Anda di halaman 1dari 118

Ameli Notomb

IVA
PA IDEIA
PAIDEIA
Naslov originala
Amelie Nothomb
Mercure
Albin Michel, Pari, 1998.
This book is published by arrangement with Literary Agency Agence de
lEst

Za Balkandownload:
Scan: Janja
Obrada: Prebond
Izdava
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR IVADINOVI
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI
2011, PAIDEIA, za ovo izdanje
Ameli Notomb

IVA
Prevela s francuskog
ANA PETROVI

PAIDEIA
Beograd, 2011.
Sve protiv E.
AZELIN DNEVNIK
Da bi ovek iveo na ovome ostrvu, treba da ima neto to eli da sakrije.
Sigurna sam da stari ima neku tajnu. Nemam pojma ta bi to moglo bi ; sudei po
predostronostima koje preduzima, mora biti neto krupno.
Svaki dan jedanput iz luke Ned{1} polazi brodi u pravcu ostrva Mort-
Frontijer{2} . Starevi ljudi ekaju na gatu; oni podrobno pretresaju namirnice,
potanske poiljke ako ih ima i onu sirotu aklinu. A ona mi je i priala, uz
priguenu ljutnju: po emu li ona moe bi sumnjiva, ona koja je u starevoj slubi
ve trideset godina? I ja bih volela da znam.
Samo jedanput sam ula u tu barku, pre dobrih pet godina. Tada sam dola
na ostrvo i ponekada pomislim da se nikada neu vratiti.
Kada razgovaram sama sa sobom, uvek ga zovem starcem: to je
nepravedno, jer starost ni na koji nain nije glavna osobina Omera Lonkura.
Kapetan je najplemeni ji ovek kojega sam srela; njemu dugujem sve, pa i sam
ivot. Pa ipak, kada moj unutranji i slobodan glas progovori negde duboko u
meni, nazivam ga starcem.
A ima jedno pitanje koje neprekidno sebi postavljam: nije li bilo bolje da
sam umrla pre pet godina u bombardovanju kada mi je unakaeno lice?
Ponekada ne mogu da se uzdrim a da to ne kaem starcu:
- Kapetane, zato me niste ostavili da crknem? Zato ste me spasili?
On se svaki put naljuti:
- Kada ovek ima mogunosti da ne umre, onda je duan da ostane iv!
- Zato?
- Zbog ivih koji te vole!
- Oni koji su me voleli poginuli su u bombardovanju.
- A ja? Volim te kao otac od prvoga dana. Ti si moja ki svih ovih pet
godina.
Na to se ne moe nita odgovori . Meu m, u unutranjos moje glave
neki glas prosto vriti:
Ako ste mi otac, kako smete da spavate sa mnom? A osim toga, u vaim
godinama pre biste mi bili deda nego otac!
Nikada neu sme da mu kaem neto slino. U odnosu prema njemu
oseam kako sam podeljena nadvoje: jedna polovina mene voli, potuje i divi se
Kapetanu, a druga skrivena polovina povraa kada vidi starca. I ta polovina bi bila
nesposobna da progovori glasno.
Jue mu je bio roendan. Mislim da niko nije bio toliko srean to ima
sedamdeset sedam godina.
- Ova 1923. je divna godina rekao je. Prvoga marta napuniu
sedamdeset sedam godina; a 31. marta e ima dvadeset tri godine.
Neverovatan mesec mart 1923. godine kada emo nas dvoje zajedno napuni
jedan vek!
Ta zajednika stogodinjica koja njega toliko raduje, mene prosto uasava.
I kao to sam se pribojavala, sino mi je doao u postelju; bio je to njegov nain da
proslavi svoj roendan. Volela bih da mu je sto godina: ne, ne elim ja da on
umre, nego da vie ne bude sposoban da spava sa mnom.
Do ludila me dovodi upravo to to njemu uspeva da me eli. Kakvo li
udovite mora bi kada eli devojku ije lice nema niega ljudskog? Kada bi bar
ugasio svetlost! Meutim, dok me miluje, on me guta oima.
- Kako moete da me gledate tako? pitala sam ga te noi.
- Ja vidim samo tvoju duu, a ona je tako lepa.
Taj odgovor me dovodi do besa. On lae: znam koliko mi je dua runa,
meni koja osecam toliku odvratnost prema svojem dobrotvoru. Kada bi se moja
dua mogla vide na licu, bila bih jo odvratnija. A u stvari, starac je nastran:
upravo moja nakaznost izaziva u njemu elju za mnom.
To moj unutranji glas postaje prekoran. Kako sam nepravedna! Kada me
je naao pre pet godina, Kapetan svakako nije pretpostavljao da e me ikada
poele . Bila sam krho na medu hiljadama ratnih rtava koje su umirale kao
muve. Moji roditelji su poginuli i ja nisam imala nita i nikoga; pravo je udo to
me je uzeo pod svoju zatitu.
Kroz dvadeset devet dana bie moj rodendan. Volela bih da je to ve
prolo. Is m povodom prole godine starac me je privoleo da popijem suvie
ampanjca; sutradan ujutru probudila sam se gola na fokinoj koi koja stoji ispred
mojega kreveta i nisam se seala niega ta se deavalo te noi. A najgore je ne
sea se. ta li e mi se samo dogodi za vreme te gnusne proslave nae
stogodinjice?
Ne treba na to da mislim, bolesna sam od toga. Oseam da u opet
povraati.

Drugoga marta 1923. godine, direktorka bolnice u Nedu pozva Fransoaz


avenj, svoju najbolju bolniarku.
- Ne znam ta da vam savetujem, Fransoaz. Taj Kapetan je neki nastran
starac. Ako prihva te da ga negujete na ostrvu Mort-Fron jer, biete plaeni vie
nego to moete zamisliti. Ali moracete da prihvatite njegove uslove: kada iziete
iz amca, bicete pretreseni. Pregledace i vau bolniarsku torbu. A uzgleda da vas
tamo ekaju jo neka uputstva. Razumela bih ako odbijete. Meu m, ne mislim
da je Kapetan opasan.
- Prihvatam.
- Da li ste spremni da odete ve danas posle podne? Izgleda da je neto
hitno.
- Otii u.
- Da li vas je zarada primamila da idete tamo baz razmiljanja?
- Ima i toga. Ali naroito to mi se ini da na tome ostrvu postoji neko kome
sam potrebna.

Jo dok su bile u barci, aklina je upozorila Fransoaz:


- Pretresae vas, devojko. I to mukarci.
- Svejedno mi je.
- To bi me udilo. Mene pretresaju svaki dan ve trideset godina. Trebalo
bi da sam se ve navikla, ali meni je to i dalje neprijatno. A vi ste, osim toga, mladi
i prijatnoga izgleda, pa ne treba ni pomiljati ta e vam te svinje...
- Kaem vam da mi je svejedno kratko odgovori bolniarka.
aklina se vrati svojim namirnicama gunajui, dok je mlada
ena gledala ostrvo koje je bilo sve blie. Pitala se da li je usamljeniki ivot
povlaena sloboda, ili oajnika tamnica.
Na gatu Mort-Frontijera etiri oveka su je pretresala sa hladnoom koja se
mogla uporedi samo sa njenom, to je bilo veliko razoarenje za staru sluavku
koja je neprekidno gunala pod njihovim paljivim rukama. Za m su dole na red
njihove tane. Posle pretresanja Fransoaz ponovo spakova svoju bolniarsku
torbu, a aklina sredi povre.
Otpeaile su do zamka.
- Kakva lepa kua ree bolniarka.

Neki nadzornik neodreenih godina provede mladu enu kroz nekoliko


tamnih prostorija. Pokaza joj neka vrata objasnivi: To je tu. Zatim se vrati.
Pokucala je i saekala: Uite. Ula je u neku vrstu sobe za puenje.
Jedan stari gospodin joj pokaza stolicu na koju ona sede. Bilo joj je potrebno malo
vremena da se privikne na slabu svetlost i da bolje vidi izborano lice svojega
domaina. On je, naprotiv, njeno odmah poznao.
- Gospoica Fransoaz avenj, je li tako? upitao je mirnim i jasnim
glasom.
- Tako je.
- Hvala vam to ste doli tako brzo. Neete zbog toga zaaliti.
- Izgleda da u ovde dobi nova uputstva pre nego to ponem da vas
negujem.
- Tako je. Ali vi u stvari ne dolazite zbog mene. Ako mi dopus te, poeu
sa uputstvima, ili bolje reeno uputstvom, poto postoji samo jedno: da ne
postavljate pitanja.
- Nemam obiaj da ih postavljam.
- Verujem u to, jer vae lice odaje veliku razboritost. Ako vas zateknem da
postavljate bilo kakvo pitanje osim onih strogo vezanih za va posao, moe vam
se dogoditi da se nikada ne vratite u Ned. Da li razumete?
- Da.
- Vi niste emo vni. To je dobro. Ali nije takav sluaj sa osobom koju ete
negova . Radi se o mojoj cenici Azel, mladoj devojci koju sam naao pre pet
godina posle nekog bombardovanja u kojem su njeni izginuli i koja je bila veoma
teko povreena. A danas, mada je telesno uglavnom ozdravila, njeno mentalno
zdravlje je tako osetljivo, da neprestano oseca psihosomatske tegobe. Danas
ispred podne zatekao sam je u potpunome gru. Povraala je, drhtala.
- Jedno praktino pitanje: da li je jela neto posebno?
- Isto to i ja, a evo, ja sam zdrav kao dren. Bila je to svea riba, orba od
povra... Moram naglasi da ona vrlo malo jede. Mnogo sam uznemiren kada je
onako slabu vidim kako povraa. Skoro joj je dvadeset tri godine, a zioloka
svojstva su joj kao u devojice od petnaest-esnaest godina. A naroito joj
nemojte govori o bombardovanju, ni o smr roditelja, kao ni o bilo emu to bi
joj moglo probudi te strane uspomene. Ne moete ni zamisli kako su joj nervi
slabi.
- Dobro.
- I jo ovo: treba neizostavno izbegava razgovor o njenom izgledu, ma
koliko on bio udnovat. Ona to ne podnosi.
Fransoaz se pope sa starcem stepenicama koje su pri svakome koraku
isputale jezovite zvuke. Na kraju hodnika uli su u jednu hu sobu. Prazan krevet
je bio nenameten.
- Predstavljam vam Azel rece gospodar kue.
- A gde je ona? upita mlada ena.
- Pred vama, u postelji. Krije se pod pokrivaima, kao i obino.
Pridolica pomisli kako bolesnica zaista mora biti sitna kao
slamka, poto je njeno prisustvo ispod perine sada bilo nesumnjivo. Bilo je
neega udnoga u izgledu toga starca to se obraao krevetu koji se inio prazan.
- Azel, predstavljam gospoicu avenj koja je najbolja bolniarka bolnice
u Nedu. Budi ljubazna prema njoj.
Posteljina ne dade nikakve znake od sebe.
- Dobro. Imam u sak da se pravi kao da je prestravljena. Gospoice,
ostaviu vas nasamo sa svojom enicom kako biste se upoznali sa njom. Ne
bojte se, ona nije napadna. Kada zavrite, doite kod mene u sobu za puenje.
I Kapetan izie iz sobe. ulo se kako stepenice kripe pod njegovim
nogama. Kada je ponovo zavladala ina, Fransoaz se priblii krevetu i prui ruku
da podigne perinu. U poslednjem trenutku se zaustavila.
- Opros te. Mogu li vas zamoli da se pojavite iz postelje rekla je sasvim
obinim glasom, zakljuivi da ce biti najbolje da sa osobom za koju je reeno da je
bolesna, razgovara kao sa nekim normalnim.
Nije dobila odgovor, osim jedva primetnoga komeanja pod perinom, ali
nekoliko sekundi kasnije pojavila se jedna glava.

U sobi za puenje starac je pio kalvados koji mu je palio grlo. Zato je


nemogue uini nekome dobro ne uinivi mu zlo? Zato je nemogue nekoga
vole a ne unitava ga? Samo da bolniarka ne shva ... Nadam se da neu
morati da uklonim gospoicu avenj. Izgleda mi veoma dobra.

Kada je Fransoaz ugledala devojino lice, prosto se skamenila. Ali


pridravajui se dosledno uputstava koja je dobila, nije nita pokazala.
- Dobar dan. Zovem se Fransoaz.
Lice to se pojavilo ispod pokrivaa gutalo ju je pogledom sa izrazom
prestravljene radoznalosti.
Bolniarka je jedva uspevala da sauva ravnoduan izraz. Spus la je
hladnu ruku na elo bolesnice: bilo je vrelo.
- Kako se oseate? upitala je.
Odgovorio joj je glas sve kao kladenac:
- Ne moete ni zamisli koliko sam radosna. Tako retko imam prilike da
nekoga sretnem. Ovde uvek srecem samo ista lica. Pa ak i njih retko vidim.
Mlada ena nije oekivala takvu vrstu razgovora. Prilino zbunjena,
nastavila je:
- Ne, mislila sam kako se osecate telesno? Dola sam da vas negujem.
Izgleda da imate temperaturu.
- Mislim da imam. Volim to. Jutros sam se loe osecala, vrlo loe: imala
sam vrtoglavicu, drhtala sam sva, povraala. A sada imam samo dobre strane
groznice: privienja koja me oslobaaju.
Fransoaz zamalo ne upita: Ko vas to i od ega oslobaa?, ali se la se da
sme postavlja samo prak na struna pitanja: moda je neko nadgleda kroz
neku kljuaonicu. Uzela je toplomer i stavila ga u pacijentkinjina usta.
- Treba da saekamo pet minuta.
Sela je na stolicu. Pet minuta joj se uinilo beskrajnim. Devojka nije skidala
oiju sa nje; u pogledu joj se mogla proita neutaiva e. Bolniarka se
pretvarala kao da posmatra nametaj, ne bi li sakrila da se osea neugodno. Na
podu je stajala koa foke. Kakva smena zamisao, pomislila je. Ovo vie lii na
gumu nego ne tepih.
Posle tri sto ne sekundi izvadila je toplomer. Ve je otvorila usta da kae:
Imate 38 stepeni. Nije to mnogo. Uzeete aspirina i sve e proi, kada je u tome
sprei neko nepojmljivo predoseanje.
- Imate 39,5. To je ozbiljno slagala je.
- Izvrsno! Mislite li da u umreti?
Fransoaz odgovori odluno:
- Ma, ne, kojeta. A ne smemo sebi ni eleti da umremo.
- Ako budem ozbiljno bolesna, da li ete mora da doete opet? upitala
je Azel glasom punim nade.
- Moda.
- Bilo bi to divno. Tako dugo nisam razgovarala ni sa kime tako mladim.

Bolniarka je zatim otila do starca u sobu za puenje.

- Gospodine, vaa enica je bolesna. Ima visoku temperaturu, a njeno


opte stanje je zabrinjavajue. Postoji opasnost da dobije zapaljenje plua ako ne
bude leena.
Kapetanovo lice se izobliilo.
- Izleite je, preklinjem vas.
- Bilo bi bolje smestiti je u bolnicu.
- I ne pomiljajte na to. Azel mora ostati ovde.
- Devojka mora neprekidno da bude pod nadzorom.
- Da li e biti dovoljno da vi dolazite svaki dan na Mort-Frontijer?
Kao da je malo razmiljala.
- Mogla bih da dolazim svako poslepodne.
- Hvala vam. Neete zaali . Verovatno su vam ve kazali: pla u
izvanredno. Meutim, ne smete zaboraviti uputstvo.
- Znam vec: nema pitanja, osim onih neophodnih praktinih.
Okrenula se i ponovo otila kod tienice.
- Sredili smo to. Dolaziu svaki dan posle podne da vas negujem.
Azel doepa jastuk i poe da ga udara pesnicama vriteci od radosti.

Kada se vratila u Ned, mlada ena je otila svojoj pretpostavljenoj.


- Kapetanu pre zapaljenje plua. Uprkos mojim nalozima, odbija da se lei
u bolnici.
- Klasian sluaj. Stari ljudi ne vole bolnice. Suvie se plae da nee nikada
izii.
- Moli me da odlazim svako poslepodne na ostrvo i da ga negujem. Molim
vas za doputenje da odsustvujem svakoga dana popodne od dva do est sati.
- Slobodni ste, Fransoaz. Nadam se da e taj gospodin brzo ozdravi .
Potrebni ste mi ovde.
- Mogu li da vas pitam neto? Kojim reima je zatraio negu?
- Ne seam se ba tano, osim da je naglaavao dve stvari: zahtevao je da
to bude bolniarka a ne bolniar, i da ta bolniarka ne nosi naoare.
- Zato?
- Zar vam treba to objanjava ? Mukarci uvek vole da ih neguju ene. A
osim toga, veruju da naoare porunjuju. Sigurna sam da je na Kapetan bio
oduevljen kada je video kako ste vi lepi i da je to jedan od razloga to vas je
molio da dolazite svakoga dana.
- On je zaista veoma bolestan, gospoo.
- To nita ne smeta. Potrudite se da se ne udate za njega, molim vas. Ne
bih volela da izgubim svoju najbolju bolniarku.

U toku noi Fransoaz je jedva zaspala. ta li se to dogaa na onome


ostrvu? Bilo joj je sasvim jasno da postoji neto udno izmeu starca i devojke.
Nije nemogue da ta veza bude polne prirode, ak i ako je taj ovek po svoj prilici
poodavno preao godine primerene toj vrsti ponaanja.
Ali to nije bilo dovoljno da se objasni tajna. Konano, ako njih dvoje vode
ljubav, moda to nije ukusno, ali nije zloin: Azel je punoletna i meu njima nema
krvnoga srodstva. enica i ne izgleda kao neko ko je telesno silovan. Ukratko,
ako bi i mogla pomisli da Kapetan krije neku vezu, bolniarka nije mogla da
shvati zato joj je uputio pretnje smru.
Nju je iznenaivao sluaj devojke: on je nju predstavio kao telesno
ozleenu rtvu koja mnogo pa . Ali u devojci je bilo zauujue veselos , nekog
de njeg oduevljenja koje ju je oveseljavalo i budilo joj elju da bolniarka ponovo
dolazi.
Fransoaz je ustala da popije au vode. Prozor njene sobice je gledao na
more u noi. Pogledala je u pravcu ostrva koje se po mraku nije videlo. Ose la je
neto neobino se vi se reenice koju je kazala svojoj direktorki: Tamo postoji
neko kome sam ja potrebna.
Ustreptala je pri pomisli na Azelino lice.
Sutradan poslepodne devojka se nije bila sakrila pod pokrivaem: ekala je
bolniarku sedeci u postelji. Izgledala je u licu mnogo bolje nego jue i doekala ju
je veselim Dobar dan!
Fransoaz joj je izmerila temperaturu. Ima 37 stepeni. Izleena je. Bila je to
samo prolazna groznica.
- Imate 39 stepeni rekla je.
- Je li mogue? A ipak, osecam se veoma dobro.
- To se esto dogada kada je ovek u groznici.
- Kapetan mi je rekao da mi preti opasnost od zapaljenja plua.
- Nije ba morao da vam to kae.
- Napro v, dobro je uinio! Oduevljena sam to sam ozbiljno bolesna, m
pre to se ne oseam loe: imam sve prednos boles bez neprijatnos . A uz
svakodnevnu posetu tako simpa ne devojke kao to ste vi, ne bih mogla ni da
sanjam neto bolje.
- Ne znam da li sam tako simpatina.
- Vi ste neko ko je dobar samim m to ste ovde. Osim mojega staratelja,
mene niko ne poseuje. Niko nema hrabros . A to je najgore, ja shvatam te
kukavice: na njihovome mestu ja bih se uasno bojala.
Pose teljka je gorela od elje da zapita zato, ali plaila se da zidovi imaju
ui.
- Vi ste drugaiji. Kroz svoje zanimanje navikli ste se na ovu vrstu prizora.
Oajna to ne moe nita da pita, mlada ena je poela da sprema svoje
priceve.
- Volim i to vam je ime Fransoaz. Ono vam savreno pristaje: tako je lepo
i ozbiljno.
U prvome trenutku veoma zauena, bolniarka se samo nasmejala.
- Stvarno je tako! Zato se smejete? Vi ste tako lepi i ozbiljni. Ah.
- Koliko vam je godina? Da, znam da sam nepristojno radoznala. Ne treba
mi zameriti, ne znam da se ponaam meu ljudima.
- Imam trideset godina.
- Udati ste?
- Nisam udata i nemam dece. Stvarno ste radoznali, gospoice.
- Zovite me imenom, Azel. Stvarno gorim od radoznalos . A imam i
razloga. Nemate pojma koliko sam ovde usamljena, vec pet godina. Vi i ne slu te
koliko se radujem to mogu da razgovaram sa vama. Da li ste itali Grof Monte-
Kristo?
- Da.
- Ja sam u situaciji istoj kao Edmond Dantes u zamku If. Poto godinama
nisam viela ljudsko lice, sada probijam hodnik prema susednoj tamnikoj eliji. A
vi ste opat Faria. Plaem od rados to vie nisam sama. Provodimo dane
priajui jedna drugoj, razgovaramo o sasvim obinim stvarima koje nas
uzbuuju, jer su nam te jednostavne ljudske rei nedostajale toliko da smo se
razbolele.
- Preterujete. Viate Kapetana svakoga dana.
Devojka se razdraeno nasmejala pre nego to e rei:
- Da.
Posetiteljka je oekivala ispovest, ali nje nije bilo.
- ta ete da mi radite? Hoete li da me sluate slualicama? Da me neto
posebno negujete?
Fransoaz se priseti:
- Masirau vas.
- Masiraete me? Zbog opasnosti od zapaljenja plua?
- Obino se potcenjuje dobrobit masae. Dobar maser moe da izbaci iz
tela otrovne sastojke. Okrenite se na stomak.
Spus la je dlanove na lea enice. Kroz belu spavaicu ose la je kako joj
je telo mravo. Ta masaa svakako nije sluila niemu osim da opravda dui
boravak pored Azel.
- Moemo li da razgovaramo dok me masirate?
- Naravno.
- Priajte mi o svojem ivotu.
- Nema bogzna ta da se pria.
- Priajte mi ipak.
- Roena sam u Nedu, gde sam uvek i ivela. Zanimanje bolniarke sam
nauila u bolnici u kojoj radim. Otac mi je bio ribar na moru, a majka uiteljica.
Volim da ivim na moru. Volim da gledam brodove kako s u u luku. Tako imam
utisak da poznajem ceo svet. A ipak, nikada nisam putovala.
- To je divno.
- Podsmevate mi se.
- Ma ne! Kako ste imali lep i jednostavan ivot!
- Zaista volim takav ivot. A naroito volim svoje zanimanje.
- ta biste najvie eleli?
- Volela bih da jednoga dana otputujem vozom za erbur. Tamo bih ula ne
neki veliki parobrod koji bi me odneo nekuda vrlo daleko.
- Ba zanimljivo. Moj ivot je tekao suprotno vaem snu. Kada mi je bilo
dvanaest godina, neki veliki parobrod koji je krenuo iz Njujorka, doveo me je sa
roditeljima u erbur. Odatle smo vozom putovali do Pariza. Zatim u Varavu.
- Varava... Njujork... ponavljala je Fransoaz, zadivljena.
- Otac mi je bio Poljak, pa je emigrirao u Njujork gde je postao bogat
poslovni covek. Krajem prologa veka sreo je u Parizu mladu Francuskinju kojom
se i oenio: bila je to moja majka. Za m su o li da ive u Njujorku gde sam se ja
rodila.
- Vi znai imate tri narodnosti! Pa to je izvanredno!
- Imam dve narodnos . Dodue, od 1918. godine mogu ponovo da budem
Poljakinja. Ali posle jednoga bombardovanja iz 1918. godine, nisam vie nita.
Pose teljka se se la da treba da izbegava o tom sudbonosnome
bombardovanju.
- Moj ivot, mada kratak, samo je istorija mojih neprekidnih gubitaka. Do
svojih dvanaest godina bila sam Azel Angler, mala princeza iz Njujorka. A 1912.
godine propali su poslovi mojega oca. Vra li smo se preko Atlan ka sa ono malo
imovine to nam je preostalo. Tata se nadao da ce nai posed svoje porodice
nedaleko od Varave, a zatekao je samo jedno siromano imanje. Mama je onda
predloila da odemo u Pariz, pretpostavljajui da e nam tamo ivot bi laki. A
nala je samo posao pralje. Tada je otac poeo da pije. A onda je dola 1914.
godina i moji jadni roditelji su shva li da bi bolje proli da su ostali u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Pa kako im je strahovito nedostajalo smisla za istorijsku
stvarnost, odluili su da se vrate - i to 1918. godine! Ovoga puta smo prema
erburu krenuli konjskim kolima. Na nekom gotovo pustome putu bili smo
izazovan cilj za bombardovanje iz vazduha. Probudila sam se kao siroe, na nekim
nosilima.
- U Nedu?
- Ne, u Tanu, nedaleko odavde. Tamo me je i naao Kapetan i prihva o
me. Pitam se ta bi bilo sa mnom da me nije uzeo u za tu. Nisam imala vie nita
i nikoga.
- Tako su proli mnogi 1918. godine.
- Ali shva te da sa onim to se meni dogodilo, nisam imala nikakvih
izgleda da se izvuem. Moj staratelj me je doveo na Mort-Fron jer i otada nisam
nikada odavde o la. A najvie u mojem ivotu me udi to to je neprekidno bio u
nekom geografskom suavanju. Od ogromnih razmera Njujorka, do ove sobe iz
koje vie gotovo i ne izlazim, od prekookeanskoga parobroda do stare barke koja
me je ovamo dovezla, i najzad, i naroito od velikih nada iz de njstva, do danas
nepostojeih vidika.
- Mort-Frontijer, Mrtve granice, pravo ime.
- I te kako! U stvari, putovanje me je vodilo od jednoga
najkosmopolitskijega, do drugog, najzatvorenijeg ostrva: od Menhetna do Mort-
Frontijer.
- Pa ipak, imali ste zadivljujui ivot!
- Svakako. Ali, da li je normalno da u svojim godinama ve govorim u
prolom vremenu? I da imam samo prolost?
- Imate vi i budunost, zaboga. Biete izleeni sasvim sigurno.
- Ja i ne govorim o izleenju odvra la je Azel srdito. Govorim vam o
svojem izgledu!
- Ne vidim u emu je problem...
- Da, vidite vi dobro! Nema smisla da me laete, Fransoaz! Niste me
zavarali svojim zanimanjem bolniarke. Jue sam dobro zapazila va izraz kada
ste ugledali moje lice: bili ste okirani. Ma koliko da ste dobar profesionalac, niste
mogli to da sakrijete. Nemojte misli da vam to zameram: ja bih na vaem mestu
vrisnula.
- Vrisnula!
- Nalazite da je to preterano? Ja sam upravo tako reagovala kada sam se
poslednji put videla u ogledalu. Znate li kada je to bilo?
- Otkuda bih mogla znati?
- Bilo je to 31. marta 1918. godine. Na moj osamnaes roendan u
uzrastu kada svako oekuje da je lep. Bombardovanje je bilo poetkom januara,
rane su mi vec bile zarasle. Bila sam na Mort-Frontijer vec tri meseca i kopkalo me
je to nigde nema ogledala, to ste verovatno vec prime li. Poverila sam se
Kapetanu, a on je rekao da je uklonio sva ogledala iz kue. Pitala sam zato i tada
mi je otkrio neto to mi je dotle bilo nepoznato: lice mi je unakaeno.
Posetiteljka zaustavi ruke na devojinim leima.
- Molim vas, nemojte presta da me masirate, to me smiruje. Molila sam
staratelja da mi donese ogledalo, ali on je to uporno odbijao. Rekla sam mu da
hou da budem svesna kakva oteenja sam pretrpela. Odgovarao mi je da je
bolje da to ne inim. Na svoj roendan plakala sam: zar nije normalno da devojka
od osamnaest godina eli da vidi svoje lice? Kapetan je uzdisao. Potraio je neko
ogledalo i pruio mi ga. Tada sam otkrila uasnu grimasu koju imam umesto lica.
Vritala sam, vritala! Naredila sam da se uniti to ogledalo koje je na tako straan
nain pokazivalo tako udovinu runocu. Kapetan ga je razbio i to je neto
najplemenitije to je mogao uiniti u svojem ivotu.
tienica se grevito rasplakala.
- Azel, smirite se, molim vas.
- Ne brinite. Pretpostavljam da ste dobili uputstvo da ne govorite o mojem
izgledu. Ako me neko zatekne u ovakvome stanju, reci u is nu, to jest da vi niste
ni za ta krivi i da sam ja zapoela razgovor o tome. Htela sam da vam odmah
objasnim zato sam ovakva i koliko me to dovodi do ludila. Da, to me dovodi do
ludila.
- Ne viite ree Fransoaz zapovednim tonom.
- Opros te mi. Znate li ta mi se ini posebno nepravednim? to se to
dogodilo jednoj lepoj devojci. Ma koliko to sada izgledalo nezamislivo, ja sam bila
veoma lepa. Znate, da sam pre onoga bombardovanja bila neka runa devojka,
osecala bih se manje nesrenom.
- Ne treba tako da govorite.
- Molim vas, pus te me da ne budem u pravu, ako tako mislite. Znam,
trebalo bi da sam zahvalna nebu to sam imala sree da budem lepa osamnaest
godina. Priznajem da mi to ne polazi za rukom. Oni to su roeni slepi, izgleda
imaju bolji karakter nego oni to su izgubili vid u uzrastu kada se toga seaju. Ja to
razumem: vie bih volela da ne znam ta sam izgubila.
- Azel...
- Ne brinite. Svesna sam da sam nepravedna. Ali sam svesna i da sam
imala sree: dospe u kuu koja kao da je stvorena za mene, bez ogledala i ak
bez ikakve sjajne povrine. Jeste li prime li kako su ovde prozori visoko
postavljeni? Tako se ovek ne moe vide ni u jednome staklu. Onaj to je
izgradio ovakvu kuu, morao je bi lud: emu ive na obali mora, ako ovek ne
moe imati nikakav pogled na njega? Kapetan ne zna ko je projektovao ovu kuu,
a on je odabrao da ivi ovde upravo zato to mu se more smuilo.
- Onda bi mu bilo mnogo bolje da se nastanio usred planinske Jure.
- I ja sam mu to kazala. Odgovorio mi je da je njegova mrnja prema moru
bila slina ljubavi: Ni sa tobom, ni bez tebe.
Bolniarka zamalo nije zapitala: Otkuda tolika mrnja? U poslednjem
trenutku setila se uputstva.
- Ali da su u pitanju samo ogledala! Da su u pitanju samo prozori! Nikada mi
ne dozvoljavaju da se okupam pre nego to mi vodu zamute mirisnim uljem.
Nema ni jednoga komada nametaja sa inkrustacijama, ni traga od bilo kojeg
lakiranoga predmeta. Za stolom pijem iz ae od mleno beloga stakla, jedem
priborom sa zamuenim metalnim slojem. aj koji mi sipaju ve je pomean sa
mlekom. Sve te sitne panje bi bile smene da ne svedoe o veoma velikom
stepenu moje nakaznos . Da li ste ikada uli za slian sluaj u svojoj praksi? O
nekom stvorenju toliko groznom za gledanje, da ga treba od sopstvenoga
lika?
Poela je da se smeje kao da je umno poremeena. Tada joj bolniarka
ubrizga injekciju umirujueg sredstva koje je uspava. Popravila joj je pokriva i
pola kui.
U trenutku kada se spremala da napus zamak a da ne bude viena,
pozva je Kapetan:
- Odlazite a da mi niste ni dovienja kazali, gospoice?
- Nisam htela da vas uznemiravam.
- Otpratiu vas do gata.
Usput ju je ispitivao ta ima novo kod bolesnice.
- Ima malo manju temperaturu, ali njeno stanje je i dalje kritino.
- Dolaziete svakoga dana, je li tako?
- Naravno.
- Treba da je izleite, jeste li razumeli? To je neizostavno potrebno.

Kada se Fransoaz avenj vra la u Ned, na licu je imala izraz koji niko nije
nikada video. Bilo je teko rastumai taj izraz koji je odavao krajnju uzrujanost,
duboku zamiljenost, ivahnu uurbanost i preplaenost.
Jedna koleginica u bolnici joj ree:
- Izgleda kao hemiarka koja se nalazi pred otkrivanjem neega veoma
vanog.
- Upravo je tako osmehnula se.
Staratelj i enica su svakoga dana veerali zajedno. Koliko je devojka
bila govorljiva kada je sa Fransoaz, toliko je bila cutljiva kada je sa starcem.
Zadovoljavala se da lakonski odgovara na njegova retka pitanja.
- Kako se osea, dete moje?
- Dobro.
- Jesi li uzela lek?
- Da.
- Pojedi jo malo peenja.
- Ne, hvala.
- Tvoja bolniarka mi se ini veoma pristojnom. Jesi li zadovoljna njome?
- Da.
- A uz to je i lepa, to nimalo ne smeta.
- Tako je.
Posle toga nisu nita govorili. To i nije smetalo Kapetanu koji je voleo
cutanje. Nije ni slu o da njegova cenica mrzi te zajednike obede. Vie bi volela
da jede u svojoj sobi nego da se nae za tom trpezom. Mrzela je trenutke kada je
on govorio, a jo vie kada je utao: iz razloga koje nije umela da dokui, utljivost
toga staroga oveka nagnutoga nad tanjir inila joj se smrtno zlokobnom.
Dogaalo se da staratelj pozove enicu posle veere da poe za njim u
salon. Tada bi joj pokazivao stare knjige, enciklopedije iz prologa veka i karte
sveta: priao joj je o svojim putovanjima. Ponekada bi se seao bitaka pro v
patagonskih pirata ili svojih doivljaja za vreme probijanja opsada u Kineskome
moru. Nikada nije znala da li su to bile ili nisu bile lai, a malo joj je bilo vano, jer
su te prie bile izvrsne. On bi zavrio reima:
- I eto, jo sam iv.
Onda bi joj se osmehnuo i gledao u vatru ne rekavi vie nita. udnovato,
to su bili asovi koje je ona mnogo volela.
Azelino lice je zablistalo. Na njemu se moglo proita : Konano ste s gli!
Pose teljka pomisli kako je nikada niko nije primio sa takvim izrazom sree na
licu.
Stavila joj je toplomer u usta. Dovoljno je ponovi tri puta neki postupak da
bi dobio status obreda; shodno tome, ekale su da proe pet minuta, i to svaka
na svoj nain, jedna gledajui uporno onu drugu koja pokuava da umakne tome
pogledu. Bolniarka je ponovo slagala:
- Opet 39. Ne menja se.
- Sjajno. Masirajte me.
- Samo trenutak, molim vas. Bie mi potreban lavor. Gde mogu da ga
naem?
- Pretpostavljam da ima u kuhinji.
- A gde je kuhinja? U prizemlju. Moraete da zamolite Kapetana da vam je
otvori, jer je zakljuana. Zamislite samo: zakljuavaju se sve te erpe u kojima bih
mogla da se vidim!
Fransoaz ode da nae starca koji kao da se zbunio:
- Lavor? ta ete da radite sa njim?
- Treba mi zbog klistiranja.
- Na asnu re, ne mogu da zamislim da tako otmena mlada ena moe da
propie klistiranje. Hoete li da me saekate ovde nekoliko minuta?
Vratio se kroz desetak minuta, zabrinuta izgleda.
- Nema nigde lavora. Moe li vam posluiti neko koritance od keramike?
- Svakako.
On odahnu, ponovo sie u prizemlje i vra se noeci grubo zemljano,
negleosano koritance. Fransoaz se zahvali i vra se u sobu mislei: Dala bih
ruku da mi odseku da u kui ima lavora. Ali u ovome koritancu se nita ne
ogleda.
- ta ete da radite sa tom posudom? upitala je Azel.
- Klizmu.
- Ne, smilujte mi se, uasavam se toga!
Bolniarka malo razmisli pre nego to e odgovoriti:
- Pa onda, ako vam Kapetan pomene to klis ranje, ponaajte se kao da
sam vam ga uradila.
- U redu.
- A sada, da li mogu da koristim vae kupatilo na trenutak?
Bolniarka je sada bila sama u kupa lu. enica je ula kako tee voda.
Fransoaz se vratila i poela da masira devojku.
- Znate li da poinje da mi se svia ovo vae masiranje? Tako mi je
prijatno.
- Utoliko bolje, jer je ono odlino za to od ega vi patite.
- ta mislite o mojem kupatilu?
- Nita.
- Ma nemojte! Sigurna sam da nikada niste videli slino. Nema ni lavaboa,
ni kade, ni iega u emu bi mogla da se zadri voda. Iz slavina voda tee u
prazno, pod je tako nagnut da voda odmah o e u rupu povezanu sa slivnikom.
To je tako prak no da se operete! Ja se najee tuiiram, osim kada se smiluju
da mi pripreme kupanje o kojem sam vam govorila. A toalete koji su jednaki u
celoj kui, Kapetan je kupio od francuske eleznice: u vozovima na dnu klozetskih
olja nema vode. Trebalo je setiti se i toga!
Azel se tiho smejala.
- Te mere predostronos su glupe, jer ja nemam ni najmanje elje da se
suoim sa svojom slikom. Is na je meu m da bi se bez ove majstorski
napravljene opreme kue moglo dogodi da prime m svoj lik sasvim sluajno. A
to bi moda moglo bi za mene sudbonosno kao i za Narcisa, samo iz sasvim
suprotnih razloga.
- Mogli biste da govorite o neemu drugom umesto toga za vas tako
bolnoga pitanja. Takva opsednutost moe samo da teti vaem zdravlju.
- U pravu ste. Da priamo o vama koji ste tako lepi. Imate li mladia?
- Ne.
- Kako je to mogue?
- A vi biste ba sve da znate!
- Da.
- Reci u vam samo ono to sama elim da vam kaem. Imala sam tri
mladica. Sa svakim od njih sam provela po e ri meseca, a onda sam ih
naputala.
- Loe su se ponaali prema vama?
- Bilo mi je dosadno sa njima. A uvek sam birala sasvim razliite momke,
nadajui se da e bi zanimljivije. Naalost, posle ta e ri meseca svaki put bi mi
se uinilo da su svi mukarci slini.
Devojka se nasmejala.
- Priajte jo!
- ta bih jo mogla da vam kaem? Bili su to dobri momci. Samo, kada bi
minula privlanost prvih asova, ta bi ostajalo? Dobar mladi koji bi da postane
mu. Ja sam ih stvarno volela, ali sasvim je neto drugo ive sa njima... Ja
zamiljam ljubav kao neto sasvim drugo.
- Znai, niste nikada bili zaljubljeni?
- Ne. A to je meni bilo najvanije, u njihovome drutvu uvek sam mislila
na svoje pacijente u bolnici. Ja tu ne mogu nita: meni je moj posao mnogo
privlaniji od tih ljubavnih stvari.
- Jesu li vai mladici bili mladi?
- Bili su priblino mojih godina.
- Tei me to to kaete. Nisam nikada upoznala mladice i ponekada sam
zbog toga oajna. Kada mi je bilo esnaest-sedamnaest godina, bilo je mladica
koji su se vrteli oko mene. Bila sam tako glupa da sam ih odbijala. Htela sam da
ekam veliku ljubav o kojoj sam gajila neke smene iluzije. Da sam znala da cu biti
unakaena u osamnaest godina, ne bih protracila one dragocene godine sanjareci
o princu iz bajke. A ako vi kaete da su vas mladici razoarali, za mene je to
uteha.
Mlada ena pomisili kako Azel, ako vec ne zna nita o mladiima, mora
imati nekoga iskustva sa starijima.
- Zato ste se zaustavili kada ste tako lepo poeli? Recite mi jo neto loe
o njima.
- Nemam ta loe da vam kaem u vezi sa njima.
- Dobro, prisetite se neega!
Maserka slee ramenima. Najzad je ipak rekla:
- Moda su pomalo nespretni.
ticenica je izgledala oduevljena.
- Da, upravo ih tako i zamiljam. Kada mi je bilo deset godina, u Njujorku, u
odeljenju je bio jedan deko za kojega sam htela da se udam. Metju nije bio ni
lepi ni pametniji, ni jai, ni duhovi ji od bilo kojega drugog deaka. Ali on nije
nikako nita govorio. Upravo zbog toga cutanja meni se inilo da je zanimljiv. I
onda, na kraju kolske godine, Metju je dobio najbolju ocenu za pismeni sastav.
Morao je da ita taj sastav pred svim acima: bila je to dosta opirna pria u kojoj
je opisivao raspust koji je proveo na skijanju. Ja sam izgubila svaku elju da se
udam za njega i razmiljala sam kako nijedan deak nije stvarno tajanstven. Vae
rei kao da mi to potvruju. Iz vaih usta one su svakako verodostojnije nego iz
mojih. Kada to ja kaem moglo bi izgleda kao da sam rekla: Oni su suvie zeleni
i dobri za neke prostakue. Kada bi me Metju video danas, bio bi zadovoljan to
nisam htela da se udam za njega.
Bolniarka ne ree nita.
- Na ta mislite, Fransoaz?
- Mislim kako mnogo priate.
- I ta iz toga zakljuujete?
- Da vam je to veoma potrebno?
- To je tano. Ovde nikada ne govorim. Mogla bih ako bih elela. Kada
sam sa vama, osecam kako mi se usta oslobaaju to je prava re. I da se vratim
n a Grofa Monte-Krista, kada se dva zarobljenika sreu posle niza godina
provedenih u samoi, oni poinju da priaju, da priaju. I dalje su u tamnici, ali kao
da su upola vec slobodni, jer su nali prijatelja sa kojim mogu da razgovaraju.
Govor oveka uzdie. Ba je to udno, jel da?
- U nekim sluajevima je sasvim suprotno. Ima ljudi koji vas optereuju
svojom priljivou: imate neki muan utisak da ste zarobljenik njihovih rei.
- Takvi ne govore, oni brbljaju. Nadam se da me ne svrstavate medu njih.
- Vas volim da sluam. Vae prianje je kao putovanje.
- Ako je tako, onda je to vaa zasluga. Upravo slualac stvara poverenje.
Da mi vae sluanje nije izgledalo prijateljski, ne bih imala podstreka da govorim.
Vi imate redak dar da umete da sluate.
- Nisam ja jedina koja bi volela da vas slua.
- Mogue je, ali ne verujem da bi drugi to uinili tako dobro. Kada sam sa
vama, imam veoma udan u sak: ini mi se kao da postojim. Kada vi niste tu, to
je kao da ne postojim. Ne mogu to da objasnim. Nadam se da nikada neu
ozdravi . Onoga dana kada vie ne budem bolesna, neete mi vie dolazi . I ja
nikada vie neu postojati.
Uzbuena, bolniarka nije znala ta da kae. Nastupilo je dosta dugo
cutanje.
- Vidite, ak i kada utim, imam utisak da me sluate.
- Zaista je tako.
- Fransoaz, da li vas mogu zamioliti za jednu svakako neobinu uslugu?
- Kakvu?
- Trideset prvoga marta imau pune dvadeset tri godine. Podariete mi
najlepi poklon: da do toga dana ne budem izleena.
- utite rece mlada ena, prestraena pri pomisli da su prislukivane.
- Molim vas: hou da jo budem bolesna na svoj roendan. Danas je
etvrti mart. Pripremite se za to.
- Nemojte me vie moli odgovorila je znatno glasnije, zbog moguega
prislukivanja.

Fransoaz avenj je svra la u apoteku, a onda se vra la u bolnicu. Sa ma


je ostala u svojoj sobi, utonula u razmiljanja. Se la se da je Kapetan traio od
direktorke da mu poalje bolniarku bez naoara: sada je shva la da on eli da
izbegne mogunost ogledanja na njihovome staklu.
Nou, u krevetu, razmiljala je: Imam nameru da je zaista izleim. I zbog
toga, Azel, molba e vam biti usliena vie nego to se nadate.

Bolniarka je dolazila na Mort-Fron jer svako poslepodne. Ne priznajui to


sebi, oekivala je ove posete isto tako nestrpljivo kao i tienica.
- Neu vas iznenadi , Fransoaz, ako vam kaem da ste moja najbolja
prijateljica. Moete pomisli da se to podrazumeva poto ste ovde moje jedino
ensko drutvo. Pa ipak, jo od de njstva nisam imala prijateljicu do koje mi je
toliko stalo kao do vas.
Ne znajui ta da kae, bolniarka ree onako otprilike:
- Prijateljstvo je vana stvar.
- Kada sam bila mala, to je bilo moja is nska vera. U Njujorku sam imala
najbolju drugaricu koja se zvala Karolina. Prosto sam je oboavala. Bile smo
nerazdvojne. Kako objasni nekom odraslome kakvo mesto je ona zauzimala u
mojem ivotu? U to vreme ja sam sanjala da postanem balerina, a ona da pobedi
na svim konjikim trkama na svetu. Zbog nje i ja sam poela da se bavim
jahanjem, a ona zbog mene da ui balet. Koliko sam ja bila neobdarena da se
bavim konjima, toliko ona nije imala smisla za baletske odskoke, ali cilj igre je bio
da budemo to vie zajedno. Ja sam leta provodila u Ketskilsu, a ona u Kejp Kodu i
za nas je bilo pravo muenje da provedemo mesec dana jedna bez druge. Pisale
smo uzajamno pisma kakva najzaljubljeniji ne bi bili u stanju da sastave. Da bi
izrazila koliko pa to smo razdvojene, Karolina je o la toliko daleko da je
iupala ceo nokat na domalom levome prstu i zalepila ga na pismo.
- Ih!
- Od naih est do dvanaest godina to prijateljstvo je bilo moj svet. I onda
je mojem ocu srea okrenula lea, pa smo morali da napus mo Njujork. Kada
sam tu novost saop la Karolini, nastupila je prava drama. Plakala je, vikala da e
poi sa mnom. Provele smo itavu jednu no zasecajui svoje ruke da bismo
postale sestre po krvi, izgovarajui besmislene zakletve. Ona je molila svoje
roditelje da novcem izvuku moje naravno uzalud. Onoga dana kada smo
polazili, mislila sam da u umre . Zla srea je htela da ne umrem. Kada se
parobrod poeo odvajati od pristanita, nas je vezivala uobiajena traka. I sve dok
se ona nije prekinula, oseala sam u telu kako se u meni neto na neizreciv nain
kida.
- Ako vas je volela uprkos poslovnome propadanju vaih roditelja, onda je
to bilo pravo prijateljstvo.
- Saekajte nastavak. Poele smo da se dopisujemo sa mnogo ara.
Govorile smo jedna drugoj sve. Udaljenost nije nita kada se volimo tako
snano, pisala mi je Karolina. A onda su njena pisma postepeno poela da bivaju
dosadna. Karolina je prestala da ui balet i poela da igra tenis sa nekom Gledis.
Saila sam is kos m kao Gledis... Traila sam od frizera da mi kosu oia kao
kod Gledis... Srce mi se ledilo dok sam to itala. Najzad je dolo ono najgore: i
Gledis i ona su se zaljubile u nekog Brajana. U Karolininim pismima ton se
odjedanput promenio. Umesto estokih i uzdrhtalih izjava, poela je da pie:
Brajan je jue gledao Gledis itav minut. Pitam se ta nalazi na njoj: ona nije
nikakva, ima veliku zadnjicu. Mene je bilo s d zbog nje. Ono divno dete se
preobratilo u zlobnu enku.
- To je bio pubertet.
- Verovatno, ali i ja sam rasla, ali nisam uopte postala kao ona. Uskoro
ona nije vie imala ta da mi kae. Poev od 1914. godine nisam dobila nikakvu
vest od nje.
- U Parizu ste svakako imali prijateljica.
- Nita slino. Kada bi se preda mnom pojavila neka nova Karolina, nisam
elela da se vezujem sa njom. Kako sam jo mogla da verujem u prijateljstvo?
Moja izabranica je izdala sve nae zavete.
- To je stvarno tuno.
- Jo gore od toga. Gazei zakletve, Karolina je izbrisala naih est najlepih
godina ivota. Kao da te godine nisu nikada ni postojale.
- Kako ste neumoljivi!
- Razumeli biste me da ste tako neto doiveli.
- Stvarno, nisam nikada imala takvo prijateljstvo. Imam drugarice iz
de njstva sa kojima se vrlo rado vidim s vreme na vreme. I sve se zavrava na
tome.
- Kako je to udno: mlaa sam od vas sedam godina, a ipak imam u sak
da ste nedirnu , a da sam ja opustoena. Ali najzad, patnje iz prolos i nisu
vane, jer ja sada imam najbolju od svih prijateljica: imam vas.
- ini mi se da suvie lako poklanjate prijateljstvo.
- To nije istina! naljutila se devojka.
- Nisam nita uinila da bih zasluila vae prijateljstvo.
- Dolazite svaki dan da me tako predano negujete.
- To je moje zanimanje.
- Da li je to razlog da vam ne budem zahvalna?
- U tome sluaju, osecali biste prijateljstvo prema bilo kojoj bolniarki koja
bi bila na mome mestu.
- Sigurno ne bih. Ako to ne biste bili vi, oseala bih samo zahvalnost.
Fransoaz se pitala da li Kapetan slua Azeline izjave i ta li misli o njima.

A Kapetan ju je kasnije upitao:


- Kako napreduje naa bolesnica?
- Stanje je nepromenjeno.
- Sudei po izgledu, ona se oporavlja.
- Ima znatno manju temperaturu. Za to treba da zahvalimo leenju koje joj
odreujem.
- U emu se sastoji to leenje?
- Dajem joj svakodnevno injekciju pneumonarko ka grabaterijuma,
jedne supstance koja jako umirujue deluje na plua. Uzima i kapsule
bronhodilatatora i bramborana. Povremeno klis ranje pomae da se oiste
unutranja zagnojenja. Masae imaju mo da izbaciju lajm, a zahvaljujui tome,
ne iri se pleuritis.
- Kao da mi govorite hebrejski. Ima li nade?
- Ima, ima. Ali bie potrebno vremena, pa ak ako se i izlei, ne treba
prekinuti terapiju: pleuritis koji se povrati, nema milosti prema bolesniku.
- Da li ste i dalje raspoloeni da joj pruate svakodnevnu negu?
- U ime ega bih to odbila?
- Odlino. Naroito mi je stalo do jedne stvari: neka vas nikako niko ne
zamenjuje. ak ni za jedan dan.
- Nisam ni imala takvu nameru.
- Ako biste se razboleli, nemojte slati nekoga drugoga da vas zameni.
- Imam elino zdravlje.
- Eto, dogodilo se da imam poverenja u vas. A to nije moj obiaj. Nadam se
da sam u pravu.
Fransoaz se opros i poe prema barci. Nazivi lekova koje je izmislila
izazivali su u njoj elju da se smeje.
Probudila se usred noi obuzeta nemirom. Klistiranje! Ako zidovi imaju ui,
Kapetan zna da sam ga u tome slagala. A to bi bio kraj kredita poverenja koji kod
njega uivam.
Pokuala je da razmisli razborito: Izrazio mi je poverenje poto sam mu
govorila o klizmi. Da, ali moda on to nije odmah shva o. Moda se sada i on
dose o da razmilja o tome. Ali ne, ipak, trebalo bi da bude opasan manijak pa da
primeti tu pojedinost. A meutim, ako prislukuje razgovore, znai da zaista jeste.
Moda ih ne slua... Kako bih to mogla zna ? Ako bih bila sigurna da nas ne
uhodi, imala bih mnogo toga da kaem Azeli. Ali kako da budem sigurna? Treba
da postavim neku zamku tome oveku.
Zbog plana koji je poela da kuje, nije mogla da zaspi.
- ta je sa vama, Fransoaz? Bledi ste i lice vam je kao zguvano?
- Nisam spavala noas. Slobodna sam da vam uzvra m kompliment, Azel:
loe izgledate u licu.
- Ah.
- A otkako sam vam to kazala, jo vie ste pobledeli.
- Mislite?
Bolniarka je morala da pribegne verbalnim lukavstvima da bi pitanja
preobratila u potvrdne reenice.
- Nadam se da dobro spavate.
- Ne uvek.
- Ali, zaboga, Azel! Ako hoete da ozdravite, morate imati odlian san!
- Naalost, to ne zavisi od moje dobre volje. Dajte mi neko sredstvo za
spavanje.
- Nikako! Ja sam protiv tih droga. Spavati dobro, pitanje je volje.
- E, to nije istina! A dokaz je i to to ste i vi imali nesanicu.
- To nema nikakve veze. Ja mogu sebi to da dozvolim, jer sam dobroga
zdravlja. Da sam bolesna, ne bih to sebi dopustila.
- Kaem vam da to ne zavisi od mene.
- Ma nemojte! Vama nedostaje volje.
- Pa ipak, Fransoaz, vi ste ena. Morate razumeti neke stvari.
- Imati menstruaciju nije razlog za nesanicu.
- Ma nije to i pitanju promrmljala je devojka koju umesto bledila obli
rumenilo.
- Ne razumem nita ta priate.
- Da, da, razumete vi vrlo dobro!
Azel je bila na ivici nervne krize, dok je posetiteljka ostala olimpski mirna.
- Kapetan... Kapetan i ja... mi smo... on je...
- Ah, tako prihva la je bolniarka sasvim profesionalno hladno. Imali ste
polne odnose.
- I vi to tek tako gledate? zapitala je Azel zaprepaeno.
- Ne vidim u emu je problem. To je obian bioloki odnos.
- Obian je kada je pedeset etiri godine razlike izmeu uesnika?
- Ukoliko to fiziologija omoguuje.
- Ali ne radi se o fiziologiji! Radi se o moralu!
- U tome nema niega amoralnog. Vi ste punoletni i saglasni.
- Saglasna? ta vi znate o tome?
- Jedna bolniarka se u tome pogledu ne moe prevari . Mogu vas
pregledati da bih proverila.
- Ne, nemojte to initi.
- Samo vae reagovanje to najbolje pokazuje.
- Stvari nisu ba tako jednostavne! ljutnula se devojka.
- Moe se biti saglasan ili ne biti. Nema smisla izigravati zastraenu devicu.
- Kako ste grubi prema meni! Stvarnost je mnogo sloenija nego to vi
kaete. Moete ne bi saglasni, a ipak osea neto veoma ivo prema onome
ko... Moe vam bi odvratno neko telo, a da se divite dui, tako da na kraju
prihvatite telo, iako vam je odvratno. To vam se nije nikada dogodilo?
- Ne. To to priate za mene su panska sela.
- Znaci, niste nikada vodili ljubav?
- Spavala sam sa svojim mladiima, ali se nisam optereivala vaim
smenim stanjem due.
- ta je u tome smeno?
- Vi pokuavate da sebe ubedite kako vas neko zlostavlja. Imate veliku
potrebu da sebe idealizujete, da sauvate lepu sliku koju imate o sebi...
- To nije tano!
- Ili pak, kao i mnogi ljudi, elite da budete u poloaju muenika. Volite
pomisao da ste rtva neke zveri. Smatram da je takav stav sraman i nedostojan
vas.
- Niste nita razumeli! zavapila je tienica kroz pla.
- Uopte nije to u pitanju. Zar ne moete da zamislite kako jedan
inteligentan mukarac upostavlja svoju strahovitu mo nad jednom unakaenom
devojkom, naroito ako je taj mukarac njen dobrotvor?
- Vidim samo da je to stariji mukarac koji nema zikih sposobnos da
izvri telesno nasilje ni nad kime, naroito ne nad nekim mladim.
- Mladim, ali bolesnim!
- Ponovo poinjete da igrate ulogu rtvenoga jagnjeta!
- Ne postoji samo telesno silovanje. Postoji i mentalno nasilje.
- Ako trpite mentalno nasilje, treba da odete.
- Da odem odavde? Pa vi ste ludi! Dobro vam je poznato da ne mogu da
pokaem svoje lice.
- Eto vama izgovora koji vam potpuno odgovara. A ja vam kaem da vi
ivite sa Kapetanom po sopstvenoj volji. I nema niega kanjivog u tome to
vodite ljubav.
- Vi ste zli!
- Govorim istinu umesto da uivam u vaoj zlovolji.
- Kazali ste da sam punoletna. Kada je to poelo, nisam bila. Imala sam
osamnaest godina.
- Ja sam bolniarka, a ne policijski inspektor.
- Usuujete li se da kaete da medicina i zakon nemaju nikakve veze jedno
sa drugim?
- U pravnome smislu, maloletni su pod zatitom svojega staratelja.
- Zar ne nalazite da je mene moj staratelj titio na neki zauujui nain?
- Osamnaest godina je normalan uzrast za prvo polno iskustvo.
- Vi se zavitlavate sa mnom! povikala je devojka kroz jecaje.
- Hoete li se smiriti? ree posetiteljka autoritativno.
- Zar ne smatrate da je mukarac koji spava sa veoma unakaenom
devojkom, u stvari izopaen?
- Nije moje da ulazim u tu vrstu razmatranja. Svako ima svoj ukus. Ja bih
mogla vama reci da vas on voli zbog vae due.
- Pa zato se onda ne zadovolji mojom duom? povikala je Azel.
- Nema razloga da se tako uzrujavate rekla je Fransoaz veoma vrs m
glasom.
ticenica ju je pogledala bolnim pogledom punim oajanja.
- A ja sam mislila da me vi volite!
- Ja vas zaista volim. Samo to nije razlog da uestvujem u vaoj komediji.
- U mojoj komediji? Oh, odlazite, mrzim vas!
- Dobro.
Mlada ena spremi svoje stvari. U trenutku kada je izlazila iz sobe, mala je
upita moleivim glasom:
- Doi ete ponovo, ipak?
- Ve sutra osmehnula se.
Sila je niza stepenice, uasnuta zbog onoga to je morala da kae.

A dole, otvorie se vrata sobe za puenje.


- Gospoice, hoete li doi na koji trenutak? zamoli je Kapetan. Ona ue.
Srce joj je lupalo da iskoi.
Starac je izgledao uzbuen.
- Hteo sam da vam se zahvalim rekao je.
- Samo radim svoj posao.
- Ne govorim o vaem strunome poslu bolniarke. Mislim da ste veoma
mudri.
- Ah.
- Razumete stvari koje mlade ene uglavnom ne shvataju.
- Ne znam ta hoete da kaete.
- Znate vi dobro. Razmotrili ste situaciju sa mnogo pronicljivos . Nije vam
izmaklo ono najglavnije: ja volim Azel. Gajim prema njoj ljubav koja je vama
potpuno jasna. Voli i ini ta god hoe, savetuje sveti Avgustin.
- Gospodine, to se mene ne tie.
- Znam. Ali vam to ipak kaem, zato to vas veoma cenim.
- Hvala.
- Ja se vama zahvaljujem. Zasluujete svako divljenje. A osim toga, vi ste i
lepi. Liite na boginju Atinu: imate lepotu inteligencije.
Pose teljka je oborila oi kao da je zbunjena, opros la se i o la. Kada se
nala van kue, morski vazduh je obuze i oslobodi: konano je odahnula.
Znam ono to sam htela da saznam, pomislila je.

Poto je pokupovala neke stvari u apoteci, Fransoaz ode u kafanu. Inae


nije imala taj obiaj.
- Kalvados, molim.
Otkada to neka ena pije ovo pie?, pomislio je kafedija.
Mornari su sa uenjem gledali tu lepu enu koja nije izgledala ni najmanje
lako, sasvim obuzetu vanim mislima.
Sada kada sam u to sigurna, bie potrebno da udvostruim panju. Srea
je to nije prime o moju priu o klis ranju. Mislim da on slua nae razgovore ne
izlazei iz svoje sobe za puenje koja je svakako povezana sa Azelinom sobom
nekim kanalom. Jadna mala, sigurno joj je mnogo teko. Kako da joj kaem da
sam joj saveznik? Posle svega onoga to sam joj rekla, da li e jo ima poverenja
u mene? Volela bih da joj napiem pisamce, ali to je nemogue: straari koji me
pretresaju, ne bi propus li ni najmanji papiri. Nekoliko dana ranije zatekla je
jednoga od njih kako ita uputstvo za upotrebu nekoga leka iz njene torbe. Kada
ga je zapitala ta misli da e tu nai, odgovorio je: Mogli biste da poaljete
ifrovane poruke podvlaei pojedina slova. Njoj to nije nikada palo na pamet.
ta bih mogla pro v takvih kerbera? Mogla bih da ponesem istoga papira i da
pred Azel napiem, ali ona bi mogla da mi postavlja pitnja koja bi se ula: ta to
radite, Fransoaz? ta to zapisujete? Zato stavljate prst na usta? Nee mi bi
lako sa ovom tako bezazlenom devojkom. Ne, treba da nastavim da ostvarujem
svoj plan. Samo da to ne potraje suvie dugo!
Otila je da sedne pored bara i zapitala kafediju:
- ta se dogodilo Kapetanu pre nego to se naselio na ostrvu Mort-
Frontijer?
- Zato vas on zanima?
- Upravo sada ga negujem. Ima poetno zapaljenje plua.
- On svakako vie nije mlad. Poslednji put sam ga video pre dvadesetak
godina. Ve tada je izgledao star.
- More iscrpljuje oveka.
- U njegovome sluaju nee biti samo more.
- ta znate o njemu?
- Ne znam bogzna ta. Osim da se zove Omer Lonkur, a priznaete da
takvo ime vec nagovetava da ce ovek bi mornar. Po onome to sam sluao,
imao je dosta buran ivot: uestvovao je ak u probijanju opsada na Kineskome
moru. Tamo je stekao veliko bogatstvo. O ao je u penziju pre oko trideset
godina.
- Zato tako rano?
- Ne zna se. U svakom sluaju, zna se da je bio zaljubljen.
- U koga?
- U neku enu koju je doveo na svojem brodu. Nikada je niko nije video.
Lonkur je kupio ostrvo i tu smestio svoju ljubavnicu.
- Sigurni ste da je to bilo pre trideset godina?
- Svakako.
- Kako to da nikada niste videli tu enu?
- Ona nije nikada naputala Mort-Frontijer.
- Kako ste onda znali da ona postoji?
- Preko aklin, Lonkurove kuvarice. Ponekada je pominjala neku
gospoicu.
- Da li ju je ona videla?
- Ne znam. Izgleda da Kapetanovi ljudi imaju uputstvo da o tome priaju
to je mogue manje. A ta gospoica je umrla pre oko dvadeset godina.
- Na koji nain?
- Bacila se u more i utopila se.
- Kako to!
- udna pria, stvarno. Posle mnogo dana njeno telo se nasukalo na obalu
u Nedu. Bila je to neka ena naduvena od vode kao natopljen komad hleba. Nije
bilo mogue zakljui da li je bila lepa ili runa. Posle autopsije i istrage, policija je
zakljuila da je to bilo samoubistvo.
- A zato bi se ona ubila?
- Ko bi to znao?
Upravo imam nameru da to saznam, pomislila je bolniarka, pla la i
otila.

U bolnici je zapitala za miljenje najstariju od svojih koleginica koja je imala


oko pedeset godina. Ni ona joj nije kazala nita vie:
- Ne, ne znam ko je bila ta ena.
- Kako se zvala utopljenica?
- Otkuda smo mogli znati?
- Kapetan je mogao da kae.
- Verovatno.
- Kakvo dobro pamenje! Zar nije bilo niega to vas je zaudilo?
- Imala je na sebi lepu belu spavaicu.
Kapetanov ukus za odevanje nije se promenio, pomislila je Fransoaz i
o la da pregleda upisne knjige bolnice. Ni tamo nije nala nita vie: nekoliko
dese na ena je umrlo u bolnici u Nedu 1903. godine, poto je to bila sasvim
obina godina.
U svakom sluaju, Lonkur je mogao da joj izmisli bilo kakve podatke,
poto je on bio jedini koji je poznaje, pomislila je.
Pitala se gde li je sahranjena.
Azel se osmehivala nekako usiljeno.
- Razmiljala sam o naem jueranjem razgovoru.
- Ah uzvrati negovateljica ravnoduno.
- Mislim da ste bili u pravu. Pa ipak, ne polazi mi za rukom da prihva m
vae miljenje.
- Nita ne mari.
- I ja tako mislim: ovek ne mora ima ista miljenja kao njegovi prijatelji,
je li tako?
- Ni u kojem sluaju.
- Prijateljstvo je udna stvar: prijatelje ne volimo ni zbog njihovog tela, ni
zbog njihovoga miljenja. Pa otkuda onda potie to neobino osecanje?
- U pravu ste, to je vrlo udno.
- Moda postoje tajanstvene veze izmeu nekih osoba. Na primer, naa
imena. Vi se prezivate avenj, je l da?
- Da.
- To lii na atenj, kesten a kosa vam je kestenjasta. Meni je ime Azel,
to oznaava lesku a moja kosa je boje lenika. Kesten i lenik po emo iz iste
porodice biljaka.
- Ba je zanimljivo imati ime koje znai leska.
- tapie leske ljudi su upotrebljavali da otkriju izvore vode: to drvo
navodno podrh kada ose snagu i istou vode koja hoe da izbije na povrinu.
Zvati se Azel znai zvati se izvorka pronalazaica vode.
- Izvorkinja vila!
- Volela bih da sam vila. Ali nemam nikakvih moi.
Kakva zabluda, pomisli bolniarka.
- Drvo kestena nastavila je devojka nema mo da otkriva vodu, ali je
izuzetno otporno, vrsto, postojano. Kao vi, Fransoaz.
- Ne znam da li treba poklanja panju znaenju imena. Ona se uglavnom
olako daju ljudima.
- A ja mislim da ona izraavaju sudbinu. Kod ekspira, ulijeta kae da bi
njen Romeo bio isto tako divan i sa nekim drugim imenom. A ona sama je dokaz
suprotnoga, ona ije prekrasno ime je postalo mit. Da se ulijeta zvala... ne
znam...
- ozijan?
- Da, nikako ne bi ilo da se zvala ozijan!
Obe su se nasmejale.
- Lepo je vreme ree bolniarka. Mogle bismo da iziemo u etnju po
ostrvu.
ticenica preblede.
- Umorna sam.
- Prijalo bi vam da se malo provetrite umesto da stalno budete zatvoreni.
- Ne volim da izlazim.
- teta. Volela bih da se proetam obalom.
- Pa proetajte se.
- Ne bi mi bilo zanimljivo bez vas.
- Ne navaljujte.
Ba je glupa, lju la se pose teljka. Napolju bismo mogle da razgovaramo
slobodno.
- Ja vas ne razumem, Azel. Na ovome ostrvu nema nikoga. Ako bismo se
proetale, niko ne bi mogao da vas vidi. Nemate ega da se pribojavate.
- Nije to u pitanju. Jednoga dana izila sam da se proetam. Bila sam sama,
a ipak osecala sam neije prisustvo. I ono me je pratilo. Bilo je uasno.
- Imate bujnu matu. Ja idem peke svako poslepodne od gata dovde i
nisam nikada videla nikakvo privienje.
- Ne radi se o privienju. Bilo je to kao neko prisustvo. Ne mogu vam rei
nita vie o tome.
Bolniarka je gorela od elje da pita devojku da li je ula da se govori o
prethodnoj Lonkurovoj ljubavnici. Postavila je pitanje okolinim putem.
- Mnogo mi se sviaju vae bele spavaice.
- I meni. Kapetan mi ih je poklonio.
- Divne su. Kakav kvalitet! Nisam nikada videla ovakve u radnjama.
- Zato to su davnanje. Kapetan mi je rekao da ih je sauvao od majke.
Ne zna nita o onome, zakljuila je maserka.
- Tuno je ima takve spavacice a bi unakaena. Ovakva odea zahteva
savreno lice.
- Azel, nemojte opet poeti da jadikujete.
- elela bih da vam poklonim jednu. Vama bi dobro pristajala.
- Odbijam. Ne poklanja se ono to je dobijeno na poklon.
- Dozvolite mi bar da vam kaem ovo: vi ste lepi. Veoma ste lepi. Pa
uinite mi bar ovo: budite srecni, uivajte u tome. To je pravi dar.

Pre nego to ce s i na gat, Fransoaz je ila du obale. Dvadeset minuta je


bilo dovoljno da obie celo ostrvo.
Bolniarka nije bila od onih koji veruju u tajanstvena prisustva. Znala je da
se jedno ljudsko bie tu utopilo pre dvadeset godina. Prema tome, nije joj bilo
potrebno da se slui iracionalnim da bi pronala to muno mesto.
Nadala se da ce nai trag nekoga groba, ali nije nita otkrila. Ba sam
glupa to ga traim! Lonkur se ne bi izloio takvome riziku. Ako bi se obeleavalo
grobnicom svako mesto na kojem se neko ubio, i zemlja i more bi bili sama
groblja.
Pa ipak, na obali naspram Neda, zapazila je kamenu izboinu u obliku
strele koja se zariva u vodu. Dugo ju je posmatrala, i mada nije bila ni u ta
sigurna, srce joj se steglo.

Sutradan, dolazei na ostrvo, srela je Kapetana koji je upravo odlazio.


- Moram da odem u Ned da sredim neke poslove. Brod e danas izuzetno
obavi jedno putovanje vie. Ali ne bojte se, bie ovde na vreme da vas vra na
kopno. Ostavljam vas samu sa naom malom bolesnicom.
Pose teljka je pomislila kako je sve to suvie lepo da bi bilo stvarno.
Pobojala se da se ne radi o nekoj zamci, te je koraala izuzetno sporo ne bi li videla
kako se Lonkur ukrcava na barku. Kada je ona krenula, zatvorila je vrata za
sobom i potrala u sobu za puenje.
Tu je bio neki radni sto i ona zaviri u svaku njegovu oku. Meu
raznovrsnim papirima naila je na stare fotograje, a meu njima na jednu koja je
nosila datum: 1893. godina godina kada sam se ja rodila, imala je toliko
vremena da pomisli pre nego to je prime la da fotograja prikazuje devojku lepu
kao aneo. Na poleini je mastilom bilo napisano ime: Adel.
Bolniarka je zagleda: devojka je imala oko osamnaest godina. Njena
sveina i ljupkost su joj zaustavile dah.
Fransoaz je odjednom pomislila da Lonkur nije jedini tamniar u ovoj kuci.
Pozatvarala je fioke i popela se na sprat kod pacijentkinje.
A ona ju je ekala, bleda kao krpa.
- Kasnite osamnaest minuta.
- Da li je to razlog to ste se tako promenili?
- Ne moete ni da zamislite! Vi ste pravi dogaaj mojih dana. Ranije nikada
niste kasnili.
- Ovo je zato to sam se pozdravljala sa Kapetanom koji ce poslepodne
provesti na kopnu.
- Odlazio je? Nije mi nita o tome govorio.
- Rekao mi je da ima nekih poslova. Vratice se veeras.
- teta. Vie bih volela da se ne vra i da ste dobili zadatak da me noas
uvate.
- Mislim da nemate nikakve potrebe da vas neko uva, Azel.
- Potrebna mi je upravo prijateljica i vi to znate. Kada sam bila mala,
Karolina je esto spavala kod mene. Po itavu no bismo priale prie, izmiljale
igre, smejale se. Volela bih opet tako neto.
- Nije to vie za nae godine.
- angrizalice!
Dok je devojka drala toplomer u us ma, bolniarka pomisli da joj postavi
neka pitanja. Ali avaj, pretpostavljala je da neki od straara zamenjuje Lonkura na
mestu prislukivaa. A nadala se i da je niko nije video kako izlazi iz sobe za
puenje.
- Imate 38 rekla je.
Za m je provela nekoliko asaka u kupa lu, za m se vra la i poela
uobiajenu masau. Vec je bila sigurna da je Azel sa njom uvek razgovarala
slobodno, i ne sumnjajui da starac prislukuje njihove razgovore i sada je htela da
ispita devojku o neemu drugom. Bolniarka poe da govori sasim bezazlenim
glasom:
- Razmiljala sam o naem jueranjem razgovoru. Bili ste u pravu: lina
imena su znaajna. Neka od njih su zaista lepa kao san. Koje ensko ime vi najvie
volite?
- Ranije je to bilo ime Karolina, a sada je Fransoaz.
- Vi meate svoj ukus i prijateljstvo.
- To je samo delimino tano. Na primer, ako biste se vi zvali ozijan, to ne
bi moglo biti moje omiljeno ime.
- Zar nema imena koja volite, a da ne poznajete nijednu osobu koja ga
nosi? nastavila je starija prijateljica, nadajui se da joj Kapetanov sluga koji ih
slua, nee zameriti na ovim pitanjima koja nemaju nikakve veze sa medicinom.
- Nisam nikada o tome razmiljala. A vi?
- Ja volim ime Adel. Ipak, nisam nikada poznavala nijednu Adel.
tienica se nasmejala; maserka se zapitala kako to da shvati.
- Pa vi ste ne razlikujete od mene! Adel to lii na va francuski nain
izgovaranja mojega imena.
- Stvarno, a ja nisam na to nikada pomislila rekla je bolniarka,
zaprepaena onim to je ula.
- Va ukus zavisi od vaih prijateljstava, kao i kod mene. Ukoliko sam ja
vaa prijateljica dodala je ozbiljnim glasom.
- Dobro znate da jeste. ini li vam se da Azel i Adel imaju isto znaenje?
- Svakako da nemaju. Ali zvuk je esto vaniji od znaenja. Adel: da, lepo
zvui. Nisam ni ja nikada poznavala neku Adel.
Ne lae, pomislila je posetiteljka.
Fransoaz avenj je ponovo pogledala u upisnim knjigama bolnice u Nedu:
nijedna Adel nije umrla 1903. godine.
Napregla je pamenje da bi se se la kako izgleda Lonkurov rukopis:
Moda se uzalud zamaram, jer je moda neka bolniarka pisala po njegovome
diktatu, ili ako ni rukopis na poleini fotografije nije Kapetanov.
Povrno je pogledala podatke o svim enama umrlim 1903. godine: obian
popis preminulih. Bolnice su samo umiraonice, pomislila je. Gotovo da je bila
zavrila pregledanje imena, kada ugleda pod datumom 28. decembar 1903:
Smrt: A. Langle, roena u Puant-a-Pitru 17. januara 1875.
Ovo A. bi moglo znai Adel, razume se, ali i Ana, Ameli, Anelik. Pa ipak,
izuzetno lep rukopis je liio na onaj to je bio na poleini fotograje. Osim toga,
panju joj privukoe dve pojedinos . Onaj kafedija joj je priao kako je Lonkur
brodom doveo neku enu koja, meu m, nije imala strano ime: Gvadelupa bi
odgovarala itavoj prii. Uza sve to, datum roenja se podudarao sa
pretpostavljenim godinama devojke sa fotografije.
Uzrok smr nije naveden: ovo nije bilo nita normalnije nego to to je kao
ime upisno samo prvo slovo. Prvilo je nalagalo da se piu cela imena i prezimena i
da se upie bolest, ili drugi uzrok smr . Kakva greka, Kapetane! utanje je
glasnije od svega. ta vie, mogli ste izostavi ono roena u koje bi se moglo i
podrazumeva , a pravo to meni kazuje kojega je pola umrla osoba. Oigledno,
nije vam palo na pamet da bi dvadeset godina posle dogaaja neka radoznala
bolniarka mogla zavlaiti nos u vae tajne.
Kapetan je sutradan pozva u sobu za puenje.
- Razoaran sam, gospoice. Veoma razoaran. Potpuno sam se prevario
u vama.
Bolniarka je prebledela.
- Imao sam u vas potpuno poverenje. Sada je zauvek uniteno.
- Znam da mi ne moete opros , gospodine. Bio mi je potreban novac:
zbog toga sam otvorila fioke vaega radnog stola.
Lonkur ju je gledao zaueno.
- Vi ste znaci ak i pretresali po mojem stolu?
Osetila je strahovitu paniku, ali je nastavila da glumi kradljivicu:
- Nadala sam se da u tu nai novac ili neku skupocenu stvar koju bih
mogla da prodam. Ali kako mi se nita nije uinilo vrednim, nisam nita uzela.
Otpustite me.
- Ne radi se o tome da vas otpustim. Naprotiv.
- Ali kaem vam da nisam nita uzela!
- Prestanite sa tom komedijom. Vas ne zanima novac. Sva srea to sam
jue otiao u Ned, inae bih i dalje imao poverenja u vas.
- Raspitivali ste se o meni?
- To nije ak ni bilo potrebno. Prolazio sam jednom ulicom gde me je video
apotekar. Iziao je iz apoteke da bi mi rekao neke veoma zanimljive stvari.
Izgleda da ste kod njega kupovali svaki dan po jedan toplomer.
- Pa ta?
- Pa taj dobri ovek se pitao ta radite sa m toplomerima svaki dan. Nije
mogao to sve objasniti nespretnocu. Samo namemo se moe razbiti svaki dan po
jedan toplomer. On je zakljuio da nameravate da nekoga otrujete ivom.
Nasmejala se:
- Ja trovaica?
- Apotekar se raspitao i saznao da sada veoma revnosno negujete mene.
Pomislio je da pokuavate da me ubijete. Razuverio sam ga i rekao mu o vama
sve najbolje. Na vau alost, on mi je izgleda poverovao.
- Na moju alost?
- Da. Da je bio uporan u miljenju da ste zloinka, moda bi obaves o
policiju koja bi se zabrinula to ste nestali.
- I ne samo policija. I ljudi iz bolnice ce se zapitati gde sam.
On se osmehnuo:
- Ta pojedinost je vec sreena. Jutros sam obaves o vau direktorku da se
enim vama i da se neete vie vraati na posao.
- ta?
- A najlepe je to to je ona kliknula: Pomislila sam da e tako bi ! Kakva
nevolja za mene, a kakva srea za vas! Tako sjajna, lepa i estita osoba.
- Odbijam da se udam za vas.
Nasmejao se.
- Ba me zabavljate. Jutros sam pretresao postorije svoje enice i u
kupa lu sam, u dnu plakara, otkrio tajnu: kadicu u kojoj je bilo ive. Ne znam
emu se vie divim: vaoj inteligenciji ili vaoj glupos . Inteligenciji, jer trebalo je
se se toga: svaki dan su vas pretresali moji ljudi koji su dobili nalog da ne
propuste nikakav materijal koji odbija zrake. Ali ko bi se se o ive u toplomeru!
Nije loa zamisao ni o kadici neophodnoj za navodnu klizmu.
- Ne razumem nita ta priate.
- A ta ste mislili da uinite sa tom ivom?
- Nita. Dogaalo mi se da neopreznou razbijem toplomer, pa sam,
brinui o higijeni, ivu sakupljala u tu kadicu.
- Ba smeno. Morali ste ih razbi bar deset da biste sakupili onoliko ive. I
tu se pojavljuje vaa glupost, ili bar vaa bezazlenost. ta mislite, koliko
toplomera bi vam bilo potrebno da slomite, da biste napravili sloj koji odbija
svetlost?
- Otkuda ja to znam?
- Bar e ri sto ne. Verovatno ste mislili da imate dovoljno vremena, zar
ne? ini mi se da ste planirali da moja tienica ozdravi tek idue godine.
- Azel je stvarno bolesna.
- To je mogue. Ali nema temperaturu. Proverio sam imam i ja toplomer.
U stvari, zar niste bili razoarani kada ste videli da je na dnu kadice, umesto da se
sakupi u baricu, iva uporno ostajala u stanju kapljica? To je jedno od njenih
svojstava.
- A kada se sakupi izvesna koliina, to svojstvo se gubi.
- Cenim to ste konano prestali da poriete injenice. To svojstvo bi
stvarno nestalo, ali pod uslovom da ne pus te da proe godina i po dana da biste
napunili onaj lavor. A iva ima i drugih svojstava. Draga gospoice, iako ne
sumnjam u vae sposobnos bolniarke, slobodan sam da sumnjam u vau
obdarenost za herniju. Proizvoai ogledala su prestali da koriste ivu jo pre
dvadesetak godina. Najpre zato to ona nije vie neophodna, a naroito stoga to
je veoma otrovna.
- Sakrivena u dnu ormana, ne moe nikome nakoditi.
- Nikome, osim kadici, prijateljice draga. Za mesec ili za dva meseca,
keramika kadice bi bila nagriena i propus la bi vae dragocene zalihe. I uni la
sve vae napore. Kada biste to videli, dobili biste nervni slom.
- Nervni slomovi nisu moj nain ponaanja. Osim toga, vi niste uopte
sigurni u ono to tvrdite: ova kadica bi izdrala. A da vam apotekar nije stavio
bubu u uvo, ja bih ostvarila svoj plan.
- Isto tako, zaista treba bi suvie prostoduan pa verova da neete
privui panju kupujui po toplomer svakoga dana, i to tokom itave godine!
Meu m, nisam vam rekao ono najzanimljivije. Ja se dobro razumem u
proizvodnju ogledala. Nasluujete da sam imao razloga da se obaves m o tome.
Pa, draga moja, ako pretpostavimo da biste, suprotno svakoj verovatnos , i
uspeli da kupite e ri sto ne toplomera a da ne budete primeeni, i da keramika
izdri, to vam ipak ne bi uspelo.
- Zato?
- Zato to bez sloja stakla na povrini, vaa iva ne bi davala odsjaj. Uzalud
imate eline ivce, verujem da biste proplakali kada biste to shva li. Moete da
zamislite da uz pretrese koje rade moji ljudi, ne biste nikada uspeli da pronesete
komad stakla.
- Ne verujem vam. U ivi postoji izvestan odsjaj.
- To je tano. Pod jednim uslovom: na ivu treba primeni rotaciono
kretanje. U ovome sluaju, lagano drmajui kadicu, to ne bi bilo teko. Ali dobili
biste ugnutu povrinu. A onda, prui jednom detetu takvo ogledalo koje
izopaava lik, bio bi vrhunac sadizma, zar vam se ne ini?
Nasmejao se.
- Vi ste stvarno veoma pogodni da mi uputite takav prekor!
- E, sa mnom je neto sasvim drugo. Ja volim Azel i sledim svoj cilj. A cilj
opravdava sredstvo.
- Da je volite, vi biste radije traili nain kako da je usreite, zar ne?
- Gospoica dodue ima velikoga iskustva u ljubavi. Tri momka za koje
niste bili nimalo zainteresovani i prema kojima ne oseate nita, je l da? A osim
toga, Azel je srena.
Ovoga puta se ona nasmejala.
- To prosto bode oi, dragi gospodine! Vi oigledno nemate pojma o tome
ta znai srena ena. Zamiljam kako vam je i prethodna, Adel, izgledala veoma
srena. Sve dok se nije ubila u dvadeset tri godine ivota. Ukoliko je to uopte bilo
samoubistvo.
Starac je prebledeo.
- Ako vam je poznato njeno ime, znai da ste videli fotograju u oci
mojega stola.
- Tacno. Veoma lepa ena! Kakva teta!
- Da, kakva teta to se ubila. Ne moete sumnjati da je bilo tako.
- Smatram da je to isto to i ubistvo. Drali ste je deset godina u is m
uslovima kao i svoju tienicu. Kako se ne bi ubila?
- Nemate prava da govorite tako! Kako bih mogao da elim njenu smrt ja
koji sam je voleo vie nego ita? Kao to se obino kae, iveo sam samo za nju.
Kada se ubila, pa o sam koliko vi ne moete ni da zamislite. iveo sam samo da
bih sauvao uspomenu na nju.
- A niste se zapitali zato je sama sebi zadala smrt?
- Znam, nisam u pravu. Vi nemate pojma ta je to ljubav. To je bolest koja
mui. Kada neko stvarno nekoga voli, ne moe da sprei da mu nanosi nepravdu,
a naroito ako taj neko eli da ga usrei.
- Neko, neko, neko! Hoete da kaete vi! Nikada jo nisam ula da postoji
ovek koji voljenoj eni sprema takvu sudbinu.
- To je normalno. Ljubav nije neto to se dogaa svim ljudima. Nema
sumnje da sam prvi takav ovek kojega ste sreli. Usuujem se da vas smatram
dovoljno inteligentnom da shva te kako sen mentalna ponaanja vaih
istovrsnika ne zasluuju ime ljubavi.
- Ako se ljubav sastoji u tome da se nekome nakodi, zato niste
delotvomiji? Zato niste ubili Adel im ste je upoznali?
- Zato to to nije tako prosto. Zaljubljeni ovek je sloeno bie koje takoe
eli i da nekoga usrei.
- Recite mi kako to vi elite da usreite Azel. Ne razumem.
- Spasao sam je crne bede u kojoj se nala. Ona ovde ivi u raskoi i
bezbrinosti.
- Sigurna sam da sto puta vie eli da bude siromana a slobodna.
- Ona je ovde okruen panjom, nenou, oboavanjem i potovanjem.
Voljena je: ona to zna i osea.
- To joj ba mnogo vredi!
- Veoma mnogo! A vi, pa vi i ne znate kakva je srea biti voljena.
- Ali ja znam kakva je srea biti slobodna.
Starac se nasmejao.
- I od toga vam je toplo nou u postelji?
- Poto smo s gli do teme koja vas optereuje, znajte da se Azel grozi onih
noi kada joj vi dolazite u sobu.
- Da, ona tako kae. Pa ipak, ona to voli. Ima, znate, znakova koji ne
varaju.
- uti te, odvratni ste!
- Zato? Zato to pruam zadovoljstvo svojoj voljenoj?
- Kako mlada devojka moe ele tako odvratnoga mukarca kao to ste
vi?
- Imam dokaza za to. Ali sumnjam da ste vi u to upueni. ini mi se da seks
nije vaa jaa strana. Telo je za vas neto to se slua slualicama, to se lei, a ne
predeo kojem priinjavamo zadovoljstvo i radost.
- Najzad, ako joj i pruate zadovoljstvo, otkuda moete zna da je to ini
srecnom?
- Sluajte, ona ima rasko, nansijsku sigurnost, ludo je voljena u svakom
smislu te rei. Nema na ta da se ali.
- Vi uporno zaobilazite malu pojedinost, zar ne? Nezamislivu obmanu u
kojoj je drite vec pet godina.
- To je zaista pojedinost.
- Pojedinost! Pretpostavljam da ste i sa Adel primenjivali istu strategiju?
- Da, upravo sam, jo u poetku, za nju i sagradio ovu kuu.
- Zar niste nikada pomislili da ju je upravo ta uasna obmana oterala u
samoubistvo? Kako se usuujete da kaete da je to pojedinost?
Lonkur se namrtio.
- ini mi se da se ne bi brinula za to da je uspela da me zavoli.
- Sada biste bar morali zna da ste pogreili. Prvi put ste jo imali
opravdanje da niste znali. Sada, iako je propao va prvi ogled sa Adel, ponovo
poinjete isto sa Azel. Vi ste zloinac! Zar ne vidite da e se i ona ubi ? Is uzroci
dovode do istih posledica!
- Ne. Nisam uspeo da se Adel zaljubi i to prebacujem sebi. Izvukao sam
zakljuke iz svojih greaka i Azel me voli.
- Vaa uobraenost je groteskna. Kako jedna osetljiva devojka moe da se
zaljubi u bludnoga starca?
Kapetan se osmehnuo.
- Ba neobino, zar ne? I mene je to udilo. Moda nene devojke imaju
potajnu sklonost prema odvratnim starcima.
- Moda do na devojka nije mogla da bira. Ili se starac moda vara
verujui da je ona zaljubljena.
- Sada ete ima dovoljno vremena da razmiljate o svim m
sen mentalnim nagaanjima poto, kao to ste razumeli, neete vie naputa
Mort-Frontijer.
- A posle ete me ubiti?
- Ne mislim. To mi se ne bi svidelo, jer vas stvarno volim. Osim toga, Azel
blista otkako se vi njome bavite. Ona je veoma nena, mada nije bolesna onoliko
koliko vi tvrdite. Va nestanak bi je najdublje dirnuo. Nastaviete, znai, da je
negujete kao da se nita nije dogodilo. Za sada vam je ivot spasen, ali ne
zaboravite da se vai razgovori sluaju: na najmanje dvosmislene rei, aljem
vam svoje ljude.
- Odlino. U tome sluaju, idem smesta kod Azel. Ve sam suvie
zakasnila.
- Izvolite, ponaajte se kao kod kue rece Lonkur ironino.

tienica ju je ekala uznemirena izgleda.


- Znam, mnogo sam zakasnila.
- Fransoaz, to je grozno: nemam vie temperaturu.
- Kapetan mi je to maloas rekao i to je dobra novost.
- Neu da ozdravim!
- Daleko ste vi od ozdravljenja. Temperatura je bila samo znak da ste
bolesni, a bolest vas jo nije napustila.
- Stvarno?
- Da, stvarno. Prema tome, promenite taj nesreniki izraz.
- Znai... jednoga dana u ozdraviti. I mi emo se tada ipak rastati.
- Kunem vam se da neemo. Sigurna sam da je vaa bolest hronina.
- Kako to da se onda oseam toliko bolje?
- Zato to vas ja leim. I neu nikada prestati da se staram o vama. Ako bih
prestala, vae tegobe bi se povratile.
- Kakva srea!
- Jo nikada nisam videla nekoga da je toliko oduevljen zato to je slaboga
zdravlja.
- To je nebeski dar. Kakav paradoks: nikada nisam bila toliko ispunjena
ivotom i energijom kao od poetka bolesti.
- To je stoga to ste ve bili bolesni a niste to ni znali. Sada su vas oveselile
moja nega i masaa.
Azel se nasmejala.
- Nije to vaa masaa, Fransoaz, mada ne sumnjam u njeno dejstvo. Nego
vi. Vae prisustvo. Ovo me podseca na jednu indijsku priu koju sam itala kao
mala. Neki moni rada je imao ker koju je mnogo voleo. Ali avaj, neka
tajanstvena bolest je obuzela devojicu: venula je a da niko nije shvatao zato.
Pozvani su lekari iz cele zemlje, sa napomenom: Ako uspete da izleite princezu,
biete obasu zlatom. Ako ne uspete, bie vam odseena glava zato to ste
davali radi lanu nadu. Kroza sobu devojice prolazili su veliki lekari iz celoga
kraljevstva, ali ne promenie nita u njenome stanju, zbog ega su im odseene
glave. Ubrzo nije bilo ni jednoga ivog lekara u Indiji. A onda dode neki siromani
momak i ree da eli da izlei devojicu. Dvorjani su mu se smejali u lice: Pa
nema nikakav lek ni bilo koji instrument u torbi! Srlja u susret smr ! Uvedoe
momka u luksuzne princezine odaje. On sede pored uzglavlja njene postelje i poe
da joj pripoveda prie, legende, dogaaje. Priao je prekrasno i lice male
bolesnice se razvedravalo. Nekoliko dana kasnije, bila je izleena: tako su saznali
da je bolest od koje je patila, bila dosada. Mladi je nije vie nikada naputao.
- Lepa pria, ali na sluaj je sasvim drugaiji: vi meni priate lepe prie.
- To vam je isto: kao to sam vam vec kazala, sagovomik pobuuje
razgovor.
- Drugim reima, ja vas zabavljam.
- Ne. Ne moe se rei da mi je dosadno. Doputen mi je pristup u ogromnu
Kapetanovu biblioteku, a imam sree da oboavam da itam. Pre vaega dolaska
patila sam zbog usamljenosti.
- ta itate?
- Sve. Romane, poeziju, drame, pripovetke. itam i po vie puta isto. Ima
knjiga koje su sve bolje to ih vie itate. Ja sam proitala ezdeset e ri puta
Parmski kartuzijanski manas r. Svako novo itanje je bilo uzbudljivije od
prethodnoga.
- Kako ovek moe eleti da ita ezdeset etiri puta neki roman?
- Da ste bili strano zaljubljeni, da li biste poeleli da provedete samo jednu
no sa predmetom svoje ljubavi?
- To se ne moe uporeivati.
- Moe. Is tekst ili ista elja mogu ima mnotvo pojava. Bilo bi teta
ograniiti se samo na jednu, naroito ako je ona ezdeset etvrta najbolja.
Sluajui je, bolniarka je mislila kako je Lonkur moda bio u pravu kada je
govorio da je devojka zadovoljna.
- Nisam toliko naitana kao vi ree maserka glasom punim
podrazumevanja.

Dva sata kasnije, starac joj naredi da poe za njim.


- Razume se da moja cenica nee nita zna o vaem prisustvu ovde.
Biete izdvojeni u svojim prostorijama, u drugom delu zamka.
- A kako u provodi vreme, osim ona dva sata dnevno kada sam pored
Azel?
- To je vaa briga. Trebalo je da razmiljete o tome pre nego to se upus te
u proizvodnju ogledala.
- Izgleda da imate veliku biblioteku.
- ta elite da itate?
- Parmski kartuzijanski manastir.
- Znate li da je Stendal rekao: Roman je ogledalo koje nosimo celim
putem?
- To je zaista jedina vrsta ogledala na koje vaa ticenica ima prava.
- Bolje i ne postoji.
S gli su u jednu sobu iji su zidovi, fotelje i postelja bili prekriveni tamno
crvenim somotom.
- Zovemo je grimizna soba. Ja ne volim posebno tu boju. A ipak sam je
odabrao zato to volim tu re za koju nemamo mnogo mogunos u ivotu da je
esto upotrebljavamo. A ovako esto imam priliku da je izgovaram. Zahvaljujui
vama, svakako u morati da je koristim mnogo vie.
- U mojoj sobi u Nedu ima svetlos . Postoji i jedan pravi prozor sa
pogledom na more, a ne tavansko okno koje se ne moe ni dohvatiti.
- Ako hoete vie svetlosti, upalite sijalice.
- Ja hou sunevu svetlost. Nikakvo vetako osvetljenje je ne moe
zameniti.
- Mi ovde vie volimo senku. Ostavljam vas da se smestite.
- Da se smestim? Gospodine, ja nemam nikakvih stvari.
- Pripremio sam neto od odela da se presvuete.
- Znai i ja u imati prava na Adelin miraz?
- Poto ste visoki i vitki, trebalo bi da vam odgovara. Pored sobe imate
kupa lo. Sluga e vam done veeru. I Parmski kartuzijanski manas r, razume
se.
Zakljuao je sobu i o ao. Bolniarka je ula kako kripe stepenice pod
njegovim koracima. Uskoro se uo samo umor talasa.

Sat kasnije, sluga kojega je pra o jedan straar, donese joj posluavnik sa
jelom: orba od jastoga, patka sa pomorandom, kuglov sa rumom i Parmski
kartuzijanski manastir.
Kakva rasko! Hoe da mi zamae oi, pomislila je. Ali poto nije imala
obiaj da jede sama, skromna hrana koju je u bolnikoj trpezariji delila sa
kolegama, izgledala joj je mnogo privlanije.
Posle jela ispruila se na postelji i poela da ita Stendalov roman. Proitala
je nekoliko stranica i spus la knjigu: ta to Azel moe vole u ovim priama o
Napoleonovim ratovima i italijanskim plemiima? Meni je to dosadno. Moda
zato to nemam duevnog raspoloenja?
Ugasila je osvetljenje i poela da misli na drugu knjigu o kojoj joj je Azel
govorila, a koju je ona itala Grof Monte-Kristo. Draga prijateljice, bili ste
proroica pominjui taj roman: odsada sam i ja, kao i vi, zarobljenica u zamku If.
Oekivala je da nee moi da spava. Nasuprot tome, utonula je u san kao
u besvest. Sutra ujutru probudi je Lonkur koji ju je lupkao po ruci. Vrisnula je, ali se
umirila kada je iza njega videla slugu kako zamenjuje posluavnike, uzimajui
onaj od veere i sputajui drugi sa dorukom.
- Spavali ste potpuno obueni, niste ak ni legli u postelju.
- Zaista. Nisam oekivala da e me obori san kao da me je grom pogodio.
Je li u toj hrani bilo neke droge?
- Ne, jeli ste isto to i mi. A istina je da se na Mort-Frontijer dobro spava.
- Kako sam srena to stanujem u ovakvome raju. A zato ste vi doli? Ako
je trebalo samo da me neko probudi, mogli ste poslati nekoga od vaih ljudi.
- Volim da vidim lepe ene kako spavaju. Za starog oveka kao to sam ja,
nema lepega prizora.
Ponovo ju je zakljuao okrenuvu klju dva puta. Posle doruka opet je
legla sa Parmskim kartuzijanskim manas rom u ruci. Na svoju veliku sramotu, i
dalje joj je bilo dosadno.
Poto se zamorila, spus la je roman i odluila da se malo doteruje. Otvorila
je orman da vidi odeu koju je Kapetan odabrao za nju. Bile su to haljine od pre
trideset godina, duge, ukraene, uglavnom bele. Mukarci zaista vole ene
obuene u belo!, pomislila je.
Uzela je jednu koja joj se uinila veoma lepa. Malo se namuila da je obue
bez iije pomoi, jer je bila navikla na radnu bluzu koju je oblaila za dve sekunde.
Kada se tako udesila, htela je da vidi na ta lii u takvoj odeci. I tada se se la da tu
ne postoje ogledala.
Progunala je: emu uopte oblai tako raskonu odeu, ako se ovek
ne moe pogleda ? Svukla se i o la u kupa lo da se uredi. Ali u tome kupa lu
nije bilo ni kade ni lavaboa. Opet ta fobija od ogledanja! Poludeu u ovoj kuci!
Ostala je pod tuem itav sat, smiljajui planove koje nikako nije mogla
da dovede do kraja. Najzad, ista kao hirurka oprema, ponovo je legla. Ja ovde
neprekidno imam elju da spavam. Se la se pouke koju je nauila jo za vreme
kolovanja: izvesne osobe, koje iz raznih razloga nisu zadovoljne svojom
stvarnou, nesvesno nalaze reenje u neemu to se naziva bekstvo u san.
Prema stepenu nezadovoljstva, to moe ici od nesavladive dremljivos do
patoloke letargije.
To se upravo meni dogaa, zakljuila je lju to. Ali minut kasnije,
zakljuila je da to i nije tako loe: A zato i da se borim? Konano, i nemam ta
bolje da radim. Ova knjiga mi je dosadna, nema ogledala da isprobam odelo, a
razmiljanje me nikuda ne vodi. Spavanje je divan i pametan nain da se provede
vreme.
I ponovo se opruila na postelji.

Starac je stajao pored njenoga uzglavlja.


- Gospoice, da niste bolesni?
- Koristim ovaj zatvor da propiem sebi leenje snom.
- Evo vam ruka. Za dva sata doci u po vas da vas odvedem kod svoje
tienice. Budite spremni.
Jela je upola spavajui. Za m ponovo pade na postelju i ose kako je
Morfej ponovo osvaja. Najzad se dovue do kupa la, istuira se hladnom vodom
koja je rasani. Obukla je onu starinsku haljinu koju je bila isprobala. Za m se
oeljala najbolje to je mogla bez ogledala. Kada je Lonkur uao u njen apartman,
zapanjio se:
- Kako ste lepi! rekao je gledajui je zadivljeno.
- Oduevljena sam to to saznajem. Kada bih imala ogledalo, moda bih se
i sama tome radovala.
- Bio sam u parvu: vitki ste kao i ona. Meutim, vi ne liite na nju.
- Stvarno, ja nikada neu lii na p cu koju je ugrabio maak. Osmehnuo
se i odveo na drugi kraj zamka. Pus o ju je da sama ue u sobu kod Azel koja
uzviknu:
- Fransoaz, jesteli to vi? Gde vam je bluza bolniarke?
- Da li vam nedostaje?
- Pa vi ste divni! Okrenite se. Ah, pa to je prelepo. ta se to dogaa?
- Pomislila sam da ne moram uvek oblai posebnu odeu da bih vas
masirala. Ova haljina mi je ostala od majke: uinilo mi se besmislenim da je
nikada ne obuem.
- estitam vam na toj odluci: izgledate neverovatno lepo.
- Zar i vi nemate lepog odela?
- Brzo sam prestala da ga oblaim. Poto provodim vreme u krevetu,
nemam prilike ni da ga obuem.
- Kapetan bi moda bio srean da vas vidi lepo obuenu.
- Ne znam da li ba imam elje da ga inim srenim.
- Kakva je to nezahvalnost? upita maserka koja se radovala na pomisao
da starac uje sve ovo.
- Ja sam bez sumnje zla uzdahnula je enica. Sino me je iznervirao,
inilo mi se kao da je nekako napet, neobiniji nego ikada. Uvek imam u sak da
neto krije od mene bolje reeno da krije neto od itavoga sveta. Imate li i vi taj
utisak?
- Ne.
- Zar nije neobino da taj mornar koji toliko mrzi more, ipak ivi na ostrvu
odvojen od ljudskoga roda?
- Ne nastavila je bolniarka koja pomisli kako mu more vraa mrnju koju
on gaji prema njemu.
- Kako onda to objanjavate?
- Ja i ne objanjavam. To se mene ne tie.
- Ako me ak ni vi ne razumete...
Ose vi da se pribliavaju minskome polju, Fransoaz pouri da promeni
temu razgovora:
- Jue posle naeg razgovora nabavila sam Parmski kartuzijanski manas r
koji ranije nisam itala.
- Dobro ste uinili! uzviknu Azel ushieno. Dokle ste stigli?
- Nisam daleko. Da budem iskrena, meni je to dosadno.
- Kako je to mogue?
- Ma te prie o milanskoj vojsci i francuskim vojnicima...
- Vama se to ne svia?
- Ne.
- Pa, ipak, to je lepo. Ali nije vano: taj deo nije dug. Posle toga naii ete
na sasvim druge stvari. Ako volite da itate o ljubavi, ima i toga.
- Mene to i ne zanima toliko u knjigama.
- A ta volite da itate?
- Prie o tamnicama odgovori bolniarka sa vragolastim osmehom.
- Kucate na prava vrata: Stendalovi junaci esto idu u tamnicu. Tako je i sa
Fabrisom del Dongom. Ja takoe volim prie o tamnicama.
- Moda zato to i sami imate u sak da se nalazite u tamnici ree starija
koja se ve igrala vatrom.
- Da li mora biti tako? Vi nemate taj utisak, a takve prie vam se ipak toliko
dopadaju. To je stoga to u zatvorenos postoji izvanredna tajanstvenost: kada
ljudsko bie ne raspolae niim osim samim sobom, kako moe i dalje da ivi?
- Po mome miljenju, zatvor je zanimljiv zbog napora koje ulae zatvorenik
da se iz njega izvue.
- Ali nije uvek mogue izvuci se.
- Jeste, uvek je mogue!
- Moe se takode dogodi da oveku omili njegova tamnica. To se dogaa
junaku Manastira koji vie nee da bude osloboen. Fransoaz, zakunite mi se da
ete nastaviti da itate tu knjigu.
- Dobro.
- I uinite mi jo neto lepo: eljajte me.
- Molim?
- Da li je neophodno da me neprestano masirate? Molim vas za izvesno
osveenje: eljajte me, to oboavam.
- Hoete li da vam napravim punu, ili moda pletenice?
- Svejedno mi je. Samo volim da se neko bavi mojom kosom. Ve
godinama niko me ne elja, niko mi ne etka kosu...
- Trebalo je da zamolite Kapetana.
- Mukarci nisu sposobni da dodiruju kosu tako neno. Za to su potrebne
enske ruke, i to ne ruke bilo koje ene. Ruke koje vole, nene, mekane i spretne:
vae ruke.
- Sedite na ovu stolicu.
Azel je poslua, oduevljena. Mlada ena je uzela etku za kosu i provukla
je kroz kosu tienice koja od uivanja zatvori oi.
- Kako je lepo!
Bolniarka se namrti.
- Zaboga, Azel, zamislite da nas neko uje, zapitao bi se...
Devojka se nasmejala.
- Niko nas ne uje. A ega ima loeg u tome to eljate svoju prijateljicu?
Nastavite, molim vas.
Fransoaz je ponovo poela da etka kosu boje lenika.
- Kakvo uivanje. Uvek sam to oboavala. Kada sam bila mala, devojice u
koli su mi provlaile prste kroz kosu. Verujem da sam zbog toga i nosila dugu
kosu. To mi je bilo neverovatno prijatno, ali ja bih pre umrla nego to bih to
priznala, a kada su me drugarice eljale svojim prs ma, pravila sam se kao da
me to zamara i da mi smeta, to je njih samo izazivalo: to sam ja vie uzdisala
navodno sa neodobravanjem, devojice su se sve vie igrale mojom kosom. A ja
nisam pokazivala zadovoljstvo. Jednoga dana neki deak je hteo da se umea:
povukao me je tako jako za kosu, da sam vrisnula od bola. Pouka je bila:
mukarci treba da ostanu na svome mestu.
Dve mlade ene se zasmejae.
- Imate prekrasnu kosu, Azel. Nikada nisam videla tako lepu.
- Pa, i red je da imam togod lepo. U ehovljevom Ujka Vanji postoji
nesrecna junakinja koja jednom zavapi: Runim devojkama kau uvek da imaju
lepu kosu i lepe oi. A meni se meutim ne moe reci ni da imam lepe oi.
- Neete valjda opet poeti da se alite!
- Ne bojte se. Na ta bih mogla da se alim dok oseam ovakvu slast? Sada
me eljajte, molim vas. Ah, svaka vam ast, radite to izvanredno. Rad eljem
trai vie smisla nego rad etkom. Divno je. Imate izuzetno vete ruke.
- Ovaj ealj je sjajan.
- Ima i razloga. On je od drveta kamelije. Kapetan ga je doneo iz Japana
pre etrdeset godina.
Bolniarka pomisli da ga je pre nje svakako upotrebljavala Adel.
- Ba je ugodno ive sa ovekom koji je stalno krstario morima: poklanja
mi retke predmete donete izdaleka i pria mi neobino lepe prie. Znate li kako su
nekada Japanke prale kosu?
- Ne znam.
- Govorim vam o princezama, naravno. to je bila otmenijega roda,
Japanka je nosila sve duu kosu ene iz naroda su nosile kratku, jer je to
prak nije zbog posla. Kada bi se prime lo da kosa neke princeze postaje prljava,
saekao bi se sunani dan. Plemenita gospoica bi tada otila na reku sa damama
iz svoje pratnje. Legla bi pored ivice reke tako da joj kosa pada u vodu. Slukinje bi
ule u vodu i svaka bi uzela po jedan pramen veoma duge kose, kvasile bi ga do
korena, posipale prahom plemenitoga drveta, kao to su kamforovo ili
ebonovina, trljale ga prs ma elom duinom, onda ispirale u renoj vodi. Za m bi
izlazile iz vode i zamolile princezu da legne malo dalje kako bi mogle da prostru
mokru kosu po livadi. Svaka dama bi ponovo uzimala pramen koji joj je dodeljen,
vadila lepezu i prijanjala na posao, kao da sto nu lep ra u isto vreme lepra
krilima da bi osuili gospoici kosu.
- To je arobno.
- Ali dosadno. Da li ste pomilili koliko sa je to trajalo? Zbog toga su
Japanke u stara vremena prale kosu samo e ri puta godinje. ovek teko moe
zamisli kako su u jednoj tako istananoj civilizaciji, u kojoj je negovanje lepote
carevalo, lepotice najee imale kosu usijanu od masnoe.
- Oboavam va nain prianja lepih pria kojima posle toga ubijete
poetinost.
- Ba bih volela da budem neka japanska princeza: vi biste bili moja pra lja
i ile bismo na reku da mi perete kosu.
- Mogle bismo da radimo to u moru! ree Fransoaz, odjedanput
ispunjena nadom na pomisao da bi konano bila u prilici da Azeli otkrije ono to se
od nje krije.
- Morska voda je loa za kosu.
- Zar je to vano? Posle biste je isprali pod tuem! Oh, da, hajdemo odmah.
- Kaem vam ne. Kako bih mogla da zamisli da sam u Japanu, ako vidim
obalu Normandije?
- Otii emo naspram okena.
- Vi ste ludi, Fransoaz. Neete valjda da uete u tu ledenu vodu u martu
mesecu!
- Ja sam veoma otporna. Hajdemo, poite! molila je bolniarka vukui
Azel za ruku.
- Ne! Vec sam vam rekla da ne elim da izlazim.
- Ali ja elim.
- Pa onda iziite bez mene.
Nemam prava na to!, pomislila je bolniarka vukui Azel prema vra ma.
Devojka se otrgla i viknula ljutito:
- ta vas je to spopalo?
- Tako bih volela da budem nasamo sa vama!
- Pa vi ste sami sa mnom!
Razoarana to je toliko rizikovala ni za ta, mlada ena naredi enici da
ponovo legne pa, nezadovjna, poe da je masira.

Dvojica straara dovedoe Fransoaz u grimiznu sobu. Ubrzo joj se pridruio


Kapetan.
- Pazite se, gospoice. Prekoraujete sve granice.
- Onda me kaznite.
- Mogao bih da vas uhvatim za re.
- Bilo bi za vas prilino neugodno da me ubijete. Azel bi poludela.
- Ne radi se samo o ubistvu.
- Na ta to mislite?
- Ostavljam vama da razmislite o tome. Ako napravite jo jedan ispad,
kazniu vas.

Fransoaz avenj je provela no itajui Parmski kartuzijanski manastir.


Na njeno veliko uenje, roman je poeo da joj se svia. Zavrila ga je u
est sati ujutru.
Poetkom poslepodneva Lonkurovi ljudi su je odveli u sobu enice.
Devojka je izgledala izmueno.
- Trebalo bi da se ja lju m rekla je bolniarka. Jue ste se prema meni
ponaali kao prema slukinji.
- Opros te mi, Fransoaz. Znam da nisam uvek prijatna za okolinu. Vidite,
danas je 29. mart. Za dva dana je moj roendan i ja umirem od straha.
- Nemate razloga da se plaite zato to ete imati dvadeset tri godine.
- Ne radi se o tome. Kapetan se osea praznino pri pomisli da emo nas
dvoje zajedno ima jedan vek. Stare osobe imaju neke svoje muice u vezi sa
simbolikom brojeva. A ja se plaim naina na koji ce on proslavlja , ako razumete
ta elim da kaem.
Bolniarka je ocenila da je opreznije promeniti temu razgovora.
- Neete mi verova : zavrila sam Parmski kartuzijanski manas r. itala
sam cele noi.
- I dopada vam se?
- To je najmanje to bi se moglo rei.
Sledilo je dugotrajno ispi vanje: A da li vam se svidelo kada je... A da li
vam se svideo onaj trenutak kada... I kako je Parmski kartuzijanski manas r
velika knjiga, dolo je ak do ozbiljnih rasprava.
- Razume se, Fabris i Klelija su budale. Sanseverina i grof Moska su pravi
junaci te prie, svi se u tome slau. Ali prizor u tamnici je tako lep da se mladim
glupanima sve oprata komentarisala je Azel.
- Kada je Fabris gleda kroz pukotine na zidu svojega zatvora?
- Ne. Nego kada je zatvoren drugi put i ona dolazi da mu pokloni svoju
nevinost.
- O emu vi to govorite?
- Pa jeste li vi proitali tu knjigu, ili niste?
- Znam na koji prizor upravo mislite, ali nije izriito reeno da oni vode
ljubav.
- Nije napisano ba crno na belo. Ali nema nikakve sumnje da je tako.
- Kako onda objanjavate to ja nisam imala takav utisak dok sam itala taj
deo romana?
- Moda ste bili rasejani?
- Da li govorimo o prizoru kada Klelija dolazi u eliju da ga sprei da pojede
otrovanu hranu?
- Da. Tekst glasi ovako: ...Fabris nije mogao odole da ne uini jedan
gotovo neho an pokret. Nije naiao ni na kakav otpor. Ta poslednja reenica je
velika umetnost.
- Pa vi znate namapet celu knjigu?
- Posle ezdeset e ri itanja, to je najmanje to mogu uini . A naroito
ovo mesto koje je, po mome shvatanju, u svoj knjievnos najlepi primer
podrazumevanja.
- ini mi se da podtekst u tome prizoru vidi samo vaa izopaenost.
- Moja izopaenost? uzviknu ticenica.
- Zaista treba biti izopaen pa u toj reenici videti deflorisanje.
- Treba zaista biti bogomoljka pa to ne videti.
- Bogomoljka, ne. Bolniarka, da. Devojke se ne defloriu na taj nain.
- Da niste vi strunjak za te stvari, Fransoaz? nasmejala se Azel.
- Ja sam jednostavno realista.
- Ne radi se o tome da li ste realista, radi se o knjievnom oseanju.
- Upravo tako. Tekst kae: Gotovo neho an pokret. Ne moe se
deflorisati gotovo nehotinim pokretom.
- Zato ne moe?
- Najpre, ja to ne bih mogla nazvati pokretom.
- To je litota, ublaavanje.
- Uzeti devojci nevinost pomou litote, izgleda mi malo previe.
- Za mene je to veoma privlano.
- A za m, ako i pretpostavimo da je taj pokret zaista bio deoracija, nikako
ne moe da bude nehotoian.
- A zato ne?
- On izgara za njom na nekoliko sto na stranica. I posle toga on ipak ne
moe da vodi ljubav sa njom nehotino!
- Ovo ne znai da je to sluajno, ni da je on ne eli. To znai da je obuzet
strau, da ne moe da se kontrolie.
- Mene najvie udi ona re gotovo.
- A trebalo bi meu m da vas utei, poto ublaava ono neho an koje
vam se toliko ne dopada.
- Napro v, ako se radi o deorisanju, onda je re gotovo neumesna. Ima
u toj rei nemara koji vae tumaenje ini neverovatnim.
- Moe se deflorisati i sa nemarom.
- Ali ne ako je neko ludo zaljubljen.
- Niste me navikli na takav roman zam, Fransoaz ree devojka sa
podrugljivim osmehom. Seam se da sam od vas sluala izuzetno pragma na
miljenja o seksualnosti.
- Da budemo jasnije: kako mislite da on to obavi u eliji, na uglu stola?
- Tehniki, to je mogue.
- Ali ne sa nevinom, onako preplaenom devojkom.
- Ona ne izgleda ba toliko preplaena. Ako vas zanima moje miljenje,
ona je dola sa namerom da se poda Fabrisu.
- To se ne slae sa njenim osobinama kaiperke. Ali vra mo se tehnikim
pitanjima. Da li ste razmiljali o enskome rublju onoga vremena? Ono je bilo tako
sloeno da bi ena, ako hoe da omogui tu vrstu stvari, morala da sarauje.
Mislite li da je Klelija saraivala na sopstvenom deflorisanju?
- Devojke su ponekad iznenaujue hrabre.
- Govorite iz iskustva?
- Ne menjajmo predmet razgovora. Fabris je estok mladi Italijan, junak
velikoga romana iz prologa veka. On je van sebe od ljubavi prema Kleliji i posle
beskrajnoga ekanja, konano je u prilici da bude nasamo sa svojom voljenom.
Ako ne iskoristi priliku, on je pravi slabi!
- Ne kaem da on nju ne dodiruje, kaem da joj radi neke druge stvari.
- Ah! A moe li se znati koje to stvari?
- Re pokret pre izgleda da nagovetava milovanje.
- Milovanje gde? Budite malo jasniji.
- Ne znam... Po grudima.
- Va zavodnik bi se zadovoljio malim. Trebalo bi da nema nita u utrobi pa
da ne poeli vie.
- Moj zavodnik? Govorite kao da sam ja pisac knjige. Ja samo ocenjujem
ono to je napisano.
- Kojetarije. Osobina velikih knjiga je u tome da im je svaki italac i autor.
Moete mu dati da kae to god hoete. A vi hoete tako malo.
- Ne radi se o tome ta ja hou. Da je Stendal eleo da Klelija izgubi
nevinost u takvim okolnos ma, rekao bi o tome neto vie. Ne bi se ograniio na
dve neodreene reenice.
- Ali upravo je tako hteo. U tome je njegova elegantnost. Vi biste hteli
pojedinosti?
- Da.
- Ovo je Stendal, Fransoaz, a ne Bram Stoker. Vi treba pre da itate prie o
vampirima: krvavi prizori bi vas mnogo vie zadovoljavali.
- Ne govorite loe o Bramu Stokeru, ja u njemu uivam.
- Uivam i ja! Volim kruku, a volim i nar. Ne zameram krukama to se po
ukusu razlikuju od nara. Kruke volim zbog prekrasnog ukusa, volim i nar zbog
njegove krvi koja curi niz bradu.
- Mislim da je taj primer dobro odabran.
- U vezi sa m, ako volite vampire, treba da proitate Karmilu od eridana
le Fanija.
- Da se vra mo na Paimski kartuzijanski manas r. Mislite li da se ne bi
moglo rei da smo obe u pravu? Ako se Stendal zadovoljio dvema reenicama,
moda je i eleo da bude neodreen. Ili moda nije uspeo ni sam da se odlui.
- Recimo da je tako. Ali zato je vama toliko stalo da bude tako?
- Ne znam. ini mi se da dva bica mogu da oseaju veliku meusobnu
bliskost, a da se ipak ne poznaju u biblijskome smislu toga izraza.
- U tome se slaemo.
Masiranje je nastavljeno utke.

Lonkur je pose o Fransoaz avenj u grimiznoj sobi desetak minuta poto


se ona u nju vratila.
- Doneo sam vam Kannilu, poto mi se ini da ete me za to zamoliti.
- Vidim da nikako ne proputate ni mrvicu naih razgovora.
- Greio bih ako bih se toga liio. Slua dve mlade ene kako raspravljaju
o deorisanju Klelije, uinilo mi se prekrasnim. U stvari, ja se slaem sa vama:
mislim da Kontijeva ostaje nevina.
- udi me to od vas. Vi niste pristalica uzdravanja rekla je podsmeljivim
tonom.
- Zaista nisam. Ali smatram da je Fabris del Dongo potpuni kreten. Otuda
moje miljenje.
- Izgleda mi normalno da jedan pohotan starac prezire idealis ki
raspoloenoga mladica.
- Normalno je takode da ista mlada ena prezire pohotnoga starca.
- A vi ste doli da me obavestite o svojim knjievnim shvatanjima?
- Nisam duan da vas o bilo emu obavetavam. Volim da razgovaram sa
vama, i to je sve.
- Zadovoljstvo nije obostrano.
- Meni je to svejedno, draga gospoice. Ja vas zaista volim. Volim da
vidim vae lepo lice kako se ljuti.
- Jo jedno uivanje tipino za senilnost.
- Nemate pojma koliko zadovoljstvo oseam zbog ocena te vrste.
Oboavam vae nezadovoljstvo. Is na je, uivam onoliko koliko mogu. A verujte
mi da je to uivanje divno i mnogo vee od lakih zadovoljstava mlados . Ja sam
stvoren da budem star. Meni to odgovara, jer sam takav ve dugo. Kada mi je
bilo etrdeset pet godina, izgledao sam kao da mi je ezdeset pet. More mi je
izbrazdalo lice.
- Nisu mi potrebne vae ispovesti.
- Kada sam sreo Adel, imao sam etrdeset sedam godina, a ona
osamnaest, ali je izgledalo da je razlika u godinama mnogo vea.
Zato vam to priam? Zato to ste vi jedino ljudsko bie kome mogu da
priam o Adel. Nisam nikada nikome priao o njoj i za to ima razloga.
- Osecate potrebu da o tome govorite?
- Ta potreba je utoliko vea, to nije zadovoljena vec dvadeset godina.
Azel ne zna nita i vano je da nikada ne sazna. Mogla bi da pomisli svata.
- A naroito bi joj to moglo otvori oi o laima koje koris te u vezi sa njom.
Ona ne zna ni da su one spavacice bile Adeline. Ne zna takoe da ste vi bili
arhitekta ove neobine kue: misli da ste je ovakvu kupili.
- Ima jo mnogo toga to ona ne zna. I to ni vi ne znate.
- Priajte mi o tome, poto ve gorite od elje.
- Kada sam pre trideset godina sreo Adel u Puant-a-Pitru na Gvadelupi, bio
sam kao gromom pogoen. Videli ste njenu fotograju: bila je kao aneo pao sa
neba. Pre toga ja nikada nisam voleo. Sudbina je htela da sam ve izgledao kao
starac. Poto je bila imuno siroe, gospoici Langle su se mnogi udvarali. Ja
nisam imao nikakvih izgleda. A onda se dogodilo neto to je izgledalo kao prst
provienja. Na Gvadelupu je dolazio neki poslanik i u njegovu ast je orgnizovan
nekakav bal. itav glavni grad je pozvan da, vi nemate pojma kakvim
majmunlucima sam prisustvovao sa jedinim ciljem da vidim tu devojku koja nije ni
primeivala da ja postojim. A ja sam je zablenuto i beznadeno gledao kako igra
sa drugima. Ko osim zaljubljenoga starca zna kakvo je muenje gleda pred
sobom nekoga potpuno nedostinog?
- Dosta je tih poznatih fraza. ta ste uinili?
- Nita. to bi deca kazala nisam ja poeo. Dogodilo se neto
sudbonosno. Sveanost je bila u punom jeku kada je izbio estok poar. Nastala je
panika. Mladii koji su pre pet minuta nudili Adeli svoje srce, razbeali su se
urlajui, i ne pomiljajui ta se sa njom deava. Takva zbrka je na nju uinila
veoma neobian u sak: ostala je nepomina usred plamena, ukoena, kao da je
odsutna. Kao da se nekako onesves la stojei. Sasvim nepomina, posmatrala je
vatru sa zaprepatenjem i uasom. A ja je nisam napus o ni za trenutak to
dokazuje, uzgred reeno, da sam je ja jedini istinski voleo.
- Lepo opravdanje.
- Recite ta hoete, ali ja sam joj ipak spasao ivot. Bez imalo sumnje, ona
bi bez mene nestala u onoj vatri.
- Moemo reci da ste odloili njenu smrt za deset godina.
- Ako biste vi, kao bolniarka, odloili za deset godina smrt nekoga
bolesnika, zar ne biste rekli da ste mu spasili ivot?
- Nema nikakve slinosti izmeu mojeg zanimanja i vae gnusne obmane.
- Is na je: vi niste zaljubljeni u svoje pacijente. Vra mo se u 1893. godinu:
naao sam se znai usred poara sa Adel. U mojoj glavi sve se odvijalo izvanredno
brzo: znao sam da je prilika tada ili nikada. Uzeo sam njeno lako telo na ruke i
pokrio joj lice svojim kaputom. Onda sam pojurio kroz vatru. Tek sam bio iziao iz
balske dvorane kada ju je plamen potpuno zahva o. U onoj optoj panici niko me
nije ni prime o kako beim nosei neku osobu pokrivenoga lica. Odneo sam je u
sobu koju sam imao iznajmljenu nedaleko odatle.
- Dopustite da pogaam dalje: vaa prva briga je bila da uklonite ogledala.
- Naravno. Kada se devojka povra la iz ukoenos , blago i veoma paljivo
sam je obaves o da joj je lice izgorelo i da je unakaena. Ona se gotovo nije ni
secala ta se upravo dogaalo i poverovala mi je. Molila me je da joj donesem
ogledalo. Ja sam uporno odbijao. Poto me je sve vie preklinjala, o ao sam kod
majstora za ogledala i zatraio da mi napravi jedno runo ogledalo koje najvie
mogue izobliava lik, da bih se naalio sa nekim drugom. On je to majstorski
izveo. Doneo sam ogledalo Adeli i pruio ga rekavi: Videete, gospoice,
upozorio sam vas. Ona je u ogledalu ugledala podnadulo, grozno i neljudsko lice.
Kriknula je od uasa i onesvestila se.
- A vi ste to ogledalo sauvali, je li tako?
- Neko neobjanjivo predoseanje mi je nalagalo da ga sauvam. Kada se
devojka povra la iz nesves , ovako mi je govorila: Gospodine, vi ste veoma
plemeni i moda ete vi jedini u molbe jednog zauvek unakaenoga stvorenja.
Ako ita oseate prema meni, sakrivajte me. Za te me zauvek od tuih
pogleda. Da ljudi koji su me poznavali u vreme mojega sjaja, ne saznaju nita o
mojem sadanjem stanju! Neka sauvaju o meni najlepe seanje. Odgovorio
sam joj da sam pomorski kapetan i da sam brodom preao okean. Predloio sam
joj da poe sa mnom. Ljubila mi je ruke iz zahvalnos a to je bio veoma udan
prizor: takva lepota na kolenima preda mnom, kako prekrasnim usnama ljubi
moje suve i naborane dlanove.
- Vi ste bestidni.
- To mi nimalo ne smeta. Znai, preli smo Atlanski okean i s gli u Ned koji
je i tada bio slabo poznato pristanite, kao to je i danas.
- I vi ste upravo zato odabrali Ned, zar ne? Bilo je bolje ne bi suvie
upadljiv.
- Naroito zbog ostrva Mort-Fron jer, koje je u to vreme bilo pusto.
Ostavio sam Adel na brodu, a sam sam o ao da pregovaram o kupovini ostrva,
to je prolo mnogo lake nego to sam oekivao. Za m sam nacrtao planove
ovoga zamka koji su mi u najveoj tajnos izgradili majstori koje sam, se vi se
toga, reio da dovedem izdaleka. Smes o sam tu devojku koja je bila veoma
uzbuena od zahvalnos na pomisao da sam za nju smislio kuu bez ikakvoga
odsjaja.
- Da li vam je tada ve bila ljubavnica?
- Ne, ekao sam da doemo na Mort-Fron jer. eleo sam da se to dogodi
u najboljim moguim uslovima: Adel je patila od morske bolesti za vreme itavoga
putovanja okeanom i eleo sam da bude u dobrom zdravstvenome stanju za ono
to e doiveti prvi put poto je bila nevina, kao i Azel pre pet godina.
- Ne pitam vas za tolike pojedinosti.
- Ali meni je stalo da vam to kaem.
- Vi ste kao i svi mukarci: oboavate da se hvalite svojim polnim ivotom.
- Treba zapazi neke nijanse. Najpre, ja nisam nikada mogao nikome ovo
pria iz razloga koje moete lako razume . Osim toga, koliko god da ne volim da
se poveravam bilo kome, toliko ne elim nita da izostavim pred lepom i mladom,
tako otroumnom i srditom enom. Da, Adel i Azel su bile nevine. Kako srean
mukarac sam bio!
- Uvek me je zanimao taj nain na koji mukarci govore o nevinos
devojaka kao o lovakome trofeju. Lovci okae o zidove odseene glave divljih
svinja i jelenske rogove, a vi biste mogli da prikaete defloracije.
- Ero zam je glup, gospoice, ali je jo gluplje odreci ga se. Prvi put kada
sam priao Adeli u postelji, nije mogla da poveruje da je elim. To je nemogue
pobunila se treba bi udovite pa poele devojku kao to sam ja! A ja sam joj
rekao: Nauio sam da traim van tvojih unakaenih crta lica i da volim tvoju
duu. Rekla je a ona kao ni Azel nije nikada mogla da mi kae : Ako volite
moju duu, zadovoljite se njom! Iste rei koje govori moja cenica danas, isto
preutkivanje u ime njihove nesree, a da i ne govorimo o odvratnos koju su kao
lepo vaspitane devojke pokuavale da ne ispolje ...
- ...to znai da niste bili ljubavnik njihovih snova.
- Da. Kakav dar za mene koji nisam nikada bio lep, a starost me je suvie
rano pogodila! Smatrate me bes dnim, ali da su devojke smatrale dostojnim da
se zainteresuju za mene, ne bih bio prinuen da pribegavam tako neasnome
postupku.
- Zar ete im zamera to vole mladost i lepotu? U vaim us ma bi to
zvualo veoma neobino.
- To se ne moe uporeivati. Ja sam mukarac.
- I kao i svi mukarci, rei ete mi da devojke ne treba da vole mladost i
lepotu. Ba je to udno: od nas se zahteva da budemo mlade i lepe, ali im se
dogodi da se zaljubimo, savetuje nam se da ne poklanjamo panju takvim
pojedinostima.
- To je bioloki uslovljeno. eni nije potrebno da mukarac bude lep da bi
ga elela.
- Mi ene smo, znai, takve ivo nje da nismo osetljive na lepotu? Recite
mi, Kapetane, verujete li vi stvarno u to to priate?
- Nain ponaanja Adel i Azel pokazuju suprotno. Ali ja mislim da bi trebalo
da bude tako. Tu podlu podvalu sam uinio da bih popravio nepravdu koja mi se
nanosi.
- Lake mi je kada ujem kako kaete da se radi o podlosti.
- To ne znai da se zbog toga s dim. Kako bih mogao da oseam griu
savesti poto sam sebi pribavio najveu sreu u ivotu?
- A samoubistvo Adel vam ne smeta da dobro spavate?
- Priznau vam neto: njeno samoubistvo me je muilo petnaest godina.
Petnaest godina patnje i oajanja.
- Zato samo petnaest godina? ta se dogodilo petnaest godina kasnije pa
da se to izgubi?
- Trebalo bi da znate: sreo sam Azel.
- Pa to je neverovatno! Vi mislite da su vam gresi oproteni ako ponete
sve ponovo! Objasnite mi kako je mogua takva nastrana zabluda.
- Priznajem da tu postoji neto tajanstveno. Pokuau da vam ispriam to
udo. Bilo je to januara 1918. godine. Sluaj je hteo, ukoliko to nije bila sudbina,
da taj dan provedem kod svojega advokata koji ivi u Tanu, nedaleko od Neda.
Na moje zaprepatenje, gradi je bio pretvoren u poljsku bolnicu, ili bolje reeno u
umiraonicu: Tan je bio prepun ranjenih tela, gotovo leeva, posle niza izuzetno
smrtonosnih bombardovanja. Ja sam bio skamenjen: na Mort-Fron jeru iveo
sam zatvoren u svoj bol. Nijedan vojnik nije kroio na moje ostrvo i ja takorei
nisam ni znao za rat o kojem sam samo ponekada uo poneto. Nisam shvatao
veliinu i ozbiljnost toga uasnog sukoba koji mi se odjedanput pojavio pred oima
u svojoj groznoj stvarnos . Tada s goe ljudi sa bolnikim nosilima i dok sam
zgroen gledao tu klanicu, spus e na tle pored mene neko telo pokriveno
aravom jo jedno meu mnogima.
- Azel?
- ta mislite? Pomislio sam da je to bio takoe neki mrtvac, kada jedan od
ljudi to nose ranjenike, obaves bolniare: Jo je iva. Roditelji su joj poginuli na
mestu. Tako sam saznao da se radi o devojci i da je ona sada siroe.
- A vi volite devojke siroad, je li tako?
- Zgodna okolnost sa siroadima je u tome to nemaju rodbine. Obuzela
me je neverovatna ljubopitljivost: Kako li ona izgleda? Koliko li joj je godina?
Kleknuo sam pored tela i podigao arav: bio je to ok za mene. Vi znate ta znai
ugleda takvo lice. Iako se razlikovalo od Adelinoga, to lice mu je bilo slino po
nekoj vioj vrsti gracioznosti koja se na njemu videla.
- To je istina: isti izraz koliko mogu da zakljuim prema jednoj fotografiji.
- Se o sam se jedne slike Hijeronimusa Boa: svuda okolo runoca,
nakaznost, patnja, propadanje, i odjednom, iznenada ostrvce netaknute istote.
Lepota u srcu nakaznos . Azel je prestravljeno gledala oko sebe i kao da se pitala
ne nalazi li se ona u paklu. Zatim je zaustavila na meni pogled pun pitanja. Jeste li
vi mrtvi ili ivi? upitala me je glasom jasnim kao suza. Izvanredno pitanje,
najumesnije pitanje koje mi se moglo postavi . Nisam oklevao ni trenutak: poneo
sam je na rukama i nestao u svojem automobilu. Ni sama Smrt ne bi drugaije
postupila. I tako sam otiao sa svojim blagom.
- Tako?
- Da. Niko to nije prime o. Znate, jedan ranjenik manje ili vie, bolniari
nisu o tome mogli voditi rauna. stalom, to je znailo uiniti im uslugu, poto ih nije
bilo dovoljno za onoliki broj ranjenika.
- A otkuda arav kojim je bila pokrivena? Oni se uobiajeno
upotrebljavaju samo za mrtve i najtee ranjene.
- To ne znam. Moda da ne bi videla leeve svojih roditelja. U svakom
sluaju, onaj ko ju je sakrio m aravom, uinio mi je nevienu uslugu. Zato to
bolniari, da su videli njeno lice, ne bi mogli da je zaborave.
- A u Nedu, niko vas nije video kako je unosite na barku?
- Ne. Parkirao sam automobil blizu praznoga gata, a njeno telo sam uneo
na brod kao kakvu korpu jabuka. More je najbolja tvrava kada treba nekoga
sakriti.
- Kao u zamku If?
- Ovo nije tamnica. Azel moe da ode ako hoe.
- Ovo je gore od tamnice. Vaa la je zatvorila Azel u nju samu. Ona bi pre
umrla nego to bi izila. Znate li ta me strahovito udi? To to ljubav posmatrate
kao kobac hranu: u najzlokobnijem trenutku se naete na mestu, posmatrate i
vrebate. Odaberete najbolje komade, ustremite se na njih i odle te daleko
odnosei svoj plen.
- Tako rade dobri poznavaoci, dok budale misle kako da podele svoje
blago sa mnotvom drugih, to je najbolji nain da svoj plen izgubite, a naroito da
vidite kako se pretvara u neto sasvim obino.
- To je smeno. Imate li u sak da je od naega poznanstva Azel izgubila
neto od svoje vrednos ? Napro v: postala je srecnija i prosto zrai, umesto da
vene kao ranije.
- To je stoga to vi, bogu hvala, niste mnotvo.
- Znai da postoji neka sredina izmeu toga da svoju enicu pokaete
svima i da je ne pokaete nikome?
- Znate li ta je kod vas najneprijatnije? To je vaa osobina da dajete
lekcije. Saekajte da se is nski zaljubite i tada ete vide hoete li se ponaa na
neki primeran nain. Ali trebalo bi najpre da budete sposobni da volite, u ta
sumnjam, imajui u vidu va ogranieni mentalitet bolniarke.
- Verovatno zbog toga ogranienog mentaliteta ne razumem uvek zato
drugi zloin ponitava krivicu za prvi.
- Sada znate kako sam otkrio Azel: jasno je da mi je nju sudbina poslala.
Takav susret se ne moe pripisa sluaju. Pa ako mi je sudbina poslala tu novu
devojku, to moe bi samo zato da bih se iskupio. Adel je bila moj greh, Azel je
iskupljenje.
- Vi buncate! Vi sa Azel ponavljate ista nedela kao sa Adel! Gde je tu
iskupljenje greha?
- Iskupljenje je u tome to me Azel voli.
- Verujete u to?
- Siguran sam.
- A zato bi vas volela? ta se kod vas moe voleti?
- Da li se to uopte zna?
- E pa, ja cu vam reci ta se promenilo. Pre trideset godina vi ste bili zreo i
bistar ovek, sposoban da vidi da vas Adel ne voli. A sada ste izlapeli starac, kao i
svi odvratni starci, ubeen da ste miljenik devojaka. Ono to vi nazivate
iskupljenjem, zove se prosto senilnost.
- Svia mi se kod vas to ste tako uviavni.
- Moda mislite da vas treba potede ? Vi ste tragino smeni. Vec je i
Adel imala mnogo razloga da vas ne voli. Azel ih ima jo vie, poto se vi niste
nikako poboljali starenjem, znate. Nepostojanje ogledala imalo je na vas
smenoga u caja: smatrate da ste neodoljivi. Kada bi bar moje lice moglo da vam
poslui kao ogledalo i kada biste mogli na njemu da sagledate koliko ste oronuli,
otrcani, koliko pobuujete odbojnost a ne ljubav...
- Prevarili ste se. Sauvao sam u svojoj sobi sakriveno veliko ogledalo da
bih mogao da ocenjujem svoje telesno propadanje.
- Izgleda da niste dobro videli koliko ste propali, da se posluim vaim
odabranim renikom? Niste videli koliko ste premaili godine u kojima vas moe
voleti mlada devojka u punome cvatu?
- Jesam.
- Uteili ste me.
- Mukarac koji je siguran u sebe i svoju privlanost, ne bi pribegavao
takvoj strategiji kakva je moja.
- Pa ako ste tako vidoviti, kako moete misliti da je Azel zaljubljena u vas?
- Pitajte onda nju, poto nimalo ne verujete onome to vam ja kaem.
- Podsecam vas da ste mi zabranili da joj postavljam bilo kakva pitanja
osim onih koja se tiu zdravlja, i to pod pretnjom smru.
- Vi ste veoma istanani, nai cete naina i bez postavljanja pitanja. Sluam
vas svaki dan ve nedeljama i poinjem da upoznajem vau jeziku tehniku.
- Ako nas sluate, morali ste u sa kakvim gaenjem mi je priala o
noima kada ste dolazili u njenu sobu.
- A vi ste savreno odgovorili na njeno licemerstvo prestravljene device.
- Nisam mislila ono to sam kazala.
- teta. Bilo je to dobro.
- Najzad, da vas voli, ne bi pozvala u pomo neku sasvim stranu osobu.
- Nije vas ona zvala u pomo. Ona se hvalila. Kada se ena ali da joj neki
mukarac dosauje posetama, ona to uvek ini da bi sebe istakla.
- U svakom sluaju, jedno je sigurno: ako je Azel zaljubljena u vas, znai da
ima veoma lo ukus.
- Konano smo se o neemu sloili. Adel je imala bolji ukus od nje. Da znate
samo kako je oveku teko kada izaziva odbojnost kod ene koju voli! Da je bar,
ako me vec ne voli telesno, ose la malo nenos prema meni! Ponekada sam je
molio da pokua da me zavoli, govorei joj da e u svakom sluaju proves ivot
sa mnom i da e bi srenija ako me bude volela. Na to je ona odgovarala: Pa ja
pokuavam!
- Razumem zato se nesrenica ubila.
- Tokom deset godina koje smo proveli zajedno, nisam je skoro nikada
video da se osmehne. Ponekada bi o la da sedi na obali mora. Sa ma bi gledala
prema vidiku. Pitao sam je zato, a ona bi kazala: ekam neto to nikako ne
dolazi. Tako sam puna neke udnje! Uzalud znam da unakaena devojka nema
emu da se nada od ivota, ne mogu da spreim sebe da se nadam kako e s i
neto, neko. I zavrila bi reenicom koja mi je parala srce: Da li bih to tako
duboko elela, ako od toga nita ne postoji?
- Kako se usuujete da tvrdite kako ste je voleli? Ona je teko pa la
vaom krivicom i to pred vaim oima. Mogli ste da je oslobodite sa nekoliko
reenica, a niste to uinili!
- Razmislite malo! Zar moete da me zamislite kako joj govorim is nu?
Adel, laem te vec etiri godine, vec osam godina. Lepa si kao aneo, jo si lepa
nego kada je bilo osamnaest godina, pre onoga poara iz kojega si izila
netaknuta. Nisi nikada bila unakaena ni delic sekunde, a ja sam te ubedio u
suprotno kako ne bi pomislila da me napus . Ne treba da mi zameri, jer je to bio
jedini nain koji sam naao da bih te osvojio. Kada bih joj sve to priznao, ona bi
me ubila!
- I dobro bi uinila.
- Imajte u vidu da ja ipak nisam eleo da se to dogodi.
- Ne mogu to ima u vidu. Kada bih ja donela nesreu osobi koju volim,
vie bih volela da umrem.
- E pa, to je zato to ste vi svetica. Ja nisam.
- I vama polazi za rukom da budete srecni znajui da unitavate njen ivot?
- Da.
- Nemam rei!
- Nije to vrhunac sree, ali nije ni loe. iveo sam sa voljenom enom,
vodio ljubav sa njom...
- Hoete da kaete da ste je silovali?
- I dalje vae krupne rei! Ne, sve do njenog samoubistva bio sam
uglavnom zadovoljan.
- I kada se Azel bude ubila, biete zadovoljni sobom?
- Ona se nee ubi . Drugaija je. Nisam je nikada video kako sedi na obali
mora i gleda prema vidiku.
- Ako sluate nae razgovore, trebalo bi da znate zato.
- Da, ta pria o nekom prisustvu... Ali ja pre mislim da je ona po prirodi
dobra. Bog ili bogovi, ne znam ve ko, podarili su mi vrhunsku milost: vra li su mi
devojku koju sam izgubio, i to jo bolju. U Azel postoji izvesna veselost koju samo
treba probudi , a koja se esto i budi. U njoj je vie ulnos , a manje sete nego
kod Adel.
- Zar vam se ne ini udnova m, da se posluim vaim nainom
razmiljanja, to su vam ta boanstva poslala dar? Za ta vas to nagrauju?
- Pre svega, ako boanstvo i postoji, ne znam da li brine o pravdi. A za m,
moe se smatra da je moje ponaanje, iako to izgleda paradoksalno, imalo za cilj
da uini dobro.
- Dobro u vaem smislu, hoete da kaete.
- U smislu dobra za devojke takoe. Poznajete li mnogo ljudi koji su toliko
kao ja posvetili ivot svojoj ljubavi?
- Gle, pa on bi jo hteo da bude primer drugima!
- Bogami, i bih. Za veinu mukaraca, vole znai samo pojedinost u
ivotu, neto kao sport, odmor, pozorina predstava. Ljubavi je potrebno da bude
prak na, da se uskladi sa ivotom koji ovek odabere. Kod mukarca sve je
potinjeno karijeri; kod ene sve se vezuje za decu. I u svemu tome, ljubav je
samo neto prolazno, kao neka bolest koja treba da bude kratkotrajna. Otuda
mnotvo optih mesta u terapeutske svrhe o prolaznoj prirodi ljubavne strasti. A ja
sam dokazao da bi ljubav, ako bi se na njoj izgraivala sudbina, ostala veita.
- Veita sve do samoubistva jadne izabranice.
- I preko toga, jer mi je izabranica vraena.
- Lepa je ta vaa ljubav koja je upropastila ivot dve nedune devojke.
- Da li ste ikada razmislili kakav bi bio njihov ivot bez mene? Uzeu najbolji
sluaj: udale bi se za bogate ljude koje bi privukla njihova lepota. Kada bi se oni
privikli na njihovu privlanost, zaboravili bi ih i okrenuli se svojim poslovima. One
bi tada bile samo supruge i majke primorane da, ukoliko ele da doive neka
osecanja, uu u komediju buroaske brane nevemos . A vi kaete da sam im
upropastio ivot kada sam ih spasao te obinosti koja bi ih postepeno ubijala.
- Vi ste ih tako dobro spasili, da je jedna od njih zadala sebi smrt.
- Ma ne! Ako prihva te da su Adel i Azel ista osoba, shva ete da u celoj
stvari nije ni bilo smr . Adel se vra la u liku Azel i kao i svaka osoba koja nestaje
da bi se ponovo rodila, ona je napredovala: Azel je ivahnija i veselija nego Adel,
otvorenija za ljubav.
- Jo nikada nisam ula neto tako nastrano. Uvek sam smatrala smenim
te prie o reinkarnaciji, a ako jo i metapsihoza nekakvo seljenje dua, treba da
vam poslui da dokaete kako ste nevini, onda je to vrhunac!
- Otvorite oi! Dve devojke od osamnaest godina, obe bez roditelja,
podjednako lepe i graciozne, obe rtve nesree u kojima su mogle bi unakaene;
jedna se zove Adel Langle, druga Azel Angler. ak i prezimena zvue slino!
- To ete objasni na sudu. Nema sumnje da e vaa fone ka objanjenja
biti ubedljiva.
- Nemam ja ta da kaem nikakvome sudu. U oima zakona, nemam sebi
ta da prebacim.
- Silovanje, zatvaranje...
- Ni silovanje, ni zatvaranje. Nisam ih uzimao na silu i nisam ih spreavao
da odu.
- Ali mene spreavate da odem!
- To je tano. Vi ste moja jedina greka pred zakonom. Tako ste vi traili.
- Eto ti sad. Greka je moja!
- Da, jer uporno odbijate da vidite moje zasluge. Zahvaljujui meni, Adel-
Azel ima roman ni ivot princeze. Ona je stvorena za to, a ne da postane
graanska fabrika dece.
- ena ima i druge izbore: ne postoje samo roman ne princeze i
graanske fabrike za raanje.
- Postoje i razumne bolniarke koje provode ivot kao stare devojke.
- Postoje i ene ubice. Znate li da ene veoma dobro ubijaju?
- Treba jo samo da imaju mogunosti za to.
Lonkur pucnu prstima: dvojica pijuna se pojavie iza vrata.
- Vidite li, gospoice, va novi poziv bi se ovde teko mogao ostvari .
Sutra emo nastavi ovaj zanimljivi razgovor. Ostaviu vas da itate Karmilu.
Neete zaaliti zbog toga.
A dok je izlazio, dodao je:
- Boravak ovde e vam veoma koris . Poto ste primorani da itate
knjige, biete mnogo manje ogranieni.

Fransoaz avenj je proitala Kannilu. U jednom dahu je savladala tu kratku


novelu. Ona joj se mnogo svidela. A za m se poela pita zato je njenome
tamniaru bilo stalo da se ona upozna sa tom knjigom. Zaspala je razmiljajui
kako bi ostvarila svoj ciljeve ukoliko bi imala mo da kao Karmila prolazi kroz
zidove.
Sutradan je nastojala da sa Azel razgovara samo o sasvim bezazlenim
stvarima. Pitala ju je ta joj savetuje da ita.
- Dajte mi sve naslove kojih moete da se se te. Upravo otkrivam
oslobaajuu mo knjievnosti: ne bih vie mogla bez nje.
- Knjievnost ima mo veu nego i samo oslobaanje: ona ima mo
spasiteljsku. Ja bih bez knjiga odavno umrla. Ona je spasila i eherezadu u Hiljadu
i jednoj noi. A i vas e spasi , Fransoaz, ako vam jednoga dana spas bude
potreban.
Kada bi samo znala koliko mi je potreban!, pomislila je zarobljenica
grimizne sobe.
Azel joj je dala veliki broj naslova.
- Moraete da ih zapiete, zaboraviete ih rekla je svojoj negovateljici.
- Nema potrebe. Imam dobro pamenje odgovorila je, znajui da ih neke
ui sluaju i belee naslove umesto nje.

Iste veeri Lonkur se iskrca u njenoj sobi sa etvoricom svojih ljudi koji su
jedva bili dovoljni da odjedanput donesu sve one knjige.
- Sva srea to vam moja enica nije posavetovala da proitate jo vie
knjiga. Va stan nije dovoljno veliki za to.
- A ja sam oekivala da ete mi rei: Va ivotni vek nije dovoljno dug,
neete stii da proitate sve ovo.
- To zavisi od vas.
Otpustio je svoje straare.
- Vidite, veoma sam razoaran vaim dananjim popodnevnim
razgovorima sa Azel.
- Ne vidim ta moete da im zamerite.
- Tanije reeno, vai razgovori o knjievnos su bili bez zamerke. Jedna
plava arapa razgovara sa drugom plavom arapom. Bilo mi je dosadno da vas
sluam. Meutim, ja sam vam dao dobre zamisli.
- A? pravila se neveta bolniarka sa izrazom bezazlene iparice.
- Mogli ste da razgovarate sa njom o Karmili.
- Zato?
- itali ste tu knjigu?
- Da. Pa ta?
Kapetan podie oi prema nebu.
- Provincijska guice, zar niste nita razumeli?
- A ta je to trebalo da razumem? zaudila se Fransoaz napravivi glupav
izraz lica.
- Potpuno ste me razoarali. Na osnovu Karmile mogli ste da vodite izvrsne
razgovore sa mojom enicom. A sa ovim novim isporukama knjiga, ne vidim da
se na vidiku moe pojavi ita zanimljivo: Zvezdana verujte mi na re da je Azel
poslednja osoba koja jo ita Onorea Dirfe! Uvod u poboan ivot, svetoga
Fransoa de Sala zato ne i veronauka, imajui u vidu kakvi ste? Pa O
Nemakoj Gospoe de Stal, od ega ne moe biti nikakvog...
- ta to ne moe biti?
- Jasno vam je ta elim da kaem, ne?
- Ne.
- Oseam da e Azelina soba posta salon precioza. Priali ste mi o tome
koliko vam ostaje da ivite: znajte da to u velikoj meri zavisi od zanimljivos vaih
razgovora sa malom. Ako treba mesecima da vas sluam kako raspravljate o
svetome Fransoa de Salu, zamoricu se.
- O emu onda hoete da razgovaramo?
- Ne nedostaje vama dobrih tema za razgovor. Mogle biste da razgovarate
o meni, na primer.
- Stvarno, ne moe biti bolje teme osmehnula se.
- Jue ste izrazili sumnju da bi me ona mogla vole , pa moete da
zaponete razgovor o tome.
- Gospodine, mene se to ne tie.
- Prestanite sa tom komedijom. Malo je kasno da izigravate savrenu
bolniarku. U stvari, imam za vas jednu zagonetku: kakav odnos postoji izmeu
ive i vas?
- Znate vi to dobro.
- Ne, ja sada govorim o mitolokoj vezi koja vas spaja.
- Ja to ne znam.
- La nsko ime za ivu je merkur, a napisano velikim slovom oznaava
boga glasonou Merkura. A koji je simbol boga Merkura? tap sa dve zmije!
- To je simbol medicine.
- Da: vaeg zanimanja. Is simbol za glasonou i za medicinu. Pitam se
zato ironino ce Lonkur.
- Ima poruka koje mogu izleiti.
- Ima i bolniarki glasonoa koje bi htele da iskoriste mitoloku osnovanost
toliko da svoju poruku izraze posredstvom ive. teta je to nije uspelo.
- To je sluajnost iz koje cu izvlaiti korist.
- Mislio sam da ste to uinili namemo.
- Precenili ste me.
- To je tano i vi me i dalje razoaravate. Izgledate tako istanano,
nadmono, ali kada vas ovek malo bolje upozna, shva da ima posla sa
tupoglavom seljankom. Ostavljam vas da itate, ne oekujui vie nita od
vaega duha. Sutra je Azeli roendan: ne zaboravite da joj estitate.
Fransoaz je saekala pono. Kada je u zamku nastala najdublja ina, la la
se posla.
- Videemo u kolikoj meri knjievnost ima tananu, oslobaajuu i
spasonosnu mo rekla je za sebe smejuci se.
Nametaj u grimiznoj sobi je bio masivan i teak: bolniarka je mogla da
pomeri samo sto na kojem je jela. Stavila ga je pored zida.
Kao i u svim prostorijama ove kue, postojao je samo jedan prozor
postavljen na nedostupnoj visini. Fransoaz names jednu stolicu na sto: i dalje je
bilo suvie nisko da bi sa nje dosegla prozor koji je bio pod samom tavanicom.
Tada je, kao to je i predvidela, poela da koristi knjige.
Zapoela je sa najirim i najdebljim da bi dobila vrstu osnovu na stolici: bila
su to celokupna dela Viktora Igoa koja se pokazae kao prvorazredan materijal.
Nastavila je zbirkama barokne poezije, dajui prednost Agripi Dobinjeu. Posle
Skiderijeve Klelije na red je doao Mopasan, a da zidarka nije ni prime la kakvo je
to ogromno pribliavanje bilo. Ovo jednostavno stepenite za m primi svetoga
Fransoa de Sala, Tena, Vijona, Gospou de Stal i Gospou Lafajet (sa
zadovoljstvom je pomislila kako su srene te dve dame plemkinje to su se tako
udruile), za m Pisma portugalske kaluerice, pa Onore dIrfea, Flobera,
Servantesa, Geni Monogatari, Nervala, elizabe nske pripovetke ledi Amelije
Nortamb, Paskalove Provincijalke, Svi a i Bodlera sve to je devojka sa poetka
ovoga veka, obrazovana, oseajna i podlona uzbuenjima, trebalo da otvori.
Nedostajala joj je samo jedna ili dve knjige da dosegne prozor. Se la se da
je u oku komode ostavila Parmski kartuzijanski manas r i Karmilu. Tada je kula
od knjiga dostigla potrebnu visinu.
E, sada, ako se gomila srui, znai da se ne treba niemu nada od
knjievnosti, pomislila je.
Bilo je opasno pope se na gomilu: da nije imala duge noge i po prirodi bila
stabilna, ne bi imala nikakvih izgleda da bi se ovek suoio sa svetom knjiga,
najvanije je da bude vrst na nogama.
Kada je alpinistkinja bila na vrhu, prisela je jednom bu nom na prozorsku
dasku i uzdahnula. Onda skide jednu cipelu, pa drei je kao eki, razbi staklo
potpe com. Za m izvue krho ne i isturi noge napolje. Tle je bilo daleko. Nije
vano: ili u doskoi ili cri, pomisli. Pomoli se svetome Edmondu Dantesu,
za tniku bekstava iskakanjem u prazno, pa skoi. Nevelika teina, elas nost i
inteligencija njenih nogu spasoe je: pala je ne udarivi se nimalo, kao da je to
inila celoga ivota.
Opijena zadobijenom slobodom, udahnula je punim pluima sve vazduh,
a zatim napravi plan poduhvata.
Dola je pod Azelin prozor i razmislila. Ne bi joj bilo teko da se uspuza uza
zid, ali Lonkurova soba nije bila daleko: ne bi mogla da razbije prozor a da on to ne
uje.
Ne, trebalo bi da se odlui i da krene unutranjim stepenitem iji stepenici
jako kripe. Bolje je da vie ne razmiljam, inae neu ima hrabros da uinim
neto tako besmisleno, zakljuila je.
Ula je na glavna vrata za koja nije bilo nikakvoga razloga da se
zakljuavaju. Nosei cipele u rukama, zapoela je da se penje stepenicama
zadravajui disanje: svaki njen korak je izazivao kripanje stepenita.
Prestravljena, zaustavila se, a onda razmislila:
Ova sporost mi ne odgovara, ini me teom: ako hou da budem to
laka, trebalo bi da trim na prstima i da preskaem po etiri stepenice.
Zaustavila je disanje, zaletela se i u nekoliko skokova kao srna s gla na
sprat utedevi maksimum decibela. Na pamet joj je pala izvanredna misao da se
ne zaustavlja i da nastavi u jednome dahu do sobe tienice.

Zatvorila je vrata za sobom, konano udahnula i saekala da joj se srce


smiri i pone kuca normalnijom brzinom, gledajui devojku kako spava. Zidni sat
je pokazivao jedan as po ponoi. Bie mi potrebno samo ezdesetak minuta da
izvrim svoj plan. Koliko vremena e mi bi potrebno sada da uni m tamnicu
koja postoji samo u njenoj glavi?
Stavila je aku na Azelina usta da bi je spreila da krikne. Devojka otvori
prestravljene oi; bolniarka stavi prst na usta da bi joj pokazala da treba da
apuu.
- Htela sam da vam prva estitam roendan osmehivala joj se.
- U jedan sat nou? promrmljala je zapanjena tienica. Kako ste doli?
- Nisam se vraala u Ned.
Ispriala joj je kako je zatoena u grimiznoj sobi na drugome kraju zamka.
- Ali ja ne razumem. Zato vas je zatvorio?
- To je duga pria. Mislite li da va staratelj sada spava?
- Bolje nego ikada. Uzeo je sredstvo za spavanje da bi bio u punoj formi za
no mojega roendana.
- Odlino to je tako.
Onda joj je ispriala o Adel Langle. Azel nije umela ni da proslovi. Franzoaz
ju je prodrmala:
- Zar jo niste nita razumeli? Sa vama se dogaa to isto! Upravo potpuno
isto!
- I ta devojka se ubila? mrmljala je tienica, zaprepaena.
- Da, a to ete najzad uini i vi, ako i dalje uporno budete odbijali da
shvatite istinu.
- Koju istinu?
- Kako koju is nu? Da je vaa runoa ista kao ona koju je zadobila Adel u
vatri u vatri koja nju nije nimalo unakazila, ali ju je izjedala iznutra, sve dok nije
osetila elju da se baci u vodu kako bi je ugasila.
- A ja u snovima ujem kako bombe padaju po putu...
- Da, po putu, a ne po vama. One vas nisu povredile.
- Roditelji su mi poginuli!
- Nisu imali sree kao vi. Da, vi ste imali sree: kada vas pogleda, ovek ne
bi mogao ni zamisliti da ste pretrpeli bombardovanje iz aviona.
- Kada me pogleda, ovek bi pomislio da sam nakazna od roenja. Kakva
uteha!
- Ne, glupao! Upravo sam vam kazala da doivljavate isto to i Adel
Langle! Jeste li toliko glupavi?
- Ja nisam nikada videla tu devojku.
- A ja sam videla jednu njenu fotograju: toliko je bila lepa da vam
zaustavlja dah. Poznajem samo jednu osobu koja me je vie zadivila lepotom: to
ste vi.
Devojka je ostala zabezeknuta nekoliko trenutaka, a onda poe da pravi
grimase i da topce nogama:
- Mrzim vas, Fransoaz! Odlazite, necu vie nikada da vas vidim.
- Zato? Zato to vam govorim istinu?
- Zato to laete! Moda vama polazi za rukom da zamiljate kako laete
od dobrote da biste razveselili jadnu nakazu. Zar ne vidite koliko ste surovi? Da li
vam je jasno koliko napora sam uloila poslednjih pet godina da prihva m
neprihvatljivo? A sada ste doli vi da me dovodite u iskuenje, jer ja sam naravno
u iskuenju da vam poverujem, poto kao i svaki ovek u dubini due uvam
neiskorenjivu nadu...
- Nema potrebe da gajite nekakvu nadu, treba samo da otvorite oi!
- Otvorila sam ih pre pet godina pred oniim uasnim ogledalom. I to mi je
dovoljno!
- Da razgovaramo o tome ogledalu! Kapetan ga je kupio pre trideset
godina kod nekog majstora za ogledala u Puant-a-Pitru. To ogledalo, koje ima za
cilj da se napravi ala sa prijateljima, va staratelj je koris o da bi ubedio Adel
kako joj se lice promenilo. I ponovio je isto sa vama i to sa istovetnim uspehom.
- Ne verujem ni jednu re m vaim trabunjanjima. Govorite to da biste
izbrukali mojega dobrotvora.
- Srecni dobrotvor koji je vetom strategijom uspeo da dobije za ljubavnice
dve najlepe devojke na svetu! A recite mi iz kojih pobuda bih ja rizikovala toliko
da doem ovamo i da vam ocrnjujem ugled toga svetoga coveka?
- Ne znam. Iz zlobe, iz podlos , iz nepotenja i svega onoga to moe da
prikrije lepo lice kao to je vae.
- Ali ta bih dobila ako vas laem i zato bi me va dobri Kapetan ovde
zatvarao?
- uva vas za mene, da biste nastavili da me negujete?
- Da vas negujem? Vi ste potpuno zdravi. Verovatno samo neka mala
anemija zbog nedostatka vazduha i kretanja i to je sve. Jedino od ega bi vas
trebalo leiti, jeste otrov kojim vas je va staratelj pelcovao.
- Zato mi tako odjednom priate sve te krupne stvari?
- Da bih vas izbavila! Oseam prijateljsto prema vama, ne bih mogla vie
da podnesem da vas gledam kako ivite u ovakvome paklu.
- Ako gajite prijateljsto prema meni, onda me ostavite na miru.
- Zato odbijate da mi verujete? Zato vam je toliko stalo da smatrate sebe
udovitem ako vam ponavljam da nikada nisam videla nikoga tako lepog?
- Neu da gajim lane nade. Ne moete mi da nikakav dokaz o tome to
mi priate.
- Vi takoe nemate nikakvih dokaza protiv.
- Da. Veoma dobro se secam kako je bilo kada ste me prvi put videli.
Doiveli ste duboki ok i niste uspeli da ga sakrijete.
- To je tano. A znate li zato? Zato to nisam nikada videla tako divno lice.
Zato to je takva lepota retka i okira onoga ko je ugleda.
- Laljivice! Laljivice! utite! rekla je tienica briznuvi u pla.
- Zato bih vas lagala? Meni bi u ovome asu bilo najkorisnije da
pobegnem u Ned morem: odlina sam plivaica, mogla bih da otplivam tamo.
Prihva la sam besmislenu opasnost da se vra m u zatvor iz kojega sam uspela da
pobegnem i to samo zato da bih vas lagala?
Azel je grevito mahala glavom.
- Ako sam lepa, zato ste toliko ekali da mi to kaete?
- Zato to se prislukuje svaka naa re. Jedan hodnik povezuje vau sobu
sa sobom za puenje iz koje nas Kapetan slua. Pomiljala sam da vam piem, ali
mene su pretresali svaki put pre nego to bih pola ovamo, ispi vanje i najmanji
moj papiri, i najmanja olovka mi je oduzimana. Sada mogu to da vam kaem
zato to oni spavaju, bar se ja tome nadam.
Devojka obrisa suze i uzdahnu:
- elim da vam verujem. Ali ne mogu.
- Va staratelj ima jedino ogledalo u ovoj kuci. Nalazi se u njegovoj sobi.
Mogle bismo da odemo i da ga naemo.
- Ne, neu. Kada sam se videla poslednji put, suvie sam patila.
Bolniarka duboko udahnu ne bi li uspela da sauva mir.
- Znai da je tano ono to su mi priali. Zatvorenici ne ele na slobodu.
Podsecate me na Fabrisa del Donga: volite svoju tamnicu. Na vaim vra ma
nema druge brave osim vae zamiljene runoce, ja sam vam upravo ponudila
klju, a vi ga neete.
- To bi znailo poreci sve ono to sam doivela ovih pet godina.
- Konano u poverova da vam je mnogo stalo do h vaih pet godina sa
onim starcem! Sada je dosta, prekinite tu komediju i poite sa mnom.
Dolo je do prave borbe. Fransoaz je vukla Azel koja se posluila svojom
velikom snagom inercije da bi ostala u krevetu.
- Ludao! Zar hoete da nas uju?
- Neu to ogledalo!
Na ivici oajanja, Fransoaz upali osvetljenje. Zgrabila je devojku za ramena
i primakla je na desetak santimetara od svojega lica.
- Pogledajte se u mojim oima! Neete vide mnogo, ali dovoljno da biste
zakljuili da na vama nema niega nakaznog.
Zapanjena, Azel ne skrenu pogled ustamu.
- Zenice su vam ogromne.
- One se ire kada gledaju neto izuzetno lepo.
I dok se devojka gledala, Fransoaz je odgovarala u sebi Lonkuru: U pravu
ste: nije uzaludna veza izmeu Merkura i medicine. Ja sam glasonoa koliko i
bolniarka. Zatim joj ree:
- Pa, jeste li videli?
- Ne znam. Vidim jedno glatko lice koje izgleda normalno.
- Ne moete oekiva da vidite vie u oku. A sada doite, i budite to je
mogue tii.
Izile su na prs ma i pole do stareve sobe. Starija devojka doapnu
mladoj:
- Najpre ga treba onesposobiti.
Ule su i zatvorile vrata za sobom. Zahvaljujui sredstvu za spavanje,
Omer Lonkur je spavao mimo, irom otvorenih usta, sasvim bezazlena izgleda.
Fransoaz otvori jedan orman i uze dve koulje. apnula je Azeli dobacivi
joj jednu:
- Ovo ete mu ugura u usta dok mu ja budem vezivala ruke ovom
drugom kouljom.
Starac otvori uasnute oi, ali nije mogao da vikne, poto su mu usta ve
bila zaepljena.
- Uzmite jo jednu koulju i veite mu none lanke naredi bolniarka.
Pre nego to je uspeo da shva ta se dogaa, bio je privren za krevet,
vezanih ruku i nogu.
- A sada, potraimo to ogledalo.
Uzalud su otvarale plakare i ormane i traile po njima, ogledalo ne naoe.
- Oigledno ga je sakrio matori nitkov gunala je Fransoaz.
Onda se odluila za neposredan napad:
- Dragi gospodine, nema ni govora da vam izvadimo ep iz usta. Sa druge
strane, nije nemogue da zaponemo neku igru veoma neprijatnu za vau linost
ukoliko odmah ne ponete da saraujete sa nama.
Lonkur je bradom pokazao biblioteku.
- Da li je ogledalo iza knjiga? Da li ih treba sve skinuti?
On je glavom dao znak da ne treba, a onda vezanim rukama pokazao da
treba gurnuti jednu od njih.
- Koju? Ovde ima na stotine knjiga.
- Da mu sklonimo koulju pa e nam reci.
- To nikako! Iskoris o bi priliku da pozove svoje ljude! Ne, potraimo
naslov koji podsea na ogledalo.
Azel nae Alisu u zemlji uda i Sa druge strane ogledala: gurnula ih je, ali
nije bilo nikakvog rezultata. Poele su da gube nadu kada se bolniarka se
Kapetanovih rei: Roman je ogledalo koje nosimo celim putem. Pojurila je
prema polici sa Stendalovim knjigama i pogurala Crveno i crno.
Biblioteka kliznu na stranu a iza nje se ukaza tako iroko i veliko ogledalo,
da bi se u njemu i itav konj mogao oglenuti.
- Ovo je vrhunac prime Fransoaz. U ovoj kuci iz koje je proterano i
najmanje ogledalce, nalazi se najvee ogledalo koje sam ikada videla.
- I najlepe proaputa ticenica.
- Bie zaista lepo kada se u njemu bude video va lik, Azel.
- Najpre vi zamolila je mlada devojka. Hou da budem sigurna da ovo
ogledalo ne lae.
Fransoaz je poslua. Veliko ogledalo je prikaza onakvom kakva jeste,
slinu velianstvenoj boginji Atini.
- Dobro, a sada vi.
Devojka je drhtala kao prut.
- Ne mogu. Suvie se plaim.
Starija prijateljica se ljutnula:
- Nemojte mi rei da je sav moj trud bio uzaludan!
- Ima li ita stranije od ogledala?
Starac je sve to gledao i sluao sa izuzetnim uivanjem, kao da je konano
doiveo prizor koji je dugo ekao.
Bolniarka se razneila:
- Zar vas je toliko strah da budete lepi? Razumem ja vas, iako sam mnogo
manje lepa nego vi. Runoca vas oslobaa: nema nikakvih izazova koje treba
prihva , ovek treba samo da se prepus svojoj nedai, da ivi sa njom i to je
tako ugodno. A lepota predstavlja izvesno obeanje: treba moi nositi je, treba biti
na njenoj visini. To je teko. Pre nekoliko nedelja kazali ste da je to uzvieni dar.
Ali nemaju svi elje da prihvate takvu pogodnost, nema svako elje da bude
odabran, da vidi prijatno iznenaenje u oima drugih, da otelotvori snove svih
ljudi, da se svakoga jutra pogleda u ogledalu i uoi mogue tragove vremena. A
runoca je jednolina, zna se da ce da traje. Osim toga, ona vas ini rtvom, a vi
tako volite to muenitvo...
- Ja ga mrzim! pobunila se ticenica.
- Moda biste vi eleli da ne budete ni lepa ni runa, nego slina veini,
nevidljiva, beznaajna, poto se sloboda sastoji u tome da ne budemo neko. E pa,
ao mi je zbog vas, ali vi ste daleko od toga i moracete da se naviknete na tu
razoaravajucu stvarnost: vi ste toliko lepi, da je jedan prosvetljeni ljubitelj hteo da
vas otme od vaeg sopstvenoga pogleda da bi jedino on uivao u takvome
prizoru. Uspevao je u tome punih pet godina. Naalost, dragi Kapetane, i najbolje
stvari imaju svoj kraj. I najloiji snovi se takoe ostvaruju. Moracete da podelite
blago sa mnogo drugih ljudi, medu kojima je i samo to blago to predstavlja
dobro ureenu milost... Azel, u ast vaega roendana, poklanjam vas vaim
oima.
Fransoaz je uhva la devojku za ramena i gurnula je pred ogledalo.
cenica kao kakav satelit ue u polje vidljivos ogledala i smesta postade
njegova zarobljenica: suoila se sa sopstvenim likom.
Onako obuena u belu nonu koulju i sa dugom rasutom kosom, izgledala
je kao vila. Lice joj je bilo od onih koja se javljaju jedanput ili dva puta u generaciji,
a koja obuzimaju ljudsko srce toliko da zaboravlja sopstvenu bedu. Otkri takvu
lepotu znai izlei se od svih boles , da bi se smesta zadobila jedna jo ozbiljnija,
ona koju ni sama Smrt ne ini podnoljivijom. ovek koji je ugleda, istovremeno je
spasen i izgubljen.
A ono sto moe ose osoba koja sebe otkriva, niko nikada nee zna ,
osim nje same.
Azel je konano pokrila lice rukama i proaputala:
- Bila sam u pravu: ima li iega strasnijeg od ogledala?
A onda se onesvestila.
Fransoaz pohita da je povrati.
- Osvestite se. Padacete u nesvest kada budemo van opasnosti.
- Ovo to mi se dogada toliko je zapanjujue. Imam u sak kao da sam
neim udarena.
- Bio je to zaista snaan ok.
- Jai nego to moete i zamisli . Ja se secam sebe iz vremena pre
bombardovanja: nisam bila... ovakva. ta se to dogodilo?
- Dogodilo se to da ste otada odrasli i sazreli.
Devojka je ostala nepomina, ne verujui onome to vidi.
Bolniarka poe da razmilja glasno:
- A sada treba da se dogovorimo o planu bekstva. Bilo bi bolje ne eka da
se straari probude. Bilo bi idealno da naemo neko oruje. Gde bi doavola
moglo da se nae neto slino u ovakvoj kuci?
Lonkur je zajecao kroz onaj svoj ep. Pokazivao je bradom na ogledalo.
- ta pokuavate da mi kaete? upita gospoica avenj. Da je ogledalo
oruje?
On glavom oznai da nije to i nastavi da pokazuje na ogledalo. Fransoaz ga
okrenu: iza njega je stajao okaen pitolj. Zgrabila ga je i proverila da li je
napunjen.
- Dobra zamisao da se ovako stave zajedno opasni predme . Ako nam
tako olako otkrivate svoja skrovita, znai da hoete da saraujete. U tom sluaju
u vam ukloni ep iz usta: ako se uje i najmanji uzvik, budite sigurni da neu
oklevati da pucam.
Izvukla je koulju iz starevih usta. On udahnu i ree:
- Nemate ega da se plaite. Na vaoj sam strani.
- Bolje recite da ste na talac. Nikada nee doci dan kada cu ima
poverenja u vas. Vi ste mene uhapsili, pretili ste mi smru...
- Tada sam mogao da izgubim. Sada vie ne.
- Azel je i dalje pod vaim krovom.
- Da, ali sada zna. Izgubio sam je.
- Mogli biste poeleti da je zadrite silom.
- Ne. Suprotno od onoga to mislite, ne volim da prisiljavam. Tokom ovih
pet prekrasnih godina, zadravao sam Azel lukavstvom, ali ne osecam elju da je
zadravam nasilno. Ja sam osecajan ovek.
- Sada se jo i hvalie!
- Svakako, vi i ne znate ta je to osecajan ovek, jadna moja gospoice.
- Ono to ste inili ne izgleda mi kao znak neke velike osecajnosti.
- Moji gresi nisu nimalo vani, jer ja se za njih iskupljujem. Raspolaem
kolosalnim bogatstvom. Sve do poslednje pare poklanjam Azeli.
- Ne mislim da va novac moe izbrisati krau pet godina njenoga ivota.
- Ne budite smeni sa svojim op m mes ma. Prvo, ona nije bila tako
nesrena. A za m, nije nimalo loe za devojku bez roditelja da dobije takav rudnik
zlata, a da ne mora ni za koga da se uda.
- Smatrate je prostitutkom, ta li?
- Napro v. Ne postoji bie na svetu koje sam toliko voleo. Ona to zna i zato
e prihvatiti.
- Ona treba da vam se osve . A ta vi to ekate, ako boga znate?
nastavila je okrenuvi se prema devojci. Stojite tu ukoeni, odsutni, a upravo ste
razumeli kako ste tako dugo bili rtva najprljavije podvale. Seate li se kada ste mi
govorili da oseate kako Kapetan neto krije, kako ima neku tajnu i da ona mora
bi neto ozbiljno? E pa, ta tajna je bilo vae lice ija bi lepota ovih pet godina
zapalila svet ovih pet godina dok ste se vi guili u gaenju na samu sebe.
Zloinac je pred vama, vezanih ruku i nogu.
- ta hoete da uinim? proaptala je enica sedei i dalje na podu,
potpuno nepomina.
- Udarajte ga, amarajte ga, vreajte ga, pljujte ga.
- ta bih time postigla?
- Bilo bi vam lake!
- Od toga mi ne bi bilo lake.
- Razoarali ste me. Ovlaujete li me da vas zamenim? Ba bih volela da
ga prodrmam kao ljivu i da tome gadnome nitkovu kaem istinu u lice.
Ove rei su probudile devojku koja ustade i postavi se izmeu Fransoaz i
Lonkura, molei:
- Ostavite ga na miru!
- Pa vi ga saaljevate?
- Njemu dugujem sve.
Bolniarka je bila zaprepaena, za m se, iako na vrhuncu besa, pribra
drei pitolj uperen u starevu glavu:
- Ruke mi se oduzimaju dok vas sluam! Zar ste tako glupavi?
- Bez njega ne bih bila nita promuca tienica.
- Kaete to zbog bogatstva koje vam nudi? Ako mene pitate, to je
najmanja nadoknada koju vam duguje...
- Ne, mislim na stvari bez cene koje mi je pruio.
- Da: tamnica, svakodnevno nasilje, poniavanje to vam se u su ni
svialo? Bio je u pravu, svinja matora.
Devojka zamaha glavom sa izrazom odvratnosti.
- Niste nita razumeli. Nije bilo tako.
- Pa dobro, Azel, vi lino ste mi govorili kako vam je to bilo odvratno, kako
ste se zbog toga oseali bolesnom, kako ste se svake noi plaili da e vam doi u
postelju!
- I to je istina. Ali nije to tako jednostavno.
Fransoaz uze stolicu i sede, kao skrhana onim to je ula, ali ne prestajui
ni za trenutak da niani u Lonkurovu slepoonicu.
- Objasnite mi onda smenu sloenost stanja vae due.
- Upravo sada sam se srela sa sopstvenim licem. Vi kaete da je to razlog
to treba da mu zameram i ja mu zaista i zameram, jer sam toliko pa la zato to
sam mislila da sam runa. Meutim, ja njemu dugujem za ovo lice.
- O emu vi to priate?
- Kao to sam vam rekla, nisam sebe sasvim poznala... Ja jesam bila
zgodna, ali sada sam tako... lepa. Pominjete kraj odrastanja: mislim da to nije
dovoljan razlog, jer tada sam vec imala skoro osamnaest godina. Ne, uverena
sam da me je on uinio ovakvom.
- Je li vas on to operisao? izbaci bolniarka prezrivo.
- Ne. On me je voleo. Mnogo me je voleo.
- Porasli ste i postali vitkiji. A u tome nema njegove zasluge.
- Moda ste u pravu kada je telo u pitanju. Ali ne u pogledu lica. Da nisam
dobijala tako veliku ljubav, moje crte lica ne bi imale ovaj sjaj i gracioznost.
- Ja bih pre rekla, da niste bili zatvoreni pet godina sa izlapelim starcem kao
jedinim drutvom, ne biste sada govorili takve budala ne. Uzmite neku runu
devojku, okruite je ljubavlju i tada ete videti nitavnost svoje teorije.
- Ne poriem ja svoje prednos . Ali on je u njima otkrio lepotu. Bila je
potrebna ljubav tako snana kao njegova, da bi se stvorila takva skladnost.
- Prestanite, neu vie da sluam takve gluposti.
- A ja bih zamolio da se uje jo umeao se Lonkur, uzbueno se
osmehujui.
- Pogledajte ga samo kako uiva! pobunila se Fransoaz. Pa to je
vrhunac: on je dri zatvorenu godinama, a ona mu zahvaljuje.
- Ako mi dopustite da kaem svoje miljenje... nastavio je.
- Cutite ili pucam!
- Ne, pustite ga da govori ree devojka.
- Hvala, dete moje nastavio je. Onda, ako mogu da kaem svoje
miljenje, vi ste obe i u pravu i niste u pravu. Evo u emu Azel nije u pravu: kada
sam je sreo pre pet godina, ona je ve bila toliko lepa da zavr glavu celome
svetu. Nisam ja uzalud bio kao gromom pogoen i nisam je uzalud ukrao. Ali Azel
je i u pravu: njena lepota je jo blistavija danas nego pre pet godina. Evo u emu je
Fransoaz u pravu: sazrevanje je u tome bilo veoma znaajno. Ali Fransoaz i nije u
pravu: moja ljubav je doprinela da se ta lepota rascveta.
- U tome sluaju Azel vas nije dovoljno volela, poto ste vi runi i oronuli.
- Ne moe ovek ima sve. Ja nalazim da je izvanredno ve to to je ose la
nenost prema meni.
- Bilo je to vie od nenosti.
- Azel, utite, ili u vas oamariti!
- Zato se tako ljutite, Fransoaz?
- Zato? A ta vi mislite? Dolazim u nepoznatu kuu, za em u njoj
zatoenu devojku, ona mi se ali na zlostavljanje koje joj namee matori tamniar,
ona je bez odbrane, gleda me rairenim moleivim oima i govori mi kako sam
jedina njena prijateljica, a ja, bezazlena provincijalka, uzbuena sam, stavljam
ivot na kocku da bih pritekla u pomo toj jadnoj rtvi, kupujem toliko toplomera
da postajem sumjiva kao trovaica, za m sam ja zatvorena, beim iz zatvora uz
opasnos po ivot, pa umesto da pobegnem plivajui, uleem vuku u eljus da
bih nju spasila, otkrivam joj konano lai u kojima je staratelj primorava da ivi a
ishod svih h mojih napora je takav da mlada urka kae starome nitkovu svojim
najslaim glasiem: Oseam prema vama vie nego nenost! Vi to mene
zavitlavate?
- Smirite se, shvatite me...
- Sada shvatam da vam kvarim dobro raspoloenje! U su ni, ja vama
smetam! Da li je neko ikada video dva ovako dobro sparena golupia? Bili ste
oduevljeni to moete da glumite rtvu, a on je u svojim godinama bio presrean
da jo moe da igra ulogu delata! A ja, mogu li zna emu je trebalo da ja sluim
u toj vaoj komediji? A, da, nedostajao je glavni sastojak za vae nastrano
uivanje: posmatra. Bezazleni posmatra ije bi negodovanje udesetostruilo
vau elju i pohotu. A za tu ulogu nije odabran niko drugi nego mala glupava
bolniarka koja nije nikada izila iz rodnoga gradia. Ali nemate sree: naleteli ste
na devojku loe naravi. ta me spreava da vas ubijem oboje?
- Ona je aknuta ree Lonkur.
- Sluajte vi! Prst mi je na obarau!
- Nemojte ga ubiti, Fransoaz, vi niste nita razumeli!
- Jo ete mi rei kako sam suvie glupa da bih shva la tananost svega to
se ovde dogaa?
- Mila moja prijateljice, sestrice...
- Ne, dosta mi je svega! Neu vie da trpim!
Tada devojka pade na kolena i poe da govori drhtei:
- Fransoaz, moete misli da sam glupa i ubijte me ako hoete, ali vas
preklinjem, nemojte vie misli da sam htela da vas zloupotrebljavam ili da vam
se rugam. Vi ste bie koje volim najvie na svetu.
- Ne, to je on, on je bie koje volite najvie!
- Kako moete da uporedite tako razliita oseanja? On mi je otac, vi ste mi
sestra.
- udan neki otac!
- Da, udan otac. Ja najbolje mogu da prosudim da se loe poneo prema
meni. Njegove greke su mnogobrojne i neopros ve. A ipak, postoji neto u ta
ne mogu da sumnjam, a to je da me on voli.
- Lepa parada!
- Da, lepa parada je vole tako snano! U ovoj kui sam se oseala toliko
voljenom.
- Poto ste tako lepi, voleo bi vas svaki mukarac.
- To nije istina. Veoma su retki ljudi sposobni za tako veliku ljubav.
- ta vi znate o tome? Niste imali nikakvoga iskustva pre nego to ste s gli
ovamo.
- U to nimalo ne sumnjam. Nije potrebno bi mnogo obrazovan ni ive
dugo, pa primetiti da ljubav nije svojstvo svih ljudskih bia.
- Recite bolje da vam je potrebno da u to verujete. Za vas je to jedini nain
da podnesete misao o ovih pet uasnih godina.
- Imala sam ja ovde i lepih trenutaka. Ne alim ni za im: ni to sam srela
Kapetana, ni to ste me vi spasili. S gli ste u pravome trenutku. Pet godina ivota
na Mort-Fron jer mi je donelo bogatstva koja bi se preokrenula u gorinu da vi
niste doli da odigrate ulogu provienja.
- Ne razumem vas. Da sam ja doivela ono to ste vi izdrali, ubila bih
Lonkura.
- Moramo prihva da ne shvatamo neke stvari kod svojih prijatelja, rekla
sam vam to ve. Ni ja vas ne razumem ba uvek. Ali ne volim vas manje zbog
toga. I itavoga ivota cu vam bi zahvalna to ste mi otvorili oi o nitavilu moje
tamnice. Da sam ostala u stanju odvratnosti prema sebi samoj, moda bih zavrila
kao Adel.
- Konano prave rei! Sada vidite da imate mnogo razloga da mrzite ovoga
matorog nitkova.
- Nema sumnje.
Lepo devojino lice poprimi neki neobian izraz. Ustala je, zaobila
bolniarku i prila Kapetanu kojega je sada gledala neoekivano otro.
Nastupilo je tako snano suoavanje, da se Fransoaz zapita nisu li
zaboravili da je i ona tu.
- Da, zameram vam ree devojka Lonkuru. Ne zato to ste me ukrali i
zatvorili, ne zato to ste me uverili da sam runa. Zameram vam zbog Adele.
- ta moe da mi prebaci, ti koja je nisi ni poznavala?
- to ste je voleli. Ja nisam kao Fransoaz. Vai zloini iz ljubavi pobuuju u
meni neku vrstu divljenja. oveka koji voli do poniavanja, do unitavanja one
koju voli, mogu da shva m. Sa druge strane, ne mogu da podnesem pomisao da
nisam prva. Vaa nedela su me postala kao neto obino: ona su se veliinom
napajala iz svojeg izuzetnoga karaktera, iz svoje jedinstvenos . A ako sam ja
samo puko ponavljanje, onda, da, zameram vam i mrzim vas.
- Je li mogue da si ljubomorna? Kakav neoekivani dokaz ljubavi!
- Niste razumeli. Ja sam ljubomorna zbog nje. Ako ste je voleli toliko da za
nju izgradite ovakvu podvalu, kako moete posle toga vole neku drugu? Zar ne
znai da sramotite svoju ljubav ako to ponovo uinite?
- Ja ne mislim tako. emu slue mrtvi ako ne da ive volimo vie? Pa o
sam itavih petnaest godina posle njene smr . A onda sam sreo tebe. Otada o
njoj govorim u sadanjem vremenu. Zar ne razume da ste i ona jedna ista
osoba?
- Vi to kaete zbog slinoga zvuka naih imena. To je smeno.
- Slinost vaih imena je najmanje neobina od svih vaih slinos . Mnogo
sam iveo i mnogo putovao: video sam mnogo ljudskih bia i imao mnogo
ljubavnica, tako verujem da se pomalo razumem u retke pojave. Meu
mukarcima i enama nita nije tako neravnomerno rasporeeno kao ljupkost.
Upoznao sam samo dve devojke koje su u tome pogledu istovetne. Poto sam
obe poznavao i voleo, znam da su one jedno bie.
- I svih ovih godina vi ste me voleli samo zbog slinos sa nekom drugom?
Mrska mi je i pomisao na to!
- To znai da sam te voleo i pre tvojega roenja. Kada je Adela umrla, si
imala tri godine: iz toga uzrasta po u prva seanja. Volim da mislim kako si
nasledila uspomenu na nju.
- Mislim da je ta pretpostavka odvratna.
- To nije pretpostavka, sigurno je tako. Zato te je mnogo strah da se eta
ostrvom, zato pored obale osea neko prisustvo koje naziva bolnim? Zato to
se seca da si se tu ubila pre dvadeset godina.
- Uutite, inae cu poludeti!
- Vara se kada kae da si se prolepala poslednjih pet godina: jo pre
nego to si se rodila poelo je tvoje prolepavanje, jo one 1893. godine kada sam
sreo Adel. Uivala si svu ljubav koju sam pruao tvome prethodnom otelovljenju. I
uiva sve plodove, poto si bolja od nje: otvorenija si prema ivotu. U njoj je
postojala neka puko na, neko beznae, izvesno ivotno nezadovoljstvo koje
nisi nasledila. Zbog toga je izvrila samoubistvo. A si suvie puna ivota da bi se
ubila.
- Tako vi mislite? razbesnela se ticenica.
Ona pokretom estokoga besa istre pitolj iz Fransoazinih ruku i prisloni
ga na sopstvenu slepoonicu.
- Azel! uzviknue uglas starac i mlada ena.
- Ako mi se pribliite, pucau! izgovori Azel sa izrazom najvee odlunos
u oima.
- Stara budalo! ree bolniarka. Vidite li sada ta nazivate
dobroinstvom svoje ljubavi: uskoro ete imati na savesti dve mrtve devojke.
- Azel, nemoj, molim te, ljubavi moja, nemoj to uiniti!
- Ako sam, kao to vi tvrdite, Adelina reinkarnacija, ne mogu ima loginiji
stav.
- Ne, Azel ree Fransoaz. Vi se nalazite u osvitu novoga ivota punog
rados . Videete kako je uzbudljivo bi lepa. Biete boga i slobodni: imaete
pred sobom sve!
- Ba me briga za sve to!
- Grei to odbija ono to jo nisi ni upoznala.
- Te stvari me ne zanimaju. Ovde sam doivela ono najbolje to sam mogla
doive . I sada, ako sam Adel, kako mogu da mislim na neto drugo osim na
svoju smrt?
- Treba da misli na moju smrt.
- On je u pravu uzviknu Fransoaz. Ako nekoga treba ubi u svemu
ovome, onda je to on. Zato biste se vi ubili? Otkada se to ubijaju rtve umesto
krivaca?
- Ne bih mogla da ga ubijem proaputa cenica drei i dalje pitolj na
slepoonici. - Ne bih imala snage za to.
- Dajte mi to oruje naredi joj Fransoaz. Uzimam to na sebe.
- Gospoice, ovo je neto izmeu nje i mene. Azel, nemam nita pro v
zamisli o samoubistvu, ali tvoje je nedopus vo. To bi znailo udvostrui uas sa
Adelom koja je bar imala izgovor, jer je oseala beznae.
- I ja oseam beznae.
- Ti nema nikakvog razloga za to. Danas je tvoj roendan i kao poklon
dobija lepotu, bogatstvo i slobodu.
- Prestanite, muka mi je od vas! Kako mogu da zaboravim ono to sam
ovde doivela? Kako bih mogla da vuem taj teret itavoga ivota?
- Ko govori o teretu? Ko govori o zaboravu? Iskreno se nadam da e se
sea . O i e odavde optereena izuzetnom ljubavlju koju si stekla zauvek. Ne
postoji vee bogatstvo.
- Ta pria je tamnica koju u pone sobom. Seanje na vas nee me nikada
napustiti. Da bih se oslobodila, potrebno je da se neto razbije.
- Da, ali ne tvoja glava. Treba raskinu krug. Ako se ubije, ojaae taj
krug umesto da ga uni . Tvoja prijateljica je u pravu: ako zaista osea potrebu
da ubije nekoga da bi iz njega izila, onda ubij mene.
- elite da vas ubijem? Zaista to elite?
- Ja najvie elim da ne ubije sebe. Posle Adeline smr proveo sam
petnaest godina kao u paklu. I onda sam sreo tebe i pomislio da sam spasen. To
ne znai da nisam grean, razume li? Ako treba i da se ubije mojom krivicom,
koliko vekova bi trebalo da nosim u sebi tu otvorenu ranu? Ako osea prema
meni i trunku nenosti, nemoj se ubiti. Ubiti mene bilo bi odlino reenje.
Starev glas je imao u sebi neega hipno kog. On izuzetno neno uze
devojinu ruku sa pitoljem i okrenu je prema svojoj slepoonici. Bolniarka
odahnu.
- U tvojim sam rukama, Azel. Ako povue okida, bie to pravda i za tebe
i za mene. Tako e osve Adel, osve e se za svojih pet godina zatoenitva.
A za mene e to bi dokaz da si nala snage da ivi i da nisam posve o ivot
ubijanju svoje jedine ljubavi dva puta.
Nastupilo je dugo cutanje. Fransoaz je zadivljena posmatrala prizor:
cenica nije nikada bila toliko lepa kao toga trenutka, drei pitolj na Lonkurovoj
slepoonici, opijena milju da bi moga da ubije. Kapetan je bio preobraen, toliko
je ludilo ljubavi obasjavalo njegovo izbrazdano lice i gledateljka u jednom
trenutku uhva sebe u pomisli kako mora bi veoma uzbudljivo bi voljena od
takvoga oveka.
A on je bio pus o devojinu aku i samo ih je jo vatreno oruje spajalo.
Tada je uinio neto neobino: spus o je usne na cev, ne da bi je uzeo u usta kao
rtva koja hoe da olaka posao ubici, nego da bi na nju poloio poljubac isto
onako prepun ljubavi, kao da su ta metalna usta bila usne njegove voljene.
- Pa ipak, ne savetujem ti da me ubije.
- Eto ti, pokajao se! pobunila se bolniarka.
- Ako posmatra moje interese, hiljadu puta je bolje da umrem. Ti e o i i
moj ivot nee vie nita vrede . Meu m, treba da razmisli, jer ako te molim
da puca, ja sam potpuno sebian: vei mir za mene, policija za tebe. Ne elim
da te gone.
- Ba me briga za policiju ree devojka zaljubljenim glasom.
- Grei u tome. Spokoj nema cene. A ja toliko elim da znam da e bi
srena.
- Smu pa prospi! uzviknu posmatraica. Potedeete ga i on e nai
neku treu rtvu kojoj e rei da je vae otelovljenje.
- Ako veruje u ovo to ona kae, ubij me.
- Ne verujem. Verujem da ona ne razume nita to vi govorite.
- Najvie od svega elim da se oslobodi uspomene na mene. Ako me
ubije, biu neprekidno u tvojem seanju. U svojem dugome ivotu dogaalo mi
se da ubijem ljude. Poznate su mi udnovate vrline ubistva. Ubistvo se uvek
pamti: drugari iz prolosti kojih se najvie seam su oni koje sam, iz raznih razloga,
morao da ubijem. Ako me ubije, verovae da e me se oslobodi , a taj in e
me upravo urezati zauvek u tvoje pamenje.
- Vi ve jeste u mome pamenju. Vi ste moje pamenje. Nije mi potrebno
da vas zbog toga ubijem.
- Da, ali jo moe da bira izmeu neopisivoga seanja i strane grie
saves . Prvo e te uini jakom zauvek, drugo e otrova ivot. Dobro znam o
emu govorim.
- Ako vas ne ubijem, ta e biti sa vama?
- Ne brini o tome.
- A ta e sa mnom biti bez vas?
- Sudbina nam je poslala izvrsnu za tnicu koju voli i koja tebe voli: ona
e bi starija sestra, mudra koliko si luckasta, snana koliko si slaba, hrabra i
to je u mojim oima njena najlepa osobina puna mrnje prema tvojim
buduim grabljivcima.
- Kao i prema starima ree bolniarka sarkastinim glasom.
- Vidi li? Ona je divna.
- Hoete li napustiti Mort-Frontijer?
- Ne. Ovde e mi sve govori o tebi. Sedeu pored mora i misli na tebe.
Ostaje mi jo samo da preem granice smrti.
Devojci nije uspevalo da spus oruje, kao da je taj metalni produetak
njene ruke bio poslednja pupana vrpca koja ju je jo vezivala za Kapetana.
- ta da radim? ta da radim? pitala je tresui lepom kosom.
- Imaj poverenja u mene: utroio sam sedamdeset sedam godina da bih
bio plemenit, ali sada to jesam.
Uzeo je njenu ruku, izvukao pitolj koji prui Fransoaz kao zalog iskrenos .
A onda obasu poljupcima obezoruanu ruku.
Zatim je predao Fransoaz avenj jedan koverat.
- Ovde ete nai moj testament i adresu mojeg advokata. Raunam na vas
da ete sve srediti. I zahvaljujem se bogu Merkuru to vas je doveo na moj put.
Okrenuo se svojoj tienici i takoe joj pruio jedan koverat.
- Ovo e proitati kada bude na kopnu.
Onda ju je zagrlio. Uzeo je lice svoje ljubavi meu ruke i gutao ga oima.
Ona je prva pruila svoje usne njegovima.

Dve prijateljice uoe na barku. Mlada, bleda, posmatrala je ostrvo koje


se udaljavalo. Starija, razdragana, gledala je obalu koja se pribliavala.
Fransoaz je odmah otila u Tan da se nae sa Kapetanovim advokatom.
cenica je odmah sela okrenuvi se moru i otvorila koverat svojega
staratelja. U njemu je bilo kratko pismo:
Azel, ljubavi moja,
Svaka elja budi uspomene. Svaka voljena je novo otelovljenje neke
preminule koje se nismo zasitili.
Ti si ona mrtva i ona iva.
Tvoj,
Omer Lonkur.

- Vi ste veoma boga ree ozbiljno starija prijateljica kada se vra la iz


Tana.
- Ne, mi smo veoma bogate. Da li je i dalje vaa najvea elja da se ukrcate
na veliki parobrod koji plovi preko okeana?
- Vie nego ikada.
- Predlaem Njujork.
Na putu za erbur, nekadanja bolniarka izjavi:
- Ne mislim da je Adel stvarno elela da umre. Ona se bacila u vodu
okrenuta prema obali, a ne okrenuta oprema okeanu. Svakako nije imala snage
da dopliva do Neda. Sigurna sam da je htela da ivi.
Malo pre nego to su krenule na put, dobila je telegram kojim je
obavetena o Lonkurovom samoubistvu. Bilo je tu i Kapetanovo pisamce za nju:
Draga gospoice,
Raunam na vas da Azel ne sazna nita o mojoj smrti.
Omer Lonkur, Mort-Frontijer, 31. mart 1923.
Pogreno sam ga ocenila, pomislila je Fransoaz. Zaista je bio plemenit.

Na parobrodu koji je plovio od erbura prema Njujorku, svi su se sloili u


miljenju da gospoica Angler i gospoica avenj podele nagradu za najlepu
putnicu.
Delile su i najlepu kabinu u kojoj se nalazilo veliko ogledalo. Azel se u
njemu gledala sa ma, sa Kapetanovim pismom u ruci i nepresunim divljenjem u
oima.
- Narcise! dobacivala joj je Fransoaz sa osmehom.
- To je tano odgovarala je. Upravo postajem cvet.
Njujork je bio grad u kojem se lepo ivelo ako se ima dosta novca. Dve
prijateljice su kupile divan stan naspram Central-Parka.
Svaka od njih je imala raznovrsnih doivljaja, ali se nikako nisu rastajale.
Beleka pisca
Ovaj roman ima dva kraja. Nisam ja o tome odluila. Dogodilo mi se neto
sasvim novo: kada sam s gla do ovoga prvog, srecnoga zavretka, ose la sam
neodoljivu potrebu da napiem jedan drugi rasplet. Kada sam to uradila, nisam
mogla da se odluim izmeu ta dva zavretka, toliko mi se svaki od njih nametao
svojom snagom i odisao koliko zbunjujuom, toliko i neumoljivom logikom likova.
Tako sam odluila da ih zadrim oba. elim da naglasim da ni u kojem
sluaju ne treba vide u tome u caj meuzavisnih svetova koji danas haraju u
informatici i drugde: ti svetovi su mi potpuno strani.
Razlika u rasple ma se pojavljuje u trenutku kada Fransoaz, poto je
pobegla iz svoje sobe, pokuava da ue u Azelinu sobu da bi joj otkrila istinu.
Upravo je htela da ue kod Azel, kada se neke gvozdene ruke spus e na
nju: bili su to straari, uvek na is nain neizbeni i nemi. Odveli su je u Lonkurovu
sobu.
Fransoaz je bila besna to joj je plan propao kada je bila toliko blizu cilju, da
ak nije uspela ni da oseti strah.
- Gospoice, jo jedanput moram da se divim vaoj inteligenciji koliko i
vaoj gluposti. Divim se pametnome planu koji ste skovali da biste pobegli. Samo,
da li je neko ikada video toliko duha u slubi toliko glupoga cilja? ta ste to, u
stvari, hteli da kaete mojoj tienici?
- Znate vi to dobro.
- Ali hou da ujem od vas.
- Istinu: o njenoj lepoti, o zapanjujuoj lepoti koja zaluuje oveka.
- Ili enu.
- Ili zloinca. Reci u joj sve, o vaoj groznoj obmani i o Adel koju ste bili
zarobili pre nje.
- Odlino. A posle?
- Posle? Nita. To e biti dovoljno.
- Dovoljno za ta?
- Da ona konano pone da ivi. Volela bih takode da vas ubije, ali nisam
sigurna da bi bila sposobna za to. Ja bih bila, ali to se ne tie mene.
- Tie se vas vie nego nje.
- Zato to kaete?
- Zato to sam ja va suparnik. Ako me neko ovde mrzi, onda ste to vi.
Ona ne.
- Potrebno je samo nekoliko sekundi. Pus te me da joj kaem is nu: nema
sumnje da e joj se zgaditi na vas.
- To nije nemogue. Sa druge strane, malo je verovatno da e me
napustiti.
- Vai ljudi e je u tome spreiti?
- Ne. Vra se u svet posle tako mnogo vremena, bila bi ludost koju ona
nee uiniti.
- Radi se samo o pet godina zatoenitva. Ona je mlada, oporavite se, to
nije nesavladivo. Nemojte govoriti o njoj kao da govorite o Robinsonu Krusou.
- Ja o njoj govorim kao to bih govorio o Euridiki. Posle pet godina ona se
ponaa kao da je mrtva. Bila bi joj potrebna izuzetna snaga da vaskrsne.
- Imace je. Ja cu joj pomoi.
- A ja? Jeste li mislili na mene u svojim planovima?
Nasmejala se.
- Stvarno nisam. Ba me briga ta e se sa vama dogoditi.
- Hoete da kaete: ta bi moglo da mi se dogodi. Podseam vas da je va
plan propao.
- Nisam jo kazala svoju poslednju re.
- Pre nego to je kaete, predlaem vam da malo razmislite: zar ne
primeujete jalovu glupost svojega junatva? Bilo mi je potrebno mnogo ve ne i
obazrivos da bih izgradio ovaj raj. Tako je, ovaj raj: na Mort-Fron jer ja imam
sve to hou, to je ve dobro, a izbegavam sve to mi se ne svia, a to je jo
bolje. Stvorio sam samo za sebe rajski vrt: bilo je potrebno mnogo novca da bih
kupio ostrvo i izgradio ovu sasvim posebnu kuu, a da i ne govorim o platama
mojih gorila. Zaista je to bilo potrebno, u ovome naem veku koji se oglaava kao
slobodarski, da bih za o svoje neprihvatljive elje, da bih sakrio svoju venu
Evu, da bih je sklonio od hiljadu zmija koje bi da je odvrate od mene. Prestanite
onda da o meni sudite prema ukazima o moralu, nego sudite o mojim zaslugama
po meri Prometeja.
- Zato to vam se, uza sve, treba i diviti?
- Treba se divi ljudima sposobnim da budu sreni. Umesto da se eli
uni njihova srea zadobijena tekom borbom, trebalo bi hvali njihovu
hrabrost i odlunost.
- Verovatno bi trebalo aplaudira takoe neobinoj pojavi zarobljene
devojke?
- Da poznajete devojke kao to ih ja poznajem, znali biste da one imaju
smisla za tragiku.
- Kao da ne znate da sam i ja jedna od njih.
- Vi niste nikada bili nasilno zatvorena, potlaena, oboavana devojka. Da
vam se to dogodilo, znali biste da nevine devojke oboavaju reije svrenoga
ina.
- Veoma udno: u mojim mladalakim snovima nije uopte bilo takvih
majmunluka.
- Tano je da ste vi dosta neobina devojka. I dopus ete mi da poneto
podrazumevam.
- Podrazumevajte ta god hoete. Konano u vas imati u rukama.
- Recimo. Ali pre toga razmislite dobro. Tvrdim vam da imate o emu da
razmiljate.
Straari odvedoe Fransoaz u grimiznu sobu. Odneli su sve knjige koje su
joj posluile da pobegne, pa ak i sto, da bi bili sigurniji. Za sobom su zatvorili
vrata.
Kada je ostala sama, nije mogla da ne poslua Kapetanova uputstva:
poela je da razmilja. Mnogo je razmiljala.

Posle podne, kada je bolniarka ula u njenu sobu, devojino lice je bilo
smrknuto.
- Gle kako je nerasploena i to na svoj dvadeset trei roendan! Ipak,
srean roendan!
- Kako mogu da se radujem, i emu? to u bi zatvorena ovde do
poslednjega dana, to u drhtei ekati da mi Kapetan doe u krevet?
- Ne razmiljajte o tome.
- Kako mogu da razmiljam o neemu drugom? A najgore je to to sam
noas sanjala udan san, koji je naalost prekinut suvie rano: u sobu mi je uao
neki aneo svetlos i oarao me. Njegove rei su bile nebeska muzika koja me je
oslobaala muka. Upravo je hteo da mi saop neku veliku i udnovatu tajnu,
kada se na stepenicama zauo neki neodreen zvuk koji me je probudio. Za m je
nastala ina i ja sam zaspala, nadajui se da ce mi se san nastavi . Ali nije se
vra o. Ne mogu da shva m to sam toliko oajna zbog prekida toga sna. A kako
samo da opiem lepotu toga anela neodreenoga pola, iznenadni ar koji nas je
sjedinio, pijanstvo koje me je obuzimalo od njegovoga glasa i spasonosnih rei? A
neu ga vie nikada ni vide ni u . Kako su snovi surovi kad nam tako samo
pokau neke divote pa nam ih odmah oduzmu!
Fransoaz je na sve to ostala potpuno nema.
- Prekljue ste mi predloili da se proetamo, a ja sam to odluno odbila.
Danas prihvatam. Sanjala sam anela, a veeras e mi doi Kapetan... Treba
malo da mislim na neto drugo. Ba me briga za one strahove.
- Hajdemo onda odmah obradovala se bolniarka koja nije htela da joj
ostavi vremena da se predomisli.
Uhva la je devojku za ruku i izvukla je napolje. Straari su reagovali suvie
kasno. enica nije smela bi svesna da je zatvorena, pa je zbog toga nisu mogli
tako otvoreno spreiti da izie.
Luda od radosti, Fransoaz je uzviknula:
- Konano same! Konano slobodne!
- Od ega smo to slobodne? upita devojka sleui ramenima.

Straari otrae u sobu za puenje da obaveste Lonkura o onome to se


dogodilo...
Kapetan, koji nije propus o nita od razgovora izmeu dve mlade ene,
ve je sve znao.
- Prekinite! Ostavite me na miru! ree im nekim neobinim glasom.
Nije mogao da gleda dve prijateljice kroz prozor, poto je kua bila
izgraena tako da nema nikakvoga pogleda. Zato je iziao na prag vrata zamka i
gledao ih izdaleka.
Oi mu se napunie suzama besa.
- Imam neto neverovatno da vam otkrijem, Azel poela je Fransoaz
avenj.
- ta to?
Stajale su upravo na mestu na kojem je Adel Langle izvrila samoubistvo
pre dvadeset godina.
Fransoaz je upravo htela da pone da pria, kad je zaustavi neki treptaj.

A dole, starac je vikao rei koje je vetar lelujao kao plamike:


- Idiotkinja! Eto, toj glupoj bolniarki su dovoljne dve reenice da srui ono
to sam ja gradio trideset godina! I sada su tolika moja upornost i sva moja ljubav
spale na milost i nemilost h nekoliko rei koje izgovaraju neka blesava usta! Ona
je zmija koja govori mojoj Evi. Zato neto tako glupo kao to je govor ima mo,
da uniti raj?

- Pa, Fransoaz? Ne kaete nita?


Bolniarka je sada prvi put videla enicu na punoj svetlos dana. U
zamku je uvek bilo zaseneno. Kada je konano izilo iz tame, devojino lice se
pojavilo u punoj, zapanjujuoj lepoti. Prizor takve divote je bio nepodnoljiv.
U trenutku zasenjenos , gospoica avenj je smesta potpuno promenila
svoje planove.
- elim da vam kaem da vi i ne znate koliko ste sreni, Azel. Da nije bilo
Kapetana, ostrvo Mort-Fron jer bi bilo raj na zemlji. Prava je srea bi odvojen od
ostalih ljudi.
- Naroito kad je neko ruan kao ja.
- Ne samo to. Ja bih volela da ivim sa vama.
- To bi bio najlepi roendanski poklon koji biste mogli da mi date.
Lonkur je iz daljine video enicu kako oduevljeno iri ruke. Sve je
izgubljeno. Ona sada zna, pomislio je.
Svet ga nije vie eleo. Imao je u sak da se brod njegovoga ivota odbio
od gata. Kao u snu za koji ovek ne moe da odredi da li je divan ili uasan,
koraao je prema dvema enama. Bio je kraj marta, ali na obali mora je jo
vladala ona svetlost sa kraja zime. Da li su mu zbog te bledunjave svetlos dve
enske prilike izgledale tako daleke?
Koraao je kao da nikada nee sta . Se o se rei nekog e opskoga
mudraca kojega je sreo pre etrdest godina prilikom pristajanja u Africi: Ljubav je
stvar velikih hodaa. Konano je shvatio koliko je ta reenica istinita.
Koraao je prema voljenoj, a svaki korak ga je zamarao kao kakav
metaziki ogled. Hoda , znai podiza stopala, survava se i zadrava se u
poslednjem trenutku: Kada budem pred njom, neu vie moi da stojim, sruiu
se. Grudi mu probode neizreciva zebnja.
- Dolazi Kapetan rece bolniarka.
- ta mu je? Tetura se kao da je bolestan.
Kada je stigao do ena, video je blistavo Azelino lice.
- Jeste li joj kazali...? upitao je Fransoaz.
- Da sadistiki je slagala.
Lonkur okrenu glavu prema potpuno zbunjenoj devojci.
- Nemoj se lju na mene. Pokuaj da shva , mada je to neopros vo. I ne
zaboravi da te volim kako nisam nikoga voleo.
Onda potra do vrha kamene strele koja je obeleavala mesto Adelinog
samoubistva i baci se u more.

Za veoma dobroga plivaa, ak ako mu je i sedamdeset sedam godina,


dopustiti da ga proguta voda, vie je intelektualna nego telesna veba.
Ne plivati. Ne pomerati ruke i noge. Ne isturati nos na povrinu. Biti teak i
nepokretan. Uutkiva ape t koji pokuava da se pojavi, glupavi nagon za
ivotom. Adel, znam konano ono to ti zna.
Ve dvadeset godina nije bilo noi a da ne mislim na tvoje utopljenje. Pitao
sam se: kako je mogue utopi se, kako to moe da ubije voda, najvei prijatelj
svih bia? Kako telo lako kao tvoje moe da postane tee od tako ogromnoga
sloja tenos ? Sada shvatam na osnovu koje logike ovek bira umiranje. Voda i
ljubav su kolevka svakoga ivota: plodonosnije nema. Umre od ljubavi ili umre
od vode, ili jo bolje od oboje zajedno, znai zakopa kopu, znai ui kroz vrata
kroz koja se izlazi. To znai biti ubijen ivotom.

Azel je vritala. Fransoaz ju je drala obema rukama.


Stareva glava se nije nijedanput pojavila na povrini.
- Mrtav je rekla je najzad tienica, zabezeknuta.
- Svakako. Nije bio amfibija.
- Pa on se ubio! zgrozila se devojka.
- Dobro ste primetili.
Devojka je zaplakala.
- Dobro, dobro! Naiveo se stari.
- Volela sam ga!
- Ne preterujte. Bili ste bolesni i na samu pomisao da vas veeras dodirne.
- Ali to ne znai da ga nisam volela!
- Dobro. Odlino, voleli ste ga. Ipak je normalno da on umre pre vas, ako
se pogleda razlika u godinama.
- Zaboga, pa vi se radujete!
- Od vas se nita ne moe sakriti.
- Mrzeli ste ga?
- Da. Njegovo samoubistvo je najlepi roendanski poklon.
- Ali zato je sebi zadao smrt?
- Ko bi znao ta se zbiva u glavama starih ljudi ree Fransoaz koja se
smekala na pomisao da joj je uspeo savreni zloin.
- A ono to mi je rekao pre nego to se bacio u vodu, trebalo je da mi
objasni njegov postupak?
- Svakako slagala je starija prijateljica. Ljudi koji odlue da se ubiju,
uvek oseaju elju da se opravdaju, kao da to nekoga zanima.
- Kako ste grubi i cinini! Taj ovek je bio moj dobrotvor!
- Dobrotvor koji je iskoricavao svoju tienicu.
- Iskoricavao! Vi kao da zaboravljate da sam unakaena.
- To je nemogue zaboravi . Ali ovek se privikne na vau runou ree
mlada ena posmatrajuci sa uivanjem prekrasno Azelino lice.
Vra le su se u zamak, jedna u suzama, druga oduevljena to je ubila
svojega neprijatelja zahvaljujui dobro iskoricenome nesporazumu.
Dok je cenica plakala na svojoj postelji, usmr teljka se obavetavala.
Lonkurove poslove je vodio advokat u Tanu. Pozvala ga je telefonom i tako
saznala da je Kapetan nju bio izbrao za izvriteljku testamenta, a da je devojka
jedina naslednica svega.
Evo primemoga pokojnika, pomislila je gospoica avenj.
Kada su obavljene one dosadne formalnosti, bolniarka se obratila devojci.
- Vi raspolaete ogromnim bogatstvom. ta elite?
- Da ostanem na Mort-Frontijer da bih sakrila svoje nakazno lice.
- Upravo pre Kapetanove smr rerkla sam vam kako bih volela da ivim
ovde sa vama. Da li mi to i dalje doputate?
Azelino lice se razvedrilo.
- Nisam smela ni da se nadam tome! To je moja najdraa elja!
- Oduevljavate me.
- Ali mogu li ja da prihva m toliku vau rtvu? Vi ste lepi, mogli biste da se
viate sa ljudima.
- Nemam nikave elje za tim.
- Kako je to mogue?
Umesto odgovora, Fransoaz vrsto zagrli lepoticu.
- Vi ste mnogo zanimljiviji od svih tih ljudi rekla je devojci.

Bilo je to kao dravni udar u somotskim rukavicama. Gospoica avenj nije


nikoga otpus la iz slube: konano, posluga uvek moe da se iskori za neto,
ako ni za ta, ono bar za troenje vika novca koji se na ostrvu nije imao na ta
utroi . aklina i upravitelj imanja su po navici i dalje obavljali poslove u kuhinji i u
domainstvu.
Fransoaz se preselila iz grimizne sobe u Kapetanovu. Nije redak sluaj da
najkrai put do moi prolazi kroz zatvor. Nikome nije ni na pamet palo da ospori
njenu vlast.
Ponekada je odlazila u Ned gde je veina ljudi verovala da je ona
Lonkurova udovica. Kupovala je retke i dragocene knjige, cvee i parfeme. Dva
straara su je pratila i nosila pakete.
Nikada ne bi propus la da zae u apoteku da bi zadirkivala svojega
potkazivaa. Svaki put bi mu uz umilan osmeh traila po jedan toplomer za
uspomenu na dobra stara vremena, naglaavala je. Apotekar je jedva uspevao
da ostane miran.
Kada bi se vra la na Mort-Fron jer, ulazila je u Azelinu sobu i poklanjala joj
bele ljiljane i ostale lepe stvarice koje je birala za nju. Devojka je klicala od
ushienja. Otkako je bolniarka zamenila njenoga staratelja, nekadanja enica
je bila na sedmome nebu.
- Zar je vano to sam runa? stalno je govorila mladoj eni. Lepota mi
nikada ne bi donela tako srenu sudbinu da ivim sa vama.
A ona se zaista svakodnevno prolepavala, na ogromno slatko
zadovoljstvo svoje gledateljke.

Dvadesetak godina kasnije, dogodio se neki rat. Stanovnice Mort-


Frontijera su ga jedva primetile, a jo manje na njega mislile.
Kada su se saveznici iskrcali nedaleko odatle, malo su se poalile:
- Samo da se to brzo zavri. Ovi ljudi su buni.
A drugoga marta 1973. godine, gospoica avenj je sela na ivicu kreveta
gospoice Angler i rekla joj:
- Danas je tano pedeset godina otkako sam vas srela.
- Da li je mogue?
- E, da. Nismo vie u prvoj mladosti.
Nasmejale su se. Nabrajale su kuvarice koje su koris le: najpre aklin,
za m Odet, pa Bert, onda Marijet, pa Terez. Svako ime je izazivalo novi talas
smeha.
- Jeste li prime li? zakljuila je starija. Nijedna nije izdrala vie od deset
godina.
- Zar mi toliko jedemo? zasmejala se mlada. Ili smo mi stvarno
udovita?
- Ja jesam udovite.
- Vi? Ali Fransoaz, vi ste prava sve ca! Posve li ste mi itav ivot! Ako
postoji raj, vama su njegova vrata irom otvorena.
Nastupilo je utanje. Biva bolniarka se udno osmehnula. Najzad je
kazala:
- Sada, Azel, mogu konano da vam kaem.
I ispriala joj je sve, od onoga poara na Gvadelupi.
Azel je bila zaprepaena. Umesto utehe, njena prijateljica joj ree:
- Ne muite se zbog toga. U interesu onoga to je ostalo od vaega lica!
- Recite mi... recite mi kakva sam bila.
- To se ne moe izrazi reima. Bili ste toliko uzvieno lepi, da se ja ni za
trenutak ne s dim svojega zloina. Znajte bar ovo: nikada lepota nije bila tako
malo rasipana kao vaa. Zahvaljujui naem srenome ivotu na ostrvu, ja nisam
izgubila ni mrvicu vaega lica.
Nastupio je trenutak tiine. Mlaa dama je izgledala kao izgubljena.
- Da li mi mnogo zamerate? zapitala je starija.
Azel okrenu prema njoj svoj prekrasni pogled.
- Napro v. Da ste mi to otkrili pre pedeset godina, ne bih odolela iskuenju
da odem i pokaem se itavome svetu i nema sumnje da bih pala u ruke loije od
vaih. Upoznala bih hiljade patnji koje ljudi i vreme nanose lepo . Nikada ne bih
upoznala idilini ivot koji ste mi vi poklonili.
- Vi ste ga poklonili meni. To je va novac.
- Ne bi mogao biti bolje upotrebljen.
- Ukratko, vi ste mi zahvalni?
- Reklo bi se da ste razoarani time.
- Poriete li da sam udovite?
- Nikako. Ali moe li se lepoj devojci dogodi neto bolje nego da naie na
udovite?
Fransoaz se osmehnula. Iza lea je drala beli ljiljan. Tada ga prui Azeli.
Kompjuterska obrada
NEMANJA TODOROVI
tampa
TOPALOVI, Valjevo
CIP - Ka ta log iz a cija u publik a ciji
Narodna biblioteka S rb i je, Beograd
821.133.1-31
HOTOM, , 1967-
iva / Ameli Notomb ; prevela s francuskog
Ana Petrovi. - Beograd : Paideia, 2011
(Valjevo : Topalovi). - 119 str. ; 21 cm. -
(Biblioteka Matarije / [Paideia])
Prevod dela: Mercure / Amelie Nothomb. -
Tira 1.500.
ISBN 978-86-7448-545-3
COBISS.SR-ID 188129548
Ameli NOTOMB je roena 1967. u gradu Kobeu, u Japanu, gde je njen otac
radio u diplomatskoj slubi. Njen prvi roman, Higijena ubice (1992) veoma brzo je
postao bestseler. Sve to je kasnije napisala izazivalo je veliku panju: Ljubavna
sabotaa (1993), O grev (1994), Govori pro v Ka line (1995), Peplum (1996),
Atentat (1997), iva (1998), Strah i trepet (1999, Gran Pri Francuske Akademije),
Metazika cevi (2000), Kozme ka neprijatelja (2001), Leksikon linih imena
(2002), Antikrista (2003), Biograja gladi (2004), Sumporna kiselina (2005),
Lastaviin dnevnik (2006), Ni rod nipomoz bog (2007, Nagrada Flor), Kraljevska
privilegija (2008, Nagrada an Ziono), Zimsko putovanje (2009), Oblik ivota
(2010), Ubistvo oca (2011).
Hvaljena i osporavana u is mah, Ameli Notomb ostaje verna svojim
idejama, i nemilosrdno dovodi u pitanje predrasude i konformizam savremenog
doba.
Na udaljenom ostrvu, jedan starac i jedna devojka ive u kui u kojoj ne
postoje ogledala. Pridruuje im se bolniarka iji je zadatak da se brine o
devojinom zdravlju. Izmeu njih dve razvija se sve jae poverenje, te bolniarka
postepeno otkriva kakva se misterija krije na tom usamljenom mestu i zato se
ivot na ostrvu odvija prema neobinim pravilima koja je postavio stari Kapetan.

Korice: Hijeronimus Bo, Vrt uivanja (detalj)


{1}
Le Naeud vor, zamka, petlja.
{2} Mortes-Frontieres Mrtve-Granice.