1

ZATO JEVREJI ?
RAZLOG ANTISEMITIZMA

napisali: DENIS PREGER (Denis Prager)

i
JOZEF TELUKIN (Joseph Telushkin)

A TOUCHSTONE BOOK
Objavili Simon & Schuster
Nju Jork, London, Toronto, Sidnej, Tokio, Singapur

Prvo izdanje 1985. godine

Posveeno Raulu Valenbergu

(str. 9)

Sadraj

Predgovor

PRVI DEO
ZATO JEVREJI? OBJANJENJE
jedan: Zbog ega je mrnja prema Jevrejima jedinstvena
dva: Antisemitizam: Mrnja prema Judaizmu i izazov koji ona stvara
tri: Ideja o Izabranom narodu kao uzrok antisemitizma
etiri: Bolji kvalitet jevrejskog ivota je uzrok antisemitizma
pet: Nejevrejski Jevreji i antisemitizam
est: Druge teorije antisemitizma

DRUGI DEO
ISTORIJSKI DOKAZI
sedam: Antisemitizam u drevnom svetu
osam: Hrianski antisemitizam
devet: Islamski antisemitizam
deset: Antisemitizam tokom epohe prosveenja
jedanaest: Leviarski antisemitizam
dvanaest: Nacistiki antisemitizam
trinaest: Anti-cionistiki antisemitizam

1
 2

(str. 10)

TREI DEO
TA DA SE RADI?
etrnaest: ta da se radi?
Epilog: ta antisemitizam znai nejevrejima

Napomene
Bibliografija i navedeni radovi
Indeks

(str. 11)

PREDGOVOR

Pitajte bilo koga Jevrejina ili nejevrejina, uenjaka ili laika zbog ega su
Jevreji tako duboko i toiliko dugo omraeni, verovatno ete dobiti odgovor da su narodu
potrebni rtveni jarci, da je to zato to su Jevreji bogati, ili da je antisemitizam jo jedan
alostan primer rasizma ili verske zaslepljenosti, ili da su antisemiti jednostavno bolesni
ljudi. U sutini, verovatno je da ete dobiti sve razloge za antisemitizam osim, to je
zapanjujue, da je to odgovor na sve to je jasno jevrejsko.

Skoro sedan godina smo posvetili pisanju ove knjige da bismo se usprotivili
dejudaizaciji mrnje prema Jevrejima, te univerzilizacije jednog jedinstvenog fenomena.
Sve do nedavno, i kroz celu svoju istoriju, Jevreji su verovali da ih mrze jer ih je
Judaizam uinio drukijim i izazovnim a ne zato to su bogati, to su zgodni kao rtveni
jarci ili zato to su samo jo jedna maltretirana manjina, ili iz bilo kog drugog razloga
koji nema veze sa injenicom da su Jevreji.

Svrha ove knjige je da potkrepi ovo drevno jevrejsko razumevanje antisemitizma,

i da otkloni moderne pokuaje da se poreknu jasno jevrejski razlozi postojanja mrnje
prema Jevrejima i njene savremene manifestacije, anti-Cionizma. Verujemo da istorijska
svedoanstva jasno ukazuju da je mrnja prema Jevrejima

(str. 12)

jedinstvena. ak i sama re Jevrejin i dalje uzvitlava strasti kao nijedno drugo versko ili
nacionalno ime. Zbog ega ta mrnja? emu ta strast? To je svrha naeg istraivanja.

elimo da izrazimo svoju zahvalnost Dr. Maksu Forpanu (Max Vorspan),

profesoru istorije na Univerzitetu judaistike Amerikog jevrejskog teolokog seminara,
Dr. Vilijamu Brineru (William Brinner), profesoru Bliskoistonih studija na
kalifornijskom univerzitetu Berkli, i jevrejskom istoriaru Dr. Gilbertu Grafu (Gilbert
Graff). Svaki od ovih uenjaka nam je ponudio dragocene savete i kritike. Takodje
elimo da zahvalimo Davidu lereru (David Lehrer) i Mildred Markus (Mildred Marcus)

2
 3

iz kancelarije Anti-.defamacione lige, Los Andjeles. Ne treba naglaavati da mi snosimo

svu odgovornost za sve greke u interpretaciji injenica koje su se u knjizi zadrale.

Na izdava, Fred Hils (Fred Hills), Stariji podpredsednik firme Simon i uster
(Simon and Schuster), zahvaljuje posebno priznanje za svoje nezamenljive savete i
neprekidno podsticanje. Njegova vera u znaaj ove knjige omoguila je njeno
pojavljivanje. Takodje dugujemo pomoniku Freda Hila, Hilari Sejrs (Hilary Sares), za
njene primedbe pune uvida i sugestije koje su saele rukopis.

Kejti Fips (Kathy Phipps), gde god da se ona nalazi u Oregonu, upuena je naa
zahvalnost za njeno strpljenje i veto pepisivanje rukopisa.

Knjigu smo napisali tokom sedam godina tokom kojih smo bili direktor i direktor
za obrazovanje, respektivno, na Institutu Brandajs-Bardin (Brandeis-Bardin).
Zahvaljujemo na podrci i ohrabrivanju hiljadama lanova Instituta i zavrenim
studentima BCI. Posebno smo zahvalni Davidu Vozniku ((David Woznica) i Pat
Hejvinsu (Pat Havins).

Ova je knjiga napisana u Kaliforniji: u Brandajs-Bardinu, Los Andjelesu, Mamut

Lejksu i Palm Springsu. Posebno dugujemo Romi (Romy) i Flori (Flora) Rozman
(Rosman), to su nam dozvolili da koristimo njihovo idilino utoite u Palm Springsu, i
Ajri (Ira) i Beti (Betty) Vajner (Weiner), za njihovu divnu kuicu u Mamut Lejksu. Svi
pisci bi trebalo da budu blagosloveni takvim mestima na kojima bi razmiljali i pisali.

Najzad, aharon aharon haviv, naa zahvalnost Denis Preger (Janice Prager) koja
je, uprkos vremenski zahtevnom radu na knjizi o jevrejskim moralnim vrednostima
namenjenoj deci, bila najvei

(str. 13)

izvor predloga, kritika i podsticaja naem samopouzdanju. Dok ova knjiga ulazi u tampu,
Denis se upravo porodila. Neka njen i moj (D.P.) sin odraste u svetu koji e predmet ove
knjige smatrati istorijom.

Denis Preger (Dennis Prager) i Dozef Telukin (Joseph Telushkin)

(str. 14)

(str. 15)

3
 4

PRVI DEO

ZATO JEVREJI?
OBJANJENJE

(str. 16)
(str. 17)

JEDAN

ZBOG EGA JE MRNJA PREMA JEVREJIMA JEDINSTVENA

Mrnja prema Jevrejima je najvea mrnja kojom se oveanstvo ikada bavilo. I,

dok je mrnja prema drugim grupama oduvek postojala, nijedna mrnja nije bila tako
univerzalna, tako duboka ili tako postojana kao antisemitizam.1

(1 Termin anti-semitizam skovao je 1879. godine Vilhajm Mar /Wilheim Marr/, anti-
jevrejski glasnogovornik iz Nemake, da bi posluio kao eufemizam za judenhass,
mrnju prema Jevrejima. Termin je, naravno, pogreno odabran jer nema nikakve veze sa
Semitima. Stoga smo, da bismo izbegli bilo kakvu zabunu, usvojili stav istaknutog
istoriara Dejmsa Parksa /James Pakes/, koji je predloio da se antisemitizam pie kao
jedna re. Emil Fakenhajm /Emil Fackenheim/, jevrejski filozof, takodje je usvojio takav
nain pisanja, uz objanjenje da ... antisemitizam treba pisati bez crtice jer se time
uklanja pomisao da postoji 'semitizam' kojem se 'anti-semitizam' suprotstavlja /Emil
Fackenheim, 'Post-Holocaust Anti-Jewishness, Jewish Identity and the Centrality of
Israel' Antijevrejstvo posle Holokausta, jevrejski identitet i centralna uloga Izraela', u
knjizi World Jewry and the State of Israel Svetsko jevrejstvo i drava Izrael, izdava
Moe Dejvis /Moshe Davis/, str. 11, n.)

Jevreji su bili predmet mrnje u paganskim, religioznim i sekularnim drutvima.

Faisti su ih optuivali da su komunisti, komunisti su ih oznaili kao kapitaliste. Jevreji
koji ive u nejevrejskim drutvima optuivani su za dvostruku lojalnost, a Jevreji koji
ive u jevrejskoj dravi osudjivani su kao rasisti. Siromani Jevreji bivaju maltretirani,
prema bogatima se gaji prezir. Jevreji su bivali oznaavani istovremeno kao bezobzirni
kosmopoliti i kao etniki ovinisti. Asimilovani Jevreji se esto nazivaju petom kolonom,
dok oni koji ostaju zajedno s drugima esto potpaljuju mrnju jer su razliiti od okruenja.
Bukvalno stotine miliona ljudi veruju da Jevreji piju krv nejevreja, da izazivaju epidemije
i truju bunare, da planiraju da osvoje svet i da su ubili samog Boga.

O univerzalnosti antisemitizma svedoe nebrojene injenice, od kojih je

najdramatinija da su Jevreji bili izgnani iz skoro svih zemalja u kojima su iveli.

(str. 18)

Jevreji su izgnani iz Engleske 1290. godine, iz Francuske 1306 i 1394, iz Madjarske

izmedju 1349 i 1360, iz Austrije 1421, iz mnogih mesta u Nemakoj izmedju etrnaestog

4
 5

i esnaestog veka, iz Litvanije 1445 i 1495, iz panije 1492, Portugalije 1497, a iz

Bohemije i Moravske 1744-45. Izmedju petnaestog veka i 1772. godine, Jevrejima nije
bio dozvoljen ulazak u Rusiju, a kada su na kraju ipak primljeni, boravak im je bio
ogranien samo na jedno podruje, mesto odredjeno za njihovo naseljavanje. Izmedju
1948. i 1967, gotovo svi Jevreji iz Adena, Alira, Egipta, Iraka, Sirije i Jemena, mada
nisu bili zvanino izgnani, pobegli su iz ovih zemalja u strahu za sopstveni ivot.

O dubini antisemitizma svedoi uestalost sluajeva u kojima je neprijateljstvo

prema Jevrejima daleko prevazilazilo diskriminaciju i izrodilo se u postojano nasilje.
Jevreji su, gotovo u svim zemljama u kojima su iveli, u nekom trenutku bili izloeni
batinama, muenju i ubistvima, samo zato to su bili Jevreji. U ruskoj su carevini, tokom
devetnaestog i dvadesetog veka, masovno premlaivanje i ubijanje Jevreja bili toliko
uobiajeni da je skovana re pogrom koja opisuje takve dogadjaje.2

(2 Pogrom nije jedina re koju je antisemitizam darovao savremenom reniku. Medju

ostale termine spadaju i genocid, re nastala na osnovu nacistikog pokuaja da pobiju
sve Jevreje; Holokaust, ubistvo est miliona Jevreja od strane nacista izmedju 1939. i
1945. godine; i geto, ime dato zatvorenim podrujima u kojima su Jevreji bili prisiljeni da
ive u delovima Evrope sve do dvadesetog veka. /Videti Poreklo geta u knjizi Sesila
Rota //Cecil Roth// Personalities and Events in Jewish History Linosti i dogadjaji u
jevrejskoj istoriji, str. 226-36.)

Pri tome su antisemitski izvodjai pogromima davali znaaj jednak spasavanju Rusije.3

(3 Postojao je ruski izraz Bjaj idov, spasai Rosija /Tuci Jevreje i spasi Rusiju/. Ta je
reenica toliko poznata medju Rusima, da ju je Jevgenij Jevtuenko citirao u svojoj
najpoznatijoj poemi, Babi Jar, napisanoj u znak protesta protiv savremenog sovjetskog
antisemitizma.)

U jednom broju sluajeva ak ni premlaivanje i ubijanje, unitavanje jevrejskih

zajednica, nije smatrano dovoljnim. Antisemitska strast je bila tako duboka da je samo
stvarno unitenje jevrejskog naroda moglo da razrei ono to postalo poznato pod
imenom jevrejski problem. Osnovni izvor drevne jevrejske istorije, Biblija, opisuje dva
pokuaja da se jevrejski narod uniti: pokuaj faraona i Egipana (Izlazak 1:15-22) i
pokuaj Hamana i Persijanaca (Knjiga o Esteri). Mada je istina da istorinost ovih
biblijskih pripovedaka nije dokazana ili opovrgnuta od strane ne-biblijskih izvora,4

(4 Nedostatak dokumentacije u egipatskim i persijskim izvorima ni na koji nain ne

opovrgava da su takve anti-jevrejske kampanje zaista sprovedene. Tim je zemljama
moglo da bude vrlo neprijatno zbog neefikasnih napora da se Jevreji istrebe. ak i danas,
uprkos nebrojenim slikovitim dokazima i svedoanstvima oevidaca, svedoenju desetina
hiljada preivelih i priznanjima hiljada poinilca, objavljuju se desetine knjiga, broura i
lanaka koji poriu pokuaje Nemaca da unite Jevreje.)

5
 6

malo bi bilo onih koji bi se usprotivili pretpostavci da su u drevna vremena injeni

pokuaji da se Jevreji unite. I zaista, prvi zapis koji se odnosi na Jevreje u nejevrejskim
izvorima, Mernefta stela, koju je jedan egipatski kralj napisao oko 1220. godine p.n.e.*,

(* Mnogi savremeni uenjaci radije koriste skraenicu B.C.E. /Before the Common Era -
pre nove ere/ nego onu koja je nastala na hrianskoj osnovi, B.C. /Before Christ pre
Hrista/, a takodje i C.E. /common era nova era/ umesto A.D. /anno Domini leta
Gospodnjeg/. I u ovoj knjizi je usvojen takav nain.)

kae se da Izraela

(str. 19)

vie nema. Jevrejski su zapisi, od najranijih vremena pa do dananjice, prepuni referenci

na pokuaje nejevreja da zatru jevrejski narod. U Psalmima, 83:5, neprijatelji se opisuju
kao poinioci genocida: Hajde da ih odseemo od toga da budu narod, da se ime Izraela
vie ne pamti. A kako su ugroeni Jevreji gledali na sopstveni opstanak, vidi se iz jedne
tvrdnje u drevnoj Hagadi za Pesah, koja se i dalje ita na praznik: U svakoj generaciji
oni se podiu protiv nas, sa namerom da nas unite.

Tokom poslednjih 350 godina pokrenute su dve kampanje unitenja Jevreja5:

(5Ovde ne koristimo uobiajeni termin istrebljenje kada govorimo o ubijanju Jevreja od

strane Hitlera, poto je to re koju su koristili nacisti da bi ubijanje Jevreja izjednaili sa
istrebljenjem gamadi.)

masakri Hmeljnickog u Istonoj Evropi 1648-49, i unitenje Jevreja od strane nacista u

celoj Evropi izmedju 1939. i 1945. godine.

Masakri Hmeljnickog iz raznih razloga nisu danas dobro poznati Jevrejima, a

praktino niko od nejevreja o njima nikad i nije uo; mogue je da Holokaust prekriva
sve prethodne patnje Jevreja. Ipak, bez namere da se porekne jedinstvenost nacistikog
Holokausta, obavezni smo da navedemo jedan broj znaajnih slinosti izmedju
Holokausta i masakara Hmeljnickog. U oba su sluaja svi Jevreji, ukljuujui i decu, bili
meta ubistava; svo jevrejsko stanovnitvo je gotovo uvek bilo ukljueno u napade;
muenje i degradacija Jevreja bili su integralni deo postupaka ubica. O ovim
karakteristikama svedoi opis savremenika koji sledi, opis tipinog masakra Hmeljnickog:

Nekima od njih (Jevreja) je koa odrana, a meso je bacano psima. Drugima su

odsecane ruke i noge, pa su bacane po putu gde su ih gazila kola i konji... A
mnogi su ivi zakopani. Deca su ubijana u rukama njihovih majki, a mnoga su
rastrgnuta kao ribe. Parali su stomake trudnih ena, vadili jo nerodjenu decu i
bacali je majkama u lice. Nekim enama bi rasporili trbuh i stavljali unutra ivu
maku, pa su ih tako ostavljali ive, poto bi im najpre odsekli ruke da ne bi
mogle

6
 7

(str. 20)

da izvade ivu maku iz stomaka... nije bilo neprirodne smrti koja ih nije
zadesila.6

(6 N. Hanover, Jeven Mezula, str. 31-32, navedeno u H.H. Ben-Sasson et al., A History of
the Jewish People Istorija jevrejskog naroda, str. 656.)

O postojanosti (kao i o dubini) antisemitizma svedoi opsesivna panja koju

antisemiti kroz istoriju poklanjaju jevrejskom problemu. U ovom ili onom istorijskom
trenutku, gotovo svaka od najveih svetskih sila koja je imala veliku jevrejsku populaciju,
smatrala je ovu grupu, koja nikada nije inila vie od malog procenta stanovnitva,
neprijateljem. Za Rimsku imperiju u prvom veku, za hrianski svet tokom vie od
petnaest vekova, za nacistiki rajh, za Arape, muslimane, za dananji Sovjetsku savez,
Jevreji su predstavljali ili jo uvek predstavljaju pretnju koja se ne moe izdrati.

Jevreji su smatrani toliko opasnim da su, ak i posle njihovog izgona ili unitenja,
mrnja prema njima i strah od njih i dalje ostajali. Opis Jevreja kao ritualnih ubica male
hrianske dece u oserovoj Igumanijinoj pripovesti (Prioresss Tale) u
Kenterberijskim priama, stotinu godina poto su Jevreji izgnani iz Engleske, i opis
Jevreja kao zelenaa koji ele svoje kamate da naplate u ljudskom mesu u ekspirovom
Mletakom trgovcu, tri stotine godina po izgonu Jevreja, svedoe o trajnosti
antisemitizma.7

(7 Bernard Glassman, Antisemitic Stereotypes Without Jews: Images of the Jews in

England Antisemitski stereotipi bez Jevreja: Slike Jevreja u Engleskoj, 1290-1700.
Naroito videti str. 37-40 i 67-70.)

Savremeni primer je Poljska 1968, kada je mesecima najvanija tema na poljskom radiju,
televiziji i novinama bilo Demaskiranje cionista u Poljskoj. Od 33 miliona stanovnika
Poljske 1968. godine, Jevreja je bilo oko 20.000, ili manje od jedne pethaestine jednog
procenta.8

(8 Takodje videti Paul Lendvai, Antisemitism Without Jews Antisemitizam bez Jevreja.)

Kako objasniti univerzalnost, dubinu i trajnost antisemitizma? Zbog ega ta

mrnja prema Jevrejima, i taj strah od naroda koji nikada nie inio vie od male manjine
medju onima koji su ih najvie mrzeli i od njih se plaili? Zbog ega skoro uvek i gotovo
svuda Jevreji?

Uenjaci su ponudili mnoge odgovore. Najee se navode ekonomski faktori,

potreba za rtvenim jarcem, etnika mrnja, ksenofobija, prezir prema bogatstvu Jevreja i
njihovim profesionalnim uspesima, verska zaslepljenost. Medjutim, ti odgovori, u
krajnjoj liniji, ne objanjavaju antisemitizam: oni

(str. 21)

7
 8

samo objanjavaju koji su faktori pojaali antisemitizam i doveli do njegove eksplozije u

datim okolnostima. Nijedan od njih ne objanjava univerzalnost, dubinu i postojanost
antisemitizma. U stvari, nismo naili praktino ni na jednu studiju antisemitizma koja
barem pokuava da ponudi univerzalno objanjenje mrnje prema Jevrejima. Gotovo se
svaka studija antisemitizma sastoji uglavnom od itorijske prie, tvrdei implicitno da ne
postoji nikakav univerzalni razlog za postojanje antisemitizma.

Mi odbacujemo takav pristup. Ignorisanje pitanja konane uzronosti, ili

poricanje da postoje konani razlozi antisemitizma, u suprotnosti je kako sa zdravim
razumom tako i sa istorijom. Antisemitizam predugo opstaje, u previe razliitih kultura,
da bi problem konanog uzroka bio ignorisan, i/ili da bi se, svaki put kada dodje do
njegove erupcije, ustvrdilo da su odgovorni neki faktori koji su specifini za datu sredinu.
Faktori koji su specifini za neko drutvo pomau kao objanjenje naina ili vremena
erupcije antisemitizma, ali oni ne objanjavaju nastanak antsemitizma zbog ega se
antisemitizam uopte javlja? Da navedemo samo jedan primer: unitena ekonomija
Nemake tokom 1920-tih i 1930-tih moe da objasni razlog dolaska nacista na vlast, ali
ne objanjava zbog ega su nacisti mrzeli Jevreje, da se uopte ne pominje to da su eleli
da pobiju, do poslednjeg, sve Jevreje na svetu. Ekonomska depresija ne objanjava gasne
komore.

Sama postojanost strasti koju Jevreji izazivaju zahteva postojano objanjenje.

Drevni Egipani, Grci i Rimljani, srednjevekovni i mnogi moderni hriani i muslimani,
nacisti i komunisti, moda imaju samo jednu crtu koja ih povezuje: svi su oni Jevreje
smatrali svojim neprijateljima, esto svojim najveim neprijateljima. Zbog ega?

Ovo pitanje postavljaju samo savremeni Jevreji. Od poetaka pisane istorije

Jevreja pa do modernog doba, Jevreji nikada nisu pitali: Zbog ega Jevreji?. Oni su
tano znali zbog ega. Kroz celu svoju istoriju Jevreji su mrnju prema sebi smatrali
neizbenom posledicom svog Jevrejstva. Za razliku od modernog shvatanja
antisemitizma, jevrejsko razumevanje antisemitizma istie univarzalni razlog mrnje
prema Jevrejima: Judaizam. Istorijske injenice potvrdjuju tradicionalno jevrejsko
gledanje na antisemitizam: Jevreji su bili omraeni upravo zbog jasno jevrejskih faktora.
Moderni pokuaji de-judaizacije antisemitizma, pripisivanja antisemitizma ekonomskim

(str. 22)

drutvenim i politikim razlozima, njegovo univerzalizovanje u jo jedan primer

zaslepljenosti, protivi se injenicama jevrejske istorije upravo onoliko koliko se protivi
jevrejskom istorijskom razumevanju antisemitizma.

Antisemiti nisu mrzeli Jevreje zato to su bogati oni su jednako mrzeli i

siromane Jevreje; ni zato to su jaki slabi Jevreji su jednako privlaili antisemitske
siledije; ili zato to su po prirodi neprijatni ljubazni Jevreji nikada nisu bili zatieni
od antisemitizma; ili zato to vladajue klase usmeravaju nezadovoljstvo radnika ka
Jevrejima predkapitalistika i savremena nekapitalistika drutva, kao to su Sovjetski

8
 9

savez i druge komunistike zemlje upadljivo su vie antisemitske od kapitalistikih

drutava. Antisemiti su mrzeli Jevreje zato to su Jevreji. Hrianski antisemiti su
prestajali da mrze bogate Jevreje kada bi ovi postali hriani. Isto je vailo praktino i za
sve ostale antisemite, osim za naciste, o emu e biti rei kasnije.

Konani uzrok antisemitizma je ono to Jevreje ini Jevrejima Judaizam.

Postoje etiri osnovna razloga tome, i svaki od njih se vrti oko teme jevrejskog izazova
vrednostima nejevreja.

1. Hiljadama godina Judaizam se sastojao od tri komponente: Bog, Tora i Izrael;

to jest od jevrejskog (poimanja) Boga, jevrejskog zakona i jevrejske nacionalnosti.
Usvajanje bilo koje od ovih komponenata bivalo je jakim razlogom za antisemitizam,
poto je Jevrejina inilo autsajderom i, to je najvanje, to je od strane nejevreja smatrano
(esto ispravno) izazovom valjanosti nejevrejskog boga/bogova, zakona i/ili pripadnosti
naciji.

Time to su potvrdjivali da ono to su oni smatrali jednim i jedinim Bogom celog

oveanstva, i time poricali legitimitet bogova svih drugih, Jevreji su uli u istoriju a
esto je bilo tako i kasnije ratujui protiv najdragocenijih vrednosti drugih naroda. Ovo
su neprijateljstvo Jevreji kombinovali time to su iveli po sopstvenim zakonima koji su
obuhvatali celokupan ivot, osim - ili ak umesto - po zakonima svojih nejevrejskih
suseda. Poto su neprekidno potvrdjivali sopstveni nacionalni identitet, u dodatku ili
umesto nacionalnog identiteta nejevreja medju kojima su iveli, Jevreji su stvorili ili
pojaali antisemitske strasti.

(str. 23)

2. Razlog postojanja Judaizma bio je, od najranijih dana, menjanje sveta ka

boljem (po reima jedne drevne jevrejske molitve, usavriti svet pod Boijom
vladavinom). Taj pokuaj menjanja sveta, upuivanja izazova bogovima, verskim ili
sekularnim, drutvima oko sebe, nametanje moralnih zahteva drugima (ak i onda kada se
ne izraavaju eksplicitno u ime Judaizma), bio je stalni izvor tenzija medju Jevrejima i
nejevrejima.

3. Kao da ovo to je do sada navedeno nije bilo dovoljno, Judaizam od najranijih

vremena tvrdi da je sam Bog odabrao Jevreje da izvre tu misiju usavravanja sveta. Ova
doktrina, koja podrazumeva boanski izbor Jevreja, bila je glavnim uzrokom
antisemitizma.

4. Rezultat posveenosti Jevreja Judaizmu, bio je vii kvalitet ivota nego to je

bio kvalitet ivota njihovih nejevrejskih suseda u gotovo svakom drutvu u kome su
Jevreji iveli. Taj se vii kvalitet ivota ispoljavao na razliite naine. Navedimo samo
neke od primera: Jevreji su gotovo uvek bili bolje obrazovani; porodini ivot Jevreja je
obino bio stabilniji; Jevreji su se znaajno vie medjusobno pomagali nego to je to bio
sluaj sa njihovim nejevrejskim susedima; osim toga, neuporedivo je bila manja
verovatnoa da e se Jevrejin napiti, tui svoju enu, napustiti svoju decu i tome slino.

9
 10

Rezultat svega toga je bio da je kvalitet ivota prosenog Jevrejina, bez obzira koliko je
bio siromaan, bio vii u poredjenju sa ivotom nejevrejina u datom drutvu.

Taj vii kvalitet ivota medju Jevrejima, koji je, kao to emo pokazati, bio
direktna posledica Judaizma, predstavljao je izazov nejevrejima i izazivao duboku zavist i
neprijateljstvo. Judaizam je, i zbog toga, bio izvorom antisemitizma.

Kada jednom usvojimo da Judaizam stoji u korenu antisemitizma, oni aspekti

antisemitizma koji se ine iracionalnim i neobjanjivim postaju racionalno objanjivi.

Sada razumemo zbog ega su toliki nejevreji smatrali samo postojanje Jevreja
bez obzira na njihov broj uasnom pretnjom. Samo postojanje Jevreja, sa njihovim
drukijim vrednostima i pripadnostima, predstavljalo je pretnju veini.

Poto je Judaizam uzroni koren antisemitizma, Jevreji su, za razliku od rtava

rasnih ili etnikih predrasuda, mogli kod svake pojave

(str. 24)

antisemitizma, osim tokom nacizma, da izbegnu progone. Hiljadama godina, sve do

dananjih dana, Jevreji koji su napustili svoj jevrejski identitet i koji su usvojili verski i
nacionalni identitet veine, vie nisu bili proganjani.*

(* Postoji jedno oigledno odstupanje od tog pravila, Marani iz panije. U etrnaestom i

petnaestom veku, Jevreji koji su u paniji preli na hrianstvo nisu bili lako prihvaeni
od strane hrianskog drutva. Medjutim, to je u mnogome bila posledica uslova pod
kojima su Jevreji uinili konverziju. Hrianska hijerarhija je oklevala da prihvati ove
jevrejske konvertite kao istinske hriane, poto je bila svesna da su oni konvertirali pod
pretnjom smru ili izgona, pa je zbog toga dovodjena u pitanje iskrenost pripadnosti
hrianstvu ovih Jevreja. Medjutim, Jevreji koji su svojim ponaanjem dokazali da su
postali religiozni hriani, bivali su prihvaeni. I, u stvari, gotovo svi od tih desetina
hiljada Maranosa koji su ostali u paniji, zaista su se asimilovali u pansko drutvo.)

Iz tih su razloga Jevreji uvek percipirali antisemitizam kao, u neku ruku,

neizbean, i esto racionalan, mada, naravno, nemoralan, odgovor na Judaizam. Zbog
toga su Jevreji sve do modernog doba, a religiozni Jevreji i sada, svakog Jevrejina
ubijenog od strane antisemita smatrali ne rtvom etnikih predrasuda ve muenikom za
stvar Judaizma, osobom koja je stradala al kidu haem,posveujui Boije ime pred
svetom.

Kada ovek jednom shvati razloge zbog kojih je Judaizam izazivao antisemitizam,
jedinstvena univerzalnost, dubina i stalnost mrnje prema Jevrejima takodje postaju
razumljive. Potrebno je beskrajno vie od ekonomskih tenzija ili rasnih predrasuda da se
stvori animozitet koji je tako esto iao sve do muenja dece i ubistva celih zajednica
koji su Jevreji iskusili kroz svoju dugu istoriju. Samo neto to predstavlja pretnju

10
 11

sutinskim vrednostima, pripadnosti i verovanjima drugih, moe da izazove tako

univerzalnu, duboku i trajnu mrnju. To je ono to je uinio Judaizam.

To to Judaizam, a ne rasa ili ekonomija, stoji u korenu antisemitizma, takodje

pomae da se objasni zbog ega su totalitarni reimi neizbeno antisemitski. Totalitarni
reimi, po definiciji, tee kontroli ukupnosti ivota svojih gradjana, i zbog toga ne mogu
da toleriu nekontrolisani verski ili nacionalni izraz, a obe te karakteristike su deo
Judaizma.

(str. 25)

Kada se jednom prepozna jevrejska osnova antisemitiuma, jedino reenje

Jevrejskog problema, to se antisemita tie, postaje oigledno. Jevreji moraju ili da
konvertiraju, da budu izgnani, ili da budu ubijeni. I zaista, kau da je prokurator Svetog
sinoda ruskog cara, i arhitekta politike vlade tog vremena, Konstantin Pobedonostsev,
dao upravo takav predlog. Jedna treina Jevreja koji ive u Ruskoj carevini, kazao je on,
treba da bude prevedena u hrianstvo, jednu treinu treba prognati iz carevine, a jednu
treinu treba ubiti.9

(9 Salo Baron, The Russian Jews Under Tsars and Soviets Ruski Jevreji pod carevima i
sovjetima, str. 49-50)

Ovaj hronoloki red antisemitskih dejstava se, u stvari, stalno ponavljao tokom poslednjih
dve hiljade godina. Prvo su injeni napori da se Jevreji prevedu u svoju veru. Kada bi oni
to odbili, esto bi bivali izgnani. A kada ni izgon ne bi reio jevrejski problem, ostajalo
bi samo jedno konano reenje - to je upravo i ime koje su nacisti dali svom planu za
unitenje svih Jevreja.

Takodje je jasno da antisemitizam nije etnika ili rasna predrasuda, mada sa njima
deli odredjene karakteristike. Antisemiti su proganjali Jevreje iz istih razloga iz kojih su
Rimljani proganjali hriane, nacisti muili pripadnike pokreta otpora, a Sovjeti zatvarali
disidente. U svakom od ovih sluajeva grupa biva progonjena zbog drukijih verovanja,
onih koja predstavljaju pretnju grupi koja ih progoni. Ova se mrnja mora razumeti kao
neto to se veoma razlikuje od predrasude. Crnci u Americi su, na primer, bili
diskriminisani zbog fizike injenice da im je koa crna, ne zbog posebnih ideja ili
verovanja specifinih za crnce. Mrnja prema crncima je rasna predrasuda. Crnci ne
mogu da prestanu da budu crni. Ali sovjetski disidenti mogu da prestanu da budu
disidenti, a Jevreji su uvek mogli, pa u principu i dalje mogu, da prestanu da budu Jevreji.
Jedini izuzetak od ovog pravila je nacistiki antisemitizam. Pa ak i taj oigledni izuzetak
potvrdjuje jevrejsku osnovu antisemizma. Nacisti su jednostavno smatrali da Jevreji
nikada ne mogu da postanu nejevreji, da, bez obzira koliko se Jevreji svesno trudili da
izgledaju i da se ponaaju kao nejevreji, oni i dalje zadravaju vrednosti Judaizma.
Nacistiki anti-jevrejski rasizam emanirao je iz mrnje prema Judaizmu i

(str. 26)

11
 12

onome to Jevreji predstavljaju. Nacistiki rasizam je ex post facto; prvo je postojao

antisemitizam, zatim se pojavila rasistika doktrina da ga objasni.

Antisemitizam je, stoga, ono za ta su ga Jevreji uvek smatrali: reakcija na Jevreje

i na njihov nain ivota. Optube koje su podizane protiv Jevreja - da truju bunare, da
piju krv, da planiraju da zbace vlade u svetu, da kontroliu svetske finansije sve su to
halucinacije. Medjutim, koreni antimitizma nisu. Stvarni razlozi zbog kojih antisemiti
mrze Jevreje, i optube koje podiu protiv njih, nisu obavezno ista stvar. To je redovna
pojava. Kada ljudi gaje mrnju, pojedinano ili kao grupa, oni retko na racionalan nain
artikuliu svoju mrnju.

Ne bi trebalo da budemo toliko naivni pa da sve optube antisemita smatramo

razlozima antisemitizma. Na primer, moderno verovanje da ekonomski faktori izazivaju
antisemitizam, osim to brka faktore koji ga pojaavaju sa pravim uzrocima
antisemitizma, daju optubama antisemita previe verodostojnosti. To podsea na
preokupaciju nekih istoriara da odrede istorijsku tanost hrianske tvrdnje da su Jevreji
ubili Isusa, poto su hrianski antisemiti Jevreje nazivali ubicama Isusa, kao da bi
dokaz na ovu ili onu stranu prekinuo hrianski antisemitizam. Pitanje kojim treba da se
bave oni koji ele da razumeju korene antisemitizma nije da li su neki Jevreji pomagali
prilikom ubistva Isusa oko 30. godine nove ere, ili koju su ulogu igrali Jevreji u nemakoj
ekonomiji. Prvo i osnovno pitanje je zbog ega ljudi mrze Jevreje. Odgovor je zbog
Judaizma, zbog njegove razliitosti i izazova koji predstavlja, a mi smo ovde ponudili
etiri opta razloga zbog kojih je to tako. Na sledeim stranicama emo se detaljnije
baviti analizom ovih razloga.

DVA

Antisemitizam: Mrnja prema Judaizmu i izazov koji on predstavlja

Judaizam se sastoji od tri komponente: Bog, Tora (zakoni i uenja) i Izrael

(jevrejska nacija). Kroz celu jevrejsku istoriju je potvrdjivanje jedne ili vie od ovih
komponenata predstavljalo izazov, esto i pretnju, bogovima, zakonima i nacionalizmu
nejevreja medju kojima su Jevreji iveli.

JEVREJSKI BOG KAO IZVOR ANTISEMITIZMA

Prva komponenta Judaizma tvrdi da je Bog, koji je Sebe otkrio Jevrejima, jedini
Bog celog sveta, da su svi bogovi, ili bilo ta drugo to ljudi oboavaju, lani, i da taj Bog
pred svakog oveka i pred svaku naciju stavlja moralne zahteve. Te su ideje, poznate pod
imenom etiki monoteizam, stvorile animozitet prema Jevrejima od onog trenutka kada
su ih Jevreji predstavili svetu.

U drevnom svetu su sve nacije, osim Jevreja, oboavale svoje sopstvene bogove,
ali i priznavale legitimnost bogova drugih. Jevreji su objavili da su bogovi nejevreja
glupost: Oni imaju usta ali ne mogu da govore, oi ali

12
 13

(str. 28)

ne mogu da vide, ui ali ne mogu da uju... (Psalmi, 115:5-6). Postoji samo jedan Bog, i
on je sebe otkrio svetu kroz Jevreje. ovek ne mora da bude teolog ili istoriar pa da
razume da su te doktrine proizvele znaajno anti-jevrejsko raspoloenje.

Jevrejska vera u Boga je predstavljala veu pretnju od pretnje koju su predstavljali

tudji bogovi. Ona je predstavljala izazov svim vrednostima tih naroda. Judaizam je bio
taj, pisao je Veleasni Edvard H. Flaneri (Edward H. Flannery) iz Nacionalne
konferencije katolikih biskupa, koji je svetu doneo ideju univerzalnog moralnog
zakona datog od strane Boga; dobrovoljno ili ne Jevrejin nosi teret Boga kroz istoriju (i)
to mu nikada nije bilo oproteno.1

(1The New York Times, 30. novembar 1974)

Svet, kome su Jevreji predstavili Boga i Njegove moralne zahteve, oduvek je odbijao da
prihvati taj izazov. Zbog toga nije nikakvo udo to je mrnja prema Jevrejinu, kao to je
Otac Flaneri pisao, postala najvea mrnja u celoj ljudskoj istoriji.

Stoga je osnovni element antisemitizma pobuna protiv svih mora i ne sme

koje su Jevreji uveli u ime vrhovnog moralnog autoriteta. Jedno objanjenje
antimonoteistikih korena antisemitizma ponudio je savremeni (nejevrejski) socijalni
psiholog Ernest van den Hag (Ernest van den Haag): osnovno za (antisemitizam)...
mada retko eksplicitno i svesno izraeno, jeste neprijateljstvo prema jevrejskoj veri u
jednog Boga, verovanje kome su se antisemiti (uz vrlo veliko oklevanje) priklonili i kome
nikada nisu prestali da pruaju otpor. Antisemitizam je jedan od oblika koje taj otpor ima.
Oni koji su smislili tu tegobnu religiju a ipak odbacili verziju na koju su nejevreji
konvertirali lako su postali meta uvredjene ljutnje. ovek ne moe da se usudi da
pokae neprijateljstvo prema svom svemoguem Bogu, ali moe prema onima koji su ga
predstavili, kojima se On otkrio i koji su uinili da Ga drugi prihvate.

Jevrejski Bog je nevidljiv i ne moe se zamisliti; ak ni Njegovo ime ne sme da

se pomene, to je mo izvan svake mate, zakon koji se ne dovodi u pitanje. On je
univerzalan, ima mo nad svima i od svih zahteva poslunost i oboavanje. Pa ipak, On je
uao u istoriju, sluao ih, prepirao se s njima i odabrao Jevreje i samo Jevreje... Nije
onda udo da su Jevreji meta svih onih koji odbacuju Njegovu dominaciju...

(str. 29)

Najneprijatnije od svega je da njihov nevidljivi Bog nije insistirao samo na tome

da je jedan i jedini i svemogu Bog, stvoritelj i gospodar svega i jedini kome pripada
oboavanje Vremenom je On, u ljudskom shvatanju, postao i moralni Bog...

Od samog poetka, Jevreji su stradali od sopstvenog izuma; ali ga se nikada nisu

odrekli jer to je, na kraju krajeva, ono to Jevreje ini Jevrejima...2

13
 14

(2 Ernest van den Haag, The Jewish Mystique Jevrejska mistika, str. 60-61)

Kao to van den Haag zapaa, Jevreji su od najranijih vremena patili jer su
otelovljavali (ak i onda kada se nje ba nisu i pridravali) poslunost prema Bogu, i jesu
poricali vrednost nejevrejskih bogova. Na primer, poznat je i jedinstven otpor Jevreja
prema bogovima Rimljana. Rimski imperator Julijan je u etvrtom veku napao Jevreje jer
su teili da zadovolje sopstvenog Boga (dok) istovremeno nisu sluili drugim
bogovima. Kaligula, imperator iz prvog veka, bio je van sebe od besa jer su Jevreji, kao
jedini narod unutar imperije, odbili da postave njegovu statuu u svoj Hram. Kada je
delegacija Jevreja dola da se susretne s njim, Kaligula je prigovorio: Znai vi ste ti
neprijatelji bogova jedini narod koji odbija da prizna da sam ja bog, a oboavate boga
ije ime ne smete ni da izgovorite. Kada je jevrejska grupa protestovala i objasnila da su
u njihovom Hramu ve tri puta rtve prinoene u imperatorovo ime, Kaligula je s pravom
napomenuo, Da, prineli ste rtve za mene, ali ne meni.3

(3 Prema izvetaju jevrejskog filozofa Filona iz Egipta, iz prvog veka, citirano u

Vamberto Morais A Short History of Antisemitism Kratka istorija antisemitizma, str. 28)

Ipak, jevrejski je Bog, a ne rimski bogovi, na kraju prevladao u Rimu. Rimska

imperija je u etvrtom veku usvojila jevrejskog Boga, kada je hrianstvo postalo religija
Rima. Medjutim, pokazalo se da to nije donelo nita dobro Jevrejima. Crkva je stvorila
najotrovniji oblik antisemitizma pre doba nacizma a koren svega je ponovo bio nain na
koji Jevreji shvataju Boga.

Hrianstvo je prihvatilo jevrejskog Boga, ali je takodje za boanstvo proglasilo

jednog Jevrejina koji iveo u prvom veku, Jouu iz Nazareta. Za Jevreje je, medjutim,
oboavanje Isusa bilo u suprotnosti sa monoteizmom. Samo to odbijanje je bilo dovoljno
da izazove antisemitizam medju hrianima, upravo kao to je odbijanje rimskih bogova
izazvalo neprijateljstvo od strane Rimljana. Ali odbijanje Jevreja da prihvate Isusa kao
boanstvo predstavljalo je veu pretnju za Crkvu nego to je jevrejsko

(str. 30)

odbijanje da prihvate rimske bogove bilo za Rimljane. Jer, Isus je bio Jevrejin, svoje je
poruke upuivao samo Jevrejima (Matija, 15:24), i sve tvrdnje vezane za njega zasnivale
su se u potpunosti na jevrejskim izvorima. Pa ipak su Jevreji odbacili boanske (i
mesijanske) tvrdnje uinjene s njegove strane ili s njim u vezi.

Jevreji su postali jedina grupa u hrianskom svetu koja porie osnovnu doktrinu,
karakteristiku koja definie hrianstvo, Isusovo boansko poreklo. Jevrejski monoteizam,
koji je diktirao to poricanje, bio je najvaniji faktor hrianskog antisemitizma.

Vera u Boga, koju su uveli Jevreji nastavljala je da se iri, pa se u sedmom veku,

na Arabijskom poluostrvu, pojavio drugi izdanak Judaizma islam. Striktnija
monoteistika religija od hrianstva, islam, kao i Judaizam, odbijao je da prizna

14
 15

boansko poreklo Isusovo, potvrdjujui boanstvena svojstva samo Alahu (arapska re za

Boga). To je unekoliko uinilo lakom situaciju u kojoj su bili Jevreji pod islamom, mada
su Jevreji navukli venu mrnju muslimana jer su odbili da prihvate boansku prirodu
Muhamadove poruke, pogotovo zato to je Muhamad veoma eleo da Jevreji potvrde
njegovu poruku i konvertiraju na islam.

Sa opadanjem religije na zapadu, proces koji je poeo u osamnaesom veku, i sa

estim stupanjem nacionalizma na mesto religije, Jevreji su ostali predmetom
neprijateljstva sada zbog dranja za nacionalnu komponentu Judaizma, a naravno i
zbog verskih ubedjenja.

Najotrovniji oblici modernog antisemitizma bili su sekularne prirode. I nacizam i

komunizam su nastojali da unite jevrejskog Boga, jednako kao i nacionalni identitet
Jevreja. Krajnji cilj nacista bio je unitenje smrtne pretnje koju predstavlja moralnost
bazirana na monoteistikom Bogu, u odnosu na moralnost baziranu na naciji. Hitler je
objavio da je njegova ivotna misija unitenje tiranskog jevrejskog Boga i Njegovih
Deset zapovesti koje ponitavaju ivot.4

(4 Citirano iz razgovora koji je Hermann Rauschning vodio sa Hitlerom, The Ten

Commandments Deset zapovesti, izdava Armin Robinson, str. IX-XIII.)

Godine 1936, nacistiki funkcioner ulc (Schulz), vodja nad-grupe, u govoru pred
Nacional-socijalistikom konfederacijom studenata, rekao je ba to: Mi ne moemo
tolerisati da uz nau organizaciju postoji jo neka koja ima duh razliit od naeg. Moramo
je unititi. Nacional-socijalizam sa punom ozbiljnou kae: Ja sam Gospod Bog tvoj,
nemaj drugih bogova osim mene' 5

(5 Citirano u Ernst Christian Helmreich-ovom delu The German Churches Under Hitler
Nemake crkve pod Hitlerom, str. 201)

(str. 31)

Zbog pretee prirode svoje religije, Jevreji, koji su uveli monoteizam kroz Judaizam i
hrianstvo, morali su da budu uniteni.

Komunistiki reimi takoje vide monoteizam kao smrtnu pretnju. I vernici i

lanovi partije se slau da ovek moe da bude odan ili Bogu ili partiji, nikako i jednom i
drugom. Ukoliko neko veruje u Boga, on ima eksterni standard po kome sudi vladi. Zbog
toga oni koji zastupaju veru u Boga, u Sovjetskom savezu na primer, rizikuju da budu
uhapeni.

Mada zastupanje postojanja Boga nije raireno medju dananjim jevrejskim

disidentima u Sovjetskom savezu, oni poriu proklamovane istine komunizma jednako
kao to su njihovi preci poricali boanstva drevnog Rima ili boansko poreklo Isusa.
Poricanje nejevrejskih bogova je jednako operativan princip medju jevrejskim
disidentima Sovjetskog saveza, i izaziva jednak antisemitizam, kao to je bio sluaj sa

15
 16

Jevrejima u helenskom, rimskom ili hrianskom svetu. Prema stihovima jedne od

najpoznatijih jevrejskih protestnih pesama u Sovjetskom savezu:

Ne bojsa nikavo
Krome boga odnavo

Ne bojim se nikoga
Osim Boga jednoga

Da sumiramo: kroz celu svoju istoriju Jevreji su neprekidno poricali objekte koje
su njihovi susedi najvie potovali. To bi ve samo po sebi bilo dovoljno da izazove
antisemitizam. Medjutim, potvrdjivanje Boga i istovremeno poricanje drugih bogova
samo je prva od tri komponente Judaizma. Preostale dve, jevrejski zakoni i jevrejska
nacija, konkretizuju drugost i dalje utvrdjuju antisemitizam.

JEVREJSKI ZAKON KAO IZVOR ANTISEMITIZMA

Da su Jevreji imali samo drugaija verska ubedjenja od svojih nejevrejskih suseda,

ne bi izazvali tako duboku reakciju

(str. 32)

kao to su izazvali u nejevrejskom svetu, i, shodno tome, ne bi izazvali toliko

neprijateljstvo. Komponenta Judaizma koja je konkretizovala jevrejski izazov bio je
jevrejski zakon. On je izazovno jevrejsko verovanje pretoio u akciju.

Prvi cilj jevrejskog zakona je da svojim svakodnevnim aktivnostima izraava

potvrdjivanje Boga i poricanje drugih bogova. Dobar deo jevrejskog zakona emanira iz te
dve tvrdnje. Naime, osam zakona Tore bave se javnim potvrdjivanjem postojanja Boga, a
pedeset i jedan propisuju poricanje drugih bogova. Ovi zakoni obavezuju Jevreje da svoje
jasno verovanje uine javnim. Nije dovoljno ako Jevrejin privatno potvrdjuje
monoteizam; njegova vera u Boga i poricanje drugih bogova mora da bude javno
oitovano. Jevrejski zakon spreava Jevreje da makar i toboe dele bogove svojih suseda
sa svojim susedima dok privatno potvrdjuju jevrejskog Boga. Majmonides, vrhovni
kodifikator jevrejskog zakona, propisao je u dvanaestom veku da su ... (Jevreji)
obavezni da svetu obznane svoju istinsku veru, i u tome ne sme da ih omete strah od
povrede iz bilo kog izvora. ak i ako tiranin pokua da nas silom natera natera da Ga se
odreknemo, ne smemo da posluamo ve svakako treba radije da se odluimo za smrt;
ak ne smemo da navedemo tiranina da pretpostavi da smo Ga se odrekli, a da u svom
srcu nastavimo da verujemo u Njega.6

(6 Videti: Maimonides, The Commandments Zapovesti, sveska 1, Pozitivne zapovesti,

br. 9, str. 12-13, u prevodu Charles B. Chavel-a. to se drugih zakona o monoteizmu tie,
videi Maimonides, Sefer haMada /Knjiga znanja/, uvod u Fundamentals of the Torah -
Osnove Tore i Idolatry and Heathenism - Idopoklonstvo i paganstvo)

16
 17

Medjutim, jevrejski zakon propisuje mogo vie od monoteizma. 613 zakona

zapisanih u Tori i nebrojeni zakoni usmene tradicije propisuju svaki aspekt jevrejskog
ivota. Zakoni u vezi monoteizma obezbedili su da Jevreji u praksi sprovedu svoje
verovanje koje se razlikuje od drugih verovanja. Drutveni zakoni su obezbedili da
Jevreji u praksi sprovedu svoje drugaije etike vrednosti. Poslednje podruje jevrejskog
zakona, zakoni o svetosti i ritualima, dalje su obezbedili da se Jevreji ponaaju pa ak i da
se oblae drugaije od svojih nejevrejskih suseda. Svaka grupa koja se toliko drugaije
ponaa od veinske kulture mora obavezno da izazove neprijateljstvo.

Najpoznatiji primer jevrejskih zakona koji Jevreje izdvaja od njihovih suseda je

Karut, jevrejski propisi u vezi hrane. Jevrejin koji potuje taj zakon moe vrlo mlo da
jede u nejevrejskom domu svog suseda. Karut, koji moe da se opie i kao kompromis
Judaizma sa vegetarijanskim idealom,7

(7 U dva biblijska opisa Utopije, Raja i mesijanskih dana, kae se da se sva bia hrane
hranom biljnog porekla /Postanje 1:27-29; Isaija II:6,7,9/. Dalje, Talmud /Sanhedrin 59b/
jasno tvrdi da je ljudskim biima dozvoljeno da jedu meso samo kao poputanje pred
ljudskom udnjom za mesom.)

ograniava

(str. 33)

na konzumiranje mesa samo jednog broja ivotinja. Jevrejinu ak nije dozvoljeno da jede
dozvoljeno meso i ivinu kod svojih nejevrejskih suseda, poto ivotinje moraju da budu
ubijene na poseban, jevjski nain, kojim se ivotinji na minimum svodi patnja i
obezbedjuje se brza smrt. To je dalje znailo da Jevreji nisu mogli da love, to je oduvek
bio veoma popularan sport i nain sticanja hrane medju nejevrejima. Najzad, Karut nije
dozvoljavao istovremeno konzumiranje mlenih i mesnih proizvoda.8

(8 Detaljniji opis Karuta moe da se pronadje u: Dennis Prager i Joseph Telushkin, The
Nine Questions People Ask About Judaism - Devet pitanja koja ljudi postavljaju o
Judaizmu, str. 57-64)

Potovanje mnogobrojnih zakona u vezi jevrejskog abata takodje je povealo

razliitost i izolaciju Jevreja. Jedan dan nedeljno Jevreji bi se povlaili jo dalje od svojih
nejevrejskih suseda, i ponaali se jo razliitije od njih. Odbijali su da rade, putuju,
kuvaju, sviraju, sade, bave se poslovima, ak i da dodirnu novac, ili da poseuju javne
dogadjaje.9

(9 U Talmudu je zapisan jedan izuzetak od zabrane poseivanja javnih dogadjaja na abat,

koji mnogo govori, a koji takodje slui kao ilustracija moralnom jazu koji je postojao
izmedju rimskog i jevrejskog zakona i izmedju ta dva drutva. Rabini su Jevrejima
dozvolili da poseuju gladijatorske borbe na abat, kao i svakog drugog dana, da bi na
kraju svake borbe mogli da glasaju da se pobedjeni gladijator ostavi u ivotu /Tosefta,
Avoda zara/)

17
 18

Umesto toga, Jevreji su taj dan provodili sa svojim porodicama i sa drugim Jevrejima u
molitvi, uenju, pevanju i razgovoru. Na abat bi Jevreji, jo vie nego drugih dana,
izgledali kao da ive u svom sopstvenom svetu.

Ali Jevreji nisu iveli u svom sopstvenom svetu. Nisu se fiziki uklonili iz drutva
kao to su to uinili, na primer, Amii u Americi. Naprotiv, Jevreji su teili da urone u
drutvo, zadravajui pri tome sopstveni nain ivota. Da su se Jevreji uklonili iz drutva,
ili da su bili neuspeni u drutvu dok su se drali svojih razlika, izazvali bi neuporedivo
manje neprijateljstva. Upravo zato to su iveli medju nejevrejima, i esto uspevali u
ivotu, a pri tome odravali svoju razliitost, Jevreji i njihov nain ivota su izazivali
veliku antipatiju.

Jo u doba svojih najranijih zapisa, Jevreji su razumeli izazivaku prirodu svojih

zakona i odbojnost koju oni mogu da izazovu. U Knjizi o Esteri, persijski kralj namerava
da uniti Jevreje jer su oni ...rasuti medju narodima u svim provincijama kraljevstva, i
njihovi su zakoni drukiji od zakona svih ostalih (Knjiga o Ester 3:8; kurziv na).

Jevrejski je zakon u hrianskom svetu, osim toga to su Jevreji odbacivali Isusa,

bio glavni uzrok trvenja izmedju istog hrianstva i vere iz koje je ono poteklo.
Judaizam dri da se ovek dobro postavio u odnosu na Boga kroz obavljanje

(str. 34)

dobrih dela navedenih u zakonu. Medjutim, po miljenju apostola Pavla, najistaknutije

hrianske linosti posle Isusa, to se verovanje ne moe pomiriti sa hrianskim
spasenjem.10

(10 ini se da je ovaj stav udaljen od Isusovih gledita. U Novom zavetu je navedeno da je
Isus naglaavao potrebu potovanja jevrejskog zakona: Nemojte zamiljati da sam doao
da bih ukinuo zakon proroka. Zaista vam kaem da dok postoje nebo i zemlja, nijedna
taka, nijedan mali potez nee nestati iz zakona, sve dok se ne ispuni njegova svrha. Zato
ovek koji prekri i najmanju od ovih zapovesti, i koji druge tome ui, bie smatran
najmanjim u nebeskom carstvu; ali ovek koji ih se pridrava i koji tome ui druge, bie
smatran velikim u nebeskom kraljevstvu /Mat. 5:17-9/. Prema Novom zavetu, prvi
Isusovi uenici su se pridravali jevrejskog zakona. Dela Apostola 10:14 belee da se
Petar pridravao Karuta; Dela Apostola 15:1 belee da su neki ljudi koji bejahu doli iz
Judeje da bi sledbenike Isusa uili da Ako se ne obreete po obiaju Mojsijevu, ne
moete se spasiti. U Delima Apostola 21:24, Dejms (?) /Isusov brat -moda se radi o
Jakovu, prim.prev./ kae Pavlu ... i svi e doznati da ono to su uli za tebe nije istina,
nego da i sam dri zakon i ivi po njemu.)
(prevod Bakotiev, prim.prev.)

Jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre (Pavlova poslanica Galatima
2:21). Stoga, prema Pavlu i Novom zavetu, ...Jer mi mislimo da se ovek opravdava
verom bez dela zakona (Pavlova poslanica Rimljanima 3:28), i dalje, Isus nas je

18
 19

spasao prokletstva zakona (nisam naao ovaj tekst u Bakotievom prevodu, prim.prev.)
(Pavlova poslanica Galatima 3:10).

Shodno tome, insistiranje Jevreja na trajnoj vanosti jevrejskih zakona smatrano

je od strane mnogih hriana kao poricanje spasenja kroz Hrista, i esto je bivalo
napadano u hrianskoj literaturi. Savremeni katoliki teolog Rozmari Riter (Rosemary
Ruether) pie o vekovima neprijateljskih napisa od strane uticajnih hriana proiv
jevrejskog zakona. Tpian primer se pojavljuje u srednjevekovnom crkvenom dokumentu
Diognetusova epistola: ... A sada, to se tie odredjenih smenih pitanja o kojima uopte
ne treba razgovarati kao to su njihova uzdravanja u pogledu mesa, njihovo potovanje
abatnih dana, njihovo uobraeno hvalisanje o obrezivanju, i hipokrizija vezana za post i
svetkovine novog meseca pretpostavljam da vam nisu potrebna uputstva s moje strane.
Jer ta je to nego protivljenje veri ako se prihvataju neke stvari koje je Bog stvorio da bi
ih ovek koristio, a dbacuju neke druge, kao da su neke stvorene u dobre svrhe a druge
beskorisne i suvine?... I nije li smeno hvaliti se osakaivanjem mesa kao znakom
izabranog naroda, kao da ih Bog, zbog toga, naroito voli?... Ko bi na sve to gledao kao
na dokaz vere a ne, pre, kao na znak ludosti?11

(11 Citirano u Rosemary Reuther, Faith and Fratricide Vera i bratoubistvo, str. 150)

Sve do modernih vremena Jevreji su se pridravali jevrejskih zakona koji su ih,

kroz sve to vreme, razlikovali od njihovih nejevrejskih suseda i izazivali anti-jevrejska
oseanja. Medjutim, ak i danas, kada je veina Jevreja prestala da se striktno pridrava
jevrejskog zakona, hiljade godina pridravanja i dalje utiu na njihovo ponaanje.
Generalno vii kvalitet ivota medju Jevrejima, koji se oituje kroz stabilnost porodinog
ivota, znaajno nii procenat opijanja i zlostravljanja ena, vii nivo obrazovanja, vei
profesionalni uspeh, mnogo nii

(str. 35)

procenat nasilnih zloina i vea solidarnost unutar zajednice, sve je to posledica samo i
jedino hiljadugodinjeg pridravanja jevrejskog zakona, a izazvalo je duboko
ambivalentne reakcije medju nejevrejima.

JEVREJSKA NACIJA KAO IZVOR ANTISEMITIZMA

Trea komponenta Judaizma je Izrael, biblijsko i istorijsko ime za jevrejski narod,

i ime moderne jevrejske drave.12

(12 Ime Izrael, koije bukvalno znai onaj koji se hrva s Bogom, dato je praocu Jakovu
/Postanje 32:29/. Otuda i ime deca Izraela kao biblijski naziv za jevrejsku naciju.)

Izmedju godina 70. i 1948. Izrael je postojao kao nacija, dok Izrael kao drava nije
postojao. Nejevrejima, ali ak i mnogim Jevrejima, jevrejska nacionalnost je obino
aspekt Judaizma koji najvie zbunjuje.

19
 20

Razumljiva je ta konfuzija u pogledu jevrejske nacionalnosti. Pre svega,

nacionalna grupa se obino vezuje za zemlju i dravu, a Jevreji su skoro dve hiljade
godina iveli bez svoje drave, a gotovo svi Jevreji su iveli proterani iz svoje zemlje.
Drugi izvor konfuzije je da Jevreji predstavljaju jedinu grupu u modernom svetu koja je
istovremeno i vera i nacija. Zbog oba ova dva razloga oni su jedinstveni, a sama ta
jedinstvenost esto ini Jevreje sumnjivim u oima drugih.

Medjutim, koliko god da to moe da bude zbunjujue, jedinstveno i ak

obespokojavajue, Jevrejin je lan kako jevrejske nacije tako i jevrejske vere, i to je tako
od poetka jevrejske istorije. Poricati da je nacionalnost komponenta Judaizma, jednako
je nemogue kao i poricati da su Bog ili Tora komponente Judaizma. To je naroito
oigledno u dananje doba, kada je jevrejska nacionalnost jedna komponenta Judaizma sa
kojom se identifikuju kako religiozni tako i sekularni Jevreji.

Postojao je pokuaj jedne grupe Jevreja da se nacionalna komponenta eliminie iz

Judaizma. Reformni Jevreji Nemake i Sjedinjenih drava su tokom devetnaestog i
poetka dvadesetog veka, u strahu da bi, ako spomenu svoju nacionalnost, Jevreji mogli
da uvrede nejevreje, pozvali su na eliminisanje nacionalne komponente Judaizma.13

(13 Reformni Judaizam, koji je zaet u Nemakoj, karakterisao se u svom ranom periodu
koliko odbacivanjem jevrejske nacionalnosti, toliko i odbacivanjem dobrog dela
jevrejskog zakona. Prvi znaajni reformni molitvenik, tampan u Breslau 1818. godine,
nije sadrao sve molitve vezane za dolazak Mesije i za povratak Jevreja u Izrael, s
objanjenjem da Jevrejima nijedno od toga nije potrebno. Oni su bili potpuno zadovoljni
da budu Nemci i da zadovolje svoje nacionalne aspiracije kao Nemci u Nemakoj.
Reformistiko naputanje jevrejske nacionanosti proirilo se i u Sjedinjene drave.
Konvencija Amerikog reformnog rabinata je 1885. godine objavila: Judaizam je samo
religija. Mi Jevreji nismo nacija. Reformni Judaizam se od tog doba vratio normativnom
gleditu Judaizma, i danas podrava nacionalnu komponentu bar onoliko snano koliko i
druge komponente.)

Medjutim, ak ni ti radikalni Reformisti nikada nisu poricali da je nacionalnost uvek bila

deo Judaizma; oni su samo eleli da tu komponentu uklone. Pokuaj je propao. Judaizam
ne moe da preivi bez nacionalnosti,

(str. 36)

jer bez te komponente on, po definiciji, nije Judaizam nego neka nova religija.

S druge strane, jevrejska nacionalnost ne moe da preivi eliminaciju religioznih

komponenata Judaizma, poto jevrejska nacija jeste definisana jevrejskom verom. Jedini
nain na koji nejevrejin moe da postane lan jevrejske nacije jeste prelaskom u
Judaizam. Stoga su Jevreji jedina nacija kojoj pripadnik bilo kog drugog naroda moe da
se pridrui, bez obzira na geografske injenice (na primer, da bi ovek postao
Kanadjaninom, on mora da ivi u Kanadi). Posledica toga je da su Jevreji jedina

20
 21

transnacionalna nacija, a to je oduvek bio, i nastavlja da bude, glavni izvor

antisemitizma.14

(14 I sekularni i religiozni Jevreji se slau da su Jevreji nacija definisana religijom. To je

demonstrirano i presudom Izraelskog vrhovnog suda iz 1963. godine. Daniel Rufeisen,
nemaki Jevrejin koji je preao na katoliku veru, podneo je zahtev za izraelsko
dravljanstvo po izraelskom Zakonu o povratku koji svakom Jevrejinu automatski nudi
dravljanstvo po prispeu i prijavljivanju u Izraelu. On je tvrdio da injenica da se rodio
kao Jevrejin ini njegov verski identitet ireleventnim; kao to ovek moe da bude
Nemac bez obzira na svoju veru, ovek moe da bude Jevrejin bez obzira na odabranu
veru. Sekularni Vrhovni sud Izraela je presudio protiv Rufeisena, tako to je oduio da
Jevrejin koji usvoji drugu religiju automatski naputa jevrejsku naciju. /Iz tog razloga
Jevreji smatraju da su lanovi rubnih grupa, kao to su Jevreji za Isusa, napustili
jevrejski narod.)

Najveim delom jevrejske istorije, njihova posveenost monoteizmu, jevrejskom

zakonu i doktrini odabranog naroda (o emu e biti rei u sledeem poglavlju), i
posledini izuzetan kvalitet ivota, bili su glavni razlozi antisemitizma. Ovi faktori, koji
se mogu oznaiti kao religiozni, bili su prvenstveni uzroci antisemitizma u religioznim
drutvima. U moderno doba, medjutim, kada je nacionalnost postala vrhunska vrednost,
jevrejska nacionalnost, a od 1948. godine i drava, postali su dodatni razlozi i glavne
mete antisemitizma.

Jevrejska nacionalnost je postala dodatna meta nejevrejskog animoziteta onog

trenutka kada je poelo moderno doba nacionalizma. Neposredno posle Francuske
revolucije, decembra 1789. godine, tokom diskusija u Narodnoj skuptini Francuske o
davanju jednakih prava Jevrejima Francuske, Kont Stanislas de Klermon-Toner (Stanislas
de Clermont-Tonnerre) je izjavio: Jevrejima ne treba nita dati kao naciji, ali sve kao
pojedincima... Ne moe postojati jedna nacija unutar druge nacije.15

(15 Govor Clermont-Tonnefrre-a je tampan u The Jew in the Modern World Jevrejin u
modernom svetu, izdava Paul R. Mendes-Flohr i Jehuda Redinharz, str. 103-5.)

To su bile sudbonosne i proroke rei. One su prorekle najvei deo stava

modernog sveta prema Jevrejima. Da bi bili jednaki sa nejevrejima, Jevreji moraju da se
odreknu svog jevrejskog nacionalnog identiteta. To je cena emancipacije.

Godine 1789, Jevrejima Francuske je reeno ono to je kasnije bilo reeno

praktino svim Jevrejima Evrope: Cena individualne emancipacije je nestanak nacije.
Godine 1807, Napoleon je sazvao Sanhedrin (ime jevrejskog vrhovnog suda u drevnom
Jerusalimu) sastavljen od sedamdeset i jednog rabina i sekularnih Jevreja.

(str. 37)

Trebalo je da se oni odreknu svake vezanosti za jevrejsku naciju i da izjave da je jedini

identitet Jevreja Francuske francuski identitet. Poto su imali malo izbora, oni su

21
 22

prihvatili sve Napoleonove zahteve, osim meovitog braka. (I to se pokazalo veoma

prorokim. Do dananjih dana mnogi Jevreji prihvataju praktino sve osobine nejevreja
medju kojima ive, ali se protive da im se deca venavaju sa nejevrejima.)

U doba vladavine religije, Jevrejima je nudjena jednakost, pod uslovom da

napuste svoju veru i konvertiraju u veru veine. U novije vreme, vreme nacionalizma,
Jevrejima je nudjena jednakost pod uslovom da napuste svoj nacionalni identitet i da
usvoje samo nacionalni identitet veine. U svim su tim vremenima protivnici Jevreja
nudili samo jednu poruku: Prestanite biti Jevreji.

Danas, kao i 1789, refren protivnika Jevreja je Jevrejima treba porei sve kao
naciji, ali pruiti sve kao pojedincima. I Sovjeti to govore, kao i muslimani i Arapi. To
kau i Ujedinjene nacije kada delegitimiu Cionizam. Svi oni poriu da su protiv Jevreja
kao pojedinaca; oni ele samo da unite jevrejsku naciju. Zbog toga sebe ne nazivaju
antisemitima, ve anti-cionistima.

Medjutim, najvea razlika izmedju antisemita kroz istoriju i dananjih anti-

cionista je samo u tome koju komponentu Judaizma smatraju najnepodnoljivijom. Na
primer, srednjevekovni hrianski antisemiti su jevrejska verska ubedjenja smatrali
nepodnoljivim, dok se dananji anti-cionisti gade jevrejskog nacionalnog opredeljenja.

Medju najtvrdje dananje neprijatelje Judaizma nalazi se Levica. Marksisti, na

primer, teoretski se suprotstavljaju svim religijama. Medjutim, od najranijih dana
marksizma, njegovi sledbenici su bili osobito anti-jevrejski raspoloeni. Izmedju ostalih
razloga i zbog toga to Judaizam, za razliku od drugih religija, ukljuuje nacionalnost, a
osnova markistike teorije je ruenje nacionalnih i verskih pripadnosti. U praksi su,
medjutim, marksistike partije bile intenzivno nacionalistike gde god bi dole na vlast, a
kombinacija ovinistikog nacionalizma sa marksistikom teorijom proizvodi naroito
opasnu vrstu antisemitizma. Nijedno od ta dva ne moe da tolerie Jevreje. Tako, na
primer,

(str. 38)

Jevreji u Sovjetskom savezu koji su posveeni Bogu i Tori, kao komponentama Judaizma,
izazivaju antisemitizam iz marksistikih razloga (koji se razlikuje od tradicionalnog
pravoslavnog ruskog antisemitizma), a oni koji potvrdjuju nacionalnu komponentu
Judaizma izazivaju mrnju prema Jevrejima iz razloga sovjetskog nacionalizma, kao i iz
marksistikih razloga. Sovjetski antisemitizam je reakcija na sve komponente Judaizma.

Isti intenzitet mrnje prema Jevrejima moe se nai u svim onim zemljama u
kojima vlada kombinacija verskog fundamentalizma, nacionalnog ovinizma i
marksistike retorike. Svaka od tih pojava je antisemitska. Zajedno, one su smrtonosne za
Jevreje. Nedavni primeri takvih kombinacija su Gadafijeva Libija i muslimanski radikali
u Libanu i Iranu.

22
 23

Iz tih su razloga (a o tome e biti vie rei u poglavljima 9 i 11) dananji svetski
centri antisemitizma islam i Levica. Osim u sluaju nekoliko izuzetaka, oni su smenili
Desnicu i hrianski svet, ove prve moda samo privremeno, a druge (osim u sluaju
krajnje desnih i krajnje levih elemenata) moda zauvek. I za jedne i za druge, i za islam i
za Levicu, trea komponenta Judaizma, nacionalnost, otelovljena u dravi Izrael i u
cionizmu, predstavlja najjai uzrok neprijateljstva.

Nacionalizam i komunizam, dve najmonije ideologije rodjene u Francuskoj

revoluciji, bile su antisemitske od svog nastanka, prvenstveno zbog nacionalne
komponente Judaizma. To je bilo pre nego to je moderni cionistiki pokret bio rodjen, i
to vai sve do dananjeg dana.

to se tie predmeta nacionalne komponente Judaizma, vredelo bi ukratko neto

rei o esto potezanom pitanju jevrejske dvostruke lojalnosti. Da li injenica jevrejske
nacionalnosti znai da Jevreji van Izraela imaju vie od jedne lojalnosti?

Odgovor je mogu tek poto definiemo pitanje. Ako pitamo da li su Jevreji izvan
Izraela lojalni dvema vladama, vladi drave u kojoj ive i vladi Izraela, odgovor je
negativan. Jevreji koji dre do tree komponente Judaizma, kako faktiki tako i kao
jevrejsku pravnu obavezu (dina dimalkuta dina, zakon zemlje

(str. 39)

je po Talmudu zakon), ive kao i svi drugi dobri gradjani u skladu sa ustavom i zakonima
zemlje u kojoj ive, uz pretpostavku, naravno, da vlada nije diktatorskog tipa i da ne
donosi nemoralne zakone.

Medjutim, esto se postavlja pitanje: ta bi se dogodilo u sluaju rata izmedju

Sjedinjenih drava i Izraela?

U svetlosti injenice da te dve demokratije nikada ranije nisu bile u medjusobnom

ratnom sukobu, jedini mogue predvidljiv nain da ove dve zemlje zarate bio bi ako bi
jedna od te dve zemlje napustila demokratske i/ili druge moralne principe. U takvom bi
sluaju, kao i u svakom drugom ratu, pojedinac morao da sledi diktat moranosti,
kategorije koja je iznad svake vlade.

Ako, medjutim, lojalnost Americi ili lojalnost Izraelu znai podrku politici
zemlje bez obzira da li je ona u moralnom pogledu u redu ili nije, onda nam ostaje samo
da se nadamo da bi svi ameriki i svi izraelski dravljani odbacili takav nain ponaanja.
I hriani i Jevreji su obavezni da se pridravaju moralnog zakona koji je iznad svake
drave i iznad svakog pojedinca.

Najzad, zar injenica da jevrejska nacionalnost jo uvek znai da su Jevreji

lanovi dveju nacija jevrejske nacije i nacije naroda medju kojim ive? Do sada bi
trebalo da odgovor na to pitanje bude jasan. Da, u tom su pogledu Jevreji jedinstveni.
Medjutim, sve dok se moralne, a ne nacionalne vrednosti smatraju vrhovnim, to ne bi

23
 24

trebalo nikome da predstavlja problem. A ako bi ta injenica, sama po sebi, izazvala

antisemitizam kod nekih ljudi, to je, kao to smo ve mnogo puta videli, cena koju Jevreji
plaaju kada nacionalizam zauzme mesto Boga.

(str. 40)

TRI

Ideja o Izabranom narodu kao uzrok antisemitizma

Pridravanje bilo koje od komponenata Judaizma Boga, zakona ili nacije

dovoljno je da izazove antisemitizam; pridravanje svih triju komponenata uinilo je
mrnju prema Jevrejima jo intenzivnijom. Pa ipak, jo jedno verovanje je dalje raspirilo
antisemitske strasti kroz jevrejsku istoriju da su Jevreji Izabrani narod, da je od svih
nacija na svetu Bog odabrao ba njih da budu Njegovi glasnici i da prenose Njegove
poruke oveanstvu.

Od vremena kada su nejevreji prvi put postali svesni ove doktrine, to jest od
vremena kada su upoznali Bibliju, ta je izuzetnost izazivala ljubomoru i neprijateljstvo.
Jevrejska vera da su izabrani nije morala obavezno da izazove takve neprijateljske
reakcije medju nejevrejima. Medjutim, zbog jevrejske izdvojene vere, a naroito zbog
generalno vieg nivoa kvaliteta ivota, njihova doktrina o izabranosti nikad nije bila
zanemarena kao bezopasno verovanje bezopasnog naroda. Dubok uticaj koji Jevreji vre
na druge, kao i kvalitet njihovog ivota, uzrokovao je da nejevreji veoma ozbiljno uzmu
jevrejske tvrdnje o izabranom narodu.

Hriani su to toliko ozbiljno shvatali da je, na primer, jedno od prvih preuzetih

verovanja bilo

(str. 41)

da je Crkva od Jevreja preuzela boansku izabranost. Crkvene vodje nisu poricale da su

Jevreji izabrani; oni su pre toliko u to verovali da su teili da tu ulogu preuzmu na sebe.
Islam je uradio istu stvar. Muhamad nije poricao da je Abraham bio izabran; on je
jednostavno Abrahama nazvao muslimanom. Hrianstvo i islam su imali odnos ljubav-
mrnja prema jevrejskoj ideji o izabranosti. Dopadala im se ideja, i verovali su u nju, a
Jevreje su mrzeli to i dalje tu ideju prisvajaju.

Iznenadjuje, medjutim, da se antagonizam prema Jevrejima zbog toga to sebe

smatraju izabranim nastavlja do dananjih dana, uprkos dvema injenicama koje su
trebalo da u mnogome smanje antagonizam prema tom verovanju: opti pad religioznih
ubedjenja medju nejevrejima (koji bi, pretpostavka je, trebalo da to verovanje, u
najgorem sluaju, smatraju pompeznim anahronizmom), i, to je bar jednako znaajno,
opadanju ubedjenosti u izabranost medju savremenim Jevrejima koji i dalje u to veruju.

24
 25

Antisemiti i dalje zasnivaju svoje napade na Jevreje na tom pitanju. Savremeni

sovjetski i arapski antisemitizam, na primer, u svojim antisemitskim pismenim i usmenim
nastupima neprekidno tambura po Jevrejima koji se smatraju izabranim. Tipian primer
je izjava sovjetskog ambasadora u Ujedinjenim nacijama, Jakova Malika, kojom je u
Ujedinjenim nacijama pokrenuo debatu o izabranosti Jevreja: Rasizam i cionizam su
rasistike ideologije. Cionisti su izali sa teorijom o izabranom narodu, to je apsurdna
ideologija. To je verski rasizam1

(1 Malikova izjava je savren primer anti-Judaizma koji se krije ispod anti-cionizma

/videti poglavlje 13/. Napad na izabranost je isti napad na osnovno jevrejsko versko
uverenje: izabranost nije komponenta sekularnog cionistikog pokreta.)

Zatim je Malik traio od izraelskog ambasadora da dokae svetu da su Jevreji izbaran

narod (21. oktobar 1973.).

Nedavna amerika studija o potencijalno negativnim ubedjenjima u odnosu na

Jevreje, pokazala je da, medju osamnaest takvih ubedjenja, najire prihvaeno medju
amerikim nejevrejima je da Jevreji i dalje misle da su narod odabran od strane Boga.
Prema ovoj petogodinjoj Studiji antisemitizma u Sjedinjenim dravama, koju je obavio
Kalifornijski Univerzitet, 59 procenata amerikog stanovnitva se slae sa ovom
tvrdnjom, to je pet puta vie od broja onih koji veruju da Jevreji imaju previe moi u
Sjedinjenim dravama, tri puta vie od onih koji smatraju da

(str. 42)

Jevreji pokuavaju da se uguraju tamo gde nisu poeljni, i dvostruko vie od broja onih
koji dre da je Jevreje ba briga ta se dogadja sa bilo kim ko nije njihov. Studija
zakljuuje da raireno povezivanje Jevreja sa tvrdnjom o izabranosti izaziva znaajan
antagnizam prema Jevrejima u Americi.2

(2 Studija je navedena u knjizi The Tenacity of Prejudice Okorelost predrasuda, autora

Gertrude Selznick i Stephen-a Steinberg-a)

To ne iznenadjuje. Antisemiti odavno pokuavaju da verovanje u izabranost ovog

naroda naslikaju kao jevrejsku tvrdnju o urodjenoj nacionalnoj superiornosti. Neki su
tvrdili da jevrejsko verovanje u sopstvenu izabranost lei u srcu njihovih pokuaja da
ovladaju svetom. Protokoli sionskih mudraca, moda najire distribuiran falsifikat u
istoriji, i najpoznatije savremeno delo antisemitizma, baziraju se na ovom prikazu
izabranosti.3

(3 Pria o ovom dokumentu koji tvrdi da prikazuje program svetske jevrejske zavere,
izloena je u znaajnom naunom radu Warrant for Genocide: The Jewish World
Conspiracy and the Protocols of the Elders of Zion Dozvola za genocid: Svetska
jevrejska zavera i Protokoli sionskih mudraca, koji je napisao Norman Cohn. Mada je
londonski Times jo 1921. godine definitivno dokazao da se radi o falsifikatu, antisemiti
ga i dalje koriste a milioni veruju u njega. U Sjedinjenim amerikim dravama, Henri

25
 26

Ford je objavio desetine miliona primeraka pod naslovom The International Jew
Medjunarodni Jevrejin, i distribuirao ih kroz svoje novine Dearborn Independent. Dok se
Ford kasnije ipak izvinio jevrejskoj zajednici, njegove antisemitske publikacije je koristio
Adolf Hitler tokom cele nacistike ere. Tokom 1960-tih, Protokole je ponovo tampao
egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, a saudijski kralj Fejsal ih je distribuirao tokom
1970-tih.)

Medjutim, ovek ne mora da bude antisemita da bi pogreno protumaio ideju

Izabranog naroda, i da mu se uini uvredljivom. Sredinom 1930-tih, u isto vreme kada su
nacisti donosili antisemitske zakone protiv Jevreja u Nemakoj, Dord Bernard o,
najpoznatiji pozorini pisac dvadesetog veka, rekao je da nacisti, kroz svoju doktrinu o
rasnoj superiornosti, samo imitiraju jevrejsku doktrinu o izabranosti.4

(4 Diskusija oovog neprijateljskog stava prema doktrini o izabranosti, moe da se nadje

u eseju Hayim-a Greenberg-a The Universalism of the Chosen People - Univerzalnost
izabranog naroda, ponovo tampanom u Hayim Greenberg Anthology, izdava Marie
Syrkin.)

Napadi na izabranost Jevreja ne prestaju do dananjih dana. Liberalni

metodistiki list Religion in Lfe Vera u ivotu, 1971. godine je pisao: ne iznenadjuje da
se Hitler svetio izabranoj rasi time to je objavio da nije izabrana jevrejska, ve arijevska
rasa.5

(5 Religion in Life, leto 1971, str. 279)

Reakcije na jevrejsko verovanje da su izabrani tako su esto bivale do te mere

negativne, da su neki Jevreji zaista i pozivali na uklanjanje tog verovanja iz Judaizma, na
vrlo slian nain na koji su reformni Jevreji pozivali na uklanjanje komponente nacije iz
Judaizma, zbog neprijateljstva koji je ona izazivala. Najpoznatiji pokuaj uklanjanja
izabranosti iz Judaizma preduzeo je Mordehaj Kaplan, osnva malog ali uticajnog
Pokreta rekonstrukcije u Judaizmu. Kaplanov pokret je 1945. godine objavio svoj prvi
molitvenik, u kome je zapisano: Jevreji modernih nazora vie ne mogu da veruju da
Jevreji predstavljaju od Boga izabrani narod.6

(6 Sabbath Prayer Book Molitvenik za abat, Fondacija jevrejskih rekonstrukcionista,

str. XXIV.)

Kaplan je objasnio da je naputanje tog verovanja od strane njegovog pokreta najbolji

nain... da se odgovori na optubu da je doktrina o izabranom narodu

(str. 43)

bila uzor za teorije nacionalne i rasne superiornosti.7

(7 Videti esej Mordehaja Kaplana u The Condition of Jewish Belief Stanje jevrejskog
verovanja, izdava Milton Himmelfarb, str. 121.)

26
 27

Poto je ideja izabranosti integralni deo verovanja u Judaizmu, i poto na nju tako
mnogo Jevreja reaguje defanzivno, vano je da koncept izabranog naroda bude ovda
objanjen. Jer, mada e ispravno razumevanje doktrine i dalje izazivati antisemitske
reakcije medju nekim nejevrejima, teina moralnog greha e jasno biti na onima koji je
napadaju a ne na Jevrejima koji u nju veruju.

To to su Jevreji izabrani, uvek je znailo da su Jevreji izabrani od strane Boga da

ire etiki monoteizam u svetu, i da ive kao moralna svetlost medju narodima (Isaija
49:6). Sva ostala znaenja koja su imputirana izabranosti Jevreja pripadaju
nejevrejima.8

(8 Implikacija Rabi Jacob-a Agus-a, ibid. Str. 13-14, da su Jevreji sebe istorijski
posmatrali superiornim u odnosu na druge nacije u okruenju je pogrena. Jevreji su
svoju izabranost videli kao egzistencijalnu injenicu, ne kao teoloku premisu, kao stil
jevrejskog ivota a ne kao svoju izabranost. Videli su a kako i ne bi da ive moralno
boljim ivotom nego drutvo oko njih /videti poglavlje 4/. Na slian su nain Pavle i
njegovi uenici mislili da ive moralno superiornim itom u odnosu na veinu Rimljana
oko sebe.)

Hebrejska Biblija, unutar koje je ovaj koncept u potpunosti nastao, niti tvrdi niti
implicitno nagovetava da izabranost podrazumeva superiornost Jevreja i njihove
privilegije. Biblija neprekidno silazi sa svog puta da bi naglasila da Jevreji nisu izabrani
zbog svojih urodjenih pozitivnih kvaliteta. Svaki narod je jednak pred Bogom Zar vi
za mene niste isto to i deca Etiopije, deco Izraela? kae prorok Amos (9:7). Bog je
izabrao Jevreje ne zato to ste veliki, vi ste zaista medju malim narodima (Zakoni
ponovljeni 7:7), ve iz jednostavnog razloga to su potomci prvog etikog monoteiste,
Abrahama (Postanje 18:19). To je njihova jedina zasluga.

Izabranost Jevrejima ne donosi ni privilegije ni superiornost, samo obaveze i

patnje Poto od svih naroda poznajem samo vas, vas u kazniti za sve vae grehe
(Amos 3:2). Jevreji su odabrani samo da bi obavili zadatak. Taj je narod ili izabrao samog
sebe, ili, kao to religiozni Jevreji veruju, bio izabran od strane Boga, da oveanstvo
uini svesnim postojanja Vrhovnog moralnog bia. To je upravo ono to su Jevreji, esto
uprkos sebi samima, i inili. Luis Dekobs (Louis Jacobs) o tome govori u delu A Jewish
Theology Jevrejska teologija: Oigledno je da (u vezi izabranosti Jevreja) ne
govorimo o dogmi koju je nemogue verifikovati, ve o priznavanju tvrde istorijske
injenice. Svet duguje Izraelu ideju jednog Boga pravednosti i svetosti. Na taj je nain
oveanstvo upoznalo Boga.9

(9 Louis Jacobs, A Jewish Theology Jevrejska teologija, str. 274.)

Jo jedan razlog zbog koga izabranost Jevreja nikada ne bi mogla da bude

(str. 44)

27
 28

shvaena kao doktrina rasne superiornosti jeste da, ni po kojoj prihvaenoj definiciji
Jevreja ili rasa, Jevreji nisu rasa. To je nacija koju definie njena religija, ne rasa kojoj
pripada. Stoga svako, bez obzira koje je rase ili nacionalnosti, moe da postane Jevrejin,
a time i izabran. Svako ko se prihvati zadatka koji imaju Jevreji, postaje lan izabranog
naroda. Poto svako moe da postane izabran, izabranost ne moe da bude rasna. Isto
tako bi ovek mogao da pria o rasi etikih monoteista, ili o hrianskoj rasi. Jevreji su
potomci Abrahama, Mesopotamca. Ono to je njega uinilo Jevrejinom bila su njegova
verovanja, ne njegova krv.

Jevrejska literatura je na bezbroj mesta, od Biblije do Talmuda i do najnovijih

rabinskih tekstova, naglaavala da je izabranost stvar vrednosnog sistema, ne rase.
Jevrejski izvori stalno iznova oslikavaju Jevreje u negativnom svetlu (to teko da moe
da bude karakteristika naroda koji sebe smatra rasno superiornim), a jako se trudi da
oslika pravednike medju nejevrejima. Da navedemo samo najdramatiniji sluaj, prva
dva poglavlja iz Knjige Izlaska impliciraju da je Jevrejin bio taj koji je izvestio faraona o
tome da je Mojsije ubio egipatskog gonia robova, a takodje da je Egipanka, faraonova
erka, spasla Mojsiju ivot kad je bio beba.

Ukljuivanje Knjige o Ruti u Bibliju pokazuje koliko su Judaizam i izabranost ne-

etniki. Rut, rodom paganka, odabrala je da bude Jevrejka, i jevrejska tradicija je do te
mere potuje da ju je nagradila tako da joj pripadne ast da budui Mesija bude potomak
njene loze. injenica da je Rut pripadala drugom narodu bila je jednako nevana
Jevrejima koliko i boja njene kose. Na slian su se nain rabini-Talmudisti radovali kada
bi, pratei poreklo nekih od svojih najsjanijih uitelja, ustanovili da im je neko od
predaka bio nejevrejin. Tvrdili su, na primer, da je Rabi Akiva, jedna od najveih
Talmudskih linosti i najslavniji muenik u jevrejskoj istoriji, bio potomak konvertita, da
je jedan od njegovih predaka bio Sisera, veliki vojni neprijatelj Jevreja (kao to je
opisano u Knjizi Sudija, poglavlje 4).

Skoro svaka nacija sebe vidi posebnom na neki nain od Kineza, ija re
Kina znai centar sveta, do Amerikanaca i njihove vere u oiglednu sudbinu.

(str. 45)

Hriani su verovali da samo hriani idu u raj, a muslimani sebe vide kao Boije
glasnike. Ipak, od svih naroda na svetu, Jevreji su oni ija doktrina o izabranosti izaziva
najotrije napade. To je jo jedan medju jedinstvenim aspektima jedinstvenog fenomena
poznatog pod imenom mrnja prema Jevrejima.

(str. 46)

ETIRI

Vii kvalitet ivota Jevreja kao uzrok antisemitizma

28
 29

U skoro svim drutvima u kojima su Jevreji iveli tokom poslednjih dve hiljade
godina, oni su bili bolje obrazovani od svojih nejevrejskih suseda, bili su trezniji,
milosrdniji jedni prema drugima, inili su upadljivo manje tekih zloina i imali znaajno
stabilniji porodini ivot. Ove karakteristike jevrejskog ivota bile su potpuno nezavisne
od njihovog bogatstva ili siromatva. Kao to je poznati ekonomista, Tomas Souel
(Thomas Sowell) zakljuio: ak i kada su Jevreji iveli u slamovima, ti su se slamovi
razlikovali manje alkoholizma, ubistava, manje smrti usled nesrenog sluaja u
porednju sa drugim slamovima, ili sa gradom kao celinom. Njihova su deca manje beala
od kue, manje se uputala u juvenilnu delinkvenciju, a (do 1930-tih) imala vii IQ od
druge dece... Jevreji sa niim prihodima su vie glasali za kongresmene nego ak
protestanti ili katolici sa viim prihodima... Uprkos bogatoj literaturi koja tvrdi da
slamovi formiraju ljudske vrednosti, Jevreji su se drali sopstvenih vrednosti, i te su
vrednosti unosili u slamove i iznosili iz njih.1

(1 Thomas Sowell, Ethnic America: A History Etnika Amerika: Jedna istorija, str. 94)

Naravno da je nemogue precizno izmeriti do kog je stepena vii kvalitet ivota

Jevreja bio znaajan uzrok antisemitizma. Malo je antisemita koji navode dobre kvalitete
Jevreja

(str. 47)

kao razlog to ih napadaju. Medjutim, u ljudsku prirodu spada osobina da pojedinci i

grupe koji se vide kao bolji, bez obzira kako se to shvata, izazivaju ljubomoru i odbojnost.

USPEH JEVREJA U OBRAZOVANJU I PROFESIJAMA

Visok nivo intelektualnih i profesionalnih dostignua medju Jevrejima u

Zapadnom svetu, najoigledniji je primer uspene primene vrednosti steenih u Judaizmu
na sekularni svet. Od svog nastanka, Judaizam je svojim lanovima nametnuo uenje kao
versku obavezu. Za razliku od, na primer, hrianstva, koje od svog svetenog osoblja
trai da bude obrazovano,2

(2 Crkva je, u stvari, dugo obeshrabrivala katolike da sami itaju Bibliju. Tek je nemaki
prevod Biblije iz petnaestog veka, koji je sainio Martin Luter, iroko popularisao
prouavanje Biblije medju pismenim Nemcima.)

uenje je medju Jevrejima smatrano ne samo zapoveu ve, uz milosrdje, vrhovnu

zapovest. Biblijska zapovest poduavae svoju decu (Zakoni ponovljeni 6:7), uvedena
je pre dve hiljade godina u sistem opteg obrazovanja.3

(3 Talmud Bava Batra, 21A)

Talmud je propisao da svaki grad mora da ima kole, a da nijednom uitelju ne moe da
bude dodeljeno vie od dvadest i pet uenika. Siromani su morali da budu poduavani

29
 30

besplatno. Roditeljima je bilo zabranjeno da ive u gradu bez kolskog sistema, pa ako su
provodili vreme u tavom mestu, na ocu je bila puna odgovornost za obrazovanje dece.

Svrha ovog obrazovanja nije bilo postizanje profesionalnog i finansijskog uspeha

(mada je u savremenom drutvu ta zapovest Jevrejima donosila dobrobiti). Svrha je bila
verska i moralna, razumevanje onoga to Bog zahteva od oveka. Zbog toga je uenje
bilo obavezno i onda kada je donosilo finsijske nevolje. U svom Jevrejskom zakoniku,
Mozes Majmonides je propisao: Svaki Jevrejin je obavezan da prouava Toru, bez
obzira da li je bogat ili siromaan, da li je zdrav ili bolestan, da li je u snazi mladosti ili je
star i slab. ak i ovek koji je toliko siromaan da se odrava na milostinji, ili prosi

(str. 48)

od vrata do vrata, kao i ovek koji ima enu i decu koje izdrava, obavezan je da
odredjeni period tokom dana i noi odvoji za pruavanje Tore... Do kojih godina ivota
ovek treba da prouava Toru? Sve do dana svoje smrti...4

(4 Moses Maimonides, Laws of the Torah Study Zakoni prouavanja Tore, I:1-10
/kurziv na/)

U vreme kada su skoro svi mukarci hriani i muslimani, a pogotovo njihove

ene, bili nepismeni, skoro svi mukarci Jevreji, i njihove ene, mogli su da itaju i piu,
a mnogi od njih su dostigli visok nivo znanja. Jedan kaludjer, koji je iveo u dvanaestom
veku i bio uenik velikog katolikog teologa Abelara (Abelard), pisalo je da Jevrejin,
bez obzira koliko da je siromaan, ako ima deset sinova sve e ih opismeniti, ne zbog
koristi, kao to to ine hriani, ve da bi razumeli Boiji Zakon, i to ne samo sinove ve
i keri.5

(5 Navedeno u The Study of the Bible in the Middle Ages Prouavanje Biblije u
srednjem veku, autora Berila Smolija /Beryl Smalley/, str. 52)

Pismo koje je u istom veku napisala na samrti jedna Jevrejka u Egiptu, ilustruje
Abelarov opis: Kaem ti sestro moja... da sam se ozbiljno razbolela i da ima malo
mogunosti da se oporavim... Ako Gospod na visinama odredi da treba da umrem, moja
je najvea elja da se ti brine o mojoj maloj keri, i da se potrudi da ona ui. Znam da
zaista svaljujem veliki teret na tebe. Jer mi nemamo dovoljno novca za njeno uvanje, da
ne spominjem i troak poduke. Ali imamo primer nae majke i uiteljice, Boije
slukinje.6

(6 Navedeno u S.D. Goatin /Goitein/, Methods of Education Metodi obrazovanja, str. 66.
Navedeno u History of the Jewish People Istorija jevrejskog naroda, izdava H.H. Ben-
Sason /Bem-Sasson/, str. 521.)

Istoriar srednjevekovnog Jevrejstva, Haim Hilel Ben-Sason (Hillel Ben-Sasson) je

zakljuio: Ovo je primer jevrejske porodice koja sigurno nije bila bogata, u kojoj su
ene dve generacije bile obrazovane i starale se o obrazovanju svojih kri.7

30
 31

(7 A History of the Jewish People Istorija jevrejskog naroda, izdava H.H. Ben-Sasson,
str. 521)

Poto su verovali da je uenje svetinja, Jevreji su inili sve napore da produe

obrazovanje svoje dece. Dok su njihovi siromani susedi nejevreji davali malu decu na
rad, jevrejski roditelji, ak i oni siromani, teili su da im deca ostanu u koli bar do Bar
Micva, do trinaeste godine. A kada bi ta deca poela da rade, bez obzira na vrstu posla,
od njih s oekivalo da nastave svoje obrazovanje. Jevrejski teolog Abraham Joua Heel
(Joshua Heschel) navodi hrianskog uenjaka koji je posetio Varavu tokom Prvog
svetskog rata:

(str. 49)

Jednom sam na parkingu video mnoge koije, ali nigde nije bilo vozaa. U mojoj bih
zemlji znao gde da ih potraim. Mali jevrejski deak mi je pokazao put; u kui u dvoritu,
na drugom spratu, bio je tibl (kombinacija sinagoge i uionice) jevrejskih vozaa.
Sastojao se od dve prostorije, jedne pune tomova Talmuda, dok je druga bila namenjena
molitvi. Svi su vozai bili udubljeni u grozniavo uenje i u verske rasprave... Tada sam
otkrio... da sve profesije, pekari, mesari, obuari, itd. Imaju svoj tibl u svakom
jevrejskom kraju; i svaki slobodan trenutak koji je mogao da bude otet od posla bio je
posveen prouavanju Tore.8

(8 Abraham Joshua Heschel, The Earth Is the Lords Zemlja pripada Gospodu, str. 46)

Jedna stara knjiga, spasena medju milionima jevrejskih knjiga koje su nacisti
spalili, i koja se sada nalazi u YIVO biblioteci u Nju Jorku, nosi peat DRUTVO
DRVOSEA ZA PROUAVANJE MINE (najstariji deo Talmuda) U BERDIEVU.
To to su se ti ljudi, koji su naporno sekli drva i imali nizak drutveni status, redovno
sastajali da bi prouavali jevrejski zakon, demonstrira sveprisutost uenja u jevrejskoj
zajednici.

U modernom svetu, u kome je opte obrazovanje postalo iroko dostupno i klju

za profesionalno napredovanje, Jevreji su, zahvaljujui judaistikoj tradiciji intelektualnih
postignua, bili u vrlo povoljnoj poziciji.

Sekularizacija te posveenosti uenju medju amerikim Jevrejima dovela je do

znaajnih rezultata. Ne zaudjuje da su ameriki unuci Jevreja, moda ba onih drvosea
iz Berdieva, mada ih ima manje od 3 procenta od amerike populacije, zasluili 27
procenata svih Nobelovih nagrada dodeljenih amerikim naunicima, da ima 2,31 puta
vie Jevreja medju medicinarima nego to bi se proporcionalno oekivalo, 4,78 puta vie
u psihijatriji, 2,99 puta vie medju zubarima,9

(9 Videti diskusiju posveenu ekstremno visokoj zastupljenosti Jevreja u statusnim

profesijama, kod Ernest-a van den Haag-a, The Jewish Mystique Jevrejska mistika,
poglavlja 10-11. Sa tog mesta su uzeti gore navedeni statististiki podaci.)

31
 32

da je dva puta verovatnije da e ameriki Jevreji ii na koled, u poredjenju sa

nejevrejima,10

(10 Tokom 1970-tih, sledei procenti raznih verskih grupa pohadjali su kolede: Baptisti
28 procenata, metodisti 45 procenata, episkopalci 65 procenata, a Jevreji 88 procenata.
Navedeno kod Andrew Greeley, The American Catholic: A Social Portrait Ameriki
katolik: Drutveni portret, str. 41)

a u kolama Ajvi lige zastupljeni su preko pet puta vie nego to su procentualno
zastupljeni u stanovnitvu.11

(11 Do sredine pedesetih godina, procenat Jevreja u kolama Ajvi lige bio je 23: Nathan
Glazer i Daniel P. Moynihan, Beyond the melting pot Izvan lonca za topljenje, 2.
revidirano izdanje, str. 157. Godine 1981, kada su Jevreji bili zastupljeni samo sa 2,6
procenata u ukupnoj populaciji Amerike, procenat Jevreja na Harvardu se procenjivao na
28 do 40 procenata, Richard Reeves, American Journey Ameriko putovanje, str. 280.)

Ova strast Jevreja za uenjem sa svoje strane pomae da se objasni zbog ega Jevreji
imaju najvie prihode od svih etnikih grupa u Sjedinjenim dravama, zaradjujui 72
procenta vie

(str. 50)

od nacionalnog proseka, a 40 procenata vie od Japanaca, druge etnike grupe po visini

zarada.12

(12 U.S. Bureau of Census /Ameriki statistiki biro/ i Nacionalni pregled jevrejske
populacije, navedeno u Sowell, Ethnic America Etnika Amerika, str. 5.)

Ova jedinstvena intelektualna dostignua nisu posledica, kao to se ponekad

nagovetava, urodjeno superiorne inteligencije medju Jevrejima, ve jedino i direktno
posledica Judaizma. Mada su mnogi Jevreji prestali da se pridravaju zakona Judaizma,
verovanje u potrebu za obrazovanjem je ostalo kao vrednost za veinu Jevreja.

JEVREJI I ALKOHOLIZAM

Da medju Jevrejima ima malo alkoholiara odavno je postalo deo narodne

mudrosti kako Jevreja tako i nejevreja. Jedna poznata jidi narodna pesma ima naslov
Pijanica je nejevrejin.

Da li se to vidjenje Jevreja u odnosu na trezvenost zasniva na injenicama? Bar do

nedavne prolosti da. Godine 1925. sprovedene su odvojene studije u Varavi i u Nju

32
 33

Jorku, u kojima je poredjen alkoholizam medju Jevrejima i nejevrejima. Varavska

studija je pokazala da su nejevreji 68,6 puta verovatnije pijanice od Jevreja, a u Nju Jorku
se pokazalo je verovatnoa 59 puta vea da e nejevrejin biti primljen u bolnicu radi
leenja od alkoholizma.13

(13 Raphael Patai, The Jewish Mind Jevrejski um, str. 441.)

to je jo znaajnije, Jevreji su postigli taj fenomenalno visok nivo trezvenosti uprkos

injenici da 87 procenata Jevreja pije alkoholna pia, dok je studija iz 1950. godine
ukazala da samo 79 procenata katolika i 59 procenata protestanata pije.14

(14 Charles R. Snyder, Alcohol and the Jews Alkohol i Jevreji, str. 4.)

Kako objasniti taj nizak nivo alkoholizma medju Jevrejima? Dokazi ponovo
ukazuju na Judaizam. Sigurno je da se niko nee upustiti u tvrdnju da medju Jevrejima
postoji genetska predispozicija za trezvenost.

Judaizam je konzumiranje alkohola uinio micvom (verskom obavezom), i

posvetio je (kidu), dok je pijanstvo obeleeno kao greh. Jevrejski zakon je na taj nain
ohrabrivao, ak zapovedio, umereno konzumiranje alkohola. Pevanje pisca Psalama
Vino razgaljuje srce oveku (104:15), zajedno sa Talmudskim propisom Ne postoji
veselje (u obroku) osim uz vino, postale su popularne poslovice u jevrejskom ivotu.
Subotnji obrok poinje

(str. 51)

kidu molitvom uz au vina, u emu uestvuju ak i deca. Tokom Seder veere za Pesah,
micva (obaveza) je da svaki uesnik popije etiri ae vina.

S druge strane, po reima Rabi Johanana iz treeg veka, Jevrejin nikada ne bi

trebalo da razvije strast za vinom (Genezis Raba 36:4). Jevrejska Biblija i Judaizam
generalno, neprekidno opominju protiv pijanstva. Pria o Nojevom pijanstvu i njegovim
traginim posledicama (Postanje 9:18-28) ita se Jevrejima najmanje jednom godinje u
sinagogi. Proroci Hoea i Isaija su osudili pijanstvo, a Biblijska Knjiga poslovica sadri
katalog rezultata pijanstva,15

(15 Hos. 4:11, Isa. 5:11 i 28:7; Posl. 20:1; 2117; 23:19-21 i 23:29-35; 31:4-5)

ukljuujui ludost, siromatvo, jade, glad, rane, zbunjenost, a u sluaju kraljeva i

prineva, izopaenje pravde.16

(16 Ovde navedeni materijal potie, ukoliko nije drukije navedeno, od Raphael-a Patai-a,
The Jewish Mind Jevrejski um, str. 433-47.)

Kasnije je Talmud presudio: Pijanoj osobi je zabranjeno da se moli. Onaj ko izgovara

molitve dok je pijan isti je kao onaj koji slui idolima (Berahot 31B).

33
 34

Antropolog Rafael Patai je zakljuio: Poto su sve do vremena Prosvetljenja

Biblija i Talmud bila dva daleko najmonija formativna uticaja na jevrejsko miljenje,
vrednosti i stavove, ne treba se uditi da su ti izvori delovali kao efikasni deteranti protiv
pijanstva. .. Tako su... deteranti na negativnoj strani, u kombinaciji sa tradicionalnim
odobravanjem umerenog konzumiranja pia, kao esta ritualna upotreba vina na
pozitivnoj strani, uinili vino delom ivota tradicionalnog Jevrejina, u ijem je sreditu
Bog, i efikasno ga uklonili iz podruja opasnog preterivanja ili navade. Moe se rei da je
ritualna upotreba vina imunizirala Jevreje protiv konzumiranja do take trovanja, a time i
od alkoholizma.

Da je trezvenost Jevreja u funkciji Judaizma dalje potvrdjuje injenica ogromnog

porasta alkoholizma medju Jevrejima, koji je pratio odgovarajue opadanje religioznosti
poslednjih godina. Patai sumira razne studije opaanjem da je tradicionalna otpornost
Jevreja prema alkoholizmu oslabljena do stepena do kog se Jevrejin asimilira u
nejevrejsku okolinu. iroka studija ponaanja u vezi pia medju studentima u Nju
Hejvenu, Konektikat, pokazala je da je potovanje verskih propisa medju Jevrejima
variralo od ordoksnog do konzervativnog i dalje do reformnog, zatim do

(str. 52)

sekularnog, pa sve do nepripadanja, a da je ponaanje u odnosu na konzumiranje alkohola

ilo od zanemarljivog do procenta koji je bio identian kao kod studenata protestantske
vere.17

(17 Snyder, Alcohol and the Jews Alkohol i Jevreji, str. 85, 92, 98, 101)

Marta 1976, izvetava Patai, Derom Hornblas (Jerome Hornblass), Komesar Agencije za
pomo kod adikcija u Nju Jorku, skrenuo je panju na podatke koji su govorili da Jevreji
koji su snano vezani za Judaizam, ili za jevrejska nacionalna pitanja, imaju vrlo nizak
procenat alkoholiara. Medjutim, procenat alkoholiara medju Jevrejima koji su se
asimilovali postao je praktino isti kao to je medju nejevrejima.

Kada su Jevreji odbacili kidu, odbacili su i model umerenog uivanja u alkoholu.

JEVREJI I MILOSRDJE

Jevreji daju vei procenat svog prihoda na milosrdje i za javne svrhe, kako
jevrejske tako nejevrejske, nego to to ine nejevreji slinih prihoda.18

(18 Stephen D. Isaacs, Jews and American Politics Jevreji i amerika politika, str. 6,
119-20)

34
 35

Mada Jevreji u Sjedinjenim dravama ine tek 2,6 procenata stanovnitva Amerike, samo
United Jewish Appeal (Ujedinjeni jevrejski fond) godinje prikupi 300 miliona dolara, to
ga ini jednim od najveih humanitarnih fondova u Sjedinjenim dravama. Ovaj podatak
zadivljuje, s obzirom da se mnogi humanitarni fondovi obraaju populaciji skoro
etrdeset puta veoj od one kojoj se obraa UJA.

Ova neproporcionalna jevrejska filantropija niti je jedinstvena za Jevreje Amerike,

niti za sadanje vreme. Jevrejske zajednice su uvek bile izuzetno milosrdne. Zbog toga je
uvek postojala manja verovatnoa da e Jevreji, u odnosu na nejevreje, biti ugroeni u
pogledu odee i hrane. Na primer, nekoliko hiljada Jevreja koji su u sedamnaestom veku
iveli u Rimu, imalo je sedam humanitarnih drutava koja su se starala da siromani
imaju odeu, obuu, krevetninu i krevete. Postojala su jo dva drutva koja su
obezbedjivala miraz siromanim udavaama, jo jedno je pomagalo porodicama u kojima
je dolo do iznenadnog smrtnog sluaja, a jo jedno je bilo zadueno za obilaenje
bolesnih. Jedno posebno drutvo je prikupljalo pomo za Jevreje u Izraelu, a jo jedanaest
grupa je skupljalo novac za obrazovne i verske institucije.19

(19 Israel Abrahams, Jewish Life in the Middle Ages Jevrejski ivot u Srednjem veku, str.
325 ff)

Jedan naroito dramatian, mada ne netipian primer jevrejskog milosrdja dogodio se u

Londonu

(str. 53)

poetkom 1800-tih, kada je oko polovinu jevrejske zajednice svojim prilozima

podravala druga polovina.20

(20 Chaim Bermant, The Jews Jevreji, str. 243)

To to Jevreji daju, nije uvek ostavljalo povoljan utisak na nejevreje. Dok su neki
jevrejsku filantropiju posmatrali kao neto to bi trebalo podraavati, mnogi nejevreji su
zakljuili da mora biti da svi Jevreji imaju para, s obzirom da se krajnje siromatvo medju
Jevrejima retko susree. U opisu Jevreja Severne Afrike iz sedamnaestog veka, hrianski
posmatra Lanselot Adison (Lancelot Addison) opominje na pogreno uverenje da
medju Jevrejima nema prosjaka. Tu je pogrenu predstavu pripisao redovnom i za
svaku pohvalu nainu na koji se Jevreji staraju o potrebama svojih siromanih
sunarodnika i tako skrivaju njihovu sirotinju.21

(21 Lancelot Addison, The Present State of the Jews Sadanje stanje Jevreja /London
1675/ poglavlje 25; navedeno u Abrahams, Jewish Life Jevrejski ivot, str. 307)

Talmudska objava da je Milosrdje znaajnije od svih ostalih zapovesti zajedno

(Bava Batra 9A) ukazuje na znaaj milosrdja u jevrejskom ivotu. Milosrdje se na
hebrejskom kae cedaka, to znai pravda. Cedaka je obaveza, delo pravde, a
uzdravanje od davanja cedaka nije prosti nedostatak milosrdja, ve nepravda.

35
 36

Tora je propisala da siromanima treba dati najmanje 10 procenata sopstvenog

prihoda, i ini se da su, govorei uopteno, Jevreji blizu potovanja ovog zakona. Do
drugog veka nove ere, svaka jevrejska zajednica imala je humanitarnu blagajnu koju su
nadgledala trojica poverenika. Dva potovana lana zajednice svake nedelje su ila od
vrata do vrata da bi prikupila 10 procenata prihoda od svake familije. Oni za koje je
jevrejski sud ustanovio da ne plaaju, bivali su primorani da plate. Osim novca,
prikupljana je i hrana i odea, a sve to su distribuirali posebni komiteti.22

(22 Moses Maimonides, Code of Jewish Law, Gifts to the Poor Jevrejski zakonik,
darovanje siromanima, poglavlje 7; Jewish Encyclopedia Jevrejska enciklopedija
3:669-70 i Encyclopedia Judaica 8:281-86)

Zakon o cedaka je takodje bio od pomoi da se smanji broj Jevreja kojima su

potrebni javni fondovi. Prvo, oni su obavezivali Jevreje da prihvate cedaka samo kao
poslednje sredstvo Bolje je (zaradjivati novac) dranjem ivotinjskih leeva, nego
uzimati milostinju glasio je Talmudski prekor (baziran na Pesahim 113A). Drugo,
najvii oblik caka bio je pomoi oveku da pone neki posao, ili da naui neku profesiju,
tako da mu nikada vie ne bude potrebna cedaka. Najzad, praktino svaka jevrejska
zajednica imala je svoj gemilut hesed drutvo koje je obezbedjivalo beskamatne kredite
opet da bi se izbeglo siromatvo i potreba za cedaka.

(str. 54)

Kao to je ve pomenuto, mnogi nejevreji su iveli u pogrenom uverenju da svi

Jevreji imaju novca. Medjutim, Jevreji su samo pomagali svojim sunarodnicima kojima
je pomo bila potrebna, vie nego to su druge grupe pomagale svojima. Taj nain
ponaanja i dalje traje. Da navedemo samo jedan brojano veliki primer: izmedju 1948. i
1951. godine, Izrael je skoro udvostruio broj svojih stanovnika tako to je primio
500.000 jevrejskih izbeglica bez pare u depu, onih koji su pobegli iz arapskih zemalja.
Onih 600.000 Jevreja koji su do tada iveli u Izraelu, uz pomo Jevreja sa drugih strana,
smestilo je, obuklo, nahranilo, poduilo i obezbedilo ivot pristigloj polovini miliona
ljudi. Za razliku od njih, u toku tog istog vremena, sve arapske zemlje su ostavile jednak
broj palestinskih izbeglica da pomru od gladi. Ne-Arapi su obezbedili najvei deo pomoi
arapskim izbeglicama.

Pomo koju Jevreji pruaju drugim Jevrejima izaziva napad koji se esto uje:
Jevreje je briga samo za njihove. Osim to taj iskaz nije taan, uopte se o tome ne radi.
Oni koji ponavljaju tu optubu se manje ale to je Jevreje briga samo za njihove, a
vie to je samo Jevreje briga za Jevreje.

JEVREJSKA PORODICA

To to Judaizam insistira na svetosti osnovne porodice vie je izdvajalo Jevreje od

nejevreja u drevna vremena nego to je to sluaj danas. ak su se i Grci, koji su imaji

36
 37

napredniju kulturu od ostalih drevnih naroda, znaajno razlikovali od Jevreja. Platon je, u
svojoj knjizi Republika (Knjiga V) i u Zakonima (KnjigaV), na osnovu grke poslovice
Prijateljima je sve zajedniko, zastupao stav da svi treba da budu prijatelji, i da nema
potrebe za osnovnom porodicom kakvu danas poznajemo. Likurg, koji je formulisao
ustav Sparte, objavio je da Spartanci treba da daju svoje ene onima za koje smatraju
dostojnim, kako bi sa njima imale decu, i time proizvele snane vojnike Sparte.23

(23 Plutarch's Lives Plutarhovi ivoti, Lycurgus, str. 61)

Sline su ideje ponudila jo dva vodea grka filozofa, Zenon (kasni etvrti i rani trei
vek p.n.e.), koji je osnovao Stoiku kolu u Atini, i Diogen zvani Cinik.24

(24 Diogenes Laertius, Lives of Eminent Pholosophers ivoti istaknutih filozofa, 2

sveska /Cambridge, Mass.: Harvard University Press, n.d./, VI, 72; VII, 33 i 131)

Dela vodeih uenjaka Rima iz prvog veka, Seneke, Juvenala i Tacita, oslikavaju drutvo
puno hetero i homoseksualnog promiskuiteta. Jevrejski vodja i reformator,

(str. 55)

Rabi Aba Hilel Silver, zapazio je da nam prouavanje grkih i rimskih dela u vezi
porodice pomae da shvatimo estoki kontrast medju standardima (njihovog) drutva i
jevrejskih standarda seksualne smernosti, svetosti braka i porodinog ivota.25

(25 Abba Hillel Silver, Where Judaism Differed Gde se Judaizam razlikovao, str. 48-49)

Dok je hrianstvo duboko i pozitivno pomoglo da se promeni negativizam

drevnog sveta u odnosu na porodicu, ono je, takodje, idealizovalo ne-porodini ivot, ali
na sasvim drugaiji nain. Pavle je brak video kao ustupak ljudskoj slabosti: Dobro je za
oveka da ne dodiruje enu. Ali zbog iskuenja nemoralnosti, svaki mukarac treba da
ima svoju enu, i svaka ena treba da ima svog mua... Ovo govorim u smislu ustupka, ne
zapovesti. Voleo bih kada bi svi bili kao ja (neoenjen).26

(26 1. Cor. 7:1-2; 6-7)

Dve stotine godina kasnije, Origen, jedan od najuticajnijih hrianskih teologa, pisao je
da su tri rtve Bogu najmilije: muenika smrt, dobrovoljni celibat i uzdravanje
venanih osoba od seksualnog ina.27

(27 Origenov iskaz je naveden u Silver, Judaism Differed Judaizam se razlikovao, str.
221)

Istovremeno, Talmudski rabini su formulisali potpuno drugaiji skup vrednosti za

Jevreje. Prema Talmudu, Da li si ispunio svoju dunost u pogledu osnivanja porodice?
bie jedno od prvih pitanja koja e biti postavljena Jevrejinu na Sudnji dan. Bazirajui se
na stihu Budite plodni i mnoite se (Postanje 1:28), rabini su objavili da je obaveza

37
 38

Jevrejina da ima najmanje dvoje dece. ovek nije mogao da postane veliki svetenik ako
nije bio oenjen, niti lan jevrejskog visokog suda ako nije imao dece. U Judaizmu
postoji verovanje da odgajanje dece donosi skromnost, ljudskost i da poveava mudrost
sudije.28

(28 Shabbat 31A, Kidushin 20B, Yoma 1:1)

Asketizam nikad nije bio smatran vrlinom ak ni medju jevrejskim misticima (kao to
jeste bio medju hrianskim i istonjakim misticima). Najistaknutiji uenjak jevrejskog
misticizma, Gerom olem, zakljuio je: Seksualnom asketizmu nikada nije pripisivano
dostojanstvo verske vrednosti, a mistici nisu bili nikakav izuzetak.29

(29 Gershom Scholem, Major Trends in Jewish Mysticism Najvaniji pravci jevrejskog
misticizma, str. 105-6)

Porodicu su takodje podupirali i drugi zakoni. Jevrejski abat se, na primer, vie
slavi kod kue nego u sinagogi. Njegovi centralni rituali se obavljaju kod kue: svee za
abat, roditeljski blagoslov deci, kidu sa vinom, dugaak

(str. 56)

obed i zavrni blagoslov, kao i obiaj da mu i ena imaju seksualni odnos u petak
uvee.30

(30 Patai, Jewish Mind Jevrejski um, str. 493-94)

Moan je uticaj Judaizma na jevrejsku porodicu. Sociolozi su odavno zapazili da

se manje jevrejskih familija raspada u odnosu na nejevrejske, 31

(31 Videti Glazer i Moynihan, Meting Pot Lonac za topljenje, str. 156; i T.P. Monaham i
W. Kephart, Divorce and Desertion by Religious and Mixed Religious Groups Razvod
i naputanje u religioznim i meano-religioznim grupama, American Journal of
Sociology Ameriki socioloki asopis, #50, br. 5 /Mart 1954/: str. 454-65)

a da medju familijama koje ostaju zajedno lanovi jevrejskih familija ostaju blii jedni
drugima nego to je sluaj sa lanovima nejevrejskih familija.32

(32 Studije su navedene u Marshall Sklare, America's Jews Ameriki Jevreji, str. 95)

Da je Judaizam bio izvor jevrejskih porodinih vrednosti, ponovo je potvrdjeno

novim procentima razvoda i naputanja partnera medju sekularnim Jevrejima, koji je
priblino jednak kao onom u nejevrejskom drutvu.33

(33 Glazer and Moynihan, Melting Pot Lonac za topljenje, str. 165)

38
 39

ZAKLJUAK

Vii kvalitet jevrejskog ivota se moe objektivno dokazati. Medjutim, nije tako
lako dokazati da je izazivao anti-jevrejska oseanja, naroito mada ne iskljuivo kada
je bio praen jevrejskom posveenou Bogu, zakonu, nacionalnosti i izabranosti. Ljudi
retko priznaju da je zavist uzrok njihovoj mrnji. Ipak, u ovom sluaju se ne moe porei
veza. Da su Jevreji bili posveeni tome da budu drugaiji, i pri tome bili neuspeni u
drutvu, malo bi bilo onih koji bi se potrudili da ih mrze. Sam njihov uspeh je bilo ono
to je njihovo Jevrejstvo uinilo tako izazovnim. Na drugi nain reeno: Jevrejska vera u
izabranost Jevreja izazivala je neprijateljstvo, poto je kvalitet jevrejskog ivota uinio da
Jevreji zaista izgledaju kao da su izabrani.

Jasno je da je vii kvalitet jevrejskog ivota izazivao neprijateljstvo. Ali uinio je i

neto vie: uinio je da, inae iracionalne optube protiv Jevreja postanu prihvatljive.
Uinio je verovatnim antisemitske optube da Jevreji dominiraju intelektualnim,
ekonomskim i politikim ivotom nacija, u kojima ine manje od 5 procenata
stanovnitva (obino i mnogo manje u Nemakoj pre 1933, na primer, Jevreji su inili 1
procenat stanovnitva). ak i nedavno, 1975. godine, najvia vojna linost Sjedinjenih
drava, general Dord Braun, Predsedavajui Zajednikog glavnog taba, optuio je
Jevreje da dominiraju u amerikom drutvu kroz vlasnitvo nad bankarskom industrijom i
tampom. Braunove tvrdnje

(str. 57)

su faktiki pogrene, ali priroda lane optube koju je uinio mnogo otkriva. Da je Braun
eleo da napadne crnce a ne Jevreje, malo je verovatno da bi izrekao slinu optubu, i
jednako je sumnjivo da bi ga u tom sluaju uzeli ozbiljno. Ipak, takva optuba, kada je
izreena protiv Jevreja, mada je netana, nije oigledno netana. Najzad, Jevreji ipak
imaju najvie prihode u odnosu na sve druge etnike grupe u Sjedinjenim dravama, i
znatno su prisutniji u najprestinijim i najbolje plaenim profesijama.

Moda je najbolji nain da se razume divljenje i odbojnost koji kvalitet jevrejskog

ivota izaziva, poredjenje reakcije sveta na vii kvalitet ivota u Sjedinjenim dravama.
Nijedna druga zemlja na svetu ne moe da se pohvali tolikim brojem ljudi koji bi eleli
da ive u njoj. Istovremeno, nijedna zemlja, uz izuzetak Izraela, nije meta tolikom broju
napada laima, napada punih mrnje.

Uspeh i ideali Sjedinjenih drava predstavljaju izazov svim drugim zemljama.

Kako je Amerika, nacija sastavljena uglavnom od onih koje su druga drutva odbacila
(Jadni otpad sa tvoje ive obale rei su zapisane na podnoju Statue slobode), postala
najbogatije i, recimo, najslobodnije i najdemokratskije drutvo na svetu? Ameriki
istoriari taj uspeh uglavnom pripisuju idealizmu i tekom radu osnivaa zemlje, kao i
talasima imigranata koji su im sledili. Neprijatelji Amerike to pripisuju prirodnim
resursima zemlje, upravo kao to mnogi uspeh Jevreja pripisuju njihovom nefer
prirodnom resursu, navodnoj vioj urodjenoj inteligenciji; ili se tvrdi da je Amerika, kroz
kapitalistiku eksploataciju, varala siromanije zemlje, to je paralelno optubi da je

39
 40

uspeh Jevreja steen kroz ekonomsko isisavanje krvi; ili se izmisli imperalijastika
verzija amerike istorije i sadanjosti, to je paralelno anti-jevrejskoj optubi o svetskoj
jevrejskoj zaveri.*

(* Povlaenje paralele izmedju mrnje usmerene ka Americi i ka Jevrejima nije izum

autora ovog teksta, ve mrzitelja Amerike u celom svetu koji neprestano povezuju
Ameriki imperijalizam i Cionizam)

Medjutim, teko da su Sjedinjene drave jedino drutvo koje ima velike prirodne
resurse, a ta je zemlja verovatno najmanje imperijalistika od svih svetskih sila.
Amerikanci i njihove vrednosti, ne

(str. 58)

nefer raspodela prirodnih resursa ili eksploatacija ostatka sveta, uinili su Ameriku
boljom, upravo kao to je Judaizam i njegove vrednosti, a ne genetska preimustva ili
ekonomske zavere doprineli kvalitetu ivota koji vode Jevreji. A upravo taj kvalitet
ivota, kojim ova dva naroda ive, izazvao je sline reakcije divljenje mnogih,
odbojnost i mrnju onih brojnijih.

(str. 59)

PET

Nejevrejski Jevreji i antisemitizam

Kroz celu svoju istoriju, Jevreji su se identifikovali sa jednom ili sa vie

komponenata Judaizma, ili su konvertirali u neku drugu veru. Od poetka devetnaestog
veka pa sve do danas, medjutim, sreemo jednu potpuno novu grupu Jevreja. Ti ljudi ne
oseaju da su ukorenjeni u bilo ta jevrejsko, versko ili nacionalno; njihov jevrejski
identitet se sastoji od malo toga osim to su rodjeni kao Jevreji, i ne prihvataju nijednu od
jevrejskih komponenata. Oni ostaju Jevreji samo zato to nisu konvertirali u neku drugu
veru. To su nejevrejski Jevreji.1

(1 Termin nejevrejski Jevrejin je preuzet iz autobiografskog eseja Isaka Dojera /Isaac

Deutscher/ The Non-Jewish Jew Nejevrejski Jevrejin. U tom je eseju, poznati
marksistiki istoriar opisao sopstveno naputanje Boga, zakona i jevrejske nacionalnosti,
i svoju kasniju identifikaciju sa oveanstvom, pre nego sa bilo kojim posebnim
narodom ili zemljom)

Medju nejevrejskom Jevrejima bilo je nekih koji, osim svoje alijenacije od

jevrejskih korena, nisu oseali ukorenjenost u nejevrejsko drutvo u kome su iveli, i koji
su tokom prolog stolea pomogli izazivanje intenzivne mrnje prema Jevrejima. To su
radikalni i revolucionarni Jevreji. Mora se uzeti u obzir jedinstvenost razloga
antisemitizma koji su oni izazivali. Prvo, izazov koji su oni upuivali nejevrejima nije

40
 41

poticao iz Judaizma. Drugo, oni ne samo da su postavljali izazov vrednostima do kojih su

nejevreji drali, ve i nacionalnom i verskom

(str. 60)

identitetu nejevreja. Tree, oni se jednako protive vrednostima i identitetu Jevreja kao i
nejevreja. Ipak se, na nesreu ostalih Jevreja, ponaanje ovih radikalnih nejevrejskih
Jevreja identifikuje kao ponaanje Jevreja.

Povezivanje Jevreja sa revolucionarnim doktrinama i ideolokim drutvenim

nemirima nije, na alost, bio proizvod mate antisemita. U seanje spremno dolaze imena
Marksa,2

(2 Istina je da je Marks preao na hrianstvo kada mu je bilo est godina. Medjutim, to je

bila pro-forma konverzija koju je obavio njegov otac da bi izbegao pruski anti-jevrejski
zakon. Marks je bio ateista i protivnik religije, koji sebe nije smatrao hrianinom, i koga
su njegovi protivnici, kako tada tako i u dananje vreme, smatrali Jevrejinom)

Trockog, Kamenjeva, Zinovjeva, Luksemburg (Luxemburg), Bele Kuna, Marka Ruda

(Rudd), Abija Hofmana (Abbie Hoffman), Derija Rubina (Jerry Rubin), Noama
omskog (Chomsky) i drugih. esto je komentarisan fenomen krajnje neproporcionalne
uloge koju su igrali Jevreji u revolucionarnim pokretima. Kao ti je Ernest van den Hag
(Haag) zapazio, mada je vrlo mali broj Jevreja radikalan, vrlo mnogo radikala su Jevreji:
od stotinu Jevreja moda pet mogu da budu radikali, ali od deset radikala verovatno je da
su pet Jevreji. Zbog toga nije tano ako se kae da je vrlo veliki broj Jevreja radikalan, ali
je tano rei da je medju radikalima broj Jevreja neproporcionalan. Tako je bilo u
prolosti, i to se nije promenilo. 3

(3 Ernest van den Haag, The Jewish Mystique Jevrejska mistika, str. 96-97)

Kako nastaju ti jevrejski radikali i zbog ega oni izazivaju antisemitizam?

Nastanak jevrejskih radikala je sloen drutveni i psiholoki proces, ali mu se

mogu razaznati sutinski elementi. Prvo, ti su Jevreji nasledili hiljade godina dugu
tradiciju jevrejskog dovodjenja u pitanje vrednosti do kojih drugi dre mada, naravno, u
ime Judaizma i etikog monoteizma, a ne u ime radikalnih sekularnih ideologija. Naravno,
nejevrejski Jevreji ne zasnivaju svoje radikalne doktrine na jevrejskoj tradiciji oni je
zapravo, i uistinu, ocrnjuju ali uticaj tradicije ne moe da bude zaobidjen ve samo
transformisan.4

(4 to se nasledjene misije Jevreja tie, moderni istoriar Walter Laqueur pie: Jedno od
objanjenja naklonosti Jevreja ka levom radikalizmu... jeste da je on izrastao iz
jevrejskog mesijanizma /Out of the Ruins of Europe Iz ruevina Evrope, str. 478/. A
to se tie izobliene moralne strasti, George Mosse, jedan od najistaknutijih modernih
nemakih istoriara pie: Jevrejski monoteizam je podrazumevao drutvenu svest
natopljenu linom odgovornou i ljubavlju prema blinjima... Za mnoge mlade Jevreje

41
 42

ovo vezivanje za levi idealizam donelo je novu religiju /Germans and Jews Nemci i
Jevreji, str. 206/)

Drugo i najvanije, radikalni nejevrejski Jevreji nemaju korena. Oni se ne oseaju

ukorenjenima niti u nejevrejsku veru ili naciju, niti u jevrejsku veru ili naciju, i vrlo je
verovatno da su u mnogo sluajeva postali revolucionari upravo da bi prevazili tu
neukorenjenost i otudjdenje. Poto odbijaju da postanu ono to su nejevreji, kroz
identifikaciju sa njihovim tradicionalnim verskim ili nacionalnim vrednostima, oni tee
da nejevreji postanu ono to su oni sami, otudjeni

(str. 61)

od tradicionalnih verskih i nacionalnih vrednosti. Tek e tada ti revolucionari prestati da

se oseaju otudjenim.*

(* Postiji srodan problem kod Jevreja koji se oseaju Jevrejima, ali koji su bez korena u
smislu religije. Ti se sekularni Jevreji, kao i nejevrejski Jevreji, oseaju mnogo
bezbednije, mnogo ukorenjenije, kada nejevreji postanu kao oni sekularni. To je glavni
razlog /drugi je tradicionalni strah Jevreja od hrianstva/ zbog koga su sekularni Jevreji
bili u prvim redovima savremenih pokreta da se Amerika sekularizuje. Religiozni Jevreji,
s druge strane /uprkos istom strahu od hrianstva/, skloni su podravanju religioznijeg
izraza u Sjedinjenim dravama)

O razlogu zbog koga su nejevrejski Jevreji toliko gravitirali radikalnoj levici se

razmiljalo i ranije. Jedan od vodeih sociologa u Sjedinjenim dravama, Sejmor Martin
Lipset, sa Stanford Univerziteta, u svojim radovima iz kasnih 60-tih godina dvadesetog
veka, kada je neproporcionalan broj Jevreja bio aktivan u Novoj Levici 60 procenata
rukovodstva pokreta Studenti za demokratsko drutvo, na primer 5

(5 Videti u Stanley Rothman i S. Robert Lichter, Roots of Radicalism: Jews, Christians

and the New Left Koreni radikalizma: Jevreji, hriani i Nova Levica, str. 81)

zapazio je da uestvovanje u socijalistikom i komunistikom svetu, za mnoge Jevreje

znai nain bekstva iz Judaizma, asimilacije u univerzalistiki nejevrejski svet.6

(6 Seymour Martin Lipset, The Left, the Jews and Israel - Levica, Jevreji i Izrael,
Encounter, decembar 1969)

Evropski istoriar Peter Pulcer (Pulzer) je takodje zapazio potrebu evropskih

Jevreja, koji su napustili svoje jevrejske korene, da usvoje univerzalistiku, ideju koja
nije ukorenjena u naciji, ideju socijalizma. Pulcer pie da su uglavnom oni Jevreji, koji
su najpotpunije pokuavali da sebe odseku od svoje jevrejske okoline, postajali
socijalistike vodje, kao to su Adler i Bauer u Austriji, Singer i Kurt Ajzner u Nemakoj,
Roza Luksemburg u Poljskoj i Nemakoj, i Trocki i Zinovjev u Rusiji.7

42
 43

(7 Peter G.J. Pulzer, The Rise of Political Anti-Semitism in Germany and Austrija
Nastanak politikog antisemitizma u Nemakoj i Austriji, str. 261)

Posledica nedostatka ukorenjenosti bila je da su mnogi nejevrejski Jevreji osetili

potrebu da postanu radikalni i da rade na ruenju tradicioalnih i nacionalnih vrednosti i
institucija, u ime univerzalizma. Poto nisu oseali srodnost, stoga ni odgovornost bilo
kojoj naciji (samo prema oveanstvu), njih nisu brinule posledice takve
destruktivnosti. Te ljude ne zabrinjava ni demoralizacija nejevrejskih nacija, ni
nejevrejska antipatija prema Jevrejima kao posledica toga Oni se ne oseaju delom
nijedne zajednice, osim zajednice ljudi.8

(8 Po reima Irving-a Howe-a, radikalni Jevreji tee da izbele svoju prolost i da postanu
ljudi bez, ili iznad, domovine /World of Our Fathers Svet naih oeva, str. 93/)

Leon Trocki, upitan da li sebe smatra

(str. 62)

Rusom ili Jevrejinom, odgovorio je: Ne, greite. Ja sam socijalista demokrata. To je
sve.9

(9 Navedeno u: Robert Wistrich, Revolutionary Jews fro Marx to Trotsky Jevreji-

revolucionari, od Marksa do Trockog, str. 189)

Pedeset godina kasnije, Deri Rubin (Jerry Rubin) je za sebe i za druge amerike
jevrejske radikale kazao da su bivi ameriki bivi Jevreji.10

(10 Navedeno u Rothman i Lichter, Roots of Radicalism Koreni radikalizma, str. 111)

Ti su Jevreji bili aktivni u drutvima tako razliitim kao to je bila despotska i

antisemitska carska Rusija, ili demokratske Vajmarska Nemaka i Sjedinjene drave. U
Rusiji su nejevrejski Jevreji bili tako neproporcionalno predstavljeni u manje radikalnom
Menjevikom krilu Komunistike partije, da je Staljin navodno rekao da posle velikog
pogroma Menjeviki pokret vie ne bi postojao. Jevreja je bilo manje medju
boljevicima nego medju menjevicima, mada su do 1922. godine inili 15 do 20
procenata boljevikog rukovodstva.11

(11 Ibid. Str. 93)

Posle Lenjinove smrti 1924. godine, dolo je do borbe petorice za njegovo mesto: Staljina,
Buharina, Trockog, Kamenjeva i Zinovjeva. Poslednja trojica su bili nejevrejski Jevreji.

Naravno da je rusko stanovnitvo identifikovalo marksizam sa Jevrejima, a poto

ogroman broj Rusa i Ukrajinaca nije podravao komunizam, rairena identifikacija
Jevreja sa komunizmom strano je produbila ve postojei antisemitizam u tim narodima.
Tokom gradjanskog rata 1918-1920, koji je sledio boljevikoj revoluciji, anti-

43
 44

komunistiki ukrajinski borci su pobili 50.000 nevinih Jevreja Ukrajine. Njihove je anti-
jevrejske strasti podgrevao general Petlura koji je boljeviku armiju neprestano nazivao
vojskom Jevrejina Trockog.

Ruski i ukrajinski Jevreji su se nali u jevrejskoj prii strave koja se esto

ponavljala u moderna vremena: Jevreje su mrzele obe strane. Da su Beli pobedili u
gradjanskom ratu, Jevreji bi uasno patili zbog vrlo starog ruskog i ukrajinskog anti-
semitima, kao i zbog nove i rairene asocijacije komunizma sa Jevrejima. Ispalo je da su
pobedili komunisti, a Jevreji su pod njihovom vlau jezivo trpeli poto je, u dodatku na
tradicionalni ruski (i ukrajinski i litvanski i ostale) antisemitizam, osnovna postavka
marksizma i lenjinizma bilo da jevrejska nacija treba da nestane kroz asimilaciju (videti
poglavlje 11). Na taj su nain ruski

(str. 63)

jevrejski revolucionari pomogli da se pojaa antisemitizam, kako medju komunistima

tako i medju anti-komunistima: medju komunistima zbog insistiranja da jevrejska nacija
treba da nestane, a medju anti-komunistima zbog mrnje prema Jevrejima koju su
jevrejski komunisti potpirivali. Jedini Jevreji koji nisu patili od antisemitizma, bar ne na
poetku, bili su Jevreji-boljevici. Kao to je Glavni moskovski rabin Mazeh navodno
kazao Trockom 1920. godine, poto je ovaj odbio da pomogne Jevrejima koji su patili od
pogroma tokom gradjanskog rata, Trocki ovog sveta prave revolucije, a Brontajni
plaaju cenu (pravo prezime Trockog je bilo Bronajn).

Srodno ali gotovo zaboravljeno poglavlje jevrejskih revolucionarnih aktivnosti je

Madjarska revolucija, inspirisana od strane Sovjeta, koja se dogodila 1919. godine. Bela
Kun, Jevrejin, uspostavio je kratkotrajnu madjarsku sovjetsku republiku marta 1919.
godine. Od 48 komesara u njegovoj vladi, trideset su bili Jevreji, kao i 161 od 202
najviih funkcionera.12

(12 Ibid., str. 89)

U Nemakoj, do 1933, kada je Hitler doao na vlast, broj Jevreja medju

revolucionarnom Levicom bio je dramatino predominantan kao i u Rusiji. Medjutim,
za razliku od radikala u Rusiji, u Nemakoj Levica nije dola na vlast.

Medjutim, mnogo se moe nauiti iz prouavanja Jevreja u nemakoj Levici pre

1933. Dok su nacistiki i nemaki antisemitizam bili izazvani faktorima koji su bili
neuporedivo stariji od nemakog radikalizma Jevreja, radikalni nejevrejski Jevreji
Vajmarske republike su u mnogome podstakli antisemitizam i, zajedno sa radikalnim
nejevrejima pomogli demoralisanje Vajmarske demokratije.

Ti su radikalni Jevreji stekli najvei uticaj u kulturnom i intelektualnom ivotu

Vajmarske Nemake, uticaj koji je bio u potpunoj disproporciji sa njihovim brojem.
Medju njima je bilo brilijantnih i uspenih satiriara, pisaca, pisaca pozorisnih komada,
umetnika i govornika, iji su uticaj mnogi Nemci smatrali destruktivnim po nemaku

44
 45

tradiciju, dobru i lou, a ta je percepcija (rodjena iz objektivne perspektive) bila glavna

komponenta antisemitizma u Vajmarskoj Nemakoj. Velika veina Jevreja Nemake
glasala je za partije centra u Vajmarskoj republici, ali ti Jevreji nisu bili osvetljeni
svetlostima pozornice;

(str. 64)

nejevrejski Jevreji Levice jesu bili osvetljeni i isticali su se kao unititelji svega
nemakog.

Najistaknutiji medju tim radikalima koji su stekli tako veliki uticaj u

intelektualnom i kulturnom ivotu Vajmarske Nemake, bili su oni koji su se okupljali
oko, i koji su pisali za berlinski nedeljnik Die Weltbuhne. Od ezdeset osam pisaca koji
su radili za Weltbuhne, i za koje se moglo ustanoviti versko poreklo, etrdeset i dva su
bili Jevreji. To su, naravno, bili nejevrejski Jevreji, toliko nejevrejski da je samo
nekoliko njih iz Weltbuhne kruoka otvoreno govorilo da su Jevreji.13

(13 Istvan Deak, Weimar Germanys Left-Wing Intellectuals: A Political History of the
Weltbuhne and Its Circle Intelektualci-leviari u Vajmarskoj republici: Politika
istorija Weltbuhne i kruoka oko njega, str. 24)

Primer tvrdnji o Nemakoj, objavljenih u Die Weltbuhne, ilustruje kako su

Jevreji-radikali Nemake pomogli podgrevanju nemakog antisemitizma. Magazin je
svoj presti i obilan talenat svojih pisaca i urednika upotrebio da bi nediskriminativno
napao nemaku kulturu i nacionalni ivot. Njih nije motivisala elja za reformama ve,
vie od toga, oni su napadali samu ideju nemake nacije same po sebi.14

(14 Po reima profesora sa Kolumbija Univerziteta, i istoriara tog perioda, Fritza-a R

Stern-a, intelektualci-leviari koji su napadali temelje Vajmarske republike nisu eleli
kompromis... oni su teili unitenju sadanjosti /The Politics of Cultural Despair: A
Study in the Rise of Germanic Ideology Politika kulturnog oajanja: Studija nadolaska
nemake ideologije, str. 268/)

Sledee tvrdnje je napisao najslavniji satiriar i kritiar, jedno vreme i urednik asopisa,
Kurt Tuholski (Tucholsky), Jevrejin:

Ova zemlja, koju navodno izdajem, nije moja zemlja; ova drava nije moja drava;
ovaj pravni sistem nije moj pravni sistem. Za mene su njene raznorazne zastave
beznaajne, kao i njeni provincijski ideali...
Mi smo izdajnik. Ali mi izdajemo dravu koje se odriemo u korist zemlje koju
volimo, u korist mira i za nau pravu otadbinu: Evropu.15

(15 Kurt Tucholsky, Gesammelte Werke, II:1086. Navedeno kod Deak-a, Weimar
Germanys, str. 43)

45
 46

Kao to istoricar Vajmarske republike zapaa, Tuholski je prezirao veinu svojih

sugradjana. On je kolektivno osudjivao prineve, barone, Junkere, oficire, policajce,
sudije, zvaninike, svetenike, akademike, uitelje, kapitaliste, Burgere, studente
univerziteta, seljake i sve Bavarce.16

(16 Deak, str. 43)

Po Tuholskom, jedina stvar koja je u Nemakoj bila vredna ljubavi bila je priroda.

Dok je bilo nekih specifinih kritika upuenih od strane intelektualaca sa levice,

koje su ukazivale na postojee slabosti, njihovi generalni napadi su od strane velike
veine Nemaca, ukljuujui i anti-naciste, bili vidjeni kao ista destrukcija. ak i danas,
kada

(str. 65)

se ponovo itaju delovi napisa iz starih izdanja Die Weltbuhne, teko je ne deliti to
miljenje. Intelektualci sa levice su se sve vreme protivili Vajmarskoj republici, pie
Georg Mose (George Mosse), jedan od najistaknutijih istoriara moderne Nemake, bez
toga da su ponudili neto to bi moglo da bude izvodljiv alternativni metod promene.
Tako su oni postali kritiari a ne graditelji, i na taj nain gotovo mazohistiki otudjili
velike delove intelektualne zajednice od drave koja je, uprkos svim svojim nepravdama,
obezbedjivala slobodu izraza i politike akcije bez presedana.17

(17 Mosse, Germans and Jews Nemci i Jevreji, str. 216)

I zaista, mogue je da je jevrejski nacionalizam bio jedini nacionalizam koji su

ovi nejevrejski Jevreji mrzeli jednako kao nemaki. Ve je bila 1932. godina kada je Die
Welt buhne objavio lanak pod naslovom Hitler u Jerusalimu, u kome se porede
cionizam i nacizam.18

(18 Die Weltbuhne, 31. Maj 1932, str. 835. Navedeno u George Mosse, Masses and Man
Mase i ovek, str. 311)

Kao to Mosse objanjava, ti su nejevrejski Jevreji eleli da budu ne Jevreji ve

deo progresivnog bratstva celokupnog oveanstva... (to) ih je uinilo pasioniranim
neprijateljima cionizma.19

(19 Mosse, ibid.str. 310)

Tuholski je kasnije prebegao u vedsku, gde je tokom rata izvrio samoubistvo.

Medjutim, njegovi ideoloki naslednici nastavljaju da ive u Sjedinjenim dravama gde,
ponovo, nejevrejski Jevreji igraju dominantnu ulogu kod napada na ameriki (jevrejski)
nacionalizam.

46
 47

Dok u Americi ve dugo postoji tradicija, kao to je bio sluaj i u Evropi, da

intelektualci zauzimaju protivniki stav prema uspostavljenim institucijama, moda taj
protivniki stav nigde nije bio toliko izraen kao medju intelektualcima-leviarima, toj
najbezobraznijoj i najbrbljivijoj grupi koja se moe zamisliti. A poto se inilo da ima
malo takvih koji su toliko otri kao jevrejski intelektualci radikalne levice, moda se nije
moglo izbei da ih iroka publika percipira kao osobe koje su neprijateljski raspoloene
prema svemu amerikom. Od 1930-tih na ovamo, visoko uoljiv procenat ljudi iz grupe
koju su mnogi smatrali levicom-koja-mrzi-sve-ameriko, bili su Jevreji. Dok najvea
veina Jevreja Amerike sebe identifikuje kao politiki umerene, neki Jevreji su
identifikovani sa destruktivnim napadima na Ameriku na isti nain na koji su radikalni
Jevreji u Vajmarskoj republici bili identifikovani. I kao to je bio sluaj

(str. 66)

sa njihovim prethodnicima u Nemkoj i Rusiji, ti su Jevreji uglavnom bili nejevrejski

Jevreji, jednako suprotstavljeni jevrejskoj kao i amerikoj ukorenjenosti.*

(* Nedavno pruavanje radikalnih studenata otkrilo je da je medju jevrejskim radikalima

92 procenata sebe nazvalo ili neprijateljski nastrojenim ili indiferentnim u odnosu na
Judaizam. Videti Stanley Rothman i S. Robert Lichter, Roots of Radicalism: Jews,
Christians and the New Left Koreni radikalizma: Jevreji, hriani i nova levica, str. 410)

Tokom 1930-tih i 1940-tih, nejevrejski Jevreji su bili medju vodeim pro-

sovjetskim i anti-amerikim agitatorima. Tokom te dve decenije, Jevreji su inili
polovinu lanstva Amerike komunistike partije. (**)

(** Nathan Glazer, The Social Basis of American Communism Drutvena osnova
amerikog komunizma, poglavlje 4. Glazer i Daniel Patrick Moynihan takodje istiu da su,
medjutim, Jevreji bili dominantna grupa medju socijalistima koji su se protivili
komunistima, a takodje su bili i medju intelektualnom opozicijom komunizmu. Kada je
izbio Hladni rat, oni su neizbeno snabdevali dobrim brojem strunjaka ko je drugi
proveo svoje studentske /pa ak i gimnazijske/ godine borei se protiv staljinista?
/Beyond the Melting Pot Iza lonca za topljenje, str. 1x)

Dvoje otudjenih Jevreja, Julius i Etel Rozenberg, bili su osudjeni za glavne uloge
u krijumarenju tehnologije amerike atomske bombe Staljinu. Od 1960-tih, nejevrejski
Jevreji su bili medju vodeim radikalnim protivnicima praktino svega to je ameriko.
Godine 1970, Harisova (Harris) studija je pokazala da 23 procenata jevrejskih studenata
sebe smatra leviarima, naspram 4 procenta protestanata i 2 procenta katolika. Pregled
na nacionalnom nivou, finansiran od strane Americkog saveta za obrazovanje, sproveden
1966-67. godine, otkrio je da je faktor koji najbolje predvidja mogunost protesta u
kampusu, prisustvo znaajnog broja studenata iz jevrejskih porodica. Studija o politici i
linosti, koju je Dozef (Joseph) Adelson sproveo ranih 1960-tih na Univerzitetu Miigen,
otkrila je da 90 procenata radikalnih studenata dolazi iz jevrejskih sredina.20

(20 Rothman and Lichter, Roots of Radicalism Koreni radikalizma, str. 81-82)

47
 48

Njihova je slinost sa nejevrejskim Jevrejima koji su napadali Vajmarsku Nemaku

znaajna. Na primer, upravo kao jedinu stvar za koju je Kurt Tuholski u demokratskoj
Nemakoj mogao da prizna da mu se dopada prirodu, leviarski filozof Herbert
Markuze /Marcuse/ (koji je Sjedinjene drave proglasio fasitikom dravom), u Americi
je mogao da pronadje samo jednu lepu stvar: njene pejsae. Godine 1971, u lanku u The
New York Times Book Review (Pregled knjiga Nju Jork Tajmsa),

(str. 67)

objavljeno je, u intervjuu sa Markuzeom: Kada smo od profesora Markuzea, koji je

insistirao da voli i razume Ameriku, traili da izdvoji aspekte amerikog ivota koje
nalazi privlanim, on se muio da nadje odgovor, rekao da voli hipike sa njihovom
dugom kosom, a posle daljeg muenja spomenuo je amerike pejsae kojima preti
zagadjenje. Upkos oiglednom naporu on nije mogao nieg drugog da se seti.21

(21 Simon Karlinsky, Dostoevski and Rorschach Test Dostojevski i Rorahov test,
The New York Times Book Review, 13. Juni 1971)

italac politikih napisa Noama omskog moe lako da zakljui da su Sjedinjene

drave i Izrael nacije koje nose najvie zla. One su meta skoro svega to je on napisao, a
u svojoj najnovijoj knjizi on porie da je Izrael demokratska drava, ili da to ikada moe
da postane.22

(22 Noam Chomsky, Towards a New Cold War Ka novom Hladnom ratu, str. 254)

Svako poglavlje te knjige odnosi se na ameriko ili izraelsko zlo. Tipino za njegove
tvrdnje o zloj prirodi Amerike, bila je njegova izjava u The New York Review of Books
Pregled knjiga Nju Jorka, tokom rata u Vijetnamu, da je Ministarstvo odbrane SAD
najgadnija institucija na globusu.23

(23 Navod je iz lanka omskog On Resistance O otporu, The New Yor Review of
Books, decembar 1967)

to se tie Jevreja i cionizma, omski je postao toliko neprijateljski nastrojen da

je 1980. branio objavljivanje knjige francuskog profesora i neo-naciste koji je tvrdio da je
Holokaust izmiljotina koju su stvorili cionisti. Ta je odbrana omskog kasnije tampana
kao uvod u knjigu. omski tvrdi da je samo branio akademsku slobodu francuskog
profesora. Medjutim, kada je Herbert Mitgang iz The New York Times-a zamolio
omskog da komentarie profesorova gledita, omski je rekao da nema svojih gledita
koja bi eleo javno da iznese. Kao to je Martin Perec, urednik The New Republic Nova
republika, napomenuo: To jest, to se tie pitanja da li je ili nije ubijeno est miliona
Jevreja, Noam omski je oigledno agnostik.24

48
 49

(24 Martin Peretz, The New Republic, 3-10 januar 1981, str. 38. Takodje videti Nadine
Fresco, The Denial of the Dead: The Faurisson Affair and Noam Chomsky
/Poricanje mrtvih: Afera Forison i Noam omski, Dissident, jesen 1981, str. 467-83)

Tokom 1960-tih i ranih 1970-tih, The New York Review of Books se moe oznaiti
kao ameriki Die Weltbuhne. Izdavali su ga, i jo ga izdaju, Robert B. Silvers i Barbara
Eptajn (Epstein), najvei broj politikih pisaca su Jevreji, a njegov ton, po reima Irving-
a Hauija (Howe), demokratskog socijaliste i identifikovanog Jevrejina, je sirovi,
ujedljivi anti-amerikanizam.25

(25 Commentary, oktobar 1968)

Novinar Rikard Rover (Ricard Rovere) je sumirao stav asopisa Review u odnosu na
Ameriku: ...njihova politika prema Americi je politika Stouna i omskog.26

(26 U razgovoru sa Philip-om Nobile-om, Intellectual Skywriting, str. 145)

(str. 68)

Stoun, koji se pominje u Roverovoj proceni, je I. F. Stoun (Isidor Feinstein Stone)

izdava-saradnik asopisa The New York Review of Books, i tokom pola veka jedan od
najvanijih amerikih novinara. Stoun do dananjih dana posveuje svoj novinarski talent
napadima na ameriku politiku, a od 1967. na cionizam i Izrael. Stounovo negativno
vidjenje Amerike moe jasno da se ilustruje velikom veinom njegovih eseja koji
napadaju ameriku politiku, u odnosu na samo nekoliko eseja koji su branili ili hvalili
bilo ta to je ameriko, i na mali broj koji je kritikovao neprijatelje Amerike. U svojoj
knjizi Hidden History of the Korean War Skrivena istorija rata u Koreji, Stoun
optuuje Sjedinjene drave kao jednako odgovorne za zapoinjanje tog rata koliko je bila
i Kina. to se Izraela tie, Stoun je posle 1967. objavio: ast mi nalae da izvetavam sa
arapskog gledita, poto je tampa SAD toliko preovladjujue pro-cionistika.27

(27 The New York Review of Books, 2. Avgust 1967)

Stounova implikacija da Jevreji (ili cionisti) dominiraju amerikom tampom i da

formiraju predrasude, odavno je, naravno, antisemitska tema. to se tie Stounove
moralne obaveze da izvetava sa arapske strane, Martin Perec je pisao: ovek bi
pomislio da pisac ima potrebu da govori istinu, bez obzira da li je ona ve objavljena ili
ne.28

(28 Commentary, septembar 1967)

Zanimljivo je da, kako je arapski stav vremenom postao jedini stav koji se mogao
uti na levici, Stoun nije osetio moralnu obavezu da izvetava sa izraelske strane. On je
svoju anti-izraelsku retoriku pojaavao tokom 1970-tih i 1980-tih.

49
 50

Glas Dejsona Eptajna (Jason Epstein), lana upravnog odbora asopisa Review,
bio je odjek stava asopisa Weltbuhne u odnosu na Vajmarsku republiku, nemaki narod i
njegovu kulturu, u svojim opisima amerike republike, njenog naroda i kulture. Eptajn je
nalazio da je Amerika bolesna civilizacija. Njega je, svakog jutra dok je odlazio na posao,
napadao prizor, kako ga je on opisao, toliko mrtve kulture... u kojoj, usred zime... redovi
stanovnika Nju Dersija i drugih na hiljade njih stoje u redovima, strpljivi u
neprijatnoj situaciji, na silu nasmeeni.29

(29 Navedeno u Nobile, Intellectual Skywriting, str. 96)

Toliko je, po Eptajnovom gleditu, ameriki ivot bezvredan, da je sa simpatijama

portretisao stavove teroriste Uedermena (Weathermen). Eptajn je pisao da je Uedermen
bio ugnjetavan od strane amerike kulture koja je izopaila i kolektivizovala svoju
energiju i pretvorila je u sredstva za masovno ubijanje, inei da njeni pojedinani
lanovi

(str. 69)

budu psiholoki nejaki i stoga nesposobni da se dovoljnom snagom suprotstave brutalnoj

kulturi.30

(30 Ibid., str. 98)

Slino, ako ne i jednako ekstremno gledite o amerikoj kulturi, moe da se nadje

kod Bena tajna (Stein) u The View from Sunset Boulevard (Pogled sa Bulevara
sumraka), kod ljudi koji piu ili proizvode amerike televizijske programe i medju
njihovim stavovima prema Americi: Izdvojena veina /producenata i pisaca/ su Jevreji...
TV pisci i producenti ne smatraju kriminalce odgovornim za zloine, ve radije krivicu
svaljuju na (ameriko) drutvo... Ljudi srednje klase generalno izgledaju ili kao mentalno
zaostali ili kao budale... Ti producenti i pisci smatraju da je religija trivijalna i
nevana, a kada je prikazuju kao znaajnu vidimo je kao nastranu... A kao eho opisa
potovanih grupa Vajmarske republike koji je dao Tuholski, suma svega toga je da
grupe koje imaju ulogu u vodjstvu i u moi poslovni ljudi, bankari, vladini inovnici,
vojnici, verske linosti bivaju tretirane kao loe ili irelevantne.31

(31 Ben Stein, The View from Sunset Boulevard Pogled sa bulevafra sumraka, str. 39,
126-127)

Nijedan mrzitelj Vajmarske republike nije to drutvo opisao destruktivnijim

terminima nego to je Norman Majler (Mailer) opisao Ameriku: Mi ovde ubijamo duh
/u Americi/... Mi koristimo psihike kurume i ubijamo jedni druge, eliju po eliju... Mi
ovde imamo tiraniju. Mi smo se na smrt bolesnim srcima borili protiv hladnog
unutranjeg kancera sile koji vlada nama... nae policije, nae tajne policije, naih
korporacija, naih praznih politiara, naih verskih funkcionera, naih izdavaa i hladnih
uplaenih siledija koji vladaju mainom sastavljenom od ljudi koje vie ne razumeju.32

50
 51

(32 Norman Mailer, The Presidential Papers Predsedniki papiri, str. 69-70)

Postoje mnogobrojni drugi primeri radikalnih nejevrejskih Jevreja u Americi,

naroito medju novinarima, piscima i profesorima, iji je osnovni stav prema amerikom
drutvu stav neprijateljstva.*

(* Dva jevrejska politika naunika, Stanley Rothman sa Smit Koleda, i S. Robert

Lichter sa Univerziteta Dord Vaington, koji su nedavno objavili studiju o amerikom
radikalizmu pod naslovom Roots of Radicalism: Jews, Christians and the New Left
Koreni radikalizma: Jevreji, hriani i Nova levica, pisu: Osnovni udar /radikala/ je da se
podriju svi aspekti kulture koji doprinose njegovoj ili njenoj marginalizaciji. Tako su
Jevreji Sjedinjenih drava i Evrope bili u prvim redovima ne samo politikog radikalizma,
ve i raznih oblika kulturne subverzije. Kruok oko Die Weltbuhne je igrao svoju ulogu
u Vajmarskoj republici. U Americi je postojala tradicija literarnog kriticizma. Pa ipak,
tokom 1960-tih, jevrejski autori izmeteni iz svoje sredine, kao to su E. L. Doctorov,
Dzozef Heler (Joseph Heller) i Norman Majler, bili su neproporcionalno zastupljeni
medju onima iji su kritiarski napori, ak i kad nisu bili otvoreno politiki, bili sainjeni
tako da ilustruju bolest drustva... Takva subverzija esto ukljuuje napad na stvarne
nedoslednosti ili iracionalnosti. Poto svako drutvo obiluje takvim primerima, nikada se
ne osea nedostatak meta. Medjutim, napad nikad nije uperen na odredjenu nedoslednost
ili iracionalnost po sebi. Takve se nedoslednosti ili iracionalnosti koriste kao sredstvo za
postizanje irih ciljeva: opte slabljenje samog drutvenog poretka /str. 130/)

(str. 70)

O ovom problemu malobrojnih nejevrejskih Jevreja koji unitavaju sopstvene, kao

i korene nejevreja, nedavno su drugi autori dali svoje komentare. Taj je destruktivni
fenomen najjasnije opisao istaknuti moderni istoriar Uolter Laker (Walter Laqueur) u
eseju pod naslovom Tuholskijeva boljka.33

(33 Esej se nalazi u Laqueur-ovoj knjizi Out of the Ruins of Europe Iz ruevina Evrope.)

Takodje ga je komentarisao istaknuti politiki naunik Leonardo apiro

(Schapiro): Zbog ega je bilo toliko Jevreja medju intelektualcima koji su tragali za
utopijom u Rusiji, Kini ili na Kubi, a u svom traganju bili motivisani mrnjom prema
Sjedinjenim dravama? Moda jednostavno zbog toga to je udeo Jevreja medju
intelektualcima, generalno posmatrano, veliki? Ili postoji neki dublji razlog?34

(34 Commentary, decembar 1981)

Problem radikalnih nejevrejskih Jevreja je tako bolan i Jevrejima oigledan,

toliko oigledan da su autori veine napisa o njihovoj tetnoj ulozi drugi Jevreji: Uolter
Laker, Leonard apiro, Natan Glazer, Ben tajn, Stenli Rotman i S. Robert Lihter, da
pomenemo samo one koji su navedeni u ovom poglevlju. Postoji, medjutim, druga grupa
ljudi koji se bave pisanjem radikalnih nejevrejskih Jevreja to su antisemiti, koji
destruktivne rei i delovanje takvih Jevreja pripisuju svim Jevrejima.

51
 52

(str. 71)

EST

Druge teorije antisemitizma

Tokom skoro celokupne istorije Jevreja, znalo se da je antisemitizam reakcija na

Jevreje i Judaizam. Medjutim, dananja mrnja prema Jevrejima obino se pripisuje
faktorima koji imaju malo veze sa Jevrejima i Judaizmom. Generalno se smatra da su
uzroci antisemitizma ekonomski, ili politika (zlo)upotreba Jevreja kao rtvenog jarca,
opte etnike predrasude, psihopatologija mrnje i ljudska iracionalnost to su sve
objanjenja koja uklanjaju Judaizam iz mrnje prema Jevrejima.

Medju onima koji su najvie posveeni de-judaizaciji interpretacija mrnje prema

Jevrejima, nalaze se sekularni i nejevrejski Jevreji koji su ubedjeni da se Jevreji sutinski
ne razlikuju od drugih naroda. U skladu s tim, oni ele da veruju da je antisemitizam
samo jo jedna forma verske zatucanosti, da nije stalna pojava, da e u sekularnom
drutvu odumreti, da ne postoje racionalni razlozi postojanja mrnje prema Jevrejima i/ili
da je antisemitizam bolest. Jo jedan razlog zbog koga mnogi moderni Jevreji veruju u
takva objanjenja mrnje prema Jevrejima, a ne u ona koja su se odrala hiljadama
godina, jednostavno je taj to su de-judaizirajua objanjenja manje-vie jedina koja se
nude. Moderni uenjaci tee nalaenju i poduavanju sekularnim i univerzalistikim
objanjenjima skoro svih ljudskih problema,

(str. 72)

ukljuujui, naravno, i antisemitizam; dok je tradicionalno razumevanje antisemitizma

bilo suprotno od toga religiozno i partikularno.

Medju modernim uenjacima veliki je broj Jevreja iji ih univerzalistiki pogledi

na svet ine posebno odbojnim za jevrejsko objanjenje mrnje prema Jevrejima. Oni se,
zaista, protive svakoj tezi, svemu, ne samo antisemitizmu, koji Jevreje oslikava posebnim,
da ne kaemo - jedinstvenim. U skladu s tim, oni su uloili velike napore da dokau da
Jevreji nisu drugaiji od bilo koga drugog.1

(1 Nedavni primer pokuaja de-judaizacije jevrejskog iskustva, mada tema nije bio
antisemitizam, doao je od jevrejskog akademiara, Stefana Stajnberga /Stephen
Steinberg/, profesora sociologije na Kuins Koledu /Queens College/ u Nju Jorku. On je
napisao knjigu Ethnic Myth Etniki mit, koja se usredsredjuje na Jevreje, e da bi se
razbio mit da postoje etniki razlozi etnikog uspeha, a razloge tome treba traiti
unutar samih grupa. Najvei od svih mitova, po Stajnbergu, jeste da postoje jevrejski
razlozi za uspeh Jevreja. Profesor Stajnberg odbija mogucnost da u korenu dostignua
Jevreja u Americi stoje specifine jevrejske vrednosti. Stoga on dostignua Jevreja u
Americi svodi na seriju sluajnih socio-ekonomskih okolnosti. Tu, po njemu, spada ak i
jevrejska posveenost obrazovanju: Da li su, medjutim, te vrednosti /u vezi obrazovanja/

52
 53

iskljuivo deo religioznog i kulturnog nasledja, ili su one samo odgovor grupe koja je
stekla ekonomske preduslove za obrazovnu pokretnost u vreme kada obiluju mogunosti
obrazovanja? /str. 137/)

De-judaizacija antisemitizma dostigla je vrhunac u ponovnom ispisivanju

najpoznatijeg dokumenta Holokausta, Dnevnika Ane Frank. Ana je bila adolescent u
Amsterdamu kada su ona i njena porodica proveli vie od dve godine skrivajui se, pre
nego to su ih nacisti pronali i uhvatili. Tokom tog vremena Ana Frank je vodila dnevnik
koji je bio pronadjen i objavljen posle rata.

Mada je podizana u sekularnom i asimilacionistikom domu, Ana je, tokom

godina skrivanja, dola do oseanja da postoje specifini, jevrejski razlozi za patnju kroz
koju su prolazili ona i ostali Jevreji. Dana 11. aprila 1944, ona je pisala: Ko nam ovo
ini? Ko je uinio da Jevreji budu drukiji od svih drugih naroda. Ko nam je dozvolio da
toliko strano patimo do sada? To je Bog koji nas je napravio onim to jesmo, ali e opet
biti Bog taj koji e nas ponovo uzdici. Ako podnesemo sve ove patnje, i ako jo uvek
bude Jevreja kada sve bude gotovo, onda e Jevreji, umesto da budu osudjeni na propast,
biti gledani kao primer. Ko zna, mozda e se iz nae vere ceo svet i svi narodi nauiti
dobru, i iz tog razloga, samo iz tog razloga, mi sada patimo. I nikada ne moemo da
postanemo samo Holandjani, ili samo Englezi, ili predstavnici bilo koje zemlje. Mi emo
uvek ostati Jevreji, ali mi to i hoemo. Teza Ane Frank da je Judaizam bio koren mrnje
prema Jevrejima i da su Jevreji drukiji, eliminisana je u brodvejskoj verziji Dnevnika
Ane Frank, koju su napisali Alfred i Francis Haket (Hackett), na savet radikalnog
jevrejskog pisca pozorinih komada Lilian Helman (Lillian Hellman). Oni su jednostavno
izbacili Aninu tvrdnju koja je bila centralna za Anin nain razmiljanja, a koja se nalazila

(str. 73)

u originalnoj verziji komada Mejera (Meyer) Levina, U Anina usta stavili su rei koje
nikada nije izgovorila, ali koje odslikavaju njihova univerzalistika gledita: Mi nismo
jedini narod koji je morao da pati... nekad jedna rasa, nekad neka druga.

Haketovi su tako predstavili svoju de-judaiziranu interpretaciju antisemitizma

umesto jevrejske interpretacije koju je ponudila Ana Frank, po kojoj Jevreje mrze upravo
zbog Judaizma.

JEVREJI KAO RTVENI JARAC

Univerzalizacija antisemitizma i njegovo pretvaranje u jo jedan primer etnike

mrnje, samo je jedno od de-judaizirajuih objanjenja antisemitizma.

Moda najire prihvaena interpretacija antisemitizma, teorija o rtvenom jarcu,

potpuno de-judaizira antisemitizam. Ona tvrdi da su Jevreji samo zgodna meta drutva u
nevolji. Antisemitizam orkestriraju vodje drustva, e da bi usmerile nezadovoljstvo masa
od sebe. Na primer, pogromi protiv Jevreja krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog
veka u Rusiji esto su bili podstaknuti od strane cara i njegovih ministara, da bi se od njih

53
 54

preusmerilo nezadovoljstvo ugnjetenih Rusa. Mnogi takodje veruju da su nacisti koristili

mrnju prema Jevrejima kao taktiko sredstvo u svrhu dostizanja vlasti.

Glavna prevara teorije rtvenog jarca nije to to Jevreji nisu bili korieni kao
rtveni jarac. Bili su. Problem teze o rtvenom jarcu je taj to ne objanjava
antisemitizam. Ona objanjava samo zato, kada i na koji nain su ljudi upotrebljavali
antisemitizam ne zbog ega su bili antisemiti. Ona i ne pokuava da odgovori na pitanje
zato Jevreji? ak ni ono osnovno: Zbog ega ljudi mrze Jevreje? ta je to kod te
male grupe ljudi to ljudima omoguuje da veruju u najstranije optube podignute protiv
njih?2

(2 Maurice Samuel, The Great Hatred Velika mrnja, str. 48)

Autori su mnogim Jevrejima postavili pitanje kako oni razumeju nacistiki antisemitizam
i Holokaust. Upitani su u ogromnom broju

(str. 74)

naveli teoriju rtvenog jarca: Nacisti su za probleme Nemake okrivili Jevreje i iskoristili
antisemitizam da bi doli na vlast.

Raireno verovanje u teoriju rtvenog jarca, kao pomo kod objanjavanja

Holokausta jeste od znaaja zato to nacistika mrnja prema Jevrejima nije bila
sredstvo, ve cilj. Hitler je bio toliko preokupiran Jevrejima da je povlaio svoje trupe i
vozila sa ratnih frontova, da se ubijanje Jevreja Evrope ne bi usporilo. Samo ubijanje
svedoi o tome da Hitler Jevreje nije video kao rtvene jarce. Ako su Jevreji bili samo
rtveni jarci, zato ih onda ubijati? Zbog ega ih ne bi, na primer, naterali na prisilni rad?
Umesto toga Hitler je naredio da se veina Jevreja odmah pobije, a da se oni koji su
korieni za ropski rad tretiraju tako grozno da je veina pomrla posle nekoliko meseci.
Antisemitizam nacistima nije bio sredstvo; nacizam je bio sredstvo antisemitizma.

Pravo pitanje koje treba postaviti je: Zato Jevreji? A na to pitanje teza o
rtvenom jarcu ak i ne poinje da odgovara.

EKONOMSKA OBJANJENJA

Medju teorije antisemitizma spadaju i razna ekonomska objanjenja. Kae se, na

primer, da je mrnja prema Jevrejima u srednjevekovnoj Evropi bila reakcija na zelenae
medju Jevrejima. Na drugim su mestima Jevreji izazivali mrnju jer su, za raun
korumpiranih vlasnika zemljita, skupljali porez od siromanih seljaka. Identifikacija
Jevreja sa kapitalizmom u Evropi navodi se kao jo jedan uzrok antisemitizma. U
moderno doba, za neproporcionalno bogatstvo Jevreja i njihovu koncentraciju u biznisu i
poeljnim profesijama se kae da provociraju neprijateljstvo prema Jevrejima.

Naravno, marksistika teorija je najistija verzija ekonomske teorije

antisemitizma. Mada ima vie varijacija, marksistika melodija kae da kapitalistiko

54
 55

drutvo neizbeno izaziva mrnju prema Jevrejima. Vladajuca klasa usmerava

nezadovoljstvo radnika ka Jevrejima, a poto su mnogi Jevreji upadljivi kao kapitalisti,
oni e u svakom sluaju dovesti do neprijateljstva radnika prema njima.

(str. 75)

Ne moe se porei da ekonomski faktori mogu, a esto i dovode do otvorenog

antisemitizma, i da esto stvaraju krize u kojima antisemitizam moe da cveta. Najzad,
ekonomski faktori deluju na praktino sve aspekte drutva, pa kada dodje do ekonomske
krize, drutvena kriza, koja je posledica toga, moe da oslobodi mnoge od najgorih
aspekata drutva. Tu spada i mrnja prema Jevrejima. Medjutim, ekonomski faktori ne
stvaraju mrnju prema Jevrejima. Oni stvaraju uslove da se ta mrnja izrazi. A u
odredjenim okolnostima, ekonomski poloaj Jevreja e pojaati mrnju prema njima.
Medjutim, ekonomski faktori nisu uzrok mrnje prema Jevrejima.

Jer: postoji mala, ako uopte postoji, korelacija izmedju jevrejskog bogatstva i
antisemitizma. Jevreji su esto bili rtve najgoreg antisemitizma kada su bili siromani,
to je vailo za najveu veinu Jevreja u Poljskoj i Rusiji devetnaestog i dvadesetog veka,
a dovelo je do najmanje antisemitizma kada su bili dobro stojei, kao to je sluaj u
Sjedinjenim dravama i Kanadi danas.

to se tie pripisivanja srednjevekovnog antisemitizma ulozi Jevreja kao zelenaa,

tu imamo klasian primer naopakog zakljuivanja. U srednjevekovnoj Evropi, kao
posledica hrianskog antisemitizma, Jevrejima je esto bilo zabranjeno da se bave
drugim profesijama, osim pozajmljivanjem novca. Jevreje nisu mrzeli zato to su davali
novac na zajam; oni su davali novac na zajam zato to su ih mrzeli. Oigledno je da se,
kada su jednom postali zelenai, pojaala i mrnja prema Jevrejima.

Nije to bio jedini sluaj kada je ekonomski status Jevreja pojaavao antisemitizam.
U mnogim su drutvima, usled antisemitizma, Jevreji imali uloge koje su mogle samo da
pojaaju neprijateljstvo prema njima. Medjutim, mrnja prema Jevrejima prethodila je
tim ekonomskim faktorima, i bila je neuporedivo dublja od bilo kakvih ekonmskih
faktora, tako da pripisivanje antisemitizma ekonomiji predstavlja materijalistiku
redukciju teologije, ljudskih strasti, moralnih vrednosti, nacionalizma i svega onog
drugog to animira ljudska bia. Antisemiti su oduvek jednako mrzeli siromane i bogate
Jevreje, a prestajali su mrzeti bogate Jevreje ne kada bi postali siromani, ve kada bi
postali bogati lanovi vere ili pokreta kojima su antisemiti pripadali.

to se tie marksistikog stava da kapitalizam izaziva antisemitizam,

(str. 76)

i da e socijalizam eliminisati antisemitizam, dovoljno je rei da su i socijalistika teorija

i socijalistike zemlje, podsticali strasnu mrnju prema Jevrejima.

55
 56

Celokupno nae istraivanje nije moglo da ustanovi nijedan znaajniji sluaj u

kome je drutveni antisemitizam bio posledica ekonomskih faktora. U svim su
sluajevima faktori, koji nisu imali veze sa ekonomijom, stajali u korenu mrnje prema
Jevrejima u sluaju pagana, hriana, muslimana, prosveenja, nacizma, komunizma i
savremenog anti-cionistikog antisemitizma. U svakom od ovih sluajeva, dve bi grupe
ljudi ustanovile da je pripisivanje antisemitizma ekonomiji: antisemiti i njihove jevrejske
rtve.3

(3 To to ekonomski faktori ne izazivaju mrnju prema Jevrejima ne znai da oni ne

uzrokuju izvesni etniki rivalitet ili odbojnost prema Jevrejima. Medjutim, oseanje
odbojnosti je jedna stvar, a mrnja prema Jevrejima sasvim neto drugo. Ova se knjiga
bavi mrnjom prema Jevrejima koja postoji vie od dve hiljade godina, a to nisu izazvali
Jevreji koji ive u izobilju.)

EKONOMSKO OBJANJENJE HANE ARENT (Hannah Arendt)

Tokom 1950-tih, politiki naunik i filozof Hana Arent, ponudila je novu

ekonomsku interpretaciju modernog antisemitizma. U njenom klasinom delu The
Origins of Totalitarianism (Poreklo totalitarizma), ona je tvrdila da je moderni
antisemitizam neto novo, u osnovi bez veze sa mrnjom prema Jevrejima koja je vladala
pre devetnaestog veka. Kako su se evropske nacionalne drave razvijale u devetnaestom
veku, nacionalni lideri su ustanovili da mogu da ive bez dvorskih Jevreja i bez bogatih
jevrejskih bankara koji su do tada bili tako znaajni. U modernoj eri Jevreji vie nisu
ispunjavali svoje ranije ekonomske funkcije i postali su suvini. Po reima Hane Arent:
Bogatstvo bez vidljive funkcije se mnogo tee moe tolerisati, poto niko ne razume
zbog ega ga treba tolerisati. Antisemitizam je dostigao svoj vrhunac kada su Jevreji, na
slian nain, izgubili svoje javne funkcije i uticaj, i kada im nije ostalo nita osim
bogatstva.4

(4 Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, str. 4)

Tako su Jevreji, i njihovo bogatstvo bez funkcije, izrodili antisemitizam koji je

kulminirao Holokaustom.

ak i da je Hana Arent potpuno u pravu, njena se analiza odnosi samo na

antisemitizam kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka u Evropi. Ona ni na koji
nain ne objasnjava 2.000 godina mrnje prema Jevrejima u celom svetu. Kao to pie
Artur Hercberg (Arthur Hertzberg), istoriar sa Kolumbija Univerziteta: Hani Arent je
bilo jako stalo da izbegne injenicu venog antisemitizma.5

(5 Arthur Hertzberg, The French Enlightment and the Jew Francusko Prosveenje i
Jevreji, str. 7)

I da li je Auvic zaista bio rezultat preteranog bogatstva Jevreja u

(str. 77)

56
 57

modernoj Evropi? Ili, kao to kae Hercberg, da li je mogue da je ogromna sila ove
mrnje odgajena u samo nekoliko kratkih godina i decenija? Da li je antisemitizam
devetnaestog veka zaista u sutini nastao iz savremene istorijske situacije?6

(6 Ibid.)

PSIHOLOKA OBJANJENJA

Psiholoka objanjenja antisemitizma su poslednjih godina postala vrlo popularna.

To se moe i oekivati, ako se prihvati raireno miljenje da se psihologiji, u krajnjoj
instanci, mogu pripisati skoro svi vidovi ljudskog ponaanja. Postoje, medjutim, dodatni
razlozi zbog kojih su psiholoka tumaenja antisemitizma tako privlana, naroito
Jevrejima. Najvanije je to daju osnovu za optimizam. Opisujui mrnju prema
Jevrejima kao psiholoku abnormalnost, oznaavajui antisemite kao bolesne ljude,
psihologija stvara utisak da je antisemitizam izleiv, to omoguava Jevrejima da se
dobro oseaju medju svojim susedima. Ako su antisemiti bolesni ljudi, onda Jevreji
nemaju ega da se plae od normalnih ljudi i ena medju kojima ive. Dodatna uteha
mnogima je da psiholoka objanjenja univerzalizuju, i na taj nain de-judaizuju mrnju
prema Jevrejima. Ona je stavljaju pod opti naslov predrasude, pa se time abnormalnost
antisemita pre ini uzrokom mrnje prema Jevrejima nego njihovo Jevrejstvo.

Psiholoko objanjenje antisemitizma, koje je dobilo najvie pohvala, moe da se

nadje u velikom vietomnom radu o predrasudama, finansiranom od strane Amerikog
jevrejskog komiteta. Predgovor glavnom tomu studije, The Authoritarian Personality
(Autoritarna linost)7

(7 T. W. Adorno; Else Frenkel-Brunswick; Daiel J. Levinson; i R. Nevitt Stanford, The

Authoritarian Personality - Autoritna linost)

sumira tezu studije: Centralna tema ovog rada je relativno nova ideja nastanak
antropoloke vrste koju nazivamo autoritarnim tipom oveka... ini se da on kombinuje
ideje i vetine... visoko industrijalizovanog drutva sa iracionalnim i anti-racionalnim
verovanjima... Ova knjiga prilazi problemu uz pomo socio-psiholokog istraivanja.8

(8 Iz predgovora Max-a Horkheimer-a za The Authoritarian Personality, str. ix)

Cela se studija kree oko ove teme ljudi sa predrasudama su bolesni i iracionalni.
I, naravno, antisemitizam se

(str. 78)

posmatra kao jo jedan oblik predrasude, mada je moda opasniji od drugih. To se

odslikava u naslovu i sadraju druge knjige ovog rada, Anti-Semites and Emotional
Disorders (Antisemiti i emocionalni poremeaji). Trea knjiga, Dynamics of Prejudice
(Dinamika predrasude), koju su napisali Betelhajm (Bettelheim) i Janovic (Janowitz),

57
 58

anlizira vezu izmedju osobina linosti i predrasude; a etvrta knjiga, Prophets of Deceit
(Proroci prevare), pokuava da razgoliti psiholoke trikove koje demagozi koriste da bi
doli na vlast.

Godine 1954, etiri godine posle objavljivanja studije Amerikog jevrejskog

komiteta o predrasudama, objavljena je knjiga koja je, od svih knjiga ikada objavljenih o
toj temi, bila najvie hvaljena The Nature of Prejudice (Priroda predrasude). Napisao
ju je psiholog sa Harvarda, Gordon Olport (Allport). Osnovna teza njegovog rada, u
kome ima i znaajnih diskusija o antisemitizmu, jeste da su ljudi sa predrasudama
psiholoki abnormalni. U uvodu svojoj knjizi Olport se poziva na dugu i traginu istoriju
grupne mrnje, ali zakljuuje: Ipak, situacija nije bez osobina koje daju nadu. Glavna
medju njima je jednostavna injenica da se ini da ljudskoj prirodi, u celini, vie
odgovara prizor ljubaznosti i prijateljstva nego prizor okrutnosti. Normalni ljudi svuda
odbacuju, u principu i po svojoj volji, put rata i unitenja. Oni vole da ive u miru i
prijateljstvu sa svojim susedima.9

(9 Gordon Allport, The Nature of Prejudice, str. xv i xvi)

Tako je, deset godina posle Holokausta, antisemitizam bio proglaen predrasudom
a mrzitelji Jevreja su proglaeni bolesnicima, i to od strane istaknute organizacije Jevreja
Amerike i od istaknutog psihologa sa Univerziteta Harvard.

Ovo objanjenje mrnje prema Jevrejima uopte, i Holokausta posebno, mora da

su bile dobre vesti za Jevreje posle Auvica. Nacisti su bili bolesni, kao to su i svi drugi
sa dubokim predrasudama. To je bila lekcija koju je trebalo nauiti. Postojala je jo jedna
lekcija namenjena Jevrejima Amerike, a koju su autori studije Autoritarna linost istakli:
Glavni (je) problem sa potencijalno faisticki nastrojenim pojedincem...10

(10 Adorno et al., Authoritarian Personality, str. 1)

Antisemitizam je funkcija faizma, a Jevrejima preti opasnost sa Desnice. Hitler je bio

faista, dakle Desnica predstavlja pretnju Jevrejima. Medjutim, ova jednosmerna
zabrinutost zbog faista-pojedinaca bila je pogreno smetena. Zato ne postoji jednaka
zabrinutost zbog komunista-antisemita? Lekcija koju su ovi autori, kao i toliki

(str. 79)

Jevreji tog doba, izvukli iz Holokausta, jeste da je est miliona Jevreja ubijeno jer su
njihove ubice bili bolesni i faisti ne zato to su tih est miliona bili Jevreji.

Mada postoji mala sumnja da su Hitler i mnogi od njegovih saradnika bili

psiholoki poremeeni, ta injenica nije izazvala antisemitizam, Holokaust da se i ne
pominje. Da li su desetine miliona Nemaca i drugih Evropljana koji su podravali
nacizam takodje bili bolesni? Da li su desetine miliona hriana u srednjevekovnoj
Evropi mrzeli Jevreje zato to su bili bolesni? Da li je sovjetski antisemitizam funkcija
iste psihoze? Da li je muslimanski svet podlegao psihopatologiji zato to eli da uniti

58
 59

jevrejsku dravu? I da li su se Egipani, od kada su potpisali mirovni sporazum sa

Izraelom psiholoki transformisali?

Mi ne smatramo da su antisemiti model psiholokog zdravlja. Ali sve dok se ne

ustanovi da je mogue biti psiholoki nezdrav a ne biti antisemita, i da antisemitizam sam
po sebi ne implicira obavezno psihopatologiju, nikada neemo biti u stanju da se borimo
protiv antisemitizma. Antisemitizam je zlo, a zlo nije obavezno bolesno. Naalost.

SARTROVO OBJANJENJE

Svi pokuaji de-judaizacije mrnje prema Jevrejima dostiu svoj vrhunac u onome
to je, moda, najire itano moderno objanjenje antisemitizma, u Anti-Semite and Jew
(Antisemita i Jevrejin), ana Pola Sartra (Jean-Paul Sartre).11

(11 Najpre objavljeno kao Reflexions sur la Question Juive Razmiljanja o jevrejskom
pitanju /Paris, Paul Morihein, 1946/, knjiga je prevedena i objavljena u Sjedinjenim
dravama 1948, izdava Schocken. Trenutno je u toku trinaesto izdanje Schocken-a,
broirani povez. Citati su iz tog izdanja.)

U svom radu, ovaj francuski filozof i Nobelovac, nudi sva glavna de-judaizirajua
objanjenja antisemitizma citirana u ovom poglavlju: upotrebu Jevreja kao rtvenog jarca,
tipine etnike predrasude, ekonomske (naroito kapitalistike) razloge, kao i psiholoke
probleme antisemita. Jevrejin, pie on, (antisemiti) slui samo kao izgovor; na drugom
e mestu neki isti takav koristiti crnca ili oveka ute boje koe.12

(12 Sartre, Anti-Semite, str. 54)

Na drugom mestu on antisemitizam oznaava kao kapitalistiki problem: ta se drugo

moe rei osim da je socijalistika revolucija potrebna i dovoljna da se suzbije anti-
Semita? (kurziv nas). Ali Sartr prevazilazi sve ostale u de-judaizaciji mrnje prema
Jevrejima. Ne samo da smatra da Jevreji nisu uzrok mrnje prema Jevrejima, on smatra
da

(str. 80)

Jevreji ak nisu ni predmet mrnje prema Jevrejima. On pie: anti-Semita... je ovek

koji (je) uplaen. Ne od Jevreja, u to budimo sigurni, ve od samog sebe, svoje sopstvene
savesti, od svoje slobode... od svega, osim od Jevreja.13

(13 Ibid., str. 53)

Sartr zatim odlazi jo dalje, dovodei svoju potpunu de-judaizaciju mrnje prema
Jevrejima do loginog zakljuka: de-judaizacije Jevreja. Jevreji, poto nisu ni uzrok ni
predmet mrnje prema Jevrejima, u stvarnosti i ne postoje. Nametnuto im je da se oseaju
Jevrejima od strane mrzitelja Jevreja (koji, naravno, ne mrze Jevreje ve sami sebe).
Jevrejin je, pie Sartr, osoba koju drugi smatraju Jevrejinom... Anti-Semita je taj koji

59
 60

stvara Jevreje... Ni njihova prolost, ni religija, ni tlo, nije ono sto ujedinjuje sinove
Izraela... Jedina veza koja ih povezuje je neprijateljstvo i odbojnost drutava koja ih
okruuju.14

(14 Ibid., str. 13, 67, 91)

Znai, moderne interpretacije antisemitizma, od kojih sve tee tome da poreknu

bilo ta to je specifino jevrejsko u mrnji prema Jevrejima, sa Sartrom stiu do svog
neverovatnog zakljuka: Jevreji ne izazivaju antisemitizam, antisemiti ne mrze Jevreje,
Jevreji zapravo nemaju sopstvenu egzistenciju; mrzitelji Jevreja su izmislili Jevreje.

Vie od dve hiljade godina ljudi su mrzeli grupu koja zaista ne postoji izvan uma
mrzitelja. Mi smo (nejevreji) stvorili tu vrstu ljudi koja nema nikakvog znaenja (osim
kao rtveni jarac).15

(15 Ibid., str. 135)

Tako zakljuuje an Pol Sartr, jedan od cenjenih umova dvadesetog veka.

Kada postavlja pogrena pitanja dobija pogrene odgovore. To se dogadja

kada trai objanjenje mrnje prema Jevrejima, a odgovor poinje od verovanja da
antisemitizam nije odgovor Jevrejima i Judaizmu.

(str. 81)

DRUGI DEO

ISTORIJSKI DOKAZI

Svrha drugog dela je da se dokumentuje teza tradicionalno gledite Jevreja da

je Judaizam, svojom izuzetnou i i moralnim izazovom, koren mrnje prema Jevrejima.
Time se ne eli rei da su svi hriani, muslimani, pagani ili ljudi iz vremena Prosveenja
(za razliku od nacista i savremenih anti-cionista) bili neprijatelji Jevreja, ve se samo
eli da se objasni antisemitizam onih koji to jesu bili.

(str. 82)
(str. 83)

SEDAM

Antisemitizam u starom veku

60
 61

Filostrat, uitelj iz treeg veka i stanovnik Atine i Rima, sumirao je percepciju

Jevreja u paganskom svetu: Jer su Jevreji dugo bili pobunjeni ne samo protiv
Rimljana,ve protiv ljudskog roda; i rasa koja je svoj sopstveni ivot uinila izdvojenim i
nepomirljivim, koja sa ostalim svetom ne moe da deli zadovoljstva stola, niti da se
pridrui njihovim uivanjima ili molitvama ili rtvama, odvojeni su od nas veim jazom
od onog koji nas deli od Sure i Baktre jo udaljenije Indije.1

(1 Philostratus, The Life of Apollonius of Tyana ivot Apolonijusa iz Tijane, prevod F.

G. Conybeare; navedeno u Menachem Stern, Greek and Latin Authors on Jews and
Judaism Grki i latinski pisci o Jevrejima i Judaizmu, 2:341)

U paganskom su svetu jevrejski Bog i zakoni bili jasan uzrok mrnje prema
Jevrejima. Pagani su u optem sluaju tolerisali druge narode i drukije bogove, ali se
Jevreji i njihov Bog nisu samo razlikovali, oni su pretili. Jevrejski Bog je sam bio Bog,
On je bio Bog svuda to je, naravno, znailo da su svi bogovi pagana bili lani.
Razumljivo je da bi to razbesnelo susede Jevreja. Nijedna nacija i nijedna religija nije
nikada ispostavljala tako bezobrazne tvrdnje. Kao to je istoriar klasinog sveta, Jichak
Hajneman (Yitzhak Heinemann), to opisao: Nijedna druga nacija tog vremena nije
poricala bogove svojih suseda... Nijedan se narod nije uzdravao od uestvovanja u
rtvama posveenim bogovima, osim Jevreja. Nijedan narod nije odbijao

(str. 84)

da alje poklone hramovima svojih suseda, osim Jevreja.2

(2 Yitzak Heinemann u Anti-Semitism, Jerusalim, Keter Publishing, 1974, str.3)

Kao to je grki pisac iz prvog veka, Apion, protestovao: Zato, ako su oni (Jevreji)
gradjani, oni ne oboavaju iste bogove...?3

(3 Josephus, Against Apion Protiv Apiona, II:65)

Susede su ljutili i jevrejski zakoni. Na primer, jevrejski zakoni koji se odnose na

ishranu ograniavali su ta i gde Jevreji jedu, a mnogi nejevreji tumaili su da je jevrejsko
odbijanje da jedu zajedno s njima motivisano neprijateljstvom. Takodje su i judaistiku
zabranu meovitih brakova tumaili kao izraz neprijateljstva.

Jevreji predhrianskog doba bili su omraeni zato to su bili Jevreji, ne zato to

su bili bogati, ili uspeni, ili iz bilo kog drugog razloga koji nije bio direktno vezan za
njihov Judaizam. Ako bi Jevrejin prestao da se pridrava propisa Judaizma, i ako bi
prihvatio religiju veine, nije bio proganjan. Jevrejin koji je bio spreman da se odrekne
Judaizma i da pone da oboava i potuje bogove svojih suseda, da jede njihovu hranu i
da se eni susedovom erkom, ukratko da prestane da bude izazov za vrednosti nejevreja,
bivao je prihvaen od strane paganskog drutva koje ga je okruivalo. Jevreji su bivali
odbaeni i oznaavani mrziteljima oveanstva zato to su se drali Judaizma.

61
 62

HELENSKI SVET

Prvi nejevrejski zapis o antisemitizmu datira iz Aleksandrije, Egipat, mesta u koje

je u treem veku p.n.e. prelo mnogo Grka i Jevreja posle Aleksandrovog osvajanja
Egipta.

Ako se uzme u obzir sklonost ljudi da se klone stranaca, ne iznenadjuje da se

domorodako egipatsko stanovnistvo klonilo jevrejskih imigranata. Medjutim, ono to
treba zapaziti je da su Egipani gajili mnogo veu odbojnost prema Jerejima nego prema
drugim strancima, Grcima. Oigledno je da je odbojnost Egipana prema Jevrejima bila
dublja nego to je uobiajeno neprijateljstvo prema strancima.

Za Egipane su jevrejska verska kultura i tradicija bili uvredljivi. Jedan od

istaknutih primera bio je egipatski svetenik Maneto koji je, ljut zbog jevrejske liturgije i
Biblije (koja tek to je bila prevedena na grki), sa njenim slikama

(str. 85)

izlaska Jevreja iz Egipta, odluio da taj dogadjaj ponovo prepria. Po Manetou, Jevreji
nisu pobegli iz Egipta ve su bili isterani jer su bili leprozni.*

(* Odsustvo bilo kakve istorjske osnove za Manetoove tvrdnje nije spreilo kasnije anti-
jevrejske pisce da tu optubu ponavljaju. U prvom je veku vodei rimski istoriar Tacit
zapisao da su Jevreji, oigledno, bili isterani iz Egipta kao leprozni /The Histories
Istorija, 5:3/. Dve hiljade godina posle Manetoa, vodja Prosveenja iz osamnaestog veka,
Volter, ponovio je istu klevetu. Jedan vek kasnije, klevetu je ponovio Karl Marks /videti
str. 139/)

Kasnije generacije stanovnika Aleksandrije razvile su druge antisemitske teme.

Osim to su optueni da su irili lepru, Jevreji su bili optuivani da su mrzeli druge
narode, to je bila najee ponavljana optuba u jevrejskoj istoriji. Jevreji su takodje
optueni za bezbonitvo, poto su oboavali Boga koga niko, ukljuujui i njih same,
nije nikad video, a istovremeno odbacivali sve vidljive bogove kao lane.

Lisimahus, egipatski istoriar iz drugog ili prvog veka p.n.e., sumirao je gledite
koje je vladalo u odnosu na Jevreje. Mojsije ih je naveo da ne pokazuju ljubaznost ni
prema kome, da slede samo najgore navade i da obaraju sva svetilita na koja naidju, i
oltare bogova.4

(4 Navedeno u Josefus, Against Apion I Protiv Apiona I, 304-11)

Godine 167. p.n.e. dogodio se prvi progon iz post-biblijskog perioda o kome

postoji zapis. Helenski vladar Sirije i Palestine, Antiohus Epifanes, uz nagovor jednog
broja nekih asimilovanih Jevreja, pokuao je da uniti Judaizam koji je ispravno
smatrao osnovom jevrejskog protivljenja njegovoj vladavini. Zahvaljujui svojim
verskim ubedjenjima, Jevreji su odbacili Antiohusovu tvrdnju da je on olienje boga

62
 63

(Epifanes na grkom). Prema tome, kako pie u biblijskim Apokrifima, Antiohus je

poslao izaslanika u Judeju da bi naterao Jevreje da prekre zakone svojih otaca i da ne
ive u skladu sa Boijim zapovestima (Makabejci II, 6:11). Hramu u Jerusalimu je
promenio ime u Zevs Olimpus, zabranio potovanje abata i obrezivanje, i naterao
Jevreje da uestvuju u prazninoj povorci u ast Dionisa.5

(5 Uspeni jevrejski ustanak, koji je usledio Antiohusovom pokuaju da uniti Judaizam,

obeleava se praznikom Hanuka)

Delovanje Antiohusa je praktino bilo bez presedana za

(str. 86)

jednog helenskog vladara, poto su Grci retko pokuavali da unite neku religiju ili
filozofiju. Jedino kada se smatralo da to predstavlja izazov legitimnosti grkih bogova, i
da ima sposobnost da podrije dravu, neka bi religija bila potisnuta a dotini filozof
ubijen. Najpoznatiji takav izaziva bio je Sokrat, koga su optuili da uvodi nove bogove u
Atinu i kvari omladinu.6

(6 Victor Tcherikover, Hellenistic Civilization and the Jews Helenska civilizacija i

Jevreji, str. 478, n. 39; videti takodje str. 195-96, 199)

Judaizam je, medjutim, za helenske vladare bio daleko opasniji od bilo koje druge
ideologije. Jevreji su bili sluaj u kome se nisu samo jedan ili dva filozofa, ve cela
nacija, drali vrednosti koje se protive helenskom drutvu.

U skladu s tim se i helenski antisemitizam pojaavao. ak je i optuba za ritualno

ubistvo, koja se vezuje gotovo iskljuivo za hrianski antisemitizam, prvo uinjena od
strane Grka. Apion, poznati homerijanski uenjak, optuio je Jevreje da ubijaju i jedu
nejevreje u svojim verskim ritualima. U svojoj History of Egypt Istoriji Egipta, Apion
je pisao da je, kada je Antiohus osvojio jevrejski Hram, unutra naiao na grkog
zatvorenika koji je Antiouhusu opisao neizreciv jevrejski zakon... Kidnapovali bi
stranca-Grka, hranili ga i gojili godinu dana, zatim bi ga odveli u umu, gde bi ga ubili,
rtvovali njegovo telo po svom uobiajenom ritualu, odvojili njegovo meso i, dok bi
psovali Grke, zakleli se na neprijateljstvo prema Grcima.7

(7 Josephus, Against Apion I, 91-96)

RIM

Do vremena kada su Rimljani uspostavili kontrolu nad Judejom, godine 63. p.n.e.,
antisemitizam je ve bio duboko ukorenjen u klasinom svetu. Mada su rimski vladari
priznali Judaizam kao legitimnu religiju, uskoro su nali razloge da zalivaju te anti-
jevrejske korene. Insistiranje Jevreja na poricanju rimskih bogova, ivot u skladu sa

63
 64

drukijim vrednostima i propisima i vodjenje sopstvenog nacionalnog ivota, smatrano je

od strane Rimljana, naroito intelektualaca, kao dokaz jevrejske mrnje prema drugima.
Po reima najveeg rimskog istoriara Tacita, koji je pisao u prvom veku, Jevreji
pokazuju tvrdoglavu privrenost jedni drugima... to je u suprotnosti sa njihovom
nepomirljivom mrnjom prema ostatku oveanstva.8

(8 Tacitovi opirni tekstovi o Jevrejima, najdetaljniji opis Judaizma i jevrejske istorije u

klasinoj literaturi na latinskom, sakupljeni su u Greek and Latin Authors on Jews and
Judaism Grki i latinski pisci o Jevrejima i Judaizmu, izdanje sa uvodima, prevodima i
komentarima Menachem-a Stern-a, 2:1-93. U vezi dejstva Tacitovog opisa Jevreja, Stern
napominje: Poto se opis nalazi u radovima najveeg istoriara Rima, njegov kasniji
uticaj, naroito posle obnove interesovanja za Tacita u esnaestom veku, moe se smatrati
izvan svih proporcija u odnosu na njegove zasluge /str. 1/)

(str. 87)

Tacit je smatrao da je privrenost Jevreja svom sopstvenom Bogu, zakonima i narodu,

izazov najviim vrednostima Rima: Jevreji smatraju profanim sve ono to mi smatramo
svetim: s druge strane, oni dozvoljavaju sve to mi preziremo. Jedan drugi Tacitov
napad na Jevreje pokazuje koliko je centralno mesto zauzimao konflikt moralnih
vrednosti u rimskom antisemitizmu: Jevreji, pisao je on, smatraju zloinom ubistvo
bilo kog novorodjenog deteta. Rimljani, kao i Grci pre njih, ubijali su mentalno i fiziki
hendikepirane bebe. Rimski i grki um je smatrao besmislenim i neestetskim odravanje
takve dece u ivotu.

Da je jevrejsko odbijanje da priznaju boanske kvalitete rimskim boanstvima i

imperatorima izazivalo antisemitizam kod Rimljana, dobro ilustruje sastanak delegacije
Jevreja sa imperatorom Kaligulom, 39. godine n.e. (videti str. 29). Imperator je bio van
sebe od besa zbog odbijanja Jevreja da postave njegov kip u svom Hramu. Samo je
njegova iznenadna smrt spasla Jevreje u Palestini od masakra.9

(9 Videti Philo, Embassy of Gaius Gajusovo izaslanstvo, izdanje Loeb, sveske IX-X,
prevod F. H. Colson. Navedeno u Vamberto Morais, A Short History of Anti-Semitism
Kratka istorija antisemitizma, str. 28)

Dok je stav prema Judaizmu bio skoro uniformno negativan medju rimskim
politiarima i intelektualcima, mnogi drugi Rimljani, razoarani rimskim paganizmom i
nemoralom i prazninom, i zgadjeni nad uasima kao to su bile gladijatorske borbe, bivali
su privueni etikom monoteizmu i duhovnosti Jevreja. Do sredine prvog veka, izmedju 7
i 10 procenata ljudi koji su iveli u Rimskoj imperiji, gotovo sedam od sedamdeset
miliona, bili su Jevreji, mnogi od njih konvertiti.10

(10 Diskusija o jevrejskom stanovnitvu u Rimskoj imperiji moe se nai u Salo Baron, A
Social and Religious History of the Jews Drutvena i verska istorija Jevreja, I:370-72)

64
 65

Za rimske vodje to je bio razlog za brigu. Seneka, filozof-stoik iz prvog veka i savetnik
Imperatora Nerona, rekao je: Pokoreni su svoje zakone dali osvajaima.11

(11 Navedeno u Stern, Greek and Latin Authors Pisci na grkom i latinskom, 1:431)

Tokom celog prvog veka Jevreji su se nalazili pod neprekidnim napadima

Rimljana svih nivoa u hijerarhiji. Na primer, Josif, jevrejski istoriar iz prvog veka, pisao
je o tome da rimski vojnici u Jerusalimu javno demonstriraju prezir prema Judaizmu, da
je jedan od njih iao tako daleko da je pokazao donji deo svojih ledja u dvoritu Hrama
tokom Pesaha, dok je drugi unitio svitke Tore pred oima Jevreja.12

(12 Josephus, Antiquities, sveska 20.5 1-3, i The Jewish War Jevrejski rat, 2.12.2)

Kao rezultat rimskih provokacija dola su dva ustanka Jevreja Palestine, u oba sluaja bez
uspeha u zbacivanju rimske vlasti.

(str. 88)

Posle drugog neuspeha, 135. godine n.e., Jevreji su za daljih hiljadu osamsto godina
izgubili svaki suverenitet koji su pre toga jo nekako odravali u svojoj domovini.

ZAKLJUAK

Postojao je jedan osnovni razlog paganskog antisemitizma, i jedna tema koja je uz

njega ila. Razlog je bilo neprijateljstvo prema Judaizmu, za koji je paganizam ustanovio
da predstavlja pretnju za mnoge njima drage vrednosti. Paganski antisemitizam je, stoga,
bio uperen samo protiv Jevreja koji su se drali Judaizma. Jevreji koji su bili spremni da
se odreknu Judaizma bivali su primani u pagansko drustvo. Na primer, jedan od
prokuratora Judeje, koje je postavljao Rim, Tiberius Aleksander, bio je konvertit iz
Judaizma. Samo Jevreji koji su insistirali na potovanju Judaizma, na monoteistikom
odbacivanju paganskih bogova i na optem odbacivanju paganskog naina ivota, bivali
su podvrgnuti literarnim i fizikim napadima.

U skladu s tim, tema paganskog antisemitizma koja se stalno ponavljala bila je da

su Jevreji mrzitelji oveanstva. Za pagane je odbojni stav Jevreja, ili njihova
ravnodunost prema vrednostima i ivotnom stilu nejevreja, mogao da se pripie samo
jevrejskom oseanju superiornosti i prezira prema ljudskom drutvu (sve to pojaano
jevrejskim verovanjem u sopstvenu izabranost - videti str. 40-45). Kao to je Tacit pisao:
... prema svakom drugom narodu oni oseaju samo mrnju i neprijateljstvo, oni sede
odvojeno za vreme jela i spavaju odvojeno, i mada su kao rasa skloni poudi, oni
apstiniraju od odnosa sa enama-strankinjama.13

(13 Stern, Greek and Latin Authors, 2:26)

65
 66

To to su Jevreji svoje vrednosti smatrali tako znaajnim da su bili spremni da za njih

umru, samo je pojaalo ubedjenje da sigurno mrze svoje susede, im vie vole da umru
nego da ive kao oni.

Mada je antisemitizam dostigao novu i daleko intenzivniju fazu kada je Rim

postao hrianski, mrnja prema Jevrejima je oigledno prethodila hrianstvu. Salo
Baron, veliki jevrejski istoriar, pisao je da je skoro svaka nota u kakofoniji
srednjevekovnog i modernog antisemitizma zvuala kao hor drevnih pisaca.14

(14 Baron, Social and Religious History Istorija drutva i vere, 1:194)

A ta je antipatija, kao to je katoliki

(str. 89)

teolog i istoriar Rozemari Ruter (Rosemary Ruether) pokazao,15

(15 Rosemary Reuther, Faith and Fratricide Vera i bratoubistvo, str. 24-25)

bila reakcija izazvana posebnim drutvenim posledicama jevrejskog verskog zakona...

Ta reakcija nije bila na bazi rase, poto bi nestala im bi Jevreji odustali... od jevrejskog
zakona.16

(16 Ovo nedopadanje nije bilo motivisano bilo kakvim ekonomskim statusom Jevreja.
Istoriari Marcel Simon, u Versus Israel Protiv Izraela, i J. Juster u Les Juif dan
LEmpire Romain Jevreji u Rimskoj imperiji, su obojica dokumentovali da paganski
svet nije Jevreje povezivao sa odredjenim ekonomskim ulogama ili sa bogatstvom. Videti
Edward Flannery, The Anguish of the Jews Patnja Jevreja, poglavlje 1)

Gotovo svi uzroci i teme kasnijeg antisemitizma bili su prisutni u paganskom svetu.
Medjutim, nastanak prve erke-religije Judaizma, hrianstva, doneo je nove i jo
stranije izraze mrnje prema Jevrejima.

(str. 90)

OSAM

Hrianski antisemitizam

Rimska je imperija u etvrtom veku uvela monoteistiku religiju umesto paganske.

Logino bi bilo da je ta vera bila Judaizam. Judaizam je Boga predstavio rimskom svetu,
samo se Judaizam protivio paganizmu vie od hiljadu godina, Judaizam je bio vera koja
je u do prvog veka nove ere pokrivao, kao svog vernika, svakog desetog stanovnika
Rimske imperije.

66
 67

Pa ipak, nije Judaizam ve hrianstvo, izmiljotina aice Jevreja, postalo

religijom Rimske imperije. Hrianstvo, a ne Judaizam, vera iz koje je hrianstvo uzelo
svog Boga, svoju Bibliju, svog Mesiju, svoje apostole i svoje osnivae, postalo je vera
imperije. Zasto?

Neki od razloga zapanjujue brzog irenja erke-religije Judaizma, a ne samog

Judaizma, su jasni. Hrianstvo je na mnoge naine bilo znatno pristupanije paganima.
Hrianstvo paganima nije nudilo samo univerzalnog jevrejskog Boga, ve takodje i
Boijeg sina, boga u ljudskom obliku, koji je umro i bio oivljen, kao to se mnogim
paganskim bogovima desilo. Dalje, ono je objavilo dobre vesti da je stigao Mesija, dok
su Jevreji i dalje na njega ekali.

(str. 91)

Hrianstvo je takodje napustilo jevrejski zakon, to je bio jo jedan faktor koji je

stajao mnogim moguim konvertitima na putu. Crkva je usvojila Pavlov stav, naveden u
Rimljanima 3:28, da sada, kada je Hrist doao, sve to Bog zahteva jeste ispravna vera, a
da ta vera obezbedjuje veno spasenje. Judaizam je, s druge strane, i dalje zahtevao
potovanje svojih zakona, i mnogo se vie fokusirao na ovaj svet nego na venost.

U hrianstvo je takodje bilo lake prei. Dok je prelazak na Judaizam znaio ne

samo usvajanje jevrejske vere ve takodje i lanstvo u jevrejskoj naciji, prelaz na
hrianstvo nije podrazumevao prekid prethodnih nacionalnih veza ili dodavanje novih.
Dalje, hrianstvo je konverziju uinilo bezbolnom, ne zahtevajui obrezivanje
mukaraca.

Jevreji su odbacili hrianske promene prirode Boga, mesijanske i boanske

tvrdnje vezane za Isusa, i eliminaciju zakona i nacionalnosti. Ali crkvene vodje nisu
mogle da zanemare jevrejsko poricanje hrianskih vrednosti. Jevreji nisu bili samo jo
jedna grupa ne-hrianskih pagana. Da nije bilo Jevreja ne bi bilo ni hrianstva. Isus je
bio poboni Jevrejin.1

(1 Videti napomenu na str. 93. Takodje videti Hyam Maccoby, Revolution in Judaea
Revolucija u Judeji, radi nalaenja potpune diskusije o Isusu Jevrejinu)

Svi njegovi apostoli bili su Jevreji. Jevrejska Biblija bila je potpuna osnova za mesijanske
tvrdnje koje je izneo Isus. Jevreji su bili narod koji je Bog odabrao, i narod kojem se Isus
obratio reima: Poslat sam samo izgubljenim ovcama kue Izraela (Matija 15:24).

Pa ipak, Jevreji su bili ti koji su odbacili Isusove tvrdnje. Narod kome je Isus
pripadao i kome je slao svoje poruke, stoga i jedini narod koji je mogao da proceni
njegovu poruku, odbacio je sve ono to su hriani tvrdili za Isusa.

Osnivai hrianstva su bili suoeni sa stranom injenicom da su Jevreji, samo

time to su nastavili da budu Jevreji, pretili samoj legitimnosti crkve. Ako bi Judaizam i
dalje ostao na snazi onda je hrianstvo nevaee. Tu lee osnove hrianske mrnje
prema Jevrejima, najistrajnije mrnje prema Jevrejima u istoriji.

67
 68

Crkveni oci su morali da se pozabave tim jevrejskim izazovom, i to su uinili na

najloginiji nain. Poto je postojanje

(str. 92)

Jevreja i Judaizma predstavljalo izazov legitimnosti crkve, crkva je morala da porekne

legitimnost Jevreja i Judaizma. Sad je crkva bila Izrael; drugi Izrael je trebalo
diskreditovati.

U tu su svrhu osnivai hrianstva proizveli jedan broj doktrina koje teoloki

obesnauju neprekinutu egzistenciju Jevreja. Tim je doktrinama dat najvei mogui
znaaj, boanska potvrda, tako to su postavljene u hriansku Bibliju i esto pripisivane
samom Isusu. Na taj je nain Novi zavet kanonizovao antisemitizam.

Stoga se izdavai Novog zaveta nisu zadovoljili jednostavnim istorijskim

prepriavanjem raspinjanja ili jevrejskog protivljenja Isusu. Ne bi bilo dovoljno opisati
raspinjanje kao rimski nain egzekucije, to je i bilo, ili samo diskreditovati jevrejske
teoloke argumente protiv boanskih tvrdnji u vezi Isusa. Jevreji, ne njihovi argumenti,
morali su da budu zauvek diskreditovani. Tako je, na primer, Novi zavet Jevreje oslikao
ne samo kao one koji su odbacili Isusove tvrdnje, ve su ga i dali ubiti. tavie, dodaje
Novi zavet, nije to bila jedna grupa Jevreja koja je kriva za ubistvo Boga, ve svi Jevreji,
tada i zauvek: Novi zavet stavlja u usta Jevrejima koji su bili prisutni tokom raspinjanja
rei neka njegova krv padne na nae glave i na glave nae dece (Mateja 27:25).
Tako je u Novom zavetu stvorena najee pominjana hrianska optuba protiv
Jevreja, i najvei izvor hrianske mrnje prema Jevrejima: Jevrejin je, svaki Jevrejin, u
svakom trenutku istorije, ubica Hrista. Ta je tvrdnja u Novom zavetu, na najviem
nivou ozakonila muenja i ubistva Jevreja u hrianskom carstvu tokom skoro dve hiljade
godina. Zatim je ta optuba - da su Jevreji poinili bogoubistvo koja je sama po sebi
bila dovoljno destruktivna, dalje proizvela druge, jednako destruktivne anti-jevrejske
klevete u Novom zavetu.

Na primer, samo je jedno objanjenje moglo da postoji za odbacivanje Boijeg

sina, i za njegovo ubistvo. Jevreji su, oigledno, bili inkarnacija Djavola, jer ko bi drugi
mogao da ubije Boga?

(str. 93)

Ta identifikacija Jevreja sa Djavolom potie iz jevandjelja po Jovanu, napisanog

oko 100. godine n.e. U tom izrazito anti-jevrejskom delu, Jovan objanjava jevrejsko
odbacivanje i ubistvo Isusa time to formulie teoriju Jevreji su Djavoli, a daje joj
boanski kredibilitet time to to izgovara Isus (tri druga jevandjelja, sva napisanao u
godinama vremenski bliim Isusovom ivotu, takvu tvrdnju ne pripisuju Isusu). U
poglavlju 8:43-44, 47, Jovan izvetava da je Isus rekao Jevrejima:2

(2 Dok su drugi pisci jevandjelja obino napadali jevrejske linosti od autoriteta, Jovan
skoro iskljuivo koristi termin Jevreji /oko ezdeset puta/ da bi izrekao svoju optubu
/videti Rosemary Reuther, Faith and Fratricide Vera i bratoubistvo, str. 115-116)

68
 69

Zato ne razumete ta govorim? To je zato to ne moete da podnesete da ujete moje

rei? Vi ste od svog oca, Djavola, i vaa je volja da ispunite oevu elju... Razlog zbog
koga ne ujete (Boije rei otkrivene kroz Isusa) je zato to ne potiete od Boga. *

(* Mnoge hrianske apologete pokuavaju da ovaj tekst odbrane napomenom da su samo

oni Jevreji koji su odbili da prihvate Isusa bili nazvani decom Djavola. To je, medjutim,
sofizam. Jevrejin koji prihvata Isusa kao Mesiju, i kao boanstvo, vie nije Jevrejin ve
hrianin. Odeljak Novog zaveta se stoga odnosi na sve Jevreje, i smatra ih kao decom
Djavola.)

Optubama za deicid i povezivanjem sa Djavolom, rana crkva je stavila Jevrejina,

a ne sebe, u teoloku, da se ne spominje moralna i, na kraju krajeva, fiziku defanzivu.
Uspostavila se logika esto ponavljane hrianske doktrine da, ve samo time to su
Jevreji, oni u sutini ponovo ubijaju Isusa u svakoj generaciji.

OEVI CRKVE

Rane crkvene vodje su proirivale i prenosile antisemitske teme Novog zaveta po

celoj Rimskoj imperiji. Medju njima su bili Jovan Hrizostom i biskup Ambrozije, a
rimska katolika crkva ih je obojicu proglasila za svece. Poto su iveli u veku u kome se
formiralo hrianstvo a Rimska imperija postajala hrianskom, bili su u mogunosti da
stalno utiu na stavove hriana i na politiku prema Jevrejima.

(str. 94)

Sv. Jovan Hrizostom od Antiohije, nadbiskup Konstantinopolja

Medju linosti kojima su se najvie divili i najvie ih voleli u istoriji crkve, spada
Sv. Jovan Hrizostom, ije grko ime znai Sv. Jovan Zlatousti. R. R. Stors (Storrs),
protestantski svetenik iz devetnaestog veka, nazvao ga je jednim od najelokventnijih
propovednika koji je, jo od vremena apostola, ljudima donosio boansku plimu istine i
ljubavi. Storov savremenik, veliki katoliki teolog Don Henri Kardinal Njumen (John
Henry Cardinal Newman), opisao je Hrizostoma kao sjajnu, veselu, nenu duu,
osetljivo srce... sve to uzvieno, prefinjeno, transformisano dodirom neba takav je bio
Sv. Jovan Hrizostom.3

(3 Videti R. S. Storrs, Bernard of Clairvaux, /New York, Gordon Press, n.d./, str. 357, i J.
H. Newman, Historical Sketches Istorijske sliice, /Westminster, Md.: Christian
Classics, 1970/, II:234. Oba su ova rada navedena kod katolikog istoriara Malcolm-a
Hay-a, u njegovom radu Europe and the Jews Evropa i Jevreji, str. 27)

Toplina Sv. Jovana Hrizostoma nije se protezala do Jevreja: Oni znaju samo
jedno, pisao je Sv. Jovan Zlatousti, da zadovoljavaju svoje stomake, da se napijaju, da
ubijaju.4

69
 70

(4 Citati iz govora i pisanja Sv. Jovana Hrizostoma se nalaze kod Hay-a, Europe, str. 26-
31)

Sinagoga, pisao je on, gora je od bordela... To je jazbina propalica i svratite divljih

zveri... hram demona posveen idolopoklonikim kultovima... peina djavola...
kriminalno okupljalite Jevreja... mesto sastanka Hristovih ubica... stecite djavola.
Kada su neki hriani odgovorili da sinagoge zasluuju izvestan stepen potovanja, ako ni
zbog ega drugog a ono zato to su u njima zapisi Mojsija i Proroka, Sv. Jovan Zlatousti
se pobunio. injenica da se te svete knjige nalaze u sinagogama, zapisao je on,
jednostavno predstavlja jo jedan razlog za prezir prema Jevrejima; oni priznaju svete
knjige, ali tvrdoglavo odbijaju da prihvate ili razumeju njihovo istinsko, hriansko
znaenje. Stoga je jasno da Jevreji potiu od Djavola, kao to jevandjelje po Jovanu tvrdi.

Kada je Sv. Jovan Hrizostom saznao da neki hriani u Antiohiji i dalje odravaju
srdane odnose sa Jevrejima, on ih je napao: Jevreji su ubili Boijeg Sina! Kako se
usudjujete... da se druite sa nacijom ubica i krvnika!

Moda je najznaajniji doprinos Sv. Jovana Zlatoustog antisemitizmu njegovo

teoloko opravdanje hrianskog nasilja prema Jevrejima. Njegov je argument bio da,
kada hriani

(str. 95)

tuku i ubijaju Jevreje, treba okriviti Jevreje, ne hriane: Ljudi su, kau Jevreji, ti koji su
nam doneli sve ove nesree, ne Bog. Naprotiv, Bog im je doneo nesree. Ako nesree
pripiete ljudima, razmislite o tome jos jednom, ak i da su se ljudi usudili, ne bi imali
snage da svoj naum izvre, osim uz pomo Boije volje. to se tie takvog opravdanja
jevrejskih patnji u rukama hrianskih antisemita, katoliki istoriar Malkolm Hej pie:
Takva logika bi opravdala nemake rasne zloine. Sv. Jovan Zlatousti bi mogao da
ponudi monu propoved pored masovne grobnice u Dubnu. (Poljska). Mogao bi da
objasni da je osvetoljubivi Bog kaznio malog jevrejskog deaka, koji je pokuavao da
zadri suze, kako Nemci ne bi videli da se plai; i malu bebu, i jevrejsku porodicu, sve
njih koji su baeni u jamu... (Hrizostomovo razmiljanje) bi bilo od koristi odbrani na
sudjenju u Nirnbergu.5

(5 Ibid., str. 30-31)

Sv. Ambrozije od Milana

Otprilike u vreme kada je Sv. Jovan Hrizostom napadao Jevreje Antiohije, Sv.
Ambrozije, do dananjeg dana potovan kao jedan od najplemenitijih crkvenih otaca, bio
je biskup u Milanu. Tokom njegovog biskupskog mandata, godine 388, biskup
Mesopotamije ohrabrio je paljenje jedne sinagoge. Rimski imperator Teodosije Veliki,
koji je vladao od 379 do 395, naredio je biskupu da plati ponovnu izgradnju sinagoge.
Kada je to saznao, Sv. Ambroz je napisao protestno pismo Teodosiju, ali se imperator
nije osvrnuo na taj protest.

70
 71

Kratko vreme posle toga imperator je prisustvovao crkvenoj slubi koju je vodio
Ambrozije. Biskup je odbio da obavi slubu ukoliko ga imperator ne uveri da e
naredjenje o ponovnoj izgradnji sinagoge biti ukinuto. Ne postoji odgovarajue
opravdanje za takvo uznemiravanje, kazao je Ambrozije imperatoru, da narod treba da
bude tako otro kanjen zbog paljenja jedne zgrade; a jo manje kad se zna da je to
paljenje jedne sinagoge, doma nevernika, bezbone kue, izvora prevare koju je Sam Bog
osudio.6

(6 Sv. Ambroz je dva puta opisao ovaj dogadjaj. Jednom je to poslato pismom imperatoru,
drugi put u pismu njegovoj sestri. Oba se opisa mogu nai u Jacob Marcus, The Jew in
the Medieval World Jevrejin u srednjevekovnom svetu, str. 107-10)

Ovog puta je Ambrozijev protest imao uspeha, pa je uspostavljen presedan kojem je ovaj
crkveni otac iz etvrtog veka teio: Ako hriani

(str. 96)

unite sinagogu, Jevreji treba da plate njenu ponovnu izgradnju.

KRSTAI

Do jedanaestog veka crkva je prevela u svoju veru praktino sve stanovnike

Evrope, osim Jevreja. Do tada je poloaj Jevreja bio teak ali podnoljiv. Sa Prvim
krstakim ratom, medjutim, status i bezbednost Jevreja Evrope opasno su se pogorali.

Godine 1095, na Savetu u Klermon-Feranu, Papa Urban II je pozvao na Krstaki

rat da bi se Palestina povratila iz muslimanskih ruku. Tada su desetine hiljada hriana
krenule za Svetu zemlju. Muslimani, medjutim, nisu bili jedini neprijatelji Krstaa. Kao
to je istoriar Leon Poljakov (Poliakov) zapisao, Krstai su bili Boiji osvetnici,
odredjeni da kazne sve nevernike, od koje god da su vrste... ta je bilo prirodnije nego
usput se osvetiti raznim nevernicima koji su iveli na hrianskim teritorijama?7

(7 injenice i hronike iz vremena Krstaa nalaze se u Leon Poliakov, The History of Anti-
Semitism: From the Time of Christ to the Court Jews Istorija antisemitizma: Od
Hristovog doba do dvorskih Jevreha, str. 41-56. Celokupne jevrejske hronike iz doba
Krstaa preveo je i izdao profesor Slomo Ajdelberg /Shlomo Eidelberg/ u The Jews and
the Crusaders: The Hebrew Chronicles of the First and Second Crusades Jevreji i
Krstai: Hebrejske hronike Prvog i Drugog Krstakog pohoda)

Hroniar iz tog vremena, Guilbert de Nogent, navodi rei Krstaa iz Ruana:

elimo da odemo i da se borimo protiv neprijatelja Boga na Istoku; ali pred nama su
izvesni Jevreji, rasa koja je neprijateljskije nastrojena prema Bogu od bilo koje druge.

Gde god su Krstai naili na Jevreje, ponudili su im izbor: hrianstvo ili smrt.
Iskustvo Jevreja iz Vormsa, Nemaka, tipino je za ono to se dogodilo Jevrejima

71
 72

Francuske i Nemake tokom tog perioda. Maja 1096, poto su saznali za pokolj Jevreja
koji su Krstai poinili u Spejeru, Jevreji Vormsa su potraili pomo. Neki su se sakrili u
palati biskupa Adalberta, dok su drugi, poto su im pomo obeali lokalni gradjani, ostali
kod svojih kua. Oni koji su ostali bili su odmah pobijeni, dok su oni koji su se sakrili u
biskupovoj palati, poto su odbili ponudu biskupa Adalberta da ih spasi od hrianske
rulje ako se pokrste, bili pobijeni po biskupovom naredjenju. U dva dana je ubijeno osam
stotina Jevreja. Hrianski hroniar, Albert od Aix-a, je pisao: Samo se mali broj Jevreja
spasao od ovog surovog masakra, a nekoliko je prihvatilo pokrtavanje,

(str. 97)

mnogo vie iz straha od smrti nego iz ljubavi prema hrianskoj veri.8

(8 Poliakov, From the Time of Christ to the Court Jews, str. 45)

u mnogim su mestima biskupi i grofovi pokuali da zatite Jevreje od hrianskih masa, i

nudili Jevrejima izbor pokrtavanje ili smrt tek kada su ih hrianske rulje na to naterale.
Jevreji su, medjutim, imali malo razloga da veruju dobroj volji crkvene hijerarhije. Kada
je ono malo Jevreja koji su odabrali pokrtavanje a ne smrt, poelelo da se vrati Judaizmu
poto su Krstai proli njihov grad, nije im bilo dozvoljeno. Ta je zabrana formalizovana
bulom koju je izdao Papa Inokentije III, septembra 1201: ...onaj koji je silom priveden
hrianstvu, zbog straha ili muenja, i koji je primio sakrament krtenja da bi izbegao
tetu (ak i onaj ko lano pristupi krtenju) zaista prima peat hrianstva... Oni (prisilno
pokrteni) poto su sami pomazani svetim uljem i poto su uestvovali u telu Gospoda,
moraju da budu naterani da se pokoravaju veri koju su silom primili. Jedina je
mogunost, po papi, bila da se ovek otvoreno izjasni protiv krtenja, i da odbije da
prodje kroz ceremoniju. Kao to Poljakov pie, Poto su oni koji su se otvoreno izjasnili
protiv nasilnog pokrstavanja obino bivali ubijeni na mestu, u praktinom su smislu sva
pokrtavanja postala vaea.9

(9 Ibid., str. 47, n. 6)

Drugi krstaki rat, koji je poeo 1147, ubrzao je pad statusa Jevreja medju
hrianima. Hrianski su svetenici uzburkali hrianske mase u anti-jevrejsko ludilo. U
Francuskoj je Abbe Pierre od Kluni-ja izazivao svoje parohijane: Kakva je korist od
odlaska na kraj sveta, uz veliki gubitak ljudi i novca, da bi se borilo protiv Saracena, kada
dozvoljavamo da medju nama ive nevernici koji nose hiljadu puta veu krivicu prema
Hristu od muhamedanaca.10

(10 Ibid., str. 48)

Tokom decenija posle krstakih ratova, nove anti-jevrejske klevete pomogle su da dodje
do ubistava jo stotina hiljada Jevreja.

TRI SREDNJEVEKOVNE KLEVETE

72
 73

Kroz ceo srednji vek hriani su ponavljali optubu iz jevandjelja po Jovanu, da

su Jevreji djavolova

(str. 98)

deca. Milioni hriana su stvarno poeli da veruju da Jevreji nisu prava ljudska bia ve
djavolska stvorenja, alijas Satane, i personifikacije Antihrista. Ova je dijabolina
dehumanizacija Jevreja uinila da svaka optuba protiv njih postane prihvatljiva.

Takav je bio sluaj sa tri anti-jevrejske klevete koje su bile u najirem opticaju
medju srednjevekovnim svetenstvom i u koje su verovali skoro svi hriani: Jevreji
ubijaju hriane i piju njihovu krv u ritualne svrhe; Jevreji truju hriane; Jevreji kradu
hleb od priesti, koji predstavlja Hristovo telo, pa zabadanjem igala u priesni hleb oni
mue Hrista.

Svaka od ove tri optube je uinjena, i u njih je verovano, bez obzira na

nepostojanje bilo kakvih dokaza koji bi to podrali, osim priznanja iznudjenih tokom
muenja.11

(11 Videti Hay, Europe, str. 127-28; o korienim metodama muenja videti str. 132-33)

Medjutim, nedostatak dokaza nije mogao da prevari mnogo hriana Djavolovi

izaslanici su poznati po svojim trikovima.12

(12 U ovom odeljku ostajemo dunici zapaenom radu savremene uenosti, The Devil and
the Jews: The Medieval Conception of the Jew and Its Relation to Modern Antisemitism
Djavo i Jevreji: Srednjevekovni koncept Jevrejina i njegov odnos prema modernom
antisemitizmu, od Doue Trahtenberga /Joshua Trachtenberg/. Relevantne stranice u
Trahtenbergovoj knjizi su 97-155)

Ritualno ubistvo

Prva optuba za ritualno ubistvo uinjena je 1144. godine, u Engleskoj. Prema

hrianskom dokumentu iz tog vremena: Jevreji iz Norvia su doveli dete pre Uskrsa, i
muili ga svim mukama kojima je na Gospod bio muen, i na Veliki petak su ga obesili
na ipku u mrnji prema naem Gospodu, a posle toga su ga zakopali. Hrianski
konvertit iz Judaizma, Teobald od Kembrida, svedoio je da se od Jevreja trai da svake
godine rtvuju hriansko dete, a mesto za to odabiraju rabini na svojoj godinjoj
konferenciji.13

(13 Trachtenberg, Devil and the Jews Djavo i Jevreji, str. 130)

Ova prva optuba za ritualno ubistvo nije imala neposrednih posledica. Poto nikada nisu
pronadjeni bilo kakvi dokazi da je ubistvo uopte poinjeno, a kamo li jevrejsko ritualno
ubistvo, nijednom Jevrejinu nije bilo sudjeno za navodni zloin.

73
 74

Medjutim, dugoroni efekti ove optube bili su razarajui. Izmedju dvanaestog i

dvadesetog veka, Jevrejima, a esto i celim jevrejskim zajednicama, bilo je sudjeno u vie
od 150 sluajeva zbog ritualnog ubistva. U skoro svim sluajevima, Jevreji su mueni i
ubijeni.

Tipian je primer Hjua iz Linkolna (Hugh of Lincoln).

(str. 99)

Godine 1255. Mnogi su Jevreji bili u poseti Linkolnu, Engleska, da bi prisustvovali udaji
keri jednog istaknutog Jevrejina. Dan posle venanja, telo hrianskog deaka Hjua iz
Linkolna, koji je bio nestao tri nedelje pre toga, pronadjeno je u cisterni u koji je sluajno
upao. Metju Paris (Matthew Paris), hrianski hroniar iz tog doba, zapisao je ono to su
on i drugi hriani verovali da se stvarno dogodilo: Deaka su prvo gojili deset dana
belim hlebom i mlekom, a zatim... skoro svi Jevreji iz Engleske su bili pozvani da
prisustvuju raspeu.14

(14 Ibid., str. 131)

Nakon toga je Jevrejin, po imenu Kopin (Copin) bio uhapen, i pod muenjem priznao
da su Jevreji raspeli deaka na nain na koji je svojevremeno raspet Isus. Stotinu
Jevreja je uhapeno, devetnaest od njih, ukljuujui i Kopina, je obeeno bez sudjenja.

Sluaj Hjua iz Linkolna je imao dubokog uticaja na narodnu sliku o Jevrejima u

Engleskoj i u celom Zapadnom svetu. Jedan vek kasnije je Dofri oser (Geoffrey
Chaucer), u svojoj Igumanijinoj pripovetci (jednoj od The Canterbury Tales
Kenterberijskih pria, njegovom klasinom delu), pisao o ubistvu Hjua koje su Jevreji
poinili. Jedan od vodeih engleskih esejista devetnaestog veka, arls Lemb (Charles
Lamb), je pisao: Priznajem da nemam hrabrosti da udjem u njihove sinagoge. Stare
predrasude me i dalje dre. Ne mogu sa sebe da otresem priu o Hjuu iz Linkolna.15

(15 Charles Lamb, Imperfect Sympathies /Nesavrena saoseanja/, Essays of Elia

Prie o Eliji. Navedeno u Hay, Europe, str. 126)

Hjuova smrt je bila inspiracija za desetine balada. Autori ove knjige su, prilikom
posete Planinama Ozark u Arkanzasu, kupila knjigu narodnih pesama sa Ozark planina,
tampanu 1973. godine, u kojoj je bila balada inspirisana Jevrejskim ritualnim
ubistvom Hjua iz Linkolna.16

(16 U knjizi F.J. ajldsa /Childs/, The English and Scottish Popular Ballads Popularne
balade Engleske i kotske /Magnolia, Mass.: Peter Smith, 1965/, sastavlja navodi
dvadeset i jednu verziju balade o Hjuu iz Linkolna. Videti Marcus, Jew in the Medieval
World, str. 126)

U njoj se opisuje Jevrejka koja poziva malog hrianskog deaka u svoju kuu, a zatim:

74
 75

Pribola je salvetu preko njegovog lica

I pribola je zlatnom pribadaom
Onda je uzela zlatnu posudu
Da sakupi krv iz njegovog srca
Unutra, unutra
Da pokupi krv iz njegovog srca.

Privrzenost Jevreja svom shvatanju Boga, uz poricanje hrianskog trojstva, uvek

je bila u sreditu

(str. 100)

optube za ritualno ubistvo. Dokument iz esnaestog veka objanjava da je ubistvo

hrianske dece, i podela njihove krvi medju Jevrejima, u znak njihovog venog
neprijateljstva prema hrianstvu, jer kada bi danas imali Hrista, oni bi ga raspeli kao
to su i njihovi oevi uinili, ali poto nemaju Hrista oni umesto njega rtvuju nevino
hriansko dete.

Do etrnaestog veka je optuba za ritualno ubistvo postala povezana sa jevrejskim

praznikom Pesah, to svedoi o antisemitizmu koji je medju hrianima izazivala
jevrejska privrenost sopstvenim zakonima, kao i njihovo razumevanje Boga. Hriani su
optuivali Jevreje da koriste hriansku krv u svom beskvasnom hlebu (macot) i u svom
vinu. U Savoju, 1329. godine, hriani su tvrdili da Jevreji od utrobe ubijene hrianske
dece prave hranu koja se zove aharans (haroset), koju jedu svakog Pesaha umesto rtve;
tu hranu pripremaju najmanje svake este godine, poto veruju da e time biti spaseni17. )

(17 Trachtenberg, Devil and the Jews Djavo i Jevreji, str. 135)

Optube za ritualno ubistvo pratile su Jevreje po celoj Evropi. Istoriar Haim

Hilel Ben-Sason pisao je da Generacija za generacijom Jevreja u Evropi je muena, a
jevrejske zajednice bivale masakrirane ili rasejane i razbijene zbog ove optube.18

(18 Haim Hillel Ben-Sasson, Trial and Achievement: Currents in Jewish History
Sudjenje i postignue: Tokovi jevrejske istorije, str. 247)

Krvna kleveta je, u stvari, opstala i u dvadesetom veku. Istoriar-protestant

Dejms Parks (James Parkes) je javio da U Centralnoj Istonoj Evropi, kako medju
rimo-katolicima tako i medju istono-pravoslavnim hrianima... skoro da je bilo vie
primera takvih optubi u godinama izmedju 1880. i 1945. nego tokom celog srednjeg
veka.19

(19 James Parkes, The Foundations of Judaism and Christianity Osnove Judaizma i
hrianstva, str. 247. Malcolm Hay veu krivicu za neprekidnu popularnost krvne klevete
u modernim vremenima pripisuje struji u Vatikanu: Mada je Papa Inokentije IV u
trinaestom veku izdao dekret da niko ne moe da optui Jevreje da koriste ljudsku krv u
svojim verskim ritualima, ta zabrana nije spreila objavljivanje starih kleveta u polu-

75
 76

zvaninom urnalu Vatikana, La-Cruila Cattolica, u seriji lanaka... /koji/ su se pojavili

izmedju februara 1881. i decembra 1882. Karakteristian za ove lanke je je izbor u broju
od 4. marta 1882: Svaki Hebrej, koji praktikuje tu veru i koji je vredan tog imena,
obavezan je, ak i danas, da svesno koristi u hrani, piu, obrezivanju i u raznim drugim
obredima svog verskog i civilnog ivota, sveu ili osuenu krv hrianskog deteta, pod
pretnjom da e prekriti svoje zakone i da e medju svojim poznanicima vaiti za loeg
Hebreja... sve ovo se i dalje istinito i verno potuje u sadanjem veku /Europe, str. 311-
12/)

Tokom 1930-tih godina nacisti su obnovili klevetu. Celo izdanje nacistikih

novina Der Sturmer od 1. maja 1934. bilo je posveeno jevrejskom ritualnom ubistvu, a
redovno nedeljno izdanje tih novina je rutinski prenelo ilustracije rabina kako sisaju krv
nemake dece.

Tokom 1960-tih i 1970-tih, krvnu klevetu je irila vodea finansijska figura

arapskog sveta, pokojni kralj Fejsal od Saudiske Arabije. U vie prilika Fejsal je

(str. 101)

obavetavao novinare da Jevreji svake godine slave Pesah tako to ubijaju nejevreje i piju
njihovu krv.20

(20 Krvnu klevetu su muslimanskom svetu predstavili hrianski misionari u

devetnaestom veku. Videti Hay, Europe, str 310)

U postskriptumu ove diskusije o optubi za ritualno ubistvo, vredi pomenuti dve

stvari koje unose ironiju. Prvo, krvna kleveta je bila uperena protiv prve nacije u istoriji
koja je stavila ljudsku rtvu van zakona (Postanje 22, Zakoni ponovljeni 18:10), i jedine
nacije na drevnom Bliskom istoku koja je zabranila konzumiranje bilo kakve krvi (Knjiga
Levitska 3:17; 7:26; 17:10-14; Zakoni ponovljeni 12:15-16; 12:23-25).21

(21 Profesor Jakob Milgrom, sa Univerziteta Kalifornija na Berkliju, zapisao je sledee:

Ova se zabrana ne moe nai ni na jednom drugom mestu na drevnom Bliskom istoku.
To to nijedan od suseda Izraela ne poseduje tu apsolutnu i univerzalno obavezujuu
zabranu, znai da ona ne moe biti ostatak nekog primitivnog tabua, ve je rezultat
namernog, promiljenog ozakonjenja. To je jasno iz objanjenja koje je prikljueno
zakonu: krv je ivot (Knjiga Levitska 17:11, 14 i Zakoni ponovljeni 12:23. Milgromov
zakljuak pojavljuje se u Encyclopedia Judaica, 4:1115)

To to je tako mnogo srednjevekovnih hriana verovalo i irilo tu la o Jevrejima, vodi

nas do druge ironije. Rani cionistiki mislilac, Ahad Ha-Am, smatrao je da je krvna
kleveta bila zapravo od izvesne psiholoske koristi za Jevreje, poto im je omoguila da se
odupru internalizovanju njihovog negativnog predstavljanja od strane spoljnjeg sveta.
Ova je optuba jedini sluaj opteg prihvatanja jedne ideje o nama, koja nas nee
dovesti u sumnju o tome da li svet grei a mi smo u pravu, poto je zasnovana na
apsolutnoj lai. Svaki Jevrejin koji je odrastao medju Jevrejima zna da je nedvosmislena

76
 77

injenica da, uzduz i popreko po Jevrejstvu, ne postoji jedna jedina osoba koja pije
ljudsku krv iz verskih razloga... Ali, pitate se vi, da li je mogue da svi gree a da su
Jevreji u pravu? Da, mogue je: krvna optuba dokazuje da je mogue.22

(22 Ahad Ha-Am, Sellected Esseys Odabrani eseji, str. 203-4)

Zavere trovanja hriana

Ako je kralj imao Jevrejina lekara, pie Dejms Parks, a nije stvarno poginuo na
bojnom polju, tako to bi ga neki neprijatelj isekao sekirom na pola, nema nieg
iznenadjujueg u tome to bi njegov nesreni doktor bio optuen da ga je otrovao.23

(23 James Parkes, The Jew in the Medieval Community Jevrejin u srednjevekovnoj
zajednici, str. 50)

Parks navodi nekoliko sluajeva u kojima je Jevrejin kraljev lekar - bio likvidiran posle
smrti kralja.

U stvarnosti, skoro svaki srednjevekovni lekar-Jevrejin je bio u opasnosti.

Godine 1161, u Bohemiji, osamdeset i est Jevreja je bilo spaljeno za kaznu zbog
navodne zavere jevrejskih lekara da otruju stanovnitvo.24

(24 Trachtenberg, Devil in the Jews Djavo u Jevrejima, str. 97)

Takve su optube podrzavali vodei intelektualni krugovi u evropskom drutvu. Godine

1610,

(str. 102)

Medicinski fakultet Univerziteta u Beu je objavio da su svi lekari-Jevreji obavezni po

jevrejskom zakonu da ubiju svakog desetog hrianina, uz pomo lekova.25

(25 Ibid.)

Martin Luter je rekao da ako bi oni (Jevreji) mogli sve da nas ubiju, to bi rado uinili, a
to esto i rade, naroito oni koji sebe zovu doktorima. Oni znaju sve to se u Nemakoj
zna o medicini; oni mogu da daju otrov oveku, od ega e on umreti u roku od jednog
sata, ili za deset ili dvadeset godina; oni odlino razumeju tu umetnost.26

(26 Trachtenberg, Devil and the Jews Djavo i Jevreji, str. 99)

Kleveta da su Jevreji kovali zaveru da potruju hrianski svet imala je posebno

tragine rezultate tokom Crne smrti izmedju 1348 i 1349. Za tu kugu, koja je pomorila
oko jedne treine stanovnitva Evrope, bili su optueni Jevreji, uprkos injenici da je
kuga ubijala i Jevreje. Hrianski doktor, Konrad iz Regensburga, u svojoj knjizi Buch
der Natur, bio je jedan od malobrojnih hriana koji je shvatio iracionalnost optuivanja

77
 78

Jevreja: Ali ja znam da je u Beu bilo vie Jevreja nego u bilo kom drugom nemakom
gradu koji mi je poznat, i da je toliko mnogo njih umrlo od kuge da su morali da poveaju
svoje groblje. Da su tako neto navukli na sebe bila bi ludost s njihove strane. Medjutim,
doktorovo rezonovanje nije imalo nikakvog dejstva.

Prvi Jevreji su mueni septembra 1348. godine u vajcarskoj, da bi priznali

odgovornost za irenje Crne smrti. Prema priznanju, rabi je dao uputstva Jevrejima:
Vidite, dajem vam mali paket koji sadri preparat otrova... To treba da rasporedite po
bunarima, cisternama i izvorima... da biste otrovali narod koji koristi vodu. Oktobra
1348. objavljena je presuda: ...svi Jevreji, od sedam godina i stariji, ne mogu da budu
izuzeti iz ovog zloina, poto su svi bili upoznati i krivi su za gore opisane aktivnosti.
Zatim su jevrejska deca ispod sedam godina bila krtena i odgajali su ih hriani, poto su
njihove porodice bile pobijene.27

(27 Ben-Sasson, Trial and Achievement Sudjenje i posledice, str. 254-55)

Antisemitske klevete teko umiru. Godine 1953, Jozef Staljin je optuio grupu
doktora, veinom Jevreja, da su kovali zaveru da otruju komunistiko rukovodstvo
Sovjetskog saveza. Staljin je umro tri dana pre nego to je sudjenje trebalo da pone, ali
sada znamo da je Staljin eleo da iskoristi doktorsku zaveru da bi uskovitlao rusko
javno mnjenje protiv Jevreja i da, u krizi koja bi tome usledila, protera Jevreje Rusije u
Sibir.

Skrnavljenje hostije

etvrti Lateranski koncil je 1215. godine usvojio doktrinu trans-substancijacije

kao zvaninu crkvenu dogmu. Ta je dogma tvrdila da se komadi koji je korien tokom
slube udom pretvarao u Isusovo telo. Taj komadi hleba nije trebalo gledati kao
simbolinu predstavu Isusovu, ve kao njegovo stvarno telo. Koliko su bukvalno hriani
prihvatali ovo uenje vidi se iz zapisa vodeeg svetenika u trinaestom veku, Bertolda iz
Regensburga. On je objasnio da Hrist, mada je prisutan u komadiu hleba, ne dozvoljava
da ga vide u njemu, jer ko bi eleo da odgrize malu glavu, ili male ruke, ili male noge
malog deteta?28

(28 Trachtenberg, Devil and the Jews Djavo i Jevreji, str. 114)

Hriansko verovanje u doktrinu trans-supstancijacije dovelo je do muenja i

ubistva hiljada Jevreja. Poto se Isus vraa u ivot kroz komadie hleba za priest, zar ne
bi Jevreji, koji su ga jednom ve raspeli, eleli da ga ponovo mue i ubiju? Godine 1243,
samo dvadeset i osam godina posle etvrtog lateranskog koncila, dogodila se prva
optuba za oskrnavljenje hostije u Berlicu, blizu Berlina. Cela jevrejska zajednica je
bila iva spaljena zbog navodnog muenja hleba za priest. Optube za skrnavljenje
hostije proirile su se po celoj Evropi. U Pragu je 1389. godine kolektivno optuena
jevrejska zajednica za napad na kaludjera koji je nosio hleb za priest. Velike rulje
hriana opkolile su jevrejski kraj i Jevrejima ponudile izbor: pokrtavanje ili smrt. Poto
su odbili da budu pokrteni, ubijeno je tri hiljade Jevreja. U Berlinu je 1510. godine

78
 79

spaljeno dvadeset i est Jevreja a dvojici su odseene glave jer su navodno obeastili
hostiju. Optube za skrnavljenje hostije su zabeleene sve do 1836. u Rumuniji.

Kleveta za skrnavljenje hostije je medju najjasnijim primerima hrianskog

vidjenja Jevreja kao djavola. Jasno je da se niko, pa ak ni Jevreji, ne bavi muenjem
kolaia. Ako bi neko i muio neki kolai, to bi znailo samo jedno: i on vidi da je to
telo Isusovo, i eli da to telo pati. Ko, osim Djavolovog naroda, prepoznaje boanstvo
Isusa, ali eli da ga uniti?

(str. 104)

HRIANSKI KORENI HOLOKAUSTA

esnaest vekova takve mrnje prema Jevrejima kulminiralo je u Holokaustu.

Hrianstvo nije stvorilo Holokaust; istina je da je nacizam bio anti-hrianski, ali je
omoguio Holokaust. Bez hrianskog antisemitizma Holokaust ne bi bilo mogue izvesti.

Medjutim, nacistiki antisemitizam se razlikovao od hrianskog antisemitizma

na bar dva znaajna naina. Nije Jevrejima dozvoljavao izbor pokrtavanje-ili-smrt, kao
to je bio sluaj kod srednjevekovnih hrianskih antisemita, ve je izbor bila samo smrt.
I zahtevao je smrt svih Jevreja a ne, kao to je srednjevekovni hrianski svet traio,
patnju svih Jevreja i nasuminu smrt mnogih. U praktino svakom drugom pogledu
nacizam je zavisio od hrianskih antisemitskih ideja, kleveta, politike i zakonodavstva.

Hitler i nacisti su u srednjevekovnom katolikom anti-jevrejskom zakonodavstvu

nali model za svoje sopstveno, a itali su i prepisivali virulentne antisemitske tekstove
Martina Lutera. Pouno je da je Holokaust krenuo iz jedine velike evropske zemlje koja
je imala priblizo jednak broj katolika i protestanata. Obe tradicije su bile zasiene
mrnjom prema Jevrejima.

KATOLICIZAM

Kada je crkva bila najvea sila u Evropi, od etvrtog do osamnaestog veka, njeni
zakoni, od kojih su mnogi bili upravljeni protiv Jevreja, bili su zakoni Evrope. U pogledu
crkvenog anti-jevrejskog zakonodavstva, istoriar Holokausta Raul Hilberg je zapisao:
...kada se pregledaju dokumentarni podaci o unitenju Jevreja, oveku se odmah namee
injenica da je nemaka administracija znala ta radi... Nemaka birokratija je mogla da
crpi... iz presedana i da prati... smernice, poto su nemake birokrate mogle da zahvate iz
ogromnog rezervoara

(str. 105)

administrativnog iskustva, rezervoara koji su crkva i drava napunile tokom petnaest

vekova destruktivnih aktivnosti.29

(29 Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews Unitenje Jevreja Evrope, str. 4)

79
 80

U svojoj knjizi Unitenje Jevreja Evrope, Hilberg je konstruisao tabelu koja

podrava ovu tezu.30

(30 Hilberg, Destruction, str. 4-6. U svakom od sluajeva naveli smo samo prvi datum
kada je dati zakon stupio na snagu. Mnogi od zakona su mnogo puta nanovo osnaivani)

Crkveni zakon Nacistiki zakon

Jevrejima i hrianima nije dozvoljeno da Jevrejima zabranjen ulaz u kola za
jedu zajedno; Sinod u Elviri, 306 ruavanje (Ministar transporta Mi-
nistru unutranjih poslova; 30.12.39

Jevrejima zabranjeno obavljanje javnih Zakon o ponovnom uspostavljanju

poslova, Sinod u Klermonu, 535 profesionalne civilne slube; 7.4.33

Jevrejima zabranjeno prisustvo na ulicama Dekret koji ovlauje lokalne vlasti

tokom Strasne nedelje, 3. Sinod iz Orleana, da zabrane Jevrejima prisustvo na
538 ulicama prilikom odredjenih nacis-
tikih praznika; 3.12.1938

Spaljivanje Talmuda i drugih jevrejskih Spaljivanje knjiga u nacistikoj

knjiga; 12. Sinod u Toledu, 681 Nemakoj

Hrianima nije dozvoljeno leenje kod Dekret od 25.7.1938

jevrejskih doktora; Sinod u Trulanu, 692

Jevreji obavezni da plaaju poreze za odravanje Sozialaugleichsabgabe kojim se

crkve, u istom iznosu kao i hriani; Sinod u propisuje da Jevreji plaaju porez na
Geroni, 1078 prihod u korist donacije za partijske
potrebe, nametnut nacistima;
24.12.1940

Obeleavanje jevrejske odee znakom; etvrti Dekret od 1. Septembra 1941 kojim

lateranski koncil, Kanon 68 (prepisano iz se zahteva da Jevreji nose utu
islamskog zakonodavstva kojim se zahteva da zvezdu
hriani nose plave pojaseve a Jevreji ute
pojaseve)

Hrianima zabranjeno prisustvovanje jevrejskim Zabranjeni prijateljski odnosi sa

ceremonijama; Sinod u Beu, 1267 Jevrejima; 24.10.1941

Jevrejima nije dozvoljeno da sa obinim

hrianskim narodom raspravljaju o pojmovima
katolicke vere; Sinod u Beu, 1267

(str. 106)

80
 81

Obavezni geto; Sinod u Breslau, 1267 Hajdrihovo naredjenje o zatvaranju

Jevreja u geta; 21.9.1939

Hrianima nije dozvoljeno da prodaju ili Dekret kojim se propisuje prinudna

daju u najam nekretnine Jevrejima; Sinod prodaja jevrejskih nekretnina;
u Ofenu, 1279 3.12.1938

Jevrejima nije dozvoljeno sticanje akademskih Zakon protiv prevelikog broja ue-
zvanja; Koncil u Bazelu, Sesija XIX nika u nemakim kolama i univer-
zitetima; 25.4.1933

Jo oiglednije od kopiranja starog hrianskog antisemitskog zakonodavstva bilo

je korienje stotinama godina starih antisemitskih kleveta od strane nacista. Sve
negativne slike koje su katolici stvorili tokom ranog i kasnog srednjevekovnog perioda,
dobile su svoj eho kod nacista. Mada su bili anti-hriani (dobrim delom zbog jevrejskih
korena i vrednosti hrianstva), nacisti su svoje govore i publikacije punili priama o
Jevrejima koji ubijaju nejevreje da bi pili njihovu krv, i o tome kako Jevreji truju
nemake sisteme za vodosnabdevanje. Julijus trajher (Streicher), glavni nacistiki
antisemitski ideolog, obeen u Nirnbergu zbog ratnih zloina, esto je apelovao na
hrianske instinkte svojih zemljaka Nemaca, tako to je Jevreje opisivao kao narod za
koji je Hrist rekao da im je djavo otac.31

(31 Navedeno kod Hilberga, Destruction Unitenje, str. 12)

PROTESTANTIZAM

Stotinama godina star katoliki antisemitizam u Nemakoj bio je vie nego

preslikan virulentnim novijim protestantskim antisemitizmom.

Martin Luter (Luther) (1483-1546), jedan od najeih mrzitelja Jevreja u istoriji,

bio je istovremeno osniva protestantizma i otac nemakog nacionalizma. U skladu s tim,
njegove antisemitske tvrdnje su imale dubokog uticaja na stavove skoro svih Nemaca, ne
samo protestanata.

U svojim mladjim danima Luter je kritikovao crkvenu anti-jevrejsku politiku jer

je verovao da takva politika spreava Jevreje da predju na hrianstvo. Kada je Luter
kasnije shvatio da njegov pristup nije podstakao Jevreje da prestanu da budu Jevreji,
besno se okrenuo protiv njih. Njegovi kasniji tekstovi

(str. 107)

protiv Jevreja bili su toliko otrovni, da su ih nacisti esto citirali. I zaista, Julijus trajher
je u svojoj odbrani na sudjenju u Nirnbergu tvrdio da nikada nije rekao nita o Jevrejima
to Marin Luter nije rekao etiri stotine godina pre njega.32

81
 82

(32 Videti A. Roy Eckhardt, Your People, My People Tvoj narod, moj narod, str. 24)

trajher je u mnogome bio u pravu. Postoji stvarna slinost medju Luterovim i

nacistikim temama, a Hitler je bio prilino upoznat sa Luterovim tekstovima, i divio im
se. U svom Mein Kampf-u, Hitler je Lutera nazvao jednom od tri velike figure Nemake,
pored Frederika Velikog i Riharda Vagnera (Richard Wagner).33

(33 Mein Kampf, str. 213)

U svojim razgovorima jos 1918 rekao je: Luter je bio veliki ovek, div. Jednim
zamahom je objavio novu zoru... Jevrejina je video onako kako mi danas tek poinjemo
da ga vidimo. Kada su 9. novembra 1938. godine nacisti izveli svoj prvi veliki pogrom,
u kome su unitili skoro sve sinagoge po Nemakoj i ubili trideset i pet Jevreja, objavili
su da je taj pogrom izveden u ast godinjice rodjendana Martina Lutera.34

(34 Navedeno u Friedrich Heer, Gods First Love Prva Boija ljubav, str. 286)

Kao to je katoliko zakonodavstvo anticipiralo praktino svaki nacistiki anti-

jevrejski dekret, sa izuzetkom genocida, tako je i Martin Luter anticipirao najvei broj
nacistikih aktivnosti protiv Jevreja. U pamfletu koji je objavio pred kraj svog ivota,
Concerning the Jews and Their Lies (to se tie Jevreja i njihovih lai), Luter je opisao
osam akcija koje treba preduzeti protiv Jevreja:

Spaliti sve sinagoge.

Unititi sva jevrejska mesta stanovanja.
Konfiskovati Jevrejima njihove svete knjige.
Zabraniti rabinima da poduavaju.
Zabraniti Jevrejima da putuju.
Zabraniti Jevrejima da naplauju kamate na zajmove nejevrejima i
konfiskovati jevrejsku imovinu.
Primorati Jevreje na fiziki rad.
Izgnati Jevreje iz provincija u kojima ive hriani.35

(35 Hay, Europe, str. 286)

Treba rei da su, to se Luterovih anti-jevrejskih tekstova tie, nacisti sebe videli kao
sledbenike Martina Lutera. Nacistiki opis Jevreja kao gamadi koju treba istrebiti, bio je
eho Luterovog opisa Jevreja kao kuge, napasti, iste nesree u naoj zemlji.36

(36 Taj pamflet je pretampan u The Jew in the Medieval World Jevrejin u
srednjevekovnom svetu, izd. Jacob Marcus, str. 167-69)

Zahvaljujui

(str. 108)

82
 83

divovskoj ulozi koju je igrao u Nemakoj nacionalnoj i verskoj misli, Luter je

predstavljao znaajnog saveznika nacistima kod sprovodjenja njihovog konanog
reenja.

ZAKLJUAK

Skoro dve hiljade godina hrianski je antisemitizam bio reakcija na Judaizam.

Zaista, sam in ostajanja Jevrejinom bilo je, u oima miliona hriana, aktivno
odbacivanje hrianstva. Shodno tome, hrianski je svet nemilosrdno dehumanizovao
Jevreje, time omoguavajui da se dogodi Holokaust, krajnja posledica te dehumanizacije.
Mada je istina da su mnogi nacisti bili anti-hriani (i da je nacizam sam po sebi bio anti-
hrianski), svi su oni bili, kao to je jevrejski filozof Eliezer Berkovic istakao, deca
hriana.37

(37 U knjizi Eliezer-a Berkovits-a, Faith after the Holocaust Vera posle Holokausta,
/New York: Ktav, 1973/, moe se nai slikovita i brilijantna procena odgovornosti
hriana za Holokaust)

Holokaust se dogodio u hrianskoj Evropi. Hriani moraju da se suoe sa tom

injenicom ukoliko hrianstvo treba da ostane verodostojno posle Auvica i ako
hrianski svet eli da uspostavi pozitivne odnose sa jevrejskim narodom.

Medjutim, jevrejska procena hrianskog sveta mora istovremeno da se prilagodi

savremenoj realnosti. Nikada ne zaboravljajui prolost, Jevreji moraju da uvide da su se
dogodile velike promene, kako u protestantizmu tako i u katolicizmu. Mada u obe ove
grane hrianstva i dalje ima mrzitelja Jevreja, naroito medju krajnjom Desnicom i
krajnjom Levicom Evrope i June Amerike, sada takodje ima mnogo onih koji vole
Jevreje. Jevreji moraju da razumeju da je sadanji hrianski svet esto saveznik a ne
ugnjeta Jevreja. U ovom su veku nacizam, islam i levica, zamenili hrianstvo kao
najvee svetske aktere antisemitizma. tavie, ideali obe religije zahtevaju da se Jevreji i
hriani zdrue u savez da bi se usavrio svet pod vladavinom Boga. Sigurno je da se
takav savez nee lako razviti. Mnogi e Jevreji, znajui prolost hrianstva, oklevati da
poveruju da su se hriani zaista promenili. A mnogi e hriani sumnjati da su Jevreji
teoloka anomalija koja eka pretvaranje u Novi Izrael. Ali dolo je vreme da Jevreji
uvide

(str. 109)

da su se u savremenom hrianstvu dogodle velike promene, da postoje sile, naroito u

Sjedinjenim dravama i Zapadnoj Evropi, koje su vrlo otvorene prema Jevrejima.
Hriani, sa svoje strane, moraju da priznaju uase hrianskog antisemitizma i latentne,
kao i otvorene, antisemitske elemente koji jo uvek ive u hrianstvu. Oni takodje
moraju da shvate da Jevreji zadravaju svoje mesto u Boijim planovima, uprkos tome
to oni odbacuju hrianske tvrdnje u vezi Isusa. Jedan od hriana koji je to uinio bio je
Papa Jovan XXIII. Neposredno pred smrt sastavio je ovu molitvu: Sada uvidjamo da su

83
 84

mnogi vekovi slepila zamaglili nae oi, tako da vie ne vidimo lepotu Izabranog naroda i
vie ne raspoznajemo na njihovim licima crte naeg prvorodjenog brata. Shvatamo da
nam je elo obeleeno Kainovim znakom. Duge je vekove Avelj leao u krvi i suzama,
zato to smo mi zaboravili Tvoju ljubav. Oprosti nam za prokletstvo koje smo
nepravedno bacili na ime Jevreja. Oprosti nam to smo Te, prokletstvom koje smo bacili,
po drugi put raspeli.38

(38 Navedeno u Heer, Gods First Love Prva Boija ljubav, posle stranice sa posvetom)

DEVET

Islamski antisemitizam

Islam je bio druga religija koja je proizala iz Judaizma, ali poto mu osniva nije
bio Jevrejin, i poto od poetka to nije bila jevrejska sekta, susret islama sa Judaizmom
bio je znaajno manje bolan nego susret sa hrianstvom. Kao to je Salo Baron zapisao:
Stoga je to od poetka bila borba medju strancima a ne interni sukob medju braom.1

(1 Salo Baron, A Social and Religious History of Jews, 3:94)

Najvema zbog toga su Jevreji u islamskom sveti retko progonjeni tako estoko kao to je
to bio sluaj sa njihovom braom u hrianskom svetu. S. D. Goaten (Goitein), vodei
istoriar jevrejskog ivota u arapskom svetu, zakljuuje: ...kada se odmere injenice
koje su poznate, verujem da je ispravno rei da je, u celini, poloaj ne-muslimana
(hriana i Jevreja) pod srednjevekovnom islamskom vladavinom bio daleko bolji nego
poloaj Jevreja u srednjevekovnoj hrianskoj Evropi.2

(2 S. D. Goitein, Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 84. Goitein-ova knjiga je najbolji
pregled Jevreja pod Arapima i islamom. The Jews of Arab Lands Jevreji arapskih
zemalja, koju je napisao Norman A. Stillman, dopunjava Goitein-ov rad sa vie od 300
stranica dokumenata iz jevrejskog ivota u islamskom svetu)

Goatenova procena stoji, ali nam mnogo vie govori o poloaju Jevreja pod
hrianima nego o tome kako su ih muslimani tretirali. Jer, mada su Jevreji u
muslimanskom svetu moda retko trpeli muenja, pogrome i proterivanja koja su bila
tipina za jevrejski ivot pod srednjevekovnom hrianskom vladavinom, njihov je ivot
pod islamom najee bio ivot degradacije i nesigurnosti. Ako bi se muslimanskom
vladaru prohtelo, neka bi sinagoga

(str. 111)

bila unitena, jevrejska siroad bi silom bila prevedena u islam, ili bi Jevreji bili
primorani da plaaju jo vee poreze od onih uobiajenih - koji su ve bili preterani.

84
 85

MUHAMAD I JEVREJI

Kao i kod hrianstva, islamski anti-Judaizam je duboko ukorenjen. I islam je

rodjen iz Judaizma; i njega su Jevreji odbacili kada se od njih traila potvrda; i on je patio
od krize identiteta u odnosu na Judaizam.

Kada je islam rodjen u sedmom veku, u Medini, gde je nastala prva muslimanska
zajednica, postojala je znaajna jevrejska populacija. Jevreji u pre-islamskoj Arabiji su
bili aktivni zastupnici svoje religije toliko da je nekoliko kraljeva Himjara (Himyar),
sada Jemena, prelo u Judaizam. Zapisi iz onog vremena opisuju Du Nuvas Asara (Dhu
Nuwas Asar), poslednjeg kralja Himjara, kao oveka koji veruje u jedno boanstvo,
koga kralj naziva Rahman, Milosrdni, onako kako se Bog nazivao u Judaizmu a kasnije u
islamu.

Tokom svojih mladih godina Muhamad se lepo odnosio prema Jevrejima Arabije,
a njihova verska praksa i ideje su na njega duboko uticali. Goaten ukazuje: Ugradjene
vrednosti verovanja u jednog Boga, stvoritelja sveta, Boga pravde i milosti, pred kim svi
koji su gore i svi koji su dole jednako snose linu odgovornost, Muhamad je primio od
Izraela, i to nikad nije prestao da naglaava.3

(3 Goitien, Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 58-59)

Duboki uticaj Jevreja, njihove Biblije i njihovih zakona na Muhamada jasno je

izraen u Kuranu, muslimanskoj bibliji, i u Muhamadovom ranom verskom
zakonodavstvu. Zaista, Muhamad je sebe video kao drugog Mojsija. U Kuranu on pie o
svojoj poruci (Sura 46, stih 12) da Pre nje je Knjiga Mojsijeva otkrivena... Ova knjiga to
potvrdjuje. Otkriva se na arapskom jeziku...4

(4 Prevodi korieni u ovom poglavlju uzeti su iz Kurana koga je preveo jedan drugi
arapski uenjak, N. J. Dawood /New York: Penguin, 1964/)

Mojsije se u Kuranu spominje vie od sto puta i zapravo je u njemu dominantna linost.

Jevrejska doktrina koja je najdublje uticala na Muhamada je monoteizam: Nema

Boga osim Boga. Zaista, Muhamadov monoteizam je bio tako prilagodjen

(str. 112)

beskompromisnoj prirodi monoteizma u Judaizmu, da je on, mada je bio takodje pod

uticajem hrianskih uitelja, odbacio hriansko trojstvo i boanstveno poreklo Isusovo
kao ne-monoteistike: Nevernici su oni koji kau: Alah je Mesija, sin Marije...
Nevernici su oni koji kau: Alah je jedan od tri. Postoji samo jedan Bog. Ako ne
odustanu od toga sto govore, oni koji ne veruju e biti strogo kanjeni (5:71-73).

Jevrejski zakon je takodje imao dubokog uticaja na Muhamada. U ranim danima

islama, mulsimani su se molili u pravcu jevrejskog svetog grada, Jerusalima, i potovali

85
 86

su najsveaniji jevrejski praznik, Jom Kipur, Dan pokajanja. Tek kasnije, kada je
Muhamad zakljuio da ga Jevreji nee prigrliti kao svog proroka, i da nee prei na islam,
zamenio je Jerusalim Mekom, a post za Jom Kipur - Ramadanom. Na slian je nain
Muhamad zasnovao zakone o ishrani na zakonu Judaizma Karutu: Zabranjeno vam je
trulo meso, krv i meso svinje; takodje svako meso... ivotinja koje su rtvovane idolima
(5:3). Pet dnevnih molitava islama su na slian nain uobliene po uzoru na tri
svakodnevne slube Jevreja.

Drugo po vanosti, samo posle usvajanja jevrejskog Boga, bilo je Muhamadovo

usvajanje jevrejskog praoca, Abrahama, kao osnivaa islama. U Suri 2, stih 125,
Muhamad pie kako su Abraham i njegov sin Imael pretvorili Kabu, svetu stenu
arapskog paganstva, u svetilite islama.

Verujui da je on sam konani i najvei prorok Mojsijevog monoteizma, i poto je

usvojio toliko od jevrejske misli i prakse, Muhamad je zamolio Jevreje Arabije da
prepoznaju njegovu ulogu i da usvoje islam kao kulminaciju Judaizma. ak je i Luter,
pisao je poznati filozof Valter Kaufman (Walter Kaufmann) sa Prinston Univerziteta,
oekivao da Jevreji konvertiraju na njegovu verziju hrianstva, mada je veru u Hrista
stavio u sredite svog uenja i vrsto verovao u trojstvo. Ako je ak i Luter... mogao da
oekuje tako neto, koliko je Muhamad vie oekivao, kada su njegova rana otkria bila
toliko blia Judaizmu?5

(5 Walter Kaufmann, Religions in Four Dimensions Vere u etiri dimenzije, str. 186)

Muhamadova duboka elja da ga Jevreji priznaju, odslikava sline potrebe Isusa i

njegovih sledbenika. Nijedna grupa nije mogla da potvrdi njegove religiozne tvrdnje kao
to su to mogli

(str. 113)

Jevreji. Nijedna grupa nije mogla tako ozbiljno da zapreti da e ih minirati, kao to su to
mogli Jevreji.

Jevreji su odbacili Muhamadove tvrdnje kao to su odbacili i Isusove, drei da je,

u oba sluaja, ono to je istinito u porukama nije novo, a ono to je novo nije istinito.
Islam je paganima Arabije mogao da poslui kao napredak u verskom smislu, ali je za
Jevreje bio samo jo jedan izdanak Judaizma.

Najvaniji faktor koji je Muhamadove proroke tvrdnje uinio Jevrejima

neprihvatljivim, bilo je njegovo nepoznavanje Biblije. Uglavnom zato to Muhamad
nikada nije itao Bibliju, ve samo sluao Biblijske prie, njegovo pozivanje na Bibliju je
esto bilo pogreno. U Suri 28:38, na primer, Faraon (iz knjige Izlazak) trai od Hamana
(iz Knjige o Esteri) da podigne Vavilonsku kulu (koja se pojavljuje na poetku knjige
Postanje).

86
 87

Jo jedna prepreka jevrejskom prihvatanju Muhamada bio je moralni kvalitet

nekih od njegovih uenja. Jevrejima, ili hrianima Arabije, ta se uenja nisu inila
jednakim, a kamo li zamenom za proroka uenja Judaizma i hrianstva. U 33:50, na
primer, sebe izuzima iz sopstvenog zakona koji mukarca ograniava na etiri ene, a u
4:34 on savetuje muevima da biju neposlune ene. Valter Kaufman pie da ima jo
mnogo toga slinog ovome, naroito u Suri 33, i da mora da se Jevrejima uinilo kao
daleki odjek Amosa i Jeremije, a hrianima kao neto to ini apsurdnom prorokovu
tvrdnju da je on zamena za Isusa.6

(6 Ibid.)

Najzad, ukidanje mnogih zakona iz Tore uinilo je da se njegova vrednost u

oima Jevreja izgubi.

Iz tih, ali i iz drugih razloga, Jevreji su odbacili Muhamadove proroke tvrdnje i

odbili da postanu muslimani. To je bilo dovoljno da razbesni Muhamada. Ono to ga je
jo vie ljutilo, bilo je to su Jevreji javno istakli Muhamadove greke u biblijskom
uenju, a moda su se ak i rugali njegovim tvrdnjama da je prorok. Tako Goaten pie:
...sasvim je prirodno da Muhamad nije mogao da tolerie kao svog suseda veliku
monoteistiku zajednicu koja je kategorino poricala njegove tvrdnje kao proroka, i
verovatno takodje ismevala njegove neizbene brljotine...7

(7 Goitein, Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 64)

Rezultat je bio da se Muhamad okrenuo protiv Jevreja i njihove

(str. 114)

religije, i nikad im nije oprostio. I upravo kao to je rano hriansko neprijateljstvo prema
Jevrejima bilo kanonizovano u Novom zavetu, da bi se obezbedila boanska
delegitimizacija Jevreja i Judaizma, tako su i Muhamadove ljutite reakcije prema
Jevrejima bile zapisane u Kuranu i milionima muslimana kroz istoriju obezbedile od
boanstva opravdanu antipatiju prema Jevrejima.

Muhamad je u Kuranu napao Jevreje i na nekoliko naina pokuao da obezvredi

Judaizam. Prvo i najvanije: promenio je Abrahama iz Jevrejina u muslimana: Abraham
nije bio ni Jevrejin ni hrianin. (On) je sebe predao Alahu... Sigurno je da su ljudi koji su
najblii Abrahamu oni koji ga slede, ovaj Prorok... (3:67-68).

Drugo, osudio je Jevreje i delegitimizovao njihov zakon ponudivi tezu

slinu Pavlovoj - da su mnogi zakoni iz Tore dati Jevrejima kao kazna za njihove grehove:
Zbog njihovog nevaljalstva, zabranio je Jevrejima dobre stvari koje im je prethodno
dozvoljavao (4:160).

Tree, Muhamad je optuio Jevreje da su, falsifikujui svoju Bibliju, namerno

izostavili proroanstva o njegovom dolasku.8

87
 88

(8 I hriani su bili optueni da su iz Novog zaveta izostavili Isusovo proroanstvo koje se

odnosi na Muhamada: A to se Isusa tie, koji je rekao Izraelianima: Mene je poslao
Alah da potvrdim Toru koja je ve otkrivena i da donesem vesti o apostolu koji e doi
posle mene ije je ime Ahmed /drugo Muhamadovo ime/... /61:6/)

Na primer, u Kuranu (2:129), Muhamadov Abraham izgovara proroanstvo o njegovom

(Muhamadovom) dolasku. Muhamad je optuio da su Jevreji ugasili Alahovu svetlost
(9:32) time to su takva proroanstva uklonili iz svoje Biblije.

etvrto, Muhamad je tvrdio da Jevreji, kao i hriani, nisu pravi monoteisti, to je

potkrepio tvrdnjom da su Jevreji verovali da je prorok Ezra bio Sin Boji. A Jevreji kau:
Ezra je sin Alahov... Alah se bori protiv njih. Kako su oni izopaeni... (9:30).

Ovi anti-jevrejski proizvodi koje je Muhamad artikulisao kao reakciju na to to su

ga Jevreji odbacili, ostali su da ih muslimani zauvek smatraju Boijom rei. Kao takvi,
oni su stvorili osnovu za muslimanski antisemitizam koji traje sve do dananjih dana.
Mada su prvobitno bile usmerene protiv odredjenih Jevreja odredjenog vremena, ove su
rei esto bile shvatane od strane sledeih generacija kao da se odnose na sve Jevreje,
svih vremena. Jedan obian primer je iz 2:61: ...A ponienje i nesrea su utisnuti u njih i
dolazi im bes Alaha. To je zato to nisu verovali u

(str. 115)

Alahova otkria i to su greno napadali proroke. To je zbog njihove neposlunosti i

prestupa. Ovaj Kuranski opis Jevreja Arabije sedmog veka, muslimani esto citiraju da
bi opisali Jevreje sve do dananjih dana.*

(* U svom govoru pred egipatskim vojnim oficirima 25. aprila 1972. godine, pokojni
egopatski predsednik Anvar el-Sadat je citirao ovaj stih iz Kurana: Najsjajnija stvar koju
je na prorok Muhamad, neka Bog i blagoslov budu s njim, uinio, bilo je da ih izbaci
/Jevreje/ sa celog arabijskog poluostrva... Zavetujem vam se da emo proslaviti prilikom
sledee godinjice, uz Boiju volju i na ovom mestu, uz Boiju pomo, ne samo
oslobodjenje nae zemlje ve i poraz Izraelske uobraenosti i arogancije, tako da e
morati ponovo da se vrate u stanje koje im je odredjeno svetom knjigom: ponienje i
nesrea je u njih utisnuta... Toga se neemo odrei.)

Tako su Muhamad i Kuran postavili osnovu za kasniji antisemitizam, upravo

onako kako su to uinili i crkveni oci i Novi zavet i, u osnovi, iz istog razloga. Jevreji
su predstavljali ivi dokaz odbijanja. Tako je pod islamom, upravo isto kao i pod
hrianstvom, mrnja prema Jevrejima u krajnjoj liniji bila mrnja prema Judaizmu.
Svaki Jevrejin koji je preao u islam bio je prihvaen kao ravan ostalima.

Hrianima pod muslimanima nije bilo mnogo bolje. Muslimani i njihovi zakoni
su generalno grubo postupali i sa hrianima i sa Jevrejima.

88
 89

Kada navodimo primere muslimanskih anti-jevrejskih zakona, treba se setiti da se,

dok su hrianske zajednice jo postojale u muslimanskom svetu, takvo zakonodavstvo
odnosilo i na njih. Medjutim, dok su jevrejske zajednice esto, po svojim merilima
cvetale, hrianske zajednice u veini sluajeva nisu uopte preivele intenzivno
muslimansko neprijateljstvo. Pod jarmom muslimanskih zakona protiv Jevreja i hriana,
neke od najstarijih i najjaih hrianskih zajednica na svetu prele su na islam.

Nijedna injenica ne naglaava bolje intenzitet muslimanskih progona onih koje

su nazivali dimi (ne-muslimanski monoteisti), od nestanka tolikog broja hrianskih
zajednica pod islamom. injenica da su, pod slinim uslovima, mnoge jevrejske
zajednice cvetale, svedoi o jevrejskom vrstom prijanjanju za Judaizam, ne o
muslimanskoj benevolenciji prema Jevrejima. To se

(str. 116)

esto gubi iz vida kada se u povoljnom svetlu poredi muslimanski antisemitizam sa

hrianskim antisemitizmom. Ipak, prelaz na islam skoro svake pre-islamske hrianske
zajednice u muslimanskom svetu (sa Koptima u Egiptu koji ine najistaknutiji izuzetak),
reito svedoi o tome ta su Jevreji morali da izdre tokom svog dugog boravka u
muslimanskom svetu.

STAVOVI ISLAMSKIH VODJA OD MUHAMADOVE SMRTI DO MODERNOG

DOBA, I NJIHOVO DELOVANJE U ODNOSU NA JEVREJE

Dva principa koja su rukovodila tretmanom Jevreja i hriana od strane islama su:
islam dominira i njime se ne dominira, i: druge grupe su degradirane.9

(9 Videti Joel Kramer, War, Conquest and the Treatment of Religious Minorities in
Medieval Islam Rat, osvajanje i tretman verskih manjina u srednjevekovnom islamu, u
Violence and Defense in the Jewish Experience Nasilje i odbrana u jevrejskom iskustvu,
izd. Salo Baron i George Wise, str. 150)

Nemonoteistima je ostavljen izbor: prelaz na islam ili smrt..

Pravni kodeks muslimana, koji propisuje tretman Jevreja i hriana, ili dimi-ja,
kako su i jedni i drugi nazivani u islamu, bio je Pakt iz Umara, koji se pripisuje drugom
nasledniku Muhmada, ali se pretpostavlja da datira iz 720. godine.10

(10 Ibid., str. 151-52)

Kljuna karakteristika tog Pakta je zahtev da dimi-ji uvek priznaju svoj potinjeni poloaj
u odnosu na muslimane. Jevreji i hriani su, na primer, morali da se obaveu da
Neemo javno manifestovati svoju veru niti u nju bilo koga prevoditi. Neemo
spreavati nikog od naih da predje u islam, ako on to poeli. Potinjenost koja se od
dimi-ja traila da javno pokazuju prema muslimanima, analogna je ponaanju koje se

89
 90

ranije oekivalo od crnaca na amerikom Jugu: Pokazaemo potovanje... i ustaemo sa

svojih mesta kada oni (muslimani) ele da sednu.. Takodje su morali da se obaveu da
nee postavljati sedla, poto se jahanje konja, ili, po nekim muslimanima, bilo koje
ivotinje, smatralo nekompatibilnim sa niskim statusom dimi-ja.11

(11 Potpuni tekst Pakta iz Umara tampan je u Islam-u, sveska 2: Religion and Society
Vera i drutvo, izd. I prevod Bernard Lewis, str. 217-19)

Dimi-ji su takodje morali da se obaveu da Neemo izlagati svoje krstove ili svoje
knjige na putevima ili pijacama muslimana, niti emo biti glasni kada pratimo svoje
mrtve.12

(12 Goitein, Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 67-68)

Anti-dimi zakonodavstvo se nije zavravalo Paktom iz Umara. Muhamad je u

Kuranu podsticao muslimane da se Bore

(str. 117)

protiv onih kojima je dato Sveto pismo... i koji ne slede veru istine, dok spremno ne plate
danak, naterani da se saviju (9:29). U skladu s tim, muslimanski zvaninici su esto
insistirali da, kada plaaju danak, dimi-ji moraju da budu naterani da se saviju, to jest
da budu ponieni. Jedan rani muslimanski propis tano je propisivao kako poniziti
Jevreje i hriane kada plaaju danak: Dimi, hrianin ili Jevrejin, odredjenog dana
odlazi do emira koji je odredjen da primi porez, koji sedi na visokoj stolici slinoj
prestolu. Dimi stoji pred njim i nudi porez na otvorenom dlanu. Emir ga uzima tako da je
njegova ruka od gore a dimi-jeva ispod nje. Zatim ga emir udara u vrat, a straar, koji
uspravno stoji pored emira, grubo ga odvodi. Isti postupak se ponavlja kod drugog, treeg
i svih poreskih obveznika koji slede. Prima se publika da bi uivala u ovoj predstavi.
Publika nije bila samo primana da prisustvuje ovom poniavajuem spektaklu, ve je,
kako Baron zapaa, Uestvovanje publike zaista bilo od sutinskog znaaja u svrhu
demonstriranja politike superiornosti islama po afiitskoj koli.13

(13 I propis i Baronov navod nalaze se u Baron, Social and Religious History Istorija
drutva i vere, 3:167)

Kako je vreme prolazilo, muslimanski vladari su razvijali dodatne naine

poniavanja dimi-ja. Baron opisuje jedan od njih: Jednako neprijatno bilo je primanje
poreza, koje je, u skladu sa starim vavilonskim obiajem, obavljano stajanjem na vratu
poreskog obveznika nevernika. Ovaj drevni znak ropstva... izriito zabranjen u
Talmudu po kaznu nasilnog oslobadjanja roba, ponekad se ponovo ovde javljao kao
degradirajui peat nevernosti.14

(14 Ibid., str. 168. Baron je napomenuo da je ovaj postupak smatran toliko degradirajuim
da su, kada su ga muslimani nametnuli hrianima i Jevrejima u Jerusalimu 758. godine,
mnogi hriani pobegli u Vizantiju)

90
 91

Ovi poniavajui i bolni postupci imali su stranog efekta na Jevreje: Jedan je

arapski pesnik s pravom govorio o ulaenju na vrata pognutih glava, kao da smo
Jevreji.15

(15 Ibid., str. 171)

Jo jedan zakon, smiljen da ponizi dimi-je, traio je od njih da nose drukija

odela. Svrha ovog zakona bila je da se muslimanima omogui da u svako doba
prepoznaju Jevreje i hriane, i da od njih prave budale. Godine 807, Abasidski kalif
Harun al-Raid, ozakonio je da Jevreji moraju da nose uti pojas i visoku kupastu kapu.16

(16 Kraemer, Treatment of Religious Minorities Tretman verskih manjina, str. 153)

Taj je muslimanski dekret posluio kao model za utu znaku koja se povezuje sa
degradacijom

(str. 118)

Jevreja u hrianskoj Evropi, to su jo kasnije koristili nacisti.17

(17 Videti Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews Unitenje Jevreja
Evrope, str. 5)

Jedan Jevrejin, koji je iveo u Bagdadu za vladavine Al-Muktadira (1075-1096),

opisao je dodatne mere poniavanja Jevreja koje je ustanovio vezir, Abu uja: ...svaki
Jevrejin morao je da nosi olovni peat... koji mu je visio oko vrata, i na kome je bila
ispisana re dimi. I enama su bila nametnuta dva znaka koja su se isticala: cipele koje su
smele da nose bile su jedna crvena a druga crna. Takodje oko vrata, ili vezano za cipelu,
morala da nosi malo mesingano zvonce...A nejevreji su imali obiaj da se podsmevaju
Jevrejima, rulja i deca su esto napadali Jevreje na ulicama Bagdada.18

(18 Baron, Social and Religious History Istorija drutva i vere, 3:141)

Tokom istog veka, u Egiptu, Fatimidski kalif Hakim je naredio hrianima da

nose krst sa poprenim kracima duine dve stope, dok je Jevrejima naredjeno da oko
vrata nose kugle teine pet funti (oko 2,5 kg, prim.prev.), u znak seanja na glavu teleta
koga su njihovi preci u jednom momentu istorije oboavali.19

(19 Ibid., str. 140)

Ovi propisi o oblaenju nisu bili nametnutiu samo u srednjem veku. Do svog
odlaska iz Jemena 1948. godine, svi Jevreji, mukarci i ene podjednako, bili su
primorani da se oblae kao prosjaci.*

91
 92

(* Osim to su iveli pod tim poniavajuim zakonima, Jevreji su neprkidno bili u strahu
da e neka nova interpretacija muslimanskih izvora dovesti do veeg ugnjetavanja.
Najgori sluaj se dogodio pod Almohadesom. Poetkom dvanaestog veka, muslimanski
pravnik u Kordobi /panija/ ustvrdio je da je pronaao... tradiciju, koja je ubrzo bila
prihvaena u Maroku i paniji, po kojoj je Muhamadov originalni dekret o toleranciji
prema Jevrejima bio ogranien na period od pet stotina godina od hidre /Muhamadovo
bekstvo iz Meke/. Ako do tada Mesija, koga Jevreji ocekuju, ne dodje, od Jevreja se
oekuje da napuste svoju veru i da se pridrue islamu. Rok je, naravno, isticao 1077.
Godine /Salo Baron, A social and Religious History of Jews Drutvena i verska
istorija Jevreja, 3:124/. Na osnovu te nove doktrine, godine 1146, Abd Al-Mumin,
graditelj imperije Almohade u Sevrnoj Africi i paniji, ostavio je Jevrejima izbor: islam
ili smrt. Kada su skoro svi odbili konverziju, skoro svi Jevreji iz Feza, glavnog grada
Maroka, bili su ubijeni. to se tie onih koji su konvertirali, Almohade su im odredili
stalno nadgledanje, pa su oni ija se konverzija uinila neiskrenom, bivali ubijeni,
njihova imovina konfiskovana, a njihove ene predate muslimanima. Goitein pie: Svi
uasi panske inkvizicije bili su najavljeni vladavinom Almohada /Goitien, Jews and
Arabs: Their Contact Through the Ages Jevreji i Arapi: Njihov kontakt tokom vekova, 3.
izd., str. 80)

U stvari, Jemen prua jedinstvenu priliku da se

(str. 119)

shvati muslimanski stav prema Jevrejima, poto je Jemen bio jedina muslimanska zemlja
sa nemuslimanskom manjinom (Jevrejima), kojom nikada nije vladala neka evropska sila.
Stoga su tu mogli da se ponaaju prema Jevrejima na najistiji muslimanski nain, bez
uticaja nemuslimanske dominacije.

Godine 1679, Jevreji koji su iveli u najveem broju Jemenskih gradova i sela,
bili su isterani. Kada je ta odluka opozvana sledee godine, nije im bilo dozvoljeno da se
vrate u svoje domove, ve su morali da se smeste u jevrejska geta van gradova. Tokom
tog izgona, sinagoga u Sana-i, glavnom gradu, bila je pretvorena u damiju koja i danas
postoji pod imenom Masdid al-Dala (damija izgona).

Medju mnogim ponienjima kojima su Jevreji u Jemenu bili neprestano

podvrgnuti, bila su i muslimanska deca koja su ih gadjala kamenjem, to je bila verski
opravdana praksa. Kada su turski zvaninici (Turska je okupirala Jemen 1872. godine)
zatraili od skuptine muslimanskih vodja da se pobrinu da se sa tom praksom prekine,
jedan stariji muslimanski uenjak je odgovorio da je bacanje kamenja na Jevreje stari
verski obiaj, Ada, i da je stoga njegovo zabranjivanje protivno zakonu.

Najvea patnja kojoj su Jevreji u Jemenu bili neprkidno izloeni bilo je nasilno
prevodjenje u islam jevrejske dece iji su oevi umrli. To je bilo praktikovano sve dok
Jevreji nisu pobegli iz Jemena 1948. godine, a takodje je bilo zasnovano na muslimanskoj
doktrini. Verovalo se da je Muhamad rekao: Svako se rodi u stanju prirodne vere
(islama). Samo roditelji od njega prave Jevrejina ili hrianina. U skladu s tim, ovek

92
 93

treba da odrasta u prirodnoj veri islama. Kada bi umro otac Jevrejin, esto bi nastala
trka izmedju jevrejske zajednice, koja bi traila detetu mesto kod jevrejskih roditelja, i
muslimanskih vlasti koje bi elele da dete prevedu u islam i smeste ga u muslimansku
kuu. Jevreji su esto gubili trku. Goaten izvetava da su mnoge porodice stigle u Izrael
bez jednog deteta ili bez vie dece koje su izgubili,

(str. 120)

a uo sam za neke udovice koje su na taj nain ostale bez celog svog potomstva.

Pa ipak, koliko god da su bili proganjani, Jevrejima iz Jemena nije bilo doputeno
da napuste zemlju.20

(20 Ovaj opis ivota Jevreja u Jemenu uzet je iz Goitein, Jews and Arabs Jevreji i Arapi,
str. 74-78)

MODERNO DOBA

Do kraja devetnaestog veka, situacija u kojoj su Jevreji iveli medju islamskom

veinom prela je put od degradacije do redovnih rtava nasilja, to pokazuju sledei
primeri iz jevrejskog ivota u Egiptu, Siriji i Palestini.

Egipat

U svojoj knjizi od autoriteta, Opis ponaanja i obiaja savremenih Egipana (An Account
of the Manners and Customs of Modern Egyptians), Edvard Lein (Edward Lane) je pisao
da su, u vreme njegovog prouavanja, 1833-35, Jevreji iveli pod manje ugnjetakom
vladom Egipta nego to je bio sluaj u bilo kojoj drugoj zemlji turske imperije..., ali
njima je dodeljen krajnji prezir i odbojnost od strane svih muslimana. Lein je objasnio:
Ne tako davno njih su esto napadali na ulicama Kaira, a ponekad su ih tukli samo zato
to su proli pored muslimana s desne strane. Sada su manje ugnjeteni; ali i sada se oni
retko usude da izgovore re pogrde kada ih nepravedno napadnu ili tuku najgori Arapi ili
Turci; jer mnogi je Jevrejin ubijen na osnovu lane i zlobne optube da je izgovorio re
nepotovanja protiv Kurana (sic) ili Proroka. Uobiajena je stvar uti Arapina kako kune
svog tvrdoglavog magarca, pa poto je na njemu izredjao sve upotrebljive epitete, na
kraju ivotinju naziva Jevrejinom.21

(21 Ovaj navod postoji u Lane-ovoj knjizi An Account of the Manners and Customs of the
Modern Egyptians Opis ponaanja i obiaja savremenih Egipana /Magnolia Mass.:
Peter Smith, n.d./ na str. 512-13, a navodi se i u Shimon Shamir, Muslim-Arab Attitudes
Towards Jews in the Ottoman and Modern Period /Muslimansko-arapski stavovi prema
Jevrejima u otomanskom i modernom dobu/, u knjizi Violence and Defense in the
Jewish Experience Nasilje i odbrana u jevrejskom iskustvu, izd. Salo Baron i George
Weiss, str. 195)

93
 94

To to su u takvoj situaciji bili Jevreji u Egiptu, pod manje ugnjetakom vladom

nego bili gde drugde u muslimanskom arapskom svetu, mnogo nam govori o
muslimanskom antisemitizmu u devetnaestom veku pre pojave cionistikog pokreta.

Sirija

Godine 1940. neki hriani su uveli krvnu klevetu u arapski svet. Poto je jedan
kapucinski kaludjer nestao u Damasku,

(str. 121)

ostali kaludjeri su rairili glasine da su ga ubili Jevreji Damaska, kojima je njegova krv
bila potrebna za verski ritual. Tada je uhapeno nekoliko Jevreja u Damasku, pa je pod
muenjem jedan od njih "priznaoda su vodje jevrejske zajednice isplanirale ubistvo
kaludjera. Tada su pohapeni mnogi drugi Jevreji, pa je pod muenjem dobijeno jo
takvih priznanja. Tek posle medjunarodnog protesta koji su organizovale jevrejske
zajednice u celom svetu, Jevreji koji su preiveli muenje bili su puteni.22

(22 Videti A History of the Jewish People Istorija jevrejskog naroda, izd. H. H. Ben-
Sasson, str. 847-48)

Krvna kleveta je odmah postala popularna medju muslimanima. Muslimani su

napali Jevreje kao one koji piju krv muslimana u Alepu, Sirija, godine 1853, ponovo u
Damasku1848. i 1890, u Kairu 1844. i 1901-2, i Aleksandriji 1870. i 1881.23

(23 Videti Shamir, Muslim-Arab Attitudes Stavovi Arapa muslimana, str. 195)

Krvna kleveta je odigrala odluujuu ulogu u rasturanju ivota Jevreja Sirije u

devetnaestom veku, a od tada se stalno iznova koristi u arapskim anti-jevrejskim
tekstovima.

Palestina

Jevreji u Palestini neprekidno ive kao zajednica od oko 1200. godine p.n.e. Jedine
nezavisne drave koje su ikada postojale na teritoriji Palestine bile su jevrejske. Posle
unitenja druge jevrejske drzave, 70. godine n.e., Jevreji su uvek odravali svoje
prisustvo u Palestini, stalno iekujui ponovno uspostavljanje jevrejske drave. Ti su
Jevreji, medjutim, esto morali da ive pod degradirajuim uslovima.

U Palestini devetnaestog veka, pod otomanskom muslimanskom vladavinom,

Jevreji su pored muslimana morali da prolaze sa leve strane, poto se leva strana
identifikuje sa Satanom, i uvek su morali da ustupaju pravo prvenstva prolaza
muslimanima, da iskorae na ulicu i da ih propuste. Propust kod potovanja ovih

94
 95

degradirajuih obiaja esto je izazivao nasilni odgovor. Kao i na drugim mestima,

Jevreji su u Palestini morali da izbegavaju sve to bi Arape moglo da podseti na Judaizam:
stoga su sinagoge morale da budu smetene samo na skrivenim, udaljenim mestima, a
Jevreji su smeli da se mole samo priguenim glasovima. Dalje, uprkos rairenom
siromatvu medju Jevrejima Palestine, morali su da plaaju niz specijalnih zatitnih
poreza. Na primer, morali su da plaaju 100 funti godinje muslimanskim seljanima
Siloama (neposredno pored Jerusalima) da ovi ne bi kvarili grobove na jevrejskom
groblju na Maslinovoj gori, 50 funti godinje

(str. 122)

Arapima iz Taamare da ne bi skrnavili Rahelin grob, na putu za Betlehem, i 10 funti

godinje eiku Abu Goa da ne bi napadao putnike-Jevreje koji su ili putem za Jerusalim,
uprkos tome to su mu turske vlasti ve plaale da odrava red na putu.24

(24 Videti Palestine Before the Zionists Palestina pre cionista od harvardskog
istoriara David-a Landes-a, Commentary, februar 1976, str. 47-56)

Ovi anti-jevrejski zakoni i porezi su delovali zastraujue na Jevreje. Britanski konzul

Dejms Fin (James Finn), koji je 1850-tih godina iveo u Jerusalimu, u svojoj knjizi
Stirring Times (Uzbudljiva vremena) opisao je kako bi arapski trgovci nabacali svoju
neprodatu robu na svoje jevrejske susede, pa bi im onda to naplatili, bezbedni u saznanju
da se ovi nee usuditi da robu vrate ili da poreknu da su je kupili.25

(25 James Finn, Stirring Times Uzbudljiva vremena, I:118-19)

DVADESETI VEK

Brutalno izraavanje muslimanskog antisemitizma je nastavljeno kroz dvadeseti

vek. Albert Memi (Memmi), poznati francuski romansijer jevrejskog porekla, koji je
odrastao u Severnoj Africi, navodi nekoliko primera.

U Maroku se, u Kazablanki, 1907. godine dogodio ogroman masakr Jevreja,

zajedno sa uobiajenim zloinima silovanja, odvodjenje ena u planine, stotine
domova i prodavnica popaljeno, itd... Veliki masakr u Fezu 1912... U Aliru 1934,
masakr u Konstantinu, dvadeset i etvoro ljudi ubijeno, desetine i desetine drugih
ozbiljno ranjeno...U Adenu 1946... vie od sto ljudi mrtvo i sedamdeset i est
ranjeno, dve treine prodavnica opljakano i zapaljeno... Juna 1941, u Iraku, est
stotina ljudi ubijeno, hiljadu ozbiljno ranjeno, pljaka, silovanja, paljevina, hiljadu
kua uniteno, est stotina prodavnica opljakano... (U Libiji): 4. i 5. novembra
1945, masakr u Tripoliju; 6. i 7. novembra u mestima Zanzur, Zauija, Fusaber,
Ziltain itd. Devojke i ene silovane pred svojim porodicama, stomaci trudnih zena
raseeni, bebe izvadjene, deca ubijena metalnim ipkama... sve se to moe nai po
novinama iz tog vremena, ukljuujui i arapske novine.26

95
 96

(26 Albert Memmi, Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 32-33)

(str. 123)

Memi sumira stanje jevrejskog statusa pod islamom u tom veku: Grubo reeno, i
to u najboljim sluajevima, Jevrejin je zatien kao pas koji je deo imovine nekog oveka,
ali ako podigne glavu, ili se ponaa kao ovek, onda ga se mora tui da bi se uvek seao
svog statusa.27

(27 Ibid., str. 33)

MRNJA MUSLIMANA PREMA IZRAELU

U srcu arapsko-muslimanske mrnje prema Izraelu stoji odbijanje Jevreja da prihvate tu

potinjenost.*

(* To je ono to lei u sreditu muslimanskog anti-cionizma, ne pitanje palestinskih

izbeglica. Bez namere da umanji njihovu linu nesreu, Albert Memi je o Palestincima
zapisao: Nesrea palestinskih Arapa sastoji se u tome to su izmeteni oko trideset milja
unutar ogromne arapske nacije. Jews and Arabs Jevreji i Arapi, str. 35)

Kao to je Jehoafat Harkabi, vodei uenjak savremenog arapskog sveta rekao:

Postojanje Jevreja nije bilo provokacija za islam... sve dok su Jevreji bili potinjeni ili
degradirani. Ali postojanje jevrejske drave se ne slae sa pogledom na Jevreje kao
poniene i jadne.28

(28 Yehoshafat Harkabi, Arab Attitudes to Israel Stavovi Arapa prema Izraelu, str. 221)

Poziv za stvaranje palestinske arapske drave umesto Izraela, jeste poziv za stvaranje
drave u kojoj e ponovo Islam dominirati a ne biti dominiran.

Ta je mrnja prema jevrejskom nacionalizmu bila tako intenzivna, da su mnogi

arapski lideri prigrlili nacistiki antisemitizam. Tokom Drugog svetskog rata veina
arapskih lidera bila je pro-nacistika. Medju njima bio je i poglavar muslimana u
Palestini, muftija Had Amin el-Huseini, koji je 1929. godine pomogao organizovanje
mnogobrojnih ubistava ultra-ortodoksnih necionistiki orijentisanih Jevreja u Hebronu.
Hitlerov prijatelj, koji je dobar deo rata proveo u nacistikoj Nemakoj, muftija je 2.
novembra 1943. odrao ovaj govor: Preovladjujui egoizam, koji stoji u karakteru
Jevreja, njihovo bezvredno uverenje da su oni Boija izabrana nacija, i njihova tvrdnja da
je sve stvoreno radi njih a da su drugi narodi ivotinje... (ini ih) onima kojima se ne
moe verovati. Oni ne mogu da se meaju ni sa jednom drugom nacijom, ve ive kao
paraziti medju narodima, sisaju njihovu krv, otimaju njihovu imovinu, kvare njihov
moral... Boanski bes

(str. 124)

96
 97

i prokletstvo koje Sveti Kuran spominje kada govori o Jevrejima jeste zbog tog
jedinstvenog karaktera Jevreja.29

(29 Navedeno u Elias Cooper, Forgotten Palestinian: The Nazi Mufti Zaboravljeni
Palestinac: Nacistiki muftija, The American Zionist Americki cionista, mart-april
1973, str. 26)

Mada su mnoge arapske nacije 1945. formalno objavile rat Nemakoj (kada je
neposredno predstojao poraz Nemake), kako bi stekle status zemalja koje mogu da
pristupe Ujedinjenim nacijama, velike arapske simpatije za naciste nastavile su se posle
predaje Nemake. Egipani i Sirijci dugo su pozdravljali dolazak nacista u njihove zemlje,
nudei im svaku mogunost dalje primene "konanog reenja"30

(30 Medju ratnim zloincima kojima je pruena dobrodolica u Naserov Egipat bili su
Leopold Gleim, ef Gestapoa za Poljsku; Hans Eichler koji je sluio u Buhenvaldu;
Heinrich Willerman, doktor koji je eksperimentisao na ljudskim zamoriima u Dahau-u;
i Alois Moser koji je uestvovao u maskrima stotina hiljada Jevreja u Ukrajini. U Siriju
su stigli nacisti medju kojima su bili Franz Rademacher, ef odeljenja nemakog
ministarstva spoljnjih poslova koje se bavilo Jevrejima, i Otto Ernst Remer, raniji vojni
guverner Berlina. Egipani su takodje uposlili nekoliko stotina nacistikih tehniara radi
razvijanja industrije raketa i aviona, dok su Sirijci koristili naciste da bi razvili svoju
tajnu policiju i da bi im pomagali kod proizvodnje anti-jevrejske propagande. /Videti
Julian J. Landau, Israel and the Arabs Izrael i Arapi, str. 173/)

Mnogi Arapi su sa nostalgijom poeli da gledaju na Holokaust. Francuske novine

Le Monde su 17. avgusta 1956. objavile navod iz dnevnih novina iz Damaska, koje je
kontrolisala vlada: Ne treba zaboraviti da Hitler u arapskom svetu, za razliku od Evrope,
zauzima potovano mesto... (novinari) gree ako misle da nas vredjaju nazivajui Nasera
Hitlerom. Naprotiv, njegovo nas ime ini ponosnim. iveo Hitler, nacista koji je udario u
srce naih neprijatelja. iveo Hitler arapskog sveta.31

(31 Navedeno kod Landau-a, ibid., str. 175)

Bejrutski dnevnik Al-Anvar je 9. juna 1960, poto su izraelski agenti uhvatili Adolfa
Ajhmana, nacistu koji je nadgledao ubistvo est miliona Jevreja, objavio je karikaturu na
kojoj Ajhman razgovara sa izraelskim predsednikom vlade Davidom Ben-Gurionom.
Kae Ben-Gurion: Zasluuje smrtnu kaznu zato to si ubio est miliona Jevreja.
Odgovara Ajhman: Mnogo je onih koji kau da zasluujem smrtnu kaznu jer nisam
uspeo da ubijem ostale.

Jordanski dnevni list na engleskom, Jerusalem Times, objavio je 24. aprila 1961.
Otvoreno pismo Ajhmanu, u ijem zakljuku stoji: Ali budi hrabar, Ajhmane, nadji
mir u injenici da e ovo sudjenje jednog dana kulminirati likvidacijom preostalih est
miliona, kako bi tvoja krv bila osveena.32

97
 98

(32 Navedeno kod Harkabi-ja, Arab Attitudes Arapski stavovi, str. 279)

Mrnja Arapa prema Jevrejima takodje je oivela krvnu klevetu. Egipatsko

ministarstvo obrazovanja je 1962. godine objavilo Talmudske rtve (Talmudic Sacrifices),
Habiba Farisa, knjigu koja je prvi put bila objavljena u Kairu 1890. godine. Izdava u
uvodu napominje da knjiga sadri eksplicitno dokumentovanu optubu, zasnovanu na
oiglednim dokazima da je jevrejski narod dozvoljavao prolivanje krvi kao versku
dunost propisanu Talmudom.33

(33 Videti Moshe Maoz, The Image of the Jew in Official Arab Literature and
Communications Media Slika Jevrejina u zvaninoj arapskoj literaturi i medijima
komunikacija, u World Jewry and the State of Israel Svetsko jevrejstvo i drava Izrael,
izd. Moshe Davis, str. 45)

Fatahova radio-stanica je 24. aprila 1970.

(str. 125)

objavila da Izvetaji iz zarobljene domovine govore da je cionistiki neprijatelj poeo da

kidnapuje malu decu po ulicama. Posle toga okupacione snage uzimaju krv iz dece a
njihova prazna tela bacaju. Stanovnici Gaze su ovo videli svojim oima.34

(34 Navedeno kod Landau-a, Israel and the Arabs Izrael i Arapi, str. 177)

Pokojni kralj Saudijske Arabije, Fejsal, novembra 1973. je rekao da je za razumevanje

zloina cionizma potrebno znati da je pribavljanje nejevrejske krvi jevrejska verska
obaveza.35

(35 Navedeno kod Maoz, Image of the Jew Slika o Jevrejinu, str. 46)

U svojim napadima na Jevreje i Izrael, arapski muslimani su takodje posegli za

klasinim temama islamskog antisemitizma. Mnogi arapski govornici i publikacije su eho
Muhamadove optube u Kuranu (5:82) da su Jevreji najvei neprijatelji oveanstva. Na
primer, u egipatskom udbeniku, objavljenom 1966. radi upotrebe na seminarima za
uitelje, stoji da su Jevreji (ne samo Izraelci) udovista oveanstva (i) nacija zveri...36

(36 Ibid., str. 38)

Protokoli sionskih mudraca (The Protocols of the Elders of Zion) spadaju medju
omiljene antisemitske publikacije Arapa dananjice. U intervjuu sa urednikom indijskog
asopisa Blitz, 4. oktobra 1958, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser je hvalio
Protokole: Pitam se da li ste itali knjigu Protokoli uenih mudraca Ciona. Vrlo je
vano da je proitate. Dau vam primerak na engleskom. Ona jasno dokazuje, da
navedem iz Protokola, da tri stotine cionista, od kojih svaki svakog poznaje, vlada
sudbinom evropskih kontinenata, a svoje naslednike biraju iz svoje pratnje37

98
 99

(37 Navedeno kod Landau-a, Israel and the Arabs Izrael i Arapi, str. 40)

Pokojni kralj Saudijske Arabije, Fejsal, delio je primerke Protokola gostima svog reima.
Kada je Protokole, zajedno sa jednom antologijom antisemitskih tekstova, poklonio
francuskim novinarima koji su pratili franscuskog ministra spoljnjih poslova Miela
obera u poseti Saudijskoj Arabiji, januara 1974, Saudijski zvaninici su napomenuli da
su to omiljene kraljeve knjige.38

(38 Maoz, Image of the Jew Slika o Jevrejinu, str. 44. Dennis Prager je u Kairu,
1974, video arapske prevode Protokola u skoro svakoj prodavnici knjiga koju je posetio)

Islamski svet danas kombinuje nacistike antisemitske motive sa motivima

srednjevekovnog hrianstva, kao i sa sopstvenom tradicijom. Ova mona kombinacija je
Arape uinila glavnim izvorom antisemitske literature u dananjem svetu. A kao i kod
drugih oblika antisemitizma, po reima

(str. 126)

Jehoafata Harkabija, zlo u Jevrejima se pripisuje (od strane arapskih muslimanskih

antisemita) ne rasi ili krvi, ve njihovom duhovnom karakteru i veri.39

(39 Harkabi, Arab Attitudes Arapski stavovi, str. 241)

ZAKLJUAK

Dananja muslimanska mrnja prema Izraelu moe da se razume samo kroz

shvatanje dubokih teolokih korena muslimanskog antisemitizma i kroz svest o
neprekinutoj istoriji muslimanskog antisemitizma. Tek se tada vidi do koje su mere lane
tvrdnje neprijatelja Izraela da su, pre cionizma, Jevreji i muslimani iveli u harmoniji, i
da ni islam ni muslimani nikada nisu gajili mrnju prema Jevrejima. Stvaranje jevrejske
drave ni na koji nain nije stvorilo mrnju muslimana prema Jevrejima; ono ju je samo
pojaalo i obezbedilo joj novi fokus.

Sve dok su Jevreji priznavali svoj inferiorni status medju muslimanima, bili su
poniavani ali im je bilo dozvoljeno da postoje. Medjutim, kada su jednom Jevreji
odluili da odbace svoj podredjeni status, da postanu suvereni posle vekova servilnosti i,
to je najgore, da vladaju nekima od muslimana na mestima gde su tako dugo bili
podredjeni, egzistencija Jevreja vie nije mogla da se tolerie. Odatle strasna mrnja
muslimana prema Izraelu i cionizmu, mrnja koja potpuno prevazilazi politike
antagonizme. Zbog toga muslimani ne trae samo poraz Izraela ve i njegovo unitenje.
Kao to se toliko puta deavalo u istoriji Jevreja, egzistencija jevrejske nacije je ono to
izaziva mrnju, i emu treba stati na kraj. Mada postoje izvesne nade za mir, kao rezultat
mirovnog sporazuma Egipat-Izrael, za veinu muslimana izvor mrnje ostaje postojanje
jevrejske drave, ne njena politika, ak ni njene granice. Tvrdnja muslimana i Arapa da
se radi o anti-cionizmu, ne o antisemitizmu, u sutini znai da sve dok se Jevreji dre

99
 100

svog statusa dimi-ja u arapskim muslimanskim nacijama, i ne izraavaju nacionalnu

komponentu Judaizma, njihova egzistencija, kao pojedinaca, je prihvatljiva. Ali da
Jevrejin ima aspiracija da bude jednak medju muslimanima, da Jevrejin ima aspiracija da
bude vie od ponienog i nesrenog, te su aspiracije previsoke.

DESET

Prosveenost i antisemitizam

Pred kraj osamnaestog veka sve su vei bili izazovi koji su se postavljali pred
hriansku dominaciju evropskim ivotom i milju. Glavni protivnici, ljudi Prosveenja,
izazivali su biblijska verovanja kao i hriansku politiku mo.

Nije iznenadjenje da su mnogi Jevreji iroko rairenih ruku doekali Prosveenost.

Poto su toliko dugo trpeli verski antisemitizam, Jevreji su oekivali da sekularizacija
Evrope donese dramatino poboljanje njihovog statusa. Od Jevreja se niko nije vie
radovao pozivima na optu jednakost i bratstvo, koje su tako elokventno isticali vodje
Prosveenja.

Medjutim, nade Jevreja nisu u potpunosti realizovane, poto im se ta jednakost

nudila vie kao pojedincima nego kao Jevrejima. Njihova je emancipacija bila mogua
pod uslovom da prestanu da se identifikuju kao izdvojeni narod. Jevreji su ubrzo saznali
da Prosveenost ne prekida mrnju prema njima; ona je samo promenila metu prela je
sa komponenti Boga i zakona (sa verskog), na nacionalnu komponentu Judaizma.

Do dananjeg dana Jevrejima je antisemitizam Prosveenosti

(str. 128)

najneshvatljiviji izraz mrnje prema Jevrejima. Veina modernih Jevreja, koji su i sami
bili nereligiozni, verovala je da e odlazak religije voditi odlasku antisemitizma. Pa ipak
je dvadeseti vek, najsekularniji vek u istoriji, bio najizrazitije antisemitski. Objektivan
pogled na korene modernog antisemitizma pokazuje da su oni jednako sekularni koliko i
religiozni, i da su ih dobrim delom posadile vodje Prosveenosti.

FRANCUSKA

I u najirim, najotvorenijim srcima ljudi koji su pripadali Prosveenju, esto je

postojalo neprijateljsko mesto za Jevreje. Najznaajniji primer je Volter, otac pokreta
Prosveenosti. Taj ovek, ije je razmiljenje imalo tako dubok uticaj na Evropu
osamnaestog i devetnaestog veka, i zbog koga je osamnaesti vek postao poznat kao
Volterov vek, bio je antisemita.

Mada su Jevreji inili manje od jednog procenta stanovnitva Francuske u drugoj

polovini osamnaestog veka, Volter je bio opsednut njima. U svom najznaajnijem delu,

100
 101

Dictionnaire Philosophique, 30 od ukupno 118 stavki bavilo se Jevrejima, i konzistentno

ih predstavljalo na negativne naine.1

(1 Osim tamo gde je drugaije navedeno, citati iz Dictionnaire Philosophique su preuzeti

iz dela Leona Poliakova The History of Antisemitism: From Voltaire to Wagner Istorija
antisemitizma: od Voltera do Vagnera, str. 88-89. Poliakov se uglavnom oslanjao na J.
Benda, Naves izdanje iz 1936, koje prati izdanje Dictionnaire iz 1769.)

Primeri: U lanku o Abrahamu, on Jevreje opisuje kao nae gospodare i nae

neprijatelje... koje preziremo, i kao najgadniji narod na svetu. lanak Jevrejin (Jew),
najdui u Dictionnaire, sadri sledeu karakteristinu procenu: ...Ukratko, oni su nacija
potpunih neznalica koja je, tokom mnogih godina, kombinovala tvrdiluk dostojan
prezira i najgore praznoverje sa najeom mrnjom prema svim onim nacijama koje su
ih podnosile. Uprkos tome, njih ne bi trebalo spaliti na lomai.2

(2 Iz stavke o Jevrejinu u Dictionnaire, izdanje iz 1756, navedeno u History of the Jewish

People Istorija jevrejskog naroda, izd. H. H. Ben-Sasson, str. 745)

Godine 1770, Volter je svom opisu Jevreja dodao da se oni uputaju u ritualno ubistvo:
vai su svetenici uvek prinosili ljudske rtve svojim svetim rukama.

Istoriar Leon Poliakov je istakao da tokom Hitlerove dominacije Evropom,

uitelj istorije, Henri Labrou nije

(str. 129)

imao nikakvih potekoa da sakupi 250 strana debelu knjigu Volterovih anti-jevrejskih
tekstova.3

(3 Poliakov, From Voltaire to Wagner, str. 87)

Savremeni uenjaci, naslednici mnogih vrednosti Prosveenja, bili su zbunjeni

Volterovom izuzetnom mrnjom prema Jevrejima. Kako je mogao racionalni i tolerantni
Volter da bude toliko iracionalan i neliberalan kada je bila re o Jevrejima? Najpoznatiji
savremeni autoritet za doba Prosveenja, Piter Gej (Peter Gay), koji je i sam Jevrejin, ne
poriui Volterovo neprijateljstvo prema Jevrejima, ponudio je dva objanjenja koja
ublauju stvar.4

(4 Peter Gay, profesor na Yale Univerzitetu, napisao je sledee knjige o Prosveenju: The
Enlightenment: vol 1: The Rise of Modern Paganism sveska 1: Uspon modernog
paganizma; vol2: The Science of Freedom sveska 2: Nauka slobode. Takodje: The
Party of Humanity: Esseys in the French Enlightement Partija ljudskostii: Eseji o
francuskom Prosveenju, i The Enlightement: An Anthology Prosveenje: Jedna
antologija)

101
 102

Prvo, Volterovi napadi na Bibliju i na Jevreje, bili su u stvarnosti samo njegov nain
napada na hrianstvo: Volter je napao Jevreje da bi napao hrianstvo.5

(5 Gay, Party of Humanity Partija ljudskosti, str. 103, 105)

Drugo, Volterov antisemitizam poticao je od nekih negativnih linih iskustava sa

Jevrejima.

Medjutim, ovi pokuaji profesora Geja da objasni Volterov antisemitizam ne

mogu da izdre pritisak injenica.

Prvo objanjenje nije istinito, i to se moe dokazati. Njegova vrednost u

potpunosti poiva na nagovetaju da je, iz bilo kojih razloga, moda cenzure ili straha od
progona, Volter ustanovio da nije mogue hrianstvo napasti direktno, pa je stoga napao
Judaizam. Mada je istina da je, iz straha od cenzure, Volter esto svoje anti-hrianske
kritike krio tako to ih je pripisivao drugima, on je vrlo jasno izlagao svoje negativne
stavove prema hrianstvu. Obilni dokazi toga postoje u samim Gejovim radovima, u
kojima se navode brojne anti-hrianske teme koje je Volter razvijao u Dictionnaire:

Crkva je neprekidno bila nepomirljivi neprijatelj napretka, pristojnosti, ljudskosti

i racionalnosti.

Svuda je u interesu crkvenih zvaninika bilo da dre narod u neznanju i u

pokornosti kao to su deca pokorna.

U interesu je crkvenih zvaninika da spaljuju jeretike i da iskorene racionalno

neslaganje.

U interesu je svetenstva da se baku beznaajnim filozofskim konstrukcijama i

da time troe vreme obrazovanih na smene teoloke kontroverze (na primer, u
Catechisme Japonnaise, Volter ismeva teoloke kontroverze medju hrianskim
denominacijama, tako to ih prikazuje kao kuvarske kole koje se svadjaju oko recepata).

(str. 130)

Po prvi put u istoriji, sreno oveanstvo, vladavina nad prirodom, bilo je ljudima
na dohvat ruke, ali su hriani sve svoje napore troili na opstruiranje realizacije te
mogunosti.6

(6 Gay, Ibid., str. 44, 53)

Ako je, uprkos cenzuri, Volter mogao da ispoljava tako jaka antihrianska
oseanja, zbog ega je trebalo da se oslanja na napade na Judaizam kako bi napao
hrianstvo? Moglo bi se odgovoriti da je Volter nameravao da ospori hrianstvo
osporavanjem Judaizma, poto se hrianstvo zasniva na Judaizmu. Ali, koliko god da je
to istina, to nije relevantno kada se govori o Volterovom antisemitizmu, jer Volter nije

102
 103

ograniavao svoje anti-jevrejske napade na one aspekte Judaizma na kojima se

hrianstvo zasniva. On je neprekidno jasno isticao da prezire Jevreje.

Da je pokuaj minimiziranja Volterovog antisemitizma pogrean, dalje se

dokazuje injenicom da su Volterovi savremenici razumeli njegove anti-jevrejske
tekstove kao napade na Jevreje. Kao to je zapazio Artur Hercberg (Arthur Hertzberg),
vodei strunjak za Voltera i Jevreje, Voltera su njegovi savremenici videli kao
neprijatelja Jevreja, a pisci antisemitskih pamfleta su svoje argumente protiv Jevreja i
emancipacije Jevreja zasnivali na njegovim antisemitskim idejama.7

(7 Arthur Hertzberg, The French Enlightement and the Jews Francusko Prosveenje i
Jevreji, str. 286, 287, 288, 289-90. Zahvalni smo radu profesora Hertzberg-a kod
dokumentovanja dubokog uticaja misli Prosveenja osamnaestog veka na moderni
antisemitizam)

Drugo Gejovo objanjenje Volterovih anti-jevrejskih napisa odnosi se na

injenicu koja je esto bila komentarisana, daje Volter pretrpeo neke ozbiljne finansijske
tegobe u odnosima sa jevrejskim bankarima, to je, po Gejovim reima, inilo iskustva u
koja on nije unosio svoj uobiajeni ostri prosvetiteljski duh.8

(8 Gay, Enlightement: Anthology Prosveenje: Antologija, str. 746)

Ovde je Gej Volterove izjave svrstao medju atipino iracionalne. Poto otac
Prosveenja nije nikako mogao da bude duboko antisemitski orijentisan, njegove otrovne
tvrdnje o Jevrejima se moraju smatrati, bar onda kada ih nije mogue otpisati kao
preruene napade na hrianstvo, linim, emocionalnim i iracionalnim oseanjima, ali ne
kao Volterove promiljene reakcije na Jevreje i Judaizam. Jevreji su bili loe sree to
Volter nije dobro proao u svojim finansijskim transakcijama sa nekima od njih.
Pretpostavka je da, da je Volter imao dobrih iskustava sa jevrejskim bankarima, ili
jednako loa sa hrianskim, on bi imao pozitivnije miljenje o Jevrejima.

Na Gejovu alost, medjutim, tu je tezu izriito porekao sam Volter. On je

insistirao da njegov antisemitizam

(str. 131)

nema nikakve veze sa njegovim finansijskim poslovima sa nekim Jevrejima: Zaboravio

sam neke mnogo vee bankrote koje su izazvali hriani.9

(9 Navedeno kod Hertzberga, French Enlightement Francusko Prosveenje, str. 284)

Pokuaj da se porekne Volterov antisemitizam je uzaludna tenja za nemoguim.

Volter je prezirao Jevreje i njihovu religiju. Po njegovom miljenju, Jevreji poseduju zlu
prirodu, koju izaziva Judaizam i njegovi zakoni, to se reflektuje u mrnji koju Jevreji
oseaju prema drugim narodima. Volterov antisemitizam je, u stvari, bio toliko jak da je
napadao Judaizam i onda kada se sa njim slagao. Njegovi tekstovi o muenju, navedeni u

103
 104

Dictionnaire, ilustruju ovu tvrdnju. Celog svog ivota Volter se estoko protivio
institucionalizovanom muenju, onakvom kakav je crkva sprovodila nad jereticima pod
sumnjom. Medju Jevrejim, muenje je uvek bilo van zakona i nepoznato. Jevrejski zakon
ne samo da je zabranjivao muenje, on ga je inio i besmislenim, poto nije uzimao u
obzir priznanja, ni dobrovoljna a kamoli iznudjena, u kapitalnim sluajevima. Poto je
jevrejski zakon takav hiljadama godina, oekivalo bi se da Volter pohvali jevrejsku
zabranu muenja, ili da makar izostavi njeno pominjanje. Umesto toga, Volter je
jevrejsko protivljenje muenju iskoristio kao priliku da se naruga jevrejskom konceptu
izabranosti: Ono to je udno, jeste da se muenje ne pominje ni u jednoj jevrejskoj
knjizi. Zaista je teta da tako nena, tako potena, tako saaljiva nacija, nije poznavala
ovakav nain dolaska do istine. Po mom miljenju, razlog tome je to im istina nije ni bila
potrebna. Bog im je istinu uvek pokazivao, kao svom narodu koji je posebno voleo...
stoga muenje i ne moe da se koristi kod njih. To je jedino to nedostaje u obiajima
svetog naroda.10

(10 Poliakov, From Voltaire to Wagner Od Voltera do Vagnera, str. 491, n. 38)

Od osnovnog znaaja za Volterov pogled na svet, kao i ostalih koji su pripadali

Prosveenosti, bilo je divljenje za pagansku kulturu. Dok je prouavao grko-pagansku
literaturu, upoznao se sa njenim anti-jevrejskim tekstovima, i esto ih koristio umesto
hrianskih antisemitskih argumenata. Posebno je navodio paganske tvrdnje, uz
sopstvena ulepavanja, da su Jevreji smrtonosni za ljudsku rasu, i ponovo oiveo
paganski prezir prema nedostatku naglaavanja estetskog u Judaizmu.11

(11 Hertzberg, French Enlightement Francuska Prosveenost, str. 297, 300, 301)

Tako je Volter ponovo uveo pre-hrianske razloge mrnje prema Jevrejima, a takodje i
nove razloge koje je imala Prosveenost.

Volterovi anti-jevrejski napisi su imali duboko negativne efekte.

(str. 132)

Hercberg je dokumentovao na koji je nain Volter posluio kao glavna karika u

intelektualnoj istoriji Zapada izmedju antisemitizma klasinog paganizma i modernog
doba. Volter je sebe video kao ponovo rodjenog Cicerona i presudio da je Jevrejin izvan
drutva i beznadeno stran ak i prosveenim ljudima budueg doba.12

(12 Ibid., str. 10)

Volter je igrao glavnu pomagaku ulogu kod razvijanja ideje da ulaznica Jevrejinu u
Zapadno drutvo bude njegova spremnost da prestane biti Jevrejinom.

Da je Volter bio jedina linost Prosveenosti koja je izrazila neprijateljstvo prema

Jevrejima i Judaizmu, njegov bi doprinos modernom antisemitizmu ipak bio znaajan
imajui u vidu istaknutu ulogu koju je odigrao u modernoj intelektualnoj istoriji. Ali

104
 105

daleko od toga da je on bio jedini. Samo je nekoliko ljudi iz Prosveenosti imalo

pozitivan stav prema Jevrejima... (velika veina) je imala svoje sopstvene prosvetiteljske
razloge zbog kojih su smatrali da Jevreji ne spadaju unutar Kulture, nita vie nego to su
Rimljani smatrali da je re i o robovima kada se raspravlja o pravima oveka u
civilizovanom drutvu.13

(13 Ibid., str. 229)

an-Baptist de Mirabo (Jean-Baptist de Mirabaud), stalni sekretar Francuske

akademije (Academie Francaise), poznati pisac antireligioznih tekstova, smatrao je da
univerzalnost antisemitizma dokazuje da Jevreji zasluuju da ih se mrzi: Ne samo da su
sve nacije prezirale Jevrejina; one su ih ak i mrzele i verovale da je opravdano mrzeti ih
i prezirati. Mrzeli su ih jer se znalo da oni mrze druge ljude; prezirali su ih jer se videlo
da potuju obiaje za koje se mislilo da su smeni.14

(14 Poliakov, From Voltaire to Wagner Od Voltera do Vagnera, str. 119)

Pol Henri Ditrih dHolbah (Paul Henri Dietrich dHolbach) je bio nemaki baron
u Parizu koji je svake druge nedelje organizovao filosofske veere na koje su dolazile
vodee linosti Prosveenja.15

(15 Materijal naveden iz Holbach-a dolazi od Poliakov-a, ibid., str. 120-24)

Izmedju 1760. i 1765, baron dHolbah je objavio vie od pedeset ateistikih i

materijalistikih tekstova; neto od toga su bili njegovi sopstveni rukopisi, ali su veinom
to bile knjige drugih autora. Publikacije barona dHolbaha o Jevrejima spadale su medju
najotrovnije anti-jevrejske tekstove u osamnaestom veku. On je posebno naglaavao temu
da su Jevreji neprijatelji oveanstva: Mora se u stvari priznati da, ak i kada su ih
rasterali, Jevreji su se jako osvetili Rimljanima, svojim osvajaima. Iz ruevina

(str. 133)

njihove zemlje izrasla je fanatina sekta, koja je postepeno zagadila celu Imperiju. Ovde
se sreemo sa temom koju su kasnije, u devetnaestom i dvadesetom veku, razvili rasisti
Jevreji kao zagadjivai sveta.

Kako dHolbah nije bio rasistiki antisemita, on je zlo kod Jevreja pripisivao
Judaizmu: Ako, kao to se ne moe sumnjati, medju njima moe da se nadje potenih i
ljudi sa vrlinama, to je zato to se ti ljudi ne povinuju principima zakona koji je oigledno
sraunat da ljude uini nedrutvenim i efikasnim na zao nain, to je efekat koji je Biblija,
i sveci koje ona istie kao model, sigurno proizvela.

Praktino su sve glavne linosti francuske Prosveenosti bile neprijateljski

raspoloene prema Judaizmu. ak su i oni koji su se borili za pravnu emancipaciju
Jevreja-pojedinaca, i koji su se borili protiv antisemitizma, eleli da vide kako se Jevreji
asimiluju. Monteskje (Montesquieu) je, na primer, snano osudio hrianski

105
 106

antisemitizam u svom eseju Duh zakona (The Spirit of Laws), optuivi portugalsku
Inkviziciju kroz usta progonjenog Jevrejina: Ubijate nas, nas koji verujemo samo ono
to i vi verujete, zato to ne verujemo u sve ono u ta vi verujete. Mi sledimo veru za koju
sami znate da je ranije bila draga Bogu. Mi mislimo da je jo uvek draga Bogu, a vi
mislite da je on vie ne voli; i zato to tako prosudjujete, inite da patimo od maa i vatre,
mi koji inimo tako oprostivu greku da verujemo da Bog voli ono to je nekad voleo.16

(16 Montesquieu, Lesprit des lois, XXV, 13: A Most Humble Remonstrance to the
Inquisitors of Spain and Portugal Najponizniji prigovor inkvizitorima panije i
Portugalije. Navedeno u Poliakov, ibid., str. 82)

U istom tom eseju, medjutim, Monteskje je odbacio Judaizam kao neznalaku religiju, i
pozvao Jevreje da prestanu da budu Jevreji i da postanu Prosveeni ljudi i filozofi.

NEMAKA

U Nemakoj je situacija, u osnovi, bila ista. Sa izuzetkom Gotolda Lesinga

(Gotthold Lessing), vodje nemake Prosveenosti bile su podeljene na one koji su bili za
dodeljivanje gradjanskih prava asimilovanim Jevrejima, i na one koji su se protivili
dodeli gradjanskih prava bilo kojim Jevrejima.

Primer ovih drugih bio je Johan Fihte (Johann Fichte), koji je ukazao na jevrejske
vrednosti kao izvor antisemitizma: Dati im

(str. 134)

gradjanska prava? pitao je Fihte u knjizi koja je objavljena 1793. Ne vidim drugog
naina osim da im se jedne noi odseku sve glave, i da se zamene drugim glavama u
kojma nee biti ni jedne jedine jevrejske misli. Kako emo se odbraniti od njih? Ne vidim
druge alternative osim da osvojimo njihovu obeanu zemlju, i da ih sve poaljemo tamo.
Kada bi im bila data gradjanska prava, oni bi izgazili druge gradjane.17

(17 Ben-Sasson, History of the Jewish People Istorija jevrejskog naroda, str. 745)

Dok ita o Fihteovim strahovima od Jevrejske opasnosti u Nemakoj, oveku je lako da

zaboravi da su Jevreji tada inili oko 1 procenat stanovnitva Nemake.

Medjutim, najvanije je razumeti vezu izmedju Fihteovog razmiljanja i

Hitlerovog rasnog antisemitizma. Ovde Fihte za Hitlera poploava intelektualni put
teoretisanju da su Jevreji nepromenljivi, da se ne mogu asimilovati i prevesti u drugu
veru. Jedini nain reavanja Jevrejskog problema jeste odsei im svima glave, poto
one sadre sve te jevrejske misli. Stoga su za Fihtea, a, kao to emo videti, i za Hitlera,
jevrejske misli, ne geni, ono to Jevreje ini Jevrejima.

ak je i Imanuel Kant (Immanuel), najvei nemaki mislilac osamnaestog veka,

mada nikad ne pozivajui na progon Jevreja, pozivao na kraj Judaizma i njegovih zakona:

106
 107

Eutanazija Judaizma moe da se postigne samo putem iste, moralne religije, i

naputanja svih (njegovih) starih pravnih propisa.18

(18 Navedno kod Ben-Sasson-a, ibid., str. 746)

ENGLESKA

Jedan veliki, mada delimini, izuzetak od antisemitizma Prosveenosti, dogodio

se u Engleskoj. Tamo je jo 1689. Don Lok (John Locke) napisao prvo od svoja etiri
Pisma o toleranciji (Letters on Toleration), u kome kae da Ni paganin ni muhamedanac
/sic/ ni Jevrejin ne treba da budu izuzeti iz gradjanskih prava u komonveltu, zbog svoje
vere.19

(19 Navedeno kod Ben-Sasson-a, ibid., str. 742)

Mnogo pre francuske Prosveenosti, ovaj je engleski mislilac formulisao teoriju verske
tolerancije, mada ona tada jo nije primenjivana ni u jednoj dravi. Medju onima koji su
delili Lokova tolerantna gledita bio je deista Don Toland, koji je 1714. objavio pamflet

(str. 135)

Razlozi za naturalizaciju Jevreja u Velikoj Britaniji i Irskoj.

S druge strane, bilo bi pogreno oznaiti pripadnike engleske Prosveenosti kao

posebno naklonjene Jevrejima i Judaizmu. Dominantna filozofija engleske Prosveenosti,
deizam, smatrala je da su poznavanje Boije egzistencije, i vera u besmrtnu duu,
dovoljni da se podstakne moralno ponasanje. Deisti su odbacivali religije zasnovane na
otkrovenju, i estoko napadali Judaizam zbog, izmedju ostalog, uvodjenja te ideje na
Zapad.

Oni su umanjivali znaaj Biblije, a naroito posebnu ulogu Jevreja u njoj. Rani
deisti iz sedamnaestog veka, Herbert iz erberija (of Cherbury) i Don Spenser (Spencer),
smatrali su da su jevrejske ideje kopija egipanskih ideja. Pisac iz osamnaestog veka,
Antoni Kolins (Anthony Collins) je smatrao da je grka mudrost bila superiorna u odnosu
na jevrejsku, da su Jevreji bili nepismen, varvarski i smean narod. Matju Tindal
(Mathew), na slian nain, uporedjuje prirodnu religiju sa jevrejskim varvarizmom.
Napadi engleskih deista na Bibliju bili su znaajni izvori za Volterove napade na
Bibliju.20

(20 Hrtzberg, French Enlightement Francuska Prosveenost, str. 38-39)

Poto je veina Jevreja nastavila da veruje u Bibliju i da sledi njene zahteve, njih
su, shodno tome, mnogi iz engleskog Prosveenja videli kao one koji deluju varvarski.
Stoga je u Engleskoj, kao i na Kontinentu, da bi Jevrejin bio primljen u prosveeno
drutvo, on morao da se jasno odeli od Jevreja, da se odrekne i prezre jevrejsku prolost,
i da je ak osudi.21

107
 108

(21 Shmuel Ettinger, The origins of Modern Antisemitism Poreklo modernog

antisemitizma, u The Catastrophe of European Jewry Katastrofa Jevreja Evrope, izd.
Yisrael Gutman i Livia Rothkirchen, str. 12)

ZAKLJUAK

Antisemitizam Prosveenosti nije pratilo nikakvo nasilje. Kao to i prilii

prosveenim ljudima i enama, nikakvo nasilje prema Jevrejima ne bi moglo da bude
tolerisano, a kamoli pozdravljeno. Medjutim, protivljenje Prosveenosti Judaizmu i
njegovom partikularizmu (tj. jevrejskoj narodnosti), pomoglo je da se postavi filozofska
osnova za antisemitizam u modernom sekularnom svetu. Jevrejin kao Jevrejin i dalje je
imao malo prijatelja. Antisemitizam je sada postao ak

(str. 136)

raireniji, sada ukorenjen u hrianstvu, sekularnom humanizmu, i u nacionalizmu

novoj evropskoj veri koja se razvila u osamnaestom i devetnaestom veku zajedno sa, ili
umesto hrianstva. Manifestacija bilo koje od komponenata Judaizma sada je imala
verske, sekularne i nacionalistike protivnike. Do dvadesetog veka, praktino sve
popularne ideologije u Evropi elele su da Jevreji nestanu.

(str. 137)

JEDANAEST

Leviarski antisemitizam

Marksizam i socijalizam, kao i hrianstvo, islam, nacionalizam i Prosveenost,

rodili su se nosei u sebi mrnju prema Jevrejima. Njihova dva glavna ideoloka izvora,
Marks i rani francuski socijalisti, razvili su antisemitske ideje koje do dananjeg dana
karakteriu dobar deo Levice.

KARL MARKS

Otac marksistike ideologije, Karl Marks, rodjen je 1818. u nemakom gradu Triru.
Mada sa obe roditeljske strane potomak duge linije istaknutih rabina,1

(1 Skoro svi rabini iz Trira, od esnaestog veka na ovamo, bili su Marksovi preci, pie
Marksov biograf David McLellan, Karl Marx: His Life and Thought Karl Marks:
Njegov ivot i misao, str. 3)

108
 109

Marks je krten kao luteranac kada mu je bilo est godina. Njegov otac, koji je preao na
hrianstvo pre nego to se Karl rodio, kako bi mogao da nastavi da se bavi pravom
(Jevrejima zabranjeno, po novim pruskim zakonima), krstio je svoju decu da ne bi patila
od antisemitizma. U takav samo-poriui svet se rodio Karl Marks.

Imajui u vidu takvo poreklo, ne udi da je jedan od prvih Marksovih znaajnijih

eseja bio O jevrejskom pitanju (On the Jewish Question). Marks je prividno pisao taj
tekst kao odgovor na lanak filozofa Bruna

(str. 138)

Bauera, Jevrejsko pitanje, u kome je Bauer otrovno napao Jevreje i Judaizam, i zalagao
se protiv emancipacije Jevreja, sve dok ne napuste svoju ekskluzivnu veru, moral i
obiaje.2

(2 Navedeno u Nathan Rotenstreich, For and Against Emancipation: The Bruno Bauer
Controversy Za i protiv emancipacije: Kontroverza Bruno Bauer, u Yearbook IV
Leo Baeck Instituta, str. 7-8)

Mada Marks u svom odgovoru kritikuje neke od Bauerovih zakljuaka, on ne

kritikuje njegov antisemitizam. Zaista, on prevazilazi Bauera u antisemitiskim napadima.
On kritikuje Buaera to napada prvenstveno religiozne Jevreje, kada bi trebalo napadati
sve koji se identifikuju kao Jevreji: Ne samo u Pentateuhu (Tora) i Talmudu, ve i u
dananjem drutvu mi nalazimo sutinu modernog Jevrejina.3

(3 On the Jewish Question O jevrejskom pitanju se nalazi medju Early Writings Rani
tekstovi Karla Marksa, izd. Quantin Hoare, i prevodu Rodney Livingston i Gregor Benton,
str. 221-41. Navod je na str. 241)

Kao to istoriar Robert Vistrih (Wistrich) zapaa, Marksova je mrnja, stoga, bila
fokusirana ne (samo) protiv lanka Subotnji Jevrejin Bruna Bauera, ve vie protiv
savremenog Jevrejstva.4

(4 Robert Wistrich, Revolutionary Jews from Marx to Trotsky Jevreji-revolucionari od

Marksa do Trockog, str. 33)

O jevrejskom pitanju je lanak pun mrnje prema Jevrejima i Judaizmu, toliko

ekstremne da povremeno smrdi na mrnju slinu nacistikoj: ta je sekularni kult
Jevreja? Cenjkanje. ta je sekularni bog? Novac. E, pa onda! Emancipacija od cenjkanja i
novca, od praktinog, realnog Judaizma, bila bi samo-emancipacija naeg vremena...5

(5 On the Jewsh Question O jevrejskom pitanju, str. 236)

Novac je ljubomorni Bog Izraela, pored koga nijedan drugi Bog ne sme da stoji.6

109
 110

(6 Ibid., str. 239)

U zakljunim pasusima lanka O jevrejskom pitanju, Marks ide tako daleko da

identifikuje emancipaciju oveanstva sa naputanjem Judaizma.7

(7 Drutvena emancipacija Jevreja je emancipacija drutva od Judaizma, ibid., str. 241)

Otvoreni antisemitizam u lanku O jevrejskom pitanju uvek je predstavljao

neprijatno mesto Jevrejima-socijalistima koji su zadrali svoj jevrejski identitet. Vie od
stotinu godina poto je lanak napisan, jevrejski socijalisti, koji su skoro sve tekstove
Marksa preveli na jidi i hebrejski, uzdravali su se od prevodjenja Marksovog jedinog
eseja koji je posveen iskljuivo jevrejskom pitanju.

Drugi su, medjutim, bili veoma zadovoljni to su mogli da ga prevedu i da ue iz

Marksovog eseja mrnje prema Jevrejima. Na primer, 1963. godine, Ukrajinska
akademija nauka objavila je Judaizam bez ulepavanja od Trofima K. Kika (Kichko)
koji je na veliko citirao clanak O jevrejskom pitanju. Ta je knjiga bila toliko antisemitska
da su protesti medjunarodne javnosti naterali sovjetske vlasti da je povuku iz cirkulacije.
I Adolf Hitler je tvrdio da je uio iz Marksovog eseja: Sasvim je dovoljno da je nauno
poznavanje opasnosti Judaizma postepeno

(str. 139)

produbljeno, i da svaki pojedinac, na osnovu tog znanja, poinje da uklanja Jevrejina u

sebi, a veoma se bojim da ta divna misao potie ni od koga drugog ve od jednog
Jevrejina.8

(8 Navedeno kod Julius Carlebach, Carl Marx and the Radical Critique of Judaism Karl
Marks i radikalna kritika Judaizma, str. 355-56)

Marksova mrnja prema Jevrejima, oigledna u lanku O jevrejskom pitanju,

nikako nije bila izuzetak u Marksovim gleditima o Jevrejima. Kasniji Marksovi napisi o
Jevrejima, ak i o Jevrejima iz radnike klase, ostali su jednako prezrivi. Na primer,
Marks je osiromaene Jevreje, izbeglice iz Poljske u Nemakoj, opisao kao najprljaviju
od svih rasa, (koja se) moda samo po svojoj strasti prema gramzivoj dobiti moe dovesti
u vezu sa (jevrejskim kapitalistima iz) Frankforta. Izdanje Neue Rheinische Zeitung od
29. aprila 1849, koji je Marks tada izdavao, optuilo je Jevreje iz Poljske da su pljakali
crkve, spaljivali sela i na smrt tukli bespomone Poljake optube koje su bile
bezobzirne klevete protiv ljudi koji su svakodnevno iveli u strahu od istih tih zloina za
koje su optuivani...9

(9 Max Geltman, On Socialist Anti-Semitism O antisemitizmu socijalista,

Midstream 23, br. 3 (mart 1977):25. Raniji citati u pasusu nalaze se na str. 24-25)

110
 111

italac Marksa iz tog vremena, zakljuio bi da bogati jevrejski kapitalisti

unitavaju drutvo, a da su siromaniji Jevreji suvie necivilizovani da bi bili priputeni u
drutvo.

Marks je ak izvukao drevnu klevetu Manetoa, koji je jevrejski egzodus iz Egipta

opisao kao isterivanje leproznog naroda, predvodjeno egipatskim svetenikom zvanim
Mojsije"10

(10 Napisano u pismu Friedrich-u Engels-u, 10. maja 1861. U tom je pismu Marks napao
svog politikog protivnika Ferdinanda Lasalle-a, kao jednog od potomaka tih leproznih
Jevreja)

A 1850-tih godina, Marks je ismevao one koji su se borili za pravo barona Rotilda da
zauzme mesto koje je osvojio u britanskom Donjem domu: Sumnjivo je da e britanski
narod biti veoma zadovoljan zbog irenja izbornog prava na jevrejskog uzurpatora.11

(11 Navedeno u Inaugural lecture Uvodno predavanje Edmunda Silbernera, odrzano

na Hebrejskom univerzitetu 4. januara 1953, a kasnije ponovo tampano pod naslovom
The Anti-Semitic Tradition in Modern Socialism Tradicija antisemitizma modernom
socijalizmu)

Drzei se svoje politike podjednakog antagonizma prema bogatim i siromanim

Jevrejima, Marks je ignorisao potrebe jevrejskih radnika, mada su iveli blizu njega u
Londonu. Slino tome, on nikada nije komentarisao pogrome koji su se irili Rusijom
1881, mada je esto pisao u prilog ugnjetenima. Celog svog ivota Marks je identifikovao
Jevreje i Judaizam sa svim onim to je mrzeo u kapitalizmu.12

(12 Poslednjih godina, Arnold Kunzli je pokuao posthumnu psihoanalizu Marksovog

antisemitizma. Kunzli zakljuuje da je Marksova identifikacija Jevreja i Judaizma sa
kapitalizmom bila njegov nain distanciranja od Jevreja. Znamo, kao injenicu, da je
Marks otrovno reagovao na svako pominjanje njegovih jevrejskih korena. Ta njegova
elja da se distancira takodje bi mogla da objasni njegovo ignorisanje jevrejske radnike
klase, kao i zato nije primeivao socijalistiki pokret medju jevrejskim radnicima.
Marks mora da je, stoga, pojavu jevrejskog socijalizma osecao kao neprijatnost, jer se
time legitimnost njegovog sistema, u koji je... uterao Judaizam, dovodila u pitanje a
njegov alibi bivao uniten, i on sam ponovo doveden u vezu sa njegovim Judaizmom.
/Videti Arnold Kunzli, Karl Marx-Eine Psychographie, str. 209, navedeno u Leon
Poliakov, The History of Anti-Semitism: From Voltaire to Wagner Istorija
antisemitizma: Od Voltera do Vagnera, str. 556, n. 148. Takodje videti ranije, poglavlje 5,
o revolucionarnim nejevrejskim Jevrejima./)

Istoriar Edmund Silberner je uoio dva negativna uticaja koja su Marksovi anti-
jevrejski napisi imali. Oni su izazvali i ojaali anti-jevrejske predrasude medju
hrianskim marksistima, i otudjili su jevrejske marksiste od jevrejskog naroda.13

111
 112

(13 Edmund Silberner, Was Marx an Anti-Semite? Da li je Marks bio antisemita?,

Historica Judaica, april 1949, str. 52)

(str. 140)

Ovo drugo se na najdramatiniji nain pokazalo 1891, kada je Abraham Kahan, delegat
na Drugoj socijalistikoj internacionali u Briselu, zatraio da Internacionala osudi rastui
antisemitizam u Evropi. Doiveo je ok kada su se kako jevrejski tako i nejevrejski
delegati usprotivili rezoluciji koja osudjuje antisemitizam. Po socijalistima, kao eho
hrianskog, muslimanskog antisemitizma i drugih antisemita kroz istoriju (sa izuzetkom
nacista) jedini odgovor na antisemitizam bio je da svi Jevreji prestanu da budu Jevreji i
da prihvate identitet antisemita (u ovom sluaju socijalista). Konana rezolucija Druge
internacionale je osudila antisemitske i filosemitske (t.j. jevrejske) ispade, kao jedno od
sredstava kojima kapitalistika klasa i reakcionarne vlade tee da skrenu socijalistiki
pokret i podele radnike.14

(14 Nora Levin, While Messia Tarried Dok je Mesija odugovlaio, str. 100-101)

Socijalisti su time ponitili protivljenje antisemitizmu tako to su ga izjednaili sa

Judaizmom, i oba etiketirali kao neprijatelje socijalizma.

FRANCUSKI SOCIJALISTI

Da su samo Karl Marks i njegovi sledbenici promovisali na Levici socijalistiki

antisemitizam, to bi Jevrejima stvorilo ozbiljne probleme. Medjutim, drugi osnivai
socijalizma, francuski socijalisti, bili su jo ee anti-jevrejski nastrojeni od Marksa.

Dord Lihthajm (George Lichtheim), jedan od najistaknutijih istoriara

socijalizma, naglaavao je znaaj francuskog socijalizma za kasniji leviarski
antisemitizam, poto je Francuska bila kolevka socijalistikog pokreta, gde se
socijalizam razvio celu generaciju pre nego to je to bio sluaj u Nemakoj.15

(15 Najznaajnija procena stavova francuskih socijalista prema Jevrejima napisana je u

Lichtheim-ovom eseju Socialism and the Jews Socijalizam i Jevreji, ponovo
tampanom u Collected Esseys, str. 413-47)

Lihthajm je dokumentovao da je od svog poetka, ranih 1800-tih, francuski socijalizam

bio neprijateljski nastrojen prema Jevrejima.

arl Furije (Charles Fourier), jedan od dvojice osnivaa francuskog socijalizma,

smatrao je Jevreje parazitima, trgovcima, zelenaima, iju je emancipaciju oznaio kao
najsramniji od svih nedavnih drustvenih grehova.16

(16 Navedeno kod Jacob Katz, From Prejudice to Destruction: Anti-Semitism 1700-1933
Od Predrasude do unitenja: Antisemitizam 1700-1933, str. 121)

112
 113

Anri de Sen-Simon (Henri de Saint-Simon), drugi osniva francuskog socijalizma,

imao je simpatija prema Jevrejima. On je priznavao da misija socijalizma ima oblik
mesijanizma koji potie od Jevreja.

(str. 141)

Naalost, kao to Lihthajm dokumentuje, u francuskoj socijalistikoj zajednici

trijumfovao je antisemitizam Furijea nad filosemitizmom Sen-Simona.

U decenijama posle Furijea i Sen-Simona, snana antisemitska gledita izrazila su

trojica vodeih francuskih socijalista: Alfons Tusenel (Alphonse Toussenel), Pjer Leru
(Pierre Leroux) i Pjer Josef Prudon (Pierre Joseph Proudhon).

Tusenel je 1845. objavio Les Juifs, rois de lepoque (Jevreji: Kraljevi epohe),
tekst koji je povoljno ocenjen u najveem delu socijalistike stampe. U tom je eseju on
razvio temu Jevrejina kosmopolite... Evropa je osudjena na dominaciju od strane Izraela.
Ovu univerzalnu dominaciju, o kojoj su toliko osvajai sanjali, Jevreji imaju u svojim
rukama.17

(17 Alphonse Toussenel, Les Juifs, rois de lepoque /1845/, str. 73-74. Navedeno kod
Lichtheim-a, Socialism and the Jews Socijalizam i Jevreji, str. 422)

Sline ideje je kasnije izrazio i Prudon.

Tako izlazi da je verovanje u jevrejsku svetsku dominaciju, verovanje koje se

tokom dvadesetog veka proirilo kroz Protokole Sionskih mudraca, i koje su nacisti
koristili kao opravdanje za genocid, prvo uvedeno u svest Zapada ne od strane rasista,
faista ili nacista, ve od strane Levice, socijalista Francuske devetnaestog veka.

Pjer Leru, tvorac termina socijalizam, identifikovao je Jevreje sa prezrenim

kapitalizmom, smatrao ih inkarnacijom mamona, i govorio da oni ive tako to
eksploatiu druge. Leru, religiozni hrianin, video je samo jedno reenje Jevrejskog
problema konverziju svih Jevreja u hrianstvo.18

(18 Lichtheim, ibid., 424)

Pjer Josef Prudon, jedan od najznaajnijih teoretiara ranog socijalizma, izraavao

je svoj antisemitizam u javnim tekstovima na umeren nain, a u ekstremnijem obliku u
svojim dnevnicima koji su objavljeni posthumno. U dnevnicima ovog velikog socijaliste
nailazimo na oseanja prema Jevrejima koja nalikuju nacistikim. Decembra 1847. on je
ocrtao program nestajanja Jevreja: Ova rasa truje sve tako to se svuda mea a da se
nikad ne prikljuuje drugom narodu. Zahtevati njihov izgon iz Francuske, sa izuzecima
onih koji su venani sa Francuskinjama. Zabraniti sinagoge: ne primati ih ni u kakvo
zaposlenje, najzad sprovesti naputanje ovog

(str. 142)

113
 114

kulta... Jevrejin je neprijatelj ljudske rase. Ta se rasa mora vratiti u Aziju ili istrebiti...
Vatrom ili fuzijom ili izgonom, Jevrejin mora da nestane. Ono to su narodi srednjeg
veka instinktivno mrzeli, ja mrzim racionalno i neopozivo.19

(19 Carnets de P. J. Proudhon: Texte inedit et integral Dnevnici P. J. Prudona:

Neuredjen i integralni tekst, izd. Pierre Haubtmann, II:337-38. Navedeno kod Lichtheim-
a, str. 425)

Nije nikakvo udo da su Prudonovi uenici opravdavali ruske pogrome. Kao to

Lihthajm pie: etiri godine po (Prudonovoj) smrti, 1869, njegov uenik or Duen
(George Duchene)... (je izjavio): Gradjani, kada ujete da se govori da se, u poznatoj
varvarskoj zemlji (Rusiji), stanovnitvo grubo odnosi prema Jevrejima, ne verujte ni
jednoj lanoj rei. Ono to se zaista deava je da poten narod progoni kriminalce,
zelenae i eksploatatore rada.20

(20 Lichtheim, ibid., str. 424)

Naspram ove pozadine postaje objanjiva ravnodunost socijalista prema sudbini

Alfreda Drajfusa (Dreyfus), Jevrejina, oficira vojske, koga je francuska vlada lano
optuila da je pijunirao u korist Nemake. Moglo bi se oekivati da e se francuski
socijalisti, neprijateljski nastrojeni prema vladi, crkvi i vojsci, koje su zajedno vodile
napad na Drajfusa, podii u njegovu odbranu. Ali, Drajfus je bio Jevrejin; i samo iz tog
razloga je, 28. januara 1898, francuska socijalistika tampa objavila manifest koji poziva
na neuestvovanje u sluaju Drajfus, jer dok e reakcija teiti da iskoristi osudu jednog
Jevrejina da bi diskvalifikovala sve Jevreje, jevrejski kapitalisti e iskoristiti
rehabilitaciju jednog Jevrejina da bi oprali sve grehove Izraela. Medju potpisnicima
ovog manifesta bili su vodei socijalisti tog vremena, ukljuujui Aleksandra Milerana
(Alexander Millerand), Marsela Sembaa (Marcel Sembat), ila Gesdea (Jules Guesde) i
ana urea (Jean Jaures).21

(21 Jean Jaures se kasnije predomislio i zalagao se da socijalisti protestuju zbog te

nepravde. Videti Edmund Silberner, French Socialists and the Jews Francuski
socijalisti i Jevreji, Historica Judaica, april 1957, str. 13-14)

Kada su socijalisti naknadno zauzeli stav u sluaju Drajfus, naglasili su da jevrejski

aspekt antisemitske afere nema znaaja.

Tako su francuski socijalisti, sa izuzetkom Sen-Simona i vrlo malog broja drugih,

od samog poetka propovedali antisemitizam. Istoriar Zosa Sajkovski (Szajkowski) je,
1947, zakljuio svoj lanak Jevrejski Sen-Simonijanci i socijalistiki antisemitizam u
Francuskoj, za koji je obavio vrlo detaljno istraivanje, napomenom da, uprkos svim
naporima koje je uloio, nije mogao da pronadje nijednu re u prilog Jevreja u
celokupnoj literaturi francuskih socijalista od 1820. do 1920.22

(22 Jewsih Social Studies Jevrejske drutvene nauke, januar 1947)

114
 115

(str. 143)

KOMUNIZAM I JEVREJI U SAVREMENOM SVETU

Tokom stotinu godina od Marksa i francuskih socijalista, bilo je razliitih

reagovanja medju socijalistima u odnosu na Jevreje. Socijal-demokrati, na primer, bili su
medju onima koji su najsnanije podravali prava Jevreja u svetu. Izmedju 1948. i 1977,
samom jevrejskom drzavom, Izraelom, vladala je Radnika partija, osnovana na
socijalistikim principima.

Medjutim, to se ide dalje ulevo, vei je antisemitizam. Gde god da su marksisti

doli na vlast, zasnovali su od vlade podravani antisemitizam. U Sovjetskom savezu i u
Istonoj Evropi, izraavan je antisemitizam prema lokalnim Jevrejima a i kroz podrku
onima koji tee da unite Izrael. Marksisticke zemlje Treeg sveta u kojima ive Jevreji,
(kao to su Kina i Vijetnam), podravaju grupe koje tee unitenju Izraela23

(23 Godine 1972, Politbiro severno-vijetnamske komunistike partije hvalio je Crni

septembar /krilo Palestinske oslobodilake organizacije/ zbog ubistva izraelskih atletiara
na Olimpijskim igrama u Minhenu)

i ne dozvoljavaju jevrejska nacionalna prava (na primer, glasanje za rezoluciju

Ujedinjenih nacija koja izjednaava cionizam sa rasizmom). Marksisti i leviari u
demokratskim drutvima na slian su nain protivnici Izraela, cionizma i jevrejskog
nacionalizma.

Od komunistike revolucije 1917, Sovjetski savez je nepomirljivi protivnik

verskom i nacionalnom izraavanju Jevreja (1919. godine je cionizam bio obeleen kao
kontra-revolucionarni pokret, i zabranjen).24

(24 Videti Bernard Weinryb, Antisemitism in Soviet Russia Antisemitizam u

Sovjetskoj Rusiji, u The Jews in Soviet Russia Since 1917 Jevreji u Sovjetskoj Rusiji
od 1917, izd. Lionel Kochan, str. 326. Kochan-ova knjiga, i The Soviet Cage: Anti-
Semitism in Russia Sovjetski kavez: Antisemitizam u Rusiji William-a Korey-a, su dva
nejsveobuhvatnija rada o sovjetskom antisemitizmu)

Zaista, kampanja Sovjetskog saveza da uniti jevrejsku religiju u zemlji je u

mnogome uspela. Izmedju 1956. i 1965, broj sinagoga u Rusiji je opao sa ve vrlo malog
broja od 450, na 60. Danas moda ima i manje od pet rabina na vie od dva miliona
Jevreja u Sovjetskom savezu, i ne zna se ima li uenika za rabine. U mnogim delovima
Sovjetskog saveza protivzakonito je za mukarce da se mole u sinagogi, sve dok ne obave
svoj vojni rok, a asovi Judaizma, pa ak i asovi hebrejskog jezika su zabranjeni. Jedine
dozvoljene knjige o Judaizmu su one koje tampaju partijski kontrolisani izdavai, i koje
Judaizam oslikavaju kao vulgarni i nemoralni anahronizam. Karakteristiku jedinog
materijala o Judaizmu koji je legalno raspoloiv u Sovjetskom savezu

115
 116

(str. 144)

predstavlja ovaj uvid u tekstu Trofima Krika Judaizam i cionizam (Kijev, 1968):
ovinistika ideja o izabranosti jevrejskog naroda od strane boga... ideja o vladavini nad
drugim narodima sveta... Takve ideje Judaizma bile su ugradjene u Jevreje najpre od
strane svetenika a kasnije od strane rabina... i danas su ugradjene u cioniste, koji
obrazuju Jevreje u duhu prezira i mrnje prema drugim narodima... Ideolozi Judaizma,
kroz Svete tekstove, ue pobone Jevreje da mrze ljude druge vere, ak i da ih
unitavaju.25

(25 Navedeno kod Zev Katz-a, After the Six-Day War Posle estodnevnog rata, kod
Kochan-a, Jews in Soviet Russia Jevreji u sovjetskoj Rusiji, str. 335)

Dok vlada tampa takve stvari protiv Judaizma i Jevreja, jevrejskoj zajednici je
zabranjeno da dri makar i jednu jevrejsku kolu, da se i ne pominje tampanje bilo
kakvih pro-jevrejskih knjiga. Ovaj napor vlade da se Judaizam uniti je skoro bez
presedana u jevrejskoj istoriji. Hrianski i muslimanski antisemiti, ak i nacisti tokom
1930-tih, dozvoljavali su jevrejske skole. Rezultat sovjetske komunistike zabrane
jevrejskog obrazovanja su Jevreji u SSSR koji su verovatno najvee neznalice u pogledu
Judaizma u jevrejskoj istoriji.

Poto je uspeo da ugui komponentu Boga i zakona u Judaizmu, sovjetski

antisemitizam sada prvenstveno napada jevrejski nacionalizam. Velika sovjetska
enciklopedija iz 1952, definie cionizam kao reakcionarni pokret... koji porie klasnu
borbu i tei izolaciji jevrejskih radnih masa od opte borbe proletarijata.

Sovjeti pokuavaju na razne naine da unite jevrejski nacionalni identitet. Na

primer, pre nego to su se pojavili neo-nacistiki istorijski revizionisti da bi poricali
Holokaust, sovjetske knjige i filmovi o Drugom svetskom ratu su ignorisali, praktino do
take poricanja, jevrejski Holokaust. Tipian primer je film na ruskom jeziku koji se
prikazuje posetiocima iz Sovjetskog saveza u Auvicu (Poljska), gde je ubijeno vie od tri
miliona Jevreja, a u kome se Jevreji uopte i ne pominju.26

(26 Svedok ovome je Dennis Prager, koji govori ruski, 1972. godine)

Da bi se sasvim unitio jevrejski nacionalizam, sovjetska propaganda ide korak

dalje i optuuje cioniste, to jest sve koji se identifikuju kao Jevreji, da su saradjivali sa
nacistima. Godine 1979, jedan izloeni umetniki predmet u Rusiji prikazivao je
grotesknu sliku leeva Rusa, nad kojima likuju jedan iskeeni nacistiki vojnik i jedan
iskeeni

(str. 145)

jevrejski zatvorenik koji nosi Davidovu zvezdu. Poruka: nacisti i Jevreji su bili
saradnici.27

116
 117

(27 George Will, Los Angeles Times, 9. oktobar 1979)

Na taj nain Sovjeti ne samo da (izostavljanjem) poriu Holokaust, ve koriste nacistika

zverstva da bi pojaali antisemitizam u Sovjetskom savezu, tako to identifikuju nacizam
i cionizam.

Od estodnevnog rata 1967. na ovamo, svi sovjetski mediji nazivaju jevrejsku

dravu hitlerovskom dravom. Ton ove kampanje je uspostavio pokojni sovjetski
predsednik i prvi sekretar Komunistike partije Leonid Brenjev, 5. jula 1967: U svojim
zverstvima nad Arapima oni (Izraelci) ini se da ele da kopiraju zloine Hitlerovih
osvajaa.28

(28 Pravda, 6. juli 1967. Nevedeno kod Kochan-a, Jews in Soviet Russia, str. 347)

Dve godine posle toga, Jurij Ivanov je objavio Pazite, cionizam, koji je Komsomolskaja
pravda pohvalila kao prvi nauni i fundamentalni rad o tom predmetu. U toj knjizi
Ivanov opisuje cionizam kao ideoloki izdanak nacizma.

Nas smo dvojica posetili Sovjetski savez (Denis Prager 1969 i 1981, Jozef
Telukin 1973) i lino bili svedoci antisemitizma. Kada je Denis Prager bio zamoljen da
prokrijumari iz te zemlje pisani materijal koji su Jevreji u Rusiji pripremili da bi izneli
detalje o vladinom antisemitizmu, on je upitao jednog od pisaca, Tinu Brodetskaju: Ako
se ova pisma objave na Zapadu, nee li vas poslati u zatvor?. Ona je odgovorila: ta
mislite, gde sam sada? Godine 1973, Jozef Teluin je plesao sa Jevrejima Rusije ispred
glavne sinagoge na dan Simhat Tora, veseli jevrejski praznik. KGB, sovjetska tajna
policija, je nasilno prekinuo ples, a Jevrejin Dmitri Ram, koji je dopratio Teluina do
sinagoge, bio je premlaen i noga mu je slomljena. Nas smo dvojica sretali Jevreje
Sovjetskog saveza koji su izdrali duge zatvorske kazne samo zato to su eleli da ue o
Judaizmu i/ili zbog elje da emigriraju u Izrael. Nedavni je sluaj Jozefa Beguna,
Jevrejina matematiara, koji je poduavao na tajnim asovima hebrejskog jezika. On je
otputen sa posla a zatim osudjen kao neradnik i proteran u Sibir.

Od strane vlade inspirisan antisemitizam, u kombinaciji sa ponovo oivljenim

jevrejskim ponosom posle estodnevnog rata, doveli su do velike migracije Jevreja iz
Sovjetskog saveza, od kojih su mnogi pri tome i ivot stavili na kocku. Mnogi nisu uspeli.
U Novosibirsku, Sibir, godine 1973, Telukin je sreo lokalnog Jevrejina, Dr Isaaka
Poltinikova,

(str. 146)

koji je ostao bez posla i koji je, zajedno sa svojom enom Irmom i erkom Viktorijom bio
tri godine gadno maltretiran, poto je, zajedno sa svojom porodicom, zatraio vizu za
Izrael. Konano su 1979, posle devet godina odbijanja, Poltinikovi dobili dozvolu da
emigriraju, ali su gospodja Poltinikov i Viktorija odbile da idu, verujui da je to ponovo
trik KGB-a (u prethodnim ih je sluajevima KGB hapsio, podvrgavao dugim
ispitivanjima i ubio im psa). Dr Poltinikov je ipak reio da ide, i odleteo za Izrael. Onda

117
 118

su Sovjeti odbili da dozvole gospodji Poltinikov i Viktoriji da mu se pridrue. Irma je

uskoro potom umrla od poremeaja varenja, a Viktorija je poinila samoubistvo.

Komunistiki antisemitizam u Istonoj Evropi tvrdoglavo nastavlja da postoji,

mada je tamo ostalo vrlo malo Jevreja posle Holokausta. Na primer, poetkom 1950-tih,
trinaest rukovodilaca eske komunistike partije, od kojih su deset bili Jevreji, optueno
je da su cionistiki agenti, i oni su obeeni. Ova naruena sudjenja su spadala u seriju
antisemitskih pozorinih sudjenja, koja su 1953. kulminirala u Sovjetskom savezu
Doktorskom zaverom, u kojoj je Staljin optuio grupu doktora, uglavnom Jevreja, da
su kovali zaveru da potruju sovjetsko rukovodstvo. Staljin je umro pre nego to je
sudjenje poelo, ali je kasnije otkriveno da se pripremao da iskoristi Doktorsku zaveru
kao pretekst za proterivanje vie od dva miliona Jevreja u Sibir. Poljskim medijima su
1968. dominirali prilozi o demaskiranju cionista u Poljskoj mada je u Poljskoj bilo
manje od jednog Jevrejina na 1500 Poljaka.

Zato to je u Istonoj Evropi bilo tako malo Jevreja, i zato to je istonoevropski

komunizam bio manje totalitaran od onog u Sovjetskom savezu, Jevreji su se susretali sa
manje antisemitizma inspirisanog od strane vlade. Komunistiki antisemitizam u Istonoj
Evropi, sa izuzetkom Rumunije, prvenstveno se izraavao kroz podrku teroristima i
vladama koje su teile da unite cionizam i jevrejsku domovinu.

Osim u Sovjetskom savezu i u Istonoj Evropi, vrlo malo Jevreja ivi u zemljama
gde su na vlasti komunisti. I pored toga, neprijateljstvo leviara prema Jevrejima ostaje
svetski fenomen. Najozbiljniji antisemitski in 1970-tih godina, rezolucija Generalne
skuptine Ujedinjenih nacija

(str. 147)

koja izjednaava cionizam i rasizam, bila je proizvod alijanse Arapa, muslimana i

leviara. Dok su skoro jedine zemlje koje su se protivile rezoluciji bile demokratske,
svaka leviarska vlada na svetu (osim Rumunije, koja se uzdrala od glasanja) potpisala
je da je jevrejski nacionalni pokret rasistiki i stoga nelegitiman. Ideja rezolucije je
poticala od Sovjeta, a medju sponzorima rezolucije bila je Kuba.29

(29 American Jewish Year Book 1976 Ameriki jevrejski godinjak 1976, sveska 76, izd.
Morris Fine i Milton Himmelfarb, str. 93-94)

ZAPADNI LEVIARI

Levica na Zapadu je takodje skoro uniformno neprijateljski nastrojena prema

Jevrejima i Judaizmu, i to se ide dalje ulevo na politikom spektru, antisemitizam je sve
intenzivniji. Nije iznenadjenje da su zapadni leviari, koji se identifikuju sa komunizmom,
u tome najei. U Sovjetskom savezu, na primer, Socijalistika radnicka partija je
odredila da glavni zadatak amerikih revolucionara (to se Bliskog Istoka tie) ostaje
obrazovanje radikalizujue omladine... u pogledu unitenja drave Izrael.30

118
 119

(30 Intercontinental Press, 6. septembar 1971. Navedeno u Facts, novembar 1972, str.
550)

Godine 1972, partijske novine The Militant su kritikovale ubistvo jedanaest izraelskih
atleta na Olimpijadi u Minhenu, koje su izveli teroristi, samo zbog toga to je taj in
uinio da kriminalac izgleda kao rtva31

(31 Ibid., str. 551)

Komunistika partija SAD razlikuje se od Socijalistike radnike partije po tome to

Izraelu priznaje pravo da postoji, ali je za njegov stav u odnosu na cionizam tipina ova
tvrdnja, izneta u partijskim novinama od strane Hajmana Lamera (Hyman Lumer),
teoretiara Komunistike partije SAD o pitanjima Srednjeg Istoka: Cionizam je... u
samoj svojoj sutini rasistika ideologija. Ona jevrejski narod izdvaja kao poseban narod,
izabran narod ako vam tako bolje izgleda: superioran narod. U Izraelu su cionistiki
vladari stvorili rasistiku dravu.32

(32 Navedeno kod Arnolda Fostera i Benjamina Epsteina, The New Anti-Semitism, str. 147)

Sline denuncijacije jevrejskog nacionalizma danas ine komunistike partije na

Zapadu. Pojedinci na revolucionarnoj Levici su jo agresivniji. Vanesa Redgrejv
(Vanessa Redgrave), na primer, glumica koja je dobila nagradu Akademije, i lanica
Centralnog komiteta Britanske

(str. 148)

radnike revolucionarne partije (trockistika komunistika organizacija) napravila je

kasnih 1970-tih propagandni film za PLO. U njemu Redgrejv plee senzualni ples sa PLO
mainskom pukom. Pod izgovorom da napada samo cioniste i cionizam (u filmu se
koristi arapska re za Jevrejina, Jahud, ali titlovi na engleskom govore o cionistima),
film koristi neke od klasinih slika mrnje prema Jevrejima. U jednoj sceni Redgrejv pita
mladu arapsku devojicu: ta bi uradila kada bi on (jevrejski vojnik) pokuao da te
ubije? Marija Sirkin (Marie Syrkin) je, u kritici filma, napisala: U tom mi je trenutku
misao odlutala na prioresu iz Kenterberijskih pria, koja predano prepriava
srednjevekovnu priu o hrianskom detetu koje ubijaju Jevreji. Ubijanje dece:
najgroznija medju antisemitskim klevetama.33

(33 Marie Syrkin, Redwashing Terrorism Bojenje terorizma u crveno, u The State of
the Jews Stanje Jevreja, str. 210. Sirkin napominje da su, pre prikazivanja u
Sjedinjenim dravama, neki od ekstremnijih antisemitskih stavova PLO-a i Redgrejvove
bili cenzurisani. U originalnoj verziji filma, na primer, vodja PLO-a Jaser Arafat
izjavljuje: Jedino reenje za problem na Bliskom Istoku je likvidacija drave Izrael, na
ta Redgrejv odgovara Naravno /str. 211/)

Ne-komunistika krajnja Levica je podjednako pristrasna u svojim napadima na

Izrael i na sve Jevreje koji se sa njim identifikuju. Naveemo nekoliko karakteristinih

119
 120

primera iz Sjedinjenih drava. Tokom 1970-tih Nacionalno udruenje pravnika, sa Levice,

poslalo je delegaciju samo u jednu zemlju na svetu da bi se ispitalo stanje ljudskih prava
u Izrael. Delegacija se susrela sa predstavnicima PLO, ula njihovu priu i vratila se u
SAD sa izvetajem kojim se okrivljuje Izrael. Jevrejski advokat u grupi, Diktajn, napisao
je drugaiji izvetaj, ali ga je Udruenje zanemarilo.34

(34 Videti Alan Dershowitz, Now Jews Must Overcome Jevreji sada moraju da
izdre, ADL Bulletin, april 1981, str. 10)

Na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard, studenti-leviari iz Treeg sveta su, 1979,

sponzorisali konferenciju o Ljudskim pravima u Treem svetu. Profesor prava na
Harvardu, Alan Derovic je izvestio: U to su se vreme dogadjali masakri u Centralnoj
afrikoj republici, krv onih koje je pobio Idi Amin jo je bila sveza u seanju ljudi, a
moglo se mnogo razgovarati i o skandaloznom stanju ljudskih prava u Libiji. Na dnevni
red je, medjutim, stavljeno samo jedno pitanje koje se odnosi na ljudska prava:
Terorizam i genocid koji sprovodi takozvana izraelska nacija35

(35 Ibid., str. 8)

Naziv konferencije leviara sa Harvarda je primer dveju karakteristika

savremenog antisemitizma levice: Poricanje postojanja jevrejske nacionalnosti, stoga i
naziv takozvana izraelska nacija, i neprekidne optube na raun jevrejske drave da
vri genocid. Optube se iznose na orvelijanski nain. Poricanje jevrejske nacionalnosti
legitimie sve napore da se jevrejska drava i cionisti unite,

(str. 149)

a to je ono to bi zaista moglo da se nazove genocidom. Medjutim, taj genocidni pokuaj

protiv Izraela se zatim izvre i projektuje od strane neprijatelja Izraela, na sam Izrael.

Zbog toga nije sluajno to su po jednom pitanju, pitanju unitenja Izraela, krajnja
Levica i nacizam saglasni. The New York Times je,14. aprila 1970, javio da je radiklani
prvak Crne sile, Stouki Karmajkl (Stokey Carmichael), objavio: Nikada se nisam divio
Belom oveku, ali za mene je od svih njih najvei bio Hitler. U ikagu, oktobra 1970,
govor koji je odrao Ministar spoljnjih poslova Izraela Aba Eban, prekidali su pripadnici
krajnje leviarske omladine Protiv rata i faizma, i Amerike nacistike partije.

Leviarski antisemitizam je takodje duboko zarazio hriane-leviare. Medju

protestantskim grupama, Svetski savez crkava i pridrueni lanovi kao to su (ameriki)
Nacionalni savet crkava, spadaju medju glavne zastupnike priznavanja Palestinske
oslobodilake organizacije, mada je njihov raison detre bio unitenje Izraela, pa su time
bili vodei podravaoci terorizma protiv zapadnih demokratija. Slinu podrku je
ponudio Ameriki komitet za drugarske usluge, koji predstavlja amerike kvekere.

Godine 1976, Christian Science Monitor, novine koje podravaju Trei svet, bile
su jedine medju pedeset vodeih dnevnika u Sjedinjenim dravama koje su osudile

120
 121

izraelski prepad na aerodrom u Entebeu, Uganda, gde su se teroristi PLO-a spremali da

ponu da ubijaju jevrejske putnike iz otetog aviona.

Ista je situacija i sa katolikom crkvom, kod koje leviarski teolozi, svetenstvo i

laiki lideri sa orijentacijom prema Treem svetu, kombinuju tradicionalnu odbojnost
crkve prema starom Izraelu, sa leviarskom odbojnou prema novom Izraelu. ovek
koji kombinuje oba motiva u svom antisemitizmu je nadbiskup Hilarian Kapuci
(Capucci), ranije stacioniran u Jerusalimu. Izraelska policija je 18. avgusta 1974. uhvatila
Kapucija kako krijumari oruje i eksploziv teroristima, namenjene ubijanju civila u
Izraelu. Mada je osudjen na dvanaest godina zatvora, Izrael ga je oslobodio posle manje
od tri godine, na poseban zahtev Pape Pavla VI. Po svom putanju, Kapuci je izjavio:
Isus Hrist je bio prvi fedajin (arapski borac za slobodu). Ja samo sledim njegov primer.

(str. 150)

Ubrzo potom odrao je misu u znak protesta protiv genocida koji se sprovodi protiv
arapskog naroda. Katolike novine Resumen su na Kapucijeve aktivnosti odgovorile
optubom da njegovi propagandni pamfleti oivljavaju mitove koje od Kapucija ine
Isusa a od Izraelaca deicidne placenike. Januara 1979, nadbiskup Kapuci je prisustvovao
sastancima Palestinskog nacionalnog saveta, najvieg organa PLO, u Damsku, koji ga je
ranije proglasio poasnim lanom.36

(36 Videti lanak Oca Lea Rudloff-a, Capucci, Terrorism and the Vatican Kapuci,
terorizam i Vatikan, ADL Bulletin, oktobar 1981, str. 7)

Dok su u prolosti stavovi pripadnika cele hrianske crkve prema Jevrejima bili skoro
uniformno neprijateljski, danas to neprijateljstvo ispoljavaju skoro iskljuivo hrianska
Desnica i Levica. S druge strane, umereni i konzervativni hriani u Sjedinjenim
dravama su medju najagresivnijim podravaocima Jevrejstva i prava Izraela na ivot.

ZAKLJUAK

Levica se protivila Jevrejima kako zbog njihove religije tako i zbog nacionalnosti.
Jedinstvena jevrejska fuzija religije i nacionalnosti je anatema sekularizmu i
univerzalizmu Levice. To delimino objanjava zbog ega se Levica, toliko otvorena i
podravajua prema nacionalno-oslobodilakim pokretima skoro svih drugih naroda, tako
antagonistiki postavlja prema nacionalizmu Jevreja. U vezi te leviarske mrnje prema
Jevrejima, socijal-demokrata Irving Haui (Howe) je pisao: I u najtoplijim srcima postoji
hladno mesto za Jevreje.

Od Marksa i francuskih socijalista, do Sovjeta, Treeg sveta i dananjih zapadnih

leviara, preovladala je intenzivna mrnja prema Jevrejima. Kao to je Senator SAD
Daniel Patrik Mojnihan (Patrick Moynihan) rekao: Antisemitizam je postao globalna
ideologija koja ujedinjuje totalitaristiku Levicu.37

(37 Navedeno u ADL Bulletin, oktobar 1981, str. 7)

121
 122

A mnogi iz ne-totalitarne Levice su kompromitovani svojim stavom da nema

neprijatelja na Levici. Tako je pokret koji su osnovali, uspostavili i podravali velikim
delom Jevreji, postao, uz arapsko/muslimanski svet, najvei neprijatelj Jevreja ovog
vremena.

(str. 151)

DVANAEST

Nacistiki antisemitizam

Moda nijedno drugo shvatanje antisemitske ideologije nije tako raireno i

nepodlono preispitivanju, kao ono koje nacistiki antisemitizam pripisuje rasizmu.
Nacisti su, tako se veruje, bili rasisti, i stoga su mrzeli Jevreje i sve druge ne-arijevce.

Istorija i razum, medjutim, upuuju na sasvim drugaije razumevanje nacistikog

antisemitizma. Nacisti su zaista bili rasisti kada su tvrdili da postoji inferiornost ne-
arijevskih rasa (mada to ko je bio ne-arijevac nije imalo mnogo veze sa rasom, a imalo
je mnogo vie sa politikom oni, na primer, nisu potcenjivali Japance ili Arape, koji su, i
jedni i drugi, bili saveznici nacista). Medjutim, nacistiki antisemitizam nije bio izdanak
rasistike ideologije. Rasizam je, u osnovi, bio nevaan za nacistiki antisemitizam.
Pokuaji da se nacistiki antisemitizam podvede pod naslov rasizma jeste jo jedan
pogrean napor u smeru de-judaizacije mrnje prema Jevrejima.

Opte prihvaeno gledite koje kae da je nacistiki antisemitizam izraz rasizma,

mora da se dovede u pitanje po dve osnove. Prvo i najosnovnije: Zbog ega su nacisti
Jevreje oznaili kao rasu? Postoje Jevreji svih rasa; a poto bilo ko, bilo koje rase, moe
da postane Jevrejin, teko da Jevreji ine jednu rasu. Cela ta tvrdnja o rasi trai
objanjenje. Zbog ega je to bilo nacistima potrebno?

(str. 152)

Najposle, tokom hiljada godina pre nacista, antisemitima nije bila potrebna rasna osnova
da bi mrzeli Jevreje. Iz nekog su razloga nacisti u rasizmu nali objanjenje antisemitizma,
objanjenje koje nijedna druga ideologija nije mogla da ponudi.

Drugo, ako je rasizam bila osnova nacistikog pogleda na svet, zbog ega se
mrnja nacista fokusirala na Jevreje, do stepena da su sve ostale rase praktino bile
zanemarene ukljuivi i Cigane koji su se, mada ubijani u masama, bili, za razliku od
Jevreja, sluajno nali unutar nacistikog pogleda na svet, a ne kao objekti genocida?1

(1 Bilo je ciganskih plemena koja su bila ubijana, kao i onih koja su bila zatiena.
Pojedinani Cigani, koji su iveli medju ostalim stanovnitvom, nisu bili prosejavani i
izdvajani, a mnogi su ak i sluili u nacistikoj vojsci. ini se da su nacisti bili
ambivalentni u odnosu na to ta da ine s njima, ali oni koji su bili ubijeni pre su bili

122
 123

rtve kampanje protiv takozvanih asocijalnih osoba nego protiv samog ciganskog
naroda. Yehuda Bauer, The Holocaust in Historical Perspective Holokaust u
istorijskoj perspektivi, str. 36)

A ako se radilo o rasi, zbog ega su nacisti pokazivali tolike simpatije prema toj drugoj
semitskoj rasi, Arapima?

Ako se drimo pojednostavljenog gledita da je uzrok mrnje nacista prema

Jevrejima bio rasizam, ponovo inimo fundamentalnu greku (da li bismo voleli da je bilo
tako?) modernih objanjenja antisemitizma: dejudaizujemo mrnju. Postupak je logiki
neodoljiv: nacisti su mrzeli ne-arijevce, Jevreji su bili ne-arijevci, stoga su nacisti
mrzeli Jevreje. Pa ipak, Jevreji su bili jedini ne-arijevci koje su nacisti pokuali da
unite, a antisemitizam, ne anti-ne-arijevizam, bio je sutina nacizma.

Nije rasizam bio uzrok zbog koga su nacisti mrzeli Jevreje, ve su, zbog svoje
mrnje prema Jevrejima, nacisti koristili rasistike argumente. Rasna mrnja prema
Jevrejima bila je potrebna da bi se objasnilo jedno novo verovanje nacistikog
antisemitizma. Dok su raniji antisemiti verovali da Jevrejin moe da se promeni i da
postane kao to su oni. Hitler i nacisti poricali su tu mogunost. Jednom Jevrejin uvek
Jevrejin. Kao to je Hitler pisao u Majn kampfu: U svom novom jeziku, (Jevrejin) e
izraavati stare ideje; njegova unutranja priroda se nije promenila... Jevrejin... moe da
govori hiljadu jezika i da ipak ostane Jevrejin. Crte njegovog karaktera su ostale iste... To
je uvek isti Jevrejin.2

(2 Adolf Hitler, Mein Kampf, str. 312)

Jevreji tee da dominiraju nejevrejskim svetom pomou raznih instrumenata: hrianstvo,

marksizam, socijalizam, kapitalizam, demokratija. Sve su to proizvodi Jevreja i njihovih
vrednosti, bez obzira kakvo nejevrejsko preruavanje koristili.

Hitler je za sebe smatrao da ima dovoljno uvida i da je dovoljno hrabar da bi

zakljuio da raniji antisemiti ili nisu shvatali,

(str. 153)

ili su se klonili takvog zakljuka. Jevrejin ne moe da postane nejevrejin, kao to crnac ne
moe da postane belac; permanentne jevrejske crte karaktera ine ih rasom. Stoga,
svaka kampanja protiv Jevreja mora da bude upravljena protiv svih njih, bez obzira kakve
ne-religiozne ili nacionalne identitete oni uzimali. Njihov nejevrejski identitet je nevaan;
oni ostaju Jevreji jer imaju uvrene karakteristike koje samo lanovi njihove rase
poseduju. Te fiksne karakteristike su jevrejske ideje koje su nam strane.

Nacistiki antisemitizam je pre svega bio mrnja prema jevrejskom karakteru, ne

mrnja prema jevrejskoj ne-arijevskoj krvi. To je, kao i svi drugi oblici antisemitizma,
bila mrnja prema izazovima koje Jevreji i njihove vrednosti postavljaju. Taj jevrejski

123
 124

izazov predstavljao je osnovu nacistikih verovanja da je krajnji konflikt oveanstva

izmedju Jevreja i arijevaca, i da samo jedni mogu da preive.

Po reima samog Hitlera u njegovoj autobiografiji Majn kampf, on je pre svega

bio antisemita, ne rasista. Njegova je inovacija bila stapanje ta dva i razvijanje novog
programa za reavanje Jevrejskog pitanja, jednom za uvek. Samo je rasni
antisemitizam mogao da ispravno shvati i da se izbori sa Jevrejskim problemom. Svi
drugi oblici antisemitizma bili su greka. Pre pojave rasnog antisemitizma, antisemiti su
pretpostavljali da Jevreji koji su napustili Judaizam i koji su usvojili antisemitove
vrednosti i identitet, mogu potpuno da se asimiliraju i da postanu nejevreji. Hriani-
antisemiti su verovali da Jevreji zaista mogu da postanu hriani; sekularni nacionalisti su
oekivali od Jevreja da napuste svoj nacionalni identitet i da se identifikuju samo sa
nacijom medju kojom su iveli; Leviari su od Jevreja zahtevali da se ostave svoje
posebnosti i da postanu univerzalisti.

Za Hitlera su, medjutim, svi pokuaji da se rei Jevrejski problem kroz

konverziju/asimilaciju bili uzaludni. Bez obzira koji novi identitet Jevrejin da uzme, on sa
sobom nosi subverzivne jevrejske vrednosti, a svoju novu masku hrianina, marksiste ili
Nemca koristi samo da bi irio svoje vrednosti. Kao to je Hitler rekao, Jevreji govore
nemaki, ali misle jevrejski.

Oigledno je da se nijedan nacista nikada nije zaustavio da bi se upitao kako rasa

(str. 154)

moe da definie neto tako ne-bioloko kao to su ideje i crte karaktera*

(* Navodno je sam Hitler rekao svom bliskom saradniku Hermanu Rauningu: Savreno
dobro znam da u naunom pogledu ne posti neto to je rasa. Kao politiaru, potrebna mi
je koncepcija koja omoguava da se napusti red koji je do sada postojao na istorijskoj
osnovi, i da se nametne novi red i da mu se da intelektualna osnova. A za tu mi svrhu
ideja o rasi odlino slui. Herman Rauschning, Hitler govori /London: T. Butterworth,
1939/, str. 229)

Ipak je ta ideja bila tipina za nacistiko razmiljanje o Jevrejima. SS-oberarfirer reder,

Ajhmanov nadredjeni u to vreme, izneo je 23. avgusta 1936. godine tvrdnju koja je
tipina za bezbrojne nacistike tvrdnje tog tipa: Kadgod (Jevrejin) pokua da prenese
svoj rad, svoj uticaj i svoj pogled na svet na nejevreje, on to ini kroz neprijateljske
ideologije, kao to sreemo kod liberalizma... kod marksizma, a nita manje i kod
hrianstva. Te se ideologije onda slau sa irim konceptom jevrejskog mentaliteta.3

(3 Navedeno kod Lucy Dawidowicz, The War Against the Jews Rat protiv Jevreja, str.
86)

Da navedemo samo jo jedan primer, Crni korpus (Schwarze Korps), zvanina

publikacija SS-a, u svom izdanju od 15. maja 1935. kae: Jevreji naklonjeni asimilaciji

124
 125

poriu svoju rasu i insistiraju na svojoj lojalnosti Nemakoj ili tvrde da su hriani, poto
su bili krteni, da bi podrili principe nacional-socijalizma.4

(4 Navedeno kod Dawidowitz, ibid., str. 84)

Hitler i nacisti su morali da objasne izuzetnu injenicu da Jevreji imaju uvrene

crte karaktera. Taj fenomen je mogla da objasni samo rasa. Kada je to jednom
shvaeno, drevno reenje jevrejskog izazova, konverzija Jevreja u identitet veine,
postalo je potpuno neizvodljivo. Ako eli da oslobodi svet jevrejske neprijateljske
ideologije, onda mora svet fiziki da oslobodi Jevreja. Nacistiki zakljuak je bio
jednako racionalno promiljen kao i sredstva koja su na kraju koristili da bi ga sproveli u
delo. Sva su druga reenja isprobana, i nisu delovala; nacisti e sprovesti Konano
reenje.

Rasizam je jedno od dva uobiajeno navodjena objanjenja nacistikog

antisemitizma, koje eksplicitno porie svoj anti-jevrejski karakter. Drugo je teza o
rtvenom jarcu. Prema ovom objanjenju, da bi se dohvatili vlasti, Hitleru i nacistima je
bio potreban

(str. 155)

rtveni jarac koga bi okrivili za sve nedae Nemake, a Jevreji su najbolje posluili ovoj
svrsi. Nacisti su napali Jevreje ne zato to je napad na Jevreje bilo sredite nacistikog
pogleda na svet, ve zato to je napad na Jevreje bio politiki mudar potez.

Istorijske injenice nedvosmisleno potvrdjuju ono to je suprotno od teze o

rtvenom jarcu. Nacisti nisu napali Jevreje da bi se domogli vlasti; pre e biti da su, u
znatnoj meri, eleli vlast da bi napali Jevreje.

Teko da ova tvrdnja predstavlja neko otkrie. Ona je nedavno dokumentovana od

strane istoriara Holokausta, Lusi Davidovic, u delu Rat protiv Jevreja, 1933-1945:
Ozbiljni ljudi, odgovorni ljudi, mislili su da su Hitlerovi stavovi prema Jevrejima, u
najgorem sluaju, samo politiki mamac za nezadovoljne mase, da nisu vie od ideoloke
dekoracije u izlogu, kojim bi se pokrio goli nagon za vlau. Pa ipak, upravo suprotno je
bilo istina. Rasni imperijalizam i fanatini plan unitenja Jevreja bile su dominantne
strasti koje su stajale iza volje za mo.5

(5 Dawidowicz, ibid., str. 4)

Za Hitlera je Konano reenje Jevrejskog problema bilo vanije od pobede u

Drugom svetskom ratu. U kasnijem delu rata, kada su nacisti gubili, nemake su trupe
povlaene sa frontova prema Saveznicima, i slate da ubijaju Jevreje. Jula 1944, kada je
Nemcima bio potreban svaki voz da bi zapoeli svoju evakuaciju iz Grcke, nijednom
vozu namenjenom slanju Jevreja u logore smrti nije promenjena namena. Kada su Nemci
objavili zabranu svakog ne-vojnog transporta vozovima, kako bi se oslobodili vozovi za

125
 126

letnju ofanzivu na junu Rusiju, jedini vozovi izuzeti od tog propisa bili su oni koji su
vozili Jevreje u logore smrti.6

(6 Ibid., str. 141-142)

Drugi faktor koji negira tezu o rtvenom jarcu, bila je nacistika politika ubijanja
Jevreja. Znajui za ozbiljan manjak radne snage kod nacista, trebalo je Jevreje da koriste
kao ropsku radnu snagu, a ne da ih ubijaju to jest, ako su Jevreji bili rtveni jarci ili ak
omraeni politiki neprijatelji. Umesto toga, nacisti su ubili ogromnu veinu Jevreja koji
su im pali aka. ak i ono malo Jevreja koji su korieni kao ropska radna snaga, bilo je
tretirano tako da su umirali posle nekoliko nedelja ili meseci. Kada je nacistiki general
Kurt Frajher fon Grinant (Freiherr von Grienanth) septembra 1942. bojaljivo primetio da
princip

(str. 156)

treba da bude to bra eliminacija Jevreja, bez uticaja na osnovni ratni posao,
demantovao ga je Hajnrih Himler, ef Gestapoa, koji je generala optuio da je to to on
zagovara prikriven napor da se podre Jevreji.7

(7 Lucy Dawidowicz, A Holocaust reader itanka Holokausta, str. 85)

Za veinu nemakih vojnih rukovodilaca, nemaki primarni rat je bio protiv Saveznika,
ali ne i za naciste za njih je to bio rat protiv Jevreja.

Trea injenica koja potkopava tezu o rtvenom jarcu je to, u ranim godinama
Treeg rajha, nacisti nisu eleli da Jevreji ostanu u Nemakoj, gde bi mogli da budu
iskorieni kao rtveni jarci; i zaista, nacisti su podsticali Jevreje da odu iz Nemake. U
onome to se sada ini neverovatnim, januara 1935, Rainhard Hajdrih, ef SA, izdao je
direktivu bavarskoj politikoj policiji da saradjuje sa cionistima u Nemakoj. Aktivnost
cionistiki orijentisane omladinske organizacije (hrabrenje Jevreja da emigriraju u
Palestinu)... je u interesu nacional-socijalistikog rukovodstva drave.8

(8 Navedeno u Dawidowicz, War Against the Jews - Rat protiv Jevreja, str. 191)

Dva meseca posle toga, nacisti su zabranili jevrejskim organizacijama da ohrabruju

Jevreje da ostaju u Nemakoj. Sve je to bilo prilino neobino ponaanje prema
rtvenom jarcu.

etvrta greka teze o rtvenom jarcu je premisa na kojoj ona poiva: da je

antisemitizam bio toliko politiki efikasan u Nemakoj da je nacistima trebao kao
sredstvo stizanja na vlast. Naprotiv, za nemako izborno telo kod nacista nije bio
naprivlaniji antisemitizam te partije, ve njeno obeanje u vezi poboljanja ekonomske
situacije, njen poziv na patriotizam i njeno obeanje da e osvetiti ponienje koje je
Nemaka pretrpela na Versajskoj konefernciji, kojom je zavren Prvi svetski rat. Mada je

126
 127

istina da su ljudi koji su glasali za naciste bili, u najboljem sluaju, ravnoduni prema
sudbini Jevreja, veina nije glasala za naciste zbog njihovog antisemitizma.9

(9 Pojavila se regionalna analiza nacistike partije u kojoj se detaljno prati njena

evolucija od rubne grupe do masovnog pokreta. Oni su se primarno fokusirali na nove
strukture i tehnike propagande partije, i u nekoliko sluajeva bacili ozbiljnu sumnju na
znaaj antisemitizma kod regrutovanja u partiju i privlaenju glasaa posle 1929. U
sluaju Northajma /Northeim/, na primer, istoriar W. A. Allen je tvrdio da su mnogi koji
su se sjatili u nacional-socijalizam upravo ignorisali ili racionalizovali svoju mrnju
prema Jevrejima; slino, u... Bavarskoj. Geoffrey G. Field, Evangelist of Race: The
Germanic Vision of Houston Stewart Chamberlain Jevandjelista rase: Vidjenje
Nemake Hjustona Stjuarta emberlena, str. 457)

Najvaniji faktor uspeha nacista na izborima bila je ekonomska situacija u Nemakoj.

Konano odbacivanje teze o rtvenom jarcu uinio je sam Adolf Hitler u svojoj
poslednjoj poruci nemakom narodu. U toj poruci, datoj neposredno pre samoubistva,
Hitler je govorio o onome to je za njega bilo najvanije. Tema koja je drala njegovu
panju do poslednjih trenutaka njegovog ivota bili su Jevreji. Adolf Hitler je 29. aprila
1945.

(str. 157)

uputio svoje poslednje rei nemakom narodu: Iznad svega traim od vodja nacije, i od
onih ispod njih, da u potpunosti potuju zakone rase, i da se nemilosrdno protive
univerzalnom trovau svih naroda, medjunarodnom Jevrejstvu (kurziv na).10

(10 Navedeno kod Dawidowicz, War Against the jews Rat protiv jevreja, str. 22)

rtveni jarac do kraja?

IDEOLOKI KORENI NACISTIKOG ANTISEMITIZMA

Skoro svaka popularna ideologija u nemakoj istoriji pomogla je stvaranje

ideolokog tla za nacistiki antisemitizam: hrianstvo, Prosveenost, marksizam,
nacionalizam i rasizam. O antisemitizmu prva tri bilo je rei u posebnim poglavljima. Da
sada prodiskutujemo antisemitske elemente nemakog nacionalizma i rasizma, i da
vidimo kako naa generalna teza moe da bude primenjena na njih.

Nemaki nacionalistiki antisemiti su tvrdili da Jevreji Nemake nisu ispunili svoj

deo pogodbe koju emancipacija podrazumeva da u zamenu za dravljanstvo oni
prestanu da budu izdvojen narod. Kako se nemaki nacionalizam pojaavao, svaka
manifestacija jevrejskog nacionalnog identiteta je pojaavala antisemitizam.*

(* Tako je snano bilo neprijateljstvo Nemaca prema jevrejskoj narodnosti, da su mnogi

Jevreji u Nemakoj odluili da napuste nacionalnu komponentu Judaizma i da se

127
 128

identifikuju kao Nemci Mojsijeve vere, Jevreji iji je jedan i jedini nacionalni identitet
bio nemaki. Mnogi Jevreji u Nemakoj su se toliko plaili optube za dvojnu lojalnost,
da se najznaajniji vodja reformnog Judaizma u Nemakoj u devetnaestom veku,
Abraham Gajger /Geiger/, protivio intervenciji svetskog Jevrejstva u korist Jevreja u
Damasku, Sirija, koji su bili rtva krvne klevete.)

Godine 1879, vodei istoriar moderne Nemake, Hajnrih fon Trike (Heinrich von
Trietschke), ovek kako iroke uenosti tako i politike teine, objavio je Jedna re o
nasim Jevrejima, esej u kome je izneo uslove pod kojima Jevreji Nemake mogu da budu
prihvaeni u Nemakoj. Ono to mi moramo da zahtevamo od naih jevrejskih
sugradjana je jednostavno: Da postanu Nemci, da sebe smatraju jednostavno i ispravno
Nemcima... Oni mogu da nastave da praktikuju Judaizam, pisao je Trike, ali da ga
ogranie na privatni domen, i

(str. 158)

da ne pokuavaju da utiu na Nemaku jevrejskim vrednostima: Mi ne elimo eru

nemako-jevrejske meane kulture koja bi dola posle hiljada godina nemake
civilizacije"11

(11 Trikeov tekst se nalazi u Modern Jewish History: A Source Reader Moderna
istorija Jevreja: Osnovni tekstovi, izd. Robert Chazan i Marc Lee Raphael, str. 80-84)

Dalje, Trike je optuio Jevreje da preziru Nemce. Na primer, optuio je vodeeg

jevrejskog istoriara tog vremena, Hajnriha Greca (Heinrich Graetz) da u svojoj knjizi
Istorija Jevreja propoveda smrtonosnu mrnju... prema najistijim i najmonijim
eksponentima nemakog karaktera, od Lutera do Getea i Fihtea... A taj tvrdoglavi prezir
prema nemakim gojim nije stav samo jednog fanatika. Trike zatim citira drigog
fanatinog Jevrejina koji je, poto nema ekskluzivno nemaki identitet, neprijateljski
nastrojeni autsajder: Borne (jevrejski pisac iz ranog devetnaestog veka) je bio prvi
koji je u nae asopise uveo posebno besraman nain govora o Otadbini, leerno i bez
potovanja, kao neko izvana, kao da ruganje Nemakoj nije duboko zaseklo srce svakog
Nemca.

Taj Trikeov odgovor percipiranim pretnjama nemakim vrednostima, kasnije je

postao nacistiki slogan: ak i iz najobrazovanijih krugova... danas ujemo uzvik, kao iz
jednog grla, Jevreji su nasa nesrea.

Za manje od godinu dana po objavljivanju Jedne rei o naim Jevrejima,

udruenje nemakih studenata distribuiralo je Antisemitsku peticiju. Peticija je od
Bizmarka zahtevala da uspostavi emancipaciju nemakog naroda od jednog oblika
strane dominacije, koja se vie ne moe trpeti. Peticijom se zahtevalo prekidanje, ili bar
znaajno ograniavanje imigracije Jevreja, iskljuivanje Jevreja sa poloaja u vladi i na
mestima nastavnika, i ponovno uspostavljanje cenzusa za Jevreje. Peticija je kruila
uglavnom u Pruskoj, gde je dobila 225.000 potpisa. Kontra-peticija, koja je kruila medju
liberalnim studentima, prola je slabo. Na Univerzitetu u Getingenu, na primer, peticija

128
 129

kojom se zahtevalo ukidanje jednakih prava za Jevreje dobila je dva puta vie potpisa
nego peticija kojom se trailo samo da se Jevrejima dozvoli da zadre jednaka prava.

Paralelno sa tim nadolazeim nacionalistikim oseanjima, u Nemakoj je

(str. 159)

postojao rasistiki pokret koji je promovisao filozofiju nemako/arijevske superiornosti,

suprotstavljenu jevrejskoj dekadenciji. Njen najuticajniji eksponent bio je Englez koji je
iveo u Nemakoj, Hjuston Stjuart emberlen (Houston Stewart Chamberlain), koji je
1899. objavio Temelje devetnaestog veka, jedan od najznaajnijih rasistikih i
antisemitskih radova u modernoj istoriji, vrlo dobro primljen medju mnogim
intelektualcima tog vremena. The London Times Literary Supplement (Knjievni dodatak
London Tajmsa) (decembar 1919) nazvao je taj rad bez pogovora jednom od knjiga koje
su zaista vane.

Prema Temeljima, budunost oveanstva e biti odredjena ishodom epohalne

borbe izmedju dve rase: teutonske (arijevske) i jevrejske (semitske). Bez obzira na
rasnu tezu Temelja, emberlen se zaista suprotstavljao jevrejskim vrednostima i teologiji,
ne njihovoj rasi i biologiji.

On ovu injenicu ponovo razjanjava u svom dvotomnom radu. ovek bi od

rasnog antisemite oekivao da mrzi sve Jevreje, ali emberlen ulae veliki napor da se
odvoji od takvog sirovog antisemitizma: on stalno iznova porie lino neprijateljstvo
protiv pojedinaca koji pripadaju jevrejskoj naciji.12

(12 Navedeno kod Field, Evangelist of Race Propovednik rase, str. 186)

U stvari, emberlen je Temelje devetnaestog veka posvetio Julijusu Vizneru (Julius

Wiesner), Jevrejinu, jednom od svojih profesora na bekom univerzitetu.

Mrnja prema Jevrejima nije bilo ono to je animiralo vodeeg propovednika

rasnog antisemitizma. On je mrzeo ono to su Jevreji zastupali, i njihov uspeh u
preokretanju vrednosti drugih: Ne mogu a da ne zadrhtim... zbog kobne, nepopravljive
greke koju je svet napravio kada je prihvatio tradicije ove bedne male nacije... kao
osnovu za svoja verovanja.13

(13 Pismo Harriet Chamberlain, 7. juni 1896, navedeno u ibid., str. 107)

On je Jevreje mrzeo zbog njihovog monoteizma i moralnih vrednosti koje su spreavale

prirodno ljudsko bie da poseduje neogranienu slobodu: Jevrejin je doao u na veseli
svet i sve pokvario svojim preteim konceptom greha, svojim zakonom i svojim
krstom.14

(14 Navedeno kod Will Herberg, Judaism and Modern Man Judaizam i moderni ovek,
str. 274)

129
 130

Uspeh emberlenovog arijevca, suprotstavljenog jevrejskoj interpretaciji istorije,

bio je veliki. U roku od nekoliko godina od prvog objavljivanja, knjiga je doivela osam
izdanja i postala Biblija stotina hiljada Nemaca. Kajzer Vilijam II ju je glasno itao
svojoj deci i razaslao je armijskim oficirima

(str. 160)

i bibliotekama po Nemakoj. U pismu emberlenu Kajzer je pisao: Vi objanjavate ono

to je skriveno, vi ukazujete na put ka spasenju Nemake i ostatka oveanstva.15

(15 Polyakov, The Aryan Myth Mit o arijevcu, str. 319)

Krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka, antisemitska ideologija se

irila Nemakom. Uz tradicionalne hrianske izvore antisemitizma, napadi na Jevreje
sada su se javljali praktino iz svih izvora, ukljuujui i one anti-hrianske. Ovi
poslednji su svoje neprijateljstvo prema Jevrejima fokusirali na, osim ostalog, to to su
doveli do hrianstva. Sam tvorac termina anti-semitizam i osniva Anti-semitske lige,
Viljem Mar (Wilhelm Marr), optuio je hrianstvo kao bolest ljudske svesti, kao jo
jednu manifestaciju Judaizma.16

(16 Navedeno kod Uriel Tal, Anti-Christian Anti-Semitism Antihrianski

antisemitizam, u The Catastrophy of European Jewry Katastrofa evropskog Jevrejstva,
izd. Yisrael Gutman i Livia Rothkirchen, str. 94)

Eugen Diring (Duhring), istaknuti rasista kasnih 1800-tih, tvdio je da je hrianstvo po

sebi semitsko i da sve monoteistike religije propovedaju mrnju prema ivotu.17

(17 Ibid., str. 95)

Rihard Vagner (Wagner) je traio novu nemaku religiju, bez jevrejskog ili hrianskog
uticaja: ini se da je za nas od najvee potrebe emancipacija od jarma Judaizma.18

(18 Navedeno kod Dawidowicz, War Against the Jews Rat protiv Jevreja, str. 32-33)

Mrnja prema Judaizmu zbog podrivanja paganskih vrednosti i stvaranja

hrianstva bila je kasnije izraena u pesmi Hitlerove mladei: Nee vie biti Pape i
rabina. Hoemo ponovo da budemo pagani. Vie nema puzanja u crkvu. Mi smo vesela
Hitlerova mlade. Nama nisu potrebne nikakve hrianske vrline. Na vodja, Adolf Hitler,
je nas Spasitelj.19

(19 Navedeno kod Karl Friedrich, Anti-Semitism: Challenge to Christian Culture - Ati-
semitizam: Izazov hrianskoj kulturi, u Jews in a Gentile World: The Problem of Anti-
Semitism Jevreji u nejevrejskom svetu: Problem antisemitizma, izd. Isacque Graeber i
Steuart Henderson Britt, str. 8)

130
 131

Medjutim, uprkos takvim anti-hrianskim stavovima, uvek je postojala bitna

razlika izmedju rasistikog anti-Judaizma i anti-hrianstva. Oni su smatrali sve Jevreje
krivcima zbog prisustva stranih, jevrejskih vrednosti, ukljuujui i Jevreje koji nisu bili
religiozni i one koji su bili asimilovani. Rasisti su verovali da su jevrejske vrednosti
ugradjene u jevrejsku krv. Hriani su, medjutim, mogli prestati da budu hriani i da
postanu dobri nemaki arijevci, tako to bi prihvatili arijevsko hrianstvo, sa arijevskim
Isusom (emberlen je, na primer, tvrdio da je Isus bio arijevac, potpuno bez jevrejske
krvi), arijevski uenici. Verovali su u uklanjanje svih jevrejskih ideja iz hrianstva, kao
to su monoteizam i univerzalni moralni zakon.

(str. 161)

Jedan od najokantnijih aspekata rasistike kampanje protiv Jevreja za veinu

savremenih italaca, jeste uspeh koji je postigla medju akademicarima i u obrazovanim
krugovima. injenica je da je zastupanje nacionalistikog i rasistikog antisemitizma bilo
raireno medju intelektualcima isto onoliko koliko i medju drugim Nemcima. Jevrejski
pisac B. Segel je to opisao poetkom 1920-tih: U Berlinu sam prisustvovao sastancima
koji su u potpunosti bili posveeni Protokolima (Sionskih mudraca). Govornik je obino
bio profesor, uitelj, izdava, advokat, ili neko od takve vrste. Publika se sastojala od
lanova obrazovane klase, javnih slubenika, trgovaca, penzionisanih oficira, dama, i
iznad svega studenata... Strasti su bivale razbuktane do tacke kljuanja. Tu je, ispred njih,
otelovljen, stajao uzrok svih tih nedaa (Jevreji), oni koji su doveli do rata i do poraza i
koji su izveli revoluciju... Posmatrao sam studente. Oni su moda, nekoliko sati pre toga,
ulagali svu svoju mentalnu snagu u seminar kojim je rukovodio svetski poznati uenjak,
da bi reili neki pravni ili filozofski ili matematiki problem. Sada je mlada krv kljuala,
oi su sevale, pesnice bile skupljene, grubi glasovi su urlali u znak odobravanja ili
osvete... Ko god bi se usudio da izrazi makar i malu sumnju bio bi nadvikan, esto
izvredjan, bilo bi mu zapreeno. Nemaka uenost je dozvolila verovanje u istinitost
Protokola i u postojanje svetske jevrejske zavere da se udje jo dublje u sve delove
obrazovane nemake populacije, i sada je to (1924) jednostavno neizbrisivo... Nijedan od
velikih nemakih uenjaka (osim pokojnog i oaljenog Straka) nije ustao da raskrinka
falsifikat.20

(20 Navedeno kod Norman Cohn, Warrant for Genocide Garancija genocida, str. 136-
137)

Devet godina posle ovog tipinog sastanka u Berlinu, Adolf Hitler je postao
kancelar Nemake, a uskoro je krenuo Holokaust, posledica svih tih raznih nemakih i
evropskih ideologija. Kada se razume antisemitizam tih ideologija, da li hrianske,
nacionalistike, univerzalistiko-prosvetiteljske ili rasistike, unitenje evropskog
Jevrejstva od strane nacista vie ne moe da se posmatra kao izvesna psiholoka aberacija,
makijavelistika potreba za rtvenim jarcem, ili erupcija rasizma, ve kao logina
posledica mrnje prema Jevrejima.

(str. 162)

131
 132

UNIVERZALNOST I DUBINA EVROPSKOG ANTISEMITIZMA

Nemaka meavina antisemitskih ideologija bila je jedinstvena i kulminirala je

Konanim reenjem Jevrejskog problema. Medjutim, zahvaljujui praktinoj
univerzalnosti antisemitizma, Nemci su naili na plodna polja za sejanje Holokausta u
skoro celoj Evropi. est miliona pobijenih Jevreja ivelo je u dvadeset i jednoj evropskoj
dravi. Hitlerov cilje je bio da uini makar Evropu judenrein (istu od Jevreja), i do 1945.
ubio je skoro sedam od svakih deset Jevreja na evropskom kontinentu. U nekim su
zemljama nacisti ubili gotovo svakog Jevrejina. Da navedemo samo dva najekstremnija
primera, u Poljskoj su nacisti ubili 3 miliona Jevreja od predratne jevrejske populacije od
3,3 miliona, u Latviji, Litvaniji i Estoniji 228.000 od 253.000.

Glavni razlog nacistikog uspeha u ubijanju Jevreja Evrope bila je saradnja na

koju su naili od strane lokalnog stanovnitva zemalja koje su okupirali nacisti. To se
dokazuje injenicom da, osim u Holandiji, gde god da je lokalno stanovnitvo odbilo da
saradjuje, procenat ubijenih Jevreja je bio znaajno manji nego na drugim mestima, a u
dva sluaja skoro svi Jevreji bili su spaseni.

Jedan primer bila je Danska, ije je predratno jevrejsko stanovnitvo od osam

hiljada uglavnom bilo sastavljeno od Jevreja koji su bili dobro integrisani u dansko
drutvo. Posle nacistikog preuzimanja vlasti aprila 1940, Himler i najvii nemaki
zvaninici uporno su pritiskali Dansku da preduzme akcije protiv svojih jevrejskih
stanovnika. Lusi Davidovic opisuje dogadjaje: Poto je Danska potpala pod zakon
prekog suda, Best (nemaki ministar ovlaen za Dansku) je pokuao da deportuje
Jevreje Danske. Njegovi planovi... su 28. septembra (1943) bili saopteni danskim
socijal-demokratskim vodjama. Nemci su odredili 1. oktobar 1943. kao datum
sakupljanja Jevreja, ali su jednom izuzetnom operacijom, u kojoj je uestvovao ceo
danski narod, uz saglasnost vedske vlade, skoro svi Jevreji Danske sakriveni

(str. 163)

a zatim prevezeni preko mora u vedsku, gde su ostali u bezbednosti do kraja rata.
Nemcima je uspelo da pohvataju oko etiri stotine Jevreja, koje su poslali u Terezintat
(koncentracioni logor u ehoslovakoj). Zatvaranje Jevreja Danske u Terezintat je
uzbudilo dansku vladu, koja je neprestano zahtevala dozvolu da pregleda logor. Juna
1944. dobijena je takva dozvola, pa je delegacija danskog Crvenog krsta obila logor.
Posledica upornog danskog zanimanja za deportovane Jevreje bila je da niko od njih nije
bio poslat u Auvic. Do kraja rata, pedeset i jedna osoba medju njima je umrla u
Terezintatu, od prirodnih uzroka.21

(21 Dawidowicz, War Against the Jews Rat protiv Jevreja, str. 373-74)

Finska je drugi primer zemlje koju su nacisti okupirali, a koja je bila u stanju da
spasi svoje Jevreje. Kada je Himler posetio Helsinki jula 1942, pritisnuo je Fince da
poalju Jevreje u nemake koncentracione logore. Finski Ministar inostranih poslova,

132
 133

Rolf Viting (Witting), jednostavno je odbio da razmotri tu stvar, pa tako nijedan Jevrejin
iz Finske nije bio ubijen.

Trei primer zemlje (u ovom sluaju saveznika Nemake) u kojoj su nacisti naili
na kruto protivljenje Konanom reenju bilo je stanovnitvo i rukovodstvo Bugarske.
Poto su bugarske politike vodje zaustavile deportaciju Jevreja Bugarske, mada ne i
Jevreja-izbeglica koji su iveli u Bugarskoj, Nemci su nastavili sa pritiskom da se
Jevreji deportuju, ali je kontra-pritisak bugarskog javnog mnjenja, naroito Bugarske
pravoslavne crkve, spreio vladu da tako postupi. I Kralj Boris III se protivio
deportacijama, osim komunistikih elemenata.22

(22 Ibid.)

Rezultat toga je bio da je 50.000, od 64.000 Jevreja Bugarske preivelo rat.

Medjutim, u veini zemalja koje su nacisti okupirali, oni su imali ogromnu

lokalnu pomo u lociranju, hapenju, a u Istonoj Evropi i u ubijanju Jevreja. Ta je
podrka sa entuzijazmom ponudjena u zemljama sa velikim brojem jevrejskog
stanovnitva, i omoguila da Konano reenje postigne tako demonski uspeh.

U Poljskoj, sa njenom dugom istorijom antisemitizma i velikim brojem

stanovnika-Jevreja (jedna desetina populacije Poljske), nacisti su imali stalnu pomo u
svom programu ubijanja Jevreja Poljske. Kada je Poljska postala nezavisna 1919. godine,

(str. 164)

taj je dogadjaj obeleen serijom pogroma.*

(* Popularna jevrejska ala iz medjuratnog perioda svedoi o dubini poljskog

antisemitizma: Ignace J. Paderewski, posleratni premijer Poljske, razgovara o poslovima
svoje zemlje sa pokojnim Predsednikom Wilsonom. Ako se naim zahtevima ne bude
izalo u susret na mirovnoj konferenciji, rekao je Paderewski, predvidjam ozbiljne
probleme u mojoj zemlji. Moj e narod biti toliko ljut da e mnogi izai na ulice i
masakrirati Jevreje. A ta e se dogoditi, pitao je Wilson, ako vai zahtevi budu
zadovoljeni? Paderewski je odgovorio: A, u tom sluaju e moj narod biti toliko srean
da e se mnogi napiti, izai na ulice i masakrirati Jevreje. /S. Felix Mendelsohn, The
Jew Laughs Jevrejin se smeje, str. 46)

Tokom godina izmedju ratova, Jevrejima su bile nametnute ozbiljne kvote na

univerzitetima, a diskriminatorni propisi su doveli do siromaenja mnogih Jevreja.23

(23 U Celia Heller, On the Edge of Destruction Na ivici propasti, nalaze se detalji o
patnjama Jevreja Poljske izmedju dva svetska rata)

Detalji o pomoi Poljaka nacistikim akcijama protiv Jevreja zabeleeni su u

mnogim izvorima, ali nigde jasnije nego u Varavskom dnevniku Hajima A. Kaplana.24

133
 134

(24 The Warshaw Diary of Chaim A. Kaplan Varavski dnevnik Hajima A. Kaplana je
preveo i uredio Abraham I. Katsh)

Kaplan, Jevrejin rodjen u Nemakoj a nastanjen u Poljskoj, detaljno je beleio podatke o

ivotu Jevreja u Poljskoj pod nacistikom vladavinom. Njegov objavljeni dnevnik
poinje 1. septembra 1939. godine, danom nemake invazije, i vodjen je do Kaplanove
deportacije 4. avgusta 1942. U celom dnevniku Kaplan pie o podrci Poljaka nacistikoj
anti-jevrejskoj politici. Na primer, kada su nacisti naredili konfiskaciju skoro celokupne
jevrejske imovine i novca, Jevreji su molili svoje dugogodinje hrianske prijatelje da
preuzmu novac na uvanje, ali, pie Kaplan, hrianski prijatelji su odbili, poto je
njihovo udruenje trgovaca zabranilo svojim lanovima da na bilo koji nain pomau
Jevrejima (16. oktobar 1939).

Dubina mrnje prema Jevrejima koju su Poljaci gajili posebno se vidi u

Kaplanovom opisu izgona jevrejske zajednice iz Pultuska. Cela zajednica, ukljuujui
starce sa tapovima i bolesnike na ivici smrti izgnana je u Poplavi. Rabin je iao sa
izgnanima... Te su noi poljski stanovnici sela napali rabina, istukli ga i oteli mu novac.
Oteli su novac i od ostalih Jevreja dok su naputali selo. Gomila ih je buno pozdravljala
dok im je praznila depove (26. oktobar

(str. 165)

1939). Da navedemo jo jedan primer: Kaplan zapisuje da, pre nego to su nacisti
zatvorili Jevreje u geto, i dok su zajedno sa Poljacima stajali u redovima za hleb, Poljaci
su, Mada... ne znaju nemaki... ipak nauili da kau Ein Jude, kako bi ga (Jevrejina)
izbacili iz reda (5. oktobar 1939).

Ali ono to moda najbolje otkriva dubinu poljskog antisemitizma jeste da je

veina Poljaka u anti-nacistikom pokretu otpora odbila da pomogne Jevrejima Poljske,
ak i kada su podigli ustanak u Varavskom getu. A nekoliko meseci posle propasti
ustanka, 15. septembra 1943, general Tadeus Bor-Komorovski iz Armije Krajove, glavne
poljske sile pokreta otpora, naredio je da se Jevreji-borci protiv nacista likvidiraju.25

(25 Yehuda Bauer, A History of the Holocaust Istorija Holokausta, str. 285)

Mada postoje potresni pojedinani sluajevi Poljaka koji su reskirali sopstvene ivote da
bi pomogli Jevrejima, kao to je sluaj sedmorice Poljaka koji su prokrijumarili oruje u
Varavski geto, Poljaci su u ogromnoj veini na nacistiki genocid prema Jevrejima
reagovali, u najboljem sluaju, ravnoduno, a vrlo esto su davali podrku. Samo su uz
pomo Poljaka nacisti mogli da pobiju vie od 90 procenata tro-milionskog jevrejskog
stanovnitva Poljske. I nije sluajno da su svi najvaniji nacistiki logori smrti bili
smeteni u Poljskoj.

Hitlerove akcije protiv Jevreja podrao je i njegov saveznik izmedju 1939. i 1941,
Josif Staljin. Kada se nacistiki Ministar spoljnjih poslova Joakim fon Ribentrop susreo

134
 135

sa Staljinom da razgovaraju o podeli Poljske izmedju Nemaca i Rusa, takodje su

razgovarali o tretmanu Jevreja od strane Nemaca. Von Ribentrop je izvestio o
Staljinovom odgovoru: Nemci mogu da reavaju poljski nacionalni problem onako kako
smatraju da je potrebno, to je bila izjava koju su Nemci protumaili kao podrku svojim
anti-jevrejskim aktivnostima.26

(26 John Toland, Adolf Hitler, str. 797)

Mada je Staljin znao za nacistike progone Jevreja Poljske od 1939. nadalje, on je

te informacije drao u tajnosti. Posledica toga bila je da, kada su Nemci prekrili svoj
savez sa komunistima i izveli invaziju Rusije 1941, Jevreji Rusije nisu imali pojma o
tome da nacisti nameravaju da ih pobiju. Posledice tog neznanja su bile katastrofalne. Ne
znajui za nacistike planove, Jevreji na okupiranim ruskim teritorijama na poetku nisu
ni pokuali da se suprotstave nacistima, ili ak ni da pobegnu. Kada su nacisti naredili
lokalnim vodjama Jevreja da prikupe Jevreje radi preseljenja u jevrejski region, Jevreji
su posluali. Kada bi se Jevreji

(str. 166)

okupili, Ajnzacgrupe, nacistike pokretne jedinice za ubijanje, zajedno sa lokalnom

ukrajinskom, beloruskom ili latvijskom milicijom, transportovale bi Jevreje van grada i
sve ih pobile mukarce, ene i decu vatrom iz mainskog oruja, u naputenim
iskopinama i urvinama.27

(27 Shmuel Ettinger, The Modern Period Moderno doba, u History of the Jewish
people Istorija jevrejskog naroda, izd. H. H. Ben-Sasson, str 1025. Osim ako je
drugaije navedeno, svi injenini dokazi o saradnji stanovnitva Istone Evrope sa
nacistima dolaze sa str. 1023-35)

Nacisti su mogli da se oslone na lokalnu podrku ove vrste u celoj Istonoj Evropi.
im su nacisti okupirali Kovno, Litvanija, bande Litvanaca ubile su 3800 Jevreja 25. i 26.
juna 1941. Po okupaciji Lvova, Ukrajina, nacisti su odmah organizovali ukrajinsku
miliciju koja je 2. I 3. jula pobila 7000 Jevreja. Istoriar muel Etinger je zapisao da su se
akcije Ukrajinaca dogodile tako brzo i da su bile toliko temeljne da su Nemci
zaustavljali ubice jer su eleli da uvedu vie reda u kampanju genocida. Te jeseni,
krajem septembra, na Jom Kipur 1941, Nemci i Ukrajinci su ubili najmanje 34.000
Jevreja u Babi Jaru, blizu Kijeva.

Rumuni su takodje uestvovali u ubijanju Jevreja. Tamo su sprovedeni

krvavi pogromi 28. juna 1941, u kojima je ubijeno 7000 Jevreja. Kasnije su Rumuni
uspostavili koncentracione logore za Jevreje. Do kraja rata, zajednickim naporima nacista
i Rumuna ubijeno je 300.000 Jevreja Rumunije.

Marta 1942, vodja slovake Narodne stranke, otac Josef Tiso, katoliki
svetenik, saglasio se da se svi Jevreji izgnaju iz Slovake. Poto je njegova faisticka
Hlinka Straa sprovela masovni lov na ljude, 35.000 Jevreja je poslato na istok, da bi bili

135
 136

ubijeni u logorima smrti. Rabin Slovake je otiao kod nadbiskupa Kametka i zamolio ga
da utie na svog ranijeg privatnog sekretara Tisoa da prekine sa izgnanstvima. Nadbiskup
je odgovorio: Nije to prosto izgnanstvo. Neete vi tamo umreti od gladi ili bolesti; tamo
e vas sve pobiti, stare i mlade, ene i decu, i to u jednom danu. To je vaa kazna za smrt
naeg Spasitelja. Za vas postoji samo jedna nada da predjete na nau veru. Onda u
ponititi ovaj nalog.28

(28 Ovaj, kao i sledei sluaj, opisani su u autobiografskim zapisima Rabija M. D.

Weissmandel-a o godinama Holokausta, Min Hamezar, str. 24-25, i navedeni su u Eliezer
Berkowits, Faith After the Holokaust Vera posle Holokausta, str. 16-17)

U jesen 1944, Rabi M. D. Vajsmandel (Weissmandel) je pobegao na putu u

koncentracioni logor, i uspeo da se susretne se sa papskim nuncijem. Opisao mu je uase
kroz koje prolaze Jevreji u

(str. 167)

privremenim logorima u kojima ekaju deportaciju u Auvic. Molio je papskog nuncija

da intervenie kod Tisoa. Papski nuncije je odgovorio: Poto je danas nedelja, to je za
nas sveti dan. Danas se ni ja ni otac Tiso ne bavimo profanim stvarima. Vajsmandel je
insistirao i objanjavao da ivoti nevinih ljudskih bia, ukljuijui bebe i malu decu, nisu
profana stvar. Papski nuncije je odgovorio: Na svetu ne postoji tako neto kao to je
nevina krv jevrejske dece. Sva jevrejska krv je kriva. Morate da umrete. To je kazna koja
je na vas ekala zbog vaeg greha (smrti Isusa).

muel Etinger je sumirao podrku koju su narodi Istone Evrope pruili

nacistikom ratu protiv Jevreja: Najaktivniji sauesnici Nemaca u ovim aktima bili su
Ukrajinci i Litvanci, ali su oni imali mnoge pomagae medju Hrvatima, Rumunima,
Madjarima i Slovacima... Osoblje njihovih policija bilo je voljno da neumorno danima,
ak nedeljama traga, da bi pronalo makar i jedno jevrejsko dete. Mada je Poljska bila
poznata po svom antisemitizmu, injenica je da je broj Jevreja koje je tamo lokalno
stanovnitvo spaslo mnogo puta vei nego u Sovjetskoj Ukrajini i Sovjetskoj Belorusiji...
(Ali) nije sluajno teritorija Poljske bila odabrana kao zemlja istrebljenja. Poljski
narod... (nije) prstom mrdnuo da bi pomogao Jevrejima, ak ni u najgorim danima
masovnih ubistava, ili tokom ustanka u Varavskom getu. Bilo je mnogo Poljaka koji su
Nemcima predavali Jevreje kojima je polo za rukom da pobegnu. Ipak, bilo je neto
Poljaka, uglavnom po manastirima, koji su bili okirani brutalnim ubistvima, naroito
male dece, pa su pokuavali da ih spasu. Zahvaljujui njima, nekoliko hiljada jevrejske
dece spaseno je u Poljskoj.29

(29 Shmuel Ettinger, Modern period Moderna vremena, str. 1034)

Van sumnje je da su u Zapadnoj Evropi nacisti bili paljiviji kod sprovodjenja

konanog reenja, znajui da su tu anti-jevrejska oseanja manje intenzivna. Posledica
toga je da je, osim u Holandiji, procenat Jevreja ubijenih u Zapadnoj Evropi znaajno nii

136
 137

nego u Istonoj Evropi. Ipak, nacistima je i u Zapadnoj Evropi pruena znaajna saradnja.
U Francuskoj, na primer,

(str. 168)

nacistima je bila potrebna pomo Francuza da sprovedu deportaciju Jevreja, poto nisu
imali dovoljno ljudstva da to sami izvedu. Nacisti su 11. juna 1941. formulisali plan
sakupljanja svih Jevreja izmedju 16 i 40 godina. Pjer Laval, zamenik predsednika vlade u
Viiju, neokupiranoj Francuskoj, obavestio je Nemce da nee upotrebiti francusku
policiju radi sakupljanja Jevreja koji su bili stanovnici Francuske. Ali je naredio policiji
da Nemcima preda 64.070 jevrejskih izbeglica u Parizu, ukljuujui i decu ispod 16
godina starosti. Do sredine jula, francuska policija isporuila je 4051 jevrejsko dete
mladje od esnaest godina u ruke nacista, Jevreje za koje ni sami Nemci nisu traili da
budu predati. Ta su deca zatim poslata u Auvic.30

(30 Raul Hilberg, Documents of Destruction: Germany and Jewry, 1933-1945

Dokumenti unistenja: Nemaka i Jevreji, 1933-1945, str. 152-153)

Praktino svaka ideologija i svaka nacija u Evropi bili su zasieni mrnjom prema
Jevrejima u vreme kada su nacisti razvili konano reenje. Tokom decenija i vekova
koji su tome prethodili, sutinski elementi hrianstva, marksizma i socijalizma,
nacionalizma i Prosveenja, kao i misao koja je sledila Prosveenje, ukazuju na to da su
svi smatrali da se postojanje Jevreja ne moe tolerisati. Krajnja analiza nagovetava da bi
se svi oni suprotstavili onome to je Hitler uradio. Medjutim, bez njih Hitler ne bi mogao
da uradi ono to je uradio.

(str. 169)

TRINAEST

Anti-cionistiki antisemitizam

Sve do Holokausta, neprijatelji Jevreja, bez obzira da li su bili pagani, hriani,

muslimani, ljudi iz Prosveenja, leviari ili nacisti, svi su javno i ponosno govorili o
svom protivljenju Jevrejima.1

(1 Jedna ranija verzija ovog poglavlja pojavila se u poglavlju 6 The Nine Questions
People Ask About Judaism Devet pitanja koja ljudi postavljaju u vezi Judaizma, od
Dennis-a Prager-a i Joseph-a Telushkin-a)

Medjutim, od kako su javno pokazani nacistiki zloini, sebe nazivati protivnikom

Jevreja postalo je tabu. Zato danas, po prvi put u istoriji, antisemiti poriu da su
antisemiti. U stvari, savremeni antisemiti idu jedan korak dalje i insistiraju da oni, u
sutini, vole Jevreje. Sovjetski savez, jedna od najantisemitskijih vlada (sto vai i za to

137
 138

drutvo) na svetu, ne samo da porie da je antisemitska ve se hvali time to je jedino

drutvo u kome je antisemitizam eliminisan, i jedino koje je svojim ustavom stavilo
antisemitizam van zakona to je bio in koji je podstakao poznati zatitnik Jevreja, Josif
Staljin. Slino tome, Arapi, ija je proklamovana politika unitenje jevrejske domovine,
esto za sebe tvrde da su prijatelji Jevreja i da im se dive. Ako bi takve ljude drali za re,
bili bismo uvereni da na zemaljskoj kugli vie uopte nema antisemita. Od otkrivanja
deavanja tokom Holokausta, najomraeniji narod u istoriji vie nema ni jednog jedinog
neprijatelja.

Jasno je da je ono to se medju antisemitima dogodilo samo promena retorike.

Hitler i Ajhman su uinili

(str. 170)

da termin antisemita postane generalno gadan, a time i neupotrebljiv, bar za sada. Oni
koji su sebe pre Holokausta nazivali antisemitima, a sigurno da su ih i drugi tako zvali,
sada koriste termin anti-cionista. Stoga Sovjeti, kada zatvaraju Jevreje zbog jevrejskih
aktivnosti, tvrde da to ine samo zato to su anti-cionisti, a oni koji tee unitenju
jevrejske drave, i Jevrejima poriu nacionalni identitet, takodje sebe nazivaju anti-
cionistima. Oni poriu da mrze sve Jevreje, oni mrze samo one koji insistiraju na
zadravanju sopstvenih nacionalnih verovanja i domovine.*

(* Jevreji su oduvek bili i nacija i religija, ali da bi legitimizovali svoje poricanje prava
Jevreja na dravu Izrael, anti-cionisti poriu da su Jevreji nacija ili narod, i tvrde da su to
samo pripadnici jedne religije. Takvo tipino poricanje jevrejskog naroda je tvrdnja koja
stoji u povelji Palestinske oslobodilake organizacije: Judaizam je, po svom karakteru,
religija, ne nacionalnost sa nezavisnom egzistencijom. Slino tome, Jevreji nisu jedan
narod... /lan 20 palestinske nacionalne povelje/)

Ipak, tvdnja anti-cionista da oni ne mrze sve Jevreje nije novost koju su uveli anti-
cionisti. Praktino svi moderni antisemiti su tvrdili da se oni protive samo onim Jevrejima
koji potvrdjuju postojanje jevrejske nacionalnosti. Medju modernim antisemitima, samo
su Hitler i nacisti mrzeli sve Jevreje. E, sad, osim ako naciste treba smatrati jedinim
antisemitima u modernoj istoriji, anti-cionisti su jednako antisemiti kao i svaki drugi tip
antisemita. Kao i svi ostali antisemiti, antisemiti su u ratu sa skoro svakim Jevrejinom
koji se sa Jevrejstvom identifikuje.

Anti-cionizam je jedinstven samo po jednom: To je prvi oblik mrnje prema

Jevrejima koji porie da mrzi Jevreje. U skladu s tim, svaka diskusija anti-cionizma mora
da pone objanjenjem zbog ega su oni antisemiti.

ANTI-CIONIZAM KAO ANTISEMITIZAM U TEORIJI

Moe li iko da porekne da su Italijani nacija? Moe li iko da radi na unitenju

Italije a da sve vreme tvrdi da nije neprijatelj italijanskog naroda - zato to ne mrzi sve
Italijane?

138
 139

(str. 171)

Takvo je pitanje, oigledno, apsurdno. Ukoliko poriete italijansku naciju, i bilo

kakva prava Italijana na njihovu domovinu, ako teite unitenju Italije, bez obzira koliko
iskreno tvrdili da volite neke Italijane, vi ste neprijatelj italijanskog naroda. Isto vai i za
one koji poriu jevrejsku naciju i pravo Jevreja na svoju dravu, i koji zastupaju unitenje
drave Izrael. Takvi su ljudi neprijatelji jevrejskog naroda, a termin koji opisuje njihove
stavove, ak i kada se radi o ljudima koji iskreno vole neke Jevreje, jeste antisemitizam.

Verovatno je da bi anti-cionista odgovorio da analogija izmedju Italije i Izraela ne

vredi, poto italijansko oznaava nacionalnost, dok Judaizam oznaava samo religiju.
A poto je Judaizam samo religija, a cionizam nacionalni pokret, ovek moe da bude
protivan cionizmu bez toga da bude neprijatelj Jevreja ili Judaizma.

U dodatku ve prezentovanim razlozima, ovaj argument ne stoji iz etiri razloga.

Prvo, njime se ini izuzetna pretpostavka da nejevreji mogu da kau Jevrejima ta

to znai biti Jevrejin. Kao to je istaknuti jevrejski teolog Rabi Emanuel Rakman pisao:
Ja sam Jevrejin i cionista. Za mene su te dve stvari jedno. Dalje, drim da je to stav
istorijskog Judaizma... Moram ozbiljno da zamolim (nejevreje) da potuju moja
religiozna ubedjenja, onako kako ih ja vidim, a ne onako kako ih oni vide.2

(2 American Zionist Americki cionista, mart 1971)

Kroz celu svoju dugu istoriju, Judaizam je drao da je jevrejska nacija, zajedno sa
Bogom i Torom, osnova Judaizma. Reima jednog drevnog jevrejskog teksta, Bog, Tora
i Izrael su jedno. Jevrejsko samo-definisanje kao nacije, sa domovinom u Izraelu, nije
neko novo politiko uverenje savremenih Jevreja, ve sutina Judaizma od biblijskih
vremena.

Drugo, izjava da anti-cionisti nisu neprijatelji Jevreja, uprkos zastupanju politike

koja bi vodila masovnom ubistvu Jevreja, je, da to kaemo na najblai mogui nain,
nedosledna. Ukoliko anti-cionizam postigne svoj cilj unitenja Izraela, skoro svi od tri
miliona jevrejskih stanovnika Izraela, plus neodredjen broj ne-izraelskih Jevreja, umrli bi
u naporu da odre Izrael. I Izraelci i njihovi neprijatelji Arapi

(str. 172)

svesni su toga. Arapi su, bez obzira na deo zapadno-orijentisane propagande, neprekidno
pozivali na unitenje Jevreja u Izraelu u toku rata sa Izraelom. Izraelci, sa svoje strane,
mogu da se bore do poslednjeg, kako da bi odrali Izrael u ivotu, a i zato to imaju
razloga da veruju da je smrt bolji izbor nego robovanje Arapima. Po reima izraelskog
pisca leviara, Amosa Kenana: ukairi (vodja Palestinske oslobodilake organizacije
pre Jasera Arafata) je imao obiaj da kae da Jevreji treba da budu baeni u more. Posle
poraza 1967. godine, postalo je oigledno da slogani te vrste nisu dobri za status arapske

139
 140

stvari u javnosti. Stoga danas samo cioniste treba baciti u more. Problem je u tome to,
kada Arapi zavre sa bacanjem cionista u more, u Izraelu vise nee ostati Jevreja. Poto
se ni jedan jedini Jevrejin u Izraelu nee saglasiti sa manjim politikim i nacionalnim
suverenitetom.3

(3 Amos Kenan, New Left Go Home Nova Levico, idi kui, u The New Left and the
Jews Nova Levica i Jevreji, izd. Mordechai S. Chertoff, str. 311)

Ako se zna da e, ukoliko anti-cionizam postigne svoj cilj, doi do ponovljenog

Holokausta Jevreja, pokuaji da se napravi razlika izmedju anti-cionizma i antisemitizma
veini Jevreja zvue demagoki.

Tree, pre uspostavljanja Izraela 1948. bilo je mogue protiviti se cionistikom

pokretu, i ne biti neprijatelj Jevreja, kao to je pre 1776. ovek mogao da se protivi
stvaranju amerike drave, a da pri tom ne bude neprijatelj Amerikanaca. Medjutim, kada
su jednom Sjedinjene drave uspostavljene, svako ko zastupa njihovo unitenje bi,
oigledno, bio neprijatelj Amerikanaca. Isto tako, kada je Izrael jednom bio uspostavljen,
svako ko zastupa njegovo unitenje smatra se neprijateljem Jevreja.

etvrto, anti-cionisti bi bilo teko da pronadje bar jednog Jevrejina koji se

otvoreno identifikuje kao takav, a koji ga ne bi smatrao smrtnim neprijateljem. Studije i
ispitivanja stavova su pokazali da se 99 procenata Jevreja Amerike identifikuje sa pravom
Jevreja na jevrejsku dravu.4

(4 Videti Norman Podhoretz, Now, Instant Zionism Sada, gotov cionizam, u The
New York Times Magazine, 3. februar 1974, str. 39)

Za religiozne Jevreje, kao to smo videli, Izrael i jevrejska nacionalnost su deo

njihovih religioznih uverenja. Stoga je anti-cionista neprijatelj religioznih Jevreja.5

(5 Postoji rubna grupa od nekoliko stotina ultra-ortodoksnih Jevreja u Izraelu, poznatih

pod imenom naturei karta, koji su poznati neprijatelji Izraela i cionizma. U prvi mah se
moe pomisliti da su njihovi stavovi saglasni sa stavovima anti-cionista. Ali nije tako.
Ovi Jevreji veruju da su Jevreji nacija /Am Israel/, i da treba da postoji jevrejska drava.
Medjutim, oni insistiraju da ta drava ne treba da postoji dok ne dodje Mesija i lino je ne
osnuje. Poto to nije bio sluaj sa Izraelom (i, dalje, poto se rukovodioci Izraela kao
drave ne ponaaju u skladu sa verskom praksom naturei karta), oni ne priznaju sadanju
dravu Izrael. U svakom sluaju, naturei karta Jevreji su isto onoliko predstavnici Jevreja
koliko su i sekte koje se bave zmijama predstavnici hriana)

to se sekularnih i manje religioznih Jevreja tie, anti-cionisti se protive jedinom

aspektu Judaizma koji oni strasno potvrdjuju Izraelu.

(str. 173)

ANTI-CIONIZAM I ANTISEMITIZAM U PRAKSI

140
 141

Mada neprekidno ponavljaju da oni nisu antisemiti, u svojim tekstovima i

govorima anti-cionisti retko prave razliku izmedju cionista i Jevreja.

Da bi prikrili svoj antisemitizam, neprijatelji Jevreja skoro uvek koriste re

cionista kada misle na Jevrejina. Ova zamena esto ispada smena. Kao to je ranije
zabeleeno, 21. oktobra 1973, sovjetski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Jakov Malik,
izjavio je: Cionisti su izali sa teorijom o Izabranom narodu, to je apsurdna ideologija.
Ovo je tipian primer antisemitizma maskiranog kao anti-cionizam. Napad na jevrejsku
izabranost nije napad na cionizam: izabranost ima ulogu u cionizmu. To je osnovna
doktrina Judaizma. Malikov napad je bio na liniji sa sovjetskim, arapskim i leviarskim
protivnicima Jevreja, koji svoje napade na Jevreje i Judaizam preruavaju u napade na
cionizam. U Muzeju religije i ateizma u Lenjingradu, jedan eksponat, koji treba da oslika
cionizam i Izrael, prikazuje sledei anti-sovjetski cionistiki materijal: jevrejski molitveni
al, tfilin i Hagade za Pesah,6

(6 Navedeno kod William-a Korey-a, Updating the Protocols Auriranje Protokola,

Midstream, maj 1970, str. 17)

to su sve religiozni predmeti koje Jevreji koriste hiljadama godina.

Na slian nain je u Crnom panteru (25. avgust 1970), novinama radikalne

organizacije crnaca, upotrebljen anti-cionizam da bi se preruio antisemitizam. Piui o
sudjenjima vodji Pantera Hjuu Njutonu (Huey Newton) i Osmorici iz ikaga, novine
zakljuuju: Cionistiki sudija Fridman je bio taj koji je Hjua Njutona osudio na petnaest
godina zatvora. Cionistiki sudija Hofman je bio taj koji je druge cioniste pustio na
slobodu, ali je zadrao Bobija Sila u zatvoru... Drugi cionisti su u sudjenju za Zaveru
osmorice bili spremni da rtvuju Bobija Sila... Ponovo osudjujemo cionizam kao
rasistiku doktrinu. Medju ljude koji su oznaeni kao cionisti spadaju Deri Rubin, Abi
Hofman i Viljem Kunstler, ljudi koji se u najboljem sluaju mogu opisati kao nejevrejski
Jevreji. Crni panter ih je napao jer su Jevreji (po rodjenju), ne zato to su Cionisti.7

(7 Dok se antisemitizam leviara uglavnom maskira kao anti-cionizam, anti-jevrejski

tekstovi faisticke Desnice obino javno iskazuju svoje neprijateljstvo prema Jevrejima,
ispravno gledajui na cionizam kao na manifestaciju Judaizma. Pokojni Gerald L. K.
Smith, glavni distributer antisemitskih tekstova u Sjedinjenim dravama tokom poslednje
etiri decenije, pisao je u tekstu Gerald L. K. Smith Newsleter Bilten Dzeralda L. K.
Smita, 19. aprila 1973: Neprijatelji Hrista su odluni da zarobe svet ne kroz Ujedinjene
nacije, ne kroz ono to ljudi nazivaju Svetskom vladom, ve kroz manipulacije,
finansijskom i vojnom silom Svetskog cionizma.

(str. 174)

Anti-cionisti su u arapskom svetu usvojili antisemitske klevete, i sada ih ire pod

maskom anti-cionizma. Pokojni predsednik Egipta i vodea politika figura u arapskom
svetu, Gamal Abdel Naser, redovno je citirao Protokole Sionskih mudraca da bi

141
 142

dokumentovao svoju tvrdnju da tri stotine cionista vladaju svetom. Kralj Fejsal, vodja
Saudijske Arabije do svoje smrti 1975, redovno je ponavljao svoju optubu da Jevreji
ubijaju nejevreje i piju njihovu krv. Arapski pisac Saluk Dasuki je objavio tekst Amerika
Cionistika kolonija, koja je bila nairoko distribuirana kako u arapskom svetu tako i u
Sovjetskom savezu. U svom izlaganju nacistike teorije o Jevrejima, preruene u anti-
cionizam, Dasuki je pisao da Jevreji, bez obzira da li su sauvali svoju religiju ili su
prihvatili druge religije, u Americi su poznati pod zajednikim imenom Cionisti.
Zasnivajui svoju statistiku na Dasukijevom radu, Sovjeti su objavili lanak u novinama
Mladih komunista, u kome se tvrdilo da su 70 procenata advokata, 69 procenata fiziara,
43 procenata industrijalaca i 80 procenata vlasnika izdavakih kua Cionisti.8

(8 Videti William Korey, Updating Protokols Auriranje Protokola, Midstream,

maj 1976, str. 6)

Moralni lideri raznih vera su stalno ponavljali da anti-cionizam predstavlja

antisemitizam u praksi. Pokojni Dr. Martin Luter King Mladji, poto je tokom ruka na
Harvardu sasluao tiradu Crnih studenata protiv Cionista, rekao je: Kada ljudi kritikuju
Cioniste, oni misle na Jevreje. Ono to vi govorite je antisemitizam.9

(9 Videti Seymor Martin Lipset, The Socialism of Fools: The Left, the Jews and Israel
Socijalizam za budale: Levica, Jevreji i Izrael, u Chertoff-ovom New Left Nova
Levica, str 104)

U slinom je duhu i komentar predsednika Ujedinjene Hristove crkve, Dr. Roberta Mosa,
na anti-cionistiku rezoluciju koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija
1975: Ne treba da nas zavara korienje termina Cionizam. Oni koji ovu rezoluciju
podravaju, pod tim terminom podrazumevaju Jevreje i Judaizam, kao i dravu Izrael.
Delegat Kosta Rike u Ujedinjenim nacijama je primetio da je ta rezolucija poziv na
genocid jevrejskog naroda.10

(10 Videti Sidney Liskofsky, UN Resolution on Zionism Rezolucija UN o

Cionizmu, u American Jewish Year Book Ameriki jevrejski godinjak, 1977, sveska
77, izd. Morris Fine i Milton Himmelfarb, str. 109)

Jevrejima je potpuno svejedno da li e unitenje jevrejskog nacionalnog pokreta i

jevrejske drave, Holokaust tri miliona Jevreja u Izraelu, i kasnije preputanje svetskog
Jevrejstva na milost i nemilost sveta, bez sopstvenog pribeita, biti sprovedeno u ime
anti-cionizma ili anti-semitizma.

(str. 175)

Zanimljiva je istorijska injenica da ljudi koji to ele da izvedu, sada sebe nazivaju anti-
cionistima umesto antisemitima. Moda postoji razlika izmedju aspekata jevrejskog
ivota koje anti-cionisti i antisemiti mrze. Te su razlike, medjutim, zanimljive samo
istoriarima. Za Jevreje, posledice su identine.

142
 143

(str. 176) (str. 177)

TREI DEO

TA DA SE RADI?

(str. 178) (str. 179)

ETRNAEST

ta da se radi?

Mrnja prema Jevrejima postoji hiljadama godina, od helenskog i rimskog drutva,

do vodja Prosveenja, kroz hrianstvo i islam, u komunistikim i faistikim drutvima,
od drevnih vremena do danas. Malo je razloga za pretpostavku da e antisemitizam,
najizdrljivija mrnja oveanstva, uskoro nestati.

ta onda da se radi? ta, ako uopte ita, Jevreji mogu da urade da bi izbrisali,
umanjili, ili bar pojedinano izbegli antisemitizam?

Jedan od moguih odgovora na antisemitizam je asimilacija. Ako ovek vie nije

Jevrejin, u veini sluajeva on vie nee biti izloen antisemitizmu.

Druga opcija za Jevrejina je da napusti antisemitizam nejevrejskog drutva i da

ode da ivi medju Jevrejima, u jevrejskoj dravi, u Izraelu.

Trei mogui nain pomoi kod spreavanja antisemitizma je prevodjenje to je

mogue veeg broja nejevreja u Judaizam. Veliki jevrejski vodja iz Nemake, Rabi Leo
Bek, primetio je posle Drugog svetskog rata: Da su mnogi Nemci imali rodjake medju
Jevrejima, (to znai da su mnogi Nemci preli na Judaizam), Holokaust se moda
nikada ne bi dogodio.

(str. 180)

etvrti, i najoigledniji jevrejski odgovor na antisemitizam, jeste borba protiv

njega kad god da se manifestuje svim odgovarajuim sredstvima, od politikih do
fizikih.

Peti odgovor na antisemitizam je da Jevreji, iz svog Judaizma, utiu na nejevreje

da ive u skladu sa moralnim vrednostima koje se slau sa vrednostima Judaizma.

ASIMILACIJA

Jevrejin koji eli da prestane da osea mrnju prema Jevrejima, esto to moe da
izvede koristei logino sredstvo: da prestane da bude Jevrejin. Iz perspektive jevrejskog

143
 144

naroda takva je odluka tragina, ali za Jevrejina koga ne brine opstanak Jevrejstva nije ni
nelogina ni neizvodljiva. Zaista, takvim Jevrejima je antisemitizam moan argument u
korist asimilacije.

Mnogi Jevreji poriu mogunost asimilacije, seajuci se da su nacisti proveravali

jevrejsku krv i ubijali asimilovane Jevreje jednako spremno kao i one koji su se sami
kao takvi identifikovali.

Medjutim, koliko god da su takve injenice o nacistikoj Nemakoj tane, one

zanemaruju injenicu da su se u prolosti milioni Jevreja asimilovali, mnogi od njih
poevi od druge polovine sedamnaestog veka, i da je danas Jevrejinu asimilacija mogua.
Nacisti su bili jedinstveni po odbijanju Jevreja koji su usvojili nacionalni i verski identitet
nejevrejske veine u kojoj su se nalazili. Kroz celu jevrejsku istoriju, Jevreji koji su se
asimilovali izbegli su antisemitske progone. ak i oni Jevreji koji su nasilno preli u
drugu veru, na kraju su se uspeno asimilovali. Vie od sto hiljada Jevreja koji su nasilno
konvertirali u katolicizam tokom panske Inkvizicije u petnaestom veku, nestali su kao
Jevreji.

Hitler je bio jedini od velikih antisemita u istoriji koji je poricao da Jevreji mogu
da postanu nejevreji. Argument kojim Hitler dokazuje da Jevreji ne mogu da se
asimiliraju, jednostavno je pogrean. Ono to ljudi, koji dre do ovakvog stava zaista
misle, jeste da je pod rasnim antisemitom kao to je Hitler, asimilacija nemogua. Ali,
osim ako neko ne oekuje da e u sledeoj generaciji

(str. 181)

na vlast doi hitlerovski antisemita, i pokuati da pobije sve Jevreje u zemlji, ukljuujui,
recimo, i hriansku decu Jevreja koji su preli na hrianstvo, ukazivanje na Hitlera radi
poricanja mogunosti asimilacije nema smisla.

U stvari, Holokaust moe da dovede upravo do suprotnog zakljuka. To da e

antisemitsko nasilje jednog dana biti pokrenuto protiv moje dece, reit je argument za
pokuaj asimilacije. Mnogi Jevreji sa margine e radije pokuati asimilaciju, nego to e
svojoj deci ili unucima podariti sudbinu muenja i ubijanja. Boris Pasternak, dobitnik
Nobelove nagrade za knjievnost, Jevrejin koji je preao na rusko pravoslavlje, reito je
to objasnio u Dr. ivagu: U ijem je interesu to dobrovoljno muenitvo?... Raspustite
tu vojsku koja se veito bori i biva masakrirana, niko ne zna zbog ega... Kaite im:
Dosta je bilo. Ne drite se svog identiteta. Nemojte biti u gomili. Razidjite se! Budite sa
svima ostalima.1

(1 Boris Pasternak, Dr. Zhivago, str. 117-18)

injenica je da Jevrejin rodjen u Americi ili Francuskoj ili Urugvaju, moe da se

asimilira, kao i da praktino osigura da to i njegova deca uine. Naravno, prava
asimilacija obino podrazumeva prelaz na religiju veine, moe da ukljuuje i promenu
imena, moda ak i prebivalita, ali moe da se izvede kao to se svakodnevno deava u

144
 145

svetu. Medjutim, ne sme da se previdi prvi korak. Najvei broj Jevreja koji napuste svoj
jevrejski identitet, ne prelaze na religiju veine, tako da u oima nejevreja oni ostaju
Jevreji.

Dva faktora, medjutim, obezvredjuju asimilaciju kao reenje za

antisemitizam. Prvo, asimilaciju ine samo pojedinci, ona nije primenljiva na ceo
jevrejski narod. Mnogi Jevreji se nikada ne bi asimilovali, to samo po sebi ini
asimilaciju neupotrebljivom kao reenje za antisemitizam. Dalje, ak i ako bi svi Jevreji
jedne zemlje pokuali da se istovremeno asimiluju, pitanje je da li bi i onda bili u
potpunosti prihvaeni. Mnogi Jevreji-pojedinci, moda ak i cela zajednica, mogu da se
asimiluju tokom generacija, ali je malo verovatno da se cela zajednica istovremeno
asimiluje. Drugo, bez obzira koliko asimilacija bila uspena, ona nikada ne moe da se
smatra reenjem antisemitizma. Reenje antisemitizma mora, po definiciji, da ukljuuje
preivljavanje

(str. 182)

Jevrejstva, upravo kao to reenje bolesti mora, po definiciji, da podrazumeva da pacijent

preivi. Mi traimo reenje za antisemitizam koji Jevrejima omoguuje da ive kao
Jevreji.

Vredi ponoviti da, mada je tragino iz jevrejske perspektive, i mada predstavlja

pobedu antisemitizma, reenje asimilacijom je izvodljiv i racionalan nain da Jevreji-
pojedinci izbegnu antisemitizam.

CIONIZAM

Drugi odgovor, odgovor koji se nametnuo kao reenje za antisemitizam, je povratak

Jevreja u svoju sopstvenu dravu, Izrael. Cionizam Jevrejima daje mogunost da prestanu
svuda da budu manjina, i da ive u jednoj dravi u kojoj ne mogu drugi stanovnici da ih
progone zato to su Jevreji. Cionizam je, bar u teoriji, idealno reenje za antisemitizam.

U stvari, Teodor Hercl je osnovao moderni cionistiki pokret iz prvog i

najvanijeg razloga kao reenje za antisemitizam.2

(2 Kaemo moderni cionistiki pokret, zato to je tenja Jevreja za povratak Cionu

/Izraelu/ stara koliko i progonstvo /koje je poelo 586. godine p.n.e./)

Hercl, asimilovani Jevrejin iz Madjarske, najpre je zastupao asimilaciju Jevreja,

ukljuujui i prelazak na hrianstvo, kao reenje jevrejskog pitanja. Tek kada je
zakljuio da Jevreji ne mogu da se asimiluju u evropske nacije, formulisao je cionistiko
reenje za antisemitizam. Ono to ga je uvrstilo u tom uverenju, bilo je sudjenje
Drajfusu 1894. godine. Poto je bio svedok otrovnog antisemitizma koji je pratio sudjenje
u, navodno, prosveenoj Francuskoj, Hercl je zakljuio da je jedino reenje za

145
 146

antisemitizam ako Jevreji budu prestali da ive medju nejevrejima. Jevreji moraju da ive
u svojoj zemlji.

Osnivai cionizma su smatrali da je osnovni uzrok antisemitizma jedinstveno

neprirodna pozicija Jevreja kao nacije unutar nacije, dok je vezanost Jevreja za
jevrejsku nacionalnost esto smatrana izazovom nacionalizmu nejevreja medju kojima su
Jevreji iveli. Samo ako budu iveli unutar sopstvene nacije, Jevreji mogu da postanu
slini drugim narodima, i onda vie nee izazivati mrnju prema sebi.

Na taj nain cionizam nudi jevrejskim zajednicama, kao i

(str. 183)

Jevrejima-pojedincima, mogue reenje za antisemitizam. Ukoliko svi Jevreji iz date

zemlje naprave alija (preseljenje u Izrael), kao to je bilo sa Jevrejima iz Jemena, nee
vie biti Jevreja u toj zemlji koji e trpeti antisemitizam. Ukoliko ta zemlja potom nastavi
da se protivi Jevrejima, to e protivljenje biti upravljeno prema Izraelu koji e imati
nemerljivo superiorniju poziciju da se odbrani u poredjenju sa progonjenim Jevrejima u
neprijateljski nastrojenom nejevrejskom drutvu.

A ni to nije sve. Osim to Jevrejima obezbedjuje utoite od mrnje prema njima,

i potencijalno smanjuje koliinu antisemitizma kroz normalizaciju situacije Jevreja,
cionizam takodje pomae u zatiti jevrejskih zajednica u dijaspori od antisemitskih ispada.
Uspostavljanje Izraela je znailo da Jevreji koji nastavljaju da ive medju nejevrejima
sada imaju zemlju koja pomae u odbrani njihovih prava, i u koju mogu da pobegnu ako
bude potrebno. Obe je ove funkcije Izrael ispunio za Jevreje u arapskim zemljama i u
Sovjetskom savezu.

Ako se izuzmu ove injenice, cionizam sam po sebi ne moe da rei problem
antisemitizma. Kao i asimilacija, alija moe da rei problem antisemitizma za pojedine
Jevreje, ili za neke jevrejske zajednice, ali ne za jevrejski narod u celini. Prvo,
jednostavno ne postoje izgledi da svi Jevreji uine alija. Jo vanije, ak i ako se svi
Jevreji na svetu presele u Izrael, nema nikakvog razloga za pretpostavku da e mrnja
prema Jevrejima nestati.

Suprotno od teoretske osnove i velikih nada cionizma, stvaranje Izraela nije

smanjilo antisemitizam ni za Jevreje koji ive u svetu, ak ni za Jevreje Izraela. Zaista,
jevrejska drava je, u stvari, pojaala antisemitizam. Osim to moraju da trpe
tradicionalni antisemitizam, Jevreji u dijaspori sada moraju da se susreu sa smrtnim
neprijateljima Izraela, koji mrze sve Jevreje, bilo gde, koji dre do jevrejske nacionalnosti;
i moraju da izdre novu antisemitsku optubu da posveenost Jevreja dijaspore Izraelu
znai da su Jevreji nelojalni gradjani zemalja u kojima ive. A to se samog Izraela tie,
on je postao fokus intenzivne mrnje u celom svetu. Dok je malo Jevreja u svetu koji tako
bezbedno izraavaju svoj jevrejski identitet kao to to ine Jevreji u Izraelu, malo je
Jevreja u svetu koji su do te mere izolovani i prezreni kao izraelski Jevreji.

146
 147

Cionizam, iji je glavni cilj bio da prekine mrnju prema Jevrejima kroz stvaranje
jevrejske drave, proizveo je najomraeniju

(str. 184)

dravu na svetu. Ovakav bi razvoj dogadjaja okirao sekularne osnivae cionizma, koji su
smatrali da se Jevreji od drugih naroda razlikuju prvenstveno po tome to nemaju
sopstvenu dravu; koji su smatrali da je mrnja prema Jevrejima u osnovi reakcija na tu
abnormalnost Jevreja, i koji su smatrali da ukidanje te abnormalnosti, tako to e Jevreji
iveti u svojoj zemlji, jeste reenje za antisemitizam.

Ali oni koji shvataju da se Jevreji od drugih naroda razlikuju na naine koji su
mnogo dublji od toga da nemaju svoju dravu, i koji razumeju zbog ega je mrnja prema
Jevrejima oduvek bila najdublja mrnja u istoriji oveanstva, mogli su da oekuju da e
jevrejska drava biti jednako omraena medju dravama, koliko su Jevreji omraeni
medju narodima.

Teodor Hercl je osnovao cionizam da bi prekinuo antisemitizam. Od svog

osnivanja 1948, Izrael je Jevrejstvu doneo samopotovanje koje ono nije poznavalo skoro
dve hiljade godina; obezbedio je Jevrejima jedno mesto na svetu na kome mogu da vode
potpuno integrisan jevrejski ivot; Izrael je bio bezbedna luka za stotine hiljada preivelih
iz Holokausta i drugih ugnjetenih Jevreja u raznim zemljama; dao je Jevrejima nadu
posle Auvica. Ukratko, uinio je praktino sve za jevrejski narod, osim jedne stvari koju
su osnivai cionizma oekivali: kraj antisemitizma.

IRENJE VERE

Trei mogui nain spreavanja antisemitizma, naroito u dananjim Sjedinjenim

dravama, je poveanje broja Jevreja kroz konverziju nejevreja u Judaizam. To na etiri
naina pomae spreavanju antisemitizma. Prvo, poveavanjem broja Jevreja oni postaju
snaniji i manja je verovatnoa da e biti napadnuti. Drugo, obezbedjuje situaciju da
mnogi nejevreji imaju rodjake Jevreje. Tree, ozbiljne konverzije na idealan nain ire
jevrejske vrednosti. I etvrto, objavljivanjem da Jevreji sa dobrodolicom prihvataju
konvertite, Jevreji mogu da pomognu da se unite neka od verovanja antisemita, kao to
je to da Jevreji misle da su urodjeno superiorna rasa, ili da su Jevreji etniki ovinisti.

Takav pristup pomaganju spreavanja antisemitizma je

(str. 185)

retko bio predlagan. I za to postoji vie razloga. Prvo, Jevreji su retko iveli u drutvima
u kojima nisu bili uznemiravani, da se ak i ne pominje mogunost da su bili slobodni da
prevode nejevreje u Judaizam. Drugo, mnogi Jevreji su bili ubedjeni da bi potraga za

147
 148

konvertima izazvala antisemitizam. I tree, mnogi Jevreji veruju da se Judaizam ne bavi

traenjem zainteresovanih za prelaz u tu veru.

Jevreji Amerike nemaju prvi problem, poto su slobodni da zastupaju Judaizam.

to se tie straha od izazivanja antisemitizma, treba naglasiti da ovde ne govorimo o
konvertiranju hriana, ve desetina miliona nejevreja u SAD koji ne pripadaju nijednoj
crkvi. Niti potraga za konvertima podrazumeva misionarenje na tradicionalan hrianski
nain. Poto Judaizam ne dri da je to jedini put ka Bogu, takvo misionarenje nije ni
potrebno ni poeljno. Radije bismo objavili da Jevreji prihvataju i ele konverte i radi
prenoenja znanja o Judaizmu svim zainteresovanima, o njegovim izdvojenim
vrednostima i nainu ivota.

Takav pristup potrazi za konvertima ne samo da ne bi pojaao antisemitizam, on

bi ga oslabio, poto glavni izvor neprijateljstva prema Jevrejima potie iz percepcije da
Jevreji sebe smatraju superiornom rasom, i da ine zatvoreni etniki klub.

Sada ostaje samo jedno pitanje: Trai li Judaizam konverte?

Odgovor je: Da. Ovo je iznenadjenje za veinu Jevreja, poto su tako dugo
verovali da Judaizam obeshrabruje ljude da uine konverziju. Medjutim, razlozi za ovu
politiku Jevreja su istorijski, ne teoloki, i uspostavili su ih nejevreji. Skoro petnaest
vekova Jevreji su iveli u hrianskim i muslimanskim drutvima, u kojima je esto
konverzija u Judaizam smatrana kapitalnim prestupom kako za konverta tako i za
Jevreje koji su u konverziji uestvovali. To je jedini razlog zbog koga su Jevreji usvojili
svoju politiku obeshrabrivanja konverzija. Judaizam eli konverte, i, kada su Jevreji bili
slobodni da to ine, oni su aktivno ohrabrivali eventualne konverte.

U Talmudu, Rabi Eleazar ben Pedat je otiao tako daleko da je tvrdio da je izgon
Jevreja iz Izraela, najrazorniji dogadjaj u drevnoj jevrejskoj istoriji, imao jednu
konstruktivnu svrhu: Sveti, neka je hvaljeno Njegovo ime, proterao je Izrael medju

(str. 186)

narode, da bi nali konverte (Pesahim 87B). U stvari, od nekoliko desetina Talmudskih

tvrdnji koje se odnose na konverte, samo etiri nisu krajnje pozitivne.3

(3 Te etiri tvrdnje oslikavaju ljutnju na konverte iji motivi nisu bili iskreni, ili
razoaranje konvertima koji su napustili jevrejsku zajednicu u doba progona)

Avot de Rabi Natan (poglavlje 12), jedan od ranih rabinskih radova, ohrabruje Jevreje da
propagiraju Abrahama, koji je sam, sa svojom enom Sarom, irio ideal monoteizma:
Svaki Jevrejin bi trebalo da uloi napor da aktivno dovede ljude pod krilo Boijeg
prisustva, jednako onako kako je uinio Abraham. Abrahamov uzor nije korien samo
da bi ohrabrivao Jevreje da trae konverte, ve i da hrabri potencijalne konverte nejevreje:
Ako ovek eli da predje u Judaizam, ali kae Prestar sam da predjem, podui ga o
Avrahamu koji je u savez sa Bogom uao kada mu je bilo devedeset devet godina

148
 149

(Tanhuma B, LehLeha 40). Neki su rabini ili toliko daleko da su objavili da su konverti
najvei medju Jevrejima: Rekao je Re Laki: konvert je drai od Jevreja koji su stajali
pod planinom Sinaj Zato? Zato to oni (Jevreji), da nisu videli gromove i munje i
planine koje su se tresle i zvuke roga, oni ne bi prihvatili Toru. Ali, ovaj, koji nije video
nita od toga, doao je i predao se Njemu Svetom, i na sebe prihvatio kraljevstvo nebesa.
Moe li iko biti drai od njega? (Tanhuma B, Leh Leha 6).

Podstiui ova verovanja o Jevrejima koji utiu na nejevreje, rabini su verno

odslikavali stav hebrejske Biblije. Prorok Isaija je sanjao o danu kada e svi narodi sveta
objaviti: Dodjite, hajdemo svi do Boije Planine, do kue Boga i Jakova; da nas On
poui svojim putevima i da moemo da hodamo Njegovom stazom. Jer e iz Ciona izai
Tora, a re Boga iz Jerusalima (Isaija 2:3).

Judaizam je jednom konvertu dodelio ono to se moe smatrati najveom poau.

Jevrejska tradicija smatra da ce Mesija doi iz kue Rut (koja je predak Kralja Davida),
ene koja je prela na Judaizam i po kojoj je nazvana jedna knjiga u Bibliji

U nejevrejskim, kao i u jevrejskim izvorima, zapisano je da su Jevreji pokuavali

da sprovedu elju Judaizma i da su traili konverte. U Novom zavetu se kae da bi u
Rimskoj imperiji Jevreji

(str. 187)

plovili morima i prelazili cele zemlje, da bi osvojili jednog konverta (Matija 23:15).
Judaizam je postao toliko popularan medju segmentima inteligencije, da je Juvenal, veliki
rimski pisac, napisao satiru o rimskim oevima koji ne jedu svinjetinu, koji potuju abat,
oboavaju samo nebeskog Boga, i iji sinovi prolaze kroz obrezivanje, uprkos rimskim
zakonima, i koji prouavaju jevrejsku Toru. Jevrejski istoriar Josif pisao je u prvom
veku: Mase su ve odavno pokazale veliku elju da usvoje nae verske obiaje; i nema
jednog grada, grkog ili varvarskog, niti jedne nacije, do koje se nisu proirili nai obiaji
odricanja od rada sedmog dana, i gde se postovi i paljenje (abatnih) lampi i nae zabrane
u pogledu hrane ne potuju (Contra Apion 2:39).

Medjutim, kada je Rimska imperija postala hrianska, situacija se drastino

promenila. Prelaz na Judaizam je postao najpre zloin, ubrzo najvei zloin, kako za
konverta tako i za Jevreje koji su u konverziji uestvovali. (4)

(4 Videti George Foot Moore, Judaism in the First Centuries of the Christian Era
Judaizam u prvim vekovima hrianske ere, I:352-53; i Adrew Sharf, Buzantine Jewry
from Justinian to the Fourth Crusade Jevreji u Vizantiji, od Justinijana do etvrtog
krstakog rata, str. 19ff)

ovek bi oekivao da Jevreji, kojima je sada pretila smrtna kazna, prestanu sa

naporima da ire Judaizam. Ipak, generalno govorei, nisu prestali. Ta upornost
predstavlja najubedljiviji dokaz koliko su jaku elju imali Jevreji da steknu nove konverte.
Kao to je Don Fut Mur, veliki istoriar sa Harvarda, pisao: Protiv svih napora

149
 150

paganskih ili hrianskih vladara da Judaizam zatvore u samog sebe i da spree njegovo
irenje, Jevreji su istrajavali u svojim misionarskim naporima da veru koju je Bog otkrio
njihovim oevima uine religijom celog oveanstva.5

(5 Moore, ibid.)

Kako su se pojaavala proganjanja jevrejskih zajednica, tako je rasla i kazna za

prihvatanje konverta. esto su cele zajednice bivale kanjene zbog konverzije jednog
hrianina u Judaizam. Da navedemo samo jedan primer: Nemaki svetenik Vicilinus iz
Majnca, postao je 1012. godine Jevrejin, a zatim je pisao eseje u kojima je koristio
Bibliju da bi pokazao neprekinutu vrednost Judaizma. Nekoliko meseci kasnije,
Imperator Henri II izgnao je celokupnu jevrejsku populaciju iz Majnca.

Stoga Jevreji nisu imali izbora ve da promene svoje stavove u pogledu

konverzija u Judaizam. Ne moe se

(str. 188)

dovoljno naglasiti da su Jevreji prestali da trae konverte u Judaizam samo zato to su na

to bili primorani, i tek je tada estoko obeshrabrivanje potencijalnih konverta postalo
zvanina jevrejska politika. Po reima Rabina Solomona Lurije (1510-1573), moda
vodeeg Talmudskog uenjaka u Evropi esnaestog veka: Pod sadanjim uslovima, kada
ivimo u zemlji koja nije naa, kao robovi pod palicom gospodara, ako Jevrejin ohrabruje
nekog da postane prozelit, on postaje pobunjenik protiv vlade, moe zato da dobije
smrtnu kaznu... Zbog toga opominjem sve da ne uestvuju u takvim aktivnostima kada to
zakon zemlje zabranjuje, jer tako stavlja svoj ivot na kocku.6

(6 Komentar na Jevamot 49A; navedeno kod Ben-Cion Bokser-a, Jews, Judaism and the
State of Israel Jevreji, Judaizam i drava Izrael, str. 134)

Oklevanje Jevreja da trae konverte pod takvim uslovima bilo je potpuno

razumljivo. Ali, zbog ega su Jevreji u drutvu kao to su Sjedinjene drave oklevali da
trae konverte, kada ni konverti ni Jevreji koji u konverziji uestvuju nee zbog toga
patiti? Jedan razlog je prosta inercija. Stav zajednice koji vai ve skoro hiljadu godina
nije lako promeniti. Drugi je razlog to je jevrejska zajednica tokom poslednjih stotinak
godina postala uglavnom sekularna i etnika. Oigledno je da sekularni Jevreji nisu u
stanju da ohrabruju prelazak na veru koju ni sami ne praktikuju. Karakteristian primer
nesposobnosti sekularnih Jevreja da zastupaju Judaizam ponudjan je u nedavno
objavljenoj i nairoko hvaljenoj knjizi sekularnog Jevrejina Hilela Halkina, Pisma
jednom amerikom jevrejskom prijatelju: Cionistika polemika. Mlada Jevrejka, koju
sam poznavao, razmiljala je o udaji za mladia nejevrejina, i poelela je da on postane
Jevrejin. Pitala me je da li bih popriao s njim; sloio sam se... Njegovo prvo pitanje bilo
je: Osim zbog oseanja moje budue tate, zbog ega bi trebalo da postanem Jevrejin?...
A ja nisam mogao da se setim ni jednog jedinog razloga... To je bio susret sa
nejevrejinom, ali da sam razgovarao sa asimiliranim Jevrejinom, ili sa Jevrejinom koji bi
eleo da zna zbog ega bi trebalo da bude vie posveen svom Jevrejstvu nego to ve

150
 151

ini, ne bih mogao nita drugaije da odgovorim. Ne znam zbog ega bi ovek trebalo da
bude Jevrejin.7

(7 Hillel Halkin, Letters to anAmerican Jewish Friend Pisma jednom jevrejskom

amerikom prijatelju, str. 239-40)

Trei razlog zbog koga Jevreji ne ohrabruju konverte je da mnogi, naalost, jo

uvek veruju da konvert u Judaizam nije stvarno Jevrejin (ime se nesvesno
diskvalifikuje i Abraham,

(str. 189)

prvi Jevrejin). etvrto, ak i religiozni Jevreji obino nemaju sposobnost da u rei stave
Judaizam, i da ga ponude nejevrejima, ili, kada ve o tome priamo, nereligioznim
Jevrejima. I najzad, neke konverzije u kojima nije bilo stvarnog znaenja, dovele su
konverzije u Judaizam na lo glas. Ovde mislimo na urne pro forma konverzije,
uinjene vie da bi se umirila loa savest tazbine nego da se pomogne u stvaranju novog,
svesnog Jevrejina. Iako bi Jevreji morali sa entuzijazmom da pozdrave one koji prelaze
na Judaizam, te potpii-se-na-isprekidanu-liniju konverzije nisu nikakav nain irenja
vere.

Postoje mnogobrojne prepreke koje treba prevazii na poetku programa kojim se

ele traiti konverti na Judaizam. Medjutim, nema nikakve sumnje da bi, osim drugih
dobrobiti za Jevrejstvo, poveanje broja prelazaka na Judaizam bilo najefikasnije
sredstvo u borbi protiv antisemitizma.

BORBA PROTIV IZLIVA ANTISEMITIZMA

Ubedljivo najiri jevrejski odgovor na antisemitizam je borba protiv njega gde

god da se pojavi, i pokuaj da se identifikuju i suzbiju njegovi izvori pre nego to dodje
do erupcije. Od Holokausta na ovamo, Jevreji, naroito oni koji ive u demokratskim
drutvima, uspeno su spreavali velike antisemitske napade u svojim zemljama i postigli
uspeh, koji se ne moe porediti sa uspehom bilo koje druge verske ili etnike grupe,
pomaui svojim jevrejskim sunarodnicima u nedemokratskim zemljama, posebno u
SSSR.

U Sjedinjenim dravama, na primer, grupe kao to su Liga protiv kleveta (Anti-

Defamation League) Bnei Brit-a (ADL) i Ameriki jevrejski komitet (American Jewish
Committee) su pozorno pratili aktivnosti krajnje Desnice i krajnje Levice da bi uoili
znakove antisemitizma, i uglavnom uspeno uutkali mrzitelje Jevreja putem
upozoravanja javnosti. Druge jevrejske grupe su vodile borbu protiv sovjetskog
antisemitizma i protiv proganjanja Jevreja u Etiopiji (mada je taj pokret tek na poetku),
Siriji i na drugim mestima.

151
 152

U pogledu borbe protiv antisemitizma, i njegove anti-cionistike inkarnacije,

slobodno Jevrejstvo je od Holokausta funkcionisalo kao dobro podeen mehanizam.
Jevreji su nauili kako da efikasno koriste medije, kako da se obraaju zvaninicima,
kako da demonstriraju, kako da pomognu kod izbora kandidata koji pokazuju
razumevanje za borbu protiv domaih

(str. 190)

i medjunarodnih neprijatelja Jevreja. U svetu koji se u znaajnom stepenu okree sile i

ubedjenja javnog mnjenja, pristup sili Jevreja i nejevreja koji su posveeni borbi protiv
antisemitizma ima velikog znaaja za preivljavanje Jevreja.

Imajui u vidu uspeh jevrejskih grupa u Americi koje pomau u borbi protiv
izliva mrnje na Zapadu, elimo samo da dodamo sledee.

Prvo, borba protiv antisemitizma i u korist Izraela mora da se vodi pred svim
Amerikancima, ne samo u Vaingtonu. Borba za neprekidnu ameriku podrku Izraelu e,
na kraju, biti dobijena ili izgubljena u distriktima odakle kongresmeni dolaze, ne samo u
Vaingtonu. Jevreji Amerike moraju da steknu podrku ostalih Amerikanaca za Izrael,
Jevreje u Sovjetskom savezu i za ostala pitanja koja se tiu Jevreja, tako to e svoje
sluajeve iznositi direktno narodu Amerike. Zbog toga Jevreji ne treba da budu samo
dobri lobisti koji efikasno mogu da objasne ono to ele onima koji stvaraju politiku i
zakone, ve treba da budu elokventni govornici koji mogu da stvore dobru volju medju
amerikim narodom.

Drugo, Jevreji Amerike moraju da razumeju svoj udeo u modernoj politici i ne bi

trebalo, kako zbog sebe tako i zbog Amerike, da se identifikuju sa, ili da jaaju krajnju
Levicu ili krajnju Desnicu. Tree, Jevreji Amerike ne treba da izjednauju smrt religije sa
bezbednou Jevreja. To to su Jevreji Amerike, kao i neke jevrejske institucije, bili
medju vodeima praktino protiv svake javne manifestacije religije u Sjedinjenim
dravama, moe na kraju da se okrene protiv jevrejskog interesa, da ne pominjemo
interese amerikog drutva.

Najzad, ono to Jevrejima mora da bude jasno, praktino svi njihovi napori u
borbi protiv izliva antisemitizma okrenuti su prema simptomima, ne prema uzrocima
mrnje protiv Jevreja. Zbog toga, bez obzira koliko ti napori bili efikasni, oni ne mogu da
razree antisemitizam. Takvi su napori znaajni i delotvorni ali samo u drutvu u kome
ima malo antisemitizma. Kada neka jevrejska grupa javno osudi nekoga zbog
antisemitizma, ta osuda ima dejstva samo ako to drutvo dri do vrednosti koje
antisemitizam smatraju dostojnim prezira. Stoga je jedino reenje za antisemitizam

(str. 191)

da Jevreji utiu na stvaranje vrednosti medju nejevrejima. Svi drugi pokuaji uklanjanja
antisemitizma osudjeni su na propast. Oni samo kupuju vreme do sledee erupcije
antisemitizma.

152
 153

REENJE ZA ANTISEMITIZAM

Cionizam, koji trai zainteresovane za konverziju na Judaizam, i koji se bori

protiv antisemitizma tamo gde se on javlja sve je to podjednako od presudnog znaaja, i
zajedno moe da sprei budue izlive antisemitizma. Medjutim, ako je cilj da se prekine
sa antisemitizmom, Jevreji takodje moraju da pokuaju da utiu na moralne vrednosti
nejevreja, tako da nijedan aspekt Judaizma vie ne bude pretnja vrednostima nejevreja.
Ako nas je Holokaust iemu nauio, onda, da bismo spreili njegovo ponavljanje, Jevreji
nemaju drugog izbora ve da utiu na moralne vrednosti svojih suseda.

Stoga Jevreji moraju ponovo da se late svog poetnog zadatka irenja etikog
monoteizma. Uloga Jevreja nije privodjenje oveanstva Judaizmu, ve univerzalnom
moralnom zakonu. Suptilna ironija jevrejske istorije je da ovaj zadatak, koji je bio
najznaajniji uzronik antisemitizma, mora da bude obavljen da bi antisemitizam nestao.

U sutini to znai da Jevreji moraju do svesti oveanstva da dovedu dva osnovna

principa: etici je potreban Bog, a Boji glavni zahtev je etinost. U tradiciji najveih
zastupnika etikog monoteizma, jevrejskih Proroka, jevrejski narod stoga mora da se
suprotstavi pripadnicima svih vera koje zastupaju Boga bez oslikavanja dobrote kao
centralne brige Boga; isto tako moraju da se suprotstave sekularistima koji zastupaju
vrednosni sistem bez verskih moralnih vrednosti. U prvom sluaju Bog postaje nevaan u
moralnom smislu, a religija postaje pribeite sujeverja od moralnih zahteva ovog sveta.
U drugom sluaju, etika postaje relativna i retko prevazilazi ukus pojedinca. Bog bez
etike je doveo do krstakih pohoda i Gadafija; ideologija bez Boga je dovela do Gulaga i
Auvica.

Dok mnogim sekularnim Jevrejima ovakva perspektiva moe da se uini krajnje

neprivlanom, u stvarnosti nam ostaje sasvim ogranien izbor. ak i takvi Jevreji

(str. 192)

uvidjaju da, ukoliko je antisemitizam neuspeh morala, samo moralne vrednosti nejevreja
mogu da spree antisemitizam. Jedino pitanje u pogledu antisemitizma oko koga moe da
bude neslaganja medju Jevrejima, nije da li Jevreji treba da utiu na moralne vrednosti
drugih, ve na koje vrednosti treba da utiu. Jevreji u Sjedinjenim dravama su teili da
podupiru sekularne liberalne vrednosti, verujui da e tako stvoriti branu prema
antisemitizmu. Jevrejska istorija je suvie dobro poduila Jevreje o opasnostima
reakcionarnih religioznih i politikih ideologija, i o potrebi postojanja pluralizma i
nedogmatskog pristupa religioznim verovanjima. Medjutim, Jevreji Amerike sve vie
postaju svesni i opasnosti koja dolazi od Levice, bez obzira na sklonost ka zauzimanju
strane svih onih koji se protive Desnici. Slom mnogih tradicionalnih vrednosti i oseaja
obaveze prema neem to je vie od samog sebe, predstavlja veliku pretnju dobrobiti
Jevreja, isto kao i krajnja Desnica. Stoga su sekularne vrednosti, bez obzira koliko su
neizbene za ispravno funkcionisanje vlasti, nedovoljne da obezbede moralnu vitalnost

153
 154

drutva, a samo drutvo jakog morala nee biti neprijateljski nastrojeno prema Jevrejima i
Izraelu.

Moda je upravo sad zrelo vreme za Jevreje, naroito u Sjedinjenim dravama i

Izraelu, da utiu na svet tako to e prenositi ne samo humanistike, liberalne,
konzervativne ili socijalistike vrednosti, ve i jevrejske, i vrednosti etikog monoteizma.
Kao to smo ranije videli, leviarske, desniarske, sekularne, socijalistike, pa ak i
humanistike ideologije izrasle iz Prosveenja, esto su bile zasiene antisemitizmom.
Pokuaj Jevreja da eliminiu antisemitizam kroz ideologije koje su same lako dovele do
antisemitizma, oigledno je put ka samounitenju.

Izrael i Amerika nude savremenim Jevrejima jedinstvenu priliku da smanje

antisemitizam i da usavre svet pod vladavinom Boga. I zaista, kao to su hiljade
godina mrnje prema Jevrejima pokazale, zadaci su identini. Kao to Jevreji veruju sve
vreme od kada je antisemitizam poeo, samo e u svetu koji je vodjen etikim
monoteizmom Jevreji moi da ive u miru.

Svrha ove knjige nije navodjenje tih vrednosti i davanje uputstava kako ih preneti
dalje. To su krajnje vana pitanja koja zasluuju iroku analizu. (8)

(8 Videti, na primer, Dennis Prager i Joseph Telushkin, The Nine Questions People Ask
about Judaism Devet pitanja koja ljudi postavljaju o Judaizmu)

Naa je namera bila jedino

(str. 193)

da pokaemo da su jevrejske verske i moralne vrednosti istovremeno najvaniji uzrok ali

i reenje antisemitizma.

Jevreji, rekao je veliki moderni jevrejski mislilac Abraham Joua Heel, su

glasnici koji su zaboravili koju poruku prenose. Zbog samih Jevreja, ali i zbog celog
oveanstva, Jevreji treba da se sete koja je to poruka bila.

EPILOG

ta nejevrejima znai antisemitizam

Antisemitizam je problem koji imaju Jevreji, ali nejevreji prave veliku greku na
sopstvenu tetu ako ga odbacuju kao problem koji samo Jevreji imaju. Iz razloga koji su
objanjeni u ovoj knjizi, nain na koji su Jevreji tretirani sluio je kao jedan od
barometara morala oveanstva. Posmatrajte kako neka nacija, vera ili politiki pokret
postupa prema Jevrejima, i stei ete ranu i smrtonosno tanu sliku namera te grupe
prema drugima.

154
 155

Nejevreji koji imaju morala, a koji propuste da deluju protiv antisemita,

neizbeno e propatiti zbog njih. Nita u celoj toj stvari oko mrnje prema Jevrejima nije
jasnije od toga. Oni koji mrze Jevreje poinju s Jevrejima, ali nikad se ne zaustavljaju
samo na Jevrejima, poto je antisemitizam u krajnjoj liniji mrnja prema viim
standardima. Antisemiti najpre ele da unite percipirano utelovljenje tog vieg poziva ka
dobru, Jevreje. Ali oni ne mrze samo Jevreje. Oni mrze sve i svakoga ko predstavlja viu
vrednost, moralni izazov. Ko god antisemitizam vidi samo kao nekakvu poremeenu
mrnju od strane grupe koja je, inae, moralno prihvatljiva, ne razume antisemitizam. Sve
dok ima dobrih ljudi, Jevreji nikada nee biti jedina meta antisemita.

Naroito jasan savremeni primer jedne takve mete su Sjedinjene drave. Oni koji
mrze jevrejsku naciju

(str. 195)

esto su najverovatnije iste osobe koje mrze i Ameriku. Tako je, skoro jednako postojano
kao i mrnja prema Jevrejima, mrnja prema Americi postala moralni lakmus-test nacija,
reima i pojedinaca. Amerika predstavlja slobodu, vii kvalitet ivota, i spremnost da se
bori za sopstvene vrednosti. Te kvalitete preziru reimi koje karakteriu tiranija i socio-
ekonomski neuspesi, ali i oni pojedinci na Zapadu koji podravaju takve reime ili koji
ele da ocrne Ameriku iz razloga srodnih razlozima zbog kojih antisemiti ocrnjuju
Jevreje. I oni koji podravaju i oni koji mrze Ameriku znaju da, i pored svojih greaka,
ona jedina stoji izmedju demokratije i uspona tiranije u celom svetu.

Stoga nije nikakvo iznenadjenje da tiranski reimi i njihovi branitelji esto

identifikuju Ameriku i Izrael kao istog neprijatelja. To nije samo posledica injenice da
jedino Amerika stoji iza Izraela; Sjedinjene drave su vrlo izdano pomagale raznim
arapskim zemljama, a u nekim kritinim situacijama su podravale arapske reime (kao
to je bio sluaj sa Naserovim Egiptom 1956. i Saudijskom Arabijom 1981.) protiv
Izraela. To je neprijateljstvo velikim delom posledica injenice da Amerika i Izrael
predstavljaju demokratiju, vii kvalitet ivota i spremnost da se suprotstave despotizmu.

Slino tome, unutar samog demokratskog Zapada, esto pojedinci koji kaljaju ime
Amerike pokuavaju da to isto uine i sa Izraelom. Na primer, Aleksander Kokburn
(Alexander Cockburn) iz The Village Voice-a, leviarski kolumnista koji je nairoko
poznat zbog svojih otrovnih napada na Ameriku, uporedio je Izrael u Libanu sa nacistima
u Poljskoj.1

(1 The Wall Street Journal, 22. juli 1982)

Medju protivnicima Izraela (i Amerike) postoji elja da se, kao to je elokventno rekao
urednik The NewRepublic, Martin Perec (Peretz), pokua uspostavljanje pariteta
nemoralnosti2

(2 The New Republic, 2. avgust 1982)

155
 156

izmedju Izraela i njegovih neprijatelja. Razlog tome je to se jevrejska nacija (ponovo:

kao i Amerika) ponudila, a tako je i percipirana, da bude moralni svetionik; iz tog razloga
mnogi pojedinci ele da je nacrtaju to je negativnije mogue. To objanjava
preokupaciju nedostacima Izraela (i Amerike) koja niemu slinom nije ravna. A Jevreji
su i dalje svesni svog moralnog izazova: Jula 1982, Dejms Pringl (James Pringle) iz
Newsweek-a je upitao izraelskog vojnika, koji je uvao zarobljenike iz PLO i iz Sirije,
kako se s njima postupa. Nema muenja odgovorio je

(str. 196)

izraelski vojnik, zato to smo mi Jevreji, a jevrejski narod ima srca.3

(3 Newsweek, 26. juli 1982)

Isti onaj mentalitet koji poredi Lindona Donsona sa nacistikim ratnim

zloincima, poredi Menahema Begina sa Jaserom Arafatom. Uz takvu primenu pariteta
nemoralnosti, Amerika se ne moe u moralnom smislu razlikovati od druge supersile,
Sovjetskog saveza, a Izrael se slika kao moralno malo bolji od njegovih neprijatelja. Da
navedemo jo jedan primer: opte poznati politiki karikaturista Konrad (Conrad) oslikao
te moralne ekvivalente na jednom od svojih nedeljnih karikatura u Los Angeles Times-u.
Prikazao je Menahema Begina kako gleda u ogledalo iz koga ga posmatra lice Jasera
Arafata (9. juli 1982). Kasnije iste te nedelje (11. jula), karikaturista koji je dobio
Pulicerovu nagradu, nacrtao je gvozdenu zavesu u obliku amerike zastave. Izrael je u
moralnom pogledu jednak PLO-u; Amerika je moralni ekvivalent Sovjetskom savezu.

Ipak, uprkos svoj toj mrnji, Amerika ostaje sanjana luka sveta ugnjetenih; a
Izrael ostaje napadnuta demokratija medju autoritarnim dravama, i mesto rodjenja
kibuca kome se desetine hiljada mladih iz celog sveta obraaju da bi stekli ivu lekciju o
jednakosti medju ljudima.*

(* Postoji jo jedna paralela izmedju mrnje prema Jevrejima i mrnje prema Americi.
esto se smatra da ta mrnja potie od neprijateljstva prema bogatstvu Jevreja i Amerike.
Ranije smo videli koliko je ta percepcija lana to se tie mrnje prema Jevrejima. Kada
bi bogatstvo jedne nacije bilo glavni uzrok mrnje prema njoj, vajcarska bi trebalo da
bude bar jednako omraena kao to je Amerika, a svakako arapske zemlje izvoznice
nafte, ije se bogatstvo poveava u direktnoj srazmeri sa smanjenjem bogatstva Treeg
sveta. Bogatstvo Treeg sveta bi trebalo da bude posebno omraeno. Pa ipak, Amerika,
kao i Izrael i Jevreji, omraena je daleko vie nego te zemlje. Mrzi se ono to Amerika
predstavlja, ne samo njeno bogatstvo)

Dananja Amerika, uprkos svim njenim nesavrenostima, predstavlja model neeg

boljeg, ona se bori za svoje ideale i time ini moralni izazov drugima. Medjutim, Jevreji
su tu ulogu imali milenijumima. Jevreji mogu da se opiu kao rudarski kanarinci
oveanstva. Upravo kao to smrt kanarinaca u rudniku upozorava rudare na prisustvo
otrovnih gasova, tako i smrt Jevreja upozorava civilizovane nacije o prisustvu otrovnih
moralnih gasova. Medjutim, uprkos

156
 157

(str. 197)

toj univerzalnoj razgranatosti mrnje prema Jevrejima, malo je onih koji obraaju panju
na ta upozorenja. Postoji obilje primera.

Mnogi su u Zapadnim demokratijama zanemarili antisemitizam nacista kao lou

osobinu naroda s kojim se, inae, moe iveti. Da je antisemitizam Hitlera i nacista bio
uoen kao zlo, kakvo jeste bio, da su, dakle, Hitler i nacisti bili vidjeni kao zlo, kakvo
jesu bili, dobre nacije su mogle ranije da se suprotstave Hitleru i da spasu ne samo est
miliona Jevreja ve i desetine miliona drugih.

Pre nego to je Idi Amin poeo da masakrira stotine hiljada hriana Ugande, on
je objavio svoju mrnju prema Izraelu i svoje divljenje prema Hitlerovom konanom
reenju. Medjutim, sluali su samo Izrael i Amerika, iji je ambasador protestovao;
ostali je svet ignorisao Aminov antisemitizam to je bio problem Jevreja. Ali, kao to je
tadanji ambasador SAD u UN istakao: Nije sluajno da je rasistiki ubica Idi Amin
pozvao na likvidaciju Izraela. Jer, Izrael je demokratija i prosta je injenica da e
despotizam uvek traiti sve mogunosti kojih moe da se dokopa da bi unitio ono to mu
je najvea pretnja, a to je demokratija.4

(4 Navedeno u Midstream, maj 1976, str. 21)

Jedna od prvih akcija koju je Ajatolah Ruholah Homeini preduzeo u Iranu po

osvajanju vlasti, bilo je zauzimanje izraelske ambasade u Teheranu. I to je otpisano kao
problem Jevreja sve dok Iranci nisu istu stvar uinili sa amerikom anbasadom.

Mrnja Arapa i muslimana prema Izraelu dugo je na Zapadu svrstavana u

probleme Jevreja koji, u krajnjoj liniji, malo govori o Arapima i muslimanskim dravama.
Medjutim, postepeno je postalo jasno da je mrnja prema jevrejskoj nezavisnosti koju
pokazuju arapske muslimanske drave, nije nekakva nereprezentativna ekstravagancija
ve prilino precizan moralni indikator. Kao to su uvideli hriani u Libanu, koji su
mnogo vie prepatili od muslimanske mrnje nego Jevreji u Izraelu, arapske vodje koje
pozivaju na unitenje cionizma nisu tolerantna gospoda koja inae voli demokratiju.
Zaista, esto postoji direktna korelacija izmedju estine mrnje muslimanskog vodje
prema jevrejskoj dravi i njegove mrnje prema demokratiji i drugim vrednostima
Zapada. Tri takva primera su Homeini u Iranu,

(str. 198)

Gadafi u Libiji, Husein u Iraku. S tim u vezi, arapska i druga blisko-istona muslimanska
drutva koja manje karakterie despotizam i bezobalna surovost, kao to su Tunis i
Turska, takodje karakterie i vea tolerancija prema Jevrejima.

Sovjetski savez je takodje savremeni primer drave ije je neprijateljstvo prema

Jevrejima istovremeno i indikator njihove nemoralne prirode, i upozorenje na opasnost

157
 158

koju on predstavlja onim drutvima koja demokratiju i pravdu smatraju svojim primarnim
vrednostima. Zapadnjaci koji problem Jevreja u Sovjetskom savezu smatraju iskljuivo
problemom Jevreja, ine gadnu uslugu drugim verskim grupama i nacionalnostima u
Sovjetskom savezu iji problemi su manje publikovani; takodje i Zapadu ine medvedju
uslugu jer ga spreavaju da se suprotstavi zloj prirodi sovjetskog reima.

Mrnja prema Jevrejima, i njena najnovija inkarnacija, mrnja prema Izraelu, su

cena koju Jevreji plaaju za ulogu koju igraju u istoriji. Oni tu cenu esto plaaju
nevoljno, a svoju ulogu uglavnom igraju nesvesno. Medjutim, kao to je veliki francuski
katoliki teolog ak Mariten (Jacques Maritain) napomenuo: Izrael... se nalazi u samom
srcu strukture sveta, on ga stimulie, podstie, pokree. Kao strano telo, kao aktivacioni
ferment ubrizgan u masu, on svetu ne da mira, spreava dreme, ui svet da bude
nezadovoljan i nemiran sve dok svet ne stekne Boga, podstie kretanje istorije... Poziv
Izraela je ono to svet mrzi.5

(5 Jacques Maritain, A Christian Looks at the Jewish Question Jedan pogled hrianina
na jevrejsko pitanje, str. 29-30)

A moralni nejevreji, koji ne uju univerzalne implikacije ove mrnje, osudjeni su

da i sami postanu njene rtve.

158