GIr5HHB5H5H5H5B5iH5H5H5EL5HSiH5H.

c
i3
nF

Nauka
logike
1

J]
1
SHSESaSBSESESTfl
FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Urednik
VUKO PAVICEVIC
 Naslov originala

GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL

WISSENSCHAFT DER LOGIK.

Erster Teil. Die objektive Logik.

[Die Lehre vom Sein]

Stuttgart, 1936.

Fr. Frommanns Verlag

 GEORG VILHELM FRIDRIH HEGEL

NAUKA LOGIKE

Prvi deo

OBJEKTIVNA LOGIKA
UCENJE O BICU

Preveo
Dr Nikola Popovic

Predgovor i strucna redakcija

Dr GLIGORIJE ZAJECARANOVIC

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

BEOGRAD 1976.
 HEGELOVA DIJALEKTICKA LOGIKA

Medu znacajnim stvaralackim proizvodima velikih filu-

zofa postoji izvestan broj takvih dela koja se smatraju
tezim, manje razumljivim i tesko pristupanim. Za
filozofska dela te vrste obicno se zahtevaju interpretacije,
kako bi bila dostupnija onima koji zele da prodru do nji-
hovog dubljeg smisla.
Nauka logike koja se sada prvi put pojavljuje u srp-
skohrvatskom prevodu ta Velika logika genijalnog filo-
zofa Georga Vilhelma Hegela, po opstem priznanju dolazi u
takva teze razumljiva dela. Nju je utoliko teze shvatiti uko-
liko se uzima i tretira odvojeno od celine filozofskog sistema
kome pripada ili nezavisno od istorije njegovog formiranja.
No utoliko vece duhovno zadovoljstvo, radost i bogatstvo
misli pruza onome ko je, solidnijim proucavanjem priprem-
ljen, uspeo da prodre do ogronuiog i izvanrednog obilja
smisla i sadrzaja.
Ona, nadme, ima svoju istoriju tokom koje je postepeno
nastajala, sazrevala, oblikovala se i rasclanjavala u okviru
sistema Hegelove filozofske misli i zajedno sa njim. Otuda
i potreba da se sam taj sistem filozofije razmotri. To razmat-
ranje se u isto vreme pokazuje kao neophodna pretpostavka
za razumevanje sadrzaja Velike logike, kao to ona, poSto
je deo tog sistema, i to najznadajniji, pretpostavlja sam taj
sistem, buduci i sama njegova pretpostavka. Na taj nacin se
Nauka logike kao deo i sam sistem kao celina uzajamno
uslovljavaju, omogucavaju i odreduju u skladu sa jednim
od osnovnih principa Hegelove filozofije, kojim se tvrdi sve-
strana d sveopsta povezanost u celini bivstvujuceg.
Ali, cemu uopste sistem sluzi? Zato je on i radi 6ega
neophodan u Hegelovoj filozofiji?
5
 Da bi se to razumelo potrebno je poci od Hegelovog
poimanja same filozofije. Doista, pokazuje se da je upravo
taj pojam filozofije, sam Hegelov pristup filozofiiji, ono sto
olakSava razumevanje razvijene, raSdlanjene i jedinsteve ce-
line sistema filozofije ovog mislioca.
Rec je o tome da Hegel shvata filozofiju kao istinsku
nauku, a ne samo kao ljubav prema mudrosti i znanju, kako
su je obicno shvatali i kako se joS i danas pokatkad definiSe.
Njemu je stalo do istine;, a ne do puke emocdonalne usme-
renosti prema njoj, do ciste teznje bez dosezanja zeljenog
cilja, Sto ostaje maglovito nejasno u neodredenoj, nepre-
gledno beskonafinoj daljini. Jos manje je imao razumevanja
za slicnu usmerenost protiv istine i same njene mogucnosti.
On smatra da je doSlo vreme, najzad, da se filozofija uzdigne
na stupanj nauke: Pravi oblik u kome istina egzistira moze
b id jedino njen naucni sistem. Zadatak koji sam sebi postavio
jeste da saradujem na tome da se filozofija pitibliii form i
nauke cilju da bude u stanju da odbaci svoje ime .ljubav
prema znanju i da predstavlja stvam o znanje.
Hegel je filozofiju shvatio tako da je u njoj kao sistem u
sve medusobno povezano i uzajamno uslovljeno. Svaki deo,
svaki princip i stav iima svoje odredeno m esto u celini i u
odnosu prema svima ostalima u njoj. Sam za sebe nijedan
deo, nijedan stav nije istinit u onom sm islu koji Hegel
ima u vidu kada govori o istinii. Naprotiv, po njemu, istina
je u celini, odnosno, istinita je samo sama celina, ali i ona ne
kao gotova, kao rezultat koji bi bio leSina bez zivota, nego
kao proces, kao celina u svome postajanju d razvoju.
Doduse, veliki filozof je ovaj momenat celine;, momenat
sistema, u velikoj meri prenaglasio rekavSi da je istina (ono
apsolutno) rezultat, ono Sto je na kraju, zajedno sa svojim
postajanjem.2
Konacnost rezultata, kraj saznavanja istine, apsolutnost
znanja, kao dostignuce samoga sistem a filozofije koje ostva-
pojedinacni filozof Hegel, predstavlja, naravno, idealis-
ticko preterivanje ovog filozofa. Isto tako, celina se preo-
brazava, menja, razvija, a delovi mogu izmeniti svoja mesta
r., n^ e u nJPJ- T bi moralo vaziti i za Hegelov sistem
filozofije. Ukoliko ga je Hegel shvatio kao zatvoren i dovrSen
u sebi, on je izneverio suStinski momenat svoje dijalektike,
1 Hegel, F en o m en o lo g ija duha, BIGZ, 1974, str. 3.
2 Ibid., uporediti str. 2 i 11.

6
 na Sta je Engels s pravom skrenuo paznju kao na konzer-
vativnu stranu ove filozofije.3
Medutim,, Hegel je sa prevelikim naporom dosao do svog
naucnog sistema filozofije, udubljujuci se u osnovne prob-
leme i temeljito ih analizirajuci, pa ne treba da zacuduje to
sto nije dopustao njegovo relativisanje, koje mu je izgle-
dalo kao dovodenje istine u pitanje, a bio je uveren da je
dosao do istine i da je poseduje. Poznato je da je on u po-
gledu izgradivanja svog filozofskog sistema kasnio za Selin-
gom, koji je inace bio pet godina mladi od njega (Hegel se
rodio 1770, a Seling 1775. g.). Dok je Seling svoje prvo
obimno i sistematsko delo, Ideje za filozofiju prirode, objavio
vec 1797, a Sistem transcendentalnog idealizma 1800. godine,
Hegel svoje prvo obimno delo, Fenomenologiju duha, objav-
ljuje tek 1807. godine. Do tada je Hegel uglavnom trazio
svoje polaziste i vlastitu filozofsku koncepciju, provodeci
zaista veliki deo vremena u filozofsko-teoloskim razmatra-
njima hriscanstva.
Pa ipak, ne treba misliti da je on gubio vreme prouca-
vajuci sporedne stvari. Naprotiv, baveci se problemom reli-
gije, solidno je upoznao socijalnu problematiku, koja je
mnogo doprinela izgradivanju njegove dijalektike. Njegova
misao je, u stvari, postepeno i u tisini sazrevala, obogacivala se
i razvdjala. Taj tihi, ali napomi rad pojma, kako bi rekao sam
Hegel, omogucio je nastanak najznacajnijeg i misaono naj-
dubljeg filozofskog sistema u dotadasnjem istorijskom raz-
vitku ljudske misli. Tako se dogodilo da je pojava Fenome-
nologije duha iznenadila intelektualnu javnost svojom zre-
loscu i dubinom. Tek znatno kasnije se uvidelo i shvatilo da
je ona u stvari bila dugo pripremana drugim, ranijim fdlo-
zofskim delima njenog autora, delima kao sto su Jenska logika
i Jenska realna filozofija, koje su ostale neobjavljene sve do
najnovijeg vremena (prva je objavljena 1923, a druga 1931).
U vreme kada je radio na Fenomenologiji duha Hegel je
vec zapravo imao plan svoga sistema filozofije, koji je kas
nije, doduse, nesto malo izmenio. Stavise, mozemo potvrditi
Marksov iskaz da je pravo rodno mesto i tajna Hegelove
filozofije upravo Fenomenologija duha, te se pogled na
Hegelov sistem mora poceti bas> od nje.4
3 F. Engels, L u d v ig F o je rb a h i k r a j klasicn e n e m a d k e filozofije,
Kultura, 1950, str. 13.
4 Marx Engels, W e rk e, Erganzungsband, Erster Teil, Dietz,
Berlin 1968, S. 571.
7
 Naime, iz nje se vec nazire ono sto je Hegel kasnije
razviio kao svoj potpuni filozofski sistem , jer ona prikazuje
postajanje naiuke uopSte ili znanja kao sistem a, a sama pri
tome sacinjava prvi deo nauke buduci da pocinje od
neposrednoga kao onoga sto je prvo i Sto 6ini pocetak sazna-
vanja i svesti.5 Kroz nju se dolazi do bica kao posredovanoga,
prevazilazenjem one neposrednosti i odvojenosti svestii i pred-
meta, odnosno znanja i bica. Njen rezultat je apsolutno
znanje kao cisto bice, koje potom postaje predmet novog
istrazivanja u Nauci logike, buduci da se supstancijalna sa-
drzina onoga Sto se proucava u Fenomenologiji duha pretvo-
rila u pojam, tj. u znanje: U tome se elem entu znanja m o
ment! duha razvijaju u formi one jednostavnosti koja za
svoj predmet zna kao za samu sebe. Ti momenti duha ne
raspadaju se vise u suprotnosti izmedu bica i znanja, vec
ostaju u jednostavnosti znanja, predstavljaju ono Sto je isti-
nito u formi istinitoga, i njihova je razlika samo sadrzdnska
razlika. Njihovo kretanje koje se u tome elem entu organi-
zuje u celinu jeste logika ili spekulativna filozofija.6
Na ovaj nacin se u samoj Fenomenologiji duha odreduje
sustina i zadatak kasnijeg logickog dela, Nauke logike. Prema
tome, iza Fenomenologije duha kao nauke iskustva svesti
morala je da usledi Nauka logike, ciji je zadatak bdo da pri-
kaze razvoj logicke ideje, odnosno cistoga (apsolutnoga)
znanja ili pojma, od bica preko suStine do apsolutne ideje.
A posle ove nauke, kao prave spekulativne filozofije, tre-
balo je prikazati materijalizaciju apsolutne ideje u prostoru
i vremenu, u obliku prirode kao otudenja ideje, kao njenoga
drugobivstva, Sto je bio zadatak Filozofije prirode, da bi se
potom pratio i sdstematski izlozio proces vracanja ideje iz
toga drugobivstva k samoj sebi u obliku duha: subjektivnog,
objektivnog (svetskog) i apsolutnog duha, u kome ideja po
staje svesna sebe (u liku coveka), sto proucava Filozofija
duha. Za razliku od logike, koja je shvacena kao spekula-
tivna filozofija, druge dve discipline, filozofija prirode i fiilo-
zofija duha, definisane su kao realne filozofske nauke. Me-
dutiim, njih Hegel nije obradio niti je objavio kao posebna,
samostalna dela, nego samo kao sastavne delove obuhvat-
mjeg dela Enciklopedije filozofskih nauka, koja kao prvi
deo sadrzi Nauku logike (tzv. Malu logiku), a zatim Filo-

5 F e n om en olo gija duha, str. 15. i 20.

6 Ibid., str. 21.
 zofiju prirode i Filozofiju duha, mada su kasnije izdate i kao
posebne, dopunjene dodacima, komentarima itd.
Ovaj plan sistema filozofije ostvaren je u potpunosti,
dakle, upravo u Enciklopediji filozofskih naukai, koja je prvi
put objavljena 1817. godine. Medutim, u njoj je doslo do
izvesne izmene mesta i uloge one prve discipline, fenome-
nologije duha, koja je sada pripala sferi subjektivnoga duha,
u okviru filozofije duha, pa se i sadrzajno razlikuje od ranije
objavljenog dela Fenomenologije duha. Ovde mozemo do-
dati da je sam Hegel, osim Fenomenologije duha, Nauke lo
gike i Enciklopedije filozofskih nauka, objavio jos i Osnovne
crte filozofije prava (1820), delo koje spada u sferu objek-
tivnoga (svetskoga) duha. Sva ostala kasnija dela objavili
su Hegelovi ucenici i postovaoci posle njegove smrti (1831),
ukljucujuci i tzv. Srednju logiku, koja je u stvari Mala
logika (iz Enciklopedije filozofskih nauka), obogacena i
konkretizovana mnogobrojnim dodacima koji sadrze popu-
larnija objasnjenja i primere. Naravno, ne moze se poreoi
znacaj ovih naknadno izdatih dela, ni uopste ni za sagleda-
vanje celine sistema Hegelove filozofije. Hegelova dela kao
sto su Estetika, Filozofija istorije, Istorija filozofije, Filo
zofija religije i dr. cak su veoma interesantna i znacajna.
*
x it

Fenomenologija duha i Nauka logike (Velika logika)

da ukratko razmotrimo odnos ovih prvih i ujedno naj-
znacajnijih Hegelovih dela, bez kojih se njegov sistem filo
zofije ne moze zamisliti medusobno su vrlo tesno pove-
zane i svaka od njih doprinosi razjasnjenju one druge. Nije
rec samo o tome da je dijalekticka metoda nasla svoju sjajnu
primenu u Fenomenologiji duha, a da je u Nauci logike, osim
ponovne i dalje primene, dobila i svoje teorijsko objasnjenje
i razradu, bez cega ni ona prva ne bi bila dovoljno shvatljiva
i jasna.
Ako bi se pocetak (polazna kategorija) Nauke logike,
a to je bice, uzeo kao pocetak sistema, bez ikakvog prethod-
nog objasnjenja i dzvodenja, on bi sam ostao veoma nejasan
i neobrazlozen, kao sto bi i citav dalji razvoj bio preopte-
recen iracionalnoscu i mistikom. Naime, ostao bi nepojmljiv
nacin na koji iz praznog bica, koje se ddentifikuje kao nista,
proizilazi toliko mno^tvo i bogatstvo kategorija, sve do apso-
9
lutne ideje, pa i dalje, do njenog ovaplodenja-otudenja i
njenog vracanja sebi, tj. osveScenja u obliku duha.
Zato se Hegel i sam pobrinuo da obezbedi racionalno-
jiskustveno uvodenje u svoj filozof ski sistem , polazeci od
neposrednog zivota, od obicne svesti na njenom najnizem
stupnju razvoja, tj. od culne izvesnosti. Fenomenologija
duha, o kojoj Hegel u Uvodu ove Nauke logike kaze da pred-
staivlja dedukoiju pojma ciste nauke, sto je pretpostavka
same logicke nauke7, dijalektickom metodom demonstrira put
razvoja svesti do spoznaje apsolutnoga znanja, analizirajuci
razne likove svesti, cime se ujedno pokazuje postanak
pojma ciste nauke (apsolutnoga znanja), koji je neophodan
za razumevanje Hegelove koncepcije logike kao nauke u kojoj
se postize istina u adekvatnoj formi, u formi pojma.8
U Fenomenologiji duha razvija se pojam subjekta-sup-
stancije, tj. supstancije koja je ujedno subjekat, na sta Hegel
vec u njenom Predgovoru ukazuje: Po mome saznapju, koje
se mora opravdati samo izlaganjem samog sistem a, sve je
stalo do toga da se ono sto je istinito shvati i izrazi ne kap
supstancija, vec isto tako kao s u b je k a t.. . Ziva je supstan-
c ija ... ono bice koje uistinu jeste subjekat, ili, sto znaci isto,
ono bice koje uistinu jeste stvarno samo ukoliko ona pred
stavlja kretanje samopostavljanja ili posredovainje samopre-
drugojacavanja sa samom sobom. Kao subjekat ta ziva sup
stancija jeste casta jednostavna negativnost, upravo time ona
predstavlja podvajanje jednostavnoga, ili suprotstavljajuce
udvostruca'vanje.. ,9
Ovim recima Hegel objasnjava dijalekticki karakter raz
voja svesti (preko samosvesti i uma) do cistoga znanja (ap
solutne istine), sto se prikazuje u Fenomenologiji duha, ali
to se ujedno odnosi na samo oisto znanje u obliku pojma,
tj. na razvoj samoga pojma od bica (kao onoga Sto je s te )
preko sustine do potpunosti i savrsenosti apsolutne ideje
(kao totaliteta cistih sustina, odredaba pojm a), sto izlaze
Nauka logike.

Teii 7s H| | e1' W is se n sch a ft d e r L ogik, Leipzig 1923. (Lasson), Erster

% .tome u raspravi Radanje savremene dijalektike u
str 11 Ii dalje.
str. 11. 9;, .ZajeCaranovic> D ija le k tik a l j u d s k o g s v e ta , Novi Sad 1969,
9 F enom en ologija duha, str. 910.
10
 Osnovni polazni stav empirijske neposredne svesti (culne
izvesnostd) u Fenomenologiji duha utvrduje Sinjenicu posto-
janja, odnosno bica (jest), pa se kao rezultat daljeg kretanja
i razvoja pojavljuje na kraju toga dela pojmovno znainje ciste
nauke kao istinsko bice (oslobodeno privida, slucajnosti po-
javnoga itd.), koje zatim cini polaznu tacku Nauke logike,
isto tako kao sto njen kraj, apsolutna ideja, podseca na kraj
Fenomenologije duha, apsolutno znanje, s tom razlikom sto
je ono sada raSclanjeno d razvijeno u citavo bogatstvo lo-
gickih kategorija, koje apsolutna ideja u sebi sadrzi.
U osnovi celog dijalektickog procesa, i u jednom i u
drugom delu, nalazi se jedna te ista supstancija-subjekat, sto
izvodi svoje krugove krugova, a sto Hegel na svoj idealis-
tickd nacin izlaze u svom sistemu filozofije. Medutim, dok je
Fenomenologija duha empirijsko-istorijski motivisana, jer je
Hegel u njoj zeleo da prdkaze stvarni proces uzdizanja svesti
do istine, pa je spekulativni momenat pri tome u drugom
planu, dotle Nauka logike, dduci za logickom metodom, raz-
vija upravo spekulativnu misao. Ipak, oba momenta su ne-
razdvojna i prisutna, kako u jednom tako i u drugom slu-
caju.10 Otuda se moze govoriti o jedinstvu istorijskoga i logic-
koga, empirijskoga i racionalnoga u Hegelovoj filozofiji.
Ali, kao sto u Fenomenologiji duha, kako je Marks pri-
metio, Hegel svodi coveka na samosvest, po idealistickom po-
stupku, a oblike otudenja na otudenje svesti i samosvesti,
tako da je istorija otudenja i ukidanja otudenja samo isto-
rija proizvodnje apstraktnog, tj. apsolutnog misljenja, logic-
kog spekulativnog misljenja, tako njegova Nauka logike
predstavlja novac duha, spekulativnu, misaonu vrednost
coveka i prirode otudeno misljenje, koje stoga apstra-
huje od prirode i stvamog coveka; apstraktno misljenje."
Nauka logike predstavlja sistem takvih apstrakoija, sustina
otrgnutih od stvarnosti, prociscenih ljudskim stvarnim^ pro-
cesom misljenja, ali otudenih od tog procesa. Ipak, kako je
primetio Lenjin, Hegel je genijalno pogodio dijaleKtiku
stvari (pojava, sveta, prirode) u dijalektici pojmova, u
smeni, u uzajamnoj zavisnosti svih pojmova, u identitetu
njihovih suprotnosti, u prelazima jednoga pojma u drugi.
10 Jean Hippolite, G en ese e t s tr u c tu r e d e la P h e n o m in o lo g ic de
I'esprit d e H egel, Paris 1946, t. I p. 30, t. II p. 567; takode E tu d e s sur
M arx e t H egel, Paris 1955, pp. 191 2.
11 Marx Engels, op. cit. SS. 571 2^
n v.I. Lenjin, F ilo zo fsk e s v e s k e , kultura 1955, str. 168.

11
Potrebno je sagledati tu dijalektiku pojmova, odnosno mi-
saoni sadrzaj Hegelove Nauke logike.
Ovo delo, poznato kao Velika logika, sastojii se u stvari
iz dva sveska, odnosno tri knjige. Prvi svezak je posvecen
objektivnoj logici i sadrzi dve knjige: u prvoj knjizi se raz-
vija ucenje o bicu,, a druga knjiga predstavlja ucenje o sus-
tini, prva je objavljena 1812, a druga 1813. godiine. Drugi
svezak obraduje ucenje o pojmu, odnosno subjektivnu logiku.
On je prvi put objavljen 1816. godine. Vec iz ove podele se
vidi da je Hegel logiku shvatio ujedno kao ontologiju. Pri
tome se najpre analiziraju kategorije bicd i sustine, a tek
potom sam pojam.
*
* *

Glavne kategorije ucenje o bicu su: kvalitet, kvantitet i

mera. Hegel pocinje razmatranjem kvaliteta, jer kvalitet je
ncposredna odredba: sve sto postoji ima svoju odredenost. A
glavne kategorije kvaliteta su: bice, postojanje i bice za sebe.
Bice je najpre neodredeno i neposredno. Ali to cini nje-
gov kvalitet i utoliko je ipak odredeno bdce. Kao cista neod-
redenost i praznina ono je nista, jer je bez ikakvih odredaba
i odnosa u sebi, ali to nista je ipak bice. U stvari, cisto bice
i nista su isto, obostrano prelaze jedno u drugo i vec su
presli. Nerazdvojni su, i njihovo kretanje je iscezavanje
jednoga u drugome. Postajanje (Werden) je njihova istina
i njihovo jedinstvo. U stvari, ovde je rec o cistim apstrak-
cijama bica i nicega, bez odredenog sadrzaja kojii bi im dao
karakter konacnog i prolaznog. Odnos kategorija ove prve,
osnovne trijade tipican je za Hegelovu idealisticku dijalek-
V.. Pa J e ^ rns^ Bloh s razlogom tvrdio da je to praceliia
dijalektlike.13
Postajanje se odreduje kao prelaz iz nicega u bice (nas-
tajanje) i iz bica u nista (nestajanje). Ta dva momenta se
piozimaju, svaki ima na sebi svoju suprotnost i sam po sebi
se prevazilazi, a rezultat toga je postojanje (Dasedn), ravno-
teza nastajanja i nestajanja, mirno jedinstvo bica i nicega
cao prevazidemh momenata. Postojanje kao takvo je odre-
,lce a ?Jegva odredenost je kvalitet. Ono je svojim
sebi k S T o h S 0' Pa Je U ^ osu Prema drugome, ali i prema
o odnos prema sebi nesto je prva negacija negacije,
13 Ernst Bloch, S u b je k t- o b je k t , Naprijed, Zagreb 1959, str. 125.
12
 a time je ono pocetak subjekta, bivstvovanja u sebi, koje je
tu jos sasvim neodredeno, ali sto ce se potom odrediti kao
bivstvovanje za sebe, da bi u pojmu dostiglo konkretni inten-
zitet subjekta. Hegel ovde razlikuje bivstvovanje za drugo,
bivstvovanje po sebi i bivstvovanje za sebe, ali istice njihovu
nerazdvojnost, kao i uzajamnu zamenljiivost necega i drugoga.
U odnosu necega i drugoga pokazuje se da je granica
ono sto cini njihovo bice i omogucuje njihov odnos. Nesto
postavljeno sa svojom imanentnom granicom jeste ograni-
ceno, ali i ogranicavajuce. Ono je protivrecnost, izlazi iz sebe
i menja se. Kao promenljivo ono je konacno. Pojedinacne
stvari su konacne, one su odredene i ogranicene, pa nebice
cini njihovu prirodu i bice, tj. one se odlikuju negaltivnim
odnosom prema sebi. Bice u sebi konacnoga jeste nestajanje.
Nesto je ograniceno ne samo drugim nego i svojom vlas-
titom granicom. A gde je granica, tu je i stremljenje da se
ona prekoraci trebanje. Tako su granica i trebanje mo-
menti konacnoga, ali ne kao fiksirani i izolovani. Granica je
isto tako trebanje, kao sto je trebanje granica. Nesto je trc-
banjem uzviseno nad svojom granicom, ali i samo trebanje
je granica koja se kao trebanje ne moze precri, mada je tre
banje takode prevazilazenje granice, ali samo konacno, tj.
unutar konacnosti. Prelaizeci jedno u drugo trebanje i granica
se u svome drugom sastaju sa samim sobom. Taj njihov iden-
titet sa sobom, kao negacija negacije, jeste afirmativno bice,
drugo konacnoga, tj. beskondcno. Konacno i beskonacno su
uzajamno uslovljeni ii odredeni u procesu medusobnog pre-
vazilazenja, sadrzavajuci svako svoje drugo u samom sebi.
Tako se za razliku od rdave beskonacnosti, koja razdvaja
ta dva momenta dobija pojam istinske beskonacnosti, kao
dalja definicija aposlutnoga. Beskonacno jeste bice po
sebi i njegovo trebanje. I konacno i beskonacno jeste postav-
ljanje svoga drugoga. Oni su u nerazdvojnom jedinstvu i
uzajamnom prelazenju. Svako predstavlja jedinstvo sebe i
drugoga i pojavljuje se u drugome. Prema uobicajenom mis-
ljenju, konacno vazi za realno, a beskonacno za ideelno, ali,
obratno, pravo realno je beskonacno,, a konacno je samo ide
elno ukoliko je ono samo odredba i momenat u beskonac-
nome, ne samostalno i istinski postojece. Tu dolazi do izra-
zaja Hegelov spekulativni idealizam, prema kome zasluzuje
ime filozofije samo ono ucenje koje priznaje ideelnost ko
nacnoga. Hegel neopravdano smatra da je u tom smislu svaka
fiilozofija bitno idealisticka. U stvari, u tome se ogleda uticaj
13
srednjovekovnog realizma, po korne je samo opSte (undver-
zalno, pojam) ono sto je realno.
Istinska beskonacnost kao vradanje u sebe, kao odnos
prema sebi, predstavlja negaciju negacije bice za sebe,
kojim se dovrsava kvalitet. Ono prevazilazi drugobivstvo,
odnos i zajednistvo s drugim. Kao za sebe bivstvujuce, bide
za sebe je jedno, ali repulzijom prelazi u mnoStvo, drugo
bivstvo jednoga, da bi se opet atrakcijom vratilo ideelnosti
jednoga, jedinstvu u kome se mnogo m edusobno istih odnose
cisto spoljaSnje (atom i). Time je izveden kvantitet.
Kvantitet nije neposredna odredenost, kao kvalitet, nego
odredenost koja je bicu postala ravnoduSna. Momenti kvam-
titeta su: cisti kvantitet, kvantum i kvantitativni odnos. U
cistom kvantitetu kao prevazidenom bicu za sebe sadrzan
je momenat atrakcije u vidu kontdnuiteta,, a repulzija u vidu
diskrecije. Kvantitet je jedinstvo tih momenata. Neshvatanje
tog jedinstva vodi antinomijama kakve su Kantove. Po He-
gelu, antinomije shvacene pravilno, kao objektivne protiv-
recnosti, sadrzane su u svakom pojmu i svakoj stvard.
Kao neposredno jedinstvo kontinuiteta i diskrecije, kvan
titet se pokazuje i kao kontinuirana i kao diskretna velicina.
Kada se kvantitetu postavi granica dobije se kvantum, koji
je u svojoj potpunoj odredenosti najpre broj, zatim eksten-
zivni i intenzivni kvantum, da bi kao protivrecan u sebi po-
stao kvantitativna beskonadnost, jer se svaka granica stalno
prevazilazi, ali se beskonacnost ne dostize vec ostaje neSto
onostrano, jedno trebanje. Slicno tome, u Kantovom i Fihte-
ovom ucenju borba izmedu moralnosti i culnosti se nastavlja
u beskonacnost i cilj se ne dostize: protivrecnost ostaje ne-
razresena.
Kvantum je negacija cistog kvantiteta, a negacija kvan-
tuma je kvantitativni odnos. Kao sto je kvantitet negacija
kvaliteta, tako u kvantitativnom odnosu pocinje negacija
kvantiteta i kvantitet dobija odredenost, kvalitet.
Mera je kvalitativni kvantitet, jedinstvo kvaliteta i kvan-
tdteta. Tek je time postavljen totalitet, jer postoji dvostruki
prelaz, koji je nuzan i veoma vazan za naudnu metodu: ne
samo prelaz kvaliteta u kvantitet, nego i prelaz kvantiteta
u kvalitet.
U odredbi mere vec lezi ideja suStine: u neposrednosti
odredenog bica biti identican sa sobom i u tom identitetu
biti posredovan sobom. Po sebi, tj. po svom pojmu, ona je
sustina, ali da bi se taj pojam postavio potreban je prelaz,
14
realizacija i specifikovanje mere preko specificnog kvantiteta
i realne mere do postajanja suStine. U tom prelazu naroiito
su znacajne odredbe realne mere. U odnosu samostalnih mera
te odredbe su: veza dveju mera, niz mernih odnosa i izborna
srodnost (u hemijskim odnosima). Time se dolazii do cvorne
linije mernih odnosa. Naime, u jednom istom supstratu nas-
taju razni odnosi koji grade cvornu liniju mere jednog bica
za sebe, a ovo bice je podlozno kvantitativnom menjanju,
pni cemu u okviru odredenih granica ne menja svoj kvalitet.
Te granice Hegel naziva cvorovima. Ako se nastavi kvanti-
tativno menjanje preko ovih granica onda nastaju skokovi,
*prekidi postepenosti, a usled toga se dobija nesto kvalita-
tivno drugo u odnosu na ranije postojanje. Zasnovano na
takvim odnosima, odredeno bice se menja, propada menja-
njem svoje veldcine i mere i prelazi u bezmerno. Tako se
smenjuju stvari, kvaliteti, specificne egzistencije u besko
nacnost, pri cemu stvar (Sache) kao supstrat ostaje, jer se
menja stanje, a ono sto je nosilac stanja ostaje u osnovi
isto. U toj istosti data je odredba sustine, pre svega kao
apsolutna indiferencija (supstrata), u odnosu na koju su
sve odredbe spoljasnje i ravnodusne. Apsolutna indiiferencija
je poslednja odredba bica. Ona ne dohvata sustinu, jer je
odredena kao ravnodusna i spoljaSnja,, ali njenim sarnopre-
vazilazenjem, negativnim odnosom prema sebi, nastaje sus-
tina.
*
* *

Ucenje o sustini pokazuje kako sc bice u svome prela-

zenju odreduje kao sustina. Kao istina bica sustina nije
nesto neposredno, vec podloga koja cini osnovu bica. Zato je
saznanje sustine posredovano znanje. Kao dalja odredba ap
solutnoga sustina (Wesen) je proslo (ge-wesen) bice, ali bice
koje ne prolazi, neprolazno bice. Ovde je prevazideno drugo-
bivstvo, odnos prema drugom i odredenost. U tome je nega-
tivnost sustine, koja tako znaci vracanje bica u sebe, jedin
stvo bica po sebi i bica za sebe, a svako odredenje ostaje
u okviru toga jedinstva i sve su odredbe u jedinstvu jedna s
drugom. Ta refleksija, tj. takva dijalekticka uzajamna pove-
zanost ii prozimanje kategorija, predstavlja negativnost sus
tine. Sustina je bice po sebi i bice za sebe, all jos u odredbi
bica po sebi, jer je ona tek prva negacija bica. Njeno kre-
tanje odvija se u smeru beskonacne zasebicnosti, tj. ona ezi
15
da postane za sebe ono sto je ona po sebi, da bude pojam,
prava odredba apsoluta.
Sustina je najpre refleksija u sam oj sustini, zatim pojava
i, najzad, stvarnost. Kao refleksija sustina je tek proizasla
iz bica i jeste bice optereceno neposrednoScu i nebitnoscu:
tako je ono privid, bice bez suStine, ali ipak ne spoljasnje
sustini nego njen vlastiti privid. Po Hegelu, privid je ono
negativno postavljeno kao negativno, neposredno neposto-
janje ili reflektovana neposrednost posredovana negacijom.
Za razliku od privida kao neposredne refleksije, posredovana
refleksija je negacija s negacijom na sebi, apsolutna nega-
livnost. Hegel razlikuje: postavljajucu, spoljasnju i odredu-
jucu refleksiju. Ali, kao objektiivni idealist, on refleksiju ne
svodi na refleksiju svesti ili na kretanje moci sudenja, kao
Kant, nego ima u vidu refleksiju (odbijanje, odraz, vracanje)
uopste, apsolutnu refleksiju kao momenat stvarnosti.
Momenti refleksije su reflektovanost u sebe i postavlje-
nost, koja je prevazideno drugobivstvo. Oba ta momenta su
na jednome dstome, koje se nalazi u osnovi i bitno je. To je
bice reflektovano u sebe, a njegove odredbe su bitnosti ili
odredbe refleksije, odredena sustina.
Kao beskonacno vracanje u sebe sustina je negativno
jedinstvo, kretanje kroz razlicite momente i apsolutno posre-
dovanje sa sobom. Ona se privida u svim svojim momentima,
a to su: identicnost ili bezodredbenost, razlika (kao apso
lutna razlika, razlicnost i suprotnost) i protivrecnost, koja
postaje osnov.
U vezi s ovim kategorijama, koje razmatra apstraktno,
Hegel daje ostru kritiku formalno-logickih zakona. Naime,
svaka od njih izrazava se u obliku stava, a ti stavovi preten-
duju na to da budu opste pniznati zakoni misljenja. Ali,
Hegel smatra da u obliku u kome ih razmatra i kako ih
shvata formalna logika, oni to nisu i ne vaze za stvam o mis-
ljenje. Pomocu tih stavova filozofi su pridavali ovim odred-
bama drugaciji smisao i znacaj nego sto ga one stvarno
limf j u n^ZLl drugih odredaba. A upravo protivrecnost, od
redba koju su iskljucivali iz misljenja i stvarnosti, pokazuje
se kao izvor snage i kretanja. Sadrzana u svakoj stvari i
svakom pojmu, ona je princip samokretanja i razvoja. Raz-
resena protivrecnost je osnov, sustina kao jedinstvo pozitiv-
nog 11 negativnog, kao pozitivna identicnost sa sobom i ujedno
kao negativnost zbog odnosa prema sebi.
16
 Prema Hegelu, jedno od najvaznijih saznanja bez koga
nema napretka u filozofiji jeste shvatanje ove prirode odre-
daba refleksije da su one istinite samo u svome uzajam-
nom odnosu i da svaka sadrzi u sebi drugu.
Time sto je odredena kao osnov,, sustina je postavljena
kao sustina. identicnost sustine je u neposrednom jedinstvu
s njenom apsolutnom negativnoscu. U kretanju negiranja
osnov je realno posredovanje sustine sa sobom. On je najpre
apsolutni osnov, koji je osnova za osnovni odnos i cija su
bliza odredenja: forma, materija i sadrzaj. Ove odredbe izra-
zavaju sustinu, uzajamno su povezane i prelivaju se jedna u
drugu buduci u suprotnosti, ali i u jedinstvu sa sustinom.
iz toga proizilazi odredeni osnov, koji ima odredeni sadrzaj
i u kome se razlikuju osnov i osnovano. Kao potpuni osnov
on ukazuje na posredovanje uslovljavanja, jer osnov pretpo-
stavlja uslov i obratno. Jedinstvo osnova i uslova cini neus-
lovljeno, stvar (Sache) po sebi, koja tako posredovana
prelazii u egzistenciju, jer su dati svi uslovi, a oni cine ceo
sadrzaj stvari. Ali stvar jeste i pre nego sto egzistira, prvo
kao sustina ili kao neuslovljeno, a zatim u svojim uslovima i
u osnovi.
Egzistencija je takva neposrednost koja je nastala posre-
dovanjem i prevazilazenjem posredovaja. Ona nije predikat
ili odredba sustine nego sama sustina, koja je presla u egzis
tenciju, njeno apsolutno ospoljenje, izvan koga nije ostalo
vise nista. Kao negativno jedinstvo i bivstvovanje u sebi, eg
zistencija je nesto sto postoji, stvar (Ding) sa svojim osobi-
nama, koje su rezultat odnosa stvari, jer se ove nalaze u
uzajamnom dejstvu. Egzistencija je sustinsko bice proizaslo
iz negativnosti i unutrasnjosti, sustastvo koje je doslo do
neposrednosti.
Prevazilazeci svoju neposrednost, posto u svojoj osnovi
ima refleksiju, stvar se pokazuje kao postavljeno bice. Egzis
tencija se ispoljava kao pojava, koja je u sustini dsto sto i
stvar po sebi, a stvar po sebi je istina pojave. Pojava je pos
tavljena egzistencija, sustina u svojoj egzistenciji. Zato je ona
sustinska egzistencija. Njena jednostavna identicnost sa so
bom je zakon pojava, kojii je dat zajedno sa svojom suprot-
noscu, razlicitim sadrzajnim odredbama ili raznolikoscu. Ono
sustinsko u pojavi je svet koji bivstvuje po sebi, nasuprot
pojavnom svetu. Zakon i pojava imaju isti osnovni i bitni
sadrzaj. Ali on cini samo osnovu pojave, jer pojava sadrzi
vise, naime, i nebitni sadrzaj neposrednosti bica. Zakoni su
i 17
mirni odraz pojavnog sveta, ono suStinsko i identic no u
njemu, bez negativnosti koju sadrzi pojava. Zato je pojava
totalitet.
Ipak, pokazuje se da su obe strane te suprotnosti (pose-
bicnost i pojavnost) date na svakoj od njih, Sto podrazumeva
momenat promenljivosti,, apsolutne negativnosti. Svet koji
bivstvuje po sebi i za sebe jeste natculni svet, koji je tota
litet egziistencije i prava egzistencija s bitnom odredbom ne-
gativnog odnosa prema sebi. Taj svet se odbija od sebe i pod-
vaja u sustinski svet i pojavni svet, pri cemu je prvi odrc-
deni osnov drugoga. Svaki od njih je obrnuta slika drugoga,
ima u sebi momenat drugoga i predstavlja totalitet.
Tiime sto oba sveta sadrze odnos prema drugome, pojava
se pokazuje kao sustinski odnos, koji je njena istina i re
zultat. Sustinski odnos predstavlja jedinstvo reflektovane i
neposredne samostalnosti. To jedinstvo se postavlja najpre
kao neposredni odnos celine i dela, koji se uslovljavaju i
pretpostavljaju, zatim kao odnos snage i njenog ispoljavanja,
koji se prevazilazi u odnos spoljasnjeg i unutrasnjeg, u kome
razlika postaje formalna jer snaga ispoljava upravo iden
ticnost svoje spoljasnjosti i unutrasnjosti: u pojavnom se
pokazuje sustinsko.
Iz ovoga identiteta pojave i suStine proizilazi stvarnost kao
jedinstvo neposredne i reflektovane egzistencije ili jedinstvo
sustine i egzistencije. Tek je stvarnost savrSeno jedinstvo
refleksije u drugobivstvo d refleksije u sebe. Kao takva iden
ticnost stvarnost je apsolut. Apsolut je negacija svih predi-
kata, praznina i neodredenost (cisto bice). Ali, ujedno, on je
pozicija svih ranije navedenih odredaba kao predikata, a time
je on najformalnija protivrecnost.
Logika ima zadatak, buduci da je ujedno ontologija, da
prikaze apsolut, ali to mora biti vlastito izlaganje (prikazi-
vanje) apsoluta,, njegovo pokazivanje sebe. To je udinjeno
celim logickim kretanjem u sferi bica i suStine. Apsolut se
dalje izlaze i odreduje preko atributa i modusa, cime se ispo-
ljava, manifestuje i postaje stvarnost, sa odredbama slucaj-
nog, stvarnog, mogucnog i nuznog, koje su medusobno najuze
povezane i jedna se pomocu druge odreduju. Tako je slucaj-
nost formalna stvarnost. Stvarnost sadrzi u sebi mogucnost
1 predstavlja jedinstvo stvarnoga i mogucega. U svemu mo-
gucem sadrzana je mogucnost njegove suprotnosti i bas zato
se ono odreduje kao moguce. Slucajno je stvam o koje je
ujedno moguce, jedinstvo mogucnosti i stvarnosti. A poSto
18
nuzno jeste stvarno, to ni nuzno nije nesto izdvojeno i neza-
visno od mogucega i slucajnoga, nego se pomocu njih odre
duje. Nuznost je, pre svega, formalna. Njena negacija je
realna nuznost. Realna mogucnost, posto sadrzi momenat
stvarnosti, jeste relativna nuznost, cija je polazna tacka slu
cajnost. Realna nuznost je jedinstvo nuznosti i slucajnostii,
apsolutna stvarnost. Ona je odredena nuznost i zato je nepo
sredno stvarna. Realna nuznost je apsolutna stvarnost, jer
njeno bice po sebi nije vise mogucnost nego nuznost. Time
je ona prazna odredba, slucajnost, jer stvarnost je apsolutna,
tj. ona je jedinstvo same sebe i mogucnosti. All ova moguc
nost je apsolutna. Istina stvarnosti i mogucnosti, formalne i
realne nuznosti, jeste apsolutna nuznost, bice koje se u svojoj
negativnosti odnosi prema sebi. Kao obrtanje svoje stvar
nosti u svoju mogucnost i obratno, ona je slepa nuznost, tj.
slucajnost i razvijanje apsoluta. U ovoj formi apsolutnoga, u
ovom jedinstvu bica i sustine ili u apsolutno negativnoj nepo
srednosti proizasla je supstancija kao identicnost bica, u
svojoj negaciji, sa sobom. To je apsolutni odnos. U njemu je
sustina apsolutno prividanje, postavljeno kao takvo, koje je
u svom odnosu prema sebi apsolutna stvarnost. Apsolutni
odnos je prvo odnos supstancije i akcidencije, zatim kauzalni
odnos i, najzad, uzajamno dejstvo, kao odnos prema samom
sebi (Spinozin pojam causa sui). U ovome je postavljeno
jedinstvo odredaba, celina,, beskonacno, koje prevazilazi kau
zalni mehanizam. Time je dat pojam, podrucje subjektivnosti
ili slobode. U uzajamnom dejstvu dostignut je pojam i nuz
nost je uzdignuta u slobodu, a time isto tako i slucajnost,
jer su sve te odredbe sada postavljene kao identicnost, kao
jedna te ista refleksija.
*
* *

U Hegelovom ucenju o pojmu pokazuje se pojam kao

apsolutna osnova, ali tako da on svojom vlastitom delat-
noscu to postaje. Bice i sustina su samo momenti njegova
postajanja, a on je njihova istina i osnova, njihov rezultah
Zato je objektivna logika geneticka ekspozicija pojma.
Pojam je identicnost, jednakost sa sobom, tj. opste. All ta
identicnost ima odredbu negativnosti i ona je time odrede-

M Hegel, W is s e n s c h a ft d e r Logik, Zweiter Teil, S. 213.

nost koja se odnosi prema sebi, tj. pojedinacnost. Kao slo-
bodna egzistencija pojam je ja, cisto sam stvo ill cista sarao-
svest, a ja je cisti pojam koji je kao pojam stupio u posto-
janje.15
Trijada pojma je: subjektivnost, objektivnost i ideja. For-
ma kretanja odredaba je ovde razvoj, a ne prelaz, kao u sferi
bica, niti refleksija, kao u sferi sustine. Po Hegelu, samo se
ono ideelno pojam, ideja, duh moze razvijati. U tom smi-
slu priroda se ne razvija, nego se razvija jedino ideja prirode.
Ovaj stav je posledica Hegelovog idealistickog polaznog sta-
novista.
Na stupnju subjektivnosti pojam je najpre formalni
pojam, neposredni pojam kao takav, a njegovi su mom enti.
opstost, posebnost i pojedinacnost. Cisti pojam je na pocetku
samo opsti pojam, ali on se pokazuje i kao odredeni ili po-
sebni pojam, pored drugih pojmova, iako je on totalitet koji
obuhvata u sebi i proiim a sve momente, sve odredene poj-
move. On je takode pojedinacni pojam i time je apsolutna
negativnost. Kao takav, pojam se iiz svoje identicnosti razvija
u svoje drugobivstvo i postaje sud, vrativSi se u sebe, deleci
se i realizujuci se. Sud je totalitet koji sadrzi subjekat i pre-
dikat kao odredene pojmove i njihove medusobne odnose iz-
razene kopulom. On se u svom razvoju pokazuje kao: sud
postojanja, sud refleksije, sud nuznosti i sud pojma. U tom
razvoju subjekat i predikat postaju identicni, izrazavajuci
primerenost stvari pojmu. Sud se razvija u zakljucak, koji
predstavlja jedinstvo i istinu pojma i suda. Zakljucak je
potpuno postavljeni subjektivni pojam, zato je on nesto
umno, a sve umno jeste zakljucak. Kao dalja realizacija
pojma on je u svome razvoju: zakljucak postojanja, zaklju
cak refleksije i zakljucak nuznosti. U tom razvoju se ekstremi
zakljucka postavljaju kao totalitet, a pojam i realnost se po-
kazuju kao podudarni. Time subjektivnost dostize svoju is
tinu objektivnost, u kojoj je pojam realizovan, a njegova
istiina je identicnost njegove spoljasnjosti i unutrasnjosti.
Zakljucak je bio posredovanje. Njegovim prevazilazenjem
je prevazideno posredovanje i dobijena je neposrednost, bice,
koje je identicno s posredovanjem pojam koji je sebe
proizveo u svom drugobivstvu i postao objektivnost. Razli-
kuju6i bice d realnost od culnosti, Hegel ne suprotstavlja bice
i pojam vec ih identifikuje, ali sa glediSta pojma kao osnove,
15 Ibid., S. 220.
20
 dakle, ideahsticki, 1 u tom smislu opravdava tzv. ontoloski
dokaz za postojanje boga: pojam proizvodi biice, iz nie<*a
nastaje objektivnost. Ukoliko je rec o stvarnosti koju stvara
covek, koji misli 1 dela pomocu i na osnovu svojih pojmova, to
opravdavanje ima smisla. Samo ta delatna strana ie ono ra-
cionamo u Hegelovom idealizmu,,16 koji inae ono sto je an-
tropolosko transponuje u teolosko, hipostazira i mistifikuje.
Momenti objektivnosti u njenom razvoju su: mehanizam
(cije su razvoj ne odredbe: mehanicki objekat, mehanicki pro-
ces i apsolutni mehanizam), hemizam (koji kao svoje raz-
vojne odredbe ima: hemijski objekat, hemijski proces i pre-
j v hemizma) i teleologija. Hemizam je prva negacija ravno-
dusne objektivnosti i spoljasnje odredenosti, karakteristicne
za mehanizam. Iz hemizma nastaje teleologija, u kojoj je
jedinstvo objekata postavljeno kao razlicito od njihove samo-
stalnosti, kao cilj: subjektivni pojam je postavljen po sebi i
za sebe u odnosu prema objektivnosti kao slobodni pojam,
osloboden nebitne realnosti, ali ipak aficiran spoljasnjoscu.
To je najpre subjektivni cilj. Ali, posredovanjem sredstva,
on postaje izvedeni cilj. Spoljasnja svrsishodnost, koja dos-
peva samo do sredstva a ne i do objektivnih ciljeva, pre-
obraca se u tom procesu (rada) u unutrasnju svrsiishodnost,
te postaje ideja.
Tek ideja je adekvatni pojam i prava istina, a sve
stvam o samo utoliko jeste, ukoliko ima u sebi i izrazava
ideju.17 Ona je jedinstvo subjektivnog pojma i objektiv
nosti*, sto daje zdvot i postojanje, te omogucava prevazila-
zenje konacnoga u beskonacno. U ideji se pojam oslobodio
svoje neposrednosti i utonulosti u objektu, vratio se u svoju
subjektivnost i razlikuje se od objektivnosti, ali objektivnost
je njime odredena i u njemu ima svoju supstandijalnost.
Tako je nastala identicnost koja se moze odrediti kao sub-
jekt-objekt.n
U svojoj neposrednosti ideja je kao nedusevna dusa,
ideja zivota, koja zbog svoje neposrednosti ima kao formu
egzistencije pojedinacnost zivi individuum. Zivot u logic-
kom smislu, kao predmet logike, treba razlikovati od pri-
rodnog, koji je predmet filozofije prirode, i od duhovnog
zivota, koji je predmet filozofije duha. Zivot je ovde jedno-
stavno bivstvovanje u sebi, svuda prisutna dusa, po sebi
16 Marks, T eze o F o jerb a h u (prva teza).
17 Hegel, W is s e n s c h a ft d e r Logik, Zweiter Tcil, S. 409.
18 Ibid., S. 411.
21
i za sebe apsolutna opstost. Njegova supstancija je pojam.
Kao zivi individuum zivot je subjektivni totalitet, ravno-
dusan prema objektiivnosti, koja mu je suprotstavljena. On
je subjekt kao ideja u formi pojedinacnosti i kao negativna
identicnost sa sobom, subjekt kome je pojam imanentan,, cija
ie celishodnost unutraSnja. Njegova objektivnost je orgam-
zam, koji je sredstvo za cilj. Posto mu je pojam kao sup
stancija imanentan, on ima njegove odLike. Opstost zivoga
subjekta je senzibilnost, njegova posebnost je intabilnost, a
pojedinacnost je reprodukcija.
U zivom individuumu je data protivrecnost kao stvarna
egzistencija: to je bol, privdlegija zivih priroda. Kao ose-
canje protivrecnosti bol omogucava proces zivota, jer od
njega pocinje potreba i nagon, prisvajanje objekta, asimila-
cija. U ovom procesu zivo ima samoosecaj i postavlja se kao
negativno jedinstvo negativnoga, prevaziilazi svoju posebnost,
uzdize se u opstost, rod, koji je dovrsenje ideje zivota, ali u
sferi neposrednosti, pa je opstost jos stvarna, u pojedinac-
nom obliku. Ona dobija stvarnost rasplodavanjem, nepre-
stanim proizvodenjem pojedinacnosti i prevazdlazenjem iste
(smrcu) u vise postojanje. Smrt zivoga je proizlazenje duha,
u kome se ideja odnosi prema sebi kao ideja.
Dovrsenjem ideje zivota razvija se ideja saznavanja, u
kojoj opstost za svoju odredenost i postojanje ima opste.
Odredba ove ideje je misljenje, duh ili samosvest, ukoliko
ona ima sebe za predmet i ukoliko njeno postojanje jeste
razlikovanje sebe od same sebe. Ali, logiku ne interesuje
konacni duh (dusa, koja je predmet antropologije), ni duh
utonuo u materijalnost (svest, koja je predmet fenom enolo
gije duha), kao ni konacni duh za sebe (koji je predmet psi-
hologije). Predmet logike kao oiste nauke je ideja duha. Ona
ne razmatra tok razvoja duha, kao one konkretne nauke.
Ovde slobodni pojam ima sebe za predmet i trazi ono istinito,
jedinstvo pojma i realnosti, sto se postavlja saznavanjem,
koje u svom pojmu ima celu bitnost objektivnog sveta.
Tako je ideja saznavanja najpre teorijska ideja, ideja istini-
toga, ciji su momenti analiticko i sinteticko saznanje. Ovde
je subjektivni pojam nesto bezodredbeno po sebi i za sebe,
nasuprot objektivnom svetu, iz koga uzima odredend sadrzaj
i ispunjenje.
Medutim, u ideji dobra, u prakticnoj ideji, subjektivni
pojam postoji kao stvamo nasuprot stvarnome. Subjekt, kao
ono pojedinacno, ima izvesnost o svojoj stvarnosti d o nes-
22
 tvamosti sveta koji mu je suprotstavljen i u kome on hoce
da ostvari svoj cilj, da uzdigne stvarnost do svoga cilj a. Prak-
ticna ideja je visa od ideje istinitog saznavanja, jer ona lima
ne samo dostojanstvo opstega nego i prosto stvarnoga,19
sto je Lenjin primenio kao definiciju pralcse. Hegel ima u
vidu ideju volje koja se sama odreduje, imajuoi sadrzaj u
sebi koji ostvaruje kao cilj, dajuci mu spoljasnje postojanje
u obliku izvedenog dobra, koje je, medutim, nistavno i ne
odgovara ideji. Dobro ostaje trebanje, dobro po sebi i za
sebe, a nasuprot njemu ostaje bice odredeno kao nebice. To
su dva suprotna sveta: carstvo subjektivnosti u elementu pro-
vidnih misli i carstvo objektivnosti u elementu spoljasnje
stvarnosti.
Nedostatak je prakticne ideje sto ne sadrzi momenat
prave svesti, teorijske ideje sa odredbom opstosti. Dopuna
ideje dobra je ideja istinitoga. Njihovo jedinstvo se postize
prevazilazenjem ovih momenata (pojedinacnosti subjekta)
i razvojem delatnog subjekta, kao opste identicnosti sa
sobom. Obnovljeno saznanje je sjedinjeno s prakticnom ide-
jom i stvarnost se odreduje kao izvedeni apsolutni oilj, kao
objektivni svet, ciji je unutrasnji osnov i stvamo postojanje
sam pojam, odnosno, materijalisticki protumaceno,, delatni
covek.
Time je u razvoju dostignuta apsolutna ideja, ddentic-
nost teorijske i prakticne ideje, konacno izmirenje svih pro
tivrecnosti i najvisi stupanj logickog razvoja. Pri tome, sama
apsolutna ideja je bice, neprolazni zivot, istina koja sebe zna
i jeste sva istina, i zato je ona jedini predmet i sadrzaj
filozofije^20 Ona sadrzi u sebi svu odredenost. U svome samo-
odredivanju i konkretizovanju u posebnome vraca se sebi
i poseduje razlicdta oblikovanja, koja filozofija treba da saz-
naje. Priroda i duh su razni nacini predstavljanja njenog po
stojanja. Umetnost i religija su nacini njenog shvatanja i
zato one imaju isti cilj i sadrzaj Kao ti filozofija, ali samo
filozofija doseze ideju na najvisi nacin, na nacin pojma, pre-
vazisavsi culne likove i predstave prvih dveju. Konkretne,
posebne filozofske nauke prikazuju posebne nacine i oblike
postojanja apsolutne ideje. Logika, pak,^ prikazuje logicku
ideju u samokretanju, u svojoj cistoj sustini, a ne kako se
privida u jednoj odredenosti forme. Njen sadrzaj je besko-
19 Ibid., S. 478. Uporediti: Lenjin, F ilozo fske sv esk e , Beograd 1955,
str. 185.
Ibid., S. 4 83-4.
23
nacna forma, vlastiti dovrSeni totalitet i cisti pojam. Ta iden
ticnost sadrzaja i forme, posmatrana s gledista forme, saci-
njava metodu, znanje koje sebe zna, pojam koji za svoj pred
met ima apsolut, podjednako subjektivan i objektivan.
Metoda je, prema tome, kretanje samoga pojma, pri
cemu pojam znafii sve, a njegovo kretanje je opSta apsolutna
delatnost, samoodredivanje i samorealizovanje. Tako je ona
univerzalna metoda, jer ona je samo znanje u kome su sub
jekt i objekt spojeni u identicnost, ali uz to je najvisa snaga
uma i nagon da sebe nalazi i saznaje u svemu, instrumenat i
orude saznajne delatnosti. Apsolutna metoda koju aine sve
odredbe ideje, od bica preko suStine do pojma i apsolutne
ideje, i cije napredovanje je u isto vreme vradanje pred
stavlja imanentni princip samoga predmeta, dusu samog sa
drzaja, pa je ujedno analiticka i sintetiicka, jer pored prin-
cipa identiteta sadrzi i princip razlike i suprotnosti u odnosu
prema predmetu.21
U ovoj metodi se m isli povezuju a ne razdvajaju, pozd-
tivno je sadrzano u negativnome i pocetak u rezultatu. Mis-
ljenje protivrefinosti je bitan momenat ideje i metode. Protiv
recnost je negativnost, koja je azvor svake delatnosti i samo-
kretanja. Prva negacija se prevazilazi drugom, negacijom ne-
gacije, kojom se protivrecnost razreSava. Tim posredovanjem,
koje je za dijalektiku bitno, obnavlja se prva neposrednost,
jednostavna opstost, jer negativno negativnoga je pozitivno,
drugo drugoga je prvo, ono neposredno, ali kao prevazideno,
kao istinito, jer ono je sada rezultat ciji je sadrzaj izveden
i dokazan. Tako se ono prvo,, neposredno i opste sve vise
obogacuje, zadrzavajuci sve steceno u sebi i napredujuci
dalje, zgusnjavajuci se i konkretizujuci, prosirujuci se po-
mocu metode u sistem i postajuci totalitet, potpuna d kon-
kretna istina, konkretno opste.
Ova cista istina, koja je rezultat logickog razvoja, apso
lutna ideja, postaje pocetak jedne druge sfere i druge nauke.
Kao apsolutno jedinstvo cistog pojma i njegove realnosti,
kao neposrednost bica, ona je u svom totalitetu prdroda.
Ali tu zapravo nije rec o nekom prelazu preegzistentne ideje
u prirodu, kao sto se u religiji zamislja stvaranje sveta.
Hegel odreduje cistu ideju kao apsolutno oslobodenje. On
kaze da se ideja sama od sebe slobodno otpusta, u obliku

n a J X ^ f iZU H^ el(?Ye . dijalekticke metode vidi u mojoj knjizi:

D iia L k t. k a n em a c k e klasicn e filo zo fije , Novi Sad 1971, str. 30536.

24
prirode, sigurna u sebe i mirujuci u sebi. Zato je forma
njene odredenosti potpuno slobodna. To je spoljasnjost pro-
stora i vremena, koja postoji za sebe, bez subjektiviteta, kao
rezultat odluke ciste ideje da se odredi kao spoljasnja
ideja.22 O toj formi ideje raspravlja se u Filozofiji prirode.
P rirod a je p o sr e d o v a n je iz k oga se p o ja m uzdize kao Slo
b o d a n iz te s p o lja s n jo s ti, da bi d o v rsio sv o je o slo b o d e n je u
n au ci o d u h u (f ilo z o fiji d u h a ) i d o stig a o svoj n a jv isi p ojam
0 sebi u logici, u obliku cistoga pojma. Prema tome, priroda
je u stvarnosti ono prvo, a iz nje se razvija duh (covek), koji
saznaje apsolutnu istinu o stvarnosti u obliku apsolutne ideje.
Tu ideju potom Hegel naknadno interpretira idealisticki, kao
ono sto je prvo, u smislu logosa.
*
* *

Nakon ovog kratkog, rezimirajuceg pregleda sadrzaja

Hegelove Velike logike potrebno je isto tako ukratko uka-
zati na znacaj Hegelove logicke koncepcije, kako u okviru
same logike kao nauke, tako i u odnosu na marksizam, ciji
je ona jedan od najvaznijih idejnih izvora.
Napred je vec istaknut znacaj i uloga Nauke logike u
samom Hegelovom sistemu filozofije. Nije neophodno po-
sebno naglasavati da ovo delo ii uopste Hegelova koncepcija
logike daleko prelaze okvire samog sistema u kome su sadr-
zani, ne samo po svojim misaonim konsekvencijama nego i
po svom stvamom delovanju u kasnijem razvoju filozofske
misli.
Dobro je poznato da je Hegel u ovom svom delu daio
ostru i radikalnu kritiku tradicionalne formalne logike, ciji
je autoritet ostao netaknut preko dva milenijuma, sve do
Selinga, koji je samo posumnjao u nju, i Hegela, koji je
dobar deo svoga rada posvetio obracunavanju s njom. Vec
1 sama ta cinjenica, a posebno nacin i intenaije kritike imali
su znacaj podstreka da se uklone sagledane slabosti i usavrsi
sama formalna logika. U vezi s tim treba imati u vidu cinje-
nicu da u toku 19. veka ova logika doziivljava izvanredne tran-
sformacije i brzo napreduje u pravcu savremene simbolicke
1 matematicke logike. Daleko od toga da bude unistavajuca,
Hegelova kritika kao da joj je dala nove podsticaje.
22 Hegel, W is se n sc h a ft d e r Logik, Zweiter Teil, S. 5056.

25
 Medutim, u ovom svom delu Hegel ne preuzima samo
zadatak kritike nasledene logike. Moze se cak reed da mu taj
zadatak i nije najvazniji,, mada je neophodan kao preduslov
za izgradivanje vlastite koncepcije. Hegel je prvi koji se posle
Aristotela prihvatio posla da preispita same osnove d citavu
zgradu logike, kako bi je nanovo izgradio, ali kao osnovnu
filozofsku nauku. U izvesnom smislu, dakle, on pocinje od
pocetka. Doista, kao rezultat takvog rada dobijamo jednu
sasvim novu koncepciju logike, u osnovi razlifiitu od zatedene
formalne logike. Posle Hegela se ta koncepcija dalje razvija
kao dijalekticka logika, narocito u okviru marksisticke filo
zofije.
Kao rezultat Hegelovog tem eljitog bavljenja logikom
dobili smo ne samo znatno obogacen fond logickih katego
rija, nego i sasvim drukciji pristup u njihovom razmatranju.
Upravo to novo poimanje logickih kategorija u njdhovom
razvoju, u medusobnoj povezanosti i prelazenju jednih u
druge moze se smatrati sustinski znacajnim za dijalekticku
logiku. Pri tome se poznati formalnologicki zakond, onako
kako se obicno formulisu i tumace, pokazuju kao sasvim
nezadovoljavajuci i cak kao pogresno shvaceni, pa ih zato
Hegel kritikuje, a ujedno otkriva nove, dijalekticke zakoni-
tosti misljenja.
Posebno veliki znacaj u Hegelovoj koncepciji dijalek
ticke logike ima cinjenica Sto je on logicke forme shvatio
kao sadrzajne, a celu logiku u tom sm islu postavio i razvio
kao sadrzajnu nauku. To jedinstvo forme i sadrzaja, karakte-
risticno za dijalekticki nacrin misljenja, predstavlja veliku
tekovinu logike kao metodologije. Iz tog principa proizilazi
da nema cistih formi odvojenih od sadrzaja,, niti cistih
sadrzaja odvojenih od formi, vec da su oni u nerazdvojnom
jedinstvu, uprkos njihovoj razlici i suprotnosti. Otuda je za
Hegela logika ujedno i ontologija, tj. forme i zakoni m isljenja
su ujedno odredbe same stvarnosti. Na osnovu toga je Lenjin
dosao do stava o jedinstvu dijalektike, logike i gnoseologiie
u materijalistickoj filozofiji.23
Najzad, ne treba prevideti znacaj koji Nauka logike ima
u postanku i razvoju marksizma. Marks i Engels su uz pomoc
ov i, dijalektikom. Da im je pri tome mnogo pos-
luzilo ono sto je Hegel napisao pod naslovom Nauka logike
vidi se na mnogim mestima u njihovim delima, gde se pozi-
23 Lenjin, F ilozofske sv e sk e , str. 215.
26
vaju na Hegelovu Logiku. Njen znacaj je u svojim Filozof-
skim sveskama narocito podvukao Lenjin, rekavsi: Krajnji
rezultat i rezime, poslednja rec i sustina Hegelove logike
jeste dijaleklicki metod to je izvanredno znacajno. I jos
jedno: u tom najidealistickijem Hegelovom delu ima naj-
nianje idealizma, najvise materijalizma.J1
Sam Marks izricito govori o tome da mu je Hegelova
Logika pomogla pri obradi ekonomske problematike: U me-
iodu obrade ucinilo mi je veliku uslugu to sto sa m ... ponovo
prelistao Hegelovu Logiku. Ako ikad opet dode vreme za takve
radove, imao bih veliku zelju da na dva ili tri stampana
tabaka ucinim pristupacnim zdravom ljudskom razumu ono
racionalno u rnetodu koji je Hegel otkrio ali u isti mah i
mistifikovao.23 U vezi s tim dodajmo da je Lenjin potpuno
u pravu kada kaze: Ne moze se potpuno shvatiti Marksov
Kapital i posebno prva glava u njemu ako se ne prostudira
i ne shvati cela Hegelova Logika, a potom istice: Ako Marks
nije ostavio Logiku (s velikim pocetnirn slovom), on je os-
tavio logiku Kapitalaff.26
Ovi, kao i drugi slicni iskazi, samo potvrduju veliku i
neprolaznu vrednost Nauke logike, koja predstavlja prvu sis-
tematsku i obuhvatnu teoriju dijalekcike.
Dr Gligorije ZAJECARANOVIC

24 Ibid., str. 206.

25 Marks Engels, P repiska , II, Beograd 1958, str. 303.
26 Lenjin, Filozof sh e sv e sk e , str. 153. i 215.
27
 PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Potpuna izmena koju je u toku poslednjih dvadeset i pet
godina pretrpelo filozofsko misljenje u Nemackoj i uzvise-
nije stanoviste, koje je samosvest duha dostigla o sebi u toku
toga vremenskog perioda, izvrsili su do sada jos mali uticaj
na oblik logike.
Ono sto se pre toga vremenskog razdoblja nazivalo meta-
fizikom potpuno je takoreci iskorenjeno i iscezlo je iz reda
nauka. Gde se jos mogu cuti ili gde se jos smeju cuti glasovi
bivse ontologije, racionalne psihologije, kosmologije ili cak
bivse prirodne teologije? Istrazivanja, na primer, o nemateri-
jalnosti duse, o mehanickim i finalnim uzrocima, gde bd ona
jos mogla pobuditi neko interesovanje? Cak se i nekadasnji
dokazi o postojanju boga navode samo istorijski ili u cilju
duhovnog okrepljenja i uzdizanja dusevnosti. Cinjenica je
da je iscezlo interesovanje delom za sadrzinu, delom za formu
ranije metafizike, a delom u isto vreme i za sadrzinu i za
formu. Kao sto je cudnovato kada za jedan narod postanu
neupotrebljivi, na primer, nauka o njegovom drzavnom pravu,
njegova ubedenja, njegove moraine navike i vrline, bar je
isto toliko cudnovato kada neki narod izgubi svoju metafi-
ziku, kada u njemu stvarno vise ne postojd onaj duh koji se
bavi svojom cistom sustinom.
Egzotericno ucenje Kantove filozofije, da razum ne
sme da prelece granice iskustva, jer se inace moc saznanja
pretvara u teorijski um, koji sam za sebe ne proizvodi nista
drugo do prazne mastarije, opravdalo je sa naucnog sta-
novista to da se treba odreci spekulativnog misljenja. Tome
populamom ucenju izasla je u susret ona dreka modeme pe-
dagogije, ona nevolja svih vremena koja usmerava pogled na
neposrednu potrebu,, da kao sto je za saznanje iskustvo ono
sto je prvo, tako je teorijsko saznanje cak stetno za spret-
nost u javnom i privatnom zivotu, a vezbanje i prakticna
29
obrazovanost ono sto je bitno i sto nam jedino koristi.
PoSto su tako nauka i obican ljudski razum saradiivali na
tome da izazovu propast metafizike, to je izgledalo da nastaje
cudnovati prizor, da se moze videti neki obrazovan narod
bez metafizike, kao jedan inace raznovrsno ukraSeni hram
bez onoga sto je najsvetlije. Teologija, koja je u randja
vremena predstavljala zaStitnicu spekulativnih m isterija i,
makar i zavisne, metafizike, napustila je ovu nauku radi ose-
canja, radi onog sto je prakticno-populamo i uceno-istorijsko.
A toj promeni odgovara to sto su, s druge strane, iScezli oni
usamljenici koje je njihov narod zrtvovao i prognao iz dru-
Stva, u cilju postojanja kontemplacije onoga sto je vecno i
zivota koji stoji u sluzbi jedino toj kontemplaciji, ne radi
neke koristi, vec radi blagoslova; isdezavanje koje se u jed
nom drugom smislu moze posmatrati kao pojava koja je u
sustini dstovetna sa onim sto je malocas spomenuto. Tako
da je posle uklanjanja ovih tmina, bezbojnog zanimanja
samim sobom onog duha koji je utonuo u sebe, izgledalo
da se zivot pretvorio u veseli svet cvetova medu kojima, kao
sto je poznato, ne postoje crni.
Logika, medutim, nije prosla sasvim tako lose kao meta-
fizika. Da se ljudi pomocu logike uce misliti, u cemu se
inace gledala njena korisnost, pa dakle i njena svrha, a
sto je u neku ruku isto kao kada bi neko tvrdio da se ljudi
tek studiranjem anatomije i fiziologije uce da vare svoju
hranu i da se krecu, ta se predrasuda odavno izgubila, i
duh prakticnosti nije namenio logioi neku bolju sudbinu od
one koju je dozivela njena sestra. Bez obzira na to, vero-
vatno zbog neke formalne korisnosti, logici je i dalje bio
priznat izvestan polozaj medu naukama, stavise, ona je bila
zadrzana kao predmet javne nastave. Pa ipak se taj njen
bolji ^udes odnosi samo na njenu spoljasnju sudbinu; jer
ona je po svome obliku i po svojoj sadraini ostala onakva
kakva je nasledivana putem dugogodisnjeg predanja, mada
je u toku toga predanja postajala sve vodnjikavija i sve mr-
savija, u njoj se jos nije mogao osetiti onaj novi duh koji je
osvanuo isto toliko nauci koliiko i stvarnosti. Ali, ako se sup-
stancijalna forma duha preinacila, onda je jednom za svagda
uzaludno ieleti da se odrze forme ranije obrazovanosti; one
su ?,n uve o ^^c-e koje potiskuju novi pupoljci koji su vec
pomkh na korenu lica. J
U naucnom zivotu takode pocdnje postepeno da se gubi
tgnonsanje te opte promene. Cak su i protivnicima poJKle
30
 na neosetan nacin dobro poznate druge predstave, koje su
oni takode usvojili, [, mada neprekidno preziru njihov izvor
1 njihove pnincipe, zauzimajuci stalno protivnicki stav prema
njima, oni su ipak usvojili konsekvence i nisu bili u stanju
da se odupru njihovom uticaju; i pored svoga negativnog
ponasanja, koje postaje sve beznacajnije, oni ne umeju ni na
koji drugi nacin da daju sebi pozitivan znacaj i sadrzinu do
time sto ucestvuju u novim oblicima predstavljanja.
..^ strane, proslo je dzgleda vreme previranja, sa
.?jim. pocinje svako novo stvaranje. U svome prvom pojav-
Ijivanju takvo stvaranje se obicno ponasa fanaticno neprija-
teljski prema rasprostranjenom sistematisanju rani jeg prin-
c|Pa delom takode obicno strahuje da se ne izgubi u prosi-
rivanju onoga posebnog, a delom se plasi rada kojii se zah-
teva radi naucnog izobrazavanja, pa usled potrebe za takvim
radom obicno najpre pribegava nekom praznom formalizmu.
Utoliko se neodloznije sada zahtevaju prerade materijala i
njegovo razvijanje. U obrazovanju nekog vremena, kao i u
obrazovanju pojedinaca, postoji jedan period kada je pogla-
vito stalo do zadobijanja i potvrde principa u njegovom ne-
razvijenom intenzitetu. Medutim, visi zahtev ide na to da taj
princip postane nauka.
Ma sta da se u drugom pogledu vec uradilo za stvar
nauke i za njenu formu, logicka nauka, koja sacinjava pravu
metafiziku ili cdsto spekulativnu filozofiju, do sada se osecala
vrlo zanemarenom. Sta ja podrazumevam pod logickom nau-
kom i njenim stanovistem, o tome sam se za prvi mah blize
izjasnio u Uvodu. Neka se pri oceni ovoga pokusaja uzmu
u obzir: nuznost da se sa ovom naukom opet pocne sasvim iz-
nova, priroda samog predmeta i nedostatak prethodnih ra-
dova, koji bi se mogli iskoristiti za nameravano preobra-
zenje, mada visegodisnji rad nije mogao doprineti vecem usa-
vrsavanju toga pokusaja. Bitno se stanoviste sastoji u
tome Sto je ovde uopste rec o jednom novom pojmu naucnog
obradivanja. Posto filozofija treba da bude nauka, ona ne
moze, kao sto sam to napomenuo na drugom mestu,* da po-
zajmi svoju metodu od neke njoj potcinjene nauke, kao sto
je matematika, isto se tako ne sme zadovoljiti kategorickim
* F e n o m e n o lo g ija duha, predgovor prvom izdanju. Pravo izla-
ganje sastoji se u saznanju metoda, i mesto mu je u samoj logici.
[1831.] Primedbe oznacene zvezdicom su Hegelove, a sve Sto je u
uglastim zagradama u tekstu ili u primedbama potice od G. Lasona,
ako nije drukije naznaceno. R ed.
31
uveravanjima zasnovanim na unutrasnjoj intuiciji, niti sme
da se posluzi zakljucaima zasnovanim na razlozima spoljasnje
refleksije. Jedino priroda sadrzine moze biti ta koja se krece
u naucnome saznanju, posto u isto vreme ta vlastita reflek
sija sadrzine jeste ta koja samu odredba sadrzine tek pos
tavlja i proizyodi.
Razum odreduje odredbe i cvrsto ih drzi; am je nega-
tivan i dijalektican, jer poniStava odredbe razuma; on je pozi-
tivan, jer proizvodi ono opste i u njemu shvata ono posebno.
Kao Sto se razum shvata kao neSto uopSte odvojeno od tuna,
tako se obicno i dijalekticki um shvata kao neSto odvojeno
od pozitivnog uma. ALi u svojoj istini um je duh, koji je viSi
od oba, razumni um ili umni razum. Duh je ono negativno,
ono Sto sacinjava kvalitet ne samo dijalektickog uma vec i
razuma; on negira ono Sto je prosto i tako postavlja odre-
denu razliku razuma; on tu razliku isto tako ukida, te je tako
dijalektican. Medutim, duh ne ostaje pri niStavnosti ovoga
rezultata,, vec je u njemu isto tako pozitivan, i tako je
time uspostavio ono prosto koje je prvo, ali ga je uspostavio
kao ono opSte koje je u sebi konkretno; pod to opSte ne sub-
sumira se neko dato posebno, vec se u onome odredivanju i
njegovom ukidanju ono posebno takode vec odredilo. To du-
hovno kretanje, koje u svojoj prostoti daje sebi odredenost,
a u toj odredenosti svoju jednakost sa samim sobom, koje
prema tome predstavlja dmanentni razvoj pojma, jeste apso
lutna metoda saznavanja, i u isto vreme imanentna duSa
same sadrzine. Ja sada tvrdim da je filozofija sposobna da
bude objektivna, ocigledno dokazana nauka, jedino na tome
putu koji sam sebe konstruise. U Fenomenologiji duha ja
sam pokuSao da prikazem svest na taj nacin. Svest jeste duh
kao konkretno znanje, i to znanje koje je zapleteno u spo-
ljasnjosti; ali napredovanje ovoga predmeta pociva, kao i raz-
vice svega prirodnog i duhovnog zivota, jedino na prirodi
onih cistih sustastvenosti koje sacinjavaju sadrzinu Logike.
Svest kao pojavni duh, koji se na svome putu oslobada svoje
neposrednosti a svoje spoljasnje konkretnosti, pretvara se u
cisto znanje koje za predmet uzima same one ciste susta
stvenosti kakve su one po sebi i za sebe. Te ciste sustastve
nosti su ciste misli, duh koji m isli svoju suStinu. Njihovo
samokretanje jeste njihov duhovmi zivot i predstavlja ono
cime se nauka konstituise, i cije prikazivanje ona jeste.
Ovim je odreden odnos nauke koju ja zovem Fenomeno-
ogija duha prema Logici. Sto se tice njihovog spoljasnjeg
32
odnosa, bilo je predvideno da posle prvog dela Sistema
nauke* koji sadrzi Fenomenologiju, dode drugi njegov deo,
koji bi obuhvatio Logiku, i obe realne nauke filozofije, naime
filozofiju prirode i filozofiju duha, cime bi Sistem nauke bio
zavrsen. Medutim, neophodna obimnost koju je morala do-
biti Logika sama za se pobudila me da je iznesem na svetlo
posebno; prema tome, u jednom prosirenom planu Logika
sacinjava prvi nastavak Fenomenologije duha. One dve realne
filozofske nauke koje sam malopre spomenuo obradicu kas-
nije. Ova prva knjiga Logike, medutim, sadrzi kao prva
sveska ucenje o bicu; druga sveska, ucenje o sustini, kao
drugi odeljak prve knjige, vec je u stampi; druga pak knjiga
sadrzace subjektivnu logiku ili ucenje o pojmu.

Nirnberg, 22. marta 1812.

* (Bamberg i Vircburg kod Gebharda 1807.) Ovaj naslov nece biti

dat drugome izdanju koje ce se pojaviti iduceg Uskrsa. Umesto
nameravanog drugoga dela, koji se spominje u naredmm redovima, a
koii bi trebalo da sadrzi sve ostale filozofske nauke, ja sam kasmje
objavio E n c i k lo p e d i ju filo z o f s k ih nauka, prosle godine, u trecem i z -
danju. [1831]
33
 PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

Ovoj novoj obradi Nauke logike, cija se prva knjiga sada

pojavljuje, ja sam pristupio potpuno svestan ne samo tes-
koce predmeta za sebe i osim toga njegovog izlaganja, vec
isto tako i nesavrsenosti koja se ogleda u njegovoj obradi u
prvom izdainju; ma koliko da sam se trudio da odstranim
tu nesavrsenost, posle dugogodisnjeg bavljenja tom naukom,
dpak osecam da jos imam dovoljno razloga da apelujem na
blagonaklonost citalaca. Medutim, pravo na takvo apelovanje
moze se zasnivati pre svega na toj okolnosti sto se u pogledu
sadrzine u ranijoj metafizici i logici nalazio uglavnom samo
spoljasnji materijal. Mada su obe razradivane mnogo i cesto,
a logika se obraduje neprestano jos i danas, ipak se to razra
di vanje odnosilo vrlo malo na njihovu spekulativnu stranu;
naprotiv, uzev uopste, ponavljan je isti materijal, naizmenice,
cas razvodnjen do trivijalne povrsnosti, cas je opet stari ba-
last u vecem obimu ponovo izvlacen i povlacen za sobom,
tako da se na osnovu takvih napora, cesto dskljucivo meha-
nickih, nije mogla postici nikakva dobit za filozofski sadrzaj.
Zbog toga je filozofsko prikazivanje carstva m isli, to jest
prikazivanje misli u njenoj vlastitoj imanentnoj delotvom osti
ili, sto je isto, u njenom nuznom razvijanju, moralo da pred
stavlja jedan novi poduhvat i da pri tom bude zapoceto iz-
nova; ali onaj steceni materijal, one poznate misaone forme,
treba smatrati kao vrlo vaznu tekovinu, stavise kao nuzna
uslov i kao pretpostavku, koju treba priznati sa zahvalnoscu,
mada samo ovde-onde pruza neku suvu nit ili mrtve kosti
nekog skeleta, koje su cak u neredu razbacane.
Misaone forme su ispoljene i polozene pre svega u ljudskom
jeziku. Ne moze se u nase dane dovoljno cesto podsecati na to
da je misljenje ono came se covek razlikuje od zivotinje. U sve
sto se pretvara u covekovu unutrasnjost, uopte u njegovu
predstavu, u sve Sto covek cini svojim uvukao se jezik, i
34
 sve sto on pretvara u jezik i u njemu izrazava sadrzi u sebi
neku kategoriju, prikriveno, pomesano ili razradeno; u toj
je meri ono logiko coveku prirodno, ili je, stavise, ono sama
njegova vlastita priroda. Ali, ako se priroda uopste kao ono
fizikalno protivstavi onome sto je duhovno, onda bii se pre
moralo reci da to logiiko jeste ono Sto je natprirodno, koje
se kao takvo uvlaci u svako covekovo prirodno ponasanje, u
njegovu culnu osecajnost, u opazanje, prohteve, potrebe, na-
gone, pretvarajuci ih na taj nacin uopste u neSto ljudsko,
mada samo formalno, u predstave i svrhe. Preimucstvo je to
jednog jezika ako on za same misaone odredbe poseduje
izvesno obilje logiickih izraza, naime specificnih i apstraktnih;
mnogi predlozi i clanovi vec spadaju u takve odnose koji se
zasnivaju na misljenju; u svome razvoju kineski jezik, na-
vodno, uopste nije dospeo dotle ili je u tome uspeo u vrlo
skucenom obimu; ali te se recce pojavljuju sasvim kao sred
stva kojdma se covek sluzi, samo nesto malo samostalnije
nego augmenti, nastavci i tome slicno. Mnogo je vaznije to
sto su misaone odredbe u svakom jeziku istaknute kao ime-
nice i glagoli i tako su oznacene kao predmetne forme; ne-
macki jezik ima u tom pogledu mnoga preimucstva nad os-
talim savremenim jezicima; stavise, poneke reed nemackog
jezika imaju tu izuzetnu osobenost sto imaju ne samo raz-
licita vec i protivrecna znacenja, tako da se u tome mora
videti cak izvestan spekulativni duh toga jezika: misljenju
mora pricinjavatd izvesnu radost to da naide na takve reci
i da ujedinjenje suprotnosti, koji je rezultat spekulacije pak
za razum besmislen, vec zatice na naivan nacin leksicki kao
poneku rec suprotnih znacenja. Stoga filozofdji uopste nije
potrebna neka narocita terminologija; poneke se reci mogu
uzeti iz tudih jezika, ali samo takve reci koje su putem upo-
trebe vec stekle u njoj pravo gradanstva; bilo bi najmanje
mesta za neko usiljeno cistunstvo tu, gde je najodlucnije
stalo do same stvari. Napredovanje obrazovanostii uopste,
a narocito nauke, cak empirickih i culnih, posto se one krecu
uglavnom u najobicnijim kategorijama (kao sto su, na pri
mer, kategorije celine i delova, stvari i njenih osobina i
slicno),, postepeno iznosi na videlo takode vise misaone od
nose ili ih bar uzdize na visi stupanj opstosti, obracajuci time
vecu paznju na njih. Ako je, na primer, u fizici bila preo-
vladala misaona odredba sile, najznacajniju ulogu u novije
doba igra kategorija polariteta, koja se uostalom uvlaci su-
35
vise a tort et a travers1 u sve, cak u svetlost, ta odredba
o jednoj razlici u kojoj su oni razlikovani mom enti neraz-
dvojno povezani; od ogromne je vaznosti to sto se na taj
nacin otislo dalje od forme apstrakcije, identiteta, na osnovu
koje neka odredba kao, na primer, sila zadobija rizvesnu
samostalnost, pa je istaknuta i postala opste poznatom pred-
stavom ona forma odredivanja, razlike, koja u isto vreme
ostaje u identitetu kao nesto sto je nerazdvojno. Razmatranje
prirode, zahvaljujuci samoj realnosti, u kojoj se predmeti
drze cvrsto, nuzno zahteva da se fiksiraju one kategorije koje
se u njemu ne mogu duze ignorisati, mada sa najvecom nedo-
slednoscu prema drugim kategorijama,, koje se takode priz-
naju, i da se ne dozvoli da se prede od suprotnosti na ap
strakcije i na opstosti, kao sto se lakse desava u duhovnomc.
Medutim, mada su na taj nacin logicki predmeti, kao i
njihovi dzrazi, recimo u obrazovanosti, nesto opste poznato,
ipak ono sto je poznato nije zbog toga i saznato, kao sto sam
rekao na drugom mestu2; i cak je moguce da dovek izgubi
strpljenje ako mora da se bavi onim sto je poznato, a sta
m oie biti poznatije od onih inisaonih odredaba koje mi upo-
trebljavamo svuda i koje u svakoj recendci koju izgovaramo
izlaze iz nasih usta. Ovaj predgovor je namenjen tom e da po-
kaze opste momente o toku saznavanja toga sto je poznato,
0 odnosu naucnog misljenja prema ovome prirodnom mis
ljenju; toliko, uzeto zajedno sa onim Sto se nalazi u ranijem
uvodu, bice dovoljno da bi se dobila opsta predstava o sm islu
logickog saznanja, kakva se zahteva o jednoj nauci unapred,
pre nje, koja je sama stvar.
Pre svega, mora se smatrati kao ogroman napredak to
sto su forme misljenja oslobodene onog materijala u koji su
utonule u samosvesnom neposrednom opazanju, predstav-
Ijanju, kao i naSem prizeljkivanju i htenju, ili, cak, takode u
predstavnom prizeljkivanju i htenju ( a bez predstavljanja
ne postoji nikakvo ljudsko prizeljkivanje ili htenje ), i sto
su te opstosti istaknute za sebe a kao takve ucinjene pred-
metom posmatranja, kao sto je to ucinio Platon, a zatim
poglavito Aristotel; to predstavlja pocetak saznanja tih op-
' nasumce, nepromiSljeno. P rim , u red n ik a .
1 a d. Geistes. Hegels Samt. Werke, ed. Lasson, Bd. II,
5 Auri., b. zo: Ono sto je uopte poznato nije, zbog toga Sto je poz
nato, takoae saznato. Primedbe ispod teksta oznadene arapskom
brojkom poticu od G. Lasona, ako to nije drukdije naznadeno.

36
 stosti. Covek je, veli Aristotel, poceo da se trudi oko filo
zofskih saznanja tek kada je postojalo sve ono sto je nuzno
i sto je potrebno za zivotnu udobnost i odnose.' Pre toga
Aristotel je ucinio ovu primedbu: U Egiptu su matematicke
nauke rano izobrazene zato Sto je u njemu svestenicki stalez
rano dobio mogucnost da zivi u dokolici.2 U stvari, potreba
da se covek bavi cistim mislima pretpostavlja jedan daleki
Put koji je ljudski duh morao prevaliti, a to je, moglo bi se
reci, potreba vec zadovoljene potrebe nuznosti, bespotreb-
nosti, do koje je on morao dospeti, potreba apstrakcije od
materijala opazanja, uobrazavanja itd., konkretnih interesa
prizeljkivanja, nagona, volje, u kojem se materijalu misaone
odredbe skrivaju kao umotane. U tihini prostorima misljenja,
koje je postalo svesno sebe i koje bivstvuje jedino u sebi,
umukli su oni interesi koji pokrecu zivot naroda i pojedinaca.
Covek je po svojoj prirodi, veli Aristotel u istoj poveza-
nosti, sa toliko strana zavisan; medutim, ova nauka, koja se
ne trazi radi neke upotrebe, jeste jedina nauka koja je po
sebi i za sebe slobodna, i zbog toga izgleda da ne predstavlja
neki ljudski posed.3 Filozofija uopste u svojiim mislima jos
ima posla sa konkretnim predmetima: bog, priroda i duh; ali
logika se bavi sasvim samo ovima za sebe u njihovoj pot-
punoj apstrakciji. Zbog toga se ova logika obicno prepusta
pre svega studiranju omladine, posto ona jos nije zagazila u
interese konkretnog zivota, te s obzirom na njih zivi u doko-
lici, pa se samo radi svoje subjektivne svrhe mora poza-
baviti najpre zadobijanjem sredstava i mogucnosti da delo-
tvorno ucestvuje u objektima onih interesa, i s njima samima
jos teorijski. U ta sredstva ubraja se i logicka nauka, sup-
rotna navedenom Aristotelovom misljenju; bavljenje logic-
kom naukom predstavlja izvestan pripremni rad, a mesto tog
bavljenja jeste skola, posle koje tek treba da usledi ozbdlj-
nost zivota i delatnost za prave svrhe. U zivotu se radi o
upotrebi kategorija; sa pocasti da budu predmet proucavanja
za sebe, one sc srozavaju na to da u duhovnoj obradi zive
sadrzine sluze u stvaranju i razmeni onih predstava koje sa
tim stoje u vezi, delom kao abrevijature na osnovu svoje
opstosti; jer kakvo ogromno mnostvo pojedinacnosti iz
spoljasnjeg postojanja i delatnosti obuhvataju u sebi pred-
stave: bitka, rat,, narod, ili more, zivotinja itd.; kako je u
predstavi: bog, ili ljubav itd. ukratko sazeto, u jednostav-
1 Aristotel, M e ta p h . A. 2. 982 b.
2 N. n. m. A, 1. 981.
3 N. n. m. A, 2. 982b.
37
nosti takvog predstavljanja, beskonacno m nostvo predstava,
delatnosti, stanja itd.! A delom radi blaze odredbe i nala-
zenja predmetnih odnosa, pri Cemu su, medutim, sadrzma 1
svrha, pravilnost i istinitost miSljenja koje intervem se uci-
njeni potpuno zaviisnim od onoga sto postoji, a m isaom m
odredbama za sebe ne pripisuje se nikakva sadrzajno-odre-
dujuca delotvornost. Takva upotreba kategorija, koju sm o
malopre nazvali prirodnom logikom, jeste nesvesna; i kada
se u naucnoj refleksiji kategorijama odredi u duhu taj odnos
da sluze kao sredstva, onda se m isljenje uopSte pretvara u
nesto sto je podredeno ostalim duhovnim odredbama. Mi
zaista ne kazemo o nasiim osecajima, nagonima i interesima
da nam sluze, vec se oni smatraju kao sam ostalne snage i
moci, tako da smo mi sami takvi da tako osecamo, da za
tim zudimo i to zelimo, da u tom e gledamo svoje interese.
Ali, opet, mi mnogo pre mozemo postati svesni da vec po
navici stojimo u sluzbi svojih osecanja, nagona, strasti, inte
resa, nego da mi njih posedujemo, a jos manje da oni, usled
nase tesne povezanosti sa njima, sluze nama kao sredstva.
Takve odredbe dusevnosti i duha nama se uskoro pokazuju
kao posebne odredbe, nasuprot onoj opstosti u kojoj posta-
jemo svesni sebe, u kojoj posedujemo svoju slobodu, i mi
smatramo da smo upleteni u te posebnosti, da one vladaju
nad nama. Prema tome, mi u tom slucaju mozemo znatno
manje verovati da one misaone forme koje prozimaju sve
nase predstave pa bilo da su ove cisto teorijske, bilo da
sadrze neki materijal koji pripada osecaju, nagonu ili volji
sluze nama, da mi njih imamo u posedu, a ne, naprotiv,
one nas; pa sta nam preostaje nasuprot njima, kako treba mi,
kako treba ja kao ono sto je opstije da se stavim izvan
njih, koje su i same ono opste kao takvo? Kada se unesemo
u neki osecaj, svrhu, interes, pa osetim o da smo u tome ogra-
niceni, da nismo slobodni, onda ono m esto koje nas ospo-
sobljava da se iz njih izvucemo i da se vratimo u slobodu
jeste ovo mesto dzvesnosti o samom sebi, ciste apstrakcije,
misljenja. Ili, isto tako kada zelimo da govorimo o stvarima,
onda mi nazivamo njihovu prirodu ili sustmu njihovim poj-
mom, a taj pojam postoji samo za miSljenje; medutim, o
pojmoviima stvari cemo jos daleko manje reci da mi vladamo
njima ili da^ one misaone odredbe, ciji su oni kompleks,, stoje
nama u sluzbi; naprotiv, nase se misljenje mora ogranicavati
prema njima, i naSa samovolja ili nasa sloboda ne sme po-
zeleti da ih podesava prema sebi. Ukoliko, dakle, subjek-
38
 livno misljenje predstavlja ono delanje koje nam je najoso-
benije, najprisnije, dok objektivni pojam predmeta sacinjava
samu stvar, utoliko mi nismo u stanju da izademo izvan onog
delanja, ne mozemo stajati iznad njega, a isto tako ne mo
zemo da izademo izvan prirode stvari. Medutim, od poslednje
odredbe mozemo da apstrahujemo; ona se poklapa sa onom
prvom utoliko ukoliko bi iz nje proizasao izvestan odnos nasih
misli prema stvari, ali samo nesto prazno, posto bi time stvar
bdla postavljena za nase pojmove; medutim, upravo stvar
ne. I?voze z? nas biti niSta drugo do nasi pojmovi o njoj. Kada
kriticka filozofija shvata odnos ovih triju termina tako da
mi postavljamo misli izmedu nas i stvari kao neku sredinu
u tom smislu sto nas ta sredina cak odvaja od stvari umesto
da nas dovodi u vezu sa njima, onda se nasuprot tome mis
ljenju mora protivstaviti ta jednostavna napomena: da up
ravo te stvari, koje treba da stoje izvan nas, s one strane
misli koje se odnose na njih, na drugom kraju,, i same jesu
zamisli, a kao potpuno neodredene, samo jedna zamisao
takozvana stvar-po-sebi same prazne apstrakcije.
Ipak, to bi moglo biti dovoljno za stanoviste sa kojeg se
gubi onaj odnos prema kome se misaone odredbe shvataju
samo kao za upotrebu d kao sredstva; vaznije jeste ono sto
osim toga stoji s tim u vezi, a po cemu se one obicno shva
taju kao spoljasnje forme. Ona delatnost misljenja koja
deluje kroz sve nase predstave, svrhe, interese i radnje cini
to nesvesno (prirodna logika), kao sto smo rekli; ono sto se
nalazi pred nasom svescu jeste sadrzina, predmeti predstava,
ono sto zadovoljava interese; s obzirom na to stanje stvari,
misaone odredbe vaze kao forme koje se jedino nalaze na
sadrzini, a nisu sama sadrzina. Ali ako je tako, kao sto je
malocas navedeno i sto se inace opste priznaje, da ono sto
pri raznolikosti i slucajnosti pojavljivanja i prolaznog ispo-
ljavanja sacinjava prirodu, osobenu sustinu, ono zaista trajno
i supstandjalno jeste pojam stvari, ono sto je u njo\j samoj
opste, kao sto svaki ljudski individuum,, doduse nesto bes-
krajno osobeno, ima u sebi taj prius celokupne svoje osobe-
nosti da u njoj bude covek, i kao sto svaka pojedina zivotinja
ima prius da bude zivotinja: onda se ne bi moglo reci sta bi
takav neki individuum mogao jos predstavljati, ako bi se ta
osnova oduzela od onog sto je snabdeveno jos tolikim razno-
vrsnim drugim predikatima, mada se i ona, kao i ostali, isto
tako moze oznacili kao jedan predikat. Ta neophodna osnova,
taj pojam, ono opste sto predstavlja samu misao, ukoliko se
39
samo kod reci: misao moze apstrahovati^ od predstave, ne
moze se smatrati samo kao neka ravnodusna forma, koja se
nalazi na nekoj sadrzini. Ali ove m isli svih prirodmh 1 du-
hovnih stvari, cak supstancijalna sadrzina, jos predstavljaju
takvu jednu sadrzinu koja sadrzi raznolike odredbe 1 sem
toga ima na sebi razliku izmcdu duse i tela, izmedu pojrna i
relativne realnosti; dublja osnova jeste dusa za sebe, cisti
pojam koji predstavlja ono sto je najdublje kod predmeta,
njihov jednostavni ziivotni impuls, kao i samog subjektivnog
misljenja o njima. Istaci u svesti ovu logicku prirodu, koja
ozivotvoruje duh, u njemu zivi i stvara, u tom e se sastoji
zadatak. Instinktivno delanje razlikuje se od inteligentnog i
slobodnog delanja uopste time Sto se ovo obavlja svesno;
kada sadrzina onoga sto pokrece bude istrgnuta iz neposred-
nog jedinstva sa subjektom i stavljena ispred subjekta kao
njegova predrnetnost, tada pocinje sloboda duha koji je u
instinktivnom delanju misljenja upleten u lance svojih kate
gorija, rasparcan u beskrajno raznoliki materijal. U toj mrezi
vezuju se tu .i tamo cvrsci cvorovi, koji predstavljaju postaje
i putokaze zivota duha i njegove svesti; oni imaju da zahvale
za svoju cvrstinu i snagu upravo tome sto, izneseni pred
svest, predstavljaju po sebi i za sebe bivstvujuce pojmove nje
gove sustastvenosti. Najvaznija stvar za prirodu duha jeste
odnos ne samo onoga sto je on po sebi prema onome sto je
on stvarno, vec onoga kako on za sebe zna; to znanje sebe
predstvalja zbog toga osnovnu odredbu njegove stvarnosti,
jer je on u sustini svest. Te kategorije, koje su delotvorne
samo instinktivno kao nagoni i koje se pre svega unose u
svest duha pojedinacno, te dakle kao neSto promenljivo i
zbrkano, i tako zajemcuju duhu pojedinacnu i nesigurnu
stvarnost, ocistiti i na taj nacin u njama uzneti duh do slo-
bode i istine, u tome je, dakle, uzviseniji logicki posao.
Ono sto smo oznacili kao pocetak nauke, kome je velika
vrednost za sebe i u isto vreme kao uslova pravog saznanja
malopre priznata, da pojmove i momente pojma uopste,
misaone odredbe, treba obradivati pre svega kao forme koje
se razlikuju od materijala i koje se jedino nalaze na njemu,
to se odmah pokazuje samo po sebi kao ponaSanje koje ne
odgovara istini, koja se oznacuje kao predmet logike i kao
njena svrha. Jer tako kao diste forme, kao razlicite od sadr-
zaja, one se pretpostavljaju kao da stoje u jednoj odredbi
koja ih karakterise kao konacne i cini ih nesposobnima da u
sebe prime istinu, koja je u sebi beskonacna. Neka se inace
40
 ono sto je istinito, u bdlo kome pogledu, opet udruzi sa ogra-
mcenoscu 1 konacnoscu: to je strana njegove negaciie nie-
gove neistinitosti i nestvamosti, upravo njegovoga kraia a
ne atirmacije, koju ono kao istinito predstavlja. Naposletku
se anstmkt zdravog uma osetio u toj meri ojacanim protiv
ubostva cisto formalnih kategorija da on njihovo znanje sa
Prezmanjem prepusta oblasti skolske logike i skolske meta-
nzike, u isto vreme sa nipodastavanjem one vrednosti koju
vec za sebe ima svest o ovim nitima, i nesvestan toga da se
u mstmktivnom delanju prirodne logike a jos vdse u reflek-
tiranom odbacivanju poznavanja i saznanja samih misaonih
odredaba nalazi potpuno u sluzbi neprociscenog i prema
tome neslobodnog misljenja. Jednostavnu osnovnu odredbu
ili zajednicku formalnu odredbu svih tih formi predstavlja
identitet, koji se u logici skupa tih formi postavlja kao zakon,
kao A =A , kao stay protivrecnosti. Zdrav ljudski um izgubio
je svako postovanje prema skoli koja poseduje takve zakone
istine i u kojoj se oni jos uvek tako primenjuju,, tako da je
on zbog toga ismeva, a coveka koji po tim zakonima stvarno
ume da govori: biljka je biljka, nauka je nauka, i tako dalje
u beskonacnost, smatra nesnosnim. Takode se o oniim for-
mulama u kojima se navode pravila zakljucivanja, koje u
stvari predstavlja glavnu upotrebu razuma, ucvrstila isto
tako opravdana svest da ta pravila predstavljaju ravnodusna
sredstva koja isto tako stoje u sluzbi zablude i sofistike, i da
su neupotrebljiva za postizanje vise, na primer, religijske is-
line, ma kako se inace istina definisala; da se ta pravila ticu
samo pravilnosti misljenja, a ne i same istine; mada je pri
tom nepravedno ako bi se previdelo da ta pravila imaju u
saznanju svoju oblast, u kojoj se moraju priznavati, i da ona
predstavljaju sustinski materijal za misljenje uma.
Nepotpunost ovog naoina razmatranja misljenja, u kome
se istina ostavlja po strani, moze se dopuniti jedino time
sto ce se uzeti u misaono proucavanje ne samo ono sto se
obicno ubraja u spoljasnju formu vec i sadrzina. Ubrzo se
pokazuje samo od sebe da ono sto se u prvoj obicnoj ref-
leksiji odvaja od forme kao sadrzina ne moze u stvari biti
u sebi besformno, niti neodredeno ta bi sadrzina onda
bila samo nesto prazno, recimo,, apstrakcija stvari-po-sebi
vec se, naprotiv, u samoj toj sadrzini nalazi forma, stavise, ona
jedino blagodareci toj formi jeste u sebi oduhovljena i sadr-
zajna i sama ta forma jeste ono sto se pretvara samo u privid
sadrzine, a time takode u privid necega sto je na tom prividu
41
 spoljasnje. Ovim uvodenjem sadrzine u logifiko proucavanje
ne postaju predm eti (Dinge) objekt toga proucavanja, vec
sustine (Sache), pojam predmeta. Pri tome se pak takode
moze imati na umu da p ostoji mnoStvo pojmova, mnoStvo
stvari. Cime se, medutim, to m nostvo ogranicava, to je deli-
mice receno malopre da pojam kao m isao uopste, kao
ono opste, predstavlja neizmernu abrevijaturu u odnosu
prema pojedinacnosti stvari, koje kao m nostvo lebde pred
neodredenim opazanjem i predstavljanjem; delim ice pak
jedan pojam jeste odmah na prvom m estu taj pojam u sa-
mom sebi, a ovaj jeste samo jedan i predstavlja supstanci-
jalnu osnovu; s druge strane, pak, taj pojam je zaista jedan
odredeni pojam, a ta odredenost na njem u jeste ono sto se
pokazuje kao sadrzina: odredenost pojma, medutim, jeste
jedna formalna odredba toga supstancijalnog jedinstva, jedan
momenat forme kao totaliteta, samog onog p ojm a koji pred
stavlja osnovu odredenih pojmova. Taj pojam culno se ne
opaza nitii predstavlja; on je samo predmet, proizvod i sadr
zina misljenja i ona sustina (Sache) koja bivstvuje po sebi
i za sebe, logos, um onoga sto jeste, istina onoga sto nosi
naziv stvari; logos se niposto ne sme ostaviti izvan logicke
nauke. Zbog toga ne sme bati stvar licnog nahodenja hoce li
se logos uvesti u nauku ili ce se ostaviti izvan nje. Ako se
misaone odredbe, koje predstavljaju samo spoljasnje forme,
posmatraju zaista same po sebi, onda mogu proizaci samo
njihova konacnost i neistinitost njihovog navodno samo-
stalnog postojanja, i pojam kao njiihova istina. Otuda ce
logicka ^nauka, time sto obraduje misaone odredbe, koje
uopste instinktivno i nesvesno prozimaju nas duh i koje os-
taju bespredmetne i neopazene cak i kada stupe u jezik, pred-
stavljati takode rekonstrukciju onih m isaonih odredaba koje je
istakla refleksija i koje je ona fiksirala na materijalu i sadr
zini kao subjektivne spoljasnje forme.
Izlaganje nijednog drugog predmeta ne bi bilo po sebi
,za ,sve sposobno da bude tako strogo sasvim imanentno
plasticno, kao izlaganje razvoja misljenja u njegovoj nuz
nosti, nijedan drugi predmet ne bi postavljao taj zahtev u
toj meri, njegova bi nauka morala u tome da prevazide cak
im atem atiku, jer nijedan predmet nema u samom sebi tu
slobodu i nezavisnost. Takvo bi izlaganje zahtevalo ono sto
na svoj naoin postoji u toku matematicke konsekvencije, da
redba T StUiPn^U razvoJa ne PJavi neka misaona od-
refleksija koja na tome stupnju ne proizlazi nepo-
42
 sredno, i koja nije iz prethodnih misaonih odredaba presla
na taj stupanj. Medutim, takve apstraktne savrsenosti izla-
ganja moramo se, naravno, uopste odreci; vec po tome sto ta
nauka mora poceti onim sto je potpuno prosto, dakle onim
sto je najopstije i najpraznije, izlaganje bi dopustalo zapravo
samo te potpuno proste izraze onoga sto je jednostavno, bez
ikakvog daljeg dodatka ma koje reci; ono sto bi se shodno
samoj stvari smelo dogoditi, to su negativne refleksije koje
bi nastojale da sprece ili odstrane ono sto bd inace mogla
da unese predstava ili neregulisano misljenje. Pa ipak, takvi
upadi u jednostavni imanentni tok razvoja jesu po sebi slu-
cajni, te se prema tome i sam trud da se oni sprece opte-
recuje tom slucajnoscu; uostalom, uzaludno je zeleti da se
preduprede svi takvi upadi, upravo onakvi kakvi oni leze
izvan stvari, i u svakom slucaju bi ono sto bi se pri tome
pozelelo za zadovoljenje zahteva sistema predstavljalo ne-
potpunost. Medutim, cudnovati nemir i rasejanost nase sa-
vremene svesti ne dopustaju drukcije nego da se isto tako
vise ili manje uzmu u obzir srodne refleksije i pomisli. Plas-
ticno izlaganje zahteva takode plastican smisao shvatanja i
razumevanja; medutim, u jednom savremenom dijalogu ne
bi mogli da se postave tako plasticni mladici i ljudi koji bi
bili spokojni u samoodbacivanju vlastitih refleksija i zamisli,
s kojima samostalno misljenje jedva ceka da se pokaze, dakle
slusaoci kojima je stalo jedino do stvari koju prate, kakve
je opevao Platon; jos manje bi se moglo racunati na takve
citaoce. Naprotiv, meni su se pokazivali vrlo cesto i vrlo pla-
hovito takvi protivnici koji nisu mogli da ucine jednostavnu
refleksiju da njihove zamisli i primedbe sadrze kategorije
koje su pretpostavke i koje treba prvo podvrci kritici pre
nego sto se upotrebe. Nesvesnost u tom pogledu dopire neve-
rovatno daleko; ona saoinjava onaj osnovni nesporazum, ono
rdavo, to jest neobrazovano ponasanje da se kod jedne kate
gorije koja se razmatra zamislja nesto drugo, a ne sama ta
kategorija. Ta se nesvesnost utoliko manje moze pravdati
sto takvo nesto drugo jesu druge misaone odredbe i pojmovi,
a u jednom sistemu logike upravo te druge kategorije mo
rale su isto tako dobiti svoje mesto i u njoj zasebno biti
podvrgnute razmatranju. To najvise pada u oci kod vehkog
broja onih zamerki i napada na prve pojmove ill stavove
Logike, na bice i nista, i postajanje koje, buduci takode prosta
odredba, neosporno sadrzi u sebi one obe odredbe kao mo-
mente, sto potvrduje najjednostavmja analiza. Temeljitost,
43
 cini se, zahteva da se pre svega ispita pocetak kao onaj te-
melj na kojem je izgradeno sve ostalo, cak da se ne ide dalje
sve dole se ne pokaze da je taj temelj potpuno cvrst, a, na
protiv,, ako se pokaze da to nije slucaj, da se odbaci sve
ostalo sto sledi. U isto vreme ova tem eljitost ima to pre-
nnucstvo sto za misaoni posao zajemcava najvece olaksanje,
ona ima pred sobom celokupni razvitak zatvoren u toj klici i
smatra sebe spremnom da sa svacim izlazi na kraj, kada iz-
lazi na kraj sa tom klicom, koja je ono sto se najlakse moze
okoncati, jer je ono najjednostavnije, sama jednostavnost:
ono cime se u sustini ova tako samozadovoljna tem eljitost
preporucuje jeste neznatan rad koji je potreban. Ovo ograni-
cenje na ono sto je prosto oslavlja siroko polje rada slobodi
misljenja, koje za sebe ne zeli da ostane prosto vec o tome
iznosi svoje refleksije. Smatrajuci s punim pravom da se prvo
treba pozabaviti jedino principom i da se dakle ne treba upu-
stati ni u sta dalje, ova tem eljitost postupa u samom svom
poslu sasvim suprotno tome, stavise ona dobavlja to dalje,
to jest druge kategorije, razlicne od pnincipa, druge pretpo-
stavke i predrasude. Takve pretpostavke, da je beskonacnost
razlicna od konacnosti, da je sadrzina nesto drugo nego
forma, da se ono unutrasnje razlikuje od onoga sto je spo
ljasnje, isto tako da posredovanje nije neposrednost, kao da
takve stvari niko ne bi znao, one se u isto vreme izlazu u
obliku pouke, i pri tome se ne dokazuju, vec se samo saop-
stavaju kao nesto sigurno. U takvom poucavaniu kao pona-
sanju nalazii se izvesna drukcije se to ne moze nazvati
brljivost; medutim, s obzirom na stvar, u tome se ponasanju
sadrzi, delom, ono neopravdano, ono sto se takve stvari samo
pretpostavljaju i neposredno usvajaju, a delom se opet tu
sadrzi jos vise neznanje o tome da se potreba i posao logic-
kog misljenja sastoji upravo u tome da se ispita: da li nesto
sto je konacno predstavlja, bez beskonacnosti, ono sto je isti-
mito, isto tako da li predstavljaju nesto istinito i nesto stvarno
takva apstraktna beskonacnost, dalje, neka besformna sadr
zina i neka besadrzajna forma, neto unutrasnje za sebe koie
nema nikakve spoljasnjosti, neka spoljaSnjost bez unutras-
njosti itd. Ali ta obrazovanost i disciplina misljenja, ko
jima bi se postiglo njegovo plasticno ponasanje i prevaziSla
nestrpljiivost refleksije koja vrsi upade, pribavljaju se samo
daljim napredovanjem, studiranjem i proizvodnjom celokup-
nog razvitka.
44
 Pri pomenu Platonovog izlaganja mozemo onoga ko u sa-
vremeno doba radi na novom izvodenju samostalnog zdanja
filozofske nauke podsetiti na onu pricu po kojoj je Platon
preradivao svoje knjige o drzavi sedam puta. Secanje na to,
izvesno sravnjivanje, ukoliiko bi izgledalo da ga to secanje
u sebi obuhvata, moglo bi nas samo utoliko vise dovesti
dotle da pozelimo da bi za jedno delo koje, pripadajuci sa-
vremenom svetu, ima pred sobom radi prerade jedan dublji
princip, znatno tezi predmet i materijal koji je po obimu
mnogo obimniji, bilo potrebno zajemdti toliku dokolicu da
bi se ono moglo preradivati sedamdeset i sedam puta. Ovako
pak pisac je, posmatrajuci svoje delo sa glediista velicine
njegovog zadatka, morao da se zadovolji time kakvo je ono
moglo postati pod okolnostima spoljasnje neminovnosti, ne-
otklonjive rasejanosti usled velicine i raznovrsnosti interesa
vremena, cak pod sumnjom da li glasna dnevna vika i zaglu-
sujuca brbljivost uobrazenja, koje se sujetno ogranicava na
te interese dana, jos pruza prostor za ucestvovanje u bes-
trasnoj tisini samo misaonog saznanja.

Berlin, 7. novembra 1831.

 UVOD

Opsti pojam logike

Ni kod jedne druge nauke ne oseca se jaca potreba da

se, bez prethodnih refleksija, zapocne od same stvari, nego
kod logicke nauke. U svakoj drugoj nauci razlikuju se medu
sobom predmet koji ona obraduje i njena naucna metoda;
kao sto ni sadrzina takode ne cini neki apsolutni pocetak,
vec zavisi od drugih pojmova i stoji u vezi sa drugim mate-
rijalom oko sebe. Otuda se tim naukama dozvoljava da go-
vore o svome tlu i njegovoj povezanosti, a tako isto i o me-
todi, samo na lematski nacin, da bez okolisenja pnimenjuju
one forme definicija i tome slicno koje se pretpostavljaju
kao poznate i usvojene i da se radi utvrdivanja svojih opstih
pojmova i osnovnih odredaba sluze obicnom vrstom rezo-
novanja.
Logika, naprotiv, ne moze da pretpostavi ni jednu od
tih formi refleksije ili pravila i zakone misljenja, jer oni saci-
njavaju jedan deo same njene sadrzine, te se tek unutar nje
imaju zasnovati. Ali u njenu sadrzinu spada ne samo odredba
naucne metode vec takode sam pojam nauke uopste, i to on
sacinjava njen krajnji rezultat; otuda ona ndje u stanju da
unapred kaze Sta ona jeste, vec tek njeno celokupno ras-
pravljanje proizvodi to znanje o njoj samoj kao njen rezultat
i kao njeno dovrSenje. Isto tako se unutar nje raspravlja
sustinski o njenom predmetu, to jest o misljenju, ili, tacnije
receno, o pojmoynom misljenju; njegov pojam se stvara u
njenom proticanju i prema tome ne moze se postaviti una
pred. Stoga ono sto se u ovome uvodu unapred napominje
nema za svrhu da se, recimo, zasnuje pojam logike ili da se
unapred naucno opravdaju njena sadrzina i metoda, vec da se
pomocu nekoliko razloznih i istorijskih objasnjenja i reflek-
46
 sija olaksa predstavljanje onog stanovista sa koieg treba
posmatrati ovu nauku.
Kada se usvoji logika kao nauka o misljenju uopste
onda se pri tom podrazumeva da to misljenje sacinjava cistu
formu saznanja, da logika apstrahuje od svake sadrzine i da
takozvam drugi sastavni deo koji pripada saznanju, materija,
mora da bude dat sa neke druge stranq, da prema tome lo
gika, od koje je ta materija potpuno nezavisna, moze da od-
redi samo formalne uslove pravog saznanja, a ne moze da
sadrzi samu realnu istinu, niti cak moze da predstavlja put
koji vodi realnoj istini, jer se upravo bitnost istine, sadrzina,
nalazi izvan nje.
Medutim, na prvom mestu, neumesno je reci da logika
apstrahuje od svake sadrzine, da ona dzlaze samo pravila
misljenja, a da se ne upusta u ono o cemu se misli i da ne
moze uzeti u obzir njegova svojstva. Jer, posto njen predmet
treba da sacinjava misljenje i pravila misljenja, to ona up-
ravo u njima neposredno ima svoju vlastitu sadrzinu; ona u
njima ima takode onaj drugi sastavni deo saznanja, mate-
riju, o cijim se svojstvima ona brine.
Ali, na drugom mestu, uopste one predstave na kojima
je do sada pocivao pojam logike delom su vec propale, delom
je vreme da one potpuno isceznu, da se stanoviste ove nauke
shvati na visi nacin i da ona dobije potpuno izmenjen oblik.
Dosadasnji pojam logike pociva na odvajanju sadrzine
saznanja i njegove forme, ili na odvajanju istine i izvesnosti,
sto obicna svest jednom za svagda pretpostavlja. Prvo, pret-
postavlja se da materijal saznavanja postoji po sebi i za sebe
izvan misljenja kao neki gotovi svet, da je misljenje za sebe
prazno, da ono pridolazi uz onu materiju kao neka spoljasnja
forma, koja se tom materijom ispunjava, zadobijajuci tek u
njoj izvesnu sadrzinu, i da tek na taj nacin postaje realno
saznanje.
Na drugom mestu, oba ta sastavna dela saznanja
jer oni se navodno ponasaju jedan prema drugom kao sas-
tojci, i saznanje se sastavlja iz njih na mehanicki ili u naj-
bolju ruku na hemijski nacin stoje jedan prema drugome
u ovom hijerarhijskom redu, da je objekat nesto za sebe do-
vrseno, gotovo, radi cije stvarnosti misljenje uopste nije ne-
ophodno, dok je nasuprot tome misljenje nesto nepotpuno,
sto se tek tim materijalom mora upotpuniti, i to raora kao
meka neodredena forma da se saobrazi svojoj mateniji. Istina
je podudaranje misljenja sa predmetom, i da bi se ta podu-
47
darnost proizvela jer ona ne postoji po sebi i za sebe,
potrebno je da se misljenje potcini i podesi prema predmetu.
Na trecem mestu, posto se razlika materije i forme, pred
meta i misljenja ne ostavlja u onoj maglovitoj neodrede-
nosti, vec se shvata odredenije, to je svaka sfera odvojena
jedna od druge. Stoga miSljenje u svome primanju i formi-
ranju materijala ne izlazi izvan sebe, njegovo primanje mate-
rijala i njegovo podesavanje prema njem u ostaje izvesna
modifikaoija njega samog, ono se time ne pretvara u svoje
drugo; a samosvesno odredivanje pripada ionako samo
njemu; misljenje, dakle, cak ni u svome odnosu prema pred
metu ne izlazi iz sebe pristupajuci predmetu: ovaj ostaje kao
neka stvar po sebi, naprosto neka onostranost misljenja.
Ove poglede na uzajamni odnos izmedu subjekta i ob-
jekta izrazavaju one odredbe koje sacinjavaju prirodu nase
obicne, pojavne svesti; ali ako se te predrasude prenesu u
um, kao da u njemu postoji isti odnos, kao da taj odnos
predstavlja istinu po sebi i za sebe, onda one jesu takve zab-
lude cije opovrgavanje filozofija sprovodi u svim delovima
duhovnog i prirodnog univerzuma, ili kojih se StaviSe treba
osloboditi pre svake filozofije, jer one sprecavaju ulazenje
u filozofiju.
U tom pogledu je starija metafizika imala o m isljenju
uzviseniji pojam od onoga koji je u novije doba postao uobi-
cajen. Ona je, nadmq, uzimala za osnovu pretpostavku da
jedino ono sto se m isljenjem saznaje o stvarima i na njima
jeste ono sto je na njima zaista istinito, prema tome ne
stvari u njihovoj neposrednosti, nego tek stvari uzdignute u
formu misljenja, kao pomisljene. Prema tome, ta stara meta-
fiziika smatrala je da misljenje i odredbe m isljenja ne pred
stavljaju niSta tude u odnosu na predmete, nego da su, na
protiv, njihova sustina, ili da se stvari (Dinge) i misljenje
o njima podudaraju po sebi i za sebe, kao sto i nas jezik
izrazava izvesnu njihovu srodnost, da m isljenje u svojim
imanentnim odredbama i istinska priroda stvari predstavljaju
jednu te istu sadrzinu.
Medutim, filozofijom je ovladao razum koji reflektira.
Treba tacno znati sta znaci ovaj dzraz koji se inace cesto
upotrebljava kao prava rec; pod njim uopste treba podrazu-
mevati razum koji apstrahuje i time razdvaja, koji uporno
ostaje u svojim razdvajanjima. U odnosu prema umu on se
ponasa kao obican ljudski razum, isticuci pri tom svoje shva-
tanje da istina poaiva na culnoj realnosti, da su m isli samo
48
 misli u tom smislu sto im tek culno opazanje daje sadrzinu
i realitet, a da um,, ukoliko ostaje po sebi i za sebe, proiz-
vodi samo mastarije. U tome odricanju uma od sebe samoga
gubi se pojam istine, um se ogranicava na to da saznaje
jedino subjektivnu istinu, jedino pojavu, samo nesto cemu
ne odgovara priroda same stvari; znanje je svedeno na
mnjenje.
Pa ipak, ovaj preokret koji se obavlja u saznanju, i koji
se pokazuje kao gubitak i nazadak, ima za osnovu ono dublje,
na cemu uopste pociva uzdizanje uma na stupanj visega duha
novije filozofije. Osnov onog shvatanja koje je postalo opstim
treba traziti naime u uvidu o nuznom sukobu odredaba ra
zuma sa samima sobom. Vec spomenuta refleksija sastoji
se u tome sto treba izaci izvan konkretne neposrednosti i sto
nju treba odrediti i rastaviti. Ali ona isto tako mora da izade
izvan ovih svojih razdvojnih odredaba i da ih pre svega do-
vede u vezu. Na stanovistu toga povezivanja pojavljuje se
njihov sukob. To povezivanje refleksije pripada po sebi umu;
uzdizanje iznad onih odredaba koje dospeva do uvidanja nji-
hovog sukobljavanja predstavlja onaj veliki negativni korak
prema istinskom pojmu uma. Ali to uvidanje koje nije spro-
vedeno do kraja zapada u pogresno misljenje, da je toboze
um taj koji zapada u protivrecnost sa samim sobom; pri
tome se ne uvida da protivrecnost zapravo predstavlja uzdi
zanje uma iznad ogranicenja razuma i njihovo ukidanje.
Umesto da odavde ucini poslednjii korak navise, saznanje
0 tome da razumske kategorije ne zadovoljavaju pribeglo
je nazad culnoj egzistenciji, pretpostavljajuci da u njoj pose-
duje postojanost i saglasnost. Medutim, posto s druge strane
ovo saznanje shvata sebe samo kao saznanje o pojavnome,
time se priznaje da ono ne zadovoljava, a u isto vreme se
pretpostavlja kao da se doduse ne bi mogle pravilno saznati
stvari po sebi, ali da je to ipak moguce u oblasti pojava, kao
da bi se pri tom takoreci razlikovale samo vrste predmeta,
1 da se doduse jedna vrsta, naime stvari po sebi ne mogu
saznati, ali da stvari one druge vrste, naime pojave, ipak pa-
daju u saznanje. Kao kada bi se nekom pripisalo tacno uvd-
danje, ali uz napomenu da on ipak nije u stanju da uvida
ista istinito, vec samo ono sto je neistinito. Kao sto je ovo
poslednje besmisleno, isto je tako besmisleno istinito saz
nanje koje ne bi saznavalo predmet kakav je on po sebi.
Iz kritike formi razuma proizasao je navedeni rezultat,
da se te forme ne mogu primeniti na stvari po sebi. To
4 49
 ne mo2e imati neki drugi sm isao nego da su te forme same
po sebi nesto neistinito. Ali poSto se priznaje da one vaze
za subjektivni um i za iskustvo, to kritika nije na njima
samim nista iizmenila, vec ih za subjekat ostavlja u istom
obliku u kome su one inaie vazile za objekat. Medutim, ako
one nisu dovoljne za stvar po sebi, onda bi razum, kome one
navodno pripadaju, joS manje sm eo da pristane na njih i da
se njima zadovolji. Ako one ne mogu biti odredbe stvari po
sebi, onda one joS manje mogu biti odredbe razuma, kome
bi trebalo priznati bar dostojanstvo jedne stvari po sebi.
Odredbe konacnoga i beskonacnoga nalaze se u istoj protiv-
recnosti, bilo da se primenjuju na vreme i prostor, bilo na
svet, ili da predstavljaju odredbe unutar duha, isto onako
kao sto iz crnoga i beloga prodzlazi sivo, bilo da se oni spa-
jaju jedno s drugim na nekome zidu ili pak joS na slikarskoj
paleti. Ako se naSa predstava o svetu ukida kada se na nju
prenesu odredbe beskonacnoga i konacnoga, onda je joS vise
sam duh, koji obe odredbe sadrzi u sebi, neSto u samom sebi
protivrecno, neSto Sto se ukida. Ono sto moze sacinjavati
neku razliku to nije svojstvo onog materijala ili predmeta
na koji bi se one primenile ili u kojem bi se one nalazile;
jer predmet ima u sebi protivrecnost samo blagodareci onim
odredbama i shodno njima.
Prema tome, ona je kritika samo odstranila forme objek-
tivnog m illjenja od stvari, a ostavila ih je u subjektu onakve
kakve ih je zatekla. Ona naime nije pri tom e razmatrala te
forme same po sebi i za sebe, prema njiihovoj vlastitoj sadr
zini, vec ih je uzela lematski neposredno iz subjektivne lo
gike; tako da nije bilo ni govora o nekom njihovom izvodenju
s,an1.^ P*"* sebi<. Hi pak o njdhovom izvodenju kao subjektivno-
-logickih formi, a joS manje o njihovom dijalektiCkom raz-
matranju.
. Transcendentalni idealizam koji je dosledno sproveden
uvideo je nistavnost stvari po sebi, te avetd koju je jos sacu-
vala kriticka filozofija, te apstraktne senke odvojene od
svake sadrzine, pa je postavio sebi cilj da je potpuno razori.
Takode je ta filozofija ucinila pocetak pokuSaju da um sam
iz sebe azlaze svoje odredbe. Medutim, usled subjektivnog
stava toga pokuSaja bilo je nemoguce da se on izvede do
S ' i i f i ga e & stav napuSten, a sa njim i onaj po
cetak 1 lzgradivanje ciste nauke.
n t? se bi^no podrazumeva pod logikom,
razmatra se sasvim bez osvrtanja na metafizicko znadenje.
50
 Ta nauka, u stanju u kome se jo nalazi, nema naravno sadr
zine one vrste koja u obicno j svesti vazi kao realitet i kao
neka istinska stvar. Ali ona nije iz toga razloga formaJna
nauka koja je lisena sadrzinske istine. Ionako oblast istine
ne treba traziti u onom materijalu koji u njoj nedostaje,
a koji se nedostatak obdcno shvata kao razlog toga sto ta
nauka ne zadovoljava. Vec se, naprotiv, besadrzajnost logic
kih formi sastoji jedino u nacinu na koji se one razmatraju
i obraduju. Posto one kao cvrste odredbe padaju jedne izvan
drugih a ne odrzavaju se zajedno u organskom jedinstvu, one
su mrtve forme i u njima ne obitava onaj duh koji je njihovo
zdvo konkretno jedinstvo. A time su one lisene pravog sadr
zaja, J ^ n e niaterije koja bi sama po sebi bila sadrzina.
Ona sadrzina, ciji se nedostatak primecuje na logickim for-
mama, nije nista drugo do cvrsta osnova i konkrecija ovih
apstraktnih odredaba; a takva supstancijalna sustina trazi
se za njih obicno spolja. Medutim, sam logicki um jeste ona
supstancijalnost ili realnost koja u sebi sadrzi zajedno sve
apstraktne odredbe i predstavlja njihovo pravo, apsolutno-
-konkretno jedinstvo. Prema tome, ne bi trebalo negde daleko
tragati za onim sto se obicno naziva materijom; nije krivica
do predmeta logike sto je ona navodno besadrzajna, vec je
dino do nacina na koji se taj predmet shvata.
Ova refleksija nas priblizuje odredenju onog stanovista
prema kome treba posmatrati logiku, ukoliko se ono razli-
kuje od dosadasnjeg nacina tretiranja te nauke, a koje pred
stavlja jedino pravo stanoviste na koje se ona ubuduce mora
zauvek postaviti.
U Fenomenologiji duha (Bamb. i Vircb. 1807) izlozio sam
svest u njenom napredovanju od prve neposredne suprot
nosti izmedu nje i predmeta sve do apsolutnog znanja. Taj
put prolazi kroz sve forme odnosa svesti prema objektuf a
njegov rezultat je pojam nauke. Prema tome, nije potrebno
da se ovde taj pojam opravdava (apstrahujuci od toga sto on
proizlazi unutar same logike), posto je to ucinjeno tamo; i
taj pojam ndje sposoban ni za kakvo drugo opravdavanje do
jedino putem tog njegovog proizvodenja od strane svesti, za
koju se svi njeni vlastiti oblici razresavaju u njega kao u
istinu. Razumsko obrazlozenje ili objasnjenje pojma nauke
moze u najboljem slucaju postici to da se pojam dovede pred
predstavljanje i da se dobije izvesno dstorijsko znanje o
njemu; medutim, jedna definicija nauke ili, tacnije receno,
logike nalazi svoj dokaz jedino u onoj nuznosti njenog pro-
4* 51
izlazenja. Definicija koja ma u kojoj naucd predstavlja apso
lutni pocetak ne moze sadrzati nista drugo do odredeni, pra-
vilni izraz onoga sto se na priznati i poznati nacin predstavlja
pod predmetom i svrhom nauke. Da se upravo to pod tim
zamiislja istorijsko je tvrdenje, s obzirom na koje se mozemo
pozivati jedino na ovo ili ono sto je priznato ili na ono sto
se zapravo moze izreci samo u obliku molbe da se ovo ili ono
dopusti da vazi kao priznato. Stalno se ponavlja da neko
navodi neki slucaj a primer odavde, a drugi odande, prema
kojima kod ovog ili onog izraza treba podrazumevati takode
jos nesto vise i drugo, u ciju definiciju dakle treba uneti jos
neku blizu ili opstiju odredbu, pa prema njoj takode pode-
sdti nauku. Pri tome je, osim toga, stalo do razmisljanja
o tome sta se sve moze uneti u definiciju ili iskljuciti iz nje,
do koje granice i u kome obimu; a samoin tom razmisljanju
stoje na raspolaganju najraznovrsnija i najraznolikija
mnenja, o kojima se na kraju krajeva moze doneti neka
cvrsta odredba jedino proizvoljnoscu. Pri ovome postupku,
da se jedna nauka pocinje njenom definicijom, nije rec o
tome da bi trebalo pokazati nuznost njenog predmeta, pa
dakle i nuznost nje same.
Prema tome, u ovoj raspravi pojam ciste nauke i njegova
dedukcija pretpostavljaju se utoliko ukoliko Fenomenologija
duha nije nista drugo do dedukcija toga pojma. Apsolutno
znanje je istina svih nacina svesti, jer se, kao sto je proizaslo
iz onog kretanja svesti, samo u apsolutnome znanju potpuno
ukinula razdvojenost predm eta od izvesnosti o njemu samom,
te se istina izjednacila sa tom izvesnoscu, kao d ta izvesnost sa
istinom.
Prema tome, cista nauka pretpostavlja oslobodenje od
suprotnosti svesti. Ona sadrzi misao, ukoliko je misao isto
tako sama stvar po sebi, ili samu stvar po sebi ukoliko je
ona isto tako cista misao. Kao nauka je istina cista samo-
svest koja se razvija i ima oblik samstva, tako da ono sto
bivstvuje po sebi i za sebe jeste saznati pojam, a pojam kao
takav jeste ono sto bivstvuje po sebi i za sebe.
Ovo objektivno misljenje jeste, dakle, sadrzina ciste
nauke. Stoga cista nauka niije formalna,, ona je tako malo
lsena materije za stvam o i istinito saznanje da je, naprotiv,
nje?av svadrzina samo ono sto je apsolutno istinito, ili, ako bi
se jos zelela upotrebiti rec materija, predstavlja pravu mate-
lia n i7 n n lt n ^ V mater9 u za koJ'u forma nije nesto spo
ljasnje, posto je ta materija naprotiv Cista misao, dakle sama
52
 apsolutna forma. Prema tome, logiku ireba shvaliti kao sis
tem cistoga uma, kao carstvo ciste mish. To carstvo jeste
istina, kakva je ona sama po sebi i za sebe bez omota. Zbog
toga se mozemo izraziti tako da ova sadrzina predstavlja
izlaganje boga kakav je on u svojoj vecnoj sustini pre stva-
ranja prirode i jednog konacnog duha.
Anaksagoru slave kao onog filozofa koji je najpre izrazio
misljenje da princip sveta jeste nus, misao, da sustinu sveta
treba odrediti kao misao. On je time postavio temelj za
jedno dntelektualno shvatanje univerzuma, ciji cisti oblik
mora biti logika. U njoj se ne radi o misljenju o necemu sto
bi za sebe lezalo u osnovi izvan misljenja, o formama koje
bi navodno davale puke oznake istine; vec nuzne forme i vlas-
tite odredbe misljenja predstavljaju sadrzinu i samu najvdsu
istinu.
Da bi se to moglo bar predstaviti treba odbaciti mnenje
da istina toboze mora biti nesto sto je opipljivo. Takva opip-
ljivost unosi se, na primer,, cak jos u Platonove ideje, koje
se nalaze u bozjem misljenju, kao da su one takoreci stvari
koje egzistiraju, ali postoje u nekom drugom svetu ili regionu,
izvan koga se nalazi svet stvarnosti i poseduje izvesnu sup-
stancijalnost koja se razlikuje od onih ideja i koja je realna
tek na osnovu te razlike. Platonova ideja nije ndsta drugo do
ono opste ili, odredenije, pojam predmeta; nesto poseduje
stvarnost samo u svome pojmu; ukoliko se nesto razlikuje
od svoga pojma, ono prestaje biti stvamo i jeste nesto nis-
tavno; strana opipljivosti i culne eksteriornosti pripada toj
nistavnoj strani. S druge pak strane, neko se moze pozvati
na vlastite predstave obicne logike; pretpostavlja se naime da
na primer, definicije ne sadrze odredbe koje padaju jedino u
subjekat koji saznaje, vec one odredbe predmeta koje sacinja-
vaju njegovu najbitniju vlastitu prirodu. Ili, ako se zakljucuje
od datih odredaba na druge, pretpostavlja se da ono sto je
pri tom izvedeno ne predstavlja nesto sto je predmetu spo
ljasnje i tude, vec da ono naprotiv pripada samom predmetu,
da tome misljenju odgovara bice. Uopste se pri upotrebi
formi pojma, suda, zakljucaka, definicije, divizije itd. pret
postavlja da to nisu samo forme samosvesnog misljenja, vec
i predmetnog razuma. Misljenje je jedan izraz koji u sebi
sadrzanu odredbu pripisuje prvenstveno svesti. Ali ukoliko se
tvrdi da se razum, da se urn nalazi u predmetnom svetu, da}
duh i priroda imaju opste zakone, prema kojima se odvija
njihov zivot i njihove promene, utoliko se priznaje da mfr-
53
saone odredbe imaju isto tako objektivnu vrednost i egzis-
tenciju.
DoduSe, vec je kritiika filozofija preinaiila metafiziku u
logiku, ali iz straha od objekta ona je, kao docniji idealizam,
kao Sto smo malodas napomenuli, dala logidkim odredbama
jedno sustinski subjektivno znafienje; time su logicke odredbe
ostale u isto vreme povezane sa objektom kojd su one izbe-
gavale, i na njima je preostala neka stvar-po-sebi, neki bes-
konacni poticaj,, kao neka onostranost. Ali ono oslobodenje
od suprotnosti svesti, koje nauka mora biti u stanju da pret-
postavi, uzdize misaone odredbe iznad ovog bojazljivog, ne-
savrSenog stanovusta i zahteva da se one posm atraju onakve
kakve su po sebi i za sebe, bez nekog takvog ogranicenja i
obzira, kao ono logidko, cisto-umno.
Inace logiku, naime onaj agregat odredaba i stavova koji
se naziva logikom u obicnom smislu, K ant proglaSava srec-
nom zbog toga sto je za razliku od ostalih nauka postala tako
rano savrsena; od Aristotela logika nije ni koraka nazadovala,
ali ona isto tako nije nijedan korak poSla napred, i to zbog
toga Sto je, kako po svemu izgleda, potpuno zatvorena i
zavrSena. Ako logika posle Aristotela nije pretrpela ni-
kakve izmene, jer se u stvari promene u njoj cesto viSe
sastoje samo u izostavljanjima, ako se razgledaju novija udz-
benici logike, onda se iz toga pre moze zakljuiiti da je
njoj utoliko viSe potrebna totalna prerada; jer neprekidni
rad duha u toku dve hiljade godina morao mu je pribaviti
viSu svest o njegovome miSljenju i o njegovoj distoj suSta-
stvenosti u samom sebi. Ako se oni oblici, do kojih su se
uzdigli duh prakticnog d religijskog sveta i duh nauke u svako j
vrsti realne i idealne svesti, uporede sa onim oblikom u kome
se nalazi logika, svest duha o svojoj distoj suStini, pokazuje
se suviSe velika razlika a da ona ne bi odmah pala u oci i
najpovrSnijem posmatracu, da logidka svest apsolutno ne od-
govara onim prvim dostignucima i da ih je nedostojna.
U stvari, odavno se osecala potreba za preobrazajem lo-
gike. Po formi i po sadrzini, u kojdma se logika pokazuje u
udzbenicima, moze se reci da je ona postala predmet pre-
ziranja. Ona se jos uzgred obraduje, vie iz osecanja da je
uopste nemoguce liSiti se svake logike i iz jos sacuvane tracLi-
cionalne navike o njeno j vaznosti, nego iz uverenja da ona
obidna sadrzina i bavljenje onim praznim formama imaju
vrednosti d koristi.

54
 Prosirenja k o j a je logika jedno vreme dobila time sto je
u nju unet materijal iz psihologije, pedagogije, pa cak i fizi-
ologije, docnije su skoro svi priznali kao unakazenje. Veliki
deo tih psiholoskih, pedagoSkih i fizioloskih zapazanja, za-
kona i pravila, bilo da se nalaze u logici ili ma gde, mora po
sebi i za sebe izgledati vrlo povrSno i trivijalno. Uz to takva
pravila kao, na primer, da sve ono sto se u knjigama procita
ili od drugih ouje treba da se promisli i proverava; da kada
covek ne vidi dobro, on mora svojim ocima da pomogne
naocarima, pravila koja su udzbenici iz takozvane prime-
njene logike postavljali, i to ozbiljno rasporedena po para-
grafima, da se pokaze kako se dolazi do istine, takva
pravila moraju svakom izgledati suvisna, izuzev, u najbolju
ruku, piscu ili nastavniku, jer su oni u nedoumici cime se
moze prosiriti inace suvise kratka i mrtva sadrzina logike.1
Sto se tice takve sadrzine vec je gore naveden razlog zasto
je ona tako bez duha. Odredbe te sadrzine smatraju se kao
nepomicne u njihovoj postojanosti, te se izmedu njih uspo-
stavlja samo spoljasnja veza. Usled toga, sto se kod sudova
i zakljucaka operacije svode poglavito na kvantitativnost od
redaba i na njoj se zasnivaju, pa se sve zasniva na jednoj
spoljasnjoj razlici, na prostom uporedivanju, nastaje potpuno
analiticki postupak i bespojmovno kalkulisanje. Izvodenje
takozvanih pravila i zakona, narocito kod zakljucivanja, nije
mnogo bolje od opipavanja stapica razlicite duzine da bi se
rasporedili i povezali po svojoj velicini, slicno onoj decjoj
igri u kojoj se medu raznoliko iseckanim slikama traze oni
delovi koji odgovaraju. Stoga se ovo misljenje nije bez
razloga izjednacavalo sa racunanjem, a racunanje opet sa tim
misljenjem. U aritmetici se brojevi shvataju kao ona bespoj-
movnost koja izvan svoje jednakosti ili nejednakosti, to jest
izvan svoga sasvim spoljasnjeg odnosa, nema nikakvnog zna-
daja,, i koja nije neka misao niti sama po sebi niti u svom
odnosu. Kada se na mehanicki nacin izracuna da proizvod
tri cetvrtine i dve trecine iznosi jednu polovinu, onda ta ope-
racdja ne sadrzi ni vise ni manje misli nego izracunavanje da

Napomena iz prvog izdanja: Jedna od najnovijih obrada ove

nauke koja se upravo pojavila pod naslovom: System der Logik von
Fries, vrada se antropoloSkim osnovima. Medutim, plitkost predstava
ili uverenje koje je pri tom uzeto za osnovu, kao 1 povrsnost izla-
ganja takve su da me oslobadaju svake duznosti da se ma 1 najmanje
nbazrem na tu beznadajnu pojavu.

55
li u jednoj figuri moze postojati ovaj ili onaj modus zak-
ljuiaka.
Da bi se duhom ozivotvorio ovaj mrtvi kostur logike i
dobio unutraSnju vrednost i sadrzinu, m etoda logike mora da
bude ona kojom je ona jedino sposobna da bude cista nauka.
U stanju u kome se logika nalazi jedva se moze raspoznati
neko naslucivanje o naucnoj metodi. Ona ima otprilike formu
iskustvene nauke. Iskustvene nauke su naSle kako-tako svoju
osobenu metodu za ono sto ne treba da budu, m etodu defi-
nisanja i klasifikovanja svoga materijala. Cista matematika
takode ima svoju metodu, koja je podesna za njene apstraktne
predmete i za kvantitativnu odredbu u kojoj dh ona jedino
razmatra. U predgovoru Fenomenologije duha kazao sam ono
sto je bitno o toj metodi i uopste o onom e sto je podredeno
naucnosti koja se u matematici moze pojaviti; ali ona ce biti
predmet blizeg razmatranja takode u samoj Logici. Spinoza,
Volf i drugi dali su se zavesti da m atematicku metodu pri-
mene takode u filozofiji i da na taj nacin pretvore spoljasnje
kretanje bespojmovnog kvantiteta u kretanje pojma, sto je
po sebi i za sebe protivrecno. Filozofija do sada jos nije nasla
svoju metodu; ona je sa zaviscu posmatrala sistem atsko
zdanje matematike, pa je, kako je receno, od nje pozajmila
metodu ili se spomagala metodom onih nauka koje predstav
ljaju samo mesavine datog materijala, iskustvenih stavova i
misli, dli je takode pomagala sebi sirovim odbacivanjem
svake metode. Medutim, izlaganje o tom e Sta jedino moze biti
prava metoda filozofske nauke spada u raspravu same logike;
jer metoda jeste svest o formi unutrasnjeg samokretanja
njene sadrzine. Ja sam u Fenomenologiji duha pokazao na
jednom konkretnom predmetu,* na svesti, jedan primer ove
metode. Tu su dati oblici svestd, od kojih se svaki u svome
realizovanju u isto vreme sam ukida, imajuci za svoj rezultat
svoju vlastitu negaciju,, i time je presao u jedan visi oblik.
Jedino sto je potrebno da bi se dobio naucni napredak
i oko cijeg se potpuno prostog saznanja u sustini treba pot-
ruditi, jeste saznanje logidkoga stava da ono negativno
jeste isto tako pozitivno, ili da se ono sto protivreci sebd ne
pretvara u nulu, u apstraktno nista, vec da u sustini prelazi
samo u negaciju svoje posebne sadrzine, ili da jedna takva
negacija nije sva negacija vec je negacija odredene stvari koja
* Docnije na drugim konkretnim predmetima i resp. delovima
filozofije.

56
 se ukida, dakle odredena negacija, da se, prema tome, u re-
zultatu sadrzi u sustini ono iz cega on rezultira; sto za-
pravo predstavlja jednu tautologiju, jer bi inace to bilo nesto
neposredno, a ne rezultat. Posto ono sto rezultira, negacija
jeste odredena negacija, ona ima neku sadrzinu. Ta odredena
negacija jeste jedan novi pojam, ali visi,, bogatiji od pojma
koji mu prethodi; jer ona je postala bogatija za njegovu ne
gaciju ili za ono suprotno, ona ga dakle sadrzi, ali pored njega
takode jos nesto drugo, pa je jedinstvo toga ii onoga sto mu
je suprotno. Na tome putu sistem pojmova uopste mora
da se izgraduje, i da se zavrsi u nezadrzivom cistom toku,
u koji se ne uzima nista spolja.
Kako bih mogao verovati da ova metoda, koje se pridr-
zavam u ovome sistemu logike, ili, stavise, koje se ovaj
sistem sam po sebi pridrzava, nije sposobna za jos mnoga
usavrsavanja i mnoga razradivanja u pojedinostima; ali ja u
isto vreme znam da je ona jedina istinita metoda. To se jasno
vidi vec iz toga sto ona nije nista razlicito od svoga predmeta
i sadrzine; jer ono sto taj predmet pokrece napred jeste sa
drzina u sebi, dijalekhka koju on u samom sebi ima. Jasno
je da se ne mogu smatrati naucnim ona izlaganja koja ne
slede tok ove metode i ne odgovaraju njenom jednostavnom
ritmu, jer ona predstavlja tok same stvari.
U saglasnosti sa ovom metodom podseticu da su sve po-
dele i naslovi knjiga, odeljaka d poglavlja, koji su navedeni u
ovome delu, kao i objasnjenja koja su u vezi sa njima, naci-
njeni u cilju pretliodnog pregleda i da imaju zapravo samo
islorijsku vrednost. Oni ne pripadaju sadrzini i sklopu nauke,
vec su razvrstavanja spoljasnje refleksije, koja je vec prosla
kroz celinu izvodenja te unapred poznaje sled momenata ce-
line i navodi ih pre nego Sto ih sama stvar donese sa sobom.
U drugim naukama takva predodredivanja i podele nisu za
sebe isto tako nista drugo do takva spoljasnja naznacenja;
ali ni unutar nauke oni se ne uznose iznad toga karaktera.
Cak u logici, na primer, kaze se recimo, logika ima dva
glavna dela: teoriju o elementima i metodiku, potom u teo-
riji o elementima stoji bez daljega recimo naslov: Zakoni
misljenja; zatim prva glava: o pojmovima, prvi odsek: o
jasnosti pojmova itd. Te odredbe d podele, izvrsene bez
ikakve dedukcije i opravdanja, sacinjavaju sistematski skelet
takvih nauka i njihov celokupni sklop. Takva logika smatra
svojim pozivom da govori o tome da pojmovi i dstine moraju
biti izvedeni iz principa; ali kod onoga sto ona naziva meto-
57
dom ne pomiSlja se ni izdaleka na neko izvodenje. Red se
sastojd, recimo, u povezivanju onoga Sto je jednorodno, u
stavljanju onog sto je prostije ispred onoga Sto je slozeno,,
i u drugim spoljaSnjim osvrtima. Medutim, u pogledu neke
unutraSnje, nuzne povezanosti ostaje se kod registra odre
daba odeljaka, pa se prelaz vrSi samo time Sto se sada kaze:
druga glava; ili: sada demo preci na sudove, i tom e slicno.
Naslovi i podele koji se javljaju u ovome sistem u ne treba
da imaju za sebe nikakvo drugo znaienje nego znacenje jed-
nog objavljivanja sadrzine. Ali, osim toga, nuznost poveza
nosti i imanentno nastajanje razlika moraju se nalaziti u ras-
pravi o samoj stvari, jer ona pada u vlastito dalje odredi-
vanje pojma.
Ono cdme se sam pojam dalje vodi jeste ono malopre
navedeno negativno, koje pojam poseduje u sam om sebi; to
sacinjava ono istinski dijalekticko. Time dijalektika, koja je
razmatrana kao jedan zaseban deo logike i koja je u pogledu
njene svrhe i njenog stanoviSta, moze se reci, potpuno krivo
shvacena, zadobija jedan sasvim drugi polozaj. I Platonova
dijalektika, cak u Parmenidu i osim toga na drugim mestim a
jos neposrednije, delimice ima samo nameru da ogranicena
tvrdenja razreSi pomocu njih samih i da ah opovrgne, a deli
mice uopste ima za rezultat niSta. Dijalektika se obicno
smatra za neko spoljaSnje i negativno delanje koje ne prd-
pada samoj stvari, vec svoj osnov ima u prostoj sujeti kao
jednoj subjektivnoj strasti,, da se uzdrma i ukine ono Sto je
trajno i istinito, ili koje bar ne vodi nicemu drugom do niS-
tavnostii dijalekticki razmatranoga predmeta.
Kant je postavio dijalektiku vise, i ova strana spada
medu njegove najvece zasluge, posto joj je oduzeo onaj
privid proizvoljnosti koji je ona imala prema obicnom shva-
t^nju, pa je prikazao kao jedno nuino delanje uma. PoSto je
dijalektika smatrana samo za veStinu docaravanja obmana i
proizvodenja dluzija, to je prosto-naprosto pretpostavljeno da
ona igra jednu lalnu igru i da se njena celokupna snaga zas-
niva jedino na tome Sto ona prikriva podvalu; da su njeni re-
zultati samo lukavstva i jedan subjektivni privid. DoduSe,
kada se blize razmotre Kantova dijalektika dzlaganja u an-
tinomijama cistog uma, kao Sto ce se to uciniti opSimije u
toku ovoga dela, onda ona, naravno, ne zasluuju neku veliku
ponyalu; ali opSta ideja, koju je Kant uzeo za osnovu i pri-
bavio joj vaznost, jeste objektivnost privida i nuznost protiv-
recnosti, koja pripada prirodi misaonih odredaba: doduSe, na
58
 prvom mestu utoliko ukoliko um te odredbe primeniuie na
stvari po sebi; ali njihova se priroda sastoji upravo u tome
sta su one u umu i s obzirom na ono Sto postoji po sebi. Tai
rezultat, shvacen sa njegove pozitivne strane, ne predstavlja
nista drugo do unutrasnji negativitet tih odredaba, njihovu
dusu, koja se krece sama po sebi, uopste princip svake pri-
rodne 1 duhovne zivotnosti. Ali cim se zastane samo kod
apstraktno-negativne strane onoga dijalektickoga, onda je re
zultat samo ono poznato, da je um nesposoban da sazna ono
sto je beskonacno; posto ono beskonacno jeste ono umno,
zaista je cudnovat rezultat reci da je um nesposoban da
sazna ono sto je umno.
Ono spekulativno sastoji se u tome dijalektickome, kako
se ono ovde shvata, pa time u shvatanju onoga sto je suprot-
stavljeno u njegovome jedinstvu ili onoga Sto je pozitivno u
onome sto je negativno. To je najvaznija, ali za jos neizvez-
banu, neslobodnu moc misljenja najteza strana. Ako je takva
moc jos obuzeta time da se oslobodii culno-konkretnoga pred-
stavljanja i rezonovanja, onda ona mora pre svega da se
vezba u apstraktnome misljenju, da pojmove fiksira u nji-
hoyoj odredenosti i da nauci da iz njih saznaje. Izlaganje
logike koje se vrsi u tu svrhu moralo bi se u svojoj metodi
pridrzavati gore opisane podele d, u pogledu blize sadrzine,
onih odredaba koje se pokazuju za pojedinacne pojmove, ne
upustajuci se u ono sto je dijalekticko. Po spoljasnjem obliku
takvo bi izlaganje postalo slicno obicnome predavanju te
nauke, inace bi se po sadrzini takode od njega razlikovalo,
a dpak bi sluzilo tome da se uvezbava apstraktno mada ne
spekulativno misljenje,, koju svrhu nikada ne moze postici
ona logika koja je postala populama blagodareci psiholoskim
i antropoloskim dopunama. Takvo bi izlaganje davalo duhu
sliku jedne metodski uredene celine, mada se dusa te zgrade,
metoda, koja zivi u onome sto je dijalekticko, ne bi u njemu
cak ni pojavila.
Naposletku cu, s obzirom na obrazovanje i odnos indivi-
duuma prema logici, primetiti jos to da se ova nauka pojav-
Ijuje u dva razlicita izgleda ili vrednosti, kao i gramatika.
Za onoga ko logici i naukama uopSte tek pristupa, ona pred
stavlja nesto drugo, a neSto drugo za onoga ko se od tih
nauka vraca logici. Ko pocinje da se upoznaje sa gramatikom,
taj u njenim formama i zakonima nalazi suvopame apsirak-
cije, slucajna pravila, uopSte izolovano mnostvo odredaba koje
samo pokazuju vrednost i znacaj onoga Sto se nalazi u njiho-
59
vom neposrednom smislu; saznanje ne saznaje u njima u po-
cetku nista drugo do njih. Onaj, medutim, ko jednim jezikom
potpuno vlada, poznavajuci u isto vreme uporedo s njim druge
jezike, tek taj ce biti sposoban da upozna duh i obrazova-
nost jednog naioda u gramatdci njegovog jezika; ona ista pra
vila i forme imaju sada izvesnu punu, zivu vrednost. On moze
da preko gramatike sazna izraz duha uopste, logiku. Tako
onaj ko pristupi nauci nalazi u logici najpre jedan izolovani
sistem apstrakcija koja se, ogranicen na sama sebe, ne pros-
tire na druga saznanja i druge nauke. Naprotiv, uporedena
sa obiljem predstave sveta, sa sadrzinom drugih nauka koja
se pojavljuje realno, i sravnjena sa obecanjem apsolutne
nauke da ce otkriti sustinu toga obilja, unutrasnju prirodu
duha i sveta, istinu, ta nauka, u svome apstraktnome obliku,
u bezbojnoj, hladnoj prostoti svojih cistih odredaba ima sta
vise izgled da ce sve drugo postici pre nego sto ce ispuniti
ovo obecanje i da ce nasuprot onom obilju stajati bez sadr
zine. Prvo upoznavanje sa logikom ogranicava njen znacaj
na nju samu; njena se sadrzina smatra samo za jedno izo-
lovano bavljenje misaonim odredbama, pored kojeg druga
naucna zanimanja predstavljaju jedan narooiti materijal i
sadrzaj za sebe, na koja mozda ono logicko ima samo neki
formalan uticaj,, i to takav koji se izvodi vise sam od sebe
i za koji naucni oblik i njegovo proucavanje mogu svakako
za nevolju i da izostanu. Ostale su nauke u celini odbacile
propisanu metodu, da predstavljaju niz definicija, aksioma,
teorema i njihovih dokaza itd.; takozvana prirodna logika
samostalno pribavlja sebi u njima vaznost, a neprekidno se
spomaze bez posebnog saznanja, usmerenog na samo m is
ljenje. Uz to se pak materijal i sadrzina tih nauka drze pot
puno nezavisno od onoga sto je logicko, i takode su privlac-
niji za cula, oseiianje, predstavljanje i svakojake prakticne
interese.
Tako se logika svakako mora najpre uoiti kao nesto sto
se zacelo razume i shvata, ali u cemu se spocetka ne nalazi
obimnost, dubina i sire znacenje. Tek se na osnovu dubljeg
poznavanja drugih nauka istice za subjektivni duh ono sto je
logicko kao neko ne samo apstraktno opste, vec kao ono
opste koje u sebi obuhvata obilje onoga sto je posebno;
kao sto jedna ista moralna izreka u ustima mladica, koji je
sasvim pravilno razume, nema ono znacenje i onu obim nost
koje ima u duhu nekog iskusnog coveka, za koga se u njoj
izrazava sva snaga one unutrasnje vrednosti koja se u njoj
60
 skriva. Tako se ono sto je logicko ceni u njegovoj vrednosti
tek kada je postalo rezultat naucnog iskustva; ono se na os
novu toga iskustva prikazuje duhu kao opsta istina, ne kao
neko posebno saznanje pored drugog materijala i drugih re-
aliteta, vec kao sustina celokupne te druge sadrzine.
Mada u pocetku studiranja ono logicko doduse ne postoji
za duh u toj svesnoj snazi, ipak on zato pomocu njega zado-
bija u sebi ne manje snagu koja ga uvodi u svaku istinu.
Sistem logike predstavlja carstvo senki, svet jednostavnih sus-
tastvenosti, osloboden svake culne konkretnosti. Studiranje
ove nauke, boravak i rad u tome carstvu senki predstavljaju
apsolutnu obrazovanost i disciplinu svesti. Svest pri tome
obavlja jedan posao koji je daleko od culnih opazaja i svrha,
od osecanja, od sveta predstava koji je samo mnenje. Pos-
matran sa njegove negativne strane, taj se posao sastoji u
odstranjivanju slucajnosti rezonujuceg misljenja i samovolje,
da se uzmu u obzir i priznaju ovd razlozi ili njima suprotni.
Medutim, poglavito misao zadobija time samostalnost i
nezavisnost. Ona se odomacuje u onome sto je apstraktno i
u napredovanju pomocu pojmova bez culnih supstrata, pret-
vara se u nesvesnu moc da se unosi u umnu formu ostala
raznovrsnost saznanja i nauka, da se ona shvati i zadrzi u
njenoj bdtnosti, da se odstrani ono sto je spoljasnje i na taj
nacin iz njih izvuce ono sto je logicko, ili, sto znaci isto,
da se apstraktna osnova logickoga,, koja je prethodno usvo-
jena studiranjem, ispuni sadrzajem svake istine i da mu se
da vrednost neceg opsteg, koje nece vise stajati kao nesto
posebno pored drugog posebnog vec se uzdize nad svim ovim
i cija je sustina u onome sto je apsolutno istinito.
 OPSTA PODELA LOGIKE

U onome Sto je receno o po jm u ove nauke i o tom e gde

pada njegovo opravdanje sadrzi se to da ovde opSta podela
moze biti samo privremena, tako reci moze se naznacitii samo
ukoliko pisac tu nauku vec poznaje, usled dega je u stanju
da ovde istorijski unapred pokaze u koje ce se glavne raz-
like pojam odrediti u svome razvitku.
Ipak se moze pokuSati da se uopSte unapred objasni ono
sto je za podelu potrebno, mada se i pri tom e mora zahte-
vati neki postupak metode, koji ce svoje puno objasnjenje i
opravdanje dobiti tek unutar same nauke. Prema tome,
treba pre svega podsetiti na to da se ovde pretpostavlja da
podela mora stajati u vezi sa p o jm o m ili se StaviSe nalaziti u
njemu samom. Pojam nije neodreden, vec je odreden sam po
sehi; podela, medutim, izraiava tu njegovu odredenost kao
razvijenu; ona je njegov sud, ne sud o nekom predmetu koji
je uzet spolja, vec sudenje, to jest odredivanje pojma samog
po sebi. Pravouglost, oStrouglost kao i ravnostranost itd.,
prema kojima se trouglovi dele, ne nalaze se u odredenosti
samog trougla, to jest ne nalaze se u onome Sto se obicno
naziva pojam trougla, isto tako kao Sto se ni u onome Sto se
smatra za pojam zivotinje uopSte, ili sisara, ptice itd. ne
nalaze one odredbe prema kojima se zivotinje uopSte dele na
sisare, ptice itd., a te klase opet na dalje rodove. Takve se
odredbe uzimaju s drugog mesta, iz empirickog opazaja;
one pridolaze uz onaj takozvani pojam spolja. U filozofskom
razmatranju podele mora se pokazati da se poreklo tih od
redaba nalazi u samom pojmu.
Medutim, pojam same logike naveden je u uvodu kao
rezultat jedne nauke koja le ii izvan nje, a time je on ovde
isto talco naveden kao jedna pretpostavka. Potom je logika
definisana kao ona nauka o distome misljenju koja ima za
62
svoj princip cisto znanje, ne apstraktno nego konkretno zivo
jedinstvo, usled toga Sto se u njemu suprotnost svesti izmedu
jednog subjektivnog za sebe bivstvujuceg i neceg drugog tak-
vog bivstvujuceg, neceg objektivnog, zna kao prevazidena, a
bice zna kao cisti pojam sam po sebi i cisti pojam kao istin-
sko bice. To su, prema tome, oba ona momenta koji se sa-
drze u onome sto je logicko. Ali za njih se sada zna kao za
nerazdvojno bivstvujuce, a ne, kao u svesti, za svako takode
kao za sebe bivstvujuce; blagodareci jedino tome sto se za
njih u isto vreme zna kao za razlicite (pa ipak ne za sebe
bivstvujuce), njihovo jedinstvo nije apstraktno, mrtvo, ne-
pokretno, vec je konkretno.
Ovo jedinstvo sacinjava logicki princip u isto vreme kao
elemenat, tako da se samo unutar toga elementa obavlja
razvoj one razlike koja je neposredno u njemu. Jer, posto je
podela, kao sto je receno, sud pojma, postavljanje odredbe
koja mu je vec imanentna, pa time i njegove razlike, to se
postavljanje ne sme shvatdti kao neko ponovno rastavljanje
onoga konkretnog jedinstva na njegove odredbe, kakve one
treba da vaie kao za sebe bivstvujuce;, sto bi ovde bilo ne-
osnovano vracanje na ranije stanoviste, na suprotnost svesti;
ta je suprotnost, naprotiv, iscezla; ono jedinstvo ostaje ele
menat, te iz njega vise ne istupa ono razlikovanje podele i
uopste razvoja. Time su sada u njihovoj istini, to jest u nji-
hovome jedinstvu, svedene na formu one odredbe koje su
ranije (na putu ka istini) bivstvovale za sebe, kao sto su sub-
jektivno i objektivno, ili takode misljenje i bice ili pojam i
realitet, pa bilo kako one bile odredene ma u kome pogledu.
Stoga one same ostaju u svojoj razlici po sebi celi pojam i on
se u podeli postavlja samo sa svojim vlastitim odredbama.
Tako treba posmatrati celi pojam, jedanput kao pojam
koji bivstvuje, a drugi put kao pojam; u prvom slucaju pojam
je samo pojam po sebi, pojam realiteta ili bica, u drugom
slucaju pojam je pojam kao takav, pojam koji bivstvuje za
sebe (kakav se nalazi, da spomenemo konkretne forme, u co-
veku koji misli, a takode vec u zivotinji koja oseca i organ-
skom individualitetu uopste;, naravno ne kao svestan pojam,
a jo manje kao pojam koji je saznat; medutim, kao pojam
po sebi on se nalazi samo u anorganskoj prirodi). Prema
ovome, logiku bi trebalo podelitd pre svega na logiku pojma
kao bica i na logiku pojma kao pojma, ili, poSto se mi siu-
zimo izrazima koji su inace obicni, mada su najneodredemji
63
i zbog toga najmnogoznacniji, na objektivnu i na subjek-
tivnu logiku.
Medutim, prema tome temeljnom elem entu jedinstva
pojma u njemu samom i time nerazdvojivosti njegovih odre
daba, te njegove odredbe moraju osim toga takode bar sta-
jati u odnosu jedne prema drugima, ukoliko su one razlicnc,
ukoliko se u njihovu razliku postavlja pojam. Iz toga proiz-
lazi jedna oblast posredovanja, pojam kao sistem odredaba
refleksije, to jest bica koje prelazi u usebicnost pojma, koji
na taj nacin jos nije kao takav postavljen za sebe, vec je u
isto vreme povezan sa neposrednim bicem kao sa necim sto
je za nj takode nesto spoljasnje. To je ucenje o sustini koje
stoji na sredini izmedu ucenja o bicu i ucenja o pojmu.
U opstoj podeli ovog logickog dela to se ucenje jos nalazi
u objektivnoj logiai, ukoliko se za pojam izricito mora zadr-
zati karakter subjekta, mada je sustina vec ono Sto je unu-
traSnje.
Kant* je u novijc doba protivstavio onom e Sto se obicno
naziva logikom joS jednu, naime transcendentalnu logiku.
Ono Sto je ovde nazvano objektivnom logikom odgovaralo bi
delimice onome Sto je kod njega transcendentalna logika. On
je razlikuje od onoga Sto on naziva opStom logikom, tako da
ona a) posmatra one pojmove koji se a priori odnose na
predmete, usled cega ona ne apstrahuje od svake sadrzine
objektivnog saznanja, ili tako da ona sadrzi pravila cistog
* Napominjem da se u ovom delu zbog toga Cesto obazirem na
Kantovu filozofiju (Sto bi nekome m oglo izgledati suvisno), jer ona
sacinjava osnovu i polaziste novije nemaCke filozofije, i ta njena zas-
luga ostace neokrnjena onim Sto bi se njoj m oglo zameriti, a njena
bliza odredenost, kao i pojedini delovi njenog izvodenja, mogu se
inace, pa i u ovom delu, posmatrati kako mu drago. U objektivnoj
logici se ona takode mora Cesto uzimati u obzir, jer se blize upuSta
u vazne o di e d e n ije strane onoga Sto je logiCko, dok se nasuprot tome
poznija lzlaganja filozofije malo obaziru na nj, a delom su prema
njemu cesto pokazivala samo neko grubo preziranje, koje nije ostalo
bez odmazde. Ono filozofiranje koje je kod Nemaca najrasprostra-
njenije ostaje kod Kantovih rezultata: da um nije u stanju da sazna
neKu lstnntu sadrzinu te da u pogledu apsolutne istine treba uputiti
veJu no Pa^ to kod Kanta predstavlja rezultat, time se u tome
i7TOdm>nJ P;Posl'fdno PoCinje, Cime se unapred prekida ono ranije
wa t J g l^J rzultat proizlazi i koje predstavlja filozofsko
l e n o e f ' i J a n Kant?va filozofija sluzi kao neko uzglavlje za
J ' Ja se ,zadovoljava tim e da je vec sve dokazano i
ko?a se ne n i f a l -0 U ? ^ e d u i odredene sadrzine miSljenja,
treba obratiti lia ono k v o ie ^ e 1 Suvoparnom mirivanju,

64
 miljenja nekoga predmeta, i fi) u dsto vreme se odnosi na
poreklo naSega saznanja, ukoliko se ono ne moze pripisati
predmetima. Kantovo je filozofsko interesovanje isklju-
civo usmereno na tu drugu stranu. Njegova je glavna misao
da se kategorije moraju pripisati samosvesti kao subjektiv-
nome Ja. Na osnovu te odredbe shvatanje ostaje unutar svesti
i njene suprotnosti, i osim empiricnosti osecanja i opazanja
preostaje jos nesto Sto misaona samosvest ne postavlja niti
odreduje, neka stvar-po-sebi, neSto Sto je miSljenju tude i spo-
ljaSnje mada se lako moze uvideti da je sam takav jedan
apstraktum, kao stvar po sebi, jedino proizvod misljenja, i to
iskljucivo onog koje apstrahuje. Kada su se drugi kan-
tovci tako izjasnili o odredivanju predmeta od strane Ja, da
se objektiviranje toga Ja mora smatratd kao neko iskonsko
i nuzno delanje svesti, tako da se u tome iskonskome delanju
joS ne nalazi predstava samoga Ja, koja tek jeste svest
o onoj svesti, ili cak neko objektiviranje one svesti, onda
to delanje objektiviranja, oslobodeno suprotnosti svesti, jeste,,
blize posmatrano, ono Sto se uopSte moze uzeti za misljenje
kao takvo.* Ali to delanje ne bi trebalo viSe nazivati sveScu;
svest obuhvata u sebi suprotnost izmedu Ja i njegovog pred
meta, koja ne postoji u onom iskonskom delanju. Naziv
svest baca na to delanje privid subjektivnosti joS viSe nego
dzraz misljenje, koji se, medutim, ovde uopSte mora uzeti
u apsolutnom smislu kao beskonacno miSljenje, koje nije
skopcano sa konacnoScu svesti, ukratko, misljenje kao takvo.
PoSto je Kantova filozofija po svome interesovanju bila
usmerena na takozvanu transcendentalnost misaonih odre
daba, to je raspravljanje o njima samima ispalo Sturo; Sta
su te misaone odredbe same po sebi, nezavisno od one ap-
straktne relaoije prema Ja, koja im je svima zajednicka, nji-
hova odredenost jednih prema drugima i njihov odnos jednih
prema drugima, to nije ucinjeno predmetom proucavanja;
stoga ova filozofija ni najmanje nije unapredila saznanje pri
rode tih odredaba. Jedina interesantnost koja dma veze sa

* Ako izraz delanje o b j e k tiv ir a n ja naSega Ja moze podsetiti na

druge proizvode duha, na primer na proizvode fa n tazije, onda treba
primetiti da je rec o odredivanju nekoga predmeta^ ukoliko njegovi
sadrzinski momenti n e pripadaju osecanju. i opazan ju. Takav je
predmet jedna m is a o , i njega odrediti znaci, delimice, njega tek pro-
izvoditi, delimice, ukoliko je on nesto_ pretpostavljeno, imati o njemu
dalje misli, miSljenjem ga dalje razviti.
tim javlja se u lcritici ideja. Ali, za stvarno unapredenje filo
zofije bilo je nuzno da se interes m isljenja privuce na raz-
matranje formalne strane naSega Ja, svesti kao takve, to jest
na razmatranje apstraktnoga odnosa subjektivnog znanja
prema objektu, da bi na taj nacin bilo pripremljeno saznanje
beskonacne forme, to jest pojma. Medutim, da bi se to saz
nanje dostiglo, morala je da bude otklonjena jos ona konacna
odredenost u kojoj se forma nalazi kao Ja, kao svest. Forma,
istaknuta tako m isljenjem u njenoj cistoti, sadrzi onda u
samoj sebi teznju da sebe odredi, to jest da sebi da sadr
zinu, i to sadrzinu u njenoj nuznosti, kao sistem misaonih
odredaba.
Time objektivna logika stupa, stavise, na m esto neka-
dasnje metafizike, kakva je bila naucna zgrada o svetu, koja
je navodno bila izgradena samo mislima. Ako uzmemo u
obzir poslednji oblik izgradnje ove nauke, onda pre svega
objektivna logika stupa neposredno na m esto ontologije,
onog dela nekadasnje metafizike koji je trebalo da ispituje
prirodu bica (E ns) uopste; Ens obuhvata u sebi kako bice
tako i sustinu, jedna razlika za koju je nas jezik, srecom, sa-
cuvao razlicit lizraz. A onda objektivna logika utoliko obu
hvata u sebi takode ostalu metafiziku ukoliko je ova tezila
da pomocu cistih misaonih formi shvati posebne supstrate,
pre svega one uzete iz predstave dusa, svet i bog, i ukoliko
su odredbe misljenja sacinjavale ono sto je bitno za taj nacin
posmatranja. Ali, logika razmatra te forme nezavisno od onih
supstrata, od subjekata predstavljanja, a njihovu prirodu i
vrednost po sebi i za sebe same. Ona je metafizika to pro-
pustila i stoga je navukla na sebe opravdani prekor da je
one forme primenjivala bez kritike, bez prethodnog ispiti-
vanja da li su i kako su u stanju da predstavljaju odredbe
stvari-po-sebi, kako se dzrazava Kant, ili stavise onoga sto
je umno. Otuda je objektivna logika prava kritika tih
rormi, ^kritika koja ih ne posmatra prema apstraktnoj
rormi aprioriteta nasuprot aposteriornome, vec posmatra njih
same u njdhovoj posebnoj sadrzini.
Subjektivna logika jeste logika pojma, sustine koja je
ukinula svoj odnos prema bicu ili njegovom prividu i koja u
s v o j o j odredbi nije vise spoljasnja, vec je slobodna samo-
stalna subjektivnost, koja se odreduje u sebi, dli staviSe sam
subjekat. Posto ono sto je subjektivno povlaci za sobom
pogresno razumevanje kao da je rec o slucajnom i proizvolj-
nom, a isto tako uopste o odredbama koje spadaju u formu
66
svesti, to ovde ne treba pridavati neki naroditi znadaj razlici
izmedu subjektiivnoga i objektivnoga, koja ce kasnije biti
blize razvijena u okviru same logike.
Prema tome, logika se doduSe razdvaja uopSte na objek-
tivnu i subjektivnu logiku; ali odredenije ona ima ova tri
dela:
I. Logiku bica,
II. Logiku sustine i
III. Logiku pojma.
 Prva knjiga

UCENJE o BICU
 STA MORA DA CINI POCETAK NAUKE?

Tek je u novije doba nastala svest o tome da nalazenje

pocetka u filozofiji predstavlja teskocu, te je u vise mahova
bilo reci o razlogu te teskoce i o mogucnosti da se ona resi.
Pocetak filozofije mora biti ili nesto sto je posredovano ili
nesto neposredno, i lako se moze pokazati da on ne moze biti
ni jedno ni drugo; time se opovrgava jedan ili drugi nacin
pocinjanja.
Doduse, princip jedne filozofije izrazava takode neki po
cetak, ali ne toliko subjektivan koliko objektivan, pocetak
svih stvari. Princip je sadrzina koja je na bilo koji nacin
odredena, voda, jedno, nus, ideja, supstancija, monada
itd.; ili ako se odnosi na prirodu saznavanja i time treba
vise da predstavlja samo neki kriterijum nego neku objek-
tivnu odredbu, misljenje, opazanje, osecanie, Ja, sama,
subjektivnost, onda se tu interes isto tako odnosi na sadr-
zinsku odredbu. Naprotiv, pocinjanje kao takvo, kao nesto
subjektivno u smislu nekog slucajnog nacina pnipremanja iz-
laganja ostaje nezapazeno i ravnodusno, a prema tome i
potreba pitanja: cime treba zapoceti, beznacajna je nasuprot
potrebi principa, jer izgleda da se jedino u njemu nalazi in
teres stvari, interes za to sta je istinito, sta je apsolutni osnov
svega.
Ali, savremene neprilike oko pocetka poticu iz jedne
dalje potrebe, koju jos ne poznaju oni kojima je stalo do
toga da svoj princip dokazu dogmaticki ili da skepticki pro-
nadu neki subjektivan kriterijum protiv dogmatickog filozo-
firanja, a koju potpuno odbacuju oni koji, kao iz pistol j a,
pocinju od svoga unutrasnjeg otkrovenja, od vere,, intelek-
tualnog opazaja itd., i koji bi hteli da se oslobode i metode
1 logike. Ako se misljenje, u pocetku apstraktno, interesuje
pre svega samo za princip kao sadrzinu, pa je u napredovanju
71
 obrazovanja nagnano da obrati paznju na drugu stranu, na
ponaSanje moci saznavanja, onda se i subjektivno delanje
shvata kao sustinski momenat objektivne istine, te nastaje
potreba da metoda bude ujedinjena sa sadrzinom, form a sa
principom. Na taj nacin princip treba da bude takode po
cetak, a ono sto je prius za mdSljenje treba da bude i ono
Sto je prvo u toku miSljenja.
Ovde treba samo razmotriti kako se pojavljuje logicki
pocetak; vec su spomenute obe strane prema kojima se on
moze shvatiti: ili kao rezultat na posredan nacin ili kao pravi
pocetak na neposredan nacin. Na ovom mestu se ne moze
razjaSnjavati ono patanje koje se u obrazovanosti vremena
pokazalo tako vaznim, da li je znanje istine neposredno,
znanje koje u apsolutnom sm islu pocinje, neka vera, ili je
pak neko posredovano znanje. Ukoliko se takvo razmatranje
moze izvrSiti prethodno, to je uradeno na drugome m estu (u
mojoj Enciklopediji fil. nauka, 3. izdanje, 61. i dalje). Iz
onoga Sto je tamo receno ovde mogu navesti samo to da ne
postoji niSta, ni na nebu ni u prirodi niti u duhu ili ma gde
bilo, Sto ne sadrzi isto tako neposrednost kao i posredovanje,
tako da se obe te odredbe pokazuju kao neodvojene i neod-
vojive, a ona suprotnost kao neSto niStavno. A Sto se tide
naudnog razjasnjavanja, u svakom se logickom stavu poka
zuju odredbe neposrednosti i posredovanja, pa dakle i raz-
jaSnjavanje njihove suprotnosti i njihove istinitostd. Ukoliko
ta suprotnost u odnosu na miSljenje, znanje i saznavanje
zadobija konkretniji oblik neposrednog ili posredovanog
znanja, utoliko se priroda saznanja uopSte razmatra ne samo
unutar nauke logike, vec to saznanje u svojoj Siroj konkretno j
formi spada u nauku o duhu i u njegovu fenomeologiju. Medu
tim, zeleti da se o saznanju bude nacisto vec pre nauke, to znaci
zahtevati da se saznanje proucava izvan nje; izvan nauke to
se ne moze izvrSiti, bar ne na naucan nacin, do kojeg je ovde
jedino stalo.
Pocetak je logican, poSto treba da bude ucinjen u ele
mentu miSljenja, koje slobodno bivstvuje za sebe, u distome
znanju. S ovim, on je posredovan usled toga Sto cisto znanje
predstavlja poslednju, apsolutnu istinu svesti. U Uvodu je
primeceno da Fenomenologija duha jeste nauka o svesti, izla
ganje o tome da svest ima za rezultat pojam nauke, to jest
disto znanje. Utoliko Logika pretpostavlja nauku o duhu koji
se pojavljuje, koja sadrzi i pokazuje nuznost d time dokaz
istimtosti onog stanoviSta koje predstavlja disto znanje, a tako
72
 isto njegovo posredovanje uopSte. U toj nauci o duhu koii se
pojavljuje polazi se od empiricke, culne svesti, i ta svest jeste
pravo neposredno znanje; u njoj se razjasnjava sta se krije
u tom neposrednom znanju. Druga svest, kao vera u bozanske
istine, unutrasnje iskustvo, znanje putem unutraSnjeg otkro-
venja itd., pokazuje se pri neznatnom razmiSljanju kao vrlo
nepogodna da se prikazuje kao neposredno znanje. U onoj
raspravi je neposredna svest takode ono sto je u nauci prvo i
neposredno, dakle pretpostavka; u logici, medutim, pretpo
stavka jeste to sto se na osnovu onog razmatranja pokazalo
kao rezultat, ideja kao cisto znanje. Logika je cista nauka,
to jest cisto znanje u celokupnom obimu njegovog razvoja.
A ta se ideja odredila u onome rezultatu tako da predstavlja
izvesnost koja je postala istina, izvesnost koja se, s jedne
strane, vise ne nalazi nasuprot predmetu, vec ga je ucinila
unutraSnjim, te za nj zna kao za samu sebe, i koja je, s
druge strane, napustila znanje o sebi kao necemu sto je na
suprot predmetnome i sto je jedino njegovo uniStenje, koja je
otudena od te subjektivnosti, pa jeste jedinstvo sa svojim
otudenjem.
Da bi pak, polazeci od ove odredbe cistoga znanja, po
cetak ostao imanentan nauci o njemu, ne treba raditi nista
drugo nego posmatrati, ili, stavise, samo primati ono sto po
stoji, odstranjujuci sve refleksije, sva mnenja, koja se inace
imaju.
Cisto znanje, kao sliveno u to jedinstvo ukinulo je svaki
odnos sa necim drugim i sa posredovanjem; to je ono Sto je
bez razlike; prema tome, ovo bezrazlicno samo prestaje da
bude znanje; postoji samo jednostavna neposrednost.
Sama jednostavna neposrednost jeste izraz refleksije i
odnosi se na razlikovanje od onoga Sto je posredovano. Stoga
ta jednostavna neposrednost jeste u svome pravom izrazu
cisto bice. Kao Sto cisto znanje ne treba da znaci neSto drugo
do znanje kao takvo, sasvim apstraktno, tako ni Cisto bice
ne treba da znaci niSta drugo do bice uopSte: bice, niSta
drugo, bez ikakve dalje odredbe i ispunjenja.
Ovde je bice ono Sto cini pocetak, prikazano kao postalo
posredovanjem, i to posredovanjem koje u isto vreme znaci
prevazilazenje sama sebe; sa pretpostavkom cistoga znanja
kao rezultata konacnoga znanja, svesti. Ali, ako ne treba pra-
viti nikakvu pretpostavku, ako sam pocetak treba uzeti nepo
sredno, onda se on odreduje samo time Sto to treba da bude
pocetak logike, mdSljenja za sebe. Postoji samo odluka, koja
73
se moze smatrati takode za neku samovolju, naime da se zeli
posmatrati misljenje kao takvo. Na taj nacin, pocetak mora
biti apsolutan, ili, sto ovde znaci isto, apstraktan pocetak;
tako on ne sme da pretpostavi nista, ne sme nicim da bude
posredovan, niti da ima neki osnov; naprotiv, on sam treba
da predstavlja osnov celokupne nauke. Stoga pocetak mora
biti prosto-naprosto nesto neposredno, ili stavise jedino samo
ono neposredno. Kao sto ne m oie im ati neku odredbu u
odnosu prema drugom, on isto tako ne moze ni u samom
sebi sadrzati neku odredbu, neku sadrzinu, jer tako nesto
predstavljalo bi razlikovanje i odnos neceg razlioitog, jednog
prema drugome, a time neko posredovanje. Dakle, pocetak
jeste cisto bice.
Posle ovog prostog izlaganja onoga sto pre svega pri
pada jedino tome sto je i samo najprostije, logickom pocetku,
mogu se navesti jos sledece sire refleksije; ipak, one ne mogu
toliko sluziti objasnjenju i potvrdi onog izlaganja koje je za
sebe zavrseno, koliko ih, naprotiv, samo izazivaju one pred-
stave i refleksije koje nam unapred mogu prepreciti put,
mada one,, kao i sve druge prethodne predrasude, moraju
biti resene u samoj nauci, i zato bi zapravo trebalo pozvati
na strpljivo celcanje na to resenje.
Uvid da ono sto je apsolutno-istinito mora predstavljati
rezultat, i obrnuto, da svaki rezultat pretpostavlja neku prvu
istinu, ali koja, zato sto je prva, posmatrano objektivno, nije
nuzna i sa subjektivne strane nije saznata, izazvao je u
novije vreme misao da je lilozofija u stanju da pocne samo
nekom hipoteticnom i problematicnom istinom i da zato filo-
zofiranje moze biti u prvom redu samo neko trazenje: jedno
shvatanje koje je Rajnhold u poznije doba svoga filozofiranja
mnogostruko urgirao i kojem se mora odati priznanje da mu
u osnovi lezi pravo interesovanje, koje se odnosi na spekula-
tivnu prirodu filozofskog pocetka. Kriticko razmatranje toga
shvatanja jeste u isto vreme povod da se pripremi prethodno
razumevanje smisla logickog napredovanja uopste; jer to
shvatanje obuhvata neposredno u sebi osvrt na to napredo-
vanje. I to, ono ga zamislja tako da u filozofiji napredovanje
predstavlja stavise neko vracanje i zasnivanje, na osnovu
cega se tek pokazuje da ono cime se zapocelo ne predstavlja
samo nesto sto je proizvoljno usvojeno, vec je u stvari delom
ono istinito, delom ono sto je prva istina.
Mora se priznati da je to sustinsko shvatanje koje ce se
u samoj logici blize pokazati da napredovanje jeste po-
74
v ra ta k u o s n o v , u ono p r v o b i t n o i ono i s t i n i t o , od cega zavisi
ono cime se zapocelo i koje ga u stvani proizvodi. Tako se
svest, na svome putu od neposrednosti sa kojom ona pocinie
svodi na apsolutno znanje kao svoju najdublju i s t i n u . To
poslednje, taj osnov, jeste takode ono iz cega proizlazi ono
prvo, koje se pojavilo kao nesto neporsredno. Tako se
apsolutni duh, koji se pokazuje kao konkretna i poslednja
najvisa istina svega bica, saznaje na k r a j u razvoja jos vise
kao duh koji se slobodno otuduje i otpusta u oblik nekog
n e p o s r e d n o g bica, odlucuje se na stvaranje jednog sveta
koji sadrzi u sebi sve sto je spadalo u ono razvice koje je
prethodilo onome rezultatu, i sto se blagodareci tome obr-
nutom polozaju prema svome pocetku pretvara u nesto sto
zavisi od rezultata kao prinoipa. Ono sto je za nauku bitno
ne sastoji se toliko u tome sto je pocetak nesto potpuno ne
posredno, vec u tome sto celina nauke predstavlja jedno kru-
zenje u samom sebi, u kome ono sto je prvo postaje takode
ono poslednje, a ono sto je poslednje postaje takode ono prvo.
Stoga se, s druge strane, pokazuje kao isto tako nuzno
da se posmatra kao r e z u l t a t ono u sta se kretanje vraca kao
u svoj o s n o v . S obzirom na to, ono prvo je isto tako osnov,
a ono poslednje jeste nesto izvedeno; posto se polazi od onoga
sto je prvo, pa se pravilnim zakljucivanjem, dolazi do onoga
sto je poslednje kao do osnova, taj osnov jeste rezultat. Osim
toga, n a p r e d o v a n j e od onoga sto cini pocetak treba posmat-
rati samo kao njegovo dalje odredivanje, tako da ono pocetno
i dalje lezi u osnovi svega sto sledf, a ne iscezava iz njega.
Napredovanje se ne sastoji u tome sto bi se izvodilo samo
nesto d r u g o ili sto bi se prelazilo u nesto zaista drugo;
i ukoliko se to prelazenje pojavljuje, utoliko se ono isto tako
ponovo ukida. Na taj naci, pocetak filozofije predstavlja onu
osnovu koja se nalazi i odrzava u svim narednim razvicima,
ono sto ostaje potpuno imanentno svojim daljim odredbama.
Blagodareci tome napredovanju, pocetak gubi onu jed-
nostranost koju ima u toj odredenosti sto predstavlja nesto
neposredno a apstraktno uopste; on postaje nesto posredo-
vano, a time se linija naucnog napredovanja pretvara u j e d a n
lerug. U isto vreme pokazuje se da se 0 1 1 0 sto sacinjava
pocetak u pocetku jos ne saznaje istinski, posto ono u njemu
predstavlja ono sto je jos nerazvijeno, nesto besadrzajno, a
da je tek nauka, i to u njenom potpunom razvoju, njegovo
savrseno, sadrzajno i tada tek zaista dokazano saznanje.
75
 Ali zbog toga Sto se tek rezultat pojavljuje kao apsolutni
osnov, napredovanje toga saznanja nije neSto provizom o nitri
problematidno i hipoteticno, vec mora da bude determinisano
prirodom same stvari i sadrzine. Onaj podetak nije neSto
proizvoljno i nesto usvojeno samo privremeno, ndti neSto
Sto se pojavljuje kao svojevoljno i Sto je m olbeno pretpo-
stavljeno, a o cemu se potom ipak pokazuje da se pravilno
postupalo u tome Sto se ono uzima za pocetak; ne kao Sto
je slucaj kod onih konstrukcija koje se moraju diniti radi
dokaza nekog geometrijskog stava da se o njim a tek nak-
nadno na dokazima pokazuje da se pravilno postupalo Sto su
se upravo te linije povlacile, pa se zatim u samim dokazima
pocinje sa uporedivanjem tih linija ili uglova; za sebe to se
ne poima na tome povlacenju lindja ili uporedivanju.
Tako je malocas neposredno na samoj cistoj nauci naz-
nacen razlog zaSto se u njoj polazi od cistoga bica. To cisto
bice je ono jedinstvo u koje se vraca cisto znanje, ili ako
samo to cisto znanje joS treba kao forma da se smatra raz-
liditim od svoga jeddnstva,, onda je cisto bice takode sadrzina
cistog znanja. To je ona strana sa koje to cisto bice, to apso-
lutno-neposredno, jeste isto tako apsolutno posredovano. Ali,
upravo zbog toga sto je cisto bice ovde pocetak, ono se mora
isto tako sustinski shvatiti samo u toj jednostranosti, da
bude ono sto je disto-neposredno. Ukoliko ono ne bi pred-
stavljalo tu cistu neodredenost, ukoliko bi bilo odredeno, ono
bi se shvatilo kao nesto posredovano, sto je vec dovedeno
dalje; nesto Sto je odredeno sadrzi nesto drugo prema ne-
cemu sto je prvo. Prema tome, u prirodi samog pocetka lezi
da je on bice i nista drugo. Stoga, da bi se uslo u filozofiju
ndsu potrebne nikakve druge pripreme, niti druge refleksije i
polazne tacke.
Iz toga sto je pocetak pocetak filozofije, za nj se ne
moze izvesti nikakva bliza odredba ili neka pozitivna sadr
zina. Jer filozofija je ovde, na pocetku, gde sama stvar joS ne
postoji, prazna rec ili neka usvojena, neopravdana predstava.
Iz cdstog znanja dobija se samo ta negativna odredba, da
pocetak treba da je apstraktni podetak. Ukoliko se disto bice
shvati kao sadrzina distoga znanja,, utoliko se to disto znanje
ima da povuce od svoje sadrzine, da je ostavi samu za sebe
i da je dalje ne odreduje. Ili, posto se disto bice mora po-
smatrati kao ono jedinstvo sa kojim se podudarilo znanje
na svome vrhuncu ujedinjenja sa objektorn, to je u tom jedin
stvu znanje isdezlo i nije ostavilo nikakvu razliku od njega
76
 i prema tome mkakvu odredbu za njega. Ni inace ne po
stoji nesto ill neka sadrzina koja hi se mogla upotrebiti da
bi se njome napravio odredeniji pocetak.
Medutim, mogla bi se izostaviti takode odredba bica
koja je do sada pretpostavljana kao poctak, tako da bi se
jedino postavljao zahtev da se ucini neki cist pocetak. Tada
postoji jedino sam pocetak, te bi trebalo videti sta on jeste.
Ovo stanoviste moglo bi se u isto vreme uputiti kao pred-
log za poravnanje onima koji se, na osnovu ma kojih reflek
sija, delimice ne mogu pomiriti sa tim da se pocinje sa bicem,
a joS manje sa ishodom koji ima bice, da prelazi u nista,
delimice uopste nista drugo ne znaju nego to da se u nauci
pocinje sa pretpostavkom neke predstave, predstave koja
se potom analizira, tako da sada rezultat takve analize sluzi
kao prvi odredeni pojam u nauci. Kada bismo se mi takode
pridrzavali toga postupka, onda ne bismo imali nikakvog po-
sebnog predmeta, jer pocetak, kao pocetak misljenja, treba
da bude sasvim apstraktan, sasvim opsti, sasvim forma bez
ikakve sadrzine; prema tome, imali bismo jedino predstavu
o nekom pukom pocetku kao takvom. Dakle, treba samo
vddeti sta imamo u toj predstavi.
Ne postoji jos nista, a treba nesto da postane. Pocetak
nije cisto nista, vec jedno nista od koga treba da proizade
nesto; dakle, bice je sadrzano takode vec u pocetku. Prema
tome, pocetak sadrzi u sebi oboje: bice i nista; on je jedin
stvo bica i nicega; ili, on je nebice koje u isto vreme jeste
bice, i bice koje u isto vreme jeste nebice.
Osim toga: bice i nista postoje u pocetku kao razliciti;
jer pocetak ukazuje na nesto drugo; on je nebice koje
stoji u vezi sa bicem kao sa necim drugim; ono sto pocinje
jos ne postoji; ono se tek primice bicu. Prema tome, pocetak
sadrzi bice kao takvo koje se udaljuje od nebica ili ga ukida
kao neSto sto je njemu suprotno.
Ali, dalje, ono sto pocinje vec postoji, a isto tako ono ta
kode jos ne postoji. Dakle, ovi suprotstavljeni, bice i nebice,
nalaze se u pocetku u neposrednom sjedinjenju; ili pocetak
je njihovo nerazlikovano jedinstvo. . ..
Dakle, iz analize pocetka dobio bi se pojam jedinstva
bica i nebica, ili, u reflektiranijoj formi, pojam jedinstva
razlikovanosti d nerazlikovanosti, ili pojam identiteta 1 en-
titeta i neidentiteta.1 Ovaj bi se pojam mogao shvatiti kao
i Ovaj je terrain Hegel upotrebio vec u svom prvom spisu (Dtf-
terenz, Wwe. Bd. 1, S. 251).
77
prva, najcistija, to jest najaipstraktnija definicija onoga Sto
je apsolutno; i on bi to u stvari bio da je uopSte stalo do
forme definicija i do imena onoga Sto je apsolutno. U ovome
smislu, kao sto bi onaj apstraktni pojam bio prva, tako bi
sve dalje odredbe i razvica predstavljali samo odredenije i
bogatije definicije ovog apsoluta. Ali neka oni koji bicem kao
pocetkom nisu zadovoljni zbog toga sto ono prelazi u nista
i iz toga nastaje jedinstvo bica i nicega, razmisle o tom e da
li bi bili zadovoljniji onim pocetkom koji polazi od predstave
pocetka i od njene analize, koja ce svakako biti pravilna, a
koja isto tako dovodi do jedinstva bica i nicega, nego tame
da se bice ucini pocetkom.
Medutim, treba uciniti joS jednu dalju opasku o ovome
postupku. Ona analiza pretpostavlja da je predstava pocetka
poznata; tako se postupalo po ugledu na druge nauke. Ove
pretpostavljaju svoj predmet i podrazumevaju da svako ima
0 njemu istu predstavu ii da bi u toj predstavi m ogao naci
otprilike iste odredbe koje one o njemu tu i tamo pokazuju
1 navode na osnovu analize, uporedivanja i ostalog rezono-
vanja. Medutim, ono sto sacinjava apsolutni pocetak mora
isto tako biti nesto sto je inace poznato; ako je pak ono
nesto konkretno, a time nesto u sebi raznoliko odredeno,
onda je taj odnos, koji ono u sebi predstavlja, pretpostavljen
kao nesto poznato; time je taj odnos oznacen kao nesto ne
posredno, sto on, medutim, nije; jer on je odnos samo kao
odnos razlicitih, usled cega sadrzi u sebi posredovanje. Osim
toga, na onome sto je konkretno pojavljuju se slucajnost i
proizvoljnost analize i razlicitog odredivanja. Koje se odredbe
pronalaze, zavisi od toga sta svak nalazi u svojoj neposrednoj
slucajnoj predstavi. Odnos koji se nalazi u necemu sto je
kokretno, u nekom sinteticnom jedinstvu, jeste nuzan samo
ukoliko nije zatecen vec je proizveden vlastitim kretanjem
momenata u vracanju u to jedinstvo, kretanjem koje pred
stavlja suprotnost analitickog postupka, jednog delanja koje
je spoljasnje stvari i koje se zbiva u subjektu.
U ovome se sadrzi i ovo blize, da ono Sto treba da cini
pocetak ne moze biti nesto konkretno, niti nesto takvo sto
sadrzi izvestan odnos unutar samog sebe. Jer takvo nesto pret
postavlja unutar sebe izvesno posredovanje d prelazenje od
necega sto je prvo ka necemu sto je drugo, a rezultat toga
bi bilo ono konkretno koje je postalo prosto. Ali, sam po
cetak ne treba da bude vec nesto sto je prvo i nesto Sto je dru
go; takvo neSto sto u sebi jeste neSto prvo i neSto drugo vec
78
 sadrzi u sebi neku odmaklost u napredovanju. Stoga ono
sto cini pocetak, sam pocetak, treba uzeti kao ono sto se ne
moze analizirati u njegovoj prostoj neispunjenoj neposred-
nosti, dakle Jccio b i c e , kao ono sto je potpuno prazno.
Ako bi mozda neko nestrpljiv zbog razmatranja apstrak-
tnog pocetka,^ hteo reci da ne treba poceti pocetkom, vec
neposredno samom s t v a r j u , onda ta stvar nije nista drugo
nego ono prazno bice; jer, sta stvar jeste, to je ono sto treba
zapravo da se pokaze tek u toku nauke, sto ne moze da se
pretpostavi pre nje kao poznato.
Uzme li se inace ma koja druga forma, da bi se imao
neki drugi pocetak a ne prazno bice, on ce trpeti od onlih
navedenih nedostataka. Oni koji su nezadavoljni ovim po
cetkom, neka sebi postave zadatak da zapocnu drukcije, kako
bi pri tome otklonili te nedostatke.
Medutim, nije moguce da se uopste ne spomene jedan
originalan pocetak filozofije koji se u novije doba procuo,
pocetak sa J a . On je potekao delom iz refleksije da se iz
prve istine mora izvesti sve sto sledi, delom iz potrebe da
p r v a istina bude nesto poznato i, jos vise, nesto n e p o s r e d n o
i z v e s n o . Taj pocetak nije uopste neka takva predstava koja
je slucajna i koja moze biti u jednome subjektu takva, a u
nekom drugom subjektu drukcija. Jer Ja, ta neposredna samo-
svest, pokazuje se pre svega sama delom kao nesto nepo
sredno, a delom kao nesto sto je poznato u mnogo visem
smislu nego ma koja druga predstava; doduse, nesto inace
poznato pripada tome J a , ali jos je neka sadrzina koja se od
njega razlikuje, dakle neposredno slucajna; Ja, naprotiv,
jeste jednostavna izvesnost sama sebe. Ali Ja uopste jeste
takode u i s t o v r e m e nesto konkretno, ili Ja jeste stavise ono
najkonkretnije, svest o sebi kao beskonacno raznolikom
svetu. Da Ja bude pocetak filozofije i njen osnov, radi toga
se zahteva izdvajanje te konkretnosti, apsolutni akt kojim
se Ja cisti od sama sebe ii kao apstraktno Ja stupa u svoju
svest. Ali, to cisto Ja n i j e sada neko neposredno, niti ono poz
nato, ono obicno Ja nase svesti, od koga bi nauka trebalo
da pocne neposredno i za svakoga. Onaj akt ne bi zapravo
bio nista drugo do uzdizanje na stanoviste cistoga znanja na
kome je iscezla razlika izmedu onoga sto je subjektivno i
onoga sto je objektivno. Ali, kako se to uzdizanje zahteva
tako n e p o s r e d n o , ono predstavlja jedan subjektivni postulat,
da bi se ispostavilo kao pravi zahtev, to bi napredovanje
konkretnoga Ja od neposredne svesti ka cistom znanju mo-
79
ralo da bude pokazano a izlozeno na njem u sam om na osnovu
njegove vlastite nuznosti. Bez toga objektivnog kretanja disto
se znanje, odredeno takode kao intelektualni opazaj, poka
zuje kao neko proizvoljno stanoviste, ili dak kao neko od
onih empiridkih stanja svesti s obzirom na koje je stalo do
toga da li ga neko u sebi nalazi ili ga u sebi moze proizvesti,
dok neko drugi to ne moze. Ukoliko pak to disto Ja mora biti
sustinsko disto znanje, a disto zanje se postavlja u dndividualnoj
svesti samo pomodu apsolutnog akta samouzdizanja i ne po
stoji u njoj neposredno, utoliko se gubi onaj dobitak koji na-
vodno proizlazi iz toga pocetka filozofije, naime da je on
nesto prosto-naprosto poznato, Sto svaki nalazi neposredno u
sebi i na Sta moze da nadoveze dalju refleksiju; naprotiv, ono
disto Ja jeste u svojoj apstraktnoj sustastvenosti nesto sto
je obidnoj svestd nepoznato, nesto Sto ona ne nalazi u sebi.
Time, naprotiv, nastaje Stetnost one obmane da je navodno
red o necem poznatom, o Ja empiridke samosvesti, dok je u
stvari red o necem sto je toj svesti daleko. Odredba cistoga
znanja kao Ja stalno povlaci za sobom ponovno secanje na
subjektivno Ja, cija ogranicenja treba da se zaborave, i odr-
zava prisutnom predstavu kao da se oni stavovi i odnosd,
koji se o Ja pokazuju u daljem razvoju, javljaju u obidnoj
svesti i u njoj se mogu naci, poSto je ona ta o kojoj se oni
iskazuju. Ovo brkanje proizvodi, um esto neposredne jasnosti,
naprotiv, samo neku utoliko grublju pom etnju i potpunu
dezorijentaaiju; prema vani je ona uz to izazvala najgrublje
nesporazume.
Osim toga, sto se tide subjektivne odredenosti toga Ja
uopste, disto znanje doista oslobada to Ja njegovog ograni-
cenog znadenja da u objektu poseduje svoju nesavladivu sup
rotnost. Iz tog razloga bi, medutim, bilo bar suvisno da se i
dalje zadrze taj subjektivni stav i odredba cistoga sustastva
kao Ja. Aid, ta odredba povlaci za sobom ne samo onu ne-
zgodnu dvosmislenost u znacenju redi Ja, vec ona, blize pos-
matrana, ostaje takode jedno subjektivno Ja. Stvam o razvi-
janje nauke koja polazi od Ja pokazuje da objekat u njemu
ima i zadrzava za Ja trajnu odredbu nedega Sto je drugo za
Ja, dakle, da ono Ja od koga se polazi nije disto znanje, koje
je uistinu savladalo suprotnost svesti, vec da je jos upleteno
u pojavu.
Pri ovome treba udiniti jos suStdnsku napomenu da, kada
bi se zaista Ja moglo odrediti p o sebi kao disto znanje ili
kao intelektualni opa2aj i priznati kao podetak, onda u nauci
80
 naje stalo do toga sta postoji po sebi ili u unutrasnjosti, vec
do postojanja onoga sto je unutrasnje u misljenju i do one
odreaenosti koju takvo jedno unulraSnje ima u tome posto-
janju. Ono pak sto od intelektualnog opazaja ili ako se
njegov predmet zove ono sto je vecno, ono sto je bozansko,
ono sto je apsolutno, ono sto se od toga sto je vecno ili
apsolutno nalazi u onome sto je pocetak nauke, to ne moze
biti nista drugo do neka prva, neposredna, prosta odredba.
Ma koje ime da mu se da koje je sadrzajnije od onoga koje
izrazava prosto bice, moze doci u obzir samo to, kako takvo
apsolutno ulazi u misaono znanje i u izrazavanje toga znanja.
Zaista, intelektualni opazaj predstavlja nasilno odbacivanje
posredovanja i spoljasnje refleksije dokazivanja. Medutim,
ono vise sto se u intelektualnom opazaju iskazuje osim jed-
nostavne neposrednosti, to je neka konkretnost, nesto Sto u
sebi sadrzi razlicite odredbe. Pa ipak, iskazivanje i prikazi
vanje necega takvog jeste, kao sto je vec primeceno, jedno
posrednicko kretanje koje polazi od jedne od tih odredaba
i prelazi na drugu, mada se ova druga vraca onoj prvoj;
to je kretanje koje u isto vreme ne sme biti proizvoljno ili
asertoricno. Stoga ono od cega se u takvom izlaganju pocinje
nije ono samo konkretno, vec samo ona prosta neposrednost
od koje kretanje polazi. Osim toga, ako se za pocetak uzme
nesto konkretno, onda nedostaje dokaz koji je potreban za
povezivanje odredaba koje se nalaze u tome konkretnom.
Ako se, dakle, u iskazu onoga apsolutnog ili vecnog ili
boga (i bog bi imao najneospomije pravo da se uzme za
pocetak), ako se u njihovom opazaju ili misli o njima nalazi
vise nego u cistome bicu, onda to sto se u njima nalazi treba
da se istakne tek u znanju kao misaonom, a ne predstavnom;
ono sto se u njima nalazi moze biti sadrzajno koliko mu
drago, ipak ona odredba koja se prvo pojavljuje u znanju
jeste nesto jednostavno, jer se jedino u onome Sto je jedno-
stavno ne nalazi nista vise do cisti pocetak; samo ono sto je
neposredno jeste jednostavno, jer jedino u onome sto je ne
posredno jos ne postoji neka uznapredovanost od jednoga
ka drugome. Prema tome, ono sto treba da bude iskazano o
bicu ili da se sadrzi u bogatijim formama predstavljanja o
apsolutnom ili o bogu, to je u pocetku samo prazna red i
samo bice; dakle to sto je jednostavno, koje inace nema dru-

6 81
gog znacenja, to prazno, jeste prosto-naprosto pocetak filo-
zofiije. .
Ovo samo uvidanje tako je prosto da za taj pocetak kao
takav nije potrebna neka priprema niti joS neki dalji uvod;
i ova prethodnost rezonovanja o pocetku nije mogla imati
nameru da se on privede vec, naprotiv, da se svaka prethod
nost odstrani.

OPSTA PODELA BICA

Bice je pre svega, uopste odredeno u odnosu prema

drugome;
Na drugom mestu, ono odreduje sebe unutar samog
sebe;
Na trecem mestu, nakon sto je ova prethodna podela
odstranjena, bide je apstraktna neodredenost i neposrednost,
u kojoj mora biti pocetak.
Prema prvoj odredbi bice se odvaja od sustine, posto
ono osim toga u svome razvoju pokazuje svoj totalitet samo
kao jednu oblast pojma i njoj suprotstavlja kao momenat
drugu oblast.
Prema drugoj odredbi ono jeste sfera unutar koje spa-
daju odredbe i celokupno kretanje refleksije bica. U njoj ce
se bice postaviti u sledece tri odredbe:
I kao odredenost kao takva; kvalitet;
II kao ukinuta odredenost; velicina, kvantitet;
III kao kvalitativno odredeni kvantitet; mera.
Ova je podela ovde prethodno navodenje, kao sto je u
Uvodu napomenuto o ovim podelama uopste; njene odredbe
treba tek iz kretanja samog bica da nastanu, da se njime
definisu i opravdaju. O odstupanju ove podele od uobica-
jenog izvodenja kategorija, naime kao kvantiteta, kvaliteta,
relacije i modaliteta, koje uostalom kod Kanta treba da pred
stavljaju samo naslove za njegove kategorije, a u stvari su i
same samo opstije kategorije, o tome ne treba ovde nista
napominjati, poSto ce celokupno izvodenje pokazati uopste ono
u cemu se odstupa od uobicajenog rasporeda i znacenja kate
gorija.
Samo se, mozda, moze napomenuti to da se inace od
redba kvantiteta navodi pre kvaliteta i to kao i najvedi

82
deo bez veceg razloga. Vec je pokazano da bice kao takvo
sacinjava pocetak, stoga kvalitativno bice. Iz uporedivanja
kvaliteta sa kvantitetom lako se razjaSnjava da je kvalitet
po prirodi prva kategorija. Jer kvantitet je kvalitet koji je
vec postao negativan; velicina je odredenost koja nije vise
jedno sa bicem, nego se vec razlikuje od njega, ona je pre-
vazideni kvalitet, koji je postao ravnodusan. Velicina obuh-
vata u sebi promenljivost bica, a da se sa njenom promenom
ne menja sama stvar, ono bice ciju odredbu ona predstavlja;
dok je, naprotiv, kvalitativna odredenost jedno isto sa svojim
bicem, ne izlazi izvan njega niti stoji u njemu, vec pred
stavlja njegovu neposrednu ogranicenost. Otuda kvalitet kao
tieposredna odredenost jeste prva, i sa njom treba poceti.
Mera je jedna relacija, ali ne relacija uopste, vec odre
dena relacija kvaliteta i kvantiteta jednog prema drugom;
kategorije koje Kant obuhvata pod relacijom dobdce svoje
mesto sasvim drugde. Mera se takode moze, ako se hoce,
smatrati za neki modalitet; ali posto kod Kanta modalitet
navodno ne sacinjava vise neku odredbu sadrzine, vec se tice
samo njenog odnosa prema miSljenju, prema onome sto je
subjektivno, to je mera sasvim heterogeni odnos koji ne
spada u modalitet.
Treca odredba bica pada unutar odseka kvaliteta, posto
se ono kao apstraktna neposrednost spusta do pojedinacne
odredenosti nasuprot svojim drugim odredenostima unutar
svoje oblasti.

83
 Prvi od s e k

ODREDENOST (KVALITET)
Bice je ono neposredno koje je neodredeno; ono je bez
odredenosti prema sustini, kao sto je jos bez odrednosti koju
moze dobiti unutar sama sebe. To nerefleksiono bice jeste
bice kakvo je ono neposredno jedino samo po sebi.
Posto je neodredeno, ono je bice bez kvaliteta; ali po sebi
njemu pripada karakter neodredenosti samo u suprotnosti
prema onome sto je odredeno ili kvalitatdvno. Medutim, na
suprot bicu uopste stupa odredeno bice kao takvo, ali time
sama njegova neodredenost sacinjava njegov kvalitet. Stoga
ce se pokazati da prvo bice jeste po sebi odredeno, a time
na drugome mestu, da ono prelazi u postojanje (tubice), da
jeste postojanje; a posto se ovo kao konacno bice prevazilazi
prelazeci u beskonacni odnos bica prema samom sebi, to
na trecem mestu, ono prelazi u bice za sebe.

Prva glava
A. Bice

Bice, cisto bice, bez ilkaikve druge odredbe. U svojoj

neodredenoj neposrednosti je ono jednaiko jedino samom sebi,
a takode nije nejednako u odnosu na drugo, nema nikakve
raznolikosti unutar sebe, niti vani. Blagodareci ma kojoj od
redbi ili sadrzini koja bi se u njemu nalazila, ili kojom bi
ono bilo postavljeno kao razlicito od necega drugog, cisto
bice se ne bi odrzalo u svojoj cistoti. Ono je Cista neodrede
nost i praznina. U njemu se nista ne moze opaziti, ako se
tu moze govoriti o opazanju; ili ono jeste jedino samo to
cisto, prazno opazanje. Isto se tako u njemu ne moze zamasliti,
85
neSto, ili ono isto tako jeste samo to prazno miSljenje. Bice, to
neodredeno neposredno, jeste u stvani nista, i ni viSe ni manje
nego niSta.

B. Nista

NiSta, cisto nista; ono je prosta jednakost sa samim

sobom, savrsena praznina, bez odredbe i bez sadrzaja; neraz-
licitost u samom sebi. Ukoliko se ovde mogu spomenuti
opazanje ili miSljenje, utoliko vazi kao neka razlika to da li
se opaza ili m isli neSto ali nista. Dakle, opazati ili m isliti nista
ima neko znacenje; to dvoje se razlikuje, na taj nadin u naSem
opazanju ili miSljenju jeste (egzistira) niSta; ili, stavise, ono
jeste samo prazno opaianje i miSljenje, d isto prazno opa
zanje ili m isljenje kao cisto bide. Prema tom e, nista je ista
odredba ili stavise bezodredbenost, a tim e je uopSte isto Sto
i cisto bice.

C. Bivanje

1. Jedinstvo bica i nicega

Cisto bice i cisto nista jesu, prem a tome, isto. Ono Sto je
istina, to nije ni bide ni niSta, vec to da je bide preSlo ne da
prelazi u niSta i niSta u bide. Ali isto tako istina nije nd njihova
nerazliditost nego to da oni nisu isto, da su apsolutno razliciti,
ali su isto tako neodvojeni i neodvojivi, i svaki neposredno
iscezava u svojoj suprotnosti. Prema tome, njahova je istina
ovo kretanje neposrednog iSdezavanja jednoga u drugome:
bivanje; kretanje, u kome se oboje razlikuju, ali jednom
razlikom koja se isto tako neposredno prevaziSla.

NAPOMENA 1.

Nista se obicno suprotstavlja necemu; ali neSto je vec

jedno odredeno bivstvujuce, koje se razlikuje u odnosu na
drugo neSto; tako, dakle, i ono niSta koje je suprotstavljeno
nedemu, niSta bilo kojeg nedega, jeste jedno odredeno ndSta.
Medutim, ovde treba niSta uzeti u njegovoj neodredenoj jed
nostavnosti. ,Ako bi neko smatrao pravilndjim da se bicu
suprotstavi nebice umesto niSta, protiv toga se, s obzirom na
86
rezultat, ne bi moglo imati nista, jer je u nebicu sadrzan odnos
prema bicu; ono je oboje, bice i njegova negacija, izrazeni u
jednome, nista, kakvo se nalazi u bivanju. Ali, pre svega, ne radi
se o formi suprotstavljanja, to jest u isto vreme odnosa, vec o
apstraktnoj, neposredno j negaciji, o onom nista cisto za sebe,
o odricanju lisenom odnosa, o onome sto bi se, ako se zeli,
moglo izraziti i prostim: ne.
Prostu misao o cistome bicu izrazili su prvo eleacani,
narocito Parmenid, kao ono sto je apsolutno i kao jediinu
istinu, i u svojim fragmentima koji su sacuvani on ju je iz-
razio sa cistirn odusevljenjem misljenja koje prvi put shvata
sebe u svojoj apsolutnoj apstraktnosti: samo bice postoji, a
ni$ta apsolutno ne postoji. Kao sto je poznato, u istoc-
njackim sistemima, narocito u budizmu, nista, ono prazno,
jeste apsolutni princip. Nasuprot toj jednostavnoj i jedno-
stranoj apstrakciji, dubokoumni Heraklit je istakao visi, to-
talni pojam bivanja d rekao je: Bice isto tako malo postoji
kao i nista, ili takode: sve tece, sto znaci: sve je bivanje.
Popularne izreke, narocito istocnjacke, da sve sto postoji ima
vec u svome zacetku klicu svoga propadanja, dok smrt, obr-
nuto, predstavlja ulaz u novi zivot, izrazavaju u osnovi isto
sjedinjavanje bica i nicega. Ali ovi izrazi imaju neki supstrat
na kome se desava to prelazenje; bice i nista razdvajaju se u
vremenu, predstavljaju se u njemu kao momenti koji se sme-
njuju, ali se ne zamisljaju u njihovoj apstrakciji, pa otuda
ni tako da su po sebi i za sebe isto.
Ex nihilo nihil fit jeste jedan od onih stavova kojima
je u metafiizici bio pripisivan veliki znacaj. U tome stavu
ili treba videti samo praznu tautologiju: nista je nista; ili,
ako bi u njemu bivanje trebalo da ima stvamo znacenje, onda,
naprotiv, posto iz nicega postaje samo nista, u njemu u stvari
ne postoji bivanje, jer u njemu nista ostaje nista. Bivanje
sadrzi u sebi to da nista ne ostaje nista, vec da prelazi u
svoje drugo,, u bice. Kada je docmija metafizika, narocito
hriscanska, odbacila stav: iz nicega ne postaje nista, ona je
onda tvrdila da postoji neki prelaz iz nicega u bice; ma kako
da je ona taj stav uzimala sinteticki ili prosto predstavno,
ipak se cak u najnesavrsenijem sjedinjenju nalazi jedna tacka
u kojoj se bice i nista podudaraju i njihova razlicitost isce-
zava. Stav: Iz nicega ne postaje nista, nista jeste upravo
nista, ima svoj pravi znacaj na osnovu svoje suprotnosti
prema bivanju uopste, a time i prema stvaranju sveta iz
nicega. Oni koji zastupaju stav: Nista jeste upravo nista, i
87
 koji se njime dak oduSevljavaju, nisu svesni toga da tim e po-
vladuju apstraktnom panteizm u eleacana, a takode po samoj
stvari d spinozistickom panteizmu. Ono filozofsko shvatanje za
koje vazi princip: Bide je samo bide, niSta je samo nista,
zasluzuje da se zove sistem identiteta; taj apstraktni identdtet
jeste suStina panteizma.
Ako rezultat, po kome su bice i nista isto, zacuduje ili
izgleda paradoksan, onda na to ne treba dalje obracati paznju;
naprotiv trebalo bi se cuditi onom cudenju koje se u filo-
zofiji pokazuje tako novim i koje zaboravlja da se u toj nauci
javljaju sasvdm drukdije odredbe nego u obidnoj svesti i u
takozvanom obidnom ljudskom razumu, koji zapravo nije
zdrav razum, vec razum koji je takode odnegovan za apstrak-
cije i za veru ili dak za praznoverje u apstrakcije. Ne bi bilo
teSko pokazati ovo jedinstvo bida i nicega u svakome primeru,
u svakom stvarnom ali svakoj m isli. Ono isto sto je gore
receno o neposrednosti i posredovanju (od kojih ovo poslednje
sadrzi u sebi neki odnos jednog prema drugome, a time sa nji
me negaciju), to isto mora se reci o bicu i nicemu: da nigde na
nebu ni na zem lji ne p ostoji nesto sto u sebi ne bi sadrzavalo
oboje, bice i nista. Naravno, posto je ovde red ma o kojem ne
cemu i stvarnome, to u njima ne postoje vise one odredbe u sa-
vrsenoj neistinitosti u kojoj se nalaze kao bice i nista, vec u je
dnoj siroj odredbi i shvataju se, na primer, kao pozitivno i ne
gativno, ono je postavljeno, reflektovano bice a ovo je postav
ljeno, reflektovano nista; ali pozitivno i negativno sadrze kao
svoju apstraktnu osnovu: ono prvo bice, a ovo drugo nista.
Tako u samom bogu kvalitet, delotvornost, stvaranje, m oc
itd. sadrze suStinski odredbu onoga sto je negativno, oni se
sastoje u praizvodenju neceg drugog. Ali, bilo bi sasvim izlisno
da se ovde ono tvrdenje objasnjava empiricki, pomocu primera.
PoSto od sada ovo jedinstvo bica i necega lezi jednom za
svagda u osnovi kao prva istina, sacinjavajuci elemenat svega
sto sledi, to kao primeri toga jedinstva sluze, osim bivanja,
sve dalje logidke odredbe: postojanje, kvalitet, uopste svi filo-
zofski pojmovi. Ali, neka takozvani obicni ili zdravi ljudski
razum, ukoliko odbacuje nerazdvojnost bica i nicega, pokusa
da pronade neki primer u kome bi se pokazalo da je ono
jedno odvojeno od onog drugog (nesto od granice, mede, ili
ono beskonacno, bog, kao Sto je upravo spomenuto, od delo-
tvornosti). Jedino prazne zamisli, samo bice i nista jesu tako
neSto odvojeno, a upravo njih onaj razum pretpostavlja istini,

88
drugoga SVUC*a na^az* pre<* nama, nerazdvojnosti jednoga i
Ne mozemo imati nameru da sa svdh strana predupre-
dujemo one pometnje u koje pri takvom jednom logickom
stavu zapada obicna svest, jer one su neiscrpne. Samo neke
od njih mogu se spomenuti. Jedan od razloga takve pometnje
izmedu ostaloga, to sto svest uz takav jedan apstraktni
logicki stav donosi sa sobom predstave o nekom konkretnom
necemu, zaboravljajuci da nije rec o takvom necemu, vec
jedino o oistim apstrakcijama bica i nicega, i da jedino njih
treba imati u vidu.
Bice i nebice jesu isto; prema tome, jedno isto je da li ja
postojim ili ne postojim, da li ova kuca postoji ild ne postoji,
da li su ovih sto talira moja imovina ili ne. Ovaj zakljucak
ili primena onoga stava potpuno menja njegov smisao. Taj
stav sadrzi u sebi ciste apstrakcije bica i nicega; medutim,
ona primena pravi od njih jedno odredeno bice i odredeno
nista. Aid, kao sto je receno, ovde nije rec o odredenome bicu.
Odredeno,, konacno bice jeste takvo, koje se odnosi prema
drugom bicu; ono je sadrzina koja stoji u odnosu nuznosti sa
drugom sadrzinom, sa celim svetom. S obzirom na uzajamno
odredujucu povezanost celine metafizika je mogla da postavi
tvrdenje u osnovi tautolosko da bi se celi univerzum
srusio kada bi bila razorena jedna truncica prasine. U pri-
merima koji se navode protiv stava o kome je ovde rec, pro-
izlazri da nije svejedno da li nesto postoji ili ne postoji, ne
zbog bica ili nebica, vec zbog njegove sadrzine, koja ga po-
vezuje sa drugim. Ako se pretpostavi neka odredena sadrzina,
ma koje odredeno postojanje, onda se to postojanje, zato
sto je odredeno, nalazi u raznovrsnim odnosima sa drugom
sadrzinom; za njega nije svejedno da li izvesna druga sadrzina
sa kojom ono stojii u odnosu postoji ili ne postoji; jer samo
blagodareci takvom odnosu je ono sustinski to sto jeste. Isti
slucaj imamo u predstavljanju (posto tu uzimamo nebice u
odredenijem smislu predstavljanja nasuprot stvarnosti), ucijoj
povezanosti nisu ravnodusni bice ili odsustvo jedne sadrzine,
koja se kao odredena predstavlja u odnosu sa drugom.
Ovo razmatranje sadrzi isto ono sto sacinjava glavni mo
menat u Kantovoj kritici ontoloskog dokaza o postojanju boga,
na koju cemo se, medutim, ovde osvrnuti samo s obzirom na
razliku izmedu bica i nicega uopste i odredenog bica ili nebica,
koja se u njoj javlja. Kao sto je poznato, u onom se vajnom
dokazu pretpostavljao pojam jednog suStastva kome prdpadaju
89
svi realiteti, pa dakle i egzistencija, koja se isto tako uzima
kao jedan od realiteta. Kantova se kritika poglavito pridrzava
toga da egzistencija ili bide (koji se tu smatraju za jedno-
znacne) nije neka osobina dli neki realan predikat, to znaci nije
neki pojam o necemu sto moe pridoci p o jm u neke stvari*
Kant hoce time da kaze da bice nije neka sadriajna odredba.
Prema tome, nastavlja on, ono sto je m oguce ne sadrzi u
sebi nista vise od onoga sto je stvam o; sto stvam ih talira ne
sadrzi ni najmanje vise nego sto mogucih; naime, oni nemaju
drukcije sadrzaj ne odredbe nego ovi. Za ovu sadrzinu, posma-
tranu kao izolovanu, u stvari je ravnodusno da li postoji dli
ne postoji; u njoj se ne nalazi razlika izmedu bica i nebica,
ta se razlika nje uopste ne tide; sto talira se ne smanjuju ako
ne postoje, niti se povecavaju kada postoje. Neka razlika mora
tek da dode od nekuda. Naprotiv, napominje Kant, u
mome imovnom stanju nalazi se vise ako imam stvarnih talira
nego ako imam samo pojam o njima, ili njihovu m ogucnost.
Jer predm et se kod stvarnostd ne sadrzi samo analiticki u
mome pojmu, vec pridolazi uz m oj pojam (koji predstavlja
jednu odredbu moga stan ja) sinteticki, mada se tih zamisljenih
sto talira ni najmanje ne povecavaju tim njihovim postoja-
njem izvan moga pojma.
Ovde se pretpostavljaju da ostanem o kod Kantovih iz-
raza koji nisu bez zamrsene nezgrapnosti dva razlicita
stanja, jedno koje Kant zove pojam, a pod kojim treba ra-
zumeti predstavu, i drugo, dmovno stanje. Za svako od till
stanja, za imovinu kao i za predstavi j an je, sto talira jesu jedna
sadrzinska odredba, ili, kako se Kant izrazava, oni pridolaze
uz takvo jedno stanje sinteti6ki; ja kao posednik stotine
talira ili kao njihov ne-posednik, ili takode ja kao onaj ko
sebi predstavlja sto talira ili dh ne predstavlja, to je svakako
razlicita sadrzina. Opstije shvaceno: apstrakcije bice i nista
prestaju biti apstrakcije kada dobiju neku odredenu sadrzinu;
tada je bice realitet, odredeno bice stotine talira; nista jeste
tada negacija, odredeno nebice stotine talira. Sama ta sadr
zinska odredba, tih sto talira, cak shvaceni apstraktno za sebe,
jeste u jednome stanju neizmenjeno ono isto Sto je u drugome.
Ali, poSto se osim toga bice shvata kao dmovno stanje, to sto-
tina talira stupa u odnos sa jednim stanjem, a za to stanje

ir I m,ts K r i t i k d e r r Vern. 2. Aufl., S. 628 ff. (NaS prevod

fl' t P0 izdanJe od 1932, str. 309. i d.; drugo izdanje
od 1958. str. 494. i dalje. P r im , p r e v .)

90
rnje ravnodusna takva odredenost koju oni imaju; njihovo bice
ill nebice jeste samo promena; oni su preneti u oblast posto-
janja. Kada se, stoga, urgira protiv jedinstva bica i nicega, da
ipak nije svejedno da li ovo ili ono (sto talira) postoji ili ne
postoja, onda je to jedna obmana, sto mi tu razliku prosto pre-
nosimo na bice i nebice, da li ja sto talira posedujem ili ne
posedujem jedna obmana koja, kao sto je pokazano, pociva
na jednostranoj apstrakciji koja izostavlja odredeno posto
janje koje se nalazi u takvim primerima i zadrzava samo bice
i nebice, kao sto ona obrnuto apstraktno bice i nista, koje
treba da bude shvaceno, preobraca u jedno odredeno bice i
nista, u postojanje. Tek postojanje sadrzi realnu razliku bica
i nicega, naime nesto i drugo. Ta realna razlika lebdi ispred
predstavljanja umesto apstraktnoga bica i cistoga nista i njii-
hove samo zamiSljene razlike.
Tako blagodareci egzistenciji nesto ulazi, kako se Kant
izrazava, u kontekst celokupnog iskustva, mi time dobijamo
jedan predmet opazaja vise, ali time se nas pojam o predmetu
ne uvecava. Kao sto se vddi iz onoga Sto je objasnjeno, to
znaci da je nesto preko egzistencije u vezi sa drugim, u sustini
zato sto je ono odredena egzistencija, a izmedu ostalog i sa
nekim ko opaza. Pojam stotine talira, veli Kant, ne povecava
se putem opazanja. Pojam ovde znaci malocas pomenutih
izolovano predstavljenih sto talira. Doduse, u tome izolovanom
obliku oni su jedna empiricka sadrzina, ali odsecena, bez veze
i odredenosti u odnosu prema drugome; forma identiteta sa
sobom lisava ih odnosa sa drugim, cineci ih ravnodusnim
preana tome da li su opazemi ili ne. Ali taj vajni pojam stotine
talira jeste jedan lazni pojam; forma jednostavnog odnosa
prema sebi ne pripada samoj takvoj ogranicenoj, konacnoj
sadrzini; to je forma koju je subjektivni razum nacinio i po-
zajmio sadrzini; sto talira nisu nesto sto se odnosi na sebe,
vec nesto promenljivo d prolazno.
Misljenje ili predstavljanje pred kojim lebdi samo neko
odredeno bice, postojanje, treba uputiti natrag na onaj spo-
menuti pocetak nauke koji je ucinio Parmenid, koji je svoje
predstavljanje a time i predstavljanje potonjih vremena preci-
stio i uzneo u cistu misao, u bice kao takvo, cime je proizveo
elemenat nauke. Ono sto je u nauci prvo moralo se pokazati
istorijski kao ono sto je prvo. I eleatsko jedno ili bice moramo
smatrati za ono Sto je prvo u znanju o misli; voda i njoj slicni
materijalni principi mogu zaista da predstavljaju ono Sto je
opSte, ali kao materije oni nisu ciste misli; brojevi niti su prva
91
prosta misao niti misao koja ostaje pri sebi, vec m isao koja je
samoj sebi sasvim spoljaSnja.
Upucivanje od posebnog konacnog bica na bice kao takvo
u njegovoj potpuno apstraktnoj opStosti mora se smatrati
kako za najpreci teorijski tako cak i za najpreci praktican
postulat. Kada se naime u pogledu sto talira smatra vrlo
vaznim Sto u mome imovnotm stanju cini izvesnu razliku to
da li ih im am ili ne, a jos viSe da li ja postojim ili ne, da li
drugo postoji ili ne, onda se moze podsetiti na to ne pomi-
njuci da ce postojati takva imovna stanja za koja ce takav
posed od sto talira biti ravnoduSan, da covek treba da se
u svom ubedenju uzdigne do te apstraktne opStosti u kojoj je
njemu doista svejedno da li sto talira postoje dli ne postoje,
bez obzira na kvantitativni odnos u kojem oni stoje prema
njegovome imovnom stanju, isto tako kao Sto mu je svejedno da
li on postoji ili ne, to jest da li zivi konacnim zivotom ili ne (jer
ima se u vidu jedno stanje, odredeno bice) itd. cak si fractus
illabatur orbis, impavidum ferient rudnae,* rekao je jedan
Rimljanin, a hriscanin treba jo vise da se nalazi u toj ravno-
dusnosti.
Treba jos primetiti neposrednu vezu u kojoj stoji uzdi
zanje iznad stotine talira i konacnih stvari uopste sa onto-
loskim dokazom i navedenom Kantovom kritikom istoga. Ta
Kantova kritika naiSla je na opste odobravanje blagodareci
svome popularnom primeru; ko ne bi znao da se sto stvam ih
talira razlikuje od stotine samo mogucih talira, da ond cine
izvesnu razliku u mome imovnom stanju? Posto se tako ova
razlicnost pokazuje na stotini talira, to su pojam, to jest sadr-
zinska odredenost kao prazna mogucnost, i bice razlicni jedno
od drugog; prema tome, i pojam boga razlikuje se od njegovog
bica, te kao sto nisam u stanju da iz m ogucnosti stotine talira
izvedem njihovu stvarnost, isto tako ne mogu iz pojma boga
isceprkati njegovu egzistenciju; a ontoloSki se dokaz na-
vodno sastoji u tome ispabircenju egzistencije boga iz njego-
voga pojma. Mada na svaki nacin ima tacnosti u tvrdenju da
se pojam razlikuje od bica, ipak se bog jos vie razlikuje od
stotine talira i drugih konacnih stvari. Po definiciji konacnih
stvari, u njima su razliciti pojam i bice, odvojivi su pojam i
realitet, dusa i telo, a time su one prolazne i smrtne; medutim,
apstraktna definicija boga je upravo to da su njegov pojam i

. .* "I a^ svet treba da se sruSi i propadne, njega neustraSivog de

nositi ruevine (H orat. C arm ., 3.3.7), P r im . u red.

92
njegovo bice ne-odvojeni i ne-odvojivi. Prava kritika kategorija
i uma sastoji se upravo u tome da se saznavanje obavesti o toj
razlici i da se ono spreci da odredbe i odnose onoga sto je ko
nacno primenjuje na boga.

NAPOMENA 2.
Moze se navesti jos jedan drugi razlog koji doprinosi od-
vratnosti prema stavu o bicu i nicemu; taj se razlog sastoji u
tome sto je rezultat koji proizlazi iz razmatranja bica i nicega
nesavrseno izrazen stavom: Bice i nista jesu jedno i isto.
Akcenat se stavlja prvenstveno na ono biti jedno i isto,
kao uopste u sudu, u kome tek predikat izrazava ono sto sub
jekat jeste. Otuda izgleda da je smisao u tome da se opovrgava
razlika, koja se ipak u isto vreme u stavu neposredno javlja;
jer on izrazava obe odredbe, bice i nista, i sadrzi ih u sebi kao
razlicite. U isto vreme ne moze se misliti da se od njih
apstrahuje, a da se zadrzi samo jedinstvo. Taj bi se smisao
pokazao sam od sebe kao jednostran, posto se ono od cega
treba apstrahovati ipak nalazi i oznacava u tom stavu. Uko
liko pak stav: Bice i nista jesu isto izrazava identitet tih odre
daba, ali ih u stvari isto tako obe sadrzi u sebi kao razlicite,
utoliko on sam u sebi protivreci sebi i ukida se. Ako to blize
fiksiramo, onda je tu postavljen jedan stav koji, blize razmo-
tren, ima tendenciju da iscezne sam od sebe. Ali time se na
njemu samom desava ono sto treba da sacinjava njegovu sa
drzinu, naime bivanje.
Prema tome, taj stav sadrzi u sebi taj rezultat, on je sam
po sebi taj rezultat. Medutim, ona okolnost na koju ovde treba
skrenuti paznju jeste nedostatak sto sam rezultat nije izrazen
u stavu; ono sto ga u njemu saznaje jeste neka spoljasnja
refleksija. O tome se odlmah u pocetku mora uciniti ova
opsta napomena: stav u formi suda nije podesan da izrazava
spekulativne istine; poznavanje ove okolnosti bilo bi podesno
da se otklone mnoga pogresna shvatanja spekulativnih istina.
Sud jeste identican odnos izmedu subjekta i predikata, pri
cemu se apstrahuje od toga sto subjekat poseduje jos vise
odredaba pored odredbe predikata, kao i od toga sto je pre
dikat po obimu siri od subjekta. Ako je pak sadrzina spe u*
lativna, onda i ono neidenticno subjekta i predikata J^ste sus;
tinski momenat, ali ono u sudu nije izrazeno. Paradoksna 1
bizama svetlost, u kojoj se mnogoSta iz novije filozofije poka-
93
zuje onima koji nisu dobro upoznati sa spekulativnim miS-
ljenjem, raznoliko se uplice u formu prostoga suda kada se
ona upotrebi za izrazavanje spekulativnih rezultata.
Da bi se izrazila spekulativna istina. spom enuti se nedo
statak nadoknaduje pre svega na taj nadin sto se dodaje su-
protni stav: Bice i nista nisu isto, koji je gore isto tako iska-
zan. Ali nastaje drugi nedostatak ti stavovi su nepovezani,
te dakle sadrzinu dzlazu samo u antinom iji, dok se ipak njihova
sadrzina odnosi na jedno isto, pa one odredbe koje su izrazene
u ta dva stava treba apsolutno da se ujedine, ujedinjenje
koje potom moze da se iskaze sam o kao neki nemir onih koji
se u isto vreme ne podnose, kao neko kretanje. NajceSca ne-
pravda koja se nanosd spekulativnoj sadrzini sastoji se u tome
Sto se ona ucini jednostranom , to jest Sto se istide samo jedan
od onih stavova u koje se ona moze razluciti. Tada se ne moze
osporavati pravo da se taj stav tvrdi; ma koliko da je taj iskaz
pravilan, on je isto toliko latan, jer kad se jednom iz onoga
Sto je spekulativno uzme jedan stav, onda se bar isto tako
morao uzeti u obzir i navesti onaj drugi stav. Pri tome
treba joS narodito spomenuti ovu tako reci nesrecnu rec: je
dinstvo; jedinstvo oznacuje neku subjektivnu refleksiju joS
viSe nego Sto to cini identitet; ono se shvata poglavito kao
onaj odnos koji potice iz uporedivanja, iz spoljaSnje refleksije.
Ukoliko spoljaSnja refleksija nalazi u dva razlicna predm eta
isto, utoliko postoji jedno jedinstvo, na taj nacin Sto se pri
tom pretpostavlja da su predmeti koji se uporeduju potpuno
ravnoduSni prema tom e jedinstvu, tako da se to uporedivaaije
i to jedinstvo uopSte ne ticu samih predmeta, predstavljajuci
jedno delanje i odredivanje koje je za njih spoljaSnje. Otuda
to jedinstvo izrazava potpuno apstraktnu istovetnost i glasi
utoliko grublje i cudnije ukoliko se predmeti o kojima se ono
iskazuje pokazuju kao apsolutno razlidni. Stoga bi um esto
jedinstvo utoliko bolje bilo reci samo neodvojenost i neodvo-
jivost; ali time nije izrazeno ono Sto je afirmativno u odnosu
celine.
Tako celokupni istiniti rezultat koji se ovde pokazao jeste
bivanje, koje ne predstavlja samo jednostrano ili apstraktno
jedinstvo bida i nicega. Nego se bivanje sastoji u tome kre-
tanju, Sto je cisto bice neposredno i prosto sto je ono zbog
toga isto tako cisto niSta, Sto njihova razlika postoji, ali se
isto tako prevazilazi i ne postoji. Prema tome, u rezultatu se
isto tako tvrdi razlika bica i nicega, ali kao razlika koja je
samo zamisljena.
94
 Z a m i s l j a se da je bice stavise ono apsolutno drugo nego
sto je nista i od njihove apsolutne razlike nista nije jasniie
1, kako lzgleda, nista nije lakse od mogucnosti da se ta razlika
pokaze. Meautim, isto je tako lako uveriti se da je to nemo-
guce, da se ta r a z l i k a n e m o z e i s k a ^ a t i . O n i k o j i z c l e d a o s t a n u
p n ra zlici iz m e d u b ic a i n iceg a n e k a p o k u s a ja d a pokazu
u c e m u s e t a r a z l i k a s a s t o j i . Kada bi bice i nista imali
ma koju
odredenost kojom bi se razlikovali, onda bi oni, kao sto je
napomenuto, predstavljali odredeno bice i odredeno nista, a
ne cisto bice i cisto nista, kao sto oni to ovde jos jesu. Otuda
je njihova razlika potpuno prazna, svako od njih dvoje jeste
na isti nacin ono neodredeno; ona se stoga ne nalazi na njima
samima, vec samo u necem trecem, u m n e n j u . Medutim,
mnenje je jedna forma onoga sto je subjektivno, sto ne spada
u ovu vrstu izlaganja. Ono pak trece u kome postoje bice i
nista mora ovde takode da se pojavi; a ono se tu i pojavilo,
to je b i v a n j e . U bivanju se bice i nista nalaze kao razlicni;
bivanje postoji samo ukoliko su bice i nista razlicni. To trece
jeste nesto drugo nego sto su bice i nista; oni postoje samo
u necemu drugome, sto znaci isto tako da oni ne postoje za
sebe. Bivanje je postojanje bica isto tako kao i nebica; ili nji
hovo postojanje jeste samo njihovo bice u jednome; upravo
to njihovo postojanje jeste ono sto isto tako njihovu razliku
prevazilazi.
Zahtev da se naznaci razlika izmedu bica i nicega obuhvata
u sebi i zahtev da se kaze u cemu se z a p r a v o sastoji b i c e i n i s t a .
Neka oni koji se protive tome da ono jedno i ono drugo sa-
znaju samo kao p r e l a z e n j e jednoga u drugo, i koji o bicu i o
nicemu tvrde ovo ili ono, navedu o c e m u govore, to jest neka
postave neku d e f i n i c i j u o bicu i nicemu i neka dokazu da je
ona tacna. Sve dok ne ispune taj prvi zahtev stare nauke, cija
logicka pravila oni inace priznaju i primenjuju,, sva ona tvr-
denja o bicu i nicemu jesu samo uveravanja, bez naucne vred-
nosti. Kada se ranije tvrdilo da egzistencija, ukoliko se najpre
smatra jednoznacnom sa bicem, predstavlja d o p u n u za m o
g u c n o s t , onda je time pretpostavljena jedna druga odredba,
mogucnost, a bice nije izrazeno u njegovoj neposrednosti, vec
kao ne-samostalno, kao uslovljeno. Za ono bice koje je p o s r e
d o v a n o zadrzacemo izraz: e g z i s t e n c i j a . Medutim,. ljudi svakako
p r e d s t a v l j a j u bice recimo, u slici ciste svetlosti, kao jasnost
nepomucenog videnja, a nista kao cistu noc pa njihovu razliku
povezuju sa tom dobro poznatom culnom razlikom. U stvari,
pak, ako se i to videnje tacndje predstavi, onda se lako moze
95
primetiti da se u apsolutnoj jasnosti vidi nista manje i nista
vise nego u apsolutnoj pomrcini, da je jedno videnje isto tako
cisto videnje kao i ono drugo, videnje nicega. Cista svetlost
i cista pomrcina jesu dve praznine koje znace isto. Tek u odre-
denoj svetlosti a tu svetlost odreduje mrak dakle u po-
mucenoj svetlosti, isto tako tek u odredenoj pomrcini a tu
pomrcinu odreduje svetlost, u osvetljenoj pomrcini moze
se nesto razlikovati jer tek pomucena svetlost i osvetljena
pomrcina poseduju na samima sebi razliku, pa time predstav
ljaju odredeno bice, postojanje.

NAPOMENA 3.

Jedinstvo ciji momenti, bice i nista, postoje kao neod-

vojivi jeste u isto vreme od njih samih razlicno, a tako je
nasuprot njima jedno trece, koje u svojoj najsvojstvenijoj
formi jeste bivanje. Prelazenje je isto sto i bivanje, samo sto
se u prelazenju bica i nista, koji od jednoga prelaze k drugome,
vise zamisljaju kao da miruju jedno izvan drugog, a prelazenje
kao nesto Sto se desava izmedn njih. Kada se i cim se povede
rec o bicu ili o nicemu, to trece mora biti tu; jer bice i nista
ne postoje za sebe, vec se nalaze samo u bivanju, u tom e tre-
cem. Ali to trece ima raznolike empiricke oblike, koje apstrak-
cija ostavlja na stranu ili zanemaruje, da bi one svoje proiz
vode, bice i nista, zadrzala svako za sebe i pokazala ih kao
zasticene od prelazenja. Protiv takvog jednostavnog ponasanja
apstrakcije treba isto tako jednostavno podsetiti samo na onu
empiricku egzistenciju u kojoj sama ona apstrakcija jeste
samo nesto, ima neko postojanje. Ili su inace forme refleksije
te kojima treba da se fiksira odvojenost onih koji su neod-
vojivi. Na takvoj odredbi nalazi se po sebi i za sebe njena
vlastita suprotnost, i ne vracajuci se na prirodu stvari niti
apelujuci na nju ona se odredba refleksije moze objasniti po
sebi samoj time Sto ce se uzeti onakva kakva je i sto ce se
na njoj samoj pokazati njeno drugo. Bio bi to uzaludan posao
kada bi neko hteo da takoreci pohvata sve obrte i dosetke
refleksije i njenog rezonovanja, da bism o joj oduzeli i onemo-
gucili izlaze i odstupanja kojima ona prikriva sebi svoju pro
tivrecnost prema samoj sebi. Zbog toga cu se takode uzdrzati
od toga da se obazirem na one razne takozvane zamerke i opo-
vrgavanja koji su izneti protiv tvrdenja da ni bide ni nista
nisu neSto istinito, vec da je njihova istina samo bivanje; ono
96
 obrazovanje m sli, koje je potrebno da bi se uvidela nistavnost
tih opovrgavanja ili cak da bi svako sam sebi izbio iz glave
takve pomisli,, postize se samo kritickim saznanjem razumskih
rormi; medutim, oni koji najvise obiluju u takvim zamerkama
odmah obasipaju svojim refleksijama prve stavove, mada se
nisu potrudili niti se trude da dubljim proucavanjem logike
postanu svesni prirode tih nategnutih refleksija.
Treba razmotriti nekoliko pojava koje proizlaze iz pret-
postavke da su bice i nista izolovani jedno od drugoga i da se
jedno postavlja izvan podrucja drugoga, tako da je time prela
zenje negirano.
P a r m e n i d je zadrzao bice i bio je najdosledniji kada je
u isto vreme rekao za nista da ono uopste n e p o s t o j i ; jedino
bice postoji. Bice tako sasvim za sebe jeste ono sto je neodre
deno, dakle, nema nikakvog odnosa prema drugom; stoga se
cini da se, polazeci od t o g a p o c e t k a , ne moze d a l j e i c i n a p r e d ,
naime iz njega samog, te da se neko napredovanje moze desiti
samo time sto bi se na nj nadovezalo s p o l j a nesto tude. Na-
predak, po kome je bice isto sto nista, pokazuje se, prema tome,
kao drugi, apsolutni pocetak, neko prelazenje koje postoji
za sebe i koje pridolazi bicu spolja. Bice uopste ne bi pred-
stavljalo apsolutni pocetak kada bi imalo neku odredenost;
u tom slucaju ono bi zavisilo od necega drugog i ne bi bilo
neposredno, ne bi bilo pocetak. Ali, ako je neodredeno i time
pravi pocetak, onda ono takode nema nicega cime bi preslo ka
necemu drugom, ono je tada u isto vreme k r a j . Isto tako nije
moguce da iz njega nesto proizade, kao sto nista ne moze
u nj da ude; ni kod Parmenida ni kod Spinoze ne moze se
od bica ili od apsolutne supstancije poci napred ka onome
sto je negativno, konacno. Ako se, medutim, ipak pode napred,
sto, kao sto je primeceno, polazeci od bica koje nema odnosa,
pa dakle ni napretka,, moze da se desi samo na spljasnji nacin,
onda je to napredovanje jedan drugi, novi pocetak. Takav je
Fihteov najapsolutniji, bezuslovni osnovni stav: P o s t a v l j a n j e
A = A; drugi osnovni stav jeste p r o t i v s t a v l j a n j e ; taj drugi
treba da je delimice uslovljen, d e l i m i c e bezuslovan (prema
tome protivrecnost u sebi). To je jedno napredovanje spo-
ijasnje refleksije koje isto tako ponovo odrice ono cime po
cinje kao necim sto je apsolutno protivstavljanje je nega
cija prvog identiteta, kao sto ono odmah svoje drugo
slovljeno pretvara izricito ujedno u nesto uslovljeno. Ali, ako
bi uopste bilo opravdano da se ide napred, to jest da se pre-
vazide prvi pocetak, onda bi se u samom tom prvome moralo
7 97
 nalaziti to da bi se neSto drugo moglo odnositi prema njemu;
ono bi, dakle, moralo biti nesto odredeno. Ali kao takvo neSto
ne pokazuje se bice, a takode ni apsolutna supstancija; na
protiv. To prvo jeste ono sto je neposredno, ono Sto je jos
apsolutno neodredeno.
Najrecitije;, mozda zaboravljene opise o nem ogucnosti da
se od necega Sto je apstraktno dode do nedega udaljenijeg i do
njihovog ujedinjenja dao je Jakobi u interesu svoje polemike
protiv Kantove sinteze sam osvesti a priori u svojoj raspravi
0 poduhvatu kriticizma da urazumi um (Jac. Werke III Bd.).
Jakobi postavlja zadatak (str. 113)) tako da se u jednome od
cistih elemenata pokaze postanak ili proizvodenje neke sin
teze, bilo u cistom elem entu svesti, prostora ili vremena. Neka
je prostor jedno, neka je vreme jedno, svest neka je jedno, . . .
Pa kazujte sada kako se za vas svako od to troje jednih cisto
u samom sebi umnogostrucava, . . . svako je samo ono jedno
1 nikakvo drugo; jedna jednolikost, jedna istost onoga taj,
ta, to! bez tajstva, tastva, tostva; jer ovo troje joS dremaju
zajedno sa taj, ta, to u beskonacnosti = O onoga Sto je neodre
deno, iz cega sve i svako odredeno treba takode tek da proizade!
Sta unosi konacnost u one tri beskonacnosti? Sta oplodava
prostor i vreme a priori brojem i merom, pretvarajuci ih u
neku cistu raznovrsnost? Sta dovodi cisti spontanitet (Ja) u
oscilaciju? Kako dospeva njegov cisti vokal do suglasnika, ili
stavise kako se njegovo bezglasno neprekidno duvanje, preki-
dajuci samo sebe zaustavlja, da bi dobilo bar neku vrstu samo-
glasnika, neki akcenat? Kao Sto se vidi, Jakobi je vrlo
tacno uvideo cudoviSnost apstrakcije, bilo da se radi o vajnom
apsolutnom, to jest samo apstraktnom prostoru, ili upravo
o takvom vremenu, ili zapravo o takvoj cistoj svesti, o Ja;
on nastoji na tome da bi utvrdio nemogucnost svakog napre-
dovanja ka drugome, ka uslovu svake sinteze i ka samoj sin-
tezi. Sinteza koja nas interesuje ne sme da se shvati kao neka
veza odredaba koje vec postoje spolja, delom se radi pre
svega upravo o stvaranju jednog drugog za neko prvo necega
odredenog za neko pocetno, koje je neodredeno, delom pak o
imapentnoj sintezi, sintezi a priori, o po sebi i za sebe biv-
stvujucem jedinstvu razlicitih. Bivanje jeste ta imanentna sin-
leza bica i nicega; ali, posto spoljaSnje povezivanje cinilaca
koji postoje spolja jedni prema drugima jeste onaj smisao
koji je najblizi sintezi, to je naziv sinteza, sinteticko jedinstvo,
s pravom izbacen iz upotrebe. Jakobi pita kako dospeva cisti
vokal Ja do suglasnika, Sta unosi odredenost uneodredenost?
98
 Na to sta? lako bi se moglo odgovoriti i Kant jena topitanje od-
govorio na svoj nacin; ali pitanje o onome k a k o ? znad: na koji
nacin, po kojoj srazmeri i tome slidno, i tako ono zahteva
naznacenje neke posebne kategorije; ali o nacinu, o kategori-
jama razuma ne moze ovde biti ni govora. Pitanje o tome
kako? spada i samo u one rdave manire refleksije koja po
stavlja pitanja o shvatljivosti, ali pri tome pretpostavlja svoje
krute kategorije i time unapred smatra da je naoruzana protiv
odgovora na ono o cemu ona pita. Ni kod Jakobija ono pitanje
nema vise smisao pitanja o n u z n o s t i sinteze; jer, kao sto je
receno, Jakobi ostaje cvrsto i upomo u apstrakcijama radi
tvrdenja nemogucnosti sinteze. Narocito slikovito on opisuje
(str. 147) proceduru kojom se dospeva do apstrakcije prostora.
Ja moram zadugo teziti da potpuno zaboravim da sam ista
video, maknuo i dodirnuo, ne izuzimajuci izricno ni sebe sama.
Ja moram sasvim, sasvim, sasvim da zaboravim svako kretanje,
i da se upravo za to zaboravljanje najusrdnije zauzmem, jer
je to ono sto je najteze. Sve uopste, isto onako kao sto sam
ga u mislima unistio, moram pretpostaviti da je potpuno i sa-
vrseno o d s t r a n j e n o , i nista ne smem da zadrzim do jedino
s i l o m zaustavljeni opazaj beskonacnog, n e p r o m e n l j i v o g p r o
s t o r a . Stoga ja ne smem ni sama sebe kao nesto od prostora
razlicito a ipak sa njim povezano da u m i s l i m a p o n o v o u n e s e m
u n j ; ja ne smem dopustiti da me prostor s a m o o p k o l j a v a i
p r o z i m a : vec moram potpuno da p r e d e m u nj, da postanem
jedno sa njim, da se pretvorim u njega; ja ne smem dozvoliti
da od mene sama ista preostane osim samog t o g m o g o p a z a j a ,
da bih ga posmatrao kao neku zaista samostalnu, nezavisnu,
jednu jcdinu i jedinstvenu predstavu.
Pored te potpuno apstraktne cistote kontinuiteta, to jest
neodredenosti i praznine predstavljanja, ravnodusno je nazivati
tu apstrakciju prostorom ili cistim opazanjem, cistim mis-
ljenjem; sve je to ono isto sto Indijac naziva B r a m o m ,
kada po spoljasnosti nepokretan i isto tako neuzbudljiv u ose-
caju, predstavi, fantaziji, pozudi itd. godinama gleda nepo-
micno samo u vrh svoga nosa, govoreci u sebi samo Om, Om,
Om, ili ne govoreci uopste. Ta otupela, prazna svest jeste,
shvacena kao svest, b i c e . v# #
U toj praznini, veU sada Jakobi dalje, on dozivljuje suprot
nost onoga sto bi prema Kantovom uveravanju trebalo da do
zivljuje; on se ne oseca kao neko m n o s t v o i neka r a z n o v r s n o s t
vec, naprotiv, kao jedno liseno svakog mnostva i raznovrsnosti,
pa cak ja sam jesam sama ta n e m o g u c n o s t , jesam u m s t e n j e
7* 99
svake raznovrsnosti i m noiine, .. . iz svoga cistog, apsoslutno
prostog, nepromenljivog suStastva ne mogu da obnovim ni
ono najmanje ili da ga unesem u sebe kao privid en je,. . . Tako
se sva eksteriornost i koegzistencija, kao i sva raznovrsnost
i mnozina koje na njima pocdvaju, pokazuju (u toj cistoti)
kao jedna cista nemogucnost. (Str. 149.)
Ta nemogucnost ne znaci nista drugo do tautologiju: ja
se pridrzavam apstraktnog jedinstva i odstranjujem svako
mnostvo i svaku raznovrsnost, zadrzavam se u onome sto je
bezrazlicno i onome sto je neodredeno i apstrahujem od svega
sto je razlicito i sto je odredeno. Kantovu apriornu sintezu
samosvesti, to jest delatnost toga jedinstva, da sebe razdvaja
i da u tome razdvajanju samo sebe odrzi, Jakobi rastvara u
istu apstrakciju. Onu sintezu po sebi, ono iskonsko sudenje
pretvara Jakobi (str. 125) jednostrano u kopulu po sebi,
u jedno jeste, jeste, jeste, bez pocetka i kraja, i bez sta, ko i
koje. To ponavljanje ponavljanja koje se nastavlja u beskonac
nost jeste jedina radinost, funkcija i produkcija najcistije sin
teze; ona sama jeste samo prosto, cisto apsolutno ponavljanje.
Ili, u stvari, posto se u njoj ne nalazi nikakav prekid, to jest
nikakva negacija, razlikovanje to ona ne predstavlja neko po
navljanje, vec samo bezrazlicno jednostavno bice. Ali, zar je
to jos sinteza kada Jakobi izostavlja upravo ono na osnovu
cega jedinstvo jeste sinteticko jedinstvo?
Pre svega, kada se Jakobi tako utvrduje u apsolutnom, to
jest apstraktnom prostoru, vremenu, takode svesti, onda treba
reci da se on na taj nacin prenosd u nesto sto je empiricki
lazno i njega se cvrsto drzi; ne postoje, to jest empiricki nisu
dati prostor i vreme, koji bi predstavljali neku bezgranicnu
prostornost i vremenost, koji u svome kontinuitetu ne bi bili
ispunjeni raznoliko ogranicenim postojanjem i promenom, tako
da te granice i promene pripadaju neodvojeno i neodvojivo
prostom osti i vremenosti; isto je tako svest ispunjena odre-
denim osecanjem, predstavljanjem, zudenjem itd.; ona egzi-
stira1 neodvojeno od neke posebne sadrzine. Empiricko
prelazenje se razume i inace samo od sebe; svest je doista u
stanju da ucini svojim predmetom i svojom sadrzinom prazan
prostor, prazno vreme i samu praznu svest, ili cisto bice; ali
ona ne ostaje pri tome, vec ne samo sto izlazi iz takve praznine,
nego se tiska da iz nje dospe do neke bolje sadrzine, to jest
do sadrzine koja je ma u kom pogledu konkretnija, i ma ko-
1 Lason u svome izdanju ovde pogreSno umece red ne (nicht).
P n m . prev.
100
 lik o da je n ek a sa d rzin a in a ce rdava, u to lik o je on a ipak b olja
i istin itija ; u p ravo tak va sad rzin a je ste jed n a sin tetick a sadr
zin a u o p ste; sin te tic k a , u zeto u o p stije m sm islu . T ako P a r m e -
n i d u za d a ju p o s la p riv id i m n en je, o n o , d a k le ,, sto je su p rotn o
b ic u i istin i; is to ta k o S p i n o z i zad aju p o sla atrib u ti, m od u si,
p ro sto r , k reta n je, razum , v o lja itd . S in teza sad rzi i p okazuje
n e is tin ito s t o n ih a p stra k cija ; on e se u n joj n alaze u jed in stvu
sa sv o jim d ru g im , d a k le ne k ao za seb e p o sto je c e , ne kao ap so
lu tn e, v ec k a o p r o sto -n a p ro sto relativn e.
M ed u tim , o n o d o cega je sta lo n e s a sto ji se u tom e da se
d ok a ze e m p iric k a n ista v n o st p razn og p ro sto ra , itd. S vakako,
sv e st je u sta n ju da se p u tem a p stra h o v a n ja isp u n i tak od e
o n im s to je n eo d r e d e n o , i fik sir a n e a p stra k cije je su m i s l i o
c is to m e p r o s to r a , v rem en u , cisto j sv esti, c isto m e b icu. M isao
0 c is to m e p r o s to r a itd ., to je s t c is t p ro sto r itd. s a m p o s e b i
treb a da se p o k a z e k ao n ista v a n , to je s t da je on kao takav
vec n je g o v a s u p r o tn o st, da je po n jem u sa m o m vec prodrla
u nj n jeg o v a s u p r o tn o st, da je on v ec za seb e 'izaslost iz sam a
seb e, da je o d r e d e n o st.
Ali to se p o k a z u je n e p o sred n o n a n jim a. Oni su, a to
Jak ob i isc r p n o o p isu je , rezu lta ti a p stra k cije, izricn o su od re
deni k ao o n o n e o d r e d e n o , sto da se v ra tim o na n jegovu
n a jp r o stiju fo r m u , je s te b ice. M ed u tim , u pravo ta n e o d r e -
d e n o s t je s te o n o s to sa cin ja v a n jeg o v u od red en ost; jer neo-
d red en o st je su p r o ts ta v lje n a o d red en o sti; on a, p rem a tom e,
kao sa m o o n o s to je p r o tiv sta v lje n o je ste on o sto je od re
d en o ili o n o s to je n e g a tiv n o , i to c isto , p o tp u n o ap strak tn o
n eg a tiv n o . Ta n e o d r e d e n o st ili a p stra k tn a n egacija, k oju b ice
im a n a taj n a cin n a sa m o m seb i, je s te o n o sto sp o lja sn ja kao
1 u n u traS n ja r e fle k s ija izrazava tim e sto ga izjed n a cu je sa
n icim , s to ga o g la sa v a za n ek u p razn u za m isa o , za n ista.
Ili, m o z e se izra ziti o v a k o : p o s to je b ic e on o sto je bez o d
redbe, b ic e n ije (a fir m a tiv n a ) o d red en o st, n ije b ice vec n ista.
U c is to j r e fle k s iji o p o cetk u , za k o ji je u ovoj L ogici
u zeto b i c e k a o ta k v o , p rela z je jo s sk riven ; p o sto je b i c e
p o sta v lje n o sa m o k ao n ep o sred n o , to se n i s t a p o ja v lju je na
n jem u sa m o n e p o sr e d n o . Ali sv e n a red n e od red b e, kao i vec
p o s t o j a n j e , je s u k o n k re tn ije; u o v o m e v ec je p o s t a v l j e n o on o
sto sa d rzi i p r o iz v o d i p r o tiv r e c n o st o n ih a p stra k cija , pa stoga
i n jih o v o p rela ze n je. K od b ic a k ao o n o g a p ro sto g , nep osred -
nog, se c a n je n a to da je o n o rezu lta t p o tp u n e a p strak cije,
d ak le da je v ec sto g a a p stra k tn a n e g a tiv n o st, n ista , o sta v lje n o
je iza n a u k e, k o ja ce u n u ta r sa m e sebe,, p o la zeci izricno od

101
suStine, prikazati onu jednostranu neposrednost kao neku po-
sredovanu, gde je postavljeno bice kao egzistencija i ono po-
sredujuce tog bida, osnov.
S onim secanjem prelaz od bica u niSta moze se, cak kao
nesto lako i trivijalno, predstaviti ili takode, kako se to na
ziva, objasniti i udiniti shvatljivijim , tako da je bice, koje je
uzeto za podetak nauke, zaista niSta; jer apstrahovati se moze
od svega, a kad je apstrahovano od svega, onda preostaje
nista. Ali, moze se nastaviti, podetak prema tom e nije nesto
afirmativno, nije bide, vec upravo niSta, a u tom slucaju nista
jeste takode kraj, bar isto toliko kao i neposredno bice, pa
cak jos znatno vise. Najlakse je da se takvo rezonovanje do-
zvoli i da se posmatra kakvi su rezultati na koje ono raz-
metljivo polaze pravo. Sto bi po tom e rezultat toga rezono-
vanja bilo nita, te bi onda to nista moralo da se uzme za
podetak (kao u kineskoj filozofiji), zbog toga ne bi trebaxo
ni prstom maci, jer pre nego Sto se to ucini, to nista bi se
isto tako pretvorilo u bide (vidi gore: B. Nista). Ali, osim
toga, ako bi se pi'etpostavila ona apstrakcija od svega, pri
cemu to sve ipak jeste bivstvujuce, onda nju treba tacnije
shvatiti; rezultat apstrahovanja od svega bivstvujuceg jeste
pre svega apstraktno bide, bice uopste; kao sto se u kosmo-
loskom dokazu o postojanju boga iz slucajnog bida sveta,
iznad kojeg se u tome dokazu uznosimo, sa tim uzdize jos
i bice, bide se odreduje kao beskonacno bice. Ali, na svaki
nacin, moze se apstrahovati takode od ovog cistog bida, bide
moze da se preobrazi u ono sve, od koga se vec apstrahovalo;
tada ostaje nista. Sada, ako se hoce da zaboravi misljenje o
tome niSta, to jest njegovo pretavranje u bice ili ako se
o njemu ne bi nista znalo, moze se nastaviti u stdlu onoga
moci; moze se, naime, (hvala bogu!) apstrahovati takode od
nicega (kao sto uostalom i stvaranje sveta predstavlja izvesnu
apstrakciju od nicega), i tada ne preostaje niSta, jer zapravo
se od ovoga apstrahuje, vec se na taj nacin opet dospelo u
bide. To moci predstavlja izvesnu spoljaSnju igru apstra
hovanja, pri cemu samo apstrahovanje jeste iskljucivo jedno-
strano delanje onoga sto je negativno. Pre svega u samom
tome moci lezi to da je za njega bide isto tako ravnodusno
kao i nnsta, i da ma koliko da svako od njih dvoje iScezava,
isto toliko svako od niih takode postaje; ali isto tako ie
svejedno da li de se podi od delanja nidega ili od nicega; de
lanje nidega, to jest disto apstrahovanje, nije ni viSe ni manje
nesto istinito nego to disto nita.
102
 Dijalektika po kojoj P l a t o n u svome P a r m e n i d u obraduic
ono sto je jedno isto se tako mora smatraiti vise za neku diia-
lektiku spoljasnje refleksije. Bice i jedno jesu oboje eleatske
forme koje su ono isto. Ali oni se moraju takode razlikovati-
tako ih Platon shvata u onom dijalogu. Posto je Platon od-
stranio od onoga sto je jedno raznolike odredbe, kao sto su
celina i delovi, bice u samom sebi, bice u drugom itd., odredbu
figure, vremena itd., rezultat je da tome jednome ne pripada
bice; jer necemu bice pripada samo i jedino na jedan od onih
nacina ( p . 1 4 1 , e ; V o l . III. e d . S t e p h . ) . Posle toga Platon
obraduje stav: J e d n o p o s t o j i ; i kod njega treba proveriti kako
se, polazedi od toga stava, ostvaruje prelaz na n e b i c e onoga
sto je jedno; to se dogada putem uporedivanja obeju odre
daba pretpostavljenoga stava: J e d n o p o s t o j i ; taj stav sadrzi
u sebi jedno i bice, a Jedno postoji sadrzi u sebi vise nego
kada se samo kaze: Jedno. U tome sto se te dve odredbe
r a z l i k u j u pokazuje se momenat negacije koji se sadrzi u stavu.
Jasno je da taj put ima jednu pretpostavku i da predstavlja
spoljasnju refleksiju.
Kao sto je ovde jedno stavljeno u vezu sa bicem, tako se
bice, koje treba da se zadrzi apstraktno z a s e b e , pokazuje naj-
prostije, ne upustajuci se u misljenje, u jednoj vezi koja u
sebi sadrzi suprotnost onoga sto treba da se utvrdi. Bice,
uzeto onako kako je neposredno dato, pripada jednome
s u b j e k t u , jeste iskazano, ima uopste empiricko p o s t o j a n j e
i time stoji na tlu granice i onoga sto je negativno. Ma u
kojim se izrazima ili obrtima razum izrazavao: kada se buni
protiv jedinstva bica i nicega, pozivajuci se na ono sto nepo
sredno postoji, on ce upravo u tome iskustvu naci samo i
jedino o d r e d e n o bice, bice sa jednim ogranicenjem ili nega
cijom, ono jedinstvo koje on odbacuje. Tvrdenje nepo-
srednog bica redukuje se tako na empdricku egzistenciju, cije
p o k a z i v a n j e to tvrdenje nije u stanju da odbaci, jer ona ne
posrednost koje ono hoce da se drzi jeste izvan misljenja.
Isti je slucaj sa n i c i m , samo na suprotan nacin, a ta^ je
refleksija poznata i dovoljno cesto je o njemu vrsena. Nista,
uzeto u njegovoj neposrednosti, pokazuje se kao b i v s t v u j u c e ;
jer po svojoj prirodi ono je isto kao i bice. O nicemu se
misli, ono se predstavlja, o njemu se govori, dakle ono p o
s t o j i ; nista ima svoje bice u misljenju, predstavljanju, govoru
itd. Medutim, to bice se sem toga takode razlikuje od nicega,
stoga se kaze da nista doduse postoji u misljenju i predstav
ljanju, ali da zbog toga o n o ne p o s t o j i , bice ne pripada njemu
103
kao takvom, da samo miSljenje ili predstavljanje jesu to bice.
Pri tome razlikovanju isto tako se ne moze osporavati da
niSta stoji u odnosu prema bidu; ali u tom odnosu, mada on
takode sadrzi razliku, postoji izvesno jedinstvo sa bicem. Ma
na koji nadin se nista izgovorilo ili pokazalo, ono se pokazuje
u vezi ili, ako se hoce, u dodiru sa nekim bicem, neodvojeno
od nekog bica, upravo u nekom postojanju.
Ali, poSto se tako niSta pokazuje u nekom postojanju,
obicno lebdi pred ocima jos ova njegova razlika od bica, da
postojanje nicega apsolutno nije nista Sto pripada njemu sa
mom, da ono na sebi nema bica za samo sebe, da ono nije
bice kao takvo; da niSta predstavlja samo odsutnost bica,
onako kao sto je mrak samo odsutnost svetlosti, hladnoca
samo odsutnost toplote itd. Mrak da ima znacaja samo u
odnosu na oko, u spoljasnjem poredenju sa onim sto je po
zitivno, sa svetloscu, da je isto tako hladnoca nesto samo u
nasem osecaju; da su za sebe, naprotiv, svetlost, toplota, kao
i bice ono objektivno, ono realno, delotvorno, apsolutno dru
gog kvaliteta i vrednosti nego one negativnosti, nego nista.
Moze se cesto naci da se navodi kao neka vrlo vazna reflek
sija i znacajno saznanje da je mrak samo odsutnost svetlosti,
hladnoca samo odsutnost toplote. O ovoj oltroum noj reflek-
siji moze se u ovoj oblasti empirickih predmeta primetiti da
se u svetlosti mrak svakako pokazuje delotvom im , posto on
cini da se svetlost pretvara u boje, cineci je tek na taj nacin
vidljivom, poSto se, kao sto je ranije receno, u cistoj svet
losti isto tako ne vidii kao ni u cistom e mraku. Vidijivost,
medutim, jeste ono dejstvo u oku u kome isto toliko uce-
stvuje ono negativno koliko i svetlost koja se smatra za ono
sto je pozitivno, realno; isto se tako hladnoca dovoljno po
kazuje vodi, nasem osecanju itd., i kada joj mi osporavamo
takozvani objektivni realitet, onda time nije apsolutno nista
dobijeno u odnosu na nju. Ali, osim toga, moglo bi se zame-
riti sto se ovde, isto tako kao gore, govori o negativnome
odredene sadrzine, a ne zastaje se kod samog nicega, iza koga
bice ne zaostaje u praznoj apstraktnosti. niti ima neko pre-
imucstvo. Ali, hladnocu, mrak i njima slicne odredene
negacije treba odmah uzeti za sebe, pa videti Sta je time po
stavljeno u pogledu njihove opste odredbe, prema kojoj se
one ovde uzimaju. One ne treba da su neko niSta uopste, vec
nista svetlosti, toplote itd., necega odredenog, neke sadrzine;
tako su one odredena, sadrziinska niSta, ako se tako moze
reci. Ali jedna odredenost jeste i sama jedna negacija, kao
104
sto ce se d a lje jo s p ok azati; tak o su on e n egativn a nista; ali
n eg a tiv n o n ista je s te n e sto a firm a tiv n o . P reob racan je nicega
u n e s to a fir m a tiv n o p o m o cu n jeg o v e o d red en o sti (k o ja se
m a lo p re p o k a z a la kao n ek o postojdnje u su b jek tu ili m a u
cem u d ru g o m ) izg led a kao n e sto n a jp a ra d o k sn ije svesti koja
c v r sto o s ta je u ra zu m sk oj a p stra k ciji; m a kako da je p rost
taj u vid , ili b a s zb og sa m e sv o je p r o sto te , u vid da je n egacija
n eg a cije n e s to p o z itiv n o p o k a zu je se kao n esto trivijaln o, na
sta o h o li razum za to n em a p o tre b e da ob raca p aznju, prem da
je sa m a stv a r ta cn a , a o n a ne sa m o da p o sed u je tu tacn ost,
vec zb o g o p s to s ti ta k v ih o d red ab a p o sed u je sv o ju b esk on acn u
r a sp r o str a n je n o st i o p stu p rim en u , tak o da bi zaista na to
treb a lo o b r a titi p azn ju .
Jos se o odredbi prelaza bica i nicega jednog u drugo
moze primetiti da prelaz treba isto tako shvatiti bez dalje
refleksivne odredbe. On je neposredan i sasvim apstraktan,
zbog apstraktnosti prelazecih momenata, to jest posto na tim
momentima jos nije postavljena odredenost drugoga, posred-
stvom koga bi oni prelazili; nista jos nije postavljeno na bicu,
mada je bice u sustini nista, i obrnuto. Otuda je nedopustivo
da se ovde primenjuju dalje odredena posredovanja i da se
bice i nista shvate ma u kome odnosu, ono prelazenje jos
nije neki odnos. Prema tome nije dozvoljeno reci: nista jeste
osnov b ca ili bice jeste osnov nicega, nista je uzrok bica
itd.; ili, u nista se moze preci samo pod uslovom da nesto
postoji ili u bice samo pod uslovom nebica. Vrsta odnosa
ne moze biti dalje odredena ako u isto vreme ne bi bile dalje
odredene strane koje se odnose. Veza izmedu razloga i posle-
dice itd. nema vise prosto bice i nista za one strane koje ona
povezuje vec izricno ono bice koje jeste razlog i nesto sto
je doduse samo postavljeno, nije samostalno, ali sto nije
apstraktno nista.

NAPOMENA 4.

Iz dosadasnjega proizlazi kako stoji sa onom dijalek-

tikom o pocetku sveta i njegovoj propasti, kojom je tre
balo dokazati vecnost materije, to jest sa dijalektikom o
bivanju, nastajanju ili nestajanju uopste. Kantova anti-
nomija o konacnosti ili beskonacnosti sveta u prostoru i vre-
menu blize ce se razmotriti docnije, kod pojma kvantitatrvne
beskonacnosti. Ona jednostavna obicna dijalektika pociva
105
na zadrzavanju suprotnosti izmedu bica i nicega. Na sledeci
nacin se dokazuje da nije moguc nikakav pocetak sveta ili
necega:
NiSta ne moze poceti, niti ukoliko neSto postoji niti uko
liko ono ne postoji; jer ukoliko postoji ono ne pocinje tek;
a ukoliko ne postoji ono takode ne pocinje. Ako bi svet, ili
nesto, imao pocetak, onda bi on morao zapoceti u nicemu, ali
u nicemu ili nista nije pocetak; jer pocetak obuhvata u
sebi neko bice, a niSta ne sadrzi u sebi nikakvo bice. Nista
jeste samo nista. U osnovu, u uzroku itd., ako se nista tako
odredi, nalazi se neka afirmacija, bice. Iz istog razloga ta
kode ne moze da nesto prestane. Jer tada bi bice moralo sa-
drzati u sebi nista, medutim bice je samo bice, a ne suprotnost
samoga sebe.
Jasno je da se ovde protiv bivanja ili pocinjanja i presta-
janja, protiv toga jedinstva bica i nicega, ne iznosi nista, vec
se ono asertoricki osporava, pa se bicu i nicemu pripisuje
istina, svakome odvojeno od onog drugog. Pa ipak, ta je
dijalektika bar doslednija od reflektirajuceg predstavljanja.
Za njega vazi kao savrsena istina da bice i nista postoje samo
odvojeno; a s druge strane, ono priznaje pocinjanje i pre-
stajanje kao isto tako istinite odredbe, ali u njima ono fakticki
pretpostavlja nerazdvojnost bica i nicega.
Pri pretpostavci apsolutne odvojenosti bica od nicega sva
kako je sto se tako cesto cuje pocetak ili bivanje nesto
nepojmljivo; jer se prihvata pretpostavka kojom se ukida po
cetak ili bivanje koje se ipak ponovo priznaje, i ta protivrec
nost koju sami postavljaju i cije resenje onemogucuju, naziva
se ono sto je nepojmljivo.
Ovo sto je navedeo jeste takode ista dijalektika koju ra
zum upotrebljava protiv pojma koji se dobija visom analizom
o beskonacno-malim velicinama. O tome pojmu raspravlja se
dalje iscrpnije. Te velicine odredene su kao takve koje se
nalaze u svome iscezavanju, ne pre svoga iscezavanja jer su
one tada konacne velicine, ne posle svoga iscezavanja, jer
one tada nisu nista. Protiv toga cistog pojma cinjena je za-
koja se stalno ponavlja, da takve velicine jesu ili nesto
ili nista; da izmedu bica i nebica ne postoji nikakvo srednje
stanje (stanje je ,ovde jedan nezgodan, varvarski izraz). Pri
ovome je takode usvojena apsolutna odvojenost bica i nicega.
Ali protiv toga je dokazano da su bice i nista u stvari isto,
ili, govoreci onim jezikom da ne postoji apsolutno nita Sto
nije neko srednje stanje izmedu. bica i nicega. Matematika ima
106
da zahvali za svoje najsjajnije uspehe usvajanju one odredbe
kojoj se razum protivi.
Navedeno rezonovanje, koje prihvata laznu pretpostavku
apsolutne odvojenosti bica i nebica i pri njoj ostaje, ne treba
nazivati dijalektikom vec sofisterijom. Jer, sofisterija je rezo-
novanje koje se zasniva na nekoj neosnovanoj pretpostavci,
koja se priznaje bez kritike i nepromisljeno; dijalektikom pak
mi nazivamo ono vise umno kretanje, u kome takvi [cinioci]'
koji se prividaju apsolutno odvojeno prelaze sami od sebe
jedan u drugi, blagodareci onome sta oni jesu, i ona pretpo
stavka [njihove odvojenosti] se ukida. Sama dijalekticka ima-
nentna priroda bica i nicega je takva da oni svoje jedinstvo,
bivanje, pokazuju kao svoju istinu.

2. MOMENTI BIVANJA: NASTAJANJE I NESTAJANJE

Bivanje jeste neodvojenost bica i nicega; ne jedinstvo koje

apstrahuje od bica i nicega, nego kao jedinstvo bica i nicega
bivanje je to odredeno jedinstvo, ili jedinstvo u kome se nalazi
ne samo bice vec i nista. Ali, posto svako, i bice i nista, postoje
neodvojeno od svoga drugog, to ono ne postoji. Oni su dakle u
ovom jedinstvu, ali kao iscezavajuci, samo kao prevazideni.
Oni se sa svoje najpre zamisljene samostalnosti srozavaju na
momente, jos razlikovane, ali u isto vreme prevazidene.
Shvaceni prema ovoj svojoj razlicnosti, svaki se nalazi u
njoj kao jedinstvo sa drugim. Bivanje dakle, sadrzi u sebi bice
i nista kao dva takva jedinstva, od kojih svako i samo pred
stavlja jedinstvo bica i nicega; jedno od njih sadrzi u sebi
bice kao neposredno i kao odnos prema nicemu; drugo sadrzi
nista kao neposredno i kao odnos prema bicu; odredbe se na
laze u tim jedinstvima u nejednakoj vrednosti.
Bivanje je na taj nacin u dvostrukoj odredbi; u jednoj je
nista kao neposredno, to jest ona pocinje od nicega koje se
odnosi na bice, to znaci prelazi u njega, u drugoj je bice kao
neposredno, to jest ona pocinje od bica koje prelazi u nista,
nastajanje i nestajanje.
Obe dredbe su isto, bivanje, a isto tako kao ti tako raz
licni pravci one se uzajamno prozimaju i paralisu. Jedan jeste
nestajanje; bice prelazi u nista, ali nita je isto tako suprotnost
sama sebe, prelazenje u bice, nastajanje. To nastajanje je drugi
pravac; nista prelazi u bice, ali bice isto tako prevazilazi sama
1 Rec cinioci dodao je prevodilac. P rim . red.

107
sebe, pa je staviSe prelazenje u nista, jeste nestajanje. Oni
se ne ukidaju uzajamno, ono jedno ne ukida spolja ono drugo;
ved svako se prevazilazi sam o po sebi i u samom sebi je svoja
suprotnost.

3. UK1DANJE BIVANJA

Ravnoteza u koju nastajanje i nestajanje postavljaju sebe

jeste na prvom mestu samo bivanje. Ali bivanje se isto tako
sazima u mirno jedinstvo. Bice i nista su u bivanju samo kao
ono sto iscezava; ali bivanje kao takvo postoji samo blagoda
reci njihovoj razlicnosti. Stoga njihovo iscezavanje jeste isce-
zavanje bivanja ili iscezavanje samog isdezavanja. Bivanje je
nezadrzivi nemir, koji se srozava u mirao rezultat.
To bi se takode moglo izraziti ovako: bivanje je iscezavanje
bica u nista i nicega u bice, i iscezavanje bica i nicega uopste;
ali ono se u isto vreme zasniva na njihovoj razlici. Bivanje,
dakle protivreci sebi u samom sebi, jer ono u sebi ujedinjuje
ono sto je sebi suprotno; a takvo ujedinjenje razara sebe.
Taj rezultat je iscezlost, ali ne kao nista; tako bi on bio
samo vracanje u jednu od vec prevazidenih odredaba, a ne
rezultat nicega i bica. On jeste jedinstvo bica i nicega koje se
pretvorilo u mirnu jednostavost. M im a jednostavnost pak jeste
bice, pa ipak isto tako ne viSe za sebe, vec kao odredba celine.
Bivanje kao prelazenje u jedinstvo bica i nicega, koje jeste
kao bivstvujuce ili koje ima oblik jednostranog neposrednog
jedinstva tih momenata, jeste postojanje.

NAPOMENA

Prevazilazenje i ono sto je prevazideno (ono Sto je ideelno)

jeste jedan od najvaznijih pojmova filozofije, jedna osnovna
odredba koja se ponavlja apsolutno svuda, ciji sm isao treba
tacno shvatiti i narocito ga razlikovati od nidega. Ono sto
se prevazilazi ne pretvara se time u niSta. NiSta je ono sto je
neposredno, naprotiv ono Sto je prevazideno jeste nesto
posredovano; to je ono nebivstvujuce, ali kao rezultat koji je
potekao od nekog bida. Stoga ono jos ima na sebi onu odre
denost iz koje proizlazi.
Prevazici (aufheben) ima u jeziku dvostruki smisao: znaci
isto sto sacuvati (aufbewahren), odrzati (erhalten), a u isto
vreme znaci uciniti da prestane (aufhoren lassen), dokrajciti
108
(ein Ende rnachen). Vec samo sacuvanje (Aufbewahren) obu-
hvata u sebi ono negativno, da se od necega otklanja njeeova
neposrednost a time i postojanje koje je izlozeno spoljaSnjim
uticajima, kako be se ono odrzalo. Na taj nacin, ono preva
zideno jeste u isto vreme nesto sacuvano, koje je izgubilo samo
svoju neposrednost, ali zbog toga nije unisteno. Navedene
dve odredbe prevazilazenja (des Aufhebens) mogu se leksicki
navesti kao dva znacenja te reci. Pri tom bi moralo biti neo-
bicno to sto je jedan jezik dospeo dotle da jednu istu rec upo-
trebljava za dve suprotne odredbe. Za spekulativno misljenje
je prijatno sto se u jeziku nalaze reci koje u samima sebi imaju
izvesno spekulativno znacenje; nemacki jezik ima vise takvih.
Dvosmislenost latinske reci: tollere 1 (koja je postala cuvena
po Ciceronovoj sali: tollendum esse Octavium ) 2 ne ide tako
daleko; afirmaEvna odredba ide samo do uzdizanja. Nesto je
samo utoliko prevazideno ukoliko je stupilo u jedinstvo sa
svojom suprotnoscu; u toj blizoj odredbi ono se kao nesto
reiiektovano moze zgodno oznaciti kao momenat. Tezina i od-
stojanje od jedne tacke zovu se kod poluge njeni mehanicki
momenti, zbog istosti njihovog dejstva i pored svih ostalih
razlika necega realnog, kao sto je to neka tezina, i necega ide-
elnoga, ciste prostorne odredbe, linije; vidi Enciklopediju filo-
zofskih nauka, 3. izdanje 261., primedba. Jos cesce ce se
primecivati to sto se u filozofskoj terminologiji za reflektirane
odredbe upotrebljavaju latinski izrazi, ili zato sto maternji je
zik nema za njih izraze, ili ako ih ima, kao ovde, onda zato
sto izraz maternjeg jezika podseca vise na ono sto je nepo
sredno, a tudi jezik vise na ono sto je reflektovano.
Blizi smisao i izraz koje dobijaju bice i nista time sto
su sada m om en ti ima da se pokazu pri posmatranju postojanja
kao jedinstva u kome su oni sacuvani. Bice je bice i nista je
nista samo u njihovoj razlicitosti jednoga od drugoga; u svojoj
pak istini, u svome jedinstvu, oni su iscezli kao te odredbe i
sada su nesto drugo. Bice i nista jesu isto; zbog toga sto su
isto oni vise nisu bice i nista, pa imaju razlicitu odredbu; u
bivanju oni su bili nastajanje i nestajanje; u postojanju kao
jednom drukcije odredenom jedinstvu oni su opet drukcije
odredeni momenti. To pak jedinstvo ostaje njihova osnova iz
koje oni vise ne istupaju ka apstraktnom znacenju bica i
nicega.
1 Tollere lat. podici, ukloniti. _ .. . .
2 Igra rei, a znaci istovremeno: treba podici Oktavija i treba
ukloniti Oktavija P rim . u red.
109
 Druga glava

POSTOJANJE

Postojanje jeste odredeno bide; njegova odredenost jeste

bivstvujuca odredenost, kvalitet. Blagodareci svom e kvalitetu
nesto se nalazi nasuprot necem drugome, prom enljivo je i ko
nacno, apsolutno je negativno odredeno ne samo nasuprot dru
gome vec takode u sebi. Ta njegova negacija pre svega nasuprot
konadnome necemu jeste ono Sto je beskonacno; apstraktna
suprotnost u kojoj se te odredbe pokazuju razresava se u bes
konacnost bez suprotnosti, u bice za sebe.
Tako se istrazivanje postojanja deli na ova tri odeljka:
A. Postojanje kao takvo,
B. Nesto i drugo, konacnost,
C. Kvalitativna beskonacnost.

A. Postojanje kao takvo

Na postojanju
a) kao takvom treba pre svega razlikovati njegovu odre
denost
b) kao kvalitet. Taj pak kvalitet treba shvatiti kako u
jednoj tako i u drugoj odredbi postojanja, kao realitet i kao
negaciju. Ali u tim odredenostim a postojanje je isto tako re
flektovano u sebe; i postavljeno kao takvo ono je
c) Nesto, postojece.

a) P o s t o j a n j e uopste

Iz bivanja proizlazi postojanje. Postojanje jeste jedno

stavna jednost bica i nicega. Zbog te svoje jednostavnosti ono
ima formu necega sto je neposredno. Njegovo posredovanje,
bivanje, nalazi se iza njega. To se posredovanje prevazislo,
usled dega se postojanje pojavljuje kao nesto prvo, od cega se
polazi. Postojanje se nalazi prvo u jednostranoj odredbi bica;
druga odredba koju ona sadrii, nista, isto tako ce se na njemu
pojaviti nasuprot onoj.
Ono nije prosto bice, vec postojanje (D asein), etimoloSki
shvaceno, bice na izvesnom mestu; ali predstava prostora ne
spada ovde. Postojanje, prema svome postajanju, jeste uopSte
110
 bice sa nekim nebicem, tako da je to nebice primljeno u prosto
jedinstvo sa bicem. Nebice , primljeno u bice tako da se kon-
kretna celina nalazi u formi bica, neposrednosti, sacinjava
odredenost kao takvu.
Ta celina je isto tako u formi, to jest odredenosti bica, jer
bice se isto tako pokazalo da u bivanju predstavlja samo jedan
momenat, ukinut, negativno odreden; no ona je takva za nas
u nasoj refleksiji, jos nije postavljena sama po sebi. Ali odre
denost postojanja kao takva jeste postavljena odredenost
koja se nalazi takode u izrazu postojanje (Dasein).
To dvoje treba uvek vrlo dobro razlikovati jedno od drugog;
samo ono sto je postavljeno u jednome pojmu spada u nje
govo geneticko razmatranje, u njegovu sadrzinu. Medutim, ona
odredenost koja jos nije postavljena u njemu samom pripada
nasoj refleksiji, ona se odnosi na prirodu samog pojma, ili
ona predstavlja spoljasnje uporedivanje; isticanje jedne odre
denosti kao sto je ova poslednja moze sluziti samo objasnjenju
ili prethodnom nagovestavanju onoga toka koji ce se prikazati
u samom razvoju. Da se celina, jedinstvo bica i nicega, nalazi
u jednostranoj odredenosti bica, to je jedna spoljasnja reflek
sija; u negaciji, medutim, u necemu i drugome itd. ono ce do-
speti dotle da postoji kao postavljeno. Ovde je trebalo da
se skrene paznja na navedenu razliku; medutim, istaci, polo-
ziti racun o svemu onome sto je refleksija u stanju da sebi
dozvoli, to bi nas navelo na takvu rasplinutost da anticipiramo
ono sto se mora pokazati na samoj stvari. Mada takve reflek
sije mogu sluziti da olaksaju pregled, pa time d razumevanje,
one svakako povlace za sobom i tu nezgodu da izgledaju kao
neopravdana tvrdenja, razlozi i osnovi za ono sto dolazi dalje.
Stoga ih ne treba uzimati ni za sta vise do za ono sto one u
stvari jesu, pa ih razlikovati od onoga sto predstavlja momenat
u razvoju same stvari.
Postojanje odgovara bicu prethodne sfere; pa ipak, bice
je ono sto je neodredeno, usled cega se na njemu ne pokazuju
nikakve odredbe. Medutim, postojanje (Dasein) jeste odre
deno bice, nesto konkretno; stoga se na njemu odmah poka
zuje vise odredaba, razliciti odnosi njegovih momenata.

b) K v a l i t e t
Zbog neposrednosti u kojoj su bice i nista u postojanju
jedno, oni ne izlaze jedno izvan drugoga; koliko je postojanje
bivstvujuce, toliko je ono nebice, ono je odredeno. Bice nije
111
ono sto je opste, odredenost nije ono sto je posebno. Odrede
nost se joS nije odvojila od bica; doduSe, ona se i nece vise od
njega odvojiti, jer ono istinito koje sada lezi u osnovi jeste
jedinstvo nebica sa bicem; na tom e jedinstvu kao osnovu po
kazuju se sve dalje odredbe. Ali odnos u kome ovde odredenost
stoji sa bicem jeste neposredno jedinstvo obojega, tako da jos
nije postavljeno nikakvo razlikovanje izmedu njih.
Odredenost izolovana tako za sebe kao bivstvujuca odrede
nost jeste kvalitet, nesto sasvim prosto, neSto neposredno.
Odredenost uopSte jeste ono opStije koje isto tako moze da
bude i ono sto je kvantitativno kao i nesto dalje odredeno. Zbog
ove prostote o kvalitetu kao takvom ne moze se nista dalje
reci.
Ali samo postojanje, u kome se sadrzi isto tako nista kao
i bice, jeste merilo za jednostranost kvaliteta kao samo nepo
sredne ili bivstvujuce odredenosti. Kvalitet treba isto tako po-
staviti u odredbi nicega, cime se onda stavlja neposredna ili
bivstvujuca odredenost kao neka razlicita, reflektovana odre
denost; tako nista, kao ono odredeno neke odredenosti, jeste
isto tako neSto reflektovano, neko odricanje. Kvalitet, koji
tako razlikovan vazi kao bivstvujuci, jeste realitet; kao opte-
recen nekim odricanjem, on je negacija uopste koja je isto
tako neki kvalitet, ali koji se smatra za neki nedostatak, pa se
dalje odreduje kao granica, ogranicenje.
Oboje su neko postojanje; ali u realitetu kao kvalitetu sa
akcentom da bude bivstvujuci, sakriveno je to da on sadrzi
odredenost, dakle i negaciju; stoga se samo realitet smatra za
nesto pozitivno, iz kojeg je odstranjeno odricanje, ogranicenje,
nedostatak. Negacija, uzeta kao cist nedostatak, bila bi ono
sto je nista; ali ona je jedno postojanje, neki kvalitet, samo
odreden nekim nebicem.

NAPOMENA

Reailtet moze izgledati da je visesmislena rec, jer se upo-

trebljava za razlicite odredbe, cak za suprotne. U filozofskom
smislu govori se, recimo, o cisto em p iriiko m realitetu kao ne
kom nisi tavnom postojanju. Kad se pak za m isli, pojmove i
teorije kaze da nemaju reaiiteta, onda to znai da njima ne
pripada nikakva stvarnost; po sebi ili u pojmu moze, na pri
mer, ideja Platonove republike doista da bude istinita. Tu se
ideji ne odrice njena vrednost i ona se pored realnosti takode
dopusta. Ali nasuprot takozvanim pukim idejama, nasuprot
112
pukim pojmovima, jedino ono sto je realno smatra se za ono
sto je istinito. Smisao u kome se jedamput odlucivanje o
istinitosti neke sadrzine pripisuje spoljasnjem postojanju isto
je tako jednostran kao kada se ideja, sustina ili takode unu-
trasnji osecaj zamisljaju kao ravnodusni prema spoljasnjem
postojanju, pa se stavise smatraju utoliko izvrsnijim ukoliko
su udaljeniji od realnosti.
Kd izraza realitet treba spomenuti nekadasnji meta-
fizicki po jam o bogu, koji je narocito bio uzet za osnovu tako-
zvanog ontoloskog dokaza za postojanje boga. Bog je bio defi-
nisan kao sku p svih realiteta, pa je o tome skupu bilo receno
da on u sebi ne sadrzi nikakvu protivrecnost, da nijedan od
tih realiteta ne ukida drugi realitet; jer se realitet mora shva-
titi samo kao neka savrsenost, kao nesto afirmativno koje ne
sadrzi nikakvu negaoiju. Prema tome, realiteti nisu medusobno
suprotni i ne protivrece jedni drugima.
Kod ovog pojma realiteta pretpostavlja se da realitet ostaje
jos i kada se u mislima odstrani svaka negacija; ali time se
ukida svaka odredenost realiteta. Realitet je kvalitet, postoja
nje; time realitet sadrzi momenat negativnoga i jedino blago-
darcci tome realitet je ono odredeno koje on jeste. U takozva-
nom em inentnom smislu ili kao beskonacan, u obicnom
znacenju reci, kako ga treba uzeti, realitet se prosiruje u
ono sto je bez odredbe i gubi svoje znacenje. Dobrota boga
nije navodno dobrota u obicnom smislu, vec u eminentnom
smislu, nije razlicna od pravde, vec je njome temperirana
(jedan Lajbnicov posrednicki izraz), kao i obmuto pravda
dobrotom; na taj nacin niti je dobrota vise dobrota, niti pravda
vise pravda. Sila navodno treba da je temperirana mudroscu,
ali tada ona nije sila kao takva, jer bi bila potcinjena mudro-
sti, mudrost treba da bude prosirena u silu, ali ona tada
iscezava kao ona mudrost koja odreduje svrhu i meru. Pravi
pojam beskonacnoga i njegovo apsolutno jedinstvo, koji ce se
docnije pokazati, ne treba da se shvati kao neko temperiranje,
uzajamno ogranicavanje ili mesanje, kakav je neki povrsan
odnos koji se drzi u neodredenoj magli, a kojim se moze zado-
voljiti samo bespojmovno predstavljanje. Realitet kao od
redeni kvalitet, kako se on shvata uonoj definicijiboga, prestaje
biti realitet ako se lisi njegove odredenosti; tada on postaje
apstraktno bice; bog kao ono cisto realno u svemu realnome
ili kao skup svih realiteta jeste isto ono bezodredbeno 1 besadr-
zinsko, kao prazni apsolut u kome sve jeste jedno.
i 113
 Ako se tome nasuprot realitet uzme u njegovoj odrede
nosti , onda se, poSto on suStinski sadrZi mom enat onoga Sto
je negativno, isto tako skup svih realiteta pretvara u skup svih
negacija, u spoj svih protivrednosti, pre svega, recimo, u apso-
lutnu silu, u kojoj je apsorbovano sve Sto je odredeno, ali
poSto ona sama postoji sam o ukoliko im a sebi nasuprot joS
neSto Sto njome nije prevazideno., to se ona pretvara u ap
straktno niSta, dim se zam isli kao proSirena u ostvarenu bez-
granicnu silu. Ono realno u svemu Sto je realno, bice u svakom
postojanju, koje navodno izrazava pojam boga, nije niSta drugo
do apstraktno bice, ono isto Sto je niSta.
Odredenost jeste negacija postavljena kao afirmativna, je
ste Spinozin stav: Omnis determ inatio est negatio. Taj je stav
beskrajno vazan; sam o negacija kao takva jeste besformna
apstrakcija; ali spekulativna filozofija ne sme da se optuzuje
da je za nju negacija ili niSta ono Sto je poslednje; niSta isto
tako nije za nju ono istinito kao ni realitet.
Iz ovog stava da je odredenost negacija proizlazi kao nje
gova nuzna konsekvencija jedinstvo Spinozine supstancije,
ili da postoji samo jedna supstancija. Misljenje i bice ili pro-
stom ost, te dve odredbe naime koje Spinoza im a u vidu, on
je morao u tom e jedinstvu da svede na jedno; prema Spino-
zinoj definioiji, o kojoj ce kasnije biti reci, beskonacnost ne
cega jeste njegova afirmacija. Otuda je on shvatio miSljenje
i bice kao atribute, to jest kao takve odredbe koje nemaju
neko posebno postojanje, neko bice-po-sebi-i-za-sebe, vec po
stoje samo kao ukinute, kao momenti; ili StaviSe oni za njega
nisu cak ni momenti, jer supstancija je ono Sto je u samom
sebi potpuno bez odredbe, te njeni atributi, kao i modusd, jesu
razlikovanja koja cini neki spoljaSnji razum. Isto tako ni
supstancijalitet individua ne moze da se odrzi nasuprot onome
stavu. Individuum je odnos prema samom sebi po tome Sto
svemu drugom postavlja granice; ali te granice jesu time isto
tako granice njega samog, odnosi prema drugome, on nema
svoje postojanje u sebi samom. DoduSe, individuum je nesto
vise, a ne samo ono Sto je ograniceno sa svih strana, ali to
sto je vise spada u drugu sferu pojma; u metafizici bica indi
viduum je nesto apsolutno odredeno; a da neSto takvo, da
ono konacno kao takvo postoji po sebi a za sebe, protiv toga
se odredenost sustinski istice kao negacija, i uvlaci ga u ono
isto negativno kretanje razuma koje cini da sve iScezava u
apstraktnom jedinstvu, u supstanciji.

114
 Negacija stoji neposredno nasuprot realitetu; osim toga
v reflelc1jovanih odredaba negacija se suprotstavlja
- r S 'w T me je J'e JeaIitet koji reflektira na negaciju,
kao takvomaj o r s k r i v f r n m s a ,im o koJe * u realitet
Kvalitet je pre svega osobina tek u tome smislu ako se
u nekom[spoljasnjem odnosu pokazuje kao imanentna odredba.
Podosobm am a, na primer, biljaka podrazumeva j u se one od-
ledbe koje su necemu svojstvene ne samo uopSte, vec ukoliko
se ono pomocu njih odrzava u odnosu prema drugima na jedan
osobeni nacin, koji ne pusta na volju tudim uticajima koji su
na nj izvrseni, vec pribavlja vaznost svojim vlastitim odred
bama u drugome, mada to drugo ne udaljuje od sebe. Odre
denosti koje vise rniruju, na primer figure, oblik, ne zovu se,
nasuprot tome, osobine, cak ni kvaliteti, ukoliko se zamisljaju
kao promenljive, koje nisu identicne sa bicem.
Kvaliranje ili inkvaliranje, izraz filozofije Jakova Bema,
koja ide u dubinu, ali u mutnu dubinu, znaci kretanje nekog
kvaliteta (kiseloga, oporog, ljutog itd.) u sebi samom, ukoliko
se on u svojoj negativnoj prirodi (u svojoj muci Qual)
odvaja od drugoga i utvrduje, ukoliko je uopste svoj nemir u
samom sebi, prema kome se on prodzvodi a odrzava samo u
borbi.

c) N e s t o

Na postojanju (Desein) je njegova odredenost bila razli-

kovana kao kvalitet; na tome kvalitetu kao postojecem jeste
razlika, razlika realiteta i negacije. Ma koliko da su te razlike
prisutne na postojanju, ipak su one isto tako nistavne i pre-
vazidene. Sam realitet sadrzi u sebi negaciju, jeste postojanje,
a ne neodredeno, apstraktno bice. Isto tako negacija je posto
janje, ne ono nista koje treba da bude apstraktno, vec je ono
tu postavljeno kakvo je po sebi, kao bivstvujuce, kao pripadno
postojanju. Tako kvalitet uopste nije odvojen od postojanja,
koje je samo odredeno, kvalitativno bice.
To prevazilazenje razlikovanja jeste nesto vise od prostog
njegovog povlacenja i spoljasnjeg ponovnog izostavljanja, ili
od jednostavnog vracanja prostome pocetku, postojanju kao
takvom. Razlika se ne moze izostaviti; jer ona postoji. Ono
sto je cinjenicko, dakle sto postoji, jeste postojanje uopSte,
razlika na njemu i prevazilazenje te razlike; postojanje ne
kao ono Sto je bez razlike, kao u pocetku, vec kao ono sto je
8* 115
blagodaredi prevazilazcnju razlike opet jednako sa samim so
bom, jednostavnost postojanja posredovana tim prevazilaze-
njem. Ta prevazidenost razlike jeste vlastita odredenost po
stojanja; tako je ono bice u sebi; postojanje jeste ono p o
sto jece, nesto.
N esto predstavlja prvu negaciju negacije, kao jednostavan
bivstvujuci odnos prema sebi. Postojanje, zivot, m isljenje itd.
odreduju se sustinski kao postojece, zivece, mislece (Ja) itd.
Ova je odredba krajnje vazna, da se ne bi zastalo kod posto
janja, zivota, miSljenja itd., takode ni kod bozanstva (um esto
boga), kao opstosti. N esto vazi za predstavu s pravom kao
realno. Pa ipak, nesto jos predstavlja jednu vrlo povrsnu od
redbu; kao i realitet i negacija, postojanje i njegova odrede
nost, doduse, nisu vise prazne odredbe: bice i nista, ali su
sasvim apstraktne odredbe. Zbog toga one i jesu najpoznatiji
izrazi, te ih refleksija, koja je bez filozofskog obrazovanja,
najcesce upotrebljava, uliva u njih svoj a razlikovanja i veruje
da u njima poseduje neSto sto je vrlo dobro i strogo odredeno.
Ono negativno negativnoga jeste kao nesto samo pocetak
subjekta; bice u sebi samo tek sasvim neodredeno. Ono se
dalje odreduje na prvom m estu kao bivstvujuce za sebe i tako
dalje, dok tek u pojmu dobija konkretni intenzitet subjekta.
U osnovi svih ovih odredaba lezi negativno jedinstvo sa sobom.
Ali, pri tome treba razlikovati negaciju kao prvu, kao nega
ciju uopste, od druge negacije od negacije negacije, koja je
konkretna, apsolutni negativitet, dok je nasuprot tome ona
prva negacija samo apstraktni negativitet.
Nesto jeste bivstvujuce kao negacija negacije; jer negacija
negacije jeste ponovno uspostavljanje prostog odnosa prema
sebi; ali neSto je time isto tako posredovanje sebe sa samim
sobom. Posredovanje sebe sa samim sobom postoji vec u
onome Sto je prosto kod necega, potom jos odredenije u bicu
za sebe, u subjektu, itd., takode vec u bivanju postoji samo
sasvim apstraktno posredovanje; posredovanje sa sobom jeste
postavljeno u neSto ukoliko je ovo odredeno kao jednostavna
identicnost. Na postojanje posredovanja uopSte moze se
skrenuti paznja nasuprot piincipu proste neposrednosti znanja
koju neki istiu, a iz koje je navodno odstranjeno posredo
vanje; ali nije potrebno da se i dalje posebno skrece paznja
na momenat posredovanja; jer on se nalazi svuda i u svemu,
u svakom pojmu.
To posredovanje sa sobom, koje neSto jeste po sebi, uzeto
samo kao negacija negacije, nema kao svoje strane nikakve
116
 konkretne odredbe; tako se ono svodi na prosto jedinstvo, koje
jeste bice. Nesto jeste, pa jeste takode neko postojece; ono ie
po sebi osim toga takode bivanje, ali bivanje koje nema vise
za svoje momente samo bice i nista. Jedan od tih momenata,
bice, jeste sada postojanje d osim toga postojece. Drugi mome
nat jeste isto tako neko postojece, ali je odredeno kao ono
negativno necega, drugo. Nesto kao bivanje jeste neko pre
lazenje, ciji su momenti i sami nesto i koje zbog toga jeste
promena; bivanje koje je vec postalo konkretno. Medu
tim, nesto se menja pre svega samo u svome pojmu; ono tako
jos nije postavljeno kao posredujuce i posredovano; najpre je
samo kao ono sto se jednostavno odrzava u svome odnosu
prema sebi, a njegovo negativno kao neSto sto je isto tako
kvalitativno, samo neko drugo uopste.

B. K o n a c n o s t

a) Nesto i drugo; oni su najpre ravnoduSni jedno prema

drugome; drugo je takode neko neposredno postojece, jedno
nesto; na taj nacin negacija pada izvan njih oboje. Nesto je
po sebi nasuprot svome bicu-za-drugo. Ali odredenost pripada
takode njegovoj posebitosti, i jeste;
b) njegova odredba koja isto tako prelazi u svojstvo koje,
buduci identicno sa onom odredenoscu, sacinjava imanentno
i u isto vreme negirano bice-za-drugo, granicu nedega, koja
c) jeste imanentna odredba samog necega, a prema tome
nesto jeste ono sto je konacno.
U prvome odeljku u kome je razmatrano postojanje uop
ste, ono je, kako je prvo shvaceno, imalo odredbu bivstvujuceg.
Zbog toga momenti njegova razvoja, kvalitet i nesto, isto tako
imaju afirmativnu odredbu. Medutim, u ovome se odeljku
razvija ona negativna odredba koja lezi u postojanju i koja je
tamo bila samo tek negacija uopste, prva negacija, a sada je
odredena kao tacka bica u sebi necega, kao negacija negacije.

a) N e s t o i d r u g o

1. Nesto i drugo jesu oboje na prvom mestu postojece ili

nesto.
Na drugom mestu, svako od njih jeste isto tako drugo.
Svejedno je koje ce se imenovati najpre i samo zato kao nesto;
(u latinskome, kada se pojave u jednoj recenici, oboje se zovu
117
aliud, ili jedan drugoga, alius alium; kod uzajam nosti ana
log je izraz: alter alterum ). Ako jedno postojanje oznacimo
kao A, a neko drugo kao B, onda je pre svega B odredeno kao
ono Sto je drugo. Ali A je isto tako drugo onoga B. Oboje jesu
na isti nacin drugo. Da bi se fiksirala razlika i to nesto koje
treba shvatiti kao afirmativno, sluzi red ovo. Ali ovo izrazava
upravo to da ovo razlikovanje i isticanje jednoga necega pred
stavlja subjektivno oznacavanje, koje kao takvo pada izvan
samog neceg. U to spoljasnje pokazivanje pada celokupna od
redenost; sam izraz: ovo ne sadrzi nikakvu razliku; sve i svako
neSto je zapravo isto tako ovo, kao sto je takode drugo. Misli
se da se recju ovo izrazava neSto sto je potpuno odredeno:
previda se da jezik kao tvorevina razuma izrazava samo nesto
sto je opSte, izuzimajuci ime nekog pojedinacnog predmeta;
ali individualno im e predstavlja jednu besm islicu u tom sm i
slu sto ono ne izrazava neSto Sto je opste, i pokazuje se iz istog
razloga kao nesto prosto postavljeno, nesto proizvoljno, kao
Sto najzad i osobena imena mogu proizvoljno da se usvajaju,
daju ili isto tako menjaju.
Prema tome, drugobavstvo se pokazuje kao odredba koja
je tuda tako odredenom postojanju, ili ono drugo se pokazuje
izvan nekog postojanja; delim ice zato Sto se postojanje odre
duje kao drukcije tek putem uporedivanja sa trecim, delom
zato Sto se definiSe kao drukdije samo zbog drugoga koje se
nalazi izvan njega, a ne Sto je za sebe takvo. U isto vreme, kao
Sto je primeceno, svako postojanje se odreduje i za predstavu
isto tako kao neko drugo postojanje, tako da ne ostaje nijedno
oostojanje koje bi bilo odredeno samo kao jedno postojanje,
coje ne bi bilo izvan nekog postojanja, koje dakle i samo ne
bi bilo drugo.
Oboje su definisani ne samo kao nesto vec i kao drugo,
dakle oni su isto, te izmedu njih ne postoji joS nikakva razlika.
Ali, ta istost odredaba spada isto tako sam o u spoljaSnju ref
leksiju, u njihovo uporedivanje; medutim, kako je ono Sto je
drugo prvobitno postavljeno, takvo je ono za sebe doduse u
odnosu prema necemu, ali i za sebe izvan njega.
Trece, ono Sto je drugo treba stoga shvatiti kao izolovano,
u odnosu prema njemu samom; apstraktno kao ono Sto je
drugo; Platonovo xi Sxepov, koje je on kao jedan od momenata
totaliteta suprotstavio onome jednome, pripisujuci na taj na
cin onome drugome neku narocitu prirodu. Tako ono drugo,
shvaceno jedino kao takvo, ne predstavlja drugo necega, vec
drugo po sebi samom, to jest drugo samoga sebe. Drugo
118
koje je takvo po svojoj odredbi jeste fizicka priroda; ona je
d m g o duha ta njena odredba je na taj nacin pre svega jedna
prosta relativnost, kojom se ne izrazava neki kvalitet same
prirode vec samo neki odnos koji je za nju spoljasan. Ali,
posto je duh istinito nesto, te je usled toga priroda sama po
sebi samo ono sto je ona nasuprot duhu, to je, ukoliko se ona
shvati za sebe, njen kvalitet upravo to da bude ono drugo u
samoj sebi, ono sto bivstvuje izvan sebe (u odredbama pro
stora, vremena, materije).
Drugo za sebe jeste drugo u samom sebi, time drugo sama
sebe, na taj nacin drugo drugoga, dakle ono sto je u sebi
apsolutno nejednako, sto sebe negira, ono sto sebe menja.
Ali, ono isto tako ostaje identicno sa sobom, jer to u sta bi
se ono promenilo jeste ono drugo koje inace nema nikakve
druge odredbe; medutim, ono sto se menja nije odredeno da
bude drugo ni na koji drugi nacin vec na taj isti; stoga se ono
sliva u njemu jedino sa sobom . Na taj nacin je ono postav
ljeno kao ono sto je u sebe reflektovano s prevazilazenjem
drugobivstva, kao ono nesto koje je identicno sa sobom, od
cega je dakle drugobivstvo, koje je u isto vreme njegov mome
nat, nesto razlicito, sto njemu ne pripada kao samo nesto.
2 . Nesto se odrzava u svome nepostojanju; ono je u sus
tini jedno sa njim i u suStini nije jedno sa njim. Ono dakle,
stoji u odnosu prema svome drugobivstvu; ono nije cisto svoje
drugobivstvo. Drugobivstvo se u isto vreme u njemu sadrzi
i u isto je vreme jos od njega odvojeno ; ono je bice-za-drugo.
Postojanje kao takvo jeste ono sto je neposredno, ono sto
je bez odnosa; ili ono je u odredbi bica. Ali postojanje kao
bice koje sadrzi u sebi nebice jeste odredeno , u sebi negirano,
i tada je pre svega drugo, no posto se u svojoj negiranosti
u isto vreme takode odrzava, ono je samo bice-za-drugo.
Ono se odrzava u svome nepostojanju (Nichtdasein) i jeste
bice, ali ne bice uopste, vec kao odnos prema sebi nasuprot
svome odnosu prema drugome, kao jednakost sa sobom nasu
prot svojoj nejednakosti. Takvo bice jeste bice po sebi.
Bice-za-drugo i bice po sebi sacinjavaju dva momenta ne-
ccga. Tu se javljaju ova dva para odredaba: 1. Nesto i drugo.
2. Bice-za-drugo i bice po sebi. Prve dve odredbe sadrze bezod-
nosajnost svoje odredenosti; nesto i drugo padaju jedno izvan
drugog. Ali njihova istina jeste njihov odnos; stoga bice-za-dru-
go i bice po sebi jesu one odredbe, postavljene kao momenti
onoga sto je jedno i isto, kao odredbe koje su odnosi i koje
os taj u u svome jedinstvu, u jedinstvu postojanja. Time svaki

119
sam sadrzi u sebi i isto vreme i onaj svoj m om enat koji se
od njega razlikuje.
Bice i niSta u svome jedinstvu, koje je postojanje, nisu
viSe kao bice i niSta; onii su to sam o izvan svoga jedinstva;
tako su onii u svome nem im om jedinstvu, u bivanju, nasta
janje i nestajanje. Bice u necem u jeste bice-po-sebi. Bice,
odnos premi sebi, jednakost sa sobom , nije sada vise nepo
sredno vec je odnos prema sebi samo kao nebice drugobivstva,
(kao postojanje koje je u sebe reflektovano). Isto tako ne-
bide kao momenat nedega nije u tom e jedinstvu bida i nebica
nepostojanje uopste, vec je drugo, i odredenije prema razli-
kovanju bida od njega u isto vreme je odnos prema svome
nepostojanju, bice-za-drugo.
Prema tome, bice-po-sebi je, prvo, negativan odnos prema
nepostojanju, ono ima drugobivstvo izvan sebe i stoji njemu
nasuprot; ukoliko nesto jeste po sebi, ono je liSeno drugobiv
stva i bica-za-drugo. Ali, drugo, ono samo ima nebice takode
u sebi; jer ono samo jeste nebice bica-za-drugo.
Ali, bice-za-drugo je, prvo, negacija onoga jednostavnog
odnosa bida prema sebi koji pre svega treba da je postojanje
i nesto; ukoliko je nesto u drugome ili za nesto drugo, ono
je liSeno vlastitog bida. Ali, drugo, ono nije nepostojanje kao
cisto nista; ono je nepostojanje koje ukazuje na bide po sebi
kao na svoje u sebe reflektovano bide, isto onako kao sto,
obrnuto, bide po sebi ukazuje na bice-za-drugo.
3. Oba momenta jesu odredbe onoga sto je jedno i isto,
naime necega. NeSto jeste po-sebi ukoliko se ono, izasavsi iz
bica-za-drugo, vratilo u sebe. Ali, nesto ima takode jednu od
redbu ili okolnost po sebi (ovde akcenat pada na rec p o ) ili
na sebi, ukoliko je ta okolnost spolja na njemu, ukoliko je
bice-za-drugo.
To dovodi do jedne dalje odredbe. Bice po sebi i bice-za-
-drugo jesu pre svega razlicni; ali da neSto ima takode na sebi
ono isto sto ono jeste po sebi i, obrnuto, da ono jeste takode
po sebi ono sto je kao biice-za-drugo, to je identitet bida po
sebi i bica-za-drugo, shodno odredbi da samo nesto jeste ono
sto je jedno i isto oba momenta, dakle, da su u njemu neod-
vojenii. Formalno uzev taj se identitet pokazuje vec u obla-
sti postojanja, ali izricndje u razmatranju suStine i potom od
nosa izmedu unutrasnjosti i spoljagnjosti, a najodredenije u
razmatranju ideje kao jedinstva pojma i stvarnosti. Veruje
se da se redju po-sebi kazuje neSto uzvisenije kao i recju unu
trasnje; ali ono sto nesto jeste samo po sebi, ono je takode
120
 samo u njemu; po-sebi je samo jedna apstraktna, a samim tim
spoljasnja odredba. Izrazi: u njemu nema nista, ili: u tome
ima nesto, sadrzi u sebi, mada pomalo nejasno, da ono sto
jeste u necemu pripada i njegovome bicu-po-sebi, njegovoi
unutrasnjoj pravoj vrednosti.
Mozemo primetiti da se ovde pokazuje smisao stvari-po-
-sebi, koja predstavlja jednu vrlo prostu apstrakciju, ali je
izvesno vreme predstavljala jednu vrlo vaznu odredbu, tako
reci nesto otmeno, kao sto je i stav da mi ne znamo sta su
stvari po sebi predstavljao jednu mudrost koja je uzivala veliki
ugled. Stvari se zovu po-sebi ukoliko se apstrahuje od sva-
kog bica-za-drugo, sto uopste znaci: ukoliko se one zamisljaju
bez ikakve odredbe, kao nista. U tome smislu se, naravno, ne
moze znati sta je stvar po sebi . Jer pitanje: sta? zahteva da se
navedu odredbe; ali posto one stvari o kojima bi, shodno
tome zahtevu, trebalo navesti odredbe, u isto vreme treba da
budu stvari po sebi , znaci zapravo bez odredaba, to je, na
besmislen nacin, u samo pitanje uneta nemogucnost odgovora,
ili se daje samo besmislen odgovor. Stvar po sebi jeste isto
sto i apsolut o kome se ne zna nista do to da je u njemu sve
jedno. Stoga se vrlo dobro zna sta su te stvari po sebi; kao
takve one su samo i jedino neistinite, prazne apstrakcije. Me
dutim, sta stvar po sebi jeste uistinu, sta je zaista po sebi,
to je ono sto se prikazuje u logici , ali pri tome se pod onim
po sebi podrazumeva nesto bolje nego sto su te apstrakcije,
naime ono sto nesto jeste u svome pojmu; a ovaj pojam je
u sebi konkretan, pojmljiv kao pojam uopste i saznatljiv kao
odreden i kao spoj svojih odredaba u sebi.
Bice po sebi ima kao svoj protivstojeci momenat pre svega
bice-za-drugo; ali njemu se protivstavlja takode postavljenost;
doduse, u tome se izrazu nalazi takode bice-za-drugo, ali on
sigurno sadrzi vec obavljeno povijanje unazad onoga sto nije
po sebi u to sto je njegovo bice po sebi, u kome je ono pozi
tivno. Bice po sebi treba shvatiti obicno kao jedan apstraktan
nacin izrazavanja pojma; postavljanje pada zapravo tek^ u
sferu sustine, objektivne refleksije; osnov postavlja ono sto
se njime zasniva; uzrok jos vise proizvodi neku posledicu, neko
postojanje cija je samostalnost neposredno negirana i koje
ima u sebi taj smisao da svoju stvar , svoje bice ima u dru
gome. U sferi bica postojanje proizlazi samo iz bivanja, ili u
nJj Je uz nesto postavljeno drugo, sa onim sto je konacno
ono sto je beskonacno, ali ono konacno ne proizvodi ono sto
je beskonacno, ono ga ne postavlja. U sferi bica samoodredi-
121
vanje samoga pojm a jeste sam o tek po sebi, tako ono znaci
neko prelazenje; takode reflektirajuce odredbe bica, kao sto
su nesto i drugo, ili konadno i beskonacno, vaze kao kvalita-
tivne odredbe koje postoje za sebe, mada u suStini ukazuju
jedna na drugu ili postoje kao bice-za-drugo; ono drugo po
stoji, ono konacno vazi isto tako kao neposredno bivstvujuce
i za sebe utvrdeno kao i ono Sto je beskonaCno; sm isao tih
odredaba pokazuje se kao potpun i bez njihovog drugog. Na
protiv, ono Sto je pozitivno i ono Sto je negativno, uzrok i
posledica, ma koliko da se shvataju takode kao izolovano biv
stvujuce odredbe, one u isto vreme nemaju jedna bez druge
nikakvog smisla; u njima samima postoji njihovo prividanje
(prosijavanje) jednih u drugima, priviidanje svoga drugog u
svako j. U razlicnim oblastim a odredivanja i narocito u toku
izlaganja ili, tacnije, u napredovamju pojma ka svome izlaganju
jedna od glavnih stvari jeste da se stalno razlikuju ono Sto je
joS po sebi i ono Sto je postavljeno, kakve su odredbe po svome
pojmu a kakve su kao postavljene ili kao bivstvujuce-za-drugo.
To je jedna razlika koja pripada sam o dijalektidkom razvoju,
a za koju ne zna m etafizicko filozofiranje, pod koje spada i
kriticko; definicije metafizike, kao i njene pretpostavke, raz-
likovanja i konsekvencije hoce da tvrde ii proizvode samo
bivstvujuce i to po sebi bivstvujuce.
Bice-za-drugo je u jedinstvu necega sa sobom identicno
sa svojom posebitoscu; tako se bice-za-drugo nalazi u necemu.
Time je odredenost koja je tako reflektovana u sebe opet prosta
postojeca odredenost, prema tom e opet je neki kvalitet,
odredba.

b) O d r e d b a , s v o j s t v o i g r a n i c a
Posebitost u koju je neSto reflektovano u sebe iz svoga
bivstvovanja-za-drugo nije viSe apstraktna posebitost, vec je
kao negacija svoga bivstvovanja-za-drugo posredovano njime,
a ono je tako njen momenat. Ona nije samo neposredni identi-
tet^ toga necega sa sobom, vec onaj identitet na osnovu koga
nesto jeste takode u sebi ono sto je po sebi; bivstvovanje-za-
-drugo nalazi se u njemu, jer posebitost predstavlja njegovo
prevazilazenje, ona je na osnovu njega u sebi; ali isto tako i
zbog toga sto je apstraktna, dakle sustinski povezana sa ne
gacijom, sa bivstvovanjem-za-drugo. Ovde ne postoje samo
kvalitet i realitet, bivstvujuca odredenost, vec po sebi bivstvu
juca odredenost, a razvoj se sastoji u tome Sto se ova odrede
nost postavlja kao odredenost koja je reflektovana u sebe.
122
 1. Kvalitet, koji je posebitost u prostome necemu sustin
ski u jedinstvu sa njegovim drugim momentom, sa bivstvuju-
cem-u-njemu, moze se utoliko nazvati njegovom odredbom
ukoliko se ta rec u tacnome znacenju razlikuje od odredeno
sti uopste. Odredba jeste afirmativna odredenost, kao bice po
sebi sa kojim nesto ostaje u skladu u svome postojanju, na
suprot svome zaplitanju sa drugim koje bi ga odredilo, i odr
zava se u svojoj jednakosti sa sobom kojoj pribavlja vaznost
u svome bivstvovanju-za-drugo. To nesto ispunjava svoju od
redbu ukoliko dalja odredenost, koja pre svega raznoliko izra-
sta iz njegovog odnosenja prema drugome, primereno njego
vom bicu po sebi, postaje njegova punoca. Odredba sadrzi to
da ono sto nesto jeste po sebi, to je ono takode u sebi.
Odredba coveka jeste misaoni um: misljenje uopste je
njegova prosta odredenost, covek se po toj odredbi razlikuje
od zivotinje; on je misljenje po sebi, ukoliko se ono razlikuje
takode od njegovog bivstvovanja-za-drugo, od njegove vlastite
prirodnosti i culnosti, pomocu kojih on neposredno stoji u
vezi sa drugim. Ali, misljenje je takode u coveku; sam covek
je misljenje, on p o sto ji kao misaon, miSljenje je njegova egzi
stencija i njegova stvarnost; a osim toga, ukoliko je misljenje
u njegovom postojanju a njegovo postojanje u misljenju, ono
je konkretno, treba ga uzeti sa sadrzinom i ispunjenjem; mis
ljenje je misaoni um, i tako je ono odredba coveka. Ali cak
ta odredba postoji opet samo po sebi kao neko trebanje, to
jest ona sa ispunjenjem koje je pripojeno njenoj posebitosti
jeste u formi posebitosti uopste nasuprot postojanju koje
njoj nije pripojeno, a koje u isto vreme postoji jos kao spo
ljasnje protivstojeca, neposredna culnost i priroda.
2. Ispunjenje bica-po-sebi odredenoscu takode se razlikuje
od one odredenosti koja predstavlja samo bivstvovanje-za-
-drugo i koja ostaje izvan odredbe. Jer u oblasti onoga sto je
kvalitativno ostaje za razlike u njihovoj prevazidenosti takode
neposredno kvalitativno bice jednih prema dragim. Ono sto
nesto ima u sebi deli se tako i po toj strani jeste spoljasnje
postojanje necega, koje je takode njegovo postojanje, ali ne
pripada njegovome bicu po sebi. Ta odredenost jeste na
taj nacin svojstvo.
Bilo da je takvo ili drukcije, neto je izlozeno spoljasnjem
uticaju i odnosima. Taj spoljasnji odnos, od koga svojstvo za
visi, i odredenost od strane nekog drugog izgledaju kao nesto
slucajno. Medutim, nesto poseduje kvalitet da je prepusteno
toj spoljasnosti i da ima neko svojstvo (Beschaffenheit).
123
 Ukoliko se nesto menja, utoliko promena spada u svojstvo;
ona je na necemu ono sto postaje drugo. Neto se odrzava u
promeni, koja se odnosi samo na ovu nestalnu povrsinu nje-
govog drugobivstva, a ne na njegovu odredbu.
Odredba i svojstvo se na taj nadin razlikuju jedno od dru
gog; neto je shodno svojoj odredbi ravnodusno prema svome
svojstvu. Ono, medutim, Sto neSto ima u sebi jeste sredina
ovoga zakljucka koja ih povezuje. Ali, pokazalo se, naprotiv,
da se bivstvovanje-u-necemu raspada u oba ona ekstrema. Jed
nostavna sredina jeste odredenost kao takva; njenom identi-
tetu pripada ne samo odredba vec i svojstvo. Ali, odredba pre
lazi sama za sebe u svojstvo i svojstvo u odredbu. To se na
lazi u onome sto je dosad receno; povezanost je tacnije u
ovome: ukoliko to Sto je neSto po sebi jeste takode u njemu,
utoliko je neSto skopcano sa bivstvovanjem-za-drugo; time je
odredba kao takva pristupacna za odnos prema drugome. Odre
denost je u isto vreme momenat, ali u isti mah sadrzi kvalita-
tivnu razliku da se razlikuje od bica po sebi, da je ono nega
tivno necega, neko drugo postojanje. Odredenost, koja tako
obuhvata u sebi drugo, ujedinjena sa bicem po sebi, unosi
drugobivstvo u bice po sebi ili u odredbu koja se time srozava
do svojstva. Obrnuto, bivstvovanje-za-drugo, izolovano kao
svojstvo i postavljeno za sebe, jeste u sebi isto Sto drugo kao
takvo, drugo u samom sebi, to jest samoga sebe; ali ono je
na taj nacin postojanje koje se odnosi na sebe, bice po sebi sa
odredenoScu, dakle odredba. Time svojstvo, koje se poka
zuje kao osnovano u necem spoljaSnjem, necem drugom uop
ste, zavisi takode od odredbe, ukoliko se oboje moraju drzati
i jedno izvan drugog, i u isto vreme tude odredivanje jeste
odredeno vlastitom imanentnom odredbom necega. Ali, osim
toga, svojstvo pripada onom e Sto neSto jeste po sebi: sa pro-
menom svoga svojstva menja se neSto.
Ova izmena necega nije viSe ona prva promena necega
prosto prema njegovome bicu-za-drugo; ona prva predstavljala
je samo promenu koja bivstvuje po sebi, koja pripada unu-
traSnjem pojmu; promena je sada takode na necemu postav
ljena. Samo neSto je dalje odredeno i negacija je postavljena
kao njemu imanentna, kao njegovo razvijeno bice u sebi.
Pre svega, prelazenje odredbe i svojstva jednoga u drugo
jeste prevazilazenje njihove razlike; time je postavljeno po
stojanje ili nesto uopSte, i, poSto ono rezultira iz one razlike
koja u sebi obuhvata isto tako kvalitativno drugobivstvo, to
postoje dva neSta, ali ne samo drugi jedno naspram drugoga
124
uopSte, tako da bi ta negacija bila jos apstraktna i pripadala
samo uporedivanju, vec ona sada postoji kao njima imanentna
Kao postojeci om su ravnodusni jedno prema drugome, ali ta
njihova afirmacija nije vise neposredna, svak se odnosi prema
samom sebi po sred stvo m prevazilazenja drugobivstva koje je
u odredbi reflektovano u bice po sebi.
Nesto se tako odnosi prema drugome iz samog sebe, jer
je drugobivstvo postavljeno u njemu kao njegov vlastiti mo
menat; njegovo bice u sebi obuhvata u sebi negaciju, posred
stvom koje uopste ono sada ima svoje afirmativno postojanje.
Ali, od ovoga se drugo razlikuje takode kvalitativno, ono je ti
me postavljeno izvan necega. Negacija njegovog drugoga jeste
samo kvalitet necega, jer kao to prevazilazenje svoga drugoga
ono jeste nesto. Tek se time zapravo samo drugo suprotstavlja
nekom postojanju; prvom necemu se drugo nalazi nasuprot
sa.no spoljasnje, ili pak posto su oni u stvari apsolutno po-
vezani, to jest shodno svome pojmu, to je njihova povezanost
u tome sto je postojanje preslo u drugobivstvo, a nesto u drugo,
sto je nesto isto toliko drugo kao i ono drugo. Ukoliko pak
bice u sebi jeste nebice drugobivstva koje se u njemu sadrzi,
ali je kao bivstvujuce u isto vreme od njega razlicito, utoliko
je samo nesto negacija, prestajanje nekog drugog u njemu;
ono je postavljeno kao ono sto se prema drugome odnosi ne
gativno i na taj nacin odrzava sebe; to drugo, bice u sebi
necega kao negacija negacije jeste njegovo bice po sebi, i u
isto vreme je to prevazilazenje kao prosta negacija u njemu,
naime kao njegova negacija drugog necega koje je za nj spo
ljasnje. Postoji jedna njihova odredenost, koja je kao negacija
ne samo identicna sa bicem u sebi onih nesta, vec ih takode,
posto se te negacije kao druga nesta nalaze jedne nasuprot
drugima, povezuje na osnovu njih samih i isto tako ih odvaja
jedne od drugih, jer svako negira ono drugo, granica.
3. Bice-za-drugo jeste neodredena, afirmativna zajednica
necega sa njegovim drugim; u granici se istice nebice- za-drugo,
kvalitativna negacija drugoga koje se time drzi udaljeno od
onog necega koje je u sebe reflektovano. Treba upoznati razvi-
janje ovoga pojma koje se pak pokazuje naprotiv kao zaplitanje
i protivrecje. To protivrecje postoji odmah u tome sto gra
nica kao u sebe reflektovana negacija necega sadrzi u sebi
idejno momente necega i drugoga, i sto su oni kao razliciti
momenti u isto vreme postavljeni u sferi postojanja kao realni,
kvalitativno razliciti. . . . . ,
a. Dakle, nesto jeste neposredno postojanje koje se od
nosi na sebe i poseduje granicu pre svega prema drugome.
125
granica je nebice drugoga, ne samog necega; nesto ogranicava
u granici svoje drugo. Ali, sam o drugo jeste neko neSto
uopste; prema tome, granica koju poseduje neSto prema dru
gome jeste takode granica drugoga kao nedega, njegova granica
kojom ono drzi ono prvo neSto udaljeno od sebe kao svoje
drugo, ili predstavlja nebide onoga necega; na taj nacin gra
nica nije samo nebice drugoga, vec i jednoga i drugoga necega,
prema tome nedega uopste.
Ali granica je suStinski isto tako nebice drugoga, tako u
isto vreme nesto p ostoji na osnovu svoje granice. Posto nesto
ogranicava, ono se doduse srozava do toga da sam o bude
ograniceno; ali njegova granica, kao prestajanje drugoga u
njemu, jeste sama u isto vreme samo bdde nedega; nesto jeste
na osnovu nje to sto jeste, u n joj ono ima svoj kvalitet.
Ovaj odnos je spoljasnja pojava toga sto je granica prosta
negacija ili prva negacija, dok je drugo u isto vreme negacija
negacije, bice u sebi necega.
Nesto, dakle, kao neposredno postojanje jeste granica
prema drugome nedemu, ali ono nju ima u sam om sebi i jeste
nesto blagodareci njenom posredovanju koje isto tako jeste
njegovo nebice. Granica je posredovanje na osnovu kojeg ne-
to i drugo i postoje i ne postoje.
S. Ukoliko pak neSto u svojoj granici i p o sto ji i ne p o
stoji a ti mom enti su neposredna, kvalitativna razlika, utoliko
nepostojanje i postojanje nedega padaju jedno izvan drugog.
Nesto ima svoje postojanje izvan (dli, kako se to takode za-
mislja, unutar) svoje granice; isto tako je i drugo izvan nje,
poSto je i ono nesto. Granica je sredina izmedu obojih u kojoj
ond prestaju. Oni imaju p ostojanje s one strane jedno od dru
gog i od svoje granice; granica kao nebice svakoga od njih
jeste drugo obojega.
Prema ovoj razlici nedega od njegove granice linija se po
kazuje kao linija samo izvan svoje granice, tadke; povrsina se
pokazuje kao povrsina samo izvan linije; telo se pokazuje kao
telo samo izvan svoje povrSdne koja ga ogranicava. To je
ona strana po kojoj granica pada pre svega u predstavu,
bice izvan sebe pojma, kako se poglavito shvata takode kod
prostom ih predmeta
Y- Ali, osim toga, neto, kakvo je izvan granice, jeste neo-
graniceno nesto, samo postojanje (Dasein) uopSte. Tako se
ono ne razlikuje od svoga drugoga; ono je samo postojanje,
ima dakle sa svojim drugim istu odredbu, svako je samo neSto
uopste, ili svako je drugo; oboje su na taj nacin isto. Ali, to
126
 nJ'ihy nvajpre neposredno postojanje sada je postavljeno sa
odredenoscu kao granicom u kojoj oboje jesu ono sto jesu, razli-
citi jedno od drugog. Ali ona je sama dsto tako njihova zajed-
ntcka razlika, njihovo jedinstvo i razlika, kao i postojanje. Taj
dvostruki identitet obojega, postojanje d granice, sadrzi u sebi
to da nesto ima svoje postojanje samo u granici, i, posto gra
nica 1 neposredno postojanje jesu oboje u isto vreme jedno za
drugo ono negativno, da se nesto koje postoji samo u svojoj
granici isto tako odvaja od sama sebe i ukazuje izvan sebe na
svoje nebice, pa ga izrazava kao svoje bice i tako prelazi u
njega. Da bismo ovoprim enili na prethodni primer, jedna je
odredba da to sto nesto jeste ono je samo u svojoj granici;
tako, dakle, tacka nije samo na taj nacin granica linije sto
linija u tacki samo prestaje i sto je kao postojanje izvan tacke,
linija nije samo tako granica povrsine sto povrsina u liniji
samo prestaje, isto tako povrsina kao granica tela . Nego u
tacki linija takode pocinje; tacka je njen apsolutni pocetak.
Takode, ukoliko se linija zamislja u oba svoj a pravca kao bez-
granicna, ili kako se to kaze, kao produzena u beskonacnost,
utoliko tacka sacinjava njen elemenat , kao sto linija sacinjava
elemenat povrsine, a povrsina elemenat tela. Ove granice su
princip onoga sto ogranicavaju; kao sto, na primer, jedinica
kao stota jeste granica, ali je takode elemenat cele stotine.
Druga odredba jeste nemir necega da u svojoj granici, u
kojoj je ono imanentno, bude protivrecnost koja ga tera da
prelazi sebe samoga. Tako je tacka ta dijalektika same tacke
da postane linija, linija je dijalektika kojom se pretvara u
povrsinu, povrsina je dijalektika kojom se pretvara u totalni
prostor. O liniji, povrsini i celom prostoru daje se jedna druga
definicija, da linija postaje kretanjem tacke, povrsina kreta
njem linije itd. Ali pri tome se to kretanje tacke, linije itd.
shvata kaio nesto slucajno ili kao nesto sto se samo tako pred
stavlja. Medutim, upravo se to opovrgava u tome sto one
odredbe iz kojih treba da postaju linija itd. jesu njihovi ele-
menti i principi, a u isto vreme oni nisu nista drugo do njihove
granice; tako se nastajanje ne smatra za slucajno ili samo
tako predstavljeno. Da tacka, linija, povrsina, protivrececi
sebi, jesu za sebe poceci koji sami sebe odbacuju od sebe, te
prema tome tacka od sebe, blagodareci svome pojmu, prelazi
u liniju, krece se po sebi i cini da linija nastane, itd. to
se nalazi u pojmu granice koja je imanentna necemu. Pa ipak,
sama primena spada u razmatranje prostora; da bismo je ovde
nagovestili, navedimo da je tacka sasvim apstraktna granica,
127
ali u jednom postojanju; ovo je shvaceno jos sasvim neodre
deno, to je takozvani apsolutni, to jest apstraktni prostor,
prosto-naprosto kontinuirana eksteriom ost. Time sto granica
nije apstraktna negacija vec je u ovom e postojanju, sto je ona
prostorna odredenost, tacka jeste prostom a, protivrecnost
apstraktne negacije i kontinuiteta, a tim e prelazenje u liniju
i preslost u nju itd., kao sto najzad nema niikakve tacke, kao
ni neke linije ni povrsine.
Nesto sa svojom im anentnom granicom postavljeno kao
protivrecnost sama sebe koja ga izgoni i tera izvan njega jeste
ono Sto je konacno.

c) K o n a f i n o s t

Postojanje jeste odredeno; nesto (E tw as) ima neki kvali

tet i u njemu je ne samo odredeno, vec i ograniceno; njegov
je kvalitet njegova granica, u vezi sa kojom ono ostaje najpre
afirmativno, mirno postojanje (D esein). Medutim, ta negacija
razvijena tako da sama suprotnost njegovog postojanja i ne
gacije kao njemu imanentne granice jeste bice u sebi necega,
i da nesto prema tome jeste sam o bivanje u samom sebi, sa
cinjava njegovu konacnost.
Kada o stvarima kazemo da su konacne, onda se pod tim
razume da one ne samo imaju neku odredenost, kvalitet ne
samo kao realitet i po sebi bivstvujucu odredbu, da su one ne
samo ogranidene, one tako jos imaju postojanje izvan svoje
granice, vec, naprotiv, da njihovu prirodu, njihovo bice sa
cinjava nebice. Konacne stvari postoje, ali njihov odnos prema
samima sebi je to sto se one odnose prema samima sebi kao
negativne, da upravo u tome odnosu prema samdma sebi one
sebe teraju dalje od sebe, od svoga bica. One postoje, ali istina
toga njihovog bica jeste njihov kraj. Ono Sto je konacno ne
samo sto se menja, kao neSto uopste, vec ono nestaje; i nije
samo moguce da ono nestane, tako da bi ono moglo postojati a
da ne nestaje, nego bice konacnih stvari kao takvo jeste da
imaju klicu nestajanja kao svoje bice u sebi; cas njihovog ro-
denja jeste cas njihove smrtd.

a. N e p o s r e d n o s t k o n a c n o s t i
Pomisao na konacnost stvari povladi za sobom tu zalost
zato Sto je konacnost kvalitativna negacija dovedena do vr-
hunca, sto u jednostavnosti takve odredbe za njih nije viSe
128
ostavljeno neko afirmaitivno bice razlicito od njihovog odre
denj a za propast. Konacnost je najupomija kategorija razuma
zbog te kvalitativne jednostavnosti negacije, koja se vratila
nazad apstraktno j suprotnosti nicega i nestajanja prema bicu;
negacija uopste, svojstvo i granica slazu se sa svojim drugim'
sa postojanjem; takode se napusta apstraktno nista za sebe
kao apstrakcija; ali konacnost je po sebi fiksirana negacija, i
stoga odsecno stoji nasuprot svome afirmativnome. Doduse,
ono sto je konacno moze se tako staviti u tok, ono samo jeste
to da je odredeno za svoj kraj, ali samo za svoj kraj; ono je
stavise odbijanje toga da bude afirmativno preneseno svome
afirmativnome, beskonacnome, da bude sa njim povezano; ono
je dakle postavljeno nerazdvojivo od svoga nicega, i time je
onemoguceno svako izmirenje sa njegovim drugim, s onim sto
je afirmativno. Odredenje konacnih stvari jeste samo i jedino
njihov kra!j. Razum uporno ostaje u toj zalosti zbog konacno-
sti, posto on nebice cini odredenjem stvari, u isto vreme nepro-
laznim i apsolutnim. Njiihova prolaznost mogla bi da nestane
samo u njihovom drugome, u onome sto je afirmativno; tako
bi se od njih odvojila njihova konacnost; ali konacnost je
njihov nepromenljivi kvalitet, to jest kvalitet koji ne prelazi
u njihovo drugo, to jest u njihovo afirmativno; tako je ona
vecna.
To je jedno vrlo vazno posmatranje; ali da ono sto je ko
nacno jeste apsolutno, takvo stanoviste naravno nece dopu-
stiti da im se nametne: ni jedna filozofija, ili shvatanje, ili ra
zum; naprotiv, u tvrdenju konacnoga nalazi se izricno ono
suprotno; ono sto je konacno jeste ono sto je ograniceno, ono
sto je prolazno; konacno jeste samo konacno, ne ono sto je
neprolazno; to se nalazi neposredno u njegovoj odredbi i nje
govom izrazu. Ali, radi se o tome da li se u tome shvatanju
uporno ostaje kod bica konacnosli, da li prolaznost ostaje da
postoji, ili da li prolaznost i nestajanje nestaju, Medutim, da
poslednje nije slucaj jeste cinjenica upravo u onome shvatanju
konacnoga, koje nestajanje cini onim sto je poslednje u konac-
nome. U tome je izricno tvrdenje da je ono sto je konacno
nesaglasljivo i nespojivo sa onim sto je beskonacno, da je
konacno apsolutno suprotno beskonacnome. Beskonacnome je
pripisano bice, apsolutno bice; na taj nacin se ono sto je ko
nacno zadrzava njemu nasuprot kao njegovo negativno, ne
spojivo sa beskonacnim, ono ostaje apsolutno na svojoj v a
stitoj strani; ono bi dobijalo afirmaciju od onoga s*
mativno, od beskonacnoga, i tako bi nestajalo, all uje inj j
Q 129
sa njim jeste ono Sto se oglaSava za nemoguce. Ako konadno
ne moze da istraje prema beskonacnom e, vec mora da nestaje,
onda, kao Sto je malodas redeno, upravo njegovo nestajanje
jeste ono Sto je poslednje, ne ono Sto je afirmativno, koje bi
bilo samo nestajanje nestajanja. Ako, medutim, ono Sto je
konadno ne bi nestajalo u onom e Sto je afirmativno, vec bi
njegov kraj trebalo slivatiti kao niSta, onda bism o ponovo bili
kod onog prvog apstraktnog niSta, koje je sam o odavno ne-
stalo.
Pa ipak, kod ovoga niSta koje treba da je samo niSta i
kome se u isto vreme pridaje neka egzistencija u miSljenju,
predstavljanju ili govoru, javlja se ona ista protivrecnost koja
je malocas naznacena kod onoga Sto je konadno, samo Sto se
ona kod prvoga samo predstavlja, dok se u konacnosti izricno
nalazi. Tamo se ona pokazuje kao subjektivna; ovde se tvrdi
da ono Sto je konadno stoji neprekidno nasuprot beskonac-
nome, da ono po sebi niStavno p o sto ji i da ono postoji kao po
sebi niStavno. To treba udiniti svesnim; i razvoj konacnoga
pokazuje da po sebi ono kao ta protivrecnost propada u sebi,
ali je pri tome stvarno reSava, ne da je ono samo prolazno
i da nestaje, vec da nestajanje, da niSta nije ono Sto je po
slednje, nego nestaje.
ft. O g r a n i c e n o s t i trebanje
DoduSe, ova se protivrecnost apstraktno nalazi odmah u
tome Sto nesto jeste konadno ili Sto konadno postoji. Ali nesto
ili bide nije viSe apstraktno postavljeno, vec u sebe reflekto
vano i razvijeno kao bice u sebi koje ima na sebi odredbu i
svojstvo, i joS odredenije, da na sebi im a jednu granicu koja,
kao ono Sto je imanentno necemu i Sto sacinjava kvalitet nje
govog bica u sebi, jeste konadnost. Treba videti kakvi se mo
menti sadrze u ovome pojmu konadnoga nedega.
Odredba i svojstvo pokazali su se za spoljaSnju refleksiju
kao strane; ali odredba je vec sadrzala drugobivstvo kao pri-
padajuce posebitosti necega; spoljaSnjost drugobdbvstva jeste,
s jedne strane, u vlastitoj unutraSnjosti nedega, s druge strane
ona kao spoljaSnjost ostaje razlidna od nje, ona je joS spo-
ljaSnost kao takva, ali na necemu. Ali poSto je osim toga drugo
bivstvo odredeno kao granica, dak kao negacija negacije, to je
drugobivstvo koje je imanentno necemu postavljeno kao od
nos obeju strana, i jedinstvo necega sa sobom, kome pripada
ne samo odredba vec i svojstvo, jeste njegov protiv njega
samog okrenuti odnos, odnos njegove posebadne odredbe
130
 prema njegovoj granici koji negira njegovu imanentnu granicu
u njemu. Tako se sa sobom identicno bice u sebi odnosi prema
samom sebi kao njegovo vlastito nebice, ali kao negacija nega
cije, kao ono Sto negira svoje nebice, koje u isto vreme zadr-
zava postojanje u njemu, jer nebice je kvalitet njegovog bica
u sebi. Vlastita granica necega, koju je ono tako postavilo kao
nesto negativno koje je u isto vreme sustinsko, nije samo
granica kao takva, vec ogranicenost. Ali ogranicenost nije je
dino ono sto je postavljeno kao negirano; negacija je dvosekla,
posto ono sto je ona postavila kao negirano jeste granica ;
granica, naime, jeste uopste ono sto je zajednicko necemu i
drugome, takode je odredenost bica po sebi odredbe kao takve.
Time ovo bice po sebi kao negativni odnos prema svojoj od
sebe takode razlicitoj granici, prema sebi kao ogranicenosti,
jeste trebanje.
Da granica koja se nalazi na necemu uopste bude ograni
cenost, ono u isto vreme mora u samom sebi da izade izvan
nje , da se u samom sebi odnosi prema njoj kao prema nebiv -
stvujucem. Postojanje necega lezi mimo i ravnodusno tako
reci pored svoje granice. Ali nesto izlazi izvan svoje granice
samo ukoliko je ono njena prevazidenost, koja u odnosu prema
njoj jeste negativno bice po sebi. I posto granica postoji u
samoj odredbi kao ogranicenost, time nesto izlazi izvan samoga
sebe.
Dakle, trebanje sadrzi dvostruku odredbu, jedanput je
sadrzi kao posebicnu odredbu nasuprot negaciji, a drugi put
kao neko nebice, koje se kao ogranicenost razlikuje od nje,
ali je samo u isto vreme posebicna odredba.
Ono sto je konacno odredilo se na taj nacin kao odnos
njegove odredbe prema njegovoj granici; u tome odnosu od
redba jeste trebanje , granica jeste ogranicenost. Na taj nacin
su oboje momenti konacnoga; prema tome oboje su i sami
konacni, ne samo trebanje vec i ogranicenost. Medutim, samo
je ogranicenost postavljena kao ono sto je konacno; trebanje
je ograniceno samo po sebi, prema tome za nas. Svojim odno-
som prema granici koja je njemu samom vec imanentna tre
banje je ograniceno, ali to njegovo ogranicenje je umotano u
bice po sebi, jer prema svome postojanju, to jest prema svojoj
odredenosti nasuprot ogranicenosti, trebanje je postavljeno
kao bice po sebi.
Ono sto treba da bude u isto vreme postoji i ne postoji.
Kada bi postojalo, onda ono ne bi samo trebalo da postoji.
Dakle, trebanje u sustini ima neku ogranicenost. Ta ograni
cenost nije nesto tude; ono sto samo treba da bude jeste od -
9* 131
redba koja je sada postavljena kakva je ox stvari, naim e ona
je u isto vreme samo neka odredenost.
Bivstvovainje-po-sebi necega u njegovoj odredbi spuSta se,
dakle, do trebanja tim e sto ono isto Sto sadinjava njegovo
bice po sebi postoji u jednom istom pogledu kao nebice; i to
tako sto u bicu u sebi, u negaciji negaoije, ono bice po sebi
kao prva negacija (ono negirajuce) predstavlja jedinstvo sa
drugom negaoijom koja je kao kvalitativna u isto vreme druga
granica, usled cega ono jedinstvo postoji kao odnos prema
njoj. Ogranicenost onoga Sto je konacno nije neSto spoljaSnje,
vec njegova vlastita odredba jeste takode njegova ogranice
nost; a ova je ne sam o ogranicenost vec i trebanje; ona je
ono Sto je zajedniiko i odredbi i trebanju, ili Cak ono u Cemu
su oboje identicni.
Ali, dalje, ono Sto je konadno izlazi kao trebanje iz svoje
ogranicenosti; ista odredenost koja predstavlja njegovu ne
gaciju takode je prevazidena i tako jeste njegovo bice po
sebi; njegova granica takode nije njegova grasnica.
Prema tome, kao trebanje neSto je uzviSeno iznad svoje
ogranicenosti, obrnuto pak ono samo kao trebanje ima svoju
ogranicenost. To dvoje je neodvojivo. NeSto utoliko ima ogra
nicenost ukoliko ono u svojoj odredbi ima negaciju, i odredba
je takode prevazidenost ogranicenosti.
NAPOMENA
Trebanje je u novije doba igralo veliku ulogu u filozofiji,
poglavito u odnosu na moral, a m etafizicki uopSte takode kao
poslednji i apsolutni pojam o identitetu bica po sebi dli od
nosa prema samom sebi i odredenosti ili granice.
Ti mozes, jer treba, taj izraz, koji bi trebalo mnogo
da kaze, nalazi se u pojmu trebanja. Jer trebanje znaci biti
iznad ogranicenosti; u njem u je granica prevazidena, tako bice
po sebi trebanja jeste identicni odnos prema sebi, prema tome
ono je apstrakcija mogucnosti (des K onnens). Ali, obrnuto,
isto je tako tacno: Ti ne mozes, upravo zato Sto treba. Jer u
trebanju leze isto tako ogranicenost kao ogranicenost; onaj
formalizam mogucnosti ima u njoj nasuprot seba jedan reali
tet, neko kvalitativno drugobivstvo, i odnos medu njim a dvo-
ma jeste protivrecnost, prema tome ne-moc (Nicht-Konnen)
ili Stavise nemogudnost.
U trebanju pocinje nadmaSivanje konacnosti, beskonaC-
nost. Trebanje je ono sto se u daljem razvoju prikazuje prema
onoj nemogucnosti kao tok u beskonaCno.
132
, , . v , . ?1iro m ,n ^ ^orm u ogranicenosnti i trebanja mogu se
blize kritikovati dve predrasude. Prvo, obicno se mnogo po-
laze na ogranicenost miSljenja, uma itd., pa se tvrdi da se
izvan tih granica ne moze izaci. U ovome se tvrdenju pokazuje
odsustvo svesti o tome da je nesto vec nadmaseno samim tim
Sto je odredeno kao ogranicenost. Jer neka odredenost, gra
nica, odredena je kao ogranicenost samo u suprotnosti prema
svome drugom uopste kao prema svome neogranicenome ; ono
drugo svake ogranicenosti jeste upravo ona izvanost iznad
nje. Kamen, metal, ne nadmasuje svoju ogranicenost zato sto
ona za njega nije ogranicenost. Ako se, medutim, kod takvih
opstih stavova razumskog misljenja, da ogranicenost ne moze
biti nadmasena, ne zeli primeniti misljenje da bi se videlo
sta se nalazi u pojmu, onda se moze ukazati na stvarnost, u
kojoj se takvi stavovi pokazuju kao ono najnestvarnije,
Upravo usled toga sto misljenje treba da je uzvisenije od
stvarnosti, Sto ono treba da se drzi daleko od nje u visim
regionima, sto je dakle samo misljenje odredeno kao neko
trebanje , ono, s jedne strane, ne napreduje ka pojmu, a s
druge strane njemu se desava da se odnosi prema stvarnosti
isto tako neistinito kao i prema pojmu. Posto kamen ne
misli, cak i ne oseca, za njega njegova ogranicenost nije nika-
kva ogranicenost, to jest nije u njemu nikakva negacija za ose-
caj, predstavu, misljenje itd., kojih on nema. Ali, cak i kamen
kao neSto sadrzi razliku svoje odredbe ili svog bica po sebi i
svog postojanja, i utoliko i on nadmasuje svoju ogranicenost;
pojam koji kamen po sebi jeste sadrzi identitet sa njegovim
drugim. Ako je kamen neka baza koja se moze sjediniti sa kise-
linom, onda on moze oksidisati, neutralisati se itd. U oksida-
ciji, neutralizaciji itd. prevazilazi se^njegova ogranicenost da
postoji samo kao baza; on to nadmasuje; kao sto kiselina pre
vazilazi svoju ogranicenost da postoji kao kiselina, te u njoj
kao i u kausticnoj bazi postoji u toj meri trebanje da nadmasi
svoju ogranicenost, da se one samo silom mogu zadrzati kao
kiselina i kausticna baza bezvodne, to jest cisto ne neutralne.
Medutim, ako neka egzistencija sadrzi u sebi pojam ne
samo kao apstraktno bice po sebi vec kao totalitet koji
stvuje za sebe, kao nagon, kao zivot, osecaj, predstava itd.,
onda ona sama od sebe izvrsava to da bude iznad ogranicenosti
i da je nadmasi. Biljka nadmasuje ogranicenost da postoji kao
klica, isto tako onu da postoji kao cvet, kao plod, kao list;
klica postaje razvijena biljka, cvet procvetava itd. Ono sto
oseca (das Empfindende) u ogranicenosti gladi, zedi, itd. jeste
133
nagon da se nadmaSi ta ogranicenost, pa ostvaruje to nadma
sivanje. Ono oseca bol, a predmucstvo prirode koja oseca je
to Sto oseda bol; to je jedna negacija u njegovom sam stvu, i
ona je odredena kao jedna ogranidenost u njegovom osecanju
upravo zato sto ono Sto oseca poseduje osecanje svoga sam stva
koje predstavlja onaj totalitet koji se nalazi iznad one odre
denosti. Kada ono ne bi bilo iznad te odredenosti, onda je ono
ne bi osecalo kao svoju negaciju i ne bi imalo nikakvog bola.
A um, miSljenje ne bi navodno bilo u stanju da nadmaSi
granicu? um koji jeste ono Sto je opste, koje je za sebe
iznad posebnosti, to jest iznad svake posebnosti, sam o nadma-
Sivanje ogranicenosti. Naravno, nije svako nadmaSivanje i
svako bivstvovanje dznad ogranicenosti pravo oslobodenje od
nje, istinska afirmacija; vec sam o trebanje jeste takvo neko
nesavrSeno nadmaSivanje, i apstrakcija uopSte. Ali ukazivanje
na ono opSte, koje je potpuno apstraktno, dovoljno je protiv
isto tako apstraktnog uveravanja da ogranidenost ne moze
biti nadmaSena, ild vec ukazivanje na beskonadno uopSte jeste
dovoljno protiv uveravanja da ono Sto je konadno ne moze
biti nadmaSeno.
Ovde se moze spom euti jedna na dzgled duhovita Lajbni-
cova misao: Kada bi neki magnet imao svesti, onda bi on sma-
trao da njegovo usmeravanje prema severu predstavlja od
redbu njegove volje, zakon njegove slobode. Naprotiv, kada bi
magnet imao svesti, a time volju i slobodu, on bi tada mislio;
prema tome, prostor bi za njega postojao kao opsti prostor
koji sadrzi sve pravce, te bd usled toga onaj jedan pravac
prema severu bio dak kao neka ogranidenost za njegovu slo
bodu, isto onako kao Sto je za coveka ogranidenje ako je vezan
za jedno m esto a za biljku to nije.
S druge strane, trebanje jeste nadmaSivanje ogranicenosti,
ali samo to nadmasivanje je sam o konacno. Stoga ono ima
svoje mesto i svoju vaznost u oblasti konadnosti, u kojoj za-
drzava bice-po-sebi nasuprot onom e Sto je ogranddeno, potvr-
dujuci ga kao pravilo i kao ono Sto je bitno nasuprot onome
Sto je niStavno. Duznost jeste jedno trebanje usmereno protiv
posebne volje, protiv samozivih prohteva, protiv proizvoljnih
interesa; ukoliko je volja u stanju da se u svojoj pokretljivosti
izoluje od onoga sto je istinito, njoj se na njega ukazuje kao
na jedno trebanje. Oni koji tako visoko cene trebanje morala
i koji misle da navodno na osnovu toga Sto se trebanje ne pri
znaje kao ono Sto je poslednje i istinito m oralnost biva razo-
rena, a tako isto i oni rezoneri diji se razum neprekidno zado-
134
ttreoanje
T e b a n le ^ m f n T J h ^ f - protivsvea to Postoji istakne neko
1 time neko bolje znanje, 1 koji zbog toga nece donu-
stiti da im se oduzme trebanje, ne vide da se za k o n a S t
njihovih sfera trebanje potpuno pniznaje. Medutim u samoi
stvarnosti stvar ne stoji tako zalosno sa umnoscu i z a k o S
t w 11 Sau 1 0 trebaI .d a postoje, pri tome ostaje samo
apstraktum bica po sebi, isto onako kao Sto ne stoji ni da
bi trebanje samo po sebi bilo vecno i, sto znaci isto, da bi
konacnost bila apsolutna. Kantova i Fihteova filozofija navode
trebanje kao najvisu tacku resenja protivrecnosti uma, ali to
je naprotiv samo stanoviSte upornog ostajanja u konacnosti,
a time u protivrecnosti.

y. P r e l a z k o n a c n o g u b e s k o n a c n o

Trebanje za sebe sadrzi ogranicenost, a ogranicenost tre

banje. Njihov uzajamni odnos jeste samo konacno, koje njih
oboje sadrzi u svome bicu u sebi. Ti momenti njegove odredbe
jesu jedan drugome kvalitativno suprotni; ogranicenost je od
redena kao ono negativno trebanja, a trebanje isto tako kao
ono negativno ogranicenosti. Na taj nacin konacno je svoj a
protivrecnost u sebi; ono se prevazilazi, nestaje. Ali, taj njegov
rezultat, ono negativno uopSte, jeste a) sama njegova odredba;
jer on je negativno negativnoga. Na taj nacin konacno u svome
nestajanju nije nestalo; ono se pre svega samo pretvorilo u
neko drugo konacno, koje pak isto tako predstavlja nestajanje
kao prelazenje u drugo konacno, i to se tako nastavlja u besko
nacnost. Ali B) ako se ovaj rezultat blize razmotri, onda je ono
sto je konacno dostiglo u svome nestajanju, u toj negaciji
sama sebe, svoje bice po sebi, ono se u njemu sastalo sa samim
sobom. Svaki od njegovih momenata sadrzi u sebi upravo taj
rezultat; trebanje nadmasuje ogranicenost, to jest sama sebe;
medutim, ono sto je izvan njega dli njegovo drugo jeste jedino
sama ogranicenost. Ali ogranicenost neposredno ukazuje izvan
same sebe na svoje drugo, koje je trebanje; a trebanje je ista
podvojenost izmedu bica po sebi i postojanja kao i ogranice
nost, ono jeste isto; stoga, nadmaSujuci sebe, ogranicenost se
isto tako sastaje jedino sa sobom. Taj identitet sa sobom, ne
gacija negacije, jeste afirmativno bice, dakle drugo onoga ko
nacnoga, koje treba da ima za svoju odredenost prvu negaciju;
ono drugo jeste ono Sto je beskonacno.
135
 C. B e s k o n a c n o s t

Ono Sto je beskonacno m oze se u njegovom jednostavnom

pojmu smatrati pre svega za jednu novu definiciju onoga sto
je apsolutno; kao bezodredbend odnos prema sebi ono je po
stavljeno kao bice i bivqnje. Forme postojan ja ispadaju iz reda
onih odredaba koje se mogu smatrati za definicije apsolutnoga,
posto su forme te sfere za sebe postavljene neposredno samo
kao odredenost, kao konacne uopste. M edutim, ono Sto je bes
konacno smatra se prosto-naprosto za apsolutno, poSto je ono
izricno odredeno kao negacija konacnoga, cim e je u beskonac
nome izricno dovedena u odnos i na njem u je negirana jedna
takva ogranicenost za koju bi bice i bivanje ipak m ogli biti
sposobni, mada oni na sebi nemaju nitti pokazuju neku ogra-
niCenost.
Alii, od onoga Sto je beskonacno nisu u stvari vec samim
tim otklonieni ogranicenost i konacnost; glavna je stvar da se
razlikuje pravi pojam beskonacnosti od rdave beskonacnosti,
beskonacno uma i beskonacno razuma; ipak beskonacno ra
zuma jeste okonadeno beskonadno, i pokazace se da se besko
nacno samo okonacava upravo time Sto se ono navodno drzi
cisto i daleko od konacnoga.
Beskonacno jeste
a) u p rostoj odredbi ono Sto je afirmativno kao negacija
konacnoga;
b) ali ono je tim e u uzajamnom odredivanju sa konacnim,
pa je apstraktno, jednostrano beskonacno;
c) samoprevazilazenje ovog beskonacnog kao i konacnoga
kao jedinstven proces jeste istinsko beskonacno.

a) B e s k o n a c n o uopSte

Beskonacno jeste negacija negacije, ono Sto je afirmativno,

bice koje se iz ogranicenosti ponovo uspostavilo. Beskonacno
jeste, ! u intenzivnijem sm islu nego prvo neposredno bice, ono
je istinsko bice, uzdizanje iz ogranicenosti. Pri imenu besko
nacnoga duSi i duhu puca pred ocima, jer duh u njem u nije
samo apstraktno pri sebi, vec se uzddze do sebe sama, do svet
losti svoga miSljenja, svoje opStosti, svoje slobode.
Sto se tice pojma beskonacnoga, pokazalo se, pre svega,
da se postojanje u svome bicu po sebi odreduje kao ono Sto je
konacno i da nadmaSuje ogranicenost. Priroda je samog ko-
136
nacnoga da sebe nadmasuje, da negira svoju negaciiu i da
postaje beskonacno. Prema tome, ono sto je b e s k S n o ne
stoji iznad konacnoga kao nesto gotovo za sebe tako da ht
na?noga Niti m i n t ? aI sY->e b ravite izvan ili ispod besko
nacnoga. Niti mi nadmasujemo konacno u beskonacno samo
kao neki subjektivni um. Kao kada se kaze da beskonacnoTeSe
pojam uma i da se mi umom uzdizemo iznad onoga Sto je vre-
mensko, tako se pretpostavlja da se to desava sasvim bez stete
po konacno, koga se nista ne tice ono uzdizanje koje za njega
ostaje spoljasnje. Ali, ukoliko se samo konacno uzdize u besko
nacnost, isto tako nije to neka tuda sila koja mu to uzdizanje
namece, vec je to njegova priroda da se odnosi prema sebi kao
ogranicenosti, kako ogranicenosti kao takvoj tako i kao tre
banju i da je nadmasuje ili, naprotiv, kao odnos prema sebi
da ju je negiralo i da se nalazi iznad nje. Beskonacnost uopste
ne postaje u prevazilazenju konacnosti uopste, vec ono sto je
konacno jeste po svojoj prirodi takvo da samo postaje besko
nacno. Beskonacnost je njegova afirmativna odredba, to sto
ono zaista jeste po sebi.
Tako je ono sto je konacno iscezlo u onome sto je besko
nacno, i to sto jeste, jeste jedino ono sto je beskonacno.

b) Uzajamno odredivanje konacnoga

i beskonacnoga
Beskonacno postoji; u toj neposrednosti ono je u isto
vreme negacija neceg drugog, onoga sto je konacno. Na taj
nacin kao bivstvujuce i u isto vreme kao nebice jednog drugog
ono je palo natrag u kategoriju necega kao onoga sto je uopste
odredeno, tacnije, u kategoriju necega sa jednom granicom,
zato sto je ono u sebi reflektovano postojanje koje nastaje
posredstvom prevazilazenja odredenosti uopste, cime je po
stavljeno kao ono postojanje koje se razlikuje od svoje odre
denosti. Prema toj odredenosti, konacno stoji nasuprot besko
nacnome kao realno postojanje; tako oni stoje u kvalitativnom
odnosu kao oni koji ostaju jedno izvan drugog; neposredno
bice beskonacnoga ponovo budi bice njegove negacije, onoga
sto je konacno, koje najpre izgledase da je iscezlo u beskonac
nome.
Ali, beskonacno i konacno nisu samo u ovim kategorijama
odnosa; obe su strane dalje odredene da budu jedna nasuprot
drugoj kao samo drugo. Konacnost je naime ona ogranicenost
137
koja je postavljena kao ogranidenost, to je postojanje postavlje
no sa. odredbom da pred eu svoje bice po sebi, da postane besko
nadno. Beskonadnost jeste niSta [n e ] 1 konadnoga, njegovo bide
po sebi i trebanje, ali ovo je u isto vreme kao u sebe reflekto-
vaino, izvrSeno trebanje, bice koje se odnosi jedino na sebe,
koje je potpuno afirmativno. U beskonadnosti postoji to zado-
voljenje Sto su iScezli svaka odredenost, promena, svaka ogra
nidenost i sa njom sam o trebanje, kao prevazideni, te je po
stavljeno niSta onoga Sto je konadno. Kao ova negacija konad
noga odredeno je bice po sebi, koje je na taj nacin kao nega
cija negacije u sebi afirm ativno. Pa ipak, ta afirm acija kao
kvalitativno neposredan odnos prema sebi jeste bice; tim e je
beskonacno svedeno na tu kategoriju da ono ima nasuprot
sebi ono konadno kao drugo; njegova negativna priroda je
postavljena kao bivstvujuca, dakle, kao prva i neposredna ne
gacija. Beskonadno je na taj nadin skopdano sa suprotnoscu
prema konacnome, koje, kao drugo, ostaje u isto vreme odre
deno realno postojanje, mada je ono u svom e bicu po sebi, u
beskonadnome, postavljeno u isto vreme kao prevazideno; ovo
jeste ono ne-konadno, jedno bice u odredenosti negacije.
Nasuprot konacnome, nasuprot krugu bivstvujuaih odredeno
sti, tih realiteta, beskonadno jeste neodredena praznina, ono-
stranost konadnoga koje nema svoje bice po sebi u svome
postojanju, koje je odredeno.
Tako ono beskonadno, postavljeno nasuprot konacnome u
kvalitativnom odnosu drugih jednoga prema drugome, treba
nazivati rdavo-beskonacno, beskonadno razuma, za koji ono
vazi kao najviSa, apsolutna istina; dovesti razum do svesti
o tome da se on u stvari nalazi u neizmirenoj, neresenoj, apso
lutnoj protivrecnosti, dok veruje da je postigao svoje zadovo-
Ijenje u izmirenju istine, to bi morale da izdejstvuju one pro
tivrecnosti u koje on zapada sa svih strana dim se upusti u
primenu i eksplikaciju tih svojiih kategorija.
Ova protivredniost postoji neposredno u tom e sto konadno
ostaje nasuprot beskonadnome kao postojanje; time su date
dve odredenosti; postoje dva sveta, jedan beskonadni i jedan
konadni, i u njihovom odnosu beskonadno jeste sam o granica
konadnoga, a time je ono samo jedno odredeno, cak konadno
beskonadno.
Ova protivrednost razvija svoju sadrzinu u izrazitije
forme. Konacno jeste realno postojanje koje ostaje takvo
dak i kada se prede na njegovo nebice, na beskonadno; to
beskonadno, kao Sto je pokazano, ima za sVoju odredenost na-
1 Umetnuo urednik, kao altemativni prevod izraza das Nichts.
138
suprot konacnome samo prvu, neposrednu negaciju isto ona-
ko kao Sto konacno kao negirano ima nasuprot onoj negaciji
S T Tkada
tome, ad T ie6 i / ? aiz ovog
se razum, koji se uzcMe ^ konacnog
n e s ^ e sveta
m 'a
n^a St jC Za nj6ga naJuzviSenije, do belkonaS
t '* t j nJeSa ostaje ovaj konacni svet kao neka ovostra-
nost, tako da se beskonacno postavlja samo iznad konacnoga,
odvojeno od njega i upravo se time konacno odvaja od besko-
nacnoga, oboje se stavljaju na razlicna mesta, konacno
kao ovdaSnje postojanje, a beskonacno, mada je posebitost
konacnoga, ipak se stavlja kao neka onostranost u tmumu,
nedostiznu daljinu, izvan koje se ono sto je konacno nalazi
1 tu ostaje.

Tako odvojeni, oni su isto tako upravo tom negacijom

koja ih odvaja sustinski povezani jedno s drugim. Ova negacija
koja povezuje njih, ta u sebe reflektovana nesta, jeste obo-
strana granica jednoga prema drugome, i to tako sto svako od
njih ima nju na sebi ne samo prema drugome, vec ta negacija
jeste njihovo bice po sebi; na taj nacin svako ima granicu za
sebe na samom sebi, u svojoj odvojenosti od drugoga. Medu
tim, granica postoji kao prva negaoija, tako su oboje ograni-
ceni, konacni sami po sebi. Pa ipak je svako, kao ono koje se
odnosi afirmativno prema sebi, isto tako negacija svoje gra
nice; tako ono odbija neposredno od sebe granicu kao svoje
nebice i, kvalitativno odvojeno od nje, ono je postavlja kao
neko drugo bice izvan sebe, ono sto je konacno stavlja svoje
nebice kao ovo beskonacno, a ovo isto tako ono sto je konacno.
Lako se priznaje da se od konacnoga nuzno prelazi na besko
nacno, to jest blagodareci odredbi konacnoga, i da se ono ko
nacno uzdize do beskonacnoga kao do bica po sebi, jer ko
nacno je doduse odredeno kao opstojece postojanje, ali u isto
vreme ono je takode odredeno kao po sebi niStavno, dakle kao
ono sto se ukida shodno svojoj odredbi, dok je beskonacno,
doduse, odredeno kao skopcano s negacijom i granicom, ali
u isto vreme i kao ono sto bivstvuje po sebi, tako da ta apstrak
cija afirmacije koja se odnosi na sebe sacinjava njegovu od
redbu prema kojoj se time konacno postojanje ne nalazi u
njoj. Ali pokazano je da samo beskonacno rezultira u afirma
tivno bice samo posredstvom negacije, kao negacije negacije
i da ta njegova afirmacija, shvacena samo kao prosto kvalita
tivno bice srozava negaciju koja se u njemu sadrzi na prostu
neposrednu negaciju, a time na odredenost i granicu, Sto se po
tom isto tako iskljucuje iz njegovog bica po sebi kao njemu
139
protivredno, postavlja se kao ono Sto nije njegovo, StaviSe kao
ono Sto je njegovom bidu po sebi suprotno, kao konacno. Po-
Sto je tako svako sam o po sebi i na osnovu svoje odredbe
postavljanje svoga drugoga, to su oni nerazdvojivi. Ali to nji
hovo jedinstvo je skriveno u njihovom kvalitativnom drugo-
bivstvu, ono je unutrasnje jedinstvo koje sam o lezi u osnovi.
Time je odreden nadin pojavljivanja toga jedinstva; u
postojanju ono je postavljeno kao neko preokretanje ili prela-
2enje konacnoga u beskonadno i obrnuto; tako da se ono Sto
je beskonacno samo p ojavljuje na konadnome i ono Sto je ko
nacno na beskonacnom e, drugo na drugome, to de reci da
svako predstavlja vlastito neposredno nastajanje na drugome,
a njihov odnos jeste samo spoljaSnji.
Proces njihovog prelazenja ima sledeci razvijeni oblik.
Preko onoga Sto je konacno prelazi se u ono Sto je beskonacno.
To se prelazenje pokazuje kao neko spoljaSnje delanje. Sta na
staje u tome praznome, koje se nalazi s one strane konacnoga?
Sta je u njemu ono pozitivno? Zbog uzajamne neodvojivosti
beskonacnoga i konacnoga (ili zato sto sam o ovo beskonacno
koje stoji na svojoj strani jeste ograniceno) nastaje granica;
ono beskonadno je iScezlo, nastupilo je njegovo drugo, to jest
konadno. Ali to nastupanje konadnoga pokazuje se kao neko
zbivanje koje je beskonadnome spoljaSnje, a nova granica kao
takvo zbivanje koje ne nastaje iz sam og beskonacnog, vec se
isto tako zatice. Time postoji povratak u raniju odredbu koja
je uzalud prevazidena. Ali, sama ta nova granica jeste samo
nesto takvo sto treba prevazici ili nadmasiti. Prema tome, opet
je nastalo ono prazno, nita, u kome se isto tako nailazi na onu
odredenost, na novu granicu, i tako dalje u beskonacnost.
Postoji uzajamno odredivanje konadnoga i beskonacnoga;
ono konacno jeste konadno samo u odnosu na trebanje ili na
beskonadno, a ono beskonadno jeste beskonacno samo u od
nosu na konacno. Onii su neodvojivi i u isto vreme oni su jedno
prema drugome apsolutno drugi; svako ima u samom sebi
svoje drugo; na taj nadin svako jeste jedinstvo sebe i svoga
drugoga, i jeste postojanje u svojoj odredenosti da ne bude
to sto ono samo jeste i ono sto jeste njegovo drugo.
Ovo uzajamno odredivanje koje negira samo sebe i svoju
negaciju pokazuje se kao progres u beskonacnost, koji se u
mnogim oblicima i primenama smatra za ono poslednje, preko
koga se vile ne prelazi nego, doSavsi do onoga: i tako dalje
u beskonacnost, m isao obicno smatra da je dolo do svoga
kraja. Ovaj progres nastaje svuda gde su relativne odredbe
dovedene do svoje suprotnosti, tako da se one nalaze u neraz-
140
dvojnom jedinstvu, a ipak se svakoj pripisuje u odnosu prema
onoj drugoj neko samostalno postojanje. Stoga je ovaj progres
protivrecnost, koja nije resena vec se stalno izrazava samo kao
prisutna.
Postoji jedno apstraktno prevazilazenje (Hinausgehen)
koje ostaje nedovrseno, posto se samo to prevazilazenje ne
prevazilazi . Postoji ono sto je beskonacno; izvan njega se sva
kako izlazi, jer se postavlja neka nova granica, ali time se,
naprotiv, zapravo samo vraca na ono sto je konacno. Ta rdava
beskonacnost jeste po sebi isto sto i vecno trebanje; ona je,
doduse, negacija konacnoga, ali ona nije u stanju da se njega
uistinu oslobodi; ono se ponovo pokazuje na njoj samoj kao
njeno drugo, jer to beskonacno postoji samo u odnosu s onim
konacnim koje je njegovo drugo. Stoga progres u beskonacnost
jeste samo jednoobraznost koja se ponavlja, jedno isto do-
sadno uzajamno smenjivanje toga konacnoga i beskonacnoga.
Beskonacnost beskonacnog progresa ostaje skopcana sa ko
nacnim kao takvim, ogranicena je njime te je i sama konacna .
Ali time bi on u stvari bio postavljen kao jedinstvo konacnoga
i beskonacnoga. Medutim, na to se jedinstvo ne pomislja. Pa
ipak, jedino to jedinstvo jeste ono sto u konacnome izaziva
beskonacno i u beskonacnome konacno, ono je tako reci opruga
beskonacnoga progresa. Taj progres jeste ono spoljasnje onoga
jedinstva, kod kojeg predstavljanje zastaje, kod onog vecnog
ponavljanja jednog i istog smenjivanja, kod praznog nemira
onog neprekidnog prelazenja preko granice ka beskonacnosti
koje u tome beskonacnome nalazi novu neku granicu, ali se na
njoj isto tako ne moze zadrzati kao ni u beskonacnome. To
beskonacno ima cvrstu determinaciju neke onostranosti koja
ne moze da se dostigne, zato sto ne treba da se dostigne, posto
se ne odustaje od odredenosti onostranosti, negacije koja biv
stvuje. Prema ovoj odredbi ono ima nasuprot sebi ono konacno
kao neku ovostranost koje isto tako nije u stanju da se uzdigne
u beskonacnost, zato sto ima tu determtaaciju drugoga, a time
jednog postojanja koje u svojoj onostranosti ponovo proizvodi
nesto vecno (Perenirrendes), i to kao razlicno od njega.

c) A f ir m a tiv n a b e s k o n a c n o s t

U uzajamnom odredivanju konacnoga i beskonacnoga, na

koje smo ukazali i koje ide cas tamo cas amo, vec postoji pc
sebi njihova istina, te je potrebno samo da se shvati o s c
postoji. To idenje tamo-amo sacinjava spoljasnju realizaciju
141
pojma; u toj realizaciji postavljeno je ono Sto pojam sadrzi,
ali spoljasnje, padajuci jedno izvan drugog; potrebno je samo
uporedivanje ovih razlidnih mom enata, u kome proizilazi je
dinstvo, a ono daje sam pojam; jedinstvo beskonacnoga i
konacnoga, kao Sto je vec cesto primeceno, aid na Sta naro-
dito ovde treba podsetiti, nije pravi izraz za jedinstvo kakvo
ono sdmo istinski jeste; ali u onom e ispoljavanju pojm a koje
se nalazi pred nama mora se nalaziti i odstranjenje te pogreSne
odredbe.
Ako se shvate prema njihovoj najblizoj, samo neposredno j
odredbi, onda beskonadno postojd samo kao nadmasivanje ko
nadnoga; ono je prema svojoj odredbi negacija konacnoga;
onda je konacno samo kao oino Sto se mora nadmaSiti, nega
cija sebe u samom sebi koja predstavlja beskonadnost. Time
se u svakome nalazi odredenost drugoga, dok prema mnenju
0 beskonacnom progresu one treba da su jedna drugom isklju-
cene i da samo naizmenicno dolaze jedna za drugom; ni jedno
se ne moze postaviti niti shvatiti bez onog drugog, beskonadno
ne moze bez konadnoga, ndtd konadno bez beskonacnoga. Kada
se kaze Sta je beskonadno, naime da ie negacija konacnoga,
onda se ujedno takode izrazava sam o konadno; njega se radi
odredbe beskonadnoga ne mozemo lisiti. Treba samo da se
zna sta se kaze, da bi se u beskonadnome naSla odredba konad
noga. Sto se tide konadnoga, <jdmah se priznaje da predstavlja
ono Sto je niStavno; ali upravo njegova niStavnost jeste ona
beskonadnost, od koje je ono isto tako neodvojivo. Moze
izgledati da su oni u ovom e shvatanju uzeti prema njihovom
odnosu sa svojim drugim. Ako se oni time shvate kao liseni
odnosa, tako da se povezuju jedlino svezom i, onda oni stoje
jedno nasuprot drugome kao samostalni, bivstvujuci svako je
dino u samom sebi. Treba videti kakvi su oni na taj nadin. Bes
konadno koje je tako postavljeno jeste jedno od njih dvoje;
ali kao samo jedno od njih oboje ono samo jeste konadno, ono
nije celina vec samo jedna strana; u onom e Sto mu stoji na
suprot ono ima svoju granicu; na taj nadin ono jeste konacno
beskonadno. Postoje samo dva konacna. Njegova konacnost,
dakle njegovo jedinstvo sa konadnim, sastoji se upravo u tome
sto se ono na taj nadin postavlja kao odvojeno od konadnoga,
pa time kao ono Sto je jednostrano. Konadno, sa svoje strane,
postavljeno kao za sebe udaljeno od beskonadnoga, jeste taj
odnos prema sebi u kome su odstranjeni njegov relativitet, za-
visnost i njegova prolaznost; to je ista njegova samostalnost
1 afirmacija, koju treba da predstavlja beskonadno.

142
 Jedan isti rezultat daju oba nacina posmatranja, koji pre
svega amaiu, kako izgleda, razlicite odredenosti za svoia pola-
zista, ukoliko ih prvi nacin smatra samo kao uzajamni odnos
beskonacnoga 1 konacnoga, svakog prema svome drugom, dok
ih drugi shvata u njihovoj potpuno j odvojenosti jednog od
drugoga, beskonacno i konacno, prema njihovom uzajam-
nom odnosu, koji bi njima bio spoljasnji, ali im je u stvari
bitan, bez koga nijedno od njih nije ono sto jeste, sadrze
na taj naCin svoje drugo u svojoj vlastitoj odredbi, isto onako
kao sto svako, uzeto za sebe i posmatrano samo po sebi, sadrzi
u sebi svoje drugo kao svoj vlastitii momenat.
Iz ovoga najzad proizlazi ono ozloglaseno jedinstvo
konacnoga i beskonacnoga, jedinstvo koje i samo jeste ono
beskonacno koje u sebi obuhvata samo sebe i konacnost,
dakle beskonacno u drugacijem smislu nego sto je onaj po
kome je konacno od njega odvojeno i postavljeno na drugu
stranu. Posto se pak oni takode moraju razlikovati, svako od
njih, kao sto je ranije pokazano, predstavlja u sebi jedinstvo
obojih; tako proizlaze dva takva jedinstva. Ono sto je zajed-
nicko, jedinstvo obeju odredenosti, postavlja ih kao jedinstvo
pre svega kao negirane, posto svako od njih treba da bude
to sto ono jeste u njihovom razlikovanju; dakle, u svome je
dinstvu oni gube svoju kvalitativnu prirodu jedna vazna
refleksija protiv onog shvatamja koje ne zeli da se oslobodi
toga da u jedinstvu beskonacnoga i konacnoga njih zadrzi
prema kvalitetu koji oni treba da imaju shvaceni kao jedno
izvan drugoga, pa usled toga u onome jedinstvu vidi samo i
jedino protivrecnost, a ne i njeno resenje putem negacije kva-
litativne odredenosti njih oboje; tako se lizopacava jedinstvo
beskonacnoga i konacnoga koje je najpre prosto i opste.
Ali, posto se osim toga oni moraju shvatiti takode kao
razliciti, ono jedinstvo beskonacnoga, kakvo je svaki od tih
momenata sam, odredeno je u svakome od njih na razlicit
naoin. Beskonacno koje je to po svojoj odredbi ima u sebi
konacnost koja se razlikuje od njega, u tome jedinstvu besko
nacno jeste posebitost, a konacnost jeste samo odredenost,
granica na njemu; ali to je jedna granica koja predstavlja apso
lutno drugo beskonacnoga, njegovu suprotnost; njegova od
redba, koja je bice-po-sebi kao takvo, kvari se dodavanjem
takvog jednog kvaliteta; ono je na taj naoin jedno okonaceno
beskonacno. Poto konacno kao takvo jeste samo neposebic-
nost, a prema onome jedinstvu isto tako ima u sebi svoju
suprotnost, to se ono na isti nacin uzdize iznad svoje vrednosti,
143
i to tako reci beskonacno; ono se postavlja kao obeskonaceno
konadno.
Razum izopacava takode dvostruko jedinstvo beskonac
noga i konacnoga na istii naoin kao malocas ono jednostavno
jedinstvo. To se ovde zbiva isto tako tim e sto se u jednom e
od oba jedinstva ono beskonacno pretpostavlja kao ne negi
rano, stavise kao bice-po-sebi, na kome dakle ne treba da budu
postavljene odredenost i granica; time se posebicnost srozava
i kvari. Obrnuto, konacno se isto tako zadrzava kao ne negi
rano, mada po sebi nistavno, tako da se ono u svojoj poveza-
nosti sa beskonacnim uzdize do onoga sto ono nije i time biva
obeskonaceno, nasuprot svojoj neiscezloj, cak vecno j odredbi.
Izopacenje koje razum preuzima sa konacnim i beskonac
nim, da bi zadrzao njihov odnos jednog prema drugome kao
kvalitativnu razliku, da bi tvrdio da su oni po svojim odred
bama odvojeni, i to apsolutno odvojeni, im a osnov u zaborav-
Ijanju toga sta pojam tih momenata predstavlja za sam razum.
Prema ovome pojmu jedinstvo konacnoga li beskonacnoga nije
neko njihovo spoljasnje povezivanje, niti neka neprikladna
veza koja se protivi njihovoj odredbi i u kojoj bi bila povezana
takva bivstvujuca koja su po sebi odvojena i suprotna, koja
su samostalna jedno prema drugom, prema tom e nepomirljiva,
vec svako je u samom sebi to jedinstvo, i to samo kao ono
prevazilazenje sama sebe u kome nijedno ne bi imalo nad
drugim neko preimucstva bica po sebi i afirmativnog prosto-
janja. Kao sto je ranije pokazano, konacnost postoji samo kao
nadmasivanje sebe; u njoj se, dakle, sadrzi beskonacnost, ono
drugo nje same. Isto tako beskonacnost postoji samo kao nad
masivanje konacnoga; ona dakle sadrzi sustinski svoje drugo,
i prema tome jeste po sebi ono drugo same sebe. Beskonacno
ne prevazilazi konacno kao neka sila koja postoji izvan njega,
vec je njegova beskonacnost to da samo sebe prevazilazi.
To prevazilazenje prema tome nije menjanje ili drugobiv
stvo uopste, nije prevazilazenje necega. Ono u cemu se konacno
prevazilazi jeste beskonacno kao negiranje konacnostd; ali ko
nacnost jeste sama odavno samo postojanje odredeno kao neko
nebice. Dakle, samo negacija je ono sto se prevazilazi u negaciji.
Tako je beskonacnost sa svoje strane odredena kao ono nega
tivno konacnosti, a tim e odredenosti uopste, kao prazna ono-
stranost; samoprevazilazenje te onostranosti u konacnome
predstavlja vracanje iz praznog bekstva, negiranje onostrano
sti koja je neto negativno u samom sebi.

144
 i)akle, 0 11 0 sto postoji jeste u obadvom ista negacija nega
cije. Medutim, ona je po sebi odnos prema samom sebi, afirma-
cija, all alirmacija kao vracanje samome sebi, to jest putem po -
sredovanja, koje je negacija negacije. Na te odredbe treba u su
stini obratiti paznju; a drugo na sta treba motriti jeste to da su
one postavljene takode u beskonacnome progresu, i kako su
one u njemu postavljene, naiime jos ne u njihovoj krajnjoj

Prvo , u tome se negiraju oboje, ne samo beskonacno vec

i konacno, oboje se nadmasuju na isti nacin; drugo, oni se
postavlja] u takode kao razliciti, svako posle drugoga, kao za
sebe pozitivni. Tako mi ove dve odredbe izdvajamo putem upo-
redivanja, kao sto smo u uporedivanju, jednom spoljasnjem
uporedivanju, odvojili dva nacina posmatranja, posmatranje
konacnoga i beskonacnoga u njihovom odnosu, i posmatranje
koje svako od ovih uzima za sebe. Medutim, beskonacni pro
gres izrazava vise; u njemu je takode postavljena veza onih
koji su takode razliciti, ali najpre samo jos kao prelaz i sme-
njivanje; samo u jednoj prostoj refleksiji mozemo videti sta
se u stvari nalazi u tome progresu.
Pre svega, negacija konacnoga i beskonacnoga koja je po
stavljena u beskonacnome progresu moze da se shvati kao
prosta, prema tome kao razdvojena, samo uzastopna. Ako se
pocne od konacnoga, onda se prelazi granica, konacno se ne
gira. Dakle, sada postoji onostranost konacnoga, beskonacno,
ali u ovome opet nastaje granica; tako postoji nadmasivanje
beskonacnoga. Pa ipak, to dvostruko prevazilazenje postav
ljeno je delimice uopste samo kao spoljasnje zbi/vanje i sme-
njivanje momenata, delimice jos ne kao jedno jedinstvo ; svako
od tih izlazenja (Hinaus) predstavlja jedan narociti nastavak,
jedan novi akt, tako da oni na taj nacin padaju jedan izvan
drugog. Ali osim toga u beskonacnome progresu postoji ta
kode njihov odnos . Prvo postoji konacno; p otom se izlazi izvan
njega; ta negativnost ili onostranost konacnoga jeste besko
nacno; trece, opet se izlazi van ove negacije, nastaje neka nova
granica, opet jedno konacno . Ovo je potpuno kretanje koje
samo sebe zatvara time sto je dospelo do onoga sto je sacinja-
valo pocetak; nastaje ono isto od cega se poslo, to jest konacno
je ponovo uspostavljeno; dakle, ono se slilo sa samim sobom,
u svo jo j onostranosti ponovo je naslo jedino sebe .
Isti slucaj postoji u pogledu beskonacnoga. U beskonac
nome, toj onostranosti granice, nastaje samo jedna nova gra
nica koja ima istu sudbinu, da mora biti negirana kao ono
sto je konacno. Sto na taj nacin ponovo postoji jeste ono isto
145
beskonacno koje je malopre iScezlo u novoj granici; stoga
beskonacno nije svojim prevazilazenjem, pom ocu nove grandee,
dalje pomereno van, niti je udaljeno od konadnoga, jer ko
nadno je jedino u tom e da prelazi u beskonadno, niti od
samog sebe, jer ono je prispelo kod sebe.
Tako su oboje, konadno i beskonadno, to kretanje u kome
se preko svoje negacije vradaju sebi; oni se nalaze samo kao
posredovanje u sebi, i ono afirmativno obojega sadrzi nega
ciju obojega, pa je negacija negacije. Oni su na taj nadin
rezultat, a tim e nisu ono Sto su u odredbi svoga pocetka; ko
nadno nije neko postojanje sa svoje strane niti je beskonadno
neko postojanje ili bice po sebi s one strane postojanja, to jest
odrcdenog kao konadno. Razum se toliko mnogo protivi ie-
dinstvu konadnoga i beskonacnoga samo zato Sto pretpostavlja
da su ogranidenost i konadno neSto Sto vedno traje kao bice po
sebi; time razum previda onu negaciju obojega koja dinjenicki
postoji u beskonadnome progresu, a isto tako da se oni u njemu
javijaju samo kao mom enti jedne celine, i da se istidu samo
posredstvom svoje suprotnosti, ali u suStini isto tako posred-
stvom prevazilazenja svoje suprotnosti.
Kada je, pre svega, vracanje u sebe bilo posmatrano kako
kao vracanje konadnoga u sebe, tako i kao vracanje besko
nadnoga u sebe, onda se u samom tom rezultatu pokazuje jedna
nepravilnost koja stojii u vezi s malodas kritikovanom izopa-
cenoScu; jedanput je za polaziste uzeto konadno, a drugi put
beskonadno, i samo blagodareci tom e nastaju dva rezultata.
Medutim, potpuno je svejedno koje ce se uzeti kao podetak;
time otpada sama od sebe ona razlika koja je proizvela dvoj-
stvo rezultata. To je isto tako postavljeno u liniji beskonac
noga progresa, koja je s obe strane bezgranicna, i u kojoj se
nalazi svaki od momenata sa podjednakim naiizmenicnim jav-
ljanjem, te je sasvim sporedno na koje se m esto zahvata i koji
se momenat uzima kao podetak. Konadno i beskonadno su
u tom e progresu razliciti, ali je na isti nadin jedno momenat
drugoga. Posto su oboje, konadno i beskonadno, sami momenti
progresa, oni su zajedno ono sto je konacno, a poSto su oni
isto tako zajedno negirani u progresu i rezultatu, to se taj
rezultat kao negacija one konadnosti obojega s pravom naziva
beskonadno. Njihova je razlika na taj nadin ona dvosmislenost
koju oboje imaju. Konadno ima dvosmislenost: Sto je, prvo,
konacno samo nasuprot beskonadnome. koje stoji nasuprot
njemu i, drugo, sto konadno i beskonadno koje stoji nasuprot
njemu postoje u isto vreme. Beskonadno ima takode tu dvo-

146
 smislenost Sto predstavlja jedan od ona dva momenta, ono
je na taj nacin rdavo beskonacno, i Sto predstavlja ono
beskonacno u kojem su oni oboje, ono samo i njegovo drugo
samo momenti. Prema tome, kako beskonacno u stvari postoji
ono je proces u kome se beskonacno spuSta dotle da pred
stavlja samo jednu od svojiih odredaba, da bude nasuprot ko
nacnome, a time da samo bude samo jedno od konacnih, pa
da to svoje razlikovanje od samog sebe prevazide radi svoje
afirmacije i da putem toga posredovanja bude kao istinsko
beskonacno .
Ova odredba istinski beskonacnog ne moze se izraziti u
onoj vec kritikovanoj formuli jedinstva konacnoga i beskonac
noga; jedinstvo jeste apstraktna nepokretna samojednakost, a
momenti su isto tako kao nepokretna bivstvujuca. Medutim,
beskonacno, kao i njegova oba momenta, postoji staviSe suS-
tinski samo kao bivanje, ali kao bivanje koje je sada dalje
odredeno u svojim momentima. Bivanje ima kao svoje od
redbe pre svega apstraktno bice i nista; a kao promena, posto-
jeca [bica]1, nesto i drugo; najzad kao beskonadno: konadno
i beskonacno, njih same kao bivajuce.
To beskonacno kao vracenost u sebe, kao svoj odnos prema
samom sebi, jeste bice, ali nije apstraktno bice bez odredaba,
jer ono je postavljeno kao bice koje negira negaciju; ono je
prema tome takode postojanje, jer ono sadrzi negaciju uopSte,
dakle odredenost. Ono postoji i postoji tu, prezentno, prisutno.
Samo rdavo-beskonacno jeste onostranost, jer ono je samo
negacija konacnoga koje je postavljeno kao realno, na taj
nadin, ono je apstraktno, prva negacija; buduci samo kao ne
gativno odredeno, ono nema u sebi afirmaciju postojanja ; za-
drzano kao samo negativno, dak i ne treba da postoji tu,
treba da je nedostizno. Ali ta nedostiznost ne predstavlja nje
govu uzvisenost, vec njegov nedostatak, ciji poslednji osnov
lezi u tome sto se konacno kao takvo zadrzava kao bivstvujuce .
Ono neistinito jeste ono nedostizno; i treba uvideti da takvo
beskonadno jeste ono neistinito. Slika progresa u beskonac-
nost jeste prava linija na cijim samo obema granicama postoji
beskonadno, i uvek postoji samo onde gde ona a ona je
postojanje ne postojii, i koja izlazi van ka tome svom ne-
postojajnu, to jest u neodredenost; kao prava beskonacnost,
povijena unazad u sebe, njena slika postaje krug, linija koja
je sustigla sebe, koja je zatvorena i potpuno prdsutna, bez pola-
zista i bez kraja .
1 Red bica uneo redaktor. P rim . red.
10* 147
 Tako uopSte prava beskonacnost kao postojanje, koje je
postavljeno kao afirmativno nasuprot apstraktnoj negaciji, je
ste realnost u viSem sm islu nego ona ranije jednostavno odre-
dena; ona je ovde dobila konkretnu sadrzinu. Konacno nije
ono sto je realno, vec beskonacno to jeste. Tako se realitet
dalje odreduje kao sustina, pojam, ideja itd. Pa ipak je izlisno
da se kod onoga to je konkretnije ponavlja takva ranija, ap-
straktnija kategorija kao sto je realitet i da se ona upotreb-
ljava za odredbe koje su konkretnije nego sto su same po sebi
one malocas spomenute. Takvo ponavljanje kao sto je tvrdenje
da sustina ili da ideja jeste ono sto je realno, ima svoj povod
u tome sto su najapstraktniije kategorije kao bice, postojanje,
realitet, konacnost, neobrazovanome m isljenju najpoznatije.
Ponavljanje kategorije realiteta ovde ima svoj odredeniji
povod, poSto negacija u odnosu prema kojoj ona predstavlja
ono sto je afirmativno jeste ovde negacija negacije; tim e je
ona sama protivstavljena onom e realitetu koji jeste konacno
postojanje. Tako je negacija odredena kao idealitet; ideelno*
jeste ono konacno kakvo se nalazi u pravom beskonacnom,
kao jedna odredba, sadrzina, koja je razlicna, ali nije samo-
stalno bivstvujuca, vec je kao momenat. Idealitet ima to kon
kretnije znacenje koje nije potpuno izrazeno negacijom konac-
nog postojanja. Ali, u pogledu realiteta i idealiteta suprot
nost konacnog i beskonacnog shvata se tako sto se konacno
smatra realnim, a beskonacno ideelnim, kao sto se osim toga
i pojam smatra za nesto ideelno, i to za nesto sto je samo
ideelno, a postojanje, naprotiv, uopste za ono sto je realno. Na
taj nacin, naravno, nista ne pomaze to sto se za navedenu kon
kretnu odredbu negacije ima narociti izraz ideelnoga; u onoj
suprotnosti ponovo se vraca onoj jednostranosti apstraktnog
negativnoga koja pripada rdavom beskonadnome i uporno se
ostaje kod afirmativnog postojanja konacnoga.

PRELAZ
Idealitet se moze nazvatd kvalitetom beskonacnosti; ali
idealitet je u sustini proces bivanja i time jedan prelaz, kao
sto je prelaz bivanja u postojanje, koji sada treba izloziti.
* Id.ea.lno ima viSe odredeno znacenje (znadenje lepoga i svega Sto
tu spada) nego id e eln o ; ovde jos ne spada to viSe odredeno znacenje;
zbog toga se tu upotrebljava izraz ideelno. Sto se tide realiteta, kod
njega ta razlika u gornjoj upotrebi stvam o ne postoji; reelno i realno
znace u govoru priblizno isto; otuda razgranidavanje ta dva izraza nema
mkakvog znadaja.

148
Kao prevazilazenje konacnosti, to jest konadnosti kao takve
i isto tako one samo negativne beskonacnosti, koja joj samo
stoji nasuprot, idealitet je vracanje u sebe, odnos prema samom
sebi, bice . Posto se u tome bicu nalazi negacija, to je ono posto -
janje, ali poSto je sem toga ta negacija u sustini negacija ne
gacije, negacija koja se odnosi na sebe, to je ona postojanje
koje se naziva bice za sebe.

NAPOMENA 1.
Beskonacno u obicnom smislu rdave beskonacnosti,
i progres u beskonacnost kao trebanje, predstavljaju izraz
jedne protivrecnosti koja izdaje samu sebe za resenje i za ono
sto je poslednje. To beskonacno predstavlja prvo uzdizanje
culnoga predstavljanja iznad konacnoga u misli, koja inace
ima samo sadrzinu nicega, onoga sto je izricno postavljeno
kao nebivstvujuce, jedno bekstvo preko onoga sto je ogra
niceno, bekstvo koje se ne vraca u sebe i ne ume ono negativno
da vrati nazad onome pozitivnome. Ova nedovrsena refleksija
ima potpuno pred sobom obe odredbe pravog beskonacnog:
suprotnost konacnog i beskonacnog i jedinstvo konacnog i
beskonacnog, ali ona te dve misli ne dovodi u vezu ; svaka ne-
razdvojno povlaci za sobom drugu, ali nedovrsena refleksija
pretpostavlja da se one samo sm enjuju . Prikazivanje toga sme-
njivanja, taj beskonacni progres nastaje svuda gde se uporno
ostaje u protivrecnosti izmedu jedinstva tih dveju odredaba i
njihove suprotnosti. Konacno jeste prevazilazenje sama sebe,
ono obuhvata u sebi svoju negaciju, beskonacnost; jedinstvo
obojega, prelazi se izvan konacnoga ka beskonacnome kao
njegovoj onostranosti, njihovo razdvajanje; ali izvan besko
nacnoga postoji drugo konacno, ono izvan, beskonacno, sa
drzi konacnost, jedinstvo obojeg; ali ovo konacno je takode
negativno beskonacnoga, razdvajanje obojeg itd. Tako su
u odnosu kauzaliteta uzrok i posledica nerazdvojnh neki uzrok
koji ne bi imao nikakve posledice nije uzrok, kao sto ni posle
dica koja ne bi imala uzroka nije viSe posledica. Stoga taj od
nos predstavlja beskonacni progres od uzroka i posledica,
nesto je odredeno kao uzrok, ali taj uzrok kao neko konacno
(a on je konacan zapravo bas zbog svoje odvojenosti od po
sledice) ima i sam neki uzrok, to jest on je takode posledica,
prema tome, ono isto sto je bilo odredeno kao uzrok odre
deno je takode kao posledica, jedinstvo uzroka i posledice,
ono Sto je sada odredeno kao posledica opet ima svoj uzrok,
149
to jest uzrok treba odvojiti od njegove posledice i postaviti ga
kao neko razlicno neito; ali taj novi uzrok jeste i sam samo
jedna posledica, jedinstvo uzroka i posledice; ono ima
kao svoj uzrok nesto drugo odvajanje obeju odredaba itd.
u beskonacnost.
Na taj nadin progresu se moze dati osobitija forma. Tvrdi
se: konacno i beskonadno jesu jedno jedinstvo; to pogresno
tvrdenje mora da se ispravi suprotnim tvrdenjem: konadno i
beskonadno su apsolutno razlicni i suprotni su jedno drugome;
to tvrdenje mora se opet ispraviti time da su konadno i besko
nadno neodvojivi, u jednoj odredbi nalazi se ona druga, tvrde
njem njihovog jedinstva, i tako dalje u beskonadnost. Lak
je zahtev koji se postavlja da bi se upoznala priroda beskonad
noga; treba im ati svesti o tom e da beskonadni progres, razvi-
jeno beskonadno razuma, ima tu osobinu Sto predstavlja sme-
njivanje obe odredbe, jedinstva i odvajanja oba momenta, a
potom treba imati i svest da su to jediinstvo i to odvajanje i
sami neodvojivi.
ReSenje ove protivrecnosti ne sastoji se u priznanju pod-
jednake tacnosti i podjednake netacnosti oba tvrdenja, to
bi predstavljalo samo drugi oblik protivrecnosti koja i dalje
ostaje, vec u idealitetu ta dva tvrdenja u kojem ona u svojoj
razlici kao uzajamne negacije predstavljaju samo momente;
ono jednoliko smenjivanje jeste cinjenidki ne samo negacija
njihovog jedinstva vec i negacija njihovog odvajanja. U jedno-
likom smenjivanju nalazi se isto tako dinjenddki ono sto je
gore pokazano, da konadno, izlazeci iz sebe, pada u beskonadno,
ali da isto tako, izlazeci iz njega ono nalazi samo sebe kao
ponovo proizvedeno, prema tom e ono se u tom e smenjivanju
sliva jedino sa sobom, dsto tako kao i beskonadno, tako da
ista negacija negacije ima kao rezultat afirmaciju, rezultat koji
se time pokazuje kao njena istina i prvobitnost. U tome bicu
kao idealitetu razliditih protivrednost se samim tdm nije izgu-
bila apstraktno, vec je reSena i izmirena, a m isli nisu samo pot-
pune, vec su takode povezane. Na tome kao na jednom izvede-
nom primeru pokazuje se priroda spekulativnog miSljenja u
svome odredenom obliku; ona se sastoji jedino u shvatanju
suprotniih momenata u njihovom jedinstvu. PoSto svaki na sebe
pokazuje, i to dinjenidki, da u sebi samom ima svoju suprot
nost i da se u toj suprotnosti sliva sa sobom, to afirmativnu
istinu predstavlja to jedinstvo koje se krece u sebi, povezivanje
obeju misli, njihova beskonacnost, odnos prema samom
sebi, ne neposredan ved beskonacan.

150
 Oni koji misljenje vec bolje poznaju cesto su sustinu filo
zofije sagledavah u zadatku da odgovori na pitanje: kako ono
sto je beskonacno izlazi iz sebe i dolazi do k o n a c n o s ti? - MisH
se da se to ne moze shvatiti. 9 1 1 0 beskonacno do cijeg smo
pojma dospeli blize ce se odrediti u nastavku ovog izlagania i
na njemu ce se pokazati u svoj raznolikosti formi ono sto
se zahteva, kako ono, ako se zeli tako izraziti, dolazi do ko
nacnosti. Ovde cemo to pitanje posmatrati samo u njegovoj
neposrednosti i s obzirom na malopre razmatrani smisao koji
obicno ima ono beskonacno.
Od odgovora na ovo pitanje navodno ce zavisiti uopste
da li p o sto ji filozofija, i posto se jos tvrdi da se zeli doci do
odgovora, to se veruje da se u tome pitanju u isto vreme pose
duje neka vrsta cudnog problema, neka nesavladiva amajlija
pomocu koje je covek siguran i obezbeden protiv trazenog od
govora, pa dakle i protiv filozofije i dospevanja do nje.
I kod drugih predmeta, ali jos vise kod filozofskih predmeta,
pretpostavlja se izvesna obrazovanost da bi covek umeo da
postavlja pitanja, da bi se dobio neki drugi odgovor, a ne od-
govor da pitanje ne vredi nista.
Kod takvih se pitanja obicno polaze pravo na obicnu tvrd-
nju po kojoj nije stalo do reci, vec do toga da u ovom ili onom
obliku izraza bude razumljivo ono do cega je stalo. Izrazi cul-
nog predstavljanja, kao sto su izlaziti i njemu slicni, koji se
upotrebljavaju kod ovoga pitanja izazivaju sumnju kao da ono
ponice iz tla obicnog predstavljanja i da se radi odgovora na nj
ocekuju takode predstave koje se upotrebljavaju u obicnom
zivotu d oblik culnog poredenja.
Kada se umesto beskonacnoga uzme bice uopste, onda se
cini da su lakse shvatljivi odredivanje bica, neka negacija ili
konacnost na njemu. Doduse, samo bice je ono sto je neodre
deno; ali na njemu nije neposredno izrazeno da ono predstav
lja suprotnost onoga Sto je odredeno. Medutim, u beskonac
nome se to nalazi izrazeno; ono jeste ne-konacno. Prema tome,
jedinstvo konacnoga i beskonacnoga izgleda neposredno isklju-
ceno; zbog toga je nedovrsena refleksija najupomija protiv
toga jedinstva. . . .
Medutim, dokazano je i, ne ulazeci dalje u odredivanje
konacnoga i beskonacnoga, neposredno se jasno vidi da bes
konacno u onom smislu u kome ga uzima ono reflektovanje,
naime kao beskonacno koje stoji nasuprot konacnome, jeste
ono rdavo beskonacno, zbog toga sto stoji nasuprot konac
nome, sto u njemu ima svoje drugo, usled cega je vec samo
ograniceno i konacno. Prema tome, odgovor na pitanje ka o
151
beskonadno postaje konapnim jeste taj da ne postoji neko
takvo beskonacno koje je najpre beskonacno i za koje je nuzno
da tek potom postane konacno, da izlazi ka konacnosti, nego
je ono vec samo za sebe isto tako konacno kao i beskonacno.
PoSto pitanje pretpostavlja da beskonadno postoji s jedne
strane, samo za sebe, a da konadno, koje je iziSlo iz njega i
dospelo u odvojenost, ili neka je prodzaslo bilo otkuda inace,
kao odvojeno od beskonadnoga postoji istinski realno, to bi
se naprotiv moralo reci da je ta odvojenost neshvatljiva. Ni
takvo konadno ni takvo beskonadno nije istinito; ono pak sto
je neistinito jeste neshvatljivo. Medutim, mora se isto tako
reci da su oni shvatljivi; posm atrati ih dak i onakve kakvi su
u predstavi, da se u jednom e nalazi odredba drugoga, imati
jednostavan uvid u tu njihovu nerazdvojnost, to znaci shva
titi ih; ta nerazdvojnost jeste njihov pojam. Naprotiv, u
samostalnosti onog beskonacnog i konacnog ono pitanje po
stavlja jednu laznu sadrzinu i vec u sebi sadrzi njihov neisti-
nit odnos. Zbog toga na to pitanje ne treba odgovarati vec,
naprotiv, treba negirati lazne pretpostavke koje ono sadrzi, to
jest treba negirati samo pitanje. Postavljanjem pitanja istine
onog beskonacnog i konacnog menja se tacka gledista, a to ce
menjanje onu pom etnju koju bi trebalo da izazove prvo pi
tanje svesti na njega; ono nase pitanje novo je za refleksiju iz
koje ponice prvo pitanje, jer takvo reflektovanje ne sadrzi u
sebi ono spekulativno interesovanje, koje za sebe i pre nego
pristupi povezivanju odredaba jeste usmereno na to da sazna
da li te odredbe, takve kakve se pretpostavljaju, predstavljaju
nesto istinito. Ukoliko je saznata laznost onog apstraktnog bes-
konacnog i onog konadnog koje isto tako treba da ostane na
svojoj strani, utoliko o izlazenju konadnog iz beskonacnog
treba reci da beskonadno izlazi van u konacnost zbog toga sto
ono shvaceno kao apstraktno jedinstvo nema u sebi nikakve
istine, nikakvog opstojanja; obrnuto, iz tog razloga svoje ni-
stavnosti konadno ulazi u beskonacno. Ili, stavise, treba reci
da je beskonadno vecno izaslo u konacnost, da ono apsolutno
ne postoji samo za sebe, isto kao ni disto bice, nemajuci svoje
drugo u samom sebi.
Ono pitanje, kako beskonadno izlazi prema konacnom,
moze sadrzati jos i tu pretpostavku da beskonadno po sebi
obuhvata u sebi konadno, dakle da je po sebi ono jedinstvo
samoga sebe i svoga drugog, tako da se teSkoca bitno odnosi
na odvajanje koje stoji nasuprot pretpostavljenom jedinstvu
oba. U toj pretpostavci ona suprotnost, pri kojoj se ostaje,
ima samo drugi oblik; jedinstvo i razlikovanje rastavljaju se
152
jedno od drugoga i izoluju se. Ali ako se jedinstvo ne uzme kao
apstraktno, neodredeno jedinstvo nego, kao u onoj pretpo-
stavci, kao vec odredeno jedinstvo konacnoga i beskonacnoga
onda u njemu vec postoji i njihovo razlikovanje, jedno razli-
kovanje koje tako u isto vreme nije njihovo oslobadanje u
odvojene samostalnosti, vec ih kao ideelne ostavlja u jedinstvu
To jedinstvo beskonacnoga i konacnoga i njihovo razlikovanje
jesu ista neodvojivost kao sto su konacnost i beskonacnost.

NAPOMENA 2.
Stav && konacno jeste ideelno sacinjava idealizam. Ideali-
zam filozofije ne sastoji se ni u cemu drugom nego u tome da
se konacno ne prizna kao istinski bivstvujuce. Svaka filozofija
je u sustini idealizam, ili bar ima lidealizam kao svoj princip,
a pitanje je onda samo koliko je taj princip stvamo sproveden.
Filozofija je idealizam isto tako kao sto je to religija, jer i
religija isto tako ne priznaje konacnost za neko pravo bice,
za nesto poslednje, apsolutno, ili za nesto ne-postavljeno, ne-
proizvedeno, vecno. Stoga je suprotnost izmedu idealisticke i
realisticke filozofije bez znacaja. Filozofija koja bi konacnom
postojanju kao takvom pripisivala pravo, poslednje, apsolutno
bice ne bi zasluzivala ime filozofije; principi starijih i novijih
filozofa, voda, ili materija, ili atomi, jesu misli , ono sto je opste,
ideelno, a nisu stvari na kakve se neposredno nailazi, to jest u
culnoj pojedinacnosti, ovo nije cak ni ona Talesova voda; jer
i pored toga sto je takode empiricka voda, ona je osim toga
u isto vreme ono sto je posebitost ili sustina svih drugih stvari,
a ove nisu nezavisne, u sebi zasnovane, vec su postavljene na
osnovu neceg drugog, na osnovu vode, to jest one su ideelne.
Posto je malocas princip, ono sto je opste, nazvan onim sto je
ideelno, kao sto utoliko pre treba nazvati ideelnim pojam,
ideju, duh, a osim toga se opet pojedinacne culne stvari kao
ideelne nalaze kao ukinute u principu, u pojmu, jos vise u
duhu, to je potrebno da se pri tom prethodno skrene paznja
na istu dvostranost koja se pokazala kod beskonacnog, naime
na to da jednom ono sto je ideelno jeste ono sto je konkretno,
ono istinski bivstvujuce, a drugi put isto tako njegovi momenti
jesu ono sto je ideelno, ono sto je u njemu prevazideno, dok u
stvari postoji samo jedna konkretna celina, od koje su mo
menti neodvojivi. ,
Kad je rec o ideelnom misli se pre svega na formu pred
stavljanja, pa se ideelnim naziva ono sto se uopste nalazi u
153
mojoj predstavi ili u pojmu, u ideji, u uobrazilji itd., tako da
ideelno uopste vazi takode za uobrazenja, za predstave koje
ne samo Sto treba da se razlikuju od realnog, vec koje u sus
tini ne treba da su realne. U stvari duh jeste pravi idealist
uopste; u njemu, vec kao duhu koji oseca, predstavlja, joS vise
ukoliko m isli i poima, sadrzina se ne nalazi kao takozvano
realno postojanje; u jednostavnosti Ja takvo spoljasnje bice
postoji samo kao prevazideno, ono postoji za mene, ono se
nalazi u meni ideelno. Taj subjektivni idealizam, bilo da je
izrazen i postavljen kao nesvesni idealizam svesti uopste ili
svesno kao princip, odnosi se jedino na formu predstavljanja,
prema kojoj svaka sadrzina jeste moja; ta se forma zastupa
u sistem atskom idealizmu subjektiviteta kao jedino istinita,
kao iskljuciva nasuprot formi objektiviteta ili realiteta, spo-
Ijasnjeg postojanja one sadrzine. Takav idealizam jeste forma-
lan, posto on ne uzima u obzir sadrzinu predstavljanja ili m is
ljenja, koja pri tom moze ostati u predstavljanju ili misljenju
potpuno u svojoj konacnosti. Sa takvim se idealizmom nista
ne gubi, ne samo zbog toga sto je sacuvan realitet takve ko
nacne sadrzine, postojanje koje je ispunjeno konacnoScu, vec
i ukoliko se apstrahuje od sadrzine, do takve sadrzine po sebi
navodno nije stalo; i sa njim e se nista ne dobija, upravo zato
sto se nista ne gubi, sto Ja, predstavljanje, duh ostaje ispunjen
istom sadrzinom konacnosti. Suprotnost forme subjektiviteta
i objektiviteta predstavlja na svaki nacin jednu od konacnosti;
ali sadrzina, kako se ona shvata u osecaju, opazaju ili takode
u apstraktnijem elementu predstavljanja, m isljenja, sadrzi
obilje konacnosti koje niukoliko nisu odstranjene sa iskljuce-
njem samo one jedne vrste konacnosti, forme subjektivnoga
i objektivnoga, a joS manje su otpale same od sebe.

Treca glava

BICE ZA SEBE

U bicu za sebe kvalitativno bice je zavrseno; ono je besko

nacno bice. Bice pocetka je bez odredaba. Postojanje (Desein)
je prevazideno bice, ali prevazideno samo neposredno. Na taj
na 6 in ono sadrzi pre svega samo prvu negaciju, koja je sama
neposredna; doduse, bice je isto tako sacuvano te su u posto
janju oboje sjedinjeni u jednostavnom jedinstvu, ali su upravo
zbog toga po sebi jos nejednaki medu sobom i njihovo jedin
stvo jos nije postavljeno. Zbog toga postojanje predstavlja
154
 sferu diferencije, dualizma, oblast konacnosti. Odredenost ie
odredenost kao takva, jedna relativna, ne apsolutna odrede
nost. U bicu za sebe razlika izmedu bica i odredenosti ili neea-
cije jeste postavljena i izgradena; kvalitet, drugobivstvo, era-
nica, kao i realitet, bice po sebi, trebanje itd. predstavljaju
ona nesavrsena ugradivanja negacije u bice u kojima definicija
obojeg jos lezi u osnovi. Ali posto je u konacnosti negacija
presla u beskonacnost, u postavljenu negaciju negacije, to ona
predstavlja jednostavan odnos prema sebi, dakle sama po sebi
izmirenje sa bicem, apsolutnu odredenost .
Bice za sebe je na prvom mestu ono sto neposredno biv
stvuje za sebe, je d n o .
Na drugom mestu, jedno prelazi u mnostvo jednih, re-
pulzija; a to se drugobivstvo jednoga prevazilazi u njegovome
idealitetu, atrakcija.
Na trecem mestu, ono uzajamno odredivanje repulzije i
atrakcije u kome one zapadaju u ravnotezu, i kvalitet, koji
je u bicu za sebe dostigao svoj vrhunac, prelazi u kvantitet .

A . Bice za sebe kao takvo

Opsti pojam bica za sebe ponikao je. Da bismo bili u pravu

da za taj pojam upotrebljavamo izraz bice za sebe bilo bi je
dino potrebno dokazati da onome pojmu odgovara predstava
koju povezujemo sa tim izrazom. I zaista tako izgleda; mi ka-
zemo da je nesto za sebe ukoliko ono ukida drugobivstvo, svoj
odnos i zajednicu sa drugim, ukoliko ih je odbilo, apstrahovalo
se od njih. Drugo postoji za njega samo kao ono sto je preva
zideno, kao njegov m om en at ; bice za sebe se sastoji u tome,
sto je tako nadmasilo ogranicenost, svoje drugobivstvo, da je
ono kao ta negacija beskonacni povratak u sebe. Svest vec kao
takva sadrzi po sebi odredbu bica za sebe, posto ona pred
stavlja sebi svaki predmet koji oseca, neposredno opaza itd.,
to jest posto ima u sebi njegovu sadrzinu, koja na taj nacin
postoji kao nesto ideelno; ona se nalazi kod same sebe u sa
mom svom opazanju, uopste u svome zaplitanju sa svojim ne-
gativnim, sa onim sto je drugo. Bice za sebe je polemicno, ne
gativno odnosenje prema drugome koje ogranicava i, blagoda
reci toj negaciji drugoga, ono je takode reflektovanost u sebe,
mada je pored ovog povratka svesti u sebe i pored idealiteta
predmeta sacuvan joS i njegov realitet, posto se u isto vreme
zna za njega kao za jedno spoljasnje postojanje. Svest je
pojavna ili ona je dualizam na taj nacin sto, s jedne strane,
155
zna za neki spoljaSnji predmet koji je za nju drugi, 1 Sto,
s druge strane, postoji za sebe, Sto predmet ima u sebi ideelno,
sto se ne nalazi samo kod taikvog drugog, ved se u njem u nalazi
takode kod same sebe. Naprotiv, sam osvest jeste bice za sebe
kao dovrseno i postavljeno; ona strana odnosa prema drugom,
nekom spoljaSnjem predmetu jeste odstranjena. Tako je samo
svest najblizi primer prezencije beskonadnosti; naravno
jedne beskonacnosti koja je uvek apstraktna, ali koja je ipak
u isto vreme po konkretno j odredbi sasvim drukdija nego Sto
je bice za sebe uopSte, cija beskonadnost joS sasvim ima sam o
kvalitativnu odredenost.

a) P o s t o j a n j e (Dasein) i bice za s e b e

Bice za sebe, kao Sto je vec napomenuto, jeste beskonac

nost koja se srozala u prosto bice; ono je postojanje ukoliko
se negativna priroda beskonacnosti, koja predstavlja negaciju
negacije, nalazi u sada postavljenoj formi neposrednosti bica
samo kao negacija uopSte, kao prosta kvalitativna odredenost.
Medutim, bice u takvoj odredenosti u kojoj ono jeste posto
janje takode se neposredno razlikuje od samog bica za sebe,
koje predstavlja bice za sebe samo ukoliko je njegova odre
denost ona beskonacna; pa ipak, postojanje je u isto vreme
momenat samog bica za sebe; jer bice za sebe sadrzi na svaki
nacin i ono bice koje ima negaciju. Tako ona odredenost koja
na postojanju kao takvom predstavlja neSto drugo i bice-za-
-drugo, jeste povijena nazad u beskonadno jedinstvo bica za
sebe, te je u bicu za sebe prisutan momenat postojanja kao
bivstvovanje-za-nesto-sto-je-jedno.

b) B i c e - z a - j e d n o

Ovaj momenat izrazava kako ono Sto je konadno postoji

u svome jedinstvu sa beskonacnim, ili kao neSto ideelno. Bice
za sebe ne poseduje negaciju na sebi kao neku odredenost ili
granicu, pa time takode ni kao odnos prema nekom postojanju
drukcijem od njega. Posto je pak ovaj momenat oznacen kao
bivstvovanje za-nesto-sto-je-jedno, to ne postoji jos niSta za Sta
bi on postojao, ne postoji ono jedno ciji bi on momenat
bio. U stvari tako neSto joS nije fiksirano u bicu za sebe; ono
za Sta bi neSto ( a ovde ne postoji nikakvo neSto ) posto-
jalo ono Sto bi predstavljalo drugu stranu uopSte, jeste
156
na isti nacin momenat, cak samo bice-za-jedno, a jos ne jedno
Prema tome, jos postoji neka nerazlikovanost dveju strana
koje u bicu-za-jedno mogu lebdeti pred nama; postoji samo
jedno bice-za-drugo, pa zato sto postoji samo jedno bice-za-
-drugo, to bice-za-drugo jeste takode samo bice-za-jedno; to je
samo jedinstveni idealitet onoga za Sta bi ili u cemu bi neka
odredba postajala kao momenat, i onoga sto bi u njemu pred-
stavljalo momenat. Tako, biti-zu-jedno i bice za. sebe ne saci-
njavaju prave odredenosti jedno nasuprot drugome. Ukoliko
se za trenutak usvoji razlika, pa se tu progovoni o necemu
za-sebe-bivstvujucem, utoliko samo to za-sebe-bivstvujuce kao
prevazidenost drugobivstva jeste ono sto se odnosi na sebe
kao na prevazideno drugo, dakle postoji za-jedno; ono se u
svome drugome odnosi jedino na sebe. Ono sto je ideelno
nuzno je za-jedno , ali ono ne postoji za drugo; ono jedno za
koje ono postoji jeste jedino ono samo. Prema tome Ja,
duh uopSte ili bog jesu ono ideelno zato sto su beskonacni; ali
oni kao za-se-bivstvujuci ne razlikuju se ideelno od onoga
sto postoji za-jedno. Jer na taj nacin oni bi bili samo nepo-
sredni ili, tacnije, bili bi postojanje i bice-za-drugo, jer ono
sto bi postojalo za njih ne bi bili oni sami vec nesto drugo,
ako momenat bivstvovanja za-jedno ne bi pripadao njima.
Stoga bog postoji za sebe ukoliko on sam jeste ono sto po
stoji za-njega.
Prema tome, biti-za-sebe i biti-za-jedno nisu razlicna zna
cenja idealiteta, vec su njegovi bitni, neodvojivi momenti.

NAPOMENA

Izraz naseg jezika koji na prvi pogled izglcda cudnovat,

a koji se tice pitanja o kvalitetu, kakvo je nesto, istice ovde
posmatrani momenat u njegovoj refleksiji-u-sebe. Taj je izraz
po svome poreklu idealisticki, posto on ne pita sta ova stvar
A jeste za jednu drugu stvar B, ne pita sta ovaj covek jeste za
jednog drugog coveka; nego kakva jeste ova stvar, kakav
je ovaj covek, tako da to bice-za-jedno jeste u isto vreme vra-
ceno u samu tu stvar, u samog tog coveka, da ono sto postoji
i to za sta ono p o sto ji predstavljaju jedno i ij>t o ; jedan lden-
titet kao kakav se mora posmatrati takode idealitet.
Idealitet pripada pre svega prevazidenim odredbama, kao
razlicitim od onoga u cem u su one prevazidene, a sto se na
protiv moze shvatiti kao ono sto je realno. Ali na taj nacin je
ideelno opet jedan od momenata, a realno jeste drugi mo
157
idealitet je pak to sto obe odredbe jesu na jednak nadin samo
za jedno d vaze samo za jedno, a taj jedan idealitet je prema
tome bez razlike realitet. U tom sm islu sam osvest, duh, bog,
jesu ono Sto je ideelno, kao beskonadni odnos samo prema
sebi, Ja postoji za Ja, oboje jesu jedno isto, ja je dvaput
spomenuto, ali tako od njih dvoje svako postoji sam o za-jedno,
ideelno; duh postoji samo za duh, bog samo za boga, i jedino
to jedinstvo jeste bog, bog kao duh. Sam osvest, medutim,
stupa kao svest u razliku izmedu sebe i nedeg drugog, ili
izmedu svoga idealiteta, u kome je ona predstavna, i svoga
realiteta, posto njena predstava ima neku odredenu sadrzinu,
koja joS ima i tu stranu sto se zna kao neprevazideno nega
tivno, kao postojanje. Pa ipak, nazivati m isao, duh, boga samo
onim Sto je ideelno, pretpostavlja ono stanov-iste na kome ko
nacno postojanje vazi kao ono sto je realno, a ono sto je ide
elno ili bice-za-jedno ima samo neki jednostrani smisao.
U jednoj od ranijih napomena (str. 153) naveden je prin
cip idealizma i receno je da je tada kod svake filozofije vise
stalo do toga koliko je taj princip sproveden. O nacinu toga
sprovodenja moze se u vezi sa kategorijom kod koje stojim o
uciniti joS jedna dalja napomena. To sprovodenje zavisi, pre
svega, od toga da li pored bica za sebe ne ostaje da sam ostalno
opstojii joS konacno postojanje, a osim toga da li je vec u bes
konacnome postavljen sam momenat: za-jedno, jedno odno-
senje idealnoga prema sebi kao ideelnom e. Tako elejsko bice
ili Spinozina supstancija predstavljaju samo apstraktnu nega
ciju svake odredenosti, a da u njih same nije postavljen idea
litet; kod Spinoze, kao Sto ce docnije biti napomenuto, bes
konacnost jeste samo apsolutna afirmacija jedne stvari, dakle
samo nepokretno jedinstvo; stoga supstancija ne dospeva cak
ni do odredbe bica za sebe, a joS manje subjekta i duha. Idea
lizam plemenitog Malbransa je u sebi ekspliciraniji; on sadrzi
sledece osnovne misli: posto bog obuhvata u sebi sve v eiite
istine, ideje i savrsenstva svih stvari, tako da su one samo
njegove, to ih mi vidimo jedino u njemu; bog izaziva u nama
naSe osecaje o predmetima putem jedne akcije koja nema ni-
ceg culnog, pri cemu mi uobrazavamo da o predmetu zadobi-
jamo ne samo njegovu ideju koja predstavlja njegovu sustinu,
vec i osecaj o njegovom postojanju. (De la recherche de la
Verite, Eclairc., sur la nature des adees etc.) Dakle, kao Sto su
u bogu ve 6 ne istine i ideje (suStastvenosti) stvari ideelno, tako
je u njemu njihovo postojanje ideelno, a ne neko stvam o po
stojanje; mada postoje kao naSi predmeti, oni postoje samo
za jedno. Taj momenat ekspliciranog i konkretnog idealizma,
158
 koji u spinozizmu nedostaje, ovde postoji, posto je apsolutni
idealitet defimsan kao znanje. Makoliko da je ovaj idealizam
cist i dubok, ipak oni odnosi sadrze delom jos mnogo sta sto
je za misao neodredeno, a delom je njihova sadrzina neposred-
no sasvim konkretna (greh i spasenje itd. stupaju neposredno
u njih), logicke odredbe beskonacnosti koja bi morala biti
njegova osnova nije izvedena za sebe, te je tako onaj uzviseni
i ostvareni idealizam zaista proizvod jednog cistog spekulativ-
nog misljenja, koje jedino istinski zasniva.
Lajbnicov idealizam se nalazi vise u granicama apstrakt-
nog pojma. Lajbnicovo sustastvo koje predstavlja , monada,
jeste sustinski nesto ideelno. Predstavljanje je neko bice za
sebe u kome odredenosti nisu granice i time nisu neko posto
janje vec samo momenti. Doduse, predstavljanje je isto tako
jedna konkretna odredba, ali ono ovde nema neko drugo zna
cenje nego znacenje idealiteta; jer cak i ono sto je liseno
svesti uopste po Lajbnicu je nesto sto predstavlja, sto perci-
pira. Dakle, u tome je sistemu drugobivstvo prevazideno; duh
i telo ili monade uopste nisu drugi jedno za drugo, ne granice
se, ne vrse nikakav uticaj jedno na drugo; uopste otpadaju
svi odnosi kojima u osnovi lezi neko postojanje. Raznolikost
je samo ideelna i unutrasnja, monada ostaje u tome sistemu
u odnosu jedino prema samoj sebi, promene se razvijaju unu
tar nje i ne predstavljaju neke njene odnose sa drugim mo-
nadama. Ono sto se prema realnoj odredbi shvata kao posto-
jeci odnos monada jednih prema drugima jeste neko neza-
visno, iskljucivo simultano bivanje, obuhvaceno u bice za sebe
svake monade. To sto postoji vise monada , stb se one time
odreduju takode kao druge, to se samih monada nista ne tice;
to predstavlja refleksiju nekog treceg koja pada izvan njih;
one same po sebi nisu druge jedne prema drugima; bice za sebe
se odrzava cistim bez neposrednog susedstva (Daneben) nekog
postojanja. Ali, u isto vreme u tome je nesavrsenost toga
sistema. Monade su jedino po sebi ili u bogu kao monadi mo
nada, ili takode u sistemu, ono sto tako predstavlja. Drugo
bivstvo takode postoji; ono spada kud bilo, u samu predstavu
ili kako se odredi ono trece koje dh posmatra kao druge, kao
mnoge. Samo je iskljuceno mnostvo njihovog postojanja, i to
samo trenutno, samo putem apstrakcije su postavljene mo
nade kao takve, koje jesu ne-druge. Ako ono sto postavlja nji
hovo drugobivstvo jeste nesto trece, onda i ono sto prevazilazi
njihovo drugobivstvo jeste takode nesto trece; medutim, celo
ovo kretanje koje ih cini ideelnim pada izvan njih. Ali poSto
se moze napomenuti to da ovo kretanje same misli pada ipak
159
samo unutar jedne monade koja predstavlja, onda u isto vreme
treba napomenuti da upravo sadrzina takvog m isljenja u sa
m oj sebi jeste sebi spoljasnja. Od jedinstva apsolutnog ideali-
teta (m onade monada) prelazi se neposredno, nepojm ljeno
( putem predstave stvaranja ) na kategoriju apstraktne
(bez odnosa) mnozine postojanja, a od ove isto tako apstrakt
no nazad do onoga jedinstva. Idealitet, uopste predstavljanje,
ostaje nesto formalno, isto kao i predstavljanje koje se uz-
diglo do svesti. Kao sto se svest u gore navedenoj Lajbnicovoj
m isli o magnetskoj igli koja bi, kada bi imala svesti, smatrala
da je njena usmerenost prema severu odredena njenom slo-
bodom, zamislja samo kao jednostrana forma koja je ravno-
dusna prema svome odredenju i sadrzini, tako je idealitet u
monadama jedna forma koja ostaje spoljaSnja prema mnozini.
Idealitet je navodno njima imanentan, njihova se priroda sa
stoji u predstavljanju; ali njihovo je odnosenje, s jedne strane,
njihova harmonija koja ne spada u njihovo postojanje,
stoga je ona prestabilirana; s druge strane, ovo njihovo posto
janje nije shvaceno kao bice-za-drugo, niti pak kao idealitet
vec je odredeno samo kao apstraktna mnozina; idealitet mno
zine i njegovo dalje odredenje u harmoniju ne ostaju imanentni
i pripadni samoj toj mnozini.
Drugi idealizam kao sto je, na primer, Kantov i Fihteov,
ne prevazilazi trebanje ili beskonacni progres, te ostaje u dua-
lizmu postojanja i bica za sebe. Doduse, u tim sistem im a stvar
po sebi (Ding an Sich) ili beskonacni podsticaj stupa nepo
sredno u Ja i postaje sam o nesto za-njega; ali taj podsticaj
pocinje od jednog slobodnog drugobivstva, koje vecito traje
kao negativno bice po sebi. Stoga se Ja zaista odreduje kao ono
sto je ideelno, kao bivstvujuce za sebe, kao beskonacni odnos
prema sebi; ali ono za-jedno-biti nije dovrseno do iscezavanja
onostranog ili usmerenosti ka onostranosti.

c) J e d n o
Bice za sebe predstavlja prosto jedinstvo sama sebe i svoga
momenta, bivstvovanja-za-jedno. Postoji samo jedna odredba,
odnos-prema-samom-sebi prevazilazenja. Momenti bica za sebe
srozali su se u bezrazlidnost, koja predstavlja neposrednost ili
bice, ali takvu neposrednost koja se zasniva na negiranju koje
je postavljeno kao njena odredba. Bice za sebe jeste na taj
nacin ono sto bivstvuje za sebe i, posto u toj neposrednosti
iScezava njegovo unutraSnje znadenje, potpuno apstraktna gra
nica samog sebe, jedno.
160
 Unapred se moze skrenuti paznja na teSkocu koja se nalazi
u narednom lzlaganju razvoja jednoga, kao i na razlog ove teS-
koce. Om m om enti koji sacinjavaju pojam jednoga kao bica
za sebe razdvajaju se u tome razvoju jedni od drugih; ti mo-
menu jesu: 1. negacija uopste, 2. dve negacije, 3. dakle, dvoje
isto, 4. koji su potpuno suprotni; 5. odnos prema
sebi, identitet kao takav, 6. negativni odnos, a ipak odnos pre
ma samom sebi. Ovi se momenti ovde razdvajaju jedni od dru
gih usled toga sto forma neposrednosti, bica, ulazi u bice za
sebe kao ono sto bivstvuje za sebe; blagodareci ovoj neposred-
nosti svaki se momenat postaylja kao neka sopstvena bivstvu
juca odredba , pa ipak one su isto tako neodvojive. Prema to
me, o svakoj se odredbi mora iskazatd isto tako njena suprot
nost; ta protivrecnost jeste ono sto pri apstraktnom svojstvu
momenata sacinjava teskocu.

B. J e d n o i m n o g o

Jedno jeste prosti odnos bica za sebe prema sebi samom,

odnos u kojem su se njegovi momenti podudarali u sebi, u
kojem usled toga bice za sebe ima formu neposrednosti , te
stoga njegovi momenti bivaju sada postojeci.
Jedno kao odnos negativnoga prema sebi jeste odredivanje,
a kao odnos prem a sebi ono je beskonacno 5amoodredivanje.
Ali zbog sadasnje neposrednosti ove razlike nisu vise postav
ljene samo kao momenti jednog i istog samoodredivanja, vec
su u isto vreme postavljene kao bivstvujuce . Tako se idealitet
bica za sebe kao totalitet preobrazava pre svega u realitet , i to
u najtvrdi, najapstraktniji, kao jedno. Bice za sebe jeste jedin
stvo bica i postojanja, postavljeno u jednom e , kao apsolutno
ujedinjenje odnosa prema drugome i odnosa prema sebi; ali
tada nastupa takode odredenost bica nasuprot odredbi besko -
nacne negacije, nasuprot samoodredbi, tako da to sto jedno
jeste po sebi sada jeste samo u njemu, a time ono sto je nega
tivno postoji kao neko od njega razlicito drugo. Ono sto se
pokazuje da postoji kao nesto od njega razlicito jeste njegovo
vlastito samoodredivanje; njegovo jedinstvo sa sobom, na taj
nacin kao razlicno od sebe, srozano je na odnos, i kao negar
tivno jedinstvo jeste negacija samog sebe kao neceg drugog,
iskljucivanje jednoga kao neceg drugog iz sebe, iz jednoga.
li 161
 a) J e d n o u s a m o m s e b i

Jedino uopSte jeste u sam om sebi; to njegovo bice nije

neko postojanje, neka odredenost kao odnos prema drugome,
nije neko svojstvo, ono je to da je negiralo taj krug kate
gorija. Prema tome, jedno nije sposobno ni za kakvo predrugo-
jacavanje; ono je nepromenljivo.
Ono je neodredeno, ali ipak ne viSe kao bice; njegova neo-
dredenost je odredenost koja je odnos prema sebi, apsolutna
odredenost; postavljeno bice u sebi. Kao ona negacija koja se,
prema njegovome pojmu, odnosi prema sebi, ono poseduje
razliku u sebi, jedan pravac od sebe van ka drugome, ali
koji je neposredno preokrenut, jer prema tom e m om entu sa-
moodredivanja ne postoji neko drugo na koje je on usmeren,
te je vracen u sebe.
U ovoj jednostavnoj neposrednosti iscezlo je posredovanje
postojanja i samog idealiteta, a time sva razlicnost i razno-
likost. U jednome se ne nalazi nista; to nista, apstrakcija od
nosa prema samom sebi, ovde se razlikuje od samog bica u
sebi; ono je nesto postavljeno, jer to bice u sebi nije vise pro-
stota necega, vec poseduje odredenje da kao posredovanje
bude konkretno; kao apstraktno pak ono je doduse identicno
sa jednim, ali se razlikuje od njegove odredbe. Tako ovo nista
postavljeno kao u jednom e jeste nista kao prazno. Prazno
je na taj nacin kvalitet jednoga u njegovoj neposrednosti.

b) J e d n o i p r a z n o

Jedno jeste prazno kao apstraktni odnos negacije prema

samoj sebi. Ali prazno kao nista apsolutno se razlikuje od pro-
ste neposrednosti, od takode afirmativnog bdca jednoga, i, po
sto oni stoje u jednome odnosu, naime u odnosu samog jed
noga, to je njihova razlika postavljena; medutim, razlicno od
onoga sto bivstvuje jeste niSta kao prazno izvan bivstvujuceg
jednoga
Posto se na taj nacan bice za sebe odreduje kao jedno i
prazno, ono je opet zadobilo neko postojanje. Jedno i prazno
'imaju negativan odnos prema sebi kao svoje zajednicko, jedno
stavno tlo. Momenti bica za sebe istupaju iz ovog jedinstva,
postaju sebi nesto spoljasnje; posto putem prostog jedinstva
momenata pridolazi odredba bica, to se ono samo srozava na
162
jednu. stranu, a time na postojanje, i u tome se protivstavlja
njegova druga odredba, negacija uopste, isto tako kao posto
janje nicega, kao prazno.

NAPOMENA
Jedno u ovoj formi postojanja predstavlja onaj stupanj
kategorije koji se kod starih pojavio kao atomisticki princip,
prema kome sustina stvari sacinjavaju atom i prazno (to atojiov
ili ia arojia kcu eo xevov). DospevSi do te forme, apstrakcija
je zadobila vecu odredenost nego Parmenidovo bice i Herakii-
tovo bivanje. Kao sto se apstrakcija visoko uznosi time sto za
princip svih stvari uzima tu prostu odredenost jednoga i praz-
noga, sto beskonacnu raznovrsnost sveta svodi na tu jedno-
stavmu suprotnost, trudedi se da je na osnovu nje sazna, isto
tako je za predstavljadko reflektiranje lako da tu zamisli
atome i pored njih prazno. Stoga nije nikaikvo dudo Sto se ato
misticki princip odrzavao u svim vremenima; podjednako tri-
vijalni i spoljaSnji odnos sastavljanja, koji uz to mora da pri-
dode da bi se doSlo do privida necega Sto je konkretno i do
neke raznovrsnosti, isto je tako popularan kao sto su to sami
atomi i prazno. Jedno i prazno predstavljaju bice za sebe, to
najviSe kvalitativno bice u sebi srozano do potpune spoljas-
nosti; neposrednost jednoga ili njegovo bice, posto predstavlja
negaciju svakog drugobivstva, jeste tako postavljeno da vise
ne bude odredivo i promenljivo; prema tome, zbog njegove
apsolutne krutosti svaka odredba, raznovrsnosti, veza ostaju
apsolutno spoljasnji odnos.
Pa ipak atomisticki princip nije ostao kod svojih prvih
mislilaca u toj spoljasnosti, vec je osim svoje apstrakcije imao
takode jednu spekulativnu odredbu u tome, Sto je prazno bilo
saznato kao izvor kretanja, a to predstavlja jedan sasvim drugi
odnos atoma i praznine nego Sto su prosta koegzistencija i rav-
noduSnost tih dveju odredaba jedne prema drugoj. Da je praz-
nina izvor kretanja, to nema tricavi smisao da se neSto moze
kretati samo u onome Sto je prazno a ne u nekom vec ispunje-
nom prostoru, jer u takvome ono ne bi viSe naSlo slobodnog
mesta, u tom smislu prazno bi bilo samo pretpostavka ili
uslov a ne osnov kretanja, kao sto je i samo kretanje pretpo-
stavljeno kao dato, a ono Sto je bitno, njegov osnov jeste
zaboravljen. Ono ucenje po kome prazmna sacinjava osnov
kretanja sadrzi u sebi dublju misao, da se u negativnome uop
ste nalazi osnov bivanja, nemira samokretanja, ali u tom
u* 163
sm islu negativno treba shvatiti kao istinsku negativnost bes
konacnoga. Praznina je osnov kretanja sam o kao negativni
odnos jednoga prema svom e negativnome, prema jednom e, tj.
prema samom sebi, koje je ipak postavljeno kao postojece.
Ali inace ostale odredbe starih o nekom obliku, polozaju
atoma i pravcu njihovog kretanja jesu proizvoljne i dovoljno
spoljasnje, a pri tom stoje u neposrednoj protivrecnosti sa
osnovnom odredbom atoma. Od atoma, toga principa kraj nje
spoljasnosti, a tim e d najvise bespojm ovnosti, fizika boluje u
molekulima i cesticam a isto onako kao nauka o drzavi koja
polazi od pojedinacne volje individua.

c) M n o g a j e d n a
REPULZIJA
Jedno i prazno sacinjavaju bice za sebe u njegovom naj-
blizem postojanju. Svaki od ovih mom enata ima negaciju za
svoju odredbu i postavljen je u isto vreme kao neko posto
janje. Prema toj odredbi jedno i prazno predstavljaju odnos
negadje prema negaciji, kao odnos drugoga prema svom dru
gom; jedno jeste negaoija u odredbi bica, a prazno je negacija
u odredbi nebica. Ali jedno jeste u suStini samo odnos prema
sebi kao negacija koja se odnosi, to jest ono samo je ono sto
prazno treba da je izvan njega. Ali oboje su postavljeni takode
kao neko afirmativno postojanje, jedno kao bice za sebe kao
takvo, a drugo kao neodredeno postojanje uopste, i [oboje]
se odnose jedno prema drugome kao prema nekom drugom
postojanju. Pa ipak, bice za sebe jednoga jeste u sustini ideali
tet postojanja (Dasein) i drugoga; ono se ne odnosi kao prema
drugom, vec samo prema sebi. All posto je bice za sebe fiksi-
rano kao jedno, kao nesto Sto bivstvuje za sebe, kao nepo
sredno prisutno, to je njegov negativni odnos prem a sebi u
isto vreme odnos prema necem sto bivstvuje; i poSto je on
isto tako negativan, to ono prema cemu se bide za sebe odnosi
ostaje odredeno kao neko postojanje i neko drugo; kao u suS-
tini odnos prema samom sebi, ono drugo nije neodredena ne
gacija, kao prazno, vec je isto tako jedno. Prema tome, ono
jedno je postajanje mnogo jednih.
Ali to zapravo nije toliko neko postajanje; jer postajanje
je prelazenje bica u nista; jedno se, tome nasuprot, pretvara
samo u jedno. Jedno, ono koje se odnosi, sadrzi u sebi nega
tivno kao odnos, ima ga dakle u samom sebi. Prema tome,
umesto postajanja postoji na prvom m estu vlastiti imanentni
164
 odnos jednoga; 1, na drugom mestu, ukoliko je taj odnos ne<*a-
tivan, a jedno je u isto vreme bivstvujuce, utoliko to jedno
odbija samo sebe od sebe. Negativan odnos jednoga prema
sebi jeste repulzija.
Ta repulzija, tna taj nacin kao postavljanje mnogih jed
nih all pomocu samog jednog, jeste sopstveno izlazenje jed-
noga izvan sebe, ali ka takvim izvan sebe koja i sama jesu
samo jedna. To je repulzija prema pojmu, po sebi bivstvujuca.
Druga repulzija je razlicita od nje, to je ona koja lebdi pred
predstavom spoljasnje refleksije, ne kao proizvodenje jednih,
vec samo kao uzajamno sprecavanje jednih koja su pretpostav-
ljena, koja vec postoje. Posle toga treba videti kako se ona
po sebi bivstvujuca repulzija preobrazava u onu drugu, spo-
ljasnju.
Pre svega treba utvrditi koje odredbe imaju mnoga jedna
kao takva. Pretvaranje u mnoga iili proizvodenje mnogih nepo
sredno iscezava kao postavljanje; ona proizvedena jesu jedna,
ali ne za drugo, vec se beskonacno odnose na same sebe. Jedno
odbija od sama sebe jedno sebe , ono dakle ne postaje, nego
vec p o s to ji ; ono sto se zamislja kao repelirano isto je tako
neko jedno, neko bivstvujuce; repelirati i bivati repeliran pri-
padaju oboma na isti nacin i ne sacinjavaju nikakvu razliku.
Tako su ta jedna pretpostavljena jedno nasuprot drugima;
postavljena repulzijom jednoga od sama sebe; preJpostav-
ljena postavljena kao ne postavljena; njihova je postavlje-
nost prevazidena, ona su bivstvujuca jedno nasuprot drugima,
kao ona koja se odnose jedino na sebe.
Prema tome, mnozina se ne pokazuje kao neko drugobiv
stvo , vec kao jedna odredba koja je jednome potpuno spo-
ljasnja. Posto jedno repelira samo sebe, ono ostaje odnos pre
ma sebi kao ono sto se najpre shvata kao repelirano. Sto su ta
jedna druga jedno u odnosu na druga, sto su obuhvacena
ujedno u odredenosti mnozine, to se dakle tih jednih nista
ne tice. Kada bi mnozina predstavljala neki odnos samih jed
nih jednog prema drugom, onda bi se ona uzajamno ogranica-
vala i afirmativno bi imala na sebi neko bivstvovanje-za-drugo.
Njihov odnos, a ona ga imaju blagodareci svome po sebi
bivstvujucem jedinstvu, kakav je ovde postavljen, odreden
je kao nikakav; on je opet ono prazno koje je malopre postav-
ljeno. To prazno je njihova granica, ali granica koja im je
spoljasnja, u kojoj ona ne treba da postoje jedno^ za drugo.
Granica jeste ono u cemu oni koji su ograniceni isto toliko
jesu koliko i nisu ; ali prazno je odredeno kao cisto nebice, i
samo to sacinjava njihovu granicu.
165
 Repulzija jednoga od sam og sebe predstavlja eksplikaciju
onoga Sto jedno jeste po sebi; ali beskonacnost kao razlozena
predstavlja ovde beskonadnost koja je izaSla izvan sebe; ona
je izaSla izvan sebe putem neposrednosti beskonadnoga, putem
jednoga. Ta beskonadnost je isto tako neko odnoSenje jednoga
prema jednome kao a, naprotiv, apsolutna bezodnosnost jed
noga; ono prvo ona je shodno jednostavnom afirm ativnom od
nosu jednoga prema sebi, ovo drugo je shodno upravo istom
odnosu kao negativnom. Ili, mnozina jednoga jeste vlastito
postavljanje jednoga; jedno nije nista drugo do negativan
odnos jednoga prema sebi, a taj odnos, dakle samo jedno,
jeste mnostveno jedno. Ali, m noiina je isto tako jednom e apso
lutno spoljaSnja; jer jedno jeste upravo prevazilazenje drugo
bivstva, repulzija je njegov odnos prema sebi d jednostavna
jednakost sa samim sobom. Mnozina jednih jeste beskonad
nost, kao protivrednost koja se proizvodi na prirodan nadin.

NAPOMENA

Malopre je spomenut Lajbnicov idealizam. Ovde se moze

dodati da je taj idealizam, polazeci od monade koja predstavlja
i koja je defimisana kao ono Sto bivstvuje za sebe, dospeo samo
do repulzije koju smo upravo razmotrili, i to samo do mnozine
kao takve, u kojo j ona jedna postoje samo svako za sebe, ravno-
dusno prema postojanju i bivstvovanju-za-sebe drugih, ili u
kojoj druga uopste ne postoje za jedno. Monada za sebe jeste
celi zatvoreni svet; nijednoj od njih nije potrebna druga. Ali
ta unutraSnja raznovrsnost koju ona poseduje u svome pred-
stavljanju ne menja niSta u njenom odredenju da postoji za
sebe. Lajbnicov idealizam shvata mnozinu neposredno kao datu
i ne poima je kao neku repulziju monada; otuda on poseduje
mnozinu samo u sm islu njene apstraktne spoljaSnosti. Atomi-
stika ne poseduje pojam idealiteta; ona ne shvata jedno kao
takvo jedno koje u samom sebi sadrZi oba momenta, bica za
sebe i bica-za-njega, dakle kao ono Sto je ideelno, ved samo kao
prosto, suvo za-sebe-bivstvujuce. Ali atom istika prevazilazi
prosto ravnodusnu mnozinu; atomi dospevaju do daljeg odre-
denja jedni prema drugima, mada zapravo na nedosledan na
cin; dok, nasuprot tome, u onoj ravnoduSnoj nezavisnosti mo
nada mnozina ostaje kao kruta osnovna odredba, tako da nji
hov odnos spada samo u monadu monada, ili u filozofa koji
ih posmatra.

166
 C. Repulzija i atrakcija

a) I s k l j u c i v a n j e jednoga

t ^*10Sa jedna jesu neka bivstvujuca; njihovo postojanje

]h njihov odnos jednih prema drugima jeste ne-odnos; on ie
njima spoljasan; apstraktno prazno. Ali ona sama jesu sad
taj negativni odnos prema sebi kao prema bivstvujucim dru-
gima, pokazana protivrecnost, beskonacnost, postavljena u
neposrednost bica. Time pak repulzija neposredno nalazi ono
sto je repelirala. U toj odredbi repulzija jeste iskljucivanje;
jedno repelira od sebe samo ona mnoga jedna koja ono
nije proizvelo, nije postavilo. To repeliranje, uzajamno ili sve-
strano, jeste relativno, ograniceno bicem jednih.
Mnozina je pre svega nepostavljeno drugobivstvo, granica
je samo neSto prazno, samo ono u cemu se ta jedna ne nalaze.
Ali ona se nalaze takode u granici; ona jesu u praznome, ili nji
hova repulzija jeste njihov zajednicki odnos.
Ova uzajamna repulzija jeste postavljeno postojanje mno
gih jednih; ona nije njihovo bice za sebe prema kome bi se
razlikovala kao mnoga samo u necem trecem, vec predstavlja
njihovo vlastito razlikovanje, koje ih odrZava. Ona se uza
jamno negiraju, postavljaju se uzajamno kao takva koja po
stoje samo za-jedno. Ali ona u isto vreme negiraju isto tako
i to da postoje samo za-jedno; ona repeliraju taj svoj idealitet
i postoje. Tako su odvojeni oni momenti koji su u idealitetu
apsolutno udruzeni. Jedno u svome bicu za sebe postoji ta
kode za-jedno, ali to jedno, za koje ono postoji, jeste ono
samo; njegovo razlikovanje od sebe neposredno je prevazideno.
Ali u mnozini razlikovano jedno poseduje neko bice; stoga
bice-za-jedno, kako je ono odredeno u askljucivanju, jeste
jedno bice-za-drugo. Na taj nacin svako jedno biva od strane
nekog drugog repelirano, prevazideno i pretvoreno u takvo
jedno koje ne postoji za sebe, vec za-jedno, i to za neko drugo
jedno.
Po tome se bice za sebe mnogih jednih pokazuje kao nji
hovo samoodrzanje posredovanjem njihove repulzije jednih
protiv drugih, a u kojoj se ona uzajamno prevazilazepostavljaju-
ci druga kao neko prosto bace za drugo; ali u isto vreme njihovo
se samoodrzanje sastoji u tome da repelira taj idealitet i da
ona jedna postavlja tako da ne postoje za-neko-drugo. Ali to
samoodrzanje jednih pomocu njihovog negativnog odnosa jed
nog prema drugima predstavlja naprotiv njihovo ukidanje.
167
 Jedna ne samo Sto po sto je blagodareci svom e uzajamnom
iskljucivanju, nego se ona pom ocu njega odrzavaju. Na prvom
mestu, ono u Cemu bi ona trebalo da imaju cvrst oslonac
svoje raznovrsnosti protiv svoga negiranja jeste njihovo bice,
i to njihovo bice po sebi nasuprot njihovom odnosu prema
drugima; to bice po sebi sastoji se u tom e Sto su jedna. Ali
to su sva; u svome bidu po sebi ona su isto, um esto da u njemu
imaju cvrstu tacku svoje razlicnosti. Drugo: njihovo postojanje
i njihovo odnoSenje jednih prema drugima, to jest njihovo
postavljanje samih sebe kao jednih jeste uzajamno negiranje;
ali to je isto tako jedna te ista odredba svih, pom ocu koje se
ona dakle stavljaju StaviSe kao identicna, kao i tim e Sto
ona po sebi jesu istina, Sto njihov idealitet, kao idealitet koji
treba da bude postavljen drugim, jeste njihov vlastiti, koji.
dakle, ona isto tako ne repeliraju. Ona su tim e po svome
bicu i postavljanju samo jedno afirmativno jedinstvo.
Ovo shvatanje jednih (der E ins). da ona prema svojim
obema odredbama, ne samo ukoliko postoje nego isto tako
ukoliko se odnose jedna prema drugima, pokazuju sebe kao jed
no te isto, i svoje nerazlikovanje, proistice iz naSeg upore-
divanja. Ali, treba takode videti Sta je u njima postavljeno
u samom njihovom uzajamnom odnosu. Ona postoje, to se u
njihovom odnosu pretpostavlja, i ona postoje samo ukoliko
se uzajamno negiraju i ukoliko taj svoj idealitet, svoju negi-
ranost u isto vreme drze daleko od samih sebe, to jest ukoliko
negiraju uzajamno negiranje. Ali ona postoje samo ukoliko
negiraju, tako se, posto se to njihovo negiranje negira, ne
gira njihovo bice. Doduse, poSto ona jesu, to ona tim negira-
njem ne mogu biti negirana, ono je za njih samo neSto spo-
ljasnje; to negiranje drugoga odbija se od njih i pogada nji
hovu povrSinu samo dodirujuci je. Ali, ona se vracaju u same
sebe jedino negiranjem drugih; ona jesu samo kao to posre
dovanje; to njihovo vracanje jeste njihovo samoodrzanje i nji
hovo bice za sebe. PoSto njihovo negiranje ne ostvaruje nista
pomocu otpora koji pruzaju oni koji bivstvuju, kao takvi ili
kao negirajudi, to se ona ne vracaju u sebe, ne odrzavaju se
i ne postoje.
Malopre je ucinjena primedba da jedna jesu isto, da svako
od njih jeste jedno kao i drugo. To nije samo naSe povezivanje,
neko spoljasnje spajanje; vec sama repulzija jeste povezivanje;
ono jedno koje iskljuduje jedno samo se povezuje sa njima, sa
jednima, to jest sa samim sobom. Prema tome, negativno uza
jamno odnoSenje jednih predstavlja samo neko slivanje sa
samim sobom. Taj identitet u koji prelazi njihovo repeliranje
168
jeste prevazilazenje njihove razlicnosti i spoljaSnostii, koje su
ih naprotiv morale odrzati jedne protiv drugih kao iskljucu-
juce.
To samopostavljanje mnogih jednih u-neko-jedno jeste
a tra k c ija .

NAPOMENA
Samostalnost jednoga koje bivstvuje za sebe, izvedena do
krajnosti jeste apstraktna formalna samostalnost koja razara
samu sebe, najveca, najupornija zabluda koja se shvata kao
najvisa istina, postavljajuci se u konkretnijim formama kao
apstraktna sloboda, kao cisto ja, i potom dalje kao zlo. To je
ona sloboda koja cini toliku pogresku da svoju sustinu stavlja
u tu apstrakciju, laiskajuci sebi da ce u tome bicu pri sebe za-
dobiti sebe u punoj cistoti. Odredeni, ta samostalnost je ona
zabluda da se ono sto sacinjava njenu vlastitu sustinu shvata
kao negativno, pa da se prema njemu ponasa kao prema ne-
gativnome. Tako je ona negativno odnosenje prema samom sebi
koje, zeleci da zadobije svoje vlastito bice, isto razara, i to nje
govo tvorenje jeste samo manifestacija nistavnosti toga tvo-
renja. Izmirenje je priznavanje onoga protiv cega je negativno
odnosenje usmereno, stavise, kao s v o j e sustine, i postoji samo
kao o d b i j a n j e negativiteta s v o g a bica za sebe, umesto da se
njega cvrsto pidrzava.
Postoji jedan stari stav da ono sto je j e d n o jeste m n o g o ,
i narocito da ono sto je m n o g o jeste j e d n o . O tome treba^ po-
noviti onu napomenu da se istina jednoga i mnogoga, izrazena
u stavovima, pokazuje u jednoj neprikladnoj formi, da se ta
istina moze shvatiti i izraziti samo kao neko bivanje, kao neki
proces, repulzija i atrakcija, a ne kao bice, kako je ono postav
ljeno u jednom stavu kao mimo jedinstvo. Gore je spomenuta
i navedena P l a t o n o v a dijalektika u P a r m e n i d u o izvodenju
mnogoga iz jednoga, naime iz stava Jedno jeste. Navedena je
unutrasnja dijalektika pojma; najlakse je da se dijalektika
stava da m n o g o j e s t e j e d n o shvati kao spoljasnja refleksija, 1
ovde ona moze biti spoljasnja ukoliko i predmet, o n a m n o g a ,
jeste ono sto je spoljaSnje jedno drugome. Iz ovog uporedi-
vanja mnogih, jednih sa drugima, proizlazi neposredno da ono
sto je jedno apsolutno jeste odredeno samo kao ono sto je
drugo; svako jeste jedno, svako jeste jedno od mnogih, jes e
takvo da iskljucuje druge; tako da ana apsolutno jesu samo
jedno isto, postoji naprosto samo jedna odredba. To je cm/e-
n ic a , i radi se samo o tome da se shvati ta prosta cmjemca.
169
Razum se u svojoj upom osti opire tom e shvatanju samo zbog
toga sto njemu lebdi pred ocim a takode razlika, i to s pravom;
ali ta razlika isto tako ne izostaje zbog one cinjenice kao sto
sigurno ona cinjenica egzistira bez obzira na tu razliku. Mogli
bismo razum tako reci tesiti za prosto shvatanje fakta razlike
time sto ce se razlika takode opet pojaviti.

b) J e d i n s t v e n o jedno atrakcije

Repulzija je samorascepkavamje jednoga pre svega u mno

ga, oije je negativno odnosenje nemocno, jer se ona uzajamno
pretpostavljaju kao bivstvujuca; ona je samo trebanje ideali-
teta; idealitet se medutim realizuje u atrakciji. Repulzija pre
lazi u atrakciju, mnoga jedna prelaze u jedinstveno jedno. Oba-
dve, repulzija i atrakcija, od pocetka se razlikuju repulzija
kao realitet jednih, atrakcija kao njihov postavljeni idealitet.
Atrakcija se odnosi prema repulziji na taj nacin sto ona ima
repulziju za pretpostavku. Repulzija pribavlja materiju za
atrakciju. Kada ne bi bilo jednih, onda ne bi bilo nicega sto
bi se moglo atrahirati; predstava neprekidne atrakcije, konsu-
macije jednih, pretpostavlja neko isto tako trajno proizvodenje
jednih; culna predstava prostorne atrakcije dopusta nepre-
kidno proticanje jednih koja bivaju atrahirana; na mesto
onih atoma koji iscezavaju u tacki koja atrahira stupa iz praz-
noga neka druga mnozina, d to, ako se hoce, u beskonacnost.
Ako bi atrakcija bila izvrsena, to jest ako bi se mnoga zamis-
lila kao svedena na tacku jedinstvenog jednog onda bi posto-
jalo samo neko tromo jedno, a ne bi balo vise atrahiranja.
Idealitet koji postoji u atrakciji poseduje uz to u sebi takode
odredbu negacije njega samog, mnoga jedna, na koja se on
odnosi, te je atrakcija neodvojiva od repulzije.
Atrahiranje pripada na isti nacin pre svega svakome od
mnogih kao neposredno postojecih jednih; nijedno nema neko
preimucstvo nad drugima; tako bi postojala neka ravnoteza u
atrahdranju, zapravo izvesna ravnoteza izmedu same atrakcije
i repulzije, i neki tromi mir bez postojeceg idealiteta. Ali tu
ne moze biti ni govora o nekom preimucstvu takvog nekog
jednoga nad drugim, sto bi pretpostavljalo neku odredenu raz
liku medu njima; naprotiv, atrakcija je postavljanje postoje
ceg nerazlikovanja jednih. Tek sama atrakcija znaii postav
ljanje nekog jednog koje se razlikuje od drugih; ona su samo
neposredna jedna koja treba da se odrze pomocu repulzije;
medutim, na osnovu njihove postavljene negacije proizlazi,
170
jedno atrakcije, koje je usled toga odredeno kao ono sto je
posredovano, jedno koje je postavljeno kao jedno. Ona prva
kao neposredna ne vracaju se u svome idealitetu nazad u sebe,
vec imaju idealitet na nekom drugom jednom.
Medutim, to jedinstveno jedno predstavlja onaj realizovani
idealitet koji je postavljen na jednome; ono atrahira posredo
vanjem repulzije; ono sadrzi to posredovanje u samom sebi
kao svoju odredbu. Ono tako ne prozdire u sebe atrahirana
jedna kao u jednu tacku, to jest ono ih ne prevazilazi apstrakt
no. Posto ono u svojoj odredbi sadrzi repulziju, to repulzija
u isto vreme odrzava u njemu jedna kao mnoga; ono svojim
atrahiranjem tako reci postavlja nesto pred sebe, dobija neki
obim ili ispunjenost. Tako je ono u sebi jedinstvo repulzije
i atrakcije uopste.

c) O d n o s r e p u l z i j e i a t r a k c i j e
Razlika izmedu jednoga i mnogoga pretvorila se u razliku
njihovog odnosa jednog prema drugome, koji je rasclanjen na
dva odnosa, na repulziju i atrakciju, od kojih svaka stoji pre
svega samostalno izvan one druge, ali tako da su one ipak
sustinski povezane. Njihovo jos neodredeno jedinstvo treba
da se blize pokaze.
Repulzija kao osnovna odredba jednoga pokazuje se na
prvom mestu i tako reci neposredno, kao i ona njena jedna
koja su doduse od nje proizvedena pa ipak u isto vreme po
stavljena kao neposredna, i time kao ravnodusna prema atrak
ciji koja uz nju kao tako pretpostavljenu pridolazi spolja. Na
protiv, repulzija ne pretpostavlja atrakciju, tako da u njenom
postavljanju i bivstvovanju atrakcija ne moze nikako ucestvo-
vati, to jest tako da repulzija nema vec u sebi negaciju same
sebe, jedna nisu vec u sebi negirana. Na taj nacin mi imamo
repulziju apstraktno za sebe, kao sto isto tako atrakcija u od
nosu prema jednima kao bivstvujucim ima stranu jednoga ne-
posrednog postojanja, te im sama od sebe pristupa kao neko

drUgPrema tome, ako shvatimo cistu repulziju tako za sebe

onda ona predstavlja rasturanje mnogih jednih u neodreae-
nost, izvan sfere same repulzije; jer repulzija se sastoji u tome
da negira uzajamni odnos mnogih; bezodnosnost je odredba
repulzije, uzete apstraktno. Ali, repulzija nije samo ono sto je
prazno; jedna su kao bezodnosna takva da ne repeliraju, ne
iskljucuju, sto sacinjava njihovu odredbu. Mada negativn ,
171
repulzija je ipak u sustini odnos; uzajamno spreavanje i izbe-
gavanje ne znaci oslobadanje od onoga Sto se sprecava i od
cega se bezi, ono Sto iskljucuje joS stoji u vezi sa onim Sto ono
iskljufiuje. Aid taj momenat odnosa jeste atrakcija, prema tome
je u samoj repulziji; ona je negiranje one apstraktne repulzije
po kojoj bi jedna bila samo bivstvujuda koja se odnose na sebe,
a ne koja iskljucuju.
Ali, poSto smo poSli od repulzije postojedih jednih, cime
je takode postavljena atrakcija kao ona koja joj pristupa
spolja, to se one pored svoje neodvojivosti joS drze jedna izvan
druge kao raziidite odredbe; medutim, pokazalo se da ne samo
atrakcija pretpostavlja repulziju, vec isto tako da postoji i
obrnuti odnos repulzije prema atrakciji i da repulzija isto
tako ima u atrakciji svoju pretpostavku.
Prema ovoj odredbi repulzija i atrakcija su neodvojdve,
i u isto vreme kao trebanje i ogranicenost svaka je odredena
nasuprot drugoj. Njihovo trebanje je njihova apstraktna odre
denost kao po sebi bivstvujucih, koja je, medutim, time apso
lutno upravljena izvan sebe, odnoseci se na onu drugu, i tako
svaka postoji posredstvom one druge kao druge; njihova samo
stalnost sastoji se u tome Sto su one u ovome posredovanju
postavljene jedna za drugu kao neko drugo odredivanje.
Repulzija kao postavljanje mnogih, atrakcija kao postavljanje
jednoga, atrakcija u isto vreme kao negacija mnogih, a repul
zija kao negacija njihovog idealiteta u jednome, tako da je
atrakcija takode atrakcija samo posredstvom repulzije, kao
sto repulzija jeste repulzija samo posredstvom atrakcije. Ali,
da je u tome posredovanje sa sobom preko drugoga u stvari,
stavise, negirano i da je svaka od ovih odredbi posredovanje
sebe sa samom sobom, to se pokazuje na osnovu njihovog bli-
zeg posmatranja i svodi ih na jedinstvo njihovog pojma.
Pre svega, da svaka pretpostavlja samu sebe, da se svaka
u svojoj pretpostavci odnosi jedino na sebe, to se vec nalazi u
odnosenju jos tek relativne repulzije i atrakcije.
Relativna repulzija sastoji se u uzajamnom zadrzavanju
na udaljenosti mnogih jednih koja postoje i koja treba da se
zaticu kao neposredna. Ali da postoje mnoga jedna, to je sama
repulzija; pretpostavka koju bi ona imala jeste samo njeno
vlastito postavljanje. Osim toga, odredba bivstvovanja koja bi
pripadala jednima pored toga Sto su ona postavljena, usled
cega bi ona bila u preimucstvu, pripada isto tako repulziji. Re-
peliranje jeste ono cime se jedna manifestuju i odrzavaju kao
jedna, blagodareci cemu ona postoje kao takva. Njihovo bice
jeste sama repulzija; na taj nacin ona nije neko relativno na-
172
 spram nekom drugom postojanju, vec se apsolutno odnosi
jedino prema samoj sebi.
Atrakcija je postavljanje jednoga kao takvoga, realnoe
jednoga, nasuprot kome se mnoga u svome postojanju odre-
duju kao samo ideelna i iscezavajuca. Tako se atrakcija od-
inali pretpostavlja, - naime u odredbi drugih jednih da budu
ideelna, a koja inace treba da budu za sebe bivstvujuca i za
druge , dakle takode da budu repelirajuca za bilo koje atrahi-
rajuce. Nasuprot ovoj odredbi repulzije ona ne zadobijaju
idealitet tek pomocu relacije prema atrakciji; nego idealitet
je pretpostavljen, on je po sebi bivstvujuci idealitet jednih,
posto ona kao jedna obuhvatajuci tu ono sto se zamislja
kao atrahirajuce ne razlikujuci se medusobno, jesu jedno
te isto.
Ovo samo-pretpostavljanje obeju odredaba, svake za sebe,
sastoji se i u tome sto svaka sadrzi u sebi onu drugu kao mo
menat. Uopste sam o-pretpostavljanje je postavljanje u jedno
me sebe kao svoga negativnog, repulzija; a ono sto se u
tome pretpostavlja jeste isto ono sto pretpostavlja, atrak
cija. Da. je svaka po sebi samo momenat znaci prelazenje svake
iz same sebe u onu drugu, negiranje sebe na samoj sebi i po
stavljanje sebe kao drugog sama sebe. Posto jedno kao takvo
jeste izlazenje izvan sebe, to se ono samo sastoji jedino u tome
sto sebe stavlja kao svoje drugo, kao ono sto je mnogo, a mnogo
se isto tako sastoji jedino u tome sto se podudara u sebi, sto
stavlja sebe kao svoje drugo, kao ono sto je jedno, i sto se
upravo u njemu odnosi jedino na sebe, sto se svako kontinui-
ra u svome drugome, tako vec time postoje po sebi kao
nerazdvojni: izlazenje izvan sebe (repulzija) i stavljanje-sebe-
-kao-jednoga (atrakcija). Medutim na relativnoj repulziji i
atrakciji, to jest na onoj koja pretpostavlja neposredna, posto-
jeca jedna, postavljeno je to da svaka jeste ta negacija sebe
u samoj sebi, a time takode svoj kontinuitet u svoju drugu.
Repulzija postojecih jednih jeste samoodrzanje jednoga pu-
tcm uzajamnog sprecavanja drugih, tako da se 1. u njemu
negiraju druga jedna, to je strana njegovog postojanja ili
njegovog bica-za-drugo; a ta je strana prema tome atrakcija
kao idealitet jednih; i 2. da jedno postoji po sebi , bez od
nosa prema drugima; ali ne samo sto je uopste ono sto je
po-sebi odavno preslo u bice za sebe, vec po sebi , po svojoj
odredbi, jedno je ono pretvaranje u mnoga. Atrakcija posto
jecih jednih jeste njihov idealitet, a ono postavljanje jednoga
u kome dakle ona kao negiranje i proizvodenje jednoga preva-
173
zilazi saniu sebe, jeste kao postavljanje jednoga ono negativno
nje same u njoj, repulzija.
Time je razvijanje bica za sebe zavrseno i postiglo je svoj
rezultat. Ono jedno koje se odnosi prem a sam om sebi kao bes
konacno, to jest kao postavljena negacija negacije, jeste po
sredovanje po tome Sto ono sebe kao svoje apsolutno (to jest
apstraktno) drugobivstvo (m noga) otiskuje od sebe, a poSto
se odnosi sa tim svojim nebicem negativno, to jest prevazila-
zeci ga, ono upravo po tom e jeste sam o odnos prema samom
sebi; jedno je samo ovo bivanje u kome je iscezla odredba da
ono pocinje, to jest da se stavlja kao nesto neposredno, biv
stvujuce, i da se ono isto tako kao rezultat ponovo uspostavilo
kao jedno, to jest kao isto tako neposredno, iskljucujuce
jedno; proces u kome se ono sastoji stavlja ga i odrzava svuda
samo kao nesto Sto je prevazideno. To prevazilazenje, odre
deno pre svega kao relativno prevazilazenje, kao odnos sa
drugim postojecim koji samim tim predstavlja neku diferentnu
repulziju i atrakciju, pokazuje se isto tako da prelazi u besko
nacni odnos posredovanja pom ocu negacije spoljasnjih odnosa
necega neposrednog i postojeceg, i da ima za rezultat upravo
ono bivanje koje u nezadrzivosti svojih momenata predstavlja
srozavanje ili Stavise slivanje sa sobom u prostu neposrednost.
Ovo bice, prema odredbi koju je sada dobilo, jeste kvantitet.
Ako ukratko pregledamo mom ente ovoga prelaza kvaliteta
u kvantitet, videcemo da ono sto je kvalitativno ima za svoju
osnovnu odredbu bice i neposrednost, u kojoj su granica i od
redenost tako identicni sa bicem necega da sa njihovom pro-
menom iscezava samo to nesto; tako postavljeno ono je odre
deno kao nesto sto je konacno. Zbog neposrednosti ovoga je
dinstva u kome je iscezla razlika, ali koja u njemu, u jedinstvu
bica i nicega, postoji po sebi, razlika kao drugobivstvo uopste
pada izvan onog jedinstva. Ovaj odnos prema drugome protiv-
reci neposrednosti u kojoj je kvalitativna odredenost odnos
prema sebi. Ovo drugobivstvo prevazilazi se u beskonacnosti
bica za sebe koje je razliku, koju ono u negaciji negacije ima
na sebi i u samom sebi, realizovalo u jedno i mnogo i u njihove
odnose, pa je ono kvalitativno uzdiglo do pravog jedinstva, to
jest do jedinstva koje nije vise neposredno, vec je postavljeno
kao saglasno sa sobom.
Ovo jedinstvo jeste prema tome a) bice, samo kao afirma
tivno, to jest ona neposrednost koja je negacijom negacije po
sredovana sa sobom; bice je postavljeno kao jedinstvo koje
prolazi kroz njegove odredenosti, granicu itd., koje su u njemu
postavljene kao prevazidene; ) postojanje; ono je prema
174
takvoj odredbi negacija ili odredenost kao momenat afirma-
tivnog bica, ali ona nije vise neposredna nego u sebe reflekto-
vana, negacija koja se ne odnosi na drugo, vec na sebe; apso
lutna odredenost, odredenost po sebi, jedno; drugobivstvo
kao takvo jeste i samo bice za sebe; y ) bice za sebe kao ono
.9 ^bje ^6 kroz odredenost neprekidno nastavlja i u kome su
jedno i sama odredenost-po-sebi postavljeni kao ono sto je
prevazideno. Jedno je odredeno u isto vreme kao ono sto je
nadmasilo sebe i kao je d in stv o , time je postavljeno jedno, apso
lutno odredena granica, kao granica koja nije granica, koja se
nalazi na bicu, ali mu je ravnodusna.

NAPOMENA
Atrakcija i repulzija se, kao sto je poznato, obicno shva-
taju kao sile. Tu njihovu odredbu i one odnose koji sa njom
stoje u vezi treba uporediti sa onim pojmovima koji su se za
njih dobili. U tom shvatanju one se posmatraju kao samo-
stalne, tako da se ne povezuju svojom prirodom jedna s dru
gom, to jest tako da nije svaka samo jedan momenat koji pre
lazi u njenu suprotnost, vec svaka mora cvrsto i uporno da
ostaje u suprotnosti prema drugoj. Osim toga, one se zamis-
ljaju kao sile koje se zajedno nalaze u jednom trecem, u mate-
riji, ali tako da se to pretvaranje-u-jedno ne smatra za njihovu
istinu, vec da je, naprotiv, svaka od njih nesto prvo i nesto
sto bivstvuje po sebi i za sebe, dok materja ili njene odredbe
predstavljaju nesto sto su one postavile i prodzvele. Kada se
tvrdi da materija posedu je u sebi sile, onda se pod tim njiho-
vim jedinstvom podrazumeva veza, pri cemu se one u isto
vreme pretpostavljaju kao bivstvujuce u sebi nezavisno jedna
od druge.
K an t je, kao sto je poznato, konstruisao materiju iz repul-
zivne i atraktivne sile, ili je bar, kako on kaze, postavio metafi-
zicke elemente ove konstrukcije. Nece biti neinteresantno
da se blize osvetli ta njegova konstrukcija. To metafizicko pri
kazivanje jednoga predmeta koji j"e, kako se cinilo, ne samo
sam vec sa svojim odredbama pripadao samo iskustvu, zna
caj no je, s jedne strane, po tome sto je kao pokusaj pojma
dalo bar podsticaj novijoj filozofiji prirode, - filozofiji koja
za osnov nauke ne uzima prirodu kao nesto sto je culno dato
opazanju, vec njene odredbe saznaje iz apsolutnog^ pojma,
s druge strane takode zato sto se jos cesto zastaje kod one
175
Kantove konstrukcije, smatrajuci je za filozofski podetak i
osnovu fizake.
DoduSe, takva jedna egzistencija kao sto je culna materija
nije predmet logike, isto tako kao ni prostor i prostorne od
redbe. Medutim, ovde razmatrane ciste odredbe: jedno i mno
go, kao i njihovi uzajamni odnosi, koje sam ja oznacio kao
repulziju i atrakciju zato Sto su ta imena najbliza, leze u osnovi
takode atraktivnoj i repulzivnoj sili ukoliko se one smatraju
za sile culne matenije.
Kantovo postupanje u dedukciji materije iz ovih sila, koje
on naziva konstrukcijom, blize posmatrano, ne zasluzuje to
ime, osim ako se konstrukcijom nazove svaka vrsta refleksije,
cak i refleksija analiziranja, kao Sto su zaista pozniji filozofi
prirode nazivali konstruisanjem cak i najpovrSnije rezono-
vanje i najneosnovaniju meSaviinu samovoljne uobrazilje i
besmislene refleksije, pri cemu su se narocito upotrebljavali
i svuda pokazivali takozvani faktori atraktivne i repulzivne sile.
Kantov je postupak, naime, u osnovi analiticki, a ne kon-
struktivni. On pretpostavlja predstava materije pa se onda pita
koje su sile potrebne da bi se dobile njene pretpostavljene
odredbe. Tako on, prema tome, s jedne strane zahteva atrak-
tivnu silu zbog toga Sto zapravo nikakva materija ne bi mogla
postojati jedino na osnovu repulzije, bez atrakcije (Anfangsgr.
der Naturwiissensch. S. 53 f .) 1. S druge strane, Kant isto tako
izvodi repulziju iz materije, navodeci kao njen osnov to sto mi
materiju zamisljamo kao neprobojnu, naime poSto se ona pod
tom odredbom prezentira culu pipanja, preko kojeg nam se
otkriva. Otuda se repulzija, dalje, odmah zamislja u pojm u
materije, poSto je sa njom neposredno data; nasuprot tome,
atrakcija se materiji pripisuje na osnovu zakljucaka. Ali i tim
zakljuccima lezi u osnovi upravo ono sto je malopre receno,
da materija koja bi posedovala samo silu repulzije ne bi iscrpla
sve ono sto mi zamisljamo pod materijom. To je, kao sto se
vidi, postupak onoga saznanja koje reflektuje o iskustvu, a
koje pre svega u pojavi opaza odredbe, pa uzimajuci ih za
osnovu pretpostavlja radi njihovog takozvanog objasnjenja
odgovarajuce osnovne materije ili sile, koje navodno proizvode
one odredbe pojava.
U pogledu navedene razlike kako saznanje nalazi u mate
riji repulzivnu silu a kako atraktivnu silu, Kant dalje prime-
duje da atraktivna sila doduse isto tako pripada pojm u mate-
_ ' Hegel ovde i dalje citira Kantovo delo M e ta p h y s is c h e Anfangs-
g ru n d e d e r N a tu r w is s e n s c h a f t (1768). P r im . red.

176
 rije, mada se u njemu ne sadrzi . Kant istice ovaj poslednji iz
raz. Medutim, ne moze se uvideti kakva razlika tu moze posto-
jati; jer odredba koja pripada pojm u jedne stvari mora se
zaista u njemu sadrzati,
Ono sto cini teskocu i dovodi do ovog neosnovanog izgo-
vora sastoji se u tome sto u samom pocetku Kant jednostrano
ubraja u pojam materije samo odredbu neprobojnosti koju mi
navodno opazamo culom pipanja, zbog Cega je repulzija sila
kao odbijanje drugog od sebe neposredno data. Ali, ako pored
toga treba da materija ne moze postojati bez atrakcije, onda
za to tvrdenje osnovu sacinjava jedna predstava o materiji
koja je uzeta iz opazanja; prema tome, odredba atrakcije mora
se isto tako nalazi u opazanju. I zaista, moze se takode zapa-
ziti da materija, osim svoga bica za sebe kojim prevazilazi bice
za drugo (daje otpor), poseduje i uzajamni odnos onoga sto
bivstvuje za sebe , prostorno protezanje i povezanost , a u kru-
tosti i cvrstoci ima vrlo snaznu povezanost. Eksplikatdvna fi-
zika zahteva radi razbijanja itd. nekog tela takvu silu koja je
jaca od one atrakcije njegovih delova jednih prema drugima.
Iz ovoga opazanja refleksija je u stanju da atraktivnu silu isto
tako neposredno izvede ili da je pretpostavi kao datu} kao sto
je to ucinila sa repulzivnom silom. I zaista, ako se uzmu u
razmatranje oni Kantovi zakljucci iz kojih se, navodno, izvodi
atraktivna sila (dokaz teorema: da mogucnost materije zahteva
neku privlacnu silu kao drugu osnovnu silu, n. n. m.), onda se
vidi da oni ne sadrze nista drugo nego dam aterijanebi bila ras-
pro strta samo na osnovu repulzije. Posto je pretpostavljeno da
materija ispunjava prostor, njoj je pripisan kontinuitet, a kao
njen osnov je pretpostavljena atraktivna sila.
Mada bi ovakva takozvana konstrukcija materije imala u
najbolju ruku neku analiticku vrednost, koja bi uz to bila uma-
njena mutnim izlaganjem, ipak se mora visoko ceniti osnovna
misao da se materija moze saznati na osnovu ovih dveju suprot-
nih odredaba kao svojih osnovnih sila. Kantu je stalo pre svega
do toga da se odstrani nacin obicnog mehanistickog predstav
ljanja, u kojem se zastaje kod jedne odredbe, kod neproboj
nosti, kod punktualiteta koji za sebe bivstvuje , pa suprotnu
odredbu, odnos materije u sebi ili vise materija uzajamno, koje
se opet posmatraju kao posebne jedinice, pretvara u nesto
spoljasnje, taj nacin predstavljanja koji, kako Kant kaze,
ne zeli da prizna nikakve druge pokretacke sile do jedino kre
tanje putem pritiska i sudara, dakle samo pod spoljasnjim
uticajem. Ova spoljasnjost saznanja pretpostavlja jos i sada
kretanje kao nesto sto je materiji dato spoljasnje, pa ne misli
12 177
na to da ga shvati kao neto unutrasnje a da sam o kretanje
pojmi u materiji, koja se upravo time pretpostavlja kao nepo
kretna i kao inertna. Ovo stanoviSte ima u vidu samo obicnu
mehaniku, a ne imanentno i slobodno kretanje. Mada Kant
zaista prevazilazi onu spoljaSnjost utoliko ukoliko pretvara u
jednu silu same materije onu atrakciju, [to je s t]1 odnos m ate
rija jednih prema drugima, ukoliko se ove shvate kao odvo-
jene jedne od drugih, ili odnos materije uopSte u njenoj izvan-
sebnosti, ipak ostaju na drugoj strani obe njegove osnovne
sile unutar materije jedna nasuprot drugoj spoljalnje i za sebe
samostalne.
Ma koliko da je bila niStavna ona samostalna razlika tih
obeju sila koja im se pripisuje sa stanoviSta onog saznanja,
isto se tako mora pokazati nistavnom svaka druga razlika
koja se u pogledu njihove sadrzinske odredbe predstavlja kao
neSto sto treba da bude postojano, jer te su sile, onakve kakve
su gore razmatrane u njihovoj istini, samo mom enti koji pre
laze jedni u druge. Ja cu ove dalje odredbe razlika razmo-
triti kako ih Kant navodi.
Kant naime definise atraktivnu silu kao neku prodornu
silu kojom je neka materija u stanju da utiCe na delove druge
materije neposredno cak i izvan povrSine dodira, a naprotiv
repulzivnu silu definise kao povrsinsku silu kojom su materije
u stanju da uticu jedna na drugu samo u zajednickoj povrsini
dodira. Razlog koji se navodi da repulzivna sila moze biti samo
povrsinska jeste ovaj: Delovi koji se uzajamno dodiruju ogra-
nicavaju jedan drugome prostor dejstvovanja, te repulzivna
sila nije u stanju da pokrane nijedan udaljeniji deo bez po
sredovanja onih delova koji leze izmedu njih; nije moguce
neko takvo neposredno dejstvo jedne materije na neku drugu
materiju koje bi prolazilo poprecno kroz te delove i koje bi se
izvodilo silama prostiranja (to ce reci ovde silama repulzije).
(Vidi tamo Erklar. u. Zusatze S. 67).
Ovde treba odmah napomenuti da ako se pretpostave blizi
i udaljeniji delovi materije, onda bi u pogledu atrakcije isto
tako nastala ta razlika sto bi jedan atom zaista uticao na neki
drugi atom, ali bi tada neki treci udaljeniji atom, izmedu kojeg
bi se i onog prvog atraktivnog nalazio onaj drugi, stupio prvo
u sferu privlaCenja ovoga njemu blizeg atoma koji lezi izmedu
njih, prema tome prvi atom ne bi neposredno i prosto uticao
na treci atom, iz Cega bi proizaslo posredovano dejstvo isto
tako za atraktivnu silu kao i za repulzivnu; sem toga, pravo
1 Dodao urednik.
178
 prodiranje ; atraktivne sile moralo bi se sastojati jedino u tome
sto bi svi delovi materije bili po sebi i za sebe atraktivni, a ne
bi se citavo mnostvo atoma ponasalo pasivno, dok bi aktivan
bio samo jedan atom. Ali, neposredno ili s obzirom na samu
repulsivnu silu treba napomenuti da se na citiranom mestu
pominju delovi koji se dodiruju, dakle javlja se neka kompakt-
nost i kontinuitet neke gotove materije, koja ne bi dopuStala
da repeliranje skroz prode kroz nju. No ta kompaktnost mate
rije, u kojoj se delovi dodiruju te nisu odvojeni prazninom,
pretpostavlja vec prevazidenost repulzivne sile; prema culnoj
predstavi o repulziji koja ovde vlada treba delove koji se do
diruju uzeti kao takve koji se ne repulziraju. Prema tome, iz
toga proizlazi sasvim tautoloski da tamo gde se pretpostavlja
nepostojanje repulzije ne moze biti nikakve repulzije. Iz toga,
medutim, ne proizlazi nista dalje za odredbu repulzivne sile.
Ali ako se razmisli o tome da se dodirni delovi dodiruju
samo ukoliko se jos dre jedni izvan drugih , onda se upravo
usled toga repulzivna sila ne nalazi samo na povrSini materije,
vec unutar one sfere koja bi navodno predstavljala samo sferu
atrakcije.
Kant, dalje, usvaja odredbu da materija privlacnom si-
lom samo zauzima neki prostor, ali ga ne ispunjava; (n. n. m.)
posto materija ne ispunjava prostor privlacnom silom, to je
privlacna sila u stanju da dejstvuje kroz prazan prostor, poSto
joj ne postavlja granice nikakva materija koja bi se nalazila u
sredini. To je otprilike ista razlika kao ona gomja, da bi
neka odredba mogla pripadati pojmu neke stvari, ali se u
njemu ne bi sadrzala; tako ovde, navodno, materija samo zau
zima neki prostor, ali ga ne ispunjava. Ako ostanemo pri prvoj
odredbi repulzije, onda ona predstavlja onu silu kojom se jedna
uzajamno odbijaju, odnoseci se pri tom jedno prema drugima
samo negativno, to ce reci ovde, pomocu praznog prostora.
Medutim, ovde atrakcija predstavlja onu silu koja odrzava pro
stor praznim; ona ne ispunjava prostor svojim povezivanjem
atoma, to jest ona odrza.va atom e u jednom negativnom od
nosu jedne prema drugima. Kao sto vid'imo, Kant ovde ne-
svesno nailazi na ono sto lezi u prirodi stvari, on pripisuje
atraktivnoj sili upravo ono Sto je, shodno prvoj odredbi, pri-
pisivao suprotnoj sili. U toku posla oko utvrdivanja razlike
izmedu obeju tih sila desilo se to da je svaka od njih preSla
u onu drugu. Tako, nasuprot tome, materija treba da ispu
njava jedan prostor repulzijom, dakle blagodareci njoj treba
da iscezne prazan prostor koji atraktivna sila pretpostavlja.
U stvari, ukidajuci prazan prostor, ona ukida sledstveno nega-
12* 179
tivni odnos atoma ili jednih, to jest njihovu repulziju; to jest
repulzija je odredena kao suprotnost same sebe.
Uz ovo potiranje razlika pridolazi jo ta pom etnja Sto je,
kao sto je u pocetku primedeno, Kantovo izlaganje suprotnih
sila anaiiticno, i Sto se u celokupnom izlaganju materija, koja
tek treba da se izvede dz njenih elemenata, pokazuje vec kao
gotova i konstruisana. U definiciji povrSinske i prodom e sile
obe se uzimaju kao pokretadke sile pom ocu kojih m aterije
navodno mogu uticatd na jedan ili drugi nacin. Dakle, repul
zija i atrakcija su ovde predstavljene kao sile, ne na osnovu
kojih bi materija tek postala, vec pom ocu ktdiih bi ona kao vec
gotova samo bila pokretna. Ukoliko je, medutim, rec o onim
silama kojima razlicite materije utddu jedne na druge i pokre-
cu se, to je neSto sasvim drugo nego ona odredba i odnos koje
bi one imale kao momenti materije.
Istu suprotnost kao sile atrakcije i repulzije sacinjavaju
u daljoj odredbi centripetalna i centrifugalna sila. Ove sile
omogucuju, kako izgleda, jednu suStinsku razliku tim e sto u
njihovoj sferi cvrsto stoji jedno jedinstvo (E m E ins), jedan
centrum, prema kome se druga jedna odnose kao jedna koja
ne bivstvuju za sebe, usled cega se na tu pretpostavljenu raz
liku jednog centralnog jednoga i drugih jednih, koja nasuprot
njemu ne stoje cvrsto, moze nadovezati razlika izmedu sila.
Ukoliko se pak one upotrebljavaju radi objasnjenja radi
cega se one uzimaju, kao uostalom i repulzivna i atraktivna
sila, u obm utom kvantitativnom odnosu, tako da jedna od
njih raste kao sto ona druga opada, utoliko treba tek iz
njih da rezultiraju pojava kretanja i njegove razlike za oije
se objaSnjenje one pretpostavljaju. Medutim, treba se samo
latiti ma kojeg opisa neke pojave na osnovu suprotnosti onih
sila, na primer razlicite brzine koju jedna planeta pokazuje
na svojoj putanji oko svoga centralnog tela, pa ce se ubrzo
upoznati pometnja koja u tom e vlada i nemogucnost da se
njihove velicine odvoje jedne od drugih, tako da se uvek mora
usvojiti isto tako kao rastuca ona sila koja se u objaSnjenju
uzima kao opadajuca, i obrnuto; da bi se to udinilo odiglednim,
potrebna bi bila jedna obimmija ekspozicija nego Sto bi se ovde
mogla datii; ali ono Sto je potrebno pruzide se docnije kada
bude reci o obrnutoj srazmeri.

180
 D rugi od sek

VELICINA (KVANTITET)1
Pokazano je u cemu je razlika izmedu kvantiteta i kvali
teta. Kvalitet je prva, neposredna odredenost; kvantitet je od
redenost koja je za bice postala ravnodusna, jedna granica
koja isto tako nije granica, bice za sebe koje je posve identicno
sa bicem-za-drugo, repulzija mnogih jednih koja je nepo
sredno ne-repulzija, njihov kontinuitet.
Posto je pak ono Sto za sebe bivstvuje postavljeno tako
da ne iskljucuje svoje drugo, vec se naprotiv u njemu afirma
tivno produzuje, to [ono] predstavlja drugobivstvo, ukoliko se
na tome kontinuitetu postojanje ponovo pojavljuje, i u isto
vreme njegova odredenost nije vise u jednostavnom odnosu
prema sebi, nije viSe neposredna odredenost necega sto po
stoji, vec je postavljena tako da, kao ono sto se repelira od
sebe, naprotiv, odnos prema sebi kao odredenost poseduje u
nekom drugom postojanju (koje bivstvuje za sebe); i poSto
u isto vreme ta za sebe bivstvujuca postoje kao ravnoduSne
u sebe reflektovane, nepovezane granice, to je odredenost uop
ste izvan sebe, neko sebi apsolutno spoljasnje i [neko] nesto
[kao] isto tako spoljasnje; takva granica, njena ravnodusnost
u samoj sebi i necega prema njoj sacinjava njegovu kvantita-
tivnu odredenost.
Pre svega, treba razlikovati cisti kvantitet od kvantiteta
kao odredenog kvantiteta, od kvantuma. Cisti kvantitet je, na
prvom mestu, realno bice za sebe koje se vratilo u sebe, koje
nema na sebi jos nikakve odredenosti, cvrsto beskonadno je
dinstvo koje se kao takvo kontinuira u sebe.
* Prime ticemo da smo od redakcije dobili s a m o zadatak da izvr-
imo redigovanje matematickih termina. Ernest Stipamc.

181
 Drugo, taj cisti kvantitet prelazi u odredenost koja se
na nj postavlja, koja kao takva u isto vreme nije odredenost,
samo je spoljaSnja. Cisti kvantitet postaje kvantum. Kvantum
je ravnoduSna odredenost, to jest odredenost koja nadilazi
sebe, koja negira samu sebe; kao to drugobivstvo drugobivstva
kvantum zapada u beskonacni progres. Medutim, beskonacni
kvantum je prevazidena ravnodusna odredenost, on je ponovno
uspostavljanje kvaliteta.
Trece, kvantum u kvalitativnoj formi jeste kvantitativni
odnos. Kvantum nadilazi sebe samo uopSte; ali u odnosu on
tako nadilazi sebe u svoje drugobivstvo da to drugobivstvo, u
kome on poseduje svoju odredenost, istovrem eno postavljeno,
jeste jedan drugi kvantum; dakle, postoji njegova vracenost-u-
-sebe i odnos prema sebi kao u svome drugobivstvu.
Tome odnosu jos lezi u osnovi spoljasnost kvantuma, to
su ravnodusna kvanta koja se odnose jedna prema drugima, to
jest koja svoj odnos prema samima sebi imaju u takvom bicu-
-izvan-sebe; odnos je prema tom e samo formalno jedinstvo
kvaliteta i kvantiteta. Dijalektika toga odnosa je njegov prelaz
u njihovo apsolutno jedinstvo, u meru.

NAPOMENA

Granica necega kao njegov kvalitet jeste u suStini njegova

odredenost. Ali ako pod granicom razumemo kvantitativnu gra
nicu, pa, na primer, neka njdva izmeni tu svoju granicu, ona
tada ostaje njiva i posle kao sto je bila a pre. Ako se, naprotiv,
izmeni njena kvalitativna granica, onda je u pitanju njena
odredenost na osnovu koje ona jeste njiva, te se ona pretvara
u livadu, Sumu itd. Neko crveno m oie biti intenzivnije ili
slabije, no uvek ostaje crveno; ali ako bi promenilo svoj kva
litet, ono bi tada prestalo da bude crveno, postalo bi plavo, itd.
Odredba velicine kao kvantuma, kako se ona gore pokazala,
da joj u osnovi lezi neko bice kao neSto trajno, koje je ravno-
duSno prema odredenosti koju poseduje, pokazuje se na sva-
kom drugom primeru.
Pod izrazom velidina podrazumeva se kvantum, kao sto je
sludaj u navedenim primerima, a ne kvantitet, zbog cega se
u suStini mora upotrebiti taj naziv iz tudeg jezika.
Definicija koja se o velidini daje u matematici odnosi se
isto tako na kvantum. Velidina se obicno definite kao neSto
sto se moze povecavati ili smanjivati. Ali, povecati znaci uci-
niti nesto vecim, smanjiti znaci uciniti nesto tnanjim. U tome
182
le^ neka razJlka velicine uopste od nje same, te bi prema tome
velicina predstavljala ono aija se velicina mote meniati. Ta se
defimcija pokazuje nezgodnom utoliko sto se u njoj upotreb-
ljaya sama ona odredba koja bi trebalo da se definise. Ako u
njJ ne treba upotrebiti istu odredbu, onda je potrebno da se
ono vece i manje svedu na neki dodatak kao afiirmaciju i to
prema prirodi kvantuma kao na neku isto tako spoljasnju afir-
maciju, i na neko oduzimanje kao na neku isto tako spoljasnju
negaciju. Kao taj spoljasnji nacin ne samo realiteta vec i ne
gacije odreduje se uopste priroda promene na kvantumu. Stoga
se u onome nesavrsenom izrazu ne sme prevideti glavni mo-
menat do koga je stalo; naime, ravnodusnost promene, tako
da se u samom njenom pojmu nalazi njeno vlastito vise i
manje, njena ravnodusnost prema samoj sebi.

Prva glava

KVANTITET

A. C i s t i k v a n t i t e t
Kvantitet je prevazideno bice za sebe; repelirajuce jedno
koje se prema iskljucenom jednom odnosilo samo negativno,
presavsi u odnos sa njim, odnosi se identicno prema drugome,
cime je izgubilo svoju odredbu; bice za sebe je preslo u atrak
ciju. Apsolutna nepristupacnost repelirajuceg jednog raspli-
nula se u to jedin stvo koje, medutim, sadrzavajuci u sebi to
jedno i buduci u isto vreme odredeno tom unutrasnjom repul-
zijom, kao jed in stvo izvansebnosti jeste jedinstvo sa samim
sobom. Na taj nacin atrakcija postoji kao momenat konti-
nuiteta u kvantitetu.
Prema tome, kontinuitet jeste jednostavan, samom sebi
jednak odnos prema sebi, koji nije isprekidan granicom niti
iskljucivanjem, ali nije neposredno jedinstvo, vec jedinstvo za
sebe bivstvujucih jednih. U tome se jedinstvu jos sadrzi ekste-
riornost mnostva, ali u isto vreme kao nesto nerazlikovano,
neisprekidano. Mnozina je postavljena u kontinuitetu takva
kakva je po sebi; mnoga jesu jedno sto i drugo, svako je jed-
nako sa drugim, i stoga mnozina predstavlja jednostavnu, bez-
razlicnu jednakost. Kontinuitet jeste taj momenat samojedna-
kosti bivstvovanja jednoga izvan drugoga, samoproduzavanje
razlicitih jednih u njihova od njih razlicita jedna.
183
 Stoga velidina ima neposredno u kontinuitetu momenat
diskretnosti, repulziju, kao Sto je ona sada m om enat u kvan
titetu. Neprekidnost jeste sam ojednakost, ali sam ojednakost
mnogoga, koje se ipak ne pretvara u ono Sto iskljuduje; tek re
pulzija proSiruje samojednakost u kontinuitet. Otuda diskret-
nost sa svoje strane predstavlja diskretnost koja se sliva ujed
no, dija jedna nemaju kao svoju vezu ono Sto je prazno, ono
Sto je negativno, vec svoju vlastitu neprekidnost, i tu jednakost
sa samim sobom ne prekidaju u mnogome.
Kvantitet je jedinstvo tih momenata, kontinuiteta i diskret
nosti, ali on je to najpre u form i jednoga od njih, kontinuiteta,
kao rezultat dijalektike bica za sebe koje se slilo u formu sa-
moj-sebi-jednake neposrednosti. Kvantitet kao takav jeste taj
prosti rezultat, ukoliko taj rezultat jo nije svoje m om ente
razvio i postavio ih na sebe. Kvantitet ih sadrzi pre svega
postavljen kao bice za sebe kakvo je ono uistinu. Bice za sebe
bilo je prema svojoj odredbi takvo odnosenje prema samom
sebi koje sebe ukida, neprekidno izlazenje izvan sebe. Ali, ono
Sto je odbijeno jeste samo bice za sebe; stoga je repulzija stva-
ralacko neprekidno proisticanje njega samog. Zbog istosti ono
ga Sto je odbijeno to discem iranje jeste neprekidni kontinui
tet; a zbog izlazenja izvan sebe taj kontinuitet, ne prekidajuci
se, jeste u isto vreme mnozina koja isto tako neposredno ostaje
u svojoj iednakosti sa samom sobom.

NAPOMENA 1.

Cisti kvantitet joS nema granice ili joS ne predstavlja kvan

tum; cak ukoliko se pretvara u kvantum, njega granica ne
ogranicava; cisti kvantitet se stavise sastoji upravo u tome Sto
ga granica ne ogranicava, Sto ima u sebi bide za sebe kao neSto
prevazideno. Da diskretnost predstavlja momenat u cistom
kvantitetu moze se izraziti tako, da kvantitet predstavlja apso
lutno svuda u sebd realnu mogucnost jednoga, ali i obrnuto, da
jedno isto tako apsolutno postoji kao neSto kontinuirano.
Kontinuitet se za bespojmovno predstavljanje lako pre
tvara u spoj, naime u spoj neke spoljaSnje uzajamne poveza-
nosti jednih u kome se jedno i dalje odrzava u svojoj apso
lutnoj nepristupadnosti i dskljucivamju. Aid, na jednome se
pokazalo da ono samo po sebi i za sebe prelazi u atrakciju, u
svoj idealitet, i da otuda kontinuitet nije za nj spoljaSan vec
pripada njemu samom i ima svoj osnov u njegovoj suStini. Ta
spoljasnjost kontinuiteta za jedna jeste uopSte ono za Sta se
184
 atomistika hvata 1 cije napuStanje pricinjava teSkoce pred-
stavljanju. Matematika, naprotiv, odbacuje metafiziku koia
bi htela pretpostaviti da se vreme sastoji iz vremenskih tacaka
prostor uopSte ili pre svega linija iz prostomih tacaka, povrS
iz limja, ceo prostor iz povrsa; ona ne priznaje takva nekontinu-
irana jedna. Mada ona odreduje, na primer, velioinu jedne
povrSi (povrSinu) tako da se ona zamislja kao zbir beskonacno
mnogih linija, ipak se ta diskretnost smatra samo za trenutnu
predstavu, te se u bes konacno j mnozini linija vec nalazi preva-
zidenost njene diskretnosti, posto prostor koji one navodno
sacinjavaju jeste ipak jedan ograniceni prostor.
Spinoza, kome je stalo pre svega do pojma cistoga kvanti
teta nasuprot prostoj predstavi, ima njega na umu kada o
kvantitetu govori (Eth. P. I. Prop. XV. Schol.) na sledeci
nacin:
Quantitas duobus modis a nobis concipitur, abstracte
scilicet sive superficialiter, prout nempe ipsam imaginamur;
vel ut substantia, quod e solo intellectu fit. Si itaque ad quan
titate, attendimus, prout in imaginatione est, quod saepe et
facilius a nobis fit, reperietur finita, divisibilis et ex partibus
conflata, si autem ad ipsam, prout in intellectu est, attendimus,
et earn, quatenus substantia est, concipimus, quod difficillime
fit, infinita, unica et indivisibilis reperietur. Quod omnibus,
qui inter imaginationem et intellectum distinguere sciverint,
satis manifestum erit.1
Ako neko zeli odredenije primere cistoga kvantiteta, ima
ih u prostoru i vremenu, takode u materiji uopste, u svetlosti
itd., u samome Ja; samo se pod kvantitetom, kao Sto je vec
napomenuto, ne sme podrazumevati kvantum. Prostor, vreme
itd. jesu rasprostrtost, mnozine, koje su neko izlazenje-izvan-
-sebe, neko strujanje, ali strujanje koje ne prelazi u suprotnost,
u kvalitet ili u jedno, vec su kao izlazenje izvan sebe neko
trajno samo proizvoden je svoga jedinstva.
1 . . . Mi zamiSljamo velioinu na dva nadina: naime, s jedne strane,
apstraktno, to jest povrSno, kad je predstavljamo, ili, s druge strane,
kao supstanciju, Sto biva samo razumom. Ako dakle, obratimo paznju
na velicinu kakva je ona u opazajnom predstavljanju, Sto^ se cesto do-
gada, i sto nam lakSe pada, naci cemo da je ona konacna, deljiva 1
sastavljena od delova; a ako je posmatramo onakvu kakva je ona u
razumu, i ako je shvatamo ukoliko je ona supstancija [kao supstanciju],
sto je veoma teSko , tada cemo, kao Sto smo vec dovoljno dokazali,
naci da je ona beskrajna, jedina i nedeljiva. Ovo de biti dovoljno jasno
svima koji znaju da prave razliku izmedu opaiajnog predstavljanja 1
razuma . . . (Prevod dr Ksenije Atanasijevic).
185
 Prostor se sastojd u toj apsolutnoj izvansebnosti, koja je
isto tako apsolutno neisprekidana, neko drugobivstvo i ponov-
no drugobivstvo, koje je identicno sa sobom; vreme je apso
lutno izlazenje izvan sebe, neko proizvodenje jednoga, vremen-
ske tacke, onoga sada, a to proizvodenje jeste neposredno uni-
Stavanje toga istog i neprekidno opet uniStavanje toga nesta-
janja; tako da to samoproizvodenje nebica predstavlja isto
tako prostu jednakost i identitet sa sobom. Sto se tice ma
terije kao kvantiteta, medu sedam prepozicija iz prve Lajbni-
cove disertacije koje su sacuvane (1. str. I dela njegovih dela)
nalazi se jedna o tome, naime druga, koja glasi: Non omnio
improbabile est, materiam et quantitatem esse realiter idem }
I zaista se ti pojmovi ne razlikuju ni u cemu drugom do
u tome sto je kvantitet cista m isaona odredba, dok je materija
ta misaona odredba u spoljaSnjoj egzistenciji. Odredba ci
stoga kvantiteta pripada takode onom e Ja, ukoliko ono pred
stavlja apsolutno predrugojacavanje, neko beskonacno udalja-
vanje ili svestranu repulziju ka negativnoj slobodi bica za sebe,
ali koja ostaje prosto-naprosto jednostavni kontinuitet, kon
tinuitet opstosti ili prisebnosti koji se ne prekida beskonacno
raznovrsnim granicama, sadrzinom osecaja, opazaja. Oni
koji se protive tome da mnozinu shvate kao prosto jedinstvo
i koji osim pojm a o tome da svako od mnogih jeste isto sto
i drugo, naime jedno od mnogih, posto naime ovde nije rec
o mnogome koje je blize odredeno, kao sto su zeleno, crveno
itd., vec o mnogome posmatranom po-sebi-i-za-sebe, takode
zahtevaju neku predstavu o tom e jedinstvu, oni ce tako sta
naci dovoljno u onim neprekidnostima koje predstavljaju de-
dukovani pojam kvantiteta kao dat u prostom e opazaju.

NAPOMENA 2.

U prirodi kvantiteta, da bude to prosto jedinstvo diskret-

nosti i kontinuiteta, ima svoj osnov sukob ili antinomija besko-
nacne deljivosti prostora, vremena, materije itd.
Ta se antinomija sastoji jedino u tome Sto se diskretnost
mora tvrditi isto kao i kontinuitet. Iz jednostranog tvrdenja
diskretnosti dobija se za princip beskonana ili apsolutna po-
deljenost, dakle nesto Sto je nedeljivo; naprotiv, iz jednostra
nog tvrdenja kontinuiteta dobija se beskonacna deljivost.
sto neverovatno da su materija i kvantitet u stvari jedno

186
 Kao sto je poznato, Kantova Kritika cistog uma postavlja
cetiri (kosmoloske) antinomije, od kojih se druga antinomija
odnosi na suprotnost koju sacinjavaju momenti kvantiteta.
Te: Kant ove antinomije ce uvek ostati vazan deo kriticke
filozofije; one su, pre svega, prouzrokovale slom ranije meta
fizike i mogu se smatrati jednim od glavnih prelaza u noviju
filozofiju, posto su narocito one pripomogle da se dode do uve-
renja o nistavnosti kategorija konacnosti u pogledu sadrzine,
sto predstavlja pravdlniji put nego sto je formalni put sub-
jektivnog idealizma, po kome je njihov nedostatak navodno
jedino to sto su subjektivne, a ne to sta one jesu same po sebi.
Medutim, uz svu njegovu veliku zaslugu, Kantovo prikazivanje
antinomija je vrlo nesavrseno; ono je delimice u samom sebi
dosadno i nategnuto, delimice je pogresno u pogledu svoga re
zultata koji pretpostavlja da saznanje nema drugih formi mis
ljenja osim konacnih kategorija. Ove antinomije zasluzuju
da se u oba pogleda podvrgnu kritici, cime ce se ne samo blize
osvetliti njihovo stanoviste i metoda, vec ce se isto tako glavna
tacka do koje je stalo osloboditi one nekorisne forme u koju
je ona silom uvucena.
Ja pre svega primecujem da je Kant zeleo da svojim cetvo-
rim antinomijama da izgled potpunosti na osnovu principa
podele koji je uzeo od svoje seme kategorija. Ali dublji uvid
u antinomicnu ili, tacnije, u dijalekticnu prirodu uma poka
zuje uopste svaki pojam kao jedinstvo suprotnih momenata
koji bi se, prema tome, mogli izraziti u formi antinomicnih
tvrdenja. Bivanje, postojanje itd., i svaki drugi pojam mogao
bi na taj nacin dati svoju posebnu antinomiju, te bi se, dakle,
moglo postaviti toliko antinomija koliko ima pojmova.^ Stari
skepticizam nije stedeo truda da pokaze tu protivrecnost ili
antinomiju u svim pojmovima na koje je naisao u naukama.
Osim toga, Kant nije shvatio antinomiju u samim pojmo
vima, nego u formi kosmoloskih odredaba koja je vec. kon
kretna. Da bi se imala cista antinomija i da bi se obradila u
njenom prostom pojmu, misnone odredbe se nisu smele uzeti
u njihovoj primeni i mesavini sa predstavom sveta, prostora,
vremena, materije itd., vec su se morale posmatrati same za
sebe, bez ovog konkretnog materijala koji pri tome nema m-
kakve sile niti moci, posto jedino one sacinjavaju sustinu i
osnov antinomija. .. , . o r.
Kant daje ovaj pojam o antinomijama, da one msu sotis-
ticka dovijanja vec protivrecnosti na koje um inra
naide (po Kantovom izrazu); - sto predstavlja jedno vazno
187
 shvatanje. DoduSe, ako um sazna osnov pitirodnog privida
antinomija, on mu viSe nede podvaljivati, ali de mu i dalje
stalno dodaravati neistinu. Kritidko reSenje, naime, na osnovu
takozvanog transoendentalnog idealiteta sveta opazanja ima
samo i jedino taj rezultat sto takozvani sukob pretvara u neSto
subjektivno, u demu on naravno ostaje i dalje istd privid, to
jest ostaje nereSen kao i ranije. Pravo reSenje antinom ija moze
se sastojati jedino u tome Sto dve odredbe, poSto su suprotne
i nuine za jedan te ista pojam, ne mogu v a iiti u njihovoj jedno-
stranosti, svaka za sebe, vec Sto se njihova istina satoji samo
u njihovoj prevazidenosti, u jedinstvu njihovog pojma.
Kantove antinomije, b liie posmatrane, ne sadrie niSta
drugo do sasvim jednostavna kategoridka tvrdenja svakoga
od dvaju suprotnih momenata jedne odredbe, za sebe izolo-
vano od drugog. Ali, pri tom e je ovo jednostavno kategoricko
ili zapravo asertoridno tvrdenje um otano u jedan iskrivljen,
izopacen sklop rasudivanja, kojim treba da se stvori neki pri
vid dokaza i da se cista asertoridnost tvrdenja prikrije i udini
neraspoznajnom, kao Sto ce se pokazati pri njihovom bliiem
razmatranju.
Antinomija koja ovde spada odnosi se na takozvanu bes-
konadnu deljivost materije i zasniva se na suprotnosti mom e
nata kontinuiteta i diskretnosti, koje sadrzi u sebi pojam kvan
titeta.
Prema Kantovom izlaganju, teza ove antinomije glasi
ovako:
Svaka slozena supstancija u svetu sastoji se iz prostih de-
lova, te uopSte ne egzistira nista drugo do ono Sto je prosto,
ili ono Sto je iz njega sastavljeno.
Ovde se onome Sto je prosto, atomu, protivstavlja ono Sto
je slozeno, a sto prema onom e Sto je neprekidno ili kontinuirano
predstavlja jednu vrlo zaostalu odredbu. Supstrat koji je
dat ovim apstrakcijama, naime supstancije u svetu, ne znaci
ovde niSta drugo do stvari kako se dulno opaiaju, i on nema
n'ikakvog uticaja na samu antinomidnost; mogli su se uzeti
isto tako prostor ili vreme. FoSto se u tezi govori samo o
slozenosti umesto o kontinuitetu, to je ona zapravo samim tim
jedan analitican ili tautoloSki stav. Da ono Sto je sloieno nije
po sebi i za sebe ono Sto je jedno ved je samo jedna spoljaSnja
povezanost i sastoji se iz drugoga, to je njegova neposredna
odredba. Medutim, drugo onoga Sto je slozeno jeste ono Sto je
prosto. Stoga je tautoloSkd reci da se ono Sto je slozeno sastoji
iz onoga sto je prosto. Ako se jednom postavi pitanje iz
cega se neSto sastoji, onda se zahteva da se naznadi neko drugo,
188
ija povezanost sainjava ono nesto. Ako se pretpostavi da se
mastilo sastoji opet iz mastila, onda je promasen smisao pi
tanja o sastavu iz drugoga, na njega se nije odgovorilo i ono
se samo ponavlja. Dalje pitanje je potom da li ono o cemu
je red treba. da se sastoji iz necega ili ne. Ali, ono to je slozeno
jeste sasvim neSto takvo sto treba da bude neSto povezano i da
se sastoji iz drugog. Ako se ono prosto, koje predstavlja
drugo onoga sto je slozeno, shvati samo kao neko relativno-
-prosto koje je za se opet slozeno, onda pitanje ostaje i dalje
kao i ranije. Predstava ima pred sobom mozda samo ovo ili
ono slozeno, za koje bi se navelo ovo dli ono nesto kao njegovo
prosto koje bi za sebe bilo nesto slozeno. Medutim, ovde je
rec o slozenome kao takvom.
Sto se pak tice Kantovog dokaza teze, kao i svi Kantovi
dokazi ostalih antinomicnih stavova, on ide okolisnim putem,
koji ce se pokazati kao sasvim suvisan, da bude apagoski.
Pretpostavite (pocinje Kant) da se slozene supstancije
ne sastoje iz prostih delova, onda, ako bi se u mislima ukinula
svaka slozenost, ne bi preostao nikakav slozeni deo, pa, poSto
(prema malopre ucinjenoj pretpostavci) ne postoje nikakvi
prosti delovi, ne bi takode preostao nikakav prosti deo, dakle
ne bi preostalo apsolutno nista, prema tome ne bi bila data
nikakva supstancija.
Ovo izvodenje zakljucaka je sasvim ispravno: ako postoji
samo i jedino ono sto je slozeno, pa se u mislima ponisti sve
ono sto je slozeno, onda nam ne preostaje apsolutno nista;
to ce se priznati, ali ta tautoloska suvisnost je mogla da izo-
stane pa da se dokaz zapocne odmah onim sto za njim dolazi,
naime:
Ili je nemoguce da se u mislima ukine svaka slozenost,
ili posle njenog ukidanja mora da preostane nesto sto postoji
bez slozenosti, to jest ono sto je prosto.
U prvom pak slucaju ono sto je slozeno ne bi se opet
sastojalo iz supstancija (jer kod ovih slozenost je samo slu
cajna relacija supstancija* bez koje ove supstancije moraju
postojati kao za sebe postojane sustine). PoSto pak ovaj
slucaj protivreci pretpostavci, to preostaje^ samo drugi slucaj.
naime, da se ono to je supstancijalno slozeno u svetu sastoji
iz prostih delova.

* Uz suviSnost samog dokazivanja ovde dolazi jo

ora: jer k o d o v ih (naime supstancija) sloienost je samo slucajna
dacija s u p s ta n c ij a .
189
 Uzgredno je stavljen u zagradu onaj razlog koji sacinjava
glavnu stvar, prema kojoj je sve dosadaSnje potpuno izlisno.
Dilema se sastoji u ovome: ili ono Sto je slozeno jeste ono Sto
traje ili nije, vec je to ono Sto je prosto. Kada bi ono prvo,
naime ono Sto je slozeno, bilo ono Sto traje, onda to Sto traje
ne bi predstavljalo supstancije, jer za supstancije slozenost
jeste samo slucajna relacija; ali supstancije jesu ono Sto traje,
dakle ono sto traje jeste ono Sto je prosto.
Jasno je da se i bez apagoSkog zaobilaznog puta na tezu:
Slozena supstancija se sastoji iz prostih delova, neposredno
mogao nadovezati onaj razlog kao dokaz: jer slozenost jeste
samo jedna sludajna relacija izmedu supstancija, koja je, pre
ma tome, za njih spoljaSnja i samih supstancija se niSta ne
tice. Ako je tacno da je slozenost slucajna, onda je suStina
zaista ono Sto je prosto. Ali ta se slucajnost do koje je jedino
stalo ne dokazuje vec se prosto pretpostavlja, a to uzgred u
zagradi, kao neSto Sto se razume samo od sebe ili Sto pred
stavlja neku sporednu stvar. DoduSe, svakako se razume samo
od sebe da je slozenost odredba sludajnosti a spoljaSnjosti;
ali ako bi se radilo samo o nekom slucaj nom skupu um esto
o kontinuitetu, onda nije bilo vredno truda da se o tome po
stavlja jedna antinomija, ili se ona cak apsolutno nije mogla
postavljati; u tom slucaju tvrdenje prostote delova jeste, kao
Sto je napomenuto, samo tautoloSko.
Prema tome, u apagoSkom zaobilazenju javlja se, kao Sto
vidimo, samo ono tvrdenje koje treba da rezultira iz njega.
Stoga se taj dokaz moze krace dzraziti ovako:
Neka se pretpostavi da se supstancije ne sastoje iz prostih
delova, vec da su iskljucdvo slozene. Ali, svaka se slozenost moze
u mislima ukinuti (jer slozenost je samo jedna slucajna rela
cija); dakle, posle njenog ukidanja ne bi preostale nikakve
supstancije, ako se one ne bd sastojale iz prostih delova. Ali mi
supstancije moramo imati, jer smo ih pretpostavili; za nas
ne moze sve da iScezne vec nesto mora da preostane; jer mi
smo pretpostavili neSto takvo postojano koje smo nazvali sup-
stancijom; to neSto, dakle, mora biti prosto.
Celine radi potrebno je da se razmotri i zakljucak; on
glasi ovako:
Iz ovoga neposredno sledi da su sve stvari u svetu prosta
bida, da je slozenost samo jedno njihovo spoljasnje stanje i da
um mora da zamisli elementarne supstancije kao prosta bica.
Ovde je, kao sto vidimo, spoljasnjost slozenosti, odnosno
njena slucajnost, navedena kao posledica, nakon Sto je pre
toga parentetski uvedena u dokaz i u njemu upotrebljena.
190
 Kant snazno^ protestuje da oil u protivrecnim stavovima
antmomija ne tezi za opsenama da bi izveo, recimo (kao sto
se obicno kaze), neki advokatski dokaz. Ali, razmatrani dokaz
se ne moze toliko okrivljavati za neko opsenjivanje koliko za
nekorxsnu, mucnu usiljenost koja sluzi jedino tome da se pro-
izvede spoljasnji oblik nekog dokaza, te da se ne ostavi u nje
govoj potpuno j providnosti to da ono sto bi trebalo da se
pojavi kao zakljucak u parentezi predstavlja stozer dokaza i
da uopste nema nikakvog dokaza, vec da postoji samo jedna
pretpostavka.
Antiteza glasi:
Ni jedna se slozena stvar u svetu ne sastoji iz prostih de
lova , i uopste u svetu ne egzistira nista sto je prosto .
Dokaz je isto tako usmeren apagoski i za osudu je isto
tako kao i prethodni dokaz, samo na drugi nacin.
Pretpostavite, kaze se tu, da se slozena stvar kao supstan
cija sastoji iz prostih delova. Posto je svaki spoljni odnos, pa
dakle i svaki spoj iz supstancija, moguc samo u prostoru, to
se i sam prostor mora sastojati iz onoliko delova iz koliko se
delova sastoji to slozeno telo koje ga zauzima. Prostor se, pak,
ne sastoji iz prostih delova, vec opet iz prostora. Prema tome,
svaki deo onoga sto je slozeno mora zauzimati neki prostor.
Medutim, apsolutno prvi delovi svega sto je slozeno jesu
prosti.
Dakle, ono sto je prosto zauzima neki prostor.
Posto pak sve realno sto zauzima neki prostor obuhvata
u sebi nesto raznovrsno sto se nalazi jedno izvan drugoga, te je
prema tome ono slozeno, i to iz supstancija, to bi ono sto je
prosto bilo nesto supstancijalno slozeno. To protivreci sebi.
Ovaj dokaz moze da se nazove celim gnezdom (da upo-
trebim jedan Kantov izraz koji se drugde javlja) pogresnih
postupaka.
Pre svega, apagoski obrt predstavlja jedan neosnovani pri
vid. Jer pretpostavke da sve sto je supstancijalno jeste ras-
prostrto, a da se prostor ne sastoji iz prostih delova, jeste
jedno direktno tvrdenje koje je ucinjeno neposrednim razlo-
gom onoga sto treba da se dokaze i sa kojim je celokupno
dokazivanje zavrseno.
Potom, ovaj apagoski dokaz pocinje stavonu >>da svaka
slozenost iz supstancija predstavlja jedan spoljasnji odnos,
ah ga na cudan naoin odmah ponovo zaboravlja. Dalje se, na
ime, zakljucuje da je slozenost moguca samo u prostoru a da
se prostor ne sastoji iz prostih delova, te prema tome ono
realno koje zauzima neki prostor jeste slozeno. Ako se jednom
191
usvoji sloienost kao neki spoljaSnji odnos onda sama prostor-
nost, u kojoj je slozenost navodno jedino moguca, jeste upravo
zbog toga za supstancije jedan spoljaSnji odnos koji se njih
niSta ne tide i ne dative njihovu prirodu, isto onako kao ni sve
ostalo Sto se joS moze izvesti iz odredbe prostom osti. Upravo
iz onog razloga supstancije ne bi trebalo da budu postavljene
u prostor.
Osim toga, pretpostavljeno je da se onaj prostor u koji
se ovde supstancije prenose ne sastoji iz prostih delova; jer,
prostor je jedan opazaj, naime, prema Kantovo j definiciji,
jedna predstava koja moze biti data samo na osnovu jednog
jedinog predmeta, a nije neki takozvani diskurzivan pojam.
Kao sto je poznato, iz ovog Kantovog razlikovanja izmedu
opazaja i pojma razvila se velika zbrka s opazanjem i, da bi
se uStedeo napor poimanja, vrednost i podrucje tog razliko-
vanja bili su protegnuti na celokupno saznanje. Ovde spada
samo to da se u isto vreme moraju p o jm iti i prostor i samo
opazanje, ako se naime uopSte zeli poim ati. Time bi nastalo
pitanje, da li se prostor, cak i kada bi kao opazaj bio jedno-
stavni kontinuitet, ne bi morao prema svom e pojmu shvatiti
kao da se sastoji iz prostih delova, ili bi prostor usao u onu
istu antinomiju u koju je bila preneta samo supstancija.
U stvari, ako se antinomija shvati apstraktno, onda se ona
odnosi, kao Sto je napomenuto, na kvantitet uopSte, a prema
tome isto tako na prostor i vreme.
Ali posto je u dokazu pretpostavljeno da se prostor ne sa
stoji iz prostih delova, trebalo je da to bude razlog da se ono
sto je prosto ne prenosi u taj elem enat koji ne odgovara od
redbi onoga sto je prosto. AM, pri tom e i kontinuitet pro
stora dolazi u koliziju sa slozenoscu; kontinuitet prostora i
njegova slozenost brkaju se jedno s drugim, kontinuitet se
podmece na mesto slozenosti (iz cega se u zakljudku dobija
jedan Quaternio terminorum). Kod Kanta je izridna odredba
prostora da on jeste jedan jedini d njegovi se delovi zasnivaju
na ogranicenjima, tako da oni ne prethode jednom sveobuhvat-
nom prostoru tako reci kao njegovi sastojci, na osnovu kojih
je njegova slozenost moguda. (Kr. d. r. Vem., 2-te Ausg. S. 39).
Ovde je vrlo pravilno i odredeno naznaden kontinuitet pro-
stora nasuprot njegovoj slozenosti iz sastojaka. U argumenta-
ciji, medutim, prenoSenje supstancija u prostor povlaci na
vodno za sobom nesto raznovrsno Sto se nalazi jedno izvan
drugog, i to sledstveno neku slozenost. Naprotiv, kao Sto
je navedeno, nadin na koji se u prostoru nalazi raznovrsnost

192
iskljucuje, navodno, izricno njegovu slozenost i sastoike koii
prethode njegovoj jedinstveno 9 ti.
U napomeni povodom dokaza antiteze joS se izrino navodi
nekadasnja osnovna predstava kriticke filozofije, da mi imamo
neki pojam o telima samo kao pojavama ; ali kao pojave tela
nuzno pretpostavljaju prostor kao uslov mogucnosti svake
spoljasnje pojave. Ako se time pod supstancijama podrazume-
vaju samo tela kako ih mi vidimo, pipamo, kusamo itd., onda
zapravo nije rec o onome sto one po svome pojmu jesu; radi
se samo o onome sto se culno opaza. Prema tome, dokaz anti
teze trebalo je ukratko izraziti ovako: Celokupno iskustvo na-
sega gledanja, pipanja itd. pokazuje nam samo ono sto je
slozeno; cak ni najbolji mikroskopi i najfinija merila jos nam
nisu omogucila da naidemo na nesto prosto. Prema tome, ni
um ne treba da zeli da naide na nesto prosto.
Ako potom tacnije razmotrimo suprotnost izmedu teze i
antiteze pa njihove dokaze oslobodimo svih nekorisnih suvis-
nosti i izopacenosti, videcemo da dokaz antiteze sadrzi na
osnovu premestanja supstancija u prostor asertoricnu pret
postavku kontinuiteta, kao sto 1 dokaz teze na osnovu pret-
postavke slozenosti kao nacina odnosa onoga sto je supstamci-
jalno sadrzi asertoricnu pretpostavku slucajnosti ovog od
nosa i time pretpostavku supstancija kao apsolutnih jedinica .
Prema tome, cela se antinomija svodi na odvajanje i direktno
tvrdenje oba momenta kvantiteta, i to njih kao apsolutno odvo
jenih. Shvaceni prema cistoj diskretnosti , supstancija, mate
rija, prostor, vreme itd. jesu apsolutno podeljeni; jedno (das
Eins) jeste njihov princip. Sa gledista kontinuiteta to jedno
jeste samo nesto prevazideno; deljenje ostaje deljivost, ono
ostaje mogucnost deljenja, kao mogucnost, bez stvarnog do-
spevanja do atoma. Ako pak sada zastanemo i kod one odredbe
koja je data u onome sto je receno o tim suprotnostima, onda
se u samom kontinuitetu nalazi momenat atoma, posto konti
nuitet postoji prosto-naprosto kao mogucnost deljenja, kao
Sto i ona izdeljenost, diskretnost prevazilazi svaku razliku
izmedu jedinica, jer proste jedinice jesu jedna isto sto i
svaka druga, prema tome, diskretnost isto tako sadrzi nji
hovu jednakost, pa time i njihov kontinuitet. Posto svaka od
obeju suprotnih strana sadrzi u samoj sebi svoju drugu stranu
i nijedna od njih se ne moze zamisliti bez one druge, to iz toga
izlazi da nijedna od tih odredaba uzeta za sebe nije istmita,
vec samo njihovo jedinstvo. To je njihovo istinsko dijalekticko
razmatranje, kao i istinski rezultat.
193
 Dijalekticki primeri stare elejske skole beskrajno su ostro-
umniji i dublji nego razmotrena Kantova antinomija, narocito
oni koji se odnose na kretanje, koji se isto tako zasnivaju na
pojmu kvantiteta i u njemu nalaze svoje resenje. Bilo bi su-
vise opsiimo da ih posmatramo joS i ovde; oni se odnose na
pojmove prostora i vremena i moze se o njima raspravljati
kada bude rec o tim pojmovima i u istoriji filozofije. Oni
cine najvecu cast umu svojih pronalazaca; iz njih je proizislo
kao rezultat cisto bice Parmenida, poSto oni u samima sebi
pokazuju ukidanje svega odredenog bica, te prema tom e u
samima sebi predstavljaju Heraklitovo proticanje. Zbog toga
oni zasluzuju da se tem eljnije prouce, a ne samo obicnu izjavu
da oni predstavljaju zapravo sofizme; jedna izjava koja se pri-
drzava empirickog opazanja, slicno onom , obicnom ljudskom
razumu tako jasnom, postupku Diogena, koji, kada je jedan
dijalekticar ukazao na protivrecnost koja se skriva u kretanju,
nije svoj um dalje naprezao, nego je nemim kretanjem tamo-
-amo navodno ukazao na ono sto je culno ocigledno, jedno
tvrdenje i jedno opovrgavanje koji se naravno mogu izvesti
lakse nego upustiti se u m isli, utvrditi i samim misljenjem
razresiti one zaplete u koje uvodi m isao, i to ne iz daljine pri-
bavljena, vec ona koja se formira u samoj obinoj svesti.
Aristotelova reSenja ovih dijalektickih obrta moraju se vi-
soko ceniti, a ona su sadrzana u njegovim zaista spekulativnim
pojmovima o prostoru, vremenu i kretanju. Aristotel protivstav-
lja beskonacnoj delj'ivosti (koja, poto se zamiSlja kao da se
privodi u delo, jeste isto sa podeljenoScu, sa atom im a) na ko
joj pocivaju najcuveniji od onih dokaza, kontinuitet, koji se
odnosi ne samo na vreme vec i na prostor, tako da se u konti-
nuitetu sadrzi beskonaaia, to jest apstraktna mnozina samo
po sebi, prema mogucnosti. Ono stvarno, nasuprot apstraktnoj
mnozini kao i apstraktnom kontinuitetu, jeste ono njihovo
konkretno, vreme i sam prostor, kao i, nasuprot ovima, kretanje
i materija. Samo po sebi ili samo kao mogucnost postoji ono
sto je apstraktno; ono postoji samo kao momenat necega sto
je realno. Bejl (Bayle), koji u svome Dictionnaire-u, u clanku
o Zenonu, nalazi da je Aristotelovo resenje Zenonove dijalek-
tike pitoyable,' ne razume Sta to znaci da je materija de-
ljiva u beskonacnost samo u mogucnosti; on odgovara da ako
je materija deljiva u beskonacnost, onda ona stvarno sadrzi
beskonafinu mnozinu delova, te dakle to nije neka potencdjalna
beskonacnost1, nego beskonacnost koja egzistira realno i aktu
' 2alosno, bedno Ured.

194
elno. Naprotiv, vec sama deljivost predstavlja samo jednu
mogucnost a ne neko egzistiranje delova, pa je mnozina uop
ste pretpostavljena u kontinuitetu samo kao momenat kao
ono sto je ukinuto. Ostroumni razum, u cemu je Aristotel
zaista takode nenadmasan, nije dovoljan da shvati i oceni nie-
gove spekulativne pojmove, a isto tako ni navedena neotesa-
nost culne predstave da opovrgne Zenonove argumentacije;
ostroumni razum se nalazi u zabludi kada smatra takve za
misli, apstrakcije kao sto je beskonacna mnozina delova, za
nesto, za istinito i stvarno; medutim, ta culna svest nije u
stanju da prevazide ono sto je empiricko i da dospe do misli.
Kantovo resenje antinomije sastoji se isto tako jedino u
tome da um ne treba da nadilazi culno opazanje, vec da pojavu
uzme onakvu kakva je. Ovo resenje ostavlja na stranu sadr
zinu same antinomije; ono ne dostize prirodu pojm a njenih
odredaba, od kojih svaka, izolovana za sebe, jeste nistavna i u
samoj sebi predstavlja samo prelazenje u svoju drugu odredbu,
a kvantitet poseduje kao njihovo jedinstvo i u njemu svoju
istinu.

B. K o n t i n u i r a n a v e l i c i n a i
diskretna velicina

1. Kvantitet sadrzi oba momenta: kontinuitet i diskretnost.

Kvantitet se mora postaviti u oba ta momenta kao njegove
odredbe. Kvantitet je vec odmah njihovo neposredno jedin
stvo, to jest on je najpre sam postavljen jedino u jednoj od
svojih odredaba, u kontinuitetu, i tako predstavlja kontinui-
ranu velicinu.
Ili, kontinuitet je, doduse, jedan od momenata kvantiteta
koji je dovrsen tek sa drugim svojim momentom, sa diskret-
noscu. Ali kvantitet je konkretno jedinstvo samo ukoliko pred
stavlja jedinstvo razlicitih momenata. Stoga se ti momenti mo
raju shvatiti takode kao razliciti, ali se ipak ne smeju svesti
opet na atrakciju i repulziju, vec shodno svojoj istini svaki
ostaje u svome jedinstvu sa drugim, to jest ostaje celina. Kon
tinuitet je samo cvrsto jedinstvo, koje povezuje, kao jedinstvo
onoga sto je diskretno; tako postavljen on nije vise samo mo
menat, vec celi kvantitet, kontinuirana velicina.
' U originalu: Unendliches en puissance, beskonadno u modi, u mo
gucnosti, moguce beskonacno. Ured.
u* 195
 2. Neposredni kvamititet je kontinuirana velidina. Ali kvan
titet uopste nije nesto Sto je neposredno; neposrednost je odre
denost oija prevazidenost jeste sam kvantitet. Prema tome,
kvantitet treba pretpostaviti u njem u imanentnoj odredenosti,
a ta odredenost jeste jedan (das E ins). Kvantitet je diskretna
velicina.
Diskretnost je, kao i kontinuitet, momenat kvantiteta, ali
i sama predstavlja takode celi kvantitet, upravo zato sto je
momenat u njemu, u celini, dakle kao razlicna ne izlazi iz ce-
line, ne izlazi iz svoga jedinstva sa drugim mom entom. Kvan
titet je jednovandrugost po sebi, a kontinuirana velicina je ta
jednovandrugost koja se nastavlja bez negacije, kao neka u
sebi samoj jednaka povezanost. Diskretna velicina je pak ta
jednovandrugost kao nekontinuirana, kao isprekidana. Pa ipak,
sa tom mnozinom jedinica nije opet data mnozina atoma i
prazno, repulzija uopste. Posto je diskretna velicina kvantitet,
to je sama njena diskretnost kontinuirana. Taj kontinuitet na
onome sto je diskretno sastoji se u tome sto su jedindce ono sto
je jednako medju sobom, ili sto one imaju isto jedinstvo. Dis
kretna velicina, dakle, jeste jednovandrugost mnogog jednoga
kao onoga sto je jednako, ne mnogo jedno uopste, vec postav
ljeno kao mnostvo nekog jedinstva.

NAPOMENA

U obicnim predstavama o kontinuiranoj i diskretnoj veli-

cini predvida se da svaka od ovdh velicina ima u sebi oba m o
menta, ne samo kontinuitet vec i diskretnost, i da se njihova
razlika konstituise jedino time, koji je od ta dva momenta
postavljena odredenost, a koji samo posebicna. Prostor, vreme,
materija itd. jesu kontinuirane velicine, posto su oni repulzije
od samih sebe, neko izlazenje izvan sebe u obliku strujanja,
koje u isto vreme nije neko prelazenje ili odnosenje prema ne
kom kvalitativno drugom. Oni imaju apsolutnu mogucnost da
jedan (das Eins) bude postavljen svuda u njima, ne kao
praznu mogucnost nekog pukog drugobivstva (kao Sto se kaze
da bi bilo moguce da na mesto ovoga kamena stoji neko drvo),
ved oni sadrze princip jednoga u sebi samima; jedan jeste jedna
od onih odredaba od kojih su oni konstituisani.
Obrnuto, ni na diskretnoj velicini se ne sme prevideti
kontinuitet; taj momenat jeste, kao sto je pokazano, jedan kao
jedinstvo.
196
 Kontinuirana i diskretna velicina mogu se posmatrati kao
vrste kvantiteta, ali ukoliko velicina nije postavljena ni pod
kakvu spoljasnju odredjenost, vec pod odredenost njenih vla-
stitih m om enata ; uobicajeni prelaz sa roda na vrstu pretpo
stavlja da u rod stupaju spoljasnje odredbe prema nekom
njemu spoljasnjem osnovu podele. Pri tome, kontinuirana i
diskretna velicina ne predstavljaju jos nikakva kvanta; one su
samo sam kvantitet u svakoj od svojih obeju formi. One se,
recimo, nazivaju velicine ukoliko sa kvantumom uopste imaju
to zajednicko sto predstavljaju jednu odredenost na kvantitetu.

C. O g r a n i c a v a n j e kvantiteta

Prvo, diskretna velicina ima za princip jedan i, drugo,

ona predstavlja mnozinu jednih, najzad, ona je sustinski kon
tinuirana; ona je u isto vreme jedan kao ono sto je prevazi
deno, kao jedin stvo , samo-kontinuiranje kao takvo u diskret-
nosti jednih. Stoga je diskretna velicina postavljena kao jedna
velicina, a njena odredenost jeste ono jedan koje na toj po-
stavljenosti i postojanju predstavlja iskljucujuce jedan, gra
nicu na jedinstvu. Diskretna velicina kao takva neposredno ne
treba da je ogranicena; ali kao razlicita od kontinuirane veli
cine ona je kao neko postojanje (Dasein) i neko nesto cija
odredenost jeste jedan, pa je kao u postojanju takode prva
negacija i granica.
Ta granica, pored toga sto se odnosi na jedinstvo i pred
stavlja negaciju na njem u , takode se kao jedan odnosi na sebe;
na taj nacin ona jeste granica koja obuhvata, koja zahvata.
Granica se ne razlikuje tek ovde od necega njenog postojanja,
vec kao jedan ona je neposredno sama ta negativna tacka. Ali,
ono bice koje je ovde ograniceno postoji sustinski kao konti
nuitet na osnovu kojeg ono prevazilazi granicu i to jedan, pa
je ravnodusno prema njima. Realan diskretni kvantitet je tako
jedan kvantitet ili kvantum kvantitet kao neko postojanje
i nesto. Posto ono jedan koje predstavlja granicu obuhvata u
sebi mnoga jedna diskretnoga kvantiteta, ona ih postavlja isto
tako kao u njemu ukinute; ona je granica na kontinuitetu
uopste kao takvom, i usled toga je ovde razlika izmedu konti
nuirane i diskretne velicine ravnodusna; ili, tacnije, ona je
granica na kontinuitetu kako jedne tako i druge velicine, obe
one prelaze u to da budu kvantumi.
197
 Druga glava

KVANTUM

Kvantum, pre svega kvantitet sa nekom odredenoScu ili

granicom uopste jeste u svojoj savrSenoj odredenosti broj.
Kvantum se deli
drugo, pre svega na ekstenzivni kvantum, na kome se
nalazi granica kao ogranicenje postojece mnozine, a po
tom, poSto to postojanje prelazi u bice za 'sebe, na inten-
zivni kvantum, stepen, koji kao ono sto je za sebe i pri tom
kao ravnodusna granica ima isto tako neposredno svoju od
redenost izvan sebe u nekom drugome. Kao ta postavljena
protivrecnost, sto je tako jednostavno odreden u sebi, i sto
ima svoju odredenost izvan sebe, te radi nje ukazuje izvan
sebe, kvantum,
na trecem mestu, kao ono Sto je samo po sebi spolja
postavljeno, prelazi u kvantitativnu beskonacnost.

A. B r o j

Kvantitet jeste kvantum, ili on ima izvesnu granicu ne

samo kao kontinuirana vec i kao diskretna velicina. Razlika
ovih vrsta nema ovde najpre nikakvog znacaja.
Kvantitet kao prevazideno bice za sebe jeste vec sam po
sebi i za sebe ravnodusan prema svojoj granici. Ali, time mu
nije isto tako svejedno sto je granica ili neki kvantum; jer
kvantitet sadrzi u sebi jedno, apsolutnu odredenost kao svoj
vlastiti momenat, koji je, prema tome, kao postavljeno na
njegovom kontinuitetu ili jedinstvu, njegova granica, ali koja
ostaje kao jedno, u koje se ona uopSte pretvorila.
To jedan, dakle, jeste princip kvantuma, ali jedan kao
jedan kvantiteta. Blagodareci tome on je, na prvom mestu,
kontinuiran, on predstavlja jedinstvo; na drugom mestu on
je diskretan, mnozina jednih koja bivstvuje po sebi (kao u
kontinuiranoj veliini) ili je postavljena (kao u diskretnoj ve-
lidini), a ta jedna imaju jednakost jednih sa drugima, onaj
kontinuitet, isto jedinstvo. Na trecem mestu, to jedno jeste
takode negacija mnogih jednih kao prosta granica, neko isklju-
ienje svoga drugobivstva iz sebe, neko odredenje sebe u od
nosu na druga kvanta. Utoliko jedno jeste: a) granica koja se
odnosi na sebe, ft) koja obuhvata, i y) koja iskljucuje drugo.
198
 Kvantum koji je u tim odredbama potpuno postavljen
jeste broj. Potpuna postavljenost lezi u postojanju granice
kao mnozme, a time u njenoj razlicnosti od jedinstva. Zbog
toga se broj pokazuje kao diskretna velicina, ali u jedinstvu
on isto tako poseduje kontinuitet. Zbog toga je broj takode
kvantum u savrsenoj odredenosti, posto se u broju nalazi gra
nica kao odredena mnozina koja za princip kvantuma ima
jedno, ono sto je apsolutno odredeno. Kontinuitet kao onaj
kontinuitet u kome se jedno nalazi samo po sebi, kao ono sto
je prevazideno, postavljen kao jedinstvo, jeste forma
neodredenosti.
Kvantum samo kao takav, jeste uopste ogranicen; nje
gova granica je njegova apstraktna, jednostavna odredenost.
Ali posto je kvantum broj, ta je granica postavljena kao u sa
m oj sebi raznolika. Ona sadrzi mnogo jednih koja sacinjavaju
njeno postojanje, ali ih ne sadrzi na neodredeni nacin, vec
odredenost granice pada u njih; granica iskljucuje drugo po-
stojanje, to jest druga mnoga, a ona njome obuhvacena jedna
cine jednu odredenu mnozinu, brojnost, prema kojoj, kao
prema diskretnosti kakva se nalazi u broju, ono drugo jeste
jedinstvo, kontinuitet broja. Brojnost (Auzahl) i jedinstvo
sacinjavaju m om ente broja.
O brojnosti treba jos blize videti kako se mnoga jedna,
iz kojih se ona sastoji, nalaze u granici; pravilan je izraz broj
nosti da se ona sastoji iz mnogih, jer se jedinice u njoj ne na
laze kao ukinute, vec u njoj postoje, samo su postavljene sa
granicom koja iskljucuje, a prema kojoj su one ravnodusne.
Ali ova granica nije ravnodusna prema njima. Kod postojanja
(Dasein) odnos granice prema njemu uspostavio se najpre
tako sto je postojanje kao ono sto je afirmativno i dalje po-
stojalo s ove strane svoje granice, a granica, ta negacija, nala-
zila se izvan, na njegovoj ivici; isto tako se na mnogim jedi-
nicama njihov prekid i iskljucivanje drugih jedinica pokazuje
kao neka odredba koja pada izvan obuhvacenih jedinica. All
tamo se pokazalo da granica prozima postojanje, da se pro-
teze koliko i ono, i da je nesto time prema s v o j o j odredbi ogra
niceno, to jest konacno. - Tako se u pogledu kyantitatiynosti
broja na primer, stotina predstavlja na taj naci" J a J d "
stota jedinica ogranicava mnoge tako da predstavljaju sto-
tinu To je, s jedne strane, taCno; ali, s druge strane, izmedu sto
jedinica nijedna nema neko preimucstvo, posto su om isklju-
civo jednake; svaka je isto tako stota; one^ dakle, sve: pnp
daju granici blagodareci kojoj je broj sto; broj n em o ze.ja d
svoje odredenosti, da se lisi nijedne j >P
199
ostale ne sacinjavaju nasuprot stotoj jedinici neko postojanje,
koje bi bilo izvan granice ili samo unutar nje, uopSte razlidno
od nje. Stoga brojnost nije neko m nostvo nasuprot jedinici
koja obuhvata, koja ogranidava, ved sama sadinjava ovo ogra-
nidenje koje predstavlja jedan odredeni kvantum; mnoga sa-
cinjavaju jedan broj, jedno dva, jedno deset, jednu stotinu itd.
Jedinica koja ogranicava predstavlja odredenost nasu
prot drugome, razlikovanje broja od drugih brojeva. Ali to se
razlikovanje ne pretvara u kvalitativnu odredenost, vec ostaje
kvantitativno, spada iskljucivo u spoljasnju refleksiju koja
uporeduje; broj ostaje, kao jedinica, povracen u sebe i ravno-
duSan prema drugim brojevima. Ta ravnodusnost broja prema
ostalima jeste njegova bitna odredba; ona sadinjava njegovu
odredenost po sebi, ali u isto vreme njegovu vlastitu spoljas
njost. Broj je tako jedna numericka jedinica kao ona apso
lutno odredena jedinica koja u isto vreme ima formu jedno-
stavne neposrednosti i za koju je stoga odnos prema drugim
jedinicama potpuno spoljasan. Kao jedinica koja je broj,
ona osim toga ima odredenost, ukoliko je ta odredenost odnos
prema drugome, kao svoje mom ente u samoj sebi, u svojoj
razlici jedinstva i brojnosti, a sama brojnost je m nostvo je
dinica, tj. jedinica je u samoj sebi ta apsolutna spoljasnjost.
Ta protivrednost broja ili kvantuma uopste u sebi jeste
kvalitet kvantuma, u dijim se daljim odredbama razvija ta pro
tivrednost.

NAPOMENA 1.

Velicina prostora i velicina broja obicno se smatraju za

dve vrste, tako da bi velidina prostora za sebe predstavljala
isto tako odredenu velicinu kao i velidina broja; njihova raz
lika bi se sastojala samo u razlicnim odredbama kontinuiteta
i diskretnosti, dok bi kao kvantum stajale na istom stupnju.
Geometrija ima uopste za predmet kontinuiranu velidinu u
Prostora uopste, a aritmetika diskretnu velidinu u ve-
licini broja. Ali pored ove razlicnosti predmeta one nemaju
ni nekog podjednakog nadina i savrsenosti ogranicenja ili od
redenosti. Velidina prostora ima samo ogranicenje uopSte;
ukoliko se ona mora posmatra ti kao apsolutno odredeni kvan
tum, njoj je potreban broj. Geometrija kao takva ne meri pro-
stom e figure, ona nije vestina merenja, ved prostom e figure
samo uporeduje. I kod njenih definicija odredbe su delimice
200
uzete od jednakosti strana, uglova, od jednakog odstojanja.
Tako krugu, radi njegove odredbe, nije potreban nikakav broj,
jer se on zasniva jedino na jednakosti odstojanja svih u njemu
mogudih tacaka od jednog sredista. Te odredbe koje se zasni-
vaju na jednakosti ili nejednakosti jesu prave geometrijske
odredbe. Ali one nisu dovoljne, a za druge, na primer za trou-
gao, cetvorougao, potreban je broj koji u svome principu, u
jedinici sadrzi odredenost za sebe, ne odredenost pomocu ne
cega drugog, dakle ne na osnovu uporedenja. Doduse, velicina
prostora poseduje u tacki odredenost koja odgovara jedinici;
ali tacka se, ukoliko izlazi izvan sebe, pretvara u nesto drugo,
ona se pretvara u liniju; zato sto tacka u sustini postoji samo
kao jedinica prostora , ona se u odnosu pretvara u neki kon
tinuitet u kome je prevazidena punktualnost, odredenost za
sebe, jedinica. Ukoliko odredenost za sebe treba da se odrzava
u izvansebnosti, linija se mora zamisliti kao neka mnozina je
dinica i mora u sebi dobiti granicu , odredbu mnogih jedinica,
to jest velicina linije mora se shvatiti kao broj isto tako ve
licina ostalih odredaba prostora.
Aritm etika posmatra broj i njegove figure, ili, naprotiv,
ona ih ne posmatra, vec njima operise. Jer broj je ravnodusna,
interna odredenost; on mora spolja da se aktivira i da se do-
vede u odnos. Nacini dovodenja u odnos jesu vidovi racunanja.
Oni se u aritmetici izvode jedan za drugim i jasno je da zavise
jedan od drugoga. Pa ipak se nit koja vodi njihov tok ne istice
u aritmetici. Medutim, iz same definicije pojma broja lako
proizlazi sistematski raspored na koji opravdano polaze pravo
izlaganje tih elemenata u udzbenicima. Ove rukovodne odred
be treba ovde ukratko istaci.
Zbog svoga principa, jedinice, broj predstavlja jedan spo
ljasnji spoj uopste, jednu posve analiticku figuru u kojoj nema
nikakve unutrasnje povezanosti. Posto broj na taj nacin pred
stavlja samo jedan spoljasnji proizvod, to se svako^ racunanje
sastoji u proizvodenju brojeva, u brojanju ili, tacnije, u sa*
biranju. Razlika toga spoljasnjeg proizvodenja, koje uvek cini
samo isto, moze lezati jedino u nekoj razlici onih brojeva me*
dusobno, koji treba da se saberu; takva se razlika mora uzeti
drugde i na osnovu spoljasnje odredbe.
Kvalitativna razlika koja sacinjava odredenost broja jeste
ona koju smo upoznali, razlika jedinstva i brojnosti ; stoga se
na tu razliku svodi svaka pojmovna odredenost koja se moze
pojaviti u vidovima racunanja. Medutim, ona razlika koja pri
pada brojevima kao kvantima jeste spoljasnji identitet 1 spo-
201
ljaSnja razlika, jednakost i nejednakost, sto predstavlja reflek-
sione momente, te treba da se obrade medu odredbama sustine
kod razlike.
Dalje, treba joS prethodno napomenuti da se brojevi uop-
Ste mogu proizvoditi na dva naiina: ili spajanjem ili rastav-
Ijanjem ved spojenih brojeva; posto oba postupka postoje
kod jedne vrste brojeva koja je odredena na isti nacin, to sva-
kom spajanju brojeva, sto se moze nazvati pozitivnim vidom
racunanja, odgovara jedno rastavljanje, sto se moze nazvati
negativnim vidom racunanja; odredba samog vida racunanja
nezavisna je od ove suprotnosti.
1. Posle ovih napomena dolazi navodenje nacina racuna
nja. Prvo proizvodenje broja jeste spajanje mnogih kao takvih,
to jest od kojih je svako postavljeno samo kao jedno, bro-
janje, Posto su jedinice spoljasnje jedna prema drugoj, to se
one predstavljaju u nekoj culnoj slici, a operacija pomocu
koje se broj proizvodi sastoji se u odbrojavanju na prstima,
tackama itd. Sta je cetiri, pet itd. moze se samo pokazati. Po
sto je granica spoljasnja, to prekidanje koliko treba spo-
jiti, predstavlja nesto slucajno, proizvoljno. Razlika izmedu
brojnosti i jedinstva koja nastaje u razvoju vidova racunanja
cini osnovu nekog sistema brojeva dijadnog, dekadnog itd.;
takav sistem pociva u svemu na slobodnoj odluci o tome koju
brojnost treba stalno opet uzimati kao jedinicu.
Brojevi koji su nastali brojanjem ponovo se broje; i posto
su tako neposredno postavljeni, oni su jos odredeni bez ika-
kvog odnosa jednih prema drugima, .ravnodusni prema jedna
kosti i nejednakosti, slucajne su velicine jedni prema drugima,
stoga su opste nejednaki; sabiranje. Da 7 i 5 sacinja
vaju dvanaest, do toga se dolazi iskustvom na taj nacin sto se
uz 7 dodaju brojanjem na prstima ili inace jos 5 jedinica,
pa se potom taj rezultat zadrzi u pamcenju, nauci napamet;
jer pri tome nema niceg unutraSnjeg. Isto tako se putem od-
brojavanja na prstima itd. zna da je 7 X 5 = 35, time sto se
uz jedno sedam doda joS jedno sedam, to se izvrsi pet
puta, pa se rezultat isto tako nauci napamet. Trud oko toga
brojanja, iznalazenja zbira, proizvoda okoncan je pomocu go-
tovih jedan i jedan ili jedan puta jedan, koje samo treba nau
ci ti napamet.
Kant je (u uvodu Kritike cistoga uma, V) shvatio stav:
7 + 5 = 12 kao sintetican stav. DoduSe, veli Kant, u po
cetku bi se moglo pomisliti (svakako!) da je to jedan prost
analitican stav koji, shodno stavu protivrecnosti, proizlazi iz
202
pojma zbira sedam i pet. Pojam zbira ne znaci nista drugo do
apstraktnu odredbu da ta dva broja treba obuhvatiti ujedno,
i to kao biojeve na jedan spoljasan, to jest bespojmovan na
cin, da pocev od sedam treba dalje brojati sve dok ne budu
iscrpene one jedinice koje treba dodavati, a cija je brojnost
odredena na pet; taj rezultat nosi inace poznato ime dvanaest.
Ali, nastavlja Kant, ako se blize posmatra, vidi se da pojam
zbira iz 7 i 5 ne sadrzi nista vise do sjedinjavanje oba broja
u jedan jedini broj, pri cemu se apsolutno ne misli na to koji
ie taj jedini broj koji obuhvata ujedno oba broja; ja
mogu svoj pojam jednog takvog moguceg zbira da razlazem
koliko mi je volja, ipak u njemu necu naci dvanaesticu. Sva
kako da prelaz od onog problema na rezultat nema nikakva
posla sa zam isljanjem zbira, sa razlaganjem pojma; mora
da se izade izvan ovih po jm ova , pa da se uzmu u pomoc opa-
zanje, pet prstiju itd., i da se tako pojm u sedmice dodaju je
dinice one petice koja je data u opazanju, dodaje Kant. Pet je
svakako dato u opazanju, to jest jedna sasvim spoljasnja sa-
stavljenost proizvoljno ponavljane misli o jednome; ali ni
sedam isto tako nije pojam; ne postoje nikakvi pojmovi izvan
kojih se izlazi. Posto zbir od 5 i 7 znaci bespojmovni spoj oba
broja, to se na taj nacin bespojmovno nastavljeno brojanje,
pocev od sedam sve dok petica ne bude iscrpena, moze zvati
spajanje, sintetizovanje, upravo kao i brojanje pocev od je
dan, ali sintetizovanje koje je po svojoj prirodi potpuno
analiticko, jer je povezanost potpuno vestacka, nista se u njoj
ne nalazi niti u nju ulazi sto nije dato tu potpuno spolja. Po-
stulat da se 5 doda uz 7 stoji prema postulatu da uopste treba
brojati isto kao sto stoji postulat da neku liniju treba produ-
ziti prema postulatu da jednu pravu liniju treba povuci.
Kao sto je prazan izraz sintetizovanje, isto je tako prazna
odredba da se ono izvodi a priori. Brojanje svakako ne PP^::
stavlja neku odredbu osecaja koja, prema Kantovoj definiciji
opazaja, jedino preostaje za a posteriori 1 brojanje zaista
predstavlja neko zanimanje na tlu apstraktnog opazanja,
jest onazania koje je odredeno kategonjom jednoga 1 pri ce-
mu je apstrihovino od svih drugih odredaba osecaja isto ona-
ko kao fo d pojmova. To a priori je uopste nesto potpuno ma-
glovitC; em ocSnalna odredL ^ nagon s U o n o ^
sebi isto tako momenat apriornosti, a P .
kao egzistentni, ono sto je vremensko i prostorno, jesu a p
SteriV ^ rf o l n moze se dodati da Kantovo ucenje o sinte-
tickom karakteru osnovnih stavova ciste geometnje ima i
203
tako malo temeljnog u sebi. Dok za vise stavova [K ant] pokazu-
je da su stvarno analiticki, dotle za onu predstavu1 navodi jedino
osnovni stav: da je prava linija izmedu dve tacke najkraca.
Moj pojam o pravome, naime, ne sadrzi nista od velicine, vec
samo jedan kvalitet; prema tome, p ojam najkradega potpuno
pridolazi, i nikakvim se rasclanjivanjem ne moze izvesti iz
pojm a prave linije; tu, dakle, mora da se uzme u pom oc opa
zaj, posredstvom kojeg je sinteza jedino moguca. Medutim,
ni ovde se ne radi o nekom pojmu pravoga uopste, vec o pra-
voj liniji, a prava je linija vec nesto prostorno, nesto opazeno.
Odredba (ili, ako se hoce, pojam) prave linije ipak se ne sa
stoji ni u demu drugom do u tom e sto je ona apsolutno prosta
linija, to jest sto se u izlazenju izvan sebe (u takozvanom kre
tanju tacke) apsolutno odnosi na sebe, sto se u njenoj raspro-
strtosti ne postavlja nikakva razlika odredbe, nikakav odnos
sa nekom drugom tackom ili linijom izvan nje, pravac koji
je u sebi apsolutno prost. Ta je prostota na svaki nacin njen
kvalitet, i ako bi izgledalo tesko da se prava linija moze defini-
sati analiticki, onda bi to bilo jedino usled odredbe prostote
ili odnosa prema samoj sebi, i prosto zato sto refleksija pri
definisanju ima pred sobom pre svega uglavnom neku mno
zinu, neko odredivanje pomocu drugih; medutim, za sebe nije
apsolutno nista tesko da se shvai ta odredba unutraSnje pro
stote prostora, njegova neodredljivost drugim; Euklidova
definicija ne sadrzi nista drugo do tu prostotu. Medutim,
onaj prelazak ovoga kvaliteta u kvantitativnu odredbu (naj-
kracega) koji bi navodno sacinjavao ono sto je sinteticko jeste
potpuno samo analitican. Linija je, kao prostorna, kvantitet
uopste; ono sto je najprostije, izrazeno o kvantumu, jeste ono
sto je najmanje, a to najmanje, izreceno o liniji, jeste ono sto
je najkrace. Geometrija moze da primi ove odredbe kao koro-
larijum uz definiciju; ali Arhimed je u svojim knjigama o lopti
i cilindru (vidi Hauberov prevod, str. 4) postupio najsvrhovi-
tije time sto onu odredbu prave linije oznacuje kao osnovni
stav, u isto tako tacnome smislu kao sto je Euklid odredbu
koja se odnosi na paralelne linije postavio medu osnovne sta-
vove, poto razvijanje te odredbe, da bi se pretvorila u neku
definiciju, ne bi zahtevalo isto tako odredbe koje pripadaju
neposredno prostornosti, vec apstraktnije kvalitativne odred
be, kao ranije prostotu, jednakost pravca i tome slino. Ovi
stari dali su plastican karakter i svojim naukama, njihovo iz-

1 Rec je o sintetickome a priori. P rim . red.

204
 laganje drzali su strogo u osobenosti njihovog materijala, stoga
su odstramli ono sto bi za njega bilo heterogeno.
Pojam koji je Kant postavio u sinteticnim sudovima a
priori, pojam o onome sto je razlicito a sto je isto tako
neodvojivo, o necemu identicnome sto u samom sebi neraz~
dyojno jeste razlika, pripada velicini i besmrtnosti njegove
filozofije. Taj se pojam dakako, posto je on sam pojam i sve
je po sebi pojam, nalazi isto tako u opazanju, ali odredbe koje
su u onim primerima istaknute ne prikazuju pojam; napro
tiv, broj i brojanje predstavljaju neki identitet i proizvodenje
nekog identiteta koji je prosto-naprosto samo spoljasan, samo
povrsna sinteza, neko jedinstvo jedinica, takvih koje su sta
vise postavljene ne kao u sebi identicne jedne s drugima, vec
spoljasnje, za sebe odvojene; onoj odredbi o pravoj liniji, da
predstavlja najkracu izmedu dve tacke, stavise lezi u osnovi
samo momenat apstraktno identicnoga, bez razlike u njemu
samome.
Posle ovog prekida vracam se samom sabiranju. Negativan
vid racunanja koji njemu odgovara, oduzimanje, predstavlja
isto tako potpuno analiticko odvajanje u brojevima koji su,
kao i u sabiranju, odredeni jedni prema drugima samo kao
nejednaki uopste.
2. Sledeca odredba jeste jednakost brojeva koji treba da
se broje. Blagodareci toj jednakosti oni su jedno jedinstvo i
time se na broju pojavljuje razlika izmedu jedinstva i broj-
nosti. Mnozenje se sastoji u zadatku da se sabere jedna broj
nost jedinstava koja i sama sacinjavaju jednu brojnost. Pri
tome je svejedno koji ce se od dva broja oznaciti kao jedinstvo
a koji kao brojnost, da li ce se reci cetiri puta tri, pri cemu
je cetiri brojnost a tri jedinstvo, ili obrnuto: tri puta cetiri.
Vec je gore navedeno da se prvobitno nalazenje proizvoda
ostvaruje prostim brojanjem, to jest odbrojavanjem na prsti
ma itd.; kasnije neposredna mogucnost navodenja proizvoda
zasniva se na zbirci onih proizvoda, na tablici mnozenja i na
njenom znanju napamet.
Deljenje je negativan vid racunanja shodno istoj odredbi
razlike. Isto je tako svejedno koji ce se od oba faktora, deli-
telj ili koliCnik, odrediti kao jedinstvo ili kao brojnost. Deli-
telj se odreduje kao jedinstvo a kolicnik kao brojnost kada
se zadatak deljenja izrazi tako da se zeh videti koliko puta
(brojnost) se jedan broj (jedinstvo) sadrzi u jednom datom
broju; obrnuto se delitelj shvata kao brojnost a kolicnik kao
jedinstvo kada se kaze da neki broj treba podeliti na neku datu
205
bronjost jednakih delova i naci velicinu takvog dela (jedin
stva).
3. Oba broja koji su jedan naspram drugome odredeni
kao jedinstvo i brojnost stoje kao brojevi jos neposredno je
dan nasuprot drugome, i stoga su uopste nejednaki. Dalja
jednakost jeste jednakost samog jedinstva i brojnosti; tako
je zavrSeno kretanje ka jednakosti onih odredaba koje leie u
odredbi broja. Brojanje prema ovoj potpunoj jednakosti jeste
stepenovanje (njemu negativan vid racunanja jeste koreno-
vanje) i to na prvom m estu podizanje jednog broja na kva-
drat savrSena odredenost brojanja u samom sebi, gde su
1) mnogi brojevi koji se sabiraju isti, i 2) cije m nostvo ili sama
brojnost jeste ista sa onim brojem koji se stavlja mnogo puta,
koji predstavlja jedinstvo. Inace u pojm u broja nema nikakvih
odredaba iz kojih bi se mogla dobiti neka razlika; niti se moze
deSavati neko dalje izgladivanje razlike koja se nalazi u broju.
Podizanje na vise stepene od kvadrata predstavlja formalno
nastavljanje, delom kod parnih eksponenata, samo po
navljanje kvadriranja, delom kod nepam ih potencija
opet nastaje nejednakost; kod iste formalne jednakosti (na
primer, na prvom mestu kod kuba) novoga faktora kako sa
brojnoscu tako i sa jedinstvom , on je kao jedinstvo nesto ne-
jednako prema brojnosti (kvadrat, 3 prema 3 3); jos vise kod
kuba od Cetiri, gde se brojnost, 3, prema kojoj broj koji pred
stavlja jedinstvo treba da se pomnozi sam sobom, razlikuje od
samog tog broja. Ove odredbe postoje po sebi kao suStinska
razlika pojma, brojnost i jedinstvo, koje treba izjednaciti da
bi se izlazenje izvan sebe potpuno vratilo u sebe. U onome Sto
je upravo izlozeno lezi dalje razlog Sto se, delimice, reSavanje
viSih jednacina mora sastojati u svodenju na kvadratne jed-
nacine, delimice sto se jednacine neparnog eksponenta odre-
duju samo formalno, i upravo kada su korenovi racionalni
oni se ne mogu naci drukcije do nekim im aginam im izrazom,
to jest izrazom koji predstavlja suprotnost onoga sto korenovi
jesu i izrazavaju. Prema onome Sto je navedeno, jedino kva
drat u aritmetici sadrzi u sebi apsolutnu odredenost, zbog
cega se jednaCine sa viSim formalnim stepenima moraju sve
sti na njega, upravo onako kao Sto u geometriji pravougli tro-
ugao sadrzi apsolutnu unutraSnju odredenost, koja je izlo-
zena u Pitagorinoj teoremi, usled cega se radi totainog odre-
denja sve ostale geometrijske figure takode moraju svesti
na nju.
206
 U nastavi koja se izvodi shodno nekom logicki usavrsenom
shvatanju obraduje se ucenje o potencijama pre ucenja o pro-
porcijama; doduse, proporcije se nadovezuju na onu razliku
izmedu jedinstva i brojnosti koja sacinjava odredbu drugog
vida racunanja, ali one istupaju iz jedinice neposrednoga kvan
tuma, u kome su jedinstvo i brojnost samo momenti; dalje
odredivanje prema toj jedinici ostaje za sam neposredni kvan
tum takode jos spoljasnje. Broj u razmeri ne postoji vise kao ne-
posredni kvantum; kvantum tada ima svoju odredenost kao
posredovanje; kvalitativni1 odnos razmatra se u onome sto
sleduje.
0 navedenom daljem odredivanju vidova racunanja moze
se reci da ono ne predstavlja nikakvu filozofiju o njima, nika
kvo prikazivanje, recimo, njihovog unutrasnjeg znacenja, jer
ono u stvari nije neko imanentno razvijanje pojma. Ali filozo
fija mora umeti da razlikuje to sta po svojoj prirodi pred
stavlja jedan samom sebi spoljasni materijal; da se potom na
takvom jednom materijalu napredovanje pojma moze obav-
ljati samo na spoljasan nacin, i da njegovi momenti mogu ta
kode postojati samo u narocitoj formi svoje spoljasnosti, kao
sto su ovde jednakost i nejednakost. Razlikovanje sfera u koje
spada jedna odredena forma pojma, to jest u kojima postoji
kao egzistencija, predstavlja bitni zahtev za filozofiranje o real-
nim predmetima da ideje ne bi remetile ono spoljasnje i slu
cajno u njegovoj osobenosti, kao ni da neprikladnost materi
jala ne bi te ideje izopacavala i cinila ih formalnim. Medutim,
ona spoljasnost u kojoj se pojavljuju momenti pojma na
onom spoljasnjem materijalu, broju, ovde predstavlja pri-
kladnu formu; posto ti momenti prikazuju predmet u njegovoj
razumnosti, i posto ne sadrze nikakav spekulativni zahtev, pa
stoga izgledaju laki, to zasluzuje da se primenjuju u udzbeni-
cima o elementima.

NAPOMENA 2.

Kao sto je poznato, Pitagora je odnose uma ili filozofeme

prikazao u brojevima; takode su u filozofiji novijega doba
brojevi i forme njihovih odnosa, kao sto su potencije itd., upo-
trebljeni da bi se misli regulisale prema njima ili njima izra-
zavale. U pedagoskom pogledu broj je smatran za najpo-
1 U ruskom prevodu, umesto kvalitativni stoji kvantitativni.
Prim. red.
207
desniji predmet unutraSnjeg opaianja, a radunanje sa njego-
vim odnosima za onu delatnost duha u kojoj on dini ocigled-
nim svoje najosobitije odnose i uopSte osnovne odnose suSti
ne. U kojoj meri se ta velika vrednost moze pridati broju
jasno proizlazi iz njegovog pojma kakav se on pokazao.
Broj smo uvideli kao apsolutnu odredenost kvantiteta, a
njegov elemenat kao razliku koja je postala ravnodusnom,
odredenost po sebi koja je ujedno postavljena potpuno samo
spolja. Aritmetika je analitidka nauka, jer svi spojevi i razlike
koji se javljaju na njenom predmetu ne leze u njemu samom
vec su mu potpuno spolja nametnuti. Ona nema nikakvog kon-
kretnog predmeta koji bi imao po sebi takve unutrasnje od
nose koji bi za znanje najpre bili skriveni, koji ne bi bili dati
u neposrednoj predstavi o njemu, vec bi se tek morali izvesti
naporom saznanja. Aritmetika ne samo da ne sadrzi pojam,
pa time ni zadatak za pojmovno m isljenje, vec predstavlja
suprotnost pojma. Zbog ravnodusnosti spojenoga prema onom
spajanju kome nedostaje nuznost, m isljenje se ovde nalazi u
jednoj takvoj delatnosti koja u isto vreme predstavlja krajnje
otudenje njega samog, u nasilnoj delatnosti da se krece u bes-
smisaonosti i da spaja ono sto nije sposobno ni za kakvu nuz
nost. Predmet je apstraktna m isao same spoljasnjosti.
Kao ta misao spoljaSnjosti, broj u isto vreme predstavlja
apstrahovanje od dulne raznolikosti; od onoga Sto je dulno
broj je zadrzao samo i jedino apstraktnu odredbu same spo-
ljaSnosti; time se to dulno u broju najviSe priblizilo misli; broj
je dista misao vlastitog otudenja misli.
Stoga duh koji se uzdiie iznad culnoga sveta i saznaje
svoju suStinu, traifceci neki elemenat za svoju distu predstavu,
za izraz svoje sustine, pre nego Sto shvati samu misao kao taj
elemenat i dobije cist duhovan izraz za njeno prikazivanje,
moze pom isliti na to da izabere broj, tu unutraSnju, apstrakt
nu spoljaSnjost. Zbog toga se, kao Sto vidimo, u istoriji nauke
rano upotrebljavao broj za izrazavanje filozofema. Broj sadi
njava poslednji stupanj nesavrSenosti, da se ono Sto je opSte
shvati kao povezano sa onim Sto je dulno. Stari su mislioci
imali odredenu svest o tome da broj stoji na sredini izmedu
onoga Sto je culno i misli. Aristotel (Metaphys., I, 5) navodi da
je Platon govorio kako pored onoga Sto je dulno i pored ideja
matematidke odredbe stvari stoje izmedu njih, razlikujudi se
od dulnoga time Sto su one nevidljive (vecne) i nepokretne, a
od ideja [tim e] Sto predstavljaju ono Sto je mnogo i ono Sto
je slicno, dok je ideja apsolutno samo identicna sa sobom i u
208
 sebi jeste ono sto je jedno. O tome se u Malchi, Vita Pytha-
gorae ed. Ritterhus., p. 30 f. navodi jedna iscrpnija, temeljno
smisljena refleksija od Moderatusa1 iz Cadixa; sto su pitago
rovci d o slin a brojeve Moderatus to pripisuje tome sto oni
jos nisu bill u stanju da u timu jasno shvate osnovne ideje i
prve pnncip>e, jer su ti principi teski za misljenje i teski za
izrazavanje, u nastavi brojevi sluze za ozmacavanje; u tome su
pitagorovca, izmedu ostalog podrazavali geometre, koji nisu u
stanju da u mislima izraze ono sto je telesno,, te upotrebljavaju
figure i tvrde. to je trougao, ali pri tome zele da se za trougao
ne smatra onaj crtez koji pada u oca, vec da se njime samo pred
stavi misao trougla. Tako su pitagorovci izrazili kao jedan mi
sao jedinstva, istosti i jednakosti, kao i osnov podudamosti,
povezanosti i odrzavanja svega, onoga sto je identicno sa sa-
miim sobom itd. Izlisno je napomenuti da su pitagorovci od iz-
raza u brojevima presli takode na misaoni izraz, na izricne ka
tegorije jednakoga i razlicnoga, granice i beskonacnosti; vec
se u pogledu onih brojnih izraza (n. n. m. u primedbi na p. 31
1. s. iz Fitagorinog zivota kod Photiusa p. 722) navodi da su
pitagorovci pravili razliku izmedu monade i jednoga; monadu
su oni shvatili kao misao, a jedan kao broj; isto su tako dvojku
smatrali za ono sto je aritmeticko, a Days (jer navodno se tako
tamo kaze) za misao o onome sto je neodredeno. Ovi stari
mislioci uvideli su, pre svega, sasvim tacno da su forme bro
jeva nedovoljne za misaone odredbe, pa su osim toga isto tako
s pravom zahtevali narociti izraz za misao, umesto onog prvog
sredstva u nevolji; koliko su tek oni otisli u svome razmisljanju
dalje od onih koji jos i danas smatraju za nesto pohvalno, cak
temeljno i duboko ono vracanje nemocnom detinjstvu d po-
novno stavljanje names to misaonih odredaba samih brojeva i
brojnih odredaba, kao sto su potencije, zatim beskonacno ve-
liko, beskonacno malo, jedan podeljeno beskonacnim i ostale
takve odredbe, koje i same cesto predstavljaju jedan naopaki
matematicki formalizam.
Ako je malocas naveden izraz da broj stoji izmedu onoga
sto je culno i misli, posto broj od culnoga ima u isto vreme to
to u sebi predstavlja m nostvo i jednovandrugost , onda treba
primetiti da samo to mnostvo, ono culno koje je uneto u misao,
predstavlja kategoriju samog po sebi spoljaSnjeg koja pripada
misli. Ako se dalje, konkretne, istinite misli, ono sto je naj-
zivlje, ono Sto je najpokretnije, ono sto se poima samo u od-
nosenju, prenese u taj elemenat izvansebnosti, onda se to pre-
1 Neopitagorovac koji je zivio u Neronovo doba.

14 209
tvara u mrtve, nepokretne odredbe. Ukoliko m isli postaju bo-
gaitije u odredenosti, a tim e i u odnosu, utoliko njihovo prika
zivanje u takvim formama kao sto su brojevi postaje, s jedne
strane, zapletenije, a s druge prodzvoljnije i besm islenije. Jedi
nica, dvojka, trojka, cetvorka, henas ili monas, dyas, trias,
tetraktys joS su bliske sasvim prostim , apstraktn im pojm o
vima; ali ako brojevi treba da predu u kcxnkretne odnose, onda
je uzaludno zeleti da se oni joS odrze blizu pojma.
Ali, ako se m isaone odredbe oznade jedinicom , dvojkom,
trojkom, detvorkom za kretanje pojma, na osnovu koga on je
dino jeste pojam, onda je to nesto najstraSnije Sto se od m is
ljenja zahteva. MiSljenje se krece u elem entu svoje suprotnosti,
odsustva odnosa; njegov je posao rad bezumlja. Shvatiti da je,
na primer, jedinica trojka, a trojka jedinica, predstavlja teski
zahtev zbog toga sto jedinica jeste ono sto je bez odnosa, dakle,
na samoj sebi ne pokazuje odredbu na osnovu koje ona prelazi
u svoju suprotnost, vec je naprotiv to da takav odnos apso
lutno iskljucuje i odride. Obrnuto, razum to iskoriScava pro
tiv spekulativne istine (kao, na primer, protiv one koja je iz-
razena u udenju koje se zove trojedinstvo), pa prebrojava njene
odredbe koje sacinjavaju jedno jedinstvo, da bi ih pokazao kao
ociglednu besm islicu, to jest sam razum cini tu besm islicu
da ono sto je posve odnos pretvara u bezodnosno. Naravno,
kod imena trojedinstvo nije se racunalo na to da bi razum po-
smatrao jedinicu i broj kao sustinsku odredenost sadrzine.
U tome dmenu izrazava se preziranje prema razumu, koji se
medutim ucvrstio u svojoj sujeti da se pnidrzava jedinice i
broja kao takvog, pa je sujetu isturio protiv uma.
Shvatiti brojeve i geom etrijske figure kao proste simbole,
kao Sto se to Cesto Cinilo sa krugom, trouglom itd. (krug, na
primer, kao simbol veCnosti, trougao kao sim bol trojedinstva),
to je, s jedne strane, nesto bezazleno; ali je s druge strane, glu-
po verovati da je time izrazeno vise od onoga Sto je misao u
stanju da shvati i izrazi. Ako u takvim simbolima, kao i u dru
gim koje proizvodi fantazija u m itologijam a naroda i u pesni-
stvu uopSte, u odnosu prema kojima lisene fantazije geometrij
ske figure jesu i inace sture, ako u takvim simbolima kao
i u ovim figurama treba da se nalazi neka duboka mudrost,
duboko znacenje, onda je upravo miSljenju stalo jedino do
toga da iznese na videlo dana mudrost koja se samo unutra
nalazi, i ne samo u simbolima, vec u prirodi i ti duhu; u sim
bolima je istina joS pomucena i skrivena Culnim elementom;
jedino u formi m isli ona postaje svesti potpuno otkrivena;
znacenje jeste jedino sama misao.
210
 Ali, uzimati u pomoc matematicke kategorije da bd se na
osnovu njih neSto odredilo za metodu ili sadrzaj filozofske na
uke, to se u suStini_pokazuje kao nesto naopako time sto uko
liko matematicke formule imaju zna&snje misli i pojmovnih
razlika, to njihovo znacenje mora naprotiv da se naznaCi odre-
di i opravda pre svega u filozofiji. U svojim konkretnim nau-
kama filozofija mora da uzme ono sto je logicko iz logike, a ne
iz matcmatike, jer za ono sto je u filozofiji logicko pribegavati
onim njegovim uobliCenjima koje ono uzima na sebe u drugim
naukama od kojih mnoga predstavljaju samo naslucivanja, a
druga cak njegova izopacenja, to moze biti samo nuzno ispo-
magalo koje potice iz filozofske nemoci. Prosta primena takvih
pozajmljenih formula predstavlja inace povrsno ponasanje; sa-
moj bi primeni morala da prethodi izvesna svest o njihovoj
vrednosti i njihovom znacenju; takvu svest, medutim, daje
nam misaono posmatranje, a ne autoritet matematike kojoj
one pripadaju. Takvu svest o njima predstavlja sama logika
i ta svest skida njihovu partikularnu formu, cini je suvisnom
i nekorisnom, ispravlja je, i jedino ona im pribavlja njihovo
opravdanje, smisao i vrednost.
Kako stoji stvar s upotrebom broja i racunanjem ukoliko
ta upotreba treba da sacinjava glavnu pedagosku osnovu, to
proizlazi samo od sebe iz dosadasnjega. Broj predstavlja je
dan neiulan predmet, a bavljenje njime i njegovim spojevima
jedan neculan posao; prema tome, tim se bavljenjem duh bo-
dri na refleksiju u sebe i na neki unutrasnji apstraktni rad, sto
ima veliki znacaj, ali ipak jednostran. Jer, s druge strane, po
sto u osnovi broja lezi samo spoljasnja, besmisaona razlika,
onaj posao postaje neki besmisaon, mehanicki posao. Napre-
zanje se sastoji poglavito u tome da se zadrzi ono bespojmovno
i da se to poveze bespojmovno. Sadrzina je prazno jedno; onu
divnu sadrzinu moralnog i duhovnog zivota i njegovih indivi-
dualnih uoblicenja, kojom kao najplemenitijom treba vaspi-
tanje da podigne mladalacki duh, trebalo bi da podigne ono
besadriajno jedno; ako se ona vezbanja ucine glavnom stvari
i glavnim zanimanjem, posledica toga moze biti samo i jedino
to sto ce duh u pogledu forme i sadrzine da opusti i da otupi.
racunanje predstavlja jedr" iv"'r*!,n rlnUp mpfia-
i posao, mogle su se izgrad
operacije na najsavrSeniji
cunanja poznavala jedino ta okolnost, onda bi se u tome na-
lazila odluka o tome kako stoji sa onom pomisli da se glavnim
sredstvom za obrazovanje duha ucini racunanje i da se tako
duh stavi na te muke da se usavrSava kao maSina.
14 * 2 1 1
 B. Ekstenzivan i intenzivan kvantum

a) N j i h o v a razlika

1. Kao Sto se malocas pokazalo, kvantum im a u brojnosti

svoju odredenost kao granicu. On je neSto u sebi diskretno,
neko mnostvo koje nema bice koje bi se razlikovalo od njegove
granice i koje bi granicu im alo izvan sebe. Tako kvantum sa
svojom granicom, koja je u samoj sebi nesto mnogostruko,
jeste ekstenzivna velicina.
Ekstenzivnu velicinu treba razlikovati od kontinuirane;
direktno nasuprot ekstenzivnoj ne stoji diskretna, vec inte-
zivna velicina. Ekstenzivna d intezivna velicina jesu odredenosti
same kvantitativne granice, ali kvantum je identican sa svo-
jom granicom; naprotiv, kontinuirana i diskretna velicina jesu
odredbe velicine po sebi, to jest kvantiteta kao takvog, ukoliko
se kod kvantuma apstrahuje od granice. Ekstenzivna veli
cina ima momenat kontinuiteta u samoj sebi i u svojoj gra
nici, jer njeno m nostvo je uopste ono sto je kontinuirano; uto
liko se granica kao negacija pojavljuje na toj jednakosti mno
gih kao ogranicenje jedinstva. Kontinuirana velicina jeste kvan
titet koji se nastavlja bez obzira na granicu, a ukoliko se za-
mislja sa takvom nekom granicom, ova je neko ogranicenje
uopste, a da diskretnost na njoj nije postavljena. Kvantum
samo kao kontinuirana velicina jos nije istinski odreden za
sebe, jer toj velicini nedostaju jedno, u kome se nalazi odre
denost za sebe, i broj. Isto je tako diskretna velidina nepo
sredno samo razlicito m nostvo uopste, koje bi, ukoliko bi kao
takvo imalo neku granicu, bilo samo jedna mnozina, to jest
nesto sto je neodredeno ograniceno; da to m nostvo postoji
kao odredeni kvantum, toga radi je potrebno da se mnoga
obuhvate u jedno, cime se ona postavljaju identicnim sa gra
nicom. Svaka velicina, kontinuirana i diskretna, kao kvantum
uopste ima na sebi kao postavljenu samo jednu od obeju strana,
cime je on potpuno odreden i postoji kao broj. Taj broj je
neposredno ekstenzivan kvantum jednostavna odredenost
koja sustinski postoji kao brojnost, pa ipak kao brojnost jed
nog i istog jedinstva; ekstenzivan kvantum se razlikuje od
broja jedino time sto je u broju izricno postavljena odredenost
kao mnostvo.
2. Pa ipak, radi odredenosti velicine necega pom ocu broja
nije potrebna razlika od neceg drugog velikog, tako da bi radi
odredenosti toga velikog bilo potrebno ono samo i neko drugo
212
 veliko, poSto odredenost velicine uopste jeste granica koja je
za-sebe-odredena, ravnodusna, koja se jednostavno odnosi na
sebe; i u broju odredenost je postavljena kao zatvorena u
jedno koje bivstvuje za sebe, i unutar same sebe ima spoljaS-
njost, odnos prema drugome. Osim toga, to mnogo same gra
nice nije, kao ni mnogo uopste, nesto u sebi nejednako, vec je
neSto kontinuirano; svako od mnogih jeste ono sto i drugo
jeste; stoga to mnogo kao mnogo jedno-van-drugo-bivstvujuce,
ili diskretno, ne^ sacinjava odredenost kao takvu. Dakle, to
mnogo sliva se samo za sebe u svoj kontinuitet i postaje pro
sto jedinstvo. Brojnost je samo momenat broja, ali ona kao
jedna mnozina numerickih jedinica ne sacinjava odredenost
broja, vec su te jedinice kao ravnodusne, kao jedna drugoj
spoljasnje, prevazidene u povracenosti broja u sebe; spoljas
njost koja je sacinjavala jedinice mnostva iscezava u jednome
kao odnosu broja prema samome sebi.
Prema tome, granica kvantuma, koji je kao ono sto je
ekstenzivno imao svoju postojecu odredenost kao brojnost
koja je samoj sebi spoljasnja, prelazi u jednostavnu odrede
nost. U toj jednostavnoj odredbi granice kvantum je intenzivna
velicina; i granica ili odredenost; koja je sa kvantumom iden-
ticna, sada je postavljena d na taj nacin kao nesto prosto
stepen.
Stepen je, dakle, odredena velicina, kvantum,, ali nije unu
tar sama sebe u isto vreme mnozina ili nesto mnogo: stepen
je samo jedna mnogost; mnogost je ono mnogo obuhvaceno u
jednostavnoj odredbi, postojanje (Dasein) koje se vratilo u
bice za sebe. Doduse, odredenost stepena mora da se izrazi
jednim brojem kao savrsenom1 odredenoscu kvantuma, ali ona
ne postoji kao brojnost, vec je prosta, samo jedan stepen. Ka
da se govori o 10, 20 stepena, onda kvantum koji ima toliko
stepena jeste deseti, dvadeseti stepen, a ne njihova brojnost
ili zbir; on bi tada predstavljao ekstenzivan kvantum; napro
tiv, on je samo jedan, deseti, dvadeseti stepen. Stepen sadrzi
onu odredenost koja se nalazi u brojnosti deset, dvadeset, ali
je ne sadrzi kao ono sto je mnogo vec je broj kao prevazidena
brojnost, kao jednostavna odredenost.
3. U broju je kvantum postavljen u svojoj potpunoj od
redenosti; ali kao intenzivan kvantum on je kao u bicu za sebe

1 Umesto als dem vollkommenen Bestimmtsein, Lason stavlja

als des vollkommenen Bestimmtsein. P rim . p rev.
213
broja postavljen onako kakav je po svom e pojm u ili po sebi.
Forma odnosa prema sebi, naime, koju kvantum im a u stepe-
nu jeste u isto vreme njegovo sebi-spoljaSnje-bide. Broj kao
ekstenzivan kvantum jeste numericko m nostvo i na taj nacin
on ima spoljasnjost unutar sebe. Ta spoljaSnjost kao ono sto
je mnogo uopSte sliva se u nerazlicnost i prevazilazi se u jed
nome broja, u njegovom e odnosu prema sam om e sebi. Kvan
tum, medutim, ima svoju odredenost kao brojnost; on je,
kao sto je malocas pokazano, sadrzi u sebi, mada ona nije viSe
postavljena na njemu. Stepen, dakle, koji kao u sam om sebi
jednostavan nema vise u sebi to spoljaSnje drugobivstvo, po
seduje ga izvan sebe i odnosi se prema njem u kao prema svojoj
odredenosti. Jedno za nj spoljasnje mnoStvo sadinjava onu
odredenost proste granice koju on predstavlja za sebe. Sto se
brojnost, ukoliko treba da se u ekstenzivnom kvantumu nalazi
unutar broja, prevaziSla u njemu, to se dakle odreduje tako
da je ona postavljena izvan njega. Posto je broj postavljen kao
jedan, kao u sebe reflektovani odnos prema samom sebi, to
on iskljucuje iz sebe ravnodusnost i spoljaSnjost brojnosti i
predstavlja odnos prema sebi kao odnos posredstvom sebe
prema nedem spoljasnjem.
U tome kvantum ima realitet koji odgovara njegovom poj
mu. Ravnodusnost odredenosti sadinjava njegov kvalitet, to jest
onu odredenost koja se u samoj sebi nalazi kao sebi spoljasnja
odredenost. Prema tom e, stepen je jednostavna velicinska
odredenost medu m nostvom takvih intenziteta koji su razlicni,
svaki predstavlja sam o jednostavni odnos prema samom sebi,
ali se u isto vreme nalaze u sustinskom odnosu jedni prema
drugima, tako da u tome kontinuitetu sa drugima svaki ima
svoju odredenost. Ovo odnosenje stepena samim sobom prema
svom drugom pretvara penjanje d spuStanje na skali stupnjeva
u neprekidno napredovanje, u neko tedenje koje predstavlja
jedno neprekidno, nedeljivo menjanje; svaki od mnogih ste
pena koji se u tome razlikuje nije odvojen od drugih, vec
svoju odredenost nalazi samo u njima. Kao veli&nska odredba
koja se odnosi na sebe, svaki je od tih stepena ravnoduSan
prema drugima; ali on se po sebi isto tako odnosi na tu spo
ljasnjost, on je samo posredstvom nje ono Sto jeste; njegov
odnos prema sebi jeste odnos koji nije ravnoduSan prema ono
me Sto je spoljaSnje, u tom e odnosu on ima svoj kvalitet.

214
 b) I d e n t i t e t e k s t e n z i v n e
i intenzivne velicine
Stepen nije unutar sebe nesto sebi spoljasnje. Ali on nije
neodredeno jedno, princip broja uopste, koji nije brojnost
osim samo negativna, da ne bude brojnost. Intenzivna je veli
cina pre svega neko prosto jedno od mnogih; ima vise stepena;
ali oni nisu odredeni, niti kao prosto jedno niti kao mnogo,
vec samo u odnosu ovog bivstvovanja izvan sebe ili u identi-
tetu jednoga i mnogosti. Dakle, mada se mnogi kao takvi na
laze izvan jednostavnog stepena, ipak se njegova odredenost
sastoji u njegovom odnosu prema njima; dakle on sadrzi broj
nost. Kao sto dvadeset kao ekstezivna velicina sadrzi u sebi
dvadeset jedinica kao diskretne, tako ih odredeni stepen sa
drzi kao kontinuitet koji jednostavno jeste ta odredena mno
gost; on je dvadeseti stepen, i dvadeseti je stepen samo posred
stvom te brojnosti koja se kao takva nalazi izvan njega.
Stoga se odredenost intenzivne velicine mora posmatrati sa
dvostrukog stanovista. Intenzivna je velicina odredena drugim
intezivnim kvantima i nalazi se u kontinuitetu sa svojim drugo-
bivstvom, tako da se njena odredenost sastoji u tom odnosu
prema njemu. Ukoliko je pak ona na prvom mestu jednostavna
odredenost, utoliko je odredena nasuprot drugim stepenima;
ona ih iskljucuje iz sebe i u tome iskljucivanju nalazi svoju
odredenost. Ali, na drugom mestu, ona je odredena u samoj
sebi; ona je to u brojnosti kao u svojoj brojnosti, ne u njoj
kao iskljucenoj, ili ne u brojnosti drugih stepena. Dvadeseti
stepen sadrzi dvadeset u samom sebi; on je ne samo odreden
kao razlicit od devetnaest, od dvadesetjedan itd., vec njegova
odredenost jeste njegova brojnost. Ali, ukoliko brojnost jeste
njegova a odredenost je istovremeno u suStini kao brojnost
utoliko je on ekstenzivni kvantum.
Dakle, ekstenzivna i (intenzivna velicina predstavljaju jednu
te istu odredenost kvantuma; one se razlikuju jedino po tome
sto jedna ima brojnost kao unutar sebe, a druga isto, ima broj
nost kao izvan sebe. Ekstenzivna velicina prelazi u intenzivnu
velicinu jer se njeno mnogo sliva. po sebi i za sebe u ono je
dinstvo izvan kojeg se pojavljuje to mnogo. Ali, obrnuto, ta
iednostavnost ima svoju odredenost jedino u brojnosti, i to
kao svojoj; kao ravnoduSna prema drukdije odredenim inte-
zitetima ona ima spoljasnjost brojnosti u samoj sebi; tako je
intenzivna velidina isto tako u sustini ekstenzivna velicina.
Sa ovim identitetom nastaje kvalitativno nesto; jer blago
dareci negaciji svojih razlika on predstavlja jedinstvo koje se
215
odnosi na samo sebe; te pak razlike sacinjavaju postojedu ve-
licinsku odredenost; taj negativni identitent jeste, dakle, neSto,
i to ono neSto koje je ravnoduSno prema svojoj kvantitativnoj
odredenosti. NeSto jeste jedan kvantum; ali sada je kvalita
tivno postojanje kakvo je po sebi, postavljeno kao ravnoduSno
prema njemu. Moglo je biti govora o kvantumu, o broju kao
takvom itd., bez jednog necega koje bi predstavljalo njihov
supstrat. Sada medutim nesto stupa kao za sebe postojece
nasuprot tim svojim odredbama, cijom je negacijom posredo
vano sa sobom, a poSto ima neki kvantum ono istupa kao ono
isto sto im a jedan ekstenzivni i intenzivni kvantum. Njegova
jedna odredenost koju im a kao kvantum postavljena je u raz-
licitim momentima jedinstva i brojnosti; ona je ne samo po
sebi jedna te ista, vec njeno postavljanje u te razlike kao
ekstenzivnog i intenzivnog kvantuma predstavlja vradanje u
to jedinstvo koje kaio negativno predstavlja ono nesto koje je
nasuprot njoj ravnoduSno postavljeno.

NAPOMENA 1.

U obicnom predstavljanju se ekstenzivan i intezivan kvan

tum obicno razlikuju kao vrste velicina tako kao da postoje
predmeti koji imaju samo intenzivnu velicinu i drugi predmeti
koji imaju samo ekstenzivnu velidinu. Osim toga je pridoslo
ono shvatanje filozofske prirodne nauke po kome se mnozina,
ekstenzivnost pretvordla u nesto intenzivno, na primer u osnov-
noj odredbi materije da ispunjava neki prostor, a tako isto u
drugim pojmovima, u tom sm islu Sto intenzivnost kao dinamic-
nost predstavlja pravu odredbu, te se, na primer, gustina ili
specif idna ispunjenost prostora u suStini ne sm eju shvatiti kao
neka mnozina i brojnost materijalnih delova u jednom kvan
tumu prostora, vec kao neki stepen one sile materije koja ispu
njava prostor.
Pri tome treba razlikovati dve vrste odredaba. U tako na-
zvanom preobrazaju mehanidkog nacina posmatranja u dina-
micki pojavljuje se pojam samostalnih delova koji postoje
jedni izvan drugih, koji su samo spolja povezani u jednu celinu,
i pojam sile koja se razlikuje od toga. Ono Sto se u ispunjenosti
prostora shvata, s jedne strane, kao m noiina spoljaSnjih ato
ma, s druge strane se to smatra kao ispoljavanje neke proste
sile koja lezi u osnovi. Ali, ovi odnosi izmedu celina i njiho-
vjh delova, sile i njenog ispoljavanja, koji se ovde protivstav-
ljaju jedni drugima, joS ne spadaju ovde vec de se docnije raz-
216
 mat rati. Odrnah se moze napomenuti da odnos izmedu sile
i njenog ispoljavanja koji odgovara onome Sto je intenzivno do-
duSe jeste pre svega istinitiji nasuprot odnosu izmedu celine
i njenih delova, ali da je zato sila isto tako jednostrana kao i
intenzivnost, a ispoljavanje, spoljaSnjost onoga Sto je eksten-
zivno, isto tako je neodvojivo od sile, tako da jedna i ista sa
drzina postoji isto tako u obema formama: u intenzivnom i
ekstenzivnom.
Druga odredenost koja se pri tome javlja jeste kvantita-
tivna odredenost kao takva, koja se kao ekstenzivni kvantum
prevazilazi i pretvara u stepen kao onu odredbu koja treba da
je istinita; medutim, pokazano je da stepen isto tako sadrzi
kvantitativnu odredenost, tako da je jedna forma suStinska
za onu drugu, usled dega svako postojanje prikazuje svoju od
redbu velicine ne samo kao ekstenzivan vec i kao intenzivan
kvantum.
Otuda nam sve sluzi kao primer za ovo ukoliko se ono
pokazuje u nekoj velicinskoj odredbi. Cak broj ima nuzno ne
posredno na sebi ovu dvostruku formu. Broj je jedna brojnost,
on utoliko predstavlja ekstenzivnu velicinu; ali broj je takode
jedno, jedna desetina, jedna stotina, utoliko on stoji na pre-
lazu u intenzivnu velicinu, poSto se u tom jedinstvu ono sto
je mnogostruko stapa u ono sto je prosto. Jedno je po sebi
ekstenzivna velicina, ono se moze zamisliti kao ma koja broj
nost delova. Tako ono sto je deseto, stoto predstavlja to pro
sto, intenzivno koje ima svoju odredenost u onome mnoStvu
koje se nalazi izvan njega, to jest u ekstenzivnome. Broj je
desetina, stotina, a u isto vreme on je u brojnom sistemu de
seti, stoti; i jedno i drugo predstavljaju istu odredenost.
Jedinica se u krugu zove stepen, jer deo kruga ima u su-
Stini svoju odredenost u onom mnostvu izvan njega, odreden
je samo kao jedan jedne zatvorene brojnosti takvih jedinica.
Stepen kruga kao prosta prostorna velicina jeste samo jedan
obican broj; posmatran kao stepen on predstavlja intenzivnu
velicinu koja ima neki smisao samo ukoliko je odredena onom
brojnosou stepena na koju je krug podeljen, kao Sto broj uopSte
ima svoj smisao samo u nizu brojeva.
Velicina jednog konkretnijeg predmeta prikazuje svoju
dvostruku stranu, da bude ekstenzivna i intenzivna na udvo-
strucenim odredbama njegovoga postojanja, od kojih ga jedna
pokazuje kao nesto spoljasnje, a ona druga kao nesto unutras
nje. Tako je, na primer, masa kao tezina jedna ekstenzivna ve
licina, ukoliko sacinjava jednu mnozinu fun ti, centi itd., a uko
liko vrsi neki odredeni pritisak, ona je intenzivna velicina,
217
velicina pritiska predstavlja nesto prosto, neki stepen koji svo
ju odredenost nalazi na jednoj skali stupnjeva pritiska. Kao
vrSilac pritiska masa se pokazuje kao neko bide u sebi, kao
subjekat kome pripada intenzivna velicinska razlika. Obr
nuto, ono Sto vrSi taj stepen pritiska u stanju je da pokrene
sa m esta izvesnu brojnost funti itd., i na tom e odmerava svoju
velidinu.
Hi, toplota ima neki stepen; stepen toplote, bilo da je de
seti, dvadeseti itd. predstavlja jedan prosti osecaj, nesto sub
jektivno. Ali taj stepen postoji isto tako kao ekstenzivna veli
cina, kao protezanje neke tecnosti, zive u termometru, vazduha,
ili zvuka itd. Visi stepen temperature izrazava se kao neki duzi
zivin stub ili kao neki uzi supalj valjak; on na isti nacin zagreva
neki veci prostor, kao sto jedan manji stepen zagreva samo
manji prostor.
Visi ton kao intenzivniji predstavlja u isto vreme vecu
mnozini treptaja, ili se neki glasni zvuk kome se pripisuje
nekii viSi stepen moze cuti u vecem prostoru. Intenzivnijom
bojorn moze se na isti nacin obojiti neka veca povrsina nego
nekom slabijom bojom, ili ono sto je svetlije, druga jedna vrsta
intenziteta, moze se videti na vecoj dal j ini nego ono sto je sla-
bije svetlo itd.
Isto tako u oblasti duhovog visoki intenzitet karaktera, ta-
lenta, genija ima takode dalekosezno postojanje, obiman uti-
caj i mnogostra/ne kontakte. N ajdublji p ojam im a najopstije
znacenje i najopstiju primenu.

NAPOMENA 2.

Kant je ucinio naroditu upotrebu od primene odredenosti

intenzivnog kvantuma na metafizicku odredbu duse. U kritici
metafizickih stavova o dusi, koje naziva paralogizmima cistoga
uma, Kant dolazi na razmatranje zakljudka u kome se iz
prostote duSe izvodi njena postojanost. Ovome zakljucku Kant
protivstavlja (K ritika cistog uma, str. 414)1 to da mada mi
priznajemo dui ovu prostotu njene prirode, jer ona naime
ne sadrzi u sebi nikakvu raznovrsnost delova jednih izvan
drugih, to jest ndkakvu ekstenzivna velidinu, ipak se njoj, kao
i nicemu to postoji, ne moze osporiti intenzivna velidina, to
jest izvestan stepen realiteta u pogledu svih njenih moci, Sta-
1 I. Kant, Kritika distog uma, srpskohrvatski prevod, I izd. str.
21314, II izd. str. 35556. Prim. prev.
218
vise u pogledu svega onoga sto sacinjava egzistenciju, a koji
moze opadati preko svih beskrajno mnogih manjih stepeni,
te da vajna supstancija moze preci u nista, mada ne na osnovu
rasparcavanja, ono ipak na osnovu postepenog gubljenja
(remissio) svojih sila; jer cak svest ima u svako doba neki
stepen koji se moze stalno smanjivati, pa dakle i moc samo-
svesti, a tako i sve ostale moci. Dusa se u racionalnoj psi-
hologiji, kakva je bila ova apstraktna metafizika, posmatra ne
kao duh, vec kao nesto sto samo neposredno bivstvuje, kao
neka dusevna stvar. Tako Kant ima pravo da na nju primeni
kategoriju kvantuma kao i na sve sto egzistira, a ukoliko je
to bivstvujuce odredeno kao prosto, i kategoriju intenzivnog
kvantuma. Duhu svakako pripada bice, ali sasvim drukcijeg
intenziteta nego sto je intenzitet intenzivnog kvantuma, napro
tiv, takvog intenziteta u kome se nalaze kao prevazidene forma
iskljucivo neposrednog bica ii sve njegove kategorije. Nije se
moralo samo priznati odstranjenje kategorije ekstenzivnog
kvantuma, vec se uopste kategorija kvantuma morala odstraniti.
Medutim. ono dalje sto jos treba saznati jeste kako u vecno j
prirodi duha postoje i iz njega proizlaze postojanje, svest i
konacnost, a da se on time ne pretvori u stvar.

c) P r o m e n a k v a n t u m a

Razlika izmedu ekstenzivnog i intenzivnog kvantuma rav

nodusna je za odredenost kvantuma kao takvu. Ali, kvantum je
uopste ona odredenost koja je postavljena kao prevazidena,
ravnodusna granica, odredenost koja isto tako predstavlja ne
gaciju sama sebe. U ekstenzivnoj je velicini ta razlika razvijena,
ali intenzivna velicina jeste postojanje te spoljasnjosti koja je
kvantum u sebi. Ta je razlika postavljena kao njegova protiv
recnost u njemu samom, da bude prosta odredenost koja se
odnosi na samu sebe, koja je negacija same sebe, a da svoju
odredenost nema u sebi, vec u nekom drugom kvantumu.
Dakle, kvantum je po svome kvalitetu postavljen u apso-
lutnom kontinuitetu sa svojom spoljasnjoscu, sa svojim drugo-
bivstvom. Stoga ne samo sto se svaka velicinska odreaenos
moze prevazici, ne samo sto se ona moze promemti, vec je
postavljeno to da se ona mora menjati. Velicinska odreaenos
se tako kontinuira u svoje drugobivstvo da svoje bice ima samo
u tome kontinuitetu sa necim drugim; ona ne predstavlja neku
granicu koja postoji vec granicu koja postaje.
219
 Jedno je beskonacno ili negacija koja se odnosi na samu
sebe,, a stoga je repulzija sebe od sama sebe. Kvantum je isto
tako beskonacan, postavljen je kao negativitet koji se odnosi
na sama sebe; on se repelira od sama sebe. Ali on je neko
odredeno jedno, ono jedno koje je preSlo u postojanje i u gra
nicu, dakle on je repulzija odredenosti od sama sebe, nije pro
izvodenje onoga sto je jednako sa sam im sobom , kao Sto je
repulzija jednoga, vec svoga drugobivstva; u njem u samom je
sada postavljeno da odaSilje izvan sebe i da se pretvori u nesto
drugo; kvantum se sastoji u tom e da se uvecava ili smanjuje;
on je spoljasnjost odredenosti u njem u samom.
Dakle, kvantum odaSilje sama sebe izvan sebe; to drugo
u Sta se on pretvara jeste, pre svega, i samo jedan kvantum, ali
je isto tako kao neka granica koja ne bivstvuje, vec koja stalno
goni sebe izvan same sebe. Granica koja je u ovom e izlazenju
ponovo postala jeste, dakle, bezuslovno samo takva jedna gra
nica koja se ponovo prevazilazi i odaSilje ka nekoj daljoj gra
nici, i tako dalje u beskonacnost.

C. K vantitativna beskonadnost

a) N j e n p o j a m

Kvantum se menja fi pretvara u neki drugi kvantum; dalja

odredba te promene, da se ona nastavlja u beskonacnost, sa
stoji se u tome Sto je kvantum postavljen kao sebi protivrecan
u samom sebi. Kvantum postaje neSto drugo; ali on se konti-
nuira u svoje drugobivstvo; dakle, to drugo je takode jedan
kvantum. Ali ovaj je kvantum drugo ne sam o jednoga kvantuma
vec drugo samoga kvantuma, ono negativno kvantuma kao ne
cega Sto je ogranideno, prema tom e njegova neogranicenost,
beskonacnost. Kvantum jeste jedno trebanje; on sadrzi to da
bude odreden za sebe, a ta odredenost za sebe jeste StaviSe od
redenost u drugom, i, obrnuto, on predstavlja prevazidenu od
redenost u drugom, predstavlja ravnodusno postojanje za sebe.
Time konacnost i beskonacnost odmah dobijaju svaka u
samoj sebi dvostruko znacenje, i to znadenje koje je suprotno.
Kvantum je na prvom mestu konacan kao ono Sto je uopSte
ograniceno, na diugom mestu kao odaSiljanje izvan sama sebe,
kao odredenost u necem drugom. Medutim, njegova beskonac
nost predstavlja, na prvom mestu, njegovu neogranidenost, na
drugom mestu njegovu povradenost u sebe, ravnoduSno bide za
sebe. Ako odmah uporedimo ove momente jedne sa drugima,
220
onda se pokazuje da odredba konacnosti kvantuma, odasilja-
nje izvan sebe ka necem drugom, u kome se nalazi njegova
odredba, jeste isto tako odredba beskonacnoga; negacija gra
nice jest to isto izlazenje preko odredenosti, tako da kvantum
poseduje svoju krajnju odredenost u toj negaciji, u beskonac
nome. Drugi momenat beskonacnosti jeste bice za sebe koje
je ravnodusno prema granici; sam kvantum, medutim, pred
stavlja na taj nacin ono sto je ograniceno, da je on ono sto je
za sebe ravnodusno prema svojoj granici, a time i prema dru
gim kvantima i prema svome izlazenju. Konacnost i beskonac
nost (ona koja treba da je odvojena od konacnosti, rdava bes
konacnost) imaju kod kvantuma svaka vec na sebi momenat
one druge.
Kvalitativno beskonacno i kvantitativno beskonacno razli-
kuju se po tome sto je suprotnost izmedu konacnoga i besko
nacnoga u kvalitativnom beskonacnom kvalitativna i sto pre
laz konacnoga u beskonacno ili njihov odnos jednoga prema
drugom lezi samo u onome sto je po sebi, u njihovome pojmu.
Kvalitativna odredenost postoji kao neposredna i odnosi se
prema drugobivstvu u suStini kao prema nekom svom drugom
bicu; ona nije postavljena tako da na samoj sebi ima svoju ne
gaciju, svoje drugo. Velicina, medutim, kao takva jeste preva
zidena odredenost; ona je postavljena da bude nejednaka sa
samom sobom i ravnodusna prema samoj sebi, dakle da bude
ono sto je promenljivo. Stoga kvalitativno konacno i kvalita
tivno beskonacno stoje jedno nasuprot drugom apsolutno,
to jest apstraktno; njihovo jedinstvo jeste unutrasnji odnos
koji lezi u osnovi; stoga se ono sto je konacno kontinuira u
svoje drugo jedino po sebi, ali ne u sebi. Naprotiv, kvantita
tivno konacno odnosi se u samom sebi sa svojim beskonacnim
u kome ono ima svoju apsolutnu odredenost. Tu njihovu vezu
prikazuje pre svega kvantitativno-beskonacni progres.

b) K v a n t i t a t i v n i beskonacni progres
Progres u beskonacnost jeste uopste izraz protivrecnosti,
u ovom slucaju izraz one protivrecnosti koja se sadrzi u onome
sto je kvantitativno konacno, ili u kvantumu uopste. Pro
gres u beskonacnost predstavlja ono uzajamno odredivanje ko
nacnoga i beskonacnoga koje smo razmotrili u oblasti kva 1-
teta, s tom razlikom sto se granica, kao sto sam upravo napo-
menuo, u kvantitativnome odasilje i nastavlja sama po se 1 u
svoju onostranost, usled cega je, obrnuto, takode kvantitativna
221
beskonacnost postavljena tako da u samoj sebi poseduje kvan
tum; jer kvantum je u svojoj dzvansebnosti u isto vreme on
sam, njegova spoljasnjost pripada njegovoj odredbi.
Beskonacni progres pak predstavlja samo izraz ove pro
tivrecnosti, ne i njeno resenje; ali zbog kontinuiteta jedne odre
denosti u njenu drugu odredenost beskonaoni progres povladi
za sobom jedno prividno resenje protivrecnosti u izvesnom
ujedinjavanju obeju odredenosti. Kako je najpre postavljen,
beskonaCni progres predstavlja zadatost beskonacnoga, a ne
njegovo postignuce; njegovo trajno proizvodenje, a da se pri
tom sam kvantum ne prevazilazi, niti da beskonacno postaje
nesto pozitivno i neposredno dato. U svom e pojm u kvantum
sadrzi to da poseduje neku onostranost sebe. Ta onostranost
jeste na prvom m estu apstraktna mom enat nebica kvantuma;
kvantum se razlaze sam po sebi; tako on stupa u odnos sa
svojom onostranoscu kao sa svojom beskonacnoscu shodno
kvalitativnome m om entu suprotnosti. Ali, na drugom mestu,
kvantum stoji u kontinuitetu sa tom onostranoscu; kvantum
se sastoji upravo u tom e sto je drugo sama sebe, sto je sam
sebi spoljasan; dakle, to spoljasnje isto tako nije nesto drugo
nego kvantum; prema tom e, sama ta onostranost ili samo to
beskonacno jeste jedan kvantum. Na taj nacin je onostranost
opozvana nazad iz svoga bekstva, i beskonacno jeste dostig-
nuto. Ali, posto to sto je postalo ovostranost opet predstavlja
jedan kvantum, to je opet sam o postavljena jedna nova gra
nica; ova kao kvantum takode je opet pobegla od same sebe,
kao kvantum nalazi se izvan sebe, repelirala se sama od sebe
u svoje nebice, u svoju onostranost, koja se isto tako trajno
pretvara u kvantum, kao sto se kvantum isto tako odbija od
sama sebe u onostranost.
Kontinuitet kvantuma u njegovo drugo uspostavlja vezu
izmedu njih oboje u izrazu jednoga beskonacno velikoga i bes
konacno maloga. Posto oboje jos imaju na sebi odredbu kvan
tuma, to oni ostaju ono sto je promenljivo, i prema tome nije
postignuta apsolutna odredenost koja bi predstavljala jedno
bice za sebe. Ta izvansebnost odredbe nalazi se u udvostruce-
nom beskonacnom, koje predstavlja vlastitu suprotnost s ob
zirom na viSe i manje, u beskonacno velikom e i beskonacno
malome. Na svakome od njih samih saduvan je kvantum u
trajnoj suprotnosti prema njegovoj onostranosti. Ono Sto je
veliko, neka je jo toliko prosireno, postaje neznatno; poSto
se ono odnosi prema beskonacnom kao svom nebicu, suprot
nost je kvalitativna; stoga proSireni kvantum nije beskonac
nome nista oduzeo; beskonacno predstavlja i sada kao i ranije
222
 njegovo nebice. Ili, povecavanje kvantuma ne predstavlja neko
priblizavanje beskonacnome; jer, razlika izmedu kvantuma i
njegove beskonacnosti poseduje u sustini i taj momenat sto ne
predstavlja neku kvantitativnu razliku. Beskonacno veliko je
samo suzeniji izraz protivrecnosti; ono treba da bude ono sto
je veliko, to jest jedan kvantum, ali i beskonacan, to jest da
ne bude kvantum. Isto tako beskonacno-malo predstavlja
kao ono sto je malo jedan kvantum, i stoga ostaje apsolutno,
to jest kvalitativno suvise veliko za ono sto je beskonacno i
stoji mu nasuprot. I u jednom i u drugom odrzava se protivrec
nost beskonacnog progresa, koji je trebalo da je u njima nasao
svoju svrhu.
Ta beskonacnost, koja je uporno definisana kao onostra
nost konacnoga, treba da se oznaci kao rdava kvantitativna
beskonacnost. Ona je, kao i kvalitativna rdava beskonacnost,
stalno prelazenje tamo-amo od jednog clana permanentne pro
tivrecnosti ka drugom, od granice ka njenome nebicu, od ovog
nebica ponovo nazad upravo ka njoj, ka granici. Doduse, u
progresu kvantitativnoga ono ka cemu se neprekidno ide nije
neko apstraktno drugo uopste, vec predstavlja jedan kvantum
koji je postavljen kao razlicam; ali on na isti nacin ostaje u
suprotnosti prema svojoj negaoiji. Stoga progres isto tako nije
neko odilazenje i napredovanje, vec predstavlja ponavljanje
jednog te istog, postavljanje, prevazilazenje, i ponovno preva
zilazenje, jedna nemoc onoga sto je negativno, za koje se to
sto ono prevazilazi samim njegovim prevazilazenjem stalno
vraca kao nesto kontinuirano. To dvoje su tako povezani da
se apsolutno izbegavaju; i time sto se dzbegavaju oni se ne
mogu rastaviti nego su u svom uzajamnom izbegavanju po
vezani.
NAPOMENA 1.
Obicno se rdava beskonacnost poglavito u formi progresa
kvantitativnoga u beskonacnost, to neprekidno preletanje
preko granice u kome se ogledaju nemoc da se ona ukine i
stalno vracanje u nju, smatra za nesto uzviseno i za neku vrstu
bogosluzenja, kao Sto je taj progres u beskonacnost smatran
i u filozofiji za nesto poslednje. Taj je progres mnogostruko
sluzio za tirade kojima su se ljudi divili kao uzvisenirn tvorevi-
nama. Ali, u stvari, ta m odem a uzvisenost ne cini velikim pre
met, koji Stavise brzo prolazi, vec jedino subjekat koji ta o ye
like kvantitete guta u sebe. Skucenost toga uzdizanja koje os a-
je subjektivno, a koje se penje po lestvicama kvantitativnoga,
223
otkriva samu sebe time Sto priznaje da se u uzaludnom radu ne
priblizuje onoj beskonaCnoj svrsi, za Cije se postizanje naravno
treba poduhvatiti sasvim drugadije.
Kod narednih tirada te vrste u isto vreme je izraieno u Sta
takvo uzdizanje prelazi i u Cemu prestaje. Kant, na primer,
navodi (Kritika prakticnog uma, Zakljucak) kao uzviSeno ovo:
Kada se subjekat u mislima uzdigne sa m esta koje zauzima
u culnom svetu, prosirujuci vezu u beskonacnost, vezu sa zvez-
dama nad zvezdama, sa svetovima nad svetovima i sa siste-
mirna nad sistemima, a povrh toga jos u bezgraniCna vremena
njihovog periodiCnog kretanja, njihovog pocetka i trajanja.
Zamisljanje podleze tome napredovanju u bezmernu daljinu, u
kojoj najudaljeniji svet joS uvek ima neki jos udaljeniji svet,
gde toliko udaljena proSiost ima iza sebe neku joS udaljeniju
proSiost, gde jos toliko daleka buducnost stalno ima pred so
bom jos neku drugu buducnost; misao malaksava pred pred-
stavom te bezmemosti; kao neki san, u kome neko neprekidno
ide nekim dugackim putem sve dalje i neprestano dalje ne
moguci da mu dogleda kraj, ta m isao se zavrSava padom ili
vrtoglavicom.
Pored toga Sto sazeto ali slikovito izlaze sadrzinu kvantita-
tivnog uzvisavanja, ovo prikazivanje zasluzuje pohvalu naro-
Cito zbog one iskrenosti sa kojom se u njemu navodi kako se
na kraju zavrSava to uzdizanje: m isao podleie, kraj jeste pa-
danje i vrtoglavica. Ono Sto cini da m isao podleze i Sto izaziva
njen pad i vrtoglavicu nije niSta drugo nego dosada ponavljanja
koja Cini da jedna granica isoezne i da se ponovo pojavi, pa da
opet iscezne, tako stalno jedno za drugim i jedno u drugome,
da trajno nastaju i prestaju u onostranosti ovostranosti, u ovo-
stranost onostranosti, izazdvajuci samo osecanje nemoci toga
beskonacnoga ili toga trebanja koje zeli da ovlada onim Sto je
konacno, ali ne moze.
Ljudi se takode obicno posebno dive Halerovom opisivanju
vecnosti, koje Kant naziva jezivim, ali Cesto ne upravo zbog
one osobine koja saCinjava njegovu pravu vrednost:
Ogromne brojeve gom ilam ja,
bregove njihovih m iliona,
na gom ilu bacam vrem e za vrem enom i svet za svetom ,
a kada sa jezive visine uz vrtogravilcu
ponovo bacim pogled na tebe, ja vidim
sva s^a broja, uvecana hiljadam a puta,
jo nije ak ni delid tebe.
Ja ih ponovo oduzimam, ali ti ipak leziS
preda mnom joS potpuno cela.
224
Kada se onome slaganju i nagomilavanju brojeva i svetova
pripisuje vrednost nekog opisivanja vecnosti, onda se previda
da sam pesnik oglasava to vajno jezivo prevazilazenje za nesto
uzaludno i povrsno i da on zavrsava time da sama prava besko
nacnost dolazi preda nj kao sadasnjost jedino napustanjem
toga praznog beskonacnog progresa.
Bilo je astronoma koji su se rado ponosili uzvisenoscu
svoje nauke upravo zbog toga sto ona ima posla sa jednom
neizmernom mnozinom zvezda i sa tako neizmernim prosto-
rima i vremenima u kojima rastojanja i epohe, koji su vec
sami za sebe suvise veliki, sluze kao jedinice koje se, uzete
jos toliko puta, opet skracuju do beznacajnosti. To naivno
divljenje kome se oni pri tom odaju, neiskusne nade da ce u
onom drugom zivotu putovati sa jedne zvezde na drugu i da
ce stalno sticati takva nova znanja, oni su predstavljali kao
glavni momenat izvrsnosti svoje nauke, koja je zaista do-
stojna divljenja, ali ne zbog takve kvantitativne beskonac
nosti vec naprotiv, zbog proporcionalnih odnosa i zakona koje
um saznaje u tim predmetima, i koji su ono umno beskonacno
nasuprot neumnoj beskonacnosti.
Toj beskonacnosti koja stoji u vezi sa spoljnjim culnim
opazanjem Kant protivstavlja drugu beskonacnost, kada se
individuum vrati svome nevidljivome Ja, pa svim straho-
tama sudbine i tiranije suprotstavi apsolutnu slobodu volje
kao jedno cisto Ja, i pocinjuci sa svojim najblizim predelima
pretpostavlja da oni za njega iscezavaju, a isto tako i ono sto
izgleda kao trajno, da se svetovi ruse jedni preko drugih, te
tako usamljen saznaje sebe kao ono sto je ravno samom sebi.
Doduse, Ja u ovoj usamljenosti sa sobom predstavlja po-
stignutu onostranost; ono je dospelo do sama sebe, nalazi se
kod sebe, u ovom svetu; u cistoj samosvesti je apsolutni ne
gativitet pretvoren u afirmaciju i sadasnjost, koja u onome
napredovanju samo bezi izvan culnoga kvantuma. Ali kada se
to cisto Ja riksira u svojoj apstraktnosti i besadrzajnosti, onda
ono ima postojanje uopste, obilje prirodnog i duhovnog uni-
verzuma nasuprot sebi kao neki drugi svet. Pokazuje se ona
ista protivrecnost koja lezi u osnovi beskonacnog progresa,
naime jedna okrenutost nazad u sebe koja u isto vreme jeste
neposredno izvansebnost, odnos prema svome drugom kao
svome nebicu; odnos koji ostaje ka oneka cezrija, posto je Ja
fiksiralo kao svoju onostranost, s jedne strane, svoju besadr-
zajnu i neodrzivu prazninu, a s druge strane, ono obilje koje
u negaciji ipak ostaje prezentno.
15 225
 Povodom ovih dveju uzvisenosti Kant primecuje da divlje-
nje (za prvu, spoljasnju) i poStovanje (za drugu, unutrasnju)
uzvisenost zaista podsticu na istrazivanje, ali nisu u stanju da
nadoknade njihov nedostatak. Time Kant objasnjava da
ona uzdizanja ne zadovoljavaju um, koji ne moze da zastane
kod njih ;i kod onih osecanja koja stoje u vezii sa njima, a koji
ne moze priznati za neSto poslednje onostranost i prazninu.
Medutim, kao nesto poslednje shvacen je beskonacni pro
gres pre svega u njegovoj primeni na moralnost. Malocas na
vedena druga suprotnost izmedu konacnoga i beskonacnoga
kao suprotnost sveta raznovrsnosti i Ja uzdignutog u svoju slo
bodu jeste pre svega kvalitativna. Sam oopredeljivanje Ja usme-
reno je u isto vreme na to da odreduje prirodu d da se od nje
oslobodi; tako se ono samo od sebe povezuje sa svojim dru
gim koje kao spoljaSnje postojanje jeste nesto mnogostruko
i takode neSto kvantitativno. Odnos prema onom e Sto je kvan
titativno postaje i sam kvantitativan; stoga se negativan odnos
Ja prema njemu, moc Ja nad ne-Ja, nad culnoscu i spoljasnjom
prirodom zamislja tako da m oralnost m o ie i treba da postaje
sve veca, a moc Culnosti sve manja. Medutdm, potpuna saglas-
nost izmedu volje i moralnog zakona prenosi se u progres koji
ide u beskonaCnost, to jest zamiSlja se kao neki apsolutni ne-
dostizni drugi svet, i upravo to sto je nedostiian treba da
predstavlja pravo sidro i pravu utehu; jer m oralnost treba da
postoji kao borba; bobra pak postoji samo pod uslovom nesa-
glasnosti volje prema zakonu, usled cega je zakon za volju
apsolutno nesto onostrano.
U ovoj se suprotnosti pretpostavlja da su Ja i ne-Ja, ili
cista volja i moralni zakon, i priroda i culnost volje potpuno
samostalni i ravnoduSni jedno prema drugome. Cista volja
ima svoj vlastiti zakon koji stoji u sustinskom odnosu prema
culnosti; i priroda i culnost imaju sa svoje strane zakone koji
nisu uzeti iz volje niti joj odgovaraju, niti takode bar po sebi
imaju neki suStinski odnos prema volji iako se razlikuju od
nje, vec su uopste odredeni za sebe, u sebi su savrseni i zavr-
seni. Ali u isto vreme i volja i zakon su momenti jedne i iste
proste sustine, momenti Ja; volja je odredena kao ono sto je
negativno nasuprot prirodi, tako da ona postoji samo ukoliko
postoji neto takvo sto se od nje razlikuje, to ona prevazilazi,
ali sto nju pri tome dodiruje i Cak aficira. Za prirodu i za nju
kao covekovu culnost kao za jedan samostalni sistem zakona
ogranicavanje necam drugim jeste ravnoduSno; priroda se u
tome ograniCavanju odrzava, samostalno stupa u odnos i isto
tako ogranicava volju zakona kao sto ova nju ogranicava.
226
U istom aktu, u kome volja odreduje sebe i prevazilazi drugo
bivstvo prirode, to je drugobivstvo postavljeno kao postojece,
kontinuira se u svome prevazilazenju i nije prevazideno. Pro
tivrecnost koja se u tome nalazi ne resava se u beskonacnome
progresu vec se, naprotiv, pokazuje i potvrduje kao neresena
i nerazresiva; borba izmedu moralnosti i culnosti zamislja se
kao apsolutni odnos koji postoji po sebi i za sebe.
Usled nemoci da se ovlada kvalitativnom suprotnoscu ko
nacnoga i beskonacnoga i da se shvati ideja prave volje, sup-
stancijalna sloboda, pribegava se velicini, da bi se upotrebila
kao posrednica, jer velicina prdstavlja ono kvalitativno koje
je prevazideno, razliku koja je postala ravnodusna. Ali, posto
oba clana suprotnosti kao kvalitativno razlicni i dalje leze u
osnovi, to se staviSe time, sto se u svom uzajamnom odnosu
ponasaju kao kvantumi, svaki od njih odmah postavlja kao
ravnoduSan prema toj promeni. Na prirodu utice Ja, na culnost
volja (htenje) dobroga; promena koju ta volja proizvodi na
culnosti predstavlja samo jednu kvantitativnu razliku, takvu
razliku pored koje ona i dalje postoji onakva kakva je.
U apstraktnijem izlaganju Kantove filozofije, ili bar njenih
principa, naime u Fitheovom ucenju o nauci beskonacni pro
gres sacinjava na isti nacin osnovu i ono sto je poslednje. Posle
prvog osnovnog stava u tome izlaganju, Ja = Ja, dolazi drugi
koji je od njega nezavisan, protivstavljanje ne-Ja; odnos izmedu
oba stava shvata se takode neposredno kao kvantitativna raz
lika, da Ja delimice utice na ne Ja, delimice pak ne utice. Na
taj se nacin ne-Ja tako kontinuira u svome nebdcu da ono u
svome nebicu ostaje protivstavljeno kao nesto sto nije prevazi
deno. Otuda, nakon sto su protivrecnosti koje se u tome nalaze
izlozeneu sistemu,ikrajnji rezultat sacinjava onaj odnos koji je
predstavljao podetak; ne-Ja ostaje jedan beskonacni podsticaj,
neko apsolutno drugo; poslednji uzajamni odnos izmedu njega
i Ja jeste beskonacni progres, ceznja i stremljenje, ista pro
tivrecnost sa kojom se pocelo.
Posto ono sto je kvantitativno predstavlja odredenost
koja je postavljena kao prevazidena, verovalo se da se time
sto se suprotnost uopste srozala na stupanj c.sto kvantitativne
razlike zadobilo za jedinstvo onoga Sto je apsolutno, za jednu
supstancijalnost, mnogo ili dak sve. Svaka je suprotnost samo
kvantitativna to je bilo jedno vreme glavni stav novije filo
zofije; suprotne odredbe imaju istu sustinu, istu sadrzinu, one
predstavljaju realne suprotnosti ukoliko svaka od njih sadrzi
u sebi obe njene odredbe, oba faktora, samo Sto na jednoj
strani preovladuje jedan faktor a na drugoj onaj drugi, na
jednoj se strani nalazi jedan faktor, neka materija ili delatnost
u vecoj kolicini ild u jadem stepenu nego na drugoj. Ukoliko se
pretpostavljaju razlicne m aterije ili delatnosti, kvantitativna
razlika potvrduje i upotpunjuje stavise njihovu spoljasnjost
i ravnodusnost jedne prema drugoj i prema njihovome jedin
stvu. Razlika apsolutnog jedinstva je navodno sam o kvantita
tivna; doduse, ono sto je kvantitativno predstavlja prevazidenu
neposrednu odredenost, ali samo nesavrSenu, tek prvu negaciju,
ne beskonacnu negaciju, ne negaciju negacije. Posto se bice
i misljenje zamisljaju kao kvantitativne odredbe apsolutne
supstancije, to i oni kao kvantumi postaju jedno drugom pot
puno spoljasnji, bezodnosni, kao ugljenik, azot itd. u podre-
denoj oblasti. Nesto trece, neka spoljasnja refleksija, apstra
huje od njihove razlike, pa saznaje njihovo unutrasnje, samo
posebicno a ne isto tako zasebicno jedinstvo. Time se to je
dinstvo u tvari zamiSlja sam o kao prvo neposredno jedinstvo
ili samo kao bice koje u svojoj kvantitativnoj razlici ostaje
sebi jednako, ali ne postavlja sebe kao jednako samim sobom;
ono, prema tome, nije shvaceno kao negacija negacije, kao
beskonacno jedinstvo. Samo u kvalitativnoj suprotnosti pro
izlazi postavljena beskonacnost, bice za sebe, i sama kvantita
tivna odredba prelazi u ono Sto je kvalitativno, kao Sto ce se
to odmah blize pokazati.

NAPOMENA 2.

Gore je udinjena napomena da Kantove antinomije prika-

zuju suprotnosti konadnoga i beskonacnoga u jednom konkret-
nijem obliku, primenjene na specijalne supstrate predstave.
U antinomiji koju smo tamo razmatrali nalazila se suprotnost
kvalitativne konacnosti i kvalitativne beskonacnosti. U jednoj
drugoj antinomiji, u p rvo j od detiri kosmoloSke antinomije,
vise se razmatra kvantitativna granica u njenoj opreci. Stoga
cu ovde pokuSati da istrazim ovu antinomiju.
Ona se odnosi na ogranidenost ih neogranicenost sveta u
vremenu i prostoru. Ova suprotnost se mogla isto tako raz-
matrati s obzirom na samo vreme i sam prostor, jer bilo da
vreme i prostor predstavljaju odnose samih stvari, ih pak da
su samo forme opazaja, to ne menja niSta u pogledu antinomic-
nosti ogranidenja ih bezgraniidnosti u njima.
Isto ce tako bliza analiza ove antinomije pokazati da oba
stava kao i njihovi dokazi, koji su izvodeni apagoski, kao kod
228
 one gore razmatrane antinomije, ne izlaze ni na sta drugo do
na ova dva jednostavna, suprotna tvrdenja: postoji granica,
i granica mora biti prevazidena.
Teza glasi:
Svet ima neki pocetak u vremenu i takode je u pogledu
prostora zatvoren u granice.
Onaj deo dokaza koji se odnosi na vreme pretpostavlja
suprotnost:
Svet u pogledu vremena nema nikakvog pocetka, te je
prema tome do svakog datog trenutka u vremenu prosla vec-
nost a time je protekao jedan beskonacnii niz stanja stvari u
svetu koja sleduju jedno za drugim. Medutim, beskonacnost
svakog niza sastoji se upravo u tome sto se sukcesivnom sin-
tezom nikada ne moze zavrsiti. Dakle, nemoguc je svaki besko-
nacan protekao svetski niz, te stoga neki pocetak sveta pred
stavlja nuzan uslov njegovog postojanja, Sto je trebalo
dokazati.
Drugi deo dokaza, koji se odnosi na prostor, svodi se na
vreme. Radi obuhvatanja u jedno svih delova jednog sveta
koji je po prostoru beskonacan bilo bi potrebno jedno besko
nacno vreme koje bi se moralo smatrati kao proteklo, ukoliko
se svet u prostoru ne moze posmatrati kao nesto Sto postaje
vec kao neSto dato Sto je kao takvo zavrseno. Medutim, o vre
menu je u prvom delu dokaza bilo pokazano da je nemoguce
pretpostavka nekog beskonacnog vremena koje je proteklo.
Ali, odmah se vidi da je bilo suviSno da se dokaz izvodi
apagoski dli da se uopSte izvodi neki dokaz, poSto u osnovi
samog dokaza lezi tvrdenje onoga Sto ie trebalo dokazati. Pret
postavlja se, naime, ma koji ili svaki dati trenutak vremena do
kojeg je protekla vecnost ( vecnost ima ovde samo bezna-
cajni smisao rdavo beskonacnog vremena). Jedan dati trenu
tak vremena ne znaci nista drugo do jednu odredenu granicu
u vremenu- Prema tome, u dokazu se jedna granica vremena
pretpostavlja kao stvarna; medutim, ta je granica upravo ono
Sto je trebalo dokazatiJer teza se sastoji u tome da svet ima
pocetak u vremenu.
Postoji samo ta razlika sto pretpostavljenu granicu vre
mena cini jedno sada kao kraj vremena koje je ranije pro
teklo, a granica koju treba dokazati jeste sada kao pocetak
jedne buducnosti. Medutim, ta razlika nije sustinska. S a d a se
shvata kao ona tacka u kojoj je navodno protekao jedan besko
nacni niz stanja stvari u svetu koja sleduju jedna za drugima,
dakle kao kraj, kao kvalitativna granica. Ako bi se ovo sada
229
posmatralo samo kao kvantitativna granica koja tece i preko
koje ne samo Sto treba preci, ved koja se upravo sastoji samo
u tome da prevazilazi sebe, onda beskonacan vremenski niz
u njoj ne bi protekao, ved bi nastavio da tede, i zakljudak bi
dokaza otpao. Nasuprot tome trenutak vremena je pretpo-
stavljen kao kvalitativna granica za proSiost, ali u isto vreme
on na taj nacin predstavlja pocetak za buducnost, jer po
sebi svaki trenutak vremena jeste odnos izmedu proSlosti i
buducnosti, on je za buducnost takode apsolutni, to jest
apstraktni pocetak, to de reci ono sto bi trebalo dokazati. Ne
ma nikakvog znacaja za stvar to sto pre buducnosti koja po
cinje u toj vremenskoj tacki i ovog pocetka buducnosti ved
postoji neka proslost; poSto taj trenutak vremena predstavlja
kvalitativnu granicu, a da ga treba uzeti kao kvalitativnu
granicu to ima osnov u odredbi onoga sto je zavrseno, Sto je
proteklo, dakle u odredbi onoga Sto se ne kontinuira, to je
u njemu vreme prekinuto, a onda proSiost je bez odnosa prema
onom vremenu koje je moglo biti nazvano buducnost samo
s obzirom na tu proSiost, te stoga bez takvog odnosa pred
stavlja samo vreme uopSte, koje ima apsolutni podetak. Me
dutim, kad bi to vreme stajalo (kao sto ono to i cini )
preko onoga sada, datoga vremenskog trenutka, u nekom od
nosu sa prosloscu, ako bi dakle bilo odredeno kao buducnost,
onda, s druge strane, ni taj vremenski trenutak ne bi predstav-
Ijao neku granicu, beskonacni bi se niz vremena kontinuirao
u onome Sto se zove buducnost, te ne bi bio zavrSen kao Sto
je bilo pretpostavljeno.
Uistinu, vreme je cisti kvantitet; vremenski trenutak koji
je upotrebljen u dokazu i u kome je vreme bilo navodno pre
kinuto, predstavlja naprotiv samo bide za sebe onoga sada
koje prevazilazi samo sebe. Dokazom se postize samo i jedino
to sto se u njemu predstavlja kao dati vremenski trenutak
ona apsolutna granica vremena koja se tvrdi u tezi, pa taj
trenutak neposredno uzima kao savrSena, to jest apstraktna
tacka, jedna populam a odredba koja se u dulnom predstav-
ljanju lako priznaje kao granica, usled dega dopuSta da u do
kazu vazi kao pretpostavka to Sto je ranije bilo postavljeno
kao ono Sto treba dokazati.
Antiteza glazi:
Svet nema nikakvog pocetka niti ikakvih granica u pro
storu, vec je beskonacan kako u pogledu vremena tako i u
pogledu prostora.
230
 U dokazu se isto tako pretpostavlja suprotnost:
Svet ima pocetak. Posto pocetak predstavlja jedno po
stojanje kome prethodi izvesno vreme u kome ta stvar ne
postoji, to je moralo prethoditi neko vreme u kome nije bilo
sveta, to jest neko prazno vreme. Medutim, u jednom praz-
nora vremenu nije moguc postanak ma koje stvari, jer ni je
dan deo nekog takvog vremena nema na sebi, za razliku od ne
kog drugog njegovog dela, nekog specif icnog uslova egzistencije
ispred uslova neegzistencije. Prema tome, u svetu zaista moze
poceti neki niz stvari, ali sam svet ne moze poceti, pa je u
pogledu proteklog vremena beskonacan.
Ovaj apagoski dokaz sadrzi, kao i drugi, neposredno i nedo-
kazano tvrdenje onoga sto bi on trebalo da dokaze. U njemu
se naime prvo pretpostavlja neka onostranost svetskoga posto
janja, neko prazno vreme, ali se potom takode svetsko posto
janje kontinuira isto tako izvan sebe u to prazno vreme, cime
se ukida prazno vreme i time postojanje produzuje u besko
nacnost. Svet je jedno postojanje; u dokazu se pretpostavlja
da to postojanje nastaje i da tome nastajanju prethodi neki
uslov u vremenu. Medutim, sama se antiteza sastoji upravo
u tome da nema nikakvog bezuslovnog postojanja, da nema
apsolutne granice, vec da se za svetsko postojanje uvek zahteva
neki prethodni uslov. Prema tome, ono sto treba dokazati na
lazi se u dokazu kao njegova pretpostavka. Uslov se potom
trazi dalje u praznom vremenu, Sto znaci isto kao da se on
pretpostavlja kao vremenski, a prema tome kao postojanje
i kao nesto ograniceno. Uopste je dakle ucinjena pretpostavka
da svet kao postojanje pretpostavlja u vremenu neko drugo
uslovljeno postojanje, i time tako dalje u beskonacnost-
Isti je takav dokaz u pogledu beskonacnosti sveta u pi o-
storu. Na apagoski se nacin pretpostavlja prostorna konacnost
sveta; ovaj bi se svet prema tome nalazio u jednom praznom
bezgranicnom prostoru i imao bi prema njemu neki odnos; me
dutim takav jedan odnos sveta ni prema kakvom predmetu je
ste nista. , ,
Ono sto bi trebalo dokazati ovde je u dokazu isto tako
neposredno pretpostavljeno. Neposredno se pretpostavlja da
se ogranicen prostom i svet navodno nalazi u nekom praznom
prostoru i da stoji u nekom odnosu prema njemu, to jest da
se izvan njega mora izaci, s jedne strane u prazninu, u ono
stranost sveta i njegovo nebice, a s druge strane da sve s j
u odnosu sa tom prazninom, to jest da se u nju kontinuira,
usled cega se ta onostranost mora zamisliti kao ispuniena
svetskim postojanjem. Beskonacnost sveta u prostoru, oja
231
se u antitezi tvrdi nije nista drugo do, s jedne strane, prazan
prostor, s druge strane odnos sveta prema njemu, to jest kon
tinuitet sveta u prostoru ili ispunjenje prostora, a ta protiv-
reCnost prostor u isto vreme kao prazan i ujedno kao ispu-
njen predstavlja beskonacni progres postojanja u prostoru.
Sama ta protivrecnost, odnos sveta prema praznom prostoru,
uzeta je u dokazu neposredno za osnovu.
Otuda teza i antiteza, kao i njihovi dokazi, ne prikazuju
nista drugo do suprotna tvrdenja: da postoji neka granica i da
je ta granica isto tako samo prevazidena, da granica ima neku
onostranost, ali sa kojom stoji u odnosu, kuda se moze pre-
laziti preko nje, ali u toj onostranosti opet nastaje neka takva
granica koja ne predstavlja nikakvu granicu.
Resenje ovih antinomija, kao i onih gom jih, jeste trans-
cendentalno, to jest sastoji se u tvrdenju idealiteta prostora
i vremena kao formi opaiaja, u tom sm islu da se svet sam
po sebi ne nalazi u protivrecnosti sa sobom, da nije nesto sto
se ukida, vec da samo svest u svome opazanju i u odnosu opa-
zaja prema razumu i umu predstavlja jedno sustastvo koje
protivreci samo sebi. To je neka suvise velika neznost u od
nosu prema svetu: odstraniti iz sveta protivrecnost, preneti
je nasuprot tome u duh, u um, pa dopustiti da u njem u po
stoji nereSena. U stvari, duh jeste taj koji je toliko snazan da
je u stanju da podnosi protivrecnost, ali duh je takode taj
koji ume da je resi. Medutim, takozvani svet (bilo da se zove
objektivni, realni svet ili, shodno transcendentalnom idea-
lizmu, subjektivno opazanje i razumskom kategorijom odre
dena culnost) nije zbog toga nigde bez protivrecnosti, ali nije
u stanju da je izdrzi, usled cega je prepuS ten na m ilost i ne-
milost nastajanju i propadanju.

c) B e s k o n a c n o s t kvantuma

1. Beskonacni kvantum kao beskonacno veliko ili besko

nacno malo jeste sam po sebi beskonacni progres; beskonacni
kvantum jeste kvantum kao nesto sto je veliko ili malo, i u
isto vreme je nebice kvantuma. Stoga su beskonacno veliko
i beskonacno malo slike predstavljanja koje se pri blizem po-
smatranju pokazuju kao prolazna magla i senka. Medutim, u
beskonaCnome progresu ta protivrednost postoji eksplicirano,
a time i ono Sto predstavlja prirodu kvantuma, koji je kao
intenzivna velicina dostigao svoj realitet i sada je u svome po-
232
 stojanju postavljen onakav kakav je u svome pojmu. Taj iden
titet treba sada posmatrati.
Kvantum kao stepen jeste prost, u odnosu prema sebi i
kao odreden u samom sebi. PoSto su na kvantumu, blagoda
reci toj njegovoj prostoti prevazideni drugobivstvo i odrede
nost, za njega je odredenost spoljasnja; kvantum poseduje
svoju odredenost izvan sebe. Ta njegova izvansebnost jeste
pre svega apstraktno nebice kvantuma uopste, rdava besko
nacnost. Ali, osim toga, to nebice jeste takode nesto veliko;
kvantum se kontinuira u svoje nebice, jer on upravo svoju od
redenost poseduje u svojoj spoljasnjosti; stoga je sama ta nje
gova spoljasnjost isto tako kvantum; tako se ono njegovo ne
bice, beskonacnost, ogranicava, to jest ta se onostranost pre
vazilazi, sama onostranost je odredena kao kvantum, koji se
time u svojoj negaciji nalazi kod sama sebe.
To je, medutim, ono sto kvantum kao takav jeste po sebi.
Jer, upravo blagodareci svom spoljasnjem bivstvovanju kvan
tum jeste ono sto je; spoljasnjost sacinjava ono na osnovu
cega je on kvantum i kod samog sebe. Prema tome, pojam
kvantuma postavljen je u beskonacnom progresu-
Ako taj beskonacni progres shvatimo pre svega u njego
vim apstraktnim odredbama, kakve su one pred nama, onda
se u njemu nalazi prevazilazenje kvantuma, ali isto tako i nje
gove onostranosti, dakle ne samo negacija kvantuma vec i
negacija te negacije. Njegova se istina sastoji u njihovom je
dinstvu, u kome se oni nalaze, ali kao momenti. Ona je re-
senje protivrecnosti koja se u njemu izrazava, te se, prema
tome, njen najblizi smisao sastoji u obnavljanju pojma veli
cine, da ona predstavlja ravnodusnu ili spoljasnju granicu.
U beskonacnom progresu kao takvom obicno se misli samo
na to da svaki kvantum, makoliko bio veliki ili mali, niora
isceznuti, da se on mora moci da prevazide, ali se ne misli
na to da takode iscezava to njegovo prevazilazenje, onostra
nost, sama rdava beskonacnost. v
Vec prvo prevazilazenje, negacija kvaliteta uopste, cime
se postavlja kvantum, predstavlja po sebi prevazilazenje ne
gacije, kvantum je prevazidena kvalitativna granica, dakle
prevazidena negacija, ali u isto vreme kyanturn je to je mo
po sebi; on je postavljen kao neko postojanje, i tada je njegova
negacija fiksirana kao beskonacnost, kao onostranost kvan
tuma koja stoji kao ovostranost, kao neka neposrednost; tako
je beskonacnost odredena samo kao prva negacija, 1 ona se
tako pojavljuje u beskonacnom progresu. Medutim, po a .
je da se u tom beskonacnom progresu nalazi vise, negacij
233
negacije ili ono sta je beskonacnost uistinu. To je ranije po-
smatrano tako da je time ponovo uspostavljen pojam kvan
tuma; to ponovo uspostavljanje znaci pre svega da je njegovo
postojanje zadobilo svoju blizu odredbu; postao je, naime,
kvantum koji je odreden prema svom e pojmu, a koji se raz
likuje od neposrednog kvantuma; spoljasnjost, postavljena
kao momenat same velicine, jeste sada suprotnost same sebe,
a kvantum je postavljen tako da on posredstvom svoga ne
bica, beskonacnosti, poseduje svoju odredenost u nekom dru
gom kvantumu, to jest kvalitativno je on e sto on jeste. Pa
ipak, ovo uporedenje pojm a kvantuma sa njegovim postoja-
njem pripada vise nasoj refleksiji, jednom odnosu koji ovde
jos ne postoji. Najbliza odredba je da je kvantum vracen kva
litetu, da je sada kvalitativno odreden. Jer, njegova osobenost,
kvalitet, jeste spoljasnjost, ravnodusnost odredenosti; i kvan
tum je sada postavljen tako da, Stavise, on sam bude kao u svo
joj spoljasnjosti, da se u njoj odnosi prema samom sebi, da bu
de u jednostavnom jedinstvu sa sobom, to jest kvalitativno od
reden. Ovo kvalitativno odredeno je jos blize, naime kao
bice za sebe; jer odnos prema samom sebi, do kojeg je kvan
tum dospeo, proizasao je iz posredovanja, iz negacije negacije.
Kvantum viSe ne poseduje beskonacnost, odredenost za sebe,
izvan sebe, vec u samom sebi.
Ono beskonacno koje u beskonacnom progresu ima samo
prazno znacenje jednog nebica, neke nedostignute, ali trazene
onostranosti, nije u stvari nista drugo do kvalitet. Kvantum
kao ravnodusna granica prekoracuje sebe u beskonacnost; on
time ne trazi nista drugo do odredenost za sebe, kvalitativni
momenat, ali koji tako predstavlja samo neko trebanje. Nje
gova ravnodusnost prema granici, a time njegova oskudnost
u zasebicnoj odredenosti i njegovo prevazilazenje sebe, pred
stavljaju ono sto kvantum oini kvantumom; ono njegovo pre
vazilazenje treba da bude negirano, pa da on u beskonacnom
nade svoju apsolutnu odredenost.
Sasvim uopste: kvantum je prevazideni kvalitet; ali kvan
tum je beskonacan, prevazilazi sebe, predstavlja negaciju sebe;
dakle, to njegovo prevazilazenje jeste po sebi negacija negi-
ranog kvaliteta, njegovo ponovno uspostavljanje; i postavljeno
je to da je spoljaSnjost, koja se pojavila kao onostranost, od
redena kao vlastiti momenat kvantuma.
Time je kvantum postavljen kao repeliran od sebe, usled
cega, prema tome, postoje dva kvantuma, koji su ipak prevazi
deni, postoje samo kao momenti jednog jedinstva, a to je
dinstvo jeste odredenost kvantuma. Doveden na taj nacin u
234
svojoj spoljasnjosti kao ravnodusna granica u vezu sa sobom,
cime je kvalitativno postavljen, kvantum predstavlja kvanti-
tativnu srazmeru. U srazmeri je kvantum spoljaSan sebi,
razlikuje se od sama sebe; ta njegova spoljaSnjost sastoji se
u odnosu jednog kvantuma prema nekom drugom kvantumu,
od kojih svaki vazi samo u tom svom odnosu prema svom dru
gom; a taj odnos sacinjava odredenost kvantuma koji postoji
kao takvo jedintsvo. U tome odnosu kvantum ne poseduje ne
ku ravnodusnu nego kvalitativnu odredbu, u toj svojoj spoljas
njosti on se vratio u sebe, u njoj je on to sto jeste.

NAPOMENA 1.
Pojmovna odredenost
matematicke beskonacnosti

Matematicka beskonacnost interesantna je, s jedne strane,

s obzirom na prosirenje matematike i one velike rezultate koji
su postignuti njenim uvodenjem u matematiku; a s druge stra
ne, ona je znacaj na po tome sto matematici jos nije poslo za
rukom da upotrebu beskonacnosti opravda pomocu pojma
(uzimajuci pojam u pravom smislu). Opravdanja se najzad
zasnivaju na tacnosti rezultata, postignutih pomocu one od
redbe, dokazanoj drugim razlozima a ne na jasnosti pred
meta i operacije kojom se rezultati postizu, cak i ako se, na
protiv, sama operacija prizna kao pogresna.
Vec to predstavlja izvesnu nepriliku po sebi 1 za sebe; ta-
kvo postojanje je nenaucno. Ali ono povlaci za sobom takoae
tu stetu sto matematika, ne poznavajuci prirodu tog svog m-
strumenta, nije bila u stanju da odredi obim njegove primene
i da se obezbedi od njegovih zloupotreba, zato sto nije nacisto
sa niegovom metafizikom i kritikom. v
U filozofskom pak pogledu matematicka beskonacnost je
vazna zbog toga sto u stvari njoj u osnovi lezi pojam prave bes-
konainosti, i ona stoji na mnogo visem myou nego ob.cn tako
nazivana metafizicka beskonacnost, sa cneg se stanov.sta c ne
7 flmerke nrotiv one prve. Protiv tih zamerki nauka matematike
cesto se Jpasava samo time sto odbacuje kompetentnost: me-
tafirike tvrdeci da sa tom naukom nema mkakva posla, te aa
e n a ^ e n e p ^ m o v fn e mora obazirati ako samo u s v o j o j v l a -
stitoj o ila sti postupa
L li& fr ^ u tv o m T p ju matema.ickoj beskonaa-
235
 nosti da ospori ili poniSti sjajne rezultate njene upotrebe, a
matematika ne ume da bude nacisto sa metafizikom svoga vla-
stitog pojma, pa otuda ni sa dzvodenjem m etodskih postupaka
koje upotreba beskonacnoga oini nuznim.
Kada bi jedna teSkoca koja mori matematiku bila teSkoca
pojm a uopste, onda bi matematika mogla taj pojam da ostavi
po strani bez oklevanja, ukoliko naime pojam predstavlja ne
sto vise nego samo navodenje suStinskih odredenosti, to jest
razumskih odredaba jedne stvari, a strogost tih odredenosti
ona nije prenebegavala; jer matematika nije neka nauka koja
bi imala posla sa pojmovima svojih predmeta i koja bi razvi-
janjem pojma imala da proizvede njihovu sadrzinu, mada sa
mo pomocu zakljucivanja. Ali kod metode svoje beskonacnosti
matematika nalazi glavnu protivrecnost u samoj vlastitoj me
todi, na kojoj se ona kao nauka uopste zasniva. Jer racun sa
beskonacnim dozvoljava i zahteva metodske postupke koje
matematika pri operacijama sa konacnim velidinama apso
lutno mora da odbaci, a u isto vreme ona obraduje svoje bes-
konadne velicine kao konacna kvanta, pa polaze pravo na to
da kod beskonacnih velicina primenjuje one iste metodske po
stupke koji vaze kod konacnih; jedna od glavnih strana usa-
vrsavanja ove nauke je to sto je za transcendentne odredbe i
njihovu obradu dobilq. formu obicnog racuna.
Kod ove opreke svojih operacija matematika pokazuje da
se rezultati do kojih ona pom ocu njih dolazi potpuno poduda-
raju sa rezultatima koji se postizu pom ocu prave matematicke,
geometrijske i analiticke metode. Ali, to se delom ne odnosi
na sve rezultate, i svrha uvodenja beskonacnoga nije jedino
da se skrati uobicajeni put, vec da se dospe do rezuitata koji
se ovim putem ne mogu postici. Delimice, uspeh sam za sebe
ne opravdava manir puta. Medutim, ovaj manir racunanja sa
beskonacnim pokazuje se otezan izgledom netacnosti koji on
uzima na sebe time sto konacne velicine povecava jedanput za
neku beskonacno malu velicinu, koju u daljoj operaciji delom
zadrzava, a jedan njen deo takode zanemaruje. Taj postupak
sadrzi neobicnost da se njime, bez obzira na priznatu netacnost
dobija rezultat koji je ne samo prilicno tacan i tako blizak da
bi se razlika mogla zanemariti, vec je potpuno taan. Medutim,
u samoj operaciji koja prethodi rezultatu ne moze se biti bez
predstave da poneSto, iako nije ravno nuli, dpak je tako ne-
znatno da se moze zanemariti. Ali, kod onoga sto treba podra-
zumevati pod matematickom odredenoscu potpuno otpada
svaka razlika izmedu neke vece ili manje tacnosti, kao Sto ni
236
 u filozofiji ne moze biti govora o vecoj ili man joj verovatnoci,
vec jedino o istini. lako se metoda i upotreba beskonacnoga
opravdavaju uspehom, nije tako suvisno da se bez obzira na
to zahteva njeno opravdanje, kao sto u pogledu nosa izgleda
suvisno pitati o dokaziu prava da se njime sluzi. Jer kod
matematickog saznanja, kao naucnog saznanja, radi se u sus
tini o dokazu, a i u pogledu rezultata slucaj je takav da strogo
matematicka metoda ne pruza za sve rezultate dokaz uspeha,
koji je medutim ionako samo jedan spoljasnji dokaz.
Vredno je truda da se blize razmotre matematicki pojam
beskonacnoga i oni najznacajniji pokusaji koji su usmereni
na to da se opravda njegova upotreba i da se odstrani ona te-
skoca koja tu metodu tisti. Razmatranje ovih opravdanja i
odredaba matematicki beskonacnoga, koje hocu da izvedem op-
sim ije u ovoj napomeni, bacice u isto vreme najjasniju svet
lost na prirodu samog istinskog pojma i pokazace kako je on
pri tom zamisljan i uziman za osnovu.
Uobicajena definicija matematicki beskonacnoga glasi da
ono predstavlja jednu velicinu iznad. koje ako je odredena
kao beskonacno velika nema vise nikakve vece ili, ako
je odredena kao beskonacno mala nikakve manje velicine,
odnosno koja je u prvom slucaju veca ili u drugom manja od
ma koje velicine. Naravno, u ovoj definiciji nije izrazen
pravi pojam, naprotiv, izrazena je samo ona ista protivrecnost
koja se, kao sto je vec napomenuto, nalazi u beskonacnom
progresu; ali pogledajmo Sta je u toj definiciji sadrzano po sebi.
U matematici se svaka velicina definise da je ona nesto sto
moze biti povecavano i smanjivano, uopste, dakle, neka
ravnodusna granica. Posto pak beskonacno veliko ili besko
nacno malo predstavljaju takvo nesto sto se vise ne moze ni
povecavati ni smanjivati, to ono u stvari nije vise nikakav
kvantum kao takav.
Taj je zakljucak nuzan i neposredan. Medutim, refleksija da
je kvantum prevaziden a u ovoj napomeni ja nazivam kvan
tum uopste, kakav on jeste, konacni kvantum, obicno ne
pada na pamet i za obicno poimanje ona sacinjava teskocu
time sto se zahteva da se kvantum, posto je beskonacan, zami
sli kao nesto ukinuto, kao takvo nesto sto nije kvantum, a
cija kvatitativna odredenost ipak ostaje. .
Da navedemo kako Kant ocenjuje* onu odredbu: on nalazi
da se ona ne podudara sa onim sto se podrazumeva pod bes-
* U primedbi o tezi prve kosmoloSke antinomije, u K r itic i c isto
ga u m a.
237
konacnom celinom. ,,Prema obidnome pojmu beskonacna jeste
ona velicina iznad koje nije moguca nijedna veca (to jest iznad
u toj velicini sadrzane mnozine neke date jedinice); medutim
nijedna mnozina nije najveca, posto se njoj uvek mogu dodati
jedna ili viSe jedinica. Naprotiv, pom ocu jedne beskonacne
celine ne zamislja se kolika je njena velidina, usled cega njen
pojam nije pojam nekog maksim um a (ili minim um a) vec se
pomocu nje zamislja samo njen odnos prema nekoj jedinici
koja se moze uzeti proizvoljno, a s obzirom na koju je ta ce
lina veca nego ma koji broj. Beskonacnost ce biti veca ili
manja, vec prema tome da li ce se ta jedinica shvatiti kao
veca ili manja; ali posto se beskonacnost sastoji jedino u od
nosu prema toj datoj jedinici, to bi ona ostala uvek ista, mada
se time naravno apsolutna velicina celine niposto ne bi sa-
znala.
Kant osuduje kada se beskonacne celine posmatraju kao
neki maksimum, kao neka zavrsena mnozina neke date jedi
nice. Maksimum ili minimum kao takav pokazuje se stalno
kao neki kvantum, neka mnozina. Ko gaji takvo shvatanje ne
moze da odbaci onaj zakljucak koji je naveo Kant, a koji do-
vodi do neke vece ili manje beskonacnosti. Uopste uzev, poSto
se beskonacnost zamiSlja kao kvantum to za nju jos vazi raz
lika vecega ili manjega. Ali, ova kritika ne pogada pojam prave
matematidke beskonacnosti, beskonacne diferencije, jer ova
nije viSe neki konacni kvantum.
Naprotiv, Kantov pojam beskonacnosti, koji on naziva pra-
vim transcendentalnim, glasi da se sukcesivna sinteza jedi
nice u premeravanju jednoga kvantuma nikada ne moze zavr-
siti. Nekii se kvantum uopste pretpostavlja kao dat; taj kvan
tum treba da se sintezom jedinstva moze pretvoriti u neku
brojnost, u jedan kvantum koji se tacno mo2e naznaciti, ali
ta sinteza nikada ne moze biti zavrsena. Time, kao Sto je jasno,
nije izraieno niSta drugo do progres u beskonadnost, samo za-
misljen transcendentalno, to jest zapravo subjektivno i psiho-
loski. DoduSe, kvantum treba da je po sebi zavSen, ali na tran-
scendentalan nacin, naime, u subjektu, koji ga stavlja u neki
odnos prema nekom jedinstvu, nastaje samo takva jedna od
redba kvantuma koja je nezavrsena i apsolutno skopdana sa
jednom onostranoscu. Ovde se, dakle, uopSte zastaje kod pro
tivrecnosti koju sadrzi velicina, ali rasporedena izmedu objekta
i subjekta, tako da objektu pripada ogranidenost a subjektu
prevazilazenje svake odredenosti, koju je shvatio, u rdavu bes
konadnost.
238
 Tome nasuprot, malopre je receno da odredba matema
ticki beskonacnoga odgovara pojmu prave beskonacnosti, i to
kako se ono upotrebljava u visoj analizi; sada treba u iscrp-
nom izlaganju preduzeti uporedivanje obeju odredaba. Sto
se, pre svega, tice pravog beskonacnog kvantuma, on se odre-
dio kao beskonacan u samom sebi; on je ovo buduci da su, kao
sto se pokazalo, na isti nadin prevazideni konacni kvantum ili
kvantum uopste i njegova onostranost, rdava beskonacnost.
Time se prevazideni kvantum vratio u jednostavnost i odnos
prema samom sebi, ali ne samo kao ekstenzivan kvantum, po
sto je on presao u intenzivan kvantum koji svoju odredenost
ima samo po sebi u nekoj spoljasnjoj mnogostrukosti, prema
kojoj je on ipak ravnodusan i od koje treba da se razlikuje.
Beskonacni kvantum, naprotiv, sadrzi u samom sebi prvo spo
ljasnjost i drugo njenu negaciju; tako da on nije vise ma koji
konacni kvantum, nije neka velicinska odredenost koja bi imala
neko postojanje kao kvantum, vec je on prost i stoga postoji
samo kao momenat; on je velicinska odredenost u kvalitativ
no j formi; njegova je beskonacnost u tome da postoji kao neka
kvalitativna odredenost. Tako se kao momenat beskonacni
kvantum nalazi u sustinskom jedinstvu sa svojim drugim, je
dino kao odreden tim svojim drugim, Sto ce reci da on ima
znacenje jedino u odnosu na nesto sto stoji sa njim u srazmeri.
Izvan te srazmere beskonacni je kvantum nula; posto je
upravo kvantum kao takav ravnodusan prema srazmeri, u
njemu ipak treba da se nalazi neka neposredna mirujuca od
redba. Nalazeci se u toj srazmeri samo kao momenat, on nije
nesto za sebe ravnodusno; [nalazeci se ]1 u beskonacnosti kao
bice za sebe, on, posto u isto vreme predstavlja jednu kvanti-
tativnu odredenost, postoji samo kao nesto sto je za jedno (als
ein Fiir-Eines).
Pojam beskonacnoga kako se ovde apstraktno istakao po-
kazace se da lezi u osnovi matematickoj beskonacnosti, i sam
taj pojam postace jasniji kada budemo razmotrili razlicite
stupnjeve izraza kvantuma kao jednog momenta srazmere, od
najnizeg stupnja, na kojem je on u isto vreme jos kvantum
kao takav, pa do vieg, na kojem on dobija znacenje i izraz
prave beskonacne velidine. .
Uzmimo dakle, na prvom mestu, kvantum u srazmeri, kao
2
sto je to razlomljeni broj. Takav razlomak, naprimer ne

' Reci u zagradama je ovde dodao prevodilac. P rim . red.

239
predstavlja neki kvantum kao sto su 1, 2, 3 itd., doduse to je
jedan obican konacni broj, ali ipak nije neposredan kao sto su
celi brojevi, vec je kao razlomak posredno odreden pomocu
dva druga broja, koji su jedan prema drugome brojnost i je
dinstvo, pri cemu jedinstvo takode jeste jedna odredena broj
nost. Ali, ako apstrahujemo od ove njihove blize uzajamne od
redbe, pa ih posmatramo samo prema onom e sto se njima kao
kvantumima desava u kvalitativnoj vezi u kojoj se oni ovde
nalaze, onda su inace 2 i 7 ravnodusni kvantumi; ali posto oni
ovde nastupaju samo kao momenti, kao mom enti jedan dru
goga, pa time kao mom enti necega treceg (kvantuma koji se
zove eksponent), to oni ne vaze neposredno kao 2 i 7, vec samo
shodno njihovoj uzajamnoj odredenosti. Zbog toga se um esto
njih mogu isto tako postaviti 4 i 14, ili 6 i 21 itd. u beskonac
nost. Time dakle oni pooinju da poseduju neki kvalitativan ka-
rakter. Ako bi oni vazili kao prosti kvantumi, onda od 2 i 7 jedan
od njih jeste prosto-naprosto samo 2, a onaj drugi 7; 4, 14, 6,
21 itd. jesu apsolutno nesto drugo nego oni brojevi i, ukoliko
bi predstavljali samo neposredne kvantume, ne mogu biti po-
stavljeni jedni na m esto drugih. Ukoliko pak 2 i 7 ne vaze
prema odredenosti po kojoj predstavljaju takve kvantume,
utoliko je prevazidena njihova ravnodusna granica; oni prema
tome imaju u tom pogledu na sebi momenat beskonacnosti,
posto oni ne samo da zapravo nisu vise oni, vec njihova kvanti
tativna odredenost ostaje, ali ostaje kao neka po sebi bivstvu
juca kvalitativna odredenost, naime prema onome sto oni
vrede u srazmeri. Na njiihova m esta moze biti postavljeno bes
konacno mnogo drugih brojeva, tako da se vrednost razlomka
ne menja onom odredenoscu koju poseduje srazmera.
Medutim, predstavljanje koje beskonacnost poseduje u
nekom brojnom razlomku, joS je nesavrSeno zbog toga sto obe
strane razlomka, 2 i 7, mogu biti izuzeti iz srazmere. i tada
predstavljaju obicne ravnoduSne kvante; njhov odnos, da budu
u srazmeri i da su momenti, za njih je nesto spoljasnje i ravno
dusno. Isto tako je sam njihov odnos jedan obican kvantum,
eksponent srazmere.
Slova kojima se u optoj aritmetici operiSe, ta najbliza
opstost u koju se brojevi uznose, nemaju svojstvo da pred
stavljaju jednu odredenu brojnu vrednost; ona su samo opSti
znaci i neodredene mogucnosti svake odredene vrednosti. Otu
da izgleda da razlomak predstavlja zgodniji izraz besko-
b
nacnoga, jer a i b izuzeti iz njihovog uzajamnog odnosa ostaju
240
neodredeni, pa i kao odvojeni nemaju neku posebnu vlastitu
vrednost. Ali, ta su slova, doduse, postavljena kao neodre-
dene velicine; medutim, njihov je smisao da bude ma koji ko-
nacan kvantum. Prema tome, posto su ona doduse opste pred
stave, ali samo odredenog broja, to je za njih isto tako sve
jedno sto se nalaze u srazmeri, te izvan srazmere ona zadrza-
vaju tu vrednost.
Ako jos blize razmcLrimo sta se u srazmeri nalazi, onda
ona u sebi poseduje obe odredbe: prvo, sto predstavlja jedan
kvantum, a na drugom mestu ovaj nije kao neki neposredni
kvantum, vec kvantum koji u sebi ima kvalitativnu suprotnost;
u isto vreme u njemu ostaje onaj odredeni, ravnodusni kvan
tum time sto se on iz svog drugobivstva, iz suprotnosti vratio
u sebe, usled cega takode predstavlja nesto beskonacno. Obe
ove odredbe pokazuju se u sledecoj poznatoj formi, razvijene
u svojoj uzajamnoj razlici.

Razlomak moze da se izrazi kao 0,285714 . . . , -

7 1-a
kao 1 + a + a i + a 3 itd. Na taj nacin razlomak je kao neki bez-
konacan red; sam razlomak znaci zbir ili njegov konacni izraz.
Ako uporedimo oba izraza, onda ga jedan od njih, beskonacni
red, ne predstavlja vise kao srazmeru vec, s obzirom da je on
jedan kvantum, kao neku mnozinu takvih kvantuma koji pri-
dolaze jedan uz drugi, kao neku brojnost. Sto se velicine,
koje treba da ga sacinjavaju kao broj, sastoje i same opet iz
decimalnih razlomaka, dakle iz srazmera, do toga nam ovde
nije stalo; jer ta se okolnost odnosi na posebnu vrstu jedinstva
tih velicina, a ne na njih, ukoliko one konstituisu brojnost;
kao sto i neki celi broj decimalnog sistema koji se sastoji iz
vise cifara vazi kao neka brojnost, i ne gleda se na to sto se
on sastoji iz proizvoda jednog broja i broja deset i njegovih
potencija. Isto onako kao sto ovde ni do toga nije stalo sto

postoje drugi razlomci osim koji je uzet za primer, a koji,

pretvoreni u decimalne razlomke, ne daju jedan beskonacni

red; medutim, svaki razlomak moze za brojni sistem druge je
dinice da se izrazi kao takav red.
Posto pak u beskonacnom redu koji treba da prikaze raz
lomak kao brojnost iscezava to da on predstavlja srazmeru,
onda iscezava takode i ta strana po kojoj je razlomak, kao
sto je malocas pokazano, ima u sebi beskonacnost. Ali, besko-
16 241
naCnost je uSla u njega na jedan drugi nacin; sam red je, na
ime, beskonacan.
Kakva je pak beskonacnost reda jasno je samo od sebe;
to je rdava beskonadnost progresa. Red sadrii u sebi i izlaze
tu protivrednost da neSto sto predstavlja neku srazmeru i ima
u sebi kvalitativnu prirodu pokazuje kao nesrazmerno, kao
neki prost kvantum, kao brojnost. Posledica toga je Sto na
brojnosti koja je izrazena u redu uvek neSto nedostaje, tako
da se ono sto je postavljeno uvek mora prevazilazi ti, da bi
se postigla trazena odredenost. Zakon napredovanja je poznat,
on lezi u odredbi kvantuma, koja je sadrzana u razlomku, i u
prirodi forme u kojoj ona treba da se izrazi. Brojnost se zaista
moze produZavanjem reda uciniti toliko tadnom koliko nam je
potrebno; ali prikazivanje tim produzavanjem reda uvek ostaje
samo neko trebanje; ono je skopdano sa jednom onostranoscu
koja se ne moze prevazici, jer izrazavati kao brojnost nesto
sto pociva na kvalitativnoj odredenosti predstavlja trajnu pro
tivrecnost.
U tom beskonacnom redu stvarno postoji ona netacnost
koja se na pravoj matematickoj beskonadnosti javlja samo
prividno. Obe ove vrste matematidkog beskonacnog isto se
tako ne smeju pobrkati kao ni obe vrste filozofske beskonac
nosti. Pri izlaganju prave matematidke beskonadnosti u po
cetku je upotrebljavana forma reda, ili je takode u novije doba
ponovo ozivotvorena. Ali za pravu matematicku beskonacnost
ta forma nije potrebna; naprotiv, beskonacnost beskonacnoga
reda sustinski se razlikuje od matematidke beskonacnosti, kao
sto ce se pokazati u sledecem izlaganju. Stavise, beskonacnost
reda cak zaostaje za izrazom razlomka.
Beskonacni red naime sadrzi u sebi rdavu beskonacnost,
jer ono sto red treba da izrazi ostaje jedno trebanje, a ono sto
on izrazava skopdano je sa jednom onostranoscu koja ne isce
zava, i razlikuje se od onoga sto treba da bude izrazeno. Besko
nacni red je beskonacan ne zbog clanova koji su postavljeni,
vec zbog toga Sto su oni nepotpuni, zbog toga Sto se ono drugo,
koje suStinski pripada njima, nalazi s one strane beskonacnog
reda; ono Sto se u njemu nalazi, a postavljenih Clanova moze
biti koliko mu drago, jeste samo neSto konaCno, u pravom smi
slu, postavljeno kao konadno, to jest kao takvo koje nije ono
sto treba da bude. Ali, nasuprot tome, ono Sto se naziva konac-
nim izrazom ili zbirom takvog reda jeste bez mane; taj izraz
sadrzi u potpunosti onu vrednost koja se redom samo trazi;
onostranost je vracena iz bekstva; ono Sto taj izraz jeste i ono
sto on treba da bude nisu odvojeni, ved su isto.
242
 Ono cime se to dvoje razlikuje lezi, tacnije, neposredno u
tome Sto se ono Sto je negativno nalazi u beskonacnome redu
izvan njegovih clanova koji su dati, poSto oni imaju vrednosti
samo kao delovi brojnosti. Naprotiv, u konacnom izrazu koji
predstavlja jednu srazmeru ono Sto je negativno imanentno je
kao uzajamna odredenost strana srazmere koja predstavlja
izvesnu povracenost u sebe, jedinstvo koje se odnosi na sebe,
kao negacija negacije (obe strane srazmere postoje samo kao
momenti), usled dega u sebi poseduje odredbu beskonacnosti.
U stvari, dakle ili koji se obicno nazivaju zbirom pred-
' 1-a
stavljaju jednu srazmeru; i taj takozvani konacni izraz jeste
pravi beskonacni izraz. Naprotiv, beskonacni red jeste uistinu
zbir; njegova je svrha da u formi zbira prikaze ono sto sraz-
mera jeste po sebi, a postojeci clanovi reda ne postoje kao
clanovi srazmere, vec kao clanovi jednog agregata. Beskonacni
red je osim toga stavise konacan izraz, jer on predstavlja ne-
potpuni agregat i u suStini ostaje neSto manjkavo. On je, pre
ma onome sto se u njemu nalazi, jedan odredeni kvantum, ali
u isto vreme jedan manji kvantum nego sto on treba da bude;
potom, i ono sto mu nedostaje predstavlja jedan odredeni
kvantum; taj njegov deo koji nedostaje predstavlja u stvari
ono sto se kod reda zove beskonacno, prema iskljucivo for-
malnoj strand, da je on neSto sto nedostaje, neko nebice; prema
svojoj sadrzini taj je deo jedan konacan kvantum. Tek ono
sto u redu postoji, zajedno sa onim sto tome redu nedostaje,
sacinjava ono sto je razlomak, odredeni kvantum, sto on isto
tako treba da bude, ali sto nije u stanju da bude. Pod recju
beskonacan, cak u beskonacnom redu obicno se zamislja nesto
uzviseno i sveto; to je jedna vrsta praznoverja, praznoverje
razuma; mi smo, naprotiv, videli kako se ono redukuje na od
redbu nesavrsenosti.
Sto postoje, moze se uz to primetiti, beskonacni redovi
koji se ne mogu sabirati, to je u pogledu fonne reda uopSte
jedna spoljasnja i slucajna okolnost. Za razliku od onih koji
se mogu sabirati, oni sadrze u sebi neku visu vrstu beskonac
nosti, naime neki inkomenzurabilitet ili nemogucnost da se
ona kvantitativna srazmera koja se u njima nalazi, prikaze
kao kvantum pa bilo i kao razlomak; ali forma reda kao takva,
koju oni imaju, sadrzi u sebi istu odredbu rdave beskonac
nosti koja se nalazi u sabirljivom redu.
Ono obrtanje u pogledu izraza koje smo malocas prime-
tili na razlomku i kod njegovog reda takode postoji, ukoliko
16* 243
je m atematicko beskonacno naime ne beskonacno koje
smo malocas spomenuli vec pravo beskonacno nazvano
relativnim beskonacnim, dok je nasuprot tome obicno meta-
jizicko beskonadno, pod dim se podrazumeva apstraktno,
rdavo beskonadno, nazvano apsolutnim. U stvari je stavise to
metafizicko beskonadno samo relativno, jer se negacija koju
ono izrazava nalazi u suprotnosti jedne granice samo tako
sto ta granica i dalje postoji izvan njega i ono je ne prevazilazi;
naprotiv, matematicko beskonadno je zaista u sebi prevazislo
konacnu granicu, jer je njena onostranost ujedinjena sa njom.
U smislu u kome je pokazano da takozvani zbir ili konacni
izraz jednog beskonacnog reda treba naprotiv smatrati kao
beskonadni izraz, znadajno je da je Spinoza postavio pojam
prave beskonadnosti nasuprot pojmu raave beskonadnosti i
objasnio ga primerima. Njegov pojam najbolje ce se osvetliti
time sto cu ja na ovo moje izlaganje nadovezati ono sto on
sam o tome kaze.
Spinoza definise ono sto je beskonacno pre svega kao
apsolutnu afirmaciju egzistencije neke prirode, a ono konadno
naprotiv definise kao odredenost, kao odricanje. Apsolutnu
afirmaciju jedne egzistencije treba naime shvatiti kao njen
odnos prema samoj sebi, tako da ne postoji na osnovu toga
sto postoji nesto drugo; konadno, naprotiv, predstavlja odri
canje, neko prestajanje kao odnos prema necem drugom koje
pocinje izvan njega. Doduse, apsolutna afirmacija jedne egzi
stencije ne iscrpljuje pojam beskonacnosti; on podrazumeva
da je beskonadnost afirmacija ne kao neposredna vec samo
kao ponovo uspostavljena putem refleksije drugoga u samo
sebe, ili kao negacija onoga sto je negativno. Ali, kod Spinoze
supstancija i njeno apsolutno jedinstvo imaju formu nepo-
kretnog jedinstva, to jest ne jedinstva koje se posreduje sa
mim sobom, formu takve krutosti u kojoj se jos ne nalazi po
jam negativnog jedinstva samstva, subjektiviteta.
Matematicki primer kojim Spinoza objasnjava pravu bes
konadnost (Epist. XXIX) jeste prostor izmedu dva nejednaka
lo-uga od kojih se jedan nalazi u drugome ne dodirujuci ga,
i koji nisu koncentricni. Kako izgleda, Spinoza je pridavao
veliku vaznost ovoj figuri i tome pojmu za koji je ona upo-
trebljena kao primer, tako da je uzeo za m oto svoje Etike.
Matematicari, kaze on, zakljucuju da su sve nejednakosti koje
su moguce u takvom jednom prostoru beskonacne, ne na osno
vu beskonadne mnozine delova, jer je njegova velicina odre
dena i ogranicena i ja mogu da postavim vece ili manje takve
prostore, vec zato sto priroda stvari prevazilazi svaku odre-
244
denost. Kao sto se vidi, Spinoza odbacuje onu predstavu
0 beskonacnome po kojoj se ono zamislja kao mnozina ili kao
red koji nije zavrSen, pa napominje da se ovde na prostoru tog
primera beskonacno ne nalazi s one strane, vec da je nepo
sredno dato i potpuno; taj je prostor nesto ograniceno, ali
zbog toga je nesto beskonacno, jer priroda stvari prevazilazi
svaku odredenost, jer se velicinska odredba koja se u njemu
nalazi ne moze u isto vreme predstaviti kao neki kvantum, ili,
prema gomjem Kantovom izrazu, sinteziranje se ne moze za-
vrsiti u nekom diskretnom kvantumu. Kako uopste
suprotnost izmedu kontinuiranog i diskretnog kvantuma do-
vodi do beskonacnoga bice izloieno u jednoj docnijoj napo
meni. Ono beskonacno jednog reda Spinoza zove besko
nacno imaginative, a beskonacno kao odnos prema samom sebi
beskonacno misljenja ili infinitum actu. Ono je, naime, actu,
ono je stvarno beskonacno, jer je u sebi zavrseno i neposredno
dato. Tako red 0,285714. . . ili 7 + a + a7 + a3 + .. . pred-
stavlia beskonacno samo uobrazilje ili mnenja; jer ono nema
nikakve stvarnosti, njemu apsolutno nesto nedostaje; napro-
2 1
tiv ili ieste stvarno, ne samo ono sto red u svojim posto-
7 /-a
jecim clanovima jeste, vec uz to joS ono sto njemu nedostaje,
sto on samo treba da bude. ili predstavljaju isto tako
7 1-a
neku konacnu velicinu kao Spinozin prostor, koji je zatvoren
izmedu dva kruga, i njegove nejednakosti, pa kao taj prostor
1 oni se mogu povecati ili smanjiti. Ali time se ne pokazuje
besmislenost neke vece ili manje beskonacnosti; jer taj kvan
tum celine nista se ne tice srazmere njegovih momenata, pri
rode stvari, to jest kvalitativne velicinske odredbe; ono Sto se
nalazi u beskonacnome redu isto je tako jedan konacan kvan
tum, ali pored toga jos nesto manjkavo. Uobrazilja medu
tim zastaje kod kvantuma kao takvog i ne pomislja na kvalita-
tivni odnos koji sacinjava osnov postojeceg inkomenzurabi-
liteta.
Inkomenzurabilitet koji se nalazi u Spinozinoni primeru
obuhvata u sebi uopste funkcije krivih linija i blize dovodi do
onog beskonacnog koje je matematika uvela kod takvih un -
cija, uopste kod funkcija promenljivih velicina, i koje pre
stavlja pravo matematicko, kvalitativno, beskonacno oje je i
Spinoza zamisljao. Tu dredbu treba ovde blize ispitati.
245
 Sto se tide, pre svega, tako vaine kategorije promenljivo-
sti pod kojom se shvataju one velidine koje su u odnosu u
onim funkcijama, one pre svega ne mogu biti promenljive u
istom sm islu kao brojevi 2 i 7 u ra zlo m k u y , poSto je moguce

da se umesto njih stave isto tako drugi brojevi, 4 i 14, 6 i 21

i tako dalje u beskonadnost, a da se ne promeni vrednost koja
je postavljena u razlomku. Tako se u tim pre mo2e staviti
b
umesto a i b ma koji drugi broj, a da se ne promeni ono sto
razlomak treba da izrazi. Samo u sm islu da se takode ume-
b
sto x i y jedne funkcije moze staviti jedna beskonacna, to jest
neiscipna mnozina brojeva, a i b su isto tako promenljive veli
dine kao ono x i y. Zbog toga je izraz prom enljive velicine vrlo
nejasan i nesrecno izabran za velicinske odredbe ciji interes
i nadin obrade leze u nedem sasvim drugom, a ne u njihovoj
prostoj promenljivosti.
Da bismo objasnili u cemu lezii prava odredba momenta
jedne funkcije kojima se bavi viSa analiza, moracemo joS jed
nom da pregledamo stupnjeve na koje sm o skrenuli paznju.
2 d
U ili 2 i 7 jesu svaka za sebe odredeni kvantumi i odnos
7 b
za njih nije bitan; a i b treba isto tako da predstavljaju takve
kvantume koji takode izvan srazmere ostaju ono Sto su. Osim
. 2 ... a
toga l hi predstavljaju jedan utvrdeni kvantum jedan kvo-
cijent; srazmera sadinjava jednu brojnost (Anzahl), diju je-
dinicu izrazava imenitelj, a brojnost te jedinice izraiava bro-
jitelj ili obrnuto; dak i kada 4 i 14 itd. stupe na m esto 2 i 7
srazmera ostaje takode kao kvantum ista. Medutim, to se sus-

tinskii menja, na primer, u funkciji ^ = p; doduSe, tu x i y

imaju taj smisao Sto mogu predstavljati odredene kvantume;

ali jedan odredeni kvocijent imaju samo x i y 2, a ne x i y. Time
pre svega ove strane srazmere, x i y, ne samo da nisu neki od
redeni kvantum, vec, na drugom mestu, njihova srazmera nije
246
neki nepromenljiyi kvantum (niti se pri tom zamislja neki
takav kao kod a i b), nije neki stalni kvocijent, vec je kvoci
jent kao kvantum potpuno promeni jiv. A to dolazi samo otuda
sto x ne stoji u srazmeri prema y, vec prema kvadratu od y.
Srazmera jedne velidine prema potenciji nije neki kvantum,
vec je u suStini kvalitativna srazmera; srazmera potencije je
ste ona okolnost koju treba posmatrati kao osnovnu odredbu.
U funkciji prave linije y = ax, medutim, = a jeste

jedan obican razlomak i kvocijent; stoga je ta funkcija samo

formalno jedna funkcija promenljivih velicina, ili x i y su ovde
ono sto su a i b u , oni se ne nalaze u onoj odredbi u kojoj

ih posmatra diferencijalni i integralni racun. Zbog narocite

prirode promenljivih velicina u ovome nacinu posmatranja
bilo bi svrsishodno da se za njih uvede ne samo neko narocito
ime vec i drugacija oznacenja od obicnih oznacenja nepoznatih
velicina u svakoj konacnoj, odredenoj ili neodredenoj jedna-
cini; zbog njihove bitne razlike od takvih prosto nepoznatih
velicina koje predstavljaju po sebi potpuno odredene kvantume
ili neki odredeni obim odredenih kvantuma. Takode je
samo nedostatak svesti o osobenosti onoga sto sacinjava zna
caj viSe analize i sto je izazvalo potrebu za diferencijalnim
racunom i njegov pronalazak, da se funkcije prvoga stepena
kao sto je jecinacina prave linije uzimaju za sebe u obradu
tim racunom; svoj udeo u takvom formalizmu ima osim toga
ono nerazumevanje po kome se veruje da se po sebi oprav-
dani zahtev uopstavanja jedne metode moze ispuniti time sto
se izostavlja ona specificna odredenost na kojoj se zasniva ta
potreba, tako da se smatra kao da se u ovoj oblasti radi samo
o promenljivim velicinama uopste. Zaista bi u razmatranjima
ovih predmeta kao i u njihovoj obradi bilo ustedeno mnogo
formalizama da se uvidelo da se ono ne odnosi na promenljive
velidine kao takve, vec na odredbe potencija.
Ali, postoji jos jedan vdsi stupanj na kome se matema
ticko beskonacno istice u svojoj osobenosti. U svakoj jedna-
cini u kojoj su x i y postavljeni pre svega kao odredeni nekom
srazmerom potencija, potrebno je da x i y kao takvi jos znace
kvantume; to se pak znacenje potpuno gubi u takozvanim
beskonacno malim diferendjama, dx, dy ne predstavljaju vise
nikakve kvantume, niti treba to da znace, vec neko znacenje
imaju samo u svom odnosu, neki smisao samo kao momenti.
247
Oni nisu viSe nesto, uzevSi to nesto kao kvantum, nisu konacne
diferencije; ali oni nisu ni nista, nisu nula bez odredbe. Izvan
svoje srazmere oni predstavljaju iis te nule, ali oni treba da
se shvate samo kao momenti srazmere, kao odredbe diferen-

cijalnog koeficijenta
dy
U tome pojmu beskonacnoga kvantum je doista dovrsen
u jednom kvalitativnom postojanju; on je postavljen kao
stvarno beskonacan; prevaziden je ne samo kao ovaj ili onaj
kvantum, vec kao kvantum uopSte. Ali kvantitativna odrede
nost kao elemenat kvanta ostaje princip, ili, kao sto se takode
reklo, ostaje u svome prvom pojmu.
Protiv toga pojma usmeren je svaki napad koji je izvrsen
na osnovnu matematicku odredbu ovog beskonacnog, diferen-
cijalnog i integralnog racuna. Pogresne predstave samih mate-
maticara bile su povod sto taj pojam nije priznat; a pre svega
krivica za te napade pada na nesposobnost da se taj predmet
opravdava kao pojam. Medutim, kao sto je gore pomenuto,
matematika ne moze ovde taj pojam da zaobide; jer kao mate
matika beskonacnoga ona se ne ogranicava na konacnu odre
denost svojih predmeta, kao sto se u cistoj matematici pro
stor i broj i njihove odredbe posmatraju i dovode u uzajamnu
vezu samo s obzirom na njihovu konacnost ; vec ona svaku
odredbu koju je otuda uzela i obradila prenosi u identitet sa
njenom suprotnom odredbom, kao Sto, na primer, krivu liniju
pretvara u pravu, krug u poligon itd. Stoga one operacije koje
ona sebi dopusta kao diferencijalni i integralni racun potpuno
protivrece prirodi cisto konacnih odredaba i njihovih odnosa,
i zbog toga bi imale svoje opravdanje jedino u pojmu.
Kada se matematika beskonacnoga pridrzavala toga da
one kvantitativne odredbe predstavljaju iscezavajuce velicine,
to jest takve koje ne predstavljaju nikakav kvantum viSe, ali
da nisu ni nista, vec da jos predstavljaju neku odredenost na
suprot drugome, onda niSta nije izgledalo jasnije od toga da
izmedu bica i nicega nema nikakvog takvog srednjeg stanja,
kako su ga nazivali. Kako stvar stoji sa ovom zamerkom
i sa takozvanim srednjim stanjem, to je pokazano vec gore kod
kategorije postajanja, u napomeni 4. Svakako, jedinstvo bica
i nicega ne predstavlja neko stanje; stanje bi predstavljalo
jednu odredbu bica i nicega u koju bi ti momenti mogli da za-
padnu samo slucajno, tako reci kao u neku bolest ili spoljasnju
afekciju, blagodareci pogresnome miSljenju; vec ta sredina

248
 i to jedinstvo, iscezavanje ili isto tako postajanje jesu, napro
tiv, jedino njihova istina.
Ono sto je beskonacno, receno je osim toga, ne moze se
uporedivati kao nesto sto moze biti vece ili manie; stoga ne
moze postojati neka srazmera beskonacnih prema beskonacni-
ma niti poretci ili digniteti onoga sto je beskonacno, kakve se
razlike izmedu beskonacnih diferencija javljaju u nauci o njima.
U osnovi ove zamerke koju smo vec spominjali stalno lezi
predstava da tu treba da je rec o kvantumima koji se kao kvan
tumi uporeduju; da one odredbe koje vise ne predstavljaju
nikakve kvantume ne mogu stajati ni u kakvim srazmerama
jedne prema drugima. Medutim, ono sto postoji samo u sraz
meri nije, naprotiv, nikakav kvantum; kvantum predstavlja
takvu odredbu koja izvan svoje srazmere ima jedno potpuno
ravnodusno postojanje i kojoj je njena razlika od necega dru
gog ravnodusna, a nasuprot tome ono sto je kvalitativno jeste
samo ono sto ono jeste u svojoj razlici od neceg drugog. Stoga
se one beskonacne velicine ne samo mogu uporedivati, vec one
postoje samo kao momenti poredenja, kao momenti srazmere.
Navescu najvaznije definicije koje su o tome beskonac
nome date u matematici; iz njih ce se jasno videti da im u
osnovi lezi misao o stvari u saglasnosti sa pojmom koji je
ovde razvijen, ali da tu misao njihovi tvorci nisu obrazlozili
kao pojam, te su im u primeni bila opet potrebna sredstva
koja protivrece njihovoj boljoj stvari.
Ta misao ne moze biti pravilnije definisana nego sto je to
ucinio Njutn. Ja cu pri tome da odvojim one odredbe koje pri-
padaju predstavi kretanja i brzine (od koje je Njutn pogla-
vito uzeo naziv fluksije), posto se u njima ta misao ne pojav
ljuje u potrebnoj apstraktnosti, vec konkretno, pomesana sa
nebitnim formama. Te fluksije Njutn objasnjava u tom smislu
(Princ. mathem. phil. nat. L. 1. Lemma XI. Schol.) sto ne pod
razumeva nedeljive [delove]1 jedna forma kojom su se
sluzili raniji matematicari, Cavalieri2 i drugi, i koja sadrzi u
sebi pojam jednog po sebi odredenog kvantuma, vec deijive
[delove]1 koji iscezavaju. Osim toga ne zbirove 1 srazmere o
redenih delova, vec granice (limites) zbirova i srazmera. Stav
lja se prigovor da iscezavajuce velicine nemaju nikakvu po-
slednju srazmeru, jer pre no sto one isceznu ona nije pos e

1 Rec delove dodao je prevodilac. ^

2 Cavalieri, Francesco Bonaventura (1598 7^ 5 . Exer-
tike u Bolonji G e o m e tria in d iv isib iliu m co n tm u o ru m nova, 165b, L x
c ita tio n e s g e o m e tric a e , 1647.
249
nja, a kada one iSceznu, ona viSe ne postoji. Medutim, pod sraz-
merom dSdezavajucih velicina treba razumeti srazmeru ne
pre no sto one iSdeznu niti posle toga, vec onu sa kojom one
iSdezavaju ( quacum evanescunt). Isto tako, prva srazmera ve
licina koje postaju jeste ona sa kojom one postaju.
Prema tadaSnjem stanju naucne m etode bilo je samo
objaSnjeno Sta treba razumeti pod jednim izrazom; medutim,
da pod tim izrazom treba razumeti ovo ili ono, to je zapravo
neka subjektivna pretpostavka ili takode neki istorijski zahtev,
pri cemu se ne dokazuje da je takav jedan pojam nuzan po
sebi i za sebe i da poseduje unutraSnju istinu. Ali, ono Sto je
navedeno pokazuje da pojam koji je Njutn postavio odgovara
nacinu na koji je u gom jem izlaganju beskonana velicina
proizaSla iz refleksije kvantuma u sebe. To su velicine koje su
shvacene u njihovom iScezavanju, to jest koje nisu viSe kvan
tumi; osim toga nisu viSe srazmere odredenih delova, vec gra
nice srazmere. Dakle, treba da iSceznu ne samo kvantumi za
sebe, strane srazmere, vec sa njima i srazmera ukoliko bi pred-
stavljala neki kvantum; granica srazmere velicina jeste ta u
kojoj srazmera i postoji i ne postoji, tacnije to znaci u
kojoj je kvantum iScezao, pa se time srazmera odrzala samo
kao kvalitativna razmera kvantiteta, a njene strane isto tako
kao kvalitativni mom enti kvantiteta. Njutn dodaje da iz
toga Sto postoje poslednje srazmere iScezavajucih velicina ne
treba zakljuciti da postoje poslednje velicine, nedeljive. To
bi, naime, opet predstavljalo izvesno odstupanje od apstraktne
srazmere na takve njene strane koje bi navodno imale izvesnu
vrednost za sebe izvan svoje veze, kao ono Sto je nedeljivo, kao
neSto Sto bi bilo jedinica, neSto besrazmemo.
Protiv ovog nerazumevanja Njutn uz to napominje da po
slednje srazmere ne predstavljaju srazmere poslednjih veli
cina, vec granice kojima su blize srazmere velicina koje bez
granice opadaju nego ma koja data, to jest konafina razlika,
ali granica koju one ne prekoracuju, tako da bi se pretvorile u
niSta. Pod poslednjim velicinama mogle bi se, kao Sto je
receno, razumeti nedeljive velicine ili jedinice. Ali, iz defini
cije poslednje srazmere odstranjena je ne samo predstava rav-
noduSne jedinice, onoga Sto je liSeno srazmere, vec i predstava
konacnoga kvantuma. Medutim, kada bi se zahtevana odredba
razvila u pojam jedne velicinske odredbe koja predstavlja pot
puno samo momenat srazmere, onda ne bi bili potrebni niti
opadanje bez granice, u Sta Njutn premeSta kvantum, a Sto

250
 izrazava samo progres u beskonacnost, niti odredba deljivosti
koja ovde nema vise nikakvog neposrednog znacaj a.
S obzirom na odrzanje srazmere u iscezavanja kvanata
javlja se (drugde, kao u: Carnot': Reflexions sur la Metaphysi
que da Calcul Infinitesimal) izraz da dscezavajuce velicine
na osnovu zakona kontinuiteta jos zadrzavaju onu srazmeru,
iz koje proizlaze, pre nego Sto isceznu. Ta predstava izrazava
pravu prirodu stvari ukoliko se ne podrazumeva kontinuitet
koji kvantum poseduje u beskonacnom progresu, da se u svo
me iScezavanju tako kontinuira da u njegovoj onostranosti
opet nastaje samo jedan konacni kvantum, jedan novi clan
reda; medutim, svako neprekidno napredovanje uvek se za-
miSlja tako da vrednosti na koje se u njemu nailazi jos pred
stavljaju konacne kvantume. Naprotiv, u prelazu koji vodi u
pravu beskonacnost srazmera je kontinuirana; ta je srazmera
toliko kontinuirana i u toj se meri odrzava, da se taj prelaz
sastoji cak jedino u tome da se srazmera potpuno istakne i
da se ucini da iscezne odredba koja je lisena srazmere sto
ce reci da kvantum koji predstavlja stranu srazmere jos pred
stavlja kvantum cak i kada se stavi izvan tog odnosa. Uto
liko to ciscenje kvantitativne srazmere nije nista drugo nego
kad se pojm i neko empiricko postojanje. Ciscenjem se kvanti
tativna srazmera uzdize iznad sebe tako da njen pojam dobija
one iste odredbe kao i sama ona, ali shvacene u njihovoj su-
stastvenosti i u jedinstvu pojma, u kome su one izgubile svoje
ravnodusno, bespojmovno postojanje.
Isto je tako interesantna druga forma Njutnovog izlaganja
velicina o kojima je rec, naime kao proizvodnih velicina ili
principa. Jedna proizvedena velicina (genita) jeste proizvod
ili kvocijent, korenovi, pravougaonici, kvadrati, takode strane
pravougaonika, kvadrata, uopste konacna velicina. Ako
je neko posmatra kao promenljivu, kako ona, u neprekidnom
kretanju i toku raste ili opada, onda on pod imenom mome
nata razume njene momentane inkremente ili dekremente.
Ali ovi ne treba da se smatraju za delice odredene velicine
(particulae finitae). Takvi delioi nisu i sami momenti, vec
su velicine proizvedene iz momenata; naprotiv, pod njima tre
ba razumeti postajuce principe ili osnove konacnih yelicina.<<
Tu se kvantum sam od sebe razlikuje: kakav je kao neki
proizvod, ili postojece, i kakav je u svome postajanju, u svome
osnovu i principu, sto ce reci kakav je u svome pojmu, 1 1 ,
i Carnot, Lazare Nicolas Marguerite, Grof (17531823), franc mate-
m a t i c a ^ i t i c a r i vojni zapovednik, .orgamzator pobede republikan
skih armija. P rim . red.
251
je ovde isto, u svojoj kvalitativnoj odredbi; u kvalitativnoj
odredbe su kvantitativne razlike, beskonacni inkrementi ili
dekrementi samo momenti; tek ono Sto je postalo jeste ono
sto je preslo u ravnodusnost postojanja i u spoljaSnjost, kvan
tum. Ali, ako filozofija istinitog pojma mora da prizna ove
odredbe beskonaonog koje su navedene s obzirom na inkre-
mente ili dekremente, onda se takode odmah mora primetiti
da same forme inkremenata itd. padaju unutar kategorije ne-
posrednog kvantuma i spomenutog neprekidnog napredo-
vanja; i stavise predstave o inkrementu, prirastaju, povecanju
a:a za dx ili i itd. moraju se posmatrati kao osnovno zlo koje
se nalaze u metodama kao trajna sm etnja da se iz predstave
obicnoga kvantuma jasno istakne odredba kvalitativnog mo
menta kvantiteta.
Predstava o beskonacno malim velicinama, koja se skriva
takode u samom inkrementu ili dekrementu, daleko zaostaje
za navedenim odredbama. Prema toj predstavi beskonacno
male velicine su navodno takve da se one mogu ne samo zane-
marivati naspram konacnih velicina, vec se takode njihovi visi
redovi mogu zanemarivati naspram njihovih nizih redova, ili
cak proizvodi iz vise njih naspram jedne pojedinacne. Kod
Lajbnica se upadljivije istice postulat toga zanemarivanja koji
se isto tako pojavljuje kod ranijih pronalazaca metoda koje
se odnose na te velicine. Uglavnom zanemarivanje daje tome
racunu, pored dobiti u ugodnosti, i izgled netacnosti i izricite
nepravilnosti u nacinu njegove operacije. Volf je pokusao
da objasni to zanemarivanje na svoj nacin, da bi stvari popu-
larisao, tj. da bi sam pojam pom utio i na njegovo m esto sta-
vio nepravilno culne predstave. On naime uporeduje zanema
rivanje beskonacnih diferencija visega reda prema onima ni-
zega reda sa postupkom geometi'a koji pri merenju visine ne
koga brega nije bio nimalo netacniji ako je pri tome vetar sa
vrha toga brega oduvao neko zm o peska, ili sa zanemariva-
njem visine kuca i tornjeva pri proracunavanju mesecevih
pomracenja (Element. Mathes. univ. Tom. I. El. Analvs. math.
P. II. C. I. s. Schol.)
Ako prostodusnost obicnog ljudskog razuma dozvoljava
takvu jednu netacnost, ipak su nasuprot tome svi geometri tu
predstavu odbacili. Jasno je samo od sebe da u nauci matema
tike ni u kom slucaju nije rec o nekoj takvoj empirickoj netac
nosti, vec da se matematicko merenje pomocu operacija racu
nanja ili pomocu konstrukoija i geometrijskih dokaza potpuno
razlikuje od zemljomerstva, to jest od merenja empirickih li-
252
 nija, figura itd. Kao sto je gore navedeno, analiticari pokazuju
putem uporedivanja rezultata da je jedan isti kao ii drugi, pa
bilo da se do njega dolazi strogo geometrijskim putem, bilo
metodom beskonacnih diferencija, i da pri tome apsolutno ne
postoji neka veca ili manja tacnost. I razume se samo po sebi
da iz nekog postupanja koje bi bilo netacno ni u kom slucaju
ne moze proizaci neki apsolutno tacan rezultat. Pa ipak, na
drugoj strani, samo postupanje se opet ne moze lisiti onog za-
nemarivanja iz razloga beznacajnosti bez obzira na protes-
tovanje protiv navedenog nacina njegovog opravdanja. I u
tome se sastoji ona teskoca oko koje se analiticari trude, da bi
objasnili i odstranili besmislenost koja se nalazi u njoj.
U tom pogledu treba navesti pre svega Ojlerovu' misao.
Uzimajuci za osnovu opstu Njutnovu definiciju, Ojler nastoji
na tome da se u diferencijalnom racunu posmatraju srazmere
inkremenata jedne velicine, a da se beskonacna diferencija kao
takva posmatra sasvim kao nula (Institut. Calc, differente. P.
I. C. III). Kako to treba razumeti, vidi se iz onog sto je
prethodilo; beskonacna diferencija predstavlja samo nulu
kvantuma, ne neku kvalitativnu nulu, vec kao nula kvantuma
ona je naprotiv samo cist momenat srazmere. Ona nije neka
razlika u velicini; ali zbog toga je, s jedne strane, uopste po-
gresno da se oni momenti koji se nazivaju beskonacno malim
velicinama izrazavaju takode kao inkrementi ili dekrementi,
i kao diferencije. Ovoj odredbi lezi u osnovi to da uz konacnu
velicinu koja najpre postoji nesto pridolazi ili se od nje odu-
zima, da se obavlja neko oduzimanje ili sabiranje, neka arit-
meticka, spoljasnja operacija. Medutim, treba smatrati da je
prelaz od funkcije promenljive velicine u njen diferencijal po
svojoj prirodi sasvim drukciji, naime, kao sto je izlozeno, da
se on mora posmatrati kao svodenje konacne funkcije na kva
litativnu srazmeru njenih kvantitativnih odredaba. S druge
strane, pada u oci sama za sebe pogresnost, kada se tvrdi da
su inkrementi za sebe nule, da se posmatraju samo njihove
srazmere; jer jedna nula nema vise uopste nikakve o re e
nosti. Dakle, ova predstava zaista dospeva do onoga sto je ne
gativno u kvantumu i tacno ga izrazava, ali ga u isto vreme ne
shvata u njegovom pozitivnom znacenju kvalitativmh odre
daba kvantiteta, koje bi predstavljale samo nule kada bi se

Euler, Leopold (17071783), profesor u Petrogradu, Berlinu i

opet u Petrogradu: Introductio in analyst infimtorum, 17AS, Institution s
calculi differentialis, 1755; Instit. calc, integrahs, 1768. do 1794.

253
istrgle iz razmere i shvatile samo kao kvantumi. Lagranz' (Theo-
rie des fonct. analit., Introd.) sudi o predstavi granica ili po-
slednjih srazmera da iako se srazmera dveju velidina moze za-
m isliti vrlo dobro dokle god one ostaju konacne, ipak od te
srazmere razum ne dobija nikakav jasan i odreden pojam Cim
se njeni clanovi u isto vreme pretvore u nulu. U stvari, ra
zum mora da prevazide tu cisto negativnu stranu, da su cla
novi srazmere kao kvantumi nule, pa da ih shvati pozitivno
kao kvalitativne momente. Ono, medutim, Sto je Ojler (na
navedenom mestu, 84 i dalje) osim toga dodao u pogledu
date odredbe, da bi pokazao da dve takozvane beskonacno
male velicine, koje navodno predstavljaju samo i jedino nule,
ipak stoje u razmeri jedna prema drugoj, usled cega se za njih
upotrebljavaju drugi znaci a ne znak nula, to se ne moze sma
trati dovoljnim. Ojler hoce to da objasni na osnovu razlike
izmedu aritmeticke i geometrijske srazmere; kod aritmeticke
srazmere mi pazimo na diferendju, kod geom etrijske na kvo
cijent, mada je aritmeticka srazmera izmedu dve nule jednaka,
ipak ona nije zbog toga geometrijska; ako je 2 : 1 = 0 : 0 ,
onda zbog prirode proporcdje, posto je prvi Clan dvostruko
toliki koliki je drugi clan, mora da bude takode treci clan dvo
struko toliki koliki je cetvrti Clan; dakle 0 : 0 treba da se
shodno proporciji shvati kao razmera 2 : 1 . I prema obicno j
aritmetici vazi n 0 = 0; prema tom e vazi n : 1 = 0 : 0 . Ah,
upravo na osnovu toga sto 2 : 1 ili sto n : 1 predstavlja razmeru
kvanata, njoj ne odgovara razmera 0 : 0, niti neko takvo ozna-
Cenje.
Ja cu se uzdrzati od daljeg gomilanja navoda, poSto su
i razmotreni dovoljno pokazali da se u njima zaista nalazi
pravi pojam beskonacnoga, ali da on nije istaknut i shvacen
u svojoj odredenosti. Stoga, poSto se pristupi dalje samoj ope
raciji, nemoguce je da se desi da u njoj prava pojmovna od
redba pribavi sebi vaznost; naprotiv, vraca se konacna kvanti
tativna odredenost, te operacija ne moze da se lisi predstave
jednog samo relativno malog. Racun Cini neophodnim da se
takozvane beskonaCne veliCine podvrgnu obiCnim aritmetiC-
kim operacijama sabiranja itd., koje se zasnivaju na prirodi
konaCnih veliCina, pa da se prema tome one za jedan trenutak
smatraju kao konaCne veliCine a da se kao takve obraduju.
RaCun bi trebalo da se pravda zbog toga Sto te beskonaCne ve-
1 Lagrange, Jos. Louis (17361812), Ojlerov sledbenik u Berlinu,
potom profesor na Ecole polytechnique u Parizu: Thiorie des fonctions
analytiques, 1797.
254
licine, s jedne strane, spuSta u tu oblast, obradujuci ih kao
inkremente ili diferencije, i Sto ih, s druge strane, kao kvan
tume zanemaruje, nakon sto je na njih upravo primenio forme
konacnih velicina i njihove zakone.
Sto se tice pokuSaja koje su cinili geometri da se te
teSkoce odstrane, naveScu joS ono Sto je najglavnije.
Stariji analiticari se nisu o tome mnogo dvoumili; ali
nastojanja novijih analiticara bila su usmerena uglavnom na
to da racunu beskonacnoga vrate evidentnost prave geometrij
ske metode i da njome postignu u matematici strogost dokaza
starih ( izrazi koji poticu od Lagranza). Ali, poSto je prin
cip analize beskonacnoga po svojoj prirodi viSi od principa
matematike konacnih velicina, to je analiza beskonacnoga mo-
rala sama od sebe da se odmah odrekne one vrste evidencije,
kao sto ni filozofija ne moze da polaze nikakvo pravo na onu
jasnost koju imaju nauke o onome Sto je culno, na primer
prirodna istorija, i kao Sto se jedenje i pijenje smatraju
razumljivijim poslovima nego miSljenje i poimanje. Prema to
me, bice reci samo o nastojanju da se postigne strogost dokaza
starih.
ViSe njih je pokuSalo da se potpuno lise pojma beskonac
noga i da bez njega postignu ono Sto je izgledalo da je vezano
za njegovu upotrebu. Lagranz govori, na primer, o metodi
koju je pronaSao Landen1 i o njoj kaze da je cisto analiticka
i da ne upotrebljava beskonacno male diferencije, vec da pre
svega uvodi razlicite vrednosti promenljivih velicina, pa ih u
zakljucku izjednacava. Inace on misli da se u toj metodi gube
preimucstva koja su svojstvena diferencijalnom racunu, jedno-
stavnost metoda i lakoca operacija. To je zaista jedan po
stupak koji ima necega podudarnog sa onim od cega polazi
Dekart u svojoj metodi tangenata, o kojoj ce docnije joS blize
biti pomena. Ovde se moze primetiti da je uopSte odmah jasno
toliko, da uopste onaj postupak po kome se pretpostavljaju
razlicite vrednosti promenljivih velicina koje se naknadno iz-
jednacavaju pripada nekom drugom krugu matematickog obra-
divanja, kome ne pripada metoda samog diferencijalnog ra-
cuna, te se ne istice osobenost proste srazmere na koju se svo-
di stvarna konkretna odredba tog racuna naime srazmere
izvedene funkcije prema prvobitnoj funkciji osobenost koja
docnije treba blize da se prouci.
Landen, John. (17191790), engleski matematifiar: Mathematical
lucubrations, 1755. i dr.
255
 Stariji medu novijima, kao Sto su, na primer, F erm a\
Baroti2 i drugi koji su se prvo sluzili beskonacno-malim u
onoj primeni iz koje je docnije usavrSavanjem postao diferen-
cijalni i integralni racun, pa potom takode Lajbnic i oni koji
su dosli posle njega, takoder Ojler, svi su otvoreno verovali
da mogu izostaviti proizvode beskonacnih diferencija kao i
njihove vise potencije samo iz toga razloga sto oni iscezavaju
relativno prema nizem redu. Kod njih se jedino na tom e za-
sniva osnovni stav, naime definicija onoga sto predstavlja di-
ferencijal jednoga proizvoda ili jedne potencije, jer se celo teo-
rijsko ucenje svodi na to. Sve ostalo je, delom, mehanizam
razvoja, a delom primena, kojoj se ipak u stvari posvecuje,
sto se docnije mora razmatrati, vise ili cak jedini interes.
Sto se tice sadasnjosti, ovde treba navesti samo ono sto je
elementarno, da se iz istog razloga beznacajnosti kao glavni
stav koji se odnosi na krive pretpostavlja da elementi krivih,
naime inkrementi apscise i ordinate, stoje jedni prema dru
gima u odnosu subtangente i ordinate; da bi se dobili slicni
trouglovi, luk koji sacinjava trecu stranu jednog trougla pre
ma oba inkrementa trougla koji je ranije s pravom nazvan
karakteristicni smatra se za pravu liniju, za deo tangente, a
time jedan od inkremenata kao inkremenat koji dospeva sve
do tangente. Ove pretpostavke uzdizu one odredbe, s jedne
strane, iznad prirode konacnih velicina; a s druge strane se
na momente koji se sada zovu beskonacni primenjuje jedan
postupak koji vazi samo za konacne velicine i u kome se nista
ne sme zanemarivati s obzirom na njegovu beznacajnost. Kod
takvog nacina postupanja ostaje u svojoj punoj snazi teskoca
koja je skopcana sa tom metodom.
Ovde treba navesti jednu znacajnu Njutnovu proceduru
(Princ. Math. phil. nat. Lib. II. Lemma II prema Propos. V II),
pronalazak jedne duhovite vestine, da bi se kod nalazenja
diferencijala odstranilo aritmeticki netacno izostavljanje pro-
dukata beskonacnih diferencija ili njihovdh visih redova. Njutn
nalazi na sledeci nacin diferencijal produkta, iz koga se potom
lako izvode diferencijala kvocijenata, potencija itd. Ako se
x, y uzmu pojedinacno manji za polovinu njihove beskonacne
diferencije, onda proizvod prelazi u xy y^_ dxdy ,
2 2 4
1 Fermat, Pierre de (16011665): V a ria o p e r a m a th e m a tic a , 1679.
2 Barrow, Issak (16301677), profesor u Kembridiu: L e c tio n e s geo-
m e tric a e , 1669; L e c tio n e s o p tic a e , 1674.

256
 ali ako se pretpostavi da x i y za isto toliko porastu, onda pro
izvod prelazi u ^ + xj y- + ^ + -d^ l . Ako se sad od ovog

proizvoda oduzme prvi proizvod, onda ostaje ydx + xdy kao

visak, i to je visak porasta za jedno celo dx i dy, jer se oba
proizvoda razlikuju za taj porast; to je dakle diferencijal od
x>- ~ ,Ka<? sto sev Vldi- u ovom postupanju otpada sam sobom
onaJ 1 sacinjava glavnu teskocu, proizvod obeju besko
nacnih diferencija: dxdy. Ali, bez obzira na Njutnov glas, mora
biti dozvoljeno da se kaze da je takva operacija nepravilna,
dy
mada je vrlo elementarna; nepravilno je da
r ilr
A "2 'j 2_) = (X ^ -vy. Jedino potreba
da se racun fluksija zasnuje zbog njegove vaznosli moze ovde
biti to sto je jednoga Njutna moglo navesti da podlegne
obmani takvog dokazivanja.
Ostale forme koje Njutn upotrebljava pri izvodenju dife
rencijala vezane su za ona konkretna znacenja elemenata i
njihovih potencija koja se odnose na kretanje. Pri upotrebi
forme redova, koja inace odlikuju Njutnovu metodu, covek lako
dolazi na misao da tvrdi kako je uvek u njegovoj moci da do-
davanjem daljih clanova ucini datu velicinu toliko tacnom ko
liko je potrebno, a da su izostavljeni clanovi relativno bezna-
cajni, da rezultat uopste predstavlja samo pribliznost, nego
da se Njutn ni ovde nije zadovoljio tim razlogom, kao sto on
pri svojoj metodi resavanja jednacina visega stepena pribliz-
nim racunanjem izostavlja vise potencije, koje pri supstituciji
svake nadene, jos netacne vrednosti postaju u datoj jednacini,
iz prostog razloga njihove beznacajnosti; vidi: Lagranz, Equ
ations Numeriques p. 125.
Greska koju je Njutn ucimio pri resevanju jednoga pro-
blema putem izostavljanja bitnih visih potencija, a povodom
koje su njegovi protivnici dobili priliku za trijumf njihove me
tode nad njegovom, a na cije je pravo poreklo ukazao Lagranz
u svojoj novijoj raspravi (Theorie des fonct. analyt., 3me P.
Ch. IV), dokazu je da je u upotrebi onoga instrumenta jos bila
prisutna formalnost i nesigurnost. Lagranz pokazuje da je
Njutn ucinio gresku time sto je zanemario clan reda koji je
sadrzao onu potenciju do koje je u odredenom problemu bilo
stalo. Njutn se pridrzavao onog formalnog povrsnog principa da
clanove treba izostavljati zbog njihove sicusnosti. Poznato
17 257
je naime da se u mehanici daje jedno odredeno znacenje cla-
novima onog reda u kome se razvija funkcija jednog kretanja,
tako da se prvi clan dli prva funkcija odnosi na mom enat
brzine, druga na silu ubrzanja, a treca na otpor sila. Usled toga
treba ovde clanove reda posmatrati ne samo kao delove jed
nog zbira, vec kao kvalitativne m om ente jedne celine pojma.
Time izostavljanje ostalih clanova koji pripadaju rdavo besko
nacnom redu dobija jedno znacenje koje se potpuno razlikuje
od izostavljanja na osnovu njihove relativne sicusnosti*. U
Njutnovom resenju se sadrzala ona pogreska ne zbog toga Sto
se u njemu clanovi reda uzimaju u obzir samo kao delovi ne
kog zbira, vec zato sto nije uzet u obzir clan u kome se sadrzi
kvalitativna odredba do koje je bilo stalo.
U ovome je primeru metoda ucinjena zavisnom od kvalita-
tivnog smisla. U vezi s tim moze se odmah postaviti opste tvr
denje da bi cela teskoca prinoipa bila odstranjena, kada bi bilo
naznaceno kvalitativno znacenje principa i operacija bila uci
njena zavisnom od njega, um esto formalizma po kojem se
odredba diferencijala stavlja jedino u zadatak koji mu daje
ime, u razliku uopste neke funkcije od njene promene, nakon
sto je njena promenljiva velicina dobila neki prirastaj. U tome
se smislu pokazuje da je diferencijal od xD potpuno iscrpen
prvim clanom onog reda koji postaje razvojem stepena
(x + d x )n. Sto se ostali clanovi ne uzimaju u obzir, to ne po-
tice toliko od njihove relativne sicusnosti; pri tome se ne
pretpostavlja neka netacnost, neka greska ili zabluda, koja bi
se izravnala i popravila nekom drugom zabludom, jedno gle-
* Kod L a n g ra za se u primeni teorije funkcija na mehaniku, a u
poglavlju o pravolinijskom kretanju, na jednostavan nacin nalaze upo-
redena oba osvrta (T h e o rie d e s fo n c t., 3me P. Ch. I art. 4).
Predeni prostor, posmatran kao funkcija proteklog vremena, daje jed-
nacinu x = f (t); ta jednacina, razvfijena kao f ( t + v) daje
m + vf(t) + j f(t) + ud.
Dakle, prostor, preden u toku vremena, predstavlja se formulom
V2 o3
= Tf (l) + / YO + ~ ^ /" ( O + dd. P re m a to m e , ono kretanje kojim
^ Z O
se prelazi taj prostor jeste, tvrdi se, to jest zato sto analiticko razvi-
janje daje vise, i to beskonacno mnogo clanova, s a s ta v lje n o iz razli-
nih parcijalnih kretanja, ciji ce prostori, koji odgovaraju vremenu, biti
1)2 1)3
"Oh f' (1) Prvo parcijalno kretanje jeste u
poznatome kretanju, formalno-jednoliko kretanje brzine koja je odre
dena izrazom f (t), drugo parcijalno kretanje jeste jednoliko ubrzano
kretanje koje potie od neke sile koja proizvodi ubrzanje i proporcio-

258
diste, sa kojeg Karno poglavito opravdava uobicajenu metodu
infinitezimalnog racuna. Posto se ne radi o nekom zbiru, vec
0 jednoj srazmeri, to je diferencijal potpuno naden prvim cta-
nom; a ako su potrebni daij,i clanovi, dilerencijali visih redova,
onda se u njihovoj odredbi ne nalazi nastavljanje jednog reda
kao zbira, vec ponavljanje jedne i iste srazmere koja se jedino
zeli i koja je prema tome potpuna vec u prvome clanu. Potreba
za formom jednoga reda, za njegovim sabiranjem, i ono sto
s tim stoji u vezi, moraju se onda potpuno odvojiti od onog
znacaj a srazmere.
U Kamoovim objasnjenjima o metodi beskonacnih veli
cina sadrzi se ono najpreciscenije sto se pojavljivalo u gore na-
vedenim predstavama, d to dzlozeno na najjasniji nacin. Ali,
pri prelazenju na samu operaciju nastupaju vise ili manje uobi-
cajene predstave o beskonacnoj sicusnosti izostavljenih cla
nova nasuprot ostalima. Karno pre opravdava metodu cinjeni-
com sto rezullati postaju tacni i koriscu koja se za uprosca-
vanje i skracivanje racuna dobija uvodenjem nezavrsenih jed-
nacina, kako ih on naziva, to jest takvih u kojima se desilo
takvo aritmeticki nepravilno izostavljanje, nego prirodom
same stvari.
Kao sto je poznato, Lagranz se opet latdo prvobitne Njut-
nove metode, metode redova, da bi se oslobodio onih teskoca
koje za sobom povlaci predstava beskonacno maloga, kao i
onih teskoca koje za sobom povlaci metoda prvih i poslednjih
srazmera i granica. Sto se tice njegovog racuna funkcija cija
su ostala preimucstva u pogledu preciznostd, apstrakcije i op
stosti dovoljno priznata, o njemu treba ovde navesti kao nesto
sto tu spada jedino to da se on zasniva na osnovnom stavu
da se diferencija moze pretpostaviti tako malom, ne pretvaraju-
nalna je f (t). Posto se pak ostali clanovi ne odnose ni na koje jedno
stavno poznato kretanje, to nije potrebno da se oni narocito uzmu u
obzir, i mi cemo pokazati da se u odredbi kretanja od njih u pocetku
trenutka moze apstrahovati. To se pak pokazuje, ali naravno samo
putem uporedivanja onoga reda, ciji su svi clanovi bili potrebni radi
odredbe vlicine prostora predenog u vremenu, sa jednacinom x = a t+ b t~
za kretanje padanja koja je navedena u art. 3, a u kojoj se javljaju
samo ta dva clana. Ali, sama ta jednacina dobila je taj oblik jedino
na osnovu pretpostavke onog objasnjenja koje se daje onim clanovima
koji postaju p u te m analitickog razvijanja; ta pretpostavka glasi da se
jednako ubrzano kretanje sastoji iz jednog formalno-jednoukog kre
tanja, nastavljenog brzinom dobijenom u prethodnom delu vremena,
1 iz jednog prirastaja (iz a u s = a t1, tj. iz empirickog koeficijenta),
koji se pripisuje sili teze, iz jedne razlike koja ni u kom slucaju
nema egzistencije ili osnova u pnrodi, vec predstavlja samo lazan tizi-
kalni izraz onoga sto proizlazi iz neke pretpostavljene analiticke obrade.

n* 259
ci se u nulu, da svaki clan reda premasa po velicini zbir svih sle-
decih. U ovoj se m etodi polazi takode od kategorija prira-
Staja i od diferencije funkcije cija promenljiva velicina dobija
taj prirastaj, cime nastaje dosadni red, od prvobitne funkcije;
kao sto u nastavku Clanovi reda koje treba izostaviti dolaze u
obzir samo u tom pogledu Sto konstituiSu neki zbir, a razlog
za njihovo izostavljanje postavlja se u relativnosti njihovog
kvantuma. Dakle, izostavljanje ni ovde nije za ono Sto je opSte
svedeno na stanoviSte koje se delim ice javlja u nekim prime-
nama, u kojima clanovi reda treba da imaju, kao Sto je malo-
cas napomenuto, jedno odredeno kvalitativno znacenje, pa se
clanovi zanemaruju ne zbog toga Sto su po velicini beznacajni,
vec zbog toga Sto su beznacajni po kvalitetu; delimice pak tada
otpada samo izostavljanje u suStinskom stanoviStu, koje se za
takozvane diferencijalne kvocijente jasno istiCe tek u takozva-
noj primeni racuna kod Lagranza, o cemu ce se iscrpnije ra-
spravljati u narednoj napomeni.
Kvalitativni karakter uopste, koji je ovde na velicinskoj
formi o kojoj je rec pokazan u onome Sto se pri tome zove
beskonacno malo, najneposrednije se nalazi u kategoriji gra
nice srazmere koja je gore navedena, i cije je sprovodenje u
raiunu oznaceno kao jedna narocdta metoda. Od onoga sto
Lagranz m isli o toj metodi, da ona u primeni nije laka i da
izraz granica ne daje neku odredenu ideju, mi cemo ovde pri-
hvatiti ono drugo i blize cemo razmotriti Sta se tvrdi o anali-
tickom znacenju granice. Naime, u predstavi o granici nalazi
se doista navedena prava kategorija kvalitativne odredbe sra-
zm em osti promenljivih velicina; jer forme koje se o tim pro
meni jivim velicinama pojavljuju, dx i dy, treba da se apsolutno
shvate jedino kao momenti od a samo da se posmatra

kao jedan jedini nedeljivi znak. Sto se time gubi za mehanizam

racuna, narocito u njegovoj primeni, ona korist koju on izvlaci
iz toga Sto se strane diferencijalnog koeficijenta odvajaju jedna
od druge, to ovde treba ostaviti po strani. Ona pak granica
treba da predstavlja granicu jedne date funkcije; ona u vezi
sa tom funkcijom treba da naznadi izvesnu vrednost koja se od
reduje nacinom izvodenja. Ali, sa cistom kategorijom granice
mi ne bismo odmakli dalje nego sa onim do cega je u ovoj
napomeni bilo stalo, naime da se pokaze da beskonacno malo
koje se u diferencijalnom racunu javlja kao dx i dy ima ne
samo negativan, prazan smisao jedne veliCine koja nije ko-
nacna, niti je data, kao kada se kaze: neka beskonacna mno-
260
zina, dalje u beskonacnosti i tome slicno, vec da ima odre
deni smisao kvalitativne odredenosti onoga sto je kvantita
tivno, jednoga momenta srazmemosti kao takvoga. Pa ipak,
ta kategorija nema na taj nadin jos nikakvog odnosa prema
onome sta predstavlja jedna data funkcija, i za sebe ne ucestvu-
je u obradi jedne takve funkcije, niti u nekoj upotrebi koja bi
se u toj obradi mogla uciniti od one odredbe; tako ni do cega
ne bi dovela ni predstava granice, zadrzana u toj odredenosti
na koju ona ukazuje. Ali, vec u samom izrazu granica sadrzi
se to da ona predstavlja granicu necega, to jest da ona izra
zava izvesnu vrednost koja se nalazi u funkciji promenljivih
velicina; i sada treba videti kakvo je to konkretno postupanje
sa njom. Ona je navodno granica one srazmere koju jedan
prema drugome imaju dva inkrementu za koja se, po pretpo
stavci, uvecavaju dve promenljive velicine koje su povezane
u jednoj jednacini, d od kojih se jedna smatra kao funkcija
one druge; ovde se prirastaj uopste shvata neodredeno i uto
liko se od beskonacno maloga ne cini nikakva upotreba. Ali,
pre svega put kojim se ta granica moze naci povlaci za sobom
one iste nedoslednosti koje se skrivaju u ostalim metodama.
Taj je put naime sledeci. Ako je y = f(x), onda f(x), ako y
prede u y + k, treba da se promeni u f (x) + ph + qh2 + rh3
itd., cime je k = ph + qh2 itd., i = p + gh + rh2itd. Ako pak
h
k i h isceznu, onda iscezava drugi clan osim p, a p sada pred
stavlja granicu srazmere oba prirastaja. Vidi se da se h kao
kvantum stavlja = 0, ali da zbog toga ne moze u isto vreme
h
biti = vec i dalje treba da ostane neka srazmera. Prednost
0
da se iskljuci nedoslednost koja se u tome skriva treba da
pruzi predstava granice; u isto vreme p ne moze predstavljati
stvamu srazmeru koja bi bila = , vec samo onu odredenu
0
vrednost kojoj se srazmera moze beskonacno priblizavati, to
jest tako da razlika moze postati manja od svake date razlike.
Odredeniji smisao priblizavanja, s obzirom na ono sto zapravo
treba da se priblizuje jedno drugome, razmotricemo kasnije.
Ali, da jedna kvantitativna razlika koja ima odredbu da ne
samo moze biti manja od ma koje date razlike vec takva treba
da bude, ne predstavlja vise nikakvu kvantitativnu razliku, to
je za sebe jasno, tako evidentno kao sto u matematici bilo sta
261
mo ie biti evidentno; aid time se ndje prevaziSlo Ako se,

naprotiv, prihvati da je P> to jest kao jedna odredena

kvantitativna srazmera, Sto u stvari i jeste slucaj, onda, obr
nuto, pretpostavka kojom se postavlja h = 0 dovodi u zabunu,
jedna pretpostavka kojom se jedino nalazi = p. Ali, ako se

prizna da = 0 vazi, a sa h = 0 postaje u stvari samo od

h
sebe takode k = 0; jer prirastaj k uz y moguc je samo pod
uslovom da je h prirastaj, onda bi se postavilo pitanje: pa
sta onda treba da je p koje predstavlja jednu sasvim odredenu
kvantitativnu vrednost? Na to se odmah dobija sam od sebe
jednostavan, suvoparan odgovor da p jeste jedan koeficijenat,
i kakvim izvodenjem taj koeficijenat nastaje, na izvestan
odredeni nacin izvedena prva funkcija jedne prvobitne funk
cije. Ako bism o se zadovoljili time, kao Sto se u stvari Lagranz
zaista zadovoljio time u pogledu stvari, onda bi opSti deo nauke
diferencijalnog racuna i neposredno sama ta jedna forma koja
se zove teorija granica bili oslobodeni prirastaja, potom njihove
beskonacne ili proizvoljne sicuSnosti, teSkoce da se osim prvog
clana ili stavise samo koeficijenta prvog clana ponovo od-
strane ostali clanovi jednoga reda koji se uvodenjem onih pri
rastaja neizbezno pojavljuju, a osim toga bi se ocistili od svega
ostaloga sto sa tim stoji u vezi, od formalnih kategorija, pre
svega od kategorija beskonacnoga, beskonacnog priblizavanja
i od daljih ovde isto tako praznih kategorija kontinuirane veli
cine*, i onih koje se inace smatraju nuznim, kao Sto su strem-
Ijenje, postajanje, nacin neke prom ene. Aid, tada bi se zahtevalo
* Kategorija k o n tin u ira n e ili te k u c e v e lid in e pojavljuje se sa raz-
matranjem s p o lja s n je ili e m p ir ic k e promene velidina koje su jednom
jednacinom dovedene u takvu vezu da jedna predstavlja funkciju one
druge; ali poto naucni predmet diferencijalnog raduna jeste jedna
izv e sn a s r a z m e r a (obidno izraiena diferencijalnim koeficijentom), a ta
se odredenost moze zvati isto tako za k o n , to za tu specifidnu odrede
nost prosti kontinuitet predstavlja delom vec neku dudnovatu stranu,
delom pak za svaki slucaj apstraktnu i ovde praznu kategoriju, poSto
time o zakonu kontinuiteta apsolutno niSta nije izrazeno. Na koje
se formalne definicije pri tom jo pomiSlja, m oie se videti iz oitroum-
nog opsteg izlaganja osnovnih odredaba koje se upotrebljavaju za de-
dukciju diferencijalnog racuna, koje potide od moga poStovanoga ko-
tege, profesora Dirksena1, a koje se nadovezuje na kritiku nekih novijih
dela o ovoj nauci i nalazi se u G o d iS n ja c im a za n audn u k r itik u , 1827.
1 Dirksen, Enno Heeren (17921850), prof. matematike u Berlinu:
A n a ly tisc h e D a rste llu n g d e r V a r ia tio n sre c h n u n g , 1823.

262
da se pokaze kakvo onda jos znacenje i kakvu vrednost ima p
to jest kakve veze \ upotrebu ono ima za dalje matematicke
potrebe osim one njegove za teoriju sasvim dovoljne, suvo-
pame odredbe, da ono ne predstavlja nista drugo do jednu iz
razvoja nekog binoma izvedenu funkciju; o tome ce se rasprav-
ljati u drugoj napomeni. Ovde ce se medutim raspravljati
pre svega jos o onoj pometnji koja je upotrebom predstave
priblizavanja, koja je tako cesta u izlaganjima, uneta u shva
tanje prave kvalitativne odredenosti srazmere do koje je pre
svega bilo stalo.
Pokazano je da takozvane beskonacne diferencije izraza-
vaju iscezavanje strana srazmere kao kvanata i da ono Sto preo
staje predstavlja njihovu kvantitativnu srazmeru, ukoliko je
ona prosto-naprosto odredena na kvalitativan nacin; kvalita
tivna srazmera se u tome ni najmanje ne gubi, stavise, ona
predstavlja ono Sto upravo nastaje putem pretvaranja konac-
nih velicina u beskonacne. U tome se, kao sto smo videli, sa
stoji sva priroda stvari. Tako, u poslednjoj razmeri isceza-
vaju, na primer, kvantumi apscise i ordinate; medutim, strane
srazmere ostaju u sustini: jedna elemenat ordinate, a druga
elemnat apscise. Posto se upotrebljava takav nacin predstav
ljanja da se pretpostavlja da se jedna ordinata beskonacno pri-
blizava drugoj, to prethodno razlioita ordinata prelazi u drugu
ordinatu, a prethodno razlicita apscisa prelazi u drugu aps-
cisu; ali, u suStini ne prelazi ordinata u apscisu, ili apscisa u
ordinatu. Elemenat ordinate da ostanemo kod ovog primera
promenljivih velicina ne treba shvatiti kao razliku jedne
ordinate od neke druge ordinate nego, naprotiv, kao razliku
ili kao kvalitativnu velicinsku odredbu nasuprot elementu
apscise; princip jedne promenljive velicine nasuprot principu
druge stoje jedan sa drugim u srazmeri. Posto razlika ne pred
stavlja vise razliku konacnih velicina, to je ona prestala da
predstavlja neku mnogostrukost unutar same sebe; ona se
slila u jednostavni intenzitet, u odredenost jednog kvalitativ-
nog momenta srazmere nasuprot drugome.
Medutim, ovo se svojstvo stvari pomracuje time sto se
ono sto je malocas nazvano elementom, na primer elementom
ordinate, shvata kao diferencija ili inkrement, tako da pred
stavlja samo razliku izmedu kvantuma jedne ordinate i kvan-
No. 153 ft.; tu se stavise na strani 1251 navodi ova definicija: Nepre-
kidn a ili k o n tin u ira n a velicin a , kontinuum, jeste svaka velicina koja s
zamilja u stanju postajanja, tako da se to postajanje ne d v ija s o -
vito, vec putem n e p re k id n o g n apred o va n ja . Tautoloski to je ipak
Sto i d e fin itu m .
263
tuma neke druge ordinate. Time granica ne dobija ovde smi
sao srazmere; ona vazi samo kao poslednja vrednost kojoj se
neka druga velicina iste vrste stalno pribliiava, tako da se
izmedu njih uvek moze utvrditi neka razlika, ma koliko da je
mala, i da je poslednja razmera neka razmera jednakosti. Tako
beskonacna diferencija predstavlja kolebanje razlike jednog
kvantuma od nekog kvantuma, te se ona kvalitativna priroda,
prema kojoj dx u sustini ne predstavlja odredbu srazmernosti
prema x vec prema dy, povlaci u predstavi natrag. Pretpostavl ja
se da dx2 iScezava prema dx, ah jos mnogo viSe iScezava dx
prema x, a to uistinu znaci: dx stoji u nekoj srazmeri samo
prema dy. U takvim prikazivanjima geometrima je uvek
stalo prvenstveno do toga da objasne priblizavanje jedne veli
cine njenoj granici i da se pridrzavaju te strane razlike kvantu
ma od kvantuma po kojoj ona ne predstavlja nikakvu razliku.
a ipak je joS neka razlika. Ali, priblizavanje samo za sebe
jeste ionako jedna kategorija koja nista ne kazuje i nista ne
objaSnjava; dx je priblizavanje vec ostavilo iza sebe, ono nije
blizu niti predstavlja nesto sto je blize; i beskonacno blizu
znaci cak negaciju bliskosti i priblizavanja.
Posto se time desilo da su inkrementi ili beskonacne dife
rencije posmatrani samo sa gledista kvantuma koji se u njima
gubi, i samo kao njegova granica, to su oni na taj nacin shva-
ceni kao besrazmerni momenti. Iz toga bi proizaSla nevazeca
predstava, po kojoj bi bilo dopusteno da se u poslednjoj sraz
meri izjednace jedne s drugima, na primer, apscise i ordinate,
ili, takode, sinus, kosinus, tangens, sinus versus i sta sve jos.
Ta predstava izgleda da vlada pre svega tamo gde se jedan
luk smatra kao neka tangenta; jer luk je zaista takode inko-
menzurabilan sa pravom linijom, i njegov je elemenat pre sve
ga drukdiji po svome kvalitetu nego elemenat prave linije.
Izgleda jos besm islenije i nedopustivije kad se quadrata
rotundis, kada se neki deo luka, mada beskonacno mali, shva
ti kao neki deo tangente, pa se prema tome razmatra kao prava
linija, nego sto je brkanje apscise, ordinate, sinus versusa,
kosinusa, itd. Ali, ovo kritikovano brkanje i ono razmatra-
nje moraju se bitno razlikovati; ono razmatranje nalazi svoje
opravdanje u tome sto u trouglu, koji za svoje strane ima ele
menat nekog luka i elemente njegove apscise i ordinate, sraz-
mera jeste ista kao kada bi onaj elemenat luka predstavljao
elemenat neke prave linije, tangente; uglovi koji konstituisu
suStinsku srazmeru, to jest ono sto tim elementima ostaje na-
kon Sto se apstrahuje od konacnih velidina koje njima pripa-
daju, jesu oni isti. 0 tome se mozemo izraziti i ovako: prave
264
 linije kao beskonacno male presle su u krive linije, te njihova
srazmera u njihovoj beskonacnosti je srazmera krivulja. Posto
prema svojoj definiciji prava linija predstavlja najkraci put
izmedu dve tacke, to se njena razlika od krive linije zasniva
na odredbi tnnozine, na manjoj mnozini onoga sto se na tome
putu moze razlikovati, sto dakle predstavlja jednu odredbu
kvantuma. Ali, ta se odredba gubi u njoj uzmemo li je kao
intenzivnu velicinu kao beskonacni momenat, kao elemenat,
usled cega se prema tome gubi takode njena razlika od krive
linije koja bi pocivala jedino na razlici kvantuma. Dakle,
kao beskonacni prava linija i luk ne zadrzavaju vise nikakvu
kvantitativnu srazmeru jedno prema drugome, a time, na osno
vu usvojene definicije, takode nikakvu kvalitativnu razlicnost
vec, naprotiv, prava linija prelazi u krivu.
Sa izjednacenjem heterogenih odredaba srodna, pa ipak
od njega u isto vreme razlicna jeste ona za sebe neodredena
i potpuno ravnodusna pretpostavka: da su beskonacno mali
delovi iste celine medusobno jednaki; pa ipak, primenjena na
jedan u sebi heterogeni predmet, to jest na predmet skopcan
sa sustinskom nejednoobraznoscu velicinske odredbe, ta pret
postavka proizvodi osobeni obrat koji se sadrzi u stavu vise
mehanike: da se u jednakim, i to beskonacno malim vremeni-
ma prelaze u ravnomernom kretanju beskonacno mali delovi
jedne krivulje, jer se to tvrdi o jednome kretanju u kome se
u jednakim konacnim, to jest egzistentnim delovima vremena,
prelaze konacni, to jest egzistentni ne jednaki delovi krive, sto
znaci, dakle, o jednome kretanju koje je kao egzistentno ne-
ravnomemo i tako se pretpostavlja. Ovaj stav predstavlja izraz
u recima onoga sto navodno znaci jedan analitdcan clan koji
se pokazuje u gore takode navedenom razvoju formule o ne-
ravnomemom kretanju koje inace odgovara jednom zakonu.
Stariji su matematicari tezili da u recima i stavovima izraze
rezultate novopronadenog infinitezimalnog racuna, koji je i
onako uvek imao posla sa konkretnim predmetima, i da te
rezultate prikazu geometrijski, uglavnom da bi ih upotrebili
za teoreme prema uobicajenom nacinu dokazivanja. Clanovi
jedne matematicke formule na koje je analiticka obrada razlo-
zila velicinu predmeta, na primer, velicinu kretanja, tamo su
stekli izvesno pred.metno znacenje, na primer znacenje brzine,
sile ubrzanja itd.; prema takvom znacenju oni bi trebalo da
predstavljaju tacne stavove, fizicke zakone i da prema analitic-
kom vezivanju budu odredeni takode njihovi objektiyni spo-
jevi i srazmere, kao, na primer, da upravo u jednom jednako
ubrzanom kretanju egzistira jedno narocito ubrzanje koje je
265
srazm em o vremenima, a da osim toga stalno pridolazi izve-
stan priraStaj sile teze. Takvi se stavovi navode u savremenom,
analitickom, obliku mehanike apsolutno kao rezultati racuna,
ne brinuoi se o tom e da li bi oni za sebe imali u samima sebi
neki realan smisao, to jest sm isao kome bi odgovarala neka
egzistencija, niti o nekom dokazu takvog smisla; teskoca da
se objasni spoj takvih odredaba, kada se one shvate u izrece-
nom realnom smislu, na primer da se objasni prelaz od one
rdavo ravnomerne brzine na neku ravnom em o ubrzanu brzinu,
smatra se potpuno odstranjenom analitickim obradivanjem, u
kome takav spoj predstavlja jednostavnu posledicu sadaSnjeg
nepokolebljivog autoriteta operacije toga racuna. Predstavlja
se kao jedan trijumf nauke to sto ona prostim racunom nalazi
zakone izvan iskustva, to jest takve stavove o egzistenciji koji
nemaju nikakve egzistencije. Medutim, u prvom jos naivnom
vremenu infinitezimalnog racuna trebalo je da se o onim od
redbama i stavovima koji su predstavljeni u geom etrijskim ka-
talozima navede i ucini verovatnim neki realni sm isao za sebe,
pa da se oni u takvom sm islu upotrebe kao dokaz za one glav
ne stavove do kojih je bilo stalo (treba videti N jutnov dokaz
svoga osnovnog stava teorije gravdtacije u Princ. mathen. philo-
sophiae naturalis lib. I. Sect. II. Prop. I. u poredenju sa Suber-
tovom ' Astronomijom (prvo izdanje, III knjiga, 20), gde se
priznaje da ne stoji stvar tacno onako kao sto Njutn pretpo
stavlja, to jest u onoj tacki koja predstavlja nerv dokaza).
Niko nece moci da osporava da su u ovoj oblasti ljudi,
uglavnom uz pripomoc maglovitosti beskonacno maloga, mno
go sta priznavali kao dokaz ni iz kakvog drugog razloga do iz
toga sto je ono Sto je proizlazilo uvek bilo vec unapred po
znato i sto je dokaz, koji je bio tako udeSen da je ono proiz
lazilo, proizvodio bar privid nekog osnova dokaza, jedan
privid koji se jos uvek vise cenio nego prosto verovanje ili
znanje zasnovano na iskustvu. Medutim, ja se ne ustezem da
taj manir smatram samo i jedino za prosto opsenarstvo i Sar-
latanstvo u dokazivanju, i da tu uvrstim cak i Njutnove do-
kaze, narocito one koji pripadaju istoj vrsti dokaza kao onaj
koji smo malocas naveli, a zbog kojih je Njutn uzdizan do
nebesa i iznad Keplera, jer je dokazivao matematicki ono Sto
je Kepler pronaSao prosto putem iskustva.
Prazna skela takvih dokaza bila je podignuta da bi se do-
kazivali fizicki zakoni. Medutim, matematika uopSte nije u
1 Schubert,^ Friedr. Theod. von (17581825), direktor zvezdare u
retrogradu: u d z b e n ik te o r ijs k e a s tr o n o m ije , 1798; p o p u la r n a a stro n o -
m ija , III knj.,18041810-

266
stanju da dokazuje velioinske odredbe fizike, ukoliko one pred
stavljaju zakone kojima u osnovi lezi kvalitativna priroda mo
menata; iz tog prostog razloga sto matematika nije filozofija,
ne polazi od pojma, te otuda ono Sto je kvailtativno ukoliko se
ne uzme iz iskustva na lematski nacin, lezi izvan njene sfere.
Uverenje da se cast matematike sastoji u tome sto se svi sta-
vovi koji se u njoj javljaju mogu strogo dokazati, ucinilo je
da je ona cesto zaboravljala svoje granice; tako je izgledalo
protivno njenoj casti da jednostavno prizna iskustvo kao izvor
iskustvenih stavova i kao njihov jedini dokaz. Docnije se svest
0 tome znatno usavrsila; medutim, pre nego sto ta svest ne
uvidi razliku u tome sta se matematicki moze dokazati a Sta
se moze uzeti jedino od nekud drugde, kao i u tome Sta su
samo clanovi analitickog razvoja a sta su fizikalne egzisten
cije, sve dotle se naucnost ne moze izgraditi u strogo i cisto
drzanje. Medutim, onome se osnovu Njutnovog dokazivanja
nesumnjivo joS priznaje isto pravo koje je dato jednoj drugoj
neosnovanoj Njutnovoj veStackoj tvorevini iz optickih eksperi-
menata, i onom zakljucivanju koje sa njima stoji u vezi. Pri-
menjena matematika je jos puna neke slione mesavine od isku
stva i refleksije, ali kao Sto se vec od duzeg vremena po-
celo da se u nauci fakticki postepeno ignorise deo po deo one
optike, aili ipak uz tu nedoslednost sto se sve ostalo u njoj
1 dalje priznaje, mada je u protivrecnosti sa tim, isto tako je
i to cinjenica da je jedan deo onih varljivih dokaza vec predat
zaboravu ili je zamenjen drugim dokazima.

NAPOMENA 2.

Svrha diferencijalnog racuna izvedena iz njegove primene

U prethodnoj napomeni razmotrene su, delom, pojmovna
odredenost beskonacno maloga, koje se upotrebljava u diferen-
cijalnom racunu, a delom osnova njegovog uvodenja u diferen-
cijalni racun; i jedno i drugo predstavljaju odredbe koje su
apstraktne i zbog toga su po sebi takode lake. ^Meautirn, tako-
zvana primena ne samo da prioinjava vece teskoce vec pred
stavlja interesantniju stranu; predmet ove napomene bice ele-
menti te konkretne strane. Cela metoda diferencijalnogj~a-
cuna zavrSena je u stavu: dxn= nxn~xdx, ili f( x + t) Tj x ' P
to jest jedako je koeficijentu prvoga clana binoma x + a, x i,
koji je razvijen po stepenima od dx ili od i. Nile potrebno a
se nau6i iSta dalje; izvodenje sledecih formi, diferencijala jed-
267
nog proizvoda, neke eksponencijalne velicine i tako dalje pro
izlazi iz onog stava mehanicki; za kratko vreme, mozda u toku
pola casa, moze se ovladati celom teorijom sa nalazenjem
diferencijala isto je tako dato ono sto je obrnuto, nalazenje
prvobitne funkcije iz diferencijala, integracija. Jedino Sto za
hteva vise vremena jeste napor da bi se uvidelo, da bi se objas-
nilo da, nakon sto je na analitican, to jest potpuno aritmeti-
can nacin, putem razvijanja funkcije promenljive velicine,
koja je dobila formu binoma blagodareci jednom priraStaju,
tako lako resena jedna okolnost zadatka, nalazenje onog
koeficijenta, isto tako je tacna ona druga njegova okolnost,
naime izostavljanje svih ostalih clanova reda koji nastaje, osim
njegovih prvih clanova. Kada bi vazio slucaj da nam je potre
ban jedino onaj koeficijent, onda bi sa njegovom odredbom
bilo u pogledu teorije sve svrseno, kao sto je receno, za
manje od pola casa, a izostavljanje ostalih clanova reda pri-
cinjavalo bi tako malo teskoca da stavise o njima kao Clano-
vima reda (kao drugim, trecim, itd. funkcijam a njihova je
odredba vec sa odredbom prvog clana isto tako zavrSena) apso
lutno ne bi bilo govora, posto do njih apsolutno nije stalo.
Unapred se moze uciniti primedba da se zaista na metodi
diferencijalnog racuna odmah vidi da ona nije pronadena niti
postavljena radi same sebe; ona ne samo da nije zasnovana
za sebe kao neki drugi nacin analitickog postupanja, vec na
protiv ona nasilnost sa kojom se neposredno izostavljaju Cla
novi, koji su proizasli iz razvica jedne funkcije, potpuno pro-
tivreci svima matematickim osnovnim stavovima, poSto ipak
celina toga razvica treba po pretpostavci potpuno da pripada
stvari, jer se ta stvar posmatra kao razlika izmedu razvijene
funkcije neke promenljive velicine (nakon sto je toj velicini
dat oblik jednog binom a) i prvobitne funkcije. Potreba za
takyiim nacinom postupanja, kao i opravdanje koje mu nedo
staje u njemu samom, odmah ukazuje na to da se njegovo
poreklo i osnova moraju nalaziti negde na drugom mestu.
U naukama se i inace desava da ono sto je unapred postavljeno
kao ono Sto je elementarno i iz cega treba da se izvode stavovi
te nauke nije. jasno, usled cega se pokazuje da, naprotiv, ono
tek u onome sto docnije dolazi nalazi svoj povod i svoje obraz-
lozenje. Tok stvari u istoriji diferencijalnog racuna pokazuje
da je poglavito u razlicnim takozvanim tangencijalnim meto-
dama stvar zapoeela n neku ruku kao u vestinama; nacin po
stupanja, nakon sto je ono protegnuto i na ostale predmete,
docnije je istaknut u svesti i unesen u apstraktne formule,
268
 za koje je potom ucinjen pokusaj da se takode podignu na
stupanj principa.
Kao pojmovna odredenost tzv. beskonacno malog poka-
zana je kvalitativna odredenost takvih kvantiteta koji su pre
svega kao kvantumi postavljeni u srazmeru jedan prema dru
gom, na sto se nadovezalo empiricko ispitivanje, da bi se ona
pojmovna odredenost pokazala u opisima ili definicijama koji
se nalaze o beskonacno malome, ukoliko je ono shvaceno kao
beskonacna diferencija i tome slicno. To se dogodilo samo
u interesu apstraktne pojmovne odredenosti kao takve; dalje
bi pitanje bilo kakav bi bio prelaz od te apstraktne poj
movne odredenosti na matematicko uoblicavanje i primenu.
U tom cilju treba pre svega jos dalje razviti ono sto je teorij-
sko, pojmovnu odredenost, koja se nece pokazati u samoj sebi
potpuno neplodna; potom treba razmatrati njen odnos prema
primeni, pa i kod odredenosti i kod primene dokazati, ukoliko
je to ovde moguce, da su opsti zakljucci saglasni u isto vreme
sa onim do cega je stalo u diferencijalnom racunu, i sa naci-
nom na koji ga on privodi u delo.
Treba podsetiti pre svega na to da je vec uzgred naznacena
forma koju u oblasti matematike poseduje ona pojmovna odre
denost o kojoj je rec. Kvalitativna odredenost kvantitativnoga
pokazana je prvo u kvalitativnoj srazmeri uopste, all je vec kod
razjasnjenja razlicitih takozvanih vidova racunanja (vidi tamo
doticnu napomenu!) anticipirano, da srazmera potencija koja
ce potom biti jos razmatrana na jednom posebnom mestu,
jeste ta u kojoj je broj izjednacavanjem svojih pojmovnih mo
menata, jedinstva i brojnosti, postavljen kao vracen samom
sebi i da time dobija na sebi momenat beskonacnosti, bica za
sebe to jest momenat odredenosti samim sobom. Prema tome,
izricna kvalitativna velicinska odredenost odnosi se u sustini,
kao sto je isto tako vec spomenuto, na odredbe potencija, a
posto se specificna odlika diferencijalnog racuna sastoji u
tome sto operise kvalitativnim formama velicine, to se njegov
narociti matematicki predmet mora sastojati u odredivanju
formi potencija, te svi problemi i njihova resenja, radi kojih
se diferencijalni racun upotrebljava, pokazuju da interes lezi
jedino u obradivanju odredaba potencija kao takvih.
Ma kako da je ta osnova vazna te odmah stavlja na celo
nesto odredeno umesto cisto formalnih kategorija promen
ljivih, kontinuiranih ili beskonacnih velicina i tome slicno, ill
takode samo funkcija uopste ipak je ta osnova jos suvise
opsta; druge operacije imaju isto tako posla sa tim; vec ste-
penovanje i korenovanje, zatim obrada eksponencijalmh veli-
269
cima i logaritama, redova, jednadine viSega reda i/nteresuju se
i bave se samo srazmerama koje se zasnivaju na potencijama.
Bez sumnje te operacije moraju zajedno sacinjavati jedan si
stem tretiranja potencija; ali koja je medu razlicitim srazme
rama, u koje se odredbe potencija mogu postaviti, ona koja
predstavlja narooiti predmet i interes za diferencijalni racun,
to se moze uvideti iz samog diferencijalnog racuna, to jest
iz njegovih takozvanih primena. Te primene jesu uistinu sama
stvar, stvarno postupanje u m atematickom resavanju izvesnog
kruga problema; to postupanje postojalo je ranije nego teo-
rija ili opsti deo, i ono je docnije nazvano primenom samo u
vezi sa onom docnije stvoranom teorijom koja je htela da
postavi opstu metodu postupanja, a delom da joj da princdpe,
to jest da je opravda. Koliki je uzaludan trud bio stvarno
ulozen da bi se za dosadasnji nacin shvatanja postupanja pro-
nasli principi koji su stvarno resili protivrecnost koja se pri
tom pojavljuje, um esto da se protivrecnost izvinjava ili pri-
kriva beznacajnoscu onoga sto je prema m atematickom po-
stupanju nuzno, ali sto se tu mora izostaviti, ili mogucnoscu
beskonacnog ili proizvoljnog priblizavanja koja izlazi na isto,
i tome slicno, to je pokazano u prethodnoj napomeni. Ako
bi se iz stvarnoga dela matematike koji se zove diferencijalni
racun apstrahovalo ono sto je opste u postupanju drukcije
nego sto se to do sada desavalo, onda bi se oni principi i nasto-
janja oko njih pokazali isto tako kao nepotrebni, kao sto su
se u samima sebi pokazali kao nesto naopako i kao ono sto
ostaje u protivrecnosti.
Ako ovo sto je osobeno ispitujem o jednostavnim popisi-
vanjem onoga sto u ovome delu matematike postoji, onda kao
predmet nalazimo
a) jednacine u kojima je proizvoljno mnogo velicina
(ovde mozemo uopste zastati kod d v e ) tako povezano u jednu
celinu odredenosti da one svoju odredenost imaju, na p rvom
mestu, u empirickim velicinama kao stalnim granicama, potom
u nacinu povezanosti sa njima, a isto tako u njihovoj medu-
sobnoj povezanosti, kao sto je to uopste slucaj u jednacini;
ali posto postoji samo jedna jednacina za obe velicine (a isto
tako relativno vise jednacina za vise velicina, ali uvek manje
od broja velicina), to ove jednacine spadaju u neodredene;
i, na drugom mestu, da jedna strana prema kojoj ove velicine
ovde imaju svoju odredenost lezi u tome Sto se one (bar jedna
od njih) nalaze u jednacini na nekoj potenciji visoj od prve.
O tome treba uciniti, pre svega, nekoliko napomena; na
prvom mestu, da te velicine imaju prema prvoj od navedenih
270
odredaba potpuno samo karakter takvih promenljivih velicina
kakve se javljaju u problemima neodredene velicine. Njihova
je vrednost neodredena, ali tako da, ako za jednu od njih dode
ma otkuda neka potpuno odredena vrednost, tj. brojna vred
nost, i druga postaje odredena; tako jedna predstavlja funkciju
one druge. Zbog toga kategorije promenljivih velicina, funkcija
i tome slicno jesu za specificnu velioinsku odredenost, o kojoj
je ovde rec, samo formalne, kao sto je ranije receno, jer su
one takve opstosti u kojoj se jos ne sadrzi ona specificnost na
koju se odnosi sav interes difemcijalnog racuna, niti se putem
analize moze na osnovu nje eksplicirati; te kategorije pred
stavljaju za sebe proste, beznacajne, lake odredbe, koje se cine
teskim jedino tek ukoliko valja u njih poloziti ono sto se u
njima ne nalazi, naime specificnu odredbu diferencijalnog ra
cuna kako bi se potom iz njih mogla izvesti. Sto se potom
tice takozvane konstante, o njoj se moze napomenuti da po
stoji pre svega kao neka ravnodusna empiricka velicina, odred-
bena za promenljive velicine samo u pogledu njihovog empi-
rickog kvantuma, kao granica njihovog minimuma i maksimu-
ma; medutim, vrsta veza konstanti sa promenijivim velicinama
jeste i sama jedan od momenata za prirodu posebne funkcije
koju te velicine predstavljaju. Obrnuto, pak, i same konstante
jesu funkcije; ukoliko, na primer, jedna prava linija pred
stavlja po svome smislu parametar jedne parabole, utoliko je
ovaj njen smisao to da je ona funkcija kao sto u razvoju
binoma uopste konstanta, koja predstavlja koeficijent prvog
clana razvoja, jeste zbir korenova, koeficijent drugog clana
zbir njihovih proizvoda po dva i dva itd., tako ove konstante
ovde predstavljaju uopste funkcije korenova; ako se u inte-
gralnom racunu konstanta odreduje na osnovu date formule,
utoliko se ona obraduje kao jedna funkcija te formule. One
koeficijente cemo potom posmatrati dalje u jednoj drugoj od
redbi kao funkcije, cije znacenje u konkretnome predstavlja
ono na sta je usmeren sav interes.
Ali osobenost kojom se razlikuje razmatranje promenljivih
velicina u diferencijalnom racunu od njihovog svojstva u neo-
dredenim problemima treba staviti u ono sto je navedeno: da
se bar jedna od onih velicina ili cak sve nalaze u nekoj poten-
ciji visoj od prve, pri cemu je opet svejedno da li su sve one
iste vise potencije ili su razlicitih potencija; specilicna neodre-
denost tih promenljivih velicina koju one ovde poseduju lezi
jedino u tome sto one u takvoj srazmeri potencija pre s av-
ljaju funkcije jedne drugih. Time je promena promenljivi ve-
271
taj kontinuitet koji opet za sebe predstavlja uopste samo for-
malnu kategoriju jednoga identiteta, jedne odredenosti koja
se u promeni odrzava, ostaje ista, ima ovde svoj determinisani
smisao, i to jedino u srazmeri potencija, koja nema za svoj
eksponent nikakav kvantum i sacinjava ne kvantitativnu, trajnu
odredenost srazmere prom enljivih velidina. Otuda protiv jed
nog drugog formalizma treba napom enuti da prva potencija
predstavlja potenciju samo u odnosu prema visim potencijama;
samo za sebe x predstavlja jedino ma koji neodredeni kvan
tum. Na taj nacin nema nikakvog sm isla da se za sebe diferen-
ciraju jednacine: y = ax + b, jednacina prave linije, ili s = ct,
jednacina proste ravnomerne brzine; ako iz y + ax, ili takode
iz y = ax + b postane a = ~ ili ako ^ = c postane iz s = ct,
onda je isto tako a = ~ odredba tangente, ili je j = c odredba
proste brzine. Ova poslednja jednacina eksponira se kao ~ u
vezi sa onim sto se izdaje za razvoj jednako ubrzanog kretanja;
ali sto se u sistem u takvog kretanja javlja jedan momenat
jednostavne, prosto ravnomerne brzine, to jest jedne brzine
koja nije odredena visom potencijom jednog od momenata
kretanja, to jes, kao sto je ranije primeceno, i sam o jedna
prazna pretpostavka koja ima svoj osnov jedino u rutini me
tode. Posto metoda polazi od predstave prirastaja koji treba
da pretrpi promenljiva velicina, onda naravno neki prirastaj
moze da pretrpi takode jedna takva velicina koja predstavlja
samo jednu funkciju prve potencije; ako potom da bi se nasao
diferencijal, treba oduzeti razliku tim e nastale druge jednacine
od one koja je data, onda se pokazuje nepotrebnost te opera-
cije u tome sto jednacina, kao Sto je primeceno, jeste pre i
posle nje ista za takozvane prirastaje kao i za same promenljive
velicine.
ft) Onim sto je receno odredena je priroda jednacine koju
treba obraditi, i sada treba naznaciti na koji je interes njena
obrada usmerena. Iz ovog razmatranja mogu se dobiti jedino
oni poznati rezultati koji se u pogledu forme nalaze narocito u
Lagranzovom shvatanju; ali ja sam ekspoziciju udesio tako
potpuno elementarno, da bdh odstranio one heterogene odredbe
koje su sa njom pomeSane. Kao osnova obrade jednacine
naznacene vrste pokazuje se to sto se potencija unutar nje same
shvata kao neka srazmera, kao neki sistem odredaba srazmere.
Potencija je gore odredena kao broj, ukoliko je ona dospela
dotle da je njena promena odredena njom samom, njeni mo-
lioina determinisana kvalitativno, dakle kao kontinuirana, a
272
 menti: jedinstvo i brojnost su identicni, kao sto je ranije
dokazano, potpuno pre svega u kvadratu, a formalnije, sto
ovde ne cini nikakvu razliku, u visim potencijama. Potencija
pak, posto ona kao broj ako se izraz velicina kao opstiji vise
voli, ona je po sebi uvek broj, predstavlja jednu mnozinu,
iziozena takode kao zbir, moze da se pre svega unutar sebe
razlozi na proizvoljnu mnozinu brojeva, koji su jedni prema
drugima i prema svome zbiru bez ikakve dalje odredbe osim
jedino sto su, uzeti zajedno, jednaki tome svome zbiru. Ali, po
tencija se moze rastaviti takode na jedan zbir takvih razlika
koje su odredene formom potencije. Ako se potencija shvati kao
zbir, onda je i njena osnova, koren, shvacen takode kao zbir
i proizvoljno, prema raznolikom rasclanjivanju, ali ta razno-
likost predstavlja ravnodusnu empiricku kvantitativnost. Zbir,
kakav treba da je koren, sveden na njegovu prostu odrede
nost, to jest na njegovu pravu opstost, jeste binom; svako dalje
umnozavanje clanova predstavlja prosto ponavljanje iste od
redbe, i stoga je nesto prazno.* Ono do cega je stalo jeste je
dino ona, dakle, kvalitativna odredenost clanova koja postaje
putem potenciranja korena uzetog kao zbir, a ta se odredenost
nalazi jedino u onoj promeni koja predstavlja potenciranje.
Ti su clanovi, prema tome, potpuno funkcije potenciranja i po
tencije. Ono prikazivanje broja kao zbira jedne mnozine takvih
clanova koji predstavljaju funkcije potenciranja, onda interes
da se na osnovu mnozine takvih clanova nadu forma takvih
funkcija i osim toga taj zbir, ukoliko to nalazenje mora zavi-
siti jedino od one forme, to, kao sto je poznato, sacinjava
narocitu teoriju redova. Ali, mi pri tom moramo sustinski da
razlikujemo dalji interes, naime odnos same velicine koja lezi
u osnovi, cija odredenost, ukoMko ona ovde predstavlja neki
kompleks, to jest neku jednacinu, obuhvata u sebi neku poten-
ciju, prema funkcijama njenog potenciranja. Taj odnos,
apstrahujuci potpuno od malocas spomenutog znacaja zbira,^
pokazace se kao ono stanoviste koje iz stvame nauke proizlazi
kao jedino koje diferencijalni racun postavlja sebi za svrhu.
Pa ipak, onome sto je receno treba dodati jos jednu od
redbu ili, naprotiv, iz njega treba odstraniti onu koja se u
* Kada se kaze (a + b + c + d .. .)n, kao Sto se to cini i u mno-
gim drugim slucajevima, umesto da se za razvijanje potencija uzme
(a 4- b )D, onda to spada samo u formalizam one o p S to sti na koju ana-
liza nuino polaze pravo; takvu formu treba smatrati, tako reci, samo
za neku koketeriju sa prividom opStosti; u binomu je s tv a r iscrpena,
njegovim se razvijanjem nalazi zakon , a zakon je prava P >
spoljaSnje, samo niStavno ponavljanje zakona koje se jed no p
vodi onim a + b + c + d . . .
is 273
njemu nalazi. Bilo je, naime, receno da se ona promenljiva ve
licina u cijoj se odredbi javlja potencija posmatra unutar nje
same kao zbir, i to kao jedan sistem clanova, ukoliko ti clanovi
predstavljaju funkcije potenciranja, cim e se i koren posmatra
kao neki zbir, i u jednostavno odredeno j form i kao binom;
xn = (y + z ) n = (y + nyn~l z + . . .). To je izlaganje poslo radi
razvoja potencije, to jest radi postizanja njenih funkcija poten
ciranja, od zbira kao takvog; pa ipak, ovde nije stalo do zbira
kao takvog, niti do reda koji iz njega proizlazi, vec od zbira
treba shvatiti samo odnos. Odnos velicina kao takav jeste ono
sto, s jedne strane, preostaje nakon sto se apstrahuje od plusa
jednog zbira kao takvog a sto je, s druge strane, potrebno radi
nalazenja funkcija razvijanja potencije. Ali, takav je odnos
odreden vec po tome sto je tu predmet jedna jednacina, sto je
= axn takode vec jedan kom pleks vise (prom enljivih) veli
cina u kome se sadrzi jedna njihova odredba potencija. Svaka
od tih velicina postavljena je u taj kompleks apsolutno kao
u odnosu prema drugoj sa znacenjem, moglo bi se reci, jednoga
plus u samoj sebi, kao funkcija drugih velicina; njihov ka-
rakter, da jedne predstavljaju funkcije drugih, daje im tu od
redbu plusa, ali upravo time odredbu nedega sasvim neodre-
denog, ne odredbu prirastaja, inkrementa i tome slicno. Ali,
to apstraktno stanoviste mogli sm o takode ostaviti po strani;
moze se sasvim jednostavno zastati kod toga: posto su pro
menljive velicine date u jednacini kao funkcije jedne od dru
gih, tako da ta odredenost sadrzi u sebi jednu srazmeru poten
cija, to se sada uporeduju takode funkcije potenciranja svake
od njih jedne sa drugima, a te druge funkcije nisu odredene
apsolutno nicim drugim do samim potenciranjem. Moze se
najpre predstavljati kao neka samovolja ill kao neka moguc
nost to kada se neka jednacina potencija njihovih promenlji
vih velicina postavi u neku srazmeru njihovih razvojnih funk-
oija; tek neka dalja svrha, korist, upotreba ima da odredi po-
godnost takvog preinacenja; to preinacenje izazvano je jedino
svojom korisnoscu. Kada se malocas poslo od prikazivanja ovih
odredaba potenciranja na jednoj velidina, koja se shvata kao
zbir koji je u sebi diferentan, onda je to slu2ilo, delom, samo
da se naznaci kakve su vrste takve funkcije, delom se u tome
skriva nacin na koji se one nalaze.
Sa ovim se nalazimo kod obicnog analitickog razvoja koji
se za svrhu diferencijalnog racuna shvata tako Sto se promen-
ljivoj velicini da neki prirastaj, dx, i, pa se onda potencija
binoma eksplicira onim redom clanova koji mu pripada. Ali,
takozvani prirastaj ne treba da bude neki kvantum, treba da
274
bude samo neka forma, cija je celokupna vrednost da bude
od pomoci u razvoju; ono sto se prema priznanju zeli, i to naj-
odredenije od strane Ojlera i Lagranza, a takode u ranije spo-
menutoj predstavi o granici, to su samo one odredbe potencija
promenljivih velicina koje, doduse, nastaju, takozvani koefi
cijent i prirastaja i njegovih potencija, prema kojima se red
ureduje i u koje spadaju razliciti koelicijenti. K tome se moze
primetiti otprilike ovo: posto je samo zbog razvoja pretpo-
stavljen jedan prirastaj koji je bez kvantuma, to bi bilo naj-
bolje da se za nj uzme 1 (jedan), posto se isti javlja u razvoju
uvek samo kao faktor, cime upravo faktor jedan ispunjava tu
svrhu da prirastajem ne treba postaviti nikakvu kvantitativnu
odredenost niti promenu; naprotiv, dx sa laznom predstavom
0 nekoj kvantitativnoj diferenciji, i drugi znaci, kao sto je i,
povezani ovde sa stetnim prividom opstosti, imaju uvek izgled
1 pretenziju jednoga kvantuma i njegovih potencija; a ta pre-
tenzija onda povlaci za sobom trud da se oni uprkos tome
odstrane i izostave. Da se zadrzi oblik reda razvijenog po poten-
cijama, mogle bi se oznake eksponenata kao indeksi pridodati
jedinici. Ali ionako se mora apstrahovati od reda i od odredbe
koeficijenata prema mestu koje oni zauzimaju u redu; odno.s
izmedu svih njih jeste isti; druga se funkcija izvodi iz prve
potpuno isto kao prva iz prvobitne, i za onu koja je racunata
kao druga prva izvedena jeste opet prvobitna funkcija. Medu
tim, interesovanje nije u sustini usmereno na red, vec isklju-
civo na onu odredbu potencija koja rezultira iz razvoja, u nje
nom odnosu prema onoj velicini koja je za nju neposredna.
Umesto, dakle, da se ona odredi kao koeficijenat prvog clana
razvoja, posto se svaki clan oznacuje kao prvi u odnosu prema
drugima koji u redu dolaze za njim, a nijedna takva potencija
kao potencija jednog prirastaja ne pripada ovde kao ni sam
red, to bi radije trebalo reci izvedena funkcija potencija: ili,
kao sto je malocas receno jedna funkcija potenciranja velicine,
pri cemu se pretpostavlja kao poznato na koji se nacin shvata
izvodenje kao razvoj koji je obuhvacen unutar jedne potencije.
Ako pak pravi matematicki pocetak ne predstavlja u ovo
me delu analitike nista drugo do nalazenje one funkcije koja
je odredena razvojem potencija, onda se postavlja dalje pi
tanje: Sta treba uraditi sa srazmerom koja je time dobijena.
gde ona nalazi izvesnu primenu i upotrebu, ili u stvari radi
koje se svrhe takve funkcije traze. Diferencijalni racun je za-
dobio svoj veliki znacaj nalazenjem onih srazmera na konkret-
nim predmetima koje se mogu svesti na one apstraktne anali-
ticke srazmere.
275
 Medutim, o prim enljivosti pre svega iz prirode stvari, ne
izvodeci joS nikakve zakljucke iz sludajeva same primene, a na
osnovu pokazanog oblika m om enata potencija, proizlazi sa
mo od sebe ovo Sto sada sledi. Razvoj velidina potencija, iz
cega proizlaze funkcije njihovog potenciranja, sadrzi u sebi,
apstrahujuci od blize odredbe, pre svega uopste smanjivanje
velicine na najblizu nizu potenciju. Prema tom e prim enljivost
ove operacije moguca je kod takvih predm eta kod kojih isto
tako postoji neka takva razlika odredaba potencija. Ako pak
razmislimo o prostornoj odredenosti, naci cem o da se u njoj
sadrze tri dimenzije, koje mozemo, da bismo ih razlikovali od
apstraktnih razlika visine, duzine i Sirine, oznaciti kao kon-
kretne, naime kao liniju, povrs i totalni prostor; a posto se oni
shvataju u njihovim najprostijim formama i u odnosu na sarao-
odredivanje, pa time u odnosu na analiticke dimenzije, mi
imamo pravu liniju, ravnu povrS i istu kao kvadrat, i kub.
Prava linija ima jedan empiricki kvantum, ali sa ravni javlja
se kvalitativnost, odredba potencije; blize modifikacije, na pri
mer da se to desava takode i sa pod jednakim krivama, mozemo
ostaviti neispitanim, ukoliko je stalo pre svega do razlike samo
uopste. Time nastaje takode potreba da se prelazi sa neke vise
odredbe potencije na neku nizu i obrnuto, posto treba, na pri
mer, da se lineam e odredbe izvedu iz datih jednacina povrsine
itd., ili obrnuto. Osim toga kretanje, kod kojeg treba posma-
trati velicinsku srazmeru predenog prostora i proteklog vre
mena koje je za to potrebno, pokazuje se u razlicitim odred
bama jednog prosto ravnomemog, jednog ravnom em o ubrza-
nog, jednog naizmenicno ravnomerno ubrzanog i ravnomerno
usporenog kretanja koje se vraca u sebe; posto se ove razlicite
vrste kretanja izrazavaju shodno velicinskim srazmerama nji
hovih momenata, prostora i vremena, za njih proizlaze jedna
cine iz razlicitih odredaba potencije, i ukoliko moze biti potreba
to da se jedna vrsta kretanja ili takode prostom ih velicina, za
koje je vezana jedna vrsta, odredi na osnovu neke druge njihove
vrste, utoliko ta operacija povlaci za sobom isto tako prela
zenje sa jedne potencijske funkcije na neku viSu ili nizu.
Neka primeri ova dva predmeta budu dovoljni za svrhu radi
koje su navedeni.
Izgled slucajnosti, koji diferencijalni racun pokazuje u
svojim primenama, bio bi uproScen vec sveScu o prirodi onih
oblasti u kojima se ta primena moze obaviti, i o narocito j po-
trebi i uslovu te primene. Medutim, unutar samih tih oblasti
sada je dalje stalo do toga da se zna izmedu kojih delova pred
meta matematickog zadatka postoji takva jedna srazmera ka-
276
 kvu postavlja narodito diferencijalni racun. Odmah se za prvi
mah mora primetiti da pri tome treba imati u vidu dve vrste
srazmera. Operacija depotenciranja jedne jednacine, posmatra-
trajuci je prema izvedenim funkcijama njenih promenljivih
velicina, daje jedan rezultat koji zaista u samom sebi vise ne
predstavlja jednu jednacinu, vec jednu srazmeru; ta je sraz
mera predmet pravog diferencijalnog racuna. Upravo sa time
postoji takode, na drugome mestu, srazmera same vise poten-
cijske odredbe (prvobitne jednacine) prema nizoj potencijskoj
odredbi (onome Sto je izvedeno). Ovu drugu srazmeru moramo
ovde najpre da ostavimo po strani; ona ce se pokazati kao vla-
stiti predmet integralnog racuna.
Posmatrajmo pre svega prvu srazmeru, i radi one odredbe
momenata, koju treba uzeti iz takozvane primene i u kojoj
lezi znacaj operacije, uzmimo u razmatranje najprostiji primer
na onim krivama koje su odredene nekom jednacinom drugog
stepena. Kao sto je poznato, srazmera koordinata data je nepo
sredno putem jednacina u jednoj potencijskoj odredbi. Rezul-
tati koji proisticu iz osnovne odredbe predstavljaju odredbe
onih drugih pravih linija koje stoje u vezi sa koordinatama, od
redbe tangente, subtangente, normale itd. Jednacine, medutim,
izmedu ondh linija i koordinata jesu lineame jednadine; celine,
cije delove po odredbi predstavljaju ove linije, jesu pravougli
trougli od pravih linija. Prelaz od osnovne jednacine, koja sa
drzi potencijsku odredbu, na one linearne jednacine, sadrzi u
sebi naznaceni prelaz od prvobitne funkcije, to jest od one koja
jeste jedna jednacina, na izvedenu funkciju, koja predstavlja
jednu srazmeru, i to srazmeru izmedu izvesnih linija koje se
sadrze u krivoj. Veza izmedu srazmere ovih linija i jednacine
krivulje je ono o cijem se nalazenju radi.
Nije bez interesa da se o istorijskoj strani ovoga pitanja
napomene samo toliko da su prvi pronalazaci umeli da naznace
svoj nalaz samo na jedan sasvim empirican nacin, a da nisu
bili u stanju da poloze racun o toj operaciji koja je ostala pot
puno spoljasnja. Ja cu o tome navesti Baroua, Njutnovog uci-
telja, i to ce biti dovoljno. U svojim led. Opt. et Geom., u ko
jima probleme vise geometrije obraduje po metodi nedeljivih,
koja se razlikuje pre svega od onoga sto je svojstveno diferen-
cijalnom racunu, on navodi takode svoj postupak kojim se od
reduje tangenta, jer su njegovi prijatelji na nj navaljivali
(lect. X ). Mora se naknadno citati kod njega samog kakav je
taj podatak, da bi se stekla valjana predstava kako je taj po
stupak oznacen sasvim kao povrsno pravilo, ^u istom smislu
u kojem je ranije u aritmetickim udzbenicima izlagano pravilo
277
trojno ili, jos bolje, takozvana provera devetka kod vidova ra
cunanja. Barou ucrtava sitne linije koje su docnije nazvane
inkrementima u karakteristidnom trouglu jedne krive, pa po
tom daje propis kao neko prosto pravilo da se odbace kao
suvisni oni clanovi koji se usled razvoja jednacina pojavljuju
kao potencije ovih inkremenata ili produKata ( etenim isti ter
mini nihilum valebunt); isto tako treba odbaciti one clanove
koji sadrze samo one velicine koje su odredene na osnovu prvo
bitne jednacine ( naknadno oduzimanje prvobitne jednacine
od jednaCine obrazovane inkrementima) i naposletku zameniti
inkrement ordinate sam om ordinatom, a inkrement apscise
suptangentom. Ne moze se taj postupak odrediti, ako se sm e
tako reci, uciteljskije; ova poslednja zamena jeste ona p re t
postavka proporcionalnosti inkremenata ordinate i apscise sa
ordinatom i subtangentom koja je u obiCnom diferencijalnom
racunu uzeta kao osnova za odredbu tangenata; ta se pretpo
stavka pojavljuje u Barouovom pravilu u svojoj sasvim naivnoj
nagoti. Naden je bio jedan jednostavan nacin da se odredi sub-
tangenta; postupci koje su izvodili RobervaV i Ferma izlaze na
nesto slicno, metoda nalazenja najvece i najmanje vrednosti,
od koje je posao Ferma, zasniva se na istim osnovama i istom
postupku. Bila je to jedna matematicka strast onih vremena
da se iznalaze takozvane metode, to jest pravila one vrste, da
se pri tome pravi od njih nesto tajanstveno, Sto je bilo ne samo
lako vec u nekom pogledu cak potrebno, i to iz istog razloga
iz kojeg je bilo lako, naime zato Sto su pronalazaci utvrdili
samo jedno empiriCko povrSno pravilo, a ne jednu metodu, to
jest nista Sto bi bilo izvedeno iz priznatih principa. Takve tzv.
metode primio je Lajbnic od svoga vremena, a isto tako Njutn
od tog istog vremena i neposredno od svoga ucitelja; oni su
uopStavanjem njihove forme i njihove primenijivosti prokrcili
nove puteve naukama, ali su time u isto vreme osetili potrebu
da sa tog postupka zderu oblik povrSnog pravila, pa su tezili
da mu pribave potrebno opravdanje.
Ako tu metodu iscrpnije analiziramo, videcemo da se pravi
postupak sastoji u ovome. Pre svega potencijska odredba (ra
zume se, promenljivih velicina) koje se sadrze u jednacini
svode se na njihove prve funkcije. Time se, medutim menja
vrednost clanova jednacine; stoga ne ostaje nijedna jednacina
vise, vec je samo nastala jedna srazmera izmedu prve funkcije
jedne promenljive velicine prema prvoj funkciii drupe; umesto
Px = y2 dobija se p : 2y, ili um esto la x x2 = y2 dobija se
1 Personier, Gilles, de Roberval (16021675).

278
 a x : y, sto se docnije obicno oznacavalo kao srazmera .
dx
Ta jednacina jeste jednacina krivulje; ova srazmera, naprotiv
koja je potpuno zavisna od te jednacine iz koje je izvedena
(gore, prema jednom prostom pravilu), predstavlja jednu line-
arnu srazmeru, sa kojom su izvcsne linije u proporciji; p : 2y
ili a x : y jesu i same srazmere iz pravih linija krive, koordi
nata i parametara; ali sa tim se jos nista ne zna. Interes je da
se o drugim linijama koje se javljaju na krivoj zna da njima
pripada ona srazmera, da bi se utvrdila jednakost dveju sraz
mera. Dakle, drugo, postavlja se pitanje koje su to prave
linije, odredene prirodom krive, koje stoje u takvoj srazmeri?
To je, medutim, ono sto je vec ranije bilo poznato, naime
da takva srazmera, dobijena na onome putu, predstavlja sraz
meru ordinate prema suptangenti. Stari su to utvrdili duhovi-
tim geometrijskim putem; ono sto su otkrili noviji pronalazaci
jeste empiricko postupanje da se jednacina krive uredi tako
kako bi se dobila ona prva srazmera o kojoj je vec bilo poznato
da je jednaka sa jednom srazmerom u kojoj se sadrzi ona
linija, ovde suptangenta, do cije je odredbe stalo. Posle toga
je ono uredenje jednacine delimice shvaceno i ucinjeno me-
todski diferencijacija, a delimice su pronadeni imagi-
nami inkrementi koordinata i onaj imaginarni karakteristicni
trougao koji je obrazovan iz ovih inkremenata i iz jednoga
upravo takvoga inkrementa tangente, cime se proporcionalnost
one srazmere, koja je nadena depotenciranjem jednacine, sa
srazmerom ordinate i suptangente prikazuje ne kao nesto sto
je usvojeno samo empiricki na osnovu stare poznatosti, vec kao
nesto dokazano. Pa ipak stara poznatost se pokazuje uopste i
najociglednije u navedenoj formi pravila kao jedini povod i
respektivno opravdanje pretpostavke karakteristicnog trougla
i one proporcionalnosti.
Lagranz je posle toga odbacio to pritvorstvo i posao je pra-
vim naucnim putem; njegovoj se metodi ima da zahvali za ona j
uvid do koga nam je stalo, posto se ona sastoji u tome sto
odvaja oba prelaza koja se moraju izvrsiti radi resenja za-
datka, pa svaku od tih strana obraduje i dokazuje za sebe. Je
dan deo ovoga resenja, posto mi radi blizeg naznacenja toka
ostajemo kod primera elementarnog zadatka: naci subtan-
gentu, teorijski ili opsti deo, naime nalazenje prve funkcije
iz date jednacine krive, regulise se za sebe; iz njega se dobija
jedna linearna srazmera, dakle srazmera pravih linija koje se
javljaju u sistemu odredbe krive. Drugi deo resenja sastoji se
279
u nalazenju onih linija na krivoj koje stoje u onoj srazmeri.
To se sad privodi u delo na direktan nafiin (Theorie des Fonct.,
Anal. II. P. II. Chap.), to jest bez karakteristicnog trougla, na
ime ne pretpostavljajuci beskonadno male lukove, ordinate i
apscise i ne dajuci im odredbe dy i dx, to jest odredbe clanova
one srazmere i u isto vreme neposredno znacenje njene jedna
kosti i sa samom ordinatom i suptangentom. Linija (kao i
tacka) ima svoju odredbu jedino ukoliko sacinjava stranu jed
nog trougla, kao Sto se i odredba tacke nalazi samo u takvom
jednom trouglu. To je, da to spom enem o uzgred, osnovni stav
analiticke geometrije koji povlaci za sobom koordinate, kao
sto u mehanici, sto je isto, povlaci za sobom paralelogram sila
koji upravo zbog toga uopste ne zahteva mnogo truda oko ne
kog dokaza. Subtangenta pak postavlja se kao strana jednog
trougla cije ostale strane jesu ordinate i tangentna duz koja
se odnosi na nju. Jednacina tangente kao prave linije jeste
p = aq (dodavanje + b nekorisno je za odredbu i vrsi se
p
samo zbog omiljene o p sto sti); determinacija srazmere svodi
Q
se na a, na koeficijenat od q, koji predstavlja respektivnu prvu
funkciju jednacine, a uopste treba da se posmatra samo kao
a p, kao, kako je receno, suStinska determinacija prave li
nije koja je kao tangenta aplikovana na krivu. Posto se osim
toga shvati prva funkcija jednacine krive, ona je isto tako
determinacija jedne prave linije; posto se dalje jedna koordi
nata p prve prave linije i y, ordinata krive, shvate kao iste,
dakle da ona tacka, u kojoj ona prva prava koja je pretpostav-
Ijena kao tangenta dodiruje krivu, jeste isto tako polaziste prave
linije koja je odredena prvom funkcijom krivulje, onda je
stalo do toga da se pokaze da se ova druga prava linija poklapa
sa onom prvom, to jest da je tangenta; algebarski izraieno:
poto je y = f (x) i p = F (q), pa onda y = p, dakle pretpo
stavlja se da je f (x) = F ( q) onda je takode f (x) = F (q).
Da se pak prava koja je aplikovana kao tangenta poklapa sa
onom pravom linijom koja je iz jednacine determinirana nje
nom prvom funkoijom, dakle da je ova prava linija tangenta, to
se dokazuje uz pnipomoc inkrementa i apscise i onog inkrementa
ordinate koji je odreden razvijanjem funkcije. Ovde dakle ulazi
isto tako glasoviti inkrement; ali nacin na koji se on uvodi radi
malocas navedene svrhe i razvijanje funkcije prema njemu
moraju se doista razlikovati od ranije spomenute upotrebe in
krementa za nalazenje diferencijalne jednacine i za karakte-
risticni trougao. Ovde ucinjena upotreba opravdana je i nuzna:

280
 ona spada u oblast geometrije, jer je radi geometrijske od
redbe tangente kao takve potrebno da izmedu nje i one krive
sa kojom ona ima jednu zajednicku tacku ne moze proci ni
jedna druga prava linija koja bi isto tako pala u tu tacku. Jer,
sa ovom je odredbom kvalitet tangente ili ne-tangente svedcn
na velicinsku razliku, i tangenta je ona linija na koju pada veca
sicusnost prosto naprosto u pogledu determinacije do koje je
stalo. Ova prividno samo relativna sicusnost ne sadrzi apso
lutno nista empiricko, to jest nista sto zavisi od nekog kvan
tuma kao takvog; ona je kvalitativno postavljena prirodom
formule, ako razlika momenta, od koje zavisi velicina koju
treba uporediti, predstavlja jednu razliku potencija; posto ta
razlika izlazi na i i P, i posto se i, koje ipak na kraju krajeva
treba da znaci neki broj, tada mora zamisliti kao neki razlomak,
to je P po sebi i za sebe manje nego i, tako da je cak predstava
o nekoj proizvoljnoj velicini, u kojoj se i moze uzeti, ovde su-
visna i stavise nije na svome mestu. Upravo po tome dokaz vece
sicusnosti nema nikakvog posla sa nekim beskonacno malim,
koje po tome ni na koji nacin ne moze ovde da ude.
Spomenucu jos Dekartovu metodu tangenata, ma to bilo
samo zbog njene lepote i u danasnje doba skoro zaboravljene,
ali potpuno zasluzene slave; uostalom ona takode ima veze sa
prirodom jednacina, o kojima se potom mora uciniti jos jedna
dalja napomena. Ovu samostalnu metodu, u kojoj se trazena
lineama odredba isto tako nalazi na osnovu iste izvedene funk
cije, Dekart izlaze u svojoj Geometriji (liv. II p. 357 ss. Oeuvres
compl. ed. Cousin Tom. V.) koja je inace postala tako plodna,
posto je on u njoj predavao o velikoj osnovi prirode jedna
cina i njihovoj geometrijskoj konstrukciji, kao i o analizi koja
je time vrlo mnogo prosirena na geometriju uopste. Problem
ima kod Dekarta formu zadatka: treba povuci prave linije
uspravno na ma koja mesta jedne krive, cime se odreduje sup-
tangenta itd.; shvatljdvo je ono zadovoljstvo koje je Dekart tada
izrazio o svome otkricu, koje se odnosilo na jedan predmet od
opsteg naucnog interesa tadasnjeg vremena i koje je u velikoj
meri geometrijsko, stojeci time vrlo visoko iznad gore spome-
nutih metoda prostih pravila njegovih suparnika, - j ose dire
que cest ceci le probteme le plus utile ef le plus general, non
seulment que je sache, mais meme que j aie jamais desire de
savoir en geometries Radi resenja Dekart uzima za osnovu
analiticku jednacinu pravouglog trougla koji obrazuje: ordi-
1 Smem reci da je upravo to najkorisniji i najopStiji zadatak ne
samo koji znam nego i koji sam ikada zeleo da znam u geometriji.
Prim. red.
281
nata one tacke krive na kojoj treba da stoji uspravno prava
linija koja se u problemu zahteva, osim toga ova prava linija,
normala, i trece, onaj deo osovine koji odsecaju ordinata i
normala, to jest subnormala. Sada se na osnovu poznate jed
nacine jedne krive zamenjuje u onoj jednacini trougla vred
nost bilo ordinate bilo apscise, pa se tako dobija jedna jedna
cina drugog stepena (a Dekart pokazuje kako se i krive 6ije
jednacine sadrze viSe stepene svode na nju), u kojoj se javlja
samo jos jedna od promenljivih velicina, i to na kvadrate i na
prvu potenciju; jedna kvadratna jednacina koja se prvo
pojavljuje kao takozvana necista jednacina. Posle toga Dekart
razmiSlja ovako: ako se tacka koja je pretpostavljena na krivoj
zamisli kao presek te krive i jedne kruznice, ova ce kruznica
presecati krivu jos u nekoj drugoj tacki, i tada za dva x koja
time nastaju i koja su razlicna proizlaze dve jednacine sa istim
konstantama i iste forme; ili pak samo jedna jednacina sa
razlicitim vrednostima od x. Ali, jednacina postaje samo jedna,
za onaj jedan trougao u kome hipotenuza stoji na krivoj usprav
no, normalno, a to se zamislja tako sto se pretpostavlja da se
poldapaju obe tacke u kojima kruznica preseca krivu, dakle
da kriva dodiruje kruznicu. Time pak otpada takode okolnost
nejednakih korenova od x ili od y u kvadratnoj jednacini. Ali
kod kvadratne jednacine dveju jednakih korenova koeficijenat
onoga clana koji sadrzi nepoznatu na prvu potenciju pred
stavlja dvostrukost korena koji je samo jedan; iz toga se do
bija jedna jednacina kojom su nadene trazene odredbe. Ovaj
se tok mora smatrati za genijalan zahvat jedne prave analiticke
glave, iza cega daleko zaostaje sasvim asertoricki usvojena pro-
porcionalnost suptangente i ordinate sa takozvanim inkremen
tima apscise i ordinate koji treba da su beskonacno mali.
Krajnja jednaiina, dobijena na pokazani nacin, koja iz-
jednacuje koeficijent drugog clana kvadratne jednacine sa dvo-
strukim korenom ili nepoznatom, predstavlja onu istu jedna-
cinu koja se nalazi metodom diferencijalnog racuna. Diferen-
cirano x7 ax b = 0 daje novu jednacinu 2x a = 0;
ili iz x3 px q = 0 dobija se 3x7 p = 0. Ali pri tome se
mora napomenuti da se ni u kom slucaju ne razume samo od
sebe da je takva izvedena jednacina takode tadna. Kod jedna
cine sa dve promenljive velicine koje ne gube svoj karakter
nepoznatih velicina zbog toga sto su promenljive, proizlazi,
kao Sto je gore primeceno, samo jedna srazmera, iz tog nave-
denog jednostavnog razloga Sto se zamenjivanjem funkcija
potenciranja na mesto samih potencija menja vrednost oba
clana jednacine, i sto je samo za sebe joS nepoznato da li i
282
medu njima postoji, i pored tako promenjenih vrednosti, jos
neka jednacina. Jednacina ~ = p ne izrazava apsolutno nista

drugo nego da je P jedna srazmera, i inace se srazmeri ~r ne

dx
moze pripisati nikakav realan smisao. Ali, o razmeri = P isto
je tako jos nepoznato sa kojom je drugom razmerom ona jed-
naka; njoj daje izvesnu vrednost i neko znacenje tek takva
jednacina, proporcija. Kaogod sto je bilo pokazano da se ovo
znacenje koje je nazvano primena dobila odnckud drugde,
empiricki, tako se kod jednacina o kojima je ovde rec i koje
su izvedene diferencijacijom mora znati odnekud drugde da li
one imaju jednake korenove, da bi se znalo da li je dobijena
jednacina jos tacna. Medutim, u udzbenicima se na tu okolnost
ne ukazuje izricno; ona se zaista odstranjuje time sto se svaka
jednacina sa jednom nepoznatom, svedena na nulu, odmah
stavlja = y, cime onda pri diferencijaciji proizlazi na svaki
civ
nacin jedno samo jedna razmera. Racun funkcija treba na
svaki nacin da ima posla sa funkcijama potenciranja, ili difc-
rencijalni racun sa difercncijalima, ali iz toga ne izlazi za sebe
jos ni u kom slucaju da i same one velicine ciji se diferencijali
ili funkcije potenciranja shvate treba da predstavljaju takode
samo funkcije drugih velicina. U teorijskom delu, u uputstvu
kako se izvode diferencijali, to jest funkcije potenciranja, iona-
ko se jos ne misli na to da one velicine koje, kako se tu uci,
treba obradivati po takvom izvodenju, treba i same da pred
stavljaju funkcije drugih velicina.
U pogledu izostavljanja konstante kod diferenciranja moze
se jos istaci da ono ovde ima smisao: da je konstanta za od
redbu korenova, u slucaju njihove jednakosti, ravnodusna,
posto je ta odredba iscrpena koeficijentom drugog clana jed
nacine. Kako u navedenom Dekartovom primeru konstanta
predstavlja kvadrat samog korena, to se koren moze odrediti
isto tako na osnovu konstante kao na osnovu koeficienata,
posto konstanta uopste predstavlja, kao i koeficijenti, funkciju
korenova jednacine. U uobicajenom izlaganju otpadanje tako-
zvanih konstanti koje su povezane sa drugim clanovima samo
znacima + i nastaje blagodareci prostom mehanizmu ovog
postupka: da bi se nasao diferencijal nekog slozenog izraza,
samo se promenljivim velicinama dodaje neki visak, pa se
time formirani izraz oduzima od prvobitnog izraza. Smisao
konstanti i njihovog izostavljanja, u kojoj meri one same pred-
283
stavljaju funkcije i prema toj odredbi slu ie ili ne, to se ne
razmatra,
Sa izostavljanjem konstanti stoji u vezi jedna slicna napo
mena koja moze da se ucini o nazivima diferencijacija i inte-
gracija, kakva je ranije ucinjena o konadnom i beskonacnom
izrazu, naime, da se u njihovoj odredbi nalazi Stavise suprot
nost od onoga sta izraz kazuje. Diferenciranje oznadava postav
ljanje diferencija; ali diferenciranjem se jedna jednacina svodi
stavise na manji broj dimenzija, izostavljanjem konstante odu-
zima se jedan momenat odredenosti; kao Sto je primedeno, ko
renovi promenljivih velicina se izjednaduju, njihova se diferen
cija, dakle, ukida. U integraciii, medutim, konstanta treba po
novo da se doda; time se jednacina na svaki nadin integrira,
ali u tom smislu Sto se ponovo uspostavlja diferencija kore
nova koja je ranije ukinuta, ono Sto je izjednaceno ponovo se
diferencira. Uobicajeni izraz doprinosi tom e da se suStinska
priroda stvari baci u zasenak i da se sve stavi na podredeno
stanoviste koje je, StaviSe, tude glavnoj stvari, stanoviSte delom
beskonacno male diferencije, inkrementa i tom e slicno, delom
uopste proste diferencije izmedu date i izvedene funkcije ne
oznacujuci njihovu specificnu, to jest kvalitativnu razliku.
Druga glavna oblast u kojoj se upotrebljava diferencijalni
racun jeste mehanika; od razlicitih potencijskih funkcija koje
proizlaze kod elem entam ih jednacina njihovoga predmeta,
kretanja, njihova su znacenja vec uzgred spomenuta; ja cu ih
ovde neposredno tumaciti. Jednacina, naime matematicki izraz
S
prosto jednakoga kretanja, c = ili s = ct u kojoj su predeni
prostori prema jednoj empirickoj jedinici c, velidini brzine,
proporcionalni proteklim vremenima, ne pokazuje za diferen-
cijaciju nikakav smisao; koeficienat c je vec potpuno odreden
i poznat, i ne moze postojati nikakvo dalje razvijanje potencija.
Kako se analizira s = at2, jednadina kretanja padanja, to je
ds
napomenuto vec ranije; prvi clan analize ^ = 2at prevodi
se u govor i resp. u egzistenciju ovako: jedan clan jednog zbira
( koju smo predstavu mi odstranili vec odavno) treba da je
jedan deo kretanja, i to taj deo treba da pripada sili inercije,
to jest jednoj prosto jednakoj brzini tako, da je kretanje u
beskonacno malim delovima vremena jednako, a da je u ko-
nacnim delovima vremena, to jest u delovima vremena koji u
stvari postoje, nejednako. Dakako f (s) = 2at vazi; a znacenja
a i t poznata su, kao i to da je time postavljena odredba jed-
284
 ^ 2S
nake brzine kretanja; posto a = ~ vazi, vazi 2 at = ~ uopste;
ali time se ne zna ni najmanje nesto vise; jedino pogresna pret
postavka, da 2at predstavlja jedan deo kretanja kao nekog
zbira, izaziva lazan privid jednog stava fizike. Sam faktor, a,
empiridka jedinica jedan kvantum kao takav pripisuje se
tezi; kada se upotrebi kategorija sile teze, onda naprotiv treba
reci da upravo celina s = at2 jeste posledica teze, ili bolje
dS
zakon teze. Jednak je iz -- = 2at izvedeni stav koji glasi:
kada bi teza prestala da dejstvuje, onda bi telo, brzinom koju
je postiglo na kraju svoga padanja prevaljivalo u toku vre
mena, koje je jednako trajanju njegovog padanja, dvaput veci
prostor od onog prostora koji je ono vec preslo. U tome
se stavu skriva takode jedna za sebe naopaka metafizika; kraj
padanja ili kraj jednog dela vremena u kome je telo padalo
jeste i sam joS uvek jedan deo vremena; kada on ne bi bio deo
vremena, onda bi bilo pretpostavljeno mirovanje, usled cega ne
bi bilo ni brzine; brzina se moze utvrditi samo prema prostoru
koji je preden u toku jednog dela vremena, a ne na njegovome
kraju. Ako se medutim diferencijalni racun primeni jos u
drugim oblastima fizike u kojima nema apsolutno nikakvog
kretanja, kao na primer u ponaSanju svetlosti (izuzev onoga
Sto se naziva njenim rasprostiranjem u prostoru) i velicinskim
odredbama kod boja, i ako se prva funkcija kvadratne funkcije
ovde takode nazove brzinom, onda se to mora smatrati za
jedan joS nedopuSteni formalizam izmiSljanja egzistencije.
Kretanje koje se zamislja jednacinom s = at2 nalazimo,
veli Lagranz, u iskustvu o padanju tela; najprostije kretanje
posle njega bilo bi kretanje cija bi jednacina bila s = ct3, ali
priroda nam ne pokazuje nikakvo kretanje te vrste; mi ne bi
smo znali Sta bi mogao da znaci koeficijenat c. Mada je to tako,
ipak tome nasuprot postoji jedno kretanje cija jednacina jeste
s3 = at2, Keplerov zakon kretanja tela Suncevog sistema;
Sta sa ovog stanoviSta treba ovde da znaci prva izvedena funk-
2&t
cija ;rr itd., i dalja neposredna obrada ove jednacine diferen-
o S~

cijacijom, izlaganje zakona i odredaba onog apsolutnog kre

tanja, to bi naprotiv moralo zaista da izgleda kao ne^i intere-
santan zadatak u kome bi se analiza pokazala u najdivmjem
sjaju.
285
 Tako primena diferencijalnog racuna na elementarne jed
nacine kretanja ne pokazuje za sebe nikakav realni znacaj; for-
malni znacaj dolazi od opsteg mehanizma racuna. Medutim,
analiza kretanja dobija jedno drugo znacenje u vezi sa odred
bom njegove putanje; ako je to jedna kriva, pa njena jednacina
sadrzi vise potencije, potrebni su prelazi od pravolinijskih funk
cija kao funkcija potenciranja na same potencije, i posto se
iz prvobitne jednacine kretanja koja sadrzi faktor vremena
mogu dobiti one pravolinijske funkcije uz elim inaciju vremena,
to se ovaj faktor vremena mora u isto vreme svesti na nize
razvojne funkcije, iz kojih se mogu dobiti one jednacine linear-
nih odredaba. Ova strana izaziva interesovanje za drugi deo
diferencijalnog racuna.
Svrha dosadasnjeg izlaganja bila je da se istakne i utvrdi
jednostavna specificna odredba diferencijalnog racuna i da se
ista pokaze na nekoliko elementarnih primera. Kao sto se po-
kazalo, ta se odredba sastoji u tome sto se koeficijenat razvoj-
nog clana, takozvana prva funkcija, nalazi na osnovu jedne
jednacine potencijskih funkcija, i sto se ona srazmera, koja
predstavlja tu prvu funkciju, pokazuje u m om entim a konkret-
noga predmeta, a tako dobivenom jednacinom izmedu obeju
srazmera odredeni su sami ti mom enti. Isto tako o principu
integralnog racuna treba ukratko razmotriti kakva specificna
konkretna odredba toga racuna proizlazi iz primene toga prin-
cipa. Shvatanje integralnog racuna vec je uprosceno i tacnije
odredeno time sto se on ne uzima vise kao m etoda sumiranja,
kako je on bio imenovan u suprotnosti prema diferenciranju,
gde se prirastaj smatra za sustinski ingrediens, a usled cega
se pojavio u sustinsko j povezanosti sa formom reda. Zadatak
integralnog racuna jeste, pre svega, isto tako teorijski ili sta
vise formalan kao i zadatak diferencijalnog racuna, ali, kao
sto je poznato, obm ut je zadatak diferencijalnog racuna; u
integralnom racunu polazi se od jedne funkcije, koja se po
smatra kao izvedena, kao koeficienat najblizeg dlana koji je
postao iz razvoja jedne jednacine ali jednacine koja je jos ne-
poznata, pa iz nje treba da se nade prvobitna potencijska funk
cija; funkcija koja se u prirodnom redu razvoja mora shvatiti
kao prvobitna ovde se izvodi, a ona funkcija koja se ranije
smatrala kao izvedena ovde je data ili je uopste pocetna. Ali,
ono sto je u ovoj operaciji formalno postignuto je, kako sada
izgleda, vec diferencijalnim racunom; posto su u njoj uopSte
utvrdeni: prelaz od prvobtine funkcije na funkciju razvoja i
srazmera izmedu njih. Ako se pri tome u mnogim sludajevima
nuzno mora pribeci formi reda, delom, vec da bi se utvrdila
286
 funkcija od koje treba poci, a delom da bi se ostvario prelaz
od nje ka prvobitnoj funkoiji onda treba pre svega utvrditi da
ta forma kao takva nema neposredno apsolutno nikakvu posla
sa osobenim principom integriranja.
A kao drugi pak deo zadatka racuna s obzirom na formalnu
operaciju pokazuje se njegova primena. Sama ta primena jeste
zadatak, naime, da se poznaje znacenje u gore navedenome
smislu, koje ima prvobitna funkcija one date funkcije jednog
posebnog predmeta koja se posmatra kao prva. Po sebi moglo
bi izgledati da je i ovo ucenje vec u diferencijalnom racunu
potpuno okoncano; ali, javlja se jedna druga okolnost, s obzi
rom na koju stvar ne izgleda jednostavna. Posto se naime u
tome racunu pokazalo da je na osnovu prve funkcije jednacine
jedne krive dobijena srazmera koja je linearna, to se time ta
kode zna da se iz integracije te srazmere dobija jednacina krive
u srazmeri apscise i ordinate; ili ako bi za ravan (povrsinu)
jedne krive bila data jednacina, onda bi trebalo da je vec dife
rencijalni racun ucio o znacenju prve funkcije takve jednacine,
da ta funkcija predstavlja ordinatu kao funkciju apscise, a
time jednacinu krive.
Sada je, medutim, stalo do toga koji je od odredbenih mo
menata predmeta dat u samoj jednacini; jer analiticka obrada
moze poci samo od onoga sto je dato pa da odatle prede na
ostale odredbe predmeta. Nije data, na primer, jednacina neke
povrsine krive, niti, recimo, onoga tela koje postaje obrtanjem
te krive, niti takode jednog njenog luka vec je data samo sraz
mera apscise i ordinate u jednacini same krive. Stoga se pre
lazi od onih odredaba na samu ovu jednacinu ne mogu obradi-
vati vec u diferencijalnom racunu; odlaze se integralni racun
da on te srazmere nade.
Osim toga je pak pokazano da se iz diferenciranja jedna
cine vise promenljivih velicina ne dobija razvojna potencija
ili diferencijalni koeficient kao neka jednacina, vec samo kao
neka srazmera; potom je zadatak da se za ovu srazmeru koja
predstavlja izvedenu funkciju naznaci u momentima predmeta
neka druga srazmera koja je jednaka sa njom. Nasuprot tome,
objekat integralnog racuna jeste sama srazmera prvobitne
funkcije prema izvedenoj, naime, funkciji koja ovde treba da
je data, i zadatak je da se u predmetu date prve funkcije
naznaci znacenje prvobitne funkcije koju treba naci ili, napro
tiv, posto je to znacenje, na primer, ravan (povrsina) jedne
krive ili kriva koju treba rektificirati a koja je zamisljena kao
pravolinijska itd., vec izrazeno kao problem, onda treba poka
zati da se takva odredba nalazi jednom prvobitnom funkcijom,
287
kao i to koji je onaj momenat predmeta koji se radi toga mora
uzeti za polaznu funkciju (izvedenu funkciju).
Uobicajena pak metoda koja predstavu diferencije upo-
trebljava kao predstavu beskonacno maloga olaksava sebi
stvar; tako za kvadraturu krivih ona uzima jedan beskonacno
mali pravougaonik, jedan proizvod iz ordinate i elemenata
apscise, to jest njenog beskonacnog malog, za trapez koji za
jednu svoju stranu ima beskonacno m ali luk koji stoji nasu
prot onom beskonacno malom apscise; proizvod se potom inte-
grira u tome sm islu sto integral daje zbir beskonacno mnogih
trapeza, ravan, dija se odredba trazi, naime konacna velicina
daje onaj elemenat ravni. Isto tako ta m etoda formira iz bes
konacno malih delova luka i iz ordinate i apscise koje tu spa-
daju jedan pravougli trougao u kome kvadrat onoga luka jeste
ravan zbiru kvadrata oba druga beskonacno mala, iz cije se
integracije dobija luk kao konacan.
Opste otkrice koje lezi u osnovi ove oblasti analize saci
njava ovde pretpostavku ovog postupka na taj nacin Sto kva-
drirana kriva, rektifikovani luk dtd. 'Stoje prema nekoj funkciji
koja je data pomocu jednacine krive u razmeri takozvane p rvo
bitne funkcije prema izvedenoj funkciji. Radi se o ovome: kada
se jedan deo nekog matematickog predmeta (na primer, neke
krive) usvoji kao izvedena funkcija, treba da se zna koji je
onda njegov drugi deo izrazen odgvarajucom prvobitnom funk-
cijom. Zna se da kada se funkcija ordinate koja je data jedna-
cinom krive shvati kao izvedena funkcija, onda relativno prvo
bitna funkcija jeste velicina sektora krive koji je odsecen tom
ordinatom, da ako se izvesna odredba tangente posmatra kao
izvedena funkcija, onda njena prvobitna funkcija izrazava veli-
oinu luka koji pripada ovoj tangentnoj odredbi itd.; ali da sada
ove srazmere obrazuju neku proporciju, jedna kao srazmeru
jedne prvobitne funkcije prema izvedenoj, a drugu kao sraz
meru velicina dva dela ili dveju okolnosti matematickoga pred
meta, da se to sazna i dokaze, od toga se uzdrzava ona me
toda koja upotrebljava beskonacno m alo i mehanicko operi-
sanje njime. Vlastita zasluga oStroumlja je Sto je na osnovu
vec od drugde poznatih rezultata pronaslo da izvesne strane jed
nog matematickog predmeta stoje u srazmeri prvobitne i izve-
dene funkcije i koje su te strane.
Od obeju ovih funkcija izvedena funkcija, ili, kako je od
redena, funkcija potenciranja koja je ovde u ovom racunu data,
jeste relativna u odnosu prema prvobitnoj funkciji, koja kao
takva treba tek putem integracije da bude nadena iz one izve-
dene. Ali ona nije neposredno data, niti je za se ved dato kojd
288
 deo ili koja odredba matematickog predmeta treba da se sma
tra kao izvedena funkcija, kako bi se njenim svodenjem na
prvobitnu funkciju nasao drugi deo ili druga odredba, cija se
velicina trazi u problemu. Uobicajena metoda koja, kao Sto je
receno, odmah zamislja u formi izvedenih funkcija izvesne de
love predmeta kao beskonacno male, koji se uopste putem di-
ferenciranja mogu odrediti na osnovu prvobitno date jedna
cine predmeta, ( kao sto radi rektifikacije jedne krive uzima
beskonacno male apscise i ordinate ) uzima za to takve de
love koji se sa predmetom problema (u primeru sa lukom),
koji se isto tako zamislja kao beskonacno mali, mogu dovesti
u jednu vezu koja je utvrdena u elementamoj matematici i
kojom je postavljen zadatak da se nade velicina toga predmeta
kada su poznati oni delovi, te je i on odreden; tako se radi
rektifikacije navedena tri beskonacno mala dovode u vezu jed
nacine pravouglog trougla, a za kvadraturu se ordinata dovodi
beskonacno malom apscisom u vezu s jednim proizvodom,
posto je svaka ravan (povrsina) uopste uzeta aritmeticki kao
proizvod linija. Prelaz od takvog takozvanog elementa ravni
(povrsine), luka itd. na velicinu same ravni, luka itd. smatra
se tada samo kao uzdizanje od beskonacnog izraza na konacni
izraz ili na zbir beskonacno mnogih elemenata iz kojih treba
da se sastoji trazena velicina.
Stoga se samo povrsno moze reci da integralni racun pred
stavlja jedino obm uti, mada uopste tezi problem diferencijal
nog racuna; realni interes integralnog racuna usmeren je sta
vise iskljucivo na uzajamni odnos prvobitne i izvedene funkcije
u konkretnim predmetima.
Isto se tako ni Lagranz nije u ovome delu racuna upustao
u to da otkloni teskocu problema na lak nacin putem onih ne-
posrednih pretpostavki. Doprinece se objaSnjenju prirode stva
ri ako isto tako iz nekoliko primera navedemo nesto blize o
njegovom postupku. On postavlja sebi isti zadatak da dokaze
da izmedu posebnih odredaba svake matematicke celine, na
primer jedne krive, postoji srazmera prvobitne funkcije prema
izvedenoj funkciji. Medutim, u ovoj se oblasti to moze privesti
u delo na osnovu prirode same srazmere koja na matematic
kom predmetu dovodi u odnos krive linije sa pravim, ldneame
dimenzije i njene funkcije sa ravno-povrsinskim dimenzijama
i njihovom funkcijom itd., dakle kvalitativne razlicnosti, a ne
moze se privesti u delo na neposredan nadin; tako se odredba
moze shvatiti samo kao sredina izmedu necega veceg i necega
manjeg. Time doista ponovo nastaje sama od sebe forma nekog

19 289
prirastaja sa plus i minus, te ono smelo: Ddveloppons' jeste na
svome mestu; ali kako priraStaji imaju ovde samo aritmeticko,
konacno znacenje, o tom e je malocas bilo govora. Ma osnovu
razvijanja onog uslova, da je velicina koja ima da se odredi
veca od neke granice koja se lako moze odrediti, a manja od
neke druge izvodi se potom, na primer, da funkcija ordinate
predstavlja izvedenu prvu funkciju prema funkciji sektora
(povrsini).
Rektifikacija krivih, kako je Lagranz pokazuje, polazeci od
Arhimedovog pnincipa, ima interes da se uvidi prevodenje Arhi-
medove metode na princip novije analize, a to omogucuje da
se baci jedan pogled u unutraSnjost i u pravi sm isao onoga
posla koji se na drugi nacin izvodi mehanicki. Taj nacin po-
stupka nuzno je analog onom nacinu koji je upravo naznacen;
iz Arhimedovog principa da je luk krive veci od njegove tetive,
a manji od zbira dveju tangentnih duzi koje su povucene kroz
kraj nje tacke toga luka, ukoliko se one nalaze izmedu tih ta
caka i tacke njihovog preseka, ne dobija se nikakva neposredna
jednacina. PrenoSenje one Arhimedove osnovne odredbe u sa-
vremenu analiticku formu jeste pronalazak jednog izraza koji
za sebe predstavlja jednu jednostavnu osnovnu jednacinu, dok
ona forma jedino postavlja zahtev da se ide beskonacno na
pred izmedu necega sto je suviSe veliko i neceg Sto je suviSe
malo, koji su se svakiput odredivali, a iz toga neprekidnog na-
predovanja opet se stalno dobijaju samo jedno novo suvise
veliko i jedno novo suviSe malo, ali ipak u sve uzim granicama.
Posredstvom formalizma onoga Sto je beskonadno malo nepo
sredno se postavlja jednacina dz2 = dx2 + dy2. Naprotiv, La-
granzova ekspozicija, polazeci od naznacene osnove, pokazuje
da velicina luka predstavlja prvobitnu funkciju prema jednoj
izvedenoj funkciji, diji sam karakteristican dlan jeste jedna
funkcija iz srazmere jedne izvedene funkcije prema prvobitnoj
funkciji ordinate.
Posto se predstava beskonadno maloga pojavljuje u Arhi-
medovoj metodi, kao i docnije u Keplerovom obradivanju ste-
reometrdjskih predmeta, zato je to tako desto navodeno kao neki
autoritet za onu upotrebu koja se dini do te predstave u dife
rencijalnom racunu, a da pri tome nije isticano ono Sto je
osobeno i odlikujuce. Beskonacno malo znacd pre svega nega
ciju kvantuma kao jednog takvog, to jest jednog takozvanog
konacnog izraza, zavrSene odredenosti, kakvu poseduje kvan
tum kao takav. Isto se tako u potonjim slavnim metodama
1 Razvijmo. P rim . red .

290
 Valeri jusa\ Kavalijerija i drugih, koje se zasnivaju na posma-
tranju srazmere geometrijskih predmeta, nalazi osnovna od
redba da se kvantum kao takav onih odredaba, koje se posma
traju pre svega samo u srazmeri, treba toga radi da ostavi po
strani, pa da se one potom shvate kao nesto neveliko. Ali, de
lom, time nije saznato niti istaknuto ono afirmativno uopste
koje se nalazi iza diste negativne odredbe i koje se gore ap
straktno pokazalo kao kvalitativna velicinska odredba, a ta se
velicinska odredba pokazala odredeni je kao nesto sto lezi u
potencijskoj srazmeri; delom pak, posto opet sama ta sraz
mera obuhvata u sebi jedno mnostvo blize odredenih srazmera,
kao srazmeru jedne potencije i njene razvojne funkcije, to je
trebalo da su one opet zasnovane na opstoj i negativnoj od
redbi istoga beskonacno maloga, i iz nje izvedene. U Lagranz-
ovoj ekspoziciji koja je upravo istaknuta nadeno je ono odre
deno afirmativno koje se skriva u Arhimedovom nacinu razvi-
janja zadatka, i time je postavljena prava granica onome po-
stupku koji je skopcan sa jednim bezgranicnim prevazilaze-
njem. Velicina savremenog pronalaska za sebe i njegova spo-
sobnost da resava probleme koji su ranije bili nepristupacni,
a da na jednostavan nacin obraduje one koji su ranije bili re-
sivi, treba da se vide jedino u otkricu srazmere prvobitnih
prema takozvanim izvedenim funkcijama, i onih delova koji u
jednoj matematickoj celini stoje u takvoj srazmeri.
Neka bi navodi koji su u dosadasnjem izlaganju dati bili
dovoljni za svrhu da se istakne ono sto je osobeno u razmeri
medu velicinama, a sto predstavlja predmet one narocite vrste
rauna o kojoj je rec. Ti su se navodi mogli ograniciti na pro
ste probleme i njihove nacine resavanja; i niti bi bilo svrho-
vito s obzirom na pojmovnu odredbu do koje je ovde jedino
stalo, niti bi stajalo u moci samog pisca da se lati celokup-
nog obima takozvane primene diferencijalnog i integralnog
racuna, i da indiikaciju, [koja utvrduje]2 da pokazani princip
lezi u osnovi tih racuna, upotpuni svodenjem svih njenih pro
blema i njihovih reSenja na taj princip. Medutim, onim sto je
izneto dovoljno je pokazano da kao Sto svaki osobeni vid ra
cunanja ima za svoj predmet neku posebnu odredenost ili
srazmeru velicine, a takva neka srazmera konstituise sabiranje,
mnozenje, stepenovanje i korenovanje, racunanje sa logarit-
mima, redovima itd., isto tako to vazi za diferencijalni i inte-

' Valerius, Lucas, umro 1618. u Rimu; Galilej ga je nazvao Arhi-

medom njegovog doba: D e q u a d ra tu ra p a ra b o la e p e r sim p lex f
2 Reci u uglastim zagradama dodao prevodilac. Frem. rea.

iq. 291
gralni racun; za ono sto pripada tom e racunu m ogao bi biti
najpodesniji naziv srazmere jedne potencijske funkcije i funk
cije njenog razvoja ili potenciranja, jer taj naziv najbolje odgo-
vara saznanju prirode stvari. Samo, kao Sto se uopSte kod ovog
racuna upotrebljavaju isto tako operacije prema drugim veli-
cinskim srazmerama, kao Sto su sabiranje itd., tu se takode
primenjuju srazmere logaritama, krugova i redova, narocito
da bi se izrazi u iin ili pristupafinijim za potrebne operacije iz-
vodenja prvobitnih iz razvojnih funkcija. DoduSe, diferenci
jalni i integralni racun ima sa formom reda zajednicki taj blizi
interes da odreduje one razvojne funkcije koje kod redova
znace koeficijent clanova; ali poSto je interes toga racuna usme-
ren jedino na srazmeru prvobitne funkcije prema najblizem
koeficijentu njenog razvoja, to red, onom mnozinom clanova,
koja je uredena prema potencijama snabdevenim onim koefi-
cijentima, predstavlja jedan zbir. Ono beskonacno koje se javlja
kod beskonacnoga reda, neodredeni izraz onoga Sto je nega
tivno kod kvantuma uopste nema nicega zajednickog sa afir-
mativnom odredbom koja se nalazi u beskonacnome onoga
racuna. Isto tako beskonacno malo kao onaj prirastaj posred
stvom kojeg razvoj dobija formu reda predstavlja samo jedno
spoljaSnje sredstvo za razvoj, a njegova je takozvana besko
nacnost bez ikakvog drugog znadenja do toga Sto nikakvog
inace znacenja nema osim znacenja onog sredstva; red, poSto
on u stvari nije ono Sto se zahteva, povlaci jednu suviSnost
cije ponovno odstranjenje pricinjava suviSan trud. Ta nevolja
pritiska metodu Lagranza koji je pretezno ponovo prihvatio
formu reda; mada je ta njegova metoda ona pom ocu koje se
u onome Sto se zove primena istice prava osobenost, poSto se,
ne utiskujuci u predm ete forme dx, d y itd., direktno dokazuje
onaj deo kojem na njima pripada odredenost izvedene (ra
zvojne) funkcije i time se pokazuje da forma reda ovde nije
ono o cemu se radi*.
* U kritici koja je gore navedena (Jahrb. fur wissensch. Krit.,
II Bd. 1827, Nr. 155, 6 folgi) nalaze se interesantne izjave jednog temelj-
nog naucnika te struke, gospodina Spera1, uzete iz njegovih novih Prin-
zipien des Fluentenkalkuls, Braunschw. 1826, a koje se odnose na jednu
okolnost koja bitno doprinosi nejasnostim a i nenaucnosti diferencijal
nog racuna, i podudaraju se sa onim Sto je redeno o opStem poloiaju
teorije ovoga raduna: 6isto aritm etiSka istralivanja*, kaze se tu, koja
se zaista od svih slidnih istraiivanja odnose ponajpre na diferencijalni
racun, nisu odvajali od pravog diferencijalnog raduna, StaviSe, ta su
istrazivanja smatrali dak za sam u stvar, Kao Lagratii, dok su tu samu
stvar smatrali samo za prim enu onih istraiivania. Ta aritmetidka istra
zivanja obuhvataju u sebi pravila diferencijacije, izvodenje Tejlorove
teoreme itd., StaviSe razlidne metode integracije. Sludaj je sasvim obr-
292
 NAPOMENA 3.
Jos neke forme koje stoje u vezi sa kvalitativnom
odredenoScu velidina
Beskonadno malo diferencijalnog raduna postoji u svome
afirmativnom smislu kao kvalitativna velidinska odredenost,
a o toj velicinskoj odredenosti blize je pokazano da ona u
ovome racunu postoji kao potencijska odredenost ne samo
uopste, vec kao posebna potencijska odredenost srazmere
jedne potencijske funkcije prema razvojnoj potenciji. Medu
tim, kvalitativna odredenost postoji takode jos u siroj, takoreci
slabijoj formi; ta slabija forma kao i upotreba beskonacno
malog, koja sa njom stoji u vezi, i njegov smisao u toj upo
trebi treba jos da se razmotri u ovoj napomeni.
Posto polazimo od onoga sto je prethodilo, to je potrebno
da u tom pogledu podsetimo prvo na to da se razlicne poten-
qijske odredbe isticu sa analiticke strane pre svega tako sto
su one samo formalne i potpuno homogene u tome sto znace
brojne velicine koje kao takve nemaju jedna prema drugoj onu
kvalitativnu razliku. Ali, u primeni na prostorne predmete ana-
liticka srazmera se pokazuje sasvim u svojoj kvalitativnoj odre
denosti kao prelazenje od linearnih odredaba na povrsinske
odredbe, od pravolinijskih na krivolinijske itd. Osim toga, ta
primena povlaci za sobom to sto se prostorni predmeti, koji su
po svojoj prirodi dati u formi kontinuiranih velicina, shvataju
na diskretan nacin, dakle povrsina kao mnostvo linija, linija
kao mnostvo tacaka itd. To razlaganje usmereno je jedino na
to da odredi same tacke u koje je rasclanjena linija, linije u
koje je raSclanjena povrsina itd., da bi se moglo, polazeci od
nut, upravo su one p rim e n e te koje sacinjavaju p r e d m e t p ra v o g d ife
ren cijaln og raduna, a sva ona aritmetidka razvijanja i operacije on pret
postavlja na osnovu analize. Pokazano je kako_ kod L agranza odvajanje
takozvane primene od metode opstega dela, koja polazi od redova, sluzi
upravo tome da se iznese na videlo o so b e n a s tv a r diferencijalnog ra-
duna za sebe. Ali, pored interesantnog saznanja gospodina pisca da
upravo takozvane p rim e n e jesu te koje sacinjavaju p r e d m e t p ra vo g
diferencijalnog racuna moramo se duditi tome kako se isti pisac upu-
stio u formalnu (upravo tamo navedenu) metafiziku o ^ ontinu iran oi
velicini, p o s ta ja n ju , te c e n ju ltd., pa je Stavise hteo oa takav b
uveca jos novim balastom; te odredbe su fo rm a ln e, poSto on p

kon^ u^ ld S ? h m he,m
Svajga: V a llsta n d ig e r L e h rb e g riff d e r retn en K o m b in a tio n sleh re, 1824.

293
takve odredbe, ici napred analitidki, to jest zapravo aritmeticki;
ta polazista predstavljaju za velicinske odredbe koje treba naci
one elemente iz kojih treba da se izvedu funkcija i jednacina
za ono sto je konkretno, za kontinuiranu velidinu. Za one pro*
bleme, kod kojih se pre svega pokazuje potreba da se upotrebi
taj postupak trazi se u elem entu za ishod neSto sto je samo za
sebe odredeno, nasuprot toku koji je indirektan, poSto on na
protiv moze poceti samo sa onim granicama izmeau kojih lezi
ono za-sebe-odredeno, a na Sta je on usmeren kao na svoj cilj.
Tada rezultat izlazi u obema metodama na jedno isto, ako se
samo moze naci zakon daljeg neprekidnog odredivanja, a da
se nije u stanju postici trazena potpuna, to jest takozvana ko-
nacna odredba. Kepleru se odaje cast sto je prvi doSao na
misao o onom obrtaju toka i sto je uzeo za polaziSte ono Sto
je diskretno. To on iskazuje na jednostavan nadin u svome
objasnjenju kako shvata prvi stav Arhimedovog merenja
kruga. Kao Sto je poznato, taj prvi Arhimedov stav glasi da je
krug ravan jednom pravouglom trouglu dija je jedna kateta
ravna poluprecniku kruga, a druga njegovom obimu. Posto
Kepler shvata smisao ovoga stava tako da periferija kruga ima
isto toliko delova koliko i tacaka, to jest beskonadno mnogo,
od kojih se svaki moze posm atrati kao osnovica jednog ravno-
krakog trougla, itd., to on izrazava razlozenost onoga Sto je
kontinuirano na formu onoga Sto je diskretno. Izraz besko
nacnoga koji se pri tom javlja joS je vrlo daleko od odredbe
koju on treba da ima u diferencijalnom radunu. Ako je za
takve diskretnosti nadena neka odredenost, funkcija, onda
osim toga one treba da se obuhvate time Sto u suStini postoje
kao elementi onoga Sto je kontinuirano. Ali poSto jedan zbir
tacaka ne sadinjava liniju, niti neki zbir linija sadinjava povr-
sinu, to se tacke vec odmah shvataju kao linearne, a linije kao
povrSinske. Pa ipak, poSto te lineam osti istovrem eno joS ne
treba da budu linije, Sto bi zaista bile kada bi se shvatile kao
kvantum, to se one zamiSljaju kao beskonadno male. Ono Sto
je diskretno sposobno je samo za neko spoljasnje saiim anje
u kome momenti zadrzavaju sm isao diskretne jedinice; anali-
ticki prelaz od njih vodi samo njihovom zbiru; taj prelaz nije
ujedno geometrijski prelaz od tacke u liniju ili od linije u povr-
itd.; otuda se elementu koji je odreden kao tadka ili kao
linija daje u isto vreme sa onim prelazom jedan kvalitet, tadki
lineami, a liniji povrSinski, dime kao zbir malih linija postaje
linija, a kao zbir malih povrsina postaje jedna povrSina.
Potreba da se zadobije ovaj momenat kvalitativnog prelaza
i da se radi toga pribegne beskonacno malome mora da se sma-
294
 tra izvorom svih predstava koje, posto treba da odstrane onu
teskocu, same po sebi predstavljaju najvecu teskocu. Da bi se
ova prva pomoc ucinila izlisnom, morali bismo moci da do
kazemo da se u stvari vec u samom analitickom postupaniu,
koje izgleda kao prosto sabiranje sadrzi neko mnozenje. Ali
u tom pogledu se pojavljuje jedna nova pretpostavka koja sa
cinjava osnovu u ovoj primeni aritmetickih srazmera na geo
metrijske figure; naime da aritmeticko mnozenje predstavlja
takode za geometrijsku odredbu jedan prelaz u visu dimenziju,
aritmeticko mnozenje velicina, koje su po svojim prostor-
nim odredbama linije, predstavlja u isto vreme pretvaranje
onoga sto je linearno u povrsinsku odredbu; 3 puta po 4 line-
ame stope daju 12 linearnih stopa ali tri lineame stope puta 4
lineame stope daju 12 povrsinskih stopa, i to kvadratnih stopa,
posto je jedinica u obema kao diskretnim vehdinama ista.
Multiplikacija linija linijama pokazuje se najpre kao nesto
besmisleno, ukoliko se uopste multiplikacija odnosi na brojeve,
to jest ukoliko predstavlja njihovu promenu u kojoj su oni
potpuno homogeni sa onim u Sta prelaze, sa proizvodom te
menjaju samo velicinu. Naprotiv, ono sto bi se nazvalo multi-
pliciranjem linije kao takve linijom, ovo je nazvano ductus
lineae in lineam, kao i plani in planum, ovo je takode ductus
puncti in lineam to predstavlja promenu ne samo velicine,
vec promenu nje kao kvalitativne odredbe prostornosti, kao
jedne dimenzije; prelazenje linije u povrsinu treba shvatiti
kao njeno izlazenje izvan sebe, kao sto izlazenje tacke izvan
sebe jeste linija, a izlazenje povrsine izvan sebe jeste jedan
celi prostor. To je ono isto sto se zamislja tako da je kretanje
tacke linija itd.; ali kretanje obuhvata u sebi vremensku od
redbu, te se tako pokazuje u onoj predstavi vise samo kao
neka slucajnost, spoljasnja promena stanja; medutim, treba
shvatiti pojmovnu odredenost koja je izrazena kao izlazenje
izvan sebe, kvalitativnu promenu, i koja aritmeticki pred
stavlja multipliciranje jedinice (kao tacke itd.) u brojnost
(u liniju itd.). U tu se svrhu moze jos primetiti da se kod
izlazenja povrsine izvan sebe, sto bi se pokazivalo kao mno
zenje povrsine povrsinom, dobija privid jedne razlike izmedu
aritmetickog i geometrijskog proizvodenja na taj nacin sto bi
izlazenje povrsine izvan sebe kao ductus plani in planum^ dalo
aritmetiCki jednu multiplikaciju druge odredbe dimenzije ta
kvom istom, a time jedan proizvod od cetiri dimenzije, koji
se medutim geometrijskom odredbom svodi na tri.^ Kada na
jednoj strani broj daje stalnu odredbu za ono spoljasnje kvan
titativno, zato Sto ima jedan za svoj princip utoliko je nje-
295
govo proizvodenje formalno; 3 * 3 shvaceno kao brojna od
redba, proizvodeci samo sebe jeste 3 3 X 3. 3'; medutim, ta
ista velidina proizvodedi se kao povrsinska odredba, zadrzava
se kod 3. 3. 3, jer prostor, zamiSljen kao neko izlazenje od tacke,
te jedino apstraktne granice, ima svoju pravu granicu kao kon-
kretnu odredenost, polazeci od linije, u trecoj dimenziji. Nave
dena razlika mogla bi se pokazati uticajnom u pogledu slo-
bodnog kretanja, u kojem jedna strana, prostom a, stoji pod
geometrijskom odredbom (u Keplerovom zakonu s3 : t2), dok
ona druga vremenska strana stoji pod aritm etickom odredbom.
Kako se kvalitativnost, koja se ovde razmatra, razlikuje
od predmeta prethodne napomene, to se sada moze rasvetliti
samo od sebe, bez ikakve dalje napomene. U prethodnoj napo
meni kvalitativnost se skrivala u potencijskoj odredenosti;
ovde ona postoji kao beskonacno malo samo aritmeticki, kao
faktor nasuprot proizvodu, ili kao tacka nasuprot liniji, kao
linija nasuprot povrsini itd. Kvalitativni pak prelaz koji treba
da se izvrSi od onoga sto je diskretno a sto se zamislja kao
ono u sta je kontinuirana velicina razlozena, u ono sto je
kontinuirano, privodi se u delo kao neko sabiranje.
Ali, da toboznje prosto sabiranje sadrzi u stvari u sebi
neku multiplikaciju, dakle prelaz od lineam e odredbe u povr
sinsku odredbu, to se najjednostavnije pokazuje u nacinu na
koji se, na primer, pokazuje da je povrSina jednog trapeza
ravna proizvodu iz zbira obeju njegovih suprotnih paralelnih
strana i polovine njegove visine. Ta njegova visina zamislja se
samo kao brojnost jednog m nostva diskretnih velicina koje
treba da se saberu. Te velicine jesu linije koje leze paralelno
izmedu onih dveju granicnih paralela; njih ima beskonacno
mnogo, jer one treba da sacinjavaju povrsinu, medutim one su
linije, da bi, dakle, predstavljale neto povrSinsko one se ujed
no moraju postaviti sa negacijom. Da bi se izbegla teskoca
sto bi iz jednog zbira linija trebalo da se dobije jedna povrsina,
odmah se pretpostavlja da su te linije povrSine, ali povrSine
koje su isto tako beskonacno tanke, jer svoju determinaciju
one nalaze jedino u linearnosti paralelnih granica trapeza. Kao
paralelne i ogranicene drugim parom pravolinijskih strana tra
peza, te se linije mogu zamisliti kao clanovi jedne aritmeticke
progresije, cija je diferencija uopste ista, ali koja ne mora da
se odredi, i ciji prvi i poslednji clan jesu one obe paralelne; kao
to je poznato, zbir takvih nizova je proizvod iz onih paralelnih
i polovine brojnosti dlanova. Ovaj poslednji kvantum nazvan
1 U originalu: 3 3 3 3. P rim . p r e v .
296
 je brojnoscu iskljucivo s obzirom na predstavu o beskonacno
mnogini linijama, to je uopste velicinska odredenost necega
sto je kontinuirano, visine. Jasno je da ono sto se zove zbir
u isto vreme ductus lineae in lineam, multiplikovanje linear-
noga linearnim, jeste prema gornjoj odredbi proizvodenje
onoga sto je povrsinsko. Uopste, u najprostijem slucaju jed
noga pravougaonika a b svaki od oba faktora predstavlja jednu
prostu velicinu; ali vec u daljem, cak elementarnom primeru
trapeza, samo je jedan faktor ono sto je prosto, polovina vi
sine, dok se drugi faktor odreduje jednom progresijom; on je
takode nesto linearno, ali cija je velicinska odredenost zaplete-
nija; ukoliko se ta progresija moze izraziti samo jednim nizom,
utoliko se interes da se ona sumira zove analiticki, to jest
aritmeticki; medutim, geometrijski momenat u njoj jeste mul
tiplikacija, kvalitativnost prelaza iz dimenzije linije u povr-
sinu; jedan je faktor shvacen kao diskretan samo radi aritme
ticke odredbe drugoga faktora, a za sebe on, kao i ovaj drugi,
predstavlja velicinu necega sto je linearno.
Medutim, cesto se takode upotrebljava postupak da se
povrsine zamisljaju kao zbirovi linija, ako radi dobijanja re
zultata nije moguca multiplikacija kao takva. To biva kada
nije stalo do toga da se velicina naznaci kao kvantum u jedna
cini, vec u jednoj proporciji. Postoji, na primer, jedan poznati
nacin kojim se dokazuje da se jedna kruzna povrsina odnosi
prema povrsini jedne elipse cija velika osovina jeste dijametar
onoga kruga, kao velika osovina prema maloj osovini, posto
se svaka od tih povrsina shvata kao zbir ordinata koje joj pri-
padaju; svaka ordinata elipse odnosi se prema odgovarajucoj
ordinati kruga kao mala osovina prema velikoj osovini: dakle,
izvodi se zakljucak, isto se tako odnose zbirovi ordinata, to
jest povrsine. Oni koji zele da pri tom izbegnu predstavu o po
vrsini kao jednom zbiru linija pretvaraju ordinate uobicaje-
nim, sasvim suvisnim pomocnim sredstvom u trapeze besko
nacne male Sirine; posto je jednacina samo jedna proporcija,
to se uporeduje samo jedan od dva lineama elementa povrsine.
Drugi, apscisna osa, uzet je u elipsi i krugu kao jednak, dakle
kao faktor aritmeticke velicinske odredbe kao jednak 1, i
ie proporcija potpuno zavisna samo od srazmere jednog odred-
benog momenta. Radi predstave o povrsini potrebne su te dve
dimenzije; ali velicinska odredba kakva treba da se naznaCi u
onoj proporciji odnosi se samo i jedino na taj jedan momenat,
toj predstavi nesto dodati ili joj potpomoci time sto se pred
stava zbira dodaje tome jednom momentu predstavlja zapravo
297
predvidanje onoga do cega jc ovde stalo radi m atem atickc odre
denosti.
Ono Sto je ovde izlozeno sadrzi takode kriterijum za Kava-
lijerijevu metodu nedeljivih, koju smo ranije spom injali, a
koja je time isto tako opravdana, te joj nije potrebno da pri-
begava beskonacnom malom. Kada Kavalijeri posmatra jednu
povrsinu onda ti nedeljivi jesu linije, ili kada posmatra neku
piramidu ili konus itd. oni jesu kvadrati ili kruzne povrsine;
osnovnu liniju, osnovnu povrSinu, koje je pretpostavio kao od
redene, Kavalijeri naziva pravilom; to je konstanta, a u odnosu
prema nekom redu njegov prvi ili poslednji clan; sa njom se
oni nedeljivi posmatraju paralelno, dakle u istoj odredbi s obzi
rom na figuru. Opsti pak Kavalijerijev osnovni stav glasi
(Exerc. Geometr. VI. poznije delo Exerc. I. p. 6) da su
sve figure ne samo ravne vec i telesne, sraztnerne svim svojim
indivizibilijama, koje uporeduju jedne sa drugima kolektivno,
a kada u njima postoji neka zajednicka srazmera i distribu-
tivno. U tu svrhu Kavalijeri u figurama iste osnovice i vi
sine uporeduje srazmere onih linija koje su povucene para
lelno sa osnovicom i na istom o dstojanja od nje; sve takve
linije jedne figure imaju jednu i istu odredbu i sacinjavaju
celu njenu sadrzinu. Na taj nacin Kavalijeri dokazuje na pri
mer, takode elementarni stav, da su paralelogrami iste visine
srazmerni svojoj osnovnoj liniji; svake dve linije povucene u
obema figurama na istom odstojanju od osnovice i paralelno
sa njom, u istoj su srazmeri sa osnovnim linijama kao i cele
figure. U stvari, linije ne sacinjavaju sadrzinu figure kao konti-
nuirani, vec sadrzinu ukoliko ona treba da se odredi aritme
ticki; ono sto je linearno jeste njen elem enat kojim se jedino
moze shvatiti njena odredenost.
Mi pri tome dolazimo na razmisljanje o razlici koja po
stoji u pogledu toga, u sta pada odredenost jedne figure, naime
ili je ona takva kakva je ovde visina figure ili predstavlja spo-
Ijasnju granicu. Ukoliko ona postoji kao spoljasnja granica.
priznaje se da se kontinuitet figure upravlja prema jednakosti
ili odnosu granice, na primer, jednakost figura koje se pokla-
paju pociva na tome sto se poklapaju granicne linije. Medu
tim, kod paralelograma iste visine i iste osnovice samo ova
poslednja odredenost predstavlja jednu spoljasnju granicu;
visina, ne paralelnost uopSte, na kojoj pociva druga glavna
odredba figura, njihov odnos, povlaci za sobom pored spoljas-
njih granica drugi jedan princip odredbe. Euklidov dokaz jed
nakosti paralelograma koji imaju istu visinu i istu osnovicu
298
svodi ih na trougle na kontinuiranosti koje su spolja ograni-
cene; u Kavalijerijevom dokazu pre svega o proporcionalnosti
paralelograma, granica jeste uopste velicinska odredenost kao
takva, koja se eksplicira kao shvacena na svakom paru linija
koje se povlace u obema figurama na istom odstojanju. Te li
nije koje su jednake ili koje su podjednako srazmeme sa osno-
vicom, uzete kolektivno, predstavljaju figure koje stoje u istoj
srazmeri. Predstava jednog agregata linija protivi se kontinui
tetu figure; ali posmatranje linija potpuno iscrpljuje onu od
redenost do koje je stalo. Kavalijeri cesto odgovara na teskocu
kao da predstava o nedeljivostima povlaci za sobom da se bes
konacne linije ili beskonacne ravni uporeduju prema brojnosti
(Geom. Lib. II. Prop. I. Schol.); on istice pravilnu razliku da
ne uporeduje njihovu brojnost, koju mi ne poznajemo, to
jest, koja je stavise, kao sto je primeceno, jedna prazna pred
stava uzeta kao pomocno sredstvo, vec samo velicinu, to jest
kvantitativnu odredenost kao takvu koja je ravna prostoru
koji te linije zauzimaju; posto je ovaj zatvoren u granice, to
je takode ona njegova velicina zatvorena u iste granice; ono
sto je kontinuirano nije nista drugo do same te nedeljivosti,
veli Kavalijeri; kada bi ono bilo nesto izvan ovih, onda se ono
ne bi moglo uporedivati; bilo bi medutim, besmisleno reci da
se ogranicene kontinuiranosti ne mogu uporedivati jedne sa
drugim.
Kao sto se vidi, Kavalijeri zeli da postavi razliku izmedu
onoga sto je potrebno radi spoljasnje egzistencije kontinuira-
noga i onoga u sta spada njegova odredenost i sto jedino treba
istaci za uporedivanje i radi teorema o njemu. Kategorije koje
Kavalijeri pri tome upotrebljava, da je ono sto je kontinuirano
slozeno iz nedeljivih ili da se iz njih sastoji i tome slicno, na-
ravno nisu dovoljne, jer se pri tome u isto vreme polaze pravo
na opazanje kontinuiranoga ili, kao sto je malocas receno, na
njegovu spoljasnju egzistenciju; umesto da se kaze da ono
sto je kontinuirano nije nista drugo do same nedeljivosti, pra-
vilnije bi glasilo i time bi ujedno bilo za sebe jasno, da veli-
cinska odredenost kontinuiranoga nije neka druga do velicin-
ska odredenost samih nedeljivih. Kavalijeri ne pridaje nikakvu
vaznost rdavom zakljucku da postoje vece i manje beskonac
nosti, koji skola izvlaci iz predstave da nedeljivosti sacinjavaiu
ono Sto je kontinuirano, pa osim toga izrazava (Geom. Lib. y
Praef.) odredeniju svest da njegov nacin dokazivanja ni u kom
slucaju ne povlaci za sobom nuzno pretpostavku da je ono
Sto je kontinuirano sastavljeno iz nedeljivosti; kontinuiranosti
sleduju samo iz proporcije nedeljivih. Da on agregate nede-
299
Ijivih nije shvatio onako kako oni odredbu beskonacnosti za-
dobijaju, kako izgleda, zbog nekog beskonacnog m nostva li
nija ili ravni, vec ukoliko imaju na sebi neko odredeno svo j
stvo i prirodu ogranicenosti. Ali, da bi ipak otklonio ovaj ka
men spoticanja. Kavalijeri ne Stedi da glavne stavove svoje
geometrije dokaze na iedan nadin u koji se ne uplice beskonac
nost, u sedmoj knjizi, koja je zapravo radi toga dodata. Ovaj
manir reducira dokaze na malocas navedenu uobicajenu formu
poklapanja figura, to jest, kao sto je primeceno, na predstavu
odredenosti kao spoljasnje prostorne granice.
Pre svega, o toj formi poklapanja moze se jos primetiti
da uopste predstavlja jednu tako reci detinju pom oc za culno
opazanje. U elementarnim stavovima o trouglima zamisljaju
se dva takva trougla jedan pored drugog, pa poSto se pretpo
stavlja da od sest delova svakoga, izvesna tri jesu jednaka po
velicini sa odgovarajuca tri drugoga trougla, onda se dokazuje
da su takvi trough kongruentni jedan za drugim, to jest da
svaki od njih poseduje takode ostala tri dela jednaka po veli
cini sa odgovarajucim delovima drugog trougla, jer se oni
medu sobom poklapaju na osnovu jednakosti ona prva tri
dela. Ako se ova stvar shvati apstraktnije, onda postoji samo
jedan trougao, upravo zbog te jednakosti svakog para onih
delova koji u oba trougla jedni drugima odgovaraju; u tome
jednom trouglu tri su dela pretpostavljena kao vec odredena,
iz cega onda sleduje takode odredenost ostala tri dela. Na taj
se nain odredenost pokazuje kao zavrsena u tri dela; prema
tome, za odredenost kao takvu ostala tri dela predstavljaju
jedan suvisak, suvisak culne egzistencije, to jest opazaja kon
tinuiteta. Izrazena u takvoj formi ovde se istice kvalitativna
odredenost za razliku od onoga Sto se nalazi pred nama u opa
zaju, toj celini kao necemu sto je u sebi kontinuirano; pokla-
panje ne dopusta da ta razlika dospe do svesti.
Sa paralelnim linijama i kod paralelograma nastupa, kao
sto je primeceno, jedna nova okolnost, delom jednakost je
dino uglova, delom visina figura od koje se razlikuju spoljaSnje
granice tih figura, strane paralelograma. Pri tome se pojavljuje
dvosmislenost, ukoliko kod tih figura pored odredenosti jedne
strane, osnovice, koja postoji kao spoljasnja granica, treba
uzeti za drugu odredenost drugu spoljaSnju granicu, naime
drugu stranu paralelograma ili pak njegovu visinu. Kod dve
takve figure jednake osnovice i visine, od kojih je jedna pra-
vougla, a druga ima vrlo ostre uglove, pa time vrlo tupe su-
protne uglove, opazanju moze druga figura vrlo lako izgledati
300
veca nego ona prva, ukoliko ono shvata njenu neposrednu
datu vedu stranu kao odredbenu a, prema Kavalijerijevom na-
cinu predstavljanja, uporeduje ravni prema nekoj mnozini pa
ralelnih linija kojima mogu biti presecene; veca strana bi
mogla da se posmatra kao neka mogucnost vise linija nego
sto dopuSta uspravna strana pravougaonika. Pa ipak, takva
predstava ne daje nam nikakav povod za zamerku protiv Kava-
lijerijeve metode; jer mnozina paralelnih linija, koje se radi
uporedivanja zamislja u oba paralegrama, pretpostavlja
ujedno jednakost njihovih odstojanja jednih od drugih ili od
osnovice, iz cega izlazi da drugi odredbeni momenat pred
stavlja visina paralelograma, a ne njegova druga strana. Ali to
se zatim menja ako se uporede jedan sa drugim dva paralelo
grama koji imaju jednake visine i osnovice, ali ne leze u jed
noj ravni, i prema nekoj trecoj ravni stoje pod razlicnim uglo-
vima; oni paralelni preseci, koji nastaju kada trecu ravan za-
mislimo kao polozenu kroz njih i kao ravan koja se nepre
kidno krece paralelno sa sobom, ovde nisu vise podjednako
udaljeni jedan od drugoga, a one dve ravni su razlicne jedna
od druge. Kavalijeri vrlo brizljivo skrece paznju na tu razliku
koju definise kao razliku izmedu transitus rectus i transitus
obliquus (isto u Exercit. I n. XII. i dalje, kao vec u Geometr.
I. II ), i time predupreduje ono povrsno nerazumevanje koje
bi u tome pogledu moglo nastati. Secam se da je Barou u
svome gore navedenom delu (Lect. Geom. II. p. 21), posto on
isto tako upotrebljava metodu nedeljivih, ali ju je ipak de-
formisao time sto ju je pomeSao sa pretpostavkom moguc
nosti izjednacenja jednog krivolinijskog trougla, kakav je tako-
zvani karakteristicni trougao, sa jednim pravolinijskim tro-
uglom, ukoliko su oba ta trougla beskonacno, tj. veoma mali,
pretpostavka koja je, potekavsi od njega, presla na njegovog
ucenika Njutna i na ostale matematicare-savremenike, medu
njima i na Lajbnica, naveo je jednu zamerku usmerenu
upravo na to, koja potice od Takea1, jednog ostroumnog
geometra koji se u to doba isto tako bavio novim metodama.
TeSkoca koju je istakao Take odnosi se isto lako na to, koja
linija treba da se shvati kao osnovni momenat odredbe za po
smatranje koje se oslanja na primenu diskretnoga, i to pri
izraCunavanju konicnih i sfernih povrsina. Take zamera meto
di nedeljivih da, ako bi trebalo da se izracuna povrsina neke
pravougle kupe, onda se prema onoj atomistickoj metodi trou-
^Tacquet, Andr. (16111660), profesor na jezuitskom koledzu u
Antverpenu: C y lin d ric o ru m e t an n u lariu m , libn V, loM y.
301
gao kupe zamislja kao sastavljen iz pravih linija koje su para
lelne sa osnovicom, a prema osovini su uspravne, koje u isto
vreme predstavljaju poluprecnike onih krugova iz kojih se sa
stoji povrsina kupe. Ako se sada ta povrSina kao zbir perife-
rija, a taj se zbir odredi na osnovu brojnosti njihovih polu-
precnika, to jest na osnovu velicine osovine, visine kupe, onda
takav rezultat protivreci onoj istini koju je nekada Arhimed
zastupao i dokazivao. Barou sada, nasuprot tome, dokazuje
da se za odredbu povrsine ne sme uzeti osovina kupe, vec se
mora uzeti strana kupinog trougla kao ona linija cijim se obr-
tanjem proizvodi povrsina, i stoga se ona, a ne osovina, mora
usvojiti kao velicinska odredenost za mnozinu periferija.
Takve zamerke ili sum njicavosti vode svoje poreklo jedino
iz upotrebe neodredene predstave o beskonacnoj mnozini ta
caka iz kojih se, kako se smatra, sastoji linija, ili o beskonac
noj mnozini linija iz kojih se sastoji povrSina itd.; tom pred-
stavom se baca u zasenak bitna velicinska odredenost linija
ili povrsina. Svrha ovih napomena bila je da se ukaze na
one afirmativne odredbe koje pri raznolikoj upotrebi besko
nacno maloga u matematici ostaju tako redi u pozadini, i da
se izvuku iz one nebuloznosti u koju ih umotava ona kategorija
koja se smatra za cisto negativnu. Kod beskonadnoga reda,
kao i u Arhimedovom merenju kruga, beskonacno malo ne
znaci niSta drugo nego da je zakon neprekidnog odredivanja
poznat, ali da takozvani konacni, to jest aritmeticki izraz, nije
dat, da se svodenje luka na pravu liniju ne moze privesti u
delo; taj inkomenzurabilitet predstavlja njihovu kvalitativnu
razliku. Kvalitativna razlika koja postoji izmedu diskretnoga
i kontinuiranoga uopste sadrzi u sebi isto tako jednu negativnu
odredbu koja cini da oni izgleda ju inkomenzurabilni i koja
povlaci za sobom ono beskonacno u tom e sm islu Sto ono kon
tinuirano koje treba shvatiti kao diskretno sada ne treba vise
da ima u pogledu svoje kontinuirane odredenosti nikakvog
kvantuma. Ono kontinuirano koje aritmeticki treba shvatiti
kao proizvod time je samo po sebi postavljeno kao diskretno,
naime razlozeno je na elemente koji predstavljaju njegove
faktore; u tim faktorima lezi njegova velicinska odredenost;
upravo po tome sto predstavljaju te faktore ili elemente, oni
imaju nizu dimenziju, a ukoliko nastupa neka potencijska od
redenost, oni imaju nizu potenciju nego ona velicina cije ele
mente ili faktore oni predstavljaju. Aritmeticki ta se razlika
pokazuje kao cisto kvantitativna, kao razlika korena i poten
cije ili koje bilo potencijske odredenosti; pa ipak, ako se izraz
odnosi samo na ono Sto je kvalitativno kao takvo, na primer
302
a : a2 ill d a2 - 2 a : a2 = 2 : a, ili za zakon padanja, t : at2
onda se iz njega dobijaju samo beznacajne srazmere kao 1 : a
2 aJ :at> strane bd se, nasuprot njihovoj cisto kvantitativnoi
odredbi, morale odvojiti razlicitim kvalitativnim znacenjem
^ao, s .: cime S(r velicina izrazava kao neki kvalitet kao
hinkcija velicine nekog drugog kvaliteta. Pri tome onda pred
svescu stoji samo kvantitativna odredenost, sa kojom se prema
njenom nacinu operise bez teskoca, te se dobronamerno moze
prici tome da se velicina jedne linije pomnozi velicinom druge
linije; ali mnozenje tih istih velicina predstavlja u isto vreme
kvalitativnu promenu prelaza od linije u povrsinu; utoliko na
staje jedna negativna odredba; ta odredba izaziva onu teskocu
koja se resava uvidanjem njene osobenosti i proste prirode
stvari, ali pomocu beskonacnoga, kojim treba da se odstrani,
ona se naprotiv samo jos vise zaplice i odrzava neresena.

Treca glava

KVANTITATIVNA SRAZMERA

Beskonacnost kvantuma odredena je u tom smislu sto

predstavlja njegovu negativnu onostranost, ali koju on pose
duje u samom sebi. Ta onostranost jeste ono sto je kvalita
tivno uopSte. Beskonacni kvantum kao jedinstvo oba mo
menta, kvantitativne i kvalitativne odredenosti, jeste pre svega
srazmera.
U srazmeri kvantum nema vise samo ravnodusnu odre
denost, vec je kvalitativno odreden kao apsolutno povezan sa
svojom onostranoscu. On se kontinuira u svoju onostranost;
ta onostranost je pre svega neki drugi kvantum uopste. Ali u
sustini oni nisu povezani jedan sa drugim kao spoljasnji kvan
tumi, vec svaki ima svoju odredenost u tom odnosu prema
drugom. Oni su tako u tom svom drugobivstvu vraceni u
sebe; ono sto svaki jeste, on je to u drugome; ono drugo sa
cinjava odredenost svakoga. Prema tome, izlazenje kvantu
ma izvan sebe ima sada ovaj smisao: niti se kvantum pretvo-
rio samo u nesto drugo, niti u svoje apstraktno drugo, u svoju
negativnu onostranost, vec je u njoj dospeo do svoje odreae-
nosti; u svojoj onostranosti, koja predstavlja neki drugi kvan
tum, on nalazi sama sebe. Kvalitet kvantuma, njegova poj
movna odredenost, jeste njegova spoljasnjost uopste, i u sraz
meri on je sada postavljen tako da svoju odredenost pose j
303
u svojoj spoljaSnjosti, u nekom drugom kvantumu, da on u
svojoj onostranosti bude ono Sto jeste.
Kvantumi su ti koji imaju jedan prema drugom odnos
koji se sada pokazao. Sam taj odnos jeste takode jedna veli
cina; kvantum ne samo da je u srazmeri, vec je on sam p o sta v
ljen kao srazmera; on je neki kvantum uopste, koji ima onu
kvalitativnu odredenost unutar sebe. Tako kao srazmera kvan
tum izrazava sebe kao u sebi zatvoren totalitet i svoju ravno
dusnost prema granici, tim e sto spoljasnjost svoje odrede
nosti poseduje unutar sama sebe, pa se u njoj odnosi jedino
na sebe, usled dega je sam u sebi beskonacan.

SRAZMERA UOPSTE JESTE

1. upravna srazmera. U upravnoj srazmeri se ono sto je

kvalitativno joS ne pokazuje za sebe kao takvo; da kvantum
ima svoju odredenost u samoj svojoj spoljasnjosti, to jos nije
postavljeno ni na koji drugi nacin do na nacin kvantuma.
Kvantitativna srazmera predstavlja po sebi protivrecnost spo-
ljaSnosti i odnosa prema samom sebi, postojanja kvanta i nji
hove negacije; ta se protivrecnost ukida pre svega time
sto se
2. u obrnutoj srazmeri postavlja negacija jednoga kvan
tuma kao takva zajedno sa promenom drugoga kvantuma, kao
i promenljivost same upravne srazmere;
3. dok u srazmeri potencija jedinica, koja se u svojoj raz-
lici odnosi na samu sebe, pribavlja sebi vrednost kao jedno
stavna samoprodukcija kvantuma; najzad samo to kvalitativno,
postavljeno u jednostavnoj odredbi i kao identicno sa kvan-
tumom pretvara se u meru.
0 prirodi narednih srazmera mnogoSta je anticipirano
u prethodnim napomenama koje se odnose na ono beskonacno
kvantiteta, to jest na kvalitativni momenat u kvantitetu; stoga
ostaje samo da se razjasni apstraktni pojam tih srazmera.

A. Upravna srazmera

1. U srazmeri koja kao neposredna predstavlja upravmi

srazmeru nalazi se uzajamno odredenost jednoga kvantuma u
odredenosti drugoga. Postoji samo jedna odredenost oba kvan
tuma ili njihova granica koja je takode kvantum, eksponent
strazmere.
304
 2. Eksponent je ma koji kvantum; ali on je kvantum koji
se u svojoj spoljasnjosti odnosi u samom sebi na sebe i koji
je kvalitativno odreden samo ukoliko poseduje u samom sebi
svoju razliku, svoju onostranost i drugobivstvo. Ali ta razlika
kvantuma u samom sebi predstavlja razliku jedinstva i broj
nosti; jedinstvo odredenost za sebe, brojnost ravnodusno
idenje tamo-amo po odredenosti, spoljasnja ravnodusnost kvan
tuma. Jedinstvo i brojnost bili su prvo momenti kvantuma;
sada u srazmeri, kvantumu koji je utoliko realizovan, svaki se
od njegovih momenata pokazuje kao jedan vlastiti kvantum
i kao odredbe njegovog postojanja, kao ogranicenja nasuprot
velicinskoj odredenosti koja je inace samo spoljasnja, ravno
dusna.
Eksponent predstavlja tu razliku kao jednostavnu odre
denost, to jest on ima u samom sebti neposredno znacenje obe
ju odredaba. Eksponent je na prvom mestu kvantum; na taj
nacin on je brojnost; ako je jedna strana srazmere, koja se
uzima kao jedinstvo, izrazena kao numericka jedinica, a ona
vazi samo kao takva, onda njena druga strana, brojnost,
predstavlja kvantum samog eksponenta. Na drugom mestu
eksponent je jednostavna odredenost kao ono sto je kvalita
tivno na stranama srazmere; kada je odreden kvantum jedne
strane, onda je na osnovu eksponenta odreden takode drugi
kvantum, i potpuno je svejedno kako se odreduje prvi kvan
tum; kao za sebe odredeni kvantum on nema nikakvog zna
cenja vise, vec isto tako moze biti svaki drugi kvantum, a da
ne izmeni onu odredenost srazmere koja se zasniva jedino na
eksponentu. Onaj kvantuma koja je shvacen kao jedinstvo os
taje uvek jedinstvo, ma koliko postao velik, a drugi kvantum,
makar pri tom postao isto tako veliki mora ostati ista broj
nosti onog jedinstva.
3. Prema ovome sto je receno oba kvantuma sacinjavaju
zapravo samo jedan kvantum; jedan ima nasuprot onom dru
gom samo vrednost jedinstva, ne brojnosti, onaj drugi ima
samo vrednost brojnosti; prema tome, oni sami prema svojoj
pojmovnoj odredenosti nisu potpuni kvantumi. Ali, ta nepot-
punost predstavlja jednu negaciju na njima, i to ne prema
onoj njihovoj promenljivosti uopste prema kojoj jedan (a
svaki jeste jedan od obojih) moze predstavljati svaku mogucu
velicina, nego prema odredbi da kada se jedan kvantum menja
onda se za isto toliko povecava ili smanjuje drugi kvantum,
kao sto je pokazano, to znaci da se samo jedan kvantum, je
dinstvo, menja kao kvantum, a druga strana, brojnost, ostaje
20 305
isti kvantum jedinica, aid i ono jedinstvo i dalje vazi isto tako
samo kao jedinstvo, ma se m enjala kao kvantum koliko mu
drago. Tako je svaka strana samo jedan od oba m om enta kvan
tuma, a sam ostalnost koja spada u njegovu osobenost negi-
rana je po sebi; u toj kvalitativnoj povezanosti obe se strane
moraju postaviti kao negativne jedna nasuprot drugoj.
Eksponent treba da bude potpuni kvantum, posto se u
njemu susrecu odredbe obeju strana; medutim, on kao sam
kvocijent ima u stvari samo vrednost brojnosti ili jedinstva.
Ne postoji nikakva odredba o tom e koja se strana srazmere
mora uzeti kao jedinstvo ili kao brojnost; ako se uzme jedna,
kvantum B, meren kvantumom A kao jedinstvom , onda kva-
cijent C predstavlja brojnost takvih jedinstava; ali ako je
samo A uzeto kao brojnost, onda je kvocijent C jedinstvo koje
se uz brojnost A zahteva za kvantum B; prema tome, taj kvo
cijent nije kao eksponent postavljen kao ono sto on treba da
bude, ono sto odreduje srazmeru ili kao njeno kvalitativno
jedinstvo. Kao jedinstvo eksponent je postavljen samo uko
liko poseduje tu vrednost da predstavlja jedinstvo oba m o
menta, jedinstva i brojnosti. Posto te strane zaista postoje
kao kvantumi kakvi treba da su u ekspliciranom kvantumu,
u srazmeri, ali u isto vreme samo u onoj vrednosti koju kao
njene strane treba da imaju, da predstavljaju nepotpune kvan
tume i da vaze samo kao jedan od onih lcvalitativnih m om e
nata, to se one moraju postaviti sa tom svojom negacijom;
time nastaje realnija srazmera koja vise odgovara svojoj od
redbi, u kojoj eksponent ima znacenje njenog proizvoda; s
obzirom na tu odredenost ona je obrnuta srazmera.

B. Obrnuta srazmera

1. Srazmera, kakva se sada pokazala, jeste prevazidena

upravna srazmera; ona je bila neposredna, prema tome, jos
nije bila istinski odredena; sada je odredenost tako pridosla
da eksponent vazi kao proizvod, kao jedinstvo jedinstva i
brojnosti. S obzirom na neposrednost eksponent je mo-
gao biti uzet podjednako kao jedinstvo i kao brojnost, kao
sto je malopre pokazano, usled cega je on postojao samo kao
kvantum uopSte, pa time prvenstveno kao brojnost; jedna
strana bilo je jedinstvo i morala se shvatiti kao jedinica, a
pored nje je druga strana stalna brojnost koja ujedno pred-

306
stavlja eksponent; prema tome, njegov je kvalitet bio jedino
to sto se taj kvantum shvata kao stalan, ili Stavise to Sto ta
stalnost ima samo smisao kvantuma.
U obrnutoj pak srazmeri eksponent je kao kvantum isto
tako neSto neposredno i ma koji kvantum uzet kao stalan. Ali
taj kvantum nije stalna brojnost prema jedinici drugoga kvan
tuma u srazmeri; ta srazmera koja je u onome Sto je pretho-
dilo bila stalna, sada je, naprotiv, postavljena kao promen-
ljiva; ako se za jedinicu jedne strane uzme neki drugi kvan
tum, onda druga strana ne ostaje vise ista brojnost jedinstva
prve strane. U upravnoj srazmeri to jedinstvo predstavlja
samo ono Sto je zajednicko obema stranama; ona se kao takva
kontinuira u drugu stranu, u brojnost; sami za sebe brojnost
ili eksponent su ravnodusni prema jedinstvu.
Medutim, kakva je odsad odredenost srazmere, tako se
brojnost kao takva menja nasuprot jedinici, u odnosu prema
kojoj ona sacinjava drugu stranu srazmere; cim se za jedinicu
uzme neki drugi kvantum, brojnost postaje neka druga. Stoga
je eksponent doduSe takode samo jedan neposredni kvantum,
uzet samo proizvoljno kao stalan, ali on se ne odrzava kao
takav u strani srazmere, vec je ova promenljiva, a sa njom
i upravna srazmera strana. Tako je eksponent u sadasnjoj
srazmeri kao odredbeni kvantum postavljen negativno prema
sebi kao kvantumu srazmere, a time kao kvalitativan, kao
granica, tako da se ono sto je kvalitativno istice za sebe, za
razliku od onoga Sto je kvantitativno. U upravnoj srazmeri
promena obeju strana predstavlja samo jednu promenu kvan
tuma, koji se uzima kao jedinstvo koje predstavlja ono sto
je zajednicko; za koliko se povecava ili smanjuje jedna strana,
za toliko i ona druga strana; sama srazmera je ravnodusna
prema toj promeni, ona je za nju spoljasnja. U obrnutoj
srazmeri pak promena se obavlja unutar srazmere, mada je
prema ravnodusnom kvantitativnom momentu takode proiz-
voljna, pa je i to proizvoljno prevazilazenje ograniceno nega-
tivnom odredenoScu eksponenta kao nekom granicom.
2. Ovu kvalitativnu prirodu obrnute srazmere^ treba jos
blize raspraviti, naime u njenom realizovanju, i objasniti ono
preplitanje afirmativnoga sa negatdvnim koje se u njoj sa
drzi. Obrnuta srazmera je kvantum, postavljen da kao ta
kav kvalitativno odreduje kvantum, to jest sama sebe, da na
sebi prikazuje sebe kao svoju granicu. Time ona predstavlja
prvo jednu neposrednu velicinu kao jednostavnu odredenos ,
307
celinu kao afirmativni kvantum koji bivstvuje. Ali, drugo, ta
neposredna odredenost predstavlja u isto vreme granicu; za
to je obrnuta srazmera razdvojena na dva kvantuma koji su
pre svega drugi jedan prema drugome, ali kao njihova kva
litativna odredenost, i to ta odredenost kao potpuna, ona
je jedinstvo jedinstva i brojnosti, proizvod, diji faktori oni
jesu. Tako je eksponent njihove srazmere, s jedne strane, u
njima identican sa sobom i predstavlja njihovu afirmativ-
nost, s obzirom na koju su oni kvantumi; s druge strane, taj
eksponent kao negacija, koja je u njim a postavljena, pred
stavlja u njima ono jedinstvo, s obzirom na koje pre svega
svaki jeste neposredni, ogranideni kvantum uopSte, a u isto
vreme jedan tako ograniceni kvantum, da je on jedino po
sebi identican sa svojim drugim. Na trecem m estu, taj ekspo
nent kao jednostavna odredenost predstavlja negativno je
dinstvo toga svog razdvajanja na dva kvanta i granicu njiho
vog uzajamnog ogranidavanja.
Prema tim odredbama oba se m om enta ogranicavaju
unutar eksponenta i svaki je negativnost onoga drugoga, poSto
je eksponent njihovo odredeno jedinstvo; jedan momenat po
staje za onoliko manji za koliko se onaj drugi povecava; svaki
ima utoliko svoju velidinu ukoliko u sebi poseduje velidinu
drugoga momenta, ukoliko ona drugome m om entu nedostaje.
Na taj se nadin svaka od tih velidina kontinuira negativno u
onu drugu; kolika je po brojnosti toliko ona ukida kao broj
nost na drugoj velicini, pa jeste ono sto je samo na osnovu
negacije ili granice koja se od one druge postavlja u nju. Na
taj nacin svaka velidina sadrzi takode onu drugu i na njoj je
izmerena, jer svaka treba da predstavlja samo kvantum koji
ona druga ne predstavlja; za vrednost svake neophodna je
velicina one druge i zbog toga je od nje neodvojiva.
Taj kontinuitet svake u .onoj drugoj sadinjava momenat
jedinstva na osnovu koga su one u srazmeri, jedne odre
denosti, jednostavne granice koja predstavlja eksponent. To
jedinstvo, ta celina sadinjava bice po sebi svake od tih veli-
cina, od kojeg se razlikuje njena postojeca velidina, prema
kojoj svaki momenat postoji samo ukoliko postojeca velidina
oduzima onoj drugoj od njihovog zajednickog bica po sebi,
od celine. Ali ona moze oduzeti drugoj velicini samo onoliko
koliko nadoknaduje tome bicu po sebi; svoj maksimum ona
poseduje u eksponentu, koji prema navedenoj drugoj odredbi
predstavlja granicu njihovog uzajamnog ogranidavanja. I po
sto svaka velidina predstavlja momenat srazmere samo uto-
308
 liko ukoliko ogranicava onu drugu i time biva ogranicena
njome, to ona gubi tu svoju odredbu time sto se izjednacuie
sa svojim bidem po sebi; druga velicina postaje ne samo nula
u toj srazmeri, vec ona sama iscezava, poSto ona nije cist
kvantum, vec to Sto ona kao takav kvantum jeste treba da
bude samo kao takav momenat srazmere. Tako svaka strana
predstavlja protivrecnost odredbe kao svoga bica po sebi, to
jest protivrecnost jedinstva celine, koja predstavlja ekspo
nent, i odredbe kao momenta srazmere; ta protivrecnost jeste
opet beskonacnost u jednoj novoj narocitoj formi.
Eksponent je granica strana svoje srazmere unutar koje
se te strane jedna prema drugoj povecavaju i smanjuju, a sa
kojim se one ne mogu izjednaciti u pogledu afirmativne odre
denosti koju on kao kvantum predstavlja. Tako kao granica
njihovog uzajamnog ogranidavanja eksponent je a) njihova
onostranost kojoj se one beskonacno priblizuju, ali koju ne
mogu da dostignu. Ta beskonacnost, kao beskonacnost u kojoj
se one priblizuju onostranosti predstavlja rdavu beskonacnost
beskonacnog progresa; sama rdava beskonacnost je konacna,
ima u svojoj suprotnosti, u konacnosti svake strane i samog
eksponenta svoju ogranicenost, i stoga predstavlja samo pri
blizavanje. Ali 6) rdava beskonacnost je u isto vreme tu po
stavljena kao ono sto ona u istini jeste, naime samo kao nega
tivni moment uopste, prema kome eksponent nasuprot razii-
citim kvantumima srazmere predstavlja jednostavna granicu
kao bice po sebi sa kojim se njihova konacnost dovodi u vezu
kao ono sto je apsolutno promenljivo, a to bice po sebi
ostaje od njih razlicno kao njihova negacija. To beskonacno
kome se ti kvantumi mogu samo priblizavati postoji i prisutno
je onda isto tako kao afirmativna ovostranost, prost kvan
tum eksponenta. U njemu je postignuta onostranost sa kojom
su skopcane strane srazmere; on je po sebi jedinstvo obeju
strana, ili time je po sebi druga strana svake od njih; jer
svaka strana ima samo toliko vrednosti koliko ona druga
nema, njena celokupna odredenost se nalazi u onoj drugoj,
i to njeno bice po sebi jeste kao afirmativna beskonacnost
jednostavno eksponent.
3. Ali time se pokazao prelaz obrnute srazmere u druga-
ciju odredbu od one koju je najpre imala. Ova se sastoja a
u tome sto svaki kvantum kao neposredan ima u isto vreme
prema nekom drugom kvantumu odnos da je za toliko veci
za koliko je taj drugi kvantum manji, da na osnovu svoga
negativnog odnosenja prema drugome kvantumu bu e ono
309
Sto jeste; isto tako neka treca velicina jeste zajednicka ogra
nidenost toga njihovog povecavanja. Ovo m enjanje je ovde
njihova svojstvenost, nasuprot onom e Sto je kvalitativno kao
sialnoj granici; one poseduju odredbu prom enljivih velidina,
za koju ono sto je stalno predstavlja jednu beskonacnu ono
stranost.
Ali odredbe koje su se pokazale i koje moramo da obuhvati-
mo ujedno nisu samo u tom e Sto je ta beskonacna onostranost
data u isto vreme kao neki dati i bilo koji konacni kvantum, vec
i u tome Sto se njena stalnost, na osnovu koje ona pred
stavlja takvu beskonacnu onostranost nasuprot onom e Sto je
kvantitativno, i koje je to kvalitativno bice samo kao ap-
straktni odnos prema samom sebi, razvila kao posredo
vanje sebe sa samom sobom u svom e drugome, u konacno-
stima srazmere. OpStost toga lezi u tom e Sto uopSte celina
kao eksponent predstavlja granicu uzajamnog ogranidavanja
oba clana, dakle Sto je postavljena negacija negacije, prema
tome beskonadnost, afirmativno odnoSenje prema samom
sebi. Ono odredenije je da je eksponent po sebi vec kao pro
izvod jedinstvo jedinstva i brojnosti, dok svaki od obadva
clana predstavlja samo jedan od ta dva momenta, zbog cega
ih on dakle obuhvata u sebi i u njima se po sebi odnosi na
sebe. Medutim, u obrnutoj srazmeri razlika je razvijena u
spoljasnjost kvantitativnog bida, a ono Sto je kvalitativno
postoji neobuhvatajuci neposredno u sebi niti samo ono Sto
je stalno, niti samo momente, vec povezujuci se sa sobom u
izvansebno bivstvujucem drugobivstva. Ova odredba se istice
kao rezultat u mom entima koji su se pokazali. Eksponent se
naime pokazuje kao bide po sebi, ciji su mom enti realizovani
u kvantumima i njihovoj prom enijivosti uopSte; ravnoduSnost
njihovih velidina u njihovom menjaju pokazuje se kao besko-
nacan progres; ono Sto tome lezi u osnovi jeste da u njihovoj
ravnoduSnosti njihovu odredenost sadinjava to Sto svoju vred
nost imaju u vrednosti drugoga, prema tom e a) Sto u pogle
du afirmativne strane svoga kvantuma predstavljaju po sebi
celinu eksponenta. Isto tako one imaju fi) za svoj negativni
momenat, za svoje uzajamno ogranicavanje velidinu ekspo
nenta; njihova granica je njegova granica. Sto one vdSe nemaju
druge imanentne granice, neke stalne neposrednosti, to ima
osnov u beskonadnom progresu njihovog postojanja i njiho
vog ogranidenja, u negaciji svake posebne vrednosti. Ta je
negacija, prema tome, negacija izvansebnosti eksponenta koja
je u njima predstavljena, a ovaj, to jest eksponent koji je i

310
sam uopSte jedan kvantum i u kvantima je takode izlozen
postavljen je time kao ono sto se odrzava u negaciji njihovo^
ravnodusnog postojanja, kao ono sto se sliva sa sobom bi
duci tako ono sto determinira takvo izlazenje izvan sebe.
Time je ta srazmera odredena kao potencijska srazmera.

C. Potencijska srazmera

Kvantum jc dospeo do bica za sebe, stavljajuci sebe u

svom drugobivstvu identicnim sa sobom i odredujuci svoje
izlazenje izvan samog sebe. Tako kvalitativni totalitet, postav-
ljajuci se kao razvijen, ima za svoje momente pojmovne od
redbe broja; jedinstvo i brojnost; ova predstavlja jos u obr
nutoj srazmeri jednu mnozinu koja nije odredena samim je-
dinstvom kao takvim, vec odnekud drugde, necim trecim:
sada je ona postavljena kao odredena jedino jedinstvom. Taj
slucaj imamo u potencijskoj srazmeri, u kojoj jedinstvo koje
u samom sebi predstavlja brojnost jeste u isto vreme brojnost
nasuprot sebi kao jedinstvu. Drugobivstvo, brojnost jedin-
stava, jeste samo jedinstvo. Potencija predstavlja jednu mno
zinu jedinstava od kojih svako jeste samo ta mnozina. Kvan
tum se kao ravnodusna odredenost menja; ali ukoliko ta pro
mena predstavlja neko podizanje na stepen, utoliko je to
njegovo drugobivstvo ograniceno iskljucivo samo sobom.
Tako je kvantum u potenciji pretpostavljen kao vracen u
sama sebe; on je neposredno on sam i takode svoje drugo
bivstvo.
Eksponent ove srazmere nije vise neki neposredni kvan
tum, kao u upravnoj, a takode u obrnutoj srazmeri. U poten
cijskoj srazmeri eksponent je po svojoj prirodi potpuno kva-
litativan, ova jednostavna odredenost, da je brojnost samo
jedinstvo, da je kvantum u svome drugobivstvu identican sa
samim sobom. U isto vreme u tome lezi strana njegove kvali
tativne prirode, da granica ili negacija nije postavljena kao
ono sto neposredno bivstvuje, vec je postojanje postavljeno
kao kontinuirano u svoje drugoibvstvo; jer je istina kvaliteta
upravo u tome da bude kvantitet, neposredna odredenost kao
prevazidena. . .
2. Potencijska srazmera se pokazuje najpre kao neka spo
ljasnja promena kojoj se podvrgava neki kvantum, ali ona
ima blizi odnos sa pojmom kvantuma, jer je kvantum u po
stojanju, do kojeg je u onoj srazmeri usavrsen, dostigao taj
pojam, ostvarivsi ga na savrsen nacin; ta srazmera preds av-
311
lja pnikaz onoga Sto je kvantum po sebi i izrazava njegovu
odredenost ili kvalitet kojim se razlikuje od drugog kvan
tuma. Kvantum je ravnodusna odredenost koja je postavljena
kao prevazidena, to jest odredenost kao granica koja isto tako
nije granica, koja se kontinuira u svoje drugobivstvo, osta-
juci tako u njemu identican sa sobom; tako je kvantum u
potencijskoj srazmeri postavljen; njegovo drugobivstvo, izla
zenje izvan sebe u neki drugi kvantum, odredeno je njim
samim.
Ako uporedimo razvoj ovog realizovanja u dosadaSnjim
srazmerama, onda je kvalitet kvantuma da bude postavljen
kao razlikovanje sebe od samog sebe uopSte u tom e da bude
srazmera. Kao upravna srazmera kvantum postoji kao takva
postavljena razlika jedino tek uopSte ili neposredno, tako da
onaj njegov odnos prema njem u samom, koji on kao ekspo
nent ima nasuprot svojim razlikama, vazi samo kao stalnost
brojnosti jedinstva. U obrnutoj srazmeri kvantum predstavlja
u negativnoj odredbi neko svoje odnoSenje prema samom
sebi, prema sebi kao svojoj negaciji, ali u kojoj on ima
svoju vrednost; kao afirmativan odnos prema sebi on je jedan
eksponent, koji kao kvantum predstavlja jedino p o sebi ono
Sto odreduje njegove momente. Medutim, u potencijskoj sraz
meri kvantum postoji u razlici kao u svom razlikovanju od
sama sebe. Spoljasnjost odredenosti jeste kvalitet kvantuma,
tako je ta spoljasnjost sada postavljena shodno njegovom e
pojmu kao njegovo vlastito odredivanje, kao njegov odnos
prema njemu samom, kao njegov kvalitet.
3. Ali, time Sto je kvantum postavljen kako to odgovara
njegovome pojmu on je preSao u jednu drugu odredbu; ili,
kako se to takode moze izraziti, time Sto njegova odredba
sada postoji takode kao odredenost, a bice po sebi takode kao
postojanje. On postoji kao kvantum ukoliko spoljaSnjost ili
ravnoduSnost odredenosti ( da on predstavlja ono Sto se,
kao Sto se kaze, moze povecavati ili sm anjivati) vaii i postav
ljena je samo jednostavno ili neposredno; on se pretvorio u
svoje drugo, u kvalitet, ukoliko je sada ona spoljaSnjost kao
posredovana njim samim tako postavljena kao neki momenat,
da se on upravo u njoj odnosi na sama sebe, da bide postoji
kao kvalitet.
Kvantitet kao takav se dakle najpre pojavljuje kao su-
protan kvalitetu; ali sam kvantitet jeste jedan kvalitet, odre
denost uopSte koja se odnosi na sebe, razlidita od odredenosti
koja je za nju druga, od kvaliteta kao takvog. Ali kvantitet
nije samo jedan kvalitet, vec istina samog kvaliteta jeste kvan-
312
 titet; kvalitet se pokazao kao ono Sto prelazi u kvantitet
Kvantitet je naprotiv u svojoj istini ona spoljasnjost koja se
vrati a u samu sebe i koja nije ravnoduSna. Tako je kvantitet
sam kvalitet, tako da kvalitet kao takav izvan te odredbe ne
bi mogao biti joS neSto. Da totalitet bude postavljen za to
je potreban dvostruki prelaz: ne samo prelaz jedne odrede
nosti u njenu drugu odredenost, vec isto tako prelaz ove dru
ge, njen povratak u onu prvu. Na osnovu prvog prelaza po
stoji jedino tek po sebi identitet obeju odredenosti; kvali
tet se sadrzi u kvantitetu, koji je pak time joS jedna jedno-
strana odredenost. Da se, obrnuto, kvantitet isto tako sadrzi
u kvalitetu, da on isto tako postoji samo kao prevaziden, to
se pokazuje u dmgom prelazu, u povratku u ono prvo; ova
napomena o nuznosti dvostrukog prelaza od velike je vaz-
nosti za celinu naucne metode.
Kvantum odsad nije vise ravnoduSna ili spoljasnja od
redba nego je kao takva odredba prevaziden i jeste kvalitet
i ono na osnovu cega neto jeste ono sto je, tako je istina
kvantuma da bude mera.

NAPOMENA
Gore je u napomenama o kvantitativno beskonacnome iz-
lozeno kako to kvantitativno beskonacno i sve teskoce koje su
se u vezi s njim pokazale vode svoje poreklo iz kvalitativnog
momenta koji se istice u kvantitativnome, a narocito kako
ono kvalitativno u potencijskoj srazmeri ishodi u raznovrsne
razvoje i zaplete; kao osnovni nedostatak koji ometa shvata
nje pojma bilo je pokazano to sto se zastaje kod beskonac
noga samo s obzirom na negativnu odredbu da je ono nega
cija kvantuma, a ne prelazi se na jednostavnu odredbu, na to
afirmativno, da ono jeste ono sto je kvalitativno. Ovde
nam samo preostaje da ucinimo jos jednu napomenu o ono
me meSanju formi kvantitativnoga sa cistim kvalitativnim
formama miSljenja koje se u filozofiji desavalo. Narocito je
potencijska srazmera primenjivana u novije doba na pojmov-
ne odredbe. Pojam je u svojoj neposrednosti bio nazvan prvom
potencijom, u svom drugobivstvu ili diferenciji, u postojanju
svojih momenata drugom potencijom, a u svom povratku u
sebe ili kao totalitet trecom potencijom. Nasuprot tome,
odmah pada u oci da potencija, tako upotrebljena, predstavlja
jednu kategoriju koja u sustini pripada kvantumu; kod tih
potencija nije se mislilo na potentia, Suvajuc kod Aristotela.
313
Tako potencijska srazmera izrazava odredenost kako ona kao
razlika, kakva se nalazi u posebnom p o jm u kvantuma, do
speva do svoje istine, a ne ikako se ta razlika nalazi na pojm u kao
takvom. Kvantum jos ne sadrzi negativnost koja spada u priro
du pojma, kao postavljenu u njegovu osobenu odredbu; razlike
koje pripadaju pojmu predstavljaju za sam pojam povrSne od
redbe; one su jos daleko od toga da budu odredene kao sto
su odredene u pojmu. Spada u detinjstvo filozofiranja to sto
su radi oznacavanja opstih, sustinskih razlika upotrebijavani
brojevi, kao sto je cinio Pitagora, a prva, druga potencija
itd. nemaju u odnosu prema brojevima nikakvo preimucstvo.
To je bio jedan predstupanj cistog m isaonog shvatanja; same
misaone odredbe su tek posle Pitagore pronadene, to jest
istaknute u svesti za sebe. Ali od takvih m isaonih odredaba
vracati se odredbama brojeva, to je svojstveno m isljenju koje
se oseca nemocnim i koje sada, nasuprot postojecoj filozof-
skoj obrazovanosti koja se navikla na m isaone odredbe, do-
daje cak smesnu zelju da se onoj slabosti pribavi vaznost ne
cega novog, otmenog i nekog napretka.
Ukoliko se potencijski izraz upotrebljava samo kao sim
bol, protiv toga se tako malo moze reci kao i protiv brojeva
ili druge vrste simbola za pojmove, ali u isto vreme upravo
toliko mnogo kao i protiv svake sim bolike uopste, u kojoj
treba da se prikazu ciste pojm ovne ili filozofske odredbe. Ta
kva pomoc filozofiji nije potrebna, niti iz culnoga sveta, niti
iz uobrazilje koja predstavlja, pa cak ni iz onih sfera njenog
vlastitog tla koje su podredene, cije odredbe stoga nisu po-
desne za via podrucja i za celinu. Ovo poslednje deava se
kada se uopste kategorije konacnoga primenjuju na ono sto
je beskonacno; dobro poznate odredbe sile, ili supstancijal-
nosti, uzroka i posledice itd. predstavljaju takode samo sim-
bole za izraz, na primer, zivotnih ili duhovnih prilika, to jest
neistinite odredbe za njih, a jos vise potencije kvantuma i
nabrojane potencije za takve prilike i za spekulativne odnose
uopste. Ako se brojevi, potencije, m atematicko beskonacno
i tome slicno ne upotrebe kao simboli, vec kao forme za filo
zofske odredbe, a time cak kao filozofske forme, onda bi se
pre svega moralo dokazati njihovo filozofsko znacenje, to
jest njihova pojmovna odredenost. Ako se to desi, onda oni
sami predstavljaju suvisna oznacenja; pojmovna odredenost
oznaduje samo sebe i jedino njeno oznacenje jeste p r a v iln o
1 podesno. Zbog toga upotreba onih formi ne predstavlja ni
sta drugo do jedno zgodno sredstvo da se izbegne shvatanje,
navodenje i opravdanje pojmovnih odredaba.
314
 Treci odsek

MERA

Apstraktno izrazeno, u meri su udruzeni kvalitet i kvan

titet. Bice kao takvo jeste neposredna jednakost odredenosti
sa samom sobom. Ta se neposrednost odredenosti prevazisla.
Kvantitet jeste bice koje je tako vraceno u sebe da je ono
prosta jednakost sa sobom kao ravnodusnost prema odrede-
nostd. Ali ta je ravnodusnost samo spoljasnjost, da ima odre
denost ne sama po sebi vec u drugome. A ono trece jeste spo-
ljasnost koja se odnosi na samu sebe; kao odnos prema sebi
ono jeste u isto vreme prevazidena spoljasnjost i u samom
sebi poseduje razliku od sebe, koja kao spoljasnjost pred
stavlja kvantitativni, a kao u sebe vracena kvalitativni mo
menat.
Posto se modalitet navodi medu kategorijama transcen-
dentalnog idealizma posle kvantiteta i kvaliteta i nakon ume-
tanja relacije, to ga ovde mozemo spomenuti. Znacenje te ka
tegorije u transcendentalnom idealizmu sastoji se u tome sto
ona predstavlja odnos predmeta prema misljenju. U smislu
toga idealizma misljenje uopste jeste za stvar po sebi u sustini
spoljasnje. Ukoliko ostale kategorije imaju samo transcenden-
talnu odredbu da pripadaju svesti, ali kao njena objektivnost,
to modalitet kao kategorija odnosa prema subjektu sadrzi
utoliko relativno odredbu refleksije u sebi; to ce reci, objek
tivnost koja pripada ostalim kategorijama nedostaje katego
rijama modaliteta; kategorije modaliteta ni najmanje ne po
vecavaju, kako se izrazava Kant, pojam kao odredbu objekta,
vec samo izrazavaju odnos prema moci saznanja (Kr. d. re*n.
Vern. 2. Aufl. V. str. 99, 266). Kategorije koje Kant obu
hvata pod modalitetom: mogucnost, stvarnost i nuznost, bice
docnije pretresane na svome mestu; beskrajno vaznu tormu
315
tripliciteta, mada se ona kod njega pojavljuje tek samo kao
jedna formalna svetlosna iskra, Kant nije primenio na rodove
svojih kategorija (kvantitet, kvalitet itd .), kao Sto je i ime
kategorija primenio sam o na njihove vrste; stoga on nije
bio u stanju da dospe do onoga sto je u odnosu prema kvali
tetu i kvantitetu trece.
Kod Spitioze modus predstavlja isto tako, posle supstan
cije i atributa, ono trece; on ga oglaSava za afekcije supstan
cije ili za ono Sto se nalazi u necem drugom, na osnovu kojeg
se ono takode shvata. To trece predstavlja prema tom e pojmu
samo spoljaSnjost kao takvu; kao Sto je ranije napomenuto,
kod Spinoze uopSte krutoj supstancijahiosti nedostaje povra-
tak u samu sebe.
Napomena koju sam ovde ucinio proteie se opStije na
sistem e panteizma koje je m isao neSto usavrSila. Bice, ono
jedno, supstancija, ono beskonadno, suStina jeste ono Sto
je prvo; nasuprot tome apstraktumu, mo2e uopSte ono Sto je
drugo, to jest svaka odredenost da se apstraktno obuhvati
ujedno kao ono Sto je samo 'konadno, sam o akcidentalno, pro-
lazno, vansuStinsko i nesuStinsko itd., kao Sto se to de-
Sava obicno i pre svega u potpuno formalnom miSljenju.
Ali povezanost ovoga drugog sa onim Sto je prvo namece se
odvec snaino, da se u isto vreme ne bi shvatio u jedinstvu
sa njim, kao Sto atribut kod Spinoze predstavlja celu sup
stanciju, ali shvacen od strane razuma, koji je i sam jedno
ogranidenje ili modus; ali modus, uopSte ono Sto je nesup-
stancijalno, ono Sto se moze shvatiti samo na osnovu nedega
drugog, sadinjava na taj nadin drugi ekstrem u odnosu prema
supstanciji, uopSte ono Sto je trece. Indijski panteizam je u
svojoj ogromnoj fantasticnosti isto tako, apstraktno uzev, za-
dobio to usavrSavanje, koje, provlaceci se kao neka umerava-
juca nit kroz njegove neizm em osti, dospeva do izvesnog zna-
daja time Sto Brama, ono Sto je po apstraktnom miSljenju
jedno, putem uoblidavanja u ViSnu, a narodito u formi KriSne,
prelazi u ono Sto je trece, u Sivu. Odredba toga trecega jeste
modus, promena, nastajanje i prestajanje, uopSte polje spo-
ljaSnosti. Ako je ovo indijsko trojstvo navelo na izvesno upo-
redivanje sa hriScanskim trojstvom, onda se u njima doduSe
m oie saznati izvestan zajednidki elemenat pojmovne odredbe,
ali se o njihovoj razlici mora sustinski zadobiti odredeni j a
svest; ta je razlika ne samo beskonadna, ved prava beskonac-
nost sadinjava samu tu razliku. Onaj treci princip je po svojoj
odredbi razdvajanje supstancijalnog jedinstva u svoju suprot
nost, a ne vracanje jedinstva sebi, ono je naprotiv nedu-
316
 hovno, a ne duh. U istinskom trojstvu je ne samo jedinstvo
vec 1 jedinstvenost, zakljucak je doveden do sadrzaj nog j
stvarnog jedinstva, koje u svojoj potpuno konkretnoj odredbi
predstavlja duh. Zaista, onaj princip modusa i promene ne
iskljuduje jedinstvo uopste; kao sto, naime, u spinozizmu
upravo modus kao takav jeste ono Sto je neistinito, a samo
supstancija je ono istinito, te se navodno sve svodi na sup
stanciju, Sto onda predstavlja izvesno utonuce celokupne sa
drzine u tu pustoS, u jedinstvo koje je samo formalno, besadr-
zajno, isto je tako i Siva opet velika celina, ono Sto se ne
razlikuje od Brame, sam Brama; to jest razlika i odredenost
opet samo iScezavaju, ali se ne odrzavaju, ne prevazilaze, i
jedinstvo se ne pretvara u konkretno jedinstvo, podvojenost se
ne vraca u izmirenje. NajviSi cilj za coveka koji je prenet u
sferu nastajanja i propadanja, u sferu modaliteta uopSte, je
ste utonuce u besvesnost, jedinstvo sa Bramom, uniStenje; to
isto predstavlja budisticka nirvana, niban itd.
Ako pak modus uopSte predstavlja apstraktnu spoljaS-
nost, ravnoduSnost prema kvalitativnim kao i prema kvantita-
tivnim odredbama, a u suStini ne treba da je stalo do onoga
Sto je spoljaSnje, nesuStinsko, onda se opet u mnogome pri
znaje da je sve stalo do nacina; time se sam modus oglaSava
za neSto Sto suStinski spada u ono Sto je supstancijalno za
jednu stvar; u tome vrlo neodredenom odnosu lezi bar to da
ovo spoljaSnje nije tako apstraktno spoljaSnje.
Ovde modus ima odredeno znacenje da predstavlja meru.
Spinozisticki modus, kao i indijski princip promene, jeste
ono Sto je bezmemo. Grcka svest koja je i sama joS neodre-
dena, a po kojoj sve ima neku meru, tako da je cak Parmenid
posle apstraktnog bica uveo nuznost kao staru granicu koja
je postavljena svemu, predstavlja pocetak jednog mnogo vi-
Seg pojma nego Sto sadrze supstancija i razlika modusa
d ni e - . v .
Razvijenija, reflektovanija mera jeste nuznost; sudbina,
Nemezida, ogranicavala se uopSte na odredenost mere, da se
ono Sto prevrsi meru, Sto se pravi suviSe velikim ili suviSe
malim, redukuje na drugi ekstrem srozavanja na niStavnost,
i da se time uspostavlja sredina mere, umerenost. Ono
Sto je apsolutno, bog, jeste mera svih stvari, ta izreka
viSe panteisticka od definicije: 0no Sto je apsolutno, bog,
jeste bice, ali je beskrajno istinitija. DoduSe, mera je spo
ljasnji nadin, neko viSe ili manje, ali koje je u isto vreme isto
tako reflektovano u sebe, nije samo ravnodusna 1 spoljasnja
nego posebicna odredenost; tako je mera konkretna istina
317
bica; zbog toga su narodi u njoj poStovali ne&to neprikosno-
veno, sveto.
U meri se vec nalazi ideja sustine, naime da se u nepo
srednosti odredenosti bude identican sa sobom , tako da je
ona neposrednost srozana onom identicnosdu sa sobom na
neSto posredovano, kao sto je isto tako ova identicnost sa
sobom posredovana samo tom spoljaSnjoScu, ali predstavlja
posredovanje sa sobom, refleksiju cije odredbe postoje,
ali se u tome postojanju nalaze apsolutno sam o kao m om enti
njenog negativnog jedinstva. Ono sto je kvalitativno jeste u
meri kvantitativno; odredenost ili razlika postoji kao ravno
dusna, time postoji jedna razlika koja ne predstavlja nikakvu
razliku, ona je prevazidena; ta kvantitativnost kao vracanje
u sebe, u kome ona postoji kao ono Sto je kvalitativno, saci
njava ono bice po sebi i za sebe koje jeste sustina. Ali, mera
je sustina tek po sebi ili u pojmu; taj pojam mere jos nije
postavljen. Mera je jos kao takva bivstvujuce jedinstvo kva-
litativnoga i kvantitativnoga; njeni su m om enti kao neko po
stojanje jedan kvalitet i njegovi kvanti, koji su samo tek po
sebi nerazdvojivi, ali jos ne poseduju znacenje te reflekto
vane odredbe. Razvoj mere sadrzi razlikovanje tih momenata,
ali u isto vreme njihov odnos, tako da identitet koji ond pred
stavljaju po sebi postaje kao njihov uzajamni odnos, to jest
postavlja se. Znacenje toga razvoja jeste realizovanje mere,
u kome se ona postavlja u srazmeru prema samoj sebi, a
time u isto vreme kao momenat; tim posredovanjem mera
se odreduje kao ono Sto je prevazideno; njena neposrednost
kao i neposrednost njenih momenata iScezavaju, one postoje
kao reflektovane; pojavivsi se tako kao to sto je ona po svome
pojmu mera je premia u suStinu.
Mera je pre svega neposredno jedinstvo kvalitativnoga i
kvantitativnoga, tako da
na prvom mestu postoji jedan kvantum koji ima kvalita
tivno znacenje i vazi kao mera. Njena dalja odredba je da se
na njoj, na onome sto je po sebi odredeno, istice razlika nje
nih momenata, kvalitativne i kvantitativne odredenosti. Sami
ti momenti odreduju se dalje kao celine mere koje utoliko
postoje kao samostalne; time Sto se oni bitno odnose jedan
prema drugom mera postaje
na drugom mestu srazmera specificnih kvanata kao sa-
mostalnih mera. Ali njihova sam ostalnost podiva u isto vreme
sustinski na kvantitativnoj srazmeri i velicinskoj razlici; tako
se njihova samostalnost pretvara u neko prelazenje jedne u
318
drugu. Time mera propada u onome sto je bezmerno. Ali
ta onostranost mere jeste njena negativnost jedino u samoj
S C u l) t i m e J6

na trecem mestu postavljena indiferencija mernih odre

daba, 1 kao realna sa negativnoscu koja se sadrzi u toj indi-
ferenciji mera je postavljena kao obrnuta srazmera onih mera
koje kao samostalni kvalitet pooivaju sustinski samo na svo
me kvantitetu i na svom negativnom uzajamnom odnosu, a
time se pokazuju da predstavljaju samo momente svoga zaista
samostalnog jedinstva, koje predstvalja njihovu refleksiju-u-
-sebe i njeno postavljanje, sustinu.
Razvijanje mere, koje je pokusano u narednom izlaganju,
predstavlja jednu od najtezih materija; polazeci od nepo
sredne, spoljasnje mere ono bi, s jedne strane, imalo da na-
preduje ka apstraktnom daljem odredivanju onoga sto je
kvantitativno (ka nekoj matematici prirode), a s druge bi
strane imalo da pokaze povezanost ove merne odredbe sa
kvalitet ima prirodnih stvari, bar uopste; jer odredeno doka-
zivanje one povezanosti kvalitativnoga i kvantitativnoga koja
proizlazi iz pojma konkretnoga predmeta spada u posebnu
nauku o onome sto je konkretno, o cemu primere treba
potraziti u Enciklopediji fil. nauka, 3. izd. 267 i u prim, na
str. 270, koji se primeri odnose na zakon padanja i na zakon
slobodnog nebeskog kretanja. Pri tome se ovde moze uopste
napomenuti da razlicite forme u kojima se mera realizuje
pripadaju takode razlicitim oblastima prirodne realnosti.
Potpuna, apstraktna ravnodusnost razvijene mere, to jest
njenih zakona, moze da postoji samo u oblasti mehanizma, u
kome kao takvom konkretna telesnost jeste jedino materija ko
ja je i sama apstraktna; njene kvalitativne razlike imaju kao
svoju odredenost u sustini ono sto je kvantitativno; prostor
i vreme su ciste same spoljasnjosti, i mnostvo materija, masa,
intenzitet tezine isto su tako spoljasnje odredbe koje svoju
vlastitu odredenost imaju u onome sto je kvantitativno. Na
protiv, takva se velicinska odredenost apstraktno materijal-
noga remeti vec mnozinom i time izvesnim sukobom kvaliteta
u fizikalnome, a jos vise u organskome. Ali ovde ne nastaje
samo sukob kvantiteta kao takvih, vec se tu mera podreduje
viSim srazmerama, a imanentni razvoj mere svodi se stayiSe
na jednostavnu formu neposredne mere. Udovi zivotinjskog
organizma imaju izvesnu meru koja kao jednostavni kvantum
stoji u srazmeri prema drugim kvantima ostalih udova, pro-
porcije ljudskoga tela predstavljaju stalne srazmere takvin
319
kvanata; prirodna nauka ima joS i nadalje poneSto da saznaje
o povezanosti takvih velidina sa organskim funkcijam a od
kojih su one potpuno zavisne. Ali, najblizi primer srozavanja
imanentne mere na jednu samo spolja determiniranu velicinu
jeste kretanje. Na nebeskim telim a kretanje je slobodno, od
redeno jedino pojmom, i time njegove veiidine zavise isto
tako samo od pojma (vidi gore), ali kod onoga Sto je organ-
sko kretanje se srozava na samovoljno ili mehanidbi-ravnomer-
no kretanje, to jest uopSte na apstraktno formalno kretanje.
Medutim, u carstvu duha jos manje postoji neko naro-
dito, slobodno razvijanje mere. Zaista se uvida, na primer, da
neki republdkanski ustav, kao Sto je bio atinski, ili neki ari-
stokratski ustav zamenjen demokratijom, moze postojati sa
mo pri izvesnoj velidini drzave, da u razvijenom gradanskom
druStvu mnozine pojedinaca koje pripadaju raznim zanatima
stoje u srazmeri jedne sa drugima; ali iz toga ne poticu niti
zakoni mera niti njene narodite forme. U duhovnom zivotu
kao takvom javljaju se razlike u intenzitetu karaktera, jacini
uobrazilje, osecanja, predstava itd.; ali odredba ne nadilazi
tu neodredenost jacine ili slabosti. Kako su bledi i potpuno
prazni takozvani zakoni koji se postavljaju o srazmeri izmedu
jadine i slabosti osecanja, predstava itd., lako se primecuje
ako se zagleda u one psihologije koje se bave time.

Prva glava

SPECIFICNI KVANTITET

Kvalitativni kvantitet je pre svega jedan neposredni spe-

cificni kvantum; koji,
na drugom mestu, odnoseci se prema drugome kvantumu,
postaje neko kvantitativno specifikovanje, neko prevazilaze
nje ravnoduSnog kvantuma. Utoliko ta mera predstavlja jed
no pravilo i sadrzi oba momenta mere odvojeno, naime pose-
bidnu kvantitativnu odredenost i spoljaSnji kvantum. Ali, u
toj se odredenosti obe ove strane pre tvara ju u kvalitete, a pra
vilo u neku njihovu srazmeru; otuda se mera prikazuje
a na tre^em p c s tu kao srazmera kvaliteta koji najpre imaju
jednu meru, ali koja se docnije tako specifikuje u sebi u raz
liku mera.
320
 A. Specificni kvantum
1. Mera predstavlja jednostavni odnos kvantuma prema
sebi, njegovu vlastitu odredenost samu po sebi; tako je kvan
tum kvalitativan. Kao neposredna mera on je pre svega je
dan neposredni, a usled toga kao ma koji odredeni kvantum;
isto je tako neposredan kvalitet koji mu pripada, on je ma
koji odredeni kvalitet. Kvantum kao ta granica koja nije
vise ravnodusna, vec predstavlja spoljasnjost koja se odnosi
na sebe, tako i sam predstavlja kvalitet, pa razlikujuci se od
kvaliteta on ga ne nadilazi, kao sto ni kvalitet ne nadilazi njega.
Tako je kvantum ona odredenost koja se vratila u jedno-
stavnu jednakost sa sobom; jedinstven je sa odredenim posto-
janjem (Desein), kao i to postojanje sa svojim kvantumom.
Ako se iz dobijene odredbe hoce naciniti neki stav, onda
se moze ovako izraziti: Sve sto postoji ima neku meru. Svako
postojanje ima neku velicinu, a ta velicina pripada prirodi
samog necega; ona sacinjava njegovu odredenu prirodu i nje
govo bice u sebi. Nesto nije ravnodusno prema toj velicini,
tako da bi ono ostalo ono sto jeste kada bi se ona promenila,
vec bi njena promena izmenila njegov kvalitet. Kvantum je
kao mera prestao da predstavlja onu granicu koja nije gra
nica; on je odsada odredba stvari, tako da bi stvar propala
ako bi se preko toga kvantuma povecala ili smanjila.
Mera kao merilo u obicnom smislu jeste jedan kvantum
koji se kao po sebi odredeno jedinstvo proizvoljno pretpo
stavlja u odnosu prema spoljasnjoj brojnosti. Doduse, takvo
jedinstvo moze takode u stvari da predstavlja po sebi odre
denu jedinicu, kao sto je stopa i njoj slicne prvobitne mere;
ali ukoliko se ta jedinica upotrebi u isto vreme kao merilo
za druge stvari, ona je za njih samo spoljasnja, ne njihova
prvobitna mera. Tako je moguce da se Zemljin precnik ili
duzina klatna uzmu za sebe kao specif ican kvantum. Ali pro
izvoljno je koliki ce se deo Zemljinog precnika ili duzine
klatna uzeti, i pod kojim stepenom sirine, da bi se upotrebili
kao merilo. Ali za druge stvari je takvo merilo jos vise nesto
spoljasnje. Te su stvari opet specificirale opsti specificni
kvantum na narociti nacin i time su postale posebne stvari.
Stoga je ludo da se govori o nekom prirodnom merilu stvari.
Ionako opste merilo treba da sluzi samo za spoljasnje upore-
divanje; u tome najpovrsnijem smislu, u kome se merilo
shvata kao opsta m era , sasvim je svejedno sta se za to upo-
trebljava. To ne treba da bude neka osnovna mera u tom smi
slu sto bi se prirodne mere posebnih stvari na njoj pnkazivale
21 321
i na osnovu nje saznavale po nekom pravilu kao specifikacije
neke opSte mere, mere njihovog opsteg tela. Ali, bez toga sm isla
jedno apsolutno merilo ima samo vrednost i znacenje necega
Sto je zajednicko, a takvo neSto jeste nesto opste ne po sebi
vec na osnovu sporazuma.
Ta neposredna mera jeste jedna prosta velioinska od
redba, kao sto je, na primer, velicina organskih bica, njihovih
udova itd. Ali, svako egzistentno bace ima neku velicinu, da bi
bilo ono sto jeste, i uopSte da bi postojalo. Kao kvantum
ono predstavlja ravnoduSnu velidinu, pristupacno je spoljas-
njoj odredbi i sposobno je da se u svom e raScenju i opadanju
povecava i smanjuje. Ali kao mera ono je u isto vreme razlicno
od sebe kao kvantuma, kao takve ravnoduSne odredbe, i pred
stavlja ogranicenje onoga ravnoduSnoga idenja tamo-amo po
nekoj granici.
Polto je tako kvantitativna odredenost na postojanju dvo-
struka, s jedne strane ona za koju je vezan kvalitet, a s druge
strane ona po kojoj se bez stete [po kvalitet]' m oie ici tamo-
-amo, to se propadanje necega sto ima neku meru deSava tako
sto se menja njegov kvantum. To se propadanje pokazuje,
s jedne strane, kao neo6ekiva.no, ukoliko se na kvantumu mogu
vrSiti promene a da se ne menjaju ni mera ni kvalitet, medu
tim, s druge strane se ono pretvara u neSto sasvim pojmljivo,
naime na osnovu postepenosti. Te se kategorije lacamo tako
lako da bismo predstavili ili objasnili propadanje nekog kvali
teta ili ma cega, poSto smo, kako izgleda, u stanju da na taj
naoin skoro vlastitim ocima posmatramo to iscezavanje, jer je
kvantum postavljen kao spoljasnja granica koja je po svojoj
prirodi promenljiva, cime se promena, kao samo promena
kvantuma, razume sama od sebe. Ali, u stvari tim e se niSta ne
objasnjava; promena je istovrem eno u suStini prelaz jednog
kvaliteta u neki drugi kvalitet, ili apstraktniji prelaz od jednog
postojanja u neko nepostojanje; u tome se nalazi jedna druk-
cija odredba nego u postepenosti, koja predstavlja samo neko
smanjivanje ili povecavanje i jednostrano ostajanje pri veliCini.
2. Ali da se jedna promena koja izgleda cisto kvantitativna
preobraca takode u kvalitativnu promenu, na tu povezanost
obratili su paznju jos stari filozofi, pa su u populam im prime-
rima prikazali sukobe koji poticu iz nepoznavanja te poveza
nosti; pod imenom celavko i gomila poznate su elenhe koje
ovde spadaju, to jest, kako se Aristotel izrazava, oni nacini ko
jima se Covek prinuduje da tvrdi nesto suprotno onome Sto je
1 Dodao prevodilac. Prim. red.

322
 tvrdio pre toga. Postavljala su se pitanja: zar neko postaje ce-
lav ako mu se sa glave iscupa jedna vlas kose; zar konjski rep
postaje nag ako se iz njega istrgne jedna vlas; ili: zar neka go-
mila zmevija prestaje da bude gomila ako se sa nje uzme
jedno zmo? Moze se priznati bez dvoumljenja da takvo odu-
zimanje sacinjava samo jednu kvantitativnu razliku, i to cak
sasvim beznacajnu; na taj se naoin oduzima jedna. vlas, jedno
zrno i to se tako ponavlja da se svaki put, prema onome sto
je bno pnznato, oduzima samo ono jedno; naposletku se po
kazuje kvalitativna promena, da je glava celava, da je konjski
rep nag, da je gomila iscezla. Pri onome odobravanju se zabo-
ravljaio ne samo na ponavljanje, vec i na to da se kvantiteti,
koji su sami za sebe neznatni (.kao sto su izdaci iz neke imo-
vine neznatni kada se uzmu svaki za se) sabiraju i da zbir sa
cinjava kvalitativnu celinu, tako da je na kraju ta celina iscezla,
glava je celava, kesa je prazna.
Pometnja, protivrecnost, koja pri tome proizlazi kao rezul
tat, ne predstavlja nesto sofisticko u obicnom smislu te reci,
kao da bi takva protivrecnost predstavljala neku laznu obmanu.
Lazno jeste ono sto cini pretpostavljeni drugi, to jest naSa
obicna svest, sto kvantitet uzima samo za jednu ravnodusnu
granicu, to jest upravo u odredenome smislu kvantiteta. Tu
pretpostavku opovrgava ona istina ka kojoj pretpostavka biva
vodena, da kvantitet predstavlja momenat mere i stoji u vezi
sa kvalitetom; ono sto se opovrgava jeste jednostrano pridr-
zavanje apstraktne odredenosti kvantuma. Zbog toga oni
obrfoi takode nisu neke prazne ili cepidlacke sale, vec su u sebi
tacni i predstavljaju proizvode jedne svesti koja se interesuje
za one pojave koje se javljaju u miSljenju.
Posto se shvata kao neka ravnoduSna granica, kvantum
predstavlja onu stranu sa koje se svako postojanje nepodoz-
rivo napada i dovodi do propasti. Lukavstvo pojma je to da se
svako postojanje shvati sa one strane sa koje izgleda da njegov
kvalitet ne dolazi u pitanje, i to u toj meri da se povecanje
neke drzave ili neke imovine itd., koje za sobom povlaci ne-
srecu drzave, posednika, najpre pokazuje cak kao njihova
sreca.
3. Mera je u svojoj neposrednosti jedan obican kvalitet
odredene velicine koja mu pripada. Od te strane pak, prem a
kojoj je kvantum ravnodusna granica po kojoj se moze ici
tamo-amo a da se kvalitet ne menja, razlikuje se njegova dru
ga strana prema kojoj je kvantum kvalitativan, specnican. O e
strane su velicinske odredbe jednog i istog; ali prema nepo-
i* 323
srednostii u kojoj se najpre nalazi mera ta se razlika, osim toga,
mora shvatiti kao neposredna; prema tome, obe strane imaju
takode neku razlicitu egzistenciju. Egzistencija mere, koja je
po sebi odredena velidina, jeste potom u svome odnosenju pre
ma egzistenciji promenljive, spoljasnje strane neko prevazila
zenje njene ravnodusnosti, neko specifikovanje mere.

B. Mera koja specifikuje

Ta je mera,
prvo, jedno pravilo, jedna mera koja je spoljaSnja u od
nosu prema cistom kvantumu;
drugo, specificni kvantitet koji odreduje spoljasnji kvan
tum;
trece, obe strane kao kvaliteti spedficne kvantitativne odre
denosti odnose se jedna prema drugoj kao jedna mera.

a) P r a v i l o

Pravilo ili merilo o kome je vec bilo govora postoji pre

svega kao neka po sebi odredena velidina, koja je jedinica u
odnosu na neki kvantum, koji je neka posebna egzistencija te
egzistira u drugom necemu, a ne u necemu pravila, i meri se
po tom pravilu, to jest odreduje se kao brojnost one jedinice.
Ovo uporedenje predstavlja jedan spoljasnji din, a sama ona
jedinica jednu proizvoljnu velidinu koja se opet isto tako moze
postaviti kao brojnost (stopa kao odredeni broj palaca). Ali,
mera nije samo spoljasnje pravilo, vec se kao specificna mera
sastoji u tome sto se sama po sebi odnosi prema nedem dru
gom, koje je neki kvantum.

b) S p e c i f i k u j u c a m e r a

Mera je speoificno odredivanje spoljasnje, tj. ravnoduSne

velicine, koju sada neka druga egzistencija uopSte postavlja
u ono nesto mere (Etwas de Maasses) koje je doduSe i samo
kvantum, ali je za razliku od njega ono kvalitativno, Sto odre
duje prosto ravnodusni, spoljaSnji kvantum. NeSto ima u sebi
ovu stranu bivstvovanja za drugo, po kojoj je svejedno da li se
povecava ili smanjuje. Onaj imanentni merilac je kvalitet ne-

324
 cega, kome stoji nasuprot isti kvalitet u drugom necem ali u
ovome je pre svega relativan s bezmernim kvantumom uopste
nasuprot prvome koji je odreden kao memi.
Necemu, ukoliko ono u sebi predstavlja neku meru, pri-
dolazi spolja neka promena velicine njegovoga kvaliteta; od
te promene ono ne prima aritmeticku mnozinu. Njegova mera
reaguje protiv toga, odnosi se prema toj mnozini kao nesto
sto je intenzivno i prima je na jedan narociti nacin; ono menja
spolja postavljenu promenu, iz toga kvantuma proizvodi neki
drugi kvantum, i tom specifikacijom pokazuje se u toj spoljas-
njosti kao bice za sebe. Sama ta specificno primljena mno
zina jeste jedan kvantum, koji je takode zavisan od druge mno
zine ili od nje kao jedino spoljasnje mnozine. Stoga je specifi-
cirana mnozina takode promenljiva, ali nije zbog toga neki
kvantum kao takav, vec je spoljasnji kvantum kao specificiran
na neki konstantan nacin. Tako mera ima svoje postojanje kao
neka srazm era , a ono sto je u njoj specificno jeste uopste
eksponent te srazmere.
Intenzivni i ekstenzivni kvantum predstavljaju, kao sto se
pokazalo kod tih odredaba, isti kvantum koji postoji jedanput
u formi intenziteta, a drugi put u formi ekstenziteta. Kvantum
koji lezi u osnovi ne trpi u toj razlici nikakvu promenu, razlika
predstavlja samo neku spoljasnju formu. Naprotiv, u meri koja
specifikuje kvantum je uzet jedanput u njegovoj neposrednoj
velicini, a drugi put se na osnovu eksponenta srazmere uzima u
nekoj drugoj brojnosti.
Eksponent koji sacinjava ono sto je specificno moze naj
pre izgledati da predstavlja neki utvrdeni kvantum, kao kvo
cijent srazmere izmedu spoljasnjeg kvantuma i kvalitativno
odredenog kvantuma. Ali, na taj nacin eksponent ne bi bio ni
sta drugo do jedan spoljasnji kvantum; pod eksponentom ne
treba ovde razumeti nista drugo do onaj momenat samog kvali-
tativnog koji specifikuje kvantum kao takav. Ono sto u kvan
tumu predstavlja istinski imanentnu kvalitativnost jeste, kao
sto se ranije pokazalo, jedino stepenska odredba. Takva mora
biti ona odredba koja konstituise srazmeru i koja se ovde kao
po sebi bivstvujuca odredba protivstavila kvantumu kao sPp_
ljasnjem svojstvu. Kvantum ima za svoj princip numericko
jedan koje sacinjava njegovu odredenost po sebi, a odnos nu-
merickoga jedan jeste spoljasnji; i ona promena koja je deter-
minirana jedino prirodom neposrednog kvantuma kao takvog
sastoji se za sebe u pridolazenju takvog numerickog jednog,
i opet takvog jednog itd. Ako se na taj nacin spoljasnji kvan-
325
turn menja po aritmetickoj progresiji, onda specifikujuca reak-
cija kvalitativne prirode mere proizvodi jedan drugi niz, koji
stoji u odnosu sa prvim nizom, sa njim raste i opada, ali ne u
nekoj srazmeri koja je odredena nekim brojnim eksponentom ,
vec u srazmeri koja je mkomenztnrabilna sa brojem, prema ne
koj odredbi potencija.

NAPOMENA

Ako treba navesti neki primer, onda temperatura pred

stavlja jedan kvalitet na kome se razlikuju obe te strane, da je
on i spoljasnji i specifikovani kvantum. Kao kvantum on je
spoljasnja temperatura, i to takode temperatura jednog tela
kao opsteg medijuma, o kojoj se pretpostavlja da se njeno me-
njanje razvija po skali aritmeticke progresije i da ravnomerno
raste ili opada; naprotiv, nju razliCito upijaju u sebe razlicita
tela koja se nalaze u njoj, posto ta tela odreduju spolja prim-
ljenu temperaturu svojom im anentnom merom, i promena nji
hove temperature ne odgovara upravno srazm em o promeni
temperature medijuma ili njih medusobno. Razlicita tela upo-
redena u jednoj istoj temperaturi daju srazm em e brojeve svo
jih svecificnih toplota, svojih toplotnih kapaciteta. Ali ti se
kapaciteti tela menjaju u razliCitim temperaturama, sa cime
se povezuje nastupanje jedne promene specifiCnog oblika. U
povecavanju ili smanjivanju temperature pokazuje se, prema
tome, neka posebna specifikacija. Srazmera temperature, koja
se zam illja kao spoljasnja, prema temperaturi nekog odrede-
nog tela, koja je ujedno zavisna od spoljasnje, nema nekog
stalnog eksponenta srazmere; povedavanje ili smanjivanje te
toplote ne ide ravnomerno sa rascenjem i opadanjem spoljas
nje temperature. Pri tome se pretpostavlja neka tempera
tura kao spoljasnja uopste, cije je menjanje samo spoljasnje
ili cisto kvantitativno. Pa ipak, ona sama je temperatura vaz-
duha ili inace specificna temperatura. Stoga, blize posmatrano,
srazmeru zapravo ne bi trebalo shvatiti kao srazmeru jednog
prosto kvantitativnog prema nekom kvalifikujucem kvantumu,
vec kao srazmeru izmedu dva specificna kvanta. Kao Sto ce se
specificirajuca srazmera odrediti odmah dalje: momenti mere
ne sastoje se samo u jednoj kvantitativnoj strani jednog te
istog kvaliteta i u jednoj strani koja kvalifikuje kvantum. vec
u srazmeri dvaju kvaliteta, koji sami po sebi predstavljaju
mere.

326
 c) S r a z m e r a o b e j u s t r a n a k a o k v a l i t e t a
1. Kvalitativna strana kvantuma koja je po sebi odredena
postoji samo kao odnos prema onom sto je spoljasnje kvanti
tativno; kao njegovo specifikovanje, ona je prevazilazenje nje
gove spoljasnjosti, na osnovu koje postoji kvantum kao takav;
tako ta kvalitativna strana ima kvantum za svoju pretpostavku
i polazi od njega. Ali kvantum se takode kvalitativno razlikuje
od samog kvaliteta; tu njihovu razliku treba staviti u onu
neposrednost bica uopste, u kojoj se mera jos nalazi; tako su
obe strane jedna drugoj kvalitativno suprotne i svaka je za
sebe jedno takvo postojanje, pa jedan kvantum, pre svega samo
kao formalan i po sebi neodreden, predstavlja kvantum jednog
necega i njegovog kvaliteta i, posto se sad njihov uzajamni
odnos odredio kao mera uopste, isto tako specificnu velicinu
tih kvaliteta. Ovi kvaliteti su prema odredbi mere u srazmeri
jedan prema drugom, ta odredba je njihov eksponent; ali
oni su po sebi uzajamno povezani vec u bicu za sebe mere;
kvantum postoji u svojoj dvostrukosti kao spoljasan i kao spe-
cifican, tako da svaki od razlikovanih kvantiteta ima u sebi tu
dvostruku odredbu, a u isto vreme je apsolutno ukrsten sa
drugim kvantitetom; kvaliteti su upravo jedino u tome odre
deni. Oni su na taj nacin ne samo postojanje uopste, koje biv
stvuje jedno za drugo, vec su postavljeni kao nerazdvojni, a
velicinska odredenost koja je sa njima povezana predstavlja
jedno kvalitativno jedinstvo. jednu mernu odredbu u kojoj
su oni shodno svome pojmu po sebi povezani. Tako je mera
imanentan kvantitativni odnos dva kvaliteta jednog prema
drugome.
2. U meri nastaje sustinska odredba promenljive velicine,
jer mera je kvantum kao prevaziden, dakle ne vise kao ono
sto ona treba da je da bi bila kvantum, vec kao kvantum i
u isto vreme kao nesto drugo; to drugo jeste ono kvalitativno
i, kao sto je bilo odredeno, nista drugo do njegova potencijska
srazmera. U neposrednoj meri ta promena jos nije postavljena;
ona predstavlja samo bilo koji kvantum, i to neki pojedinacni
kvantum uopste, za koji je vezan neki kvalitet. U specifiko-
vanju mere, u prethodnoj odredbi, kao jednoj promeni cisto
spoljaSnjeg kvantuma na osnovu kvalitativnoga, postavljena
je na jednom zajednickom spoljasnjem kvantumu razlikova-
nost obeju velicinskih odredenosti, pa time uopste mnostvo
mera; kvantum se pokazuje kao postojeca mera u takvoj razli-
kovanosti sebe od samog sebe, tek posto se jedan isti kvantum
(na primer ista temperatura medijuma), pojavljuje u isto vre-
327
me kao razlicito i to kvantitativno postojanje ( u razlicitim
temperaturama tela koja se nalaze u onom e m edijum u). Iz te
razlike kvantuma u razlicitim kvalitetim a razlicitim telima
proizlazi jedna druga forma mere, ona u kojoj se obe strane
odnose jedna prema drugoj kao kvalitativno odredeni kvanti,
sto se moze nazvati realizovana mera.
Ta je velicina, kao svaka velicina uopSte, promenljiva, jer
njena odredenost postoji kao jedna granica koja u isto vreme
nije granica; utoliko se promena odnosi sam o na jedan po-
sebni kvantum, na Cije se m esto postavlja jedan drugi kvan
tum; medutim, istinska promena je promena kvantuma kao
takvog; iz toga se dobija ona, tako shvacena, interesantna od
redba promenljive velicine u viSoj matematici; pri tom e ne
treba zastati kod onoga sto je na p rom enijivosti uopste for
malno, niti pribaviti odredbu drukciju od jednostavne odredbe
pojma, prema kojoj drugo kvantuma jeste samo ono kvalita
tivno. Prema tome, istinska odredba realne promenljive veli
cine jeste da je ona kvalitativno odredena, dakle, kao sto je
dovoljno pokazano, odredena jednom potencijskom srazme
rom; u toj promenljivoj velicini postavljeno je to da kvantum
nema vrednosti kao takav, vec s obzirom na njegovu odredbu
koja je za nj druga, kvalitativnu.
Strane toga odnoSenja imaju u pogledu svoje apstraktno-
sti kao kvaliteti uopste neko posebno znacenje, na primer, zna
cenje prostora i vremena. Uzete pre svega u njihovoj m em oj
srazmeri kao velicinske odredenosti uopste, jedna od tih stra
na jeste brojnost koja u spoljaSnjoj, aritmetickoj progresiji
raste i opada, a druga je brojnost koju specificno odreduje
ona prva, koja je za nju jedinica. Ukoliko bi svaka od njih
predstavljala isto tako samo neki posebni kvalitet uopste, uto
liko se u njima ne bi nalazila nikakva razlika koja se od
njih dveju shvata s obzirom na njenu velicinsku odredbu kao
Cisto spoljasnje kvantitativna, a koja kao veliCina koja se u
kvantitativnoj specifikaciji menja. Ako se one odnose jedna
prema drugoj, na primer, kao koren i kvadrat, onda je sve
jedno na kojoj se od njih posmatra povecanje ili smanjivanje
kao cisto spoljaSnje, koje se razvija u aritmetiCkoj progresiji,
a koja nasuprot tome kao strana koja se na tom e kvantumu
odreduje specifiCno.
Ali, kvaliteti nisu neodredeno razliCni jedni od drugih, jer
un iim a kao momentima mere treba da lezi njena kvalifikacija.
Naredna odredenost samih kvaliteta jeste: da jedan predstav
lja ono Sto je ekstenzivno, spoljaSnjost samu po sebi, a drugi
ono intenzivno, ono sto bivstvuje u sebi ili ono Sto je nasuprot
328
prvom kvalitetu negativno. Od kvantitativnih momenata pri
pada prema tome prvom kvalitetu brojnost (Anzahl), a drugom
jedinica; u prostoi upravnoj srazmeri prvi kvalitet treba da se
shvati kao deljenik, drugi kao delitelj, a u srazmeri koja speci-
fikuje onaj prvi kao potencija ili predugojacavanje, drugi kao
koren. Ukoliko se ovde jos broji, to jest ukoliko se misli na
spoljasnji kvantum (koji na taj nacin postoji kao sasvim slu
cajna, takozvana empiricka velicinska odredenost), pa se s tim
u vezi promena isto tako shvati takode kao razvoj u spoljas-
njoj, aritmetickoj progresiji, utoliko taj kvantum pada na stra
nu jedinstva, intenzivnog kvaliteta; naprotiv, spoljasnju, ek-
stenzivnu stranu treba predstaviti tako da se menja u speci-
ficnom nizu. Ali upravna srazmera (kao Sto je brzina uopste,
s
) ovde je svedena na formalnu odredbu, ne na onu koja egzi-
t
stira, vec na onu koja pripada jedino apstraktivnoj refleksiji;
i ako jos u srazmeri korena i kvadrata (kao u s = at2) koren
treba shvatiti kao empiricki kvantum i kao da se razvija u
aritmetickoj progresiji, a drugu stranu kao specifikovanu, onda
se visa, pojmu adekvatnija realizacija kvaiifikacije onoga sto
je kvantitativno sastoji u tome sto obe strane stoje u odnosu
visih potencijskih odredaba (kao sto je slucaj u s3 = at2).
NAPOMENA
Ono sto je ovde razjasnjeno s obzirom na povezanost kva
litativne prirode postojanja (Daseins) i njegove kvantitativne
odredbe u meri, nalazi svoju primenu u vec navedenom primeru
kretanja, pre svega, sto se u brzini kao upravnoj srazmeri prede
nog prostora i proteklog vremena velicina vremena uzima kao
imenitelj, a velicina prostora naprotiv kao brojitelj. Posto brzi
na uopste predstavlja samo jednu srazmeru izmedu prostora i
vremena jednoga kretanja, to je svejedno koji od ta dva mo
menta treba smatrati kao brojnost, a koji kao jedinicu. Medu
tim, prostor predstavlja, kao u specificnoj tezini tezina, spo
ljasnju, realnu celinu uopste, dakle brojnost, a vreme, napro
tiv, kao volumen, predstavlja ono sto je ideelno, ono sto je
negativno, stranu jedinstva. Ali, u sustini tu spada vazmja
srazmera, sto su uzajamno odredeni u slobodnom kretanju
prvo u jos uslovljenome kretanju padanja kvantiteti vremena
i prostor, onaj kao koren, a ovaj kao kvadrat, ili u apsolut
no slobodnom kretanju nebeskih tela vreme opticanja i odsto-
janje, ono za jednu potenciju nize od odstojanja, vreme op 1-
329
canja kao kvadrat a odstojanje kao kub. Takve osnovne sraz
mere podivaju na prirodi srazm em ih kvaliteta prostora i vre
mena, i na vrsti odnosa u kome oni stoje: ili kao mehanicko
kretanje, to jest kao neslobodno, koje nije odredeno pojmom
momenata, ili kao padanje, to jest uslovljeno slobodno kre
tanje, ili kao apsolutno slobodno nebesko kretanje, vrste
kretanja koje se zasnivaju isto tako kao i njihovi zakoni na
razvoju pojma njihovih momenata, prostora i vremena, posto
se ti kvaliteti kao takvi pokazuju po sebi, to ce reci u pojmu,
kao nerazdvojivi, a njihov kvantitativni odnos predstavlja bice
za sebe mere, samo jednu odredbu mere.
S obzirom na apsolutne mere srazmere moglo bi se do-
ista napomenuti da m atem atika prirode, ako polaze pravo na
to da dostojno nosi ime nauke, mora u sustini da predstavlja
nauku o merama, jednu nauku za koju je empiricki ucinjeno
doista mnogo, ali istinski naucno, to jest filozofski, jos uvek
malo. Matematicki principi filozofije prirode, kako je Njutn
nazvao svoje delo, ako bi trebalo da to odredenje postignu
u nekom dubljem sm islu nego sto su to ucinili Njutn i celo
Bekonovo pokoljenje u filozofiji i nauci. morali bi da sadrze
u sebi sasvim druge stvari da bi uneli svetlost u te regione,
koji su jos mracni, ali vrlo vredni posmatranja. Velika je
to zasluga saznati empiricke brojeve prirode, na primer, uza-
jamna odstojanja planeta, ali je beskrajno veca zasluga uciniti
da empiricka kvanta isceznu i uzdignuti ih u neku opstu formu
kvantitativnih odredaba, tako da oni postanu mom enti jed
noga zakona ili neke mere; besmrtne su zasluge koje su ste-
kli, na primer, Galilej u pogledu padanja, a K epler u pogledu
kretanja nebeskih tela. Zakone koje su pronaSli oni su dokazali
tako sto su pokazali da im odgovara podrucje pojedinacnosti
u opazanju. Ali, mora se zahtevati jos jedno vise dokazivanje
tih zakona, naime nista drugo nego da se njihove kvantitativne
odredbe saznaju na osnovu kvaliteta ili odredenih pojmova
koji su dovedeni u vezu (kao vreme i prostor). Od te vrste do-
kazivanja nema ni traga u onim matematickim principima filo
zofije prirode, kao ni u potonjim radovima te vrste. Povodom
prividnosti matematickih dokaza o srazmerama u prirodi koja
se zasniva na zloupotrebi beskonacno maloga, gore je napome-
nuto da pokuSaj da se takvi dokazi izvedu strogo matematicki,
to jest niti na osnovu empirije niti na osnovu pojma, pred-
stavlja jedan besmisleni poduhvat. Ti dokazi pretpostavljaju
svoje teoreme, upravo one zakone na osnovu iskustva; ono Sto
oni postizu sastoji se u tome Sto te zakone svode na apstraktne
izraze i udobne formule. Citava realna zasluga koja se u vezi
330
sa istim predmetdma pripisuje Njutnu kao preimucstvo nad
Keplerom bice jednom, - apstrahujuci od prividne povezano
sti dokaza, bez sum njeuzjasno saznanje ogranicena na ono
pretnadenje izraza 1 analitickog obradivanja, uvedenog prema
nacehma, posle bistnje refleksije o tome sta je matematika u
stanju da uradi 1 sta je uradila.

C. Bice za sebe ti meri

1. U formi specifikovanc mere koja tek sto je razmatrana

ono sto je na obema stranama kvantitativno kvalitativno je
odredeno (obe su u potencijskoj razmeri); one na taj nacin
predstavljaju momente jedne odredenosti mere kvalitativne
prirode. Ali, kvaliteti su pri tom postavljeni tek samo jos kao
neposredni, sam o kao razlicni , a koji ne stoje i sami u onoj
srazmeri u kojoj se nalaze njihove velicinske odredenosti, na
ime, da izvan takve srazmere nema nikakvog smisla niti posto
janja ono sto sadrzi potencijska odredenost velicine. Tako se
ono sto je kvalitativno prikriva kao nesto sto ne specifikuje
samo sebe vec velicinsku odredenost; ono je samo kao postav
ljeno na ovoj, a za sebe predstavlja neposredni kvalitet kao ta
kav koji, osim toga sto se velicina postavlja kao razlicna od
njega, i osim svoje veze sa svojim drugim, ima jos postojanje
koje opstoji za sebe. Tako prostor i vreme osim one specifika-
cije, koju njihova velicinska odredenost sadrzi u kretanju pa
danja ih u apsolutno slobodnom kretanju, vaze oboje kao
prostor uopste i kao vreme uopste, prostor kao trajno posto-
jeci za sebe izvan i bez vremena, a vreme kao samostalno te-
kuce nezavisno od prostora.
Ali, ta neposrednost onoga sto je kvalitativno nasuprot
njegovom specificnom memom odnosu isto je tako spojena sa
jednom kvantitativnom neposrednoscu i ravnodusnoscu kvan-
titativnog na njemu prema tome njegovome odnosu; neposred
ni kvalitet ima takode jedan samo neposredni kvantum. Stoga
specificna mera ima takode jednu stranu pre svega spoljasnje
promene, ciji je razvoj cisto aritmeticki, neometan od speci-
ficne mere, i u koju pada spoljasnja velicinska odredenost
koja je zbog toga samo empiricka. Kvalitet i kvantum, pojav-
* Vidi: E n c i k lo p e d i ja filo zo fsk ih nauka, napomena uz 270 o prei-
S3 S2 : S . S
naenju Keplerovog u Njutnovo time Sto je deo nazvan si

lom teze.
331
ljujuci se takode na taj nadin izvan specifidne mere, nalaze se
u isto vreme u odnosu sa njom; neposrednost predstavlja jedan
od momenata koji i sami pripadaju meri. Tako se neposredni
kvalitet, koji takode pripadaju meri, nalaze isto tako u odnosu
i u pogledu velicinske odredenosti stoje u jednoj srazmeri koja,
buduci izvan specifikovane srazmere, potencijske odredbe, i
sama predstavlja samo upravnu srazmeru i neposrednu meru.
Ovo zakljucivanje i njegovu povezanost treba blize objasniti.
2. Neposredno odredeni kvantum kao takav nalazi se u
odnosu prema specificnoj meri kao neki spolja dati kvantum,
mada je inace kao merni momenat zasnovan po sebi u jednoj
pojmovnoj povezanosti. Ali, neposrednost koja je time postav
ljena predstavlja negaciju kvalitativne odredbe mere; ona je
malopre bila pokazana na stranama ove m em e odredbe koje
su zbog toga izgledale kao sam ostalni kvaliteti. Takva negacija
i vracanje neposrednoj odredenosti kvantiteta nalaze se utoliko
u kvalitativno odredeno j srazmeri ukoliko srazmera onih koji
se razlikuju uopSte sadrzi njihov odnos kao jednu odredenost,
koja time ovde, u onome Sto je kvantitativno, razlikujuci se
od odredbe srazmere, predstavlja jedan kvantum. Kao nega
cija razlicnih kvalitativno odredenih strana taj eksponent pred
stavlja jedno bice za sebe, apsolutnu odredenost; ali on pred
stavlja takvo bice za sebe jedino po sebi, kao postojanje
(Dasein) on je neki jednostavan, neposredan kvantum, kvoci
jent ili eksponent neke srazmere strana mere, uzevsi tu sraz
meru kao upravnu, ali uopste u kvantitativnosti mere on pred
stavlja jedinstvo koje se pojavljuje empiricki. U padanju
tela predeni prostori su srazmerni kvadratu proteklih vreme
na, s = at2; to je specificno odredena, potencijska srazmera
prostora i vremena; druga, upravna srazmera pripala bi pro
storu i vremenu kao kvalitetima koji su ravnoduSni jedan pre
ma drugome; to treba da je srazmera prostora prema prvom
vremenskom momentu; isti koeficijent a ostaje u svim slede-
cim tackama vremena; jedinica kao neki obiCan kvantuma
za brojnost koja je uostalom odredena merom koja specifikuje.
Ta jedinica vazi ujedno kao eksponent one upravne srazmere
koja pripada zamisljenoj prostoj, to jest formalnoj brzini, koja
nije specificno odredena pojmom. Takva brzina ovde ne egzi-
stira, isto onako kao ni ona ranije spomenuta, koja bi trebalo
da pripada telu na kraju jednog momenta vremena. Ona se
pripisuje prvome vremenskome momentu padanja, ali sam taj
takozvani vremenski momenat predstavlja jednu jedinicu koja
je samo pretpostavljena i kao takva atomska tacka nema po
stojanja; pocetak kretanja, sicusnost koja se u njemu tvrdi
332
 ne b i ?Sla .da proteyede razliku, predstavlja isto tako ied-
nu velicinu, 1 to velicinu koja je specifikovana zakonom pada
nja. Onaj empiricki kvantum pripisuje se sili teze, tako da
sama ta sila ne moze da ima nikakve veze sa postojecom speci-
rikacijom (odredenoscu potencija), sa svojevrsnoscu odredbe
mere. Neposredni momenat, sto u kretanju padanja na jednu
jedinicu vremena ( jednu sekundu, i to takozvanu p r v u )
dolazi brojnost od nekih petnaestak prostornih jedinica, koje
su pretpostavljene kao stope, predstavlja jednu neposrednu
meru , kao sto su merna velicina ljudskih udova, odstojanja,
precnici planete itd. Odredba takve mere spada drugde, a ne
unutar kvalitativne odredbe mere, ovde unutar samog zakona
padanja; ali od cega zavise takvi brojevi , ono sto se pojavljuje
samo neposredno, stoga kao empiricki u meri, o tome nam kon-
kretne nauke jos nisu dale nikakvo obavestenje. Ovde imamo
posla samo sa ovom odredenoscu pojma; ona je u tome sto
onaj empiricki koeficijent sacinjava bice za sebe u odredbi
mere, ali samo momenat bica za sebe, ukoliko ono postoji po
sebi i stoga kao neposredno. Drugo jeste ono razvijeno na tome
bicu za sebe, specificna merna odredenost strana. Teza, u
srazmeri padanja, kretanja koje je doduse jos upola uslovljeno
i samo upola slobodno, treba da se prema tome drugom mo
mentu posmatra kao jedna prirodna sila, tako da je njena
srazmera odredena prirodom vremena i prostora, te stoga u
tezu spada ona specifikacija, potencijska srazmera; ona prosta
upravna srazmera izrazava samo mehanicki odnos vremena i
prostora, formalnu brzinu koja je proizvedena i determinirana
spolja.
3. Mera se odredila u tome da bude jedna specifikovana
srazmera velicina, koja kao kvalitativna ima na sebi obican
spoljasnji kvantum; ali ovaj nije neki kvantum uopste, vec
postoji u sustini kao odredbeni momenat srazmere kao takve;
tako on predstavlja eksponent, a kao neposredna odredenost
on je nepromenljivi eksponent, dakle eksponent vec spomenute
upravne srazmere istih kvaliteta, kojom se u isto vreme speci
ficno odreduje njihov uzajamni velicinski odnos. Ta je upravna
srazmera tako reci anticipirana u upotrebljenome primeru me
re kretanja pri padanju i usvojena je kao postojeca; ali, kao
sto je primeceno, ona u tome kretanju jos> ne egzistira. Ali,
dalju odredbu sacinjava to sto je mera sada realizovana na taj
nacin da obe njene strane predstavljaju mere, koje se razhkuju
kao neposredna, spoljaSnja, i kao u sebi specifikovana, a mera
je njihovo jedinstvo. Kao to jedinstvo, mera sadrzi srazmeru
u kojoj su velicine odredene i diferentno postavljene pnro o
333
kvaliteta, a dija se odredenost stoga, sasvim im anentna i neza-
visna, stopila u isto vreme u bice za sebe neposrednog kvan
tuma] u eksponent jedne upravne srazmere; njeno je samoodre-
denje u tom e negirano, posto ona u tom svom drugom poseduje
poslednju samostalnu bivstvujucu odredenost; i obrnuto, ne
posredna mera, koja u samoj sebi treba da bude kvalitativna,
ima kvalitativnu odredenost uistinu tek u onoj prvoj meri. To
negativno jedinstvo jeste realno bice za sebe, kategorija necega,
kao jedinstva kvaliteta, koji se nalaze u m em oj srazmeri,
jedina puna samostalnost. Obe mere, koje su se pokazale kao
dve razlicite srazmere, daju neposredno takode jedno dvostru-
ko postojanje, ili blize: takva sam ostalna celina kao ono Sto
uopste bivstvuje za sebe jeste u isto vreme neko odvajanje na
razlidite samostalnosti, cija kvalitativna priroda i postojanost
(m aterijalitet) leze u njihovoj mernoj odredenosti.

Druga glava

REALNA MERA

Mera je odredena za jedan odnos takvih mera koje sadi

njava ju kvalitet razliditih sam ostalnih neSta, uobicajeniie:
stvari. Merne srazmere, upravo razmotrene pripadaju apstrakt-
nim kvalitetima kao prostoru i vremenu; a za ono sto ce se
razmatrati u predstojecem, specificne tezine i zatim hemijske
osobine predstavljaju primere koji postoje kao odredbe materi-
jalnih egzistencija. Prostor i vreme su takode mom enti takvih
mera, ali momenti koji se sada, podredeni Sirim odredbama, ne
odnose vise jedan prema drugome samo shodno svojoj vlasti-
toj pojmovnoj odredbi. U zvuku, na primer, vreme za koje se
obavi izvestan broj treptaja i prostornosti duzine i debljine tela
koje treperi nalaze se medu odredbenim momentima, ali veli
cine onih ideelnih momenata odredene su spolja; one se vise
ne pokazuju jedna prema drugoj u nekoj potencijskoj srazmeri,
vec u obidnoj upravnoj srazmeri, a ono I to je harmonidno svodi
se na potpuno spoljasnju jednostavnost brojeva ciji se odnosi
mogu najlakSe shvatiti i time nam pridinjavaju izvesno zado-
voljstvo koje potpuno pripada osecaju, poSto za duh ne po
stoje nikakva predstava, slika fantazije, m isao i tom e slicno
koji ga ispunjava. Posto strane koje sada sadinjavaju m emu
srazmeru i same predstavljaju mere, ali su u isto vreme realno
nesto, to su njihove mere pre svega neposredne mere i, kao
srazmere u njima, one su upravne srazmere. Ono Sto sada treba
334
razmatiati u njegovom daljcm odredivanju jeste srazmera ta
kvih srazmera jednih prema drugima.
Mera, kakva je ona odsad kao realna, jeste
prvo, samostalna mera jedne telesnosti koja se odnosi
prema drugima i u tome odnosu ih specifikuje, a time isto tako
samostalnu materijalnost. Ta je specifikacija, kao jedno spo
ljasnje povezivanje sa mnogim drugima uopste, proizvodenje
drugih srazmera, dakle drugih mera, pa specificna samostal
nost ne ostaje u jednoj upravnoj srazmeri, vec prelazi u speci
ficnu odredenost, koja predstavlja jedan niz mera.
Drugo, upravne srazmere koje time nastaju predstavljaju
po sebi odredene i iskljucive mere (izborna srodstva); ali po
sto je njihova uzajamna razlika u isto vreme samo kvantita
tivna, to postoji jedno napredovanje srazmera, koje je delom
samo spolja kvantitativno, ali ga prekidaju taikode kvalitativne
srazmere, i obrazuje jednu cvornu liniju specificnih samostal-
nosti.
A trece, u tome napredovanju nastaje u zamenu za meru
bezmernost uopste i, odredenije, beskonacnost mere, u kojoj
su samostalnosti koje se iskljucuju saglasne jedne sa drugima,
a ono sto je samostalno stupa u negativan odnos prema sa
mom sebi.
A. Srazmera samostalnih mera

Mere se sada ne zovu vise samo neposredne, vec samo-

stalne, ukoliko se one same po sebi [pretvaraju]' u srazmere
mera, koje su specifikovane, pa su tako u tome bicu za sebe
nesto, fiziikalne, pre svega, matenijalne stvari. Ali, celina koja
predstavlja srazmeru takvih mera jeste,
a) pre svega, i sama neposredna; tako obe strane, koje su
odredene kao takve samostalne mere, postoje na posebnim
stvarima jedna izvan druge, i stavljaju se u vezu spolja;
b) ali, samostalne materijalnosti jesu ono sto su kvalita-
tivno samo na osnovu kvantitativne odredbe koju poseduju
kao mere, dakle, naprotiv, odredene su samim kvantitativmm
odnosom prema drugim materijalnostima kao diferentne (ta-
kozvani afinitet), i to kao clanovi jednoga niza takvog kvanti-
tativnog odnosenja. . v . .
c) to ravnodusno raznoliko odnosenje zavrsava se u isto
vreme kao iskljucujuce bice za sebe, takozvano iz orno
srodstvo.
1 Dodao G. Lasson. Prim. red.
335
 a) S p o j dveju mera
Nesto je odredeno u sebi kao merna srazmera kvanata,
kojima osim toga pripadaju kvaliteti, i to neSto jeste odnos
tih kvaliteta. Jedan jeste njegovo bice u sebi, po cemu nesto
jeste ono sto bivstvuje za sebe, ono sto je materijalno (kao
Sto je, uzev intenzivno, tezina, ili, uzev ekstenzivno, mnozina,
ali mnozina materijalniih delova); s druge strane spoljasnjost
toga bida u sebi (ono sto je apstraktno, ono Sto je ideelno,
prostor). Ti su kvaliteti odredeni kvantitativno, a njihova uza-
jamna srazmera sadinjava kvalitativnu prirodu materijalnog
necega; srazmera tezine prema volumenu, odredena specific
na tezina. Volumen, ono Sto je ideelno, treba uzeti kao jedinicu,
a kao brojnost treba uzeti ono sto je intenzivno, Sto se pojav
ljuje u kvantitativnoj odredenosti i, u poredenju sa volumenom
kao ekstenzivna velicina, kao mnozina jednih koja bivstvuje
za sebe. Cisto kvalitativno odnoSenje obeju velicinskih odre
denosti prema jednoj potencijskoj srazmeri iSdezlo je u tome
Sto je u sam ostalnosti bica za sebe (m aterijalnog bica) vracena
neposrednost, u kojoj je velicinska odredenost jedan kvantum
kao takav, a srazmera jednog takvog kvantuma prema drugoj
strani isto je tako odredena u obicnom e eksponentu jedne
upravne srazmere.
Taj eksponent je specificni kvantum necega, ali on je ne
posredni kvantum, a ovaj i sa njim specificna priroda takvog
necega odredeni su samo u sravnjivanju sa drugim eksponen-
tima takvih srazmera. On sacinjava specificnu posebicnu odre-
denost necega, njegovu unutrasnju vlastitu meru; aid posto se
ta njegova mera zasniva na kvantumu, to ono takode postoji
samo kao spoljaSnja, ravnodusna odredenost, i na osnovu toga
takvo je nesto promenljivo, bez obzira na unutrasnju odredbu
mere. Ono drugo, prema kome se to nesto moze odnositi kao
promenljivo, ne predstavlja neku kolicinu materije, neki kvan
tum uopste, tome se suprotstavlja njegova specificna pose-
bicna odredenost, vec jedan kvantum koji je u isto vreme
isto tako eksponent takve specificne srazmere. Postoje dve
stvari koje se razlikuju po unutrasnjoj meri, koje stoje u od
nosu i stupaju u vezu, kao dva metala razlicite specificne
tezine ; kakva je mace jednorodnost njihove prirode potreb-
na, radi mogucnosti takvog jedinjenja da, na primer, nije to
neki metal o cijem bi jedinstvu sa vodom bilo redi, razma-
tranje toga ne spada ovde. S jedne se pak strane svaka od
obeju mera odrzava u promeni koja bi mogla na nju da naide
blagodareci spoljasnjosti kvantuma, zato Sto ona predstavlja
336
meru, a s druge strane samo to samoodrzanje predstavlja jedno
negativno odnosenje prema tome kvantumu, neku njegovu spe
cif lkaciju, a posto je taj kvantum eksponent srazmere mera
on je jedna promena same mere i to jedna uzajamna speci-
fikacija. ^
Prema cisto kvantitativnoj odredbi jedinjenje bi predstav-
ljalo prosto sabiranje dveju velicina jednoga kvaliteta i dveju
velicina drugog kvaliteta, na primer, zbir obeju tezina i obeju
zapremina kod jedinjenja dveju materija razlicite specificne
tezine, tako da bi ne samo tezina mesavine ostala jednaka
onome zbiru, vec bi i prostor koji ta mesavina zauzima ostao
jednak zbiru onih prostora. Ali, jedino se tezina pokazuje kao
zbir onih tezina koje su postojale pre sjedinjenja; sabira se
ona strana koja se kao samostalno bivstvujuce pretvorila u
cvrsto postojanje, a zato u trajan neposredni kvantum, te
zina materije, ili mnozina materijalnih delova, sto se s obzi
rom na kvantitativnu odredenost smatra za jedno isto. Ali,
promena se zbiva u eksponentima, posto oni kao merne sraz
mere predstavljaju izraz kvalitativne odredenosti, bica za sebe,
koje se u isto vreme, posto kvantum kao takav pretrpi slu-
cajnu spoljasnju promenu blagodareci dodatku koji se sabira,
pokazuje kao negirajuce prema toj spoljasnjosti. To imanentno
odredivanje onoga sto je kvantitativno pokazuje se na drugome
kvalitetu koji predstavlja ideelnu stranu srazmere, posto ono,
kao sto je pokazano, ne moze da se pojavi na tezini. Za culno
opazanje moze biti neobicno to sto se posle mesanja dveju
specificnih razlicitih materija pokazuje neka promena,
obicno smanjenje, sabranoga volumena; sam prostor saci
njava postojanost materije ciji delovi bivstvuju jedni izvan
drugih. Ali, ta postojanost nasuprot negativitetu, koji u sebi
sadrzi bice za sebe jeste ono sto ne bivstvuje po sebi, ono sto
je promenljivo; na taj nacin, prostor se postavlja kao ono sto
on uistinu jeste, kao ono sto je ideelno.
Ali, time nije stavljena kao promenljiva samo jedna od
kvalitativnih strana vec sama mera, a time i ona kvalitativna
odredenost necega koja je na njoj zasnovana, pokazale su se
tako da ne predstavljaju u samima sebi nesto postojano, vec
da imaju svoju odredenost u drugim mernim srazmerama, kao
kvantum uopSte.
b) M e r a k a o niz m e r n i h srazmera
1. Kada bi nesto sto se sjedinjuje sa drugim, a isto tako
to drugo, bilo ono sto jesu samo blagodareci odredenju pros im
337
kvalitetom, onda bi se oni u tom e jedinjenju samo ukidali.
Medutim, neSto sto je u sebi merna razmera jeste nezavdsno, ali
blagodareci tom e ono je u isto vreme spojivo sa necim Sto je
upravo takvo; poSto se ono u tom e jedinstvu prevazilazi, ono
se odrzava blagodareci svojoj ravnoduSnoj, kvantitativnoj po-
stojanosti, i u isto se vreme odnosi kao m om enat specif ikova-
nja jedne nove m em e razmere. Njegov je kvalitet skriven u
kvantitativnome; tim e je taj kvalitet isto tako ravnodusan pre
ma drugoj meri, kontinuira se u nju i u novu meru koja je
formirana; sam eksponent nove mere je samo neki kvantum,
spoljasnja odredenost; prikazuje se kao ravnoduSnost u tome
sto specificno odredeno neSto stupa sa drugim isto takvim
merama u ista takva neutralisanja obostranih mernih srazmera;
u onome sto je samo jedno, koje je formirano od njega i jed
nog drugog, ne izrazava se njegova specifidna osobenost.
2. Iz ove veze sa nekolikim a koji su isto tako po sebi mere
dobijaju se razlicite srazmere, koje prema tom e imaju razlicite
eksponente. Ono sto je sam ostalno ima eksponent svoje pose-
bicne odredenosti samo u sravnjivanju sa drugima; medutim,
neutralitet sa drugima sacinjava njegovo realno sravnjenje sa
njima; to je njegovo sravnjenje sa njima samim njim. Ekspo-
nenti pak tih srazmera jesu razlicni, i ono sto je samostalno
time prikazuje svoj kvalitativni eksponent kao red tih razlici-
tih brojnosti za koje ono predstavlja jedinicu, kao jedan
red specificnog odnoSenja prema drugima. Kvalitativni ekspo
nent kao jedan neposredni kvantum izrazava jednu pojedinacnu
relaciju. Uistinu se ono sto je sam ostalno razlikuje narocititn
redom eksponenata koji ono, uzeto kao jedinstvo, obrazuje sa
drugim takvim sam ostalnostim a, poSto neko drugo od njih,
dovedeno u odnos isto tako sa istim takvim i uzeto kao jedin
stvo, formira jedan drugi red. Srazmera pak takvog reda
unutar njega sacinjava kvalitativnost onoga Sto je samostalno.
Ukoliko pak takvo samostalno, sa jednim redom samostal-
nih, obrazuje jedan red eksponenata, ono se izgleda razlikuje
od nekog drugog koje lezi izvan samog tog reda, a sa kojim se
ono uporeduje, pre svega, po tom e Sto to drugo sacinjava
jedan drugi red eksponenata sa istim protivstojecima. Ali, na
taj nadin, oba ta samostalna ne bi se mogla uporedivati, uko
liko se tako svako posmatra kao jedinica nasuprot svojim
eksponentima, i ukoliko su oba reda koji postaju iz tog odnosa
neodredeno drugi. Oboje koji treba da se uporeduju kao samo
stalni razlikuju se pre svega jedno od drugoga samo kao kvan-
t^ d a bi se odredila njihova srazmera potrebna je neka zajed-
nicka jedinica koja zasebicno bivstvuje. Ta odredena jedinica
338
 treba da se trail samo u onome u cemu, kao sto je pokazano
om koje treba uporedivati imaju specificno postojanje svoje
mere, dakle u onoj srazmeri koju srazmemi eksponenti reda
imaju jedan prema drugome. Ali, ta srazmera samih ekspone
nata predstavlja jednu zasebicnu, u stvari odredenu jedinicu
samo ukoliko clanovi reda imaju tu srazmeru kao jedan medu-
sobm konstantm odnos prema oba samostalna; tako ona moze
predstavljati njihovu zajednicku jedinicu. Dakle, jedino se u
njoj nalazi mogucnost uporedivanja oba samostalna, koji nisu
bili uzeti kao uzajamno neutralisuci, vec kao ravnodusni jedan
prema drugome. Svako odvojeno, izvan uporedivanja, pred
stavlja jedinicu srazmere sa protivstojecim clanovima, koji su
brojnosti nasuprot toj jedinici, prema tome, predstavljaju red
eksponenata. Naprotiv, taj je red obrnuto, jedinica za ona dva
koji, uporedeni jedno sa drugim, predstavljaju kvanta jedno
prema drugome, kao takvi oni sami predstavljaju razlicite
brojnosti svoje upravo pokazane jedinice.
A, dalje, oni koji sa protivstojecim, medu sobom uporede-
nim obadvoma ili stavise mnogima uopste daju red eksponenata
njihovih odnosa, jesu sami po sebi isto tako samostalni, svako
predstavlja jedno specificno nesto jedne merne srazmere koja
po sebi pripada njemu. Utoliko se svako od njih mora uzeti
isto tako kao jedinica, tako da oni u upravo uvedenim medu
sobom samo uporedenim obadvoma ili stavise neodredeno mno-
gima poseduju jedan red eksponenata, koji predstavljaju bro
jeve medusobnog uporedenja ovih upravo navedenih; kao sto
brojevi uporedivanja onih koji su sada pojedinacno shvaceni
takode kao samostalni medu sobom isto tako predstavljaju,
obrnuto, red eksponenata za clanove prvoga reda. Obe strane
predstavljaju na taj nacin redove u kojima je svaki broj, na
prvom mestu, jedinica uopste nasuprot svome naspramnom,
redu, u kome on poseduje svoju odredenost za sebe kao jedan
red eksponenata; drugo, sam taj broj predstavlja jedan od
eksponenata za svaki clan naspramnog reda; i trece, on pred
stavlja broj uporedenja u odnosu prema ostalim brojevima
svoga reda, i kao takva brojnost, koja mu takode pripada kao
eksponent, on poseduje u protivstojecem redu svoju za sebe
odredenu jedinicu. . v. . .. .
3. U tome odnosenju ponovio se onaj nacin na koji je
kvantum kao samostalno bivstvujuci, naime kao stepen, pos
tavljen da bude jednostavan, ali da velicinsku odredenost ima
na jednome kvantumu koji bivstvuje izvan njega i predstavlja
jedan krug kvanata. Medutim, u meri to spoljasnje ne pre
stavlja samo jedan kvantum i jedan krug kvanata, vec je an
22. 339
red srazm em ih brojeva, i njihova celina jeste ono u cem u lezi
zasebna odredenost mere. Kao Sto je slucaj kod bica za sebe
kvantuma kao stepena, priroda sam ostalne mere preobm ula
se u tu spoljasnjost same sebe. N jen odnos prema sebi pos
toji pre svega kao neposredna srazmera, i tim e se njena rav
nodusnost prema drugome sastoji isto tako samo u kvantumu.
Stoga njena kvalitativna strana spada u tu spoljasnjost, i
njeno odnosenje prem a drugome pretvara se u ono sto saci
njava specificnu odredbu toga samostalnoga. Ta odredba sa
stoji se prosto-naprosto u kvantitativnom e nacinu toga od-
nosenja, a taj je nadin odreden isto toliko drugim koliko i
njim samim, i to drugo jeste jedan red kvanata, a ono samo
je obostrano takav kvantum. Ali, taj odnos u kome se dva
specificna specifikuju za nesto, za neko trece, za eksponent,
sadrzi u sebi, dalje, to da u njoj jedno nije preSlo u drugo,
dakle ne sadrzi samo jednu negaciju uopste, vec su oboje
postavljeni u nju negativno, i poSto se u njoj svako odrzava
ravnodusno, njegova je negacija takode opet negirana. Prema
tome, to njihovo kvalitativno jedinstvo predstavlja iskljucu-
juce jedinstvo koje sam ostalno bivstvuje. Eksponenti, koji
pre svega predstavljaju medu sobom brojeve uporedenja, po-
seduju tek u momentu iskljucenja svoju istinsku uzajamnu
specificnu odredenost u sebi, pa tako njihova razlika postaje
u isto vreme kvalitativne prirode. Ali ona se zasniva na onome
sto je kvantitativno; ono sto je sam ostalno odnosi se, na
prvom mestu, samo zbog toga prema jednoj mnostvenosti
svoje kvalitativno druge strane, jer je ono u isto vreme u
tome odnosenju ravnoduSno; na drugom pak mestu neutralni
odnos nije na osnovu kvantitativnosti koja se u njem u sadrzi
samo promena, vec je postavljen kao negacija negacije i pred
stavlja iskljuoivo jedinstvo. Blagodareci tome, srodstvo jed
nog samostalnog prema mnostvenostim a druge strane ne
predstavlja vise neki indiferentan odnos, vec neko izborno
srodstvo.

c) Izborno s.rodstvo

Ovde je upotrebljen izraz izborno srodstvo, kao Sto su u

prethodnome upotrebijavani izrazi neutralnost i srodstvo,
izraz koji se odnosi na hemijsku srazmeru. Jer, u oblasti he-
mije ono Sto je materijalno poseduje u suStini svoju specificnu
odredenost u odnosu prema svom drugom; ono egzistira samo
kao ta diferencija. Taj je specificni odnos, dalje, vezan za
340
kvantitet, i u isto vreme nije samo odnos prema pojedinaC-
nom drugom, vec prema redu takvih diferenata koji stoje
njemu nasuprot; jedinjenja sa tim redom zasnivaju se na
izvesnom takozvanom srodstvu sa svakim. njegovim clanom,
ali pri ovoj ravnodusnosti svako jedinjenje je iskljucivo pre
ma drugima, a taj odnos suprotnih odredaba treba joS da
se razmotri. Medutim, nije to samo u hemiji da se ono
sto je specifiCno predstavlja u jednom krugu jedinjenja; i
svaki pojedinacni ton ima svoj smisao tek u odnosu i u vezi
sa nekim drugim i sa nizom drugih; harmonija ili disharmo-
nija u takvom krugu spojeva sacinjava njegovu kvalitativnu
prirodu, koja se u isto vreme zasniva na kvantitativnim sraz-
merama, koje obrazuju jedan red eksponenata i predstavljaju
srazmere obeju specificnih srazmera koje svaki od spojenih
tonova predstavlja u samom sebi. Pojedinacan ton jeste os
novni ton jednoga sistema, ali je opet isto tako pojedinacan
clan u sistemu svakog drugog osnovnog tona. Harmonije su
iskljuCiva izboma srodstva, Cija se, medutim, kvalitativna oso
benost isto tako opet rastvara u spoljasnjosti prosto kvalita-
tivnog napredovanja. U Cemu se pak nalazi princip jedne
mere za ona srodstva koja (bilo hemijska, muziCka ili koja
druga) predstavljaju izboma srodstva medu drugima i nasu
prot njima, o tome ce se dati u onome Sto sledi jos jedna na
pomena koja se odnosi na hemijska srodstva; ali to vise pi
tanje stoji u najtesnjoj vezi sa specifiCnoscu istinski kvalita-
tivnoga i spada u posebne delove konkretne prirodne nauke.
Ukoliko Clan jednog reda ima svoje kvalitativno jedin
stvo u svome odnoSenju prema celini jednog naspramnog
reda, a Ciji se Clanovi razlikuju od drugih samo onim kvantu-
mom prema kome se oni neutralizuju sa onim Clanom, uto
liko je specijalnija odredenost u tome mnogostrukom srod-
stvu isto tako samo kvantitativna. U izbomom srodstvu kao
iskljuCujucoj kvalitativnoj vezi odnosenje otklanja od sebe tu
kvantitavnu razliku. Naredna najbliza odredba koja se poka
zuje jeste da se prema razlici mnozine, dakle ekstenzivne ve-
liCine, koja postoji medu Clanovima jedne strane radi neutra-
lisanja jednog Clana druge strane, upravlja takode izborno
srodstvo toga Clana prema Clanovima drugoga reda sa kojima
on bezizuzetno stoji u srodstvu. Iskljucivanje, kao jedna u o
nosu na druge moguCnosti sjedinjavanja cvrsca povezanos ,
koie bi time bilo obrazlozeno, pojavilo bi se, tako preinaceno,
u intenzitetu koji je prema ranije dokazanom identitetu ormi
ekstenzivne i intenzivne veliCine utoliko veci ukoliko je im
obema formama veliCinska odredenost jedna ista. 1, ni
341
preobracanje jednostrane form e ekstenzivne velicine u njenu
drugu formu, u intenzivnu, ne m enja niSta na prirodi osnovne
odredbe koja predstavlja jedan te isti kvantum; tako da tim e
u stvari ne bi bilo postavljeno nikakvo iskljucivanje, vec bi
m ogli postojati, svejedno, ili sam o jedno jedinjenje ili isto
tako jedna kombinacija neodredene mnozine clanova ako bi
samo delovi koji bi nastali odgovarali traienom e kvantumu
shodno njihovim uzajamnim odnosim a.
Ali ono jedinjenje koje sm o nazvali takode neutralizaci-
jom ne predstavlja samo formu intenziteta; eksponent je u
sustini odredba mere i tim e je iskljuCiv; brojevi su na toj
strani iskljucivog odnosenja izgubili svoj kontinuitet i spo-
sobnost slivanja jednih sa drugima; ono sto zadobija neki
negativan karakter jeste ono vise ili manje, a preim ucstvo
koje ima jedan eksponent nad drugima ne ostaje u velicin-
skoj odredenosti. Ali, isto tako postoji i ta druga strana, pre
ma kojoj je za jedan mom enat opet svejedno da kvantum koji
neutralizuje dobija od vise m om enata koji stoje njem u nasu
prot, od svakog prema njegovoj specifiCnoj odredenosti nasu
prot drugome momentu; u isto vreme iskljucivo, negativno
odnoSenje trpi taj ustrb sa kvantitavne strane. Time je po
stavljeno preobracanje ravnoduSnog, cisto kvantitativnog od
nosa u neki kvalitativni odnos i, obrnuto, neko prelazenje
specificne odredenosti u cisto spoljasnju srazmeru, jedan
niz srazmera koje su cas Cisto kvantitativne prirode, cas opet
specifiCne i predstavljaju mere.

NAPOMENA
Hemijske tvari su najsvojstveniji primeri takvih mera
koje predstavljaju m em e mom ente, koji ono sto sacinjava nji
hovu odredbu poseduju jedino u odnoSenju prema drugima.
Kiseline i potaSe ili baze uopte pokazuju se kao neposredno
po sebi odredene stvari, ali, naprotiv, kao nesavrseni telesni
elementi, kao sastojci koji zapravo ne egzistiraju za sebe, vec
se njihova egzistencija sastoji jedino u tom e sto svoje izolo-
vano opstojanje prevazilaze, povezujuci se sa nekim drugim.
Osim toga, odlika na osnovu koje oni postoje kao samostalni
ne sastoji se u tome neposrednom kvalitetu, vec u kvantitativ-
nom naCinu njihovog odnosenja. Ono, naime, nije ograniCeno
na hemijsku suprotnost izmedu kiseline a potaSe ili baze uop-
Ste, vec je specifikovano u jednu meru zasicenosti i sastoji se
u specifiCnoj odredenosti kvantiteta onih tvari koje se neutra-
342
lizuju. Ta odredba kvantiteta u pogledu zasicenosti sacinjava
kvalitativnu prirodu jedne tvari; ona je cini onim sto ona za
sebe jeste, a broj koji to izrazava predstavlja u sustini jedan
od viSe eksponenata za onu jedinicu koja mu stoji nasuprot._
Takva tvar stoji sa nekom drugom u takozvanom srodstvu-
ukoliko bi takav odnos ostao cisto kvalitativne prirode, uto-
liko bi kao i odnos magnetskih polova ili elektriciteta
ta jedna odredenost predstavljala samo negativnu odredenost
druge, i obe strane ne bi se pokazivale u isto vreme i kao
ravnodusne jedna prema drugoj. Ali, posto je taj odnos po
svojoj prirodi takode kvantitativan, to je svaka od tih tvari
sposobna da se sa nekolikima neutralise, i nije ogranicena na
jednu koja joj stoji nasuprot. Ne odnose se jedna prema dru
goj samo ta kiselina i ta potasa ili baza, vec kiseline i potase
ili baze. One se uzajamno karakterisu pre svega time sto je
jednoj kiselini, na primer, potrebno neke potase vise, da bi se
njome zasitila nego nekoj drugoj. Medutim, samostalnost koja
bivstvuje za sebe pokazuje se u tome sto se srodnosti odnose
iskljucujuci i sto jedno srodstvo ima preimucstvo nad drugim,
dok je kiselina za sebe u stanju da obrazuje jedinjenje sa
svima potasama i obrnuto. Tako glavnu razliku jedne kiseline
od neke druge sacinjava to da li ona ima sa nekom bazom
neko blize srodstvo nego druga, to jest neko takozvano iz
borno srodstvo.
0 hemijskim srodstvima kiselina i potasa je utvrden za
kon da ako se pomesaju dva neutralna rastvora, usled cega
nastaju jedno razdvajanje i dva nova jedinjenja iz toga, onda
su ti proizvodi isto tako neutralni. Iz toga proizlazi da su ko-
licine dveju kalijevih baza, koje se traze radi zasicenosti jedne
kiseline, potrebne u istoj razxneri radi zasicenosti neke druge
kiseline; uopSte, ako je za jednu potasu, uzimajuci je kao je
dinicu, odreden red srazrnernih brojeva u kojima je zasicuju
razlicite kiseline, onda je za svaku drugu potasu taj red isti,
samo sto razlicite potase treba uzimati jedne prema drugima
u razlicitim brojnostima, u brojnostima koje opet sa svoje
strane obrazuju jedan isti takav stalni red ^eksponenata za
svaku od kiselina koje im stoje nasuprot, posto se one pove-
zuju sa svakom pojedinacnom kiselinom u istoj srazmeri kao
sa svakom drugom. Fiser 1 je iz Rihterovih radova prvi is -
takao ove redove u njihovoj prostoti; (vidi njegove napomene
1 Fischer, E m s Gottfried (17541831), profesor fizike u Berlmu,
Clan Akademije. . , on_
2 Richter, Jerem ias Benjam in (1762 louI).
343
uz prevod Bertoleove1 Rasprave o zakonima srodnosti u hemiji,
str. 232, i Berthollet Statique chimique I. Part. p. 134 ff.).
Zeleti da se ovde obazremo na ona saznanja o srazm em im
brojevima mesavina hem ijskih elem enata koja su se od kada
je ovo delo prvi put pisano usavrSila vrlo m nogo u svakom
pogledu, to bi bila nepotrebna digresija, poSto to em piricko
proSirenje, koje je delim ice takode samo hipoteticno, ostaje
zatvoreno unutar istih pojm ovnih odredaba. Medutim, pozelj-
no je da se ovde doda joS nekoliko napomena o onim katego
rijama koje su pri tom upotrebljene, osim toga o shvatanjima
samog hem ijskog izbom og srodstva i njegove veze sa onim
Sto je kvantitativno, kao i o pokuSaju da se izborno srodstvo
zasnuje na odredenim fizickim kvalitetima.
Kao sto je poznato, Bertole je opstu predstavu o izbor-
nom srodstvu izmenio na osnovu pojma o delotvornosti he-
mijske mase. Ta modifikacija nema, sto zaista treba razliko
vati, nikakvog uticaja na same kvantitativne srazmere hem ij
skih zakona zasicenosti, ali se kvalitativni momenat iskljuci-
vog izbornog srodstva kao takvog ne samo smanjuje, vec se
staviSe ukida. Ako na jednu potaSu dejstvuju dve kiseline, pa
se ona kiselina o kojoj se tvrdi da ima vece srodstvo sa njom
nalazi takode u onom kvantumu koji je sposoban da zasiti
kvantum baze, onda se prema predstavi o izbornom srodstvu
dobija samo ta zasicenost; ona druga kiselina ostaje potpuno
bez dejstva i iskljucena je iz neutralnog jedinjenja. Naprotiv,
prema onome pojmu delotvornosti hemijske mase svaka je od
obeju kiselina delotvom a u jednoj srazmeri koja se sastoji iz
njene date kolicine i njene sposobnosti zasicivanja ili tako-
zvanog afiniteta. Bertole je u istrazivanjima naveo blize okol-
nosti pod kojima se ukida delotvornost hem ijske mase, pa iz
gleda da jedna kiselina (jace srodnosti) isteruje drugu (sla-
biju) i iskljucuje njeno dejstvo, sledstveno, da je aktivna u
smislu izbornog srodstva. Bertole je pokazao kako jacina ko-
hezije i nerastvorljivost proizvedenih soli u vodi predstavljaju
okolnosti pod kojima se obavlja ono iskljucivanje, a ne kva
litativna priroda dejstvujucih sila kao takva, okolnosti koje
opet u svome dejstvu mogu biti ukinute drugim okolnostima,
na primer temperaturom. Sa odstranjenjem ovih prepreka he
mijska masa stupa u dejstvo neokrnjena, i ono Sto je izgle
dalo kao cisto kvalitativno iskljucivanje, kao izborno srodstvo,
pokazuje se da se nalazi samo u spoljaSnjim modifikacijama.
xi i ' eEthollet, Claude Louis, grof (17481822), profesor Politehn.
skole u Panzu.

344
 Osim toga, o ovome bi predmetu trebalo saslusati pre
svega B erceli,usa\ U svome Udzbeniku hemije on o toi stvari
ne postavlja nista narocito i odredenije. U tome svome delu
Bercehjus je usvojio i bukvalno ponovio Bertoleova shvatania
samo ih je opremio narocitom metafizikom jedne nekriticne re
fleksije, cije kategorije prema tome jedino podlezu blizem raz
matranju. Ta teorija nadilazi iskustvo i delimice izmislja culne
predstave koje cak nisu date u iskustvu, a delimice prime-
rijujc misaone odredbe, i na oba nacina postaje predmet lo-
gicke kritike. Mi cemo se stoga pozabaviti onim sto je u ono
me udzbeniku izlozeno o toj teoriji: III. knjiga, I odeljak (pre-
veo Veler (Wohler) sir. 82 i dalje). Tu se moze procitati da
se mora pred staviti da je u ravnomerno pomesanoj tecnosti
svaki atom rastvorenog tela okruzen podjedakim brojem
atoma rastvaraca; i ako je rastvoreno vise supstancija zajed
no, one moraju deliti medu sobom meduprostore izmedu ato
ma rastvaraca, tako da kod ravnomerne mesavine tecnosti
nastaje takva sim etrija u polozaju atoma da se svi atomi po-
jedinih tela nalaze u odnosu prema atomima drugih tela u
jednom jednoobraznom polozaju; stoga se moze reci da se
rastvor karakterise sim etrijo m u polozaju atoma, kao sto se
jedinjenja karakterisu odredenim proporcijam a. Ovo se
zatim objasnjava jednim primerom takvih jedinjenja koja na-
staju iz jednog rastvora hlorida bakra kojem se dodaje sum-
poma kiselina; ali na tome se primeru naravno ne pokazuje
niti da ato m i egzistiraju niti da neka odredena mnozina atoma
rastvorenih tela okruzuje atome tecnosti, da se slobodni atomi
obeju kiselina okupljaju oko onih koji ostaju povezani (sa
oksidom bakra), niti egzistira simetrija u rasporedu i polo
zaju atoma niti meduprostori izmedu njih, a ponajmanje
da rastvorene supstancije dele medu sobom meduprostore
atoma rastvaraca. To bi znacilo da rastvorene supstancije za
uzima ju svoj a mesta onde gde se rastvarac ne nalazi, - jer
njegovi meduprostori jesu oni prostori koji su prazni od njega,
dakle da se rastvorene supstancije ne nalaze u rastvaracu
vec izvan njega, dakle sigum o ih on nije ni rastvorio,
ga one okruzuju i opkoljavaju, ili on njih okruzuje i opkolja-
va. Prema tome ne vidii se da moramo sebi stvarati takve
predstave koje u iskustvu nisu pokazane, u sustini isto ta o
protivrece sebi i inace na neki drugi nadin nisu potvraene.
To bi se moglo dogoditi samo putem razmatranja samih 1
'"ierzeliixs, Joh. Jak., baron (1779- 1848), od 1807. profesor hemije
u Stokholmu: U d zb e n ik h em ije, 3 knj., 1808. do lozB.
345
predstava, to jest pom ocu metafizike, koja je logika; medu
tim, logika ih isto tako ne potvrduje, kao ni iskustvo, na
protiv! Bercelijus uostalom priznaje, Sto je takode gore
redeno, da Bertoleovi stavovi ne protivrece teoriji o odrede-
nim proporcijama, on, naravno, dodaje da oni ne protiv-
rede takode ni pogledima korpuskulam e filozofije, to jest ma-
locas navedenim predstavama o atomima, o ispunjavanju me-
duvrostora rastvorene tednosti atom im a cvrstih tela itd.
ali, ova poslednja bezrazlozna m etafizika nema u sustini nista
sa proporcijama same zasicenosti.
Prema tome, ono specificno koje je izrazeno u zakonima
zasicenosti odnosi se jedino na onu mnozinu samih kvantita-
tivnih jedinica (ne atom a) nekog tela sa kojom se neutralise
kvantitativna jedinica (takode ne atom ) nekog drugog tela
koje je u odnosu prema prvom hem ijski diferentno; razlika
se sastoji jedino u tim razlicnim proporcijama. Kada potom
Bercelijus, bez obzira na to sto njegovo ucenje o proporcija
ma predstavlja iskljucivo samo jednu odredbu o mnozinama,
ipak govori takode o stepenima afiniteta, na primer na str. 86,
gde on Bertoleovu hemijsku masu objaSnjava kao zbir stepena
afiniteta iz datog kvantiteta delatnog tela, um esto cega Ber
tole doslednije upotrebijava izraz capacity de saturation, onda
on time i sam zapada u formu intenzivne velicine. Ali, to je
ona forma koja sacinjava ono Sto je svojstveno takozvanoj
dinamickoj filozofiji, koju on pre toga na str. 29 navedenog
mesta naziva spekulativnom filozofijom izvesnih nemackih
skola i odbacuje je energidmo u korist izvanredne korpusku-
larne filozofije. O toj dinamickoj filozofiji Bercelijus tu na
vodi da ona cini pretpostavku da se elem enti u svom e hemij-
skom sjedinjavanju prozimaju, i da se neutralizacija sastoji
u tome uzajamnom prozimanju; to ne znaci niSta drugo nego
da se hemijski diferentne partikule, koje se kao mnozina na
laze jedne nasuprot drugima, slivaju u jednostavnost jedne
intenzivne velicine, sto se ispoljava takode kao smanjenje
volumena. Naprotiv, u korpuskularnoj se teoriji navodno ta
kode hemijski vezani atomi odrzavaju u meduprostorima, to
jest jedni izvan drugih (juxtaposition); u takvom odnosu kao
jedne iskljucivo ekstenzivne velicine, nekog pereniranja mno
zine, stepen afiniteta nema nikakvog smisla. Kada se na tom
istom mestu navodi da su pojave odredenih proporcija za di-
namicko stanovilte doSle sasvim neo<5ekivano, onda bi to
predstavljalo samo jednu spoljasnju istorijsku okolnost, ap-
strahujuci od toga da su Rihterovi stehiom etrijski nizovi bili
Bertoleu vec poznati u kratkom FiSerovom pregledu, i da su
346
navedeni u prvom izdanju ove Logike, n kojem se dokazuje ni-
stavnost kategonja na kojima se zasniva stara korpuskular-
na teonja, kao i ona koja hoce da bude nova. Bercelijus me
dutim, sudi p ogres no, kao da bi pod vladavinom dinamickog
shvatanja pojave odredenih proporcija ostale zauvek ne-
poznate, u tome smislu sto se ono shvatanje ne bi slaoalo
sa odredenoscu proporcija. Ova predstavlja u svakom sludaju
samo velicinsku odredenost, svejedno da li u ekstenzivnoj ili
intenzivnoj formi, tako da i sam Bercelijus upotrebljava
predstavu stupnjeva afiniteta, ma koliko se pridrzavao prve
forme, mnozine.
PoSto je time srodstvo svedeno na kvantitativnu razliku,
ono je kao izborno srodstvo ukinuto; a ono sto iskljucuje, sto
kod istog postoji, svedeno je na okolnosti, to jest na odredbe
koje se pojavljuju kao nesto sto je srodnosti spoljasnje, na
koheziju, nerastvorljivost jedinjenja koja su postala itd. Sa
ovom se predstavom moze donekle uporediti postupanje pri
razmatranju dejstva teze, gde se ono sto po sebi pripada samoj
tezi, da klatno koje se krece nuzno prelazi na osnovu nje u mi-
rovanje, shvata samo kao u isto vreme data okolnost spoljas-
njeg otpora vazduha, konca itd. i pripisuje se jedino trenju
umesto tezi. Za prirodu onoga sto je kvalitativno, a sto lezi
u izbomom srodstvu, ne cini nikakvu razliku to da li se ono
pojavljuje i shvata u formi onih okolnosti kao njegovih us
lova. Sa kvalitativnim kao takvim pocinje jedan novi poredak,
Cija specifikacija nije vise samo kvantitativna razlika.
Ako se prema tome razlika hemijskog afiniteta tacno ut-
vrdi u jednome nizu kvantitativnih razmera, nasuprot izbor-
nom srodstvu kao nastupajuce kvalitativne odredenosti, ciie
se ponasanje niukoliko ne poklapa sa onim poretkom, onda
se ta razlika oonovo potpuno zaplice onim nacinom na koji
se u novije doba hemijsko i elektricno ponasanje dovode u ve
zu, te se tako pokazuje potpuno varljivom nada da ce se^na
osnovu toga navodno dubljeg principa dobiti neko obaveste-
nje o onome sto je naivaznije, o memoj srazmeri. Ta teonia
po kojoj se pojave elektriciteta i hemizma notpuno identifi-
kuju, ukoliko se ona odnosi na ono sto je fizikalno, a ne samo
na m em e srazmere, ne moze se ovde uzeti u blize razmatranie
i samo se utoliko moze pomenuti ukoliko se mome zaplice
razlicitost mernih odredaba. Sama za se ta se teorija mora
oznaditi kao plitka, jer se plitkost sastoji u tome sto se 1 en-
tifikuje ono Sto je razlicno, izostavljajuci razliku. S o se p
tom tide afiniteta, on je sveden na neutralisanje supro
347
elektrioiteta", poSto se na taj nacin identifikuju hem ijski pro
cess sa elektricnim pojavama, kao i sa pojavama toplote i svet
losti. Identifikacija elektriciteta i sam og hemizma moZe se
naci izloZena skoro komidno (str. 63 n. n. m ) na sledeci nadin,
da elektricni fenom eni zaista objaSnjavaju dejstvo tela na
vecem ili manjem odstojanju, njihovo privlacenje pre sjedi-
njavanja (to jest njihovo ponaSanje koje jos nije hem ijsko)
i onu vatru (?) koja nastaje usled toga sjedinjavanja, ali
nam ne daju nikakvo objasnjenje o uzroku onog sjedinjavan-
nja tela koje se, posle unistenja suprotnog elektricnog stanja,
dalje nastavlja sa jednom takvom velikom snagom ; to jest
ta teorija objaSnjava da elektricitet predstavlja uzrok hemij-
skog ponasanja, ali da elektricitet ne daje nikakvo objaSnje-
nje o onome sto je u hem ijskom procesu hem ijsko. Time
sto se uopste hemijska diferencija svodi na suprotnost pozi-
tivnog i negativnog elektriciteta, m edusobna razlika afiniteta
onih agensa koji padaju na jednu i na drugu stranu odreduje
se kao poredak dva niza elektropozitivnih i elektronegativnih
tela. Pri identifikovanju elektriciteta i hemizma u pogledu nji
hove opste odredbe previda se vec to da su elektricitet uopSte
i njegovo neutralisanje trenutni, ostajuci za kvalitet tela spo
ljasnji, a hemizam u svojoj delatnosti i posebno u neutralisa-
nju zahvata celu kvalitativnu prirodu tela i menja je. Isto je
tako nepostojana unutar elektriciteta njegova suprotnost po-
zitivnog i negativnog; ona je nesto tako nestalno da zavisi od
najneznatnijih spoljasnjih okolnosti, te se niukoliko ne moze
uporediti sa odredenoscu i stalnoscu suprotnosti izmedu kise
lina, na primer, i metala itd. Promenljivost koja se moze izaz-
vati u ovom hemijskom ponasanju pod uticajem vrlo snaznih
dejstava, na primer, poviSene temperature, ne moZe se niuko
liko uporediti sa povrsnoscu elektriine suprotnosti. Dalja pak
razlika unutar niza svake od obeju strana izmedu vise ili manje
pozitivno-elektricnog, ili vise ili manje negativno-elektricnog
svojstva, predstavlja potpuno isto tako nesto nesigum o, kao
i nesto neutvrdeno. Medutim, iz tdh nizova tela (Bercelijus na
nav. mestu str. 84 i si.) treba prema njihovim elektrickim di-
spozicijama da nastane elektrohemijski sistem koji je od sviju
najpodesniji da predstavlja ideju h em ije: ti se nizovi potom
navode; ali kakvi su oni u stvari, o tom e se na str. 67 dodaje:
da to otprilike predstavlja poredak tih tela, ali da je ta mate
rija tako malo prouena da se u pogledu toga relativnog po-
retka ne moZe odrediti jos nista potpuno sigurno". Ne samo
srazmerni brojevi onih nizova afiniteta (koje je Rihter prvi
postavio), vec i ona vrlo interesantna redukcija veza dvaju
348
tela na jednostavnost manjeg broja kvantitativnih srazmera
koju je postavio Bercelius, apsolutno su nezavisni od one sme-
se koja je navodno elektrohemijska. Ako je u onim proporci-
jama 1 u njihovom rasprostiranju, koje je posle Rihtera uzelo
maha u svim pravcima, prava zvezda vodilja bio eksperi-
mentalni metod, onda za sebe S3, time utoliko vise kontr3 stir3
mesanje tih velikih otkrica sa pustinjom takozvane korpusku-
larne teorije koja lezi izvan puta iskustva; samo je taj pocetak
napustanja principa iskustva mogao dati povod da se jos i
dalje ponovo prihvata ona zamisao koju je ranije zaceo pogla-
vito Riter1, da se postavljaju postojani poreci elektropozitiv-
nih i elektronegativnih tela koji bi u isto vreme trebalo da
imaju hemijski znacaj.
Vec se uskoro na samom eksperimentalnom putu poka
zuje niStavnost one osnove, koja se za hemijski afinitet pret
postavlja u suprotnosti izmedu elektropozitivnih i elektrone
gativnih tela, cak i kada bi ova suprotnost bila fakticki pra-
vilnija nego sto jeste, a sto najzad opet dovodi do dalje nedo-
slednosti. Na str. 73 (n. n. m) priznaje se da se dva takozvana
elektronegativna tela, kao sto su sumpor i kiseonik, spajaju
jedno sa drugim na jedan mnogo prisniji nacin nego, na pri
mer, kiseonik i bakar, mada je bakar elektropozitivan. Time
se ovde prema jednom pukom vise ili manje unutar jed
nog istog niza elektricne odredenosti mora postaviti ona os
nova za afinitet koja se bazira na opstoj suprotnosti izmedu
pozitivnog i negativnog elektriciteta. Iz toga se sada zaklju-
cuje da stepen srodn osti tela ne zavisi prema tome jedino od
njihove specificne unipolamosti (sa kojom hipotezom ta od
redba stoji u vezi, ovde nije vazno; ona ovde vazi samo za
ili" onoga sto je pozitivno i za ili onoga sto je negativno);
stepen srodnosti mora da se izvede poglavito iz intenziteta
njihove polarnosti uopste. Prema tome, ovde posmatranje afi-
niteta prilazi blize srazmeri izbornog srodstva, do kojeg nam
je poglavito stalo; pogledajmo sta iz svega ovoga sledi za iz-
bom o srodstvo. Posto se odmah (na istom mestu str. 73) pri-
znaje da stepen ove polarnosti, ako ne egzistira samo u nasoj
predstavi, izgleda, nije neki konstantni kvalitet, vec da vr o
mnogo zavisi od temperature, onda se posle svega ovoga ao
rezultat navodi ne samo da tako svako hemijsko dejstvo Pre
stavlja po svome osnovu jedan elektricni fenomen, vec ta o e
da ono Sto izgleda kao dejstvo takozvanog izbornog sro s va
i Ritter, Joh. Wilh. (1776-1810), atodemijc u Minhenu: Das
e l e k tr isc h e S y s t e m d e r K o r p e r , 3 Bde., 1805 I8U0.
349
biva izazvano samo elektricnom polaznoscu. koja je u nekim
telima jaca nego u drugim. Na zavrsetku dosadaSnjeg uplita-
nja u hipotetickim predstavama ostaje se, dakle, kod katego
rije jacega intenziteta, koja je isto ono form alno kao i izborno
srodstvo uopste, koje se tim e Sto se postavlja na neki jaci
intenzitet elektricne polarnosti, ni najm anje ne svodi na neki
fizikalni osnov vise nego ranije. Ali i ono Sto ovde treba da
bude odredeno kao veci specificni intenzitet, docnije se svodi
jedino na one vec navedene m odifikacije, na koje je ukazao
Bertole.
Zasluga i slava Bercelijusa zbog protezanja teorije pro-
porcije na sve hem ijske razmere ne bi sm ele za sebe da pred
stavljaju razlog za uzdrzavanje od raspravljanja slabe strane
navedene teorije; a blizi razlog da se to ucini mora biti okol
nost Sto takva zasluga u jednoj strani nauke obicno postaje,
kao kod Njutna, autoritet za jednu s tim u vezi postavljenu
neutemeljenu zgradu rdavih kategorija, i da je upravo takva
metafizika ono Sto se izdaje sa najvecom pretenzijom i Sto se
isto tako stalno ponavlja.
Osim formi merne srazmere koje se odnose na hem ijski
afinitet i izborno srodstvo mogu se razmatrati joS i druge for
me s obzirom na one kvantitete koji se kvalifikuju za jedan
sistem. Hemijska tela obrazuju, s obzirom na zasicenost, je
dan sistem srazmera; sama se zasicenost zasniva na odreae-
noj proporciji, u kojoj se povezuju obostrane mnozine koje
imaju jedna prema drugoj posebnu materijalnu egzistenciju.
Ali, postoje takode m em e srazmere ciji su mom enti neodvo-
jivi, te se ne mogu predstaviti u vlastitim egzistencijam a koje
se razlikuju jedna od druge. Te su m em e srazmere malocas
(bile) oznacene kao neposredne samostalne mere i one su re-
prezentirane u specificnim tezinama tela. One unutar tela
predstavljaju jednu srazmeru izmedu tezine i zapremine; eks
ponent srazmere, koji izrazava odredenost jedne specificne
tezine za razliku od drugih, jeste odredeni kvantum jedino za
uporedivanje, jedan za njih spoljaSnji odnos u jednoj spoljas-
njoj refleksiji koji se ne zasniva na vlastitom kvalitativnom
odnosenju prema nekoj egzistenciji koja stoji nasuprot. Bio
bi postavljen zadatak da se eksponenti srazmere niza specific-
nih tezina saznaju kao jedan sistem na osnovu jednog pravila,
koje bi jedno disto aritmeticko m nostvo specifikovalo u jedan
niz harmonicnih cvorova. Isti bi zahtev vazio za saznanje
navedenih nizova hemijskih srodstava. Ali, nauka ima jo do-
sta da bi dospela dotle, isto koliko i dotle da bi brojeve od-
350
stojanja planeta Suncevog sistema shvatila u jednom sistemu
mere.
Specificne tezine ipak stupaju isto tako u kvalitativni od
nos, mada najpre izgleda da nemaju jedna prema drugoi
neku kvalitativnu srazmeru. Time sto se tela hemijski sjedi-
njuju, takode samo amalgamisu ili sinzomatizuju, pokazuje
se isto tako jedno neutralisanje specificnih tezina. Malopre je
bila navedena pojava da zapremina, cak i zapremina mesavine
materija koje hemijski ostaju upravo ravnodusne jedna prema
drugoj, nije po velicini jednaka sa zbirom njihovih zapremina
pre mesanja. U tom mesanju one uzajamno modifikuju kvan
tum odredenosti sa kojim ulaze u odnos, i na taj nacin poka
zuju da se jedna prema drugoj ponasaju kvalitativno. Tu se
ispoljava kvantum specificne tezine ne samo kao neki stalan
uporedni broj vec kao jedan srazmerni broj koji se moze po-
meriti; a eksponenti mesavina daju nizove mera ciji je tok
odreden drugim principom razlicnim od srazmemih brojeva
specificnih tezina, koji se povezuju jedni sa drugima. Ekspo
nenti tih srazmera nisu iskljucive merne odredbe; njihov tok
je kontinuiran, ali on sadrzi u sebi jedan specifikujuci zakon
koji je razlicit od formalno nap redu jucih srazmera u kojima
se mnozine povezuju, i koji cini onaj napredak inkomenzura-
bilnim sa ovim napredovanjem.

B . Cvorna linija mernih srazmera

Poslednja odredba merne srazmere bila je da je ona kao

specificna iskljuciva; iskljucenje pripada neutralitetu kao ne-
gativnom jedinstvu razlicitih momenata. Za ovo jedinstvo koje
za sebe bivstvuje, za izborno srodstvo, nije se dobio u pogledu
njegovog odnosa prema drugim neutralitetima nikakav dalji
princip specifikacije; ova ostaje samo u kvantitativno]* odred
bi afiniteta uopste, prema kojoj su to odredene mnozine, koje
se neutralizuju i time stoje nasuprot drugim relativnim lzbor-
nim srodstvima svojih momenata. Ali, osim toga, iskljucivo
izborno srodstvo kontinuira se zbog kvantitativne osnovne o -
redbe takode u neutralitete koji su za nj drugi, i taj kontinui
tet nije samo spoljasnji odnos razlicnih srazmera neutrahteta
kao neko uporedivanje, vec neutralitet kao takav ima u
neku o d v o jiv o s t , posto oni iz cijeg je jedinstva on pos a
paju u odnos kao samostalna nesta, da bi se sva o
ravnodusno sjedinilo sa ovim ili sa drugim ^Posi j .'
mada u razlicnim specificno odredenim kolicin
351
ta mera koja se u samoj sebi zasniva na jednoj takvoj sraz
meri skopcana sa vlastitom ravnoduSnoScu; ona je nesto samo
po sebi spoljasnje i u svome odnosu prema sebi nesto prom en
ljivo.
Ovaj odnos mere srazmere p rem a sebi razlikuje se od spo
ljasnjosti mere prom enljivosti kao njene kvantitativne strane;
ona kao odnos prema sebi jeste prema kvantitativnoj strani
jedna bivstvujuca kvalitativna podloga, trajni, materijalni
supstrat, koji bi, u isto vreme kao kontinuitet mere u njenoj
spoljasnjosti sa samim sobom, morao sadrzati u svome kvali
tetu onaj princip specifikacije te spoljasnjosti.
Prema toj pak bliznoj odredbi, iskljuciva mera, u svome
bicu za sebe sebi spoljasnja, otiskuje se od same sebe, postav
lja se ne samo kao neka druga, samo kvalitativna srazmera,
vec i kao takva druga srazmera, koja je u isto vreme druga
mera, odredena je kao jedinstvo koje samo po sebi speci
fikuje, koje u sebi proizvodi merne srazmere. Te su srazmere
razlicne od gornje vrste afiniteta, u kojima se jedno sam ostal
no odnosi prema sam ostalnim a drugoga kvaliteta i prema jed
nom nizu takvih; one postoje na jednom i istom supstratu
unutar istih momenata neutraliteta; odbijajuci se od sebe,
mera odreduje sebe za druge srazmere, koje se samo kvanti
tativno razlikuju i koje isto tako obrazuju afinitete i mere,
smenjujuci se sa takvim koje ostaju samo kvantitativne razli-
citosti. One na taj nacin obrazuju jednu cvornu liniju mera na
jednoj skali onoga vise i manje.
Postoji jedna merna srazmera, jedna samostalna realnost
koja je kvalitativno razlicita od drugih. Takvo jedno bice za
sebe otvoreno je spoljasnjosti i promeni kvantuma, jer ono
je sustinski u isto vreme jedna srazmera kvanata; ono ima si-
rinu unutar koje ostaje ravnodusno prema toj promeni i ne
menja svoj kvalitet. Medutim, nastaje jedna tacka ovog me-
njanja onoga kvantitativnog, u kojoj se kvalitet menja, a kvan
tum se pokazuje kao specifikujuci, tako da se promenjena
kvantitativna srazmera preinacila u jednu meru i time u jedan
novi kvalitet, u jedno novo nesto. Ta srazmera koja je stupila
na mesto prve odredena je tom prvom delom u pogledu kva-
, at*vne *s^?s^ .momenata> koji stoje u afinitetu, delom u po
gledu kvantitativnog kontinuiteta. Ali, posto razlika pada u to
Sto je kvantitativno, to novo n elto se ponasa ravnodusno pre
ma onome to prethodi; njihova razlika je spoljasnja razlika
kvantuma. To novo neSto, dakle, nije proizaslo iz toga sto mu
fuf . , \e c neposredno iz sebe, to jest iz unutrasnjeg speci-
ujuceg jedinstva koje jos nije stupilo u postojanje. Novi
352
kvalitet ili novo nesto podvrgnuto je istome toku svoje pro
mene, 1 tako dalje u beskonacnost.
Ukoliko je razvoj jednoga kvaliteta u neprekidnome kon
tinuitetu kvantiteta, utoliko su srazmere, koje se priblizuju
jednoj kvalifikujucoj tacki, kvantitativno posmatrane, razliei-
te samo pomocu vise i manje. Promena je u tome pogledu
postepeuu . Ali, postepenost se odnosi samo na spoljasnjost
promene, a ne na kvalitet iste; kvantitativna srazmera koja
prethodi, a koja je beskonacno bliska narednoj, predstavlja
jos jedno drugo kvalitativno postojanje (Dasein). Stoga se
prema kvalitativnoj strani apsolutno prekida ono cisto kvan
titativno napredovanje postepenosti, koje samo po sebi nije
nikakva granica; posto novi kvalitet koji nastupa jeste po svo
me cisto kvantitativnom odnosu prema kvalitetu koji iscezava,
neodredeno drugi, ravnodusni kvalitet, prelaz predstavlja je
dan skok; oba su kvaliteta postavljena kao potpuno spoljasnji
jedan prema drugome. Covek rado tezi da na osnovu pos
tepenosti prelaza ucini sebi pojm ljivom neku promenu; ali,
naprotiv, postepenost je upravo cisto ravnodusno menjanje,
suprotnost kvalitativne promene. U postepenosti je stavise
veza obe realnosti ukinuta, bilo da se one shvate kao stanje
ili kao samostalne stvari; postavljeno je da nijedna nije gra
nica druge, vec da je svaka potpuno spoljasnja drugoj; time
se odstranjuje upravo ono sto je potrebno za poimanje, mada
se za to zahteva jos sasvim malo.

NAPOMENA

Vec prirodni sistem brojeva pokazuje jednu takvu cvornii

liniju kvalitativnih momenata koji se isticu u cisto spoljas
njem toku. On je, s jedne strane, jedno cisto kvantitativno
idenje .napred d vracanje nazad, neko neprekidno dodavanje
ili oduzimanje, tako da svaki broj ima prema svome pretho-
decem i prema sledecem isti aritm eticki odnos kao ovi prema
svojim prethodecim i sledecim brojevima. Ali, brojevi koji
time nastaju imaju takode prema dnigima koji prethode m
slede jedan specifican odnos, da su ili neka takva mnogostru-
kost jednoga od njih, izrazena kao jedan celi b roj, ill su po
tencija i koren. U muzickim odnosima nastupa u skali van-
titativnog napredovanja jedan harmonican odnos na osnovu
jednog kvantuma, mada taj kvantum za sebe nema na
prema svome prethodecem i svome sledecem dru ciji
353
nego ovi opet prema svojim prethodecim i sledecim . Kada
izgleda da se sledeci tonovi sve viSe udaljuju od osnovnog
tona ili brojevi blagodareci aritmetidkome napredovanju samo
joS viSe postaju drugi odjedanput se pojavljuje StaviSe neko
vradanje, neko iznenadno podudaranje koje nije bilo kvalita
tivno pripremljeno onim Sto je neposredno prethodilo, vec se
pokazuje kao neka actio in distans, kao neki odnos prema ne-
dem dalekom; napredovanje u disto ravnoduSnim odnosim a,
koji ne menjaju prethodeci specificni realitet, ili ga dak uop
ste ne obrazuju, odjedanput se prekida i, poSto se ono u kvan-
titativnom pogledu nastavlja na isti nadin, tim e nastaje jed-
nim skokom jedan specifican odnos.
U hetnijskim jedinjenjim a se javljaju pri progresivnom
menjanju meSavinskih srazmera takvi kvalitativni dvorovi i
skokovi da dve tvari obrazuju na posebnim tadkama mesavin-
ske skale produkte koji pokazuju posebne kvalitete. Ti se pro
izvodi razlikuju jedan od drugog ne sam o jednim vie ili
manje, niti oni vec postoje sa srazmerama koje se nalaze
blizu onih cvom ih srazmera, m oida samo u nekom slabijem
stepenu, vec su i sam i vezani za takve tadke. Na primer, jedi
njenja kiseomika i azota daju razliddte azotne okside i Salitrine
kiseline, koji se pojavljuju samo u odredenim kvantitativnim
srazmerama meSavine i imaju sustinski razlidite kvalitete, tako
da iz meSavinskih srazmera koje se nalaze izmedu ne proiz
laze nikakva jedinjenja specifidnih egzistencija. Oksidi me-
tala, na primer oksidi olova, obrazuju se na izvesnim kvanti
tativnim tadkama oksidacije i razlikuju se po bojam a i dru
gim kvalitetima. Oni ne prelaze postepeno jedni u druge; iz
srazmera koje leze izmedu onih cvorova ne dobija se nikakvo
neutralno, nikakvo specificno postojanje. Mada nije proslo
kroz medustupnjeve, pojavljuje se jedno specificno jedinjenje
koje pociva na jednoj mernoj razmeri i poseduje narodite kva
litete. Ili voda, menjajuci svoju temperatura, tim e ne pos
taje samo manje topla, vec prolazi kroz stanja cvrstoce, kap-
ljicaste tecnosti i elasticnosti tecnosti; ta njena razlicita sta
nja ne nastaju postepeno, ved se upravo samo postepeno na
predovanje u menjanju temperature odredenom kroz te tadke
prekida i zaustavlja, i nastupanje drugog stanja jeste jedan
skok. Svaki porodaj i svaka smrt, um esto da budu nastav-
ljena postepenost, jesu naprotiv prekidanje postepenosti i skok
iz kvantitativne promene u kvalitativnu.
Kaie se; U prirodi nema skokova; i kada treba da se shva
ti neko nastajanje ili nestajanje, onda obidno predstavljanje
354
 mifr ^ ^ to, ^ao to Je naPmenuto, shvatilo time sto ga za-
miSlja kao neko postepeno proizlazenje ili iscezavanje. Medu-
tim, pokazalo se da promene bica uopste ne predstavljaju
samo prelazenje jedne velidine u neku drugu velidinu, vec pre
lazak od onoga sto je kvalitativno u ono sto je kvantitativno
1 obrnuto, neko predrugojacavanje, koje predstavlja neko pre-
kidanje onoga Sto je postepeno i nesto kvalitativno drugo u
odnosu prema postojanju koje prethodi. Voda ne postaje ras-
hladivanjem malo-pomalo tvrda, tako Sto bi postala kasasta i
postepeno bi se stvardnjavala do konzistencije leda, vec je ona
odjednom tvrda, ako miruje, voda moze i na temperaturi tac
ke smrzavanja jos da poseduje svoju potpunu tecnost, i neki
najmanji potres dovodi je u stanje tvrdoce.
Kod postepenosti nastajanja u osnovi lezi predstava da
ono Sto nastaje vec postoji culno dli uopSte stvarno, samo se
zbog svoje sicusnosti jos ne moze opaziti, isto kao kod poste
penosti iScezavanja, da nebide, ili ono drugo, ono sto stupa na
njegovo mesto isto tako postoji, samo Sto jos nije primetno;
i to da postoji ne u tom smislu da se ono Sto je drugo
sadrii po sebi u drugome koje postoji, vec da je ono prisutno
kao postojanje (Dasein), samo neprimetno. Time se uopSte
ukidaju nastajanje i nestajanje, ili se ono po-sebi, ono unutra-
Snje u kojem se nesto nalazi pre svoga postojanja, pretvara u
neku sicusnost spoljaSnjeg postojanja, a suStinska ili pojmov
na razlika se pretvara u neku spoljaSnju, cistu velicinsku raz
liku. ObjaSnjenje nekog nastajanja ili nestajanja na osnovu
postepenosti menjanja poseduje dosadnost svojstvenu tautolo-
giji; ono poseduje to Sto nastaje ili Sto nestaje vec unapred kao
sasvim gotovo i pretvara promenu u prosto menjanje neke
spoljasnje razlike, usled cega ona u stvari predstavlja samo
jednu tautologiju. TeSkoca za takav razum koji hoce da pojmi
lezi u kvalitativnome prelazu od necega u njegovo drugo uop-
Ste i u njegovo suprotno; nasuprot tome on docarava sebi
identitet i promenu kao ravnoduSnu, spoljaSnju promenu kvan
titativnoga. .,
U moralnome, ukoliko se ono posmatra u sferi bica, na
lazi se isti prelaz onoga kvantitativnog u ono kvalitativno, 1
razliciti kvaliteti se pokazuju kao zasnovani na razlicitosh ve
li dine. Jedno ,,viSe i manje'' jesu ono cime se prekoracuje
mera lakomislenosti i ispoljava nesto sasvim drugo, zl in,
usled Sega pravo prelazi u nepravo, vrlina u porok. lako i
drzave zadobijaju usled svoje razlike u velifiini jedan raz ican
kvalitativan karakter, ako se ostalo pretpostavi kao is o.
22* 355
koni i ustav pretvaraju se u nesto drugo kada se povecavaju
obim drzave i brojnost gradana. Drzava ima jednu m eru svo
je velicine i ako je prekoraci ona se nezadrzivo u sebi raspada
pod istim ustavom koji je sadinjavao njenu srecu i njenu ja-
cinu, samo pri drugome obimu.

C. Bezm ernost

Iskljuciva mera ostaje u samom svom realizovanom bicu

za sebe skopcana sa m om entom kvantitativnog postojanja, us
led cega je sposobna da se penje i spusta na skali kvantuma,
na kojoj se menjaju srazmere. N esto ili jedan kvalitet, kao
ono sto se zasniva na takvoj srazmeri, biva nagonjeno izvan
sebe u ono Sto je bezmerno te propada usled proste promene
svoje velicine. Velicina jeste svojstvo po kome jedno postoja
nje moze biti zahvaceno s prividom bezazlenosti i usled koga
moze biti razoreno.
Apstraktna bezmernost jeste kvantum uopSte kao u sebi
bez odredbe i kao odredenost koja je samo ravnodusna, ko
jom se mera ne menja. U cvornoj liniji mera ta je odredenost
postavljena u isto vreme kao specifikujuca; ona apstraktna
bezmernost prevazilazi se u kvalitativnu odredenost; nova mer
na srazmera u koju prelazi ona koja je najpre postojala pred
stavlja s obzirom na ovu srazmeru jednu bezmernost, ali u sa
moj sebi je isto tako jedan kvalitet koji bivstvuje za sebe;
tako je postavljena zamenljivost specificnih egzistencija jed
nih sa drugima, a ovih isto tako sa onim srazmerama koje
ostaju samo kvantitativne, i tako dalje u beskonacnost.
Ono, dakle, sto postoji u ovome prelazenju jeste isto tako ne
gacija specificnih srazmera kao i negacija samog kvantitativ
nog napredovanja, beskonacnost koja bivstvuje za sebe.
Kvalitativna beskonacnost, kako je data u postojanju, bila je
pojavljivanje beskonacnoga na konadnome, kao neposredni
prelaz i iscezavanje ovostranosti u njenoj onostranosti. Napro
tiv, kvantitativna beskonadnost je vec po svojoj odredenosti
kontinuitet kvantuma, jedan kontinuitet istoga izvan sebe.
Kvalitativno konadno pretvara se u beskonadno; kvantitativno
konadno jeste svoja onostranost na samom sebi i ukazuje
izvan sebe. Ali, ta beskonadnost specifikacije mere postavlja
isto tako ono kvalitativno kao i ono kvantitativno kao ono Sto
se prevazilazi jedno u drugome, a time ono prvo neposredno
njihovo jedinstvo, koje je mera uopSte, kao vraceno u sebe i
time dak kao postavljeno. Ono kvalitativno, specificna egzis-
356
 tencija, prelazi u neku drugu specificnu egzistenciju tako sto
se obavlja samo promena velicinske odredenosti razmere- ti
me je promena samog kvalitativnog u (drugo)' kvalitativno
postavljena kao spoljasnja i ravnodusna i kao neko slivanje
sa sam im sobom ; ono sto je kvantitativno prevazilazi se iona-
ko time sto prelazi u ono sto je kvalitativno, u odredenost po
sebi i za sebe. To jedinstvo koje se tako u svome smenjivanju
mera kontinuira u samom sebi jeste samostalna materija koja
istinski trajno opstoji, stvar (Sache).
Ono sto tako postoji jeste a) jedna i ista stvar, koja je
postavljena kao osnova u svojim razlikovanjima i kao posto-
jana. Vec u kvantumu uopste zapocinje to odvajanje bica od
njegove odredenosti; veliko jeste nesto kao ravnodusno prema
svojoj odredenosti koja bivstvuje. U meri je sama stvar vec
po sebi jedinstvo onoga kvalitativnog i onoga kvantitativnog,
jedinstvo oba momenta koji unutar opste sfere bica sacinjavaju
razliku, a od kojih svaki momenat predstavlja onostranost
onog drugog; postojani supstrat ima na taj nacin pre svega
na samom sebi odredbu beskonacnosti koja bivstvuje. (3) Ova
istost supstrata postavljena je u tome sto kvalitativne samo-
stalnosti, na koje se raspalo jedinstvo koje odreduje meru,
opstoje samo u kvantitativnim razlikama, tako da se supstrat
kontinuirana u to svoje razlikovanje; y) u beskonacnome pro
gresu cvomoga niza postavljeno je kontinuiranje onoga kvali
tativnog u kvantitativno napredovanje kao u neku ravnodusnu
promenu, ali isto tako negacija kvalitativnoga koja se u tome
sadrzi, a time u isto vreme negacija cisto kvantitativne spo
ljasnjosti. Kvantitativno upucivanje izvan sebe na neko dru
go, kao na drugo kvantitativno gubi se u pojavljivanju jedne
srazmeme mere, jednoga kvaliteta, i kvalitativno prelazenje
prevazilazi se upravo u tome sto sam novi kvalitet predstavlja
samo jednu kvantitatdvnu srazmeru. To prelazenje kvalitativ-
noga i kvantitativnoga jedno u drugo obavlja se na tlu njiho-
voga jedinstva, i smisao toga procesa jeste samo postojanje,
pokazivanje ili postavljanje, da u osnovi istoga lezi jedan ta
kav supstrat koji je njihovo jedinstvo.
U nizovima samostalnih mernih srazmera jednostram c a-
novi nizova su neposredna kvalitativna nesta (speciricne e-
zine, ili hemijske tvari, bazicne ili kalicne, kisele, na primer),
a potom njihove neutralizacije ( medu kojima ovde treba
obuhvatiti takode jedinjenja tvari razlicite specificne ez
) jesu samostalne i cak iskljucive merne srazmere,
1 Rec drugo dodao redaktor.
357
za sebe bivstvujuceg postojanja koji su ravnoduSni jedni pre
ma drugima. Sada su takve srazmere odredene sam o kao cvo-
rovi jednog i istog supstrata. Time su mere i sa njima postav
ljene sam ostalnosti svedene na stanja. Promena jeste samo
menjanje jednog stanja, a ono sto prelazi postavljeno je kao
ono Sto u tom e ostaje isto.
Da bi se pregledalo dalje odredivanje kroz koje je mera
proSla, njegovi se m om enti rezimiraju tako da je mera najpre
samo neposredno jedinstvo kvaliteta i kvantiteta kao jedan
obidni kvantum, ali koji je specif idan. Prema tom e, kao kvali
tativna odredenost, koja se ne odnosi na drugo vec na sebe,
mera je u suStini odnos. Stoga ona, dalje, sadrzi u sebi svoje
momente kao prevazidene i neodvojene; kao i uvek u jednom e
pojmu tako se u njoj razlika nalazi tako sto je svaki od nje
nih momenata sam jedinstvo kvalitativnoga i kvantitativnoga.
Iz te, dakle, realne razlike dobija se m nostvo m em ih srazme
ra, koje su kao formalni totaliteti u sebi sam ostalne. Nizovi
koji dine strane tih srazmera jesu isti konstantni poredak za
svaki pojedinacni dlan, koji se kao pripadnik jedne strane od
nosi prema celom e nizu koji stoji nasuprot. Kao prosti p o
redak, ovo jos potpuno spoljasnje jedinstvo pokazuje se, do-
duSe, kao imanentno specifikujuce jedinstvo jedne mere koja
za sebe bivstvuje, razlidnim od svojih specifikacija; ali specifi-
kujudi princip jos nije slobodni pojam, koji jedino daje ima-
nentnu odredbu svojim razlikama, vec je princip najpre samo
supstrat, neka materija, za cije razlike, da bi postojale kao to
taliteti, to jest da bi imale u sebi prirodu supstrata koji ostaje
jednak sam sebi, postoji sam o spoljaSnja kvantitativna od
redba koja se u isto vreme pokazuje kao razlidnost kvaliteta.
Odredba mere je u ovom jedinstvu supstrata sa samim sobom
ukinuta, njen kvalitet je jedno spoljasnje stanje, odredeno
kyantumom. Ovaj tok je isto tako realizujude dalje odre
divanje mere, kao Sto je i njeno svodenje na jedan momenat.

Treca glava

POSTAJANJE SUSTINE

A. Apsolutna i n d i f er e n d j a

Bide je apstraktna ravnoduSnost, na kojoj ne treba da

se nalazi joS nikakva vrsta odredenosti i za koju je upotreb-
ljen izraz indiferencija zato Sto ona za sebe treba da se zamisli
358
kao bide; cisti kvantitet je indiferencija kao sposobna za sve
odredbe, all tako da su te odredbe njoj spoljaSnje, te ona sama
od sebe nema sa njima nikakve veze; medutim, indiferenciia
koja se m oie nazvati apsolutnom jeste ona koja se putem ne
gacije svih odredaba bida, kvaliteta i kvantiteta i njihovog pre
svega neposrednog jedinstva, mere, posreduje sa sobom u jed
nostavno jedinstvo. Odredenost se nalazi na njoj samo joS kao
stanje, to jest kao neSto kvalitativno spoljasnje, koje za sup
strat ima indiferenciju.
Ali to sto je tako odredeno kao kvalitativno spoljasnje je
ste samo neSto sto iSdezava; kao tako spoljasnje u odnosu pre
ma bicu ono kvalitativno jeste kao suprotnost samoga sebe
samo ono Sto prevazilazi sebe. Odredenost je na ovaj nacin
postavljena na supstratu jo samo kao neko prazno razliko
vanje. Ali, upravo to prazno razlikovanje jeste sama indiferen
cija kao rezultat. I to, indiferencija je na taj nacin ono Sto je
konkretno, Sto je u samom sebi putem negacije svih odredaba
bida posredovano sa sobom. Kao ovo posredovanje indiferen
cija sadrzi negaciju i srazmeru, i ono Sto se zvalo stanje jeste
njoj imanentno razlikovanje koje se odnosi na sebe; upravo ta
spoljaSnjost i njeno iscezavanje pretvara jedinstvo bida u in
diferenciju i tako se nalazi unutar ove, koja time prestaje da
bude samo supstrat i u samoj sebi, samo apstraktno.

B. Indiferencija kao obrnuta srazmera svojih faktora

Sada treba videti kako je ova odredba indiferencije po

stavljena u njoj samoj, pa time i ona kao za. sebe bivstvujuca.
1. Redukcija mernih srazmera, koje najpre vaze kao sa
mostalne, zasniva jedan njihov supstrat; ovaj je njihovo kon-
tinuiranje jednih u druge, dakle ono nerazdvojivo samostalno,
koje se potpuno nalazi u svojim razlikama. Radi te razlike
postoje odredbe koje se sadrie u njemu, kvalitet i kvantitet,
te je potpuno stalo jedino do toga, kako su te odredbe po
stavljene u njemu. To je pak odredeno time Sto je supstra
postavljen najpre kao rezultat i po sebi kao posredovanje, a
to posredovanje tako joS nije postavljeno kao takvo u njemu
usled dega je on pre svega supstrat, a u pogledu odredenosti
postoji kao indiferencija.
Stoga je razlika na toj indiferenciji u s u s t i n i pre svega
samo kvantitativna, spoljasnja razlika, te pos je QV
kvanta jednog i istog supstrata, koji bi na taj n
359
zbir, dakle bio bi sam odreden kao kvantum. A indiferencija
je ta postojana mera, apsolutna granica koja bivstvuje po
sebi samo u odnosu prema onim razlikama, tako da ona ne
bi sama po sebi bila kvantum, niti bi ma na koji nadin istu-
pala kao zbir ili takode kao eksponent nasuprot drugima,
bilo zbirovima [ili] 1 indiferencijama. Ono Sto pada u indif e-
renciju jeste samo apstraktna odredenost; oba kvanta, da bi
na njoj bili postavljeni kao mom enti, jesu jedan prema dru
gome promenljivi, ravnodusni, veci ili manji. Medutim, ogra-
niceni postojanom granicom svoga zbira oni se u isto vreme
ne odnose jedan prema drugome spoljasnje vec negativno,
sto je pak kvalitativna odredba u kojoj oni stoje jedan prema
drugome. Oni su prema tom e u obrnutoj srazmeri jedan pre
ma drugome. Od ranije formalne obrnute srazmere ova se
razlikuje time sto je ovde celina jedan realan supstrat i Sto
je svaka od obeju strana postavljena da sama po sebi treba
da bude ta celina.
Prema navedenoj kvalitativnoj odredenosti, razlika osim
toga postoji kao razlika dva kvaliteta, od kojih se svaki ukida
onim drugim, ali je od toga drugog kvaliteta neodvojiv, kao
obuhvaceni u jednom jedinstvu, koje sacinjavaju. Sam sup
strat kao indiferencija jeste po sebi isto tako jedinstvo oba
kvaliteta; stoga svaka od obeju strana srazmere sadrzi u sebi
isto tako oba kvaliteta i razlikuju se medu sobom samo viskom
jednoga kvaliteta a manjkom onog drugog i obrnuto; jedan
kvalitet je preovladujuci svojim kvantumom samo u jednoj
strani, a drugi u onoj drugoj.
Prema tome, svaka strana je sama po sebi jedna obrnuta
srazmera; ta se srazmera vraca kao formalna na razlicnim stra-
nama. Same te strane kontinuiraju se tako jedna u drugu ta
kode prema svojim kvalitativnim odredbama; svaki od tih kva
liteta odnosi se u drugome prema samom sebi i u svakoj od
obeju strana nalazi se samo u nekom razlicitom kvantumu.
Njihova kvantitativna razlika jeste ona indiferencija prema
kojoj se oni kontinuiraju jedan u drugi, a ta je kontinuacija
kao istost kvaliteta u svakome od oba jedinstva. Ali strane,
svaka kao celina odredaba, dakle sadrzavajuci samu indiferen-
ciju, postavljene su na taj nacin u isto vreme kao samostalne
jedna prema drugoj.
2. Bice je pak kao ta indiferencija, odredenost mere, ne
vise u svojoj neposrednosti, vec je to isto na upravo pokazani
razvijeni nacin: indiferencija kao Sto je to po sebi celina
1 Dodao redaktor.

360
odredaba bica, koje su se rastvorile u to jedinstvo; isto tako
p o s t o j a n j e (Dasein) kao totalitet postavljene realizacije u
kojoj su sami momenti po sebi bivstvujuci totalitet indiferen
cije, koja ih nosi kao njihovo jedinstvo. Ali, posto je jedinstvo
zadrzano samo kao in d if e r e n c ija i time samo kao p o sebi i
poSto momenti jos nisu odredeni kao za s eb e b iv s tv u ju c i , to
jest jos nisu odredeni s a m i p o s e b i i kao momenti koji se radi
jedinstva u z a j a m n o ukidaju, to time uopSte postoji kao razvi-
jena odredenost r a v n o d u s n o s t njih samih p r e m a sebi.
Sada treba blize razmotriti to neodvojivo samostalno. Ono
je imanentno u svima svojim odredbama i u njima ostaje u
jedinstvu sa sobom nepomuceno od njih, ali ima a) kao p o sebi
totalitet, trajno one odredenosti koje su u tome totalitetu uki-
nute, p o j a v l j u j u c i se na njemu samo bez osnova. Ono po-sebi
indiferencije i to njeno p o s t o j a n j e nisu povezani; na indiferen-
ciji se odredenosti pokazuju na neposredan nacin; ona je pot
puno u svakoj od njih; njihova je razlika, dakle, postavljena
pre svega kao neka ukinuta, prema tome kao k va n tita tivn a ; ali
upravo time ne kao njihovo otiskivanje od samih sebe, indife
rencija nije postavljena kao samoodredivanje, vec kao takva
koja bivstvuje odredena d postaje odredena samo s p o lja sn je.
fi) Oba se momenta nalaze u obrnutoj kvantitativnoj sraz
meri; neko kretanje gore-dole po velicini, ali koje nije odre
deno indiferencijom, koja je upravo ravnodusnost toga kre
tanja tamo-amo, vec je time odredeno samo spoljasnje. Uka
zuje se na neko drugo koje je izvan nje, a u kome lezi odredi
vanje. A p s o l u t kao indiferencija ima sa te strane drugi nedo
statak k v a n t i t a t i v n e forme, da odredenost razlike nije deter-
minirana samim apsolutom, kao sto on prvi nedostatak ima
u tome sto se razlike samo uopste p o k a z u ju na njemu, to jest
postavljanje apsoluta je nesto neposredno, a ne njegovo posre
dovanje sa samim sobom. . ,
y ) Kvantitativna odredenost momenata, koji su sada
s t r a n e srazmere, sacinjava nacin njihovog o p s to ja n ja , njihovo
p o s t o j a n j e je blagodareci toj ravnodusnosti osloboaeno pro az-
nosti onoga Sto je kvalitativno. Ali, one imaju jedno o oga
svog postojanja razlicito, svoje p o s e b i bivstvujuce ops ojanje
u tome sto su one p o s e b i sama indiferencija, sto je sva a
sama jedinstvo oba k v a l i t e t a u koje se razdvaja v . ,
momenat. Razlika obeju strana ogranicava se n *> da e*jetton
kvalitet postavljen u jednoj strani sa jednim vis , .
sa jednim manjkom, a onaj drugi prema tome ,
je svaka strana u sebi totalitet indiferencije. r
kvaliteta, uzet pojedinacno za sebe, ostaje is
361
koji predstavlja indiferenciju: on se kontinuira iz jedne strane
u dirugu i n e ogranidava ga kvalitativna granica koja je pritom
postavljena u njega. Otuda odredbe dolaze u neposrednu su
protnost koja se razvija u protivrecnosti, Sto sada treba da
se vidi.
3. Svaki kvalitet, naime, stupa unutar svake strane u od
nos prema drugome kvalitetu, i to tako Sto i taj odnos, kao Sto
je vec odredeno, treba da bude sam o jedna kavntitativna raz-
lika. Ako su oba kvaliteta samostalna; recim o uzeti kao culne
materije, nezavisne jedna od druge, onda se cela odredenost
indiferencije raspada; njihovo jedinstvo i njihov totalitet bili bi
tada prazna imena. Ali tri su kvaliteti, naprotiv, u isto vrem e ta
ko odredeni, da su obuhvaceni u jednom jedinstvu, da su neraz-
dvojivi, svaki poseduje sm isao i reailet jedino u tom jednom
kvalitativnom odnosu prema drugom. Ali, upravo zbog toga
Sto je njihova kvantitativnost naprosto takve kvalitativne priro
de, svaki se od njih proteze samo toliko koliko i drugi. Ukoliko
bi trebalo da budu razliditi kao kvanti, jedan bi nadilazio onaj
drugi i u svome bi viSku im ao neko ravnoduSno postojanje, koje
drugi ne bi imao. Ali, u njihovom kvalitativnom odnosu svaki
postoji samo ukoliko postoji drugi. Iz toga proizlazi to da se
oni nalaze u ravnotezi, da ukoliko bi se jedan povecavao ili sma-
njivao, drugi bi isto tako rastao ili opadao, i u istoj bi srazmeri
rastao ili opadao.
Stoga iz razloga njihovog kvalitativnog odnosa ne moze
doci ni do kakve kvalitativne razlike i ni do kakvog viSka jed
noga kvaliteta. ViSak za koji bi jedan od m om enata koji stoje
u odnosu nadilazio drugi, bio bi sam o jedna nepostojana od
redba, ili bi taj viSak bio opet samo sam drugi m om enat; ali u
toj jednakosti oba mom enta nijedan ne postoji, jer bi se nji
hovo postojanje zasnivalo samo na nejednakosti njihovog kvan
tuma. Svaki od tih vajnih faktora iSdezava isto tako kada
treba da nadilazi drugi, kao i kada treba da m u je jednak. Ono
se iscezavanje pokazuje tako Sto se, polazedi od kvantitativne
predstave, ravnoteza remeti i jedan faktor se shvata kao vedi
nego drugi; tako je postavljeno ukidanje kvaliteta drugoga fak
tora i njegova neodrzivost; prvi postaje ono nadmodno, da
drugi opada rastucom brzinom i biva nadvladan prvim, ovaj
prvi, dakle, preobraca se u ono Sto je samostalno; ali tim e ne
Postoje viSe dva specifidna i dva faktora, ved samo jedna celina.
To jedinstvo, postavljeno tako kao totalitet odredivanja,
kao Sto je ono samo u tome totalitetu odredeno kao indiferen-
C1ja> jeste svestrana protivrednost; prema tome, to jedinstvo
362
treba postaviti tako da, kao ta protivrecnost koja prevazilazi
samu sebe, bude odredeno za onu za sebe bivstvujucu samostal-
nost, koja ima za rezultat i istinu ne vise samo indiferentno
ved u sebi samom imanentno negativno apsolutno jedinstvo
koje jeste sustina. J

NAPOMENA
Kod eliptickog kretanja nebeskih tela upotrebljava se
srazmera jedne celine, koja svoju odredenost treba da ima u
velibinskoj razlici vektora koji su kvailtativno odredeni jedan
prema drugom. Ovaj primer pokazuje pre svega samo dva kva
liteta u obrnutoj srazmeri jedan prema drugome, ne dve strane
od kojih bi svaka i sama bila jedinstvo obeju i njihova obrnuta
srazmera. Pri cvrstini empiricke osnove predvida se konsekven-
ca do koje dovodi teorija koja je u nju uneta, naime, da se razori
dinjenica koja lezi u osnovi ili, ako se, kao sto treba, ostaje
pri toj cinjenici, da se nasuprot njoj pokaze praznina teorije.
Ignorisanje te konsekvence dopusta da cinjenica i teorija koja
joj protivreci m im o postaje jedna pored druge. Jednostavna
cinjenica jeste da se u elipticnome kretanju nebeskih tela nji
hova brzina ubrzava ukoliko se ona priblizuje perihelu, a sma-
njuje ukoliko se priblizuje afelu. Ono kvantitativno te cinje-
nice tacno je odredeno blagodareci neumornoj marljivosti po-
smatranja i ono je dalje svedeno na svoj jednostavni zakon i
na formulu, prema tome sve je ucinjeno sto se zaista moze
zahtevati od teorije. Medutim, razumu koji reflektira to nije
izgledalo dovoljno. Radi takozvanog objasnjenja fenomena i
njegova zakona pretpostavljaju se jedna centripetalna i jedna
centrifugalna sila kao kvalitativni momenti kretanja po krivoj
liniji. Njihova se kvalitativna razlika sastoji u protivstavljanju
pravca, a u kvantitativnom pogledu u tome da, posto su odre
dene kao nejednake, jedna treba da raste, kao Sto druga treba
da opada i obrnuto; onda takode dalje da se njihova srazmera
opet preinafiava, da, nakon sto je centripetalna sila izvesno
vreme rasla, a centrifugalna opadala, nastaje jedna tacka u kojoj
centripetalna sila opada dok centrifugalna sila naprotiv ras e.
Toj pak predstavi protivreci srazmera njenih suStinskih kva 1-
tativnih odredenosti jednih prema drugima. Pomocu ovi one
se naprosto ne mogu rastaviti jedna od druge; svaka ima z

' U prvom izdanju ovde sledi stav: Ja sa^ u j e d n o j ram jo^diseo

taciji ovaj predmet rasvetlio i dokazao beznaajn 8
i onih objasnjenja koja se na njemu zasmvaju.
363
cenje samo s obzirom na drugu; ukoliko bi, dakle, jedna imala
neki viSak nad drugom, utoliko ona ne bi im ala nikakvog od
nosa prema njoj, te ne bi postojala. Pri pretpostavci da je
jedna jednom veca od druge, ako bi ona kao veca stajala u
odnosu prema manjoj, nastupa ono sto je gore receno, da bi
ona apsolutno zadobila prevagu i ona bi druga iscezla; po
slednja je postavljena kao ono sto iScezava, ono sto je neodr-
zivo, i na toj odredbi ne m enja nista to Sto iscezavanje treba
da se obavlja samo postepeno, a isto tako ni to sto prva treba
da raste onoliko koliko druga po velicini opada; taj prirastaj
propada sa drugom silom , jer ono sto ona jeste, to je jedino
ukoliko postoji ta druga. Vrlo prosto je razmatranje da ako,
na primer, kao sto se tvrdi, centripetalna sila tela navodno
raste kada se telo priblizuje perihelu, a centrifugalna sila, na
protiv, upravo za toliko opada, onda centrifugalna sila ne bi
vise bila u stanju da to telo istrgne od centrapitalne sile i da
ga ponovo udalji od njegovog centralnog tela; naprotiv, posto
je centripetalna sila navodno jednom u nadm ocnosti, onda je
centrifugalna sila savladana i telo se ubrzanom brzinom pri-
vodi svome centralnom telu. Kao i obrnuto, ako je centrifu
galna sila u preimucstvu u beskrajnoj blizini afela, onda je
isto tako protivrecno to da bi ona tada bila u afelu nadvladana
od one slabije. Osim toga, jasno je da bi sila koja bi taj
preokret proizvela bila neka tuda sila; to znaci da brzina kre
tanja, koja je cas ubrzana cas usporena, ne moze biti saznata
ili, kao sto se to kaze, biti objasnjena iz pretpostavljene od
redbe onih faktora, koji su pretpostavljeni upravo zbog toga
da bi tu razliku objasnili. Posledica iscezavanja jednog ili
drugog pravca, a time elipticnog kretanja uopste, ignoriSe se
i prikriva zbog utvrdene cinjenice da se to kretanje produzuje
i prelazi iz ubrzane u usporenu brzinu. Pretpostavka preobra-
canja slabosti centripetalne sile u afelu u nadmocnu jacinu u
odnosu prema centrifugalnoj sili, i obrnuto u perihelu, sadrzi
delimice ono sto je gore bilo izlozeno, da svaka strana obm ute
srazmere predstavlja sama po sebi tu celu obrnutu srazmeru;
jer strana kretanja od afela ka prihelu, centripetalne sile
koja treba da je nadmocna, treba jos da sadrzi centrifugalnu
silu, ali u opadanju za koliko ona prva raste; na strani uspo-
renoga kretanja treba da se nalazi upravo u obm tuoj srazmeri
centrifugalna sila koja je nadmocna i koja postaje sve nadmoc-
a prema centripetalnoj sili, tako da ni na jednoj strani nije
iscezla jedna od njih, vec se samo stalno smanjuje do momenta
njenog preobracanja u prevagu nad drugom silom. Time se

364
samo na svakoj strani vraca ono sto predstavlja nedostatak te
obrnute srazmere, da se ih svaka sila uzima za sebe kao samo
stalna, pa je sa c i s t o s p o l j a s n j i m susretanjem istih u nekome
kretanju, kao u paralelogramu sila, ukinuto jedinstvo poima
priroda. stvari, ili da nijedna, posto se obe odnose pomocu
pojma jedna prema drugoj kvalitativno, ne moze zadobiti neko
ravnodusno, samostalno opstojanje prema drugoj, sto bi njoj
trebalo biti dodeljeno nekim viskom; forma intenziteta, tako-
zvano dinamicno, ne menja nista, posto ono samo ima svoju
odredenost u kvantumu, pa time isto tako moze da ispolji samo
toliko sile, to jest samo utoliko egzistira, ukoliko mu je suprot-
stavljeno od suprotne sile. D e lim ic e pak ono preokretanje iz
preovladivanja u suprotnost sadrzi smenjivanje kvalitativnih
odredaba pozitivnoga i negativnoga, rascenje jedne sile jeste
isto tako gubitak one druge. Nerazdvojiva kvalitativna poveza
nost te kvalitativne suprotnosti rastrgla se u teoriji u neku
s u k c e s i v n o s t ; ali time teorija ostaje duzna da o b ja s n i isto tako
to smanjivanje kao i pre svega samo to rastrzanje. Ovde se
potpuno gubi privid jedinstva, koji se jos nalazi u rascenju
jedne uz isto toliko opadanje druge sile; pokazano je jedno
prosto s p o l j a s n j e proizlazenje koje protivreci jedino konse-
kvenci onoga povezivanja po kojoj ukoliko je jedna sila postala
nadmocnom, druga mora isceznuti.
Ista je srazmera bila primenjena na atraktivnu i repul
zivnu silu, da bi se shvalita razlicna g u s tin a tela; takode je
obrnuta srazmera senzibilnosti i iritabilnosti trebalo da po-
sluzi za to da bi se iz postajanja nejednakim tih faktora zivo ta
objasnile razlicite odredbe celine, zdravlja, kao i razlicnost
rodova zivih bica. Pa ipak, pometnja i galimatijas, u koje se
zaplelo to objasnjenje koje je trebalo da postane prirodnofilo-
sofska osnova fiziologije, nozologije i potom zoologije, u nekri-
tickoj upotrebi tih pojmovnih odredaba ovde je imalo za posle-
dicu da je skoro ponovo bio napusten taj formalizam, koji se
u svom celom obimu nastavlja posebno u nauci fizicke astro-
nomije.
Ukoliko moze izgledati da je a p s o lu tn a in d ife r e n c ija osnov-
na odredba S p i n o z i n e s u p s ta n c i j e , utoliko se o njoj
primetiti da ona to na svaki nacin jeste u tome pog e u
se u obadve postavljaju kao iscezle sve odredbe ica,
uopSte svaka dalja konkretna razlika izmedu mis j j P
stiranja itd. Ako treba da se ostane pri apstrakciji, J
uopste svejedno kako je u svome postojanju izg e . ..
je nestalo u tome ponoru. Ali supstancija kao in
365
vezana je, delom, sa p otreb o m odredivanja i sa obaziranjem na
tu potrebu; ona ne treba da ostane Spinozina supstancija, dija
jedina odredba je ono negativno, da je u njoj sve apsorbovano.
Kod Spinoze sasvim em piricki pridolazi razlika, atributi, miS-
ljenje i prostiranje, potom takode m odusi, afekti i sve ostale
determinacije; to razlikovanje spada u razum, koji je i sam
jedan modus; atributi stoje prema supstanciji i jedni prema
drugima samo u toj odredenosti Sto potpuno izraiavaju sup
stanciju, i sto je njihov sadriaj, poredak stvari kao rasprostrtih
i kao m isli isti. Ali, pomodu odredbe supstancije kao indife-
rencije refleksija dolazi do razlike; razlika se sada postavlja
kao ono Sto ona kod Spinoze jeste po sebi, naim e kao spoljas
nja, a tim e, b liie, kao kvantitativna. Indiferencija ostaje tako
u razlici zaista sebi imanentna, kao supstancija, ali apstrakt
no, samo po sebi; razlika nije im anentna njoj; kao kvantita
tivna, razlika je StaviSe suprotnost im anencije, i kvantitativna
indiferencija je StaviSe izvansebnost jedinstva. Razlika time
nije shvacena takode ni kvalitativno, a supstancija nije odre
dena kao ono Sto razlikuje sam o sebe, ne kao subjekat. N epo
sredna je posledica s obzirom na sam u kategoriju indiferencije
da se u njoj raspada razlika kvantitativne ili kvalitativne od
redbe, kao sto se pokazalo u razvoju indiferencije; indiferen
cija je razlaganje mere, u kojoj su oba m om enta bili postav-
ljeni neposredno kao jedno.

C. Prelaz u suStinu

Apsolutna indiferencija je poslednja odredba bica pre

nego Sto se ono preobrati u sustinu; ali ona ne doseze suStinu.
Ona se pokazuje da joS pripada sferi bica, poSto, odredena kao
ravnoduSna, jos ima na sebi razliku kao spoljaSnju, kvantita-
tivnu. Ovo je njeno postojanje, sa kojim se ona u isto vreme
nalazi u suprotnosti, da nasuprot njem u bude odredena kao
apsolutno koje bivstvuje jedino po sebi, a ne da bude zamiS-
y.ei}a .^aP apsolutno koje bivstvuje za sebe. Ili spoljaSnja re
fleksija je ta koja zastaje pri tom e da su specifiinosti po sebi
tit u apsolutu isto i jedno, da je njihova razlika sam o ravno-
duSna, a ne neka razlika po sebi. Ono Sto ovde joS nedostaje
sastoji se u tome da ta refleksija nije spoljaSnja refleksija
mislece, subjektivne svesti, ved je vlastita odredba razlika
onoga jedistva da se prevazilaze, koje se jedinstvo pak tako
pokazuje da predstavlja apsolutnu negativnost, svoju ravno-
366
 duSnost p r e m a s a m o m seb i, prema svojoj vlastitoj ravnodus
nosti, isto tako kao 1 prema drugobivstvu ravnoaus
Medutim, to samo-preyazilazenje odredbe indiferenciie vec
je usledilo, ona se u razvijanju svoje postavljenosti pokazala
sa svih strana kao protivrecnost. Indiferencija je p o s e b i T o S -
h te t , u kome su sve odredbe bica ukinute i sadiz?L?tako fe
ona osnova, all je to samo tek u je d n o s t r a n o j o d r e d b i bica po
sebi, a time su razlike na njoj, kvantitativna diferencija i obr
nuta srazmera faktora, kao s p o lja s n je . Buduci tako protivrec-
nost same sebe i svoje odredenosti, svoje po sebi bivstvujuce
odredbe i svoje postavljene odredenosti, indiferencija je nega-
tivni totalitet, cije su se odredenosti ukinule u samima sebi,
a time i ta njena osnovna jednostranost, njeno bice po sebi!
Postavljena time kao ono sto indiferncija u stvari jeste, ona je
jednostavna i beskonacni negativni odnos prema sebi/nepod-
nosljivost sebe sa samom sobom, odbijanje sebe od same sebe.
Odredivanje i bivanje odredenim nije neko prelazenje, ni spo-
ljaSnja promena, niti neko pojavljivanje odredaba na njoj,
vec njeno vlastito odnosenje prema sebi, koje je negativnost
nje same, njenog bica po sebi.
Ali kao takve, odgurnute, odredbe ne pripadaju samima
sebi, ne istupaju u samostalnosti ili spoljasnjosti, ved postoje
kao momenti; pripadaju, na prvom mestu, jedinstvu koje p o
s t o j i p o s e b i , ne otpustene od njega, vec noSene od njega kao
supstrata i samo ispunjene njime; i, na drugom mestu, kao
odredbe, koje su imanentne jedinstvu k o j e p o s t o j i za sebe, one
postoje samo blagodareci njegovom odbacivanju od sebe. One
su sada, umesto b i v s t v u j u c e , kao u celoj sferi bica, prosto
samo kao p o s t a v l j e n e , naprosto sa odredbom i znacenjem da
budu u o d n o s u prema svom jedinstvu, dakle svaka prema svo-
joj drugoj i prema negaciji, oznacene ovom svojom relativ-
noScu. .
Time su, isto tako kao b ic e p o seb i, iscezh bice uopste 1
bice ili neposrednost razlicitih odredenosti i jedinstvo jeste
bice, n e p o s r e d n i p r e t p o s t a v l j e n i totalitet, tako da to jedinstvo
j e s t e taj j e d n o s t a v n i o d n o s p r e m a sebi, s a m o p o s r e d o v a n pre-
v a z i l a z e n j e m te p r e t p o s t a v k e , a sama ta pretpostavljenost 1
samo neposredno bice predstavljaju samo momenat njegovog
odbijanja, iskonska samostalnost i identiteta a sobom pos oje
samo kao r e z u l ti r a j u c e , b e s k o n a c n o s liv a n je sa s o b o m , - a o
je bice odredeno do s u s tin e , bice kao jednostavno b ice sa s
na osnovu ukidanja bica.

367
 sADR2 AJ
Gligorije Zajecaranovic: Hegelova dijalekticka logika s
Predgovor prvom i z d a n j u ................................. 29
Predgovor drugom i z d a n j u * ! ! ! ! ! . ! ! 34
U v o d
OpSti pojam logike .................................................................. 46
Opsta podela l o g i k e ..................................... . * . ! ! ! ! . ! . 62
PRVA KNJI GA
Ucenje o bicu
Sta mora da cini pocetak n a u k e ? ........................................................ 71
Opsta podela b i c a ..................................................................................... 82
Prvi o d s e k
Odredenost (Kvalitet) .................................................................. 85

PRVA GLAVA
Bice
A. B i c e ............................................................................................... 85
B. N i S t a ............................................................................................... 86
C. B i v a n j e .......................................................................................... 86
1. Jedinstvo bica i n i c e g a ..................................................... . 86
Napomena 1. Suprotnost bica i nidega u predstavi . .
Napomena 2. Manjkavost izraza: jedinstvo, identitet bica
i n i d e g a ............................ ........................... 93
Napomena 3. Izolovanje ovih a p s t r a k c ij a ................... 96
Napomena 4. Nepojmljivost p o c e t k a ............................ 105
2. Momenti bivanja: nastajanje i n e s t a j a n j e ................... 107
3. Ukidanje bivanja . . . . . .......................................... 108
Napomena. Izraz: P r e v a z i l a z e n j e ..................................... 108

DRUGA GLAVA
P o s t o j a n j e
A. P o s to ja n je ka o ta k v o . . . . 110
a. Postojanje uopste . . . . 110
b. Kvalitet ............................. 111
112
Napomena. Realitet i negacija 115
c. N elto ......................................

369
 B. Konadnost ................................................................................. 117
a. NeSto i d r u g o ........................................................................ 117
b. Odredba, svojstvo i g r a n ic a ..................................................122
c. K onadnost................................................................................. 128
a. Neposrednost konadnosti ............................................. 128
p. Ogranidenost i t r e b a n j e ..................................................130
Napomena. Trebanje ...................................................... 132
y. Prelaz konadnog u b e s k o n a d n o .................................... 135

C. Beskonadnost .............................................................................136
a. Beskonadno u o p S t e ............................................................... 136
b. Uzajamno odredivanjekonadnoga i beskonadnoga . . . 137
c. Afirmativna beskonadnost ..................................................141
P r e l a z
Napomena 1. Beskonadni p r o g r e s ................................149
Napomena 2. Idealizam ..................................................153
TRECA GLAVA
Bice z a s e b e .............................................................................154
A. Bide za sebe kao t a k v o ............................................................... 155
a. Postojanje (Dasein) i bice za se b e .........................................156
b. Bice-za-jedno ........................................................................156
Napomena. Izraz: kakvo (Wasfiir e i n e s ) ........................... 157
c. J e d n o ..........................................................................................160
B. Jedno i m n o g o ............................................................................ 161
a. Jedno u samom s e b i .......................................................... 162
b. Jedno i p r a z n o ........................................................................162
Napomena. A to m istik a.......................................................... 163
c. Mnoga jedna. R e p u lz ij a ...................................................... 164
Napomena. Lajbnicova m o n a d a ........................................ 166
C. Repulzija i atrakcija
a. Iskljudivanje j e d n o g a .......................................................... 167
Napomena. Stav o jedinstvu jednoga i mnogoga . . . . 169
b. Jedinstveno jedno atrakcije .............................................170
c. Odnos repulzije i a tr a k c ije ................................................. 171
Napomena. Kantovska konstrukdja materije iz atraktivne
i repulzivne s k i l e .............................................175
Drugi odsek
V e l i d i n a (K vantitet)....................................................................... 181
N apom ena................................................................................ 182
K v a n t i t e t
A. Cisti k v a n t it e t.......................................................................... 1 8 3
Napomena 1. Predstava o distomk v a n tite tu .................... 184
Napomena 2. Kantovska antinomija nedeljivosti i besko-
konadne deljivosti vremena, prostora, ma
terije .............................................................. 186

370
 B. Kontinuirana velidina i diskretna velidina , Qq
Napomena. Obidno razdvajanje ovih velidina......................Joa
C. Ogranidavane kvantiteta . v en cm a......................... i 9 6
197
DRUGA GLAVA
Kvantum ..............................................................
198
A. B r o j .............................................................................................................................
198
Napomena 1. Vidovi racunanja aritnietike i Kantovi sin
teticki stavovi a priori opazanja . 200
Napomena 2. Upotreba brojevnih odredaba za izrazavanje
filozofskih p o j m o v a ................................ 207
B. E kstenzivan i intenzivan kvantum
a. Njihova razlika ................................................................. 212
b. Identitet ekstenzivne i intenzivne veiicine 215
Napomena 1. Primeri ovog identiteta................... 216
Napomena 2. Kantova primena odredbe stepena na bice
duSe .............................................................. 218
c. Promena k v a n t u m a ........................................................ 219
C. K van tita tivn a beskonacnost
a. Njen p o j a m ........................................................................... 220
b. Kvantitativni beskonacna p r o g r e s ..................................... 221
Napomena 1. Visoko miSljenje o progresu u beskonac
nost ............................................................. 223
Napomena 2. Kantova antinomija ogranidenosti i neogra
nicenosti sveta u vremenu i prostoru . . 228
c. Beskonacnost k v a n t u m a ................................................... 232
Napomena 1. Pojmovna odredenost matematicke besko
nadnosti ............................................................. 235
Napomena 2. Svrha diferencijalnog racuna izvedene iz
njegove primene . . . . . . . . . . 267
Napomena 3. Jos neke forme koje stoje u vezi sa kvalita
tivnom odredenoscu v e lid in e ................... 293

TRECA GLAVA
Kvantitativna srazmera 303
A. Upravna srazmera . . . . 304
B. Obrnuta srazmera . . . . 306
C. Potencijska srazmera . . 311
N apom ena...................... 313

Treci odsek
315
M e r a .............................................................
PRVA GLAVA
320
S p e c i f i d n i k v a n t i t e t .......................................................
321
A. Specificni k v a n tu m ....................................................... 324
B. Mera koja sp ecifik u je................................................................. 3 2 4
a. P r a v ilo ........................ ................................................
371
 b. Specif ikujuda m e r a ............................................................................324
N a p o m e n a ................................................................................................326
c. Srazmera obeju strana kao k v a l i t e t a ......................................... 327
N a p o m e n a ................................................................................................329
C. Bide za sebe u m e r i ...............................................................................331

DRUGA GLAVA
Realnamera ................................................................................. 334
A. Srazmera samostalnih m e r a ...................................................... 335
a. Spoj dveju m e r a ................................................................... 336
b. Mera kao niz mernih srazm era............................................. 337
c. Izborno s r o d s t v o ................................................................... 340
Napomena. Bertole o hemijskom srodstvu i Berceliusova
teorija o t o m e .................................................. 342
B. Cvorna linija mernih s r a z m e r a ............................................. 351
Napomena. Primeri takvih dvomih linija; o tome da u
prirodi nema s k o k o v a ................................ 353
C. B e z m e r n o ................................................................................ 356
TRECA GLAVA
Postojanje suStine
A. Apsolutna indiferencija.......................................................... . 358
B. Indiferencija kao obrnuta srazmera svojih faktora . . . 359
Napomena. O centripetalnoj i centrifugalnoj sili . . . 363
C. Prelaz u s u S t i n u ............................... . 366

G.V.F. Hegel, NAUKA LOGIKE, I. Omot i korice: Stevan Vuikov Lektor-

Manja Vukovic. Tehnidki urednik Avram Jocovic. Izdaie- Beoeradski
v a ^ Vai & I n a pC^nr,Z
^ Y d Beog,r^d' Bulevar vojvode Mi&da 17. Za izda-
vaca. Dusan Popovic, generalm direktor. Tirai 5.000. Beograd 1976.
Stampa: NOV IDANI Beograd, Ruzveltova 10.

372
 NAJNO VIJA IZDANJA
D iogen L a e rtije Z l V O T I M I
S L J E N J A I S T A K N V T I H FIL OZO-
FA
G. V. F. Hegel F E N O M E N OL O
GIJA DUHA
G. V. F. H egel I S T O R I J A F I L O
ZOFIJE, I III KNJ.
G. V. F. Hegel E S T E T I K A , I III
KNJ.
L. F o je rb a h P R E D A V A N J A O
S U S T I N I RELI G1JE
I. K a n t K R I T I K A MOC l S U-
DENJA
1. K a n t K R I T I K A C I S T O G A
UMA
2. 2. Ruso V E R O I S P O V E S T S A -
VOJSKOG V IK A R A
E. H u serl I D E J A F E N O M E N O
L O G I JE
J. G. F ih te UCE NJ E O N A U C I
S. K je rk e g o r S T R A H I D R H T A -
NJE
P la to n O D B R A N A S O K R A T O V A .
K R I T O N . FEDON
P lato n D R Z A V A
G. V. F. H egel N A U K A L O G I K E

U PRIPREMI
P a ta n d a li I Z R E K E O J O GI
S an J a n K N J I G A V L A D A R A
OBLASTI SAN
A risto te l F I Z I K A
D. H ju m R A S P R A V A O LJUD-
S K O J P R IR OD I , I II KNJ.
Dz. B erk li P R I N C I P I L JU D -
SKOG SA ZN A N JA
1. K a n t K R I T I K A P R A K T l C N O G
UMA
2. P ija z e S T R U K T U R A L I Z A M
L. G oldm an S K R I V E N I B O G
T. A dorno N E G A T I V N A D I J A
LEKTIKA
2. B oxze U V O D E NJ E U F I L O
Z OF I JE E G Z I S T E N C I J E