Adolf Hitler Moj Poredak Sveta

Biblioteka
DAMIN GAMBIT
SVP
Urednik:
Aleksandar Dramianin
ADOLF HITLER
MOJ
POREDAK
SVETA
Prevod: Milana
urainov
METAPHYSICA
Beograd,
2006.
Naslov originala:
Adolf Hitler MEINE
WELTORDNUNG
Copyright 2006. za srpsko govorno podruje

Metaphysica, Beograd
Sva prava objavljivanja i prevoda zadrava izdava.

Uvodna re
Avgusta 1925. godine, dok sam radio na prethodnoj knjizi,

formulisao sam osnovne ideje Nacionalsocijalistike spoljne poli-
tike, u jednom veoma kratkom periodu i kako su mi to ve pri-
like doputale. U okviru te knjige posebno sam se bavio pitanjem
Junog Tirola, koje je dalo povoda za napade na Pokret,* a koji
su bili isto toliko grubi koliko i neosnovani. Godine 1926., osetio
sam neodoljivu potrebu da objavim ovaj drugi deo u vidu pose-
bnog izdanja. Ni slutio nisam da u na taj nain preobratiti doti-
ne protivnike, koji su, u svom tom burnom negodovanju u pogledu
Junog Tirola, prepoznali pre svega najbolje sredstvo za borbu pro-
tiv omrznutog i mrskog im Nacionalsocijalistikog pokreta. Ta-
kve ljude je jednostavno nemogue nauiti da razmiljaju na
ispravan nain, jer pitanje istine ili greke, pravednosti ili nepra-
vednosti, za njih apsolutno ne igra nikakvu ulogu. im sporno
pitanje postane pogodno za korienje, vano je da ono poslui ko-
liko u svrhu politike partije, toliko i u ime njihovih viih linih
interesa, dok je istinitost ili pravednost datog predmeta potpuno
irelevantna. To se jo vie odnosi na one sluajeve koji, na taj na-
in, mogu da nanesu tetu cilju sveopteg budenja nae nacije. to
se tie ljudi odgovornih za unitenje Nemake, a koji su njeni sada-
nji vladari - njihov stav iz tog doba nije se ni do dana dananjeg
Nacionalsocijalistiki. (nap. ured.)

Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA
nimalo izmenio. Naprotiv. Upravo tako kao to su u to vreme hla-

dnokrvno rtvovali Nemaku u ime doktrinarnih poglea partije
ili zarad sopstvenih sebinih interesa, oni se isto tako sa mrnjom
obruavaju na svakog ko protivrei njihovim interesima, ak ia-
ko dotini moda raspolae svim moguim sutinskim argumen-
tima za preporod Nemake. I vie od toga. im se u njima pojavi
vera u preporod nae nacije, otelotvoren u jednom imenu, pa ak
i u samu mogunost da se jedan takav ovek pojavio, obino zau-
zmu suprotan stav protiv svega to bi moglo da proistekne iz ta-
kvog imena. Najkorisniji predlozi, i to oito oni najispravniji,
bojkotovani su jednostavno zbog toga to je njihov zagovornik,
kao pojava i ime, povezivan sa optim idejama protiv kojih su se,
na osnovu njihove pretpostavke, morali boriti u ime njihove po-
litike partije i linih gledita. Sama elja da se ovi ljudi preobra-
te je beznadena.
Iz tog razloga, 1926. godine, kada je moja broura o Junom
Tirolu tampana, nisam ni razmiljao o ideji da bih mogao da os-
tavim utisak na one koji su me, zbog njihovih optih filozofskih
i politikih stavova, ve smatrali najljuimprotivnikom. U to vre-
me sam gajio nade da e barem neki od njih, koji na samorn po-
etku nisu bili veliki protivnici nae nacionalsocijalistike spolj-
ne politike, prvo preispitati naa stanovita u okviru ove oblasti
da bi ih tek nakon toga procenili. To se nesumnjivo desilo u miio-
go sluajeva. Danas sa zadovoljstvom mogu da istaknem da su
veina mukaraca, pa ak i oni iz javnog politikog ivota, pre-
ispitali svoj raniji stav u pogledu nemake spoljne politike. ak i
onda kada su poverovali u to da ne mogu da se sloe sa nekim
naim stavovima, ipak su prepoznali da su nas do njihovog formi-
ranja vodile asne namere. Tokom poslednje dve godine, narav-
no, postalo mi je jasnije da je moj rukopis o tom vremenu bio u
stvari izgraden na optim nacionalsocijalistikim uvidima kao os-
novnim, polaznim pretpostavkama. Takoe mi je postalo jasnije
da nas mnogi ne slede vie iz neprijateljstva nego zbog toga to
Uvodna re
ih u tome neto spreava. U to vreme, u okviru usko naznaenih

granica, nije bilo mogue pruiti realan sutinski dokaz osnova-
nosti nae nacionalsocijalistike koncepcije spoljne politike. Danas
oseam neodoljivu potrebu da to nadoknadim. Jer ne samo da su
se u poslednje dve godine napadi protivnika intenzivirali, ve je
posredstvom njih veliki tabor indiferentnih takode mobilisan u iz-
vesnoj meri. Burna rasprava i napadi koji su se u proteklih pet go-
dina sistematski vodili protiv Italije polako prete da urode plodom
- rezultirajui moguim gubitkom i unitenjem poslednjih nada ne-
makog preporoda.
Dakle, kao to to esto biva u drugim stvarima, Nacionalso-
cijalistiki pokret u okviru svoje spoljne pclitike zauzima potpu-
no usamljeno i izolovano stanovite unutar nemakog naroda i
njegovog politikog ivota. Napadi zajednikih neprijatelja na-
eg naroda i otadbine udruili su se unutar zemlje posredstvom
opte poznate gluposti i nesposobnosti buroaskih nacionalnih par-
tija, neznanja irokih masa i kukaviluka, kao posebno monog
saveznika: kukaviluk koji danas moemo da zapazimo meu oni-
ma koji po samoj svojoj prirodi nisu sposobni da prue otpor mar-
ksistikoj poasti, i koji, iz tog razloga, sebe smatraju pravim
srenicima to svoje glasove izlau panji javnog miljenja u po-
gledu stvari koje su manje opasne od borbe protiv marksizma, a
koji, ipak, izgledaju i zvue kao neto nalik tome. Jer kada danas
gromoglasno negoduju oko pitanja Junog Tirola, oni, izgleda, in-
teresima nacionalne borbe slue isto tako kao to, nasuprot tome,
nastoje da to je mogue vie odstupe u stranu od prave borbe pro-
tiv najgorih unutranjih neprijatelja nemake nacije. Ti patriotski
nastrojeni, nacionalni, a isto tako jednim delom narodni ampi-
oni, meutim, smatraju daleko lakim da oglase svoj ratni pokli
protiv Italije u Beu ili Minhenu pod svesrdnom podrkom i u sa-
vezu sa marksistikim izdajicama njihovog naroda i otadbine, pre
nego da povedu istinsku borbu protiv samih tih elemenata. Kako
je to danas upravo postalo potpuno oevidno, celokupno zalaganje
za naciju od strane tih ljudi odavno se svelo tek na jednu spoljnu

predstavu koja, zasigurno, njima priinjava zadovoljstvo, a koju
velikim delom na narod ne prozire.
Protiv ove mone koalicije, koja, posmatrano sa najrazliiti-
jih stanovita, nastoji da pitanje Junog Tirola naini centralnom
takom nemake spoljne politike, nacionalsocijalistiki pokret se
bori nepokolebljivim podravanjem saveznitva sa Italijom pro-
tiv vladajue frankofilske tendencije. Na taj nain Pokret, nasu-
prot celokupnom javnom mnjenju u Nemakoj, posebno istie da
Juni Tirol niti moe niti bi trebalo da bude prepreka ovoj politi-
ci. Ovo gledite je uzrok nae sadanje izolacije u oblasti spoljne
politike i svih napada na nas. Kasnije e ono, sasvim sigurno, biti
uzrok preporoda nemake nacije.
Ovu knjigu piem da bih tu vrsto zacrtanu koncepciju pot-
krepio detaljnim dokazima i uinio je to jasnijom. to manje va-
nosti pridajem tome da budem shvaen od strane neprijatelja
nemakog naroda, samim tim oseam veu dunost da dam sve
od sebe da predstavim i istaknem temeljnu ideju prave nemake
spoljne politike onim ljudima kojima su istinski interesi naroda
zaista duboko u srcu, a koji su samo loe informisani ili loe vode-
ni. Znam da e, nakon detaljnog istraivanja ovde predstavljene
koncepcije, mnogi od njih odustati od prethodnih stanovita i pro-
nai svoj put do redova Nacionalsocijalistikog pokreta nemake
nacije. Oni e, na taj nain, ojaati tu silu koja e jednog dana ko-
nano dovesti do sporazuma sa onima koji se jednostavno ne da-
ju nauiti zato to su njihove misli i akcije uslovljene ne sreom
njihovog naroda, ve ili njihovim linim ili interesima njihove
partije.
Poglavlje 1
Rat i mir
Politika oblikuje istoriju. Sama istorija predstavlja pravac bor-

be jednog narcda za opstanak. Namerno ovde koristim frazu bor-
ba za opstanak zato to, uistinu, borba za osnovna sredstva za
ivot, podjednako u miru i ratu, i jeste vena bitka protiv hiljada
i hiljada vrsta otpora, upravo tako kao to je i sam ivot vena
borba protiv smrti. Jer ljudi poput svih ostalih stvorenja na svetu
znaju isto toliko malo o tome zato ive. Jedino sam ivot ispu-
njen je enjom za samoodranjem. Najprimitivnija stvorenja se
bore za opstanak samo instinktivno, a to je stvorenje na viem
nivou, taj instinkt samoodranja se prenosi na enu i dete, a kod
onih koji su na jo viem nivou i na itavu vrstu. I dok se, oigle-
dno, ljudi esto odriu sopstvenog instinkta samoodranja u ime
vrste, oni, u stvari, na taj nain slue jo vioj svrsi. Jer uporedi
li se ouvanje ivota kod itavog naroda i pojedinca, ono neretko
lei samo u ovekovom odricanju. Dva mona ivotna instinkta,
glad i ljubav, korespondiraju sa dubinom i snagom instinkta sa-
moodranja. I dok zadovoljenje veite gladi garantuje samood-
ranje, zadovoljenje ljubavi obezbeduje kontinuitet rase. Istinu
govorei, ova dva instinkta su vladari ivota. I mada mravi esteta
moe da uloi hiljadu prigovora protiv jedne takve tvrdnje, injeni-
ca same njegove egzistencije ve pobija njegove argumente. Ne
postoji bie nainjeno od krvi i mesa koje bi moglo da izmakne

zakonima to su odredili njegovo rodenje. I im ljudski um po-
veruje u to da je superioran u odnosu na njih, to unitava samu
sutinu koja je nosilac uma.
Meutim, ono to vai za ljudski um vai i za nacije. Nacija
predstavlja samo mnotvo manje ili vie slinih pojedinaca. Njene
prednosti lee u vrednosti pojedinaca samih po sebi, kao i karak-
teru i stepenu istovetnosti tih vrednosti. Isti zakoni koji odreduju
ivot pojedinca, kojima je on podreen, vae takoe i za narod.
Samoodranje i produenje vrste su najjai nagoni koji se nalaze
u osnovi svih aktivnosti, sve dotle dok se telo pokazuje kao zdra-
vo, pa e otuda ak i posledice ovih optih ivotnih zakona u ok-
viru naroda biti sline kao i na nivou pojedinaca.
Ako, za svako bie na ovoj zemlji, instinkt samoouvanja, u
njegovom dvostrukom cilju - samoodranja i produetka vrste,
predstavlja najelementarniju silu, a, u tom smislu, mogunost da
se oni zadovolje bude ograniena, onda je logina posledica toga
borba u svim njenim oblicima za mogunost odranja ovog ivo-
ta, to jest, zadovoljenja instinkta samoodranja.
I dok je instinkt samoodranja i udnja za produetkom vrste
obeleje bezbrojnih sojeva organizama na Zemlji, i neprekidno
traje u pojedincima, ipak je prostor u kojem se itav taj ivotni pro-
ces odvija ogranien. Borba za egzistenciju i produetak vrste je
proces koji se u milijardama i milijardama organizama odvija na
samoj povrini Zemlje i koji se lako da izmeriti. Neodoljiva po-
treba da se upuste u borbu za opstanak lei u ogranienosti ivot-
nog prostora, ali, u borbi za taj ivotni prostor isto tako lei sama
osnova evolucije.
U preistorijsko doba, dok jo nije bilo ljudi, svetska istorija je
prvenstveno bila prezentacija geolokih dogadaja: borba priro-
dnih sila jednih sa drugima, stvaranje nastanjive povrine, razdva-
janje vode od kopna, formiranje planina, ravnica i mora. Bila je to
svetska istorija tog doba. Sa pojavom organskog ivota, zajedno
10
Rat i mir
sa ovekom,ova koncepcija se promenila.Isprva, procesi nastaja-

nja i nestajanja hiljada oblija bili su predmet ovekovog intere-
sovanja. Kasnije, kada je postao samosvestan, kroz koncepciju
svetske istorije on je poeo da razumeva, kao prvo i najvanije,
istoriju svog vlastitog bivstva, koja nije bila nita drugo do li nje-
gova vlastita evolucija. Obeleja ove evolucije bili su neprekidna
borba kako oveka sa ivotinjama, tako i oveka sa ovekom. Iz
ove nesagledive zbrke animalnih odnosa obrazovali su se oblici
socijalnog ivota: klan, pleme, narod, drava. Opisi njihovog na-
stajanja i nestajanja zapravo su samo opisi jedne neprestane borbe
za opstanak.
Ako, dakle, politika oblikuje istoriju, a istorija sama po sebi
predstavlja borbu kako oveka, tako i nacije za samcouvanje i
kontinuitet, onda je politika, u stvari, finalno izvrenje te borbe.
Otud, politika kao takva nije samo borba za opstanak neke naci-
je, ve je cna i umetnost sprovodenja te borbe.
Poto istorija, kao slika do danas postojeih borbi za opstanak
nacija, nepobitno prezentuje i politiku koja preovladuje u odree-
nom vremenu, ona je najbolja uiteljica naih politikih aktivnosti.
Ako je najvii zadatak politike ouvanje i trajanje ivota na-
roda, onda je ovaj ivot veni zalog oko kojeg se vodi bitka, za
koji se i nad kojim se ova borba odluuje. Stoga je zadatak poli-
tike da ouva ovu supstancu koja je sainjena od mesa i krvi. Sa-
mo uspeh u politikoj akciji ini moguim to ouvanje, dok je
neuspeh destrukcija, odnosno, razaranje supstance. Sledstveno to-
me, politika je uvek lider u ovoj borbi za ivot, vodilja istog, or-
ganizator, a uspeh politikog delovanja zavisie od toga koliko
e ga ovek pravilno dizajnirati, to e, na kraju, odluivati o i-
votu ili smrti naroda.
Nuno je razumeti ovo na jasan nain, jer sa tim razumeva-
njem dva koncepta - politika mira ili rata smesta postaju nitav-
ni. Poto je zalog oko kojeg se politika uvek rve sam ivot, rezultat
uspeha ili neuspeha bie takode isti, bez obzira na sredstva kojima
11
politika pokuava da izvede borbu za ouvanje ivota nekog na-

roda. Politika mira koja ne uspe isto tako direktno vodi unitenju
nekog naroda, to jest, ukidanju njegove supstance od krvi i mesa,
kao to to ini i promaena politika rata. I u jednom kao i u drugom
sluaju, oduzimanje preduslova ivota postaje uzrok umiranja ne-
kog naroda. Jer, narodi ne nestaju na bojnim poljima: izgubljene
bitke ih pre liavaju sredstava za ouvanje ivota, ili, bolje ree-
no, vode do takvog liavanja, odnosno nisu u stanju da ga spree.
Zaista, gubici koji nastaju direktno od rata ni na koji nain ni-su
srazmerni gubicima koji nastaju usled loeg i nezdravog ivo-ta
jednog naroda, kao takvog. Tiha glad i zli poroci za deset godina
pobiju vie ljudi nego to bi rat mogao da uini za hiljadu godina.
Najokrutniji ratje, meutim, upravo ono to dananjem ovean-
stvu izgleda kao neto najmirnije - naime, mirni ekonomski rat.
Po svojim krajnjim posledicama, sam taj rat dovodi do rtava u
poreenju sa kojima ak i rtve svetskog rata blede do nitavila.
Jer taj rat pogada ne samo ive, ve zahvata i sve one koji samo
to se nisu rodili. Dok rat u najgorem sluaju ubija samo jedan deo
sadanjosti, ekonomski rat ubija budunost. Jedna godina kon-
trole radanja u Evropi ubija vie ljudi nego to ih je palo u bitka-
ma od vremena Francuske revolucija pa do naih rana, u svim
ratovima u Evropi, ukljuujui i svetske ratove. Ali, to je posledi-
ca mirne ekonomske politike koja je prenaselila Evropu a da nije
ouvala mogunost za dalji zdrav razvoj prilinog broja naroda.
U celini, trebalo bi takode rei i sledee: im neki narod zaboravi
da je zadatak politike da sauva nje-gov ivot svim sredstvima i na
sve mogue naine, pa umesto toga naumi da podvrgne politiku
nekom odreenom modusu delova-nja, on unitava unutranji
smisao vetine voenja naroda u nje-govoj odsudnoj borbi za
slobodu i hleb.
Politika koja je bazino ratoborna moe da neki narod dri da-
leko od brojnih poroka i patolokih simptoma, ali ona ne moe
da sprei promenu unutranjih vrednosti tokom mnogih vekova.
12
Rat i mir
Politika koja je u osnovi ratoborna moe zatititi narod od ra-

znih poroka i patolokih simptoma, ali ne moe spreiti promenu
unutranjeg sistema vrednosti tokom mnogih vekova. Ako to po-
stane permanentan fenomen, rat u sebi sadrzi unutranju opasnost,
koja se tim vie istie to su manje slini flindamentalni rasni si-
stemi vrednosti koji konstituiu naciju. To se ve pokazalo kao
tano u svim poznatim antikim dravama, a posebno se odnosi
na sve dananje evropske drave. Priroda ratnog nasleda da, kroz
hiljadostruki individualni proces, dovodi do rasne selekcije u ok-
viru naroda,oznaava povlaeno unitavanje njegovih najboljih
elemenata. Poziv na hrabrost i neustraivost pronalazi odziv u bez-
brojnim ljudskim reakcijama, u onim najboljim i najvrednijim pred-
stavnicima rase, koji se iznova i iznova dobrovoljno odazivaju
posebnim zadacima, ili se sistematski kuitiviu kroz organizovan
metod posebnih formacija. Vojnim liderstvom svih vremena je odu-
vek vladala ideja o formiranju posebnih legiona, izabranih elitnih
trupa u vidu mnogobrojnih vojnih jedinica uvara i jurinih bata-
ljona. Garde persijske palate, aleksandrijske elitne trupe, rimski
legioni Pretorijanaca, strane trupe najamnika, odbrambene regimen-
te Napoleona i Fridriha Velikog, jurini bataljoni, posade podmor-
nica i vazduhoplovni korpusi Svetskog rata dugovali su svoje
poreklo istoj ideji i potrebi za pronalaenjem ogromnog broja mu-
karaca, onih najsposobnijih za obavljanje tekih zadataka, i njiho-
vom dovodenju u posebne formacije. Jer, prvobitno, svaka trupa
nije bila izveban korpus ve borbena jedinica. Slava koju pod-
razumeva pripadnost jednoj takvoj zajednici dovela je do stva-
ranja specijalnog borbenog duha korpusa koji je, meutim, za
posledicu mogao da ga zakoi i na kraju zavri u istim formal-
nostima. Otuda nije retko da takve formacije moraju da podnesu
najvee krvave rtve, to jest, borbeno najspremniji su izdvajani
iz ogromne mase Ijudi i odvodeni u rat u zbijenim redovima. Ta-
ko |e procenatmajkvajitetnijih pripadnika nacije nesrazmerno ie-
zao, dok se, nas^prot tome, ispostavilo da je visoki procenat onih
13
najgorih uspevao da se sauva. Naporedo sa izuzetno idealistiki

nastrojenim mukarcima, koji su spremni da rtvuju svoj ivot za
narod, stoji broj onih najpokvarenijih egoista koji na ouvanje
svog ivota gledaju kao na najvii ivotni zadatak. Heroj umire,
kriminalac opstaje. To izgleda oevidno u herojskim vremenima,
a posebno za idealistiki nastrojene mlade ljude. I to je dobro, jer
to je dokaz da u narodu jo uvek postoji sistem vrednosti. Pravi
dravnik mora sa posebnom brigom da gleda na ovu injenicu, i
da je uzme u razmatranje. Jer ono to se lako da tolerisati u ratu,
u stotinama ratova dovodi do laganog odumiranja najboljih, naj-
vrednijih predstavnika nacije. Zahvaljujuci tome pobede su zaista
bile izvojevane, ali na kraju nije bilo naroda vrednog te pobede.
Abudui, saaljenja vredni, narataji, to se mnogima ini neshva-
tljivo, neretko predstavljaju rezultat uspeha prethodnih vremena.
Iz tog razloga, mudri politiki lideri ivotni cilj naroda nikada
nee videti u ratu, ve e to biti samo sredstvo njegovog odra-
nja. Zato mora edukovati ljudstvo povereno najviem oveku, ali
i vladati sa najviom savesnou. Ako je potrebno, kada je ivot
naroda u pitanju, oni ne bi trebalo da izbegavaju i uzmiu od e-
stokog krvoprolia, ali uvek moraju imati na umu da jednog dana
mir opet mora nastupiti i zameniti taj krvavi period. Ratovi koji
se vode za neke ciljeve, kao i zbog svoje prirode, ne garantuju
kompenzaciju za prolivenu krv, pa stoga jesu svetogrde poinje-
no protiv nacije i greh protiv budunosti naroda.
Veiti ratovi, medutim, mogu da postanu uasna opasnost me-
u narodom koji poseduje nejednake elemente u okviru strukture
svoje rase da samo neki delovi mogu biti smatrani kao oni koji
uvaju dravu, i kao takvi su, zato, posebno kreativne prirode. Kul-
tura evropskih naroda poiva na temeljima koje je nadahnue
nordijske krvi stvaralo vekovima. Kada bi poslednji ostaci ove
nordijske krvi bili eliminisani, lice evropske kulture bi bilo izme-
njeno, dok bi, meutim, vrednost drava opala u skladu sa opa-
danjem vrednosti naroda.
14
Rat i mir
S druge strane, politika, koja je u osnovi miroljubiva, pre

svega bi se postarala da ouva nosioce najplemenitije krvi, dok bi,
edukujui ga na taj nain, narod u celini zapravo oslabila, to bi ga
jednog dana moralo dovesti do propasti, nakon to bi to, konano,
zapretilo sutini njegove egzistencije. A tada, umesto da se bori
za hranu, nacija e radije smanjiti koliinu te hrane i, to je jo
verovatnije, ograniiti broj ljudi ili kroz mirnodopsku migraciju
ili kroz kontrolu radanja, da bi na taj nain izbegla ogroman pri-
tisak i stres. Tako u osnovi r ^ .,, uuka postaje bi za na-
rod. Jer oni narodi koji su, s jedne strane, izloeni neprestanom
ratovanju, s druge strane su pogodeni emigracijom. Tim putem
narod polako biva pljakan u pogledu najkvalitetnijih ljudi, i to u
stotinama hiljada pojedinanih ljudskih tragedija. Tuno je znati
da celokupna naa nacionalna politika mudrost, koja toliko pre-
vida prednost emigracije, u najveoj meri ali zbog opadanja bro-
ja njenog sopstvenog naroda, ili u najboljem sluaju, govori o
kulturnom otpadu koji na taj nain biva poslat u druge drave.
Ono to se pri tome ne zapaa je najgore. Budui da se emigraci-
ja ne odvija u skladu sa teritorijom, niti prema godinama starosti,
ve umesto toga ostaje izloena proizT/oljnom zakonu sudbine,
uvek po pravilu dolazi do odliva upravo onih najhrabrijih i naj-
odvanijih iz naroda - onih koji su najodluniji i najspremniji da
prue otpor. U okviru omladine sa sela, koja je emigrirala u Ame-
riku pre 150 godina, nalazili su se isto tako najodluniji i najodva-
niji mukarci kao to je danas sluaj sa radnicima koji odlaze u
Argentinu. Kukavice i slabii bi pre umrli u domovini nego to
bi skupili hrabrost da hleb zaraduju u nepoznatoj, stranoj zemlji.
Bez obzira na to da li se beda, siromatvo, politiki pritisak ili re-
ligiozna prinuda svalila na ljude, uvek e oni najzdraviji i najot-
porniji na pritisak biti sposobni da izdre i podnesu jo vei priti-
sak. Slabi e prvi da se potini. Njegovo ouvanje je uopte isto
tako veoma malo znaajno za pobedu kao i to to ostaje u otad-
bini. Neretko se zakon akcije prenosi iz otadbine u kolonije,
15
zato to tamo sasvim spontano dolazi do koncentracije najviih

Ijudskih vrednosti. Meutim, dobitak za novu zemlju tako posta-
je gubitak za otadbinu. im tokom vekova narod jednom izgubi
svoju najbolju, najjau i najprirodniju silu u Ijudstvu kroz emi-
graciju, teko da e vie ikada biti u stanju da prikupi unutarnje
snage da prui neophodan otpor u najodsudnijim kobnim vreme-
nima. Zato e potom pribei kontroli radanja. ak i ovde gubitak
u brojnosti stanovnitva nije presudan, ali je uasna injenica da,
kroz kontrolu raanja, najvie potencijalne vrednosti naroda biva-
ju unitene u samom zaetku s obzirom na to da su veliina i bu-
dunost naroda odreene zbirom njegovih sposobnosti za najvia
dostignua na svim poljima. Meutim, to su one vrednosti lino-
sti koje se ne pojavljuju povezane sa pravom roenja. Ako bismo
odstranili iz naeg kulturnog ivota, nae nauke, zaista celoku-
pne nae egzistencije kao takve, sve ono to su stvorili ljudi koji
nisu bili prvoroeni sinovi, onda bi Nemaka postala gotovo bal-
kanska drava. Nemaki narod onda ne bi mogao da bude prokla-
movan za kulturan narod. tavie, mora se imati u vidu da, ak i
u sluaju kada bi prvoroeni ipak stvorili velika dostignua za svoj
narod, najpre mora biti preispitano da nije barem neko od njiho-
vih predaka bio prvoroeni. Jer kada se u itavom rodoslovnom
stablu lanac prvoroenih samo jednom prekine, onda on takode
pripada onima koji ne bi postojali da nai preci nisu uvek odavali
poast i potovanje tom principu. U ivotu nacija, medutim, ne
postoje greke prolosti koje se smatraju ili koje bi bile ispravne
u sadanjosti.
Sutinski miroljubiva politika je, uz kasnije krvarenje nacije
kroz emigraciju i kontrolu raanja, utoliko pogubnija to vie za-
hvati narod koji se sastoji iz nejednakog broja pripadnika rasa.
Jer u ovom sluaju, kroz emigraciju, takode dolazi do odliva naj-
plemenitijih pripadnika rase iz naroda, dok su putem kontrole ra-
anja u domovini, oni koji su uspeli da se zbog vrednosti svoje rase
izgrade i doguraju do vieg ivotnog i drutvenog nivoa zapravo
16
Rat i mir
oni koji su se prvi nali pogodenim. Postepeno bi potom usledila

situacija u kojoj bi popunjavanje inferiornih irokih masa posta-
lo nenadoknadivo, i na kraju, nakon vekova, dovelo do opadanja
celokupne vrednosti naroda. Takva nacija bi postepeno izumirala
sve dok ne bi prestala da raspolae jednom pravom ivotnom vi-
talnou.
Tako e politika miroljubivog karaktera biti isto toliko tetna
i razorna po svojim efektima kao politika koja u ratu vidi jedino
oruje. Politika mora da se bori za opstanak i ivot naroda; tavi-
e, ona uvek mora da izabere oruje kojim e se boriti kako bi slu-
ila ivotu u najviem smislu te rei. Jer ovek se ne bavi politikom
da bi mogao da umre, pre bi se moglo rei da se od oveka po-
vremeno zahteva da umre kako bi nacija mogla da ivi. Cilj je ou-
vanje ivota, a ne herojska smrt, ili ak kukavika rezigniranost.
17
Poglavlje 2
Neophodnost borbe
, Borba naroda za opstanak je, pre svega, odredena sledeim

faktorima: bez obzira na to koliko narod moe da bude od viso-
kog kulturnog znaaja, borba za osnovna sredstva za ivot stoji
ispred svih vitalnih potreba. Svakako, briljantni lideri mogu da
dre velike ciljeve pred oima naroda kako bi od materijalnih stva-
ri moglo da se krene dalje u pravcu viih duhovnih ideala. Uop-
teno gledajui, usredsredenost samo na materijalne stvari e se
intenzivirati tano u onoj meri u kojoj iezavaju duhovni vidici.
to ovek ivi primitivnijim duhovnim ivotom, to vie postaje
nalik ivotinji, sve dotle dok u hrani konano ne pone da uvida
jedini cilj ivota. Zbog toga narod moe veoma dobro da izdri
izvesno ogranienje materijalnih ciljeva, sve dotle dok mu se da-
je kompenzacija u vidu ivotvornih ideala. Ali, da ti ideali ne bi
rezultirali unitenjem naroda, nikada ne bi trebalo da postoje je-
dnostrano, sami po sebi, a na tetu zadovoljenja materijalnih po-
treba, tako da prete da ugroze zdravlje nacije, budui da e
izgladneli narod zaista zavriti tako to e kolabirati usled neu-
hranjenosti, ili e neizbeno promeniti svoj poloaj. Pre ili kasni-
je, meutim, fiziki kolaps donosi za posledicu duhovni kolaps.
A tada nastupa kraj i samih ideala. Zato su ideali dobri i zdravi
sve dotle dok doprinose jaanju unutranje i opte snage naroda,
18
Neophodnost borbe
kako bi u konanoj analizi mogli da budu korisni u preduzima-

nju borbe za egzistenciju. Ideali koji ne slue toj svrsi, mada spo-
lja mogu izgledati hiljadu puta lepi, izuzetno su lci i tetni zato
to narod sve vie i vie udaljavaju od stvarnog ivota.
Ali, osnovna sredstva za ivot koja su narodu neophodna us-
lovljena su ivotnim prostorom koji mu je dat na raspolaganje.
Zdrav narod e barem tragati za tim da zadovolji svoje potrebe
na sopstvenoj zemlji. Svako drugo stanje je patoloko i opasno, pa
ak i ako vekovima omoguava odranje naroda. Svetska trgo-
vina, svetska ekonomija, turistiki promet, i tako dalje, sve su to
privremena sredstva da se narodu obezbedi odranje. Ona zavise
od faktora koji delimino prevazilaze proraune, i koji, s druge
strane, lee izvan moi nacije. U svim vremenima najsigurniji te-
melj za egzistenciju naroda bilc je sopstveno zemljite.
Ali, sada moramo da razmotrimo sledee:
Broj stanovnika je promenljiv faktor. On e uvek narastati u
zdravom narodu. I zaista, ve sam taj pcrast, prema realnim pro-
raunima, garantuje jednom narodu budunost. Medutim, posle-
dica toga je da zahtev za komotitetom takode raste. U veini
sluajeva takozvani porast domae produkcije moe da zadovolji
samo rastue zahteve oveanstva, ali nikako narastajue popu-
lacije. To posebno vai za evropske nacije. U poslednjih nekoli-
ko vekova, posebno u novije vreme, potrebe evropskih naroda
narasle su u tolikoj meri da porast produktivnosti zemlje, koji je
mogue ostvariti iz godine u godinu pod povoljnim okolnostima,
teko da moe da ide u korak sa rastom optih ljudskih potreba.
Porast stanovnitva moe da bude izbalansiran samo kroz pove-
anje, to jest, proirenje ivotnog prostora. I dok je broj stanovni-
ka jednog naroda promenljiv, dotle zemlja, kao takva, ostaje ista.
To znai da je poveanje broja stanovnika proces koji je po svo-
joj prirodi toliko oevidan da se ni ne smatra kao neto izuzetno
i neobino. S druge strane, poveanje teritorije je uslovljeno op-
tom raspodelom imovine u svetu, to je in posebne revolucije,
19
izuzetan proces, tako da lakoa sa kojom populacija raste stoji

u otroj suprotnosti sa neverovatno tekim teritorijalnim pro-
menama.
Pa ipak, regulisanje odnosa izmedu populacije i teritorije je od
ogromne vanosti za nacionalnu egzistenciju. U stvari, moemo
s pravom rei da se doivotna borba naroda, zapravo, sastoji u za-
titi teritorije koja mu je potrebna kao opti preduslov za odra-
nje narastajue populacije. Budui da broj stanovnika neprestano
raste, a zemlja ostaje ista, postepeno mora da dode do tenzija, to
se prvenstveno ogleda u bedi i nevoljama, a to za izvesno vreme
moe da se izbalansira kroz veu proizvodnju, vei broj ingeni-
oznih metoda proizvodnje, ili posebno strogu ekonomsku politi-
ku. Ali, onda nastupi dan kada sve te tenzije vie ne mogu ni na
jedan nain da se otklone. A.tada se zadatak lidera nacionalne bor-
be za opstanak sastoji u sutinskom eliminisanju nepodnoljivih
uslova, to jest, u ponovnom uspostavljanju tolerantnog odnosa iz-
medu broja stanovnika i veliine teritorije.
Postoji nekoliko naina da se u ivotu nacije koriguje dispro-
porcija izmedu naseljenosti stanovnitva i teritorije. Najprirodniji
nain je adaptirati zemlju, s vremena na vreme, prema naraslom
broju stanovnika. To zahteva odlunu borbu i rizik krvoprolia.
Medutim, to krvoprolie je isto tako jedina stvar koja moe biti
opravdana narodu. Budui da se tim putem osvaja prostor neop-
hodan za dalji porast broja stanovnika, to automatski pronalazi
viestruku kompenzaciju za ljudstvo koje je stradalo na bojnom
polju. Tako sutina slobode izrasta iz ratnih nevolja. A ma utire
stazu kojom e kasnije krenuti plug. I ako uopte elimo da raz-
govaramo o ljudskim pravima, onda jedino u ovom sluaju rat
slui najpravednijem cilju: on narodu omoguava da poseduje ze-
mlju koju eli marljivo i poteno da obrauje za sebe, kako bi
svojoj deci jednog dana mogao da obezbedi osnovna sredstva za
ivot. S obzirom na to da zemlja nije dodeljena nikome, niti je ko-
me poklonjena na dar, ona od strane samog Providenja biva po-
20
Neophodnost borbe
arena narcdu koji u svom srcu ima hrabrosti da je poseduje i

marljivost da je obraduje plugom.
Zato svaki zdrav, snaan narod ne vidi nikakav greh u terito-
rijalnom osvajanju, ve jedan potpuno prirodan proces. Savre-
meni pacifista koji porie ovo sveto pravo zasluuje prekor, pre
svega zbog injenice da je on sam ponikao i odgajan je na ne-
pravdi prethodnih vremena. tavie, nema raesta na zemlji koje
je predodredeno kao prebivalite naroda za sva vremena, budui
da je zakon prirode desetinama hiijada godina primoravao ove-
anstvo da se seii. Konano, sadanja podela poseda na zemlji
nrje osmiljena od strane vie sile, ve od strane sainog cveka.
I upravo zato? ja reenje doneto od strane oov.eka nikada nisani
smatrao venom vrednou, koje sada Provirtenje uzima u svoju
zatitu i uznosi ga na nivo budueg zakona. Na taj nain, kao to
je povrina zemlje bila izloena veitim geolokim transformaci-
jama, inei da organski ivot odumire i da se neprestano menja
kako bi pronaao novi oblik, isto tako su i ove granice ljudskih
naseobina izloene neprekidnim promenama. Pa ipak, mnoge na-
cije, u izvesnim periodima, mogu imati interes da prikau posto-
jeu podelu svetskih teritorija kao veito obavezujuu, iz razloga
to to odgovara njihovim interesima, isto tako kao to druge na-
cije u istoj toj situaciji mogu videti samo neto to je u principu
ovekova umotvorina, koja u tom momentu njima ne ide u ko-
rist, i koja zbog toga mora biti izmenjena svim sredstvima koja
su u Ijudskoj moi. Svako ko bi zauvek odstranio ovu borbu sa
lica zemlje moda bi uspeo da zaustavi rat i iskoreni bitke izme-
du ljudi, ali bi isto tako unitio najjau silu koja ih pokree da se
razvijaju; isto tako kao to bi, elei da u civilnom ivotu bogat-
stvo izvesnog oveka ili veliinu odredenih poslovnih poduhvata
uini venim, u tu svrhu eliminisao igru slobodnih sila, nadme-
tanje. Rezultat bi bio katastrofalan za naciju.
Ispostavlja se da je dananja neravnopravna podela svetskog
prostora takva da ide daleko vie u prilog pojedinih nacija, pa je
21
potpuno razumljivo to one silom prilika imaju interes da nada-

lje ne dopuste promenu trenutne podele teritorija. Ali, prekomer-
no bogatstvo teritorija koju uivaju ove nacije stoji u kontrastu sa
siromatvom drugih, koje, uprkos vrhunske proizvodnje, nisu u
stanju da proizvode hranu za svoje svakodnevne potrebe kako bi
se odrale u ivotu. Ima li vieg prava od toga da jedna nacija
poeli da im se suprostavi ako i ona polae pravo na isto to pod-
ruje koje joj omoguava opstanak i odranje?
Ne. Osnovno pravo ovog sveta jeste pravo na ivot, sve dotle
dok je ovek dovoljno snaan za to. Zato e, na osnovu ovog pra-
va, jaka nacija uvek pronai naine da veliinu teritorije prilago-
di svom broju stanovnika.
Kada nacija jednom dospe u situaciju da, bilo usled slabosti
ili loeg liderstva, vie ne moe da ukloni nesklad izmedu porasta
stanovnitva i nepromenljive veliine teritorije poveavanjem pro-
duktivnosti njene zemlje, nuno e morati da pronade neki drugi
nain. I onda e tim putem broj stanovnika prilagoditi zemlji.
Priroda, sama po sebi, izvodi prvo prilagodavanje broja sta-
novnika veliini teritorije koje nema dovoljno da bi mogla da ga
ishrani. U tome su nevolja i beda njena sredstva. Narod, prola-
zei kroz takve nedae, biva toliko desetkovan da porast broja
stanovnika postaje gotovo nemogu. Posledice ovog prirodnog
prilagodavanja naroda zemlji nisu uvek iste. Pre svega, na scenu
stupa veoma otra i nemilosrdna borba za egzistenciju, koju samo
najjai i najotporniji pojedinci mogu da preive. Visok procenat
smrtnosti novoroenadi, s jedne strane, i visok procenat ostare-
lih ljudi, s druge, glavni su predznak vremena koje se veoma ma-
lo obazire na ivot pojedinca. Budui da pod takvim okolnostima
svi slabii bivaju zbrisani kroz velike tekoe i akutne bolesti, a
samo oni najzdraviji mogu da opstanu, dolazi do prirodne selek-
cije. Tako broj stanovnitva jednog naroda moe da bude izloen
ogranienju, dok unutarnje vrednosti mogu da ostanu, to zaista mo-
e da se doivi kao unutarnji uspon. Ali, takav proces ne moe
22
Neophodnost borbe
dugo da traje, inae se nedae mogu pretvoriti u svoju supro-

tnost. U nacijama sastavljenim od rasa koje nisu jednake po vre-
dnosti, stalna neuhranjenost na kraju moe dovesti do letarginog
preputanja bednim okolnostima, koje postepeno moe dovesti do
opadanja nivoa energije, a umesto borbe koja podstie prirodnu
selekciju, nastupa postepena degeneracija. To je sasvim sigurno
sluaj onda kada ovek, da bi kontrolisao hroninu bedu, vie ne
pripisuje nikakvu vrednost tome da se razmnoi, i zbog toga pri-
begava sopstvenoj kontroli radanja. I tada, istog momenta kree
putem koji protivrei prirodi. Dok priroda, od mnogobrojnih lju-
di koji su se rodili, potedi nekoliko njih koji su najzdraviji i naj-
otporniji da se izbore u ivotu, ovek ograniava broj dece koje
e roditi, a tada pokuava da odri u ivotu onu koja su rodena
bez obzira na njihovu unutranju vrednost. Ovde je njegova hu-
manost samo sluga njegovoj slabosti, dok je istovremeno zapra-
vo najokrutniji unititelj njegove egzistencije. Ako ovek eli da
ogranii broj dece koju e roditi, a da pri tome ne proizvede ua-
sne posledice koje proizilaze iz kontrole radanja, onda mora sebi
dopustiti slobodu da rada bez ogranienja, ali da svede na mini-
mum trokove za svu onu ve rodenu decu. Postojalo je doba u
kojem su Spartanci bili sposobni da primene ovu mudru meru, ali
ne i nai dananji, lano sentimentalni i patriotski nastrojeni pri-
padnici buroazije. Vladavina est hiljada Spartanaca nad trista
pedeset hiljada Helena moe se zamisliti samo ako se ima u vidu
da je to posledica vie vrednosti rase Spartanaca. Ali je to bila
posledica sistematskog odravanja i uvanja rase; prema tome,
Sparta se moe smatrati prvom narodnom dravom. Naputanje
bolesne, slabe, deformisane dece, ukratko, njihovo unitenje, bilo
je prikladnije, pa ak, iskreno reeno, i hiljadu puta humanije ne-
go alosno ludilo naeg doba, koje uva najbolesnije pojedince,
i to zaista po svaku cenu, dok, s druge strane, oduzima ivot sto-
tinama hiljada zdrave dece kroz kontrolu raanja ili kroz abortu-
se da bi kasniie proizvelo degenerisanu rasu optereenu bolestima.
23
Otuda se uopteno moe rei da ograniavanje stanovnitva

kroz nedae i unapred zacrtane standarde od strane nekih ljudi
moe takode vrlo lako dovesti do priblinog prilagodavanja ne-
adekvatnog ivotnog prostora, ali vrednost postojeeg ljudskog
materijala se konstantno sniava i na kraju istinski propada.
Drugi pokuaj da se brojnost stanovnitva prilagodi veliini
zemlje lei u emigraciji, pod uslovom da se ne odigrava plemen-
ski, to isto tako dovodi do devalvacije preostalog ljudskog ma-
terijala.
Kontrola raanja ljudi unitava nosioce najviih vrednosti, dok
emigracija unitava vrednost proseka.
Postoje jo dva naina pomou kojih nacija moe pokuati da
balansira disproporciju izmedu stanovnitva i teritorije. Prvi se na-
ziva poveanjem unutranje produktivnosti zemlje, koji kao takav
nema nikakve veze sa takozvanom unutranjom kolonizacijom;
drugi je poveanje proizvodnje robe iroke potronje i konverzi-
ja domae ekonomije u ekonomiju izvoza.
Ideja o poveanju prinosa zemlje unutar granica koje su bile
zacrtane - jednom i zauvek je zastarela. Istorija ovekovog obra-
divanja zemlje govori o stalnom progresu, unapredivanju i, otuda,
o poveanju prinosa. Dok prvi deo ovog progresa lei u oblasti
metodologije obradivanja zemlje, kao i u izgradivanju naselja,
drugi deo lei u poveanju vrednosti zemlje vetakim putem kroz
upoznavanje sa hranljivim materijama koje nedostaju ili ih nema
dovoljno. Taj put vodi od motike iz ranijih vremena, pa sve do
modernog pluga, od vrstog dubriva do dananjih vetakih. Bez
sumnje, produktivnost zemlje je pomou toga bezgranino pove-
ana. Ali je isto tako sasvim izvesno da je i u tome negde bilo
ogranienja. Posebno ako razmotrimo da je ivotni standard kul-
turnih ljudi u principu zajedniki, to nije uslovljeno koliinom
nacionalnog proizvoda dostupnog pojedincu; pre bi se moglo re-
i da je to podredeno prosudivanju okolnih zemalja i, obratno,
ustanovljeno uslovima unutar njih. Dananji evropski snovi o i-
24
Neophodnost borbe
votnom standardu proistiu isto toliko iz potencijala Evrope, kao

i iz aktuelnih uslova koji preovlauju u Americi. Medunarodni od-
nosi su postali toliko laki i bliski, zahvaljujui modemoj tehnolo-
giji i komunikacijama, da Evropljanin, esto i potpuno nesvesno,
amerike uslove primenjuje kao standarde za sopstveni ivot.
Ali, cn pri tome zaboravlja da je odnos broja stanovnika prema
povrini zemlje amerikog kontinenta daleko povoljniji nego od-
govarajui uslovi u kojima ive evropske nacije s obzirom na nji-
hov ivotni prostor. Bez obzira na to koliko Italija, ili recimo
Nemaka, naseljava zemiju, bez obzira na to na koji nain i dalje
poveava produktivnost svoje zemlje putem naunih i metodo-
lokih aktivnosti, uvek ostaje disproporcija broja stanovnika u
odnosu na zemlju kada se meri prema brojnosti amerikog stanov-
nitva u odnosu na zemlju njihove Unije. I ako bi dalje poveanje
broja stanovnika putem vrhunskog razvoja industrije i bilo mo-
gue za Italiju ili Nemaku, onda bi ih na isti taj nain Amerika
Unija viestruko nadmaila. A kada, na kraju, dalji porast u ove
dve evropske zemlje vie ne bi bio mogu, Amerika Unija bi
mogla nastaviti da se dalje razvija vekovima sve dotle dok ne bi
dostigla odnos koji mi ve danas imamo.
Efekti koji posebno nastoje da se postignu naseljavanjem po-
ivaju na zabludi. Miljenje da moemo da dovedemo do pove-
anja produktivnosti zemlje je pogreno. Bez obzira na to kako
je raspodeljena zemlja, na primer, u Nemakoj, bilo u velikim ili
malim zemljoradnikim posedima, ili u zemljitima za sitne do-
seljenike, to ne menja injenicu da, u proseku, 136 ljudi ivi na
jednom kvadratnom kilometru. To je nezdrav odnos. Nemogue
je ishraniti na narod polazei od ove osnove i pretpostavke. Za-
ista bi samo stvorilo konfliziju postaviti pred mase slogan o unu-
tranjem naseljavanju, koje bi onda polagale svoje nade u to i
mislile da su na taj nain pronale sredstva da se otarase njihovih
sadanjih nevolja. To nikako ne bi bio sluaj. Jer nevolja i beda
ni blizu nisu rezultat pogrenog naina raspodele zemlje, ve
25
posledica neadekvatne koliine prostora, koja danas, u celini, sto-

ji na raspolaganju naoj naciji.
Poveanjem produktivnosti moe se, meutim, donekle ubla-
iti situacija u vezi s narodnim dobrom. Pa ipak, na duge staze to
nas nikada ne bi oslobodilo dunosti da se ivotni prostor, kada
postane nedovoljan, prilagodi poveanom broju stanovnika. Pu-
tem unutranjeg naseljavanja, u najpovoljnijim okolnostima, mo-
glo bi da dode samo do amelioracije, u smislu drutvenih reformi
i pravde. To je potpuno nevano u pogledu potpunog ouvanja
naroda. I to e, isto tako, esto biti tetno za poloaj nacionalne
spoljne politike zato to budi nade koje narod udaljavaju od real-
nog razmiljanja. Obian, ugledan gradanin e onda zaista pre
verovati da moe da zaradi hleb u domovini kroz proizvodnju i
vredan rad, nego to e shvatiti da snaga naroda mora biti usred-
sredena kako bi osvojila nov ivotni prostor.
Ekonomija, koju posebno danas mnogi smatraju za spasio-
ca od nevolje i brige, gladi i bede, narodu moe pruiti mogu-
nosti za egzistenciju pod izvesnim uslovima, koji lee izvan
njegove povezanosti sa sopstvenom zemljom. Medutim, to je
povezano sa brojem preduslova koje ovde moram ukratko da
spomenem.
Smisao takvog ekonomskog sistema lei u injenici da nacija
proizvodi vie izvesnih ivotnih namirnica nego to joj je potre-
bno. Ona prodaje ovaj viak i izlazi na trite, i sa tako stvorenim
prihodom obezbeduje te prehrambene namirnice i sirovinske ma-
terijale koji joj nedostaju. Tako ova vrsta ekonomije obuhvata ne
samo pitanje proizvodnje, ve u istoj toj meri i pitanje prodaje.
Mnogo se pria, posebno u dananje vreme, o narastajuoj pro-
izvodnji, ali potpuno se zaboravlja da je jedan takav porast vre-
dnosti od znaaja samo dotle dok je kupac na vidiku. U okviru
ekonomski povoljnog razvoja nacije, svaki porast proizvodnje e
biti profitabilan do onog stepena u kojem poveava koliinu robe
dostupne pojedincu. Teoretski, svaki porast industrijske proizvo-
26
Neophodnost borbe
dnje nacije mora dovesti do snienja cena proizvoda, to sasvim

logino za posledicu ima poveavanje njihove potronje, kao i to
da svaki ovek iz naroda dospeva u situaciju da poseduje jo vie
ivotnih namirnica. U praksi, medutim, to ni na koji nain ne me-
nja injenicu neadekvatnog ouvanja i odranja nacije, kao po-
sledice nedovoljne koliine zemlje. Jer mi, svakako, moemo da
poveamo izvesnu industrijsku proizvodnju, i to bezbroj puta, ali
nc i proizvodnju prehrambenih namirnica. Nade li se nacija je-
dnom u situaciji da trpi zbog ove potrebe, to moe da se regulie
samo ako deo njene industrijske hiperprodukcije moe da bude
eksportovan kako bi iz spoljnih izvora nadoknadila potrebu za
onim prehrambenim namirnicama koje su joj nedostupne u do-
movini. Ali, porast proizvodnje, koji ima taj cilj, ostvaruje e-
ljeni uspeh samo onda kada nade kupca, i to upravo onog izvan
zemlje. Tako dolazimo do pitanja prodajnog potencijala, to jest,
trita, pitanja od ogromnog znaaja.
Dananje svetsko trite robe iroke potronje je neogranie-
no. Broj nacija koje aktivno proizvode je u stalnom porastu. Go-
tovo sve evropske nacije trpe posledice usled neadekvatnog i
nezadovoljavajueg odnosa izmedu koliine zemlje i broja stanovni-
ka. Zato zavise od svetskog izvoza. Poslednjih godina Amerika
Unija se okrenula izvozu, a isto je uinio i Japan na istoku. Tako
iz ogranienih trita automatski zapoinje borba, koja se zao-
trava sve vie kako na scenu stupa vei broj nacija koje se bave
proizvcdnjom i, obrnuto, sa poveanjem njihovog broja, trite po-
staje sve zbijenije. Jer dok se, s jedne strane, izvestan broj bori za
to da se svetsko trite povea, trite iroke potronje se polako
smanjuje, delimino kao posledica procesa samoindustrijalizacije
sopstvenim snagama, a delimino kroz poduhvate u okviru siste-
matski organizovanih ogranaka, koji se sve vie i vie preduzima-
ju u zemljama isto kapitalistikog interesa. Trebalo bi da imamo
sledeu stvar na umu: nemaki narod, na primer, izuzetno je za-
interesovan za to da se u nemakim brodogradilitima konstruiu
27
AdolfHitler MOJ POREDAK SVETA
brodovi za Kinu, zato to e, na taj nain, izvestan broj ljudi nae

nacionalnosti dobiti ansu da se ishrani, to ne bi mogli od nae
zemlje, koja vie nije dovoljna. Ali, nemaki narod nema interes
da, recimo, aktivira nemaku finansijsku grupu ili ak nemaku
fabriku, koja bi otvorila takozvani ogranak brodogradilita u an-
gaju, gde bi kineski radnici gradili brodove za Kinu i to od stranog
elika, ak i ako bi korporacija stekla odredeni profit u vidu ude-
la ili dividende. Naprotiv, rezultat bi bio samo to to bi Nemaka
finansijska grupa zaradila na milione, ali bi, kao posledica izgu-
bljenih porudbina, daleko vea milionska suma bila povuena iz
nemake nacionalne ekonomije.
Jo istiji kapitalistiki interesi poinju da odreduju dananju
ekonomiju, i to vie zajednika giedita sveta fmansija i berze
tu izvre vei uticaj, to e vie sistem podrunica ostvariti i tako
vetakim putem izvesti industrijalizaciju biveg trita robe i-
roke potronje i posebno smanjiti mogunosti izvoza evropskim
zemljama. Danas mnogi i dalje mogu da priute sebi da radosno
gledaju na ovaj budui razvoj, ali kako na tom putu budu dalje
odmicali, kroz trideset godina, u Evropi e ljudi teko disati pod
tim okolnostima.
Kako se na tritu bude razvijalo vie problema, tako e biti
i ogorenija borba preostalih uesnika. Iako glavno oruje ove
borbe lei u formiranju cena i kvalitetu robe, oko koje e se naci-
je utrkivati ne bi li te proizvode prodale to jeftinije, na kraju,
ak i ovde, vrhunsko oruje lei u mau. Takozvano miroljubivo
ekonomsko takmienje sveta moglo bi se odigrati samo ako bi se
zemlja sastojala iz isto agrarnih nacija i samo jedne industrijski i
ekonomski razvijene nacije. Budui da su sve velike nacije da-
nas ekonomski razvijene, takozvano miroljubivo ekonomsko ta-
kmienje sveta nije nita drugo sem borba sredstvima koja e
ostati miroljubiva sve dotle dok jae nacije veruju da mogu da tri-1
jumfuju nad ostalima, u stvari, sve dotle dok su u stanju da druge I
dokraje miroljubivom ekonomijom. Jer to je istinski rezultat po-
28
Neophodnost borbe
bede jedne nacije nad drugom miroljubivim ekonomskim sred-

stvima. Tako jedna nacija dobija mogunosti opstanka, a druga na-
cija biva liena istih tih mogunosti. Pa ak su i ovde u pitanju
ono to je uvek najbitnije: meso i krv, koje mi oznaavamo kao
narod.
Ako istinski snaan narod veruje da miroljubivim ekonom-
skim sredstvima ne moe da osvoji drugi narod, ili ako ekonom-
ski slab narod ne eli sebi da dopusti da bude ekonomski poraen
od ekonomski jaeg, a budui da se mogunosti njegovog ouva-
nja postepeno smanjuju i potpuno nestaju, onda e u oba sluaja
isprazna ekonomska frazeologija iznenada da eksplodira u param-
parad, a tada e na scenu stupiti rat, koji je nastavak politike dru-
gim sredstvima.
Opasnost za narod koji tei ekonomskom razvoju nalazi se,
u uem smislu te rei, u injenici da isuvie lako veruje u to da
na kraju svoju sudbinu moe da oblikuje kroz ekonomiju. Pa otu-
da, kasnije, iz isto sekundarnog mesta kree ka primarnom, i
konano se smatra ak formiranom dravom, i pljaka narod koji
raspolae istim onim vrednostima i karakteristikama, koje su, na
kraju krajeva, naciji i dravama omoguile da ouvaju ivot na
ovoj zemlji.
Posebna opasnost takozvane miroljubive, pomirljive ekonom-
ske politike, medutim, lei iznad svega u injenici da ona omo-
guava porast broja stanovnika, to na kraju ne stoji ni u kakvoj
vezi sa produktivnou njene sopstvene zemlje da ouva ivot.
Ta prenaseljenost neadekvatnog ivotnog prostora takode nere-
tko vodi do koncentracije ljudi u poslovnim centrima, koji goto-
vo uopte ne lie na sedita kulture, ve vie na ireve na telu
nacije u kojima su se izgleda skupila i ujedinila sva zla, poroci i
bolesti. Pre svega, oni su rasadnik meanja i pogoravanja kvali-
teta rase, i srozavanja njenih vrednosti, rezultirajui tako dubre-
tom inficiranim centrima, u kojima cveta jevrejska rasa crva,
koja na kraju utie na dalju destrukciju.
29
Upravo se na taj nain otvaraju vrata procesu propadanja u ok-viru
kojeg unutranja snaga takvog naroda brzo kopni, sve rasne,
moralne i narodne vrednosti bivaju odredene za destrukciju, ide-ali
obezvredeni, a na kraju preduslovi, koji su narodu hitno potre-bni da
bi uzeo u svoje ruke i uspostavio kontrolu nad konanim ishodom
borbe za svetsko trite, bivaju eliminisani. Oslabljen ovim
pogrenim putem pacifizma, narod vie nee biti spreman da se
bori i prolije krv za trite za svoju robu. Otuda, im jaa nacija
uspostavi istinski snanu politiku mo u mestu u kojem vladaju
principi miroljubivih ekonomskih sredstava, takva nacija e
kolabirati. Aonda e im se osvetiti sopstvena delinkvencija. U
njihovoj zemlji dolazi do prenaseljenosti, i sada, trpei posledice
gubitka realnih osnovnih preduslova, oni vie nemaju nijednu mo-
gunost da na odgovarajui nain ishrane tu nagomilanu, ogro-
mnu masu ljudi. Nemaju snage da preseku obru neprijatelja, niti
unutranje vrednosti pomou kojih bi dostojanstveno podneli su-
dbinu. Jednom su poverovali u to da bi mogli da ive zahvaljuju-i
miroljubivoj ekonomskoj politici, i odrekli se upotrebe nasilja.
Sudbina e ih nauiti da narod na kraju opstaje i ostaje samo on-da
kada broj stanovnika, naseljenost i ivotni prostor stoje u potpu-
nopnrodnom i zdravom uzajamnom odnosu. tavie, ovaj odnos
vo uspostavljen u korist stanovnitva u istom stepenu u iojem se
pomerio u korist zemlje.
U tom cilju, meutim, narodu treba oruje. Sticanje zemlje je
uvek povezano sa angaovanjem snaga.
Ako je zadatak politike da sprovede borbu naroda za opsta-
nak, a ta borba se na kraju krajeva sastoji u ouvanju koliine
prostora neophodnog za ishranu odredenog stanovnitva, i ako je
ceo proces pitanje angaovanosti narodnih snaga, iz toga, kao za-
kljuak, proistiu sledee defmicije:
Politika je umetnost sprovodenja borbe jednog naroda za op-
stanak na zemlji.
30
Fic
Neophodnost borbe
Spoljna politika je umetnost zatite trenutno narodu neopho-dnog ivotnog

prostora, kako u smislu kvantiteta tako i kvaliteta.
Unutranja politika je umetnost ouvanja neophodnih snaga za to u vidu
njegovih rasnih vrednosti i broja.
31
Poglavlje 3
Rasa i volja u borbi za mo
Sada, u ovom trenutku, elim da raspravljam o buroaskom oruje

konceptu, koji na mo gleda uglavnom kao na snabdevanje na- iz bilo
cije orujem, i, u manjem stepenu, moda isto tako armijom kao kojeg
organizacijom. Da je koncept tih ljudi bio znaajan, to jest, ka- razloga
da bi mo nacije zaista leala u njenom posedovanju oruja i moralo
armije kao takve, onda bi sa nacijom koja je izgubila armiju i zauvek
da bude svreno. U ta i sami ti buroaski politiari teko da
veruju. Ve samom njihovom sumnjom, oni priznaju da oruje
i organizacija armi-je jesu stvari koje se mogu zameniti, i da
prema tome nisu pri-oritetne, ve da postoji neto iznad njih,
to je isto tako izvor moi. Oruje i vojne formacije su unitive
i zamenljive. U istoj meri u kojoj njihov znaaj moe za
momenat izgledati ogroman, toliko izgleda i ogranien tokom
duih vremenskih perioda. Ono to je najpresudnije u ivotu
naroda jeste volja za odranjem, i iva sila koja mu stoji na
raspolaganju u tu svrhu. Oruje moe zarati, formacije mogu
zastareti, ali e sama volja uvek obno-viti i jedno i drugo i
pokrenuti narod u vid borbe kakvu zahte-va trenutak. injenica
da smo mi, Nemci, morali da predamo oruje veoma je malog
znaaja u stepenu u kojem sam ja mo-gao da sagledam kako
stvari realno stoje. Pa ipak, to je jedina
razun
32
stvar koju nai buroaski politiari vide. Ono to je obeshra-

brujue u vezi sa predajom naeg oruja, najvie lei u propra-
tnim okolnostima u kojima se sve odigralo, u stavu koji je to
omoguio, kao i u nesrenom nainu na koji smo mi sve to do-
iveli. To je prevagnulo unitenjem organizacije nae armije.
Ali ak i tu glavna nesrea nije bilo unitenje organizacije kao
nocioca oruja koje posedujemo, ve vie ukidanje institucije
koja je na narod uila muevnosti i odvanosti, koju nije ima-
la nijedna druga drava na svetu, i koja, zaista, nije bila potrebna
nijednom drugom narodu toliko koliko nemakom. Doprinos
nae stare armije optoj disciplinovanosti naroda za najvia
dostignua u svim oblastima je neizmeran. Upravc na narod,
kojem po rasi nedostaju mnoge sposobnosti koje, na primer,
karakteriu Engleze - odluno zbijanje redova u periodima opa-
snosti - dobije barem deo ovog, drugim nacijama uroenog,
instinkta, usput dok prolazi kroz vojnu obuku. Ljudi koji tako
razdragano askaju o socijalizmu uopte ne shvataju da je naj-
via socijalistika organizacija od svih ostalih bila Nemaka
armija. To je isto tako i razlog estoke mrnje tipinih kapitali-
stiki nastrojenih Jevreja protiv organizacije u kojoj novac nije
izjednaen sa poloajem, ugledom, da ne kaem sa au, ve
pre sa dostignuem, i u kojoj se pripadnost grupi ljudi koji su
ostvarili velika dostignua vie ceni od posedovanja velikog ime-
tka i bogatstva. Ovo je koncepcija koja se Jevrejima uinila isto
toliko nepoznatom i stranom koliko i opasnom, i koja bi, kada
bi samo postala zajednikim nasledem naroda, nagovestila
imunitet od svake dalje jevrejske opasnosti. Ako bi, na primer,
oficirski rang u armiji mogao da se kupi, to bi Jevrejima bilo
razumljivo. Oni ne mogu da razumeju organizaciju - zapravo je
smatraju udnom - koja obasipa au oveka koji ne poseduje
nita, ili iji je prihod tek jedan mali deo prihoda onog oveka
koji se u istoj toj organizaciji niti uvaava niti ceni. Ali, upra-
vo u tome lei sutinska snaga neuporedivo stare institucije,
33
koja ipak, naalost, u poslednjih trideset godina mira takode

pokazuje znake laganog rdanja. im je to postalo moderno za
pojedinane oficire, posebno za one plemikog porekla, raspo-
redenim u parove sa, generalno reeno, jevrejskim iftama, opa-
snost se nadvila nad starom armijom koja bi jednog dana, ako
nastavi da se razvija na prethodno reeni nain, mogla da se pre-
tvori u veliko zlo. U svakom sluaju, u doba cara Viljema I, ni-
je postojalo razumevanje za takve dogadaje. Pa ipak je, sve u
svemu, nemaka armija poetkom ovog veka bila najvelian-
stvenija organizacija na svetu, a njen uticaj na na narod vie
nego blagotvoran. Rasadnik nemake dicipline, nemake efika-
snosti, odlunog rukovoenja, prave hrabrosti, samouverenog
. nastupa, eline upornosti i nepokolebljivog potenja. Koncep-
cija potenja i asti celokupne profesije je polako, ali neosetno
postala zajedniko naslee celog naroda.
To to je ta organizacija bila unitena kroz Versajski mirovni
ugovor bilo je utoliko loije za na narod to su nai unutranji skiiznz
neprijatelji pomou toga konano dobili slobodan prilaz za izvo-
denje njihovih najgorih namera. Ali naa nekompetentna buro-
azija, usled nedostatka genija i sposobnosti da improvizuje, nije
mogla da pronade ni najprimitivniju zamenu. cstciska,!)
Tako je, u svakom sluaju, nemaki narod izgubio oruje i nji-
hove nosioce. Ali, to se u istoriji nacija deavalo bezbroj puta, a
da kasnije usled toga one nisu iezavale. Naprotiv: nita nije la-
ke nadoknaditi od gubitka oruja, i svaki oblik organizacije mo-
e ponovo da se stvori ili obnovi. Ono to jeste nenadoknadivo
je pokvarena krv naroda, unitene unutranje vrednosti.
Jer, nasuprot dananjoj buroaskoj koncepciji da je Versajski
mirovni ugovor na narod liio oruja, mogu da odgovorim da
pravi nedostatak oruja lei samo u naem pacifistiko demokrat-
skom trovanju, kao i u internacionalizmu, koji unitavaju i truju
najdublje izvore moi naeg naroda. Jer izvor celokupne snage
naroda ne lei u posedovanju oruja ili organizaciji armije, ve u
34
unutranjoj vredncsti, kojaje predstavljena znaajem njegove ra-

se, postojanjem najviih individualnih, linih vrednosti, kao i nje-
govim zdravim stavom prema ideji samoodranja.
Istupajui pred javnost kao nacionalsocijalisti sa koncepcijom
istinski snanog naroda, znamo da je danas celokupno javno mnje-
nje protiv nas. Ali, ovo je zaista najdublje znaenje nae nove
doktrine, koja se kao pogled na svet izdvaja od drugih.
Budui da polazimo od ideje da jedan narod nije jednak dru-
gome, vrednost naroda takode nije jednaka vrednosti drugog. Ako
vrednost naroda nije jednaka vrednosti drugog, onda svaki narod,
nezavisno od numerike vrednosti koja iz toga proistie, i dalje
poseduje posebne, njemu svojstvene kvalitete, koji ne mogu u pot-
punosti biti kao oni kod drugog naroda. Izraavanje ovog svojstva,
posebne vrednosti, odnosno kvaliteta naroda moe biti najrazli-
itije vrste i u najraznovrsnijim oblastima, ali, sabrane zajedno,
one rezultiraju standardom za generalnu procenu naroda. Vrhun-
ski izraz ove generalne procene je slika istorije i kulture naroda,
koja odraava zbir svih zraenja vrednosti njegove krvi ili rase
ujedinjenih u tome.
Ova posebna vrednost naroda, meutim, nikako nije samo
estetska, kulturna, ve je opta ivotna vrednost kao takva. Jer to
izgraduje ivot naroda uopte, karakterie ga i uobliava i, stoga,
takode stvara sve one snage koje on moe da prikupi kako bi pre-
vaziao i savladao sile koje mu se tokom ivota suprotstavljaju.
Zato to svaki in kulture, posmatran u vezi sa ovekom, uistinu
jeste poraz za do sada postojei varvarizam, a svaka tvorevina kul-
ture na taj nain pomae oveku da se izdigne iznad njegovih
prethodno zacrtanih ogranienja i tako ojaa poloaj tih naroda.
Otud, mo afirmacije ivota isto tako lei u takozvanim kultur-
nim vrednostima naroda. Prema tome, to je vea unutranja mo
naroda u ovom pravcu, vee su i brojnije mogunosti za potvrdiva-
nje ivota u svim oblastima borbe za opstanak. Dakle, to je vea
vrednost rase naroda, vee su i njegove opte ivotne vrednosti
35
posredstvom kojih moe da uzme uea u odbrani svog ivota,

u borbi i nadmetanju sa drugim narodima.
Znaaj vrednosti krvi jednog naroda, medutim, postaje pot-
puno oigledan kada to uvidi, prizna i ispravno proceni on sam.
Narodi koji ne razumeju ovu vrednost ili koji za to vie nema-
ju oseaj zbog nedostatka uroenog instinkta, na taj nain, isto
tako odmah poinju da je gube. Meanje krvi i opadanje vredno-
sti rase tada imaju posledice koje, svakako, na poetku neretko
bivaju stvorene i uvedene kroz takozvanu naklonost prema stra-
nim stvarima, koja je, u stvari, potcenjivanje sopstvenih kul-
turnih vrednosti naspram onih koje obeleavaju strane narode.
Kada narod jednom prestane da ceni kulturno izraavanje sop-
stvenog duhovnog ivota uslovljenog svojom krvlju, ili ak
pone da ga se stidi, kako bi skrenuo panju na nain ivota
stranih naroda, on se odrie snage koja lei u skladu sa njego-
vom krvlju i ivotom kulture koji izvire iz nje. On postaje po-
deljen, nesiguran u svoje prosudivanje slike sveta i njegovog
izraavanja, gubi percepciju i oseaj sopstvene svrhe i u tom
trenutku tone u konfuziju internacionalnih ideja, koncepcija i
kulturne zbrke, koja prositie iz svega toga. Onda Jevrejin moe
da zade gde god hoe i na bilo koji nain, i ovaj majstor inter-
nacionalnog trovanja i rasne korupcije nee gubiti ni asa sve
dotle dok u potpunosti ne iskoreni i, na taj nain, iskvari takav
narod. Na kraju onda dolazi do toga da itava rasa gubi na vre-
dnosti, to rezultira konanim padom.
Zbog toga je svaka trenutno postojea vrednost rase naroda
takode uzaludna, ako ne zaista i dovedena u opasnost, sve dotle
dok se narod svesno ne opominje na sopstveni kvalitet i ne negu-
je ga, gradei i temeljei sve svoje nade prvenstveno na tome. moe dai
Iz ovog razloga, medunarodna naklonost bi trebalo da se sma-
tra smrtnim neprijateljem tih vrednosti. Umesto nje, sam in vere
u vrednosti sopstvenog naroda mora da preovlada i odredi celo-
kupan njegov ivot i akciju.
36
to je iskonskiji faktor veliine i znaaja naroda manje prisu-

tan u njegovoj vrednosti, to e ova vrednost kao takva tee postati
u potpunosti delotvorna, osim ako energiju i talenat naroda, uspa-
vanih u poetku, ne otkrije ovek koji e da ih razbudi i probudi.
Jer kao to oveanstvo, koje je sastavljeno od rasa razlii-
te vrednosti?u podjednako maloj meri poseduje ujednaenu pro-
senu vrednost, u podjednako maloj meri je vrednost pojedinca
unutar naroda ista izmedu svih lanova. Svako delo naroda, u
bilo kojoj oblasti, i jeste rezultat kreativnosti pojedinca. U tom
smislu, nijednu nevolju ne mogu da isprave samo elje onih
koji su njome direktno pogodeni, sve dotle dok zajednikom
cljom ne pronadu reenje u jednom oveku, kojeg narod izabe-
re za taj zadatak. Veina nikada nije ostvarila kreativna dostignu-
a. Niti je ikada oveanstvu doprinela nekakvim otkriima.
Uvek je pojedinana linost ta koja je pokreta i stvaralac ljud-
skog napretka. I zaista, narod odreene unutranje rasne vre-
dnosti, ukoliko je ova vrednost uopte vidljiva u dostignuima
njegove kulture ili drugim ostvarenjima, mora kao prvo da po-
seduje vredne pojedince, jer bez njihove pojave i kreativnosti
slika kulture tog naroda nikada ne bi ni bila stvorena, pa bi za-
to bila iskljuena i mogunost bilo kakvog zakljuka u pogledu
unutranje vrednosti takvog naroda. Kad ve govorim o unutra-
njoj vrednosti naroda, ja je odredujem na osnovu skupa do-
stignua koja lee pred mojim oima, i, na taj nain, u isti mah
pronalazim potvrdu o posebno vrednim pojedincima, koji su de-
lovali kao predstavnici rasne vrednosti naroda i koji su izgra-
dili sliku kulture. Isto tako kao to su izgleda vrednost rase i
pojedinca uzajamno povezane, zato to narod bezvredne rase ne
moe da proizvede izuzetno kreativne pojedince iz tog izvora
- i kao to, u suprotnom sluaju, izgleda ne moe da se zaklju-
i, na primer, da vrednost rase postoji iako ne raspolae krea-
tivnim pojedincima i njihovim dostignuima - isto tako narod,
uprkos tome, moe po prirodi grade svog organizma, narodne
37
zajednice ili drave, unaprediti izraz svojih vrednih pojedinaca,

ili im barem moe pruiti podsticaj, ili ih, ak, i spreiti.
Kada narod jednom ustolii veinu kao vladaoca njegovog
ivota, u stvari, kad jednom uvede dananju demokratiju po za-
padnoj koncepciji, to ne samo da e otetiti znaaj koncepcije li-
nosti, ve e spreiti delotvornost vrednih pojedinaca. I to e
kroz formalno izgradivanje njegovog ivota spreiti uspon i rad
kreativnih pojedinaca.
To je dvostruka kletva demokratskog parlamentarnog siste-
ma, koji danas preovlauje: ne samo da je sam nesposoban da
dovede do stvaranja kreativnih dostignua, ve isto tako spre-
ava pojavu i, na taj nain, rad onih ljudi koji se nekako prete-
i uzdiu iznad proseka. U svim vremenima, ovek koji svojom
veliinom prevazilazi prosek opte zaglupljenosti, nesposobno-
sti, kukaviluka ali i arogancije, uvek je izgledao kao najvea
pretnja veini. Svemu tome moe da se doda da, kroz demo-
kratiju, inferiorne osobe moraju, gotovo po pravilu, postati lide-
ri, kako bi se taj sistem dosledno primenio na svaku instituciju
koja bi zavela princip devalvacije itave mase lidera, naravno,
ukoliko ih ovek uopte moe tako nazvati. To je svojstveno
neodgovornosti koja lei u pririodi demokratije. Veina predsta-
vlja fenomen koji je isuvie neuhvatljiv da bi mogao biti obuhva-
en tako da se njoj, na neki nain, odgovornost moe nametnuti.
Lideri koje ona postavlja u stvari su samo egzekutori njene vo-
lje. Zato njihov zadatak manje lei u osmiljavanju kreativnih
planova ili ideja, da bi ih izvodili uz pomo podrke raspolo-
ivog administrativnog aparata, nego u tome da okupe trenu-
tno postojeu veinu, koja je potrebna za izvrenje konanih
projekata. Tako se veina manje prilagodava projektima nego
to se projekti prilagoavaju njoj. Bez obzira na to kakvi rezul-
tati ovakve aktivnosti mogu biti, ne postoji niko ko bi se mo-
gao smatrati zaista odgovornim. To vai, jo vie, ako je svaka
odluka koja je usvojena, u stvari, rezlutat brojnih kompromisa,
38
koji e se isto tako ispoljiti u svom karakteru i sadraju. Koga bi

onda trebalo uiniti odgovornim za to?
Odstrani li se isto lina odgovornost, najjai raziog za uspo-
stavljanje energinog vodstva otpada. Uporedite organizaciju ar-
mije, okrenutu u najveoj meri autoritetu i odgovornosti pojedinca,
sa naim demokratskim gradanskim institucijama, posebno u ve-
zi sa rezultatima liderske obuke na obe strane, i biete uasnuti.
U jednom sluaju, organizacija ljudi koji su odvani i poletni u
odgovornosti kao to su sposobni u izvravanju zadataka, a u dru-
gome, horda nesposobnjakovia, isuvie kukavikih da bi prihva-
tili odgovornost. Za etiri i po godine organizacija nemake armije
pruala je vrst otpor najveoj neprijateljskoj koaliciji svih vreme-
na. Gradansko, demokratijom oslabljeno i dezintegrisano, doma-
e liderstvo bukvalno je kolabiralo pod prvim pritiskom nekoliko
stotina odrpanaca i dezertera.
alostan nedostatak stvarno velikih liderskih umova meu ne-
makim narodom pronalazi najjednostavnije objanjenje u pusto-
eoj dezintegraciji, koja se odvija pred nama kroz demokratski
parlamentarni sistem, koji polako nagriza ceo na javni ivot.
Nacije moraju da odlue. Da li ele vladavinu veine ili umova.
Te dve vladavine nikada nisu kompatibilne. Sve do danas, medu-
tim, mozgovi su uvek stvarali sve ono to je veliko na ovoj zemlji,
a ono to su izumeli opet je bivalo uniteno uglavnom od strane
veine.
Pa tako, narod, na osnovu svoje opte rasne vrednosti, s pra-
vom moe da gaji nadu da ona svakako moe da rodi sjajne
umove. Ali, onda mora da traga za modalitetima gradenja svog
nacionalnog tela, koje vetakim putem, u stvari, sistematski, ne-
e ograniavati takve umove u njihovim aktivnostima, i podiza-
ti zidove gluposti protiv njih, ukratko, sve ono to ih spreava da
budu maksimalno efikasni.
U suprotnom, jedan od najmonijih izvora narodne snage bi-
e blokiran.
39
Trei faktor snage naroda jeste zdrav i prirodan nagon samo-

odranja. Iz njega proistiu brojne herojske vrline, koje, same po
sebi, podstiu narod da se bori za opstanak. Nijedno dravno vo-
stvo nee biti u stanju da postigne velike uspehe ako je narod i-
je interese mora da predstavlja isuvie kukaviki i pokvaren da
bi stavio na kocku svoj ivot zarad tih interesa. Nijedno dravno
vostvo, naravno, ne moe da oekuje da je narod ispunjen hero-
jskim duhom ako i samo nije edukovano da bude takvo. Isto ta-
ko kao to je internacionalizam ozledio i na taj nain oslabio po-
stojeu vrednost rase, i kao to je demokratija unitila vrednost
pojedinca, tako je pacifizam paralizovao prirodnu snagu naroda
da se izbori za samoodranje.
Ta tri faktora - vrednost rase kao takve, postojee vrednosti
pojedinaca, kao i zdrav nacionalni nagon samoodranja - jesu iz-
vori snage iz koje mudra i hrabra unutranja politika ponovo mo-
e da potegne oruje neophodno za samoodranje naroda. Potom
vojne ustanove i tehnika pitanja u vezi sa orujem uvek prona-
laze odgovarajua reenja da podre narod u tekoj borbi za slo-
bodu i osnovna sredstva za ivot.
Ako domae liderstvo naroda izgubi iz vida ovo stanovite,
ili veruje da mora da se naorua za borbu samo u smislu tehni-
kog oruja, ono tog trenutka moe da postigne veliki uspeh, ali
budunost ne pripada takvom narodu. Zato ograniene pripreme
za rat nikada nisu bile zadatak istinski velikih zakonodavaca i
politikih lidera na zemlji, ve pre beskrajna unutranja i temelj-
na obuka naroda, kako bi mu budunost mogla biti zagarantova-
na gotovo po pravilu, prema svim zakonima zdravog razuma. Onda
ak i ratovi gube izolovan karakter manje ili vie velikih iznena-
denja, ve umesto toga bivaju integrisani u prirodan, istinski ja-
san sistem osnovnog, dobro utemeljenog, stalnog razvoja naroda.
To to dananji dravni lideri obraaju malo panje na ovo gle-
dite delimino je u vezi sa prirodom demokratije, kojoj duguju
i samo njihovo postojanje, ali na drugom mestu, sa injenicom
40
to je drava postala isto formalan mehanizam, koji se njima

ini kao cilj sam po sebi i koji ni najmanje ne mora da se podu-
dara sa interesima odredenog naroda. Narod i drava su postali
dva razliita koncepta. A zadatak nacionalsocijalistikog pokreta
bie da to iz osnove promeni.
41
L
Poglavlje 4
Elementi spoljne politike *

Mk
Zato, ako zadatak unutranje politike osim onog oiglednog

da reava takozvana svakodnevna pitanja i probleme - mora biti ofea Ipn
elienje i jaanje nacije sredstvima sistematskog oplemenjiva-
nja i unapredivanja njenih unutranjih vrednosti, onda bi zadatak
spoljne politike trebalo da se sastoji u tome da korespondira i sa-
raduje sa tom politikom kako bi uspostavila i obezbedila vane
preduslove u inostranstvu. Zdrava spoljna politika e, stoga, kao
najvii cilj uvek zacrtavati stvaranje temelja za odranje svog naro-
da. Domaa politika mora osigurati unutranju snagu naroda za
politiki razvoj. Otuda su unutranja i spoljna politika ne samo
najue povezane, ve isto tako i uzajamno komplementarne. i-
njenica da je sa velikom podudarnou u istoriji oveanstva unu-
tranja podjednako kao i spoljna politika potovala druge principe
nije uopte uverljiv dokaz, ve bi se pre moglo rei da dokazuje
greku jedne takve aktivnosti. Bezbroj nacija i drava je iezlo
zato to nisu sledile gore spomenute elementarne principe, a to
nam prua upozoravajui primer. Kako ovek tokom svog ivota
u sutini malo razmilja o tome koliko je izvesna njegova smrt
jeste injenica vredna panje. I koliko malo sreuje i prilagodava
delove svog ivota iskustvima kroz koje je bezbroj ljudi pre nje-
ga moralo da proe, a koja su mu, kao takva, u potpunosti pozna-
42
Elementi spoljne politike
ta. Uvek postoje izuzeci koji to ne smeu sa uma i koji, svojom

vrlom linou, pokuavaju da nateraju drage im ljude da shvate
zakone ivota, koji lee u samoj osnovi iskustava proteklih epo-
ha. Otuda je vredno panje to da bezbrojne higijenske mere koje
idu u korist naroda, a koje mu, uprkos tome to mu ne padaju la-
ko, moraju biti formalno nametane posredstvom autokratskog
stanovita pojedinaca, ipak ponovo ieznu kada autoritet lino-
sti biva zasenjen masovnim ludilom demokratije. Prosean o-
vek uasno se plai smrti i o njoj stvarno retko razmilja. Vaan
ovek se njome bavi intenzivno razmiljajui, i uopte je se ne
boji. ovek koji iz dana u dan ivi zaslepljeno, bezobzirno grei,
da bi iznenada poklekao i pao pred onim to je neizbeno. Drugi
krajnje budno posmatraju njen dolazak i sasvim sigurno se su-
oavaju sa njom hladno i pribrano.
Upravo je to sluaj u ivotu nacija. esto je uasno gledati
koliko ljudi malo ele da ue iz istorije, kako sa imbecilnom rav-
nodunou maskiraju pravu prirodu svojih iskustava, kako ne-
promiljeno gree ni ne pomiljajui da je upravo usled njihovih
greaka toliko mnogo nacija i drava iezlo, zapravo nestalo sa
lica zemlje. I koliko se istinski malo bave injenicom da su ak i
u kratkom vremenskom periodu, u koji imamo istorijski uvid, ni-
cale drave i nacije koje su povremeno dostizale i gigantske raz-
mere, da bi dve hiljade godina kasnije iezle bez traga, da su
nam o svetskim silama koje su nekada vladale svim sferama kul-
ture preostale samo legende, da su dinovski gradovi tonuli u ru-
evine i da je od njihove gomile ruevine ostalo veoma malo toga
to bi dananjem oveanstvu barem nagovestilo gde su bili loci-
rani. Brige, tekoe i patnje tih miliona i miliona pojedinaca, koji
su kao ivotna sila u jednom trenutku bili nosioci i rtve tih
zbivanja, prevazilaze ak i najbujniju matu. Nepoznati ljudi. Ne-
poznati vojnici istorije. I zaista, koliko je sadanjost indiferentna.
Koliko neosnovan njen veiti optimizam, i koliko je pogubno
njeno uporno neznanje, nesposobnost da uvidi, i nespremnost da
43
ui. I ako je to zavisilo od irokih masa, optepoznata deja igra

sa vatrom koju one ne poznaju ponavljala bi se uvek iznova, i ta-
ko unedogled u sve veoj i veoj meri. Otuda zadatak ljudi, koji
se smatraju takozvanim vaspitaima naroda, i jeste to da ga upute
da ui iz sopstvene istorije, i da to znanje danas praktino primeni,
bez obzira na gledite, nerazumevanje, neznanje, pa ak i odbaci-
vanje mase. Veliina oveka je utoliko vanija ukoliko on hrabrije
uzima ulogu lidera koji, nasuprot preovlaujuem, ali pogubnom
gleditu, u svom vodstvu osmotri iri uvid da bi na taj nain do-
veo do zajednike pobede. Njegova pobeda e izgledati utoliko
vea ukoliko bude morao da prevazide jae protivljenje i sile ot-
pora, i ukoliko borba u poetku izgleda beznadenije.
Nacionalsocijalistiki pokret ne bi imao prava da se smatra
znaajnom pojavom u ivotu nemakog naroda, ako ne bi mogao
da prikupi hrabrost da ui iz iskustava prolosti, i nametne i-
votne zakone koje predstavlja nemakom narodu uprkos svim
protivljenjima. Moan kao to e u ovom kontekstu biti njegov
rad na unutranjoj reformi,on isto tako ne sme nikada da zabo-
ravi da na duge staze nee biti preporoda naeg naroda ako nje-
gova aktivnost u sferi spoljne politike ne uspe da obezbedi opti
preduslov za njegovo odranje. Zato je postao borac za slobodu glastj
i osnovna sredstva za ivot u najviem smislu te rei. Sloboda i
sredstva za ivot su najjednostavniji, pa ipak, u stvari, najvei
spoljnopolitiki slogan koji uopte moe da postoji u jednom
narodu: sloboda da se ureduje i regulie ivot naroda prema nje-
govim sopstvenim interesima, i hrana koja mu je potrebna da bi
opstao.
Ako danas, iz tog razloga, istupim kao kritiar vodstva naeg
naroda u sferi spoljne politike, kako prole tako i dananje, sve-
stan sam da greke koje ja vidim, isto tako vide i drugi. Ono to
me izdvaja od njih moda je jedino injenica da u veini slua-
jeva to obuhvata samo kritika zapaanja koja nemaju praktine
posledice, dok ja, na osnovu sopstvenog uvida u greke i nedo-
44
statke bive i sadanje nemake unutranje i spoljne politike, na-

stojim da utvrdim predloge za promenu i unapreenje i osmislim
instrument pomou kojeg se te promene i unapreenja jednog
dana mogu ostvariti.
Na primer, spoljna politika Vilhelmininog perioda je u mno-
gim sluajevima bila smatrana od ne tako malog broja ljudi kao
katastrofalna i okarakterisana na taj nain. Stizala su bezbrojna
upozorenja, posebno od strane krugova Pannemake lige tog do-
ba, koja su bila opravdana u najviem smislu te rei. Mogu da se
postavim u tu traginu situaciju i usud svih tih ljudi koji su po-
digli glas u znak upozorenja, i koji su videli kako i u kom pogle-
du narod iezava, a da su pritom bili nemoni da pomognu. U
poslednjoj deceniji zlosrene spoljne politike predratnog perioda
u Nemakoj, parlament, to jest, demokratija, nije bila dovoljno mo-
na da izabere predvodnike za politiko vostvo samog Rajha.
To je i dalje bilo imperijalno pravo, pri emu se jo niko nije usu-
dio da uzdrma njegovo formalno postojanje. Ali, uticaj demokra-
tije je toliko ojaao da je, meutim. izvestan pravac imperijalnih
odluka izgleda ve bio predodreen. Zato je to imalo uasne po-
sledice, jer sada ovek kome je stalo do nacije i koji je podigao
glas u znak upozorenja, s jedne strane, vie nije mogao da rauna
na to da uzima uea u veoma odgovornom poloaju protiv is-
taknutog nastojanja demokratije, dok, nasuprot tome, na osnovu
zajednikih patriotskih ideja, nije mogao da se bori protiv njego-
vog visoanstva, Kajzera, orujem opozicije. Ideja Marta* u Ri-
mu u predratnoj Nemakoj bila bi apsurdna. Tako se nacionalna
opozicija zatekla u najgorim moguim situacijama. Demokratija
jo nije trijumfovala, ali se ve upustila u estoku borbu protiv
monarhijske koncepcije vladavine. Sama monarhija nije odreago-
vala na borbu demokratije odlunom namerom da je uniti, ve
Misli se na Martovske Ide, kada su republikanski zaverenici ubili najve-
eg rimskog sina, Gaja Julija Cezara. (nap. ured.)
45
pre beskrajnim ustupcima. Svako ko bi u to vreme zauzeo stav

protiv jedne od dve institucije izloio bi se opasnosti da bude na-
padnut i od jedne i od druge. Svako ko bi se suprotstavio kra-
ljevskoj odluci o nacionalnoj zemlji, bio je prognan od strane
patriotskih krugova isto tako kao to je bio zloupotrebljen od
strane pristalica demokratije. Svako ko bi se usprotivio demokra-
tiji naao se na popritu na kojem bi ga njene pritalice potukle
do nogu, tako bi na kraju ostao preputen milosti ili nemilosti
patriota. Zaista, on bi doao u opasnost da bude najsramnije iz-
dan od strane nemakih zvaninika, jadno se nadajui da e kroz
takvu rtvu dobiti Jehovinu pohvalu, i privremeno zaustaviti po-
vike gomile bestijalnih jevrejskih novinara. U uslovima koji su
vladali u to vreme, nije bilo perspektive da sebi utre put ka od-
govornoj poziciji u liderstvu nemake vlade protiv volje demo-
krata ili protiv njegovog visoanstva Kajzera, i da na taj nain
bude sposoban da promeni pravac spoljne politike. To je, dalje,
dovelo do injenice da bi nemaka spoljna politika mogla biti
dovedena u pitanje samo putem tampe, koja bi, pokrenuvi tako
lavinu kritike, u duem periodu, nuno poprimila novinarski ka-
rakter. Posledice takve prakse, medutim, sastojale su se u tome
to su sve manje postavljani konstruktivni predlozi, s obzirom na
nedostatak bilo kakve mogunosti njihove realizacije, dok su
isto kritika razmatranja spoljne politike uzrokovala bezbrojne
prigovore, koji su se mogli utoliko vie predoiti u njihovoj ce-
losti to se oekivalo da bi pomou njih ovek odgovorno mogao
da obori lo reim. Opte je poznato da to nije bilo ostvareno od
strane kritiara tog vremena. Tada nije bio zbaen reim, ve ne-
maki Rajh i, kao posledica toga, sam nemaki narod. Sve ono
to su decenijama predskazivali, sada se i obistinilo. O ovim lju-
dima ne moemo da razmiljamo bez dubokog saoseanja, ljudi-
ma ukletim po sudbinskoj predodredenosti da predvide pad za
dvadeset godina, jednom reju, ljudima, koji danas, poto se na
njih niko nije obazirao i koji zbog toga nisu mogli biti od pomo-
46
i, moraju da doive to da vide najveu tragediju i katastrofu

svog naroda.
Ostareli s godinama, iznureni brigom i ogoreni, a opet zane-
ti idejom da, sada, nakon obaranja imperijalne vlasti, moraju da
pomognu, oni su ponovo pokuali da izvre uticaj na preporod na-
roda. Iz mnogo, mnogo razloga to je bez sumnje bilo uzaludno.
Kada je revolucija slomila carsku vlast i na tron postavila de-
mokratiju, kritiari tog doba nisu raspolagali orujem pomou ko-
jeg bi zbacili ovu isto tako kao to prethodno nisu bili sposobni
da utiu na imperijalnu vlast. U decenijama njihove aktivnosti,
oni su bili toliko ukljueni u literarnu obradu tih problema da ne
samo da su im nedostajala sredstva moi kako bi izrazili njihovo
miljenje o situaciji, koje je bilo samo reakcija na povike na uli-
ci, ve su takoe izgubili sposobnost da pokuaju da organizuju
manifestacije moi, koje su morale biti daleko vie od mahanja
pismenim protestima da bi stvarno postigle neke rezultate. Svi su
oni videli klicu i uzrok pada nemakog Rajha u starim partijama.
Ispunjeni oseajem sopstvene istote, morali su da ismeju pred-
log da i oni sada ele da zaigraju igru politikih partija. Pa ipak,
oni su mogli da iznesu svoje gledite samo ako bi im veliki broj
ljudi pruio priliku da ga predstave. I mada su hiljadu puta poe-
leli da slome politike partije, oni su ipak morali prvi da formira-
ju partiju koja bi imala takav zadatak. A evo i razloga zbog ega
do toga uopte nije dolo: to je vie politika opoziciona partija
tih ljudi morala da se izraava isto novinarskim putem, to je vie
usvajala kriticizam koji je, uprkos tome to je kroz izlaganje svih
slabosti sistema tog vremena bacio svetlo na nedostatke pojedina-
nih mera spoljne politike, propustila da stvori pozitivne predloge
zato to ti ljudi nisu imali ni trunku line odgovornosti, posebno
zbog toga to u politikom ivotu praktino ne postoji akcija
koja nema kako svoje mrane, tako i svetle strane. Nema politi-
ke kombinacije u spoljnoj politici koju bismo ikada mogli sma-
trati potpuno zadovoljavajuom. Jer kako su onda stvari stajale,
47
kritiar, prisiljen da kao svoj pravi zadatak vidi eliminaciju rei-

ma kojeg je smatrao potpuno nesposobnim, nije imao prilike da,
izvan korisnog kntikog razmatranja aktivnosti ovog reima, istu-
pi sa pozitivnim, konstruktivnim predlozima, koji bi zbog primedbi
pripisanih njima mogli isto tako lako biti podvrgnuti kritikom
tumaenju. Kritiar nikada nee eleti da oslabi uticaj svoje kri-
tike iznoenjem predloga koji bi sami mogli biti podvrgnuti kri-
tici. Postepeno, medutim, isto kritiko razmiljanje onih koji su u
to vreme predstavljali nacionalnu opoziciju postalo je u tolikoj
meri njihova druga priroda da oni ak i dan-danas unutranju i
spoljnu politiku razmatraju kritiki, pa se samo tako sa njom i
nose. Veina njih su ostali kritiari, koji stoga ak i danas ne mo-
gu da pronadu nain da donesu jasnu, nedvosmislenu i pozitivnu
odluku, ni u unutranjoj ni u spoljnoj politici, delimino zbog
nesigurnosti i neodlunosti, a delimino iz straha da e na taj na-
in neprijatelja snabdeti spremnim protivargumentima pomou
kojih e sami biti iskritikovani. Tako e biti spremni da donesu
unapreenja u hiljadama stvari, a da pritom nee moi da odlue
da naprave ni jedan jedini korak, jer e ga smatrati nedovoljno
dobrim, uvek u njemu sagledavajui nekakve sumnjive aspekte;
ukratko, po pravilu e gledati na tamnije strane i pribojavati ih
se. Sada, izvoenje nacije iz duboke i teke bolesti nije pitanje
pronalska recepta koji je potpuno lien otrova; neretko to pod-
razumeva unitavanje otrova protivotrovom. Da bi se uklonili
uslovi prepoznati kao smrtonosni, mi moramo imati hrabrosti da
smislimo i donesemo odluke koje u sebi nose opasnosti. Kao kri-
tiar, imam pravo da istraim sve mogunosti spoljne politike i
da ih detaljno izanaliziram u pogledu sumnjivih aspekata ili mo- i:2
gunosti koje u sebi nose. Kao politiki lider, medutim, koji
eli da stvara istoriju, moram da se odluim za jedan put, ak i
ako mi ozbiljno razmiljanje hiljadu puta govori da on sadri
izvesne opasnosti, kao i to da nee dovesti do potpuno zadovo-
ljavajueg ishoda. Zbog toga ne mogu da poreknem mogunost
48
uspeha zato to nije sto odsto izvestan. Ne smem da zanemarim

nijedan jedini korak zato to moda nee biti onaj pravi, ako bi
mi mesto u kojem bih se momentano zatekao moglo sledeeg
trenutka doneti bezuslovnu smrt. Zato, isto tako, ne mogu da se
odreknem politike aktivnosti zato to, osim toga to je blago-
tvorna za moj narod, isto tako donosi dobrobit i drugim naro-
dima. Zaista, moda ovo nikada ne bih radio kada bi korist za
drugi narod bila vea nego za moj sopstveni, i kada bi u slua-
ju neuspeha preduzeo akciju koja bi mu sasvim sigurno donela
nesreu.
U stvari, upravo sada se suoavam sa najupornijim i najtvr-
doglavijim otporom u iskljuivo kritikom nainu na koji mnogi
ljudi gledaju na stvari. Oni prepoznaju i vide ovo i ono kao dobro
i ispravno, ali uprkos tome ne mogu da nam se pridrue zbog
toga to je to i to sumnjivo. Oni znaju da Nemaka i na narod
iezavaju, ali ne mogu da se pridrue akciji njihovog spaava-
nja zato to i tu takoe otkrivaju da ovo ili ono barem donekle
kvari i naruava njenu lepotu. Ukratko, oni vide pad i ne mogu da
prikupe snagu da povedu odlunu borbu protiv toga, zato to u
otporu i u samom tom delu opet vide i poinju da slute neki mo-
gui prigovor ili neto drugo.
Taj bedan mentalitet duguje svoju egzistenciju jo veem zlu.
Danas ne tako mali broj ljudi, posebno oni takozvani obrazovani,
koji, kad konano odlue da se sloe sa izvesnom akcijom ili da
je ak promoviu, prvo paljivo odmere procente verovatnoe nje-
nog uspeha, da bi potom izraunali stepen u kojem e aktivno
uestvovati takode na osnovu tog procenta. Prema tome, to zna-
i: zato to, na primer, bilo koja odluka spoljne ili unutranje po-
litike nije u potpunosti zadovoljavajua i zbog toga ne izgleda
kao da e uspeti, ovek ne bi trebalo bezrezervno da se zalae i
daje sve od sebe. Te nesrene due nimalo ne razumeju injenicu
da se, sasvim suprotno, za odluku koju ja smatram neophodnom,
a iji uspeh medutim ne izgleda sasvim siguran, ili iji uspeh
49
donosi samo delimino zadovoljenje, mora boriti jo veeg zala-

ganja kako bi se ono to nedostaje u procentualno izraenoj mogu-
nosti, nadoknadilo energinim izvrenjem. Prema tome, postoji
samo jedno pitanje koje bi trebalo prouiti: da li situacija zahte-
va defmitivnu odluku ili ne. Ako je takva odluka ustanovljena i
priznata kao neosporno potrebna, onda njeno sprovoenje u delo
mora da bude izvreno s najbrutalnijom nemilosrdnou i najve-
om energijom ak i ako su vrhunski rezultati krajnje nezadovo-
ljavajui, ili ako se ukae potreba za tim da se unaprede ili se
ispostavi da postoje male anse da e uspeti.
Ako se ispostavi da ovek ima rak i ako je bezuslovno osuden
na smrt, bilo bi besmisleno odbiti ga da se operie, jer je procenat
verovatnoe da e to uspeti veoma mali, i zato to pacijent, ak i
da operacija uspe, opet nee biti potpuno zdrav. Jo bi besmi-
slenije bilo da hirurg otalja operaciju, tek delimino se zalaui
za pacijenta zbog toga to su mu mogunosti toliko ograniene.
Ali je isto tako besmisleno da ti ljudi neprekidno to oekuju u
spoljnoj i unutranjoj politici. Jer ako uspeh politike operacije
nije potpuno osiguran ili nee imati sasvim zadovoljavajui is-
hod, ne samo da e odbiti da je sprovedu u delo, ve oekujte da
e, ako je ipak izvre, raditi sa upola snage, ne posvetivi se pot- inej
puno, i uvek tiho raunajui da bi trebalo da zadre malu odstu-
pnicu i izlaz kroz koji mogu da se povuku. Ovo je vojnik koga
napada tenk na otvorenom bojnom polju i koji se, u pogledu ne-
izvesnosti da li e uspeti da prui otpor, u poetku ponaa tako kao iopte<jj
da mu je preostalo samo pola snage. Bekstvo jeste njegova mala uvekk
odstupnica, a smrt sasvim izvesna.
Ne, nemaki narod je danas napadnut od strane neprijatelja
gladnih pljake, i to kako unutranjih tako i spoljanjih. Trajanje pckf
ove dravne institucije je naa smrt. Mi zato moramo da prigra-
bimo svaku priliku da je slomimo, ak i ako ishod toga moe ima-
ti hiljadu slabosti ili strana kojima se moe prigovoriti. I u svakoj
takvoj prilici se mora stoga boriti iz sve snage.
50
Uspeh bitke kod Leutena je bio neizvestan, ali je bilo neopho-

dno da se ona povede. Fridrih Veliki nije pobedio zato to se ka
neprijatelju ustremio samo sa pola snage, ve zato to je nado-
knadio tu neizvesnost uspeha svojim genijem, hrabrim i odlunim
rukovodenjem svojim trupama, i odvanim delovanjem njegovog
puka u borbi.
Bojim se, u stvari, da me moji buroaski kritiari nee uopte
shvatiti, barem dotle dok im uspeh nae aktivnosti ne bude pru-
io jasan dokaz. U ovome ovek iz naroda ima boljeg savetnika.
On se uzda u svoj instinkt i veru u srcu, a ne u nadmudrivanje
naih intelektualaca.
Ako se u ovom delu i bavim spoljnom politikom, to inim ne
kao kritiar, ve kao lider Nacionalsocijalistikog pokreta, koji
e, pouzdano znam, jednog dana stvarati istoriju. Ako sam, zato,
ipak prisiljen da se kritiki osvrnem na prolost i sadanjost, to
za svhu ima samo da ustanovim jedini pozitivan nain, i da ga
uinim to jednostavnijim. Upravo tako kao to nacionalsocijal-
istiki pokret ne samo da kritikuje unutranju politiku, ve pose-
duje sopstveni filozofski utemeljen program, isto tako u sferi
spoljne politike on ne sme samo da prepoznaje ta je to to drugi
ine pogreno, ve i da izvodi zakljuke o sopstvenoj akciji na
osnovu ovog znanja.
Otuda dobro znam da ak i na najvei uspeh nee doprineti
stoprocentnoj srei, zato to, s obzirom na ljudsku nesavrenost
i opte okolnosti uslovljene tom injenicom, vrhunska savrenost
uvek lei samo u programskoj teoriji. Takode znam, dalje, da se
nijedan uspeh ne moe postii bez rtve, kao to se nijedna bitka
ne moe izvojevati bez gubitaka. Ali svesnost o nepotpunosti us-
peha nikada nee moi da me odvrati od toga da nastojim da ga
ostvarim ak i onda kada se prilike odvijaju u pravcu oevidnog
potpunog pada. Ja u tada dati sve od sebe da pokuam da nado-
lioi knadim sve nedostatke u pogledu mogunosti ili razmere uspeha
jo veom odlunou, i prenoenjem tog duha u Pokret koji
51
vodim. Danas se borimo protiv neprijateljskog fronta koji mora-

mo da slomimo i koji emo slomiti. Raunamo na nae rtve,
odmeravamo procenat mogueg uspeha, i koraaemo napred u
napad, bez obzira na to da li emo naii na prepreku i zastoj na-
kon deset ili hiljadu kilometara iza sadanjih linija. Kakav god
rezultat naeg uspeha bio, on e uvek biti samo polazna taka na-
e nove borbe.
52
Poglavlje 5
Nacionalsocij alistika
spoljna politika
Ja sam nemaki nacionalista. To znai da proglaavam da mo-

ja nacionalna pripadnost i sve moje misli i aktivnosti pripadaju
tome. Ja sam socijalista. Ne vidim nijednu klasu niti drutveni
stale preda mnom, osim te zajednice naroda, sainjenog od ljudi
sjedinjenih istom krvlju, ujedinjenih jezikom i predodreenih is-
toj zajednikoj sudbini. Ja volim taj narod, a mrzim samo njegovu
trenutnu veinu, jer smatram da ovi poslednji isto tako ne mogu
da reprezentuju veliinu mog naroda kao to ne mogu da predsta-
vljaju ni njegovu sreu.
Nacionalsocijalistiki pokret koji ja danas vodim, svoj cilj vi-
di u oslobodenju naeg naroda, kako iznutra tako i spolja. On na-
stoji da naem narodu prui one naine ivota koji odgovaraju
njegovoj prirodi, i koji mu pomau da je bolje izrazi, zatim stre-
mi ka tome da, na taj nain, ouva karakter ovog naroda, kao i da
ga dalje kultivie sistematskim vaspitavanjem njegovih najboljih
ljudi i negovanjem najveih vrlina. On se bori za slobodu ovog
naroda, jer sloboda je jedina forma kroz koju narod moe da na-
preduje. Bori se za osnovna ivotna sredstva naroda zato to titi
njegova prava na postojanje i bori se za potreban prostor jer on
predstavlja pravo ovog naroda da ivi.
53
Svojim konceptom unutranje politike nacionalsocijalistiki

pokret zato podrazumeva napredak, jaanje i konsolidovanje eg-
zistencije naeg naroda uvoenjem posebnog naina ivota i ta-
kvih ivotnih zakona koji korespondiraju sa njegovom prirodom,
i koji njegovu elementarnu snagu mogu da uine maksimalno de-
lotvornom.
Konceptom spoljne politike, on podrazumeva obezbeenje
razvoja putem ouvanja slobode i stvaranja najneophodnijih pred-
uslova za ivot.
Na taj nain, u vezi sa spoljnom politikom, nacionalsocijali-
stiki pokret se razlikuje od prethodnih buroaskih partija, na pri-
mer, u sledeem: spoljna politika nacionalno buroaskog sveta je
oduvek, u stvari, bila politika granica, nasuprot tome, politika na-
cionalsocijalistikog pokreta uvek e biti teritorijalna. U svojim
najodvanijim planovima, na primer, nemaka buroazija e tei-
ti ujedinjenju nemake nacije, ali e, u stvari, zavriti tako to e
se beznadeno zaplesti u pitanja regulisanja granica.
Nacionalsocijalistiki pokret e svoju spoljnu politiku, su-
protno tome, uvek odredivati prema potrebi kako bi obezbedila
prostor neophodan za ivot naeg naroda. On ne zna za germani-
zaciju ili teutonizaciju, kao to je to u sluaju nacionalne buro-
azije, ve samo za irenje sopstvenog naroda. Nikada nee videti
u potinjenim, takozvanim germanizovanim, esima ili Poljaci-
ma, a kamoli drugom narodu, jaanje, ve samo slabljenje kvali-
teta naeg naroda. Jer njegova nacionalna koncepcija nije odredena
prethodnim patriotskim idejama vlade, ve dubokim uvidom u
narod, i njegov sutinski kvalitet. Prema tome, polazna taka u
njegovom razmiljanju potpuno je dugaija od one buroaske. Otu-
da mnogo toga to nacionalnoj buroaziji izgleda kao politiki
uspeh u prolosti i sadanjosti, u naim oima predstavlja ili ne-
uspeh ili uzrok kasnije nesree. I mnoge stvari koje mi smatramo
oiglednim, nemaka buroazija vidi kao nerazumne ili ak mon-
struozne. Pa ipak, deo nemake omladine, posebno iz buroaskih
54
Nacionalsocijalistika spoljna politika
krugova, moi e da me shvati. Ni ja, niti nacionalsocijalistiki

pokret nismo ni raunali na to da pronademo bilo kakvu podrku
u krugovima, danas aktivne, politike nacionalne buroazije, ali
sasvim sigurno znam da e barem deo njene omladine pronai
put ka naim redovima.
55
Poglavlje 6
Nemake potrebe i ciljevi
Pitanje nacionalne spoljne politike uslovljeno je faktorima ko-ji

delimino lee unutar nacije, dok su delom odredeni sredinom.
Uopteno gledajui, unutranji faktori su osnovni razlog za po-
trebu odredene spoljne politike kao i za koliinu snage koju za-
hteva njeno obavljanje. Naro<di koji ive na takvom zemljitu na
kojem je gotovo nemogue iveti, u osnovi nastoje da proire
svoju teritoriju, odnosno ivotni prostor, barem dotle dok se na-
laze pod zdravim vodstvom. Ovaj proces, prvobitno utemeljen
samo u brizi oko odranja, ispostavio se kao toliko koristan u
pogledu odgovarajueg reenja da je postepeno, zbog velikog us-
peha, postao veoma popularan. To znai da je proirenje prostora,
u poetku utemeljeno razlozima iste korisnosti, tokom razvoja
oveanstva postalo herojsko delo, koje se potom odigravalo ak i
onda kada prvobitnih preduslova ili pobuda vie nije ni bilo. Ka-
snije, pokuaj da se ivotni prostor prilagodi naraslom broju sta-
novnika preobratio se u nemotivisane osvajake ratove, koji su u
samom tom nedostatku motiva sadrali klicu potonje reakcije.
Pacifizam je odgovor na to. Pacifizam je postojao u svetu otkako
postoje ratovi, ije znaenje vie nije lealo u osvajanju teritori-
je radi odranja naroda. Otada je on postao veiti drugar rata. I
opet e ieznuti onog trenutka kada ratovi budu prestali da budu
56
instrumenti gladi za pljakom bilo pojedinaca ili nacija koje ude

za moi, i ponovo postane vrhunsko oruje pomou kojeg e se
narod boriti za osnovna sredstva za ivot.
Pa ak i u budunosti, proirenje ivotnog prostora jednog
naroda u cilju borbe za osnovna ivotna sredstva zahtevae rizik
i angaovanje snaga celokupnog naroda. Ako je zadatak unutra-
nje politike da pripremi ovo angaovanje snage naroda, zadatak
spoljne politike jeste da tom snagom tako vlada i upravlja da naj-
vii mogui uspeh izgleda zagarantovan. To, naravno, nije uslov-
Ijeno samo snagom naroda, spremnou na akciju u svakom datom
trenutku, ve isto tako i silama otpora. Disproporcija u snazi iz-
medu naroda koji se zbog zemlje bore jedan protiv drugog uvek
iznova vodi do pokuaja da se, uz pomo saveznika, ili iznenada
pojavi kao osvaja ili da prui otpor nadmonom osvajau.
Ovo je poetak politike saveznitva.
Nakon pobednikog rata 1870-1871. godine, nemaki narod
je uspeo da stekne ogroman ugled u Evropi. Zahvaljujui uspehu
Bizmarkovog dravnitva i vojnih dotignua pruskih Nemaca,
veliki broj nemakih drava, koje su ranije bile samo labavo po-
vezane, i koje su se, u stvari, neretko tokom istorije jedna sa dru-
gom sukobljavale kao neprijatelji, sjedinjene su u jednom Rajhu.
Podruje starog nemakog Rajha, izgubljeno 170 godina ranije,*
nakon kratkotrajnog osvajakog rata trajno pripojeno Francuskoj
u to vreme, sada je bilo vraeno svojoj otadbini. Tako je, broj-
kama izraen, najvei deo nemake nacije, barem u Evropi, bio
udruen u okviru jedne unitarne drave. To je prouzrokovalo za-
brinutost da e se ova drava na kraju sastojati iz x miliona Po-
ljaka i y miliona Alzaana i Lotarenana koji e postati Francuzi.
To nije korespondiralo niti sa idejom nacionalnosti niti narodne
drave. Nacionalna drava po buroaskoj koncepciji mora barem
osigurati jedan jezik, u stvari, poevi od kole, pa do naziva
* Autor misli na oblasti Alzas i Lotaringiju. (nap. ured.)
57
ulica. Dalje to mora ukljuiti nemaku ideju u obrazovanje i i-

vot ovog naroda i uiniti ih nosiocima te ideje.
Bilo je nekoliko slabih pokuaja u tom pravcu, ali moda ni-
kada ranije nije postojala ozbiljna elja, tako da je u realnosti bila
ostvarena potpuno suprotna stvar.
Narodna drava, obrnuto, ne sme ni pod kojim uslovima ane-
ktirati Poljake, nameravajui da jednog dana od njih naini Nemce.
Naprotiv, ona mora smoi snage i odlunosti da te strane elemen-
te ili izoluje, kako se krv naroda ne bi opet prolila, ili mora da ih
bez daljnjeg odlaganja ukloni i preko neutralne teritorije izrui nji-
hovom narodu.
Da buroaska nacionalna drava nije bila sposobna da to ura-
di sasvim je oevidno. Niko ak nikada nije ni pomiljao na to,
niti bi neko bilo ta preduzeo povodom toga. Ali, ak i da je po-
stojala volja, oni ne bi bili dovoljno jaki da to izvre, manje zbog
posledica u preostalom delu sveta, a vie zbog potpunog nerazu-
mevanja da bi jedna takva akcija mogla uopte i da ponikne iz
redova takozvane nacionalne buroazije. Njihov svet se jednom
usudio da srui feudalni poredak, dok je u stvari nastavio sa nje-
govim grekama posredstvom buroaskih trgovaca, advokata i
novinara. On nikada u sebi nije imao nijednu svoju ideju, osim
neizmerne uobraenosti i novca.
Ali svet se ne moe osvojiti samo time, niti se tako moe iz-
graditi jo jedan. Zato e period buroaske vladavine u svetskoj
istoriji biti isto tako kratkotrajan kao to je i dostojan prezira.
Otuda je, direktno iz temelja, nemaki Rajh takode upio tok-
sine u novu dravnu strukturu ije opasne posledice su mogle da
budu izbegnute da buroaska ravnopravnost, kao najvii priori-
tet, nije dala Jevrejma priliku da je upotrebi kao njihove najsigur-
nije udarne jedinice.
Osim toga, Rajh je ipak obuhvatao samo deo nemake naci-
je, iako najvei. Oevidno, ak i da nova drava nije posedovala
veliki spoljnopolitiki cilj narodnog karaktera, barem je takozva-
58
na buroaska nacionalna drava trebalo da ima u vidu dalje uje-

dinjenje i konsolidaciju nemake nacije, kao minimalni spoljno-
politiki cilj. Bilo je to neto to buroaska nacionalna italijanska
drava nikada nije zaboravljala.
Tako je nemaka nacija dobila nacionalnu dravu koja, u stva-
ri, nije u potpunosti obuhvatala citavu naciju.
Na taj nain su nove granice Rajha, posmatrane u nacional-
no-politikom smislu, bile nepotpune. One su vodile pravo preko
nemakog govornog podruja, pa ak i preko onih delova koji su,
barem u prolosti, pripadali nemakom savezu, iako na neforma-
lan nain.
Ali ove nove granice Rajha bile su ak i loije, gledano sa
vcjnog aspekta. Posvuda su bila nezatiena, otvorena podruja
koja su, posebno na zapadu, osim toga, bila od odluujueg zna-
aja za nemaku ekonomiju, prostirui se daleko izvan samih
graninih oblasti. Te granice su, u vojnopolitikom smislu, bile jo
neprikladnije, jer je oko Nemake bilo grupisano nekoliko veli-
kih drava ija je spoljna politika bila isto toliko agresivna koli-
ko su i njihova vojna sredstva bila ogromna. Rusija na istoku,
Francuska na zapadu. Dve vojne drave, od kojih jedna baca gram-
zive poglede na istonu i zapadnu Prusiju, dok druga neumorno,
vekovima tei spoljnopolitikom cilju da podigne granicu na Raj-
z- ni. Pored svega toga, tu je bila i Engleska, najmonija pomorska
sila na svetu. to su rasprostranjenije i nezatienije granice ne-
make zemlje bile i na istoku i na zapadu, to je ogranienija, na-
|:ok- suprot tome, bila mogua operativna baza za pomorske bitke.
Nita nije moglo borbu protiv nemakih podmornica da uini ta-
ko lakom kao prostorom uslovljeno ogranienje njegovih luka. Bi-
lo je lake zatvoriti i patrolirati lukom u obliku trougla, nego to
je to bio sluaj sa obalom dugom, recimo, 600 ili 800 kilometara.
Uzmemo li sve to u obzir, nove granice Rajha, kao takve, nisu ni-
kako bile zadovoljavajue sa vojnog stanovita. Nigde nije bilo
prirodne prepreke ili odbrane. Sasvim suprotno tome, medutim,
59
svuda su bile visoko razvijene mone drave, neprijateljski na-

strojene i pune skrivenih namera. Bizmarkovo predskazanje da e
novi Rajh, koji je sam osnovao, morati ponovo da se brani ma-
em, bilo je duboko opravdano.
Tako neadekvatne granice Rajha kao to su samo mogle biti
u nacionalnom i vojno-politikom smislu, one su ipak daleko vi-
e, gledano sa aspekta mogunosti, odgovarale zahtevima odra-
nja nemakog naroda.
Nemaka je, u stvari, oduvek bila prenaseljena zemlja. S je-
dne strane, razlog lei u tome to se nemaka nacija nalazi u ta-
kvom poloaju da je stenjena u centralnoj Evropi, a sa druge strane,
u kulturnoi i realnoj veliini ovog naroda, kao i, prosto reeno, u
njegovoj plodnosti. Aotkako je stupio na svetsku istorijsku scenu,
nemakom narodu je oduvek nedostajao prostor. I zaista, njego-
vo prvo politiko istupanje bilo je iznudeno upravo tom potrebom.
Od samog poetka seobe naroda, na narod nikada nije bio u sta- uvekn
nju da rei tu potrebu za prostorom, osim kroz osvajanje maem tkomtl usts
ili redukcijom sopstvenog stanovnitva. Ta redukcija stanovnitva
je ponekad bila posledica gladi, ponekad emigracije, a povreme- prouv; i
StCJ
no beskrajnih nesrenih ratova. U novije vreme, do toga je dolo
ticdas
posredstvom kontrole radanja.
izvcslani
Ratovi 1864., 1866. i 1870-71. godine, imali su smisao u na-
tOVOE
cionalno-politikom ujedinjenju dela nemakog naroda i tako se
konano zavrili nemakom dravnom politikom fragmentacije. nctei Nal
Crno-belo-uta zastava novog Rajha zbog toga nije imala ni naj- kogs vrhu
manje ideoloko znaenje, ve nemako-nacionalno u tom smi- pon
slu da prevazide bivu dravnu politiku fragmentacije. Tako je
crno-belo-crvena zastava postala simbol nemake federalne dra-
ve koja je prevazila tu fragmentaciju. injenica da je on, i pored
svega toga i uprkos njegovoj mladosti, uivao idolopokloniko
potovanje na jedan pozitivan nain, lei u modelu njegovog kr-
tenja, jer se zaista samo rodenje Rajha uzdie daleko iznad os-
talih slinih dogadaja. Tri pobednika rata, od kojih je poslednji
60
postao bukvalno udo nemakog dravnitva, nemakog vojnog

liderstva, i nemakog herojstva, jesu dela iz kojih je novi Rajh
roden. I kada je, konano, carskim proglaenjem obznanio svoje
postojanje svetu koji ga je okruavao, posredstvom njegovog naj-
veeg carskog glasnika, uz gromovite povike i tutnjavu oruja ar-
tiljerijskih jedinica na frontu oko Pariza odjeknule su fanfare i
ratni pokli truba.
Nikada ranije jedno carstvo nije bilo proklamovano na taj nain.
Ali crno-belo-crvena zastava pojavila se pred nemakim na-
rodom kao simbol ovog jedinstvenog dogadaja isto tako kao to
je crno-crveno-uta zastava ostala i bie simbol Novembarske
revolucije.*
Kako se pojedine nemake drave sve vie i vie ujedinjuju
pod ovom zastavom, i kako novi Rajh sve vie izgraduje njihov dr-
avno-politiki presti i ugled u inostranstvu, osnivanje Rajha jo
uvek nije promenilo nita u vezi sa glavnom potrebom, nedosta-
iem
tkom teritorije naeg naroda. Velika vojnopolitika dela nisu bila
liva
u stanju da nemakom narodu daju granicu u okviru koje bi bio
sposoban da sebi obezbedi osnovne uslove i sredstva za ivot. Na-
protiv: u srazmeri u kojoj potovanje nemake nacionalnosti ra-
ste posredstvom novog Rajha, jednom Nemcu postaje sve tee i
tee da se vrati takvoj dravi kao emigrant, dok, nasuprot tome,
izvestan nacionalni ponos i ivotni polet, koji danas smatramo go-
tovo neshvatljivim, ui tome da su velike porodice blagoslov, a
ne teret.
Nakon 1870-1871. godine dolo je do vidnog porasta nema-
;oje
kog stanovnitva. Jednim delom njegovo odranje je poduprto
Idra-
i vrhunskim razvojem industrije i velikom naunom efikasnou
ored
pomou koje Nemci sada obraduju svoja polja unutar sigurnih
liko
dravnih granica svog naroda. Ali velikim delom, ako ne i najveim,
{kr- Hitler ima na umu Vajmarsku Republiku, koja je nastala na razvalinama
idos- Drugog Rajha. (nap. ured.)
Inji
61
produktivnost nemakog zemljita bila je praena gotovo istim

takvim porastom optih ivotnih zahteva, koje je gradanin nove
drave sada isto tako imao. Nacija koja jede kiseli kupus i tamani
krompir, kako su je Francuzi podsmeljivo okrakterisali, sada je
polako poela da prilagodava svoje ivotne standarde onim stan-
dardima drugih naroda sveta. Na taj nain je samo deo narasle pro-
izvodnje nemake poljoprivrede bio dostupan sve veem broju
stanovnika.
U stvari, novi Rajh nikada nije znao kako da se rastereti te
potrebe. ak je i u novom Rajhu, u poetku, postojao pokuaj da
se odnos izmeu naseljenosti i teritorije putem stalne emigracije
odri u razumnim granicama. A dokaz koji razbija sve sumnje u
pogledu osnovanosti nae tvrdnje o sve veem znaaju onosa
izmedu naseljenosti i teritorije lei u injenici da su, kao posle-
dica te nesrazmere, posebno u Nemakoj tokom sedamdesetih,
osamdesetih i devedesetih godina XIX veka, beda i nevolja do-
vele do prave epidemije emigracije, koja je ak poetkom 1890.
poela da se vraa na cifru od priblino etvrt miliona ljudi go-
dinje.
Prema tome, problem odranja nemakog naroda nije bio
reen za masu Ijudi koji su tada iveli, na kraju krajeva, ak ni
osnivanjem novog Rajha. Do daljeg porasta nemake nacije,
medutim, nije moglo da dode bez takve odluke. Bez obzira na
to kakvo bi se reenje moglo pojaviti, ono se svakako moralo
pronai. Zato je najvaniji problem nemake spoljne politike
nakon 1870-1871. moralo da bude upravo reavanje problema dabaremi
osnovnih sredstava za ivot.
62
Poglavlje 7
Politiki planovi
Drugog Rajha
Medu bezbrojnim Bizmarkovim izjavama teko da bi mogla

da se nade citiranija od strane buroaskog politikog sveta od one
da je politika umetnost sagledavanja mogunosti. to su manji
politiki umovi morali da upravljaju zaostavtinom ovog velikog
oveka, to je za njih ova izreka bila privlanija. Budui da su uz
pomo ove tvrdnje, svakako, mogli da ulepaju, u stvari oprav-
daju ak i najgore rukovoenje, pozivajui se jednostavno na ve-
likog oveka i pokuavajui da dokau da, u datom momentu, nije
bilo mogue uraditi nita drugo osim onog to je bilo uraeno, da
je politika umetnost sagledavanja mogunosti, i da su zbog toga
postupili u Bizmarkovom duhu i u skladu sa njegovom mudro-
u. Na taj nain ak i Streseman zasluuje da mu se olimpijski
venac stavi oko glave, koja je, iako ba nije kao Bizmarkova, on-
da barem elava.
Bizmark je imao precizno razgranien i jasno naznaen poli-
tiki cilj pred oima. Veoma je drsko nastojanje da mu se pripie
ideja kako je svoje ivotno delo ostvario samo tako to je aku-
mulirao posebne politike mogunosti, a ne na taj nain to je iz
asa u as uspevao da upravlja posebnim situacijama, stalno ima-
jui pred oima vizuelizovani politiki cilj. Taj Bizmarkov politi-
ki cilj bio je:
63
reiti nemako pitanje krvlju i gvoem;

ukloniti Habzburg-Hoencloren dualizam;
formirati novi nemaki Rajh pod pruskim vodstvom
Hoenclorena;
obezbediti najvii mogui stepen bezbednosti ovog
Rajha; zdenil
organizovati unutranje rukovodenje po pruskom
modelu.
povei fon
U postizanju ovog cilja, Bizmark je koristio svaku priliku i meduu Tol
radio na razvijanju diplomatije sve dotle dok je obeavala uspeh,
a posegnuo za orujem samo ako je ista sila mogla da dovede
do odluke. Vrhunski politiar, za kojeg je sfera delovanja obu-
hvatala podruje od salona obloenih parketom do krvlju natop-
ljene zemlje na ratitu.
Takav je bio ovaj veliki umetnik sagledavanja politikih mo- stavlj
gunosti. Biz
Njegovi naslednici nemaju ni politiki cilj, pa ak ni politiku nje,c hege:
ideju. Za razliku od njega, oni lutaju od danas do sutra, i od sutra uje tomi
do prekosutra, a onda drsko i arogantno citiraju tog oveka ko- pro lej
me su delimino upravo oni sami, a delimino njihove duhovne 11
pretee zadavali najvee brige i protiv kojih je vodio najogore- svojel
nije bitke - da bi time samo predstavili svoj politiki besmisao i senag
besciljnost, mrmljajui zlokobno o umetnosti sagledavanja mo- vanjem i
gueg. drav niz
Kada je, u tri rata, Bizmark uspostavio novi Rajh - i sve to ve muj
zahvaljujui njegovoj briljantnoj politikoj aktivnosti - bio je to totolikoi
zapravo najvei uspeh koji je mogao da se ostvari u to vreme. Ali
to je bio samo nuan, neophodan preduslov za bilo kakvu buduu
politiku prezentaciju vitalnih interesa naeg naroda jer bez stva-
ranja novog Rajha, nemaki narod nikada ne bi otkrio monu
strukturu bez koje se dalje u budunosti ne bi mogla povesti sud-
bonosna bitka. Bilo je isto tako jasno da u poetku novi Rajh sva-
64
Politiki planovi Drugog Rajha
kako mora da bude jedinstven na bojnom polju, ali da unutranje

drave iz kojih se sastoji prvo moraju da se priviknu jedna na
drugu. Protekle su godine i godine prilagodavanja i usklaivanja
pre nego to je ova konsolidacija nemakih drava u Uniju mo-
gla da se pretvori u federalnu dravu. To se desilo kada je Gvo-
zdeni Kancelar odbacio vojnike izme da bi potom, beskrajno
inteligentno, strpljivo, sa velikim razumevanjem i izvanrednom
osetljivou, zamenio pritisak pruske hegemonije snagom vere i
poverenja. Uspeh osnivanja dravne koalicije, na samom ratitu
formirane u Rajh, medusobno povezan dirljivom ljubavlju, spada
medu najvee koji su ikada ostvareni politikim umeem.
To to se Bizmark u poetku ograniio na ovo uslovljeno je nje-
govim dubokim uvidom i svetlom budunou nemake nacije.
Uostalom, te godine mirnodopskog unutranjeg konstituisanja no-
vog Rajha bile su neophodne, s obzirom na to da on nije eleo da
podlegne maniji osvajanja iji bi rezultati bili neizvesni, jer je
samoj izvrnoj vlasti Rajha nedostajalo jedinstvo, koje je pred-
stavljalo preduslov za pripajanje dodatnih teritorija.
ISutra Bizmark je ostvario svoj ivotni cilj. Reio je nemako pita-
nje, odstranio dualizam Habzburg-Hoencloren, doveo Prusiju do
hegemonije sa Nemakom, to je za posledicu imalo nacionalno
ujedinjenje, konsolidovao novi Rajh u granicama mogunosti u
tom periodu, i razradio vojnu odbranu na takav nain da itavom
procesu novog osnivanja nemakog Rajha, za koji su zapravo bi-
le potrebne decenije, apsolutno niko nije mogao da stane na put.
I to se Bizmark, kao kancelar Rajha, mogao vie osvrnuti na
svoje dovreno ivotno delo, utoliko se smanjivala mogunost da
se nagovesti kraj postojanja nemake nacije. Bizmarkovim osni-
vanjem novog Rajha, nemaka nacija, nakon vekovima dugog
dravnog propadanja, ponovo je zasnovala svoju sutinsku orga-
nizacionu strukturu, koja ne samo da je ujedinila nemaki narod,
ve mu je takoe dala karakteristian ivotni izraz, koji je bio is-
lisva- to toliko stvaran koliko i savren. Ako su meso i krv ovog naroda
65
bili sutina ijem se odranju u ovom svetu moralo teiti, instru-

li
nacije,d
ment moi pomou kojeg je nacija mogla ubudue ponovo da svetsteS
polae prava na svoj ivot u poretku ostalog sveta stvoren je sa
novim Rajhom.
Zadatak postbizmarkovskog perioda bio je da rei koji korak gOtOV'
dalje treba da se preduzme u interesu ouvanja sutinskog bia
nemakog naroda.
Stoga je dalja politika aktivnost zavisila od tih odluka, koje su
morale biti korenitog karaktera, i koje bi za sobom povukle
postavljanje novog cilja. Odnosno, to znai: kao to je Bizmark
reio da utvrdi cilj svoje politike aktivnosti, koji mu je samo u
tom sluaju omoguavao da na putu njegovog ostvarenja, iz si-
tuacije u situaciju, deluje u skladu sa svim mogunostima, isto Evropii
tako je i postbizmarkovski period takode morao da zacrta jedan, svemu
koliko nuan toliko i realan, defmitivni cilj, ijim bi se ostvare- Rajha. zato
njem neizostavno promovisali interesi nemakog naroda, i koje bi to isuvie
potom, na slian nain, doputalo da se koriste sve mogunosti, u stanju u
poevi od diplomatskih aktivnosti do vetine ratovanja. skladu voditi
Zacrtavanje ovog cilja, medutim, ostalo je nedovreno. Nije ni nim
potrebno, pa ak ni mogue, detaljno opisati sve uz-roke ovog neprikladi
zanemarivanja. Sutinski razlog pre svega lei u osobnom nedostatku Ugled:
ove zaista briljantne i impozantne politike linosti. Ali su i razlozi bila tron. iw
koji delimino lee u samoj prirodi osnivanja novog Rajha time bi
podjednako snani. Nemaka je postala demokratska dra-va, i
mada su lideri Rajha bili podredeni imperijalnim odlukama, ipak
su te odluke samo uz velike tekoe mogle izbei uticaj op-teg
miljenja koje je svoj izraz nalo posebno u parlamentarnoj razuman
instituciji, iji su tvorci bile politike partije, kao i tampa, a koje sa stanovi
su zauzvrat primale najvie instrukcije od par prepoznatljivih na- natajna
logodavaca iz senke. Na taj nain su interesi nacije sve vie i vie rastao, ti
potiskivani u pozadinu u poredenju sa interesima odreenih gru- smo u to
pa. To je bio utoliko vie sluaj jer je u irokim krugovima jav- limo. Da
nog mnjenja postojala vrlo slaba predstava o pravim interesima drave, ii
politiki
66
nacije, dok su, naprotiv, interesi odredenih politikih partija ili

svetske tampe bili daleko konkretniji zato to je Nemaka sada
bila zaista nacionalna drava. Ali je koncept nacionalnog stava
na kraju bio samo isto dravno-patriotsko-dinastijski i nije imao
gotovo nikakve veze sa uvidom u narod. Zato je i preovladala
krajnje maglovita predstava u pogledu sutranjice i usmerenosti
budueg spoljnopolitikog cilja. Posmatrano sa nacionalnog sta-
novita, sledei zadatak drave, nakon potpunog formiranja unu-
tranje dravne strukture, trebalo je da se sastoji u obnavljanju i
konanom ostvarenju nacionalnog jedinstva. Nijedan spoljnopo-
litiki cilj nije mogao biti oevidniji, za strogo formalnu nacic-
nalnu dravu tog vremena, od pripajanja onih nemakih oblasti u
Evropi koje su, delimino kroz njihovu raniju istoriju, morale po
svemu sudei biti delovi ne samo nemake nacije ve i nemakog
Rajha. Uprkos tome, jedan tako oigledan cilj nije bio postavljen
lebi zato to je, osim drugih otpora, takozvani nacionalni koncept bio
isuvie nejasan i maglovit, malo osmiljen i analiziran, da bi bio
u stanju da sam podstakne na takav korak. Buduci da ne bi bilo
u skladu sa zvaninim patriotskim idejama svim sredstvima spro-
voditi udruivanje predstavnika nemake nacije na starim, isto-
nim granicama Rajha, takode ne bi bilo u skladu sa oseanjima
neprikladno definisati naklonosti.
Ugledna dinastija Habzburga bi, svakako, na taj nain izgu-
bila tron. Sav kafanski patriotizam, ispoljen za stolovima uz pivo,
time bi bio najdublje uvreen, ali bi to uprkos svemu bio jedini
razuman cilj koji bi Rajh mogao da postavi pred sebe - to jest,
sa stanovita takozvane nacionalne drave. Ne samo zato jer bi,
likoje na taj nain, broj Nemaca koji ive u oblasti Rajha srazmerno po-
lina-livie rastao, to bi se isto tako odrazilo u vojnom smislu, ve i zato to
smo u to vreme mogli biti spaeni gubitka usled kojeg danas a-
(ijav-sima limo. Da se Nemaka pridruila u podeli besmislene habzburke
drave, da je u stvari ovo uee sebi predstavila kao sopstveni
politiki cilj iz nacionalnopolitikih razloga, celokupan razvoj
67
Evrope krenuo bi drugim putem. Nemaka ne bi stvorila sebi

neprijatelje od svih onih brojnih drava koje same po sebi nisu
imale nita protiv nje, a june granice Rajha ne bi prelazile preko
Brenera. Isto tako i preteno nemaki deo Junog Tirola bi danas
bio uNemakoj.
Ali injenica to je to spreeno ne lei samo u tadanjem ne- N
dostatku nacionalnog koncepta, ve i u jasno zacrtanim i nazna-
enim interesima odredenih grupa. Centristiki krugovi su bez
obzira na okolnosti eleli politiku usredsredenu na ouvanje ta-
kozvane katolike habzburke drave, u pogledu ega su mogli
pretvorno da priaju o brai iz klana, dok su u isti mah dobro zna-
li da ista ta braa u habzburkoj monarhiji polako ali sigurno bi-
vaju priterana uza zid i pljakana od strane lanova tog klana. Ali
za Centar, nemaka gledita nisu predstavljala merilo, pa, u stva-
ri, ak ni nemaka tampa. Gospodi je bio drai svaki Poljak, za-
tim stanovnik Alzasa, spreman da u svakom momentu istupi kao
izdajnik,drai ak i frankofil, pre nego Nemac koji nije eleo da
se pridrui takvoj kriminalnoj organizaciji. Pod izgovorom da pred-
dotledoki
stavlja katolike interese, ova partija je ak i u mirnodopsko vre-
dodatnes
me pomogla u tome da se uzdrma i srui glavno uporite pravog
smislen c
hrianskog pogleda na svet, Nemaka, i to na sve mogue na-
nemakogij
ine. I ova najpodmuklija partija nije se ak ustezala toga da ide
ruku pod ruku, kao najbliskiji prijatelj, sa ljudima koji otvoreno alijanse.l
poriu Boga, ateistima, oskrnaviteljima religije, sve dotle dok su danaTn
na taj nain mogli da nanesu tetu nemakoj nacionalnoj dravi priraer,!
i nemakom narodu.
Tako je u osnivanju bezumne nemake spoljne politike, Cen-
tar, hriansko-katoliki poboni Centar, imao jevrejskog boga ko-
ji se odrekao marksista kao divnih saveznika na svojoj strani.
Jer kao to je Centar uinio sve da se zatiti od bilo kakve an-
tihabzburke politike, tako su i socijaldemokrate, kao ondanji
predstavnici marksistikog pogleda na svet, uinili isto, mada iz
sasvim drugih razloga. Svakako, zadnja namera obe partije bila je
68
ista: naneti tetu Nemakoj to je vie mogue. to slabija dra-

va, to neogranienija postaje dominacija ovih partija, pa tako i
vea korist za njihove lidere.
Da je stari Rajh eleo da,na osnovu nacionalnih politikih gle-
dita, ponovo ujedini sve pripadnike nemake nacije u Evropi,
onda bi rasputanje habzburkog konglomerata drava, nuno po-
vezano s tim, iziskivalo novo grupisanje evropskih sila. Oigle-
dno da je takvo raspadanje habzburke drave bilo nezamislivo
bez uspostavljanja odnosa sa drugim dravama koje su morale
imati sline interese. Tako bi evropska koalicija za ostvarenje
ovog cilja, koristei pri tome sve mogunosti, automatski bila
oformljena, to bi odredilo sudbinu Evrope barem u nekoliko sle-
deih decenija.
Svakako, Trojni savez je prvo morao, u stvari, da bude likvi-
diran. Kaem u stvari, zato to je u praksi likvidacija ostvarena
ve odavno.
Savez sa Austrijom je imao pravi smisao za Nema k u sve
dotle dok je posredstvom njega mogla da se nada da e dobiti
dodatne snage u trenutku opasnosti. Medutim, on je postao be-
smislen onog trenutka kada su dodatne snage postale manje od
nemakog vojnog tereta, to je bilo prouzrokovano od strane te
alijanse. Kada se malo bolje razmisli, to je bio sluaj od prvog
dana Trojnog saveza ako je,zbog ili na osnovu ovog saveza, na
primer, Rusija trebalo da postane neprijatelj Nemake. Bizmark
je takode krajnje savesno i paljivo promislio o ovome, i tako
shvatio kako je neophodno da zakljui takozvani Reosigurava-
e,Cen- jui sporazum sa Rusijom. Ukratko, njegov smisao se sastojao
ako- u tome da e Ne maka, ako posredstvom saveza bude gurnuta
ini. u sukob sa Rusijom, u tom sluaju ostaviti Austriju. Tako je Biz-
Ive an- mark ve zapazio problematian znaaj Trojnog saveza u njego-
londanj i vo vre me, i, u skladu sa njegovom sposobno u sagledava nja
jnada iz mogunosti, preduzeo neophodne mere opreza kako bi predupre-
jebilajc dio sve okolnosti.
69
Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA
U to vreme, ovaj Reosiguravajui sporazum doprineo je pro-

gonstvu najveeg dravnika naeg doba.
U stvari, situacija koje se Bizmark pribojavao ve se nago-
vestila poetkom 1890. godine, nakon okupacije Bosne od strane Stf
Austrougarske, i to zbog panslovenskog pokreta koji se zbog to-
ga snano rasplamsao. Savez sa Austrijom doneo je neprijatelj-
stvo sa Rusijom.
Neprijateljstvo sa Rusijom, meutim, bilo je razlog zbog kojeg
su marksisti, iako nisu bili saglasni sa tadanjom nemakom spolj-
liji.U ratu,
nom politikom, u stvari koristili sva sredstva da drugu onemogue.
vei jeisi jc
Odnos Austrije sa Italijom oduvek je bio isti. Nekadanja Ita-
na < hilja
lija ula je u Trojni savez iz predostronosti u pogledu Francu-
noods
ske, ali ne iz ljubavi prema Austriji. Naprotiv, Bizmark je ak i
kojei bi
ovde tano zapazio srdaan odnos izmedu Italije i Austrije kada
danasl
je tvrdio da postoje samo dve mogunosti izmedu te dve drzave:
Kadaj
ili savez ili rat. U Italiji - sa izuzetkom nekoliko frankofilskih fa-
vez, to j
natika - prava naklonost postojala je samo prema Nemakoj. I to
gnuta i!
je isto tako bilo potpuno razumljivo. O neizmernom nedostatku
Kada]
politikog obrazovanja i neznanju nemakog naroda, poglavito
ncma
njegove takozvane buroaske nacionalne inteligencije, posebno
boje!
govori to to su verovali da mogu da preobrate Trojni savez, za-
Ali,!
snovan na politikom zakonu, u sferu prijateljske naklonosti. To
posebnos
ak nije bio sluaj izmedu Nemake i Austrije, jer je ak i tu Troj-
stva u Au
ni savez, ili tanije, savez sa Nemakom, prirastao za srce veoma
njena <
malom delu Nemaca u Austriji. Habzburzi nikada ne bi pronali
nebi] ljc.
put u Trojni savez da je postojala bilo koja druga mogunost da
Jer kp to
sauvaju svoj le od drave. Kada je tokom julskih dana 1870.
na nacio
godine, nemaki narod planuo od nezadovoljstva zbog neuve-
darala sa i
nih francuskih provokacija i ubrzano se pripremao za staro rati-
ona bila (
te u odbranu nemake Rajne, u Beu se verovalo da je nastupio
nuto, da 1
pravi as za osvetu Sadova. Konferencije su sledile, brzo se niu-
spreili |
i jedna za drugom, krunski savet se smenjivao jedan za drugim,
glasnici su hitali tamo-amo, i prvi saziv rezerve se okupio na bro-
70
ju kada su, odjednom, naravno, isto tako poela da stiu zvanina

saoptenja sa ratnih poprita. I kada je nakon Vajzenburga usle-
dio Vort, a nakon Vorta Gravelot, Mec, Mars la Tur, i, konano,
Sedan, onda su Habzburzi, pod pritiskom iznenada upuenog gla-
snog zahteva nemakog miljenja, stidljivo poeli da otkrivaju
svoje nemako srce. Da je u to vreme Nemaka izgubila samo
nekoliko prvih bitaka, Habzburzi bi, a sa njima i Austrija, uradili
apsohitno istu stvar zbog koje su kasnije uputili veiiki prekor Ita-
liji. I, tavie, ne samo da su to uradili po drugi put u Svetskom
ratu, ve su zapravo poinili najelementarniju izdaju drave koja
je isukala ma zbog njih. Za dobro i u ime ove drave, Nemaka
je na sebe preuzela najgore krvoprolie, a bila izdana ne samo u
hiljadama pojedinanih sluajeva od strane te drave, ve kona-
no od strane samih njenih predstavnika, to su sve stvari i istine
koje nae buroaske nacionalne patriote radije preutkuju, kako
bi danas bili u stanju da diu galamu protiv Italije.
Kada je kasnije dinastija Habzburga polako ula u Trojni sa-
vez, to je zaista bilo samo zato to bi bez njega odavno bila svr-
gnuta i to bi se daleko ranije nalazila tamo gde se nalazi danas.
Kada ponovo malo bolje pogledam grehe ove dinastije u istoriji
nemakog naroda, meni se ini posebno tuno to to su ovaj put
boje namere pokrenule sile koje lee izvan nemakog naroda.
Ali, Habzburzi su takode imali jake razloge da ele savez,
posebno sa Nemakom, zato to se taj savez u stvari odrekao nem-
stva u Austriji. Habzburka politika denacionalizacije u Austriji,
itda njena ehizacija i slavizacija pripadnika nemake nacije, nikada
m. ne bi postala mogua da sam Rajh to nije stavio pod svoje okri-
iecuve- Ije. Jer koje su pravo nemaki Austrijanci imali da protestuju, i
o rati- to na nacionalnoj osnovi, protiv dravne politike koja se podu-
festupio darala sa sutinom nemake nacionalne ideje, onako kako je
1 eniu- ona bila otelotvorena u Rajhu za nemake Austrijance? I, obr-
iugim, nuto, da li su Nemci sada uopte mogli da vre pritisak kako bi
laabro- spreili postepenu degermanizaciju u Austriji ako su, na kraju,
71
Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA ponaroi
svi Habzburzi bili saveznici Rajha? Mi moramo da poznajemo

slabosti politikih lidera Rajha kako bismo znali da bilo ta usko-
ro moe postati mogue, a ne da pokuavamo da se vebamo u
energinom uticaju na saveznika kako bi delovali na njegove unu-
tranje prilike. Lukavi Habzburzi znali su ovo vrlo dobro, kao to
je, uopte, austrijska diplomatija bila daleko superiornija u odno-
su na nemaku u izvetaenosti i prepredenosti. I, obrnuto, upra-
vo ti Nemci, kao zaslepljeni, nisu imali ni najmanju predstavu o
dogaajima i uslovima u zemlji njihovog saveznika. Samo je rat
mogao da otvori oi veini ljudi.
Prema tome, sam savez zasnovan na prijateljstvu Habzburga
prema Nemakoj bio je utoliko sudbonosniji to je, upravo preko
njega, vrhunsko potkopavanje preduslova za ovaj savez bilo ga-
rantovano. A budui da su sada Habzburzi bili u poziciji da poste-
gemonijui
peno unitavaju nemstvo u Austriji, i bez brige da e se Nemaka
predstavi
u to umeati, vrednost celokupnog ovog saveza postajao je sve
ske pol(
problematiniji. Koji bi smisao za Nemaku trebalo da ima savez
glasaje
u okviru kojeg nisu postojale iskrene namere od strane ljudi na
nja, Ne
vlasti. Jer dinastija Habzburga nikada nije uzimala u obzir nema-
klerik
ke interese, u pogledu saveza, zdravo za gotovo, tako da je neko-
taui
liko pravih prijatelja ovog saveza silom prilika polako podleglo
svesno i
degermanizaciji. Naime, u preostalom delu Austrije, savez je po-
smatran u najboljem sluaju potpuno ravnoduno, a u veini slu-
ajeva je bio omrznut.
U periodu poslednje dve decenije pre rata, gradske novine u
Beu su ve bile vie profrancuski nego pronemaki orijentisane.
tampa slovenskih provincija, medutim, bila je svesno i otvore-
no neprijateljski raspoloena prema Nemakoj. Srazmerno tome
koliko su Habzburzi podsticali slovensku kulturu do krajnjih gra-
nica, i koliko su danas Sloveni u svojim glavnim gradovima stekli
sredita sopstvene nacionalne kulture, isto toliko su im omogui-li oncmstvuuJv,
i formiranje centara njihove posebne politike volje. I to je pra-va Austriji:...
istorijska kazna za dinastiju Habzburga to nisu sagledali da la. Uvel.
ekaarogaiK,
ma takozvark
pak usmeren gnj
I svaki prin
krate su 1 takvim
< ijegjepoli ne
bilo sve
SavezsaJ led
toga i vi pogled i
Priroda J
okolne i
razbijanje. Jer om
pela da izva!
dravama, IM cilj
i pokuaju
72
e ova nacionalna mrnja, koja se prvo okrenula prema Nemci-

ma, jednog dana unititi samu Austriju. Ali za Nemaku je savez
sa Austrijom postao posebno besmislen u trenutku kada su, za-
hvaljujui uticaju nemako-austrijskih marksista, izdajnikom
po narod, takozvanim univerzalnim pravom glasa pokvarili he-
gemoniju nemstva u austrijskoj dravi. Jer su, u stvari, Nemci
predstavljali samo treinu populacije Cisleitanije, to jest, austrij-
ske polovine austrougarske drave. Kada je univerzalno pravo
glasa jednom postalo temelj austrijskog parlamentarnog zastupa-
nja, Nemaka se zatekla u bespomonoj situaciji, tim vie to su
klerikalne partije elele namerno da zastupaju nacionalna gledi-
ta u toliko maloj meri koliko su to inili marksisti, koji su ih
svesno izdali. Isti socijaldemokrati koji danas licemerno govore
0 nemstvu u Junom Tirolu zapravo su ga izdali i prodali u staroj
Austriji na najbesramniji nain, u svakoj prilici koja im se ukaza-
la. Uvek su stajali na strani neprijatelja naeg naroda. Najdrskija
eka arogancija uvek je pronalazila svoje predstavnike u redovi-
ma takozvane nemake socijaldemokratije. Svaki okrutan postu-
pak usmeren protiv Nemake nailazio je na njihovo odobravanje.
1 svaki primer pogoravanja situacije u Nemakoj, socijaldemo-
krate su posmatrali kao saradnici neprijatelja. I ta je onda, pod
|jcp takvim okolnostima, Nemaka mogla da oekuje od drave od
o- ijeg je politikog vodstva, i to posebno u parlamentu, etiri peti-
nslu- ne bilo svesno i otvoreno antinemako?
Savez sa Austrijom ide samo u njenu korist, dok Nemaka us-
;u led toga mora da pretrpi tetu. I to daleko veu nego to se na pr-
fcsane. vi pogled ini.
fcore- Priroda austrijske drave imala je za posledicu to da su sve
itome okolne drave kao cilj svoje nacionalne politike postavile njeno
razbijanje. Jer ono to postbizmarkova Nemaka nikada nije us-
pela da izvede, polo je za rukom ak i najmanjim balkanskim
)guci- dravama, odnosno to da uspostave odreden spoljnopolitiki
ll'epra- cilj i pokuaju da ga ostvare u skladu sa svim raspoloivim
lali da
73
mogunostima. I sve u izvesnoj meri novoosnovane nacionalne

drave, koje lee na austrijskim granicama, videle su svoj najda-
lekoseniji politiki zadatak u tome da oslobode pripadnike svo-
je nacije, koji su iveli pod vlau Austrije i Habzburga. Bilo je IZ]
oigledno da do osloboenja moe da se dode samo putem vojne sal
akcije, to bi isto tako moralo da dovede do unitenja Austrije. S
druge strane, austrijske sile otpora su mogle utoliko manje da ra-
de na tome da to spree, jer su zavisile prvenstveno od onih koji
su trebali da se bore za osloboenje. U sluaju koalicije sa Ru-
sijom, Rumunijom i Srbijom protiv Austrije, Sloveni na severu i
jugu automatski bivaju iskljueni iz okvira austrijskog otpora, ta-
ko da su, u najboljem sluaju, kao nosioci sutinske borbe ostali
samo Nemci i Madari. Sada, iskustvo pokazuje da eliminisanje
posebnih vojnih trupa sastavljenih iz naroda vodi do dezintegra- pon
cije, pa tako i do potpune paralize austrijskog fronta. Sama Aus-
trija bila bi u stanju da prui veoma slab otpor takvom optem
ofanzivnom ratu. To je bilo poznato i u Rusiji i u Srbiji, a isto ta- uprkosi
ko i u Rumuniji. Na taj nain, ono to je istinski podravalo Aus- ratni i
triju bio je njen moni saveznik, na kojeg je mogla da se osloni. Austriji
Ali, ta je bilo prirodnije od toga to se do ovog asa u umovima akbili nije <
vodeih antiaustrijskih dravnika, kao i u javnom mnjenju, stvo- snagul
rila ideja da put do Bea mora voditi preko Berlina? prijatelj
to je vie drava nastojalo da nasledi Austriju, a u tome nije inje u stva
uspevalo zbog vojnog partnerstva, tako je rastao i broj drava i- Onabif
je je neprijateljstvo Nemaka navukla na sebe. nego <
Na prelazu iz jednog u drugi vek, koliine naoruanja ovih ne- Nemakom 1
prijatelja, koji su se zbog Austrije okrenuli protiv Nemake, bile supcriornan
su mnogostruko vee nego to je Austrija ikada mogla da joj po- stekla u Pru
alje kao vojnu pomo. isto tako bi ]
Tako je unutranji smisao ove saveznike politike otiao u su- nih vojnih]
protnu krajnost. sluaj sa Ita
Stvar je jo vie iskomplikovala trea zemlja lanica saveza,
Italija. Kao to je ve spomenuto, odnosi Italije prema Austriji ni-
74
kada nisu bili srdani, i to gotovo bez ijednog razloga, ve samo

iz iste potrebe. Italijanski narod pre svega, kao i italijanska in-
teligencija, uvek su gajili simpatije prema Nemakoj. Na prelazu
iz jednog u drugi vek stekli su se ve svi uslovi za savez Italije
sa Nemakom. Miljenje da e Italija biti nepouzdan saveznik to-
liko je glupo i neosnovano da ga politiari iz fotelja mogu plasira-
ti samo pred takozvanom nacionalnom buroazijom. Najmoniji
protivargument prua istorija naeg naroda, odnosno, period ka-
da je Italija ve jednom bila saveznik Nemake protiv Austrije.
Svakako, Nemaka je u to vreme bila Prusija vodena Bizmarko-
vim genijem, a ne nekim politikim neposobnjakoviima, koji su
kasnije pogreno upravljali Rajhom.
Italija je u to vreme svakako pretrpela poraze u kopnenim i
pomorskim bitkama, ali je asno ispunila obaveze kao saveznik,
to Austrija nije uradila u Svetskom ratu, u koji je gurnula Nema-
ku. Jer u to vreme Italija je ponosno i sa negodovanjem odbila,
uprkos vojnim porazima i gubicima koje je trpela, ponudeni sepa-
ratni mir, koji joj je pruao mogunost da sve ostvari kasnije.
Austrijski vladari ne samo da su prieljkivali takav mir, ve su
ak bili spremni da u to ime odmah izdaju Nemaku. to do toga
nije dolo, nije bilo zbog toga to je austrijska drava pokazala
snagu karaktera, ve zbog prirode zahteva koje joj je postavio ne-
prijatelj, a koji su u stvari za sobom povlaili njen slom i raspad.
laci- injenica da je Italija pretprela vojne gubitke 1866. godine, nije
u stvari mogla da se smatra znakom njene nelojalnosti savezu.
pe- Ona bi svakako i sama vie elela da skuplja pobednike trofeje
nego da trpi poraze, ali se Italija nikako nije mogla porediti sa
Nemakom u to vreme, pa ni kasnije, zato to joj je nedostajala
superiorna mo jedne vrsto utemeljene armije, koju je Nemaka
stekla u Prusiji. Nemaki savez bez podrke pruske vojne moi
isto tako bi poklekao pred napadom iskusnih i jo uvek jedinstve-
ra, nih vojnih trupa, kakve je posedovala Austrija, kao to je bio
tiiini- sluaj sa Italijom. Ali sutinska stvar lei u injenici da je Italija
75
u to vreme omoguila donoenje odluke u ekoj u korist Dru-

gog nemakog Rajha, tako to je zaustavila ogroman deo austrij- no
ske armije. Jer ko god zamisli kritinu situaciju na dan bitke kod SUSi
Kenigraca ne moe da tvrdi kako nije bilo ni od kakvog znaaja
po sudbinu Nemake da li je Austrija na ratitu bila sa dodatnih ma A
140.000 ljudi, u cemu je spreila italijanska vojska. i (i
Sasvim je razumljivo to Italija u to vreme nije sklopila ovaj
Ne
savez da bi omoguila nacionalno ujedinjenje nemakog naroda,
kak
ve Italijana. Stvarno je potrebna opte poznata politika naiv-
da ovihl
nost pripadnika lige patriota da bi se u tome prepoznao cilj nje-
dajel
nog pristupanja ili da bi se on oklevetao.Tako formulisana ideja
zumljn
ulaska u savez, koji bi od samog poetka morao da bude samo u
godjel
nau korist ili putem kojeg je neto trebalo da uarimo, obina je
podrku,j
detinjarija i glupost, budui da su Italijani u to vreme imali pravo
buduit
daisto to zamere Prusiji, kao i samom Bizmarku, odnosno, to da
Austrijei
su uli u savez ne iz ljubavi prema Italiji, ve zarad sopstvenih
dano sa j
interesa. Naalost, prema tome kako ja vidim sve te dogadaje, mo-
Austrijaj
ram da izjavim da je poniavajue to to je ta glupost poinjena
uvek iz
ne samo severno od Alpa, vec i juno od njih.
jama; u i
Takva glupost moe da se shvati jedino ako razmotrimo Troj-
lazilo <
ni savez, ili jo bolje, savez izmedu Nemake i Austrije, koji je
druf
stvarno redak sluaj u kojem jedna drava, Austrija, dobija sve
od saveza, dok druga, Nemaka, ne dobija nita. Savez u kojem
cid ai strane, 1
jedna strana rizikuje svoje interese, dok druga koristi sva sredstva
veliko ( politika
da ih zatiti. Jedna iza svega toga vidi svoj smisao, a druga nibe-
] Francuskal
lunku lojalnost. To se ipak desilo samo jednom u istoriji u takvoj
bila za Itafl
meri i na takav nain, ali je Nemaka pretrpela uasne posledice
dclovanja na kc
svog dravnog vodstva i saveznike politike.
tcljsku politiku
Prema tome, ako je savez sa Italijom, barem to se tie odno-
sioci i nosioci \
sa Austrije prema njoj, od samog poetka bio problematian, to
to, delimino,tj
onda nikako nije bilo zbog toga to su Habzburzi, recimo, nai-
moarogantneo
nili potpuno pogrean izbor u pogledu partnera, ve zato to za
Italiju sam ovaj savez nije obeavao nita zauzvrat.
76
Italija je bila nacionalna drava. Njena budunost neizostav-

no je morala da lei na obalama Mediterana. Na taj nain je svaka
susedna drava manje-vie predstavljala prepreku na putu razvo-
ja ove nacionalne drave. Ako uz sve to uzemo u obzir da je sa-
ma Austrija unutar svojih granica imala preko 800.000 Italijana,
i da su dalje sami Habzburzi - koji su, s jedne strane, prepustili
\ f
P , fiv-fije-
Nemce procesu slovenizacije, a s druge strane, vrlo dobro znali
kako da Slovene i Nemce okrenu protiv Italijana - imali interes
icja :ou da ovih 800.000 Italijana izloe uticajima denacionalizacije, on-
;aje :avo da je budui spoljnopolitiki cilj Italijana bio potpuno jasan i ra-
oda cnih zumljiv. On je trebalo da bude antiaustrijski, a pronemaki koliko
:no-mjena god je to mogue. I ta politika je takode pronala najenerginiju
podrku, pa ak i zanosno oduevljenje medu italijanskim narodom
loTroj-Ikoji budui da su nedela i nepravde koje su Habzburzi - uz pomo
je Austrije kao politikog oruja - vekovima inili protiv Italije, gle-
Kja sve dano sa italijanskog stanovita, dosezale do neba. Vekovima je
Austrija predstavljala prepreku ujedinjenju Italije. Habzburzi su
Iredstva uvek iznova pruali podrku korumpiranim italijanskim dinasti-
anibe- jama; u stvari, ak je na prelazu iz jednog u drugi vek teko do-
|utakvo lazilo do toga da se partijski kongres klerikalnog i hrianskog
j drutvenog pokreta zavri bilo im drugim osim zahtevom da se
)s!edice Rim ponovo vrati Papi. Direktno se izjanjavalo u prilog injeni-
ci da se to smatra zadatkom austrijske politike, ali su, s druge
eodno- strane, bezobzirno oekivali da Ijudi u Italiji neizostavno ispolje
btian, to veliko oduevljenje u vezi saveza sa Austrijom. Tako austrijska
ino, nai- politika prema Italiji vekovima nije imala skrupula. Ono to je
ato to za Francuska vekovima predstavljala za Nemaku, to je Austrija uvek
bila za Italiju. Predeli nizije na severu Italije uvek su bili polje
delovanja na kojem je austrijska drava ispoljavala svoju prija-
teljsku politiku prema Italiji. Hrvatski puk i vojnici bili su dono-
sioci i nosioci kulture austrijske civilizacije, i tuno je to se sve
to, delimino, takode pripisalo imenu Nemake. Ako danas i uje-
mo arogantne osude i neodobravanje, u stvari, besramno vreanje
77
nemake kulture od strane Italijana, onda nemaki narod moe da

zahvali tome to je drava, spolja kamuflirana kao Nemaka, do-
pustila da karakter njenog unutranjeg bia Italijanima bude pred-
stavljen posredstvom grubih vojnika, koji su u sopstvenoj austrijskoj
dravi bili smatrani ne samo ljudima koji su iveli o dravnom tro-
ku, ve i zbog toga kaznom od Boga. Ratna slava austrijske ar-
regrutuitomogloc
mije delom je izgraena na uspesirna koji su nuno proistekli iz
jcondai dapot]i
veite mrnje Italijana.
bila. nijei
Bila je prava nesrea za Nemaku to to nije uspela da shvati,
lijanskii put iz 1
nesrea, naprotiv, skrivana i zatakavana indirektno, ako ne i di-
pljaku' dcne
rektno budui da je Nemaka na taj nain izgubila dravu koja je,
te ncmamo1
kako su onda stvari stajale, mogla postati na verni saveznik, kao
stancu i
to je jednom bila izuzetno pouzdan saveznik Prusije.
naklonosti pren
Tako je stav irokog javnog mnjenja u Austriji povodom rata
ka aktivnc da
u Tripoliju bio presudan za unutranji odnos Italije prema Hab-
stanu \m
zburzima. Da je Be trebalo da gleda popreko na pokuaje Italije
da kroi u Albaniju ipak je bila razumljiva stvar. Austrija je sma-
jeprostoJHj
pravo celokupn
trala da su tu ugroeni njeni sopstveni interesi. Ali je zato opte
iji krajnji cilj
i neosporno vetakim putem stvarano neprijateljsko raspolo-
govinc od ~*-~
enje prema Italiji, kada je ona krenula u osvajanje Tripolija, bilo
utovremc, ,
nerazumljivo. Korak koji je Italija nainila, meutim, bio je ja-
austrijsko-itali;
san. Nijedan ovek ne bi mogao da optui italijansku vladu to je
vog razloga za
pokuala da odnese italijansku zastavu u oblasti koje su po svo-
smuio glup i
joj lokaciji, morale biti priznate kao kolonijalne za Italiju. Ne sa-
no u lcda. Da\
mo zato to su mladi italijanski kolonisti krenuli stopama drevnih
saveznika lojal
Rimljana, ve zato to je italijanska akcija i iz drugih razloga tre-
Italiju, isto
balo da naie na pozitivne reakcije upravo u Nemakoj i Austriji.
Bu
to je Italija bila angaovanija u Severnoj Africi, to se, po prirodi
vojno-g
stvari, ona sve vie suprotstavljala Francuskoj. Superiorno drav-
no vostvo Nemake je trebalo svim sredstvima barem da ometa
pretee irenje francuske hegemonije preko Severne Afrike, i,
uopte, njeno otkrivanje crnakog kontinenta, uzimajui pri tome
u obzir da to je mogue vie otea potencijalno vojno jaanje
78
Francuske na evropskim ratitima, budui da francuska vlada, i

posebno njeni vojni lideri, nisu ostavljali mesta ni najmanjoj su-
mnji da su za njih afrike kolonije imale jo neki znaaj osim da
predstavljaju samo eksponate francuske civilizacije. Zato to su
u njima odavno prepoznali izuzetne izvore iz kojih su mogli da
regrutuju vojnike za sledeu evropsku trku u naoruanju. Da se
to moglo odigravati samo u Nemakoj bilo je jasno kao dan. ta
je onda moglo da bude prirodnije, sa nemakog stanovita, nego
da potpomae svako meanje druge sile, posebno ako je ona jo
i bila njen saveznik. tavie, francuska nacija je bila sterilna i
J Ikao nije imala potrebe za irenjem svog ivotnog prostora, dok je ita-
lijanski narod, isto tako kao i nemaki, morao nekako da pronade
hrata put iz tog problema. Neka niko ne tvrdi da bi to podrazumevalo
iHab- pljaku Turske, jer bi u tom sluaju sve kolonije zaista bile ukra-
lltalije dene teritorije. Samo. bez njih Evropljani ne bi mogli da ive. Mi
tsrna- nemamo interes, i ne bi trebalo da ga imamo, da stvaramo di-
lOpte stancu i otuenje sa Italijom iz potpuno neosnovanih oseanja
olo- naklonosti prema Turskoj. Ako je ikada postojala spoljnopoliti-
kbilo ka aktivnost u kojoj bi Nemaka i Austrija mogle u potpunosti
da stanu iza Italije, onda je to upravo trebalo da bude ova. Bilo
iutoje je prosto skandalozno kako se austrijska tampa tog vremena, za-
ftpo svo- pravo celokupno javno mnjenje, ponelo prema italijanskoj akciji,
jNesa- iji krajnji cilj nije bio nita drugo do pripajanje Bosne i Herce-
lirevnih govine od strane same Austrije. Mrnja se iznenada rasplamsala
zloga tre- u to vreme, koje je obelodanilo pravo unutranje raspoloenje ovog
[Austriji. austrijsko-italijanskog odnosa utoliko vie to nije postojalo pra-
pprirodi vog razloga za to. Ja sam u to vreme bio u Beu i potpuno mi se
lodrav- smuio glup i besraman nain na koji je tada savezniku zabijen
IJaometa no u lea. Dakle, pod takvim okolnostima, zahtevati od istog tog
[tfrike, i, saveznika lojalnost. koja bi u stvari predstavljala samoubistvo za
Ipri tome Italiju, isto je toliko nerazumno koliko i naivno.
nojaanje Budui da u svemu tome postoje i sledei faktori: prirodan
vojno-geografski poloaj Italije uvek e prisiljavati ovu dravu da
79
formulie politiku koja je nee dovesti u konflikt sa superiornom

pomorskom silom, kojoj italijanska mornarica i flota zajedno ne-e
biti u situaciji da, prema realnim procenama, prui otpor. Sve
dotle dok Engleska poseduje neospornu dominaciju na moru, i
sve dotle dok ta prevlast moe da bude jo vie ojaana Medite-
ranskom francuskom flotom, pri emu Italija i njeni saveznici ne
mogu da im prue pravi otpor, Italija ne moe ni da pomilja na
to da zauzme stav protiv Engleske. Ne smemo od dravnih lide-ra
traiti da, iz idiotske naklonosti prema drugoj dravi, ija je
uzvraena ljubav bila jasno ispoljena upravo ratom u Tripoliju,
zavri tako to e sopstveni narod dovesti do unitenja. Svako ko i
letimino proui pomorske uslove italijanske drave mora istog
momenta da shvati da borba ove protiv Engleske u postojeim
okolnostima nije samo beznadena nego i apsurdna. Tako se Ita-
lija zatekla u apsolutno istoj situaciji u kojoj se svojevremeno na-
la Nemaka; odnosno, kao to se nekada Bizmarku rizik ulaska u
rat protiv Rusije, prouzrokovan od strane Austrije, inio toliko
monstruoznim da se na kraju posvetio tome da, kroz uveni Reo-
siguravajui mirovni sporazum, zanemari stvar inae postojeeg
saveza. Na slian nain je za Italiju savez sa Austrijom isto tako su, \ ljene<
bio neodriv onog momenta kada je od Engleske nainila svog ne- bude i
prijatelja kao rezultat toga. Svako ko ovo ne eli da shvati, potpu-no mopos
je nesposoban da razmilja politiki, pa zato, u najboljem sluaju, nije danel
u stanju ni da vodi politiku u Nemakoj. Ali nemaki narod moe
da vidi rezultat politike ovog tipa ljudi, pa zato mora i da trijskei
snosi posledice. na taj 1 Samo
Sve su to aspekti koji su morali da svedu vrednost saveza sa i naroda svim
Austrijom na minimum. Jer je na taj nain bilo izvesno da bi Ne- i ma, mog;
maka, zbog njenog saveza sa Austrijom, po svoj prilici isto tako Dak sebe]
stvorila neprijatelje, ne samo u Rusiji i Rumuniji, ve isto tako u ni savez bi o
Srbiji i Italiji. Jer, kao to je ve reeno, nema saveza koji se mo- jombio&p
e izgraditi na osnovu potpune naklonosti, lojalnosti ili zahval- neprijatc1-
nosti. Savezi e biti utoliko jai ukoliko drave uesnice mogu iz cars/cojf.
80
njega izvui veu korist za sebe. Nerealna je sama elja da se

\
savez formira na bilo kojim drugim osnovama. Nikada ne bih
oekivao da Italija ude u savez sa Nemakom iz ljubavi prema
njoj, sa namerom da joj na taj nain donese korist. Kao to ni-
kada ne bih poeleo da udem u taj sporazumni odnos iz ljubavi
prema drugoj dravi, iz iste naklonosti, ili iz elje da joj slu-
im. Ako se danas zalaem za savez izmedu Itaiije i Nemake,
to radim samo zato to verujem da te dve drave na taj nain
mogu imati obostranu korist. Dakle, tako da obe drave iz toga
ostvare napredak.
Prednost Trojnog saveza lei iskljuivo na strani Austrije. Sva-
kako, zbog odluujuih faktora u politici pojedinanih drava,
samo bi Austrija mogla da ima neke koristi od tog saveza. Jer, po
svojoj prirodi Trojni savez nije imao agresivnih sklonosti. To je
bic odbrambeni savez koji je kao najvii cilj, prema njegovim od-
redbama, trebalo da zadri i sauva status kvo. Nemaka i Italija
su, usled nemogunosti da ishrane sopstvene narode, bile prisi-
ljene da upotrebe agresivnu politiku. Samo je Austrija trebalo da
bccegItako bude srena da na kraju sauva svoju trulu dravu, to je ve sa-
gne- mo po sebi bilo nemogue. Zato to njena odbrambena mo nika-
Ipotpu- da ne bi bila u stanju da uspe u tome, ofanzivne trupe Nemake
IMaju, i Italije su ? kroz Trojni savez, angaovane u slubi ouvanja aus-
inarod ai trijske drave. Nemaka je bila obavezana da ostane u toj ulozi i
da na taj nain bila unitena, Italija je brzo istupila i tako se spasila.
Samo bi ovek, kome politika ne predstavlja dunost ouvanja
vezasa naroda svim sredstvima i prema svim raspoloivim mogunosti-
IbiNe- ma, mogao eleti da osudi takav postupak.
otako Da je stara Nemaka, kao formalna nacionalna drava, pred
takou sebe postavila za cilj samo dalje ujedinjenje nemake nacije, Troj-
iiisemo- ni savez bi odmah poeo da se rasputa, to jest, odnos sa Austri-
i'zahval- jom bio bi promenjen. Ona bi sebe na taj nain potedela brojnih
bmogu iz neprijatelja, koji nikako nisu mogli biti preplaeni parolama o
carskoj moi.
Prema tome, ak ni predratna Nemaka vie nije trebalo da

dopusti da njena spoljna politika bude odredena isto formalnim
nacionalnim gleditima ako oni nisu vodili u pravcu neophodnih duii sei\
narodnih ciljeva. novanii tom,j
Ve u predratnom periodu, budunost nemakog naroda se politikofii
sastojala u pitanju reavanja problema njegovog odranja. Ne- nakolonije1
maki narod vie nije mogao sebi da obezbedi osnovna sredstva raspolaganji
za ivot unutar postojee teritorije. Celokupna industrija i sposo- ski uslovi t
bnost, kao i naune metode obradivanja zemlje, mogli su u naj- mogli da pi
boljem sluaju samo donekle da ublae oskudicu, ali nisu mogli ni u Juno
da je spree. ak i u godinama izuzetno visokih prinosa etve, tome jo d
oni vie nisu mogli da pokriju sopstvene potrebe za prehrambe- ke, probler
nim namirnicama. Akada su oni bili proseni ili loi, onda su ve postavili p
u znaajnoj meri zavisili od uvoza. ak je i snabdevanje raznih klapali sa;
grana industrije sirovinama zapalo u tekoe, i moglo da se obe- mog poet
zbedi samo iz inostranstva. sticanjaod
Postojali su razliiti naini da se prevazide ova oskudica. Emi- jalnih proi
gracija i kontrola radanja morali su kategorino da se odbace ak miju neza^
i sa stanovita tadanje nacionalne drave. U tom sluaju, znanje Tobi s
o bilokim posledicama bilo je manje uverljivo nego strah od de- nikako ne
setkovanja. Prema tome, za tadanju Nemaku, postojale su samo to ne bi ga
dve mogunosti da se stvore uslovi za ouvanje naroda u budu- dan sutin
nosti, a da se pri tome stanovnitvu ne nametnu ogranienja. Ili kolonije, ]
su morali da se uloe napori kako bi se reila potreba za prosto- itim indi
rom, to jest, da se steknu nove teritorije, ili se Rajh morao preobra- medunarc
ziti u veliku izvoznu firmu. To je znailo da proizvodnju odreene ka je u na
robe treba poveati tako da prevazilazi domae potrebe, kako bi sredstvo r
se putem izvoza mogla razmenjivati za prehrambene namirnice i anjeupc
sirovine. ljavanja k
Svest o potrebi za proirenjem nemakog ivotnog prostora Ako j(
je postojala, mada u to vreme samo delimino. Postojalo je uve- politiku, (
renje da se najbolji nain na koji se moe ponaati u takvim okol-
nostima sastojao u tome da se Nemaka svrsta u redove velikih
82
kolonijalnih naroda. Meutim, u stvarnosti, nedostatak u razmi-

ljanju ve se ogledao u nainu sprovodenja ove ideje u delo. Bu-
dui da smisao ispravne teritorijalne politike lei u injenici da
se ivotni prostor naroda povea podelom novih podruja za sta-
novanje onom delu stanovnika koji predstavlja viak, a koji, po-
tom, ako ne poprimi karakter emigracije, mora da bude u bliskoj
politikoj i dravnoj vezi sa otadinom. To se vie nije odnosilo
na kolonije koje su krajem devetnaestog veka i dalje stajale na
raspolaganju. Njihova prostorna udaljenost, kao i posebni klimat-
ski uslovi tih oblasti spreili su naseljavanje kakvo su Englezi
mogli da preduzmu u njihovim amerikim kolonijama, Holanda-
ni u Junoj Africi, i opet Englezi u Australiji. Kada se svemu
|vec :nih tome jo dodao celokupan karakter nemake kolonijalne politi-
ke, problem naseljavanja je pao u drugi plan da bi se na to mesto
postavili poslovni interesi, koji su se u izuzetno maloj meri po-
klapali sa zajednikim interesima nemakog naroda. Tako od sa-
ceak mog poetka vrednost nemakih kolonija lei vie u mogunosti
[znanje sticanja odredenih trita, koja bi proizvodnjom razliitih koloni-
)dde- jalnih proizvoda i, delimino, sirovina, uinila nemaku ekono-
Isamo miju nezavisnom od drugih zemalja.
To bi svakako u izvesnoj meri bilo uspeno u budunosti, ali
nikako ne bi reilo problem prenaseljenosti Nemake osim ako
to ne bi garantovano obezbedilo odranje nemakog naroda na je-
dan sutinski nain putem izvozne ekonomije. Tako bi nemake
kolonije, putem povoljnije isporuke sirovina, jednog dana, razli-
itim industrijama pruile vee mogunosti da se nadmeu na
meunarodnom tritu. Prema tome, nemaka kolonijalna politi-
ka je u najdubljem smislu te rei bila teritorijalna, ali je postala
Iprostora sredstvo nemake ekonomske politike. U stvari, ak i veliko olak-
jijeuve- anje u pogledu unutranje prenaseljenosti Nemake putem nase-
mokol- ljavanja kolonija bilo je potpuno beznaajno.
kvelikih Ako je, osim toga, neko eleo da pree na pravu teritorijalnu
politiku, onda je kolonijalna politika, vodena pre rata, bila utoliko
83
besmislenija budui da nije mogla da dovede do reenja proble-

ma prenaseljenosti Nemake. ducgc
Nasuprot tome, medutim, jednog dana, prema svim realnim zacijus
predvidanjima, samo njegovo izvrenje iziskivae isto rizikova- industr^
nje krvoprolia kao to je bilo iziskivano u najgorim sluajevima rala Ai jc
za stvarno korisnu teritorijalnu politiku. Jer dok je ova vrsta ne- tad;
make kolonijalne politike u najpovoljnijoj situaciji mogla da do nikon.
nese samo jaanje nemake ekonomije, jednog dana je morala da
postane uzrok fizikog sukoba sa Engleskom. Jer nemaka svet- ovaj savez saf ala
ska ekonomska politika nikada nije mogla da izbegne odluujuu samoj vez sa Atl
borbu sa Engleskom. Izvoz, svetska trgovina, kolonije i trgova- nemaka \
ka mornarica morali su onda da se zatite maem od te sile koja jemogladaf na
se, sa istog stanovita samoodranja kao Nemaka, davno zate- dan ob ogromnai
kla u situaciji da bude prisiljena da krene tim putem. Zato je ova dui danijel
miroljubiva ekonomska borba za osvajanje mesta pod suncem godina, posebn'
mogla da se odigrava sve dotle dok je Engleska mogla da rauna Al\ zan\ka \i M
na to da e doprineti propadanju nemake konkurencije isto eko- njevienijemoglc
nomskim sredstvima, jer se onda vie nikada ne bismo pojavili iz ia da se obnavlja i
senke. Ali, da je Nemaka uspela u tome da potisne Englesku na dabudeotpisana.]
miroljubiv ekonomski nain, onda je jasno da bi fantom ovog skaikolonijalnap
mirnog ekonomskog osvajanja sveta bio zamenjen otporom ba- se Nemaka takod u
jonetima. skladu s tim, g<
Bez sumnje, bila je to, meutim, politika ideja dopustiti ne- neprotivljenja ne{
makom narodu da postaje sve brojniji putem porasta industrij- odluke koje su b\
ske proizvodnje i prodaje na meunarodnom tritu. Ova ideja kolonijalne politil
nije bila narodna, ali je korespondirala sa dominantnim idejama gleska deklaracij*
buroaskog nacionalnog sveta tog vremena. Ovaj put je mogao makc zaslepljen
da bude prevaljen u svakom sluaju, samo to bi to tada u potpu- Da se Nema
nosti jasno naznailo i strogo odredilo dunost nemake spoljne cionalnim nego f
politike: kraj svetske trgovinske politike Nemake mogao je samo drugi put do i
mo da predstavlja rat sa Engleskom. Ali je u tom sluaju zadatak onaj koji je bio i
nemake spoljne politike bio da se naorua, putem dalekosenih kom u samoj Evi
saveznikih mera, za sukob sa dravom, koja na osnovu iskustva
84
dueg od sto godina ne bi propustila da sprovede optu mobili-

zaciju saveznikih drava. Ako je Nemaka elela da brani svoju
industrijsku i ekonomsku politiku od Engleske, onda je prvo mo-
rala da zatrai od Rusije da joj prua podrku u pozadini. Rusija
je tada bila jedina drava koja se mogla smatrati vrednim savez-
nikom, jer nije imala nikakvih razloga da se sutinski protivi Ne-
makoj, barem ne u tom trenutku. Pri tome je svakako cena za
I
ovaj savez sa Rusijom, s obzirom na to kako su stvari stajale, le-
V ala samo u odustajanju od saveza sa Austrijom. Jer bi dvojni sa-
p vez sa Austrijom bio ludost, u stvari, pravo ludilo. Tek kada je
nemaka pozadina bila potpuno pokrivena od strane Rusije, ona
loja tate- je mogla da pree na pomorsku politiku koju je svesno usmerila
.1 na dan obrauna. Tek tada je Nemaka mogla isto tako da dodeli
m jiia ogromna sredstva neophodna za upotpunjavanje flote koja je, bu-
loeko- dui da nije bila modernizovana u svim detaljima, zaostajala pet
ivili iz godina, posebno u pogledu brzine, i na taj nain bila deplasirana.
sloina Ali zamka u austrijskom savezu je bila toliko velika da ree-
iniovog nje vie nije moglo da se pronae, i Rusija, koja je ponovo poe-
Uba- ia da se obnavlja nakon rusko-japanskog rata, morala je zauvek
da bude otpisana. Meutim, tako je celokupna nemaka ekonom-
me- ska i kolonijalna politika bila vie od opasne igre. injenica je da
se Nemaka takode klonila konanog obrauna sa Engleskom, i,
u skladu s tim, godinama je njen stav bio uslovljen principom
neprotivljenja neprijateljskoj strani. To je odredilo sve nemake
odluke koje su bile neophodne za njenu odbranu ekonomske i
kolonijalne politike, sve dotle dok, 4. avgusta, 1914. godine, En-
gleska deklaracija o ratu nije okonala ovaj nesreni period ne-
make zaslepljenosti.
Da se Nemaka tada manje upravljala prema buroasko-na-
cionalnim nego prema narodnim gleditima, razmatrao bi se sa-
mo drugi put do reenja siromatva i oskudice u zemlji, odnosno,
onaj koji je bio u vezi sa sveobuhvatnijom teritorijalnom politi-
kom u samoj Evropi.
85
Otuda je nemaka kolonijalna politika, koja nas je nuno do-

vela u sukob sa Engleskom pri emu je Francuska uvek mogla
da se smatra zemljom koja staje rame uz rame sa neprijateljem -
bila posebno nerazborita zato to je naa baza u Evropi tako bila
slabija nego bilo kojeg drugog kolonijalnog naroda od svetskog
politikog znaaja. Pa je tako, na kraju, sudbina kolonija bila
jasno odluena u Evropi. Zbog toga je svaka nemaka spoljna
politika bila usmerena prvenstveno na jaanje i uvanje nemake 1JU|
vojne pozicije u Evropi. Tako smo mogli da oekujemo vrlo ma-lu rnogledao ave
pomo od naih kolonija. Naprotiv, svako irenje nae terito- u ] trije,i je
rijalne baze u Evropi automatski bi vodilo u pravcu jaanja nae carskal ni
pozicije. Nije isto ako narod ima naseljenu oblast od 560.000, ili, mogu 1
recimo, milion kvadratnih kilometara. U sluaju rata, tako, teko-a Bilojec
borbe za samoodranje, koja mora ostati to nezavisnija od leleja lja
uticaja neprijateljskih aktivnosti, kao i to to je vojna zatita omo- habz
guena ve samom povrinom teritorije, pa u skladu sa tim i nae Pot<
operacije, koje doprinose tome da nuno vodimo rat na naoj ze- stranu ncprija
mlji - sve bi to bilo daleko podnoljivije. koalicije I
Uopteno gledajui, dakle, odreena odbrana protiv iznenad- skinemo s
nih napada lei u veliini dravne teritorije. dbini, ali tbl
Pre svega, medutim, samo putem teritorijalne politike u Evro- Desilo! svetu.,
pi ljudski resursi se mogu pomerati i biti sauvani za na narod, jedino mog
ukljuujui njihovo vojno korienje. Dodatnih 500.000 kvadrat- rilaujalovut mo
osvojiti! nismo
nih kilometara u Evropi mogu da snabdeju poljoprivrednim dobri-
podr: tije drali hab
ma milione nemakih seljaka, i uiniti dostupnim milione vojnika
la, tonasjests
za oruane snage nemakog naroda u momentu odluke.
unutar Nemakesu!
Jedina oblast u Evropi koja bi mogla da doe u obzir za takvu
neznanja, a delimicn
teritorijalnu politiku stoga jeste Rusija. Slabo utvrene zapadne
ninih idcja, i na kra
granice regiona, koji su ve jednom primili nemake koloniste
Habzburga, icdnop
kao donosioce kulture, mogle bi isto tako da se razmotre za novu
teritorijalnu politiku nemake nacije. Zato je cilj nemake spolj-
ne politike bezuslovno morao biti da se oslobodi pozadine protiv
Engleske i, nasuprot tome, to je mogue vie izoluje Rusija. Po
86
tom, sa neustraivom logikom, mi smo morali da odustanemo od

ekonomske i svetske trgovinske politike i, ako je to bilo potrebno,
p ot p u n o di g ne m o r u ke i o d m or n a r i c e d a bi s m o o pe t k on c e n-
trisali snagu celokupne nacije na kopnenu armiju, kao i nekada
ranije. Onda je, vie nego ikada, savez sa Austrijom morao biti
raskinut, jer onda nita ne bi stajalo na putu da se Rusija izoluje
od drave ija je odbrana bila zagarantovana od strane Nemake,
iju propast su elele mnoge evropske mone drave, ali koju su
rnogle da ostvare samo u savezu sa Rusijom. Budui da su te dr-
ave u Nemakoj prepoznale najveeg branioca opstanka Aus-
trije, utoliko su bile prisiljenije da budu protiv izolacije Rusije, jer
je carska imperija vie nego ikada mogla da im izgleda kao jedi-
ni mogu faktor moi za konano unitenje Habzburga.
Bilo je oevidno, medutim, da sve te drave posebno nisu e-
lele jaanje jedine austrijske odbrane po cenu najjaeg neprijate-
lja habzburke drave.
Poto bi u ovom sluaju, takoe, Francuska uvek stala na
stranu neprijatelja Nemake, mogunost formiranja antinemake
tad- koalicije bi stalno bila prisutna ukoliko ne bismo odluili da ra-
skinetno savez sa Austrijom krajem veka i prepustili je njenoj su-
lnEvro- dbini, ali time spasli nemake oblasti za Rajh.
fcnarod, Desilo se neto potpuno razliito. Nemaka je elela mir u
tvadrat- svetu. Zato je izbegavala teritorijalnu politiku, koja je kao takva
Imdobri- jedino mogla da se vodi na agresivan nain, i na kraju se pretvo-
Ifvojnika rila u jalovu ekonomsku i trgovinsku politiku. Mislili smo da e-
f, mo osvojiti svet mirnim ekonomskim sredstvima, i na taj nain
Izatakvu nismo podrali ni jednu ni drugu mo, ve smo se utoliko grevi-
Izapadne tije drali habzburke drave koja je postepeno trulila i odumira-
Ifoloniste la, to nas je stavljalo u sve veu politiku izolaciju. iroki krugovi
Kzanovu unutar Nemake su to pozdravili, delimino iz pravog politikog
Aespolj- neznanja, a delimicno i zbog pogreno shvaenih patriotskih, zva-
eprotiv ninih ideja, i na kraju, iz nade, i dalje gajene, da bi mrsko carstvo
llnsija. Po- Habzburga, jednog dana, na taj nain moglo biti srueno.
87
Adolf Hitler M OJ POREDAK SVETA Godine l'
Kompijen.
Kada je buknuo krvavi svetski rat, 2. avgusta 1914. godine, glavnih nik
predratna saveznika politika je ve pretrpela straan poraz. Da ceni mlade sl
bi pomogla Austriji, Nemaka je bila gurnuta u rat, koji se potom ra
vodio samo oko njene egzistencije. Protivnici Nemake su za- koji
pravo bili neprijatelji njene svetske trgovine, njene veliine, kao je sa
i oni koji su iekivali pad Austrije. Prijatelji Nemake, nezami- etiri
sliva austrougarska dravna struktura, s jedne strane, i veito sla- i sto
ba i nevoljama optereena Turska, s druge. Italija je, medutim, nesh
napravila korak koji je i Nemaka nuno trebalo da napravi i da
ga sama izvede, da je njena sudbina bila vodena genijem Bizmar-
ka, a ne slabim filozofima i hvalisavim ura-patriotima. injenica Nemake.
to je Italija kasnije konano preduzela ofanzivu protiv biveg
saveznika, samo se jo jednom uklapa u Bizmarkovo predvia- , jedan(
nje, odnosno, da samo dve vrste uslova mogu uopte postojati iz- Matijas
meu Italije i Austrije: savez ili rat. to jest,
sopstvcni tnog
cilja. rod
instinkti ne
biti, ipak, e
nisu bili s1 niti
potrebe
posledice poi
propagandu k(
ikjajeizo
88
Poglavlje 8
Vojna mo i pogreno zacrtan

cilj o vraanju granica
lliiz- Godine 1918., 11. novembra, potpisano je primirje u umi

Kompijen. Za to je sudbina izabrala oveka, koji je bio jedan od
glavnih krivaca za pad naeg naroda. Matijas Erzberger, predstav-
nik centralne vlasti i, prema razliitim tvrdenjima, kopile jedne
mlade sluavke i jevrejskog poslodavca, bio je nemaki pregova-
ra koji je dodao svoje ime na dokument. Ovaj papir, u poreenju
sa etiri i po godine herojskog dranja naeg naroda, izgleda pro-
sto neshvatljiv, ako ne pretpostavimo svesnu nameru unitenja
Nemake.
Matijas Erzberger je bio beznaajan buroaski aneksionista,
to jest, jedan od onih ljudi koji su, posebno na poetku rata, na
sopstveni nain pokuali da nadoknade nedostatak zvaninog ra-
tnog cilja. Jer mada je u avgustu, 1914. godine, itav nemaki na-
rod instinktivno osetio da se u ovoj borbi radi o njihovom biti ili
ne biti, ipak, nakon to im je splasnulo poetno oduevljenje, vi-
e nisu bili svesni ni velike ivotne opasnosti koja im je pretila,
niti potrebe da opstanu i preive. Veliko zlo ideje poraza i njene
posledice polako su bile skrivane i potiskivane kao nebitne, kroz
propagandu koja je uivala neogranienu mo unutar Nemake,
i koja je izokrenula ili potpuno demantovala stvarne ciljeve Antante
89
di
na nain koji je bio isto toliko vet koliko i neistinit. U drugoj i, od \ximhi
posebno, u treoj godini rata, to je isto tako u izvesnoj meri uspe-lo jebilop
da odagna strah od poraza iz nemakog naroda budui da, za- nib r'i7mrw'
hvaljujui propagandi, narod vie nije verovao u neprijateljevu Ik
nameru da ubija. To je bilo utoliko jezivije budui da, naprotiv, mesaiai|
nije bilo doputeno da se uradi bilo ta to bi moglo da informie vladari
narod o minimumu aktivnosti koje bi trebalo da preduzme i os- none
tvari u interesu njegovog budueg samoodranja, kao i o nagradi ciljevai
njegove besprimerne rtve. Zato se diskusija o moguim ratnim scl
ciljevima odvijala samo u manje-vie neodgovornim krugovima i rod nije t
pronala svoj izraz u nainu razmiljanja, kao i u optim poli- sebojnaj
tikim idejama njenih reprezentativnih predstavnika. Dok lukavi Jedinii
marksisti, koji su odlino poznavali paraliui efekat nedefmi- mogaobil
sanosti ratnog cilja, nisu sebi dozvolili da zacrtaju nijedan, i u to borcimat
ime priali samo o ponovnom uspostavljanju mira bez pripajanja stotina 1
teritorija i ratne odtete, barem neki buroaski politiari nastojali ljeno na i
su da na ogromno krvoprolie i bogohulni napad odgovore kate- maca.
gorinim kontrazahtevima. Svi ti buroaski predlozi ticali su se poduhvatai
samo ispravke oko granica i nisu imali nikakve veze sa geopoli- kraju, ncma
tikim idejama. U najboljem sluaju, oni su i dalje razmiljali o ljaci mogli(
tome da ispune oekivanja nemakih gospodara, koji se u to vre- di na pliS
me nisu bavili stvaranjem tampon drava, pa se tako ak i formi- Tako smo 1
ranje poljske drave pripadnicima buroazije, uz par izuzetaka, nog proliv
inilo kao mudra odluka u nacionalno politikom smislu. Poje- Jo je duh,
dinci su posebno isticali ekonomska stanovita u pogledu toga gde bi rtvi sti,alije,i
koja granica morala da bude formirana; na primer, potreba da se ljen i poti ipak
osvoji rudarski basen Longvi i Bri i druga strateka miljenja, na bili ]
primer,da je nuno bilo zaposedanje belgijske tvrave na reci
Mas, i tako dalje.
Trebalo bi da bude oevidno da to nije bio cilj drave koja je
bila u ratu protiv dvadeset est drava, u kojem bi ova koalicija
morala na sebe da preuzme jedno od najbesprimernijih krvopro-
lia u istoriji, dok je u domovini itav jedan narod doslovno bio
90
Vojna mo ipogreno zacrtan cilj o vraanju granica
preputen tome da gladuje. Nemogunost da se dokae potreba

za tim da se rat izdri doprinela je njegovom nesrenom ishodu.
Zato je, onda, kada je u domovini dolo do potpunog kraha,
svest o ratnim ciljevima bila jo manja, budui da su njeni pretho-
dni, slabi predstavnici u meuvremenu odstupili jos jedan korak
od njihovih ranijih ionako neuverljivih i klimavih zahteva. A to
je bilo potpuno razumljivo. Jer eleti da se rat tako nezapame-
nih razmera vodi zbog toga da bi granice umesto da prolaze kroz
Herbestal trebalo da prolaze kroz Lije, ili da bi umesto ruskog ko-
mesara ili vladara mogao da bude postavljen nemaki princ kao
vladar neke ruske provincije ili neke druge oblasti, bilo je stvar-
no neodgovorno i monstruozno. To lei u prirodi nemakih ratnih
ciljeva: ukoliko bi se o njima uopte povela rasprava, utoliko bi
se kasniije oni potpuno poricali. Uistinu, zbog takvih sitnica na-
rod nije trebalo ni jedan jedini sat due da ostane u ratu, ija su
se bojna polja polako pretvarala u pravi pakao.
Jedini ratni cilj koji bi bio vredan monstruoznog krvoprolia
mogao bi se sastojati samo u jemstvu nemakim vojnicima da e
borcima sa fronta u trajno vlasnitvo biti dodeljeno toliko i toliko
stotina hiljada kvadratnih kilometara, ili da e im isto biti stav-
ljeno na raspolaganje u okviru opte kolonizacije od strane Ne-
maca. Na taj nain bi rat brzo izgubio karakter imperijalnog
poduhvata i, umesto toga, postao cilj nemakog naroda. Jer, na
kraju, nemaki grenadiri stvarno ne bi prolivali krv kako bi Po-
ljaci mogli da dobiju dravu, ili da bi nemaki princ mogao da se-
di na plianom tronu.
Tako smo 1918. godine stajali na kraju nerazumnog i bescilj-
nog prolivanja najdragocenije nemake krvi.
Jo jednom je na narod dao sve od sebe i ispoljio herojski
|koja je duh, rtvu, pravi prkos smrti i odvano prihvatanje odgovorno-
oalicija sti, ali je, uprkos tome, bio prisiljen da napusti bojna polja oslab-
irvopro- ljen i potuen. Pobednici u hiljadama bitaka i okraja, na kraju su
kmo bio ipak bili poraeni od strane onih kojima su nanosili poraze. To je
91
bilo znamenje uasne sudbine nemake unutranje i spoljne poli-

tike predratnog vremena i etvoroipogodinjeg krvavog rata.
Sada su se, nakon pada, tu pojavila alarmantna pitanja: da li
je nemaki narod nauio neto iz te katastrofe, da li oni, koji su
ga namerno izdali i to inili sve do danas, i dalje odreduju nje-
govu sudbinu, da li e oni koji su do sada pravili katastrofalne
greke i dalje upravljati budunou uz pomo svojih fraza, i da
li e se konano na narod edukovati tako da pone da razmilja
na nov nain o spoljnoj i unutranjoj politici i u skladu sa tim
1
promeniti njene aktivnosti.
Jer ako se udo ne dogodi naem narodu, on e krenuti putem rasekonatd
najvee propasti i unitenja.
U kakvoj je situaciji Nemaka? Koji su izgledi za njenu per-
spektivu? I kakva je budunost eka? stn
Slom koji je nemaki narod pretrpeo 1918. godine ne lei, a
to elim ovde jo jednom da potvrdim, u porazu njegove vojne kojii
organizacije, niti u gubitku oruja, ve u unutarnjem propadanju bdevakj
koje je otkriveno u to vreme, a koje se danas sve vie ispoljava. spoljnai
To unutarnje propadanje lei isto toliko u pogoravanju njegove predujcl
rasne vrednosti, kao i u gubitku onih vrlina koje predstavljaju os-
Akol
novni uslov veliine naroda, garantuju njegov opstanak i unapre- dravei koj
duju njegovu budunost. naciji pogledui
Polako preti opasnost da plemenitost krvi, ideja linosti, i na- rioda moril
gon samoodranja ieznu iz nemakog naroda. Umesto toga tri- unutranjj
prcdratnogj
jumfuje internacionalizam i unitava vrednost naeg naroda;
toliko; urcdenu
demokratija se iri guei ideju linosti i, na kraju, tetni pacifizam
\ prcstala 1 stara
truje mentalitet koji nastoji da se izbori za samoodranje. Mi vi-
Prusijafl
dimo da se posledice ovog poroka oveanstva pojavljuju u svim
va,posebnoui
sferama ivota naeg naroda. I ne samo da se ve na prvi pogled
litct starc ostale
zapaa u oblasti politike, ve isto tako i u ekonomiji, a ta pojava
sline in tinc
ne izostaje ni u okviru ivota nae kulture, tako da e, ukoliko se
ratovanjai
jednom i zauvek ne zaustavi, na narod biti izopten iz velikog
vanom spolju i
broja nacija koje imaju budunost.
optcg visok cg
naroda nijei
92
Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica
Najznaajniji domai zadatak u budunosti lei u otklanjanju

tih optih simptoma propadanja naeg naroda. To je misija Na-
cionalsocijalistikog pokreta. Nova nacija mora da nikne iz tog
rada, koji e prevazii ak i najgora zla dananjice, rascep izmeu
klasa, za koji su buroazija i marksizam podjednako krivi.
Cilj ovog reformatorskog rada unutranjopolitike prirode mo-
ra se konano sastojati u tome da se narodu ponovo vrati energi-
nost kako bi poveo borbu za egzistenciju i, na taj nain, smogao
snage da svoje interese od vitalnog znaaja predstavlja u ino-
stranstvu.
Naoj spoljnoj politici je to takode postavljeno kao zadatak
koji mora ispuniti. Jer to vie unutranja politika mcra da sna-
bdeva instrument narodne snage u spoljnoj politici, isto tako
spoljna politika mora, kroz akcije i mere koje usvaja, vie da una-
preuje i podrava stvaranje ovog instrumenta.
Ako je zadatak spoljne politike stare, buroaske nacionalne
drave bio dalje ujedinjenje u Evropi onih koji pripadaju nema-
koj naciji, kako bi postepeno razvili viu teritorijalnu politiku u
pogledu naroda, onda zadatak spoljne politike iz posleratnog pe-
rioda mora u poetku da bude onaj koji unapreuje formiranje
unutranjeg instrumenta moi. Jer, spoljnopolitike aspiracije
predratnog perioda imale su na raspolaganju dravu koja nije bila
toliko zahtevna u pogledu naroda, ali koja je imala izvanredno
atri- ureenu armiju. ak i ako je Nemaka iz tog vremena odavno
prestaJa toliko da insistira na oruanim snagama, kao na primer
stara Prusija, zbog ega je bila nadmaena od strane drugih dra-
va, posebno u stepenu organizacije armije, ipak je unutranji kva-
litet stare armije bio neuporedivo superiorniji u odnosu na sve
ostale sline institucije. U to vreme, ovaj najbolji instrument ve-
Ipojava ;io tine ratovanja stajao je na raspolaganju dravnog vodstva sa od-
se vanom spoljnom politikom. Kao posledica ovog instrumenta, kao
i opteg visokog stepena potovanja koje je uivao, sloboda na-
eg naroda nije bila samo rezultat nae stvarno dokazane snage,
93
ve opteg poverenja koje smo imali u rezultat ovog izvanrednog

vojnog sredstva, a delimino i u rezultate preostalog uzornog dr-
avnog aparata.
Nemaki narod vie ne poseduje najznaajnije sredstvo za od-
branu nacionalnih interesa, ili ga barem poseduje u nedovoljnoj
meri, i to daleko od prethodne osnove, koja je uslovljala njegovu
raniju snagu.
Nemaki narod je stekao najamniku vojsku. U Nemakoj je
pretila opasnost da te najamnike trupe ne padnu na nivo naoru-
anih policajaca, opremljenih posebnim tehnikim orujem. Apo-
reenje nemake najamnike vojske sa engleskom ispostavilo se
kao nepovoljno po Nemce. Engleska najamnika vojska uvek je
bila nosilac engleske vojne odbrane i agresivnih ideja, kao i njene
vojne tradicije. U njenim plaenikim trupama i njoj svojstvenom
sebii Biz besn
policijskom sistemu, Engleska je raspolagala vojnom organizaci-
predu bi, mal(
jom koja je, u pogledu njenog ostrvskog poloaja, zaista, izgleda,
kriezai Samo
bila podesna za borbu do kraja u ime engleskih vitalnih interesa.
su| "markbilij
Ideja ispoljavanja engleske moi otpora u jednoj takvoj formi ni-
kojisul
kako nije proistekla iz kukaviluka, ve, naprotiv?da bi na taj na-
mislite, 1870.]
in engleski narod potedela prolivanja krvi. Naprotiv. Engleska
uloi zahtev
se borila uz pomo najamnike vojske sve dotle dok su zadovo-
poleon ni itav 1
ljavali odbranu engleskih interesa. Ona je odmah zvala dobro
maku repub^-
voljce im bi borba zahtevala vee obaveze. Uvodila bi optu
ratiz 1866.
regrutaciju im bi videla da za tim postoji potreba drave. Jer bez
gaije? Sada bi
obzira na to kako je trenutna organizacija engleskih snaga otpo-ra
sa jasno po^
izgledala, uvek je bila odana neustraivoj borbi za Englesku. A
lei u strahu ^
zvanina armija u Engleskoj je uvek bila samo sredstvo u od-
mimoilaenje I
brani engleskih interesa, koja se borila svojevoljno, i nije preza-
la ak ni od toga da se5 ako je neophodno, prolije krv cele nacije.
Kad god su engleski interesi bili ozbiljno dovedeni u pitanje, ona
je u svakom sluaju znala kako da odri i ouva jedinstvo koje,
posmatrano isto tehniki, ide toliko daleko koliko i zahtev za
standard dve moi. Uporedimo li ovde ispoljeno beskrajno odgo-
94
Vojna mo ipogresno zacrtan cilj o vraanju granica
vorno staranje sa frivolnou sa kojom je Nemaka, kao i na-

cionalna buroazija Nemake u tome, zapostavila oruane snage
u predratnom periodu, nas i dan-danas mora da obuzme tuga.
Upravo tako kao to je Engleska znala da je njena budunost, u
stvari sama njena egzistencija, zavisila od snage mornarice, isto
tako je i nacionalna nemaka buroazija trebalo da zna da egzi-
stencija i budunost nemakog Rajha zavise od kopnenih orua-
nih snaga nae zemlje. U Evropi, Nemaka je trebalo da standard
dve sile na kopnu suprotstavi standardu dve sile na moru. I da
poput Engleske, koja je sa elinom odlunou razmatrala ra-
zlog za ulazak u rat prilikom bilo kakvog krenja ovog standarda,
i Nemaka u Evropi sprei vojnom odlukom bilo kakav pokuaj
da se njenoj vojsci pride s boka preko Francuske i Rusije, pa ak
i takvom odlukom koja mora naglo da se dcnese, i koja sama po
sebi predstavlja dobru priliku. ak je i ovde buroazija jednu od
Bizmarkovih izjava primenila potpuno pogreno i na apsolutno
besmislen nain. Bizmarkovu tvrdnju da on nije nameravao da
preduzme preventivan rat, radosno su doekali i iskoristili svi sla-
bi, maloduni, i isto tako neodgovorni politiari iz fotelja, kao po-
krie za uasne posledice njihove politike koja nije vodila nikuda.
Samo su pri tome zaboravili da su sva tri rata koja je vodio Biz-
fovo-
mark bili ratovi to su, barem prema koncepcijama ovih filozofa
iro-
koji su bili protiv preventivnih ratova, mogli biti izbegnuti. Raz-
Iftu
mislite, na primer, kakve bi se uvrede od strane Napoleona III,
ibez
lipo- 1870. godine, obruile na dananju Nemaku kada bi odluila da
uloi zahtev gospodinu Benedetiju da malo umeri svoj ton. Ni Na-
poleon ni itav francuski narod ne bi mogli podstai dananju ne-
reza- maku republiku da krene na Sedan; ili, moda neko veruje da bi
icije. rat iz 1866. godine mogao biti spreen da je Bizmark eleo dru-
e,ona gaije? Sada bi se ovde moglo prigovoriti da su u pitanju ratovi
(toje, sa jasno postavljenim ciljem, a ne onaj tip rata iji jedini razlog
/za lei u strahu od napada neprijatelja, dok je ovo, u stvari, samo raz-
lodgo- mimoilaenje u reima. Budui da je Bizmark bio uveren da je
95
bitka sa Austrijancima bila neizbena, on se za to pripremio i za-

poeo je onda kada su prilike odgovarale Prusiji. Reforma fran- .
cuske armije od strane Marala Nila jasno je stavila do znanja ^
namere francuske politike i francuskog ovinizma da je u pitanju
naoruavanje za napad na Nemaku. U stvari, bez sumnje je bilo
mogue da Bizmark 1870. godine konflikt razrei na miran nain, ali
je bilo korisnije da sukob razrei ratom u vreme kada organi-zacija
francuske armije jo nije postala maksimalno efikasna. tavie,
sve te interpretacije Bizmarkovih tvrdnji imaju jedan ne-dostatak,
naime, one meaju Bizmarka diplomatu sa republikim
parlamentarcem. Kako je Bizmark sam ocenjivao takve izjave
najbolje se vidi u njegovom odgovoru oveku koji ga je ispitivao
uoi izbijanja prusko-austrijskog rata i pokazao veliku znatielju da
li Bizmark zaista eli da napadne Austriju. Ovaj mu je na to, sa
nedokuivim izrazom lica, odgovorio: "Ne, ja nemam nameru da
napadnem Austriju, ali nemam nameru ni da joj saoptim ako to
budem eleo da uinim."
Osim toga, najtei rat koji je Prusija ikada vodila bio je pre-
ventivni rat. Kada je Fridrih Veliki preko raznih piskarala ko-
nano saznao o namerama njegovih starih neprijatelja, nije ekao
da ga napadnu, budui da je u osnovi odbacivao preventivan rat,
ve je odmah stupio u akciju i sam ih napao.
Za Nemaku, svako krenje dva neophodna standarda treba-
lo je da bude povod za preventivni rat. Jer za ta bi se lake mo-
glo odgovarati pred istorijom: za preventivni rat 1904. godine,
kojim se Francuskoj mogao naneti poraz u trenutku kada se Ru-
sija izgleda bila zapetljala u Istonoj Aziji, ili za Svetski rat koji ^
je usledio zbog ovog zanemarivanja, a koji je zahtevao mnogo
vie krvi i strmoglavio na narod u pakleni poraz?
Engleska nikada nije imala takvih skrupula. Njena dva stan-
darda moi na moru izgleda da su bila preduslovi za ouvanje
engleske nezavisnosti. Sve dok je imala snage, nije dozvoljavala
ni najmanju promenu u takvoj situaciji. Kada su, medutim, ta dva
96
standarda moi bila povuena nakon Svetskog rata, onda je dc

toga dolo tek pod pritiskom okolnosti, koje su bile jae od svake
suprotne britanske namere. Sa Amerikom Unijom stvorena je no-
va mo takvih dimenzija da je pretila celokupnoj predanjoj vla-
sti i vojnom poretku drava.
U svakom sluaju, sve do danas engleska mornarica je uvek
bila upeatljiv dokaz da je, bez obzira na to kako kao vid organi-
zacije izgleda kopnena vojska, ona odluno odredila volju Engle-
ske za samoodranjem. To je bio razlog zato engleska najamnika
arniija nikada nije stekla loa obeleja drugih najamnikih trupa.
Bila je to borbena vojna sila sa izvanrednom pojedinanom obu-
kom, sa izuzetnim naoruanjem i koncepcijom sluenja, na koje
se gledalo kao na sport. Tako je ono to je ovim malim trupama
dalo poseban znaaj bio direktan kontakt sa lako uoljivim mani-
festacijama britanskog svetskog carstva. Budui da se ova najam-
nika armija izborila za slavu, ugled i sjajnu reputaciju Engleske
u gotovo svim delovima sveta, i ona sama se na taj nain prosla-
vila. Ljudi koji su danas u Junoj Africi, Egiptu i, povremeno, u
Indiji, predstavljali su interese Engleske kao nosioci vojnog pre-
stia, i na taj nain takode stekli utisak ogromne veliine Britan-
skog carstva.
Takva prilika u potpunosti nedostaje dananjim nemakim na-
jamnikim trupama. U stvari, to se vie oseamo prisiljenima na
to da inimo ustupke ovom duhu u maloj armiji, pod pritiskom
pacifistiki nastrojene parlamentarne veine, koja u stvarnosti pred-
stavlja izdajice sopstvenog naroda i zemlje, ona polako prestaje da
bude ratno sredstvo. Umesto toga, ona prerasta u policijske jedi-
nice za ouvanje reda i mira, to, u stvari, znai mirnodopsko pot-
injavanje. Nijedna armija velikih unutranjih vrednosti ne moe
da se obui ako pripreme za rat nisu cilj njene egzistencije. Ne
postoje armije za ouvanje mira, ve samo za ratovanje do sa-
mog kraja - do pobede. Ukratko, to neko vie nastoji da otrgne
odbranu Rajha od tradicije stare armije, to e ona postati manje
97
tradicionalna. Jer, to se tie trupa, vrednost tradicije ne lei u ne-

koliko uspenih guenja unutranjih trajkova i pobuna, ili u spre-
avanju pljake ivotnih namirnica, ve u slavi steenoj kroz
pobednike bitke. U stvarnosti, medutim, odbrana nemakog Raj-
ha naputa tradiciju te slave tako to iz godine u godinu sve manje
oliava nacionalnu ideju. Ukoliko konano ubije svestan, nacio-
nalni, pa otuda i nacionalistiki duh u sopstvenim redovima i
ukloni njegove predstavnike, kako bi odao potovanje demokra-
tama i obinim, ambicioznim ljudima, to e se vie otudivati i
postajati stranac pred sopstvenim narodom. Neka se licemernim
dentlmenima ne dopada to to mogu da uspostave kontakt sa
narodom inei ustupke pacifistiko-demokratskom delu naeg
naroda. Svaka vojna organizacija kao takva duboko je omrznuta
od strane ovog dela nemakog naroda sve dotle dok je ona zaista
vojna, a ne razbojnika odbrana intemacionalne pacifistike ber-ze
interesa. Jedini deo sa kojim armija moe da bude unutranje zacit
povezana i na koji moe da rauna u smislu vojne vrednosti jeste
samo jezgro nacionalne svesti naeg naroda, koji ne misli na voj-
niki nain samo iz tradicije, ve, pre bi se moglo rei, iz nacio-
nalne ljubavi, a takoe je i jedini deo koji je spreman da obue sivu
bluzu kako bi odbranio ast i slobodu. Neophodno je, meutim,
da vojna sila odri bliske odnose sa onima iz ijih redova, u slu-
aju hitne potrebe, moe da se snabde ljudima, a ne sa onima koji
je izdaju kad god im se ukae prilika. Ako dananji lideri nae
takozvane Odbrane Rajha mogu da se ophode demokratski ko-
liko im je volja, oni? ipak, na taj nain nikada nee uspostavi-ti
bliu vezu sa nemakim narodom, jer nemaki narod kome to
dolikuje ne moe se nai u demokratskom taboru. Otkako,
medutim, bivi stareina Odbrambenih jedinica nemakog Raj-
ha, general fon Sikt, ne samo da nije pruio otpor uklanjanju
prekaljenih, svesno nacionalno orijentisanih oficira, ve je to i sam Aa
podrao, oni sami su konano stvorili aparat koji ga je sruio la-
kog srca.
98
w
Poto se general Sikt povukao, uticaj demokratskog pacifi-

zma je postajao sve snaniji sa ciljem da se okupe odbrambene
snage koje su sadanji vladari drave imali na umu kao ideal:
republiko-demokratsko-parlamentarno vostvo.
Oevidno je da spoljna politika ne moe biti vodena takvim
sredstvom.
Zato se danas prvi zadatak nemake unutranje politike mora
sastojati u tome da se nemakom narodu prui vojna organizaci-
ja koja odgovara nacionalnoj snazi. Budui da oblici dananjih
odbrambenih snaga nikada nee moi da zadovolje ovaj cilj, i da
Isa su, naprotiv, uslovljeni motivima spoljne politike, zadatak nema-
ke spoljne politike je da stvori sve prilike koje bi dopustile reor-
ganizaciju Nemake nacionalne armije. Jer to mora biti vrsto
zacrtan cilj bilo kojeg politikog liderstva u Nemakoj, kako bi je-
dnog dana najamniku vojsku opet zamenila prava Nemaka na-
cionalna armija.
Jer upravo tako kao to su dananji, isto tehniki, vojni kvali-
teti superiorniji, tako opti kvaliteti nemakih odbrambenih snaga
moraju da opadaju u njihovom daljem razvoju u budunosti. Pret-
hodno pomenuti bi nesumnjivo trebalo da budu povereni zajedno
generalu fon Siktu i korpusu oficira Odbrambenih snaga. Tako bi
nemake odbrambene snage mogle, u stvari, da poslue kao vojni
referentni okvir za buduu nemaku nacionalnu armiju. Isto tako
kao to, uopteno gledajui, zadatak Odbrambenih snaga mora biti
da, primenom edukacije u okviru zadatka nacionalne borbe, obui
masu oficira i narednika za buduu Nacionalnu armiju.
Nijedan Nemac koji zaista voli svoj narod ne bi smeo da se
prepire oko toga da li bi ovaj cilj stalno trebalo imati pred oima.
logRaj- A ak i manje bi trebalo da dovodi u pitanje to da je njegovo os-
i-ajanju tvarenje mogue samo ako lideri nacionalne spoljne politike obez-
.toisam bede opte neophodne preduslove.
iio la- Prema tome, prvi zadatak nemake spoljne politike je prven-
stveno stvaranje uslova koji omoguavaju uskrsnue nemake
99
armije. Jer e samo u tom sluaju bitne potrebe naeg naroda mo-i
da pronau svoje adekvatno zastupnitvo.
Sutinski, meutim, dalje mora biti uzeto u obzir da politike
akcije, koje bi trebalo da garantuju ponovno uspostavljanje ne-
make armije, moraju leati unutar referentnog okvira neophod-
nog budueg razvoja Nemake kao takve.
Otuda nema ni potrebe posebno naglaavati da do promene u
dananjoj vojnoj organizaciji, apsolutno nezavisno od dananje
unutranjopolitike situacije, kao i razloga spoljne politike, ne mo-
e da doe sve dotle dok isto nemaki interesi i nemaka gledi-
ta ne podignu glas u ime takvog preokreta.
U prirodi svetskog rata,kao i u nameri glavnih neprijatelja
Nemake, lei da ovu veliku bitku na zemlji urede i izjednae na
vorc
takav nain da u interesu to veeg broja drava bude to da se
ona produi unedogled. To se ostvaruje kroz sistem podele teri-
torija, u okviru kojeg se ravnopravne drave, koje inae imaju
drugaija stremljenja i tee razliitim ciljevima, stalno dre u ne-
prijateljstvu pomou straha od toga da bi, u sluaju da Nemaka
opet jednom postane jaka, mogle pretrpeti gubitke.
Zato, ako je deset godina nakon Svetskog rata i dalje mogue
da se, uprkos svim iskustvima svetske istorije, odri vrsta koali-
cije pobednikih drava, onda razlog lei samo u injenici kojom
Nemaka moe da se dii, to se pamti ta borba u kojoj je naa dar
domovina hrabro ustala protiv dvadeset est drava.
I to e tako trajati sve dotle dok strah od gubitaka usled po-
V0 5
novnog uspostavljanja nemakog monog Rajha bude vei od te-
koa izmedu tih drava. Pored toga, oigledno je i da e to trajati
sve dotle dok nigde ne bude postojala volja da se nemakom na-
rodu dozvoli ponovno naoruavanje, na koje te pobednike dra-
vimj rediv
ve mogu gledati kao na pretnju. Na osnovu saznanja da, kao
prvo, pravo zastupanje nemakih vitalnih interesa ubudue ne
moe da se odvija putem neadekvatnih nemakih odbrambenih
snaga, ve kroz Nemaku nacionalnu armiju, da, kao drugo, stva-
100
ranje Nemake nacionalne armije nije mogue sve dotle dok da-
nanje spoljnopolitiko guenje Nemake ne oslabi, i kao tree,
da promena prepreka spoljne politike u organizaciji Nacionalne
armije izgleda mogua samo ako se takva nova formacija ne shva-
ta kao pretnja, pojavljuju se sledee injenice u vezi sa nema-
kom spoljnom politikom, moguom u ovom trenutku:
Ni pod kojim uslovima dananja Nemaka ne sme svoju spolj-
nu politiku da vidi kao formalnu politiku granica. Kada se prin-
cip vraanja granica iz 1914. godine jednom ustanovio kao cilj
spoljne politike, Nemaka se suoila sa zatvorenim falangama biv-
ih neprijatelja. A tada je bila iskljuena svaka mogunost da se
uredi druga armija, koja bi vie sluila naim interesima, u pore-
denju sa onom iji je definitivan oblik odreen mirovnim ugo-
vorom. Tako je spoljnopolitiki slogan o vraanju granica postao
samo fraza, jer nikada nije mogao da bude ostvaren usled nedo-
statka neophodnih snaga za njegovo ostvarenje.
Karakteristino je da su upravo pripadnici takozvane nema-
ke buroazije, ponovo predvoeni ligom patriota, krenuli u os-
tvarenje ovog najglupljeg spoljnopolitikog cilja. Oni znaju da je
Nemaka nemona. Oni, dalje, znaju da bi, potpuno nezavisno od
naeg unutarnjeg propadanja, vojna sredstva bila neophodna radi
tojom vraanja naih granica, a isto tako dalje znaju da mi ne raspolae-
tnaa mo tim sredstvima zbog posledica mirovnog ugovora i, najposle,
da mi ne moemo doi do njih zbog vrstog fronta naih neprija-
jpo- telja. Pa ipak, oni proglaavaju spoljnopolitiki slogan, koji upra-
feodte- vo zbog svog sutinskog karaktera zauvek udaljava bilo kakvu
pDtrajati priliku da se dode do tih sredstava moi, koja bi bila neophodna
nna- kako bi poruku istog tog slogana uopte uspeli da ostvare.
kdra- To je onc to se naziva buroaskim dravnitvom, a u njego-
fekao vim plodovima, koje imamo priliku da vidimo, ogleda se neupo-
jcene redivi duh koji njime upravlja.
ibenih Tadanjoj Prusiji bilo je potrebno samo sedam godina, od 1806.
i stva- do 1813. godine, za preporod. U isto vreme, buroasko dravmtvo,
101
ujedinjeno sa marksizmom, dovelo je Nemaku u Lokarno. to

je veliki uspeh u oima dananjeg "bure Bizmarka", gospodina
Stresemana, jer nudi neto to je mogue, neto to bi ak i gore
pomenuti gospodin Streseman mogao ostvariti. I politika je ume-
tnost sagledavanja mogunosti. Da je Bizmark ikada pomislio da
e ga sudbina osuditi da tom izjavom ovlasti dravnike kvalitete
gospodina Stresemana, sasvim sigurno bi je povukao, ili bi mu
kratkom napomenom porekao pravo da se na nju pozove.
Tako je slogan o vraanju nemakih granica kao cilj u budu-
nosti dvostruko glup i opasan, zato to, u stvari, ni na koji nain
nije koristan, niti vredan borbe i rtvovanja.
Otud su nemake granice iz 1914. godine bile takve da su
predstavljale neto nedovreno na apsolutno isti nain kao to su
granice svih nacija u svim vremenima nedovrene. Teritorijalna nacid
podela sveta je uvek trenutan rezultat borbe i razvoja, koji nikako
nije konaan, ve predstavlja trajan proces. Glupo je uzeti grani-
cu iz bilo koje godine kao uzorak u nacionalnoj istoriji, i, bez pri-
preme, predstaviti je kao politiki cilj. Mi, naravno, moemo da se
pozivamo na granice iz 1648. godine, ili iz 1312. godine, i tako da-
lje, isto tako kao i granice iz 1914. godine. Tim vie to, uistinu,
granice iz 1914. godine nisu bile zadovoljavajue u nacionalnom,
vojnom ili geopolitikom smislu. To je jednostavno bila trenutna
situacija u borbi naeg naroda za opstanak, koja se odvijala ve-
kovima. Pa ak i da se Svetski rat nije odigrao, ova borba se ne
bi privela kraju 1914. godine.
Da je nemaki narod, u stvari, uspeo da vrati granice iz 1914.
godine, rtve Svetskog rata ne bi bile manje uzaludne. Naprotiv,
u jednom takvom povratku granica ne bi bilo ni trunke koristi za
budunost naeg naroda. Ova isto formalna politika, koju je na- nim. J
a nacionalna buroazija vodila oko granica bila je isto toliko ne- nikoi
zadovoljavajua u pogledu njenog ishoda, koliko i nedopustivo proti
opasna. To ak ne mora ni da se obuhvati izrekom o umetnosti sa- umisli
gledavanja mogunosti, jer je ovo, iznad svega, samo teoretska nai
102
fraza, koja ionako izgleda pogodna da uniti svaku praktinu mo-

gunost.
U stvari, takav cilj spoljne politike takoe ne moe da izdri
jedno pravo kritiko ispitivanje. Zato su i nainjeni pokuaji da se
motivie manje na osnovu logike a vise na nivou nacionalne asti.
Nacionalna ast zahteva da povratimo granice iz 1914. godi-
ne. To je, uostalom, i sadraj diskusija tokom veeri provedenih uz
pivo, koje predstavnici nacionalne asti odravaju na sve strane.
Pre svega, nacionalna ast nema nikakve veze sa obavezom
vodenja glupe i nezamislive spoljne politike budui da posledica
loe spoljne politike moe da predstavlja gubitak slobode naro-
da, ija je direktna posledica ropstvo, i koja nipoto ne moe da
se posmatra kao uslov nacionalne asti. Svakako izvestan stepen
nacionalnog dostojanstva i asti moe da se sauva ak i pod pri-
tiskom, ali to onda nije pitanje uzvikivanja parola ili bujice pra-
znih fraza, i slinih stvari, ve. naprotiv, izraz koji bi trebalo da
se zasniva na dostojanstvu kojim narod podnosi svoju sudbinu.
Neka u dananjoj Nemakoj niko ne pria, pre svega, o na-
cionalnoj asti, neka se niko ne usudi da podigne glas, kao da bi
nacionalnu ast neko mogao da sauva spolja bilo kakvom vr-
stom retorikog zavijanja. Ne, to ne moe tako da se radi i zbog
toga nje vie jednostavno nema. A nje vie nema ne zato to smo
lave-Isene izgubili rat, ili zato to je Francuska okupirala Alzas-Lotaringiju,
ili zato to su Poljaci ukrali gornju leziju, ili zato to su Italijani
uzeli Juni Tirol. Ne, nacionalne asti vie nema zato to je ne-
rotiv, maki narod, u najtee vreme svoje borbe za opstanak, na sve-
tisti za tlost dana izneo sav nedostatak karaktera, neprikrivenu servilnost,
Ijena- poput ljigavog ulizitva psa koje se moe nazvati jedino sram-
lione- nim. Iz razloga to smo se tako bedno povinovali, a da nas na to
stivo niko nije primorao, u stvari, zato to su lideri ovog naroda, nasu-
isa- prot veitoj istorijskoj istini i naem sopstvenom saznanju, sami
laiska umislili ratnu krivicu, i, na taj nain, istinski opteretili celokupan
na narod, kao i zato to je i bez ugnjetavanja neprijatelj uspevao
103
da u naem narodu pronade hiljade kreatura koji su mu spremno

pomagali. Zato je, naprotiv, bilo onih koji su besramno krivili
vreme velikih dela naeg naroda, pljuvali najslavniju zastavu svih
vremena i istinski je uprljali, kidali kokardu sa vojnika koji su se
vraali kui, a pred kojima je svet drhtao, gadali zastavu blatom,
skidali trake i ordenje asti, i viestruko srozali ak i samu us-
pomenu na najslavniji nemaki period. Nijedan neprijatelj nije
tako naruio nemaku armiju kao to su je oskrnavili predstavni- danar
ci Novembarskog zloina. Nijedan neprijatelj nije u tolikoj meri MoramJ
doveo u pitanje slavu i veliinu komandanata Nemake armije kao
to su je oklevetali podmukli predstavnici nove ideje vladavine.
A ta je jo sigurnije obeastilo na narod: okupacija nemakih
oblasti od strane neprijatelja, ili kukaviluk kojim je buroazija na pati
predala nemaki Rajh organizaciji svodnika, deparoa, dezerte- tranja:
ra, crnoberzijanaca i plaenikih novinara? Neka gospoda danas Akoi
prestanu da priaju isprazne prie o nemakoj asti sve dok se ncma
klanjaju vladavini beaa. Oni nemaju prava da vode spoljnu Odtei
politiku u ime nacionalne asti ako vode unutranju politiku obe-
leenu najbesramnijim antinacionalizmom koji je ikada pogodio
veliku naciju.
Ko god danas eli da istupi u ime nemake asti prvo mora
da povede nemilosrdan rat protiv njenih satanskih oskrnavitelja.
Oni nisu neprijatelji drevnih vremena, ve predstavnici Novem-
barskog zloina: skup marksista, demokratskih pacifista, destru-
ktivnih izdajica nae zemlje, koji su na narod gurnuli u sadanje
stanje nemoi.
Ruiti bive neprijatelje u ime nacionalne asti a'uvaavati i
priznavati bestidne saveznike istih tih neprijatelja kao vladaoce
unutar njihove sopstvene zemlje - to u potpunosti odgovara na-
cionalnom dostojanstvu ove dananje, takozvane, nacionalne bur-
oazije.
Iskreno priznajem da bih mogao da se pomirim sa svakim od
nasih bivih spoljnih neprijatelja, ali zato jesam i uvek u biti za-
104
kleti neprijatelj izdajnika naeg naroda, koji se nalaze u naim re~

dovima.
Veoma je tuno i duboko poniavajue sve ono to nam je
neprijatelj zadao, ali teta koju su poinili Ijudi Novembarskog
zloina predstavlja najbesramniji i najmizerniji kriminal svih vre-
mena. Ja se zalaem za to da nadoknadim svu nepravdu nainje-
nu nemakoj asti tako to nastojim da sve te kreature jednog
dana pozovem na odgovornost.
Moram, ipak, da odbacim ideju kako bi bilo koja druga osno-
va mogla da bude standard za uredenje spoljne politike izuzev
odgovornosti da obezbedi slobodu i budui ivot naeg naroda.
Celokupna besmislenost politike granica, koju vodi nacional-
na patriotska buroazija, ispoljava se na osnovu sledeeg razma-
tranja:
Ako se prihvati da nemaki, kao maternji jezik, bude merilo,
nemaka nacija broji m stanovnika.
Od te cifre, n miliona se nalaze u domovini.
Otuda je x broj svih Nemaca u svetu, dok je svega y miliona
unutar dananje teritorije Rajha, koja predstavlja z procenata od
ukupnog broja stanovnika.
stru-danje
liim od
Lbitiza-
105
Poglavlje 9
Beznadenost reenja
ekonomskog pitanja
S obzirom na to da Nemci nisu ujedinjeni u domovini, to za

posledicu ima postepeno smanjivanje broja sinova odanih svojoj
naciji, mora se uzeti u obzir sledea stvar, to jest, da e se celoku-
pan broj od priblino n miliona Nemaca zatei u situaciji u kojoj
e, prema verovatnoi, jednog dana doi do njihove degermani-
zacije. Oni ni u kom sluaju, meutim, vie nee biti u stanju da deo
uzmu odluujui udeo u sudbonosnoj borbi domovine, a isto tako e st, iu
ni u kulturnom razvoju svog naroda. Ma ta Nemci pojedinano za nas, i
uspeli da ostvare u Severnoj Americi, to nee ii u prilog nema- ktina d
kom narodu kao takvom, ve e doprineti kulturnom ujedinjava- to
nju Amerike Unije. Tu su Nemci zaista samo oni koji nadahnjuju veze sa
i ine plodnim druge narode. U stvari, veliina tih nacija, uopte- vora, m
no gledajui, neretko se moe pripisati visokom procentu nema- obnavlj
kih doprinosa i dostignua. Izgi
Kada budemo imali na umu ovaj konstantan gubitak ljudi, is-
tog momenta emo moi da procenimo koliko je bezvredna poli- oslobod
tika granica, podravana od strane buroazije. kode bi
ak i ako bi nemaka spoljna politika trebalo da povrati gra- svoj iv
nice iz 1914. godine, procenat nemakog ivlja u okviru teritori- bitreba!
je Rajha, to jest, pripadnika nae nacije, rastao bi uprkos ovome totako'
106
Beznadeznost reenja ekonomskog pitanja
samo od x procenata do y procenata. Prema tome, verovatnoa ra-

sta ovog procenta teko da bi uopte vie mogla biti dovedena u
pitanje.
Ako, uprkos tome, Nemci koji ive i rade u inostranstvu budu
eleli da ostanu verni svojoj naciji, to u poetku moe biti samo
pitanje jezika i odanosti kulturi, a to bi ta elja vie prerastala u
svesno ispoljeno oseanje pripadnosti, to bi vie domovina ne-
make nacije svojim imenom doprinosila dostojanstvu njenih
predstavnika.
Dakle, to Nemaka kao Rajh bude svetu vie prenosila obe-
leje veliine nemakog naroda, to e vie Nemci koji ne ive u
svojoj dravi, na taj nain, dobiti podsticaj da se barem s razlo-
gom mogu ponositi time to duhovno pripadaju ovom narodu. S
druge strane, to se bednije domovina ophodi prema sopstvenim
interesima, i u skladu sa tim ostavlja lo utisak na druge zemlje,
utoliko e nai emigranti biti slabije motivisani da oseaju pri-
padnost jednom takvom narodu.
Budui da se nemaki narod ne sastoji od Jevreja, sutinski
deo nemakog bia, posebno u anglosaksonskim zemljama, ipak
e se, naalost, sve vie anglizovati i, po svoj prilici, biti izgubljen
za nas, i duhovno i ideoloki, isto onako kao to su njegova pra-
ktina dostignua ve izgubljena za njih.
bava- to se, medutim, tie sudbine onih Nemaca koji su raskinuli
veze sa nemakom nacijom zbog Svetskog rata i mirovnog ugo-
vora, mora se rei da su njihova sudbina i budunost skopani sa
obnavljanjem politike moi domovine.
Izgubljene teritorije nee biti povraene pukim protestima,
ii, IS-boli- ve pobednikim maem. Prema tome, ko god danas prieljkuje
oslobodenje bilo koje teritorije u ime nacionalne asti, mora ta-
fngra- kode biti spreman da rizikuje sve, da se izbori orujem i ponudi
aiiori- svoj ivot za osloboenje, u suprotnom sluaju, obian brbljivac
lovome bi trebalo da dri jezik za zubima. Uz to, naravno, sledi dunost is-
to tako paljivog razmiljanja da li smo dovoljno jaki da izdrimo
107
takvu borbu, drugo, da li krv koju rizikujemo vodi, ili moe da vo-
di, eljenom uspehu, i tree, da li je postignut uspeh srazmeran
krvi koja mora biti rtvovana.
Zvanino protestujem protiv tvrdnje da nam dunost nacional-
ne asti nalae da dopustimo da se na bojnom polju dva miliona
mukaraca rtvuju svojom krvlju kako bismo, pod uslovom da se
ostvari najbolji rezultat, bili u stanju da unesemo celih etvrt mi-
liona mukaraca, ena i dece u nae popisne knjige. Ovde na delu
svakako nije nacionalna ast, ve nedostatak principa, ili ludilo.
U svakom sluaju, nacionalnu ast za jedan narod ne moe pred-
stavljati to da ga vodi lud ovek.
Veliki narod e zajednikim poduhvatom svakako zatititi i
poslednjeg gradanina, ali je pogreno pripisivati to asti i poto-
vanju, a ne, pre svega, pronicljivom uvidu i ljudskom iskustvu.
Sve dotle dok nacija tolerie nepravdu nainjenu nekim njenim
VOIE
gradanima, to e ona polako, ali sigurno, sve vie slabiti svoju po-
ziciju, budui da e takva tolerancija posluiti unutranjem ja-
anju agresivnog neprijatelja, isto onako kao to e nagristi veru
nalazio i
u snagu njihove sopstvene drave. Svi mi, vrlo dobro, iz istorije
znamo koje posledice nastaju stalnim ustupcima u malim stvari-
ma, a kamoli da neemo znati nune posledice koje oni ostavlja-
ta,i
ju u pogledu krupnih stvari. Zato e brino dravno vostvo radije
voditi rauna o interesima svojih gradana i u pogledu najmanjih
sitnica budui da je na taj nain rizik njegovog obavezivanja sma-
njen tano toliko koliko rizik neprijatelja raste. Ako se danas u bi-
lo kojoj dravi nanese nekakva nepravda engleskom graaninu, i
on iskoristi svoje graansko pravo da se brani, opasnost od toga
mon
da e Engleska biti uvuena u rat zbog tog jednog jedinog Engle-
za nije nita vea za Englesku nego za bilo koju drugu zemlju u
kojoj se nanosi nepravda. Otuda vrsta akcija vlade u odbranu
ak i jedne osobe uopte ne predstavlja nepodnoljiv rizik, jer e
druga drava, u stvari, biti veoma malo zainteresovana za to da
povede rat zbog beznaajne nepravde, koja je bila naneta toj je-
ditfl roda,
da
bi!
108
Beznadeznost resenja ekonomskog pitanja
dnoj osobi. Opta ideja asti bila je formulisana na osnovu ovog

saznanja i hiljadugodinje primene ovog principa, naime, da mo-
na drava uzima svakog pojedinanog gradanina pod zatitu i
brani ga svim svojim sredstvima.
Dalje, kroz prirodu evropske hegemonije, tokom vremena je
razvijena izvesna praksa da se demonstrira ideja ugleda i asti na
manje-vie prostim primerima, tako da podigne presti pojedinih
evropskih drava, ili da im barem prui izvesnu stabilnost. im
se Francuzu ili Englezu nanese neka navodna, ili ak lana, ne-
pravda u izvesnim zemljama koje su bile slabe i manje snane u
vojnom smislu, odbrana dotinog predmeta bi se preduzimala oru-
anim sredstvima. To jest, par ratnih brodova bi demonstriralo
vojnu silu, koja bi se u najgorim sluajevima sastojala u paljbi sa
bojevom municijom, ili iskrcavanju vojnih snaga, ime bi se iz-
vrilo kanjavanje. Neretko se deavalo da se, na taj nain, pro-
nalazio neki izgovor za intervenciju.
Verovatno se Engleskoj nikada ne bi desilo ak ni da razmeni
heru notu sa Severnom Amerikom zbog nekog beznaajnog inciden-
prije ta, za koji bi se krvavo osvetila, recimo, Liberiji.
l-.Tari- Prema tome, to se pojedinani gradanin vie brani iz isto
..avlja- praktinih razloga i to svim raspoloivim sredstvima u jednoj ja-
[pradije koj dravi, to se od Rajha, budui da je ostao potpuno bez odbrane
injih i postao nemoan, moe manje oekivati da preduzme spoljno-
jasma- politiki korak na osnovu takozvane nacionalne asti, koji nuno
isubi- mora, na kraju, dovesti do toga da srui sve njegove izglede za
,i budunost. Jer ako nemaki narod opravdava svoju dananju po-
litiku granica, za koju se zalau takozvani nacionalni krugovi, nu-
nou da predstavlja nemaku ast, posledica nee biti spasenje
nemakog ugleda, ve ispoljavanje nemakog beaa. Drugim
reima, uopte nije sramota izgubiti teritorije, ali je sramotno vo-
diti politiku koja neizbeno vodi u porobljavanje sopstvenog na-
roda. I to sve samo zato da bi se dalo oduka kroz rune prie i
da bi se izbegla akcija,kao i zato to je to samo pitanje prazne
109
prie. Da smo stvarno eleli da ustanovimo politiku koja za cilj \

ima nacionalnu ast, onda bismo je morali poveriti osobama vre- m
dnim potovanja prema svim zajednikim predstavama asti. Me-
utim, sve dotle dok nemaku unutranju i spoljnu politiku vode VClu:
snage koje, sa cininim osmesima, u Parlamentu Rajha progla- sled

avaju da za njih ne postoji domovina koja se zove Nemaka, grad
dotle e prvi zadatak ovih pretencioznih heroja, prepunih nacio-
nalno buroaskih i patriotskih fraza, biti da posredstvom njihove
unutranje politike obezbede najjednostavnije priznanje ideji na-
cionalne asti u Nemakoj. Ali zato oni to ne ine; u stvari, su-
protno tome, zato ulaze u koalicije sa otvorenim izdajnicima
zemlje na raun ove takozvane nacionalne asti? Zato to bi, u ovek,j
protivnom, bila potrebna teka borba, na iji ishod gledaju ma- supreti
loduno, i koji bi, u stvari, mogao dovesti do njihovog unitenja. na ,-pi c
Prema tome, njihov lini ivot ispada svetiji od odbrane nacio-
nalne asti u zemlji. Uprkos tome, spremni su na to da rizikuju
budunost nacije za par otrcanih fraza. buduK
Nacionalna politika granica postaje potpuno besmislena uko- ma,
liko, osim dananjih nesrenih okolnosti i zadataka,ne obratimo rcvoluci
panju na potrebu da uobliimo ivot naeg naroda u budunosti. ju d : - ~
Zato je politika granica buroasko-patriotskih krugova nae pro ..
domovine posebno besmislena, jer zahteva da se rizikuje izuze- pljive C
tno veliko krvoprolie, a pri tome ipak sadri izuzetno male iz- Ima li i
glede za budunost naeg naroda. velikci
U dananje vreme, nemaka nacija je daleko manje u mogu- jc sr
nost da se ishrani na sopstvenoj teritorijii nego u mirnodopsko vre-
me. Svi pokuaji - bilo kroz poveanu proizvodnju, ili obradivanje
preostalog neobradenog zemljita - da se ostvari porast nemake
proizvodnje ivotnih namirnica, nisu omoguili naem narodu da
ivi od sopstvene zemlje. U stvari, narod koji danas ivi u Ne-
makoj ne moe vie da bude zadovoljen prinosima ostvarenim
u zemlji. Svaki dalji porast ovih prinosa, meutim, ne bi bio na-
menjen porastu prihoda naeg stanovnitva, ve bi u potpunosti
110
Beznadenost reenja ekonomskog pitanja
bio potroen na to da se zadovolje opte ivotne potrebe pojedi-

naca. Model ivotnog standarda koji se ovde stvara prvenstveno
je odreden poznavanjem uslova i ivota u Amerikoj Uniji. Upra-
vo tako kao to ivotne potrebe ruralnih zajednica rastu kao po-
sledica postepenog osveivanja i uticaja ivota u velikim
gradovima, tako rastu i ivotne potrebe celih nacija pod uticajem
ivota bolje rasporedenih i bogatijih nacija. Neretko se ivotni
standard stanovnitva, koji je pre tridesetak godina izgledao tako
kao da je dostigao svoj maksimum, smatra neodgovarajuim iz
jednostavnog razloga to je u meduvremenu stvoren uvid u stan-
dard drugog naroda, isto tako kao to se uopte podrazumeva da
ovek, ak i iz najniih drutvenih krugova, poseduje stvari koje
su pre osamdeset godina bile neverovatan luksuz ak i za pred-
stavnike viih klasa. to se vie prostora premosti putem moder-
1.10-
ne tehnologije, a posebno komunikacija, takc se i nacije vie
zbliavaju, a u jaanju njihovih uzajamnih veza dolazi do inten-
zivnije razmene, pri emu ivotni uslovi jedne ostavljaju trag na
drugoj, zbog ega one uostalom i tee ka tome da se priblie i do-
stignu jedna drugu. Pogreno je razmiljanje da ovek na duge sta-
ze moe da zadri narod odreene kulture i isto tako autentinog
kulturnog znaaja na prosenom ivotnom standardu pozivanjem
na opipljive injenice ili ak na ideale. iroke mase posebno ne-
lleiz- e pokazati razumevanje za ovo. One su te koje trpe i podnose
nevolje; pa ili gundaju protiv onih koji su po njihovom miljenju
DOgU- neodgovorni - to je opasno, posebno u demokratskim drava-
;ovre- ma, budui da na taj nain stvaraju uporite za sve pokuaje u
revolucionarnim prevratima ili sopstvenim merama pokuava-
ju da isprave stvari prema svom shvatanju i nahodenju. Bitka
protiv dece zapoinje. Oni ele da ive kao drugi, a ne mogu.
Ima li ieg prirodnijeg od odgovornosti pred koju se postavljaju
velike porodice, u kojima vie nema oputanja kroz zabavu, i ko-
je su ograniene i optereene tekim mukama koliko to samo
mogu biti.
111
Otuda je pogreno verovati da bi broj nemakih stanovnika

ubudue mogao da se povea zahvaljujui porastu unutranje po-
ljoprivredne proizvodnje. U najboljem sluaju, ishod ce se sasto-
jati samo u zadovoljenju naraslih ivotnih potreba. Ali, budui da
porast ovih ivotnih potreba zavisi od ivotnog standarda drugih
nacija koje, medutim, stoje u daleko povoljnijem odnosu naselje-
nosti stanovnitva prema teritoriji, oni e, u budunosti, takode bi-
ti daleko ispred nas u pogledu ivotnih resursa. Prema tome, ovaj zbog
podsticaj nikada nee ieznuti, i jednog dana e doi ili do ne-
sklada izmedu ivotnog standarda ovih naroda i onih koji imaju
manje zemlje, ili e ovi potonji biti realno prisiljeni ili samo uve- dui
reni u to da nadalje moraju da smanjuju broj stanovnika. zat
Izgledi nemakog naroda su beznadeni. Ni trenutno posto- nevei
jei ivotni prostor, niti ono to je postignuto vraanjem granica skah
iz 1914. godine, nee nam omoguiti da ivimo ivotom kakvim op
ivi ameriki narod. Ako to elimo, ili teritorija na kojoj ivi na
narod mora znaajno da se povea, ili e nemaka ekonomija
morati ponovo da krene putem koji nam je ve poznat iz predra- istei
tnog perioda. Energija je neophodna u oba sluaja. Posebno, pre stilai
svega, u smislu obnavljanja unutranje energije naeg naroda, a eko
potom u dizanju borbene gotovosti i vojnog jaanja. kov
Dananja nacionalna Nemaka, koja ispunjenje nacionalnog
zadatka vidi u limitiranoj politici granica, ne moe da se zavara-
va da e na taj nain reiti problem nacionalnog odranja. Jer ak gleskiri
i najvei uspeh ove politike vraanja granica iz 1914. godine, do-
neo bi samo obnavljanje ekonomske situacije iz te godine. Drugim ku
reima, pitanje odranja koje je onda, kao i danas, bilo potpuno uz[
nereeno, primorae nas da se vratimo putevima svetske ekono- da shv
mije i svetskom izvozu. U stvari, nemaka buroazija, i takozvana jzgra
Liga Naroda, takode razmiljaju samo u ekonomsko-politikom rcenadaj
smislu. Proizvodnja, izvoz i uvoz jesu kljune rei kojima mani- u mirolj
puliu i u kojima vide nacionalno spasenje u budunosti. Postoje zovenal
nade da e se porastom proizvodnje poveati mogunosti izvoza, ska i
112
i da e na taj nain moi da proizvedu dovoljno za potrebe uvoza.

Samo to se pritom potpuno zaboravlja da se za Nemaku celo-
kupan ovaj problem, kao to je ve bilo istaknuto, ne sastoji uop-
te u porastu proizvodnje, ve u pitanju mogunosti prodaje, i da
problemi izvoza ne bi bili odstranjeni smanjenjem trokova ne-
make proizvodnje, kako opet, pretpostavljaju lukavi buroaski
nikogovii. Zato to je ovo, samo po sebi, tek delimino mogue
zbog naeg ogranienog domaeg trita, stvaranje uslova da iz-
voz nemake robe konkurie sniavanjem trokova proizvodnje
- na primer, ukidanjem socijalnih zakona i, iz njih proisteklih,
dunosti i odgovomosti - samo e nas odvesti tamo gde smo se
zatekli 4. avgusta 1914. godine. To je zaista deo sveopte, prosto
neverovatne buroaske naivnosti da pretpostavi kako bi Engle-
ska htela ili ak mogla da tolerie nemaku konkurenciju, koja je
I"
lija
opasna po nju. Pa ipak, isti ti ljudi su oni koji dobro znaju i koji
uvek istiu da Nemaka nije elela rat 1914. godine, ve da je
bukvalno bila gurnuta u njega. I da je Engleska bila ta koja je, iz
iste konkurentske zavisti, okupila zajedno bive neprijatelje i pu-
|prc stila ih da napadnu Nemaku. Danas, meutim, ovi nepopravljivi
u ekonomski sanjari zamiljaju da e Engleska, nakon to je rizi-
kovala celo svoje carstvo uputajui se u etvoroipogodinji
svetski rat, i nakon kojeg je izala kao pobednik, sada drugaije
gledati na nemaku konkurenciju nego onda. Kao da je za En-
glesku to bila stvar koja se ticala sporta. Ne. Decenijama pre rata,
Engleska je pokuala da slomi preteu nemaku ekonomsku kon-
kurenciju, narastajuu nemaku pomorsku trgovinu, i tako dalje,
uz pomo ekonomskih protivmera. Tek onda kad su bili prisiljeni
da shvate da im to nee uspeti, i onda kada je Nemaka naprotiv,
izgradnjom svoje mornarice, demonstrirala da je, u stvari, toliko
reena da povede svoj ekonomski rat da je spremna da krene ak
u miroljubivo osvajanje sveta, Engleska je pribegla tome da po-
zove na nasilje. I danas, nakon to je izala kao pobednik, Engle-
ska misli da moe ponovo da igra na istu kartu, dok, povrh svega,
113
Nemaka danas nije u situaciji da odbaci bilo koji faktor snage i

moi, zahvaljujui, u stvari, svojoj unutranjoj i spoljnoj politici.
Pokuaj da se naem narodu povrate osnovna sredstva za i-vot,
kao i sposobnost da se odravaju na istom nivou pomou
porasta nae proizvodnje i smanjenja njenih trokova, na kraju
e propasti zbog toga to ne moemo da garantujemo za konaan
ishod ove borbe usled nedostatka vojne snage. Tako bi se sve
zavrilo propadanjem osnovnih sredstava za ivot nemakog na-
roda i svih njegovih nadanja u vezi s tim. A sve to potpuno neza-
visno od injenice da se, isto tako, danas ak i Amerika Unija
pojavljuje na svim poljima kao. najotrija konkurencija evropskim
nacijama, koje se bore za izvoz na svetsko trite. Veliina i bo-
gatstvo njihovog domaeg trita ne dozvoljava obraun proiz-
vodnje i na taj nain proizvodne opreme, koja bi smanjila trokove
obrade jer, zbog ogromnih plata, vie nisu u mogunosti da obore
cene proizvoda. U ovom sluaju razvoj automobilske industrije anei
moe posluiti kao upozoravajui primer. Ne samo zbog toga to
mi, Nemci, uprkos naim smenim platama, nismo u situaciji da,
ak i u izvesnom stepenu, ostvarimo uspean izvoz u poredenju
sa amerikom konkurencijom, ve moramo da se suoimo sa tim ku.]
kako se ameriki automobili alarmantno brojno uveavaju ak i manie
u naoj sopstvenoj zemlji. To je mogue samo zbog toga to veliine
ina domaeg trita, njeno bogatstvo u raspolaganju energijom, des
kao i sirovinama, garantuju amerikoj automobilskoj industriji la,us
domae prodajne cene, koje ve same po sebi omoguavaju me- daon
tode izrade koje bi u Evropi bile nemogue zbog toga to joj ne- tivno
dostaju ti potencijali prodaje unutar zemlje. Posledice toga su Zatoi
ogromne mogunosti izvoza amerike automobilske industrije. ivotui
Prema tome, u ovom sluaju se radi o pitanju opteg snabdevanja Ma mora i
sveta automobilima, koje je od nesagledivog znaaja za budu- Verujes
nost. Jednom reju, zamena za ljudsku i ivotinjsku snagu mo- naa osnovr
torima tek je na samom poetku razvoja, iji se kraj danas ne imnai
moe ni nazreti. U svakom sluaju, za Ameriku Uniju, gledajui c da opstar
e manje da
kuaj ne us|
laki put da
114
u celini, savremena automobilska industrija zauzima najistaknu-

tije mesto od svih drugih privrednih grana.
Tako e se u mnogim drugim oblastima, na kontinent sve vi-
e i vie pojavljivati kao ekonomski faktor, u jednom agresivnom
vidu, i na taj nain nam pomoi da se naotrimo za borbu na svet-
skom tritu. Na osnovu istraivanja svih faktora, posebno u po-
gledu ogranienosti naih sirovina i predstojee zavisnosti od drugih
zemalja, budunost Nemake nuno izgleda veoma mrano i tuno.
Ali ak i kada bi Nemaka uspostavila kontrolu nad svim nje-
nim narastajuim ekonomskim problemima, ona bi i dalje tapkala
u mestu na kojem se nalazila 4. avgusta 1914. godine. Presudna
odluka u pogledu ishoda borbe za svetsko trite e leati u moi,
a ne u ekonomiji.
Bilo je to nae prokletstvo, ipak, da je ak i u mirnodopsko
vreme veliki deo nacionalne buroazije, precizno reeno, bio pro-
et idejom da bi mo mogla da se stekne kroz ekonomsku politi-
ku. Danas, njene glavne predstavnike takode treba traiti u onim
manje-vie pacifistikim krugovima kojima bi, kao protivnicima
i neprijateljima svih herojskih, narodnih vrlina, bilo drago da vi-
de snanu ekonomiju pomou koje bi se drava sauvala i odra-
la, u stvari, ak i formirala. Ali, to narod vie prihvata uverenje
da ona moe da opstane samo kroz miroljubivu ekonomsku ak-
tivnost, tim e vie sama ta ekonomija biti preputena propasti.
Zato to je, na kraju, ekonomija, kao isto sekundarna pojava u
ivotu nacije, povezana sa prvobitnim postojanjem jake drave.
Ma mora da stoji ispred pluga, a armija ispred ekonomije.
Veruje se da e, ako moemo ovo da prizovemo u Nemakoj,
naa osnovna sredstva za ivot biti unitena.
im narod, meutim, jednom ispuni svoj ivot milju da mo-
e da opstane samo putem miroljubive ekonomske aktivnosti, to
e manje da razmilja o nasilnom reenju u sluaju da takav po-
isne kuaj ne uspe, naprotiv, utoliko e se vie truditi da pronade to
ffcjui laki put da prevazide neuspeh ekonomije, a da pri tome ne mora
115
da rizikuje krvoprolie. U stvari, Nemaka se ve nalazi usred te

situacije. Emigracija i kontrola raanja jesu lekovi koje nam u
cilju naeg nacionalnog spasenja preporuuju predstavnici paci-
fistike ekonomske politike i marksistikog vienja drave.
Posledice praenja tih saveta, posebno za Nemaku, bie od
sudbonosnog znaaja. Nemaku ine pripadnici toliko razlii-
tih rasa da e kontinuirana emigracija silom prilika odstraniti
iz nae nacije najotpornije, najhrabrije i najodlunije ljude. Ti,
pre svega, drevni Vikinzi, u dananje vreme e biti nosioci nor-
dijske krvi. To postepeno slabljenje nordijskog elementa vodi ka
opadanju opte vrednosti nae rase i tako do slabljenja naih te-
hnikih, kulturnih, a isto tako gradanskih, politiki produktivnih
snaga. Zato e posledice ovog srozavanja biti posebno mune
u budunosti, jer se sada kao dinamian akter u svetskoj istori-ji takozvaaaj
pojavljuje nova drava, koja je, poput prave evropske kolo- tiariil
nije, vekovima primala najbolje nordijske snage Evrope putem vara.il
emigracije; potpomognuti od strane zajednice njihovom izvor- nekoli Oi
nom krvlju, oni grade novu, istu zajednicu ljudi koji pripada- stranef
ju vioj rasi. Nije sluajno to to je Amerika Unija drava u nomskcf
kojoj je u dananje vreme otkriveno najvie izuma, od kojih su Vesami
neki neverovatno hrabri i odvani. Amerikanci, kao mlad na- redu
rod izabrane rase, suprotstavljaju se staroj Evropi, koja nepre- daljascli
stano gubi veliki broj ljudi najplemenitije krvi kroz ratove i avajuul
emigraciju. Upravo kao kada bi neko hteo da poredi, iako to ni- dasp
je ravnopravno, dostignua hiljadu degenerisanih Levantinaca vorode
u Evropi, na primer na Kritu, sa dostignuima hiljajdu Nemaca aju, i
ili Engleza, predstavnika vie rase, isto tako bi malo mogao da nckvalib
poredi dostignua hiljadu Evropljana sumnjive rase sa sposo- stranjena. 1
bnou hiljadu Amerikanaca, predstavnika vie rase. Samo po- Joje tost
litika koja ima svest o vrednosti rase bila bi u stanju da sauva osn tada, ]
evropske nacije od toga da izgube prava na rad u Americi, kao janjaus
posledice manje vrednosti evropskih naroda u poredenju sa ame-
rikim narodom. Ako umesto toga, meutim, nemaki narod, za-
116
jedno sa sistematskim skraavljenjem, ukrtanjem sa ljudima ni-

e vrednosti i srozavanjem vrednosti rase, predvoenim od strane
Jevreja, takode dopusti da njegovi najvredniji ljudi neprestanim
emigriranjem odlaze u stotinama i stotinama hiljada, on e po-
stepeno poeti da pada na nivo inferiorne rase i tako se pretvo-
riti u jedan nesposoban i bezvredan narod. Opasnostje posebno
velika budui da je? usled nae potpune ravnodunosti, samaAme-
rika Unija, podstaknuta uenjima njenih etnologa, ustanovila po-
sebne standarde za emigraciju tako to je omogu&la ulazak na
amerikc tlo u zavisnosti od odredenih rasnih preduslova, s je-
dne strane, kao i od fizikog zdravlja samog pojedinca. Krvare-
nje Evrope u pogledu njenih najkvalitetnijih ljudi je, u stvari,
nuno bilo regulisano zakonom. To je neto to naa celokupna,
takozvana, nacionalna buroazija i svi njeni ekonomski poli-
tiari ili ne vide, ili barem nee da uju zato to im to ne odgo-
vara. i zato to im je jednostavnije da predu prekc tih stvari uz
nekoliko izgovorenih optih nacionalnih fraza.
Ovom srozavanju vrednosti naeg naroda, nametnutom od
strane prirode i prisilnom emigracijom kao posledicom nae eko-
nomske politike, dodaje se kontrola radanja kao drugi gubitak.
Ve sam izneo posledice borbe protiv raanja dece. One lee u
reduciranju broja rodene dece, kako ne bi mogla da se odvija
dalja selekcija. Naprotiv, Ijudi se trude da one koji se rode odr-
fcm- avaju u ivotu pod bilo kojim okolnostima. Meutim, budui
da sposobnost, energija i tako dalje, nisu nuno povezani sa pr-
voroenim, ve umesto toga dolaze do izraaja, u svakom slu-
aju, samo tokom borbe za egzistenciju, mogunost uklanjanja
nekvalitetnih ljudi i selekcija prema takvom kriterijumu je od-
stranjena. Nacije postaju siromane u pogledu talenata i energije.
iuva t kao Jo jednom, to je posebno loe u nacijama u kojima se razlii-
lame-kza- tost osnovnih rasnih elemenata protee ak i na porodice. Jer
tada, prema Mendeljejevom zakonu podele, dolazi do razdva-
janja u svakoj porodici koja delom moe pripadati jednoj rasi,
117
a delom drugoj. Ako, medutim, ove rasne vrednosti variraju u

njihovom znaaju za narod, onda e se ak i vrednost dece unu-
tar jedne porodice razlikovati na rasnoj osnovi. Budui da prvo-
rodeni nikako ne sme da raste u skladu sa rasnim vrednostima
oba roditelja, onda u interesu nacije lei da kasnije u ivotu,
kroz borbu za egzistenciju, od ukupnog broja dece barem is-
trai one koji imaju odlija vie rase, da ih sauva za naciju i
da im stavi na raspolaganje dostignua onih pojedinaca koji su
olienje vie rase. Ali, ako sam ovek spreava stvaranje veeg tureid rniluo
broja dece i ako se ogranii na prvoroene ili barem na drugo-
rodene, on e ipak eleti da ouva one manje vredne rasne ele-
mente nacije, jer ta deca ne poseduju najvrednije osobine. Na
taj nain, on vetaki ometa prirodan proces selekcije, sprea-
va ga, i tako pomae da nacija osiromai u pogledu monih lino-
sti. On tako, zapravo, unitava vrhunsku vrednost naroda.
Nemaki narod koji, kao takav, ne poseduje prosenu vre-
dnost, kao na primer Englezi, posebno e zavisiti od vrednih po-
jedinaca. Neverovatni ekstremi koje moemo da vidimo svuda u
naem narodu samo su posledice naeg ruenja, odreenog krv-
lju, na superiorne i inferiorne predstavnike rase. Uopteno gleda-
jui, Englez e imati bolji prosek. Moda on nikada nee stii do
tetnih dubina naeg naroda, ali zato isto tako nee dopreti ni do
vrtoglavih uspeha. Stoga e njegov ivot tei jednom umereni-
jom putanjom i biti ispunjen kontinuitetom. Nasuprot tome, ivot
Nemca je u svemu beskrajno nestabilan i nemiran, i stie znaaj
samo ako ostvari izvanredna dostignua putem kojih mi nado-
knaujemo neprijatne aspekte nae nacije. Meutim, kada se ovi
lini nosioci visokih dostignua jednom odstrane putem veta-
kog sistema, opada i broj samih tih dostignua. A onda se na
narod kree u pravcu osiromaenja linih vrednosti, i na taj nain
ka srozavanju celog svog kulturnog i duhovnog znaaja.
Ako bi ovo stanje potrajalo jo nekoliko stotina godina, ne-
maki narod bi na kraju toliko oslabio u svom optem znaaju da
118
vie ne bio u stanju da na bilo koji nain podigne glas i zahteva

da bude nazvan svetski znaajnim narodom. U svakom sluaju,
vie ne bi bio u situaciji da odri korak sa delima znatno mladeg,
zdravijeg amerikog naroda. Potom, iz velikog broja razloga, mi
emo iskusiti ono to nije doivelo ni nekoliko najstarijih kultur-
nih naroda u svom istorijskom razvoju. Kroz njihove poroke, a
usled njihove nepromiljenosti, nosioci nordijske krvi su polako
bili eliminisani kao najdragoceniji predstavnici rase, nosioci kul-
ture i osnivai drava, i na taj nain ostavili iza sebe obinu go-
rnilu od tako male unutranje vrednosti da je zakon dinamike
jednostavno bio istrgniit iz njihovih ruku kako bi bio predat dru-
gim, mladim i zdravijim narodima.
Svi izjugoistone Evrope, posebno starije kulture Male Azije
i Persije, kao i one iz Mesopotamije, pruaju kolski primer prav-
ca u kojem se odvija ovaj proces.
Prema tome, isto tako kao to su ovde istoriju oblikovali naro-
di zapadnih drava, koji su pripadnici vie rase, pojavijuje se
opasnost da e, takoe postepeno, narod Severnoamerikog kon-
tinenta na nov nain odrediti svetsku sudbinu rasno inferiorne
Evrope.
Da ta opasnost preti itavoj Evropi, na kraju krajeva, danas
su ve zapazili neki ljudi. A tek nekolicina njih je elela da shvati
ta to znai za Nemaku. Na narod e, ako bude iveo sa isto
takvom nepromiljenom politikom i ubudue kao to je iveo i u
prolosti, morati za sva vremena da se odrekne prava na to da se
smatra narodom od svetskog znaaja. Posmatrano sa aspekta ra-
se, bie to njegovo postepeno odumiranje sve dok konano ne
padne na nivo obine vree hrane nalik ivotinjama, degenerika
lena koji se ne seaju slavne prolosti. Kao drava u buduem poretku
Ijnain svetskih drava, ona e u najboljem sluaju liiti na vajcarsku i
Holandiju, za kakve su u Evropi vaile do danas.
i, ne- Bie to kraj ivota naeg naroda, koji iza sebe ima dvehilja-
taju da dugodinju svetsku istoriju.
119
Ova sudbina nee moi da se promeni pomou glupih nacio-

nalno-buroaskih fraza iji su se praktini besmisao i bezvrednost
morali ve dokazati uspehom dosadanjeg razvoja. Samo novi
pokret reformacije, koji, nasuprot potpunom nehatu u pogledu ra-
se, stavlja svesno znanje i iz njega izvlai sve zakljuke, jo uvek
moe da izvue na narod iz tog ambisa.
Zadatak Nacionalnosocijalistikog pokreta e biti da to preo-
brati u politiku koja u praksi primenjuje saznanja i naune uvide
rasne teorije, bilo one ve postojea ili one do kojih dode u toku
razvoja, kao i kroz to objanjenu svetsku istoriju.
Budui da je dananja ekonomska sudbine Nemake naspram
amerike, u stvari, u isti mah i sudbina drugih nacija u Evropi,
ovde je ponovo na delu pokret lakovernih sledbenika, posebno njab
medu naim narodom, koji Evropsku Uniju ele da suprotstave
amerikoj ne bi li na taj nain spreili preteu svetsku hegemo-
niju Sevemoamerikog kontinenta.
Kaem lakovernih sledbenika zato to ti ljudi, to jest, pan-
evropski pokret, barem na prvi pogled, izgleda da zaista posedu-
ju dosta primamljivih elemenata po tom pitanju. U stvari, ako bi-
smo mogli da prosudujemo svetsku istoriju prema ekonomskom
gleditu, to bi ak moglo da bude prikladno. Dva su uvek vie od
jednog za mehanizam istorije, pa tako i za ablonske politiare.
Ali vrednosti, a ne brojevi. jesu ono to je odluujue u ivotu
nacija. To to su Sjedinjene Amerike Drave bile u stanju da
dostignu tako opasne visine ne zasniva se na injenici to n mil-
iona ljudi formira tu dravu, ve na injenici to x kvadratnih
kilometara najplodnije i najbogatije zemlje naseljava n miliona
ljudi najvie rase. Ti ljudi ine dravu od vieg znaaja za druge
delove sveta, ne toliko zbog veliine teritorije na kojoj ive, ko-
liko zbog organizacije koja je sveobuhvatna i zahvaljujui kojoj,
u stvari, pojedinane, vie rasne vrednosti tih ljudi mogu da pro-
nadu kompaktnu bazu kolektivnih snaga kako bi se izborile u bor-
bi za egzistenciju.
120
Da to nije bilo ispravno, da je, prema tome, znaaj Amerike

Unije leao samo u broju stanovnika, ili u veliini teritorije, ili u
odnosu teritorije i broja stanovnika, onda bi Rusija bila barem
isto toliko opasna za Evropu. Dananja Rusija obuhvata n miliona
ljudi na y miliona kvadratnih kilometara. Ti Ijudi su takode obu-
hvaeni dravnom strukturom ija bi vrednost, uzeta tradicional-
no, morala biti ak i via od one Amerike Unije. Uprkos tome,
medutim, nikada nije dolo do toga da se bilo ko na svetu plai
ruske hegemonije. Nema takve unutranje vrednosti koja se pri-
pisuje broju ruskog naroda, da bi taj broj mogao postati opasnost
za slobodu sveta. Barem ne u smislu ekonomske i politike vla-
davine drugim delovima sveta, ve u najboljem sluaju od ire-
nja bolesti kcje trenutno vladaju u Rusiji.
Ako, medutim, znaaj pretee pozicije amerikog ujedmjenja
izgleda uslovljen prvenstveno vrednou amerikog narcda, pa tek
onda, sekundarno, veliinom ivotnog prostora koji mu je dat i
povoljnog odnosa izmedu broja stanovnika i zemlje koji je po-
sledica toga, ova hegemonija nee biti eliminisana isto formal-
nim ujedinjenjem to veeg broja evropskih nacija, sve dotie dok
njihova unutranja vrednost ne bude via od one amerikog sa-
veza. U suprotnom sluaju, dananja Rusija bi nuno izgledala kao
najvea opasnost po ovaj ameriki savez, kao to bi to, ak i vie,
bila Kina, koju nastanjuje preko 400 miliona ijudi.
Zato se, pre svega, panevropski pokret zasniva na osnovnoj,
sutinski pogrenoj polazncj pretpostavci da ljudske vrednosti mo-
gu biti zamenjene brojem Ijudi. To je isto ablonska koncepcija
istorije, koja prenebregava istraivanje svih onih sila koje uobli-
avaju ivot, da bi, umesto u njima, u pukoj brojnosti veine vide-
la izvore stvaralatva Ijudske kulture, kao i faktore koji oblikuju
istoriju. Ova koncepcija se podudara sa svim besmislom nae za-
padne demokratije, kao i sa kukavikim pacifizmom naih visokih
Itor- ekonomskih krugova. Oevidno je da je to ideal svih inferiornih
i neistokrvnih pripadnika vie rase. Isto tako, Jevreji posebno
121
pozdravljaju ovu koncepciju. Jer, logino razmiljajui, to vodi u

rasnu zbrku i haos, u srozavanje kvaliteta i negrifikaciju kulture
oveanstva, i, na taj nain, konano do takvog opadanja vredno-
sti rase da e se Jevreji, koji budu izuzeti od ovog pravila, polako
uzdii na takav nivo da zavladaju svetom. Zakljuno tome, Jevre-
jin zamilja da e na kraju biti u stanju da se razvije u mozak ovog
oveanstva koje je postalo bezvredno.
Osim ove, sutinski pogrene polazne pretpostavke panev-
ropskog pokreta, ak i ideja ujedinjenja evropskih drava, name-
tnuta optim uvidom koji proistie iz ugroenosti bedom, jeste
fantastina, istorijski nemogua detinjarija. Na taj nain, ne e-
lim da kaem da takvo ujedinjenje pod jevrejskim protektora-
tom i prisilom kao takvom ne bi bilo mogue na poetku, ve
samo to da se rezultat ne bi mogao podudariti sa nadama zbog
kojih su sva neista posla uopte i postavljena na scenu. Neka
niko ne veruje da bi takva evropska koalicija mogla da mobi-
lie bilo kakve snage koje bi se manifestovale spolja. Staro je
iskustvo da trajno ujedinjenje nacija moe da se odigra samo
ako su u pitanju nacije koje su u pogledu rase jednake i pove-
zane, i ako, kao drugo, njihovo ujedinjenje nastupi u vidu borbe
za hegemoniju, kao jednog postepenog procesa. Tako je jednom
Rim pokorio latinske drave, postupno, sve dok konano nije
postao dovoljno jak da postane sam centar svetskog carstva. I
to je slino istoriji stvaranja Engleskog carstva. Tako je, dalje,
Prusija privela kraju rasparavanje Nemake, i to je jedini nain
na koji bi Evropa jednog dana mogla da stane na noge i obrati nii
panju na interese svog stanovnitva u vidu kompaktne upra-
ve. Pa ipak, to bi moglo da se desi jedino kao rezultat vekovne
borbe budui da moraju da se prevazidu bezbrojni obiaji i tra-
dicije, i da se prilagode narodi koji se ve izuzetno razlikuju
po svojoj rasi. Nakon toga, problem da se uspostavi jedinstve-
ni dravni jezik u jednoj takvoj strukturi moe se isto tako re-
iti samo tokom vekovima dugog procesa.
jei
122
Meutim, sve to ne bi bila realizacija sadanjeg panevrop-

skog naina razmiljanja, ve pre uspena borba za egzistenciju
najsnanijih nacija Evrope. I ono to bi preostalo predstavljalo bi
toliko malo panevropu kao to je, na primer, ujedinjenje latinskih
drava ranije bilo panlatinizacija. Snage koje su se tada, tokom
procesa ujedinjenja, vekovima borile, dale su zauvek ime celoj
strukturi. A snaga koja bi stvorila Panevropu jednim tako prirod-
nim putem na isti bi nain i u isto vreme ukrala ime Panevropi.
Ali, ak i tom sluaju, ne bi se dolo do eljenog uspeha. Jer
bi, u sluaju da bilo koja velika evropska sila danas - i prirodno,
to moe podrazumevati samo silu koja je korisna za pripadnike
njenog naroda, odnosno, od znaaja za rasu - Evropi donese uje-
dinjenje tim putevima, zavrni in tog jedinstva oznaio bi gue-
nje rase njenih osnivaa, i na taj nain odstranio i poslednji trag
vrednosti iz celokupne te strukture. Nikada vie ne bi bilo mogu-
e na taj nain stvoriti strukturu koja bi mogla izdrati da bude
protivtea Amerikoj Uniji.
bno U budunosti, samo drava koja bude shvatiia kako da pove-
a vrednost svog naroda i da na osnovu toga izgradi najkorisniju
bik dravu, kroz njen unutranji ivot, kao i putem spoljne politike,
bie u stanju da se suoi sa Severnom Amerikom. Pretpostavlja-
jui da je to reenje mogue, veliki broj drava e moi da ue-
n. I stvuje, to moe i to e dovesti do jaanja sposobnosti, ako ne
ni za ta drugo, onda za uzajamno nadmetanje.
To je opet dunost Nacionalsocijalistikog pokreta da do naj-
' irati vieg stepena ojaa i pripremi svoju domovinu za taj zadatak.
Pokuaj, rnedutim, da se panevropska ideja shvati kroz isto
jvne formalno ujedinjenje evropskih nacija, bez ikakve neophodnosti
na vekovnu borbu od strane evropskih vladajuih sila, vodilo bi u
stvaranje strukture iju bi celokupnu snagu i energiju upilo unu-
tranje rivalstvo i rasprave isto tako kao to se prethodno desilo
sa snagom nemakih klanova i nemakog saveza. Tek onda kada
je unutranje nernako pitanje konano bilo reeno superiornom
123
snagom Prusije, bilo je mogue posvetiti se snazi nacionalnog

ujedinjenja izvan njenih granica. Frivolno je, medutim, verovati
u to da e takmienje izmedu Evrope i Amerike uvek biti samo
miroljubive ekonomske prirode ako se ekonomski motivi razvi-
ju u faktore od presudnog znaaja. Uopteno gledajui, to lei u
prirodi uspona Severnoamerike drave da je u poetku mogla
da ispoljava malu zainteresovanost za probleme spoljne politike.
Ne samo zbog nedostatka duge dravne tradicije, ve jednostav-
no zbog injenice da su unutar amerikog kontinenta neverovatno
velike oblasti stajale na raspolaganju urodenoj ljudskoj potrebi
za irenjem teritorije. Zato je politika Amerike Unije, od trenu-
tka raskida sa dravom u donedavno evropskoj domovini, bila
prvenstveno unutranja. U stvari, borbe za slobodu nisu u sutini,
same po sebi, bile nita vie od otresanja obaveza spoljne poli-
tike u korist ivota posmatranog iskljuivo na planu unutranje
politike. Kako je ameriki narod sve vie ispunjavao zadatake
unutranje kolonizacije, prirodna potreba za aktivnim delova-
njem, koja je tako svojstvena mladim nacijama, preokrenue se
u spoljnom pravcu. Ali bi onda samo udima, na koja svet moda
jo uvek rauna, u najmanjoj meri ozbiljno mogla da joj se su-
protstavi paciflstiko-demokratska panevropska, bezoblina dr-
ava. Prema ideji te sveopte hulje, Kaudenhova, ova Panevropa
bi jednog dana igrala istu ulogu protiv Amerike Unije, ili nacio-
nalno osveene Kine, koju je ranije igrala stara austrijska dra-
va protiv Nemake ili Rusije.
Zaista, nema potrebe opovrgavati miljenje da e upravo tako
kao to je dolo do stapanja naroda razliitih nacionalnosti u
Amerikoj Uniji, to isto biti mogue i u Evropi. Amerika Unija
je, mora se priznati, okupila ljude razliitih nacionalnosti u jednu
mladu naciju. Ali, dublji pogled otkriva da ogromna veina ovih
razliitih etnikih grupa u pogledu rase pripada slinim ili barem
srodnim osnovnim elementima. Budui da je proces emigracije u
Evropi bio izbor najjaih, a ta snaga i izdrljivost u svim evrop-
124
skim narodima lei prvenstveno u primesi nordijskog elementa,

Amerika Unija je, u stvari, privukla sebi rasute nordijske ele-
mente iz naroda koji su sami po sebi bili veoma razliiti. Ako, uz
to, uzmemo u obzir da su time obuhvaeni i Ijudi koji nisu bili
nosioci bilo kakve teorije vladanja i, shodno tome, nisu bili opte-
reeni nikakvom tradicijom, i dalje, dimenzije novog uticaja koji-
ma su svi Ijudi manje-vie bili izloeni, postaje jasno zato je nova
nacija, sastavljena od ljudi iz svih evropskih zemalja, mogla da
doivi uspon za manje od dvesta godina. Mora se uzeti u obzir,
medutim, da ve u poslednjem veku ovaj proces stapanja posta-
je sve tei. Evropljani, pritisnuti nudom, odlaze u Severnu Ame-
riku i tamo, kao pripadnici evropskih nacionalnih drava, vie se
oseaju ujedinjeni kroz folklor i svoju nacionalnu tradiciju, nego
kroz dravljanstvo u novoj domovini. tavie, ak i da Amerika
Unija nije bila u stanju da spoji Ijude tude krvi, koji su obeleeni
sopstvenim nacionalnim oseanjem ili rasnim instinktom. Ame-
rika mo asimilacije pokazala se kao neuspena kako naspram
kineskog, tako i japanskog elementa. I sami to dobro oseaju i
znaju, i zato bi radije iskljuili te neprijateljske elemente iz imi-
gracije. Ali, na taj nain amerika imigraciona politika potvruje
fcdr- da je prethodno stapanje pretpostavljalo Ijude koji su u pogledu
rasne pripadnosti poticali iz slinih korena, i pokazivala se kao ne-
uspena im bi obuhvatila Ijude koji su se u osnovi veoma razliko-
vali. Da se Amerika Unija osea kao nordijska nemaka drava,
a ne kao internacionalna meavina naroda, dalje se vidi iz naina
na koji odreduje udeo evropskih nacija u doseljavanju. Skandi-
navcima, to jest, vedanima, Norveanima, pa Dancima, potom
Englezima, i konano Nemcima, dodeljeni su najvei kontingen-
|ijednu
ti. Romanima i Slovenima veoma mali, dok bi Kineze i Japance
oaovih
najradije potpuno iskljuili. Zbog toga predstavlja utopiju suprot-
llarem
staviti evropsku koaliciju ili Panevropu, koja se sastoji iz Mongo-
lije u
la, Slovena, Nemaca, Latina, i tako dalje, u kojoj bi preovladivali
hvrop-
svi drugi sem Nemaca, kao faktor sposoban da prua otpor ovoj,
125
po rasi superiornoj, nordijskoj dravi. Veoma je opasna utopija,

sasvim sigurno, ako uzmemo u obzir da ogroman broj Nemaca
opet vidi ruiastu budunost za koju nee morati da poloi naj-
teu rtvu. Da ta utopija o svim stvarima dolazi iz Austrije pred-
stavlja posebnu komediju. Jer, na kraju krajeva, ova drava i
njena sudbina predstavljaju najsveiji primer ogromne snage ve-
taki spojenih struktura, koje su, medutim, same po sebi nepri-
rodne. To je obeskorenjeni duh starog carskog grada, Bea, tog
hibridnog grada Istoka i Zapada, koji nam se na taj nain obraa.
polf
126
f
Poglavlje 10
O potrebi za aktivnom
spoljnom politikom
U okviru rekapitulacije onoga to je do sada izlozeno, moe

neprestano da se ponavlja da je naa buroaska nacionalna poli-
tika, iji je cilj vraanje granica iz 1914. godine, besmislena i za-
ista katastrofalna. Ona nas silom prilika uvlai u konflikt sa svim
dravama koje su uestvovale u Svetskom ratu. Na taj nain, ona
garantuje kontinuitet koalicije pobednika koja nas polako gui. I
tim putem Francuskoj uvek obezbeduje naklonost zvaninog jav-
nog mnjenja u drugim delovima sveta u pogledu veitih tubi
protiv Nemake. ak i da je bila uspena, svojim rezultatima ova
politika ne bi nita znaila za nemaku budunost nego bi nas,
ustvari, prisilila da se borimo proiivajui krv. Osim toga, ona u pot-
punosti spreava bilo kakvu stabilnost nemake spoijne politike.
Za nau predratnu politiku bilo je karakteristino to da je po-
smatrau spolja obavezno pruala sliku o tome da su odluke e-
sto bile isto toliko nepostojane i kolebljive koliko i nejasne. Ne
uzmemo li u obzir Trojni Savez, ije odravanje nije moglo da bu-
de spoljnopolitiki cilj ve samo sredstvo za takav cilj, moemo
da ustanovimo kako nema postojane ideje kod voda sudbine na-
eg naroda u predratnom periodu. To je svakako neshvatljivo. Onog
trenutka kada cilj spoljne politike ne oznaava borbu za interese
127
nemakog naroda, ve ouvanje svetskog mira, gubimo tlo pod

nogama. Ja, svakako, mogu u glavnim crtama da predstavim ne-
make interese, da ih ustanovim, i, bez obzira na to kako mogu-
nosti njihovog propagiranja stoje, ja ipak mogu neprekidno da
drim veliki cilj pred oima. Postepeno e isto tako i preostali
deo oveanstva stei opta znanja o posebno odredenim, glav-
nim spoljnopolitikim idejama nacije. To potom prua moguno-
sti trajnog regulisanja uzajamnih odnosa, ili u smislu odredenog
otpora protiv poznatog delovanja takve moi, ili opravdane sve-
sti o tome, ili isto tako u smislu razumevanja, budui da, moda,
neko sopstvene interese moe postii na zajednikom putu.
raz:
Ova stabilnost u spoljnoj politici moe biti uspostavljena sa
ciljai,
itavim nizom evropskih drava. Tokom svoje duge istorije, Ru-
sija je ipoljila odredene spoljnopolitike ciljeve koji su domini-
rali celokupnom njenom aktivnou. Francuska je, isto tako,
vekovima predstavljala iste spoljnopolitike ciljeve bez obzira na
to ko je momentano otelovljavao politiku mo u Parizu. Moe-
mo govoriti o Engleskoj ne samo kao o dravi sa tradicionalnom
diplomatijom, ve, iznad svega, kao o dravi sa idejom spoljne
politike koja je prerasla u tradiciju. Sa Nemakom, jedna takva
ideja bi mogla da se primeti samo povremeno u Prusiji. Vidimo
da je Prusija ispunila svoju nemaku misiju u kratkotrajnom pe-
riodu za vreme Bizmarkovog dravnitva, ali da se, nakon toga,
prestalo sa blagovremenim zacrtavanjem spoljnopolitikih cilje-
sei
va. Novi nemaki Rajh, posebno nakon Bizmarkovog povlae-
nja, vie nije imao takav cilj budui da slogan o ouvanju mira,
to jest, o odravanju date situacije, ne poseduje trajan sadraj niti
polil mog
karakter. 1 poput svakog drugog pasivnog slogana osuden je na
kojemj
to da u realpolitici poslui kao igraka agresivne volje. Samo onaj
dotle 4
ko eli samostalno da deluje moe da odredi svoju akciju prema
minii
svojoj volji. Zato je Trojna Antanta, koja je nastojala da deluje,
karak
takode imala sve prednosti koje lee u samoopredeljenom postu-
uspeh
panju, dok je Trojni Savez kroz svoju produhovljenu tenju da
acijei
tra.
128
O potrebi za aktivnom spoljnom politikom
ouva mir u svetu u izvesnoj meri bio na gubitku. Tako su tano

vreme i poetak rata ustanovile nacije sa jasno zacrtanim spolj-
nopolitikim ciljem, dok su, nasuprot tome, sile Trojnog Saveza
bile iznenadene u trenutku koji je bio sve samo ne pogodan. Ako
smo mi u Nemakoj ak imali i najmanju nameru da ratujemo, to
je bilo mogue kroz brojne mere, koje bi se lako mogle sprovesti,
i tako samom poetku rata dati drugi karakter. Ali Nemaka nika-
da pred sobom nije imala jasan spoljnopolitiki cilj, nikada nije
razmiljala o bilo kakvim agresivnim koracima za realizaciju tog
cilja i, shodno tome, nala se zateena dogadajima.
Od Austrougarske nismo mogli da se nadamo drugom spolj-
nopolitikom cilju osim toga da se, na neki nain, provlaimo
kroz lavirinte evropske politike, tako da ta trula dravna struktu-
ra, koliko je god to mogue, nigde ne naleti na teskoe, kako bi,
na taj nain, sakrila od sveta unutranji karakter ovog monstru-
oznog lea od drave.
Nemaka nacionalna buroazija, o kojoj je ovde, pre svega,
re - a budui da internacionalni marksizam kao takav nema ni-
jedan drugi cilj osim unitenja Nemake ni dan-danas nije us-
liin pela nita da naui iz prolosti. I isto tako, ak ni danas ne osea
potrebu za tim da postavi cilj nacionalne spoljne politike koji bi
upe- se mogao smatrati zadovoljavajuim, i na taj nain prui naim
spoljnopolitikim nastojanjima izvesnu stabilnost za manje-vie
dui period. Jer samo ako se naznai jedan tako realan spoljno-
politiki cilj, moemo detaljno raspravljati o mogunostima koje
mogu voditi ka uspehu. Tek tada se politika podie na nivo na
kojem postaje umetnost sagledavanja mogunosti. Medutim, sve
dotle dok ovim celokupnim politikim ivotom ne pone da do-
minira glavna, sutinska ideja, pojedinane aktivnosti nee imati
karakter korienja svih mogunosti za postizanje odredenog
uspeha. Umesto toga, one se pretvaraju samo u pojedinane situ-
acije na putu bez cilja i plana,u konfuzno lutanje od danas do su-
tra. Pre svega se gubi izvesna istrajnost, koja je neophodna za
129
ostvarivanje velikih ciljeva; drugim reima, ovek e danas po-

kuati jedno, sutra drugo, a dan nakon toga, imajui ovu spoljnu
politiku u vidu, iznenada ispoljiti potovanje prema nekoj koja
ima sasvim suprotan cilj - utoliko pre to se ova lako uoljiva
konfuzija kao konfuzija ne sastoji, u stvari, u pridravanju svega
onoga emu tei vlada koja danas upravlja Nemakom, i uistinu
ne eli preporod naeg naroda. Samo internacionalna jevrejska osi
zajednica moe biti ivo zainteresovana za nemaku spoljnu po-
litiku kojoj, po svojim neprestanim, naizgled iracionalnim, izne-
nadnim tranzicijama, nedostaje jasan plan, i koja, kao jedino
svoje opravdanje, u najboljem sluaju potvrduje da, u stvari, ni
mi sami ne znamo ta bi trebalo da se uradi, ali inimo neto je-
dnostavno zato to neto mora da se ini. Da, neretko moemo,
u stvari, da ujemo da su ti ljudi toliko malo uvereni u unutranju
vrednost njihovih spoljnopolitikih aktivnosti da, ak i kada su
najjae motivisani, mogu jedino da se pitaju da neko drugi mo-
da ne ume da preduzima nesto bolje. To je temelj na kojem po-
iva dravnitvo Gustava Stresemana.
Nasuprot tome, upravo danas je potrebno vie nego ikada pre
da nemaki narod postavi spoljnopolitiki cilj koji ispunjava nje-
gove prave unutranje potrebe i, obrnuto, garantuje bezuslovnu
stabilnost spoljnopolitikoj aktivnosti u jednom razumno oekiva-
nom periodu vremena. Jer jedino ako na narod bude sutinski
odredio svoje interese i ako se za njih bude uporno borio, moe
se nadati da e ovu ili onu dravu, sada konano uspostavljenu,
a iji interesi nisu suprotni naima, i u stvari mogu biti paraleini,
podstai na to da ude u vre utemeljenu uniju sa Nemakom.
Jer je ideja o tome da se nevolje i problemi naeg naroda ree pu-
tem Lige Naroda isto tako neopravdana kao to je bilo neopravda-
no prepustiti da o Nemakom pitanju odlui Frankfurtski Federalni
Parlament.
Zadovoljne nacije vladaju Ligom Naroda. To je, u stvari, in-
strument njihove vladavine. U velikoj meri one nemaju interesa
130
da dozvole promenu u teritorijalnoj podeli sveta ukoliko u tome

ponovo ne budu prepoznale neke svoje interese. I dok priaju o
pravima malih nacija, u stvari imaju na umu samo interese onih
najveih.
Ako Nemaka ponovo eli da bude slobodna kako bi, uiva-
jui u svom blagoslovu, nemakom narodu omoguila da zaradi
osnovna sredstva za ivot, onda mora da preduzme korake ka
tome izvan Parlamenta Lige Naroda u enevi. Ali e u tom slu-
aju, usled nedovoljne snage, biti neophodno da pronade savez-
nike koji veruju u to da partnerstvo sa Nemakom moe posluiti
i njihovim interesima. Do toga, meutim, nee doi ako pravi
spoljnopolitiki cilj Nemake ne postane potpuno jasan tim naci-
jama. I, iznad svega, sama Nemaka nikada nee biti u stanju da
prikupi snagu i unutranju mo da ispolji neophodnu istrajnost, i
da, avaj, zbrie prepreke svetske istorije. Jer onda nikada ne bi
nauila kako da ima strpljenja u pojedinostima i da ih, isto tako,
ako se za to ukae potreba, odbaci kako bi konano bila sposo-
bna da ostvari cilj od sutinskog znaaja na iroj drutvenoj skali.
aprc Jer ak i medu saveznicima odnosi nee uvek biti bez trvenja.
anje-lovnu Potresi u uzajamnim odnosima mogu da se pojavljuju uvek izno-
riva-faki va i poprime ak i opasan vid ako snaga da se prevazidu te male
i,moe neprijatnosti i prepreke ne lei u samoj dimenziji jasno naznae-
ivljenu, nog spoljnopolitikog cilja. U tom pogledu francusko nacionalno
'alelni, vodstvo moe posluiti kao pravi primer. Kako je ono lagano
lakom. prelo preko malih stvari, zaista, pa je ak preutalo i mnogo go-
^ree pu- re dogadaje da ne bi izgubilo priliku da organizuje osvetniki rat
:avda- protiv Nemake, to je, pak, u suprotnosti sa veitim povicima
Ifederalni "Ura!" naih patriota i, jednako tome, njihovim uobiajeno is-
praznim govorima.
..jivari, in- Isticanje jasnog spoljnopolitikog cilja je izgleda veoma va-
iiinteresa no, dalje, iz tog razloga to e, u suprotnom sluaju, oni koji u
naem narodu zastupaju druge interese uvek pronai nain da
zbune javno mnjenje, i da naprave, a delom ak isprovociraju,
131
beznaajne incidente i preobraze ih u razlog za radikalnu prome-

nu miljenja o spoljnoj politici. Prema tome, osim beznaajnih
svada, koje rezultiraju iz samih uslova ili koje su vetaki iza-
zvane, Francuska e uvek iznova pokuavati da prouzrokuje loe
raspoloenje, u stvari, otuenost meu nacijama koje bi ? po op-
toj prirodi njihovih pravih vitalnih interesa, bile zavisne jedne
od drugih, i koje bi, htele-ne htele, zajedno morale da ustanu pro-
tiv ove. Meutim, takvi pokuaji e biti uspeni samo ako ne po-
stoji stabilan politiki cilj, ako nema vrsto zacrtane i usmerene sopstvci.
politike aktivnosti, i, pre svega, ako nema istrajnosti u pripre- sredst
mama mera koje slue ostvarenju sopstvenog politikog cilja. tiusi
Nemaki narod, koji ne poseduje ni spoljopolitiku tradiciju politi
niti spoljnopolitiki cilj, pre e biti sklon tome da potuje ideale odnosi
i utopije, i da, na taj nain, zanemari sopstvene vitalne interese. ljantnihs
Na kraju krajeva, ta sve na narod nije vatreno zastupao u po- narodif
slednjih sto godina? as su u pitanju bili Grci koje smo eleli da U(
spasemo od Turaka, potom smo stali na stranu Turaka protiv Ru- spoljn nadzirej o
sa i Italijana, da bi nakon toga na narod ponovo bio oaran Po- inte nog mnjc kc
ljacima koji su se borili za svoju slobodu, a potom povlaivao nika barem |
svojim oseanjima za Bure, i tako dalje. Ali koliko je sva ta glu- zovenac da
pa duebrinost, podjednako nesposobnih koliko i brbljivih poli- uradi.'
tiara, kotala na narod? Sva nebii
Tako isto odnos prema Austriji, koji je toliko ponosno istican, sak da ] ta ne
nije u sebi sadrao toliko praktinog razumevanja, koliko dubo- up ne uzimari c
kog oseaja saveznitva u srcu. Da je tada samo progovorio glas strane koja li
razuma umesto srca, i da je odluilo razumevanje, Nemaka bi Da, da, na
danas bila spaena. Ali, upravo iz tog razloga to pripadamo ta- mudri, a njiho\
kvom tipu naroda koji premalo doputa da njegove politike od- njem istorije.}
luke budu odredene na osnovu onoga to je zaista razumno,
odnosno, na temelju racionalnog saznanja - iz kojeg razloga ne
moemo da se osvrnemo na neku veliku politiku tradiciju - mi
moramo, barem u ime budunosti, dati naem narodu vrsto ute-
meljen spoljnopolitiki cilj, koji izgleda pogodan da politike me-
132
re dravnog vostva uini razumljivim irokim masama i do naj-

mo, sitnijeg detalja. Jedino na taj nain e biti mogue da milioni sa
B nc i dubokom verom stanu iza dravnog rukovodstva koje donosi
odluke to u svojim pojedinostima mogu imati neto bolno po
njih. To je preduslov za uspostavljanje uzajamnog razumevanja
(cme- izmedu naroda i dravnog vodstva i, kao to je svima poznato,
takode preduslov za to da sama vlada pronade svoje mesto u od-
redenoj tradiciji. Ne radi se o tome da svaka nemaka vlada ima
sopstveni spoljnopolitiki cilj. Jedna moe da se svaa samo oko
sredstava, druga moe da raspravlja o njima, ali sam cilj mora bi-
\ ti ustanovljen kao nepromenljiv, zacrtan jednom i zauvek. Tada
politika moe postati velika umetnost sagledavanja mogunosti,
odnosno, to je povlaeni poloaj pojedinih dravnih lidera bri-
ljantnih sposobnosti da, sagledavajui mogunosti, iz asa u as,
narod i Rajh pribliavaju ostvarenju spoljnopolitikog cilja.
U dananjoj Nemakoj uopte nema nikakvog zacrtavanja
spoljnopolitikog cilja. Zato postaje razumljivo to to niko ne
nadzire, ili, pak, na jedan nesiguran i nestabilan nain vodi rauna
o interesima naeg naroda, to takode stvara konfliziju naeg jav-
nog mnjenja. Otuda sve te neverovatne ludosti nae spoljne politi-
ke nikada, naalost, ne ostavljaju ni najmanju mogunost da narod
barem prosudi o tome koje su osobe odgovorne za to i da ih po
zove na odgovornost. Ne, ovek povodom toga stvarno ne zna ta
da uradi.
Svakako nije mali broj ljudi koji danas duboko veruju u to da
ne bi trebalo nita preduzeti. Oni su svoje miljenje sveli na uti-
sak da Nemaka danas mora biti pametna i uzdrana, da se ni u
ta ne uputa, da moramo paljivo motriti razvoj dogaaja, ali da
ne uzimamo uea kako bismo, jednog dana, preuzeli ulogu tre-
e strane koja likuje i ubire plod, dok se druge dve svaaju.
Da, da, nai dananji buroaski dravnici su tako pametni i
mudri, a njihovo politiko rasuivanje je pomueno nepoznava-
njem istorije. Nije mali broj izreka koje su postale prava kletva
133
za na narod. Na primer, pametniji poputa, ili odelo ne ini o-

veka, ili ovek moze da ohie celu zemlju sa eirom u ruci^ ili
dok se dvoje svaaju, trei se koristi.
U ivotu nacija se barem poslednja izreka moe primeniti is-
kljuivo u uslovnom znaenju (i to iz sledeeg razloga): naime,
ako se dve strane unutar nacije uporno svadaju, onda trea, koja
je izvan nacije, moe iz toga da izade kao pobednik. U suivotu
nacija, medutim, vrhunski uspeh e biti na strani drava koje se
namerno uputaju u svadu zbog mogunosti da jaanje njenih
snaga lei samo u tome. Ne postoji nijedan istorijski dogadaj na
svetu koji se ne moe posmatrati sa dva stanovita. Neutralni se
na jednoj strani uvek suprotstavljaju intervencionistima na dru-
goj. I, uopteno gledajui, neutralni e po pravilu u svemu tome
izvui deblji kraj, dok intervencionisti pre mogu iz svega toga da
izvuku linu korist, ukoliko, u stvari, strana na kojoj se nalaze ne
izgubi.
U ivotu nacija to znai sledee: ako se dve mone sile su-
kobljavaju, manje ili vie male ili velike okolne drave ili mogu
da uzmu uea u ovoj borbi, ili mogu da se distanciraju. U iz- sti gub
vesnom sluaju mogunost uspeha nije iskljuena ukoliko ue- togaj raz
stvuje na strani koja odnosi pobedu. Bez obzira na to ko pobedi, meri svoj|
medutim, neutralne ne eka nijedna druga sudbina osim mrnje situaciii
sa preostalom pobednikom dravom. Sve do danas, nijedna od nih <
velikih svetskih drava nije se uzdigla niti razvila na osnovu neu- jednosa|
tralnosti kao principa politike aktivnosti, ve samo kroz borbu. da na
Ako se snane drave ve na takav nain uzdiu, sve to preos- trebno, jj
taje malim dravama sastoji se ili u tome da se potpuno odreknu ne kael
svoje budunosti, ili da se bore za veu naklonost koalicije i bu- dnog dan
du pod njenom zatitom, i tako ojaaju sopstvene snage. Jer ulo politikc <
ga tree strane koja likuje uvek pretpostavlja da ona ve ima danas i ji
mo, s tim da ona koja je uvek neutralna nikada nee postati mo- razvoji
na. Jer koliko mo naroda lei u njegovoj unutranjoj vrednosti, vcan. I \
utoliko vie dolazi do izraaja u organizacionom obliku narodnih
134
borbenih snaga na bojnom polju, stvorenim voljom te unturanje

vrednosti. Taj oblik, medutim, nikada nee uspeti da se razvije ako
se s vremena na vreme ne stavi na probu. Samo kaljenjem kroz
svetsku istoriju vene vrednosti naroda postaju elik i gvoe, od
kojih se njihova istorija i stvara. Ali, onaj koji izbegava bitke ne-
e nikada postati dovoljno snaan da se bori. A taj koji nikada ne
bije bitke, nee nikada biti naslednik onih koji se bore jedni pro-
tiv drugih u ratu. Jer prethodni naslednici svetske istorije nisu bi-
li, na primer, narodi sa kukavikom koncepcijom neutralnosti, ve
mladi narodi sa boljim maevima. Ni Antici, ni Srednjem veku,
niti dananjem dobu nije poznat ni jedan jedini primer mone dr-
ave koja nije nastala u stalnoj borbi. Do danas, meutim, nasle-
dnici istorije su uvek bile mone drave. U ivotu nacija, opte
je poznata stvar da ak i trea moe da bude naslednica kada se
dve svadaju. Ali je u tom sluaju ta trea ve na samom poetku
otelotvornje moi, koja namerno doputa da se dve drave sva-
aju kako bi ih kasnije porazila jednom i zauvek, a da pri tome
jama ne naini velike rtve. Na taj nain, neutralnost u potpuno-
sti gubi pasivan karakter neuestvovanja u dogadajima, i umesto
toga podrazumeva svesnu politiku operaciju. Oevidno, nijedno
razborito dvravno vodstvo nee poeti borbu a da pritom ne od-
meri svoj mogui udeo u odnosu na protivniki. Ali, ako proceni
situaciju tako da nee biti u stanju da se bori protiv izvesnih mo-
nih drava, utoliko e biti prisiljenije da pokua da se bori za-
jedno sa njima. Jer onda snaga do sada slabije sile moe na kraju
da naraste iz te zajednike borbe, kako bi se kasnije, ako je to po-
trebno, isto tako borila za sopstvene vitalne interese. Neka niko
ne kae da nijedna sila ne bi ula u savez sa dravom koja bi je-
dnog dana mogla postati opasna. Saveznitvo ne predstavlja
politike ciljeve, ve samo sredstvo do njihovog ostvarenja. Mi
danas moramo da ih koristimo ak i ako odlino znamo da kasni-ji
razvoj moe dovesti do suprotnog ishoda. Nema saveza koji je
vean. I zaista su srene one nacije koje, usled potpuno razliitih
135
interesa, mogu da udu savez na odreeno vreme, a da ne budu pri-

siljene da jedne sa drugima udu u konflikt nakon razilaenja. Ali
posebno slaba drava, koja eli da postane mona i velika, mora
uvek pokuavati da uzme aktivno uee u optim politikim do-
gadajima svetske istorije.
Kada je Prusija ula u leski rat, to je takode bio fenomen od
drugorazrednog znaaja u odnosu na buran spor izmedu Engle-
ske i Francuske, koji je tada ve uzeo maha. Moda se Fridrihu
Velikom i moe prebaciti to to je isprovocirao paljbu engleskih
puanih zrna. Ali da li bi Prusija ikada uspela da se uzdigne do
jcmd
takvog nivoa od kojeg je Bizmark uspeo da stvori novi Rajh da
je u to vreme princ Hoencloren, stupivi na presto, s obzirom na
budue velike dogadaje svetske istorije, odrao njegovu Prusiju
u dravi bojaljive neutralnosti? Tri leska rata donela su Prusiji
ko sei
vie nego leziji. Na tim bojnim poljima ponikla je Regimenta,
moui
koja e u budunosti proneti nemaku zastavu iz Vajzenburga i
Vorta do Sedana, da bi na kraju u Staklenoj dvorani Versajske
palate pozdravila novog cara novog Rajha. Prusija je u to vreme flik kavu
sasvim izvesno bila mala drava, beznaajna u pogledu broja sta- istot su
novnika i povrine teritorije. Ali uskoivi na scenu velikih zbi-
vanja svetske istorije, ta mala drava je uspela sebi da obezbedi uSvi
legitimno pravo da osnuje kasniji nemaki Rajh.
Jednom su ak i pristalice neutralne politike trijumfovale u
pruskoj dravi. To se desilo za vreme Napoleona I. U to vreme,
Eng
u poetku se verovalo da Prusija moe da ostane neutralna, zbog
ega je kasnije bila kanjena najstranijim porazom. Obe konce-
pcije su se otro suprostavile jedna drugoj jo 1812. godine. Ona
ijii
koncepcija koja je zastupala neutralnost, i druga, voena od stra-
ru pe
ne Barona fon Stajna, koja je zagovarala intervenciju. injenica
je da je to to su pristalice neutralnog stava odnele pobedu 1812.
godine, Prusiju i Nemaku kotalo nesagledivog krvoprolia i do-
nelo im beskrajne patnje. A isto tako je injenica i to da je najzad
1813. godine prodor intervencionista spasao Prusiju.
136
Svetski rat je dao najjasniji odgovor na shvatanje da politiki

uspeh moe da se postigne opreznim zauzimanjem neutralnog sta-
va kao tree sile. ta je to to su neutralne strane u svetskom ratu
praktino ostvarile i postigle? Da li su one, na primer, bile ona tre-
a strana koja likuje? Ili, da li neko moda smatra da bi, u slinim
zbivanjima, Nemaka igrala drugu ulogu? I neka niko ne misli da
razlog za to lei samo u razmerama svetskog rata. Ne, u budu-
nosti, svi ratovi, ukoliko u njih budu ukljuene velike nacije, bie
narodni ratovi ogromnih razmera. Kao neutralna drava u bilo ko-
jem drugorn evropskom konfliktu, Nemaka, meduUm, ne bi bila
znaajnija od Holandije ili vajcarske ili Danske i drugih, u svet-
skom ratu. Da li stvarno neko moda misli da bismo mi nakon
takvog ishoda uspeli da prikupimo snage da odigramo ulogu onog
ko se suprostavlja pobedniku sa kojim se nismo usudili da stupi-
mo u savez kao jedna od zaraenih strana?
U svakom sluaju, Svetski rat je posebno dokazao jednu stvar:
ko god se ponaa neutralno u velikim svetskim istorijskim kon-
tliktima, moda u poetku moe u tome donekle i postii neka-
kav uspeh, ali, na planu politike sile, on e, na taj nain, na kraju
isto tako biti iskljuen iz toga da zajedno sa drugima odluuje o
sudbini sveta.
Prema tome, da je Amerika Unija zadrala svoju neutralnost
u Svetskom ratu, ona bi se danas kao sila smatrala drugorazred-
nom, bez obzira na to da li su Engleska ili Nemaka iz njega iza-
le kao pobednice. Ulaskom u rat, ona se uzdigla na nivo snage
Engleske mornarice, ali se na nivou medunarodne politike dekla-
risala kao sila od presudnog znaaja. Od samog njenog ulaska u
svetski rat, Amerika Unija je okvalifikovana na potpuno druga-
iji nain. U prirodi oveanstva je da nakon veoma kratkog pe-
rioda pone da zaboravlja koja je generalna procena situacije
laido- postojala pre samo nekoliko godina. Upravo tako kao to danas
nailazimo na potpuno zanemarivanje ranije veliine Nemake u
govorima mnogih stranih govornika, isto tako slabo umemo da
137
procenimo u kolikoj je meri vrednost Amerike Unije u naim oi-

ma porasla otkako je ula u svetski rat.
Ovo je takode najubedljivije dravno opravdanje Italije za ula-
zak u rat protiv njenih bivih saveznika. Da Italija nije nainila
taj korak, ona ne bi delila ulogu panije, bez obzira na krajnji is-
flfflj
hod tog rizika. injenica je da joj je to to je preduzela tako esto
kritikovan korak da uzme aktivno uee u Svetskom ratu, done-
lo vii poloaj i jaanje istog, to je na kraju pronalo svoj vrhun-
ski izraz u faizmu. Bez njenog ulaska u rat, sve to se potom
desilo bio bi potpuno nezamisliv i nemogu fenomen.
Nemaka o tome moe da razmilja sa ili bez ogorenostL ya-
no je uiti iz istorije, posebno ako nam njena uenja govore na
tako ubedljiv nain.
Prema tome, uverenje da zauzimanjem razboritog, rezervisa-
nog neutralnog stava prema razvoju konflikata u Evropi i u dru-
gim delovima sveta, moe da se stekne dobit i da usled toga ona
trea strana likuje, pogreno je i maloumno. Gledajui uopteno,
sloboda se ne uva ni prosjaenjem niti varanjem. Ali isti tako ni
radom i proizvodnjom, ve iskljuivo borbom, u stvari, sopstve-
nom borbom. Zato je vrlo verovatno da je vanija volja nego delo.
Neretko su, u okviru mudre saveznike politike, nacije ostvarile
uspeh nezavisno od uspeha njihovog oruja. Ali sudbina ne oce-
njuje uvek naciju, koja hrabro rizikuje svoj ivot, prema veliini nja,ondM
njenih dela, ve pre, vrlo esto, prema snazi njene volje. Istorija skladusafi
ujedinjenja Italije u devetnaestom veku je vredna panje u tom
pogledu. Ali svetski rat takode pokazuje da ogroman broj drava
moe da ostvari izvanredne politike uspehe ne toliko vojnim us-
pesima, koliko ludom odvanou sa kojom stupaju u savez i
upornou sa kojom pruaju otpor.
Ako Nemaka eli da privede kraju period u kojem robuje
svima, mora da, bez obzira na okolnosti, aktivno pokuava da
stupi u vezu sa silama kako bi uestvovala u buduem izgradi-
vanju ivota Evrope na planu politike sile.
138
Prigovor da takvo uee u sebi sadri veliki rizik je na me-

stu. Ali, na kraju krajeva, da li neko zaista veruje da emo se os-
loboditi bez preduzimanja rizinih koraka? Ili, da li moda neko
misli da je ikada na svetu tokom svetske istoiije postojao podvig
koji u sebi nije imao rizika? Zar odluka Fridriha Velikog, na pri-
mer, da uestvuje u Prvom leskom ratu, nije bila povezana sa ri-
zikom? Zar ujedinjenje Nemake od strane Bizmarka nije imalo
opasnosti? Ne, hiljadu puta ne! Poevi od ovekovog rodenja pa
do smrti, sve je neizvesno. Jedino je smrt izvesna. Ali, upravo iz
tog razloga, maksimalna spremnost nije ono najgore zato to e
jednog dana, na ovaj ili onaj nain, ona biti zahtevana.
Naravno, stvar je politike mudrosti odabrati rizik na takav
nain da donosi najvei mogui dobitak. Ali ne rizikovati nita iz
;>a- straha, moda, da e se napraviti pogrean izbor znai poricanje
liru- budunosti naroda. Primedba da jedna takva aktivnost moe ima-
tona ti karakter kockanja moe izuzetno lako da se opovrgne jedno-
teno, stavnim skretanjem panje na prethodno istorijsko iskustvo. Pod
)ni ivockanjem mi podrazumevamo igru u kojoj su anse za pobedu
,ve- podredene sudbini. To nikada nee biti sluaj u politici. Jer to
slo. konana odluka vie lei u maglovitoj budunosti, tim se vie uve-
stvarile renje o mogunosti ili nemogunosti uspeha gradi na oveku lako
icocc- sagledivim faktorima. Zadatak nacionalnog politikog vodstva
sastoji se u tome da odmeri ove faktore. Rezultat ovog istraiva-
jlstorija nja, onda, mora takode dovesti do odluke. Tako je ova odluka u
jeutom skladu sa ovekovim uvidom, a odrana verom u mogunost us-
fcjdrava peha na osnovu tog saznanja. Zato, teko da bih presudan politi-
)jnim us- ki in mogao da nazovem kockanjem, upravo iz tog razloga to
zi njegov ishod nije sto posto izvestan, kao to poduhvat preduzet
od strane hirurga isto tako nije sto posto uspean. Od pamtiveka,
nrobuje uvek je bilo prirodno da veliki ljudi uz krajnje napore ine dela
ava da iji je uspeh bio krajnje sumnjiv i neizvestan ako se za to ukaza-
irai- la potreba, i ako je nakon zrelog ispitivanja svih okolnosti sama
ta akcija mogla da se uzme u obzir.
139
Zadovoljstvo koje donosi odgovornost u planiranju velikih od-

luka u borbi nacija e, svakako, biti utoliko vee to akteri, na os-
novu posmatranja njihovog naroda, budu vie mogli da zakljue
da ak i to ako pogree nee moi da uniti vitalnu snagu nacije.
Jer, na duge staze, narod, koji je iznutra zdrav, nikada ne moe
da bude zbrisan kroz poraze na bojnom polju. Tako u meri u ko-
joj narod poseduje unutranje zdravlje, uz preduslove da je dovolj-
no znaajan kao rasa, hrabrost da preduzme opasne poduhvate
moe da bude utoliko vea budui da ak ni poraz ne moe vie
da nagovesti pad takvog naroda. I ovde je Klauzevic u pravu, ka-
da u okviru njegovih principa tvrdi da sa zdravim narodom, ne-
koliko takvih uzastopnih poraza moe esto dovesti do kasnijeg
preporoda, i da, obrnufo, samo kukavika potinjenost, to jest,
mlitavo preputanje sudbini, moe voditi ka konanom unitenju.
Neutralnost, medutim, koju danas preporuuju naem narodu kao
jedini mogui postupak, nije zaista nita drugo do bezvoljno pre-
putanje sudbini odreeno od strane spoljnih sila. I samo u tome
lei simptom i mogunost naeg pada. Ako je, s druge strane, na
narod pokuavao da se oslobodi i u tome nije uspeo, faktor koji
bi bio blagotvoran po njegovu snagu leao bi u samoin ispolja-
vanju ovog stava. Jer neka se ne tvrdi da je politika mudrost ta
koja nam govori da se uzdrimo od takvih koraka. Ne, to je bedni
kukaviluk i nedostatak principa koji u ovom sluaju, kao to je
to esto sluaj u istoriji, pokuavaju da se pomeaju sa inteligen-
cijom. Oevidno, narod pod pritiskom stranih sila moe biti pri-
siljen okolnostima da izdri godine stranog ugnjetavanja. Ali, to
manje narod moe ozbiljno neto da preduzme protiv nadmonih
sila, to e ga vie, medutim, njegov unutranji ivot navoditi da
tei ka slobodi i pokuae sve mogue to bi moglo da bude po-
desno da jednog dana promeni trenutno stanje tako to e uloiti
celokupnu svoju snagu. Tako e on izdrati porugu stranog os-
vajaa, ali stegnutih pesnica i uz krgut zuba, ekae as koji e
mu pruiti prvu priliku da se otrese tiranina. Tako neto je mogu
140
e pod pritiskom okolnosti. Meutim, onako kako se politika

mudrost danas predstavlja, jeste, u stvari, duh svojevoljnog pot-
injavanja, neprincipijelnog odricanja od bilo kakvog pruanja
otpora, odnosno bestidno proganjanje onih koji se usude da razmi-
ljaju o takvom otporu i ije delo oevidno moe da poslui pre-
porodu njihovog naroda. To je duh unutranjeg razoruavanja
sopstvenog nacionalnog bia, unitenja svih moralnih faktora, ko-ji
bi jednog dana mogli da poslue uskrnuu naeg naroda i dr-
ave. Taj duh zaista ne moe da bude izraz politike mudrosti, jer
\ je on, u stvari, beasno unitenje drave.
I, naravno, ovaj duh mora da mrzi svaki pokuaj aktivnog
uea naeg naroda u budunosti evropskog razvoja zbog ega
bt, neminovnost borbe protiv takvog duha, u stvari, lei u samom
hju. pokuaju takvog uea.
Jkao Ako je, medutim, dravno vodstvo zahvaeno ovim pokvare-
nim duhom, zadatak opozicije postaje da zapaa, prezentuje i ta-
Itome ko podrava prave vitalne snage naroda da se posvete borbi za
nacionalni preporod, i, kroz to, za nacionalnu ast, pod svojim slo-
oikoji ganom. I ne sme sebi da dozvoli da bude zaplaena tvrdnjama
oolja- kako je spoljna politika zadatak odgovornog dravnog vostva,
,.-itta jer ovde dugo nije bilo takvog jednog rukovodstva. Naprotiv, ona
Itbedni se mora drati koncepcije da, pored formalnih zakona trenutne
[jtoje vlasti, postoje takozvani nepisani, univerzalni zakoni koji prisi-
ieligen- ljavaju svakog pripadnika nacije da uini ono to se smatra
lipri- neophodnim za opstanak narodne zajednice. ak i ako je to apso
Mto lutno suprotno namerama loe i nesposobne vlade.
)nih liti da Zato bi upravo u Nemakoj danas najvia obaveza trebalo da
se preda takozvanoj Nacionalnoj opoziciji, u pogledu bezvre-
dnosti zajednikog vostva naeg naroda da ustanovi jasan spolj-
gos- nopolitiki cilj, i da pripremi i edukuje na narod da te ideje
ksloji e sprovede u delo. Pre svega, ona mora da povede najotriji rat pro-
Ijemogu- tiv nade, danas tako rasprostranjene, da naa sudbina donekle mo-
e da se promeni aktivnom saradnjom sa Ligom Naroda. Uopteno
141
gledajui, ona mora raditi na tome da na narod postepeno shvati

kako ne smemo da oekjemo poboljanje situacije u Nemakoj
od institucija sainjenih od predstavnika koji pripadaju strani ko-
joj je u interesu naa dananja nesrea. Dalje, ona mora da produ-
bi uverenje kako su sve nae drutvene aspiracije lana obeanja
liena bilo kakve prave vrednosti bez povratka slobode Nema-
koj. Ona dalje mora da osvesti na narod da, za tu slobodu, na
jedan ili drugi nain, mora da se izbori samo sopstvenim snaga-
ma. I da, zato, naa celokupna unutranja i spoljna politika mora
biti takva da se zahvaljujui njenom visokom moralu i unutranja
snaga naeg naroda razvija i raste. Konano, ona mora da prosve-
tli narod u tom smislu da on mora da prikupi snagu u ime zaista
vrednog cilja, i da u tu svrhu ne moemo sami krenuti u susret
sudbini, ve da e nam biti potrebni saveznici.
t
stavasi
moitt
142
Poglavlje 11
Nemaka i Rusija
Razmera mogueg vojnog angaovanja, kao i odnos ovih sred-

stava sile prema onima zemalja u okruenju je, osim unutranje
moi naeg naroda, njegove snage i procene karaktera, od odlu-
ujueg znaaja za pitanje budueg formiranja nemake spoljne
politike.
Ne bi trebalo dalje da govorim o unutranjoj moralnoj slabo-
sti naeg naroda danas, u ovom pogledu. Ove slabosti, koje se
delimino zasnivaju na krvi, a delimino lee u samoj prirodi na-
e dananje organizacije vlasti, ili,pak, moraju da se pripiu po-
sledicama loeg vodstva, moda su manje poznate nemakoj
javnosti nego, naalost, preostalom delu sveta, koji ih dobro po-
znaje. Poznavanje ovih slabosti dalo je povoda naim ugnjetaima
za veinu mera. Ali uz uvaavanje kompletnog injeninog sta-
nja ipak ne bi trebalo zaboraviti da isti ti dananji ljudi teko da
bi pre deset godina ostvarili dela bez premca u istoriji. Nemaki
narod, koji trenutno deluje tako obeshrabrujue, ipak je vie ne-
go jednom dokazao svoje velike zasluge u svetskoj istoriji. Sam
Svetski rat je najsjajniji dokaz herojstva i portvovanosti naeg
naroda, neustraive discipline i briljantne sposobnosti u bezbroj-
nim podrujima organizacije ivota. Njegovo celokupno vojno ru-
kovodstvo takode je ostvarilo besmrtne uspehe. Samo je politiko
143
rukovodstvo bilo neuspeno. Ono je pretea ovog dananjeg, sa-

mo mnogo goreg.
Ma koliko unutranji kvaliteti naeg naroda danas mogu biti
loi, oni e poprimiti potpuno drugaiju sliku u jednom jedinom
mahu, im druga ruka uzme dogadaje pod svoju kontrolu i izbavi
narod od propadanja.
Gledajui u istorijskim okvirima, koliko je samo divna ta spo-
sobnost naeg naroda da se transformie. Prusija iz 1806. godine i
Prusija iz 1813. godine. Kakve li razlike! Godine 1806., dravu je
obeleila najbednija kapitulacija, neuveni poloaj graanstva, a u
1813. godini, dravu su okarakterisali najdublja mrnja pro-tiv
strane dominacije i patriotsko rtvovanje za sopstveni narod, kao
i najodvanija spremnost da se bori za domovinu! ta se, u
stvari, izmenilo od tada? Narod? Ne, duboko u dui, on je ostao
isti kao pre, samo je njegovo vodstvo prelo u druge ruke. Novi
duh shvatio je slabosti pruske dravne administracije i okotalo i
zastarelo vostvo postfridrihovskog perioda. Baron fon tajn i
Gnisenau, arnhorst, Klauzevic i Bluher bili su predstavnici no-
ve Prusije. I svet je nakon nekoliko meseci ponovo zaboravio da je
sedam godina pre toga Prusija prola kroz isto iskustvo kao Jena,
A da li je, na primer, bilo drugaije pre osnivanja Rajha? Bila je
potrebna jedva decenija za novi Rajh, koji se u oima mnogih
inio kao najmonije otelotvorenje nemake moi i vlasti, uskr- mog
snuo iz pada razjedinjene Nemake i opte atmosfere politikog Ncn
beaa. Jedan jedini ovek, koji se uzdigao iznad svih, ponovo
je uspostavio slobodan razvoj nemakom geniju u borbi protiv
mediokriteta veine. Ostavimo li po strani Bizmarka i najslavniji
period u istoriji naeg naroda bio bi prepun bednih mediokriteta.
Koliko god da je nemaki narod, zbog mediokritetstva njego-vog
liderstva, za svega nekoliko godina bio oboren sa trona na
kojem je uivao status besprimerne veliine, i baen u sadanji
haos, on isto tako moe ponovo da se podigne uz pomo gvozde-
ne ruke. Njegova unutranja vrednost e onda tako doi do izra-
144
;i no-iodaje Nemaka i Rusija
aja pred itavim svetom da ve samo to to stvarno postoji mora

da pobudi potovanje i procenu jedne takve injenice.
Ako na samom poetku, medutim, ova vrednost bude uspa-
vana, onda je vie nego ikada potrebno da se osvesti u pogledu
prave nemake vrednosti koja trenutno postoji.
Ve sam pokuao da u glavnim crtama prikaem trenutno ne-
mako sredstvo vojne moi, Odbrambene snage Rajha. Ovde e-
lim samo da skiciram optu nemaku vojnu situaciju u odnosu na
svet koji je okruuje.
Nemaku danas okruuju tri mona faktora ili mone grupe.
Engleska, Rusija i Francuska su danas, u vojnom smislu, naj-
opasniji nemaki susedi. U isto vreme, Francuska je ojaana po-
retkom evropske alijanse, koja see od Pariza do Beograda, preko
Varave i Praga.
Nemaka lei ukljetena izmedu tih drava, sa potpuno otvo-
renim granicama. Ono to je u svemu tome posebno pretee jeste
da zapadna granica Rajha prolazi kroz najvei nemaki industrij-
loJena,
^ki region. Ta zapadna granica, meutim, zbog svoje duine i
^Bila
nedostatka bilo kakve prirodne barijere, prua samo nekoliko
Imnogih
mogunosti za odbranu drave, ija su vojna sredstva izgleda ma-
i,uskr-
ksimalno ograniena. ak ni Rajna ne moe da se posmatra kao
filitikog
potpuno efikasna linija vojnog otpora. Ne samo zbog toga to su
iponovo
mogunosti da se pronadu neophodne tehnike pripreme oduzete
iprotiv
Nemakoj mirovnim ugovorom, ve zato to sama reka prua jo
lavniji
manje prepreka za prolazak armija sa savremenim naoruanjem
riteta.
nego neznatna sredstva nemake odbrane, koja moraju da budu
ânjego-na
rasuta du predugog fronta. tavie, ova reka prolazi kroz najve-
lisadanji
u nemaku industrijsku zonu, i zato bi borbe oko nje na samom
fcjvozde-
poetku znaile unitenje industrijskih oblasti i fabrika tehniki
iicioizra-
najbitnijih za nacionalnu odbranu. Ali, kada bi usled francusko-ne-
makog sukoba, trebalo uzeti ehoslovaku u obzir kao sledeeg
protivnika Nemake, druga velika industrijska oblast, Saksonija,
koja bi mogla da poslui u industrijske svrhe za vodenje rata, bila
145
bi izloena najveoj opasnosti od rata. I ovde se granica, bez pri-

rodne prepreke, sputa kroz Bavarsku, tako prostrano i otvoreno
da se ansa za pruanje otpora teko moe uzeti u obzir. Ako bi
Poljska takode uzela uea u takvom ratu, uz to bi itava istona
granica, osim nekoliko nepodesnih utvrenja, praktino bila ne-
odbranjiva od napada.
I dok su, s jedne strane, granice Nemake neodbranjive i ok-ruene
tako da se otvoreno, u dugim linijama, pruaju pred nepri-jateljima, naa
obala Severnog mora je posebno mala i ograniena. Mornarica koja bi
trebalo da je brani prosto je smena i potpuno bezvredna sama po sebi.
Flota koju danas zahtevamo, poevi sa naim takozvanim borbenim
brodovima, u najboljem sluaju je
izvrsnametazaneprijateljakojipucananas. Dvanovosagraena stvarip
broda, moderne krstarice, nemaju odbrambenu vrednost, u stvari, ak ni
one koje bi to po svom izgledu mogle biti. Flota kojom ras-polaemo
neadekvatna je ak i za Baltiko more. Sve u svemu, jedina vrednost
nae flote jeste u tome to se u okviru nje odvija vojna obuka.
Prema tome, u sluaju sukoba sa bilo kojom pomorskom
silom, ne samo da bi nemaka industrija bila u momentu uni-
tena, ve bi tu isto tako postojala opasnost od iskrcavanja ne-
prijatelja.
Nepovoljnost naeg vojnog poloaja proizlazi iz ovog drugog
razmatranja:
Berlin, glavni grad Rajha, jedva je 175 kilometara udaljen od poljske
granice. On lei svega 190 kilometara od najblie eke granice, isto
toliko koliko je rastojanje izmedu Vizmara i tetin Laguna u pravoj liniji.
Prema tome, to znai da avion savremene tehnologije moe od tih granica
pa do Berlina da stigne za manje ju u 1 od jednog sata. Ako povuemo
liniju koja se prua 60 kilometara so istono od Rajne, u njenom okviru
e leati gotovo itava zapa- aonao dnonemaka industrijska zona. Od
Frankfurta do Dortmunda po- napada, s stoji samo jedan glavni nemaki
industrijski predeo koji ne lei jc pruu
146
F Nemaka i Rusija
unutar te zone. Sve dok Francuska zauzima deo leve obale Raj-
ne, ona se nalazi u poloaju da se vazduhoplovnim jedinicima
probije u samo srce naeg zapadnonemakog industrijskog regi-
ona za gotovo 30 minuta. Minhen je od eke granice udaljen
isto toliko koliko je Berlin udaljen od granica Poljske i ehoslo-
vake. ekom vojnom vazduhoplovstvu bilo bi potrebno oko
60 minuta da stigne do Minhena, 40 minuta do Nirnberga, 30 mi-
nuta do Regenzburga; ak i Augsburg lei samo 200 kilometara
od eke, kao i od francuske granice. Od Augsburga do Strazbur-
ga linija leta iznosi 230 kilometara, ali to je svega 210 kilometara
do najblie francuske granice. Zato Augsburg takode lei unutar
zone do koje neprijateljski avicni mogu da stignu za jedan sat. U
stvari. posmatrajui granicu Nemake iz ovog aspekta, ispostav-
lja se da se za jedan sat leta moe doi do sledeih taaka: celo-
kupnog indsutrijskog regiona u zapadnoj Nemakoj, ukljuujui
Osnabrik, Bilefeld, Kasel, Virzburg, tutgart, Ulm, Augsburg. Na
livija istoku: Minhen, Augsburg, Virzburg, Magdeburg, Berlin, tetin.
Dmgim reima, prema tome kako danas stoje stvari u pogledu
liiom nemakih granica, postoji samo jedna veoma mala oblast, koja
iiuni-ane- obuhvata nekoliko kvadratnih kilometara, koja ne bi mogla da se
nade na meti neprijateljskih aviona za sat vremena.
Zato se Francuska moe smatrati najopasnijim neprijateljem,
jer je samo ona, zahvaljujui njenim saveznicima, u situaciji da
vazduhoplovnim snagama moe da ugrozi gotovo celu Nema-
ku, i to ak samo jedan sat nakon izbijanja sukoba.
U dananje vreme, vojno protivdejstvo Nemake koje bi mo-
glo da se preduzme protiv ovog oruja je, sve u svemu, ravno nuli.
Ve samo ovo jedno zapaanje ukazuje na bezizlaznu situaci-
ju u koju bi otpor Nemake protiv Francuske, oslonjen samo na
sopstvene snage, momentano bio doveden. Ko god se esto na-
ao na otvorenom, izloen posledicama neprijateljskog vazdunog
napada, najbolje zna kako da okvalifikuje moralne posledice ko-
je proizlaze iz toga.
147
Medutim, ni Hamburg ni Bremen, takode, uopte svi nai pri-

obalni gradovi, danas ne bi uspeli da izbegnu tu sudbinu budui
da su velike mornarice u stanju da pomou nosaa aviona veoma
blizu obali primaknu pokretne piste.
Jednom reju, Nemaka danas ne samo da ne raspolae do-
voljnom koliinom tehniki naprednog naoruanja da se suprot-
stavi vazdunim napadima, ve je ionako loa tehnika oprema
naih malih Odbrambenih snaga Rajha uasno inferiorna u odno-
su na neprijateljske. Nedostatak teke artiljerije bi jo i mogao da
se nazove donekle podnoljivim, ali ne i nedostatak bilo kakvih
realnih ansi za odbranu protiv naoruanih tenkova. Ako bi Nema-
ka danas bila gurnuta u rat protiv Francuske i njenih saveznika,
a da pritom nema prilike da blagovremeno obavi preko potrebne
pripreme za odbranu, sukob bi bio reen za svega nekoliko dana
usled isto tehnike superiornosti naih protivnika. Mere koje izi-
skuje odbrana protiv takvog neprijateljskog napada ne bi mogle
da se obavljaju tokom same borbe.
Pogreno je i miljenje kako emo biti u stanju da, bar za neko
vreme, pruamo otpor improvizovanim sredstvima, budui da sa-
me te improvizacije ve zahtevaju odredeno vreme, koje nam ne bi
stajalo na raspolaganju u sluaju sukoba. Utoliko vie to bi se do-
gadaji odvijali daleko bre i na taj nain proizveli vie akcija nego
to bi nam preostalo vremena da organizujemo mere protiv njih.
Zbog toga, iz kojeg god aspekta da posmatramo mogunosti
spoljne politike, za Nemaku jedan sluaj u principu mora biti
iskljuen: nikada neemo moi da se borimo protiv sila koje su
se danas mobilisale u Evropi, oslanjajui se samo na naa vojna
sredstva. Zato svako ujedinjenje koje Nemaku dovodi u sukob
sa Francuskom, Engleskom, Poljskom i ehoslovakom i drugi-
ma, ne dolazi u obzir.
Ovo sutinsko zapaanje je vano zato to medu nama u Ne-
makoj jo uvek ima nacionalno opredeljenih ljudi, koji iskreno
veruju kako moramo da udemo u savez sa Rusijom.
148
Nemaka i Rusija
ak i ako se posmatra samo sa isto vojne take gledita, ta-

kva ideja je neodriva ili ak katastrofalna za Nemaku.
Isto kao i pre 1914. godine, mi i danas moemo da pretposta-
vimo kao bezuslovnu i zauvek ustanovljenu istinu da e u bilo
kojem sukobu u kojem bi uestvovala Nemaka, bez obzira na
kojem tlu, ma kojim povodom, Francuska uvek biti na protiv-
nik. Bez obzira na to kakvi se danas-sutra savezi pojave u Evro-
pi, Francuska e uvek u njima uestvovati kao neprijatelj Nemake.
To lei u tradicionalno ustanovljenoj nameri francuske spoljne
politike. Pogreno je verovati da je ishod rata neto izmenio u tom
pogledu. Naprotiv, Svetski rat Francuskoj nije doneo potpuno
ostvarenje ratnog cilja koji je imala na umu. Jer taj cilj se nikako
nije sastojao samo u vraanju Alzas-Lotaringije, ve je, naprotiv,
to predstavljalo samo mali korak u pravcu ostvarenja cilja fran-
cuske spoljne politike. Da posedovanje Alzas-Lotaringije nikako
nije zaustavilo tendencije francuske spoljne politike, agresivno
usmerene protiv Nemake, najupeatljivije dokazuje injenica da
bd one u Francuskoj ve postojale upravo u to vreme kada je ona
raspolagala tim oblastima. Godina 1870. pokazala je jo jasnije
od 1914. zadnje namere Francuske. U to vreme nije postojala po-
treba za prikrivanjem agresivnog karaktera francuske spoljne po-
litike. Godine 1914., moda mudrija zahvaljujui iskustvima, ili,
pak, pod uticajem Engleske, Francuska je smatrala da je korekt-
nije da propoveda opte ideale humanosti, s jedne strane, i da
ogranii svoj cilj na Alzas-Lotaringiju, s druge. To taktino raz-
miljanje, meutim, nije oznailo ni najmanje unutranje odstupa-
nje od prethodnih ciljeva francuske politike, ve samo prikrivanje
istih. Nakon toga, kao i ranije, vodea ideja francuske spoljne
politike bila je osvajanje granica na reci Rajni, a, zatim, u raspar-
avanju Nemake na pojedinane drave, povezane jedne s drugi-
lauNe- ma to labavije, u emu je ona videla najbolju odbranu ove granice.
iiskreno To to je zatita Francuske u Evropi, ostvarena na taj nain, tre-
balo da slui ispunjenju dalekosenijeg svetskog politikog cilja,
149
nije promenilo injenicu da za Nemaku te francuske kontinen-

talne politike namere jesu pitanje ivota i smrti.
U stvari, Francuska isto tako nikada nije uzela uea u koali-
ciji u kojoj su na bilo koji nain promovisani interesi Nemake.
U poslednjih trista godina, Nemaka je bila napadnuta od strane
Francuske, sve u svemu, dvadeset devet puta do 1870. godine.
to i jeste injenica koja je uinila da se, uoi bitke oko Sedana, bilojel
Bizmark najotrije suprotstavi francuskom generalu Vimpfenu ka- mnjra
da je ovaj pokuao da postigne olakavajue uslove predaje. Biz- skojs
SUS1
mark je u to vreme bio onaj koji je, u odgovoru na deklaraciju da
Francuska nee zaboraviti ustupak Nemakoj, ve da e joj to
pamtiti i biti zahvalna zauvek, ustao i suprotstavio se francuskom
pregovarau tekim, golim istorijskim injenicama. Bizmark je, trai mv
u tom smislu, istakao da je Francuska, bez obzira na optevaei VII!
oblik vladavine, toliko esto napadala Nemaku u poslednjih tri- iim

SCi
sta godina, da je uveren u to kako e Francuska i ubudue i za
sva vremena, bez obzira na to kako kapitulacija bila formulisana,
odmah ponovo napasti Nemaku im se oseti dovoljno jaka za to,
bilo sopstvenim snagama ili preko saveznika. buc
Na taj nain, Bizmark je ispravnije procenio francuski menta- Fra
litet od dananjih politikih lidera Nemake. U tome je uspeo za- kak
to to je on, koji je i sam imao u vidu politiki cilj, takode mogao uni
da pronikne u politike ciljeve drugih. Za Bizmarka je namera in i
francuske spoljne politike bila jasno ustanovljena. Medutim, na- postoji |

im dananjim liderima je ona nejasna zato to im nedostaje bilo Francuskai
kakva jasna politika ideja. uoblicimai
Da je, tavie, Francuska, prilikom njenog ulaska u Svetski ski naro
rat, imala samo nameru da povrati Alzas-Lotaringiju kao svoj dri tih s
jedini cilj, energija francuskog ratnog vodstva ne bi ni priblino spoljn
bila onakva kakva je bila. Politiko vodstvo, posebno, ne bi do- sistemi
lo do reenja koje je izgledalo vredno najveeg divljenja tokom jakobin
mnogih situacija za vreme Svetskog rata. To lei, medutim, u pri- nomob
rodi ove najvee ratne koalicije svih vremena da je potpuno os-
150
fcmenta- Nemaka i Rusija
)za-
imogao tvarenje svih elja bilo utoliko manje moguno to su unutranji
Immera interesi nacija uesnica ispoljili vee razlike. Francuska elja po-
n, na- tpunog brisanja Nemake sa karte Evrope i dalje stoji nasuprot
fcaje bilo elje Engleske da sprei bezuslovnu prevlast Francuske, kao i
Nemake.
ku Prema tome, to se tie ogranienja francuskih ratnih ciljeva,
Svetski bilo je vano da se pad Nemake odigra u takvom vidu da javno
jukao svoj mnjenje ne bude potpuno svesno razmera katastrofe. U Francu-
^riblino skoj su, mora biti, upoznali nemake grenadire na takav nain da
o,nebi do- su s velikim oklevanjem razmatrali mogunosti da bi njihova
jflija tokom zemlja mogla biti prisiljena da sama istupi napred kako bi ostva-
itim, u pri- rila svoj krajnji politiki cilj. Kasnije, medutim, pod uticajem unu-
rotpuno os- tranjeg propadanja Nemake, koje sada postaje vidljivo, kada su
mogli da se odvae na takvu akciju, ratna psihoza u drugim delo-
vima sveta se ve tako rairila da unilateralna akcija Francuske u
ime ostvarenje krajnjeg cilja takvih razmera vie ne bi mogla da
se ostvari bez protivljenja dela njenih bivih saveznika.
Na taj nain mi ne elimo da kaemo da se Francuska odrekla
svog cilja. Naprotiv, ona e upomo pokuavati, kao i ranije, da u
budunosti ostvari ono u emu su je trenutne okolnosti spreile.
Francuska e takode u budunosti pokuati da, im bude osetila
kako je sama sposobna da pomou svojih ili saveznikih snaga,
uniti Nemaku i da okupira obalu reke Rajne kako bi na taj na-
in mogla da usmeri svoje snage na neko drugo mesto gde ne
postoji pretnja njenim jedinicama u pozadini. Da na taj nain
Francuska u njenoj nameri nije ni najmanje iritirana promenom
u oblicima nemake vladavine utoliko je jasnije to se sam francu-
ski narod, u stvari, bez obzira na svoje trenutno ureenje, vrsto
dri tih spoljnopolitikih ideja. Narod koji uvek tei odredenom
spoljnopolitikom cilju i ne obraa panju na to da li kao dravni
sistem ima republiku ili monarhiju, buroasku demokratiju ili
jakobinski teror, nee shvatiti da bi drugi narod moda, prome-
nom oblika vlasti, takode mogao da sprovede i promenu svojih
151
spoljnopolitikih ciljeva. Zato nita nee promeniti stav Francu- oka::>

ske prema Nemakoj, bez obzira na to da li u Nemakoj Rajh ili
Republika predstavljaju naciju, ili moda ak dravom vlada so-
cijalistiki teror.
Oevidno, Francuska nije ravnoduna prema zbivanjima u da-
Nemakoj, ali je u isto vreme njen stav odreden samo verovatno- vie ud
om veeg uspeha, to jest, unapredenjem njene spoljnopolitike tei
aktivnosti odredenim oblikom vladavine u Nemakoj. Francuska mera prcmai! Nc.
e eleti da u Nemakoj postoji takvo uredenje koje e joj dopu- Bezc
stiti da oekuje najmanji mogui otpor u pogledu toga da je uniti. stei trenutnei
Ako, stoga, nemaka republika, kao poseban znak svoje vredno- gunosti koje j
sti, pokua da pobudi prijateljstvo Francuske, to je onda najua- nanese teti
snija potvrda njene nesposobnosti. Jer to je nailo na lep odziv u potpunomi
Parizu samo zato to Francuska u tome vidi malu vrednost za Ne- ZatojeH
maku. Nikako time ne eli da se kae da e se Francuska suko- govetava da^
biti sa ovom nemakom republikom na drugaiji nain nego da Uvcrenc
ima sline uslove u pogledu slabosti nae vlade u prolim vreme- makc i Rusij|
nima. Oni na Seni uvek se vie raduju nemakim slabostima ne- i cim u Rusijl
go prednostima, jer to izgleda garantuje laki uspeh francuskoj boljevike u Nema!
spoljnoj politici. nici komunista zago
Ovu francusku tenju nikako nee promeniti injenica da fran- nadaju da e biti u s
cuski narod ne trpi zbog nedostatka teritorije. Jer je u francuskoj evizam. Potpunoj
politici vekovima malo toga bilo odredeno isto ekonomskim pro- je mogue usposta
blemima i tekoama, ve vie oseanjima. Francuska je klasian u interesu unitenj<
primer injenice da se politika koja zagovara prirodno zadobi- konano i oformio
janje teritorije vrlo lako moe pretvoriti u svoju suprotnost kada da bi Jevreji potpu
se vie ne rukovodi principima naroda, ve takozvanim drav- vladaju u Rusiji.
nim nacionalnim principima. Francuski nacionalni ovinizam se neko sa tom Rusiji
odvojio od narodnog stanovita u tolikoj meri da je, radi istog zapadnoevropskoj
zadovoljstva, sopstvenu krv pomeao sa crnakom kako bi za- samo nije antikapi
drao obeleje mnogobrojne nacije. Zato e Francuska uvek biti je unitila sopstve
ona strana koja remeti svetski mir sve dok jednog dana ovaj nada bi omoguila
rod ne naui presudnu i sutinsku lekciju. tavie, niko nije bolje skom kapitalu. Da
152
Nemaka i Rusija
okarakterisao prirodu francuske tatine nego openhauer u izre-

ci: Afrika ima svoje majmune, a Evropa svoje Francuze.
50- Francuska spoljna politika je oduvek dobijala unutranji pod-
sticaj iz te meavine tatine i megalomanije. Ko u Nemakoj eli
da eka i da se nada kako e Francuska, uprkos tome to se sve
vie udaljava od racionalnog, jasnog razmiljanja, usled njene op-
te negrifikacije jednog dana ipak promeniti prirodu svojih na-
mera prema nama?
Ne. Bez obzira na dalji razvoj u Evropi, Francuska e, kori-
stei trenutne slabosti Nemake i sve diplomatske i vojne mo-
gunosti koje joj stoje na raspolaganju, uvek nastojati da nam
nanese tetu i podeli na narod, da bi na kraju doprinela nasem
potpunom raspadu.
Zato je za Nemaku nedopustiva bilo koja koalicija, koja na-
govetava da je povezana sa Francuskom.
Uverenost u to da postoji uzajamno razumevanje izmeu Ne-
make i Rusije sama po sebi je fantastina sve dok je vladajui
ieim u Rusiji proet jednim jedinim ciljem: prebaciti zatrovane
boljevike u Nemaku. Otuda je sasvim prirodno to to predstav-
nici komunista zagovaraju rusko-nemaki savez. Oni se, s pravom,
fciafran- nadaju da e biti u stanju da tim putem i Nemaku povedu u bolj-
iskoj evizam. Potpuno je neshvatljivo, medutim, da Nemci veruju kako
t a pr o- je mogue uspostaviti razumevanje sa dravom kojoj je najvie
feklasian u interesu imitenje same Nemake. Oevidno, kada bi se danas
zadobi- konano i oformio takav savez, posledice bi se sastojale u tome
tkada fcm da bi Jevreji potpuno zavladali u Nemakoj na isti nain kao to
drav- vladaju u Rusiji. Podjednako je neshvatljivo i miljenje da bi
ioizam se neko sa tom Rusijom mogao da povede rat protiv kapitalistikog
liadi istog zapadnoevropskog sveta. Jer, pre svega, dananja Rusija je sve
kako bi za- samo nije antikapitalistika drava. Ona je, svakako, zemlja koja
k biti ij na- je unitila sopstvenu nacionalnu ekonomiju, pa ipak, samo zato
bolje da bi omoguila apsolutnu kontrolu medunarodnom finansij-
skom kapitalu. Da to nije tako, kako bi onda moglo da se desi da,
153
nadalje, sam taj kapitalistiki svet u Nemakoj zauzme stav pre- n

pun naklonosti za jedan takav savez? Nisu li, na kraju krajeva, iv.j
jevrejske novinarske organizacije, koje najotvorenije pokazuju vr
interese berze, te koje se zalau za formiranje nemako-ruskog hi
saveza u Nemakoj. Da li neko stvarno moe da poveruje da ber- / IBp
linske novine Dnevni list ili Frankfiirtsko vreme i sve njihove tobm
ilustrovane novine govore vie ili manje otvoreno za boljeviku katastrom
Rusiju zato to ona predstavlja antikapitalistiku dravu? U poli- takvu \
tikim stvarima, uvek predstavlja kletvu trenutak kada elja po- bnoin
stane tvorac misli. pravoma
Naravno, razumljivo je to da u Rusiji unutranja promena u ovaj (
okviru boljevikih krugova moe uslediti u tolikoj meri da Je- drugihr
vreji, moda, mogu biti proterani od strane nekih predstavnika mome
ruske nacionalnosti. Onda ne bi bila iskljuena mogunost da bi skogi
dananja boljevika Rusija, a u stvari jevrejska kapitalistika, niko nei
mogla da bude privuena nacionalnim antikapitalistikim ten- boljeviz
dencijama. U tom sluaju, na koji ukazuju mnoge stvari, bilo bi Bclorusijasct
razumljivo da zapadnoevropski kapitalizam zauzme veoma nepri- i i, intcrnacio
jateljski stav prema Rusiji. Ali bi onda savez Nemake sa Rusi- smislu ter
jom takode bio potpuna ludost. Jer ideja da bi takav savez mogao postavi 1
nekako da se dri u tajnosti isto je tako neopravdana kao i nada ta. Ko godii
da bismo se za rat mogli naoruati tokom vojnih priprema, spro- nih mog
vodenih u tajnosti. zamisli I
Onda bi ovde preostale samo dve realne mogunosti: ili bi kc zapad
zapadnoevropski svet, suprotstavljajui se Rusiji, u ovoj alijansi makavief
video opasnost, ili ne. Ako bi zaista u tome prepoznao nekakvu znaajne, 1
opasnost, onda stvarno ne znam ko bi mogao ozbiljno da veruje Prc sv
u to da emo imati vremena da se naoruamo barem tako da bi- lika da i
smo spreili pad u prvih dvadeset etiri sata. Ili, da li ljudi zaista takvom slu
ozbiljno veruju da e Francuska ekati dok mi ne izgradimo vaz- kc. Fr;
duhoplovnu i protivtenkovsku odbranu? Ili da moda ne veruju budui da I
kako to moe da se desi tajno u zemlji u kojoj e izdaja ne sma- mnogo vie|
tra besramnom, a hrabar in uzornim ponaanjem? Ne, ako Ne obziranai
154
Nemaka i Rusija
maka zaista eli da ude u savez sa Rusijom protiv Zapadne Ev-

rope, onda e se ve sutra pretvoriti u istorijsko bojno polje? Po-
vrh svega, potrebna je zaista izuzetna mata da se zamisli kako
bi Rusija nekako mogla da bude od pomoi Nemakoj, mada ja
zaista ne znam na koji nain. Jedini uspeh takvog ina bilo bi to
to bi na taj nain Rusija za izvesno vreme uspevala da izbegne
katastrofu, jer bi ona prvo pogodila Nemaku. Poznati povod za
takvu borbu protiv Nemake teko da bi mogao da postoji, pose-
bno u zapadnim dravama. Zamislite samo Nemaku u savezu sa
pravom antikapitalistikom Rusijom, a potom zamislite kako bi
ovaj demokratski svet jevrejske tampe probudio sve instinkte
drugih nacija protiv Nemake. Kako bi se, posebno u Francuskoj,
momentano uspostavila neverovatna harmonija izmedu francu-
skog nacionalnog ovinizma i jevrejske berzanske tampe. I neka
niko ne mea takav proces sa borbom beloruskih generala protiv
boljevizma ranijeg doba. U godinama 1919. i 1920., nacionalna
Belorusija se borila protiv jevrejske berzanske revolucije, u stva-
ii, internacionalne kapitalistike crvene revolucije, u najviem
smislu te rei. Danas bi, medutim, antikapitalistiki boljevizam,
p og a postavi nacionalni, u borbi stao na stranu protiv jevrejskog sve-
o ta. Ko god razume znaaj novinarske propagande i njenih beskraj-
loinada nih mogunosti da podstrekuje nacije i opseda ljude, moe da
i, spro- zamisli kakvu bi pomahnitalu mrnju i ostraenost protiv Nema-
ke zapadnoevropske nacije bile u stanju da pobude. A tada, Ne-
isti: ili bi maka vie ne bi bila udruena sa Rusijom kao nosiocem velike,
fcjalijansi znaajne, hrabre ideje, ve sa pljakaima kulture oveanstva.
(onekakvu Pre svega, francuskoj vladi ne bi mogla da se ukae bolja pri-lika
Idaveruje da uspostavi kontrolu nad sopstvenim tekoama nego da u
Itako da bi- takvom sluaju povede potpuno bezopasnu borbu protiv Nema-
jdi zaista ke. Francuski nacionalni ovinizam bio bi utoliko zadovoljeniji
adimo vaz- budui da bi onda, pod okriljem nove svetske koalicije, mogao
(aneveruju mnogo vie da se priblii ostvarenju krajnjeg ratnog cilja. Jer bez
lanesma- obzira na prirodu saveznitva izmedu Nemake i Rusije, u vojnom
;,akoNe-
155
smislu, sama Nemaka ne bi mogla da izdri najstranije udarce.

Bez obzira na injenicu to se Rusija ne granii direktno sa Ne-
makom i to bi, usled toga, morala prvo da zauzme Poljsku -
ak i u sluaju potinjavanja Poljske od strane Rusije, to je sa-
mo po sebi neverovatno - u najboljem sluaju takva pomo Ru-
sije bi mogla da stigne na nemaku teritoriju samo onda kada
Nemake vie ne bi bilo. Ali ideja o iskrcavanju ruskih divizija
bilo gde u Nemakoj potpuno je iskljuena sve dotle dok Engle-
ska i Francuska potpuno kontroliu Baltiko more. tavie, iskr-
cavanje ruskih trupa u Nemaku ne bi uspelo zbog bezbrojnih
tehnikih nedostataka. poznavanja
Prema tome, kada bi nemako-ruska alijansa jednog dana mo- Ijc, nik(
rala da se podvrgne proveri u stvarnosti, a ne postoji takva stvar Ncmaki
kao alijansa bez ideje rata, Nemaka bi bila izloena koncentri- ka.U
sanim napadima cele Zapadne Evrope tako da ne bi bila u stanju ga, danas
da se pripremi za odbranu na temeljit nain. pokua
Ali, sada preostaje pitanje o tome koje bi znaenje nemako-- markovc
ruska alijansa trebalo da ima. Samo ono koje se tie zatite Ru- tvo zn
sije od unitenja i rtvovanja Nemake? Bez obzira na to kakvim u prilog
bi se ovaj savez na kraju ispostavio, Nemaka ne bi uspela da Rusiii
zacrta odluan spoljnopolitiki cilj, jer se na taj nain ne bi nita drava,
promenilo u pogledu sutinski znaajnih pitanja, u stvari vitalnih teno gl
potreba naeg naroda. Naprotiv, Nemaka bi, na taj nain, mo- U Rusiji
rala vie nego ikada da raskine sa iskljuivo racionalnom teri- drugih, prc
torijalnom politikom kako bi prevazila budue svade i rasprave svega, skc
oko nevanih korigovanja granica. Jer pitanje prostora za na na- dra
rod ne moe biti reeno niti na zapadu niti na jugu Evrope. rusizovani, ali
Uzdanje u nemako-rusku alijansu, prisutno ak kod velikog nacionalna
broja nemakih nacionalnih politiara, medutim, vie je nego su- ilichc "
mnjivo iz jo jednog razloga. samo N Rusi
Uopte, u nacionalnim krugovima izgleda oigledno da ne mo- ostali N da i
emo ba najbolje da se udruimo sa jevrejskom boljevikom sposob njcnu
Rusijom, budui da bi rezultat, prema svemu sudei, bio bolje- politi turi.
Vclika
156
Nemaka i Rusija
ko-Itite vizacija Nemake. A ono to je jo oevidnije jeste da mi to ne

Ru- elimo. Ali pronalazimo oslonac u nadi da bi jednog dana jevrej-
Ikakvim ski karakter - i na taj nain sutinski meunarodni kapitalistiki
iela da karakter boljevizma u Rusiji - mogao ieznuti kako bi napravio
icbinita mesto nacionalnom komunizmu, antikapitalistikom u svetskim
livitalnih razmerama. Onda bi ova Rusija, ponovo proeta nacionalnim
ain,mo- stremljenjima, mogla vrlo lako biti uzeta u obzir u pogledu sa-
lom teri- veznitva sa Nemakom.
lirasprave Ovo je izuzetno velika greka. Ona poiva na dubokom ne-
Izanana- poznavanju due slovenskog naroda. Razmislimo li malo bo-
lje, nikoga ne bi trebalo da udi to to ak i politiki nastrojena
dvelikog Nemaka toliko malo zna o duhovnoj pririodi njenih savezni-
f jenego su- ka. U protivnom mi nikada ne bismo pali tako nisko. Ako, sto-
ga, danas nacionalni politiari u ime prijateljstva sa Rusijom
joanemo- pokuavaju da motiviu njihovu politiku upuivanjem na Biz-
ievikom markove sline stavove, prenebregavajui pri tome itavo mno-
obolje- tvo znaajnih faktora koji su u to vreme, ali ne i danas, govorili
u prilog ruskom prijateljstvu.
Rusija kakvu je Bizmark poznavao nije bila tipina slovenska
drava, barem to se tie pitanja njenog politikog liderstva. Uop-
teno gledajui, slovenskom narodu nedostaju dravotvorne snage.
U Rusiji posebno, o formiranju vlade uvek su brinuli pripadnici
drugih, stranih naroda. Od vremena Petra Velikog postojali su,
pre svega, baltiki Germani koji su formirali strukturu i ideju ru-
ske drave. Tokom vekova, bezbroj hiljada tih Germana su bili
rusizovani, ali samo u smislu u kojem bi naa buroazija, naa
nacionalna buroazija, elela da germanizuje tevtonske Poljake
ili ehe. Kao i u ovom sluaju, novonastali Nemac je, u stvari,
samo Nemac koji govori poljski ili eki, kao to su tako lani
Rusi ostali Nemci, ili bolje, Tevtonci, prema njihovoj krvi, pa otu-
da i sposobnostima. Rusija duguje ovom tevtonskom viem sloju
njenu politiku dravu, kao i sve ono to je vredno u njenoj kul-
turi. Velika Rusija se nikada ne bi podigla niti bi bila sposobna da
157
se zatiti bez tog pravog nemakog, vieg i intelektualnog sloja.

Sve dotle dok je Rusija bila drava sa autokratskim oblikom vla-
davine, taj vii sloj, koji uistinu nije uopte bio ruski, takode je
presudno uticao na politiki ivot ogromnog carstva. ak i Biz-
mark je delimino znao ovu Rusiju. Upravo je sa tom Rusijom
sastavfa takoj.
taj velemajstor nemakog politikog dravnitva uspostavljao po-
dabij krvi, 1
litike odnose. Ali, ak su i za vreme njegovog ivota, pouzda-
nataul Ali,
nost i stabilnost ruske politike, i unutranje i spoljne, prolazile
kroz faze uspona i padova i postale delimino nepredvidive. Ra-
sloven
zlog je leao u postepenom potiskivanju nemakog vieg sloja.
Ovaj proces transformacije ruske inteligencije prouzrokovan je, stavnikai
jednim delom, krvarenjem ruske nacije usled mnogih ratova, koji oseao, i
su? kao to je malo pre u ovoj knjizi spomenuto, pre svega, deset- Ncmcima.l
kovali snage koje su pripadale vioj rasi. U stvari, dravni kor- razmiljanfc
pusi su posebno imali pretke neslovenskog porekla, ali u svakom ncsrodno, j
sluaju nisu bili ruske krvi. Povrh svega, dolazi do blago pove- sciplinui
ane prisutnosti vieg sloja kod intelektualaca i, konano, veta- c uveki
ke obuke pravog ruskog naroda putem kola. Nepridavanje glcdnim,kd
vrednosti ouvanju drave od strane nove ruske inteligencije te- prcdstavljac
meljilo se na krvi i obelodanilo, moda, najjasnije u nihilizmu ru- duhovnog i| titi
skih univerziteta. U samoj sutini, medutim, ovaj nihilizam nije dajei njc-vie i jer
nita drugo do supotstavljanje, krvlju predodreeno, pravog ru- muje< za
skog bia stranom viem sloju. opstanak. i sija
Panslovenska ideja je postavljena nasuprot ruskoj ideji dra- postala 1 tako
ruska in sopstvcnih
ve u istoj meri kao to je ruski tevtonski, dravotvorni vii sloj
]
bio rasno zamenjen istom ruskom buroaskom klasom. Od pr-
vog sata njenog rodenja ona je bila narodna, slovenska i antine- Proccs uspona r!
maka. Antinemaki stav novostvorenog ruskog bia, posebno u prouzrokovao un
sloju takozvane inteligencije, medutim, nije bio isto refleksivan sijcprcmaNemaiM
pokret protiv biveg autokratskog saveznika vie klase u Rusiji, skom viem sloju.
na primer, na temeljima politikog, liberalnog naina razmilja-
nja. Pre bi se moglo rei da je to, u najdubljem smislu te rei, bio
protest slovenske prirode protiv nemake. To su dve due naro-
158
Nemaka i Rusija
da, koje imaju vrlo malo toga zajednikog, na osnovu ega se, u
stvari, mora prvo ustanoviti da li to to imaju tako malo zajedni-
kog u sebi ima uzrok u konfiizno rasutim pojedinanim elemen-
JilZ-
tima rase od kojih su kako ruski, tako i nemaki narod izgleda
jom sastavljeni. Prema tome, to to je nama i Rusima zajedniko isto
tako je malo u skladu sa nemakim koliko i sa ruskim karakterom
da bi, umesto toga, trebalo da se pripie samo naoj meavini
krvi, koja je donela isto toliko mnogo istonoslovenskih eleme-
nata u Nemaku, koliko nordijskonemakih u Rusiju.
Ali, ako bismo, testirajui dva duhovna kvaliteta, uzeli isto
J nordijskonemaki, recimo iz Vestfalije, i suprotstavili mu isto

slovenskoruski, pojavio bi se beskrajan jaz izmedu ovih pred-
Ideset- stavnika dva naroda. U stvari, slovenskoruski narod je to oduvek
mi kor- oseao, i zbog toga gajio gotovo instinktivnu antipatiju prema
Isvakom Nemcima. Odluna temeljitost, kao i hladna logika razboritog
|opove- razmiljanja, jesu neto to pravi Rus duboko u dui osea kao
i, veta- nesrodno, a delimino ak i neshvatljivo. Na oseaj za red i di-
Sridavanje sciplinu ne samo da nee naii na razumevanje i prihvatanje, ve
cije te- e uvek pobudivati antipatiju. Ono to se kod nas smatra oi-
lilizmu ru- glednim, kod Rusa se, meutim, prihvata kao nesrea, jer to
iilizam nije predstavlja ograniavanje njegovog prirodnog, drugaijeg sklopa
|o, pravog ru- duhovnog i instinktivnog ivota. Otuda e slovenska Rusija ose-
titi da je sve vie i vie privlai Francuska. Lagan, povran, ma-
pojideji dra- nje-vie razneen ivot u Francuskoj vie e fascinirati Slovene,
mi vii sloj jer mu je duhovno srodniji nego ozbiljnost nae nemake borbe
tn. Od pr- za opstanak. Zato nije nimalo sluajno to je panslovenska Ru-
skaiantine- sija postala tako politiki oduevljena Francuskom, i to je isto
(ia,posebno tako ruska inteligencija slovenske krvi u Parizu nala sredite
u sopstvenih potreba za civilizacijom.
torefleksivan Proces uspona ruske nacionalne buroazije u isto vreme je
IfccuRusiji, prouzrokovao unutranje distanciranje od ovog novog odnosa Ru-
arazmilja- sije prema Nemakoj, koji sada vie nije mogao da se gradi na ru-
luterei,bio skom viem sloju.
Hidve due naro-
159
U stvari, na prekretnici veka, antinemaka orijentacija pred-

stavnika narodne panslovenske ideje je ve toliko ojaala, a njen
uticaj na rusku poiitiku se toliko poveao da ak ni vie nego
umeren stav Nemake prema Rusiji, u vezi sa rusko japanskim
ratom, vie nije mogao da kontrolie dalje otudenje ove dve dr-
ave. Potom je dolo do Svetskog rata, koji je, ne u maloj meri, cirusftna; f
bio takode podstaknut panslovenskim delovanjem. Pravi nosioci svudapo
vlasti u Rusiji, koje je u tolikoj meri reprezentovao prvobitni vii nisalibiv
sloj, teko da su vie ikada mogli da posreduju u okviru ovog nu mo. 11
odnosa. iskljuivol
Sam Svetski rat je potom doneo dalje krvarenje ruskih nordij- torijskii
sko-nemakih elemenata, i oni poslednji ostaci konano su bili jcgsc
iskorenjeni Revolucijom i boljevizmom. Nije re o tome da je antidrav
sam slovenski instinkt namerno poveo borbu za iskorenjivanje skc drav
prethodnog neruskog vieg sloja. Ne, to su u meuvremenu posti- ti bie Ru
gli novi lideri meu Jevrejima. Jevreji su, vrei pritisak na vii i dubokoi ava
sloj, pa prema tome i na vrhovno rukovodstvo, iskorenili taj bivi vie i ulogu u i
vii sloj, koji je poticao iz drugih drava uz pomo slovenskog ncsigur
rasnog instinkta. Zato je potpuno razumljiv proces koji e se od- sudbine,aj
vijati ukoliko Jevreji budu preuzeli vostvo u svim podrujima mlji, zap Tako<
ruskog ivota posredstvom boljevike revolucije, jer samom razliitijci nim
slovenskom narodu potpuno nedostaje sposobnost organizacije, kompli
pa, na taj nain, i mo da formira i zatiti dravu. Odstranimo li sopstvenej
sve elemente koji nisu isto slovenski iz slovenskog naroda, oduvek biti poveza
mah e doi do odumiranja i dezintegracije drave. Svakako da, irenjihovsv
u osnovi, svaki in formiranja drave u poetku ima svoj najdu- Ncmaka m
blji podsticaj u susretu izmedu naroda vieg i nieg poretka, po- kom ovog razvc
mou ega vrednost plemenitije krvi - u cilju samoodranja - sijc sc protivi toi
razvija odreeni zajedniki duh, koji im pre svega omoguava * Ovo sc upr
organizaciju i vladavinu nad inferiornim narodima. Samo se pre- uvek nije /
vazilaenjem zajednikih zadataka mogu usvojiti oblici organi-
zacije. Ali razlika izmeu elemenata koji formiraju dravu i koji
je ne formiraju lei upravo u injenici da formiranje organizacije
160
ien, Nemaka i Rusija
jsioci
livii za odranje njihovih lanova naspram drugih tipova postaje mo-
lovog gue za bive, dok elementi koji je ne formiraju nisu u stanju da
pronadu one adekvatne oblike koji bi garantovali njihovu egzi-
ordij- stenciju u odnosu na druge.
fsu bili Tako je dananja Rusija ili, tanije reeno, dananji pripadni-
jdaje ci ruske nacionalnosti koji kao slovenska grupa naroda ive i rade
ijivanje svuda po svetu, dobila Jevreje za gospodare, koji su prvo elimi-
iposti-%t na nisali bivi vii sloj, a sada moraju da dokau svoju dravotvor-
vii aitaj bivi nu mo. U pogledu zalaganja Jevreja, koje je, na kraju krajeva,
wenskog l'e iskljuivo destruktivno, ono e ak i ovde delovati samo kao is-
se od- torijski ferment razgradnje. Ono je pozvano na duh milosrda ko-
ujima r jeg se vie ne moe otarasiti, tako da e se borba unutranje,
samom antidravne panslovenske ideje protiv ideje boljeviko-jevrej-
dzacije, ske drave zavriti unitenjem Jevreja. Ono to e na kraju osta-
nimo li ti bie Rusija toliko beznaajna po svojoj dravnoj snazi koliko
lnaroda, od- i duboko ukorenjena u antinemakom stavu. Budui da ova dr-
ISvakako da, ava vie nee posedovati vii sloj, koji je posvuda imao vanu
poj najdu- ulogu u ouvanju drave, postae izvor stalnog nemira i veite
|poretka, po- nesigurnosti. Dinovska oblast e tako biti preputena udima
anja - sudbine, a umesto stabilizacije odnosa izmedu drava na celoj ze-
ômoguava mlji, zapoee period najburnijih promena.
^Samosepre- Tako e se prva faza ovog razvoja sastojati u tome to e naj-
ci organi- razliitije nacije sveta pokuati da udu u odnos sa ovim ogrom-
jtidravu i koji nim kompleksom drava kako bi, na taj nain, doprinele jaanju
jeorganizacije sopstvene pozicije i stremljenja. S tim to e jedan takav pokuaj
uvek biti povezan sa njihovim napurom da takoe, u isti mah, pro-
ire njihov sopstveni intelektualni i organizacioni uticaj na Rusiju.*
Nemaka moda nee ni na koji nain biti uzeta u obzir to-
kom ovog razvoja. Celokupan mentalitet dananje i budue Ru-
sije se protivi tome. Otud, savez Nemake sa Rusijom nema smisla
* Ovo se upravo i dogodilo sa raspadom Sovjetskog Saveza, a taj proces jo
uvek nije zavren. (nap. ured.)
161
AdolfHitler M OJ POREDAK SVETA
za Nemaku, niti sa stanovita praktinog razmiljanja, niti sa as-

pekta ljudske zajednice. Naprotiv, dobro je u pogledu budunosti
to to su se stvari upravo tako razvijale zato to je, na taj nain,
nestala ona opinjenost koja bi nas inae spreila da potraimo
cilj nemake spoljne politike tamo gde on jedino i iskljuivo mo-
e da lei: u teritoriji na istoku.
U pogk
mora da sef
spoljne poli
Nemaka!
ju budui
iiioc d a s e i .
Ligc Naroda.
iliaji
tUCijC U lSti
ke. IstotakoJ
trcnutnusitoiju sa
francuskn knc
priliku r bi,
usluajuo: nju da se
momen
Nemaka ne r
snaga svc dotle <
jasno ustanovlje
ma tih tvom sa
Ncmakd
Ncmakascncl
Ligc naroda. Napn
162
Poglavlje 12
Nemaka spoljna politika

U pogledu beznadene nemake vojne situacije, sledea stvar
mora da se ima u vidu prilikom formulisanja budue nemake
spoljne politike.
Nemaka ne moe sama da preokrene svoju sadanju situaci-
ju budui da to mora da ostvari pomou vojne sile. Nemaka ne
moe da se nada da e se njena situacija promeniti kroz mere
Lige Naroda, sve dotle dok su odluujui predstavnici ove insti-
tucije u isti mah i lanovi partija koje rade na unitenju Nema-
ke. Isto tako, Nemaka ne moe da se nada da e promeniti svoju
trenutnu situaciju ujedinjavanjem snaga koje je dovodi u konflikt
sa francuskim saveznicima koji okruuju Nemaku, a da ne ste-
kne priliku da prvo eliminie njenu potpunu vojnu nemo kako
bi, u sluaju obavezivanja, odnosno ulaska u saveznitvo, bila u sta-
nju da se momentano pojavi sa velikim izgledima za vojni uspeh.
Nemaka ne moe da se nada da e pronai takvo ujedinjenje
snaga sve dotle dok njen krajnji spoljnopolitiki cilj ne izgleda
jasno ustanovljen, i, u isti mah, ne samo da ne protivrei interesi-
ma tih drava, koje mogu biti uzete u obzir po pitanju savezni-
tvom sa Nemakom ve, u stvari, ak idu njima u prilog.
Nemaka se ne sme nadati da te drave moe da nade izvan
Lige naroda. Naprotiv, ona jedino moe da se nada tome da e na
163
kraju uspeti da izvue pojedine drave iz koalicije pobednikih

drava i formirati novu grupu partija, zainteresovanih za nove
ciljeve, koji se ne mogu ostvariti kroz Ligu naroda zbog same nje-
ne prirode. Nemaka se moe nadati samo tome da e ostvariti
uspeh na taj nain ako konano odbaci svoju prethodnu koleblji-
vu i nestabilnu politiku i sa velikom reenou krene u jednom
pravcu, a u isti mah pretpostavlja i snosi sve posledice.
Nemaka nikada ne bi trebalo da se nada tome da e stvoriti
svetsku istoriju kroz saveznitvo sa nacijama iji vojni kvalitet
izgleda u velikoj meri obeleen atmosferom ranijih poraza, ili i-
ja je rasa generalno nie vrednosti. Stoga e borba za to da Ne-
maka ponovo postane slobodna iznova uzdii nemaku istoriju
na nivo svetske istorije. Nemaka nikada ne bi trebalo ni za tre- Nci
nutak da zaboravi da e, bez obzira na to kako, i na koje sve na- adapret
ine razmiljala da promeni svoju sudbinu, Francuska uvek biti Ncmakoj,!
njen neprijatelj, i da ona od samog poetka rauna na bilo koje dunost. I
ujedinjenje snaga koje se okree protiv Nemake. spoljne poli| kc
koalic
Jasams
ncpolitikeuf
viti mogu
posluitil
nanih ciljc
i)Nen
spoljnopolitij
ujc o sve
Zatoet
godina, ali ]
samo iz dr: gla
vcrovatno (
dnacnih uslo
e ovck koji u I
superioran u <
164
Poglavlje 13
Nemaki ciljevi
Ne moemo istraivati mogunosti nemake spoljne politike,

isve na- a da pre toga nemamo jasnu predstavu o tome ta elimo u samoj
m Nemakoj, to jest, o tome kako Nemaka misli da uoblii svoju bu-
dunost. Dalje, moramo potom pokuati da jasno odredimo ciljeve
spoljne politike onih sila u Evropi koje su kao lanovi pobedni-
ke koalicije znaajne u svetskim razmerama.
Ja sam se ve bavio razliitim mogunostima nemake spolj-
ne politike u ovoj knjizi. Pa ipak, jo jednom u ukratko predsta-
viti mogue ciljeve spoljne politike da bi na taj nain mogli
posluiti kao osnova za kritiko istraivanje odnosa ovih pojedi-
nanih ciljeva sa ciljevima dmgih evropskih drava.
1) Nemaka moe u potpunosti da odustane od postavljanja
spoljnopolitikog cilja. To znai da, u stvari, ona moe da odlu-
uje o svemu, a da ne mora da se obavee ni na ta.
Zato e u budunosti ona nastaviti politiku poslednjih trideset
godina, ali pod drugim uslovima. Kada bi se danas svet sastojao
samo iz drava slinih politikih stremljenja, Nemaka bi to mo-
gla verovatno da izdri, mada bi teko moglo da dode do tako uje-
dnaenih uslova. Ali to nikako nije sluaj. Prema tome, kao to
e ovek koji u svakodnevnom ivotu ima zacrtan cilj uvek biti
superioran u odnosu na one koji ive besciljno, isto to vai i u
165
ivotu nacija. Ali, pre svega, daleko od toga da na ovaj nain eli U s\\aj|
da se kae kako se drava bez politikog cilja nalazi u situaciji da,
da izbegne opasnosti koje on sobom nosi. Jer ba kao to izgle- vclik
da oslobodena u pogledu toga da aktivno vri fimkciju zbog sop- koii ccM
stvene politike besciljnosti, ona upravo zbog same pasivnosti za
lako moe postati rtva politikih ciljeva drugih. Budui da akci- gih naui..
ja drave nije odreena samo njenom voljom, ve isto tako i vo- Meduiin
Ijom dr ugih, uz jedinu razliku to u jedno m slu aju ona sa ma sustvopla
moze da odredi zakon delovanja, dok u drugom biva primorana prctvoritil
na to. ak i ako ne eli rat zato to je miroljubiva, uopte ne zna- dcmo <
i da se on isto tako moe izbei. Aukoliko nastoji da izbegne rat politiko
po sva ku cenu, to svaka ko ne znai da e spasiti ivote svojih litikc, tolik
pripadnika dok budu gledali smrti u oi. gadaja ijaf
Poloaj Nemake u Evropi danas je takav da ona sebi nikako drugih i
ne sme dozvoliti da se nada tome kako bi mogla da pree u uslove tavie,1
kontemplativnog mira sa njenom politikom besciljnou. Takva poglcdu s
mogunost ne postoji za naciju smetenu u samom srcu Evrope. da ne u
Nemaka e ili nastojati da sama aktivno uestvuje u oblikovanju igraa
ivota, ili e biti pasivan objekat aktivnosti drugih nacija, koje od- moe se (
reduju svoj nain ivota. Sva dosadanja mudrost, koja navodno politiku
moe da izvue nacije iz istorijskih opasnosti deklarisanjem opte nosti, smatral
nezainteresovanosti, uvek se, do sada, pokazala kao pogrena, pri c odgovoriti 1
emu je u isti mah koliko kukavika, toliko i glupa. Ko god u is- ncsrca u ]
toriji ne bude eki, bie nakovanj. U celokupnom svom dosa- zumljivosti,}
danjem razvoju, nemaki narod je uvek bio u situaciji da bira iz- su sumnjiv
medu te dve mogunosti. Kada je eleo da stvara istoriju, i pri tome opasnima;
radosno i hrabro rizikovao sve, ipak je bio eki. A kada je pove- Prcmat
rovao da bi mogao da odbije obavezu da se upusti u borbu za egzi- dc do jas
stenciju, po pravilu bi mu, kao to je to bilo i do sada, preostajala mogunosti^
uloga nakovnja na kojem su drugi vojevali svoje bitke borei se za saglcda j
opstanak, ili bi pak posluio stranom svetu kao hrana. sposobna (
Zato, ako Nemaka eli da ivi, mora sama da brani svoj i- 2) Nen
vot, pri emu i u ovom sluaju najbolje oruje predstavlja vera roljubivim i
166
Nemaki ciljevi
|inikako U stvari, Nemaka ne moe da se nada kako e i dalje moi neto

luuslove da preduzme u pogledu toga da izgradi svoj ivot ako ne naini
Takva veliki napor u tom pravcu da postavi jasan spoljnopolitiki cilj
ope. koji e, po svemu sudei, biti tako osmiljen da nemaku borbu
likovanju za egzistenciju na mudar nain dovede u vezu sa interesima dru-
ja,kojeod- gih nacija.
janavodno Medutim, ako to ne uradimo, besciljnost e prouzrokovati od-
opte sustvo plana u velikom broju podruja. To nas postepeno moe
rena, pri pretvoriti u drugu Poljsku u Evropi. Srazmerno tome koliko bu-
demo dopustili da nae snage slabe, zahvaljujui naem optem
ivotn dosa- politikom defetizmu i jedinoj aktivnosti u okviru unutranje po-
|dabiraiz- litike, toliko emo se i srozati na nivo marionete istorijskih do-
îpritome gadaja ija motivacija proizlazi iz borbe za egzistenciju i interese
iajepove- drugih nacija.
uzaegzi- tavie, nacije koje nisu u stanju da donesu jasne odluke u
l,preostajala pogledu svoje budunosti i koje bi, u skladu s tim, najvie elele
k borei se za da ne uestvuju u igri svetskog razvoja, bie smatrane od drugih
igraa kvariocima raspoloenja i, isto tako, omrznute. U stvari,
Pkani svoj i- moe se ak desiti da se, naprotiv, odsustvo plana za pojedinanu
savlja vera. politiku akciju, zasnovano na optoj spoljnopolitikoj bescilj-
nosti, smatra kao veoma lukava i nedokuiva igra na koju se mo-
e odgovoriti adekvatno. To je bilo neto to nas je zadesilo kao
nesrea u predratnom periodu. to su nedokuivije, usled nera-
zumljivosti, bile politike odluke nemake vlade tog vremena, to
su sumnjivije izgledale. tavie, upravo su one ideje smatrane
opasnima za koje se sumnjalo da se kriju iza najglupljeg koraka.
Prema tome, ako Nemaka danas vie ne bude nastojala da do
e do jasnog politikog cilja, u stvarnosti e se liiti i najmanje
mogunosti da napravi rekapitulaciju svog iskustva u prolosti i
sagleda svoju dananju sudbinu, zbog ega e postati krajnje ne-
sposobna da izbegava budue opasnosti.
2) Nemaka eli da utie na odranje nemakog naroda mi-
roljubivim e konomskim sredstvima, kao i do sa da. U skladu s
167
tim, ona e, i u budunosti, odluno uestvovati u svetskoj pro-

izvodnji, izvozu i trgovini. Ponovo e eleti veliku trgovaku flo-
tu, nalazita uglja i baze u drugim delovima sveta, i konano, ne
samo internacionalno trite, ve isto tako i sopstvene izvore si-
rovina, po mogunosti, u vidu kolonija. U budunosti e takav ka'. di
razvoj neophodno morati da titi, posebno snagama mornarice. nunoi
Celokupni ovaj politiki cilj u pogledu budunosti predstav-
ljace utopiju ukoliko se Engleska ne bude unapred smatrala pora-
enom. To ponovo postavlja sve ciljeve koji su 1914. godine,
rezultirali svetskim ratom. Bilo koji pokuaj Nemake da oivi
svoju prolost tokom ovog procesa mora da se zavri venom mr- koliko)i
njom Engleske, na koju Francuska od samog poetka moe da Nemakc,
rauna kao na svog najpouzdanijeg partnera. gazl
Sa stanovita kako se moe odraziti na narod, ovaj spoljno- jateljstvoa!
politiki cilj je koban, i predstavlja ludilo sa aspekta politike sile.
3) Nemaka utvruje vraanje granica iz 1914. godine, kao
svoj spoljnopolitki cilj.
Ovaj cilj je nedovoljan sa nacionalnog stanovita, nezadovo-
ljavajui sa vojnog gledita, nemogu u pogleu samog naroda i
njegove budunosti i nepromiljen sa stanovita njegovih posle-
dica. Na taj nain bi, ak i u budunosti, Nemaka protiv sebe
ujedinila i okrenula celu koaliciju bivih pobednika. Uzimajui u
obzir dananji vojni poloaj, koji e se, prema tome kako stvari
trenutno stoje i kako se i dalje razvijaju, pogoravati iz godine u
godinu, ve samo to na koji nain nameravamo da vratimo stare
granice jeste nedokuiva tajna nae nacionalne buroazije i patri-
otskih politiara na vlasti.
4) Nemaka odluuje da prede na jasnu, dalekovidu teritori-
jalnu politiku. Ona na taj nain odustaje od svih pokuaja u svet-
skoj industriji i svetskoj trgovini i, umesto toga, usredsreuje sve
svoje snage na to da, dodelom dovoljnog ivotnog prostora, na-
em narodu za sledeih sto godina zacrta ivotni put. Budui da
ta teritorija moe biti samo na istoku, obaveza da bude pomorska
168
Nemaki ciljevi
sila isto tako pada u drugi plan. Nemaka pokuava ponovo da

ftflo- zatiti svoje interese gradenjem odvane sile na kopnu.
,ne |e Ovaj cilj se podjednako sastoji u tome da se podre najvii
si- nacionalni, kao i narodni zahtevi. To isto tako pretpostavlja veli-
f;ikav ka vojna sredstva za njegovo izvravanje, ali Nemaku ne dovo
di nuno u sukob sa svim velikim evropskim silama. Isto toliko
istav- koliko je sigurno da e Francuska ovde ostati zakleti neprijatelj
fpora- Nemake, tako i u prirodi ovog politikog cilja ima malo razlo-
dine, ga zbog kojeg bi Engleska, a posebno Italija, zadravala nepri-
laoivi jateljstvo iz Svetskog rata.
nnr-
: da
Jspoljno-
litike sile.
Idine, kao
I aezadovo-
jnaroda i
'.'vihposle-
?rotiv sebe
Uzimajui u
:kako stvari
izgodineu
iviatimo stare
:ijeipatri-
LI teritori-r.
aja u svet-
predsreduje sve
logprostora, na-
ipuLBudui da
Jhdepomorska
169
Poglavlje 14
Engleska kao saveznik
Prikladno je izvriti pregled velikih spoljnih ciljeva drugih ev- sakson^ borba za
ropskih sila radi boljeg razumevanja malo pre spomenutih mo- ten anglosaks<
gunosti. Ovi ciljevi su delimino prepoznatljivi u prethodnim izvan dana na
aktivnostima i delovanju tih drava, a delimino su praktino vrcmc, 1 iz svoje
programski zacrtani, ili pak lee u vitalnim potrebama koje su ta- el> urodili plc
ko lako uoljive da bi ih, ak i sluaju da drave momentano kre- kojc suuto^
glcza u tako
nu drugim putevima, neodoljiva injenica surove realnosti nuno
vatnomja^njiH
vodila nazad ka tim ciljevima.
Hnglcska, k-kraju
Da Engleska ima jasan spoljnopolitiki cilj dokazuje injeni-
prcla i stvcnu
ca samog postojanja i, uz to, uspona ovog ogromnog carstva. Ne-
poljopriv da,
ka se niko ne zanosi, na kraju krajeva, da se ikada ijedno svetsko
dodue (
carstvo stvorilo, a da za to nije postojala vrsta volja. Oevidno,
ncmakog, ip
nije svaki pripadnik takve nacije svakodnevno radio na ideji po-
vclikojmcrideoi
stavljanja velikog spoljnopolitikog cilja, ve je potpuno sponta-
eg naroda pos
no celokupan narod bio obuzet njime, tako da se ak i nesvesnim
skoj kugli i
pojedinanim postupcima ipak kretao u pravcu tog zacrtanog ci-
nainrccno,i
lja i doprinosio njegovom ostvarenju. Glavni politiki cilj se, u
tih gradanskc
stvari, postepeno utiskivao u sam karakter takvog naroda, tako
ke mudrosti, 1
da se ponos dananjih Engleza ne razlikuje od ponosa davnanjih
Rimljana. Miljenje da svetsko carstvo svoj uspon duguje slua-
ju, ili da su, barem, dogaaji koji su doveli do njegovog osniva-
170
nja bili sluajni istorijski procesi koji su se uvek nekako na kraju

ispostavljali kao sreni po naciju, potpuno je pogreno. Drevni
Rim je svoju veliinu dugovao, upravo na isti nain kao dananja
Engleska, osnovanoj Moltkeovoj tvrdnji da je, na kraju krajeva,
srea uvek na strani jaega. Snaga naroda nikako ne lei samo u
rasnoj vrednosti, ve i u sposobnosti i vetini sa kojima se te
vrednosti primenjuju. Svetska imperija veliine drevnog Rimskog
carstva, ili dananje Velike Britanije, uvek je rezultat vrstog sa-
veza izmedu vrhunske vrednosti rase i najjasnijeg politikog cilja.
im dode do toga da jedan od ova dva faktora pone da iezava,
prvo dolazi do slabljenja, a na kraju moda ak i do pada.
Dananji cilj Engleske uslovljen je rasnom vrednou anglo-
mgih ev- saksonstva kao takvog, kao i njenim ostrvskim poloajem. Ta
imo- borba za teritoriju jednostavno lei u samom rasnom kvalitetu
Jiodnim anglosaksonstva. I kao tenja nuno je mogla da se ostvari samo
Ipraktino izvan dananje Evrope. Ne radi se o tome da Englezi, s vremena
|koje su ta- na vreme, nisu isto tako pokuavali da zauzmu zemlju u Evropi
no kre-nosti \L svoje elje za ekspanzijom, ve o tome da svi ti poduhvati nisu
nuno urodili plodom zbog injenice to su im se suprotstavljale drave
koje su u to vreme bile podjednako jake. Kasnija ekspanzija En-
Izuj'einjeni- gleza u takozvane kolonije vodila je od samog poetka nevero-
lcarstva. Ne-3 vatnom jaanju engleske mornarice. Zanimljivo je videti kako
svetsko Engleska, koja je u poetku slala ljude izvan svojih granica, na
lja,Oevidno? kraju prela na to da izvozi proizvode, i, na taj nain, slabila sop-
ionaidejipo- stvenu poljoprivredu. Mada je danas veliki deo engleskog naro-
)uno sponta- da, dodue onaj prosean, iferioran u odnosu na vrhunski kvalitet
tinesvesnim nemakog, ipak je vekovna tradicija ovog naroda postala u tako
|zacrtanog ci- velikoj meri deo njihovog sopstvenog mesa i krvi da naspram na-
Iffiri cilj se, u eg naroda poseduje znaajne politike prednosti. Ako na zemalj-
paroda, tako skoj kugli danas postoji englesko svetsko carstvo, onda, na jednak
adavnanjih nain reeno, ne postoji narod koji bi se, na osnovu njegovih op-
induguje slua- tih gradanskopolitikih obeleja, kao i njegove prosene politi-
inie?ovogosniva- ke mudrosti, bolje uklopio u to.
171
Adolf Hitler MOJ POREDAK SVETA politik.
Osnovna ideja koja je dominirala engleskom kolonijalnom po-

litikom, s jedne strane, sastojala se u tome da se pronade pod-
ruje trita za Engleze, kao i da se odravaju njihove dravne
veze sa domovinom i, s druge strane, da se obezbedi englesko
ekonomsko trite i izvori sirovina. Razumljivo je to to su En-
glezi uvereni u to da Nemci nisu u stanju da izvre kolonizaciju,
kao to je, u obrnutom sluaju, potpuno razumljivo to to isto
Nemci misle za Engleze. Oba naroda zauzimaju razliita stano-
vita u pogledu toga kako razmiljaju o sposobnosti neophodnoj jebiloiistoaj
daulcpas
za kolonizaciju, pa je tako englesko stanovite bilo daleko, dale-
pokazivalif
ko praktinije i umerenije, dok je nemako obeleeno vie neka-
denikasvd da
kvim zanosom. Kada se Nemaka borila za prve kolonije, ona je
ugro/>
ve bila vojnika drava u Evropi pa, prema tome, i mona dr-
jonekei sa
ava prvog ranga. Ona se izborila za titulu svetske sile besmrt-
Ali niko
nim dostignuima u svim oblastima ljudske kulture, kao i na planu
intcrcsi nil
vojne vetine. Sada se moglo zapaziti da je, posebno u dvadese-
umcsto toga| sc
tom veku, opta tenja ka kolonijalizmu proela sve nacije, dok je
ne moe 1
prvobitno vodea ideja ve poela da jenjava. Na primer, Nema-
postavljali I
ka je zahtev za kolonizacijom motivisala njenim sposobnostima i
mcr, tamonji I
eljom da iri nemaku kulturu. To je samo po sebi predstavlja-lo
vc prcdabii li
besmislicu. Pre svega zato to kultura, koja je sutinski ivot-ni
moda nek mo
izraz odredenog naroda, ne moe biti preneta drugom narodu
zatodabij ta, a
koji je po svojim psihikim predispozicijama potpuno drugaiji.
nc bi
To moe, u najboljem sluaju, nastupiti sa takozvanom interna-
garantovalal
cionalnom civilizacijom koja stoji u istom odnosu sa kulturom
ska ponovo I
kao dez muzika sa Betovenovom simfonijom. Ali, osim toga,
mou ogror
nikada se nije desilo da Englezi, u to vreme, osnivanje engleskih
olakala ov to
kolonija motiviu neim drugim osim krajnje realnim i razum-
da bi engli su to
nim prednostima koje bi im to moglo doneti. Ako se kasnije En-
glcdita <
gleska i zaloila za slobodnu plovidbu morem ili za ugnjetene
nikada nije
nacije, to nikada nije uinila da bi opravdala svoje kolonijalne
aktivnosti, ve da bi unitila opasnu konkurenciju. Zato je engle-
ska kolonijalna aktivnost morala da bude uspena delimino iz
172
najnormalnijih razloga. Jer to su Englezi manje i pomiljali na to

da urodenicima nameu svoju kulturu ili vaspitanje, to se nji-
ne ma takva vlada inila saoseajnijom, budui da uopte nisu ni
lco oseali potrebu za kulturom. Povrh svega, svakako da je ovde
ln- takoe postojala mogunost primene sile utoliko pre to se na taj
Ljju, nain ne bi odst upilo od kulturne misije. Engl eskoj je bilo po-
|isto tre bn o tr ite i iz vor i sir ovina z a pr oizvo de, to je ona sebi i
no- obezbedila kroz politiku sile. To je smisao engleske kolonijalne
aoj politike. Ako je kasnije Engleska ak i izgovorila re kultura, to
[dale- je bilo isto sa propagandnog stanovita, kako bi mogla moralno
|beka- j da ulepa svoje isuvie ogoljene akcije. U stvarnosti su Englezi
jonaje pokazivali potpunu ravnodunost prema ivotnim uslovima uro-
L dr- denika sve dotle dok to ne bi prevazilo meru u kojoj bi poelo
Ibesmrt- ' da ugroava njihove sopstvene ivotne uslove. To to su kasnije
Inaplanu jo neke ideje, koje su se ticale politikog prestia, bile povezane
dvadese- sa kolonijama veliine Indije potpuno je razumljivo i shvatljivo.
ifcdokje ! Ali niko ne moe da raspravlja oko toga da, na primer, indijski
er, Nema- iateresi nikad nisu odredivali ivotne uslove Engleza, ve da su
ibnostima umesto toga engleski ivotni uslovi odreivali indijske. Kao to
Ipredstavlja- se ne moe dovoditi u pitanje ni to da su Englezi ak i u Indiji
Iinski ivot- ! postavljali kulturne institucije bilo koje vrste ne kako bi, na pri-
jomnarodu i mer, tamonji stanovnici mogli uzeti uea u engleskoj kulturi,
odrugaiji. ve pre da bi mogli izvui jo veu korist iz njihovih kolonija. Da
i interna- - li moda neko veruje da je Engleska izgradila puteve u Indiji sa-
Isakulturom ! mo zato da bi Indijcima pruila mogunosti evropskog transpor-
i,osim toga, ta, a ne zato da bi omoguila bolje korienje kolonije, kao i da
ljeengleskih bi garantovala laku dominaciju? Kada bi danas u Egiptu Engle-
i i razum- ska ponovo krenula stopama faraona i uskladitila vodu Nila po-
Isekasnije En- mou ogromnih brana, to sasvim sigurno ne bi uradila da bi
pzaugnjetene I olakala ovozemaljski ivot siromanim radnicima, ve samo za-
kolonijalne to da bi engleski pamuk oslobodila amerikog monopola. Ali, sve
piato je erigle- su to gledita o kojima se Nemaka, u svojoj kolonijalnoj politici,
a delimino iz , nikada nije usudila da razmilja javno. Englezi su bili edukatori
173
starosedelaca za njihove interese, a Nemci su bili nastavnici. Da

su se na kraju starosedeoci mogli oseati bolje s nama nego pod
Englezima, to bi za normalnog Engleza bilo neto nepojmljivo,
neto o emu ne bi moglo ni da se pria s obzirom na nau vrstu
kolonijalne politike, ve bi sasvim sigurno favorizovao englesku
varijantu.
Ova politika postepenog osvajanja sveta, u kojem ekonomska ni:
mo i politika snaga uvek idu ruku pod ruku, uslovila je poloaj skc.
Engleske u odnosu na druge drave. to je Engleska vie rasla u je,
svojoj kolonijalnoj politici, to je vie zahtevala dominaciju nad p
morem, a to je vie dominirala morem, to je vie? kao rezultat sa
svega toga, ponovo postajala kolonijalna sila. Ali je onda, isto ta- Francu^r,
ko, na kraju sve zavidnije pazila na to da niko ne dode u situaci- ^
ju da uopste moe da se nadmee sa njom u dominaciji morem vrcnosti
ili kolonijalnim posedima. velj
Zato je veoma pogrena i rasprostranjena predstava, posebno uveki
u Nemakoj, prema kojoj bi se Engleska odmah usprotivila i neodb
poela da se bori protiv bilo kakve nae prevlasti u Evropi. To, u daljoj
stvari, nije tano. Englesku, zapravo, uopte veoma malo intere- jcdne od i
suju evropski uslovi sve dotle dok se iz njih ne izdvoji opasan zastupaji;
svetski konkurent, tako da je ona oduvek videla da pretnja lei u dunosti i
onom razvoju koji jednog dana moe nadmaiti njenu domina- ozbiljno i
ciju nad morem i kolonijama. mo alijan
Nema sukoba sa Engleskom u Evropi sve dok ona ne bude suprostavlje
morala da titi svoju trgovinu i prekomorske interese. Borbe pro- sklopiti sav
tiv panije, Holandije i kasnije Francuske imaju uzrok ne u preda bi podsti
teoj vojnoj moi ovih drava, ve samo u nainu na kojemje mnogo primera k
ona zasnovana, kao i u rezultatima koji iz toga proistiu. Da pa- rese sa interesimi
nija nije bila prekomorska sila i, na taj nain, konkurentna Engle- savezi, u kojima
skoj, malo pre pomenuta bi verovatno jedva obratila panju na rcalnim prcdvidai
nju. Isto vai i za Holandiju. Pa ak i kasnija borba velikih raz- i prctvore u ncpi
mera protiv Francuske nije nikada vodena protiv Napoleonove
stavi pre ili kasm
kontinentalne Francuske, ve pre protiv napoleonske Francuske,
oni, u stvari, ne <
sto toga, tce sar
ili brane intcrese
koje u tom trenul
Odnosi Engk
pruaotporvelik
174
jDa koja je svoju kontinentalnu politiku videla samo kao odskonu da-
(pod sku i polaznu taku za vee, inter-kontinentalne ciljeve. Uopte-
no gledajui, Francuska e, s datim geografskim poloajem, biti
najopasnija sila i predstavljae najveu pretnju Engleskoj. To je
bila moda jedina drava u kojoj je ak i ogranieni kontinental-
ni razvoj mogao u sebi sadrati opasnosti za budunost Engle-
nska ske. Utoliko je vrednije nae panje i pounije za nas Nemce da
loloaj je, uprkos tome, Engleska odluila da ude u svetski rat zajedno
Irasla u sa Francuskom. Pouno je zato to to dokazuje da se, uprkos pri-
(fciju nad vrenosti velikim sutinskim idejama engleske spoljne politike,
Irezultat p, uvek uzimaju u obzir trenutno postojee mogunosti i nikada se
isto ta-i ne odbacuju samo zbog toga to bi se na slian nain, u blioj ili
situaci-i daljoj budunosti, mogla pojaviti pretnja za Englesku od strane
morem jedne od njih. Nai nemaki Boe kazni Englesku politiari uvek
zastupaju miljenje, naime, da dobri odnosi sa Engleskom u bu-
la, posebno dunosti moraju uvek pasti na injenici da se ona nikada ne bi
lusprotivila i ozbiljno pozabavila time da unapredi nemake interese uz po-
lEvropi. To, u mo alijanse sa njom kako ovu jednog dana ne bi videla kao sebi
fcmalo intere- suprostavljenu, opasnu i preteu silu. Oigledno, Engleska nee
Ivoji opasan sklopiti savez da bi unapredila Nemake interese, ve samo zato
lipretnja lei u da bi podstakla britanske. Pa ipak, Engleska je do danas pruila
i domina- mnogo primera kako je vrlo esto uspevala da spoji njene inte-
rese sa interesima drugih nacija i da su, uprkos tome, ak i oni
i ona ne bude ;e. savezi, u kojima je prvo imala izvor pomoi i podrke, prema
Borbe pro-puzrok realnim predvianjima, kasnije bili osudeni na to da se promene
ne u pre-na i pretvore u neprijateljstvo. Jednostavno raskidi, kako se ispo-
kojem je tiu. Da stavi pre ili kasnije, lee u osnovi politikih brakova, budui da
pa-[lonhirentna oni, u stvari, ne slue zastupanju zajednikih interesa, ve ume-
Engle-liohatila sto toga, tee samo tome da zajednikim sredstvima promoviu
panju na tborba ili brane interese dveju drava koje su, same po sebi, razliite, ali
velikih raz-Botiv koje u tom trenutku nisu suprostavljene.
Napoleonove Odnosi Engleske prema Prusiji dokazuju da ona u sutini ne
rfcFrancuske, prua otpor velikim evropskim silama superiornog vojnog znaaja
175
sve dotle dok su spoljnopolitiki ciljevi ove sile isto kontinen-

talnog karaktera. Ili e moda neko da ospori da je pod Fridri-
hom Velikim pruska vojna mo do sada bila nesumnjivo najjaa
u Evropi? Neka niko ne veruje u to da se Engleska nije borila
protiv Prusije tog vremena samo iz razloga to je, uprkos njenoj
vojnoj nadmoi, morala da se ubroji u male drave u pogledu ve-
liine teritorije u Evropi. Ne, to nije tano. Jer kada se Engleska
prethodno izborila protiv Holandana, holandska teritorija u Evro-
pi je jo uvek bila prilino manja od Prusije iz kasnijeg fridrihov-
skog doba. I tu stvarno nije moglo biti rei o opasnoj hegemoniji razvioizi uvidu
ili poloaju dominantne sile u vidu Holandije. To to je uprkos uj mena,ul
tome Engleska decenijama dugom borbom vrila snaan pritisak niili,
na Holandiju, razlog lei iskljuivo u osujeenju engleske domi- doslednai
nacije na moru i trgovini, kao i u optim kolonijalnim aktivno- uopte j nozag
stima Holanana. Zato neka se niko ne zavarava: da se pruska skom] sc
drava nije tako predano posvetila isto kontinentalnim ciljevi- na kopnu, i
ma, od Engleske bi nainila venog i najljueg neprijatelja bez jc konaaijj
obzira na koliinu pruskih isto vojnih sredstava u Evropi, ili opa- postbiz
snosti hegemonizacije Evrope od strane Prusije. Kada su nai na- izgradi i odrfi
cionalno-patriotski politiari malo razmislili o tome, nisu retko isti mah. Biojel
sa ogorenjem zamerali naslednicima velikog princa to to su za- nacija prcpozna
nemarili prekomorske posede koje je on stekao, u stvari, na tome za njeno odran
to su ih prepustili i tako vie nisu imali interesa da dalje odra- njihgranicaula
vaju i grade Brandenburku prusku flotu. Bila je to srea za Pru- sledila taj pr '
siju, i kasnije za Nemaku, to su se stvari upravo tako odigrale. la jc samusii.,,
Nita ne govori tako dobro u prilog izvanrednom dravnitvu, ratovanja na koj
posebno Fridriha Viljema I, kao injenica da se? sa svim osku- su moglc preoki
dnim i beskrajno ogranienim sredstvima male pruske drave, neto od spored
usredsredio iskljuivo na unapredenje kopnene vojske. Ne samo nacijc usrcdsrec!
iz razloga to je, na taj nain, ovu malu dravu uspeo da odri u ravno, doputar
superiornom poloaju pomou jednog roda vojske, ve to je na
taj nain isto tako bio poteden mrnje Engleza. Prusija, idui
stopama Holanana, ne bi bila u stanju da se bori u tri leska rata,
176
sa Engleskom kao dodatnim neprijateljem iza lea. Osim toga i

zbog injenice to bilo kakav uspeh prave ratne mornarice, koja
bi branila malu prusku dravu, na kraju krajeva, jednostavno ne
bi bio mogu zbog teritorijalne baze otadbine, koja je veoma
ograniena i nepovoljno smetena u vojnom smislu. ak i u to
vreme za Engleze bi bila deja igra da se otarase opasnog kon-
kurenta u Evropi kroz zajedniki koalicioni rat. Uopteno gleda-
fcleska jui, injenica da je malo pre spomenuta Pmsija uspela da se
Ifivro- razvije iz malog Brandenburga i da se potom novi nemaki Rajh
irihov- razvio iz iste te dravice, moe se zahvaliti samo torn dubokom
inoniji nprkos uvidu u odnose prave moi, kao i u mogunosti Prusije tog vre-
pritisak le mena, u kome su se Hoencloreni,sve do Bizmarkovog doba, ogra-
domi- niili samo na jaanje kopnenih snaga. To je bila jedina jasna,
Jaktivno-se dosledna politika. Ako su nemaka Prusija, i kasnije Nemaka,
pruska i ciljevi- uopte elele da krenu ka budunosti, to je moglo da bude jedi-
jhjatelja bez no zagarantovano prevlau na kopnu, koje se uklapalo sa engle-
jpuliopa- skom prevlau na moru. Bila je nesrea za Nemaku to to smo
lasunaina-B, se polako udaljavali od tog uvida i nedovoljno izgradivali nau mo
nisu retko na kopnu, a umesto toga preli na planiranje ratne mornarice, iji
[atotosuza-,ri, je konaan ishod bio ionako nezadovoljavajui. ak i Nemaka
na tome liadalje postbizmarkovskog perioda nije mogla sebi da priuti luksuz da
odra- izgradi i odri nadmone oruane snage i na kopnu i na moru u
|:osreazaPru- isti mah. Bio je to jedan od najvanijih principa svih vremena da
oodigrale. nacija prepozna koje joj je oruje najneophodnije i nezamenljivo
idravnitvu, za njeno odranje i ouvanje, i da ga potom unapreduje do kraj-
iisasvimosku- njih granica ulaui sva svoja sredstva. Engleska je prepoznala i
Lpniskc drave, sledila taj princip. Za Englesku, dominacija na moru predstavlja-
ivojske. Ne samo la je samu sutinu njene egzistencije. Pa ak i najsjajniji periodi
luspeo da odri u ratovanja na kopnu, uveni ratovi, nenadmane vojne odluke, ni-
e,vetojena su mogle preokrenuti stav Engleza da u kopnenim snagama vide
aPrusija, idui neto od sporednog znaaja za Englesku, i da celokupnu snagu
triutrileskarata, nacije usredsrede na odranje prevlasti na moru. U Nemakoj, na-
ravno, doputamo sebi da nas ponesu veliki talasi kolonijalizma
177
devetnaestog veka, i da, ojaani moda romantinim uspomena-

ma na staru Hanzu, kao i podstaknuti miroljubivom ekonomskom
politikom, stavimo u stranu ekskluzivno unapredenje kopnene Engle
armije i da se latimo formiranja flote. Ta politika pronala je svoj
konaan izraz u tvrdnji, koliko besmislenoj toliko i zlosrenoj: Na- rata>umeakodabui
a budunost lei na vodi. Ne, upravo suprotno, ona se za nas bojavaomeii u mirno
u Evropi prostire i lei na kopnu, upravo tako kao to e uzroci koliko ga gla je istot
naeg pada uvek biti isto kontinentalnog karaktera: na nesreni Pravac i On tee up
teritorijalni i uasni vojnogeografski poloaj. antipatiju \
Sve dotle dok je Prusija sebe ograniavala samo na evropske vojnopomorsS
ciljeve u spoljnoj politici, nije imala razloga da se pribojava En- ovckncsme^
gleske. Prigovor da je uprkos tome profrancusko raspoloenje ve zabrinuto dravnoi
preovladalo u Engleskoj u godinama 187071., nije relevantan, i ^cmrazvojui
u svakom sluaju nita ne znai. Jer je u to vreme pronemaki smcmo dana(
stav isto tako preovladao u Engleskoj; u stvari, francuska akcija dujemo aktiv_ ^
je bila igosana kao svetogrde sa propovedaonica u engleskim kovska Nemaka<|
crkvama. tavie, bio je to kategoriki usvojen zvanian stav. pogledu politike $
Naime, potpuno je oevidno da e Francuska zaista nastaviti da Rusije, nc prcdu rc,
pokazuje naklonost i razumevanje za dravu koja je znaajna po- dalcko od i rivanjc
put Engleske, tim vie to se uticaj njene tampe neretko vri drugim i optuimo
kroz strani kapital. Francuska je oduvek veto umela da pobudi ako; hovih naroda.
simpatije i naklonost drugih. Tako je ona uvek koristila Pariz kao Dajeprcdratu
svoje najmonije pomono oruje. Ali, to se nije odigralo samo u prcthodnom prusk
Engleskoj, na primer, ve ak i u Nemakoj. Usred rata, tokom roljubivom i ekonomsfc
1870-71. godine, osnovana je ne tako mala klika u berlinskom sluajuje, presvega,n
drutvu, u stvari na Berlinskom dvoru, koja je otvoreno pokazi- nognivoa, kojijcpr*L
vala naklonost prema Francuskoj. U svakom sluaju, oni su znali lo da sc pribojava h
kako da dugo odlau bombardovanje Pariza. I potpuno je razum-
Ijivo to to su engleski krugovi posmatrali nemaki vojni uspeh
ispunjeni pomeanim oseanjima. Ali, u svakom sluaju, nisu
mogli da preokrenu zvanian stav britanske vlade u pravcu inter-
vencije. ak i miljenje da bi to trebalo da se pripie samo i-
njenici da je pozadina bila pokrivena od strane Rusije, u ta je
178
Bizmark bio uveren, nije menjalo nita. Jer se ovo pokrivanje po-
zadine nameravalo prvenstveno protiv Austrije. Da je, meutim,
Engleska odustala od svog neutralnog stava u to vreme, ak ni
rusko pokrivanje pozadine ne bi bilo u stanju da sprei izbijanje
rata velikih razmera. Budui da bi tada Austrija logino postala
umeana i, na jedan ili na drugi nain, uspeh iz 1871. godine te-
ko da bi mogao da se odigra. U stvari, Bizmark se potajno pri-
bojavao meanja od strane stranih drava ne samo u ratnim, ve
i u mirnodopskim pregovorima. Naime, ono to se dogodilo ne-
OpSke koliko godina kasnije protiv Rusije, intervencija drugih sila, mo-
fcva En- gla je isto tako da inscenira Engleska protiv Nemake.
fenjeVe Pravac antinemakog stava Engleza moe tano da se prati.
[vantan, i On te e uporedo sa naim razvojem na moru, prerasta u otvorenu
lemaki antipatiju sa naom kolonijalnom aktivnou, i, konano se, sa
ukcija vojnopomorskom politikom zavrava neprikrivenom mrnjom.
lengleskim o vek ne s m e pogr eno d a zaklju i kako u En gleskoj du bo ko
liian stav. zabrinuto dravno vostvo nije naslutilo veliku opasnost u budu-
Inastaviti da tcm razvoju naroda tako efikasnog kao to su Nemci. Nikada ne
:ajna po- smemo da na osnovu naih, nemakih greaka i propusta prosu-
vri duje mo aktivnosti drugih. Frivolnost sa kojom je postbiz mar-
|da pobudi kovska Nemaka dozvolila sebi da dospe u takav poloaj da se u
la Pariz kao j pogledu politike sile zatekne u opasnosti od strane Francuske i
alo samo Rusije, ne preduzimajui pri tome bilo kakve ozbiljne protivme-
tedrata, tokom - re, daleko od toga da nam doputa da pripiemo slino zanema-
literlinskom rivanje drugim silama, ili da ih sa moralnom indignacijom
*no pokazi- optuimo ako zaista bolje vode rauna o vitalnim potrebama nji-
mi su znali hovih naroda.
uno je razum- Da je predratna Nemaka donela odluku o tome da nastavi sa
tkivojni uspeh prethodnom pruskom kontinentalnom politikom, umesto sa mi-
L s luaju, nisu i roljubivom i ekonomskom, koja je imala kobne posledice, u tom
vcu inter- ! sluaju je, pre svega, mogla ojaati kopnene snage do superior-
;c samo i- nog nivoa, koji je prethodno dostigla Prusija, i drugo, nije treba-
eRusijc u ta jo lo da se pribojava bezuslovnog neprijateljstva sa Engleskom. U
179
bilo kom sluaju, jedno je sigurno: da je Nemaka sva svoja

ogromna sredstva koja je potroila na flotu upotrebila za jaanje
kopnene vojske, ona se za svoje interese mogla boriti na druga-
iji nain, barem na presudnom, evropskom bojnom polju. I tako na;,
bi nacija bila poteena toga da vidi kako kopnena vojska, naoru- ajuj
ana da gore ne moe biti, polako krvari protiv nadmone svetske ncgol
koalicije, dok vojnopomorske snage, barem u onim odluujuim
borbenim jedinicama, rdaju u lukama kako bi na kraju zavrile moralid
vie nego sramnom predajom. Neemo pronalaziti izgovore za sila u l\
lidere, ve emo skupiti hrabrost da priznamo kako to lei u sa- pusti scVn
moj prirodi takvog oruja za nas. Jer, u isto vreme, kopnena ar- uvck proi
mija je bila povlaena iz jedne da bi potom hrlila u drugu bitku, kaoop
bez obzira na gubitke i druge tekoe. Kopnena vojska je bila pra-vo inji
nemako oruje, izrasla iz stogodinje tradicije, ali je na kraju kaotoil
naa flota ispala samo jedna romantina igraka, oruje za para- la, nijer
du, napravljeno sebe radi i koje opet zarad njega samog nije mo- lcvanja
glo da se rizikuje. Celokupna dobit koju nam je to donelo je ne- tada od
srazmerna uasnom gnevu kojim nas je to opteretilo. injes
Da Nemaka nije krenula tim pravcem razvoja, poetkom ve- Akoi
ka mi smo i dalje mogli da izgradimo odnos pun razumevanja sa trcbalo da j
Engleskom, koja je u to vreme bila spremna na tako neto. Sva- ristimo 19 mo
kako, jedno takvo razumevanje trajalo bi samo ukoliko bi bilo pro- Rusiji uopte
praeno korenitom promenom naeg spoljnopolitikog cilja. ak nu govaraju
i na samom prelazu iz jednog u drugi vek, Nemaka je mogla ta je i skog
odluiti da obnovi prethodnu prusku kontinentalnu politiku, i da, drav
zajedno sa Engleskom, izvri odluujui uticaj na kasniji razvoj tnjakovii koji
svetske istorije. Pri svemu tome, prigovor naih veitih oklevala razmiljaju u sl
i skeptika da bi to ipak bilo neizvesno zasnovan je na linim mi- umctnost sagle
ljenjima. U svakom sluaju, dosadanja engleska istorija govori nosti uzimaju
suprotno tome. Kojim pravom takvi skeptici pretpostavljaju da S obzirom i
Nemaka nije mogla da igra istu ulogu kao Japan? Glupa fraza kvo sutinsko i
da bi Nemaka na taj nain mogla zaustaviti engleska puana rccno, imalo
zrna isto tako je mogla da se primeni i na Fridriha Velikog kqii
180
Ija je, na kraju, na evropskim bojnim poljima pomogao u tome da se

lije i olaka engleski konflikt sa Francuskom izvan Evrope. Prosto je
! besmisleno navoditi dalje primedbe da bi se Engleska jednog da-
na ipak mogla okrenuti protiv Nemake. Jer bi ak i u tom slu-
aju poloaj Nemake, nakon poraza Rusije u Evropi, bio bolji
[etske nego to je bio poetkom Svetskog rata. Naprotiv, da se rusko-ja-
|uim panski rat vodio u Evropi izmedu Nemake i Rusije, Nemaka bi
ivrile moralno toliko ojaala da bi, u sledeih trideset godina, ma koja
: za I sila u Evropi prvo paljivo odvagala da li da prekine mir i do-
i u sa- pusti sebi da ude u koaliciju protiv Nemake. Ali sve te zamerke
na ar- \ uvek proistiu iz mentaliteta predratne Nemake, koja je i sama,
: bitku, kao opozicija, znala sve, ali nije preduzimala nita.
iapra- injenica je da se, u to vreme, Engleska pribliila Nemakoj,
jena kraju / kao to i dalje stoji injenica da Nemaka, to se tie njenog ude-
ieza para- la, nije mogla da se predomisli i napusti mentalitet veitog ok-
mo- levanja i odugovlaenja i zauzme jasan stav. Ono to je Nemaka
ielo je ne- j tada odbila bilo je paljivo motreno od strane Japana i na taj na-
in je stekla reputaciju svetske sile na relativno lo nain.
joetkom ve- ' Ako niko u Nemakoj nije eleo to da uini, onda je svakako
unevanja sa trebalo da se pridruimo drugoj strani. Potom smo mogli da isko-
toneto. Sva- ristimo 1904. ili 1905. godinu za sukob sa Francuskom i dobije-
[obibilopro > mo Rusiju u naoj pozadini. Ali ta oklevala i odlagai to gotovo
igcilja. ak uopte nisu eleli. Iz prevelikog opreza, istog oklevanja i neod-
a je mogla govarajueg znanja, ni u jednom asu nisu bili u stanju da utvrde
iupolitiku, i da, ta je to to uistinu ele. I samo u tome lei superiornost engle-
Buakasniji razvoj skog dravnitva, jer tom zemljom ne upravljaju takvi pame-
veitih oklevala ; tnjakovii koji ne mogu da se odvae na akciju, ve ljudi koji
Ijena linim mi- razmiljaju u skladu sa okolnostima i za koje je politika svakako
aistorija govori umetnost sagledavanja mogunosti, ali koji isto tako sve mogu-
lostavljaju da nosti uzimaju u obzir i zaista se suoavaju sa njima.
an? Glupa fraza ' S obzirom na to da je Nemaka, medutim, jednom izbegla ta-
feneleska puana kvo sutinsko raziimevanje sa Engleskom, koje bi, kao to je ve
fh'ha Velikog koji reeno, imalo trajan znaaj samo da je u Berlinu uspeo da se
181
postavi jasan kontinentalni, teritorijalno-politiki cilj, ova je po- opa<

ela da organizuje svetski otpor protiv zemlje koja je pretila nje-
nim interesima u pogledu prevlasti na moru.
Svetski rat nije tekao u skladu sa poetnim oekivanjima i
procenom vojne gotovosti i efikasnosti naeg naroda, pa ak ni
sa pretpostavkama Engleza. Svakako, Nemaka je bila konano
savladana, ali tek nakon to se na ratitu pojavila Amerika Uni-
ja, a mi izgubili podrku pozadine zbog unutranjeg propadanja veitu kabilac
domovine. Ali na taj nain nije postignut pravi engleski ratni cilj. i otuda mo$
Zaista, nemaka pretnja engleskoj prevlasti na moru bila je odnosa
stranjena, ali se zato pojavila pretnja Amerike, i to daleko osno- Ne, i ubudue 6
vanija. Ubudue najvea opasnost za Englesku vie nee vrebati nim dina. I
u Evropi, ve u Severnoj Americi. U Evropi, u ovo vreme, Fran- postati]
cuska je najopasnija po Englesku. Njena vojna prevlast ima po-
sebno opasan znaaj za Englesku zbog meduodnosa geografskog iposebnihpotrchMj
poloaja ove dve drave. Ne samo zbog toga to veliki broj en- politiki pravac,Vs
gleskih centara od vitalnog znaaja izgleda praktino neodbra- na moru i trgov;
njiv od francuskih vazdunih napada, ve i zbog brojnih gradova ciljevima,onda|
u Engleskoj koje se sa obala Francuske lako mogu nai na meti jcbi utomslu
artiljerije. U stvari, ako uz pomo moderne tehnologije uspe da bi bilo, budui daakiis
se unapredi i povea borbena mo najtee artiljerije, onda bom- suje samo uV
bardovanje Londona sa francuskog kopna uopte nee biti ne- moru, pa na (:
mogue. Pa ipak, jo je vanije to to bi francuski podmorniki spoljne po)hiL
rat protiv Engleske imao sasvim drugaiju osnovu od prethodnog nepovezanjmsa;
nemakog tokom svetskog rata budui da bi francuski iroki front pcrija ne stvaraseA
na dva mora oteao da Engleska preduzme odbrambene mere, politikc.
koje su mogle da se pokau kao efikasne s obzirom na ogranieni Zato erazboritoi
vodeni pojas. presudnozanjenu<r,
Ko god u dananjoj Evropi pokua da pronade prirodne ne- tcrcsima isto takoei
prijatelje Engleske uvek e moi da ih nade u Francuskoj i Ru- godonincintcrcsuju,i,
siji: Francuskoj, kao sili sa kontinetalnim politikim ciljevima, ga.Akogodmoedaj
koji su, meutim, samo pokrie za veoma iroko naznaene na-
mere opteg internacionalnog politikog karaktera; Rusiji, kao
182
lanjafccilj. opasnom neprijatelju Indije i vlasnici svih izvora nafte, koji da-
je od-o osno-fe nas imaju isti znaaj kao rudnici uglja, za koje se nekada, tokom
vrebati LFran- prolih vekova, izborila ekiem i orujem.
[timapo- Ako Engleska ostane verna svojim velikim, svetskim politi-
afskog f< broj kim ciljevima, njeni potencijalni protivnici bie Francuska i Ru-
en-codbra-|mh sija u Evropi, a u drugim delovima sveta, Amerika Unija.
gradova ai na Nasuprot tome, ne postoji razlog koji bi u Engleskoj pobudio
meti ijpje uspe veitu mrnju protiv Nemake. Inae bi engleska spoljna politi-
da ka bila odredena motivima koji daleko prevazilaze pravu logiku,
tondabom- i otuda mogla izvriti presudan uticaj na karakter politikih od-
nosa
lnee biti ne- izmedu nacija moda samo u glavi nemakog profesora.
ipodmorniki Ne, i ubudue e stavovi Engleske biti u skladu sa isto prakti-
[jodprethodnog nim gleditima i isto tako trezveni kao i u poslednjih trista go-
sloirokifront dina. I upravo tako kao to su trista godina stari saveznici mogli
mbene mere, postati neprijatelji Engleske, a neprijatelji ponovo saveznici, isto
ta
^naogranieni ko e se deavati i ubudue sve dotle dok za to bude bilo optih
i posebnih potreba. Ako, meutim, Nemaka zauzme potpuno nov
eprirodne ne- politiki pravac, koji se vie nee protiviti engleskoj dominaciji
Jfencuskoj i Ru- na nioru i trgovakim interesima, ve se posvetiti kontinentalnim
i ciljevima, ciljevima, onda loginog razloga za englesko neprijateljstvo, ko-
onaznaene na- je bi u tom sluaju bilo neprijateljstvo radi neprijateljstva, vie ne
lera; Rusiji, kao bi bilo, budui da ak i ravnotea evropskih sila Englesku intere-
SU
J^ samo ukoliko ometa razvoj svetske trgovine i prevlast na
moru, pa na taj nain ugroava i nju samu. Nema takvog vodenja
spoljne politike koje se manje rukovodi doktrinama apsolutno
nepovezanim sa ivotnim injenicama od engleskog. Svetska im-
perija ne stvara se sredstvima sentimentalne ili isto teoretske
politike.
Zato e razborito zapaanje britanskih interesa biti isto tako
presudno za njenu spoljnu politiku. Ko god se isprei njenim in-
teresima isto tako e u budunosti postati njen neprijatelj. Koga
god oni ne interesuju, nee ni Egleska biti zainteresovana za nje-
ga. A ko god moe da bude koristan, s vremena na vreme, bie
183
pozvan na englesku stranu bez obzira na to da li joj je bio nepri-

jatelj u prolosti ili bi to mogao ponovo da postane u budunosti.
Samo politiar koji predstavlja buroaziju nacionalne Nema-
ke moe sebi dopustiti da odbije koristan savez iz razloga to on
kasnije moe zavriti neprijateljstvom. Pripisati takvu ideju En-
posebnokl
glezu predstavlja uvredu za politiki instinkt njegovog naroda.
Svakako, ako Nemaka sebi ne postavi nikakav politiki cilj,
onda emo lutati bez plana iz dana u dan i biti bez ikakve misli
vodilje; ili ako se cilj vraanja granica i teritorijalnih uslova iz
1914. godine, na kraju okrene politici svetske trgovine, koloni-
zacije i mornarice, budue neprijateljstvo Engleske e zaista biti
krajnje izvesno. Onda e se Nemaka ekonomski guiti pod Do-
usovim nametima, politiki propasti pod Lokarnovim sporazu-
mima, i sve vie i vie slabiti kvalitet svoje rase da bi na kraju
okonala ivot kao Holandija ili druga vajcarska u Evropi. Do
toga svakako mogu da dovedu nai buroasko-nacionalni i patri-
otski foteljaki politicari, jer da bi se to stvarno desilo, sve to bi
trebalo da urade jeste da istraju na svom sadanjem putu frazer-
stva, bunih protesta, ratovanja sa celom Evropom i, potom, ku-
kavikog bega pre bilo kakve akcije. To bi onda bilo ono to
nacionalna buroasko-patriotska politika podrazumeva pod nema-
kim preporodom. Prema tome, kao to je naa buroazija tokom
gotovo ezdeset godina znala kako da degradira i kompromituje
nacionalnu ideju, isto tako je njenim slabljenjem unitila divnu
ideju otadbine svodei je samo na frazu u njenim patriotskim
udruenjima.
Svakako, tu se pojavljuje i drugi vaan faktor u pogledu sta-
va Engleske prema Nemakoj: presudan uticaj Jevreja u svetu,
koji takode postoji i u Engleskoj. Kao to je sigurno da sam an-
glosaksonizam moe da prevazide ratnu psihozu protiv Nema-
ke, isto tako Jevreji u svetu sigumo nee zanemariti nijedan
detalj kako bi raspirivali stara neprijateljstva i zavade sa ciljem
da spree zavoenje mira u Evropi, i na taj nain omogue ak-
184
tiviranje boljevistikih destruktivnih stremljenja usred opte

konfuzije i nemira.
Ne moemo da raspravljamo o svetskoj politici, a da ne uz-
memo u obzir tu najstraniju silu. Zato u se dalje u ovoj knjizi
posebno baviti tim problemom.
| sporazu-Jbi na
kraju pEvropi.
Do nalni i patri-
ilo, sve to bi
inputufrazer-
iuii,potom, ku-)
ono to
evapodnema-
proazija tokom
iDjkompromituje
jaunitila divnu
impatriotskim
ôgledu sta-
ksigurno da sam an-

|tozuprotivNema-
{ezanemariti nijedan
Jvaizavadesaciljem
ijnainomogueak-
185
Poglavlje 15 poli
vomm
spoljm
Italija kao saveznik njcnjcij
form
mogu
raspolaitn
Svakako, ako Engleska bez ikakvog pritiska nije zauvek za- nim izb
drala duboko ratno neprijateljstvo prema Nemakoj, Italija je paralie ri^l
imala jo manje osnova za to. Italija je druga drava u Evropi ko- to jest (
ja nikako ne sme da bude sutinski neprijatelj Nemakoj. U stva- veru Italijc. ux.i
ri, njeni spoljnopolitiki ciljevi ne bi uopte trebalo da protivree stojalojcjojj
nemakim. Naprotiv, ni sa jednom dravom Nemaka nema toli- cilj daljcgi^
ko zajednikih interesa*kao upravo sa Italijom, i obrnuto. korak koj\M
U vreme kada je Nemaka nastojala da postigne novo nacio- kadascpop
nalno ujedinjenje, isti proces se odigravao i u Italiji. Naravno, Ita- ljavanjaioti
liji je nedostajala centralna vlast iji bi znaaj postepeno rastao, iiomzatodabii
i konano dostigao vrtoglave visine, kakvu je Nemaka, u procesu Svetski r;r
nastajanja, imala u Prusiji. Ali dok su se nemakom ujedinjenju, ga kojcsamvasp
pre svega, suprotstavile Francuska i Austrija kao pravi neprijatelji, napravila moai nijc
tako je i pokret italijanskog ujedinjenja morao da trpi uglavnom dovrei veliki dogadaj
od strane ove dve sile. Glavni uzrok, naravno, lei u habzburkoj bic kako, njegovo 1
dravi koja je morala da ima i zaista je imala vitalni interes da Ita- stavljali podjcdnakoi
liju dri i odri rasparanu. Budui da je drava veliine Austro- nacionalnih glcditaj
ugarske nezamisliva bez direktnog pristupa moru, a da su na Naimc, kao Sto I
jedinoj teritoriji koja je mogla posluiti u te svrhe - barem to se politike granicau]
tie njenih gradova - iveli Italijani, Austrija se, negodujui, bez- dovoljc vitalne \
uslovno suprotstavila pojavi ujedinjene italijanske drave iz stra-
buroasko nacionali
zadovolji italijanskii
186 Poput nemakog,^
mljc, kojajejcdnim(
Italija kao saveznik
ha da bi mogla izgubiti ove oblasti. U to vreme ak i najhrabriji

politiki cilj italijanskog naroda mogao je da lei jedino u njiho-
vom nacionalnom ujedinjenju. To je onda takoe nuno uslovilo
spoljnopolitiki stav. I zato je, u trenutku kada je italijansko ujedi-
njenje (preko Savoje) polako poelo da poprima odlike zvaninog
formiranja, Kavur, njen briljantni i veliki dravnik, iskoristio sve
mogunosti koje su mogle posluiti ovom posebnom cilju. Italija
raspolae mogunou da se ujedini neverovatno dobro promilje-
nim izborom saveznike politike. Njen je cilj bio da, pre svega,
paralie glavnog neprijatelja njenog ujedinjenja, Austrougarsku,
to jest da na kraju navede tu dravu da napusti provincije na se-
veru Italije. Uz to, ak i nakon pripajanja provincija Italiji, po-
stojalo je jo 800.000 Italijana samo u Austrougarskoj. Nacionalni
iltalijaje cilj daljeg ujedinjenja ljudi italijanske nacionalnosti bio je prvi
pEvropi ko- korak koji se morao izdrati i ije se odlaganje moralo prevazii
;oj.Ustva- kada se, po prvi put, pojavila opasnost italijansko-francuskog uda-
laprotivree ljavanja i otudenja. Italija je odluila da ude u Trojni savez, uglav-
anematoli- nom zato da bi dobila vreme za njeno unutranje konsolidovanje.
mto. Svetski rat je konano doveo Italiju u tabor Antante iz razlo-
jenovo nacio- ga koje sam ve spomenuo. Na taj nain, italijanska zajednica je
|.Naravno, Ita-) napravila moan korak napred. ak i danas, medutim, taj proces
rastao, procesu nije dovren. U svakom sluaju, za italijansku dravu je, ipak,
Dujedinjenju, veliki dogadaj bio unitenje omrznutog habzburkog carstva. Sva-
Ipvineprijatelji, kako, njegovo mesto su zauzeli Juni Sloveni, koji su ve pred-
Utrpiuglavnom stavljali podjednako veliku opasnost za Italiju na osnovu optih
êiuhabzburskoj nacionalnih gledita.
taiinteres da Ita- Naime, kao to buroaska nacionalna politika i koncepcija
^veliine Austro- politike granica u Nemakoj na kraju krajeva nisu mogle da za-
ioru, a da su na dovolje vitalne potrebe naeg naroda, isto tako malo je mogla i
le-baremto se buroasko nacionalna politika ujedinjenja italijanske drave da
êgodujui, bez- zadovolji italijanski narod.
edraveizstra- Poput nemakog, italijanski narod ivi na maloj povrini ze-
mlje, koja je jednim delom slabo plodna. Vekovima, u stvari, tokom
187
mnogo, mnogo vekova, prenaseljenost je primorala Italiju da stal-

no alje Ijude izvan svoje teritorije. Pa ak iako se veliki deo tih
emigranata, kao sezonski radnici, vrati u Italiju da bi tu iveo od
uteevine, to vie nego ikada vodi do daljeg pogoravanja situ- biiou
acije. I ne samo da se na taj nain nije reio problem stanovni- jans|
tva, ve se jo vie produbio. Ba kao to je Nemaka kroz ko
izvoz robe postala zavisna od sposobnosti, potencijala i sprem- najpri
nosti drugih monih sila i zemalja u pogledu toga da li e primi- naime i
ti te proizvode, upravo tako je prola i Italija sa njenim izvozom Trojnogs;
radne snage. U oba sluaja, zatvaranje trita koje prima proiz- Bilajei
vode ili radnike, do kojeg bi moglo da dode usled raznih sticaja vodstvoRa|
C
okolnosti, nuno bi dovelo do katastrofalnih posledica unutar tih J' >I
zemalja. nacionak zelo stav
Otuda pokuaj Italije da kontrolie problem odranja povea- protP zanekakav^
njem industrijske aktivnosti ne moe da bude uspean zato to liju. Uto) e
joj, ve u samom startu, nedostatak sirovina u velikoj meri one- nacionalnel
moguava da se nadmee i postane konkurentna. diplomatije, dal
Kao to je u Italiji koncepcija formalne buroasko-nacional- kvareni korak j
ne politike prevazidena i to je njeno mesto.zauzeo oseaj odgo- unutranju ha lim
vornosti prema narodu, isto tako e ova drava biti prisiljena i da svetom.
odstupi od ranijih politikih koncepcija da bi se vratila teritori- Sada je Au
jalnoj politici velikih razmera. nje razloga i
Zalivi obala Sredozemnog mora sainjavaju, pa tako i ostaju, dana nuno i
prirodna oblast italijanske ekspanzije. to dananja Italija vie datovieltalijada
napusti njenu prethodnu politiku ujedinjenja i prede na imperi- teresunarodaito^
jalistiku, to e vie krenuti putevima drevnog Rima, ne iz ne- litiku koja se tie nj
kakve pobude da postane sila, ve iz duboke, unutranje potrebe. svojim najvcim kc
Ako dananja Nemaka traga za zemljitem u Istonoj Evropi, to skom. Francuskani1
nije znak ekstravagantne elje za mo, ve samo rezultat njene a sila na Mediterar
potrebe za teritorijom. A ako Italija danas tei ka tome da povea snagama, ili posred
uticaj na obale Mediteranskog basena i ako je kao krajnji cilj za- prcke na putu italijg
crtala sebi da osnuje koionije, to je takode samo izraz proistekao ka, a na kraju se ne
iz iste potrebe, iz prirodne odbrane interesa. Da nemaka pre-
188
povni-ijkroz dratna politika nije bila potpuno zaslepljena, svakako bi podrala

isprem- i podstakla ovaj razvoj svim raspoloivim sredstvima. Ne samo
feprimi- zato to bi to znailo opravdano jaanje saveznika, ve zato to
fizvozom i bi to moda moglo da prui jedinu mogunost udaljavanja itali-
proiz-lih janskih interesa od Jadranskog mora i na taj nain smirivanje su-
sticaja koba sa Austrougarskom. Takva politika bi, pored toga, pojaala
lunutar tih najprirodnije neprijateljstvo koje je uopte moglo da se razvije,
naime izmedu Italije i Francuske, ije bi posledice bile jaanje
lijapovea- Trojnog saveza u pozitivnom smislu.
izato to Bila je prava nesrea za Nemaku to je u to vreme ne samo
(jmeri one- vodstvo Rajha doivelo potpuni neuspeh u tom pogledu, ve to
je, povrhjsvega, javno mnjenje - predvodeno suludim nemakim
Hiacionai- nacionalnim patriotima i spoljnopolitikim zanesenjacima - zau-
[ooseaj odgo- zelo stav protiv Italije. Posebno iz razloga to je Austrija saznala
Jjprisiljena i da za nekakav neprijateljski element o italijanskoj operaciji u Tripo-
Utila teritori- liju. U to vreme, medutim, smatralo se politikom mudrou na-
e nacionalne buroazije da podri svaku glupost ili podlost beke
|patakoiostaju, diplomatije, da bi, u stvari, i sama preduzela isti taj glupi ili po-
ja Italija vie kvareni korak, i, na taj nain, u najboljem svetlu demonstrirala
|prede na imperi- unutranju harmoniju i solidarnost ove srdane alijanse pred ce-
ia, ne iz ne- lim svetom.
injepotrebe. Sada je Austrougarska zbrisana. Ali Nemaka ima ak i ma-
Lnoj Evropi, to nje razloga nego ranije da ali zbog razvoja Italije, koja se jednog
Lorezultat njene dana nuno mora proiriti na raun Francuske. S obzirom na to
ptomedapovea da to vie Italija danas otkriva svoje najznaajnije zadatke u in-
jokrajnji cilj za- teresu naroda i to vie, u skladu s tim, prelazi na teritorijalnu po-
Bpizrazproistekao litiku koja se tie njenih granica, to vie mora da ulazi u sukob sa
pre- svojim najveim konkurentom na Sredozemnom moru, Francu-
skom. Francuska nikada nee tolerisati to da Italija postane vode-
a sila na Mediteranu. Ona e to pokuati da sprei, ili sopstvenim
snagama, ili posredstvom saveznika. Francuska e postaviti pre-
preke na putu italijanskog razvoja kad god joj se za to ukae prili-
ka, a na kraju se nee uzdrati ni od upotrebe sile. ak ni takozvana
189
srodnost ove dve latinske nacije nee izmeniti nita u tom pogle-
du, jer ona nije vea od srodnosti izmeu Engleske i Nemake.
Pored toga, tano onoliko koliko Francuska slabi u pogledu
snage sopstvenog naroda, utoliko vie otvara rezervat crnaca. A
onda se opasnost nezamislivih razmera pribliava Evropi. Ideja
o tome da se francuski crnci, potencijalni zagadivai krvi belaca, make.
nasele na Rajni u ulozi uvara kulture protiv Nemake, toliko je Nei
monstruozna da je samo pre nekoliko decenija smatrana potpuno
nemoguom. Svakako da bi sama Francuska pretrpela najveu
tetu kroz naseljavanje stanovnitva ove krvi, ali samo ako i druge
evropske nacije zadre svest o vrednosti njihove bele rase. Posma-
trano u isto vojnom smislu, Francuska vrlo lako moe dopuniti
svoje evropske formacije, i, kao to je Svetski rat pokazao, isto
tako ih vrlo efikasno obavezati. Konano, ova armija, u potpuno-
sti sastavljena od nefrancuza, u stvari omoguava izvesnu odbra-
nu protiv komunistikih demonstracija, budui da e se potpuna sklapanje <
podreenost u svim situacijama lake ouvati u armiji koja uop- Nepriji
te nije krvno povezana sa francuskim narodom. Ovaj razvoj ima i.o je faizam uli
najopasnije posledice, pre svega, po Italiju. Ako italijanski narod novu volju za|
eli da odreuje svoju budunost prema sopstvenim interesima, cclokupan sis za
onda e, na kraju, za neprijatelja imati crnaku armiju, mobilisanu mogui njcnc pote
od strane Francuske. U svakom sluaju, u interesu Italije ni naj- sklopdravat
manje ne lei da uspostavi neprijateljski odnos sa Nemakom, jer Varave, Pragaj
je to neto to ak ni u najboljem sluaju ne bi popravilo njen i- trija uvuc u celd
vot u budunosti. Naprotiv, ako ijedna drava konano moe za- bcznadean kao!
kopati ratnu sekiru, to je Italija. Naime, Italija nema nikakvog na dominantan i
interesa da se i dalje otuduje od Nemake ako, u budunosti, obe vri nad ostatko
drave ele da se posvete svojim najnormalnijim zadacima. politika ovc zen
Bizmark je ve zapazio ovu povoljnu okolnost. Vie putaje prcstonicc. Pai ji
potvrivao potpunu podudarnost izmeu nemakih i italij anskih ncgosaltalijomj
interesa. Upravo je on bio taj koji je ukazivao da budua Italija jajcuposlcdnjoj(
mora teiti svom razvoju na obalama Sredozemnog mora i on je pobrinula manip
bio taj koji je kasnije ustanovio harmoniju nemakih i italijanskili
190
Jlajveu Italija kao saveznik
jidruge
Posma- interesa, naglaavajui da bi samo Francuska mogla da razmilja
o tome da uzdrma ovo uobliavanje ivota Italije, dok bi, s druge
.o, isto tpuno-flim strane, u Nemakoj ono obavezno moralo da naide na dobar pri-
odbra-Upotpuna jem. U stvari, y itavoj budunosti on nije video nijedan nuan
Ljikojauop- razlog za otudenje, a kamoli neprijateljstvo, izmedu Italije i Ne-
ajrazvojima Hanski make. Da je Bizmark, a ne Betman Holveg, upravljao sudbinom
narod r j interesima, Nemake pre Svetskog rata, u stvari, ne bi nikada ni dolo do ovog
jiju,mobilisanu uasnog neprijateljstva, koje je na sebe navukla pre svega Austrija.
J,jltalijeninaj- tavie, u sluaju kako Italije, tako i Engleske, postoji jasna i-
|pNemakom, jer njenica da kontinentalna ekspanzija Nemake u Severnoj Evropi
ne predstavlja pretnju i opasnost, pa otuda ne moe pruiti razlog
r/avilonjeni-
itonacno moe za- za otudenje Italije od Nemake. Suprotno tome, najprirodniji
Jjanemanikakvog interesi Italije govore protiv daljeg jaanja francuske hegemonije
,iibudunosti, obe u Evropi.
mzadacima. Otuda bi Italija, pre svega, opravdano trebalo da uzme u obzir
^Vieputaje sklapanje saveza sa Nemakom.
jadkihiitalijanskih Neprijateljstvo sa Francuskom je ve postalo oigledno otka-
jodabudua Italija Lo je faizam u Italiju uneo novu ideju drave i sa tim udahnuo
.êmnog mora i on je novu volju za ivot italijanskom narodu. Zato Francuska, kroz
Lumackih i italijanskili celokupan sistem saveza, ne samo da pokuava da prikupi snage
za mogui konflikt sa Italijom, ve isto tako da sprei i izdvoji
njene potencijalne prijatelje. Cilj Francuske je jasan. Francuski
sklop drava trebalo bi da bude izgraden tako da od Pariza preko
Varave, Praga, Bea, dopre sve do Beograda. Pokuaj da se Aus-
trija uvue u celokupan sistem drava saveznica nije uopte tako
beznadean kao to moe da izgleda na prvi pogled. S obzirom
na dominantan uticaj koji Be sa svojih dva miliona stanovnika
vri nad ostatkom Austrije, to obuhvata samo est miliona ljudi,
politika ove zemlje e uvek biti odredena pre svega od strane te
prestonice. Pa tako i injenica to je savez sa Parizom verovatni-
ji nego sa Italijom lei upravo u kosmopolitskoj prirodi Bea, ko-
ja je u poslednjoj deceniji jo vie dola do izraaja. Za to se ve
pobrinula manipulacija javnim mnjenjem koju garantuje Viena
191
pres. Ta aktivnost, meutim, preti da postane posebno efektna

budui da su ove novine, uz pomo galame koja se podigla oko
Junog Tirola, takoe uspele da kod neintuitivne provincijske kojil no,
buroazije proizvede neprijateljsko raspoloenje prema Italiji. dal nc
Tako se pribliila opasnost nesagledivih razmera budui da Ne-
maka, vie nego ijedna druga drava, moe biti dovedena pred
najneverovatnije, u stvari, istinski samoubilake odluke od stra- tako neloV^v
ne potpirivake novinske kampanje, dosledno vodene tokom du- roda. t
gog niza godina. slivjebezf dcgradaclin
Ako, medutim, Francuska uspe da Austriju uini jednom od njihove pravog uslc
karika u lancu svog prijateljstva, Italija e jednog dana biti prisi- paka ovih ]
ljena ili da vodi rat na dva fronta, ili e morati opet da se odrekne unutranjihi to
pravog zastupanja interesa italijanskog naroda. U oba sluaja, za isplanirano,B Udan
Nemaku postoji opasnost da na kraju bude liena svog potenci- " tija ovevrstc!
jalnog saveznika na neodreeno vreme, i da Francuska tako sve dunost nacio tem ak i
vie i vie postane gospodar evropske sudbine. u spoljnojl alnim
Neka se niko ne zanosi iluzijama kakve to posledice moe predvManjiniail do
imati po Nemaku. Nai buroaski nacionalni politiari, koji se uspcha isree.<
bave pitanjem granica, i protestanti iz patriotskih saveza e onda enjapolitikeneL
ponovo imati pune ruke posla da, u ime nacionalne asti, uklone komproistcklomizj
tragove maltretiranja koje su morali da izdre od strane Francu- se posmatraju sai Ali,
ske, zahvaljujui njihovoj dalekovidoj politici. ako buroazijat va
Budui da se Nacionalsocijalistiki pokret bavi idejama spolj- podigne glas, i svesti
ne politike, nastojao sam da ga edukujem da postane nosilac ja- profesionali
snog spoljnopolitikog cilja, uzimajui u obzir sve argumente o jcdnostavno nc i
kojima smo do sada diskutovali. U tom smislu, zamerka da je to raspolae neunitivo
prvenstveno zadatak vlade apsolutno nije na mestu, s obzirom na takav pokret, predvid
to da upravo iz ove zvanine dravne vlade potie krilo partija dnu edukaciju svojih
koje niti imaju pravu predstavu o Nemakoj niti joj ele lepu budu-
nost. Budui da su oni, iako odgovorni za priredivanje novembar-
skog zloina, doli do vlasti, vie se ne predstavljaju interesi
nemake nacije, ve umesto toga interesi onih partija koje se po-
naaju na pogrean nain. Gledajui uopteno, mi ne moemo
192
r iNe- oekivati da nemake vitalne potrebe budu unapreene od strane

Ipred onih ljudi kojima su otadbina i nacija samo sredstva pomou
stra- kojih e doi do cilja, i koje su oni spremni da, ako je neophod-
idu- no, besramno rtvuju za svoje sopstvene interese. Zaista, budui
da ve sam instinkt samoodranja ovih ljudi i partija tako esto
iomod nedvosmisleno govori protiv preporoda nemake nacije, otvore-
utiprisi- nu borbu za nemaku ast trebalo bi da povedu snage koje nuno
[eodrekne moraju da osujete i unite njene bive oskrnavitelje. Ne postoji
|sluaja, za tako neto kao borba za slobodu bez opteg nacionalnog prepo-
^potenci- roda. Ali preporod nacionalne svesti i nacionalne asti nezami-
iatakosve sliv je bez privoenja odgovornih pred lice pravde za prethodnu
degradaciju. Sam instinkt samoodranja e prisiliti ove izrode i
idice moe njihove partije da osujete sve korake koji bi mogli da dovedu do
[iicari, koji se pravog uskrsnua naeg naroda. I tobonje ludilo mnogih postu-
avezaeonda paka ovih Herostrata naeg naroda, nakon malo dublje procene
fciasti, uklone unutranjih motiva, razotkriva se u svom pravom svetlu kao ve-
Itfrane Francu- to isplanirano, mada neasno i sramno delo.
U dananje vreme, kada javni ivot poprima svoj oblik od par-
riejamaspolj- tija ove vrste i biva predstavljen samo ljudima nie vrednosti,
menosilac ja-|>sve dunost nacionalno-reformistikog pokreta je da ide svojim pu-
argumente o tem ak i u spoljnoj politici, koja e jednog dana, prema svim re-
Unerkadajeto alnim predvidanjima i oekivanjima, otadbinu morati da dovede
sobziromna do uspeha i sree. Zato, sve dotle dok zamerke u pogledu vo-
Uncekrilo partija denja politike ne korespondiraju sa zvaninom spoljnom politi-
pjojelelepubudu- kom proisteklom iz marksistiko-demokratskog centra, mogu da
BSvanjenovembar- se posmatraju sa prezirom i da se zanemare, jer to i zasluuju.
jtavljaju interesi Ali ? ako buroazija nacionalnih i takozvanih otaclbinskih krugo-
Lrtijakojesepo- va podigne glas, onda je to stvarno samo izraz i simbol stanja
uo.minemoemo svesti profesionalnih partijaa, koji se istiu samo protestima, i
jednostavno ne mogu ozbiljno da shvate da e drugi pokret koji
raspolae neunitivom voljom na kraju prerasti u mo, i da jedan
takav pokret, predvidevi ovu injenicu, ve preduzima neopho-
dnu edukaciju svojih predstavnika.
193
Do 1920. godine, pokuao sam svim sredstvima i najuporni-

je da privikavam nacionalsocijaslitiki pokret na ideju savezni-
tva izmedu Nemake, Italije i Engleske. To je bilo vrlo teko,
posebno u prvim godinama nakon rata, budui da je stanovite
Boze kazni Englesku, pre svega, i dalje suavalo svest naeg na-
roda da jasno i razborito razmilja u sferi spoljne politike, i na-
stavilo da ga dri u ropstvu.
Situacija Pokreta u poetnoj fazi razvoja bila je beskrajno te-
ka ak i u okviru odnosa prema Italiji, posebno zato to je jedin-
stvena reorganizacija italijanskog naroda, predvodena briljantnim
dravnikom Benitom Musolinijem, naila na protest svih drava, mnjcnju,!
usmeren od strane Slobodnih zidara. Jer dok, s jedne strane, do likoinaj
1922. godine, stvaraoci zvaninog nemakog miljenja nisu ni Ne
obraali panju na patnje ovih delova naeg naroda, razdvojenih da zapazii
od Nemake njihovim zloinom, tako su sada, s druge strane. iz- doprinco
nenada poeli da obraaju posebnu panju na Juni Tirol. Svim kih dra
sredstvima lukavog novinarstva i podmukle dijalektike, problem kada dode
Junog Tirola bio je tako preuvelian, sve do pitanja od nevero- nekih drava
vatnog znaaja, da je, na kraju, Italija navukla na sebe ulogu make, ipak,
izoptene drzave u Nemakoj i Austriji, koju joj nije dodelila Francuska
nijedna druga pobednika drava. Da je Nacionalsocijalistiki normalno,
pokret iskreno eleo da zastupa svoju spoljnopolitiku misiju, pot- Ncmako
krepljenu uverenjem da je ona bezuslovno nuna, on ne bi mo- rata." Ovom
gao da se povue iz borbe protiv sistema lai i konfiizije. Na taj namcrc fi
nain, u isto vreme, nije mogao da rauna ni na jednog savezni- Potpuna
ka, ve je morao da bude voden idejom da bi to pre trebalo da ovom,
povrati jeftinu popularnost, a ne da deluje protivno oevidnoj koalicije,
istini, nunosti koja je pred njim leala, i glasu sopstvene savesti. knutog od si
Pa ak i da je tako bio poraen, to bi ipak bilo mnogo potenije nakon rata
nego uestvovati u zloinu kojeg je bio svestan. ke. Pored od
Kada sam 1920. godine ukazao na mogunost kasnijeg sa- uprkos celoj
veznitva sa Italijom, inilo se da, barem u poetku, nedostaju svi nal
preduslovi za to. Italija je bila u krugu drava pobednica i imala ncpnjj
vicu za rat
opravdali
194
-.. ^
pjno te- Italija kao saveznik

Ijejedin-
Jjljantnim udeo u stvarnim ili samo teoretskim prednostima ovog poloaja.
hdrava, Godine 1919. i 1920., izgledalo je da uopte ne postoje anse da
Jstrane, do e u neko dogledno vreme unutranja organizacija Antante po-
[nja nisu ni pustiti. Mona svetska koalicija jo uvek je pridavala veliki zna-
aj tome da se prikae u svetlu samouverene sile koja garantuje
Iscstrane, iz-liTirol. pobedu, a na taj nain i mir. Potekoe koje su ve izbile na vide-
Svim tte,problem lo u vezi sa nacrtom mirovnog ugovora utoliko su manje doprle
Saujaodnevero-j sebe do svesti javnog mnjenja to su reiseri lukavo osmiljene pozor-
ulogu j j i j e nice znali kako da, barem spolja, sauvaju utisak savrenog jedin-
dodelila stva. Ova zajednika akcija zasnovana je isto toliko na javnom
ialsocijalistiki mnjenju, koje je stvorila opta homogena ratna propaganda, ko-
îicku misiju, pot-i liko i na jo uvek neizvesnom strahu od izuzetno mone i velike
ne bi mo- Nemake. Svet je veoma polako, letiminim pogledom uspevao
jikoniuzije. Na taj da zapazi razmere unutranjeg propadanja Nemake. Kasniji razlog
jBJednog savezni- doprineo je izgleda gotovo stalnoj solidarnosti izmedu pobedni-
pfopre trebalo da kih drava, kao i nadi pojedinanih drava da je nee prevideti
)protivno oevidnoj kada dode do podele plena. Konano, i dalje je postojao strah
K/sopstvenesavesti. nekih drava da, ako se u tom trenutku budu povukle, sudbina Ne-
Iftmnogopotenije make, ipak, nee promeniti svoj tok, i da e u tom sluaju samo
stan. Francuska profitirati od naeg propadanja. Jer se u Francuskoj,
junost kasnijeg sa-tu, normalno, nije ni razmiljalo o tome da se promeni stav prema
nedostaju svi Nemakoj, koji je zauzet tokom rata. "Za mene je mir produetak
pobednica i imala rata." Ovom izjavom, sedokosi stari Klemansoa izrazio je prave
namere francuskog naroda.
Potpuna neosmiljenost nemakih stremljenja suoila se sa
ovom, barem naizgled, nepokolebljivom reenou pobednike
koalicije, da istraje u ostvarenju vrsto zacrtanog cilja, podsta-
knutog od strane Francuske, koji se sastojao u tome da se ak i
nakon rata nastavi sa delovanjem na potpunom unitenju Nema-
ke. Pored odvratne podlosti onih koji su u sopstvenoj zemlji,
uprkos celoj istini i protiv njihove sopstvene savesti, prebacili kri-
vicu za rat na Nemaku i drsko iz toga izveli zakljuak kako bi
opravdali neprijateljsko ucenjivanje, stajala je delom zastraena,
195
a delom nesigurna nacionalna strana, koja je verovala da sada,

nakon sledeeg kolapsa, moe da popravi situaciju najmunijom
rekonstrukcijom nacionalne prolosti. Mi smo izgubili rat zbog
toga to itava nacija nije bila dovoljno ostraena protiv neprija- dovefc
telja. U nacionalnim krugovima je vladalo miljenje da moramo je, nesj
da nadoknadimo ovaj tetni nedostatak tako to emo mu, za vre- ve\
me mirnodopskog perioda, usaditi mrnju protiv bivih neprija- takven
telja. U isto vreme znaajno je i to to je od poetka ova mrnja setied
bila usredsreena uglavnom protiv Engleske, i kasnije Italije, a trebalo
ne protiv Francuske. Protiv Engleske zato to, zahvaljujui letar- ta. Neir
ginoj politici Betmana Holvega, niko nije verovao u rat sa njom ne, ncuredcotl
sve do poslednjeg asa. Zato je nas ulazak u rat protiv Engleske politikumoij
bio smatran izuzetno sramnim zloinom protiv lojalnosti i vere. zburga.Touu
U sluaju Italije, neprijateljstvo je bilo ak i razumljivije u pogle- ka koji naj
du pdlitike nepromiljenosti naeg naroda. Oni su bili toliko za- neionihl
slepljeni iluzijom Trojnog saveza od strane krugova zvanine musketaral
vlade da je ak i neintervenisanje Italije u korist Austrougarske i moglabi1
Nemake smatrano krenjem lojalnosti. Na taj nain, oni su vide- roda, ali:
li beskrajno izdajstvo u kasnijem pridruivanju italijanskog nala je to
roda naim neprijateljima. Ta nagomilana mrnja nala je izraz u dakrvareui
estokim osudama i borbenim povicima, tipinim za nacionalnu gla da ouva|
buroaziju: Boe kazni Englesku. Abudui da je Bog isto tako na ma bili antin
strani jaih i odlunijih, kao i vie na strani pametnijih, on je razumljiva 5
kategorino odbio da dosudi kaznu. Pa ipak, bar tokom rata, na- tijih Nemacai
gomilavanje nacionalne mrnje i besa svim sredstvima ne samo Habzburzi
da je bilo dozvoljeno, ve je i zahtevano. Sve to je bio samo po- nemaki narodl
kuaj da se sprei bilo kakva mogunost da postanemo svesni upustimo u naji
sopstvene zaslepljenosti za prave injenice, mada se bes u nama ludila, kojcjci
nikada nije jako raspalio. U politici nije postojalo suprotno sta- juriamo uvekil
novite, pa je zato, ak i tokom rata, bilo pogreno privui druge rupcijanapravilij
posledice, posebno usled ulaska Italije u svetsku koaliciju, izu- li ncmakimme
zev rasplamsalog besa i indignacije. Naprotiv, tada je trebalo da za dinastiju, kojaj
osetimo kao posebnu dunost da nastavimo sa ponovnim istrai- jojscukazalai
196
iramo Italija kao saveznik
avre-
vanjem mogunosti u pogledu situacije kako bismo doneli odlu-
nrnja ke koje su mogle da garantuju da e se uzeti u obzir spaavanje
liije, a |i letar- ugroene nemake nacije. Budui da je ulaskom Italije u prve re-
Isanjom pgleske dove Antante bilo neizbeno izuzetno pogoravanje ratne situaci-
isti i vere. pije u pogle- je, ne samo zbog nagomilavanja cruja koje je Antanta zahtevala,
ilitolikoza-a zvanine ve vie usled moralnog jaanja koje nuno lei u pojavljivanju
rougarske i takve moi na strani svetske koalicije, posebno za Francusku. to
j,onisuvide- se tie dunosti, politiki lideri nacije u to vreme je silom prilika
[italijanskog na-.jaSla je trebalo da odlue da po svaku cenu zatvore dva ili tri ratna fron-
izraz u ta. Nemaka nije bila odgovorna za dalje odravanje korumpira-
Lzanacionalnu ne, neuredene austrijske drave. Niti se nemaki vojnik borio za
^Bogistotakona politiku mo kraljevske porodice. koju je nasledila dinastija Hab-
inijih, on je )m rata, zburga. To u najboljem sluaju lei na umu naih glasnogovorni-
na-j M i m a ne samo ka koji na protestima spremno viu ura i ne ele da se bore, ali
ktojebiosamopo- ne i onih koji na frontu prolivaju krv. Patnje i tekoe nemakih
^postanemo svesni musketara bile su neizmerne ve 1915. godine. Ta stradanja su
Imadasebesunama mogla biti zahtevana u ime budunosti i ouvanja nemakog na-
jojalo suprotno sta- roda, ali ne i zbog spasa habzburke opijenosti velikom moi. Bi-
^renoprivuidruge la je to monstruozna ideja dopustiti milionima nemakih vojnika
fsvetsku koaliciju, izu- da krvare u ratu bez ikakvih izgleda samo zato da bi dinastija mo-
jtiv; tada je trebalo da gla da ouva dravu, njene najprivatnije interese, koji su vekovi-
nosaponovnimistrai- ma bili antinemaki. Ta ludost e nam u celini postati potpuno
razumljiva samo ako budemo imali u vidu da je krv najplemeni-
tijih Nemaca morala da se prolije kako bi, u najboljem sluaju,
Habzburzi mogli da dobiju jo jednu ansu da denacionalizuju
nemaki narod za vreme mira. Ne samo da smo morali da se
upustimo u najmonstruoznije krvoprolie na dva +xonta iz istog
ludila, koje je prevazilazilo sve granice, ve smo ak bili duni da
juriamo uvek iznova kako bismo rupe, koje su izdajstvo i ko-
rupcija napravili na naem vrednom saveznikom frontu, popuni-
li nemakim mesom i krvlju. I mi smo na taj nain nainili rtvu
za dinastiju, koja je bila spremna da ve prvom prilikom koja bi
joj se ukazala napusti sve svoje portvovane saveznike i ostavi ih
197
u najgorem moguem poloaju. to je kasnije zaista i uradila. Sva-

kako, nae buroaske, otadbinske nacionalpatriote govore isto
tako malo o toj izdaji kao i o stalnoj izdaji saveznikih, austrij-
skih trupa slovenske nacionalnosti, koje su prele na stranu ne-
prijatelja u itavim regimentama i brigadama, da bi se konano u
njihovim legijama pridruile borbi protiv onih koji su u ovu stra- naz
nu nesreu bili uvueni delovanjem njihove drave. tavie, sa- uskl
ma po sebi, Austrougarska nikada nije uestvovala u ratu koji bi i
ukljuio i Nemaku. To to bi tu i tamo neko zaista poverovao u nema borbe] nje,
to da e uivati zatitu Trojnog saveza, zasnovanu na reciprocite- sun kaugljai^
tu, moe se pripisati samo beskrajnom neznanju i nepoznavanju zadatak-iiu ko-
austrijskih uslova, koji su uopte preovladali u Nemakoj. Najgo nacio avc, ve i
re razoarenje za Nemaku bi se ostvarilo da je Svetski rat izbio miliona N nita
zbog nje. Austrijska drava, sa svojom slovenskom veinom i vla- dru Kao
davinom dinastije Habzburga, u osnovi protiv Rajha i antinema- renu italijansi
ki orijentisanoj, nikada se ne bi latila oruja da brani i pomogne drugaija. Onij
Nemakoj u borbi protiv ostatka sveta, kao to je to glupo uradi- sku dravu
la Nemaka. U stvari, naspram Austrougarske, Nemaka je imala dezertirala,!
da ispuni samo jednu dunost, to jest: da svim sredstvima spase u domovini i
nemstvo od te drave i da eliminie najvee izrode, najzloina- bi sc ogradilif
kiju dinastiju koju je nemaki narod ikada morao da trpi. dopustili su i
Za Nemaku, ulazak Italije u Svetski rat neizbeno bi treba- da osnuju ]
lo da bude prilika za sutinsko preispitivanje njenog stava prema stii ncko i
Austrougarskoj. Nije politiki in, a kamoli izraz mudrosti i spo- boriti na rauni
sobnosti politikih lidera u takvom sluaju pronai drugi odgo- Habzburga. Takoj
vor osim mrane indignacije i nemonog besa. Takva stvar obino jc, Turinije i Is
nanosi tetu ak i u privatnom ivotu, ali u politikom ivotu pred- ukazana najviS
stavlja neto to je gore od zloina. To je delo gluposti. istorije,
Pa ak i da ovaj pokuaj, to jest, da se promeni prethodni ne- ncmakc nacije
maki stav nije urodio plodom, barem bi politiko vodstvo bilo
oslobodeno krivice da nije pokualo i to. U svakom sluaju, na-
kon ulaska Italije u Svetski rat, Nemaka je trebalo da pokua da
zaustavi rat na dva fronta. Ona je potom trebalo da se bori za to
198
;sada sklopi separatni mir sa Rusijom, ne samo na osnovu odusta-

loji bi janja od toga da koristi prednosti uspeha, koji je nemaka armija
)U ve postigla na istoku, ve da ak, ako je potrebno, rtvuje Aus-
ite-lavanju trougarsku. Samo potpuno distanciranje nemake politike od za-
iNajgo- datka da uva austrijsku dravu i njena iskljuiva usredsredenost
[uatizbio na zadatak da pomae nemakom narodu jo uvek bi moglo da,
livla- u skladu sa realnim procenama, stvori uslove za pobedu.
lantinema- tavie, ruenjem Austrougarske i pripajanjem devet miliona
(jipomogne nemakih Austrijanaca Rajhu bi, kao takvo, bio uspeh vredniji
jupo uradi-f- borbe pred licem istorije i budunosti naeg naroda nego stica-
jjkaje imala nje, sumnjivih po svojim posledicama, nekoliko francuskih rudni-
tvima spase ka uglja i gvozdene rude. Ali, mora se naglasiti uvek iznova da
^najzloina- zadatak - ak i nemake spoljne politike, koja je samo buroas-
ko-nacionalna - ne bi trebalo da bude ouvanje habzburke dr-
) bi treba- ave, ve iskljuivo spasenje nemake nacije, ukljuujui devet
jjstavaprema miliona Nemaca u Austriji. Inae nita drugo, zaista apsolutno
idrosti i spo- nita drugo.
:idrugiodgo- Kao to je poznato, reakcija lidera Rajha na situaciju stvo-
ihastvarobino renu italijanskim ulaskom u Svetski rat bila je svakako potpuno
otu pred- drugaija. Oni su pokuavali vie nego ikada da sauvaju austrij-
sku dravu sa njenom slovenskom braom, koja su masovno
piiprcthodni ne- dezertirala, rizikujui nemaku krv u jo veoj meri, i prizivajui
ovostvo bilo \m u domovini osvetu neba nevernim nekadanjim saveznicima. Da
sluaju, na- bi se ogradili od svake mogunosti da okonaju dva ratna fronta,
:g/odapokuada dopustili su da ih prepredena i lukava beka diplomatija navede
ai'asebori za to da osnuju poljsku dravu. Na taj nain, svaka nada da e se po-
stii neko razumevanje sa Rusijom, za koje se svakako moglo iz-
boriti na raun Austrougarske, bila je lukavo spreena od strane
Habzburga. Tako je vojnicima iz Bavarske, Pomeranije, Vestfali-
je, Turinije i Istone Pruske, iz Brandenburga, Saksonije i Rajne,
ukazana najvia ast da u najuasnijim, krvavim bitkama svetske
istorije, rtvuju svoje ivote u stotinama hiljada, ne za spasenje
nemake nacije, ve za formiranje poljske drave kojoj bi, u
199
sluaju povoljnog ishoda svetskog rata, Habzburzi dali predstav-

nitvo, i koja bi potom bila veiti neprijatelj Nemake.
Buroaska nacionalna dravna politika! Ali ako je ova reak-
cija na korak Italijana ve bila neoprostiv apsurd tokom rata, to
to se ta emocionalna reakcija odrala i nakon rata bila je jo ve- ovd. daup
a, sutinska glupost. je.Us istorijslc
Svakako, Italija je bila u koaliciji sa dravama pobednicama uko dalojoji
ak i nakon rata, pa otuda i na strani Francuske. Ali, to je bilo pri- dravcizai
rodno, jer Italija svakako nije ula u rat iz profrancuskih osea- makc. Nijt
nja. Presudan motiv koji je privukao tome italijanski narod bila racija.AlieJ
je iskljuivo mrnja i neprijateljstvo prema Austriji i oigledna kojejej nje,
mogunost da e, na taj nain, doprineti sopstvenim interesima. iliones cuski
To je bio razlog za ovakav korak Italije, a nikako ne neko fanta- sukobl c da se
stino oseanje prema Francuskoj. Iako je Nemaka svojevremeno ok
bila duboko povredena zbog toga to je Italija preduzela daleko-
U poglcduovci
sene korake, sada, kada je dolo do propadanja njenog vekovnog
jatcljstva i2 drava
neprijatelja, ovek, ipak, ne sme dozvoliti da izgubi iz vida uver-
dolazi u| kc. Verovati
ljiv razlog za sve to. Sudbina se promenila. Jednom je Austrija
slaba itahjansfoi jima,
imala vie od 800.000 Italijana pod svojom vlau, dok se danas
bilasrui
200.000 Austrijanaca nalo pod vlau Italije. Uzrok naeg bola
prcuzcoulogudai
sastoji se u tome to su tih 200.000 koji nas interesuju nemake
slogana pod svojc
nacionalnosti.
oaska vlada je, pfen
Budui ciljevi nacionalne i narodno osmiljene italijanske po-
zadataka, mod
litike i dalje u sebi sadre veito latentan austrijsko-italijanski
nain.Alinaciunamgj
sukob. tavie, izuzetno poveana samosvest i svest italijanskog
da. Borba Trccg Ri_
naroda produbljena ratom, a posebno faizmom, samo e joj uliti
jc istorijsku objavunad
veu snagirda postavi jo vie ciljeve. Tako e se sve vie po-
skcdravc. Takoci
javljivati prirodan sukob interesa izmeu Italije i Francuske. Mo-
sti svojemestonaSrs
gli smo da raunamo na njih i da im se nadamo ve 1920. godine.
kao nagradu za ovul
U stvari, prvi znaci unutranjeg nesklada izmedu dve drave ve
su bili vidljivi u to vreme. Dok su junoslovenski instinkti za da-
lje smanjivanje austrijsko - nemakog elementa uivali podrku
Francuske, stav Italije ve u vreme oslobodenja Koruke od Slo-
200
vena ispoljio se kao prijateljski raspoloen prema nemakom ele-

mentu. Unutranji preokret prema Nemakoj takode je izbio na
videlo u stavu italijanskog ovlaenja u samoj Nemakoj, najod-
lunije povodom Gornje lezije. U svakom sluaju, u to vreme
ovek je ve mogao da zapazi poetak unutranjeg otudenja, ma-
da u poetku samo u manjem stepenu, izmeu dve latinske naci-
je. U skladu sa realnim procenama i logikom, a na osnovu svih
istorijskih iskustava u tom pogledu, ovo otudenje se mora sve vi-
e ukorenjivati i jednog dana zavriti otvorenom borbom. Svi-
[iteresima. ko dalo joj se to ili ne, Italija e morati da se bori za opstanak svoje
fanta- drave i za svoju budunost protiv Francuske, poput same Ne-
jevremeno Bla make. Nije nuno da Francuska uvek bude u prvom planu ope-
daleko- racija. Ali e ona iskoristiti svoju kontrolu nad onim dravama,
ijvekovnog koje je pametno dovela u poloaj da finansijski i vojno zavise od
zvidauver-ic nje, ili one sa kojima je povezana istim interesima. Italijansko-fran-
Austrija cuski sukob bi isto tako mogao da izbije na Balkanu, kao to mo-
ôksedanas e da se okona u nizijama Lombardije.
baegbola i U pogledu ove velike verovatnoe kasnijeg izbijanja nepri-
nemake jateljstva izmeu Francuske i Italije, ve 1920. godine, sama ova
drava dolazi u obzir prvenstveno kao budui saveznik Nema-
l^naiijanske po- ke. Verovatnoa je rasla sve vie kada je, sa pobedom faizma,
Lsko-italijanski slaba italijanska vlada, prethodno izloena medunarodnim utica-
alijanskog j jima, bila sruena, a faistiki reim zauzeo njeno mesto, ime je
uliti preuzeo ulogu da ekskluzivno zastupa italijanske interese u vidu
slogana pod svojom zastavom. Slaba italijanska demokratsko-bur-
|iese sve vie po-
Jjeifiancuske. Mo- oaska vlada je, prenebregavanjem pravih italijanskih buduih
zadataka, moda vezu sa Francuskom mogla da od:ii na vetaki
3ovel920. godine.
'udvedrave ve nain. Ali nacionalno svestan i odgovoran italijanski reim, nika-
nski instinkti za da- da. Borba Treeg Rima za budunost italijanskog naroda stekla
enta uivali podrku je istorijsku objavu na dan kada su Faisti postali simbol italijan-
a Koruke od Slo- ske drave. Tako e jedan od dva latinska naroda morati da napu-
sti svoje mesto na Sredozemnom moru, dok e drugi stei nadmo
kao nagradu za ovu borbu.
201
Kao Nemac, koji razmilja razumno i koji je nacionalno sve-

stan, vrsto se nadam i snano elim da ta drava bude Italija, a
ne Francuska.
Otuda e moj stav prema Italiji biti podstaknut motivima bu- tij
duih oekivanja, a ne neproduktivnim seanjima na rat. samog
Stanovite Deklaracije o tome da je rat ovde prihvaen, kao vratitiJ
natpis na prevoznim sredstvima trupa, bio je dobar znak pobed- prigovl
nikog samopouzdanja nenadmane stare armije. Kao politika idui u to^
proklamacija, medutim, to je suluda glupost. Danas je to ak jo banderec_.
vie ludo i besmisleno ako se uzme u obzir stav da, za Nemaku, boljevikai
nijedan saveznik koji je u Svetskom ratu stajao na neprijateljskoj U isto\_ vi,
strani i uestvovao u pljaki na nau tetu, ne moe da oekuje burujiij kaz pogren
protivuslugu. Ako marksisti, demokrate i centristi uzdignu takvu marksista vck mora <
misao do lajtmotiva njihove politike aktivnosti, to je jasno iz je- tio zatojet. nali
dnostavnog razloga to ta najizopaenija koalicija ne eli da uop- jednu stva^ dinstvo:
te doe do nemakog preporoda. Ali, ako nacionalna buroazija Uprkostomej binske
i otadbinski krugovi preuzmu takve ideje, onda je tu granica. Jer politiaref borbe, a da
uzmimo naziv neke mone drave koja bi uopte mogla biti na ] niste. Togusu^,
saveznik u Evropi, i koja se nije obogatila i teritorijalno proirila ccpcijaistotako| u
na na raun ili na raun drugih saveznika u to vreme. Na osnovu poglcdujev na pamet
ovog stanovita, Francuska je iskljuena od samog poetka zato ili j. Razmera u kd
to je ukrala Alzas-Lotaringiju, a eli da ukrade i Rajnlend, pa kavilukjei
Belgiju, zato to poseduje Eupen i Malmedi, i Englesku, zato to, Kada sam se l|
ak iako ne poseduje nae kolonije, ona njima u velikoj meri up- Pokreta prema Ife
ravlja. A svako dete zna ta to znai u ivotu nacija. Danska je njejednogdelai
iskljuena zato to je uzela Severni lezvig, Poljska zato to se otadinskim krugor
nalazi u posedu Zapadne Prusije, Gornje lezije i delove Istone kako, protivno optoj UL
Prusije, ehoslovaka, zato to ugnjetava gotovo etiri miliona moc da formulie poli
Nemaca, Rumunija, zato to je na slian nain pripojila vie od
milion Nemaca, Jugoslavija, zato to ima gotovo 600.000 Nema-
ca, i Italija, zato to Juni Tirol naziva svojim.
Prema tome, za nau nacionalnu buroaziju i patriotske kru-
gove, mogunosti saveznitva su, sve u svemu, svedene na nulu.
202
w- Italija kao saveznik
,a
Ali, u tom sluaju, njoj oni uopte nisu ni potrebni budui da e
abu- oni, kroz lavinu protesta i klicanje povika "Ura!", delimino obu-
zdati otpor drugih delova sveta, a delimino ga i potpuno slomi-
,kao Ipobed- ti. A onda, bez ijednog saveznika, u stvari, bez oruja, podrani
jolitika samo glasnim negodovanjem njihovog brbljivog jezika, oni e po-
foakjo vratiti ukradene teritorije, navesti da Englesku kazni Bog, strogo
lemaku, prigovoriti Italiji i izloiti je zasluenom preziru celog sveta -
Ijateljskoj idui u tome sve dotle dok jednog trenutka ne budu obeeni o
laoekuje bandere od strane njihovih trenutnih spoljnopolitikih saveznika,
fdignu takvu boljevika i marksisitiki nastrojenih Jevreja.
fcjasnoizje- U isto vreme, vano je napomenuti da nai nacionalni krugo-
peeli da uop- vi, buruji i patriote, nikako ne uspevaju da shvate da najjai do-
jaburoazija kaz pogrenog stava njihove spoljne politike lei u konkurenciji
Itugranica. Jer marksista, demokrata i centrista, i, pre svega, Jevreja. Ali, o-
Iinogla biti na vek mora dobro da poznaje nau buroaziju da bi odmah shva-
Ibnjabio proirila tio zato je to tako. Oni su svi beskrajno sreni to su uopte
ie. Na osnovu nali jednu stvar u kojoj se izgleda dostie pretpostavljeno je-
zato dinstvo nemakog.naroda. Nema veze ako se to tie gluposti.
jjnlend, pa ;ku, Uprkos tome, neverovatno je uteno za hrabru buroaziju i otad-
zato to, j meri up- binske politiare to to su u stanju da priaju tonom nacionalne
ja. Danska je borbe, a da pritom ne dobiju udarac u lice od najblieg komu-
|ftljska zato to se niste. Toga su potedeni samo zato to je njihova politika kon-
jeidelove Istone cepcija isto tako sterilna u nacionalnom pogledu, kao to je vredna
fgtovo etiri miliona u pogledu jevrejskih marksista, ali ovim ljudima to ili ne pada
inpripojila vie od na pamet ili je skriveno u najdubljim delovima njihovog bia.
tovo 600.000 Nema- Razmera u kojoj smo preuzeli na sebe svu pokvarenu la i ku-
kaviluk je neto neuveno.
pju i patriotske kru- Kada sam se 1920. godine orijentisao na spoljnopolitiki stav
L svedene na nulu. Pokreta prema Italiji, prvo sam naiao na potpuno nerazumeva-
nje jednog dela nacionalnih krugova, kao i medu takozvanim
otadinskim krugovima. Tim ljudima je bilo prosto neshvatlivo
kako, protivno optoj dunosti da se neprestano protestuje, neko
moe da formulie politiku ideju koja - sa isto praktinog
203
stanovita nagovetava unutranje pomirenje, odnosno, okon-

anje jednog od neprijateljstava Svetskog rata. Uopteno gleda-
jui, nacionalni krugovi smatrali su nepojmljivim to to nisam
stavio najvei naglasak nacionalnih aktivnosti na proteste, koji
su trubili do neba pred Feldmaralom u, Minehnu, ili na nekim
drugim mestima, danas protiv Pariza, sutra protiv Londona, pa
opet, protiv Rima, ve to sam se, umesto za to, zaloio da se pr-
vo u Nemakoj odstrane oni koji su odgovorni za njenu propast.
Rasplamsali protesti na demonstracijama protiv Pariza takode su
se odrali u Minhenu povodom diktature tog grada, koji su, sva- nacionalnib
kako, morali pomalo zabrinuti M. Klemansoa. Medutim, upravo vrcmenanan
me je to podstaklo da iz sve snage razradim nacionalsocijalistiki uidrugovij
stav protiv manije protesta. Francuska je uradila neto to je sva- sjednesti vaju
ki Nemac mogao da pretpostavi i ega je hteo-ne hteo trebalo da BavarskM na
bude svestan. Da sam na mestu Francuza, i ja bih, naravno, po- sevcru. Da,u|
drao Klemansoa. Meutim, vikati besomuno iz svega glasa na njcnih suve
nadmonog neprijatelja, i to iz daljine, nedostojanstveno je koli- U pogleduje
ko i idiotski. Naprotiv, nacionalna opozicija otadbinskih krugo- iznenadujetotosel tike
va trebalo je da pokae svoje zube onima iz Berlina, onima koji suoila sa, ako| nim
su bili odgovorni i krivi za sav uas i katastrofu nae propasti. nerazumev drugo ni
Naravno, lake je bilo vritati protiv Pariza i obasipati ga kle- oekivao.! i nastojim
tvama, koje se uostalom nisu mogle ostvariti i nisu odgovarale samo spoljnc politike,
pravom stanju stvari, nego suoiti se sa Berlinom, istupivi sa ra
konkretnim delima. U to vreme,joi
Ovo se posebno odnosi na predstavnike dravne politike Ba- napade na raun i ko
varske, koji, naravno, injenicama svojih dosadanjih uspeha u verovatnolei,sj ona
dovoljnoj meri pokazuju koliko su briljantni. Jer bi prva dunost smatrana potpunol lija
tih istih ljudi, tako upornih u svojoj elji da sauvaju suverenitet izlocna medun da
Bavarske, i u isto vreme istrajnih u nastojanju da zadre pravo da ak postojalenade*
vode spoljnu politiku, prvo trebalo da bude to da afirmiu jednu boljcvizma, a tadabil
realnu spoljnu politiku takvog tipa kako bi Bavarska, na taj na- nae krugove koji prip
in, mogla nuno da dobije vodstvo prave nacionalne opozicijeu Porcd toga, u redov na
Nemakoj, osmiljene u glavnim aspektima. U pogledu potpune pravi nain da zau
204
nedoslednosti politike Rajha ili svesne namere da se ignoriu svi

pravi putevi uspeha, upravo bavarska drava jeste ta koja bi tre-
balo da se uzdigne do uloge glasnogovornika spoljne politike ko-
ji bi, u skladu sa realnim predvidanjima, jednog dana mogao da
privede kraju uasnu izolaciju Nemake.
Ali, ak i u ovim krugovima, oni se sukobljavaju sa spoljno-
epr-fopast. politikom koncepcijom saveznitva sa Italijom, koju ja zagova-
jdesu i, sva- ram, i to iz potpune gluposti i nepromiljenosti. Umesto da se
Jupravo smelo uzdignu do uloge govornika i uvara najviih nemakih
listiki nacionalnih interesa u budunosti, oni su vie skloni tome da, s
ifijesva-rebalo vremena na vreme, jednim okom zamire prema Parizu, a podi-
da iravno, po- ui drugo visoko ka nebu, sveano objave svoju odanost Rajhu,
aglasana s jedne strane, a na drugoj, pokau svoju reenost da, ipak, sau-
enojekoli-|iiskih vaju Bavarsku, doputajui da se plamen boljevizma rasplamsa
krugo- na severu. Da, u stvari, bavarska drava je poverila ulogu uvara
a,onimakoji njenih suverenih prava zaista intelektualcima posebne veliine.
Ifcnaepropasti. U pogledu jednog takvog mentaliteta, nikoga ne bi trebalo da
lasipati ga kle- iznenaduje to to se, od prvog dana, moja koncepcija spoljne poli-
l'nisuodgovarale tike suoila sa, ako ne direktnim odbacivanjem, onda barem total-
DI, istupivi sa nim nerazumevanjem. Iskreno govorei, u to vreme ja nisam nita
drugo ni oekivao. Ja i dalje uzimam u obzir optu ratnu psihozu
|avne politike Ba- i nastojim samo da u moj Pokret postepeno ugradim koncepciju
gnjih uspeha u spoljne politike, razumljive u kontekstu svetskih zbivanja.
prva dunost U to vreme, jo nisam morao da trpim raznovrsne otvorene
Ijiuvaju suverenitet napade na raun moje proitalijanske politike. Razlog to je to ta-
pdazadrepravoda ko verovatno lei, s jedne strane, u injenici da je za neko vreme
|toda afirmiu jednu ona smatrana potpuno bezopasnom, i na drugoj, d?. je i sama Ita-
iliBavarska, na taj na- lija izloena medunarodnim uticajima. U stvari, u potaji su mo-
lalneopozicijeu da ak postojale nade da bi ova Italija mogla da podlegne kugi
i.Upogledupotpune boljevizma, a tada bi bila dobrodola kao saveznik, barem za
nae krugove koji pripadaju levici.
Pored toga, u redovima levice u to vreme, ovek nije mogao
na pravi nain da zauzme stav protiv toga da se zakopaju ratne
205
1
sekire, budui da su u samom ovom taboru stalno preduzimani na-

pori da se iskorene negativna, poniavajua i - za Nemaku - ta-
ko neopravdana oseanja mrnje nastala u Svetskom ratu. Ovim
redovima ne bi bilo lako da upute kritiku na moj raun i suprotsta-
ve mi se oko koncepcije spoljne politike, koja bi, na kraju krajeva, ovajj
kao preduslov njenog sprovodenja, postavila barem uklanjanje
ratne mrnje i neprijateljstva izmedu Nemake i Italije.
Medutim, ja moram jo jednom da naglasim da moda gla- govoi
vni razlog zbog kojeg sam naiao na tako mali otpor od strane aliuj
mojih neprijatelja lei u tome to su moju aktivnost uzeli zdra- poglc^f
vo za gotovo, videi je kao bezazlenu i, na taj nain, takoe mut
bezopasnu. denoi
Ova situacija se u jednom jedinom momentu promenila kada govorei
je Musolini zapoeo Mar na Rim. Kao nekakvom maginom brojkamap
reju, istog trenutka je, od strane jevrejske tampe, krenula lavi- kojih je
na runih rei i uvreda protiv Italije. I ve posle 1922. godine, unali kao]
postavilo se pitanje Junog Tirola, koje se pretvorilo u stoer ne- toga su c
mako-italijanskih odnosa, eleli to stanovnici Junog Tirola ili celokupan broj^
ne. Nedugo nakon toga marksisti su postali predstavnici nacional- broj Ncn
ne opozicije. I sada je ovek mogao da prisustvuje jedinstvenom nastanjcnoml
spektaklu u okviru kojeg Jevreji i nemaki narod, socijaldemokra- Tojci
te i lanovi Lige patriota, komunisti i nacionalna buroazija, ruku Nemakoj,i
pod ruku, jednoduno mariraju preko Brenera kako bi ponovno stavuotomedaj nog
osvojili ovu teritoriju u monim bitkama ali, svakako, bez proliva- Tirola,; Italijani,
nja krvi. Posebnu dra ovom hrabrom nacionalnom frontu je do- ajednali
dala injenica to su se ak i oni posebni predstavnici Bavarske i varaponovnoosvf^t:;
bavarskih suverenih prava, iji su duhovni preci preko sto godi-na samo utoliko tobin
ranije predali dobrog Andreasa Hefera Francuzima i dopustili im Italijana, uinig
da ga streljaju, isto tako ivo zainteresovali za borbu za oslo- Naravno, i trisan pre
bodenje zemlje Andreasa Hefera. sv deo. Prcma 1
Budui da su uticaji bande jevrejskih novinara, zatim nacio- nomsmisIu,prcS iz
nalne buroazije i patriotskih glupaka koji bezumno tre za njima, opte diskusije. Jeri
uspeli da preuveliaju problem Junog Tirola do razmera vital-
206
Ita- nog pitanja nemake nacije, oseam se pozvanim da zauzmem

'nin jasan stav prema tome.
bta- Kao to je ve bilo istaknuto, stara austrijska drava je imala
l/eva, preko 850.000 Italijana unutar svojih granica. Sasvim sluajno,
Ijnje ovaj podatak o nacionalnostima ustanovljen austrijskim popisom
nije u potpunosti precizan. Naime, popis nije izvren prema na-
cionalnostima pojedinaca, ve prema jeziku koji je oznaen kao
govorni. Oevidno, ovo nije moglo pruiti potpuno jasnu sliku,
ali u prirodi slabosti nacionalne buroazije lei da se zavarava u
pogledu realne situacije. Ako neko ne ui predmet, ili ako o nje-
mu barem ne govori otvoreno, onda to isto tako ne postoji. Utvr-
lla kada eno na osnovu takve procedure, Italijani, ili bolje, ljudi koji
Ijginom i govore italijanski jezik, velikim delom su iveli u Tirolu. Prema
lavi-)dine, brojkama popisa iz 1910. godine, Tirol je imao n stanovnika, od
listoer ne-jg kojih jejy procenata govorio italijanski jezik, dok su se ostali ra-
Tirola ili unali kao Nemci ili jednom delom isto tako kao Latini. Zbog
lcinacional- toga su oko n Italijana bili u nadvojvodstvu Tirola. Budui da je
lstvenom celokupan broj pripisan teritoriji na kojoj danas ive Italijani,
Ijaldemokra- broj Nemaca u odnosu na Italijane na celom delu teritorije Tirola
3azija, ruku nastanjenom Italijanima iznosi x Nemaca prema jy Italijana.
bbiponovno To je neophodno ustanoviti zato to prilino velik broj ljudi u
abezproliva- Nemakoj, zahvaljujui laljivosti nae tampe, nema nikakvu pred-
ifrontuje do- stavu o tome da, u oblasti pod kojom se podrazumeva teritorija Ju-
>avarske nog Tirola, zapravo dve treine stanovnika koji tu ive jesu
^preto sto godi- Italijani, a jedna treina Nemci. Prema tome, ko god ozbiljno zago-
jzima i dopustili vara ponovno osvajanje Junog Tirola, zapravo bi promenio stvari
ptobu za oslo- samo utoliko to bi umesto da 200.000 Nemaca zivi pod vlau
Italijana, uinio da 400.000 Italijana ivi pod vlau Nemaca.
a,zatimnacio- Naravno, nemaki element u Junom Tirolu je sada koncen-
lotrcezanjima, trisan pre svega u severnom delu, dok italijanski nastanjuje juni
lorazmera vital- deo. Prema tome, ako bi neko pronaao reenje u isto nacional-
nom smislu, pre svega bi morao da iskljui koncept Junog Tirola
iz opte diskusije. Jer ovek ne moe da ima moralno opravdanje
2
0
7
da ratuje sa Italijanima zato to su uzeli povrinu teritorije u ko-

joj 200.000 Nemaca ive pored 400.000 Italijana, ako mi sami,
obrnuto, elimo ponovo da osvojimo ovu teritoriju za Nemaku
kao ispravku nepravde, to jest, ako elimo da poinimo jo veu
nepravdu nego u sluaju sa Italijom.
Tako e poziv na ponovno osvajanje Junog Tirola imati iste
moralne greke od tih koje sada otkrivamo u vladavini Italijana
u Junom Tirolu. Zato ovaj poziv takode gubi-moralno opravda- zas-L
nje. Uz ovo, mogu se potvrditi i druga stanovita, koja onda mo- zliitiml
raju da zagovaraju povratak celog Junog Tirola. Prema tome, na sluaju]
osnovu moralno opravdanih oseanja, moemo, u najveoj meri, pre
zagovarati povratak tog dela u kojem, u stvari, ivi veina Nema- tim,l
ca. To je prostorno ograniena teritorija ody kvadratnih kilome- Italijej
tara. ak i u njoj, meutim, ima otprilike 190.000 Nemaca, 64.000 danas i
Italijana i Latina i 24.000 drugih stranaca, tako da celokupna ne- veeg ]
maka teritorija obuhvata gotovo 160.000 Nemaca. Pruske.
U dananje vreme teko da postoji granica koja ne razdvaja Danas, sj
Nemce od otadbine, kao to je sluaj u Junom Tirolu. U stvari, ne moe biti
samo u Evropi, ne manje od n miliona Nemaca je razdvojeno od ga. On se na
Rajha. Od njih, x miliona ivi pod tudom vlau, a samo y mili- da?u stvari,
ona u nemakoj Austriji i vajcarskoj, mada u uslovima koji ni dobijanje n
za trenutak ne predstavljaju opasnost po nacionalnost. U isto vre- procenu u p
me, tu je i itav niz sluajeva koji obuhvataju ukupne iznose pot- brem i prc
puno dugaijeg karaktera u poredenju sa ljudima nae narodnosti stalom deln
u Junom Tirolu.
Drugim
Koliko je ova injenica uasna za na narod, isto toliko su
ka ne bude
krivi oni koji danas podiu toliku galamu oko Junog Tirola. Ami
naroda u Ji
isto tako malo, u svakom sluaju, moemo da uinimo da sudbi-
mogu da d<
na preostalog Rajha zavisi samo od interesa ovih izgubljenih te-
renje politi
ritorija, a kamoli od elja jedne od njih, ak i preuzimanjem isto
i. Na kraji
buroaske politike granica.
nee oteti J
Jer, pre svega, jedna stvar odluno mora biti odbaena: nema
sno da ak
Svetog nemakog naroda u Junom Tirolu, kao to pripadnici Li-
drugi cilj o
208
ge patriota budalasto brbljaju. Pre bi se moglo rei, svi kdji mo-

raju biti uraunati kao pripadnici nemake zajednice moraju biti
podjednako sveti. Nee moi da se radi tako da se Nemci iz Ju-
nog Tirola procenjuju kao vredniji od onih u leziji, Istonoj ili
Zapadnoj Pruskoj, koji su potinjeni pod vladavinom Poljske. Ta-
koe nee moi da se postupa tako da se Nemci u ehoslovakoj
flfcjmati iste smatraju vrednijim nego Nemci u Sarskoj oblasti ili takode u Al-
liltalijana zas-Lotaringiji. Pravo da se nemaki element, razdvojen na ra-
opravda-ja zliitim teritorijama, rangira posebnim vrednostima, u najboljem
onda mo-i sluaju proizlazi iz analitikih istraivanja njihovih specifinih,
tome, na preovladujuih i sustinski dominantnih rasnih vrednosti. Meu-
fVeoj meri, tim, to je upravo ono merilo koje grupe to protestuju protiv
:ina Nema- Italije primenjuju najmanje. Jer budui da su i stanovnici Tirola
ratnih kilome- danas razdvojeni i rasuti na teritorijama, to ne moe dati faktor
Ifanaca, 64.000 veeg poverenja nego, recimo, za stanovnike Istone i Zapadne
Idacelokupnane- Pruske.
naca. Danas, spoljnopolitiki zadatak nemakog Rajha.kao takvog
kojane razdvaja ne moe biti odreden interesima delova naroda rasutih izvan nje-
Einom Tirolu. U stvari, ga. On se na taj nain u stvarnosti nee sluiti interesima, budui
p.faacajerazdvojeno od da,u stvari, kao preduslov za praktinu pomo ima ponovno za-
nvlau,asamo>y mili- dobijanje moi u otadbini. Zato jedino gledite koje garantuje
auuslovima koji ni procenu u pogledu spoljnopolitike pozicije moe biti ono o naj-
(onacionalnost. U isto vre-_ brem i pravovremenom povratku nezavisnosti i slobode preo-
tajuukupne iznose pot- stalom delu nacije, ujedinjenom pod nemackom vladom.
..7/i* ijudima nae narodnosti Drugim reima, to znai da ak i ako nemaka spoljna politi-
ka ne bude svesna ni jednog drugog cilja osim spasenja Svetog
"> narod, isto toliko su naroda u Junom Tirolu, to jest, 190.000 Nemara koji stvarno
iJunogTirola.Ami mogu da dodu u obzir, prvi preduslov u vezi s tim bio bi ostva-
frino da uinimo da sudbi- renje politike nezavisnosti Nemake, kao i sredstava vojne mo-
Interesa ovih izgubljenih te- i. Na kraju krajeva, trebalo bi da bude jasno da austrijska drava
k i preuzimanjem isto nee oteti Juni Tirol od Italijana. Ali, podjednako mora biti ja-
sno da ak i u sluaju da nemaka spoljna politika nema nijedan
omorabiti odbaena: nema drugi cilj osim da oslobodi Juni Tirol, njene aktivnosti moraju
feolu, kao to pripadnici Li-
209
biti odreene takvim gleditima i faktorima koji garantuju pono-

vno zadobijanje politike i vojne moi. Na taj nain, svakako ne
bismo postavili Juni Tirol u iu spoljnopolitikih razmatranja,
ve bismo, naprotiv, posebno tada morali da budemo vodeni i ru-
kovodeni onim idejama koje nam, u stvari, omoguavaju da slo-
mimo postojeu svetsku koaliciju usmerenu protiv Nemake. Jer
na kraju, ak ni posredstvom Nemake, Juni Tirol nee biti vra-
en Nemcima monotonim, poput tibetanske mantre, ponavljanjem
protesta i povicima nezadovoljstva, ve laanjem maa.
Prema tome, ako bi Nemaka ve trebalo sebi da zacrta ovaj Nai
cilj, ona, ipak, prvo mora neprestano da razmatra mogunosti u makit
kome bi mogla da pronade saveznika ljoji bi joj pomogao da po- prolije
novo vrati mo. Danas ovek moe da kae da bi Francuska, u narod i
tom pogledu, mogla biti uzeta u obzir. Kao nacionalsocijalista, ja kada
sam se tome, medutim, estoko usprotivio. tomsk
I zaista bi Francuska mogla izraziti svoju spremnost da do- Ne
pusti Nemakoj da marira sa njom protiv Italije. U stvari, ak bi ipadnicf
se moglo desiti da nas, u znak priznanja za trvovanje ljudi nae i zar
krvi, i u vidu slabih zavoja za nae rane, nagrade Junim Tiro- gaije i
lom. Ali ta bi takva pobeda znaila za Nemaku? Da li bi naa poteno prizm
nacija, na primer, tada mogla da ivi s obzirom na jo 200.000 dana - omekS
stanovnika Junog Tirola? Da li moda neko ne veruje u to da bi
vatrenihprote
se Francuska, nakon to je jednom porazila svog latinskog kon-
ubedeni da 6
kurenta na Mediteranu uz nemaku vojnu pomo, svakako opet
samo pod pri
okrenula protiv Nemake? Ili da bi u svakom sluaju istrajala na
borila etiri <
svom starom politikom cilju likvidacije Nemake?
ili ja, odrekli
Ne, ako za Nemaku ostane bilo kakva mogunost da bira iz-
da sam se ja
medu Francuske i Italije.Prema svim realnim procenama, samo
nog Tirola
Italija dolazi u obzir kao garancija za Nemaku. Jer, pobeda nad
nata na mitir
Italijom u saveznitvu sa Francuskom donela bi nam Juni Tirol,
vremc, medi
ali bi stvorila i jau Francusku, koja bi kasnije profitirala kao na
ta i nacional
neprijatelj. Pobeda nad Francuskom, uz italijansku pomo, done-
neprijateljst
la bi nam barem Alzas-Lotaringiju i, u najboljem sluaju, veliku
sredstvima,
210
fpono- slobodu u sprovodenju i vodenju teritorijalne politike. Na kraju

iako ne krajeva, samo na taj nain Nemaka moe da ivi ubudue, a ne
natranja, kroz Juni Tirol. Niti e doi u obzir da odabere jednu od svih od-
jcni i ru- vojenih teritorija, u stvari, onu koja nam je najbeznaajnija u su-
kg'a da slo- tinskom smislu, i da rizikuje interes nacije od 70.000.000 ljudi,
biake. Jer da se u stvari odrekne svoje budunosti, samo zato da bi bedni,
e biti vra- fantastini nemaki ^ra-patrioti mogli da dobiju momentano za-
lavljanjem dovoljenje. I sve to zbog iste opsene, jer bi u stvari Juni Tirol
3. bio isto tako od male pomoi kao to je i sada.
tzacrta ovaj Nacionalsocijalistiki pokret kao takav mora da edukuje ne-
mogunosti u maki narod u tom pogledu da nesme da se uzdrava od toga da
'iogao da po- prolije krv kako bi oblikovao svoj ivot. Ali, na slian nain, na
jfFrancuska, u narod mora biti edukovan i u tom smislu da, barem ubudue, ni-
risocijalista, ja kada vie ne sme da dozvoli da proliva krv zbog nekakvih fan-
tomskih ideja.
premnost da do-Vf. U Neka nai patrioti, tako uporni u svojim protestima, kao i pr-
stvari, ak bi ipadnici otadbinske lige, barem jednom lepo kau kako oni vide
prvovanje ljudi nae i zamiljaju da je uopte mogue ponovo zauzeti Juni Tirol dru-
nim Tiro-laku? gaije nego vojnom silom. Neka barem jednom smognu snage i
Da li bi naa onajo poteno priznaju, ako ozbiljno veruju u to, da e Italija jednog
200.000 toneveruje dana omekana jednostavno lavinom njihovih ispraznih rei i
u to dabi vatrenih protesta - predati Juni Tirol, ili da nisu moda isto tako
jasvoglatinskog kon- ubedeni da e drava sa istom postojeom nacionalnom sveu,
mo, svakako opet samo pod pritiskom vojne pretnje, odustati od teritorije za koju se
nsluaju istrajala na borila etiri duge godine. Neka ne brbljaju stalno da smo se mi,
tnake? ili ja, odrekli Junog Tirola. Ti neuveni laovi znaju vrlo dobro
logunost da bira iz- da sam se ja lino borio na frontu u vreme kada je sudbina Ju-
falnim procenama, samo nog Tirola odluivala, to ne malom broju dananjih protesta-
pNemaku. Jer, pobeda nad nata na mitinzima u to vreme nije ni na pamet palo. I da su u isto
bi nam Juni Tirol, vreme, meutim, snage sa kojima su nai pripadnici Lige patrio-
piasnije profitirala kao na ta i nacionalne buroazije vodili spoljnu politiku i podstrekivali
eitalijanskupomo, done- neprijateljstvo prema Italijanima, svesno ometali pobedu svirn
Inajboljem sluaju, veliku sredstvima, da internacionalni marksizam, demokratija i centar
211
r
ak i u vreme mira nisu birali sredstva da bi oslabili i paralizo-
vali vojnu mo naeg naroda, i da su konano organizovali revo-
luciju tokom rata, koja je nuno vodila do propadanja Nemake,
a sa tim i nemake armije.
Juni Tirol je isto tako bio izgubljen za nemaki narod kroz
aktivnosti tih ljudi i uklet slabou i nesposobnou buroaski
ostraenih protestanata. Dostojno je prezira to to ovi takozvani
nacionalpatrioti danas priaju o odricanju od Junog Tirola. Ne,
draga gospodo, nemojte uvijati i zavijati na tako kukaviki nain casni imaos kakvim
pravu re. Ne budite tolike kukavice da istupite i kaete kako bi znaosamo^poslednjejt;
danas moglo da se postavi samo pitanje osvajanja Junog Tirola. eg narotot danasi
Jer odricanje, gospodo iz Lige Naroda, jeste rezultat delovanja tivratal koji
vaih vrednih dananjih savaznika, marksista, koji su izdali svoju suvetjj naeg
zemlju u svim legalnim dravnim oblicima. A jedini koji su imali narodan dana
hrabrosti da zauzmu otvoren stav protiv zloina u to vreme niste ispoljitio svu
bili vi, uvaeni lanovi Lige Naroda i buroaske diplomatije, ve odgovon
mali Nacionalsocijalistiki pokret i, pre svega, ja sam. U stvari, borimprotivti kako
gospodo, kada ste vi bili tako tihi da niko u Nemakoj nije znao bi I lju. Kogodr
ni da postojite, kada ste brzo klisnuli u vae mije rupe, te 1919. savrcmenograta,!,:
i 1920. godine, ja sam istupio protiv sramote potpisivanja mirov- ena psihika sn^
nog ugovora - i to ne tajno, iza etiri zida, ve javno. U to vreme, takvu rtvu 2 bio
medutim, vi ste i dalje bili takve kukavice da nijedan jedini put u skladu sal kada
niste usudili da se pojavite na jednom od naih sastanaka iz stra- bi sc danasl
ha da ete biti pretueni od strane vaih dananjih spoljnopoli- mevajusamoonil
tikih saveznika, marksistikih ulinih probisveta. frontikadabisej
ovek koji je potpisao Mirovni sporazum u Sen ermenu bio ja morala podne
je isto tako malo nacionalsocijalista, kao i oni koji su potpisali glcdaocima, 3C
Versajski mirovni sporazum. Oni su bili lanovi partija koji su, spoljna politil
potpisavi to, samo okonali decenijsku izdaju svoje zemlje. Ko
god danas na bilo koji nain eli da promeni sudbinu Junog Ti-
rola ne moe da odbaci neto to je ve odbaeno u svim oblici-
ma od strane dananjih protestanata. U najboljem sluaju, on to
moe samo ponovo da osvoji.
212
Ja se estoko protivim tome, svakako, i izjavljujem da u pru-

iti najjai mogui otpor tom nastojanju, i da u se boriti sa naj-
I vatrenijim fanatizmom protiv ljudi koji pokuavaju da povedu na
narod u avanturu, koliko krvavu toliko i ludu. Ja o ratu nisam uio
za stolovima restorana rezervisanim za redovne posetioce. Niti
^Hfrake, sam u ovom ratu bio jedan od onih koji su morali da daju nare-
enja ili da komanduju. Bio sam obian vojnik koji je sluao na-
^| Ifodkroz redenja i komande pune etiri i po godine, i koji je uprkos tome
f taroaski asno i iskreno ispunjavao svoju dunost. Ali ja sam na taj nain
LfaJcozvani tfirola. Ne, imao sreu da upoznam rat kakav on uistinu jeste, a ne onakav
Ljki nain [te kako kakvim bi neko eleo da ga vidi. Kao obian vojnik, koji je upo-
bi og Tirola. znao samo njegove mrane strane, ja sam bio za taj rat sve do
tdelovanja laizdali poslednjeg trenutka - zato to sam bio uveren da bi spasenje na-
svoju likojisuimali eg naroda moglo da lei samo u pobedi. Meutim, budui da je
ffftovremeniste danas mir stvoren od strane drugih, ja se kategorino zalaem pro-
^plomatije, ve tiv rata koji ne ide u korist nemakog naroda, ve samo protiv onih
Jjasam. Ustvari, koji su ve jednom ranije bezbono trgovali krvavom rtvom
]akoj nije znao naeg naroda zarad sopstvenih interesa. Uveren sam da u jednog
empe, te 1919. dana ispoljiti odlunost, da, ako je neophodno, ak preuzmem i
(pisivanja mirov- svu odgovornost da uloim krv nemakog naroda. Ali se zato
rijavno.Utovreme, borim protiv toga da ijedan jedini Nemac bude odvuen na ratite
|fedinijedanjedini put kako bi budale ili kriminalci svoje planove napajali njegovom krv-
hsastanaka iz stra- lju. Ko god razmisli o besprimernom uasu i zastraujuoj nesrei
laSnjih spoljnopoli- savremenog rata, ili razmotri beskrajne zahteve kojima biva izlo-
rjveta.
ena psihika snaga naroda, mora da se uplai ideje da upravo
buSenermenubio takvu rtvu zahteva uspeh koji u najboljem sluaju nikada ne bi
lionikojisupotpisali bio u skladu sa ogromnim naporom. I isto tako zna n da u sluaju
Ifaovi partija koji su, kada bi se danas ljudi iz Junog Tirola, ako se pod tim podrazu-
lizdaju svoje zemlje. Ko mevaju samo oni koji ive du nemakih granica, skupili u jedan
enisudbinu Junog Ti- front i kada bi se stotine i stotine hiljada rtava, koje bi naa naci-
jno u svim oblici- ja morala podneti u borbi za njihovo dobro, pojavilo pred ovim
Wjem sluaju, on to gledaocima, 300.000 ruku bi se podiglo zatitniki prema nebu i
spoljna politika Nacionalsocijalista bila bi opravdana.
213
Ono to je najstranije u svemu tome je to to se oni poigra-

vaju sa mogunou stranog ishoda, a da pri tome ni ne pomi-
ljaju, niti ele da zaista pomognu stanovnicima Junog Tirola.
Budui da borbu oko Junog Tirola danas vode oni koji su
jednom pustili da cela Nemaka bude unitena, kojima ak i sam vimal
Juni Tirol slui samo kao sredstvo, koje koriste sa hladnom bes-
krupuloznou kako bi zadovoljili njihove sramotne antinema-
ke - u najekstremnijem vidu izraene - instinkte. Mrnja prema
dananjoj, nacionalno svesnoj, Italiji, i iznad svega mrnja nove
politike ideje o ovoj zemlji, i u najveoj meri mrnja prema ita-
lijanskim dravnicima u usponu, jeste ta koja ih podstie da ko-
meaju nemako javno mnjenje uz pomo Junog Tirola. Jer, u cilj nan
stvari, koliko su, na kraju krajeva, indifirentni svi ti predstavnici protivd
prema nemakom narodu. Dok sudbinu Junog Tirola oplakuju vesop
sa krokodilskim suzama u oima, celu Nemaku vode ka sudbi-
ni koja je gora od one izdvojene teritorije. Dok protestuju protiv
Oniscaki
Italije u ime nacionalne kulture, oni zagauju kulturu nemake
ljudi u Nei
nacije iznutra, unitavaju ceo kulturni senzibilitet, truju instinkte
se obruavajuiJ
naeg naroda, i rue ak i dostignua prethodnih vremena. Da li
razumevaneto^j
doba, koje je unutar zemlje tlailo i ugnjetavalo sopstveno pozo-
nju od stranejj
rite, knjievnost, vajarstvo do najnieg nivoa, ima pravo da is-
tupi protiv dananje Italije, ili da titi nemaku kulturu od nje u svesti Nen
ime kulture? Gospoda iz Bavarske partije, nemaki nacionalisti, tisaknanji
pa ak i marksistiki skrnavitelji kulture, brinu oko kulture Ju- stvenih nac
nog Tirola, ali potpuno mirno doputaju da kulturu njihove domo- pod vlaut
vine vredaju najbedniji i najnezgrapniji postupci i predaju nemaku prelome ko
scenu sramotnom predstavniku rase, Johanu Speltu Aufu. I oni svega u Ju ja
pri tome, licemerno, ale zbog guenja nemakog kulturnog i- pogada Ne tvima
vota u Junom Tirolu, dok sami najokrutnije proganjaju sve one koja i mesec protiv
ljude u otadbini koji ele da zatite nemaku kulturu od svesnog sopstv jedno sa
i namernog unitenja. U tom pogledu, Bavarska partija podstre- celomfu
kuje dravnu vlast protiv onih koji se protive neuvenom unita- otadbinske protei
vanju nae narodne kulture. ta ovi usamljeni zatitnici nemake nakon pct mescci
socijalistikog po
214
f./igra- Italija kao saveznik
:pomi-
lirola. kulture u Junom Tirolu preduzimaju da bi u Nemakoj zatitili
nemaku kulturu? Dopustili su da pozorite padne na nivo bor-
dela, u bioskope su uneli stvari koje oigledno prljaju i skrnave
dfiom bes-lantinema- nau rasu, i potkopali su sve temelje ivota naeg naroda filmo-
Laprema nja nove vima koji potenje i moral smatraju smenim; oni su povladivali
Iprema ita-pce da ko-, dadaistikom i kubistikom zanosu u vajarstvu, zatitili tvorce
rola. Jer, u redstavnici ove niske obmane i ludila, dopustili da se nemaka knjievnost
)la oplakuju jvode ka surva u blato i kal, i celokupan intelektualni ivot naeg naroda
sudbi-lnratcstuju protiv prepusti Jevrejima iz celog sveta. I ista ta grupa dostojna prezira
ii nemake ,ifet, truju toliko je bezobrazna u suoavanju sa tim problemom da se zalae
instinkte iuibvremena. Da za nemaku kulturu u Junom Tirolu, a pri tome ima samo jedan
li Josopstveno pozo- cilj na umu, naravno, da podstakne dva naroda da krenu jedan
pkimapravo da is- protiv drugog kako bi ih na kraju to lake srozali na nivo njiho-
icbkulturuodnje u ve sopstvene nitavne kulture.
Jiie/iiaki nacionalisti, Medutim, tako stvari stoje u svemu.
linnu oko kulture Ju- Oni se ale na progon Nemaca u Junom Tirolu, dok se isti ti
^tulturunjihove domo-" ljudi u Nemakoj pojavljuju u ulozi najokrutnijih protivnika koji
dipredajunemaku i' se obruavaju na svakoga ko pod nacionalnom pripadnou pod-
^pcltu Aufii. I oni razumeva neto vie od pomirljive predaje svog naroda skrnavlje-
kulturnog i- nju od strane Jevreja i Crnaca. Isti ljudi koji se zalau za slobodu
jcproganjaju sve one svesti Nemaca u Junom Tirolu na najgori mogui nain vre pri-
jikulturuodsvesnog tisak na njih u Nemakoj. Nikada ranije sloboda izraavanja sop-
Bavarska partija podstre- stvenih nacionalnih stavova u Nemakoj nije bila guena kao
jtivencuvenomunita- pod vlau tog podmuklog partijskog oloa, koji sli se drznuli da
jnljeni zatitnici nemake prelome koplje u ime prava na svest i nacionalnu slobodu, pre
svega u Junom Tirolu. Oni jadikuju nad svakom nepravdom ko-
ja pogada Nemce u Junom Tirolu, ali ute kao ziliveni o ubis-
tvima koja su maraksisitiki ulini probisveti inili iz meseca u
mesec protiv sopstvenog naroda u Nemakoj. I to utanje dele za-
jedno sa celom finom nacionalnom buroazijom, ukljuujui i
otadbinske protestante. Za jednu jedinu godinu - to jest, samo
nakon pet meseci ove godine - devet ljudi iz redova Nacional-
socijalistikog pokreta je ubijeno u okolnostima koje su jednim
215
delom zaista bestijalne, a preko eststotina je ranjeno. Ova lalji-

va i pokvarena grupa nemo uti u vezi s tim dogaajima, ali kako
bi poela da die galamu da je samo jedno takvo delo izvreno
od strane faizma protiv Nemaca u Junom Tirolu. Kako bi samo
pozvali ceo svet da protestuje da je jednog jedinog Nemca zaklao
faista pod okolnostima slinim onima u kojima je marksista ubio
neugledne radnike u Nemakoj, ne pozivajui na revolt i javno
ispoljavanje nezadovoljstva ove fine falange za spas nemakog
naroda. I kako zaista isti ti ljudi, koji zvanino protestuju protiv
dravne torture nad Nemacima u Junom Tirolu, ugnjetavaju Ne-
mce koji im smetaju u samoj Nemakoj. Poevi od heroja ne-
make podmornice, pa sve do spasitelja Gornje lezije, ljudi koji
su bili spremni da proliju krv za Nemaku - kako su ih samo od-
vukli sa lisicama na rukama pred sudove i osudili ih na zatvorske nacio
kazne, i to sve samo zato to su rtvovali svoje ivote na stotine lasne
i stotine puta iz arke ljubavi prema otadbini, dok se prezrenja vie<
vredan olo protestanata sakrio negde gde ga niko ne bi mogao Kadaje
nai. I tako su ih sve osudili na zatvor koji je u Nemakoj bio od- disuopetp
redivan za dela kakva bi nacionalno svesna drava nagradila naj- vili su prit
vrednijim ordenjem. Ako Italija danas poalje Nemca u zatvor u bilo usmei
Junom Tirolu, celokupna nemaka nacionalna i marksisitika kom nacic
tampa istog momenta e odjeknuti kricima kao da je u pitanju desetine i
krvavo ubistvo. Ali potpuno previdaju da u Nemakoj ovek mo- podobni z;
e da bude u zatvoru mesecima samo zbog potkazivanja, pretre- beskompr
sa kue, prekraja u vezi sa potanskom poiljkom, telefonske jance da ]
dojave - to jest, istog protivustavnog liavanja linih sloboda za- sve to sve
garantovanih na temelju gradanskih prava ove drave - i da je to isti ti bur
osnovno obeleje svakodnevice. I neka ne kau nae takozvane protiv Ita
nacionalne partije da je to mogue samo u marksistikoj Prusiji. najurila g
Pre svega, oni su u bratskim odnosima sa istim tim marksistima tine Nem
u pogledu spoljne politike, i drugo, oni u istoj meri uestvuju u godine u
guenju iskrenog, samosvesnog nacionalizma. Oni su u nacional- bili teko
noj Bavariji postavili na smrt bolesnog Ditriha Ekarta pod tako- nain na
216
zvano zatitno starateljstvo zbog nepodmitljivog nacionalnog sta-

novita, uprkos dostupnim medicinskim izvetajima, i bez ika-
kvog oseaja da su postupili pogreno. I tako su ga dugo drali u
pritvoru da je na kraju kolabirao i umro dva dana nakon to su ga
pustili. tavie, on je bio najvei pesnik Bavarske. Naravno, on
je bio Nemac i uopte nije ubio Johana Spilta Aufa, te stoga nije
(tijavno lakog u ni postojao za ove borce za nacionalnu kulturu. I upravo su ga ti
protiv svaju Ne- nacionalpatrioti ubili, kao to su kriom unitili i njegovo delo,
lieroja ne-j,ljudikoji jer je on na kraju ipak bio Nemac, a uz to poten i odan Bavarac,
fih samo od- a ne belosvetski pokvareni Jevrejin iz Nemake. Tada bi on bio
|iiazatvorske liote na neto sveto za ovu Ligu patriota, ali, u ovom sluaju, oni su delo-
stotine fttseprezrenja vali u skladu sa njihovim nacionalno-buroaskim gleditima, i ot-
Jjone bi mogao vorenim izjavama u administraciji minhenske policije: Umrite,
pfaakoj bio od- nacionalne svinje! Ali to su isti ti Nemci, koji svesno pokrenu ta-
iranagradilanaj- las nezadovoljstva itavog sveta kada neko u Italiji ne uradi nita
..Vemcauzatvoru vie osim to Nemca strpa u zatvor.
,.:;aimarksisitika Kada je nekoliko Nemaca proterano iz Junog Tirola, ovi lju-
aodaje u pitanju di su opet pozvali nemaki narod na burno negodovanje. Zabora-
nakoj ovek mo- vili su pritom samo da dodaju da je podstrekivanje, medutim,
Jpofcivanja, pretre- bilo usmereno protiv Nemaca u samoj Nemakoj. Pod buroas-
ôiiljkom, telefonske kom nacionalnom vladom, nacionalna Bavarska je proterala na
fiaDjalinihslobodaza- desetine i desetine Nemaca, i to samo zato to nisu bili politiki
êdrave-i da je to u podobni za korumpirani, vladajui buroaski sloj ve su imali stav
nae takozvane beskompromisnog nacionalizma. Iznenada vie nije htela Austri-
csistikoj Prusiji. .::::: jance da prizna kao brau, ve samo strance. Medutim, nije se
tim marksistima lcri sve to svelo samo na proterivanje takozvanih Nemaca tudina. Ne,
uestvuju u ,. uiii su isti ti buroaski nacionalni licemeri, koji su burr.o protestovali
u nacional-Ih'triha protiv Italije zbog toga to je proterala Nemca iz Junog Tirola i
Ekarta pod tako- najurila ga u drugu provinciju, proterali su iz Bavarske na dese-
tine Nemaca sa nemakim dravljanstvom, koji su se etiri i po
godine u nemakoj armiji borili za Nemaku, i koji su u tom ratu
bili teko ranjeni i dobili najvia odlikovanja. U stvari, to je pravi
nain na koji ovi buroaski nacionalni licemeri gledaju na one
217
koji sada burno negoduju protiv Italije, dok oni sami nose najgo-
re breme sramote medu sopstvenim narodom.
Oni jadikuju oko denacionalizacije u Italiji, a u isti mah dena-
cionalizuju nemaki narod u njihovoj sopstvenoj domovini. Bore
se protiv svih onih ko se bori protiv trovanja naeg naroda u pogle-
du krvi, a, u stvari, progone svakog Nemca koji vodi bitku protiv
degermanizacije, negrifikacije i judizacije naeg naroda u velikim
gradovima, koje sami pokreu i sponzoriu, i to na najbestidniji
i najnemilosrdniji nain. I navoenjem lanih izgovora o tome ka-
ko predstavljaju opasnost po crkvene ustanove pokuavaju da ih
strpaju u zatvor. avaju
Kada je uzbudeni Italijan u Meranu otetio spomenik kraljice da|
Elizabete,oni su digli takvu galamu da nije moglo da ih umiri ni
to kada je italijanski sud kaznio prestupnika dvomesenim zatvo-
rom. Ali, to to su spomenici i gradevine koje predstavljaju trago-
ve kulturne batine naeg naroda neprekidno skrnavljeni u samoj
Nemakoj, to ih se uopte ne tie. To to je Francuska gotovo u ringijind
potpunosti unitila sve spomenike Nemake prolosti u Alzas-Lo- se ti
taringiji je za njih potpuno nevana stvar. Ne uzbuduje ih ni to to totol
Poljaci sistematski pustoe sve to ak uopte podsea na ime tizmom;1
Nemake. U stvari, njih ni najmanje ne uzbuuje injenica da je napotpunob
upravo ovog meseca u Brombergu Bizmarkova tvrdava zvanino ih ne uznemit
demolirana od strane vlade - sve to ove ampione nacionalne a- hiljadaljudiizk
sti naeg naroda ostavlja potpuno ravnodunim. Meutim, zlo i bacili ih i
nesrea je ako se neto tome slino desi u Junom Tirolu, jer to je tante i rc
za njih iznenada postala Sveta zemlja. Ali zato sama otadbina, U stvari, ko god
domovina, moe da ide do davola. mo da se
Svakako, na italijanskoj strani se odigralo mnogo vie od je-
dne nepromiljene akcije u Junom Tirolu, dok je pokuaj da se
sistematski denacionalizuje nemaki element isto toliko netakti-
an koliko i problematian. Ali, oni koji su delom krivi za to i
dobrodolica.)
koji, u stvari, ne znaju nita o nacionalnoj asti svog naroda, ne-
kaoidanasl
maju prava da protestvuju protiv toga. U stvari, to pravo pripada zatekle na
izbcglikim loi
mesta kao Cigam.!
prve izbegliceizj
ne iz jedne policijj
Nc, tada srca ovil
Junom Tirolu uof
terali jednog Nem
pravdu, drhtali SIJ
218
feo- samo onima koji su se do sada borili za nemake interese i ast.

A u Nemakoj je to pravo pripalo iskljuivo Nacionalsocijalisti-
kom pokretu.
Sutinska la i neosnovanost svog tog stvaranja opteg raspo-
loenja protiv Italije postaje oevidna uporede li se postupci Itali-
jana sa postupcima Francuza, Poljaka, Belgijanaca, eha, Rumuna
i Junih Slovena protiv Nemaca. To to je Francuska proterala
vie od etvrt miliona Nemaca iz Alzas-Lotaringije, to je vie
ljudi od ukupnog broja stanovnika Junog Tirola, ne predstavlja
za njih nikakav udarac. Kao to ih ni to to Franeuzi danas poku-
avaju da zatru svaki trag nemake nacionalnosti u Alzas-Lota-
Jjiikkraljice ringiji ne spreava da se bratime sa Francuskom, uprkos tome to
Jiliumirini se ti udarci i dalje nastavljaju kao odgovor od strane Pariza. Ni
fcfiiim zatvo- to to Belgijanci proganjaju nemaki narod sa neuporedivim fana-
|6vljaju trago-rljeni tizmom; to to su Poljaci masakrirali preko 17.000 Nemaca, i to
u samoj ska na potpuno bestijalan nain naoigled prisutnih svedoka, nimalo
gotovo u ih ne uznemirava; to to su oni, konano, proterali na desetine
BStiuAlzas-Lo- hiljada ljudi iz kua i sa zemlje, gotovo samo u kouljama, i pre-
jiojeihnitoto bacili ih preko granice, jesu stvari koje buroaske lane protes-
Ipodsea na ime tante i rodoljube iz nae otadbine ne mogu da dovedu do besa.
Ijeinjenicada je U stvari, ko god poeli da upozna pravi stav ove grupe mora sa-
jjafvravazvanino mo da se seti naina na koji se izbeglicama ak i tada poelela
aenacionalnea- dobrodolica. Njihova srca su, u to vreme, krvarila isto tako malo
tUedutim, zlo i kao i danas kada su se desetine hiljada nesrenih izbeglica ponovo
jinTiroluj'ertoje zatekle na tlu njihove drage domovine, jednim delom u pravim
ifOiotadbina, izbeglikim logorima, da bi potom skitali od jednog do drugog
mesta kao Cigani. Ja i sada vidim prizor iz tog vrcmena kada su
riunoogo vie od je- prve izbeglice iz Rura dole u Nemaku, a potom bile upuiva-
lltjepokuaj da se ne iz jedne policijske uprave u drugu poput velikih prestupnika.
sto ioliko netakti- Ne, tada srca ovih predstavnika i zatitnika nacionalnog bia u
delomkrivi za to i Junom Tirolu uopte nisu krvarila. Ali zato kada su Italijani pro-
iiisvognaroda, ne- terali jednog Nemca iz Junog Tirola, ili mu naneli nekakvu ne-
n.topravopripada pravdu, drhtali su negodujui poput uvredenih pravednika nad
219
tim besprimernim zloinom protiv kulture i najveim varvarstvom

koji je svet ikada video. Kako su samo onda govorili: Nemaki
narod nikada ranije i nigde nije bio ugnjetavan tako stranim i
tiranskim metodama kao u ovoj zemlji. A zapravo se to sve odi-
gravalo, naravno uz jedan izuzetak, naime, u samoj Nemakoj,
od strane domaih tirana. Stlfl
Juni Tirol, ili tanije pripadnici nemake nacionalnosti u toj
oblasti, moraju se ouvati zbog nemakog naroda, ali u samoj Ne-
makoj, oni su bezumnom politikom nenacionalnog beaa, op-
te korupcije, i ulizitva medunarodnim fmansijskim gospodarima,
ubili duplo vie ljudi nego to uopte ima Nemaca u Junom Ti-
rolu. Oni ostaju nemi u pogledu 17.000 do 22.000 ljudi, koji su,
prema godinjoj statistici, prethodnih godina bili dovedeni do sara:
moubistva njihovom katastrofalnom politikom, a taj broj, zajedno njima,!
sa decom, izraen u proseku, za deset godina daleko prevazilazi i izra
broj Nemaca u Junom Tirolu. Oni podstiu emigraciju, jer na- ju zatoto;
cionalna buroazija gospodina Stresemana belei porast emigra- povienimi
cije, izraene u procentima, kao izvanredan uspeh spoljne politike. meneepr
A to opet znai da svake etiri godine Nemaka gubi vei broj lepojeka(
ljudi od broja stanovnika nemake nacionalnosti Junog Tirola. borbu, av
Ali abortusima i kontrolom radanja, iz godine u godinu, oni ubiju raelaAbn
gotovo dvostruko vei broj ljudi od celokupnog broja stanovni- vrite zaj*
ka nemake nacionalnosti u Junom Tirolu. I ta grupa neoprav- pravi bur;
dano sebi daje moralno pravo da govori u ime interesa nemakog ina prek
naroda u inostranstvu. zagluplje
Isto tako, ti nemaki zvaninici jadikuju oko denacionaliza- predstavc
cije naeg jezika u Junom Tirolu, ali zato u samoj Nemakoj ki narod
degermanizuju nemaka imena u ehoslovaka, ili u ona kara- bljeni od
kteristina za oblast Alzas-Lotaringiju, i tako dalje, pronalazei Nemz
sve mogue zvanine naine i metode. U stvari, postavljeni su bude odr
zvanini putokazi na kojima su ak nemaki nazivi gradova pre- usled tog
vedeni na eke kako bi sluili esima. Ali, to je za njih bilo u di pokrei
redu. Medutim, kada su Italijani promenili sveto ime Brener u Bre- odreduji]
220
nero, u tome je prepoznat gest koji je neodlono zahtevao naj-

ei mogui otpor. I jedan takav spektakl svakako nije trebalo
propustiti kada bi takve buroaske patriote poele da padaju u
vatru zbog nezadovoljstva, posebno kada bi prisutni znali da je
sve to zapravo samo komedija. Glumaka uloga nacionalne stra-
ikoj, sti pristaje naoj bestrasnoj, propaloj buroaziji kao to ostareloj
prostitutki pristaje da glumi ljubav. Sve su to samo izvetaeni
;ti u prevaranti i, u najgorem sluaju, pokazuje se u svom najvernijem
toj izdanju ako se jedno takvo uzbuenje nade na sceni u Austriji.
dmojNe- Crno-zlatni predstavnici zvanine vlasti, za koje je prethodni ne-
.ia, op- maki element u Tirolu bio potpuno beznaajna stvar, sada se
Jfodarima, ilnom udruuju u svetom nacionalnom nezadovoljstvu. Takva atmosfe-
Ti-i', koji su, li do ra stvara naelektrisanje u svim uskogrudim buroaskim udrue-
sa-ifoj, zajedno njima, posebno ako nakon toga uju da ih Jevreji u tome podravaju
prevazilazi ';, jer i izraavaju svoju spremnost da uestvuju. To znai da protestu-
na-cmigra- ju zato to znaju da e im posebno ovog puta biti doputeno da
..^ljiicpolitike. povienim tonom izraze svoja nacionalna oseanja - a da ih u to-
ijjobi vei broj me nee preduhitriti jevrejska tampa. Naprotiv. Na kraju krajeva,
:iJunog Tirola. lepo je kada poten predstavnik buroazije poziva na nacionalnu
:odinu, oni ubiju borbu, a u isto vreme ak bude pohvaljen od strane Mozesa Iz-
kroja stanovni- raela Abrahamsona. U stvari, ak i vie od toga. Jevrejske novine
f
fj3grupaneoprav- vrite zajedno s njima, i na taj nain, po prvi put biva uspostavljen
Mnemakog pravi buroasko-nacionalni nemaki jedinstveni front, od Kroto-
ina preko Bea, pa sve do Insbruka, i nemaki narod, politiki
Uodenacionaliza- zaglupljen, u tom momentu sebi doputa da bude zaveden ovom
lisaoioj Ncmakoj predstavom, kao to su prethodno nemaka diplomatija i nema-
ili u ona kara- ki narod ve jednom dopustili da budu nasama/eni i zloupotre-
bdalje, pronalazei bljeni od strane Habzburga.
|{fori,postavljeni su Nemaka je ve jednom dopustila da njena spoljna politika
izivigradovapre- bude odredena iskljuivo austrijskim interesima. Akazna koju je
bjeza njih bilo u usled toga pretrpela bila je stvarno strana. Teko nama ako mla-
ôinieBreneruBre- di pokret nemakog nacionalizma dopusti da politiku ubudue
odreduju teatralni brbljivci pokvarene buroazije, ili, u stvari,
221
marksisti, pravi neprijatelji Nemake. I teko nama ako, u isto

vreme, zahvaljujui potpunom nerazumevanju istinskih motiva
austrijske drave u Beu, ponovo dobijemo direktive iz tog cen-
tra. Upravo u tome e se sastojati zadatak Nacionalsocijalistikog
pokreta da pripremi zavrni in teatralnih jadikovki i povika i
izabere odmeren razlog koji e upravljati buduom nemakom
spoljnom politikom. sta*
Italija, svakako, snosi krivicu zbog celokupnog ovog razvo-
ja. Ja lino smatram da bi bilo glupo i politiki nezrelo uputiti
Italiji prekor zbog injenice da je prilikom pada Austrije pome-
sust\
rila svoje granice ka Breneru. Motivi koji su je u to vreme vodili
tamoi
nisu bili nita osnovaniji od motiva koje su jednom odredili bur-
maltl
oaski aneksionistiki politiari, ukljuujui i gospodina Strese-
mana, da se podre nemake granice protiv belgijskog utvrenja
kod Moze. U svim vremenima odgovorna, promiljena i delo-
tvorna vlada e se potruditi da pronade strateki prirodne i sigur-
ne granice. Svakako, Italija nije pripojila Juni Tirol da bi tako
dobila par stotina hiljada Nemaca, i Italijanima bi svakako vie od-
govaralo da su na toj teritoriji iveli samo Italijani umesto Nemaca.
Zato to ih, u stvari, nikada prvenstveno strateka razmatranja
nisu navela na to da postave granice preko Brenera. Meutim,
nijedna druga drava se ne bi drugaija ponaala u njihovoj si-
tuaciji. Zato je bespredmetno kritikovati ovo oblikovanje grani-
ca kao takvo, s obzirom na to da svaka drava mora da odredi
svoje prirodne granice prema sopstvenim interesima, a ne prema
interesima drugih. U meri u kojoj posedovanje Brenera moe po-
sluiti vojnim interesima i u strateke svrhe, nije bitno to da li e
200.000 Nemaca iveti unutar ove strateki ustanovljene i obez-
bedene granice kao takve ako populacija zemlje obuhvata 42 mi-
liona ljudi, a vojna delotvornost neprijatelja na samoj toj granici
se ne uzima u obzir. Bilo bi mudrije potedeti tih 200.000 Nema-
ca bilo kakvog pritiska i prisile, i ne nametati im silom stav, iji
bi rezultat, na osnovu iskustva, bio potpuno bezvredan. Isto tako
222
iom Italija kao saveznik
fciazvo- zajednica naroda ne moe biti iskorenjena za dvadeset ili trideset

luputiti jepome- godina, bez obzira na primenjene metode, i da li to neko eli ili
levodili Blibur-\ ne. Na italijanskoj strani, ovek moe odgovoriti tako da sasvim
Strese-Ijutvrdenja izvesno izgleda da je u pravu kako to prvobitno nije bila njihova
pa i dclo-rk i namera, i da se to desilo samo po sebi kao posledica provoka-
sigur-[jabi tako tivnih pokuaja stalnog meanja u unutranju politiku Italije od
atovieod- strane austrijskih i nemakih spoljanjih trupa, i posledica iz toga
toNemaca. nastalih na samim stanovicima Junog Tirola. To je u redu, jer
brazmatranja su, u stvari, Italijani prvo veoma poteno i iskreno pozdravili pri-
Medutim, voj si- sustvo pripadnika nemake nacije u Junom Tirolu. Ali, kako se
wje grani-a da tamo pojavio faizam, stvaranje neprijateljskog raspoloenja pre-
odredi rna Italiji u Nemakoj i Austriji, poniklo na osnovu tog principa,
laneprema dovelo je do uzajamne netrpeljivosti, koja je u Junom Tirolu ko-
?neramoepo- nano morala da ostavi posledice koje vidimo danas. U svemu
fefcotodalie ovome najloiji uticaj je izvrilo Udruenje Andreasa Hefera ko-
lovljcne i obez-:a je je, umesto da Nemcima u Junom Tirolu snano preporui da
42 mi-J-.viinoj toj ispolje mudrost i jasno im stavi do znanja da je njihova misija
granici bila da izgrade most izmedu Nemake i Italije, u njima stvorilo
bl.OOONema- nerealna oekivanja u pogledu stanovnika Junog Tirola, ali koja
linsilomstav, iji su, meutim, bila predodredena da ih podstaknu na ishitrene po-
lan. Isto tako teze. I ako su uslovi izmakli kontroli i otili u ekstrem za to je, pre
svega, krivo ovo Udruenje. Ko god je poput mene imao mnogo
prilika da lino upozna vane lanove ovog Udruenja isto tako
mora biti zadivljen neodgovornou sa kojom je ova asocijacija,
uistinu tako male moi i snage, mogla da nanese toliko veliku te-
tu. Jer kada sebi u celini predstavim ove likove na rukovodeim
mestima, i zamislim nekog od njih pojedinano \ako poseduje
kancelariju u minhenskoj policijskoj upravi, razljutim se ve i na
samu pomisao da su svi oni mukarci koji nikada ne bi rizikovali
svoju krv i kou istupivi u sredite zbivanja koje neizbeno vodi
u krvavi rat.
Isto tako je tano to da podstrekai ovog neprijateljstva pre-
ma Italiji nikako ne mogu da razumeju problem oko Junog Tirola,
223
budui da njima do toga uopte nije stalo, kao uostalom ni do sa-

me nemake nacije. U stvari, to je samo pitanje odgovarajuih
sredstava za stvaranje konflizije i komeanje javnog mnjenja, po-
sebno u Nemakoj, protiv Italije. Zato to je upravo to onaj sutin-
ski element koji interesuje ovu gospodu. Pa iz tog razloga postoji
izvesna osnova da se opravda italijanska primedba da e, bez ob-
zira na to kakav tretman Nemci mogu imati u Junom Tirolu, oni
uvek pronai neko odgovarajue sredstvo da uzburkaju javno mnje-
nje, jer je to upravo ono to ele. I upravo iz tog razloga to u
Nemakoj danas, isto kao i u Italiji, izvesni elementi imaju inte- mad
res da osujete razumevanje izmedu ovih nacija svim sredstvima,
bila bi dunost mudrih ljudi da odstrane ta sredstva od njih to je
dalje mogue, ak i uprkos opasnosti da e to i dalje pokuavati.
Suprotna stvar bi imala smisla samo onda kada u Nemakoj ne bi jadaptoi
bilo nikoga ko bi skupio hrabrosti da zagovara razumevanje zapravosi
nasuprot svim tim agitatorima. To, meutim, nije sluaj. Napro- protiv, (
tiv, to se dananja Italija vie trudi da izbegne incidente, to e marevena'K
njenim prijateljima u Nemakoj biti lake da izloe javnom novomi
mnjenju inicijatore mrnje, da demaskiraju licemerje njihovih ra- nana
zloga, i da zaustave njihovu aktivnost trovanja naroda. Ali, ako u darop
Italiji zaista veruju da nikako ne mogu da pronadu neki kompro- preporo
mis u pogledu celokupne galame, povika i zahteva stranih organi- Akoi
zacija, i da to ne vide kao kapitulaciju ve kao mogui dalji porast mogla da i
arogancije tih elemenata, onda se neki naini mogu pronai. U pritom ne|
stvari, takva obaveza mogla bi u sutini da se pripie onima koji tu prome
ne samo da nisu ukljueni u to raspirivanje mrnje ve, naprotiv, za
jesu prijatelji koji se zalau za razumevanje sa Italijom i Nema- razumevan
kom, i sami vode najeu borbu protiv trovaa javnog mnjenja davaju-akojii
uNemakoj. raima neprijaft
Spoljnopolitiki cilj Nacionalsocijalistikog pokreta nema ni- protiv tih elem
kakve veze ni sa ekonomijom ni sa buroaskom politikom grani- dravi kao ne
ca. Teritorijalni cilj naeg naroda r i ubudue, biti odredivanje Nemakoj;
njegovog razvoja, koji nikada ne bi trebalo da ga dovede u sukob to je Italiji va
to je faizam
224
ipo- sa Italijom. Mi isto tako nikada neemo rtvovati krv naeg naro-
da kako bi se izvrile male korekcije granica, ve samo radi teri-
torije, i to u cilju njegove dalje ekspanzije i odranja. Taj cilj nas
vodi u pravcu istoka. Istone obale Baltikog mora su za Nema-
noni ku ono to je Sredozemno more za Italiju. Smrtni neprijatelj
daljeg razvoja Nemake, u stvari ak i u pogledu samog odranja
jedinstva naeg Rajha, jeste Francuska, u istoj meri kao to to
predstavlja i za Italiju. Nacionalsocijalistiki pokret se nikada
nee zanositi povrnim i nitavnim povicima: ural Nee zveckati
iihtoje navati. maem. Njegovi lideri su, gotovo bez izuzetka, izuzetno svesni i
)) ne bi upoznati sa prirodom rata kakav on u stvari jeste. Stoga, on nika-
zuincvanje [jaj. da nee prolivati krv ni za kakav drugi cilj osim za onaj koji slui
Napro-flite, to e celokupnom buduem razvoju naeg naroda. Zbog toga on odbi-
iejavnom ja da provocira rat sa Italijom zarad ispravljanja granica, koje je
fcjiliovih ra- zapravo smeno u pogledu nemake fragmentacije u Evropi. Na-
i,Ali,akou protiv, on eli da zauvek privede kraju sve nesrene tevtonske
îkompro-nili mareve na jug, i eli da zastupa nae interese tako da krenu u
organi-fc/dalji novom pravcu, koji e omoguiti reenje teritorijalnog pitanja za
porast na narod. Ovim osloboenjem i izvodenjem Nemake iz perio-
jupronai. U da ropstva i zavisnosti, mi se takoe, pre svega, borimo za njen
bnimakoji preporod, pa, na taj nain, i za nemaku ast.
JTve,naprotiv,1 Ako dananja Italija veruje da bi promena u Junom Tirolu
i Nema- mogla da se smatra kapitulacijom pred stranim meanjem, koja
P^vnogmnjenja pritom ne bi vodila eljenom razumevanju, neka onda sprovede
tu promenu iskljuivo zbog onih ljudi u Nemakoj koji se zalau
reta nema ni-
za razumevanje sa Italijanima - i na taj nain ih potpuno oprav-
^politikom grani-
davaju - a koji ne samo da odbijaju da se identifikuju sa zagova-
ife'odreivanje
raima neprijateljstva, ve, u stvari, godinama vode estoku borbu
pdovedeusukob
protiv tih elemenata i koji priznaju suverena prava itaiijanskoj
dravi kao neto to joj najprirodnije pripada.
Nemakoj je isto tako vano da ostane prijatelj sa Italijom, kao
to je Italiji vazno da to ostane sa Nemakom. I upravo tako kao
to je faizam italijanskom narodu dao novu vrednost, isto tako
225
vrednost nemakog naroda ne moe ubudue da se procenjuje na

osnovu njegovog trenutnog stanja, ve prema snazi koju je tako
esto ispoljavao ranije u istoriji i koju, moda, sutra moe pono-
vo da pokae.
Prema tome, kao to je za Nemaku sticanje prijateljstva sa
Italijom vredno rtve, isto toliko i za Italiju znai nemako pri-
jateljstvo. Bila bi to zaista prava srea za oba naroda ako te snage
u obe zemlje, koje su nosioci ove spoznaje, budu mogle da po-
stignu odnos pun razumevanja.
Dakle, kao to je u Nemakoj podsticanje neprijateljstva pre-
ma Italiji odgovorno za ovu nesrenu mrnju, isto tako i na Italiji
lei odgovornost ako, u pogledu injenice da je u Nemakoj stvo-
skefed
ren razdor i da se odvija borba protiv agitatora neprijateljskog
svegato
raspoloenja, i sama ne preduzme sve to je u njenoj moi da im
janskogf
ta sredstva istrgne iz ruku.
vorenoj
Ako se faistiki reim svojom razboritou izbori i uspe da
Takolu,
65 miliona Nemaca pretvori u prijatelje Italije, to e onda biti zna-
bilos sti i
ajnije i vrednije nego da edukuje 200.000 ljudi tako da postanu
umetneus
loi Italijani.
Zalta
Na slian nain je bio neosnovan stav Italije kojim se brani-
komjebiloi
lo ujedinjenje Austrije sa Nemakom. Ve sama injenica da se
drava p
Francuska prvenstveno zalae za tu zabranu neizbeno bi treba-
spoljnopolitikic
lo da dovede do toga da Rim zauzme suprotan stav budui da se
kontckstu, nije i
Francuska nije odluila za taj korak da bi to, na neki nain, kori-
tcko da jc imala
stilo Italiji, ve pre nadajui se da e joj time naneti tetu. Postoje,
novnika. Dajei
pre svega, dva razloga koji su naveli Francusku da se svim sred-
godine, tende
stvima bori protiv ujedinjenja: prvo, zato to je na taj nain elela
dcne
da sprei jaanje Nemake, i drugo, zato to je uverena da e je-
velikimi
dnog dana moi da u austrijskoj dravi stekne zemlju lanicu za
mogui, toj
francusko evropsku alijansu. Dakle, Rim ne bi trebalo da gaji
Spreavanjeovogc
iluzije da je francuski uticaj u Beu daleko presudniji nego ne-
ku sa veih ciljd
maki, a kamoli italijanski. Francuski pokuaj da prebaci sedite
ktivnc ideje A\]
Lige naroda u Be, ako je to ikako mogue, proistie samo iz na-
JunogTirola]
226
\
mere da se ojaa kosmpolitski karakter ovog grada kao takvog, i

da ga dovede u vezu sa zemljom iji karakter i kultura nailaze na
jai odziv u dananjoj atmosferi koja vlada u Beu, nego u ne-
makom Rajhu.
I kako se u austrijskim provincijama ozbiljno tei ka uniji, sa
isto tako malom ozbiljnou se ta stremljenja shvataju u Beu.
\
Naprotiv, ako u Beu zaista uzimaju u obzir ideju o uniji. to uvek
ine samo zato da bi se izvukli iz neke fmansijske tekoe, s ob-
zirom na to da je Francuska onda pre spremna da prui ruku dr-
|[va pre- avi poveriocu. Medutim, postepeno e sama ova ideja o uniji
altaliji toj presahnuti kako bude dolo do unutranje konsolidacije austrij-
stvo- ske federacije i kada Be povrati svoju dominantnu poziciju. Povrh
Iteljskog svega toga, politiki razvoj u Beu pretpostavlja jaanje antiitali-
luioi da im janskog i antifaistikog karaktera, dok marksizam u Austriji ot-
voreno pokazuje veliku naklonost prema Francuskoj.
fi' i uspe da Tako e injenica da je u to vreme formiranje unije, na svu sre-
abitizna- u, bilo spreeno, delimino uz pomo Italije, jednog dana dove-
Piodapostanu sti do toga da se karika koja nedostaje izmeu Praga i Jugoslavije
umetne u sistem francuske alijanse.
J brani- Za Italiju, medutim, spreavanje austrijskog saveza sa Nema-
diijenica da se kom je bilo pogreno na psiholokom nivou. to je austrijska
JDO bi treba- drava postajala raskomadanija, to su ogranieniji postajali njeni
Krbudui da se spoljnopolitiki ciljevi. Cilj spoljne politike, posmatran u irem
|;iinain,kori- kontekstu, nije mogao da se oekuje od dravne strukture koja
rfiStetu. Postoje, teko da je imala x kvadratnih kilometara i jedva y miliona sta-
Asesvimsred- novnika. Da je nemaka Austrija pripojena Nemakoj 1919-1920.
inatajnain elela godine, tendencije njene politike misli bi postep^no bile odre-
Juverena da ce je- dene velikim politikim ciljevima Nemake, koji su barem bili
Ifflnljii lanicu za mogui, to jest, realni za naciju od gotovo 70.000.000 stanovnika.
ptbitrebalo da gaji Spreavanje ovog dogadaja u to vreme udaljilo je spoljnu politi-
dniji nego neku sa veih ciljeva i ograniilo je na stare i neznatne rekonstru-
|prebaci sedite ktivne ideje Austrije. Samo je na taj nain bilo mogue da pitanje
iesamoizna- Junog Tirola poprimi tako veliki znaaj. Jer budui da je Austrija
227
bila tako mala drava, bila je barem dovoljno velika da bude no-
silac spoljnopolitike ideje koja je bila isto tako mala, kao to je,
nasuprot tome, mogla polako da zatruje politiko miljenje cele
Nemake. to su politike ideje Austrije postajale ogranienije,
usled sopstvene teritorijalne ogranienosti, to su se lake mogle
razvijati u probleme, koji su svakako bili od znaaja za ovu dra-
vu, ali koji nisu mogli da se pomatraju kao presudni u formira-
nju nemake spoljne politike za nemaku naciju.
Italija bi trebalo da se zalae za savez Austrije sa Nemakom
ako ni iz jedog drugog razloga, onda zato da bi prevazila fran-
cuski sistem saveznitva u Evropi. Ona bi to isto tako trebalo da
uradi kako bi predstavila razvoj drugih zadataka za nemaku po- stanoVi
litiku granica, koji bi se pojavili kao posledica njenog ukljui- OSIKMfl
vanja u veliki Rajh. protiv?
tavie, razlozi koji su jednom podstakli Italiju da zauzme dila u uv
stav protiv saveza nisu sasvim jasni. Ni dananja Austrija ni da- fbrm
nanja Nemaka ne mogu nikada i ni u kom sluaju da se smatra- daovdedalpj je
ju vojnim protivnikom Italije. Medutim, ako Francuska i uspe u danasuj pokuaj
tome da okrene protiv Italije zajedniki savez u Evropi, u kojem da^
bi uestvovale Austrija i Nemaka, vojna situacija se ni tada ne JunogTin
bi izmenila bez obzira na to da li je Austrija nezavisna ili je sa aju da, 1
Nemakom. tavie, u svemu tome ionako ne moe biti rei o izgubljenj
pravoj nezavisnosti sa tako malom strukturom. Austrija e uvek ko dogle Zatof
biti podredena uticajima veoma snanih drava. vajcarska ne mo- tano
e da se pokae kao zemlja koja se tome protivi, budui da raspo- stvom
lae mogunostima da opstane sama, pa ak i samo na osnovu ijtt
turistikog prometa. Za Austriju to ve nije mogue zbog dispro-
porcije kapitala ove zemlje sa brojem celokupnog stanovnitva. Me-
dutim, bez obzira na stav Austrije prema Italiji, u samoj injenici Junii
njene egzistencije ve lei poboljanje vojno-stratekog poloaja su, svojiti
ehoslovake, koja jednog dana, na ovaj ili onaj nain, moe da obez\
zauzme oevidno neprijateljski stav prema prirodnom savezniku ophodne 1
Italije kao takve: Madarskoj. in,potkopalev
tako i za ouva
228
Za Italijane, vojni i politiki razlozi bi govorili u prilog tome

da se zabrana sklapanja saveza smatra barem kac neto nebitno,
ako ne i neto to ne odgovara svrsi.
Ne mogu da zakljuim ovo poglavlje, a da ne ustanovim de-
taljno ko u stvari snosi krivicu to pitanje Junog Tirola uopte
postoji.
Za nas Nacionalsocijaliste, politiki, odluka je doneta. I ko-
nano ja - koji sam estok protivnik toga da se milioni Nema-
ikom ca dovuku na ratite i da tu iskrvare zarad interesa Francuske,
5 fran- a da u svemu tome Nemaka nema nikakvu korist, koju bi s
['irebalo da obzirom na krvave rtve trebalo da ima - ja takode odbacujem
ikupo-h stanovite da je u tome presudna bila nacionalna ast. Jer na
ukljui- osnovu ovog gledita, ja bih ubrzo morao da krenem u pchod
protiv Francuske, koja je celokupnim svojim ponaanjem uvre-
iJazauzme dila ast Nemake na sasvim drugaiji nain nego Italija. Ja sam
rija ni da- u uvodu ove knjige ve ire prikazao i ukazao na mogunost
>csmatra- formulisanja spoljne politike na osnovu nacionalne asti, tako
aiuspe u da ovde dalje nema potrebe da zauzimam stav prema tome. Ako
fpi,ukojem je danas u grupama ljudi koji protestuju protiv nas nainjen
^nitadane pokuaj da se ovaj na stav predstavi kao izdaja i odricanje od
u'Jijesa e Junog Tirola, to bi moglo da se pokae kao istinito samo u slu-
biti rei o aju da, nezavisno od naeg stava, Juni Tirol uopte nije bio
trija e uvek izgubljen, ili da je trebalo da bude vraen drugom Tirolu u ne-
skanemo- ko dogledno vreme u budunosti.
icidaraspo- Zato se oseam prisiljenim da jo jednom u ovom izlaganju
. OSflOVU tano ustanovim ko je bio taj koji je izdao Juni Tirol i posred-
stvom ijih mera je ta oblast izgubljena za Nemarku.
vvnistva. Me- Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija koje
njenici su, svojim dugotrajnim zalaganjem za mir, oslabile ili potpuno
loaja obezvredile oruane snage nemakog naroda, koje su mu bile ne-
ciiunoe da ophodne kako bi se afirmisao u Evropi, i, postupajui na taj na-
msavezniku in, potkopale i sruile njegovu snagu neophodnu kako za pobedu,
tako i za ouvanje Junog Tirola u odsudnom asu.
229
Te partije, koje su dugotrajnim zalaganjem za mir potkopale

moralni i etiki temelj naeg naroda, pre svega su unitile nje-
govu veru u to da ima pravo da se brani.
Tako je Juni Tirol takode izdan od onih partija koje su, kao
takozvane Partije za ouvanje i odbranu drave i nacije, gledale
na ovu aktivnost potpuno ravnoduno ili, barem, nisu pruale oz-
biljan otpor. Iako indirektno, one su isto tako posluile kao mediji
putem kojih je dolo do slabljenja naeg naroda i njegove snage
i sposobnosti da se brani.
Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih politikih
partija koje su nemaki narod svele na marionetu habzburke gtavai
ideje o velikoj moi i koje su, umesto da pred Nemaku postave togaS
spoljnopolitiki cilj nacionalnog ujedinjenja, u odbrani i ouva- kojiser.
nju austrijske drave videle misiju nemakog naroda; koje su, JuniTJI
stoga, takoe u vreme mira, decenijama samo posmatrale kako onihljudikl
Habzburzi sistematski izvode proces degermanizacije, pomaui nc slubej
im zapravo u tome. Na taj nain su i one odgovorne zbog toga oseajadaal
to se zanemarilo reavanje austrijskog pitanja od strane Nema- - jU/
ke, ili barem njene odlune saradnje u tom pogledu. U tom slu- vembars]
aju Juni Tirol je svakako mogao da se sauva za nemaki narod. rancijomc
Juni Tirol je izgubljen zbog opte besciljnosti i odsustva bilo snaga zaou\-1
kakvog plana nemake spoljne politike, koje se 1914. godine isto ju?nj Tjroj,
tako proirilo i na utvrdivanje promiljenih ratnih ciljeva, ili na partija koji <
njihovo spreavanje. mopotovaiijv
Juni Tirol je izdan od strane onih koji, tokom rata, nisu sara- ohrabrili nak4;
divali na maksimalnom jaanju nemakog otpora i agresivne sije? dalje, zbogfcc
le, kao i od strane partija koje su namerno paralisale nemake tija i partiotskil
snage otpora,ali i od onih koji su to tolerisali. jz podlosti i i
Juni Tirol je izgubljen usled nesposobnosti da se, ak i za vreme Juni Tin
rata, preorijentie nemaka spoljna politika i spasi nemaki element rovnog ugov
u austrijskoj dravi nepriznavanjem habzburke mone drave. toriia izgublil
Juni Tirol je izgubljen i izdan aktivnostima onih koji su, to- Sve ne
kom rata, irili lane nade o moguem postizanju mira bez pobe- namerno \
230
J
j4 Italija kao saveznik
de, slomili moralnu snagu nemakog naroda da prua otpor i ko-

ji su, umesto spremnosti da povedu rat, doneli rezoluciju o miru
koja je bila katastrofalna po Nemaku.
Juni Tirol je izgubljen tako to su ga izdale one partije i lju-
di koji su ak i za vreme rata lagali nemaki narod o tome da
Antanta nema nikakvih imperijalnih ciljeva i na taj nain ga ob-
manuli, udaljili ga od bezuslovne potrebe pruanja otpora i kona-
no ga naveli da vie veruje Antanti nego onima koji su podigli
glas u znak upozorenja.
I politikih Juni Tirol je, dalje, izgubljen zbog postepenog slabljenja i uni-
iteburke tavanja fronta, za koji je trebalo da se pobrine domovina i usled
topostavc toga to su prevarantske izjave Vudrou Vilsona zagadile nain na
I i ouva- koji se razmiljalo u Nemakoj.
.:. koje su, Juni Tirol je izdan i izgubljen aktivnostima onih partija i
pairale kako Jfe onih ljudi koji su, poevi sa savesnim primedbama na raun voj-
pomaui hog ne slube, pa sve do organizacije vojnih trajkova, liili armiju
toga Jjirane oseaja da se nuno mora boriti i izboriti za pobedu.
Nema-j, U tom Juni Tirol je izdan i izgubljen organizacijom i izvrenjem no-
slu- vembarskog zloina, kao i kukavikom i prezira dostojnom tole-
lakinarod. rancijom ovog besramnog ponaanja takozvanih Nacionalnih
isustva bilo snaga za ouvanje drave.
Igodineisto Juni Tirol je izgubljen i izdan bestidnim ponaanjem ljudi i
."jciljcva, ilina partija koji su, nakon pada, oskrnavili ast Nemake, unitili sa-
mopotovanje naeg naroda pred svetom i na taj nain samo
,:;jia,nisusara- ohrabrili nae protivnike da postave jo vee zahteve. Izgubljen
liagrcsivne sije, dalje, zbog nedostojnog kukaviluka nacionalroburoaskih par-
enemake tija i partiotskih liga, koje su se svuda unapred srainno predavale
iz podlosti i pokvarenosti.
tfiikizavreme Juni Tirol je konano izgubljen i izdan potpisivanjem mi-
:.iiafJdelement rovnog ugovora, a sa tim i zvaninim priznanjem da je ta teri-
jgcnedrave. torija izgubljena.
Lltojisu, to- Sve nemake partije zajedno su krive za to. Neke su svesno i
Liratepobe- namerno unitile Nemaku, a druge su to uinile optepoznatom
231
nesposobnou i kukavilukom koji je dopirao do neba, kao i

time to ne samo da nisu preduzele nita da bi zaustavile one koji
su unitavali budunost Nemake, ve to su, naprotiv, bili za-
pravo njihova produena ruka, nesposobni da unutranju i spoljnu
politiku povedu u drugom pravcu. Nikada ranije nijedan narod
nije bio poveden u tom smeru da se, poput nemakog, uniti ta-
kvim sklopom podlosti, niskosti, kukaviluka i gluposti.
Ovih dana nam se ukazala prilika da zavirimo u aktivnosti i
delotvornost ove stare Nemake u oblasti spoljne politike prika-
zane u delu Ratni memoari, glavnokomandujueg amerike oba-
vetajne slube, gospodina Flina.
Dajem re buroaskim demokratskim novinama u pogledu ove
stvari samo u cilju boljeg razumevanja.
(26.juni 1928. godine)
KAKO JE AMERIKA ULA U RAT
Flin pie o diplomatskoj tajnoj sluzbi
Od E V. Elvina, dopisnika Minhen Lejtist Njus - Sinsi- suutol

nati, sredinom juna nografi|
slubei
Viljem D. Flin objavio je deo svojih Ratnih memoara grames
u nedeljniku Liberti, koji je ovde veoma itan. Tokom ra- etiriJ
ta, Flin je bio ef Tajne slube Sjedinjenih Drava. Sluba vanijei
obuhvata celu zemlju i izvanredno je organizovana. U vre- sednil
me mira, ona prvenstveno radi kao lino obezbedenje Pred-
sednika. Njena dunost je da se angauje gde god je u
glavnom gradu drave neophodna zatita, ili se njeno pri-
sustvo smatra potrebnim. Ona pod stalnim nadzorom dri sko
sve sumnjive elemente za koje postoje indicije da su u nepriji
vezi sa politikim tendencijama neprijateljski nastrojenim rodu.'
232
prema vladi i njenim predstavnicima. Tokom rata, njen

osnovni zadatak bio je da na oku dri sve one koji manje--
vie jasno i glasno istupaju protiv rata, ili one koji su sa-
mo bili sumnjivi da se ne slau sa Vilsonovom ratnom
politikom. Nemci su takode uivali posebnu panju i u to
vreme su mnogi upali u klopke koje su bile svuda postav-
ljene od strane Federalne tajne slube.
Iz Flinovih memoara, medutim, saznajemo da je Taj-
noj slubi bila dodeljena veoma vana misija ak i mnogo
rfeoba- pre nego to smo uli u rat. Godine 1915., itave dve go-
dine pre objave rata, najefikasniji strunjaci za telefonske
uove komunikacije okupili su se u Vaingtonu, gde im je stav-
ljeno u zadatak da srede, odnosno ozvue vodee tele-
fonske linije u nemakoj i austrijskoj ambasadi na takav
nain kako bi zvaninici Tajne slube mogli da prisluku-
ju svaki razgovor iz bilo kojeg izvora koji se vodi izmedu
ambasadora i njihovog osoblja, kao i svaki poziv iz amba-
sadorskih kancelarija. Soba je postavljena tako da su sve
ice bile povezane na ingeniozan nain, zbog ega nije-
dan razgovor nije mogao biti proputen. Ljudi iz slube
su u toj sobi sedeli dan i no, diktirajui to to su uli ste-
nografi koji su sedeli pored njih. Svake noi ef Biroa tajne
slube, to jest, autor lanka u Libertiju, primao je steno-
wa grame svih razgovora obavljenih u poslednja dvadeset
etiri asa, tako da je te iste veeri mogao da saopti naj-
a vanije informacije Ministarstvu inostranih poslova i pred-
RUVTC- sedniku Vilsonu.
fcPred-jeu Imajmo u vidu vreme kada je ta instalacija stvorena,
opri-ndri poetkom 1915. godine, to jest, u vreme kada su Sjedinjene
fcdasuu Drave jo uvek bile u miru sa Nemakom i Austrougar-
trojenim skom, a Vilson neumorno potvrdivao kako ne gaji nikakve
neprijateljske namere prema Nemakoj i nemakom na-
rodu. To je takode bilo vreme kada nemaki ambasador u
233
Vaingtonu, Kaunt Bernstorf, nije propustio nijednu prili-

ku da oda duno potovanje Vilsonovom prijateljskom ra-
spoloenju i oseanju za Nemaku i nemaki narod. To je
isto tako bilo vreme kada je Vilson svom povereniku Ba-
ruhu dao instrukciju da zapone postepenu mobilizaciju
industrije za rat; takode vreme u kojem je postajalo sve
oevidnije, kao to je ameriki istoriar Hari Elmer Berns
istakao u svojoj knjizi On the Origins OfThe Great War,
da je Vilson vrsto odluio da ude u rat i odloio izvrenje
svojih borbenih planova samo zato to je prvo trebalo pri-
dobiti javno mnjenje za njih.
Flinovi memoari moraju konano da odbace polaznu
pretpostavku iz nepromiljenog askanja da je Vilson bio 1
gumut u rat protiv svoje volje nemakim podmornikim
ratom. Prislukivanje telefona u nemakoj ambasadi se od-
vijalo sa njegovim znanjem. I to saznajemo iz Flinovih me-
moara. Autor dodaje da je tako prikupljen materijal protiv
Nemake u velikoj meri doprineo krajnjem slomu. Taj po-
datak moe da dokae samo da je to u Vilsonove ruke
stavilo sredstva da pridobije javno mnjenje za rat, koji je
dugo planirao. I, u stvari, taj materijal mu je u potpunosti
i savreno odgovarao u te svrhe. Memoari potpuno potvr- vu
duju ono to se i dalje mora rei, da je Nemaka u to vreme von
bila predstavljena u Vaingtonu na neverovatno nekompe-
tentan i nedostojan nain. Ako proitamo u jednom pasu-
su kako Flin iznosi da stenografski izvetaji, svakodnevno
pripremani za njega, sadre dovoljno materijala da jedan
advokat za brakorazvodne parnice mesecima ima posla,
onda stiemo predstavu o tome ta se zbivalo.
Tajna sluba je drala ene agente u Vaingtonu i Nju-
jorku, iji je zadatak bio da ispitaju lanove nemake am-
basade, ukljuujui i Bernstorfa, kad god bi se neto vano
desilo. Jedna od tih ena agenata imala je luksuzni apar-
234
tman u Vaingtonu, u kojem su se sastajali mukarci i e-

ne. i gde je povremeno ak i dravni sekretar Lensing
svraao da uje novosti. Na Novu godinu, 1916., kada je
glavnim gradom odjeknula vest o tome da je potonuo pu-
tniki brod Persija, Bernstorf je telefonskim putem kon-
taktirao pet ena, jednu za drugom, kako bi im uputio
komplimente i zauzvrat primio iste, mada je, u pogledu
raspoloenja koje je vest o potapanju Persije ostavila u
Ministarstvu inostranih poslova i u Beloj Kui, zaista imao
daleko ozbiljnija posla.
Jedna od dama je Bernstorfa obasula komplimentima
u pogledu toga da je sjajan Ijubavnik i da e to uvek biti,
ak i kada mu bude sto godina. Ni preostala gospoda iz
ambasade nisu bila drugaija. Jedan, koga je Flin okara-
kterisao kao najboljeg diplomatskog pomonika u amba-
sadi, imao je prijateljicu u Njujorku, koja je bila udata, i
sa kojom je on svakodnevno razgovarao telefonom, to je
svaki put nemaki Rajh kotalo dvadeset dolara, i koju je
esto poseivao. On joj je ispriao o svemu to se desilo,
nakon ega se ona pobrinula da tu informaciju dostavi na
prava mesta. ak i vuigarne primedbe o Vilsonu i njego-
vim drubenicama su nainjene tokom telefonskog razgo-
vora, pa tako bez tekoa moemo da zamislimo da
raspoloenje Bele Kue prema Nemakoj nije uopte po-
stalo prijateljskije.
lnevno Iz razgovora vodenog poetkom marta 1916. godine,
:dan saznajemo koliko su ambasade malo znale o zcmlji i na-
rodu, i kakvim su se detinjastim planovima bavile. U to
vreme, nacrt zakona predstavljen od strane senatora Gora
leao je pred Kongresom sa znaenjem da e proklamaci-
jom biti objavljeno upozorenje da ameriki narod ne ko
risti ratne plovne objekte. Predsednik Vilson se estoko
usprotivio ovom predlogu. Njemu je bilo potrebno da
235
Amerikanci izgube ivote kako bi probudio oseanja pro-

tiv Nemake. Ljudi u nemakoj ambasadi su znali da iz-
gledi nacrta zakona nisu bili povoljni, pa su se ozbiljno
pozabavili planovima da kupe Kongres. Samo, u poetku
nisu znali gde da nabave novac. Treeg marta, Senat je
odluio da privremeno odloi Gorov nacrt. Glasanje u Do-
mu trebalo je da usledi nekoliko dana kasnije. Stoga je
plan da se prvo kupi Dom bio dalje razraen, ali je u ovom
sluaju barem Bernstorf bio dovoljno razuman da odlu-
no posavetuje da se plan ne prihvati.
itanje Flinovog lanka mora da ostavi raspoloenje
dubokog nezadovoljstva u venama oveka zdrave nema-ke
krvi, ne samo zbog Vilsonove podmukle i izdajnike
politike, ve pre, zbog neverovatne gluposti sa kojom je
Nemaka ambasada ila na ruku ovoj politici. Vilson je iz
samseJ
dana u dan sve vie obmanjivao Bernstorfa. I kada se pu-
jaanjei
kovnik Haus, njegov savetnik, vratio sa putovanja po Ev-ropi
nomn
u maju, 1916. godine, Bernstorf je otputovao u Njujork da se
borios
tamo sretne s njim. Vilson, meutim, koji se prema
zahvaH
Bernstorfu ophodio kao da nema nita protiv toga, tajno je
promiss
uputio Hausa da se sa njim ne uputa u bilo ta i da ga
njemtis|
izbegne po svaku cenu. Tako se desilo da je Bernstorf u
Nacio
Njujorku ekao uzalud. Potom je otiao na oblinju plau i
unitenje|
dopustio da bude fotografisan u kupaim gaicama sa dve
Jar
dame u veoma intimnom poloaju. Fotografija je pra-tila
oaskih|
Flinov lanak. I tada je to dopalo u ruke ruskog amba-sadora
znajend
Bekmeteva, koji ju je uveliao i poslao u London, gde je preziraj
objavljena u novinama pod naslovom, Ugledni am-basador, i i povih
stavljena na raspolaganje glavnoj slubi uSa-veznikoj
propagandi.
To je ono to trenutno piu Minhen Lejtist Njus. ovek tako

okarakterisan, medutim, bio je tipian predstavnik nemake spolj-
236
ne politike pre rata, kao to je isto tako tipian predstavnik spolj-
ne politike republike Nemake. Ovaj momak, koji bi bio osuden
na kaznu veanjem u bilo kojoj drugoj dravi, jeste nemaki pred-
stavnik u Ligi naroda u enevi.
Ti ljudi snose krivicu i odgovornost za pad Nemake, pa, za-
to, isto tako i za gubitak Junog Tirola. A zajedno sa njima, kri-
vica pada i na sve partije i ljude koji su ili prouzrokovali takve
uslove, ili su ih zatakavali, ili ih takode utke podravali ili se
protiv njih nisu estoko borili.
Muskarci koji danas, meutim, bezobrazno pokuavaju da
ponovo obmanu javno mnjenje, i koji nastoje da dokau kako su
drugi krivi za gubitak Junog Tirola, prvo moraju da poloe de-
taljan raun o tome ta su to oni sve uinili da ga sauvaju.
to se mene tie, u svakom sluaju, ponosno izjavljujem da
sam se, otkako sam stasao u zrelog mukarca, oduvek zalagao za
jaanje mog naroda. A kada je izbio rat, ja sam se borio na zapad-
LfEv- nom nemakom frontu etiri i po godine, a otkako se on zavrio,
borio sam se protiv korumpiranih ljudi kojima Nemaka moe da
zahvali za ovu nesreu. Od tada, nisam ulazio ni u kakav kom-
promis sa izdajnicima nemake otadbine, ni u stvarima unutra-
jiidaga nje niti spoljne politike, ve kao cilj mog ivotnog dela i misiju
jrfu |QJU Nacionalsocijalistikog pokreta nepokolebljivo objavio njihovo
plau unitenje jednog dana.
isa Ja mogu jo hladnokrvnije da izdrim povike kukavikih bur-
jajepra- oaskih kleveta, kao i one pripadnika Lige patriota, budui da po-
znajem njihov opti kukaviluk,koji je za mene vredan najgoreg
prezira. To to i oni mene isto tako znaju jeste razbg sve te hajke
i povika.
kam-)iuSa-
u. ovek tako
Imakespolj-
237
Rezime
Ja, kao nacionalsocijalista, vidim u Italiji prvog potencijal-
nog saveznika Nemake koji moe da istupi iz stare koalicije
neprijatelja, a da pri tome ovaj savez za Nemaku ne nagovesti
momentani rat za koji nismo vojno spremni.
Prema mom uverenju, ovaj savez e biti od velike koristi ka-
ko za Nemaku, tako i za Italiju. ak i ako od njega, na kraju, ne
bi postojala direktna korist, u svakom sluaju on sam po sebi ni-
kako ne bi postao ni tetan, sve dotle dok zastupa interese obe
nacije, u najviem smislu te rei. Dalje, sve dotle dok Nemaka moi
vidi odbranu slobode i nezavisnosti naeg naroda kao najvii cilj risiuz
svoje spoljne politike i nastoji da mu obezbedi osnovne predu-
slove za normalan ivot, toliko dugo e i njeno razmiljanje u iltalijcj Z n l
okviru spoljne politike biti uslovljeno teritorijalnim potrebama ncmogutc|
naroda. I sve dotle neemo imati ni unutranji ni spoljanji pod-
sticaj da izgradimo neprijateljski odnos sa dravom koja nam ni clebilolj
na koji nain ne predstavlja prepreku. nainppa e
A ukoliko Italija eli da slui njenim realnim vitalnim potre- zboj| bi obe i
bama kao prava nacionalna drava, onda e, obraajui panju doekati afl
na njene teritorijalne potrebe, morati da zasnuje svoje politiko posebnimz
razmiljanje i aktivnost na proirivanju italijanske teritorije. to Samom;.:
ponosniji, nezavisniji i nacionalniji italijanski narod postane, uto- uspostavi c
liko e manje sebi dozvoliti da u svom razvoju uopte ue u kon- nano uklonil
flikt sa Nemakom. jcstaraEvi
litiki sis
Optu ev
ksistikog 1
za drugomj
nesputanomn
238
Rezime
Podruja interesa ove dve zemlje, na najpovoljniji nain, lee
i
I .mpotre-
' r:i panju
toliko razdvojena, na suprotnim stranama, da ne postoji nikakva
oblast koja bi predstavljala izvor sukoba.
Nacionalno svesna Nemaka i podjednako ponosna Italija e
isto tako na kraju moi da zaborave na rane preostale iz Svetskog
rata i da, isto tako, na kraju uvide da se njihovo prijateljstvo za-
sniva na iskrenim i uzajamno povezanim interesima.
Jepolitiko
Juni Tirol e tako jednog dana morati da ostvari uzvienu
orije. to
misiju u slubi oba naroda. Ako Italijani i Nemci sa ove teri-
rae, uto-
torije jednom osete veliku odgovornost za zajednicu sopstve-
nog naroda i postanu svesni velikih zadataka koje obe drave
moraju da ree, sitne svakodnevne arke e biti potisnute u kc-
rist uzvienije misije, koja e se sastojati u graenju mosta is-
krenog, uzajamnog razumevanja na ranijim granicama Nemake
i Italije.
Znam da je to, pod trenutnim reimom u Nemakoj, isto tako
nemogue kao to ne bi bilo ni pod nefaistikim reimom u Ita-
liji, budui da snage koje danas odreduju nemaku politiku ne
ele bilo kakav na preporod, ve nae unitenje. One na slian
nain prieljkuju unitenje dananje italijanske faistike drave,
pa e zbog toga pokuati sve to je u njihovoj mogunosti kako
bi obe nacije uvukle u neprijateljski odnos. Francuska e jedva
doekati da ugrabi tu priliku, makar to bio nepromiljeni in, i sa
posebnim zadovoljstvom je upotrebiti u svoju korist.
lanamni Samo nacionalna socijalistika Nemaka e pronai nain da
uspostavi odnos pun razumevanja sa faistikom Italijom i ko-
iue u kon-
nano ukloni opasnost od rata izmedu ova dva naroda, budui da
je stara Evropa uvek predstavljala teritoriju kojom su vladali po-
litiki sistemi, a to se nee ni promeniti barem u dogledno vreme.
Optu evropsku demokratiju e smeniti ili sistem jevrejskog mar-
ksistikog boljevizma, kojem e se potiniti sve drave, jedna
za drugom, ili sistem slobodnih i nepovezanih drava koje e, u
nesputanom nadmetanju moi, ispoljiti svoja nacionalna obeleja
239
u skladu sa brojnou i znaajem zajednice njihovih naroda koji

ivi i radi u svim delovima sveta.
Isto tako nije dobro da faizam u Evropi postoji kao izolova-
na ideja. Ili e se njegova ideja proiriti i na ostali deo sveta, ili
e Italija jednog dana ponovo biti podreena optim predstava-
ma o drugoj Evropi.
Prema tome, prouimo li malo temeljnije mogunosti nema-
ke spoljne politike, preostaju samo dve drave u Evropi kao po-
tencijalno znaajni saveznici u budunosti: Italija i Engleska.
Odnosi Italije sa Engleskom su ve dobri, i to iz razloga o koji-
ma sam ve govorio u drugom pasusu, tako da postoje izuzetno
male anse da e neto da ih poremeti. To isto tako nema nikakve
veze sa naklonostima, ve, pre svega, to se tie Italije, poiva na
realnoj proceni pravog odnosa snaga. Dakle, averzija prema bes-
krajnoj i neogranienoj francuskoj hegemoniji u Evropi zajedni-
ka je obema dravama. Za Italiju: zato to su ugroeni njeni loV\\j|
sutinski vitalni interesi u Evropi; za Englesku: zato to u dana- granic
nje vreme Francuska, kao velesila, u Evropi moe da predstav- temc
lja novu pretnju engleskoj mornarici i njenoj nadmoi u svetu, dutim, jci
koje na taj nain, kao takve, mogu da bude dovedene u pitanje. na istoki
To to se panija i Maarska, po svoj prilici, mogu ve danas sp
svrstati kao zemlje lanice u ovu zajednicu istih interesa, makar jedan,f]
i samo taktiki, zasniva se na averziji panije prema kolonijal- besmid
nim aktivnostima Francuske u Severnoj Africi, kao i na neprija- naroda
teljstvu Madarske prema Jugoslaviji, koju u isti mah podrava dimoip
Francuska. nih, i
Kada bi Nemaka uspela da uzme uea u novoj dravnoj politikeipi
koaliciji u Evropi, koje bi ili moralo dovesti do promene akcenta Ne:
u samoj Ligi naroda, ili dopustiti da dode do razvoja presudnih ratidap nih
faktora moi izvan nje, onda bi prvi preduslov unutranje politike vojnihsi
za kasniju aktivnu spoljnu politiku bio ostvarljiv. To to nam je zadatak, m
Versajski sporazum nametnuo razoruanje, tako da smo praktino rom da na&i
onemogueni da se branimo, moglo bi da se zavri, mada polako. vodi,veul
240
Rezime
Uostalom, to bi bilo mogue samo kada bi pobednika koalicija,

mada nikada u savezu sa Rusijom, a kamoli u savezu sa drugim
takozvanim ugnjetenim nacijama, oko tog pitanja ula u konflikt
protiv fronta koalicije bivih drava pobednica koje nas okruuju.
Potom bi u daljoj budunosti bilo mogue razmiljati o novim
savezima nacija, koji bi se sastojali od drava velike nacionalne
vrednosti, koje bi potom mogle hrabro da se suoe sa preteom
nadmonou Amerike Unije, budui da mi se ini da Engleska
kao velesila zadaje manje tekoa i nevolja dananjim nacijama
nego pojava amerike velesile.
Panevropa ne moe biti pozvana da rei ovaj problem, ve
samo Evropa koja bi se sastojala od slobodnih i nezavisnih na-
cionalnih drava, ija su podruja interesa razliita i jasno raz-
graniena.
Samo tada moe da nastupi pravi trenutak za Nemaku, a us-
lovi bi se stekli tako to bi Francuska bila potisnuta unutar njenih
granica, dok bi ona, podrana obnovljenom armijom, krenula pu-
tem ostvarenja svojih teritorijalnih potreba. Kada na narod, me-
dutim, jednom bude uspeo da zacrta ovaj veliki geopolitiki cilj
fcaje. na istoku, to nee rezultirati samo jasno definisanom nemakom
pnas spoljnom politikom, ve isto tako i njenom stabilnou, barem za
litar jedan, srazmerno dug period, koja e joj omoguiti da izbegne
nijal- besmislene politike postupke, poput onih koji su na kraju na
jrija- narod upleli u Svetski rat. I tada emo konano uspeti da prebro-
?ava dimo i prevazidemo period ovih svakodnevnih, potpuno beznaaj-
nih, gromoglasnih neodobravanja i potpuno sterilne ekonomske
politike i politike granica.
Nemaka e potom, takode u okviru unutranjih prilika, mo-
rati da preduzme korake u pravcu maksimalne koncentracije nje-
iike nih vojnih sredstava. Na taj nain, ona e automatski, kao najvei
zadatak, izabrati formiranje nadmone kopnene vojske, s obzi-
toino rom da naa budunost, u stvari, ne lei u borbenim snagama na
Ipolako. vodi, ve u Evropi.
241
Samo ukoliko budemo u potpunosti shvatili znaenje ovog

poduhvata i budemo ostvarili teritorijalne potrebe naeg naroda,
na istoku i u irim okvirima, nemaka ekonomija e, imajui to
stalno u vidu, prestati da bnde faktor destabilizacije u svetu, koja
nam donosi viestruke opasnosti. Ona e na kraju sluiti zado-
voljenju naih unutranjih potreba u glavnim aspektima, i uiniti
da narod vie nee morati da alje naredne generacije poljopri-
vrednika iz seoskih sredina u velike gradove da rade kao fabriki
radnici, ve e biti u situaciji da im obezbedi da kao slobodni se-
ljaci ive na sopstvenoj zemlji i otvore domae prodajno trite
u nemakoj industriji, koje e ih postepeno osloboditi toga da se
grozniavo bore i otimaju za takozvano mesto pod suncem u pre-
ostalom delu sveta.
Spoljnopolitiki zadatak Nacionalsocijalistikog pokreta sa-
stoji se u tome da pripremi i na kraju sprovede ovaj razvoj. On
isto tako mora spoljnu politiku da stavi u slubu reorganizacije
naeg naroda u rasejanju na osnovu njegovih pogleda na svet.
ak i u ovom sluaju on mora stalno da se pridrava principa da
se mi ne borimo za sisteme, ve za iv narod, to jest, za ljude od cbiti|
krvi i mesa, koji moraju da se sauvaju i raspolau elementarnim tal
sredstvima za ivot, jer bi samo na taj nain, to bi sauvali svoje stizak unutr
fiziko zdravlje, mogli da ostanu i duhovno zdravi. rodaD
Kao to mora da prevazide hiljade prepreka, nesporazuma i rcligijoi
pakosti u svojoj borbi za reformu unutranje politike, isto tako u stemotl
spoljnoj politici mora da raisti ne samo sa izdajom zemlje od zanui
strane marksizma, ve i gomilom glupih, bezvrednih, u stvari te- Pal
tnih fraza i ideja naeg nacionalno-buroaskog sveta. Prema to- dui (
me, to u ovom trenutku budemo manje svesni znaaja nae borbe, da.Alr,
utoliko e njen uspeh jednog dana biti vei. kuo
Razlog zbog kojeg se Italija danas prvenstveno moe smatra- tla.d
ti saveznikom Nemake lei u injenici to je to jedina zemlja
ija je unutranja i spoljna politika uslovljena isto italijanskim
nacionalnim interesima. Ti italijanski nacionalni interesi su jedi-
242
Rezime
ni koji ne protivree nemakim, i? obrnuto, nemaki interesi se ne

protive njenim. A to je vano ne samo iz realnih razloga, ve i na
osnovu sledeih stvari:
Rat protiv Nemake je vodila nadmona svetska koalicija, u
okviru koje su samo neke drave mogle imati direktan interes da
se Nemaka uniti. U ne malom broju zemalja, na odluku da se
fnjpri- povede rat nikako nisu uticali pravi unutranji interesi tih nacija,
krifo' niti nekakva korist. Monstruozna ratna propaganda je bila ta koja
inise- jc poela da stvara kontiiziju javnog mnjenja tih naroda, i, zaista,
Dtrite ponekad ila direktno protiv njihovih pravih interesa.
ada se Jevrejska zajednica irom sveta bila je glavna poluga koja je
potpirivala ovu ratnu propagandu ogromnih razmera. Jer ma koli-
ko besmisleno uee u ratu ovih nacija moe da izgleda, posma-
trano iz ugla njihovih sopstvenih interesa, toliko je ono imalo smisla
i bilo logino kada se posmatra sa stanovita interesa Jevreja.
Nije moj zadatak da ovde ulazim u raspravu o jevrejskom pi-
tanju, samom po sebi. O njemu ne moe biti rei u kontekstu izla-
ganja koje nuno mora da bude saeto i jasno. Sledee izlaganje
e biti predstavljeno samo u interesu boljeg razumevanja:
Jevreji predstavljaju narod koji, u sutini, ne tei u potpuno-
sti za jedinstvom. Pa ipak, kao narod, Jevreji poseduju posebne
unutranje karakteristike, koje ih izdavajaju od svih ostalih na-
roda na svetu. Oni nisu religiozna zajednica, ve narod povezan
religijom* i vie su, u stvari, obuhvaeni prolaznim dravnira si-
ralje stemom. Jevreji nikada nisu imali sopstvenu teritorijalno pove-
od zanu dravu poput arijevskih drava.
nte- Pa ipak, njegova religiozna povezanost je prava drava, bu-
,'iiia to- dui da garantuje ouvanje, irenje i budunost jevrejskog naro-
da. Ali to i jeste iskljuivo zadatak drave. To to jevrejska
Autorova ideja je da istakne disperzivni karakter jevrejskog duha, za razli-
fematra- ku od arijevskog kohezionog koji oznaava jedinstvenu ideju vere, nacije,
tla, drave, dok je kod Jevreja to neprestani internacionalizam. (nap. ured.)
izemlja
|.inskim
:<$ujedi-
243
drava ne podlee teritorijalnom ogranienju, kao to je to sluaj

sa arijevskim dravama, povezuje se sa karakterom jevrejskog
naroda, koji ne raspolae sposobnostima da izgradi i ouva sop-
stvenu teritorijalnu dravu.
Upravo kao to svaki narod, kao najdublju od svih ovozemalj-
skih tenji ima neodoljivu potrebu za samoodranjem, isti je sluaj
i sa Jevrejima. Samo to se, u ovom sluaju, u skladu sa njihovim,
sutinski drugaijim poretkom, borba za egzistenciju arijevskog na-
roda i Jevreja potpuno razlikuje po svojoj formi. Temelj arijevske
borbe za egzistenciju jeste zemlja koju obraduje, i koja prua glav-
nu bazu za ekonomiju, zadovoljavajui na taj nain prvenstveno
sopstvene potrebe proizvodnim snagama svog naroda.
Usled nedostatka sopstvenih proizvodnih kapaciteta, jevrej- celo
ski narod ne moe da osnuje dravu, posmatrano u teritorijalnom
smislu, ve su mu, da bi opstao, potrebni rad i stvaralaka aktiv-
nost drugih naroda. Na taj nain, Jevreji poput parazita ive u ok-
viru drugih naroda, pa je otuda krajnji cilj jevrejske borbe za
egzistenciju porobljavanje produktivnih naroda. Da bi ostvarili taj
cilj, koji, u stvari, predstavlja veitu jevrejsku borbu za egzisten-
ciju, Jevreji se koriste svim moguim sredstvima u okviru njiho-
vog karaktera.
Zato se u pogledu unutranje politike u okviru pojedinih na-
cija prvo bori za jednaka, a potom za jo vea prava. Pri tome
mu, lukavost, inteligencija, prepredenost, podlost, dvolinost i ta-
ko dalje, ukorenjene u njegovom karakteru, slue kao oruje u toj
borbi. Ta obeleja su strategija njegove borbe za opstanak kao to
drugi narodi imaju svoju.
U spoljnoj politici, ovaj narod tei ka tome da destabilizuje noj ekoi
odnose medu nacijama, da ih udalji od njihovih pravih interesa i idejil
uvue u rat, kako bi na taj nain postepeno uspostavio kontrolu veojes
nad njima uz pomo novca i propagande. rai,uzf
Njegov krajnji cilj je denacionalizacija, promiskuitet i stvaranje ekon^
vanbranog potomstva u drugim narodima, srozavanje kvaliteta vao
244
Rezime
ljudi koji se regrutuju u najvrednijim narodima, kao i dominaci-

ja ovih ljudi, meovite rase, putem istrebljivanja inteligencije i
njihovim zamenjivanjem pripadnicima sopstvenog naroda.
Ishod svetske bitke Jevreja zato e uvek biti krvava bolje-
vizacija. U stvari, to znai unitenje celokupnih viih klasa inte-
lektualaca, koje postoje u odreenim narodima ne bi li se on, na
taj nain, uzdigao do uloge gospodara kada oveanstvo u je-
dnom trenutku ostane bez lidera.
Glupost, kukaviluk i pokvarenost su, stoga, karte jia koje ig-
ra. A u ljudima meovite rase on sebi obezbeuje prvi prolaz kroz
koji e prodreti kao tua nacija.
Zato jevrejska dominacija uvek ima za posledicu unitenje
celokupne kulture i, na kraju, mahnitanje samih Jevreja. Zato to
su oni paraziti nacija, njihova pobeda oznaava njen kraj, kao i
smrt njihove rtve.
Sa propau starog sveta, jevrejski narod se sreo sa mladim,
delimino jo uvek neiskvarenim narodima, sigurnim u svoj ra-
sni instinkt, koji ih je zatitio od njegovog infiltriranja. On je bio
stranac, i sve njegove lai i dvolinost veoma su mu malo poma-
gale tokom perioda dugog hiljadu i po godina.
Feudalna vlast i kraljevski tron bili su prvi koji su stvorili op-
tu situaciju koja im je dopustila da se prikljue borbi ugnjetene
drutvene klase, i da je, u stvari;nakratko uine sopstvenom. Ta-
feita ko je ovaj narod dobio ravnopravna gradanska prava sa Francu-
-.;ioj skom revolucijom. Na taj nain je izgraden most preko kojeg je
aoto mogao da krene kako bi osvojio politiku mo unutar nacija.
Devetnaesti vek mu je dao dominantnu pozidju u nacional-
noj ekonomiji stvaranjem zajmovnog kapitala, zasnovanom na
ideji kamate. Konano, manipulaijom akcionarskih deonica, do-
veo je sebe u situaciju da poseduje veliki deo proizvodnih sekto-
ra i, uz pomo berze, postepeno postao ne samo gospodar javnog
anje ekonomskog ivota, ve, na kraju, isto tako i politikog. Podra-
teta vao je svoju vlast intelektualnim zagadivanjem nacija uz pomo
245
Slobodnih zidara, kao i pomou tampe koja je od njega postala

zavisna. Jevrejski narod je pronaao potencijalnu snagu za unite-
nje buroaskog intelektualnog reima u novostvorenom etvrtom

staleu zanatlija, ba kao to je jednom ranije buroazija poslu-
ila kao sredstvo za ruenje feudalne vlasti. U isto vreme, njihovi
aduti su bili kako glupost i neprincipijelnost buroazije, tako i po-
hlepa i kukaviluk. Potom je stale kvalifikovanih zanatlija for-
mirao u posebnu klasu, kojoj je dozvolio da povede borbu protiv
nacionalne inteligencije. Marksizam je postao duhovni otac bolj-
evikoj revoluciji. Bilo je to oruje strahovlade, koje su Jevreji
sada nemilosrdno i brutalno primenjivali.
Ekonomsko osvajanje Evrope od strane Jevreja bilo je u ve-
likoj meri privedeno kraju na prelazu iz jednog u drugi vek, tako
da su sada poeli da uvaju steene pozicije politikim putem. Ta
sredstva, prve pokuaje iskorenjivanja nacionalne inteligencije,
izvodili su u vidu revolucija.
Tako je jevrejski narod koristio stvaranje tenzija izmedu ev-
ropskih nacija, koje je velikim delom trebalo pripisati njihovoj
potrebi za teritorijom i iz toga proisteklim posledicama, da bi ih
potom iz sopstvenih interesa sistematski podsticao i gurao u
svetski rat.
Cilj je destrukcija antisemitske Rusije, kao i unitenje nema-
kog Rajha, koje su u okvirima vlade i vojske jo uvek pruale
otpor Jevrejima. Potom bi cilj bio zbacivanje dinastija, jo uvek
nepotinjenih demokratiji, koja ne samo da zavisi, ve koju i pred-
vode Jevreji.
Ovaj jevrejski ratni cilj je na kraju barem delimino bio os-
tvaren. Carizam i Kajzerizam u Nemakoj su bili eliminisani. Uz
pomo boljevike revolucije pripadnici ruske vie klase i isto
tako ruske nacionalne inteligencije bili su ubijeni i potpuno isko-
renjeni u atmosferi jezive agonije i zverskih zloina budui da je
ukupan broj rtava ove jevrejske borbe za prevlast u Rusiji izno-
sio od 28 do 30 miliona mrtvih. To je petnaest puta vie nego to sodb
246
Rezime
je Svetski rat kotao Nemaku. Nakon uspene revolucije, on je

u Rusiji potpuno sruio zakone reda, morala, obiaja, i tako da-
lje, ponitio brak kao uzvienu instituciju, i umesto toga prokla-
movao princip seksualnih sloboda, imajui za cilj raanje i odga-
janje ljudi nie vrednosti, stvaranje haosa, jer bi na svet dolazilo
sve vie ljudi meovite rase, koji bi bili nesposobni da budu li-
deri, zbog ega vie ne bi mogli da vode zemlju bez Jevreja, kao
jedinog intelektualnog elementa.
Budunost e pokazati u kojoj meri im je to polo za rukom,
i u kojoj meri nove snage, koje na sve to reaguju potpuno priro-
dno, mogu jo uvek da promene neto u pogledu ovog najstrani-
jeg zloina svih vremena protiv oveanstva.
U ovom trenutku, Jevreji jo uvek uiau napore da povedu
preostale drave u istom pravcu i dovedu ih u isto stanje. Na
taj nain, njihove akcije i tenje podravaju i pokrivaju nacio-
nalne partije takozvane Nacionalne otadbinske lige, dok mar-
ksizam, demokratija i takozvani Hrianski eentar, formiraju
udarne trupe.
Najogorenija bitka za pobedu nad Jevrejima u dananje vre-
laao u me se vodi u Nemakoj. I upravo je Nacionalsocijalistiki pokret
taj koji je na sebe preuzeo dunost da se bori protiv odvratnog
zloina nad oveanstvom.
U svim evropskim drava u ovom momentu se vodi borba za
politiku mo bitka, delimino tiha, ali silovita, mada esto ve-
oma dobro prikrivena.
Izvan Rusije, ova borba je prvo bila odluena u Francuskoj.
Tamo su Jevreji, budui da uivaju povlaen peloaj ^rojnim
okolnostima, uli u pore drutva tako to su pronali zajednike
interese sa francuskim nacionalnim ovinizmom. Od tada su je-
vrejska berza i francuski bajoneti saveznici.
icidaje iiiizno- Ova borba jo nije odluena u Engleskoj. Tu invazija Jevreja
jo uvek nailazi na staru britansku tradiciju. Instinkti anglosak-
sonske zajednice jo uvek su jaki tako da se ne moe govoriti o
247
potpunoj pobedi Jevreja, ve bi se pre moglo rei, jednim delom.:

da su oni jo uvek prisiljeni da svoje interese prilagodavaju inte-
resima Engleza.
Kada bi Jevreji trijumfovali u Engleskoj, interesi Engleza bi
morali da odstupe u pozadinu, kao to danas interesi Nemake
vie nisu od presudnog znaaja, ve su to interesi Jevreja. S dru-
ge strane, kada bi Britanci trijumfovali, tada bi moglo da dode do
promene engleskog stava prema Nemakoj.
Borba Jevreja za prevlast takode je odluena u Italiji. Sa po-
bedom faizma u Italiji, italijanski narod je trijumfovao. ak i da
Jevreji pokuaju da se prilagode dananjem faizmu u Italiji, nji-
hov stav prema faizmu izvan te zemlje ipak otkriva njegovu
pravu sutinu. Samo su njeni sopstveni nacionalni interesi presu-
dni i odluujui za sudbinu Italije, od nezaboravnog dana kada
su faistike legije marirale Rimom.
Upravo iz tog razloga, nijedna drava kao Italija ne odgovara
u tolikoj meri da bude saveznik Nemake. U tom smislu, in bes-
krajne gluposti i licemerja naih takozvanih predstavnika naroda
sastoji se u tome to odbacuju jedinu dravu koja brani sopstvene
nacionalne interese i to kao predstavnici autentinog nemakog
naroda pokazuju da su vie skloni tome da uu u savez sa Je-
vrejima. Na sreu, vreme ovih budala u Nemakoj je prolo, pa je
tako koncept nemakog naroda istrgnut iz ruku ovih kreatura, ko-
liko beznaajnih toliko i bezvrednih. Zahvaljujui tome, nemaki
narod e puno dobiti.
248
Sadraj
Uvodna re 5
Poglavlje 1
Rat i mir 9
Poglavlje 2
Neophodnost borbe 18
Poglavlje 3
Rasa i volja u borbi za mo 32
Poglavlje 4
Elementi spoljne politike 42
Poglavlje 5
Nacionalsocijalistika spoljna politika 53
Poglavlje 6
Nemake potrebe i ciljevi 56
Poglavlje 7
Politiki planovi Drugog Rajha 63
Poglavlje 8
Vojna mo i pogreno zacrtan cilj o vraanju granica 89
Poglavlje 9
Beznadenost reenja ekonomskog pitanja 106
Poglavlje 10
0 potrebi za aktivnom spoljnom politikom 127
Poglavlje 11
Nemaka i Rusija 143
Poglavlje 12
Nemaka spoljna politika 163
Poglavlje 13
Nemaki ciljevi 165
Poglavlje 14
Engleska kao saveznik 170
Poglavlje 15
Italija kao saveznik 186
Rezime 238
ADOLF HITLER MOJ
POREDAK SVETA
Izdava:
Metaphysica
Beograd
Za izdavaa:
Redakcija prevoda:
Slog, prelom i
likovno reenje korica:
Mario Lampi
marlama@eunet. yu
Plasman:
011/292-0062
metaphysicster@gmail.com
tampa:
Kamgraf
Beograd
Tiraz: 1.000
primeraka
ISBN 86-7884-015-3
Prvo izdanje
Beograd,
2006.
oteka Srbije,
Beograd
327(
430)
"
1879
/192
6"
329.
18
HITLER, Adolf
Moj poredak sveta / Adolf hitler ; prevod Milana urainov.
- 1. izd. - Beograd : Metaphysica, 2006 (Beograd : Kamgraf). -
250 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Damin gambit)
Prevod dela: Meine Weltordnung. - Tira 1.000. -
Napomene uz tekst. ISBN 86-7884-015-3
a) Nacionalsocijalizam b) Nemaka- Spoljna

politika - a870-1926 COBISS.SR-ID 134479884
K
a
t
a
l
o
g
i
z
a
c
i
j
a
p
u
b
l
i
k
a
c
i
j
i
N
a
r
o
d
n
a
b
i
b
l
i

Adolf Hitler Moj Poredak Sveta

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Adolf Hitler Moj Poredak Sveta

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Biblioteka

Copyright 2006. za srpsko govorno podruje

Sva prava objavljivanja i prevoda zadrava izdava.

Avgusta 1925. godine, dok sam radio na prethodnoj knjizi,

Nacionalsocijalistiki. (nap. ured.)

nimalo izmenio. Naprotiv. Upravo tako kao to su u to vreme hla-

ih u tome neto spreava. U to vreme, u okviru usko naznaenih

za naciju od strane tih ljudi odavno se svelo tek na jednu spoljnu

Politika oblikuje istoriju. Sama istorija predstavlja pravac bor-

postoji bie nainjeno od krvi i mesa koje bi moglo da izmakne

sa ovekom,ova koncepcija se promenila.Isprva, procesi nastaja-

politika pokuava da izvede borbu za ouvanje ivota nekog na-

Politika koja je u osnovi ratoborna moe zatititi narod od ra-

najgorih uspevao da se sauva. Naporedo sa izuzetno idealistiki

S druge strane, politika, koja je u osnovi miroljubiva, pre

zato to tamo sasvim spontano dolazi do koncentracije najviih

oni koji su se prvi nali pogodenim. Postepeno bi potom usledila

, Borba naroda za opstanak je, pre svega, odredena sledeim

kako bi u konanoj analizi mogli da budu korisni u preduzima-

izuzetan proces, tako da lakoa sa kojom populacija raste stoji

arena narcdu koji u svom srcu ima hrabrosti da je poseduje i

potpuno razumljivo to one silom prilika imaju interes da nada-

dugo da traje, inae se nedae mogu pretvoriti u svoju supro-

Otuda se uopteno moe rei da ograniavanje stanovnitva

votnom standardu proistiu isto toliko iz potencijala Evrope, kao

posledica neadekvatne koliine prostora, koja danas, u celini, sto-

dnje nacije mora dovesti do snienja cena proizvoda, to sasvim

brodovi za Kinu, zato to e, na taj nain, izvestan broj ljudi nae

bede jedne nacije nad drugom miroljubivim ekonomskim sred-

Spoljna politika je umetnost zatite trenutno narodu neopho-dnog ivotnog

Rasa i volja u borbi za mo

Sada, u ovom trenutku, elim da raspravljam o buroaskom oruje

stvar koju nai buroaski politiari vide. Ono to je obeshra-

koja ipak, naalost, u poslednjih trideset godina mira takode

unutranjoj vredncsti, kojaje predstavljena znaajem njegove ra-

posredstvom kojih moe da uzme uea u odbrani svog ivota,

to je iskonskiji faktor veliine i znaaja naroda manje prisu-

zajednice ili drave, unaprediti izraz svojih vrednih pojedinaca,

koji e se isto tako ispoljiti u svom karakteru i sadraju. Koga bi

Trei faktor snage naroda jeste zdrav i prirodan nagon samo-

to je drava postala isto formalan mehanizam, koji se njima

Elementi spoljne politike *

Zato, ako zadatak unutranje politike osim onog oiglednog

ta. Uvek postoje izuzeci koji to ne smeu sa uma i koji, svojom

ui. I ako je to zavisilo od irokih masa, optepoznata deja igra

statke bive i sadanje nemake unutranje i spoljne politike, na-

pre beskrajnim ustupcima. Svako ko bi u to vreme zauzeo stav

i, moraju da doive to da vide najveu tragediju i katastrofu

kritiar, prisiljen da kao svoj pravi zadatak vidi eliminaciju rei-

uspeha zato to nije sto odsto izvestan. Ne smem da zanemarim

donosi samo delimino zadovoljenje, mora boriti jo veeg zala-

Uspeh bitke kod Leutena je bio neizvestan, ali je bilo neopho-

vodim. Danas se borimo protiv neprijateljskog fronta koji mora-

Ja sam nemaki nacionalista. To znai da proglaavam da mo-

Svojim konceptom unutranje politike nacionalsocijalistiki

krugova, moi e da me shvati. Ni ja, niti nacionalsocijalistiki

Nemake potrebe i ciljevi

Pitanje nacionalne spoljne politike uslovljeno je faktorima ko-ji

instrumenti gladi za pljakom bilo pojedinaca ili nacija koje ude

ulica. Dalje to mora ukljuiti nemaku ideju u obrazovanje i i-

na buroaska nacionalna drava trebalo da ima u vidu dalje uje-

svuda su bile visoko razvijene mone drave, neprijateljski na-

postao bukvalno udo nemakog dravnitva, nemakog vojnog