prava
na jezik, na ivot, na tu istoriju i tu mitotogiju kojoj ti eti da
pripada, a ne onu koju su ti pripisali.
***
Andrej Kokotjuha, ukrajinski pisac, predlae: Uzimajui u obzir

nastatu situaciju, trebalo bi da kvotiramo jedino knjige ruskih
autora koji podravaju aneksiju Krima, iti podravaju rat u Don-
basu, iti izraavaju antiukrajinske pogtede. Za primer moemo
uzeti Sergeja Lukjanjenka i Zahara Prilepina. Takoe, trebato bi
da ograniimo uvoz knjiga ruskih autora koji prostavljaju ruske oru-
ane strukture, armiju, poticiju itd... Ali zato nam je potrebno ze-
leno svetto za ruske autore koji ne izraavaju antiukrajinske pogle-
de, ija su knjige neutratne sadrine, iti autor aktivno zauzima ci-
vilni stav prema Ukrajini i podrava nau dravu. Pre svega, to su
Boris Akunjin, Dmitrij Bikov, Ljudmita Ulicka i VLadimir Vojnovi".
Koristim pritiku i zahtevam hitan uvoz knjiga Andreja Koko-
tjuhe u Rusiju. Kokotjuhu u mase.
Povodom kvotiranja - neu da budem potkaziva ali spisak
je , naravno, kudikamo brojniji od Lukjanjenka i mene. Na mestu
Limonova i Jetizarova sigurno e da stoje Kokothjuhine knjige. A
249
Kublanovski? On je takoe na ,,K". A ruska klasika? Treba je kvo-

tirati, gotovo svu: Pukina i Dostojevskog kao nesumnjive impe-
rijaliste, Turgenjev i ehov su se podsmevali ukrajinskom nacio-
nalnom karakteru - i njih; ak mi nije jasno ko e da ostane.
Tamo se moe napraviti takvo kvotiranje da e vam izai na
nos. Pomenutog Bikova, izmeu ostalog, ponekad treba, ponekad
ne treba kvotirati, on pria mnogo tota, ponekad mu je to uza-
jamno iskLjuivo. Predstoji vam veLiki posao.
***
Ruski pesnik ne moe biti jednostavno dobar momak - koji ima

mnogo prijatelja. Ima prijatelje u Moskvi, ima prijateLje u Kijevu,
i on je zaista za sve najboLje, a ako i jeste protiv nekog - protiv
je najLoijih, na primer, radikaLa.
BLok je mrzeo peterburke intelektuaLce i prokleo ih, Gumi-
Ljov je uzeo tri Georgija"76, Jesenjin je jedan od prvih (uporedo
sa Belim i BLokom) priao boLjevizmu, MandeLjtam je BLjumki-
nu otimao naLoge za streLjanja i cepao ih, i as nije oseao ze-
mlju pod nogama, as ju je iz sve snage oseao - isto tako iskre-
no; HLebnjikov je svoju najboLju poemu napisao o sadisti i pred-
sedniku K-e, pozdravljao imperijalni pokret Sovjeta na Istok; Pa-
vLa VasiLjeva su ubiLi zbog antisemitskih skandaLa i antistaljini-
stike basne; Lugovskoj i DoLmatovski su sLavili aneksiju Zapad-
ne Ukrajine, SLucki i SamojLov su ratovaLi; SmeLjakov je robijao,
aLi je izaao - aLi je ostao surovi i Ljuti komunist, uspeo je da
napie jo i razjareni Lanak o onima koji su organizovali hajku
na Majakovskog... Sa Majakovskim je takoe sve jasno.
A sada, kuda god da uperi prstom, na sve strane su sve do-
bri momci, imaju prijateLje svuda, oni su za dobro protiv zla, i de-
vojice su dobrice, sve tee dobrim i progresivnim stvarima, ak
i frajeri koji su atro skloni pankerima, ukLetim pesnicima i kon-
tra-kulturi - takoe su sad svi progresivni, svima su oko vrata ve-
zane nevidLjive portikLice.
Neki Andrej Rodionov - ta, on je panker? Enfant terrible 11,
majku mu? Ne, kada se okupa - pokazae se da je utivi dobrii-
na sa manetnama. Moete da ga smestite za zajedniku trpezu,
izmeu Tatjane ToLstoj i Andreja BiLje, pa e se utroje smejuLji-
ti kao veoma pristojni Ljudi, a ne kao kojekakve prostaine.
76 Nikolaj Gumitjov je za ratne zasluge tokom 1914-1915. godine dobio tri
ordena Georgijev krst". (Prim. prev.)
77 Enfant terrible (fr.) - uasno dete. (Prim. prev.)
250
VRTEKA
Fuj.
Mnogi od tih stvaralaca (daleko od toga da su svi, ve mno-
gi) - slavni su momci, kao ezdesetai, ak i boiji. Ponaaju se
utivo, izjanjavaju se za istinu i humanizam.
Recituju kao da im je grudva u grlu. Grudva od savakane
hartije.
ezdesetae su za deset godina izgubili iz pamenja, vas e
zaboraviti ve za ivota.
Zato to ruski pesnik - nije slubenik, da bi se ponaao u-
tivo.
Bezmudo ste pokolenje, srednji pol, jadni verlebristi, urkai.
***
Tema: ,,Je li Rusija Evropa?" - u 90% sluajeva je moskovska ili

piterska, pa, ili kalinjingradska. U Rjazanju je ve manje tih ori-
ginaia, u Kazanju jo manje, u Ufi tako raspravljaju jedino na pri-
jemu kod doktora... a u Surguti? U Vladivostoku, u Juno-Saha-
linsku? Jasno vam je kako im je tamo smeno da sLuaju sve to?
Ti koji ive na Leni, na Obu, na Amuru i na Jeniseju - znate ta
e da vam odgovore na to? VoLe Li Ljudi koji ive na Donu i na Te-
reku da priaju o tome kako su oni Evropejci?
Situacija je divLjaka i paradoksaLna - 1% stanovnika svoj
majmunski diskurs namee stanovnicima kojih ima 99% . Oni i-
ve u nekoj svojoj Rusiji, nevelikoj, prijatnoj u svakom pogLedu,
civilizovanoj - za koju su zakaili, kao grudve iaka, svakakvu
azijatinu i ogromne, hLadne, strme prostore, uostaLom, potpuno
su nevidLjivi iz an-aka".
Eto ti, kod nas je kuLtura dola iz Evrope". Kod nas, pre ne-
go to je kultura doLa iz Evrope", ve sedam stotina godina je po-
stojala drava i u manastirima su se uvale ogromne biblioteke.
Na Rusiju pre Petra odluujui uticaj imale su Vizantija i
Horda. Kao to je u XIX veku sva aristokratija znala francuski, ta-
ko su u XIV veku kneevi govoriLi na tatarskom.
Zatim je kuLtura iz Evrope otiLa kuda je hteLa - na primer, u
SAD, i to zajedno sa Evropejcima. Znai li to da su SAD - Evropa?
Eto, Pukinu je ruski jezik bio drugi, a prvi - francuski. (Tom
istom Pukinu koji je, uzgred budi reeno, govorio da Rusija nikad
nije imaLa nieg zajednikog s Evropom.)
2U Africi itave drave govore na francuskom - znai Li to da
su one evropske drave?
Tvrdnju Rusija je Evropa" treba, u sutini, svrstati u viceve.
Devet od deset osoba koje brinu o tome da Rusija mora po-

stati Evropa, potajno (ali i javno) smatraju da je Rusija nakaza -
i sve to se moe uiniti sa tom nakazom jeste da se malo evro-
peizuje.
Od vas Lino, momci, postae Evropejci, kao od Holstome-
ra78 - Pegaz. Ne glumite, svejedno ne Liite na njih.
Evropejac Berezovski, Evropejac Abramovi, pojavio se, eto,
jo i Evropejac Hodorkovski. Sad e on da vas okupi sve tamo, pa
e Ljudi doLaziti da uivaju u vama, kao u zoolokom vrtu. 0, do-
vezli su Evropejce iz dubine sibirskih ruda. Kako se ivi tamo kod
vas, Evropejci? Hladnoa, sneg, tiranija?"
ovek, koji fiziki ne eLi da smatra sebe Rusom, nada se da
ga to automatski ini Evropejcom - ha!
Da bi Rusiju smatraLi Evropom - postoji jedna smetnja. To je
upravo Rusija.
* * *
Kada progresivnom oveku kau da Rusija - nije Evropa, osea se

kao da su ga zakljuaLi u mranu komoru sa vrlo neprijatnim,
gnevnim stvorenjem koje buno dahe i krgue zubima.
- Sta, ovde zaista nije Evropa? - pita on utivo, aLi cvoko-
tavim glasom. - A ko je ovde?
Niko mu ne odgovara. Samo dahe.
- Mi smo uvek bili evropska drava... U svojim najboLjim...
ispoLjavanjima... Ej? Ko ste vi? Mamice, a ko je ovaj ovde! Mami-
ce, vodite me odavde... Boe moj, kakav uas...
(I poinje tiho da se moLi: Rusija je Evropa, Rusija je Evro-
pa, Rusija je Evropa".)
Za to vreme, dahtanje mu se sve vie pribLiava.
Nema kud da se dene, udovite hoe da ga Ljubi.
78 Holstomer - kastrirani konj iz istoimene pripovesti Lava Tolstoja. (Prim.

prev.)
252
SEDMl DEO
Novorusija traje
0 deavanjima tokom prole godine moe se govoriti na dva

naina.
Rusija je dokazala da je ona drava-otpadnica, kojom vlada
diktator koji ivi u svom svetu, njeno stanovnitvo je amorfno i
sugestibilno - u sutini, to su zaostali Ljudi, poput Severnih Ko-
reanaca.
Ili druga varijanta.
Rusija je pokazala spremnost za rizik, mogunosti za munje-
vitu aneksiju tuih teritorija u sluaju Krima, ili za potpomaga-
nje u stvaranju haosa na odreenoj teritoriji - s ciljem pojaava-
nja politikog uticaja i irenja sopstvenih granica. Pri emu je
stanovnitvo drave u celini sposobno da podrava svake drav-
ne avanture, u najniem ili u najuzvienijem smislu, i da bez ika-
kvog uea drave mobilie desetine hiljada Ljudi za vojnu i po-
Litiku deLatnost.
To jest, jo jednom ponavLjamo, ovo je vano: bez ikakvog
uea drave u dogaajima na Krimu i u Novorusiji dobrovoljno
su uestvovale desetine hiLjada Ljudi iz Rusije: armija Ljudi koji su
napustiLi Lini ivot" i premestiLi se u smrtne opasnosti. Ako dr-
ava u sledeim situacijama ove vrste, na primer, dodeLi nagra-
du" dobrovoljcima - taj broj se moe poveati, recimo, za deset
puta.
Rusija i Rusi su sposobni za sLedee stvari, nabrajamo.
Da stave na kocku postojanje sopstvene dravnosti, budui
da ih pri tome pokreu ideaListike, a ne merkantiLne pobude.
Da vodi partizanski rat u susednoj dravi, pri emu su ue-
snici partizanskog pokreta takoe motivisani ideaListikim, a ne
merkantilnim pobudama.
Da izvodi uspene ratne operacije koristei svega nekoLiko
procenata od svojih optih dravnih mogunosti.
I daLeko od toga da je ovo sav spisak.
Svi koji su ubeeni u to da e Rusiju, koju vidimo danas,
neizostavno da unite na ovaj iLi onaj nain, kada je ,,sav svet
255
7ahar Prilppin: NIJE TUfll RAT
protiv nje" - trebalo bi da porazmisle zato do dana dananjeg

nisu unitene Severna Koreja ili Kuba.
Rusija se moe unititi jedino u sluaju ako ona sledei put
izvri samoubistvo. Ali posle 1991. godine prolo je premalo go-
dina da bi se to ponoviLo u skorijoj perspektivi.
***
Rusi ne mogu da izvedu pet stotina hiLjada Ljudi na protestni mi-

ting. Ali zato Rusi (u najirem smisLu - Rusi) mogu da poaLju hi-
Ljade i hiLjade opoLenaca u rat.
Evropski narodi mogu da brane svoja prava - i izvedu miLion
Ljudi na miting. Rusi ne brane svoja prava. Ulina aktivnost - nije
po njihovoj meri. Po njihovoj meri je dubina narodnog rata..."
Nekome se svia pripadnost narodu koji u ogromnom broju
izlazi na ulice da reava konkretne probleme sindikata. Nekome
se svia pripadnost narodu koji aLje desetine hiLjada izasLanika
- te oni munjevito hrLe preko sedam gora i sedam mora (iLi u su-
sednu obLast. koja je zbog nesporazuma postala druga drava) po
najznaajniju istinu.
***
Ima jedan dobar ovek u parLamentu Novorusije, otac mi je Ukra-

jinac, majka Sibirka - sa njim sam nasamo porazgovarao kada
sam proli put bio u Donjecku.
On mi je ispriao kako je u sovjetsko vreme dobro nauio
ukrajinski jezik: bio mu je problem da nabavi ila Verna iLi Dimu
na ruskom, a njih su odmah prevodiLi na ukrajinski - potranja za
tim izdanjima je biLa vrLo maLa: itava drava je itaLa na ruskom.
Ali dete eli da proita sve to bez odugovLaenja - eto, on
je na ukrajinskom osvajao biblioteku avantura.
Govorio mi je (i ne samo on, vie puta sam to uo), da se
tokom poslednjih dvadeset godina pojavio ogroman broj rei u
ukrajinskom jeziku - urno su ga dovodiLi u normalan obLik, iz-
meu ostaLog, menjajui sve naLik na ruske - iLi, otvoreno ree-
no, ne naLik nego jednostavno ruske rei. Kako bi se im se jezik
to vie razLikovao.
U razgovoru mi je neoekivano, s nostalgijom rekao: ,,A do-
bra nam bee drava Ukrajina. Ovde je biLo maLo vie sLobode ne-
go u Rusiji". Nisam ga osporavao niti sam se saglaavao. ALi on
nije nastavio temu.
256
NOVORUSIJA TRAJE
Mi smo samo eleli da ukratko ispriamo kako stoje stvari

danas.
***
Ponekad mi se ini da o donbaskim opolencima polemiu kao o

vanzemaljcima.
Kao da ih niko ivi nije video Ijudski - zato o njima mogu
da piu kojetarije.
Jedni vie vole da misle kako opolenaca uopte nema - sve
su to presvueni ruski specijalci koji nose ime Kadirov."
Drugi su uvereni da je, pod veLom noi, terorist Strelkov raz-
valio bravu na Lokalnom zatvoru, pa su odatLe grunuLi na sLobo-
du zlikovci, prevaranti, bitange i banditi koji su epaLi automa-
te i poLi da brane rodnu zemlju, u kojoj se naLaziLa njihova vo-
Ljena tamnica.
Trei, naprotiv, prikazuju opolence u nebeskim tonovima,
dodeLj.ujui im crte koje su im posebno simpatine: desniari"-
patrioti su uvereni da su opoLenci - nacionaListi, a Leviari" su
ubeeni da su opolenci - istinski komunisti.
Kako bi se otkLoniLa sva ta pitanja - trebaLo bi to vie da
se razgovara Lino s opoLencima.
U mnogim stvarima trebaLo bi da im se pristupa oprezno i sa
zahvaLnou. Jer, nisu se oni odjednom rodiLi u ratu - imaLi su
roditelje, detinjstvo, neko ih je vaspitavao - nita nije sLuajno,
istina?
oveku mora da se dogodi neto vano, ako ve ostavlja svoj
divni mirnodopski ivot i ide tuda, gde svakog dana mogu da ga
ubiju.
OpoLenac Rinat je, misLim, u izvesnom smisLu, uzoran.
On je metanin, ali nije Ukrajinac - takvih ima mnogo. On
je mLad - aLi danas ratuju, u veini sLuajeva, omLadinci. On je u
opoLenju gotovo od samog poetka.
I on mi pria:
,,Ja sam od Donjecka.
Otac mi je Kazah. Roen je u zaseoku na samoj granici sa
Kazahstanom, u Volgogradskoj obLasti. Sin je oficira, do petnae-
ste godine je bio pastir, obanin. Tipini sovjetski ak ponavLja.
Mnogo se mangupirao, aLi je i itao veoma mnogo, do dana da-
nanjeg proita za dan svaku knjigu. PosLe armije je imao mno-
go raznovrsnih posLia i nesrean brak. Pa, otac je reio da ode
kod brata u Donjeck. Tamo je i ostao. Obian zidar, argatnik,
273
7ahar Prilppin: NIJE TUI RAT
plahovit i prosean pijanac. U ivotu ga nikako nee novac, ma-

da mu je ime Sansizbaj - u prevodu 'nebrojeno bogat'.
Majka - ena je zanimljivog rodoslova. Uopte, ona je Ru-
skinja, deda joj je bio Nemac, prema tome, njen pradeda - ne-
maki aristokrat, bio je vlasnik ergele. Mama mi je neobina, ve-
oma lepa, vrlo naitana ena, iako je i bez visokog obrazovanja.
Svaku Jesenjinovu pesmu moe da nastavi po seanju. Ja sam im
prilino pozno dete. Sada su oni, oboje, ve prevalili ezdesetu...
Smatram da sam ja Rus. A ruskost mi je prisutna na nivou
mentaliteta, duevnog ustrojstva. Ali mi je krv - dabome. im
ugLedam konja, mene ti - neka udnja neshvatLjiva... Jo kao
maLian probao sam kumis - i dobro pamtim taj ukus; samo, te-
ta to kod nas uopte ne umeju da ga prave...
Odrastao sam u kraju sa reputacijom najgoreg, normaLnom i
uobiajenom za klinca, na Petrovki. Bilo je mnogo tunjava, ako
emo poteno, ali za moje vrnjake iz perioda od ezdesetih do
osamdesetih godina prolog veka - mislim da je to biLo u okviru
norme. Jednostavno, u kraju je biLo vrLo mnogo puvadija-imita-
tora, pogotovu onih koji su podraavaLi - crnce repere: svi su
hteli da lie na grupu Wu-Tang Clan i crne momke iz amerikih fil-
mova; pa, uopte, stariji su maLtretiraLi mLae i tako daLje. Upra-
vo zbog tih tunjava, kako na uLici tako i u koli, mama me je u
devetoj godini odveLa na boks.
U devetnaestoj godini sam dobio povredu ramena. I - zbo-
gom, sporte. Dugo sam eLeo da se vratim, zaraivao sam novac
za operaciju. Gde sve nisam rintao: na gradilitu, fizikaLisao sam
na pijaci, na konjiko-sportskoj bazi... Bez obzira na nastavu u
tehnari, bez sporta sam ipak imao viak vremena. ituckao sam i
pre toga, aLi u to vreme knjievnost me je jo vie zainteresova-
la. Omiljene knjige su mi bile ovanoLijev Spartak, udo Pavla Za-
grebeljnog, Deset maonoa Joikave. Pa, sve knjige hrabrih mu-
kih pisaca: Hemingvej, Dek London, standardni skup.
Na istorijskom pLanu su mi omiljene teme - Zaporoko koza-
tvo i UPA85.
85 UPA (VKparncbKa noBcraHCbKa apMia) - Ukrajinska ustanika armija,

oruano krilo OUN (b) - Organizacije ukrajnskih nacionalista (Banderin
faistiki pokret), borili se sve do 1956. protiv partizana i Crvene armije, ali
9. aprita 2015. godine Vrhovna Rada Ukrajine priznala je lanove UPA borci-
ma za nezavisnost Ukrajine. (Prim. prev.)
*7 4
N0V0RUSI3A TRA3E
Pa, o kozatvu je jasno, ne treba ga objanjavati: tamo je i

romantike napretek, i previe heroja. 0 tome ima literature - da
se zatrpa, ipak nam je predmet 'Istorija Ukrajine' bio jedan od
osnovnih.
ALi o UPA sam poeo da kopam iz radoznalosti. Udbenici su
govorili jedno - heroji, oslobodioci, a moja okolina, svi odrasli
Ljudi - neto sasvim drugo. A ta ako me obmanjuju tate, mame
i tete? ta ako su to zaista bili borci za siobodu i pravednost, a
ne krvavi banderovci?
Porazgovarao sam i sa ratnim veteranima, pitao sam za mi-
ljenje i svoje poznanike Poljake. Potraio sam odgovarajuu li-
teraturu od lokalnih istoriara. Uglavnom, ve tada mi je posta-
lo jasno zbog ega u Zapadnoj Ukrajini stvaraju takve heroje. I
kako su se oni lako upecali na istorijske rupe! Oni su uvek vika-
li: 'Bandera je takoe bio u logorima kod Nemaca! Bandera nije
nita potpisao sa Nemcima! Oni se borili kao lavovi protiv svih!'
Pogledi na svet su mi ve tada 'LeviariLi' - i zaista, nije zbog
Literature. Sva ta savremena eLita biLa je neshvatLjiva, inteligen-
cija mi je izgLedaLa tua: svi su kudiLi Sovjetski Savez, mnogi su
postaLi prerueni monarhisti. Moda se u mom sLuaju ispoLjavao
uticaj druga ernievskog, aLi ve tada sam mislio da u XIX veku
nisu postojali samo baLovi, husarstvo i natae rostove.
A i zato oni tako mrze SSSR? Stanovao sam pored nekada-
njeg najmonijeg graevinskog kombinata, koji je devedesetih
godina opeljeen i zatvoren. Mama mi je priaLa kako je od svo-
je prosene pLate obiLa sav Sovjetski Savez, sve u turistikim po-
hodima. Trener mi je govorio o nereaLnom razvitku sporta u to
doba. Ali otac mi je neprekidno tugovao za zavodom. Pa, i itav
kvart aLkohoLiara i namrgoenih fizikaLaca nekada se sastojao od
veselih i vrLo potovanih proLetera. A i sve te prie su se deava-
Le u kontekstu kurvanja i korupcije devedesetih i 'nuLtih' godina,
u kojima sam iveo.
Kad je poeo Majdan - radio sam kao fizikaLac u skLaditu
voa. 0 Majdanu sam mislio: proi e. U martu sam zatekao po-
etak protesta u Odesi: tamo sam vanredno studirao i doao na
predavanje. Kada su mi govorili da je Odesa napravila svoj izbor
- te Ljude sam jednostavno terao u Lepu materinu. Zato to sam
video ko je odLazio na te ukrajinske mareve.
U Odesi postoji nekoLiko veoma dobrih fakulteta, na koje do-
Lazi da studira omLadina iz Zapadne i, jo ee, iz Centralne
Ukrajine. Upravo oni su i stvarali svu tu frku. PLus putujui gosti
7ahar Prilepin: NI3E TUI RAT,
na slubenom putu: hunvejbini86 i pravi pravcati hitLerjugend,

samo to im je kvasac ukrajinski! Bez njih se ne moe nikuda.
Jedva sam se uzdravao kada su njihove povorke prolazile
tano ispod mog balkona na Francuskom bulevaru.
Ve kad sam se vratio kui, gLedao sam video-snimke kako
su nai momci rasterivali pristaLice Majdana. Tada se jo nije vi-
dela nijedna zastava DNR.
Obratite panju na razLiku u okrutnosti. PriLikom nasilja u
Donjecku, kada je naih biLo vie, a njihovih samo dva autobusa
- kod njih je poginuo jedan ovek. Neu ja da kaem 'samo je-
dan': i jedan je mnogo - aLi mogLo je biti jo gore. Ljudi nisu do-
putaLi sebi da smrtno premlate putujue goste, podizaLi su ih,
otresali i putaLi.
U opolence sam otiao posLe onog to se desilo 2. maja u
Odesi.87 Poznavao sam stotine pravih baraba iz Donjecka. Ali ni-
kada neu poverovati u to da bi oni bili u stanju da tako mahni-
taju i da se ponose tim istim uasom koji su prirediLi tipovi u
Odesi. To prevaziLazi moje razumevanje! Devojice koje prave Mo-
LotovLjeve kokteLe, i devojice koje ravnoduno gLedaju u zapaLje-
ne Ljude - misLim da se to mnogima urezaLo u pamenje. A kada
su tamo zaustavLjaLi poarno vozilo, sea se? Doe mi da na sav
gLas arLauknem: kako?!? Kako su oni mogLi to da urade? Tu ne po-
mau nikakvi argumenti.
Zna, kad bi se uporedo sa nama uasnuLe Zapadna i Central-
na Ukrajina, pa okriviLe same sebe za preteranu okrutnost - me-
ni se ini, zaista, da bi sve to mogLo da se presee.
86 Hunvejbini - lanovi odreda sainjenih od aka i studenata tokom

1966-1967. godine u Kini, radi borbe s protivnicima Mao Cedunga za vreme
sprovoenja kulturne revolucije. (Prim. prev.)
87 Dana 2. maja 2014. godine u Odesi je izbio sukob pristalica i protivnika
'evromajdana', koji su inidraLi fudbalski navijai, naoruani bejzbol-palica-
ma i lancima, a u pogromu su uestvovaLi pripadnici vojnih odreda, maski-
rani i naoruani vatrenim orujem, kao i desniarskih radikalnih ukrajinskih
partija. Harajui gradom, gaajui kamenjem i MoLotovljevim kokteLima koje
su praviLi na Licu mesta, navijai su stigli do Doma sindikata, oko ije zgrade
se nalazio atorski logor pristalica antimajdanske politike. Ljudi iz atora su
potraiLi spas u zgradi, aLi radikaLi su zapaliLi zdanje Dom sindikata, ubacu-
jui unutra eksplozivne kokteLe. Tom prilikom je usmreno 48 osoba, od
kojih su 30 ive izgorele, neki su se uguili a neki, koji su iskakaLi kroz pro-
zor na ulicu, odmah su doekivani mecima iti su biti brutatno dotueni.
Ranjeno je 250 osoba. Istragom o ovom sLuaju bave se Ukrajina, i OEBS, i
OUN. (Prim. prev.)
276
INOVORUSIJA TRAJE
ALi o tom sLuaju su utale sve medijske Linosti! Gde je

onaj... Vakuruk, peva iz'OKeaHa 3nb3u', koji je priao o jedin-
stvu sa donjeckim studentima? Kuda Li se denuo odjednom? A Mi-
hoLok iz grupe 'Jlannc Tpy6epKOH', zanima me da Li se i ovoga
puta siLno ponosio svojim 'ratnicima svetLosti'?
Svi su se pravili da toga nije biLo: nije im to 'Nebeska stotina'!
Donjecku je tada poeo svoje zataLasavanje. Ljudi su imaLi
primer Krima, i to da krijemo greh - mnogi su se ponadaLi u tu
istu varijantu. A ko se nije nadao - jednostavno mu je postaLo
jasno sa kim je iveo u istoj dravi tih dvadeset i kusur godina.
Kada su borbe u SLavjansku krenuLe punom parom - trenu-
tak je bio veoma vaan: apsoLutna veina metana podravaLa je
ustanike.
Shvatio sam da mi je kucnuo as kada vie nisam mogao da
spavam nou. I paLi su mi u vodu svi argumenti - 'ovo je brato-
ubiLaki rat!', 'mi smo samo marionete!', 'ubiti oveka - straan
je greh!', svi... Sve je to tano - aLi moje zemLjake su ubijaLi Ljudi
koji te argumente, po svemu sudei, nisu ak ni razmatrali, nji-
ma je sve biLo jasno. Oni nisu imaLi nikakvih sumnji: 'CnaBa
yKpanHe, cMepTb BoporaM!'88
Od sredine maja do kraja juna bio sam u jedinici koja se ba-
ziraLa u Donjecku. Komandir nam je bio Mansur. Trao je po rod-
nom Donjecku nosei automat sa dva okvira, i to u trenerci - ni-
smo imaLi ni uniformi, ni bojeve municije. Mada nas nisu Loe ob-
uavaLi.
Zatim sam preao u ILovajsk. Tamo su biLi momci koji su iza-
Li iz SLavjanska - u poetku, kod njih je discipLina biLa ba sro-
zana... ALi posle je tamo gLavni postao Givi, i sve se odmah sre-
diLo.
U eti nas je biLo manje od sto Ljudi. Pa, mi smo biLi ti koji
su upravo i draLi taj grad. Kasnije smo ve postaLi bataLjon 'So-
maLi', u kome sam ja ostao do posLednjeg trenutka. etiri puta
sam ranjavan, ti zna.
Prvo sam ranjen u ILovajsku, tada sam prvi put radio iz
RPG89. Bio sam budaLa - nemam rei. Tada mi je neko rekao da
88 CnaBa VKpaMHe, cMepTb BoporaM!" - Slava Ukrajini, smrt neprijateljima".

(Prim. prev.)
89 RPG ( P y H H o f i n p o T H B O T a H K O B b iC i rpaHaTOMeT) - sovjetski runi pro-
tivtenkovski baca granata, peadijsko oruje namenjeno za unitavanje
oklopnih ciljeva reaktivnim granatama. (Prim. prev.)
277
je obina rasprsna argarepica na RPG - strana granata koja spa-

Ijuje. I poverovao sam. Drali smo most. A kada je na nas poao
oklopni transporter - opalio sam. Ali on je stao, naravno, samo
na sekundu - i opet je krenuo. Zatim sam uzeo u ruke termo-bar
i uputio se na isti poloaj, momci su me, kako su mi kasnije is-
priali, ak i prekrstili: mislili su da je to samoubistvo. ALi ja, ako
emo poteno, od ikljanja adrenalina nisam ak ni shvatao da se
ne sme dva puta pucati sa jednog istog poLoaja, a tamo je bio
drum - drugi poLoaj ne bih mogao ni da naem. UgLavnom, ja
sam ih dobro raspaLio, dva sata sam zadravao njihov napad. Od-
mah posLe svog pucnja zauo sam zvuk njihovog PKVT.90 Momak
koji je, tako rei, pokrivao mene, tada je ozbiLjno ranjen u zad-
njicu, a ja se pipam - vaLjda je sve samo povrno: oni su radili
rasprskavajuom municijom, zatim sam video svoje rupe u odei
i zaudio se - mnogo toga je proLo samo na miLimetar od tela.
Ukratko, u urbi nisam primetio nita ozbiLjno na sebi.
Prvog dana ozbiLjnih borbi - vruina, za dan sam ispaLio ve-
rovatno dvadeset hitaca iz ejtan-cevi. BLago sam kontuzovan
posle rada tenkova. Tih dana prvi put je na mojim rukama pogi-
nuo opolenac, bio je metanin, ostavio je dvoje dece. ALi posle
mi se u grudima zagnojio jedan od gelera - sa njim sam jurcao
tri dana - vadili su mi ga u Harcisku.
im su ga izvadiLi - odmah sam se vratio. Ve se pripremao
trei juri. Mi smo drali bLokpost91 'Crkva'. Na izmaku dana ve
su nas, na toj raskrsnici, zagluivaLi sa sve etiri strane. Kod nas
je ranjeno desetoro Ljudi, ranjenike smo odvodili sa bojnog po-
Lja. VrLo dobro se poneo komandir voda KiseLj. Da sam ja za to
vreme bio stareina - moda bih se i uprpio.
Naravno, seam se trenutka kako je ustri, jedan od Moto-
rolinih Ljudi, doLazio kod nas, na bLokpost, sa zastavom Novoru-
sije. Po svoj priLici, meni je to - jedan od najsrenijih trenutaka
u ivotu.
Moe Li da zamisLi? Nisi dobio novac, nisi prespavao sa Le-
pom devojkom, nisi ak pobedio na vrLo znaajnom turniru u bok-
su. To je neto iznad svega: doli su nam nai.
90 PKVT (ny/ieMeT KpynHOKann6epHbifi B/iaflHMnpoBa TaHKOBbiii) - sovjetski,

Vladimirovljev tenkovski mitraljez velikog kalibra. (Prim. prev.)
91 Blokpost - ograen, utvren kontrolno-propusni punkt sa naoruanim
obezbeenjem na putevima, ulazima u nastanjena mesta i slino (obino na
okupiranoj ili teritoriji koju je privremeno zauzela vojska), u stanju je da
samostalno dri odbranu okoline. (Prim. prev.)
278
NOVORUSIJA TRAJE
A i kada su Motorolini Ljudi nastavili ienje i poeli da

okruuju Ukre, na na blokpost je opet krenula njihova jurina
grupa. Ja sam, kao i uvek, RPG-om istio iprag. Ali, granata iz
automatskog bacaa uLetela mi je u Lea...
to se tie ranjenika - to je zaista posebna pria.
Onom Kiselju u ILovajsku su maLtene naivo zaivali nos. A
uk je ljokao i sam sebi noem vadio geLere...
Posle je bio Donjecki aerodrom, i prilikom juria na novi ter-
minaL pogodio me je mitraljez ili neto snajpersko, otkinuLo mi je
gotovo pregrt mesa. I, dukac je potrefio tano u moje povree-
no rame.
A aerodrom - zaista je mLin za meso. I sve njihove prie o
kiborzima su miLina jedna. Kod njih je sigurno biLo vie gubitaka
nego kod nas. Ali njima je potrebno da se nekako rehabiLituju...
Eto, i mi dobijamo informacije o tome da e na aerodromu as
sjebati svu 'Anbcf>y'92, as ubiti poLa sastava 'BbiMnena'93...
Od metka sam se brzo oporavio - za dve nedelje: hvaLa hi-
rurgu iz OCKB94.
Vratio sam se opet na poloaje, ratovao maLo vie od nede-
Lju dana i, to kau, 'pa opet dovienja'.
Stajali smo na poarstvu, na aerodromu. Po nama je raspa-
Lio ukrajinski tenk... Kada su mi vadiLi geler iz noge - zakaiLi su
nerv. On se dugo oporavLja, sad nikako ne mogu da potrim.
Mnogi od mojih bLiskih drugara su sada invalidi.
...S onom stranom - neu da se mirim. Nego u sve 'mirov-
njake' da ispratim u grob, kod momaka. Da, ja sam ozlojeen.
Mog koLegu su, posLe dugotrajnih premLaivanja, upucali i baciLi
u bunje. A drugog - presvukli u ensku haLjinu, nabacili mu om-
u i veaLi ga, i to vie puta. Kod nas nije biLo takvog ponaanja
prema zarobLjenicima. Pa, istuemo ih jednom dobro, a zatim
smo ih, to je maksimum - teraLi da skau i javno viu svoju taj-
nu: 'ko ne skae, ta j...'
Pa i baku, koja je iz jedne kue iskoiLa pred nas kukajui da
su joj Ukri upaLi u kuu - a na njoj se puila haljina - ne mogu
92 Anb0a - Grupa Alfa" ili Uprava ,,A" Centra za specijalnu namenu Federalne
slube bezbednosti Ruske Federacije, formirana je u julu 1974. godine u
SSSR-u i nastavila rad u savremenoj Rusiji. (Prim. prev.)
93 BbiMnen" - grupa za specijalnu namenu FSB Rusije, obrazovana 1981.
godine, na inicijativu Predsednika KGB SSSR J . V. Andropova. (Prim. prev.)
94 OCKB - obtasna centraLna klinika botnica (u Donjecku). (Prim. prev.)
279
7ahar Prilepin: NIJE TUI RAT
da zaboravim. Pamtim i oveka, koji je pijan, sa detencetom od

godinu dana, doao na na bLokpost: enu su mu razneli u param-
parad posLe prvog nadletanja 'suhoja' nad Ilovajskom. Pred oi
mi izLaze siLovane devojice. I deca, ubijena u Donjecku, na fud-
baLskom igralitu. A oni, dukeLe bezone, sve pevaju omiLjenu
pesmu o raspetim deacima...
Mnogo toga shvatio sam jo za vreme prvog juria na ILo-
vajsk, kada se Ljudi, koji se naLaze pored tebe, pred tvojim oima
pretvaraju u epske Likove. Ne svi, naravno - aLi najneustraivijih
ima dovoLjno za potrebni otpor i za ohrabrivanje drugih.
U kakvog god me kurajbera i mizantropa bude pretvorio ivot,
u budaku pamenja ostae mi trenuci pravog heroizma u ratu.
U tom istom ILovajsku devojice - kuvarice i medicinske se-
stre - sa svega trojicom mukaraca-boraca, draLe su odbranu bri-
gadnog doma, a na povike Ukra: 'Kuke, predajte se!' odgovarate
su: 'Donbas se ne predaje!' - i kroz prozor ih gaaLe granatama.
I kako smo stajaLi na bLokpostu kada su nas zagLuivaLi sa
svih strana. Gotovo da vie nismo imaLi municije, niti je biLo ve-
ze; a komandir je doneo odLuku da se drimo sve do onog trenut-
ka dok nam ne ostane po okvir metaka - i jedino u tom sluaju
da se povLaimo. I tada smo, zahvaLjujui njegovoj stamenosti,
uradiLi sve ispravno.
A Givija, koji nedeLjama nije spavao ve zasipao Ukre iz sveg
tekog naoruanja?
Pa, sve to se tada radilo pored nas i u drugim pravcima, po-
kazaLo je da mi, uprkos svim naim uasnim grekama, umemo da
ratujemo.
Prema tome, ak i ako zamisLimo najnereaLniju varijantu - u
kojoj opoLencima ne bi ostalo nieg osim streLjakog oruja - ja
ipak ne verujem u zauzimanje i poraz Donbasa. Samo e sve biti
jo jezivije i krvavije - s uasnim gradskim borbama.
U potpuno ratno osvajanje, ja mislim, ne veruju ni sami
Ukri. dedina im je ansa - da kupe vrhovnika, kako bi bilo sve po
starom, samo to emo tada mi da nosimo georgijevske Lente
svakog 9. maja i da sLobodno govorimo na ruskom.
ALi... verujmo u najboLje".
Prezime ovog opolenca je: Jesenalijev.
Zbog neeg mi se ini da u korenu njegovog kazakog pre-
zimena nije sluajno skriven Jesenjin". Nije udno to se on ta-
mo sakrio.
280
N0V0RU5UA TRAJE
***
CentraLna ruska tampa objavljuje lanak o tome kao su na sami-

tu veiike dvadesetorice" u AustraLiji pokuavali da ismeju Puti-
na: na aerodromu su ga doekali neki kancelarijski sLubenici,
smestili ga u hotel sa etiri zvezdice, na jednoj od zajednikih
fotografija postaviii su ga na kraj i tome sLine gLuposti.
UostaLom, savreno je oigLedno autorovo uivanje kada po-
inje da pria kako su, nasuprot Putinu, doekivaLi Obamu, kako
su se oko njega svi uspLahiriLi, kako su ga ameriki specijaLci is-
krcavaLi (ili ukrcavali?) iz heLikoptera i tako dalje.
Ispod lanka je dvadeset pet hiLjada Lajkova - oigLedno, sav
Mar mira se sjatio od radosti. Likovanje. MaLeno narodno Liko-
vanje.
Moj nekadanji bLizak drug, koji voli svestranu objektivnost,
ali se u svojim beLekama kako je i on pogoen zbog predsedni-
ka - ipak je to i njegov predsednik.
Ali brzo se naLaze i krivci - naravno, to su patrioti koji su se
radovaLi aneksiji Krima i svim stvarima koje su usLediLe. Sve je to
zbog njih, shvatio je moj drug. Odmah je biLo jasno da e se stvar
zavriti sankcijama i ponienjem, pie moj drug. TrebaLo je mu-
nuti gLavom, uverava nas on. I svakojako naziva te iste patriote.
Drugim reima: nije trebaLo da dira ni Krim, ni Donbas, pa
neka ode sve u tandariju - aLi Putina ne bi smetaLi za zaseban
sto nego ga pozvaLi za zajedniku trpezu, i prema njemu bi se
odnosiLi s potovanjem, ba kao i prema gLavi Junoafrike Repu-
bLike, PoLjske i June Koreje. Bio bi vetiki ovek a ne otpadnik.
Logika!
Progresivni filosof i sLikar Maksim Kantor se u pravi as se-
tio da, kada je na slinim sastancima uLazio StaLjin - svi su usta-
jaLi. Jednom je eril eleo da ostane i sedi, aLi nije bio u stanju.
Neto ga je digLo uvis. U tome, pie Kantor, jeste razlika izmeu
velikana i oLoa.
I, da ne poverujete, Kantorov post citira progresivna publika.
Po mom miljenju, to je divota.
Putin - koLiko je tamo? - etrnaest godina na vLasti? StaLji-
nu je etrnaesta bila upravo 1938. godina. On se ve dobro na-
rintao do tada.
Odnosno, drugaije formuliui: da bi pred Putinom ustaja-
li, trebalo je da Putin prvo uhapsi Kantora, i sve koji su tamo na-
LajkaLi itavu baru ispod njegovog posta.
7ahar PHIppin: NI.1E TIIT RAT
Ili, moda je boLje da mu ne ustaju?

Ipak, zaboraviLi smo da je to mistiko ustajanje pred Stalji-
nom poeLo jo kasnije: kada je rasparao i PoLjsku, i Finsku, iz-
vezao najnemimiji deo BaLtika i Ukrajine na KoLimu, privremeno
preseLio Krimske Tatare, postavio Japan na svoje mesto i nacrtao
mapu Evrope onako kako se njemu svialo.
Ukratko, Putine, ne budi oLo. Ponaaj se pristojno. Kao Sta-
Ljin. MoLi te ruska progresivna demokratska javnost.
it 4e -k
RazLika u percepciji onog to se deava sa Rusijom kod suprotsta-

vLjenih strana je jedna - ali ona je kljuna.
Da, jeste kriza, da, jeste zasLuena.
ALi jedni smatraju da su je zasLuili za krimna" i imperi-
jake ambicije".
A mi govorimo: zasLuiLi su je upravo za ono o emu smo mi,
mranjaci i regresivni Ljudi, govorili posLednjih etvrt veka - su-
verena drava, koja nema suverene interese, ne sme da bude do
te mere ogrezLa u svetsko devizno trite, u meunarodne finan-
sijske mahinacije, u bankovne mehurie sapunice, ona nije sme-
La do te mere da raspLodi fondove koji parazitiraju na presipanju
novca iz upLjeg u prazno - pre iLi kasnije, govoriLi smo, sav taj
sistem morae da se preinai.
Rusija, ak i ako bi pobediLa svu korupciju na svetu, ne bi
bila u stanju, s ekonomske take gLedita, da postane deo civi-
Lizovanog evropskog sveta".
0 tome znaju u Kini i u Indiji, o tome znaju u deLovima dr-
ava Latinske Amerike, i u Severnoj Koreji, dabome, o tome do-
bro znaju.
Nezavisnost kota skupo. Nezavisnost je skupLja od svega.
Zato to ta nezavisnost - i jeste naa sloboda.
Bez ikakve panike. Kriza, u ovom iLi onom obLiku, dogodila
bi se neizbeno. Ona je moraLa da se desi.
To je zakoniti finaLe ne krimnaistikog" mara nego svega
onog to je poeLo 1986. i postaLo novi zakon 1991. godine.
282
NOVORUSIJA TRAJE
***
Slikar i pisac Maksim Kantor opet paLi vatru. Citiramo!

...moralo se rei da je pesma 'Klevetnicima'95 - visokoparna
i glupa, jedno pesniko kamer-junkerstvo. A mi se ustruavamo -
kako je moguno? Uz to, evo, omrsio se i Brodski, napisao je im-
perijalistiku pesmu o Ukrajini: 'da pljunemo, je li, u Dnjepar' - i
ne moe se rei da je Brodski napisao mnogo koketnih i glupih
pesama, gLumio je VergiLija za vreme imperije. Nije obiaj sa se
tako govori u inteLektualnim krugovima, pa, eto, preutaLi su mu.
Dostojevski je bio imperijaLista, nije sporno; sLugani su biLi: Si-
monov, i Fadejev..."
Ali zato, smiruje Kantor, postoji veLiki pacifist Majakovski,
autor stihova 'Znate li vi, nedaroviti, mnogi, to misLite kako da
se to botje naderete - moda je sada bomba otkinuLa noge po-
ruiku Petrovu?...' - ta, njega emo svrstati u agresore? Jese-
njin, koji je u poemi 'Pugaov' napisao epizodu o proganjanju
Kalmika... cenu koLonijaLizmu je znao."
Ukratko, gledaj, postrojili su se po rasporedu. Kamer-junker
Pukin, slugan Simonov, rii VergiLije Brodski i Dostojevski-ne-
ma-ta-da-se-uzme-od-njega.
Du stroja proao je Kantor, jednome je uperio prst u sto-
mak, drugome je uvrtao dugme, treem je pljunuo na cipeLu.
Naveo im je primer pacifiste Majakovskog i pacifiste Jese-
njina.
Pa, te iste pacifiste, koji su mirno gledali aneksiju Ukrajine
i u to vreme pisali svoje boLjevike ode, umesto da su, kao Kan-
tor... u lice tiranima...
Kod Majakovskog ima jo mnogo pacifistikih stihova. to
kau, na, evo vam, izvolite.
Predao Austrijanac Rusima Lavov, gde e oni zeevima pro-
tiv Lavova! / Neka su ga daLi, i iz Krakova e natrake da ide sta-
do rakova!"
ILi te: Nemac rii grubijan razleteo se nad Varavom, / ALi
Kozak ga DaniLo DivLji probuio kopLjom. / Sad mu ije ena Po-
lina pantalone od cepeLina".
95 KLevetnicima Rusije" - rodoljubiva pesma - oda A. S. Pukina, objavljena

1831. godine, nastaLa je u vezi sa poljskim ustankom tokom 1830-1831.
godine. Neposredan povodom da je napie bio je govor nekih posLanika u
francuskom partamentu s pozivom oruanog meanja u ratna dejstva na
strani poLjskih pobunjenika protiv ruske armije. (Prim . prev.)
283
Zahar Prilepin: NIJE TIII RAT
A ovi?
Austrijan kod Karpata psovahu na pasja kola. / Gonili su
i svu Galiciju, ajku glupolicu".
to se tie Jesenjina - ne moe se smisiiti nita besmisieni-
je od pozivanja na poemu Pugaov" - genijalnu apoLogiju bun-
tovnika, pomamnog narodnog osvetnika i, otvoreno reeno, kro-
vopije - pred kojim Strelkov i Motorola izgledaju kao izuzetno in-
teligentni i prekomerno taktini Ljudi.
Kada pojedini kartonski Ljudi izmiLe iz svojih kanceLarijica u
eLji da ruskom kLasikom potkrepe svoja najdraa ubeenja, kao
kod ManiLova, mogu dobiti strujni udar pravo u kartonsko eLo.
***
Zavirio sam u bLog Natae VLaenko, istaknute ukrajinske novi-

narke, gLavne urednice asopisa ,,riy6nmHbie moflu". Citiram sa-
mo tri gornja posta, daLje nisam rizikovao da itam, inae, ko zna
ta jo mogu da naem.
DakLe.
Rusija se itavog ivota utke 'nadmee' s Amerikom: kod
nas je duhovnost - kau, kod njih je kupohoLiarstvo-kurvarstvo,
kod nas su inteLektualci - kod njih su beLe kragne, i to je naj-
vanije, to je na ruski duh... ta rei? 'Da je ivot bio dug'? Da
je knjievnost serviLna, fiLm sramotan, a televizija - smrdLjiva
splainara? Da se inteLektuaLci odvratno osmehuju na rituaLnim
skupovima u KremLju? U Americi je sve drugaije. To je injeni-
ca. Kad se dogodio Vijetnam - sva Amerikosija je svom predsed-
niku kazala fak."
Kako je dobro to Nataa citira Brodskog. Odjednom se ispo-
stavlja da im je i Brodski ponekad podoban.
Dok ne pLjuje u Dnjepar. Da je iv - takoe bi ga nazvaLi ,,od-
vratnim".
SLedei post je posveen gLavi DNR.
Evo, ta gnjida Zaharenko...
Zanima me postoje li kod nas obavetajna sluba, antidiver-
zantske grupe, Ljudi koji umeju da izvode specijaLne operacije?
Kau, kod nas postoji ak i neki zamenik ministra za speci-
jaLne operacije...
Jo dugo e taj junak lajfnjuza da gnevi Gospoda naeg?"
Kad ukratko prepriam: Gospode, ubij Zaharenka. Da Li neko,
kojim sLuajem, poznaje urednicu ruskog asopisa koji izlazi na
kunsdruku - poeLjno je da bude Lepa ena - koja javno zahteva
28V
NOVORUSIJA TRAJE
ubijanje Jacenjuka? Pa, makar nekog od onih koji se odvratno

osmehuju u KremLju? Kod nas je patriotska nesvestica", hajde da
naemo barem jednu tako borbenu novinarku.
I, najzad, trei post.
Moja bLiska roaka, vana Linost u MariupoLju, maLoas mi
je teLefonom kazaLa da u gradu svi znaju: pucaju ruske regularne
jedinice, koje se naLaze kod Novoazovska, na 25-50 km od Mari-
upolja. ak naroito ne kriju, brojevi jedinica su im grubo zama-
zani beLom bojom."
Ruske oruane snage esto piu na okLopu jo i prezimena
Lanova posade. I posLe ih grubo zamazuju.
Nejasno je jedno: zato vana linost u MariupoLju ide u ru-
ske reguLarne jedinice? ta radi tamo? Peva pesme vojnicima u
parnom kupatilu? ILi je teleskopom videla sve to?
Ah, taj udesni svet.
I ovo nije neka tamo klinika iz provincije. Ovo je vrlo istak-
nuta predstavnica prestonikog estabLimenta, ta Nataa.
,,U Americi je sve drugaije". Kad se dogodio Vijetnam, po-
kazaLi su fak, aha. PosLe jo i kada se dogodio Irak, Avganistan,
JugosLavija i daLje po spisku. Tako sva Amerika stoji s fakom u ru-
ci. Fak im se ve ukrutio.
***
ProbLem ruskog oveka je upravo u tome to je on suvie slobo-

dan i uvek sumnja u sebe (otuda refLeksija kao temeLjna crta ru-
ske knjievnosti).
Dananji LiberaL moe da trabunja prave gLuposti - i bude
sumanuto uveren u svoju pravednost. Nikada ga ne zbunjuju ni-
kakve protivrenosti u sopstvenom stavu.
Prosean Evropejac ne vidi neke protivrenosti u tome to je
Evropa odrediLa sebe za centar sveta, mada je svet neto vei i
raznovrsniji od Evrope, a stanovnik SAD pogotovu je ubeen da
Amerika moe sve drave da naui demokratiji.
Mi smo izgubiLi hLadni rat, u prvom redu zbog toga to su
njihovi aktivisti, dok su nam propovedali svoju (sumnjivu) pra-
vednost - verovali u nju. A kada su nai propovedali nau (sum-
njivu) pravednost - nisu naroito verovaLi u nju.
Tako e biti i ubudue. Kod nas e veito da doLazi usLovni
Evropejac" da nam vergLa o naem divLjatvu i verovae da tako
stoje stvari, ali mi emo da im odgovaramo psovkama, da ih
285
7ahar Prilepin: NIJE TUI RAT
optuujemo za okorelost i nasiLje, a sami emo sumnjati u sve, i

neemo do kraja verovati ni sebi.
Oni uvek razgovaraju sa nama sa pozicije ogromne pravino-
sti, sa pozicije civilizacije". Mi se trecamo, kao ak, uhvaen sa
cigaretom iza ugla kole, pri emu on zna da je direktor koji mu
dri vakelu - lopua, razvratan tip i prostaina.
***
Ruski narod ima jedno dobro svojstvo: nije uvredljiv.

Uvredljivi su neki mali narodi, ali takoe nisu svi.
Bakiri, Kalmici, Tadici i eeni nisu naroito uvredljivi. Do
nekog trenutka.
Nemci valjda nisu uvredljivi. Oni Lino vreaju sve, pa nema-
ju vremena.
Ima mnogo i uvredljivih, neemo da ih nabrajamo. Oni ma-
u nekim datumom, kao ludak petoparcem: ah, vi ste tenkom do-
li kod nas.
Pri emu su Lino oni doLazili kod nas, i u tenku, i na konju,
pa nam kasapili ene i decu. To ne pamte. Oni pamte kako smo
mi dolazili kod njih.
Ali Rusi ne pamte ama ba nita.
Moja drugarica iz jedne evropske drave me obavetava:
Ovde je odnos prema Rusiji u ceLini negativan."
A ja nemam uopte nijednog poznanika koji pamti tu dravu.
Evo, da Li iko od vaih poznanika ima ,,u ceLini negativan"
odnos prema makar jednoj, biLo kojoj od evropskih drava? Pre-
ma Nemakoj? Prema ekoj? Prema Rumuniji?
Dabome, nama je svejedno.
Pa, postoji takva drava. I ona je jo takva. Neka im je Bog
u pomoi. Ratovali su protiv nas? Pa, i to se deava.
A pri tome se smatra da je kod nas patriotska nesvestica" i
da smo mi neprijateLji itavom svetu". Ali ovde kod nas postoji
najnenija Ljubav prema ceLom svetu i potpuno sveopratanje.
Paradoksi bia su pritom - nepopravLjivi. Nemojte verovati
da oni mogu da se poprave. Uvek e biti tako.
Lars fon Trir o tome ima fiLm - Dogvil".
Grejs (junakinja NikoL Kidman) - to je Rusija. Ona veoma e-
Li da je voLe, trudi se da bude korisna, potpuno iskreno i besplatno.
Ali samo joj ine sve gore i gore.
PosLe stie Grejsin tata i ubija sve. I tako je svaki put.
-286
NOVORUSIJA TRAJE
***
Razgovarao sam sa jednim Nemcom, izmeu ostalog, u razgovo-

ru sam mu spomenuo da imam poznanike koji odlino znaju sa-
vremenu nemaku muziku, imam poznanike koji se odlino razu-
meju u finski film, i kako e devet od deset Rusa iz cuga da na-
vedu deset francuskih ili itaLijanskih glumaca, ve da ne govorim
o engleskim - dok niko u Evropi, ni u jednoj od navedenih zema-
Lja nee umeti da kae ni re o savremenoj Rusiji: oni ne znaju
nikog.
On mi je mirno odgovorio da Rusiju, tradicionaLno, i dalje
smatraju periferijom, a da se niko ne interesuje za periferiju.
Upravo o tome sam uvek i govorio: kako su smeni i jadni ti
nai vajni Evropejci" domae proizvodnje, koje nikad niko, osim
njih samih, nije smatrao niti e ikad smatrati Evropejcima.
Odvojeno od toga, naravno, spomenuLi smo i Ukrajinu, pa
sam podsetio svog sagovornika da sam na samom poetku Maj-
dana bio na gostovanjima po Nemakoj - kako tada devet od de-
set Nemaca uopte nisu znali da postoji ta drava Ukrajina, i sa-
znali su se da to nije Rusija.
(Sve je to nekako na poseban nain bacaLo svetlo na Poro-
enkove rei: Ukrajina se vraa kui, u Evropu" - a kod kue ni-
su imali pojma da uopte postoji ta roaka).
Moj sagovornik mi je, sa nemakom ironijom (bez osmeha),
odgovorio - ne, kako da nismo, ve tada smo uLi za Ukrajinu -
upravo u to vreme jedan nemaki poLitiar je bio zateen sa ko-
kainom i pet ukrajinskih prostitutki.
Ovde je, verovatno, vano da preciziram kako moj sagovor-
nik navija za Ukrajinu i na sve naine porie ruski imperijalizam.
ALi on je jednostavno estit, pa otvoreno govori o svemu to-
me - o emu nije obiaj da se govori.
Sve to vae gLumatanje na temu povratka u civilizaciju" -
puka je ubogost. Nas su smatraLi periferijom u XVIII veku, kada
smo podigli Sankt-Peterburg, kada se Jekaterina Velika dopisiva-
La sa Volterom. Nas su smatrali periferijom u XIX veku, kada su
ovde iveLi Dostojevski, ToLstoj, Musorgoski i ajkovski, koji su
preobratili svu svetsku kuLturu. Nas nisu prestali da smatraju pe-
riferijom ni u XX veku, kada smo kontrolisali poLovinu pLanete i
kada smo se u kosmosu oseaLi kao kod svoje kue - dok su ve-
Like evropske nacije odozdo kroz teLeskop gLedaLe u nas.
Sada je XXI vek, a ti utueni pukovi ruskih Evropejaca (i sko-

romoha96 koji majdaniu) sve mariraju i mariraju obeleenim
putem oveanstva". Ali prosveeno oveanstvo nikako ih ne vi-
di izbliza, niti e ikad da ih vidi.
Idi ti, Mikola, samo idi. Tamo tebe ekaju. Sve pitaju gde je
Mikola.
Bez njega im je u Evropi promaja, i usamljenost.
***
Progresivni deo drutva, najslobodniji meu neslobodnima - pa,

shvatiLi ste, uglavnom, o kome ja to govorim - u celini uzev, oni
su se ohrabrili. Govore kako e uskoro da bude uasna kriza, ne-
staju namirnice iz rafova, voziia iz automobilskih salona, drvee
iz parkova, bubice iz drvea, novac se obezvreuje - a tada e
ve oni, najbolji Ljude drave, da uzmu svoje: dravu.
Nije sva Rusija ostaLa bez pameti nego samo deo nje, ako
nas bude sto hiLjada, okovi teki e pasti, i sLoboda e nas doe-
kati radosno - i kazae na uLazu: o, kLevetnici Rusiji su doLi, jy
a welcom, Kremlj je va."
Narod e progLedati", kao to je tu napisao jedan moj do-
bri drug.
Odgovaramo.
Novost je loa: narod je deLimino ve progLedao, i zato vi-
e nee da se ponovi ak ni sto hiLjada nezadovoLjnih i nesagLa-
snih na BoLotnom trgu. im zamisLim kako e da stoje tamo, na
vaim tribinama, odmah mi naviru suze.
Sad u da obriem suzu pa da nastavim.
U sluaju reaLne i dugotrajno izvoene frke (u ta mi, pona-
vLjam, veoma sumnjamo) vi neete imati posLa sa omonovcima,
ni sa Jakimenkovom bezobraznom baLavurdijom, niti sa deputa-
tima rumenih Lica, avaj.
Moraete da imate posLa sa drugim Ljudima.
Pre nekoliko godina, onda kada je progresivna ruLja dizala
gaLamu na BoLotnom trgu, jo nije bilo StreLkova, nije biLo Moto-
roLe, nije bilo Kozaka, nije biLo ratnih dopisnika, nije bilo, ugLav-
nom, opoLenaca - ni ivih, ni mrtvih... Nije biLo nieg od onog
96 Skomoroh - u istonoslovenskoj trad iciji, uesnici sveanih teatralizovanih

obreda i igara, muziari, izvoai pesama i plesova frivolne (ponekad
podrugLjive i bogohulne) sadrine, obino maskirani. Praktikovali su
obredne oblike naopakog ponaanja". (Prim. prev.)
288
NOVORUSIJA TRAJE
to e odjednom da dodje i brzo slomi, kao ukras za jelku, svaki

ruski liberalno-buroaski Majdan.
Ali mi imamo za vas, naravno, i dobru novost. Ako u odre-
enom trenutku, kada vi odjednom izgubite svoje obale, dou da
vas vreaju banditi i probisveti", teroristi i krompirove zlatice"
- u Moskvi uvek ivi jedan ovek koji e da vas spase.
Garant je vae bezbednosti. Kaite njegovo ime?
Ma znate ga, znate, ne pretvarajte se.
Drite pod jastukom portret tog oveka. Bez njega, kada vi
budete zatalasali amac, utopie prvo vas.
Ali, on to nee dozvoliti.
Tako da je ovo samo strana pria pred spavanje. Nema ni-
ta od nje, okaite je maku o rep. Sve e da se sredi. I vi ete
da se sredite.
***
Zvui dvosmisleno, meutim, jedina mogunost za ouvanje ce-

lovitosti Ukrajine i za razvoj ukrajinske kulture i ukrajinskog je-
zika jeste kad Ukrajina ue u sastav Rusije, u celini.
Zapravo, procvat ukrajinske kulture dogodio se u XIX veku -
kada je ruska imperija, bezuslovno ograniavajui u poneemu
ukrajinstvo", ipak stvorila kolosalnu osnovu za kulturnu eksplo-
ziju i pojavu ukrajinske (svetovne) knjievnosti.
Ali im Ukrajina pone da se bori za samoopredeljenje" -
posledice te borbe su odvratne.
To, to se deava danas, ve se deavalo, u ovoj ili onoj me-
ri, jo u Graanskom ratu.
Kada su se Petljura, Skoropadski i kompanija, umesto da se
zajedniki sa Rusijom bore za nezavisnost - borili protiv Rusije,
zajedno sa Nemcima.
Rezultat je bio kukavan: po Rikomu ugovoru iz 1921. godi-
ne, deo Ukrajine otiao je Poljskoj. A Petljura, Skoropadski i kom-
panija otili su doavola.
Isto se dogodilo i 1667. godine - kada je po Andrusovskom
sporazumu taj isti zapadni deo Ukrajine pripao Rei Pospolitoj97.
Sve zbog toga to su hetmani, koji su doli odmah za Bogdanom
97 Re Pospolita - federacija Kraljevine Poljske i Velike kneevine Litvanije,

nastala kao rezultat Lublinske unije 1569, a likvidirana je 1795. godine,
podelom drave izmedu Rusije, Pruska i Austrije. (Prim. prev.)
289
Hmeljnickim98, imali visoko miljenje o sebi. Pa su i oni otili do-

avola.
To to se dogodilo dvaput - moe da se desi i trei put.
Svaki mahniti antiruski samostijnik" see svoj narod popo-
la. I zatim ide doavola.
Ali, zaboravio sam da se to naziva povratak u Evropu". Eto,
upravo je tako: vratiete se vi u Evropu.
Tek ete vi da itate memoare Jacenjuka i Turinova. ,,Iz Pa-
riza s Ijubavlju".
***
U novogodinjoj noi predsednik Ukrajine, od ijeg mi se imena

smuava, izjavio je: Protekla godina je bila najtea za posled-
njih sedam decenija, od 1945. godine. Najljui neprijatelj je po-
segnuo na nae ivote, teritoriju, sLobodu, nezavisnost. Ovaj
Otadbinski rat obavezno emo dobiti, zato to je on za nas -
pravedan." Godina 1945. - sada je to ukleti datum? Devetog ma-
ja on e, je Li, da objavLjuje alost? - pitao sam se, a zatim sam
prelistao vesti i video da je tako, da, Deveti maj je u Lavovu ve
proglaen za dan alosti.
Veliki Otadbinski rat je ukinut.
Otadbinskim ratom" oni sada nazivaju bombardovanja
sopstvenih gradova.
Rusija je svojevremeno, seamo se, zabrljala sa eenijom,
aLi da rat na sopstvenoj teritoriji za Novu godinu progLaava
Otadbinskim ratom" - do toga nije doguraLa. ega nije biLo -
toga nije bilo.
ak su i cinini boljevici imaLi dovoljno pameti da sve svoje
ratne operacije imenuju ovim iLi onim neutralnim terminima -
oslobodiLake", internacionalne" operacije i tako daLje, i slino.
ALi ovi su ukaljaLi, banaLizovali i ponizili najsvetije pojmove.
I nakaiLi su crnu maramu na jedan od najsvettijih dana u istori-
ji oveanstva.
Ispod zemlje e ruke da dosegnu do vas, vampira. Igraete
pipirevku od uasa.
98 Bogdan Hmeljnicki (3 mhobmm BorflaH Mnxaii/ioBMH XMe/ibHMi4KMM) - hetman

Vojske Zaporoke, vojskovoa i dravnik. Predvodnik ustanka protiv Rei
PospoLite, zbog koga su zemlje Vojske Zaporoke ule u sastav Ruske drave.
(Prim. prev.)
290
NOVORUSIJA TRAJE
***
Obnarodovano nam je pismo nasiednika Bele emigracije.

Oni piu: Suoeni sa zaotravanjem napetosti, kako u Don-
basu tako i u meunarodnim odnosima, dobijamo zakljuak:
agresivno neprijateLjstvo koje se danas razvija protiv Rusije, lie-
no je svake racionalnosti. Politika dvojnih standarda prevrila je
svaku meru. Rusiju optuuju za sve zloine, ona se bez dokaza,
apriori proglaava krivcem, dok se prema drugim dravama ispo-
Ljava zapanjujua popustLjivost..."
Koja su tu prezimena! Kapnist, Kolak, Baratjanski, Milora-
dovi, Pukin, eremetjev...
Graku: Rusija je otpadnik, Rusija je otpadnik. Ma, ta vas
boli neka stvar to je ona otpadnik.
Ali zato su se, prvi put posLe 1941-1945. godine - sastale
Rusija Bela i Rusija Crvena, Rusija proLa i, daj Boe, budua Ru-
sija.
Moja, najblae reeno, omiljena ruska LiberaLna novinarka se
vie puta atila na to kako su boljevici proterali aristokratiju, pa
je ona prinuena da ivi meu genetskim otpadom".
I sada je tako jasno: genetski otpad i overeni aristokrati su
se najzad saglasili u svojim pogledima i ubeenjima.
Zato to, izvinite, koliko god se krvi izmealo u njima - oni
jesu Rusi. Ma gde iveli.
***
Na izlasku iz Luganske Republike ruski graniar zahteva da otvo-

rim vrata i prtljanik voziLa.
- Oruje si ostavio tamo? - pita me.
- Tamo - odgovaram automatski.
- Bravo - kae uobiajeno graniar. - Zatvaraj vrata.
***
Za pola godine kroz Novorusiju je prolo barem etrdeset hiljada

opoLenaca iz Rusije (ukljuujui sve mogune socijaLne radnike,
dobrovoljce medicinskih slubi itd.).
Sa jedne strane to je ogromna brojka, a sa druge - u razme-
rama drave, cifra i nije tako uoLjiva. Mali grad, u celini uzev.
UostaLom, takvih Ljudi nikada nema mnogo.
ak i kozaki pohodi u Persiju, ,,po gunjeve", iLi u Osmansku
imperiju okupljali su protuve i dvesta-trista Kozaka (kozatvo se
291
7ahar Prilppin- NIJE TUI RAT
vrlo brzo zaparloilo i nije hrlilo u rat) - a tamo su se te mobil-

ne brigade dovijale da zauzimaju itave gradove, pa ak i da na-
metnu danak vladarima najveih azijskih drava.
Ako poemo dalje u dubinu istorije - moemo se setiti i
konkistadora, koje su u poetku jedva napabirili tek toliko da
naprave posadu - meutim, ta vremena se smatraju dobom neu-
venog uzleta u istoriji panije ili Portugalije.
Najzad, famozni Vikinzi su bili kukavna manjina u skandi-
navskim drutvima ondanjeg doba - ali ti svirepi Ljudi su u am-
cima dizali takvu Larmu da najvee drave i kneevine u Evropi
nisu znale kuda da se sakriju. Pa ta jo moe da se kae - oni
su dopLovili do Amerike jo pre Kolumba... Danas se ta starostav-
na vremena pamte negde, recimo, u Norvekoj, kao nedostina i
mitska - takve Likove ne moe nai u pristojnom drutvu.
I jedni, i drugi, i trei su bili, kako bi to danas rekLi, razboj-
nici i teroristi.
(PogLedajte MotoroLu, po mom miLjenju, on ne ume ni da
razgovara" - bio sam oevidac. Ali zato vi odLino umete da raz-
govarate. Zapravo, to je sve to vi umete.)
Sada su o tim razbojnicima i teroristima napisane tone knji-
ga, na njima parazitiraju biznis i kinematografija u itavom sve-
tu, a civiLizovani Ljudi" uz bLago kLecanje koLena gLedaju veLike
i svirepe Ljude na velikim ekranima. Njihove uLoge igraju najbolji
nacionaLni gLumci - kako bi ispravno oLiavali njihove najboLje
nacionalne crte.
Do ega vas mi vodimo: Rusija doivLjava vremena najmo-
nije erupcije vrelog Ljudskog soja. Nama nije potrebno da trai-
mo glumce kako bi nam Lepo odgLumili" - mi zaista moemo da
ih gLedamo svojim oima.
Povrh toga, vano je da se ne smetne s uma: od tih etrde-
set hiljada Ljudi koji su otiLi tamo, golema veina je otiLa tek
tako, jednostavno - bez ikakvog novanog dodatka za godinji
odmor", bez ikakve pohLepe i mogunosti da neto uari - za raz-
liku od Kozaka, konkistadora i vikinga, ovi su, kao po praviLu, vo-
eni iskljuivo idejnom motivacijom.
Svi ivimo u neobinim vremenima. 0 takvim vremenima de-
ca kasnije itaju u knjigama i misLe: ah, kad bi tako biLo za mog
ivota!
Ovo jeste za tvog ivota, sine, ovo je sada.
292
Uz sve
JVlDji snovi nisu sainjeni od slika nego od rei. Tamo se nita ne

deava.
Sve se ve dogodilo.
Re se pabiri, kao vlaga.
Ponekad u snu ujem muziku - budim se, neko vreme je pe-
vam, ali posle ona nestaje.
A ovde sam sanjao itavu moLitvu, pourio sam da je zapi-
em, ali usput sam takoe sve ispLjuskao - u snu je molitva biLa
raznobojna i topLa.
ALi ostaLe su mi jedino ove rei. Sada u da ih kaem.
DobroiniteLju, Spase na, zahvalno vapimo: hvaLa Tebi to
se ova okajana i pokajana godina dogodiLa za nas i sa nama.
Brz u zastupanju, kao najbri voz koji sagoreva ine, ukrepi
nas.
Ne vozi po nama, ako se zadesimo na Tvome putu.
DugotrpeLjiv i mnogomiLostiv si Ti - istrpi jo maLo.
Po grehovima naim uzvraao si svima i uzvraaj nam jo -
Tvoju pLatu nosiemo u svom srcu od svojega do Tvojega praga.
Kada nas upita zato smo uradili to to smo uradiLi, odgo-
voriemo: Ti si nam dao sLobodu voLje, i duom smo birali sebi
sudbinu, i nismo beaLi od nje nego smo bauLjali za njom.
Sva naa deLa - samo su pokuaj da prebrodimo Tvoje uta-
nje, kao najveu reku.
Sada smo preiveLi dan i prepLoviLi smo godinu, osLukujemo
paljivo sebe i misLimo: ugodiLi smo?
ALi, ak i ako Ti nismo ugodiLi - sve koje poznajem, od onih
koji su napraviLi svoj izbor - opet bi ga uiniLi, kada bi se klup-
e minuLe godine namotavalo iznova.
A oni koji vie nemaju glas na zemlji - neka nas pomiLuju,
kada se sastanemo.
293
SADRAJ
7 Umesto predgovora
9 Pre svega
21 Uvod u temu
Pustite ih neka dosanjaju
svoje snove"
Prvi deo
27 Majdan. Zimske beleke
Drugi deo
55 Prolee na Krimu
Trei deo
107 Razliita itanja i nesuglasice
etvrti deo
143 Rat
Peti deo
175 Ratni dopisnici i separatisti
esti deo
205 Vrteka
Sedmi deo
255 Novorusija traje
293 Uz sve
294

Zahar Prilepin Nije Tudji Rat PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Zahar Prilepin Nije Tudji Rat PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Zahar P r ile p m _______________

NIJE TUI RAT

S ruskog prevela Radmila Meanin

Poeemo, moglo bi se rei, izdaleka (zapravo - neemo, poe-

Ova godina se pribliavala, i jednom je pljusnula kao grad.

Pa, evo, naveu nekoliko citata iz naih razgovora - moete la-

Problem je u neem drugom. Te drave zbog neeg trae

1 Nacboli - naonal-boljevi, lanovi zabranjene Nacional-boljevike par-

Bataljona Nahtigalj"3 i Divizije SS Galiina"4 u ruskim liberal-

3 Nahtigalj" (rus. Haxrnranb, nem. Nachtigall) - specijalni bataljon, poznat

heroizuju Bandera,5 uhevi6 i drugi kolaboracionisti. Istoriju

5 Bandera (ukr. CTenaH AHflpifioBvm BaHflepa, 1909-1959) - politiar, ideo-

teritoriji koja je pod njenom kontroLom. Upravo taj koristoljubi-

Ubrzo se naem razgovoru prikljuio Andrej Manuk, jedan od li-

irokih akira kozakih hetmana7 - a takoe Legitimiui rezuL-

PosLe nekoLiko meseci, u septembru, iste teme sam razmatrao sa

7 Hetman - ukrajinski poglavar, vojni zapovednik. (Prim. prev.)

- Jo pamtim doba kada se pod pojmom liberalizam" u in-

9 Sovok - pejorativni argonski naziv Sovjetskog Saveza, sovjetskog oveka (u

mimo! Otuda proizlazi i njihovo apriorno nezadovoljstvo Rusi-

Raspoloenja meu kijevskim narandistima nisu se ni naj-

- Odsustvo ozbiljnog sLoja aristokratije, a zatim - inteLigen-

to kod vas esto rade u liberalnoj sredini, netanu sliku: Ukrajina

Teko se moe osporiti da su u tim razgovorima bili, na ovaj ili

Od kraja 2013. godine vodio sam beleke o tuoj pobuni, koja je

IspostaviLo se da su najraznovrsniji dogaaji iz velikoruske10

10 Velikorusija (BennKae Pycb") - naziv se spominje od X II veka, kada ozna-

Pripremajui knjigu za tampu, nisam nita ispravljao - u

/. decembra 2013. godine, Majdanje poeo

Naa predstava 0 Evropi je mistika - neuobiajena, oaravaju-

razume malo bolje od Jule) nedavno je kazala: Evropski savez -

Sluajte paljivo, jo jednom emo da vam predoimo rei Marin

Pisac i revolucionar Arkadij Babenko hrLi u Kijev: za nau i vau

13 Oprinik - pripadnik specijalnih jedinica, odnosno line garde koju je stvo-

D a ponemo mi, bratijo, pla prokletog Moskalja.

Bugarska, Poljska, Rumunija, Maarska, eka - takoe su

KLiko odtazi u Minhen, tamo izgaraju od nestrptjenja da ga

16 Berkut" - jedinice milicije za specijalnu namenu pri teritorijalnim uprava-

Svi ti dobri odnosi Ukrajinaca" su Lukavstvo: dobro se od-

nego na engleskom, francuskom, nemakom ili poljskom, uzetim

U IX veku Stara Rusija, kad se gLeda na mapi, podsea na gLavu

Proitao sam, u lanku sledeeg majdanskog udaka, da su Rusi

18 Druina - kneeva vojska, neophodni element starog ruskog drutva. (Prim.

Usput OLeg svraa u SmoLensk - ostavLja tamo iskusnog

19 Ju rij (Georgij) Vladimirovi Dolgoruki (1090-1157) - knez rostovo-suzdalj-

Stariji Rjurikovii su poeli da vladaju VLadimiro-SuzdaLjskim

Rusija ve na samom poetku nije biLa normalna" drava i ua-

Ukrajinski drajv je simpatian, naravno. Prosto kao drajv. ALi ak

Dobar pesnik i, uzgred budi reeno, ruski nacionalist Igor Panjin

I, najzad, gledajui svoje poznanike Sovjete", hou da ka-

DoLe navedeni dijaLog vodio sam nou, u drutvenim mreama, sa

obnoviti sovok i cenzuru. Govorili su to otvoreno. Ja nisam bio

,,A ja sam sada apsoLatno averen" - odgovorio sam - ,,da e

Proitao sam zanimLjivu knjigu Nedelja u decembru savremenog

nije zagruvalo i zadimilo se - do tada su oni bili uvereni da to

Ruska drava se prema LiberaLnoj inteLigenciji ponaa prilino

21 Desni sektor" (ukr. rtpaBnii ceKTop") - prvobitno, neformalno udruenje

Ne bi joj Rubintejn otiao za sto. Ili bi otiao, ali ravog, zlo-

Ove burne zime po etrdeset puta dnevno moram da itam:

Sada se esto diskutuje o jednoj temi koja vam je verovatno po-

Rumuniju ine, u sutini, u tri kneevine - Vlaka, Transil-

tek u XIX veku, a kao rezultat, Norveka je ve prela pod protek-

Boris Berezovski je povrno, ali u neemu tano definisao osnov-