PORFIRIJE IVANOV

PREKALJIVANJE,
BOSONOGO
HODANJE,
GLADOVANJE

Prevods ruskog:
Slobodanka Kalauzović

Beograd
septembar 2005.
 Sadržaj

Uvod 9

BIOGRAFIJA 11

Sistem prirodnog ozdravljenja po metodi Porfirija Ivano 25

Sta me je navelo na ideju prckaljivanja?

(iz ličnih beleški Ivanova) 27

POČETAK Put i etape mog prekaljivanja 30

Rezultati mog prekaljivanja 36
Moj metod prekaljivanja 40
Kurs trenutnog prekaljivanja 42
Tridesetčasovni kurs prekaljivanja 45
Ceo, godišnji kurs prekaljivanja 49

SISTEM PORFIRIJA IVANOVA 54

ČEDO 55

Tkjne lekovito-ozdravljujućeg prekaljivanja 71

Praktični savcti za praktikovanje sunčanih procedura 74
Živototvorni zraci sunca 75
Čist vazduh - eliksir zdravlja 81
Vazduh kao sredstvo za sprečavanje i lečenje bolesti 87
Šuma - izvor zdravlja 91

"ČEDO" U VAŠEM ŽIVOTU.

UTOPIJA ILI REALNOST? 100

Donesite odluku! 101

Učenje živi i razvija se 104

Eksperiment dug pola veka 111
Priča sledbenika sistema Porfirija Ivanova 116
 Iz lične beleške Ivanova:

"Nedavno sam napunio 85 godina. Pedeset

sam posvetio praktičnom traženju puteva za
zdrav život. Zarad toga sam svakodnevno
otkrivao različite osobenosti prirode, a posebno
njene surove strane. Prepun sam želje da svoje
iskustvo predam našoj omladini i svim ljudima.
Ovo je moj poklon njima."
 Uvod

Ova knjiga namenjenaje onima koji veruju, ili su

spremni da poveruju u snagu ozdravljenja, onima koji
žele da se izleče od bolesti i da ojačaju svoje zdravlje, ali
ne znaju kako to da učine, i od čega da počnu.
Nažalost, mnogi, tek kada im je zdravlje već
ozbiljno narušeno, počinju da ga procenjuju i da
vode racionalan način života. Duboko greše oni koji se
nadaju da će im lekovi pomoći da povrate zdravlje,
uništeno još u mladosti zloupotrebama i
potcenjivanjem.
V

1 Narodna poslovica glasi: "Sta imamo, ne čuvamo, a

kad izgubimo -plačemo". Dok smo zdravi, mi
jednostavno o zdravlju ne razmišljamo i ne brinemo, a
kada ga izgubimo, trošimo mnogo vremena, snage i
sredstava da bi ga povratili. To, na veliku žalost, nije
uvek moguće.
Iz ovog proizilazi da svako ko želi da na vreme spreči
niz ozbiljnih bolesti, mora dobro da zna od kojih
faktora zavisi zdravlje, kako gaje lako izgubiti, i na koji
način ga možemo sačuvati. 0 tome će i biti reci u ovoj
knjizi.

9
 Biografija

Porfirije Kornejevič Ivanov rodio

se 20. februara 1898. godine u
Ukrajini, u ruskom selu Orehovka
ispod Lugan-ska, u siromašnoj
rudarskoj porodici, u kojoj nije
bilo ničeg drugog, osim osmoro
dece. Učio je u crkovno-
parohijskoj školi, sa 12 godina radio kao najamni
sluga, a sa 15 godina išao u rudnik, radeći u veoma
teškim uslovima. Nikakvu profesiju nije imao osim
rudarske, ali je kasnije radio u mnogim mestima
najrazličitije poslove. Rukovodio je sečom šume u
radnoj zadruzi, čistio parne lokomotive, radio u
metalurškoj fabrici, bio mesar,
isporučilac šumske građe. Ženio se, imao dvoje dece.
Po karakteru je bio, kako se govorilo, "usijana glava",
dovitljiv, oštrouman mladić. U mladosti je bio huligan,
bistrog uma, sposobnog za izume, a istovremeno
živeo jako teško. Njegova, kao i druge porodice, veoma
su patile zbog bogataša, koje on zbog toga nije voleo, i
svetio se za takvu nepravdu.

10
 Tako je živeo do 35. godine, a zatim se njegov
život izmenio. 0 sebi piše sledeće: "Detinjstvo, mladost
i zrele godine života proveo sam kao i svi drugi. Jedno
vreme sam bio razbojnik, harao sam prirodom
uništavajući životnu radost, ne obazirući se ni na šta -sve
zato da bih živeo lagodno. Ali, zatim sam se udaljio od
svega toga... i počeo sam da se! približavam ideji
zbližavanja s prirodom..."Šta je bio okidač? Sa
Porfirijem Ivanovim se nešto dogodilo kadaje imao nešto
više od 30 godina: dobio je rak, koji je napao njegovu
ruku. Niko nije mogao da mu pomogne, bolest je
uznapredovala do poslednjeg stadijuma, i došlo je
vreme smrti. Tada je u očajanju resio da ubrza taj proces,
da oboli od još neke bolesti. Izašao je nag na mraz, da bi se
prehladio i smrznuo. Ali željeni rezultat nije dobio, pa je to
ponovio, i još izlio na sebe vedro ledene vode. Ali, opet
bez rezultata. To je radio nekoliko dana, ali umesto
bolesti, počeo je da stiče snagu, želju za životom,
životnu radost. Bolest je odjednom počela da
odstupa. Tada je, primetivši to, nastavio sa svojim
eksperimentima, i na kraju sasvim ozdravio. Postepeno
je počeo u sebi da primećuje osobine koje nije susretao
kod drugih ljudi. Ranije je sebi postavljao pitanje (koje
svako od nas bar jednom postavlja sebi): zašto je
čovek podložan bolesti i smrti, bez obzira na udobnosti
kojima je okružen? Tada se u njegovoj glavi pojavila
misao: "Zastoje to tako? Ono, što čovek u prirodi
izbegava, to mu daje zdravlje! Otkrio je da su ljudi osudili
sebe na bolesti i smrt zbog narušavanja

12
veze sa Prirodom, Tako je počelo njegovo traganje, s
ciljem da pronađe odgovor na sledeće pitanje: "Možda
se u prirodi i u Čoveku krije neka tajna?" On je
postepeno počeo da se čelici, zbližava se sa prirodom.
Počeo je postepeno da izbegava sve ono što čoveka
odvaja od nje. Prvo je skinuo kapu i tako izlazio na
jake mrazeve i vetrove. Hteo je da proveri da lije na
ispravnom putu, da li tako, kao i on, mogu da rade i drugi
ljudi, i postižu li i oni takav efekat ozdravljenja. Počeo je da
predlaže ljudima koji pate od raznih nevolja da urade
isto što i on. I, uspevalo je. Oni su se isceljivali. Znači,
prekaljivanje pomaže. Ali, nemaju svi takvu smelost i
volju da sami sa tim započnu. Tada je odlučio da pokuša
da li može da isceljuje ljude istim silama koje je on
zadobio od prirode, kao rezultat svog ličnog čeličenja.
Sve vreme je tražio u prirodi potvrdu pravilnosti
svojih postupaka, pitajući je o svemu. I, uspeo je da
isceli ženu koja sedamnaest godina nije hodala...
Tada je bio zaposlen u rudniku, i tamo je stalno
pokušavao da spašava ljude prilikom raznih nesreća i
bolesti. Odlučio je da proveri svoju moć tako stoje pošao
da pomogne ženi kojaje 17 godina bila prikovana za
postelju zbog teške bolesti - paralize. Krenuo je prema
bolesnici, s namerom daje izleći. Međutim, pri tom je sebi
postavio jedan uslov: ukoliko žena stane na noge, on će
hodati po snegu bez obuće. Njegova moć isceljenja nalazila
se samo u njegovom umu, zato je bila tako neobična. Resio
daje iskuša tu moć. Kada je rano ujutro

13
žena stala na noge i načinila nekoliko koraka, izašao
je napolje i rekao sebi: moja moć nije u tome da štitim
telo od prirode, već da svoju obuću zauvek ostavim, i
izložim svoje telo prirodnim elementima: vazduhu,
vodi, hodajući bosim nogama po zemlji, koja mije i
dala to telo.
"Prvo je skinio kapu, zatim čizme, kaput, košulju i
panta-lone, sve do šortsa." Sve je to radio postepeno,
oprezno i pažljivo, vodeći pri tom računa o hrani koju
je jeo, kako bi njegovo delo bilo ispravno, i kako bi, na
kraju, mogao da živi samo od prirode, od vazduha,
zemlje i vode.
Na taj način, kao kakav istraživač, rešavao je jedan
za drugim zadatke koji su se takođe nalazili pred
svakim čovekom, a u suštini je rešavao večni zadatak
života namenjen svakoj individui najvišeg reda,
otkrivao puteve besmrtnosti čoveka na Zemlji. Život
Porfirija Ivanova je na taj način zadobio svoj smisao, a
rezultati eksperimentisanja nad samim sobom bili su od
neprocenjive vrednosti, "dalekovid" sistem
ozdravljenja.
Svih tih godina iskušavanja životnih sila,
munjevito je pronalazio načine zaštite pred
prirodom, u svim njenim uslovima, sam se nalazeći
kao u kakvoj svetlećoj ljušturi. Ljudi su videli njegovu
veličinu, i nisu mogli da shvate to njegovo svetleće
telo, staje to zapravo? A on je ga formirao upornim
radom, počinjući prostim koracima: sneg, hladna voda,
hladnoća. Zatim je postepeno jačao svoju snagu tako

14
Bolest je - Ideja. Ona se sa svojim moćima
pojavljuje na horizontu. Ja trpim zato da
bi ljudi saznali za to Delo.

15
 što se izlagao prirodi nezaštićen, bez oklopa odeće kojom
se obično štitimo. Za sve je to bilo potrebno strpljenje
kakvo se do tada još nije srelo. On je rođen
zajedničkom promišlju Vasione i majke Zemlje, i
nemoguće je drugačije shvatiti tog velikog genija.
Jednostavnost života, i rad za dobrobit celog
čovečanstva, učinili su da stekne nebrojene poklonike.
Tako je proricao njegov eksperiment: a on se trudio
da; bude što bliže prirodi. Njegovo zdravlje je jačalo,
išao je u susret svim prirodnm elementima sa kojima se
susretao, ni od čega se nije skrivao. Prilazio je prirodi sa
poverenjem i ljubavlju, bez straha. Ona, kao razumno i
živo biće, davala mu je snagu i kao da ga je učila,
proveravala njegovu iskrenost i ukazivala mu na greške.
Govorio je: "Istražujući sve ono što je u čoveku i u
prirodi podložno slabljenju, razaranju, i sve ono što jača
i razvija, našao sam postupak, znanje, metod koji ću
razvijati, čime ću se rukovoditi i sam, da bih mogao na
isti način pomoći i drugim ljudima" Na taj način uspeo je
da nedeljama ostane u stepi na mrazu, obnažen i bez
obuće, a da se pri tom ne razboli. Naučio je da
upravlja pomoću svesti i volje svojim telom i psihom, ne
puštajući u sebe bolesti, slabosti, lenjost... Naučio je da
ostane bez hrane i vode bez ikakvih posledica dugo
vremena (najduži njegov ovakav eksperiment bio je-
108 dana, ali to, po njegovim recima, nije bila granica
njegovih mogućnosti). U isto vreme je počeo da
propagira svoj metod ozdravljenja i prekaljivanja svima
koje je susretao, i pomagao je bolesnima i nemoćnima da
pobede

16
svoje bolesti i da ih podiže iz postelje. On je na onima koji
su to želeli, isprobavao pronađene korisne kvalitete
prirode, pri tom budno motreći na te ljude i kontrolišući
ceo proces. Kako je govorio, "to nije samo obično
čeličenje organizma protiv hladnoće i prehlade, već
probuđenje, razvijanje svesnog upravljanj a unutrašnjim
moćima i sposobostima nervnog sistema" - to je isečak iz
dokumenta "Istorija i metod mog sistema
prekaljivanja", koji je bio poslan naučnicia-meto-
dičarima i vlastima 1951. godine. Postepeno, Porfirije
Ivanov je razvio i formulisao kodeks pravila svog čeličenja
i uslovno ga nazvao "Čedo"(tako se obraćao svakom
čoveku, nazivajući ga svojim detetom). Taj kodeks je
takođe bio poslan i u Kremlj, Leonidu Iljiču Brežnjevu.
Do tada je Ivanov predavao svoje učenje samo usmeno.
Odnos vlasti prema njemu, naravno, bio je veoma
oprezan. Oni su se na sve načine trudili da ga ometaju.
Tokom života je proveo ukupno 12 godina u zatvorima i
psihijatrijskim bolnicama, gde su ga mučili, dovodeći ga
skoro do potpunog fizičkog iscrpljenja, i slali ga kući da
umre, ali je on tamo postepeno uspostavljao svoje snage,
ponovo izlažući svoje telo prirodi.
Najvažnije je to stoje u toj komunikaciji s prirodom
učestvovalo ne samo njegovo telo, veći svest. Ona se skoro
potpuno izmenila. On je osvešćivao svoje ranije poroke i
pobedio ih, tj. potčinio ih svojoj volji. Stvar je u tome, što
od prirode, izgleda, skoro ništa nećeš dobiti, pogotovo ne
zdravlje, ako

17
 Sa siromaštvom sam se pomirio, ali nisam mogao da
se pomirim sa jednim - sa smrću...
Snažno i neprekidno sam razmišljao o tome zašto
ljudi umiru i staje tome uzrok

18
imaš neke poroke ili besmislene emocije, i ne pokušavaš
sa njima da se izboriš. Priroda kao da ih oseća, i čovek ne
može u takvom stanju (poročnom) da se ne smrzne ili
da ostane bez jela duže vremena. A čoveku sa pozitivnim,
čistim osećanjima i mislima se priroda otvara, pomaže mu
da mnogo toga izdrži i poverava mu se, kao da dopušta
da bude s njom u komunikaciji.
Njegova ljubav i strpljenje prema ljudima bili su
neizmerni. On je od njih doživeo veoma mnogo uvreda, i
do početka svog pedesetogodišnjeg eksperimenta, nije
prema njima izmenio svoj odnos. Trudio se da svakome
ko želi, ko mu je došao sa molbom, pruži sve što je
mogao. Bolela gaje duša zbog siromašnih, bolesnih. On je
prozreo svakog čoveka već na prvi pogled, odmah je znao
zbog čega je neko došao, kao i šta od njega može da
primi. Trudio se da u svakome probudi savest, da
ljude nauči kako da pobede gordost i samoljublje,
strah i prezrenje, nepoverenje, da probudi u njima
ljubav. Svakoje od njega dobijao pravičnost. Od ljudi
ništa nije skrivao i o svakom svom eksperimentu u prirodi
ih je obaveštavao, isto tako i vlasti. I, ukoliko om nisu
dozvoljavali da uradi zamišljeno, on se tome nije
protivio, jer je jedan od njegovih glavnih životnih
principa bio: "Svojim ^tavom drugome ne smetaj". Kao
i: "Priroda - to smo svi mi, ljudi, naše želje". Zato se i nije
trudio, kako se kaže, da "skoči više od glave",danečim
pritiska druge: "Revolucijom"-kako je govorio - ništa
nećeš postići. Treba živeti evoluciono"

19
postepeno dostizati promenu, u zavisnosti od nivoa
svesti ljudi i promena u prirodi. Jer njegov cilj nije
bio samo da svaki čovek bude zdrav, da ne bude
bolestan i da živi srećno već, pre svega, da "izmeni tok
svesti ljudi", njihov način života, odnos prema prirodi i
prema sebi. Jer, naš način života i naš odnos prema
prirodi vodi čovečanstvo, i svakog čoveka
pojedinačno, prema ćorsokaku, ka samouništenju. To
danas postaje sve očiglednije. Problem čovečanstva je
što se na našoj planeti sve više i više troši i narušava
ekološki balans. Ljudska aktivnost sada preti
uništenjem i planete, i samih sebe, zajedno s njom. U
tom smislu čovek je nerazuman i ne ume da gleda na
sve što se dešava u planetarnim i ljudskim razmerama,
on živi u svom zatvorenom svetu, sa svojim
egoističnim interesima, sve tumači sa tačke gledišta
dobijanja lične koristi, ne razmišljajući o posledicama
svojih dela. Uskoro i sve može da se završi katastrofom.
Ljudski rod, sa svim svojim dostignućima, taj "car
prirode", prestaće da postoji, bez traga. A u čoveku i
prirodi je sve harmonično, sve je zamišljeno, sve je
sazdano tako, da čovek može da živi ne dovodeći
okruženje i sebe do takvog žalosnog stanja. Covek ne
koristi ni polovinu svojih mogućnosti; to sada postaje
sve očiglednije i počinje sve češće da se pominje. Tj., on,
po svojoj suštini, još nije potpun čovek, u potpunom
smislu te reci, čak ni fizički. A šta reći o moralu?
Sva rasuđivanja uglavnom ostaju na papiru, a na delu
čoveku je potreban tiranski napor da bi prevazišao
svoje egoistične

20
poroke, i to mu nikada potpuno ne uspeva. Može biti da
to zavisi i od njegovog fizičkog stanja, od
komunikacije s prirodom, kojoj tako malo poklanja
pažnje? Kako čovek, parazit na telu prirode, "razbojnik
i ubica", kako je govorio Porfirije Ivanov, može da
izgradi u sebi neku moralnu čistotu, neku apsolutnu
duhovnost, ukoliko je način njegovog postojanja u
korenu nemoralan i neduhovan u odnosu prema prirodi?
To pitanje obično ne pada nikome na pamet. Za
štetne posledice ljudskih aktivnosti u prirodi
proglašavaju se odgovornim način proizvodnje,
nesavršena tehnologija, neki problemi socijalnog
ustrojstva... skoro da se ništa ne govori o
nemoralnosti samog čoveka u tom odnosu. On
smatra takav način života jedinim mogućim. Ivanov
otkriva svoju tačku gledišta u vezi toga. Nekima se ona
može učiniti nepodesnom, nekome kao utopija,
nekome fantazija. Ali, to je lična stvar svakog čoveka.
Sa zaključcima Ivanova je neophodno upoznati ljude,
jer je potrebno tražiti neki izlaz iz ove situacije.

21
Ivanov je umro l0.aprila l983.godine,ostavivši ljudima
svoje učenje, zapisano u sveskama (poznato ih je više od 250),
u "čedu", pismima vlasti i naučnicima. Sve je to tada ostalo
bez dužne pažnje. Sada ovaj sistem ozdravljenja ima hiljade
sledbenika, koji pokušavaju da rastumače nasleđe Ivanova,
zato stoje to, bezuslovno i pre svega, poseban pogled na svet,
specifično, novo gledište na istoriju čoveka i prirodu, na
sudbinu čovečanstva, a ne samo jedan u nizu velikog broja
metoda za savlađivanje bolesti i čeličenja organizma.
On je ostavio molbu ljudima: "Ja molim, preklinjem sve
ljude: pronađite svoje mesto u prirodi. Njega niko nije zauzeo
i ono se ne može kupiti nikakvim novcem. Dostiže se samo
sopstvenim delima i radom za svoju dobrobit, da bi vama
život bio lakši".

Julija Kaznovskaja

22
 Porftrije lvanov je živeo kao jednostavan
čovek, koji je na genijalan način izgradio zakone
života i stvaranja, spoznavajućisve njegove
zagonetke. "Smrt je neizbežna samo u umu, to
čovek može da promeni ne dopuštajući da ga
obuzmu misli o bolestima, fizičkoj slabosti, smrti".
Tako je verovao Ivanov, i sam je uličnom životu
ostvario to uverenje, iskušavajući sebe u teškim
uslovima života.

Paršeka, tako su lvanova zvali u detinjstvu, su

viđali i susretali mnogi ljudi u svim gradovima i
selima, isvako ga je zapamtio kao velikana, koji u
šortsu luta po pustim poljima, pridržavajući se
čvrsto samo svojih principa: bespomoćnosti pred
Prirodom i voljom za životom. Doživeoje sve
moguće nesreće i pokušao da ih nadigra, kako bi i
ubuduće i drugi ljudi mogli da pronađu izlaz iz bilo
koje situacije. Prošao je sva moguća ljudska isku-
šenja, lutao, tražio, i na kraju pokazao čoveku
kako može da se oslobodi robovanja materijalnom
životu. Njegova potraga je pomogla hiljadama
ljudi. Ivanov je svima otkrio mogućnost kako da
utiču na razvoj Vasione. Otkrio je čoveku tajnu
sveta.

23
Sistem prirodnog ozdravljenja po
metodi Porfirija Ivanova

Sistem Porfirija Ivanova izgleda kao svojevrstan lek

protiv svih bolesti. Ali to nisu tablete, nije lek za
jednokratnu upotrebu, već kontinuirani višeslojni rad
čoveka na samom sebi: "Ne interesuje me vaša bolest,
već vaša duša i srce" -govorio je Ivanov.
"Dajem vam snagu koja izgoni bolesti. Moj sistem
budi centralni nervni sistem. Ljudi poseduju snagu,
ali je ona uspavana, i treba je probuditi". Nije zadatak
u tome da se odredi dijagnoza, već da čovek počne sam
sebi da pomaže svesno, vešto, strpljivo, stvaralački.
Sveobuhvatna metoda Ivanova nije nastala
odjednom, već je pola veka smišljana, proverena na sve
moguće načine, i bila rezultat njegove sopstvene patnje.
Tek ju je poslednjih godina svog života otkrio ljudima:
"Ne igra se bolest čove-kom, već čovek bolešću",
govorio je on.

25
 Porfirije Ivanov je bio uveren da su svi poroci i
nesreće posledica nepravilnog načina života ljudi,
njihovog pogrešnog odnosa prema prirodi.
"Pronađite i zauzmite svoje mesto u prirodi, jer ga
niko nije zauzeo; ono se ne kupuje ni za kakve pare, jer
za život nije potrebno platiti".

26
 Šta me je navelo na
ideju prekaljivanja?

(iz ličnih beleški Ivanova)

Od ranog detinjstva bio sam veoma

osećajan, i Priroda je u meni budila radoznalost
prema svemu živom. Veoma mije bilo bolno i
do suza žao ljudi, naročito bolesnih. Video sam
oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i
umiru zato što nemaju sredstava iznanja da se
suprotstave Prirodi, njenim strašnim silama -
hladnoći i bolesti.
Još kada sam imao sedam godina, video sam
kako \je moj deda nastradao u stepi od mećave, a u
meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i
zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja
Prirode i nalaženja načina da se pred njom
zaštitimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i
nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme
kolere 1913. godine, i sve što sam viđao oko sebe
tokom života, nije mi dopuštalo da to zaboravim.
Hranilo je ipodsticalo to zrno u meni. Samo, još nije
bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija. 27
 Sam život me je učio. Moja ideja ne samo
stoje iznikla, već se i otvorila preda mnom
kristalno jasna tek kroz životna iskustva.

Godine 1933. video sam jednog čoveka

koji je hodao bez kape,i nije se plašio mraza,
prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila
misao da prekaljen čovek ne može da se plaši
Prirode. U svakom čoveku postoje sile koje
mogu da se suprotstave Prirodi, i te
sileposedujem i ja. I svaki čovek može i mora da
ume da ih razvija. Ta misao je i danju i noću
kljucala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine,
kada sam noću sedeo nad svojim knjigama i za
trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog
čoveka koji je smelo hodao po snegu, sasvim
obnažen. Od tog prizora sam se probudio sav
uzbuđen, ita slika jezamene postala primer i cilj.
Te iste godine, u još jednom uzburkanom i
upečatljivom snu, prikazao mise nesvesni rad
mojih misli.
Iz svega toga, 1934. godine, u menije sazrela
ideja i smelo rešenje da pronađem, i u samom
sebi stvorim snagu koja će učiniti da se ne
plašim Prirode, već da uronim u nju, i na taj
način ovladam njenim bogatstvima, njenim
uslovima i silama, kako oni ne bi bili štetni i
zastrašujući, već koristili čovečanstvu. Da se ljudi
više ne plašeprirode, ne zavise i ne pate zbog nje,
zbog svog tela, već postanu njihovi gospodari
Rešio sam da se prekalim
28
i ojačam svoje telo tako da mu priroda više ne
donosi neprijatnosti, već korist, da otkrijem sva
bogatstva Prirode, za dobrobrobit ljudi.

Dnevnik sam započeo 1934. godine, dok sam

živeo u gradu Armaviru.
Nikakvog učitelja nisam imao, nisam čak
imao koga da pitam ni za savet, od čega da
počnem i šta da radim, nije bilo ni knjiga o
tome.
Postojali su samo cilj i želja: bez obzira na sve,
to sam morao postići! Od detinjstva sam se
razlikovao od drugih po svojoj smelosti, svojoj
spremnosti na sve. Žrtvovao sam svoje telo da bih
pronašao, i potom predao ljudima koji su se borili
protiv prirode, način kaljenja i Put ka
ozdravljenju.

29
 POČETAK
Put i etape mog prekaljivanja

Godine 1934., 25. aprila, zauvek sam skinuo

kapu. Nisam je više stavljao bez obzira na vreme,
hladnoću i kišu, vetar.Hodajući otkrivene glave, ne
samo da se nisam prehladio, da nisam osećao
glavobolju, već sam se, naprotiv, osećao bolje,
posebno na kiši i magli. Cak mi se glava razbistrila, i
osećao sam priliv zdravlja i snage. Zato sam resio da
ne stavljam kapu čak ni zimi. Zime 1934/35.
godine nisam je više nosio. Videvši da mraz ne šteti
mojoj otkrivenoj glavi, već da joj pribavlja zdravlje,
bodrost i snagu, iste te zime resio sam da proširim
svoje polje čeličenja, i počeo da izlazim noću na
mrazbezkošulje, ali još uvek u valjenkama. Na
mrazu, bez košulje, prvo sam ostajao 10-15-30
minuta, posle čega sam se osećao snažno i
bodro,kao posle hladnog tuša. Tako sam bez
košulje, tokom zime, izlazio ceo mesec. Godine
1934. preselio sam se kući, u Krasnij Sulin.

30
 Vazduh, voda i zemlja su najdraži
prijatelji
Prirode. Ono što žele, to i urade. Bez
vazduha,
vode i zemlje, mi nismo ljudi
 Privremeno sam prekinuo sa kaljenjem da ne bih
zbunjivao rodbinu i poznanike svojim neobičnim
ponašanjem, da me ne bi smatrali ludim. Ziveo sam i
radio kao i svi, ali me to nije ispunjavalo. Ipak, maja
meseca 1934. godine, proglasili su me popom i otpustili
sposla na šestmeseci. Tada sam resio da sve odbacim i
da se potpuno predam svom novatorskom radu.
Odbacivši svu odeću, do šortsa, ćelo leto 1935.
godine sam hodao po stepama i šumama Donbasa,
istraživao kako na organizam deluju različiti uslovi i sile
Prirode: vazduh, vetar, kiša, sunce, svitanje i svanuče,
atmosferski elektricitet za vreme oluje. Razvijajućisnage
isposobnostisvogorganizma,proveravaosamposebno
želudac i nervni sistem -gospodare svega.
U to vreme sam počeo da obznanjujem svoju
metodu čeličenja i ozdravljenja onima koje sam
susretao.Pomagao sam bolesnima i nemoćnima da
pobede svoje bolesti i ustanu iz postelje.
U toku tog letnjeg perioda, ojačao sam zdravlje i
razvijao zaštitne sile svog organizma do te mere da sam
postao gospodar svog tela, i naučio kako da okrenem
različite sile i prirodne uslove u svoju korist. U jesen
l935.godine, navršilo se 6 meseci od moje prinudne
nezaposlenosti. Da bih pomogao porodici, vratio
sam se kući,obukao se i krenuo na posao. Jedino što
sam hodao bez kape.

32
 Tokom jednog meseca, dok sam ovladavao
novim poslom, čeličenjem se nisam bavio. Samo
sam proveravao svoju snagu i metod, pomažući
bolesnima. Ali, sve to vreme nisam prestajao da
mislim da treba da dostignem svoj cilj-prekaliti se
do kraja, tako da se celo telo odupre hladnoći i
snegu.Ali,da to ostvarim direktno i odmah, još
se nisam odlučivao.
Uspešno izlečenje mnogih ljudi od raznih
bolesti pokazivalo mije da već vladam silama svog
organizma i imam sposobnost da upravljam
njegovim skrivenim energijama, pa čak i
organizmima drugih. To me je ohrabrivalo naputu
ka postizanju svog najvažnijeg cilja -čeličenja.
Početkom decembra 1935. godine,
poznanik, načelnikstanice Ovečkino,
dežurniBondarenko, znajući da lečim bolesne,
zamolio me je da pomognem njegovoj bolesnoj
majci koja 17 godina nije hodala. Nikada još nisam
lečio tako teške bolesnike, i odlučio sam da ću te
zime hodati bos po snegu ako budem imao
snagu i izborim se sa tom bolešću.
To sam učinio tako lako, daje žena, koja je
17 godina bila nepokretna, mogla većdrugogdana da
hoda po sobi, a nakon nedelju dana hodala je kao
isvizdravi ljudi. Zato sam se ćele te zime, u januaru
mesecu, na temperaturiod-l2 C, izuvaoustepi,
isatvremena hodao bos po snegu, a da nikakvu
prehladu ni bolest nisam
33
dobio. Naprotiv, u nogama sam imao prijatno
osećanje. Iznenađenje,nerazumevanje i podsmesi
ljudi na terali su me da se obujem, ali sam se ipak
uverio da mogu bez opasnosti da hodam bos po
snegu. Od tada sam mogao da hodam bos, i hodao
sam tako uvek, i leti i zimi

34
Ja sam uradio najmanji posao. Najvažniji
su - ljudi Uopšte n eznam kakav sam ja
čovek To prosudite vi.
 Rezultati mog prekaljivanja

Bez obzira što mi naučnici i uslovi nisu pomagali, već

su me sve vreme ometali, kočili i prekidali moj rad, ja
sam se kroz njega kretao samouko, bez učitelja i
teorija. Postigao sam sledeće rezultate:

1. Sticanje i razvoj volje, i svesno upravljanje

organizmom.
Tokom jedne godine (1934.), zauvek sam
prekinuo sa glupim i pogubnim navikama iz svog
prethodnog života: pijanstvom, pušenjem,
neuzdrzanosti na recima i psovkama, plahovitošću,
hazardnim igarama, egoizmom, neumerenim i
neljubaznim odnosom prema drugima, nečasnošću,
religioznošću,potpunim preterivanjem i raspuštenošću, i
dr. Sva svoja osećanja, želje i strasti, potčinio sam
svojoj volji i svesti.

36
2.Potčinio sam svojoj volji i svesti fizičku stranu i
rezervne sile svog organizma.
Naučio sam se da stojim bez umora po nekoliko
dana, mogao sam da ne spavam i po nekoliko noći,
takođe ne umarajući se; mogao sam da budem bez
hrane, ne gubeći snagu, 16 dana, a ukoliko bi bilo
neophodno, još duže; mogao sambezvode da izdržim po
tri dana; zadržavao sam prirodne fiziološke potrebe
organizma lako i bez teškoća i po nekoliko dana, bez
ikakvih posledica; razvio sam u sebi sposobnost da brzo i
dugo trčim a da se ne umaram (na primer, 1937. godine
sam trčao od Vorošilovograda do Staljina, uglavnom
po neprohodnim putevima, 150 kilometara za 15 sati.
Nisam sebi za cilj postavljao rekord, već samo razvoj
disanja i vežbanje volje i nervnog sistema).

3.Naučio sam da koristim nepovoljne spoljašnje

uslove bez štete po zdravlje, bez prehlada i bolesti.
Ne treba se bojati prirodnih uslova: sunca,
hladnoće, vlage, vetra i kiše. Hodao sam bez obuće i
odeće u svako doba godine:

1) Ni u najtoplije dane leta, južno sunce ne šteti i

ne izaziva opekotine.

2) Bez odeće i obuće hodao sam po zimskom

mrazu.

37
 3) Nemci su me pola sata držali zakopanog u snegu
golog da bi me proverili, a kada su me otkopali, iz mene je
išla topla para.

4) Mogu se kupati u zimsko vreme u moru ili reci

neograničeno vreme.

5) Posle saune, oznojan i mokar, idem kući bez

odeće, po mrazu i snegu bos, čak se valjam po snegu.

6) Zimi, na temperaturi od -20° C, popeo sam se na

parnu lokomotivu brzog voza, i razgolićenog tela putovao
od stanice Duboke do Milerova.

7) Kasne jeseni, po oluji, kiši i vetru, putovao sam

na parnoj lokomotivi takođe obnažen, a da se ne
prehladim.

8) Po prolećnim i jesenjim kišama, kaljugama, po

magli, i barama, hodam bos, bez odeće, bez ikakve štete
po zdravlje. Od toga imam više koristi, nego od toplih i
blagih dana i udobnih stanova.

9) Promrzline na nogama i plikove sam odmrzavao

na mrazu, bez ikakve štete i posledica po zdravlje.

10)Poslednje, najveće dostignuće mog rada na

čeličenju organizma je razvijanje zaštitnih sila i
sposobnosti, potčinjavajući ih svojoj volji. To mi je
omogućilo ne samo da bez loših

38
posledica podnesem sve uslove, već i da u samom
začetku pobedim sve bolesti, ne samo svoje, već i bolesti
drugih ljudi. I Koristeći te svoje sposobnosti i skrivene
sile, založene u svakom čoveku, ja sam lako
savladavao čak i najteže, dugogodišnje bolesti, kada
ljudima nisu mogli da pomognu ni lekari, niti
medicinska sredstva. Ne baveći se specijalno
nedozvoljenom lekarskom praksom, već samo
iskustvom, a na molbu ljudi koji su patili i bili bolesni i
kojima niko nije mogao da pomogne, lečio sam
hroničnu malariju, paralizu, reumatizam, teške oblike
tuberkuloze, čir na želucu, dvana-estopalačnom crevu,
rak želuca, dizenteriju, astmu, ekceme, srčane bolesti,
anginu i grip, glavobolje, slepo crevo, vene-rične
bolesti, kokošije slepilo, trahomu i druge bolesti.

Tokom 16 godina takvog čelicenja nijednom nisam

bio bolestan. Činjenice i dostignuća mog celicenja
proveravali su nemački profesori i generali za vreme
Drugog svetskog rata, kada sam bio uhvaćen za vreme
okupacije Donbasa. Alija im ipak nisam ništa otkrio i
ništa nisam govorio o svojoj metodi. Ove činjenice su
poznate čak i Državnom rostovskom institutu,
profesorima N.N. Kurčakovu i A.B. Koganu, kod kojih
sam bio na ispitivanju od 1935. godine. Osim toga, što
mogu da potvrde mnogi očevici, sve to mogu u svako
vreme da ponovim.

39
 Moj metod prekaljivanja

Lično sam otkrio i istražio na mnogobrojnim

slučajevima isceljenja, da se sve sile i sposobnosti, koje
sam smelo demonstrirao i koristio, nalaze i u svakom
čoveku skrivene - čak i kod bolesnih, koji godinama leže u
postelji, u krajnje nemoćnom i bespomoćnom stanju.
Takođe i to da mnogi ljudi prirodno, i sa mnogo
podesnijim i zdravijim uslovima života, poseduju još više te
sile i sposobnosti od mene. Samo, to ne znaju.

Moj metod prekaljivanja ne daje samo običnu otpornost

organizma na hladnoću i prehlade, već budi i razvija sve
unutrašnje skrivene zaštitne mehanizme organizma, zahva-
ljujući kojima čovek bez opasnosti, pa čak i u svoju korist,
može da izdrži sve neprijatne uslove, kao i da spreči i pobedi
svaku bolest, uključujući zarazne, pa čak i one čiji uzroci još
nisu sasvim istraženi.
Najvažnije u mojoj metodi nije obično postepeno navika-
vanje organizma na neprijatne spoljašnje uslove, i to nije
sistem fizičkih vežbi i njihovog uticaja na organizam, stoje

40
malo efikasno, već psihotehnički načini probuđenja,
razvoja i svesnog upravljanja unutrašnjim silama i
sposobnostima nervnog sistema, posebno njenim
rezervnim silama i mehanizmima zagrevanja i
imuniteta.
Najvažniji od tih psihotehničkih načina
prekaljivanja po mom metodu, jeste način direktnog
probuđenja i aktiviranje svih tih sila i mehanizama. Jer,
oni već postoje, već su spremni u svakom čoveku, samo
su zakočeni i duboko skriveni; čove-ku nisu poznati, pa
se zato i ne potčinjavaju njegovoj volji i svesti.

Dalje prekaljivanje se sastoji u uređenju tih

mehanizama, oslabljenih i poremećenih zbog
neznanja i besmislenog načina života. Zatim, u
njihovom potčinjavanju svesti i volji, putem
sistematskih vežbi; u razvijanju, jačanju i punjenju
samim tim mehanizmima, korišćenjem različitih
načina, uslova i sila Prirode, kao i u otkrivanju novih, još
nepoznatih skrivenih sila našeg organizma i
Prirode.

Kurs prekaljivanja traje godinu dana, ali prvi

presudni uspesi mogu se postići za 30 sati, ponekad čak
i odmah.
Moj metod prekaljivanja pogodan je za svakog ko
hoće da stekne i zadrži nenarušivo zdravlje. Ali, jedan
čovek može da uspe odmah, drugi za pola godine rada
na sebi, a treći tek za godinu dana.

41
 Kurs trenutnog prekaljivanja

Kurs trenutnog prekaljivanja ne mora da bude

uspešan za svakog, ne u svakoj situaciji, i ne u svim
uslovima. Da bi bio uspešan, potrebno je:

- da čovek u tom trenutku ne bude fizički i duševno bo-

lestan, pijan i zaokupljen nečim drugim.
- da čovek zna za mogućnost prekaljivanja, zna da u
njemu postoje skrivene sile i veruje da ih može probuditi, da
ću ja, Ivanov, ili neko od mojih učenika, moći da ih u njemu
probudi. Neophodno je da on strasno ka tome teži.
- da čovek poseduje odlučnost i snažnu volju za preka-
ljivanje. Od tog trenutka zauvek mora da prestane sa upo-
trebom vina, alkohola, duvana i svih narkotika i drugih
preterivanja.
- da čovek bude otvoren za to, bez ikakvog, čak i nesves-
nog obmanjivanja i sumnje unutar sebe.

42
 Pre svega, hvatam čoveka desnom rukom za njegovu
desnu ruku, približavam se svojim levim obrazom njegovom
levom obrazu, prislanjam grudi na njegove, tako da se moje
srce nalazi preko puta njegovog srca. Pri tom mu govorim:
"Želim da zadobiješ moje lično zdravlje, a tvoju bolest
preuzimam na sebe". Molim čoveka da razmišlja o meni, i
na taj način uspostavljamo kontakt, koji ne srne da se prekida.

Posredstvom prenošenja svoje volje na daljinu, kao nevid-

ljivim radio talasima, svoju misao bacam prvo u visine, u samu
dubinu Vasione, a zatim dole, u dubinu vode i zemlje, zatim
prema svim uvređenim živim bićima u prirodi, a zatim u
samog čoveka. Prodirem u njegov organizam svojim unutraš-
njim pogledom i osećajem, započinjući od velikog mozga i
do prstiju ruku, nogu, srca, pluća, i kroz sve druge organe,
osim želuca, na koji čak ne treba ni misliti.
Prodirući svojim unutrašnjim vidom i osećajima u
organizam čoveka, posebno u njegov nervni sistem, kao
električnim tokom budim njegove skrivene snage i zaštitne
sposobnosti.
Posle toga puštam mu ruku i molim ga, ukoliko se
nalazimo u prostoriji, da izađe na čist vazduh, a ukoliko se
nalazimo napolju, tada može odmah - da podigne lice, tri
puta udahne i izdahne vazduh uzdignute glave.
Ćovek, uradivši to, može smelo da ode, i u bilo kojim
uslovima ništa mu neće naštetiti.
43
 Posle trenutnog kursa prekaljivanja, ukoliko se
pridržava svih uslova, čovek će sačuvati i razvijati svoje
mogućnosti i moći svakim danom sve više i više, tokom
celog života. Cak i u slučaju da se takav ritual sprovodio
leti, on može hrabro da hoda i zimi, po jakom mrazu.
Pri tom ne samo da neće izgubiti zdravlje, već će,
naprotiv - sve više jačati zaštitne sile svog organizma.
Ljudi starijeg uzrasta, koji pate od poremećaja
zdravlja i snage, i koji nemaju čvrstu veru i volju, mogu
da se očeliče samo posle posebnog režima i dužeg rada
nad sobom.

44
 Tridesetčasovni kurs
prekaljivanja

Tridesetčasovni kurs prekaljivanja počinje tako

što prethodno:

- Čovek koji želi da prođe kurs pomoću mog

učešća, obećava mi da me neće ni u čemu obmanjivati i
da će do kraja raditi sve što ga budem zamolio.

- Zatim počinjem da ga obučavam, raspitujem

se za njegove bolesti, poroke, način života, osluškujem
mu srce i pluća, osmatram vidljive bolesne promene na
njegovom telu, posebnu pažnju obraćam na ono na šta se
sam žali, ali se pri tom trudim da shvatim šta se iza
svega toga krije, ili ispod čega se skriva koren zla koji
slabi organizam i izaziva bolesti za koje ni sam bolesnik
možda ne zna. Tako sa svih strana istražujem svakog
čoveka zasebno, sve dok ne shvatim i ne odredim
svakome poseban pristup i plan rada.
Bez obzira Što je svakom čoveku potreban
poseban pristup, dalji rad mora da ide sledećim
redosledom:

45
 1) Obraćam se čoveku sa molbom da prestane da
puši. Ukoliko pjje, treba da prestane, i ne srne da se
prepušjta razvratu. Takođe, da se za vreme kaljenja
uzdrži od svih dela i strasti koje mogu da ga premore,
progutaju i odvuku na stranu; mora da harmonizuje
sebe, da usredsredi svu svoju pažnju i energiju na
prekaljivanje i izlečenje.

2) Zatim mu se obraćam sa sledećom molbom:

da pronađe među bolesnima koji ga
okružuju^rornjšjiiog čovekakomejezaista potrebna
pomoć, i da mu da neku stvar, novac, ili namirnicu, bez
osuđivanja i žaljenja. Ko to ne uradi - taj ne treba ni sebe
da dobije, i ništa od mene neće dobiti. Onaj ko nema
ništa da da, tome se ne sudi, i on mora svoje da dobije.

3) Kada čovek časno ispuni moju molbu, određujem

mu sledeći režim, i molim ga da ga ispuni, čime i
počinje sam kurs:
Na dan koji odredim, ne srne da koristi nikakvu
hranu ni piće, mora da zadrži vršenje fizioloških
potreba, i da ne izbacuje pljuvačku. Ujutro i uveče,
pre spavanja, da opere ruke i noge u hladnoj vodi, i dok
sve to čini, da sve vreme misli na mene.
Ja ću se i sam tog dana takođe pridržavati istog
takvog režima, neprekidno razmišljajući o njemu,
pretražujući svojim unutrašnjim vidom i osećajima po
ćelom njegovom

46
organizmu, posebno po nervnom sistemu, srcu i
plućima, i po mestu gde se nalazi koren njegovih
bolesti i slabosti;

4)Te noći on može mirno da spava, a ja nastavljam

sve vreme da razmišljam o njemu, i da radim u
njegovom organizmu.

5) Ujutro, posle buđenja, posećujem ga, raspitujem se

za njegovo stanje i molim ga da nastavi dati režim do
ručka. Takođe se i sam pridržavam istog režima, i
nastavljam da razmišljamo njemu.

Ceo ovaj režim iskušenja svaki čovek obično izdrži

bez teškoća, što znači da ima snage da postigne neke
rezultate. Covek koji ne izdrži ovaj režim, ili koji želi da
me obmane, ništa ne dobija, i ja prestajem da se njime
bavim.

6) Covek koji izdrži ceo režim do ručka drugog dana, pre

ručka mora da izađe na čist vazduh i uradi tri duboka
udaha i izdaha, tj. da podignute glave uvlači vazduh
kroz nozdrve odozgo do grla. Misaono treba da moli
Prirodu da mu podari život i zdravlje kakvo je i moje, a
mene ne treba ništa da moli.
Posle ovog režima može da pređe na normalan režim,
da uzima svaku hranu, piće i dr., ne plašeći se nikakvih
posledica.

47
 Uradivši sve to, čovek se već oseća drugačije i ne
treba da se plaši Prirode i svojih bolesti. Ali, da bi se snaga
i zdravlje dalje poboljšali, mora da nastavi svakodnevno
da pere noge, po tri puta da udahne i izdahne, i da sve
to vreme misli na mene.
Da bi još više okrepio i razvio svoje prekaljivanje,
čovek treba i ubuduće jednom nedeljno da sprovodi
ovaj isti režim i procedure.

48
 Ceo, godišnji kurs prekaljivanja

Tokom godišnjeg kursa prekaljivanja svako ko želi,

čak i nemoćni i bolesni, mogu ne samo da se izbave od
svojih bolesti, da okrepe zdravlje, steknu imunitet za
nove bolesti i potpuno se očeliče za štetne uticaje
neprijatnih uslova, već i da razviju i provere otpornost
organizma u svim situacijama i u svim vremenskim
uslovima. Osim toga, čovek može praktično da upozna i da
nauči kako da za svoje zdravlje i u svoju korist iskoristi
različite uslove i sile Prirode: vazduh i vodu, zemlju,
atmosferski elektricitet, posebno kišu, hladnoću, sunce,
vetar, grad i sneg. Godišnji kurs treba počinjati obavezno s
proleća, kada se budi i oživljava ćela priroda. U Rusiji je
to od 25. aprila.

I Ceo kurs godišnjeg prekaljivanja sastoji se iz tri

dela:

49
 Pripremni deo:
Pripremni deo se malo razlikuje od
tridesetčasovnog kursa prekaljivanja.

Bez obzira što su ljudi različiti i njihovo stanje

takođe drugačije, stoje za svakog čoveka neophodan
jedinstven pristup i poseban način čeličenja, ceo kurs
ima i opšte crte, i u suštini jedan program, koji se sastoji
iz 12 etapa (po jedna etapa za svaki mesec).

Prvi mesec, pripremni, probni i popravni.

Molim čoveka da se potrudi da pronađe nekog

zaista siromašnog, i da mu da nešto od onog što ima,
bez žaljenja, i da mi saopšti šta mu je dao. Zatim mu
određujem sledeći režim za taj mesec:

1) Da svakog dana ujutro i uveče, pre spavanja, pere

noge u hladnoj vodi.
2) Da ne pije vino, ne puši, ne preteruje ni u čemu, da
se uzdrži od psovanja, igara na sreću, laži, hvaljenja i
dragih većih besmislenih strasti, da dovede u red
poremećene i poljuljane snage svog nervnog sistema,
svesti i volje. Sve to može lako da učini uz moju pomoć,
u slučaju da sam nema snage da se sa svojim porocima
izbori i dovede u red sebe i svoj život.
50
 3) Druge subote posle otpočinjanja režima,
potrebno je da sprovede poseban režim dvoipodnevnog
uzdržavanja od hrane, pića, sna i dr., kao prilikom
tridesetčasovnog kursa prekaljivanja. Za to vreme treba
da misli na mene. Ja na njega takođe, neprekidno
istražujući svojim unutrašnjim pogledom
i osecajima njegov nervni sistem i sve organe, budeći
skrivene sile njegovog organizma. Zatim uobičajenom
režimu dodajem vežbe disanja na svežem vazduhu,
najbolje nasuprot vetru.
4) Za to vreme i sam sprovodim isti takav režim, istražu-
jem svojim osecajima njegov organizam, proveravam ga, bu-
dim i ispravljam. Posle prvog dana, čovek oseća preokret u
svom stanju i sa velikim uspehom, željom i lakoćom nastav-
lja da praktikuje režim koji mu je određen.
5) Nakon toga treba da hoda bez kape na glavi u svako
doba.
6) Sledeće subote mu određujem još specifičniji program,
koji i ja sprovodim zajedno sa njim.
7) Poslednje nedelje u mesecu on sam treba da izabere
neki režim, i sprovede ga u toku tog dana.
8) Ja neprekidno pratim njegovo stanje.

51
Drugi mesec uspostavljanja jedinstva čoveka sa
zemljom i društvom.
Kao što su delovi čovekovog organizma jedna celina,
isto tako je jedinstven i organizam ćele sredine. Nijedan
organ ljudskog tela ne može normalno da funkcioniše i
bude zdrav i jak, ukoliko je njegova živa veza sa
Prirodom oslabljena i narušena. Zato se uspostavljanje
zdravlja i buđenje sila u čoveku ne odnosi samo na
uspostavljanje zdravlja i sila njegovog organizma,
već i na uspostavljanje živih veza i jedinstva sa
okruženjem i Prirodom. S obzirom da čovek ne živi kao
biljka i životinja neposredno i samo u Prirodi, već i u
ljudskom društvu, on mora, pre svega, da uspostavi
vezu između svog organizma i društva tako, daživot u
društvu jača njegovo zdravlje i snagu, da ga ne podriva
i ne narušava. Najvažnije od svega toga je:

1. Svaki čovek mora da nađe i da stvori za sebe

najpo-desnije uslove i mesto u životu, ali da se prema
uslovima u kojima se već nalazi, uvek odnosi bez
straha, odbojnosti i uznemiravanja.
Bez obzira u kakvom mestu čovek živi, on mora da
se oseća smelim i radosnim, da voli svoju domovinu.
Ljubav sjedinjuje i hrani energije života, a strah, kao i
odbojnost i mržnja, čupaju čoveka iz života, kao cvet iz
zemlje.

52
 2. Svaki čovek mora da pronađe odgovarajući posao i
da ga voli. Uopšte, svaki posao kojim se čovek bavi
mora da se voli, jer rad sa ljubavlju pruža snagu, a onaj
koji se obavlja sa strahom i odvratnošću, ugnjetava i
oduzima energiju. Ali, i neophodan i drag posao
takođe može da bude škodljiv ukoliko je loše
organizovan i nerazuman. Zato je potrebno ne samo
naučiti voleti svoj rad, već i naučiti raditi tako, da ne
podrivamo svoju energiju i ne nanosimo štetu svom
zdravlju.
U svakom zasebnom slučaju, u zavisnosti od
čoveka, ja mogu da mu pomognem da zavoli svoj
posao i da radi tako da ga on ne potkopava, već da mu
jača zdravlje i snagu.

0 sebi želim reći da sam čovek koji je razvijao na

samom sebi tu ideju: metod čeličenja i metod lečenja.
Jedno bez drugog ne cveta i ne živi.
Ja nemam veze sa tim, jer mene je obdarila Priroda.
Ona me je naučila kako se može živeti koristeći teške
uslove, da bi kao gospodari našli svoje mesto u prirodi,
kad za to postoji mogućnost. A svoje mesto je moguće
naći i učvrstiti svoje aktivnosti tako, da Priroda ne utiče
na čoveka negativno - to je bolest. Čovek ne treba da
teži da od Prirode ne dobije ni malu, ni veliku bolest,
već da u sebi samom učvrsti svoje sile i volju, i da
upozna načine i mogućnosti kako da ih iskoristi.
2.9.1951.
Porfirije Ivanov
53
 SISTEM PORFIRIJA
IVANOVA

Suština učenja Ivanova se nalazi u njegovih 12

poznatih saveta o tome kako ojačati i sačuvati svoje
zdravlje. Oni su poznati pod nazivom "Čedo". Upravo
je tom rečju Ivanov započeo obraćanje svojim
sledbenicima:
"Ti si prepun želje da doneseš korist ćelom
čovečanstvu. Zato se potrudi da budeš zdrav.
Srdačno te molim da primiš od mene nekoliko
saveta, kako bi ojačao svoje zdravlje".

54
 ČEDO

1. Dva puta na dan kupaj se u hladnoj prirodnoj

vodi, za svoju dobrobit. Kupaj se gde god možeš: u
jezeru, reci, kadi, tuširaj se ili polivaj. Postavljam ti te
uslove. Kupanje u toploj vodi završi hladnom.
Isceljujuća svojstva hladne vode poznata su ljudima
odavno. Sistem Porfirija Ivanova upio je u sebe narodno
iskustvo, na njegovoj osnovi je ponikao. O
jedinstvenosti njegovog sistema se zaključuje po
svesnom odnosu prema Prirodi i prema sebi samom,
kao njenom delu. "U Prirodi postoje tri živa prirodna
tela: vazduh, voda i zemlja", od kojih zavisi ceo život na
planeti. Taj sistem uči da se u Prirodi ne voli samo
"dobro i toplo", već i "hladno i loše", tada se sve u životu
postiže "lako". "Loši i hladni" uslovi su naterali čoveka
da živi večno, a eto, toplo i dobro prisilili ga da umre",
govorio je Ivanov. Ispostavlja se da "hladnoća leci
bolesti svih vrsta: među svim lekovima, to je prvi
lek".

"Celičenje hladnom vodom donosi veoma veliku

korist; to budi centralni nervni sistem. Ujutro i uveče se
treba kupati
55
u hladnoj vodi: kad ustanes iz postelje, odmah se lati
hladne vode-okupaj se,azatim kreni na posao. Isto tako
radi i uveče. Ljudi, probudite se i poslušajte taj moj
savet - to je jednostavno, prirodno samolečenje. Voda
je snaga. Hladna voda je živa, prirodna, ona je
svemoćna, ona pomažetelu da iznutra stvori toplotu: ne
onu toplotu koju stvara bundajli odeća, već toplotu
koja se već nalazi u našem telu, Uj&joj postoji tok,
struja. Ona nam daje sve, ona pomaže čoveku da bude
razuman".
Polivanje treba početi od glave, jer je "mozak
domaćin tela". Dovoljne su 1-2 kante vode; efekat
buđenja koji stvara voda dostiže se samo u prvom
trenutku polivanja. Ivanov govori da tada dolazi do
"snažnog buđenja nnomentalnog ozdravljenja
"centralnog nervnog sistema". Posle ozdrav-
ljenja"centralnog nervnog sistema", sve bolesti koje
postoje, iščezavaju. Dejstvo hladne vode
načovekovorganizammora da bude kratkotrajno -
upravo to "stvara u telu unutrašnju prirodnu toplotu".
Posle polivanja hladnom vodom, ne preporučuje
se trljanje; telo se može blago osušiti peškirom, a
najbolje je pustiti da se samo osuši na vazduhu,u
pokretu.Ukoliko imate vremena, posle polivanja se telo
može izmasirati. Veoma je korisno polivati se u prirodi,
stojeći bos na zemlji ilisnegu. U tom slučaju telo se
nalazi istovremeno na zemlji, u vazduhu i u kontaktu sa
vodom, što je veoma važno za ozdravljenje
organizma. U otvorenom prirodnom bazenu kupajte
se
56
mirno, jer voda ne voli nagle pokrete, po mogućnosti
opuštati telo. Toplo kupanje (1-2 puta nedeljno)
obavezno završite hladnim. Ne treba se plašiti hladne
vode - prilazite joj^ ljubavlju, tada će vam ona dati
zdravlje: "S kakvim mislima se zanosiš, to ćeš i dobiti".
Hladna voda pomaže praktično svima. Za decu je
najvažnije - hladna voda. Hladnoća unosi u telo
hormon zdravlja."

2. Pre ili posle kupanja, a ukoliko je moguće i za

vreme kupanja u prirodi, stani bosim nogama na
zemlju, a zimi na sneg, bar 1-2 minuta. Udahni kroz
usta nekoliko puta i u mislima se pomoli Prirodi za
svoje zdravlje i zdravlje svih ljudi.

"Zemlja je živi tok, po kome se može hodati bosim

nogama. Zemlja je učinila da stojimo na nogama, ona
je večno živa. Ljudi se plaše hladne vode, vazduha -
takođe, a zemlja ih kažnjava svojom snagom.
Resio sam da koračam bosim stopalima po zemlji, da
bih se naelektrisao. Da bih nakupio te sile, i da bih tim
silama vladao".
Ivanov, koji je 50 godina hodao po prirodi polunag i
bos, sada nam govori: "Dete, stani na zemlju ili sneg
bosim nogama bar 1-2 minuta; ne boj se, biće ti
dobro!"
"Sneg je klimatski dar prirode. Kada prvi snežić pada,
on probuđujuće deluje na sve: kada se sa ljubavlju
približiš, to i jeste snežno probuđenje. lb nije obmana,
već čista istina. Da
57
to nisam lično svojim telom osetio između sebe i Prirode,
ne bih napredovao prema njenoj dobroj i pozitivnoj
strani".

Ne propusti prvu oluju, prvi sneg - "on je snažan kao

što ništa drugo nije". Hladnoća mobiliše zaštitne sile
organizma".
"Najvažniji je - vazduh, on je živ. Sva snaga je u
udahu i izdanu, ali to niko nije osvestio. Čist vazduh,
dubok udah i izdah trenutno bude centralni nervni
sistem. Potrebno je visoko uzdignute glave, odozgo,
potpuno uvlačiti vazduh kroz grlo. On odozgo pada.
Obavezno ga treba progutati kao da smo ga se siti najeli.
Vazduh je besmrtni azot, a u azotu je sav život.
Stojeći bos na zemlji, treba podignuti lice,
udahnuti vazduh, zatim ga progutati, zadržati disanje i
izdahnuti kroz usta. Uradite tako tri puta. Za vreme
udaha, u mislima zamolite Boga za svoje, i zdravlje
drugih ljudi.
Disati na taj način možete u svim uslovima, na
svakom mestu, ali obavezno svom dušom i srcem.
U prirodi postoji zakon molitve - taj evolucioni
zakon glasi: "Evolucija ne primorava, ona moli i
preklinje čoveka da on uradi taj posao".
Za vreme praktikovanja se mogu pojaviti
povremena pogoršanja, "erupcije" bolesti. Ne treba
se toga plašiti. Potrebno je nastaviti sa polivanjem još
intenzivnije, 3-4 puta na dan, posebno na visokim
temperaturama, stojeći bos na

58
zemlji, češće disati kako je napisano gore. Za vreme
disanja, prilikom gutanja vazduha, možemo ga u
mislima usmeriti u bolesno mesto kao da
"umotavamo" to mesto vazduhom. "Dišikrozobolelo
mesto". "Hladna voda budi, vazduh svuda prodire,
zemlja prihvata".
Ponekad se na koži mogu pojaviti zagnojenja,
perutanje, rane. Toga se ne treba plašiti. Postepeno će
se organizam naviknuti na loše uslove. Pokažite volju,
strpljenje i veru -zbog zdravlja se treba potruditi.
Ivanov je govorio ljudima: "Priroda naplaćuje zdravlje
skupo, i daje ga po zaslugama. Svoje zdravlje potrebno
je zaslužiti delima, i ničim drugim". "Pomoću molitve,
pomažem da se menjaju prirodni uslovi".

3. Ne upotrebljavaj alkohol i duvan.

"Taj naš kapriciozni postupak nas sve osuđuje na

smrt". "Vino i duvan uništavaju čovekovo telo... Ko puši i
pije, svoje srce rđavim čini, naročito ako se čelici".
"Pušenje je fizička bolest".
Alkohol i duvan su narkotici, oni čine čoveka
zavisnim, uništavaju njegov organizam, a pre svega
mozak. Sistem Ivanova je usmeren upravo na buđenje
čovekove svesti.
"Štetnost pušenja je davno dokazala medicina, ali
ljudima nedostaje energija da mobilišu svu svoju volju i
da odbace tu štetnu naviku".

59
 Kada se pojavi želja za pušenjem ili pićem, potrebno je
udisati odozgo, kroz grlo, i time se "zadovoljiti", obraćati
se I Bogu sa molbom da da snagu da se pobedi ta bolest.
Uglavnom se čovek okreće alkoholu i pušenju zbog nemoći,
da bi se opustio, otklonio napetost, kada želi da pobegne od
rešenja problema i situacija za koje nema snagu da ih pobedi. I
zato plaća onim najvrednijim čime gaje nagradila Priroda.
Praktikujući sistem Ivanova, čovek će naučiti da
otkloni napetost i umor pomoću prirodnih sredstava,
imaće snagu i znanje da se suprotstavi teškoćama.
"Umeće življenja sa teškoćama".

Onaj koje prošao sva iskušenja,

Prekalio se u odvažnosti, I dobro
pronašao U lošem koje je
preživeo, I saznao šta znači sreća
Toje pravi čovek:
Častan, odvažan i jednostavan -
Svaki čovek mora biti takav.

60
4. Potrudi se da se bar jednom nedeljno izdržiš bez hrane i vode
od petka uveče (18-20 h), do 12 sati u nedelju. To su tvoje
zasluge i tvoj spokoj. Ukoliko ti to je teško, tada "izdrži" bar 24
časa.

"Mi smo navikli da halapljivo i mnogo jedemo bolju

hranu, navikli smo da preterujemo u jelu. Ivanov je u Prirodi
pronašao mogućnost da 42 sata nedeljno svesno izbegava
hranu i vodu. Radi rasterećenja želuca, dozvoli svom organizmu da
predahne. To je izabrano vreme. Rasterećivanje mora da se
odvija svesno.
Ne žuriti, već čekati strpljivo. Bez strpljenja ništa nećete
uraditi. Svesno strpljenje nije potrebno samo da bi se postigao
određeni cilj, već radi svega ostalog. To nije strpljenje u
gladovanju, već u zdravlju. Mi to radimo zarad našeg života".
Na početku, dok se organizam ne privikne, može se po
javiti fizička slabost, vrtoglavica, suva usta i dr. Toga se ne
treba plašiti, već što više boraviti na vazduhu, češće disati ka
ko je gore opisano, stojeći bos na zemlji, što više se polivati
hladnom vodom. Svi neprijatni osećaji će postepeno iščeznu
ti.
Za to vreme ne treba uzeti ni kapi vode. Neophodnu vodu
čovek će dobijati kroz disanje i putem kože, kroz polivanje. Ali
najvažnije je da čovek za to vreme uči da svesno izdrži bez
hrane i vode.

61
 "U vazduhu koji čoveka okružuje, nalazi se hrana -
to je - etar, koji se kreće sa vazduhom i prodire u
ljudski organizam. On je uslov života. Ivanov je to
pronašao i praktično izveo. A unutar organizma je
izuzetno dobro - nije mu potrebna nikakva hrana: u
njemu je ogromna količina hrane. Vazduh-to je sve!".
Ukoliko pristanete na svesno trpljenje 42 časa,
nemojte odustajati.
Kad se bolest pogorša, poželjno je da, osim jačeg
polivanja, izdržite bez hrane i vode od 1-3 dana.
Kod dece trajanje svesnog uzdržavanjazavisi od
njihovog uzrasta i svesti. Dete ne treba lišavati hrane
ukoliko njegova svest na to nije spremna, i traži da jede.
A za vreme bolesti, naprotiv, ne treba ga hraniti na silu.
Dobro, je ukoliko dete može da izdrži bar 24 časa.
Uglavnom, svesno uzdržavanje kod dece je sledeće: do 10
godina - od petka uveče do 12 sati u subotu, od 10 do 16
godina - 24 časa, tj. od petka uveče do 18 sati u subotu, od
16 godina - može svesno da se uzdržava od hrane i vode
42sata,tj.od petka uveče do l2 sati u nedelju.

5. U12 sati, u n cd ulju, izađi u prirodu bos, i nekoliko

puta dišiimisli kako je gore opisano, To je praznik tvog
tela.Posle toga možeš jesti sve što ti se dopada.

"Pre jelaprošetaj bos po zemlji, podigni lice i udiši

odozgo vazduh potpuno, kroz grlo.

62
 Ova vežba disanja omogućava dobru razmenu materija.
Ukoliko tokom svesnog uzdržavanja ne uništavaš
Prirodu, ona ti izlazi u susret i pomaže ti, dajući ti snagu
strpljenja. Zato je to tvoj praznik i tvoja pobeda nad
sobom.
Disanje pre jela omogućava da jedemo sve što
želimo, ali "jesti sve nije mačji kašalj". Treba znati jesti
sve, ničega se ne gaditi i ne birati. "Jedi sve, kao svi
ostali".
Ideja Ivanova nije u tome šta da se i kako jede, već
treba učiti kako opstati bez hrane, naučiti da se crpi
snaga iz vazduha, vode i zemlje: "Nije stvar u tome da
Prirodu ne treba uznemiravati, već naterati svoje telo na
napor".

6. Voli Prirodu koja te okružuje, ne pljuj oko sebe i

ništa ne ispljuvavaj. Navikni na to - to je tvoje zdravlje.

"Želim da kažem nešto o prirodi. Priroda je naša

majka, ona nas je rodila, ona nas je donela na svet, da
bismo živeli. Pošto nas je stvorila, mi smo dužni da
joj se, kao Majci, zahvalimo. Međutim, mi njoj ne
verujemo, čak nećemo da shvatimo da u Prirodi postoje
sile koje sve mogu da učine! Priroda razume svoje
delo".
Sta se dešava? Mi pljujemo u lice Prirodi, našoj
Majci. Prvo pljujemo u vazduh, a zatim taj vazduh
udišemo. "Ništa ne ispljuvavaj te iz sebe", tj. ne šmrkati,
ne iskašljavati se, već sve gutati, jer to je proizvod
borbe tvog organizma sa bolešću". Takva
samokontrola pojačava zaštitne snage
63
organizma. Organizam je jedinstven sistem koji je
Priroda mudro stvorila. Ljudi koji ništa iz sebe ne
ispljuvavaju, izbavili su se od najrazličitijih bolesti,
prehlada: angine, bronhitisa, upale pluća, pa čak i
tuberkuloze, kao i teških bolesti rudara - silikoze.
Vremenom će te izlučevine prestati da se stvaraju ako
budemo revnosno sledili ova pravila.

7. Pozdravljajte se sa svima uveki svuda, posebno sa

starijim ljudima. Ako hoćeš da budeš zdrav - pozdravi se
sa svima.

"Svi smo mi ljudi podjednaki pred Prirodom,

znači, moramo da se sa uvažavanjem odnosimo jedni
prema drugima. Kada se susrećete sa nepoznatim
ljudima, starcima i
V

staricama, uvek treba ljubazno da ih pozdravite. Sta

time postižemo? Svojim recima privlačimo dobro ka
nepoznatima, da bi znali da nisu zaboravljeni.
Vi ćete takođe dobiti dobro od Prirode. Danas to
činiš, a sutra ćeš na račun toga živeti".
Ivanov savetuje da se ljubaznost pokaže prema
svim ljudima (tj. ne birajući), pomoću naglas
izgovorene reći "Zdravo". "Posebno ljudima starijeg
doba", jer oni više od drugih imaju potrebu za
podrškom putem lepih reci.
Još od pamtiveka su se i nepoznati ljudi prilikom
susreta obavezno pozdravljali, tj. poželeli bijedni
drugima zdravlje. Pozdravljati se treba "dušom i
srcem", To će ti otvoriti srce i ljubav prema drugima.
64
 Kada se pozdravljate, u isto vreme pobeđujete u
sebi gordost, neljubaznost, sujetu, otuđenost,
izolovanost.
"Najvažnije je pozdravljati se sa ljudima. Ukoliko se
ne budeš pozdravljao, kakva je to onda ljubav, kakvo
je to prijateljstvo među ljudima?

Vaše je da to uradite, a oni kako hoće".

8. Pomaži ljudima onoliko koliko možeš, posebno

siromašnom, uvređenom, onome kome je to

neophodno. Čini to s radošću. Odazovi se na

njegovu potrebu dušom i srcem. U njemu ćeš

pronaći prijatelja i doprinećeš miru u Svetu!

"Nauči da svaku stvar činiš sa radošću, i dok to ne

naučiš, smatraj da i ne umeš daje činiš".
"Zbog našeg neznanja, život nam teče uzburkano:
kod mnogih ljudi su ti nedostaci vidljivi. A mi gledamo
sa strane i ne pomažemo onome kome je potrebno,
bolesnom. Treba obratiti pažnju na siromašne ljude,
potrebno ih je razumeti, treba im pomoći. Da bi
pomogli čoveku, potrebno je znati kome i zbog čega, i
na koji način. Pre nego što pomognemo drugima, treba
naučiti pomagati samom sebi."
"Zato što činiš dobro, nećeš ničim biti kažnjen od
Prirode, i vratiće ti se samo dobrim".
 V I__

"U životu treba svima biti od koristi. Živi sa

neprekidnom željom da ljudima činiš dobro, a kada si
učinio, nikada to ne pominji, već požuri da uradiš
još više".

9. Pobedi u sebi pohlepu, samodovotfnost,

gramzivost, strah, licemerje, ponos. Veruj ljudima i
voli ih. Ne govori o njima loše i ne uzimaj k srcu
loša mišljenja o sebi.

"Postoje dobri ljudi, postoje loši, ali svi oni imaju

ponos - ponos koji smeta čoveku u životu.
Gordost je velika; ona je među ljudima rodila mnogo
zla: netoleranciju, odbijanje da se drugome popusti. Ona
je uzrok mnogih nevolja, posebno u odnosu sa
bliskim ljudima. Ponosan čovek ne može da bude
zdrav. "Najvažnijeje - voli ljude". "Ponašaj se prema
ljudima ljubazno i skladno, načini iz neprijatelja
prijatelja". "Ljubazna molba i neprijate^a ubija".
Priroda je sve ljude stvorila jednakima, svi ma je
dala istovetno pravo. Ali mi smo navikli da kroz
život idemo polazeći "od sebe", sve merući na
sopstvenoj vagi, po svom shvatanju, tj., sudimo
subjektivno. Svaki čovek ima svoj individualni
karakter, i treba ga prihvatiti takvim kakvim ga je
Priroda stvorila. Osuđivanje je veoma štetno za obe
strane: loše je i za onog ko osuđuje, i onog koga osuđuju.
"Ne poželi drugome ono što i sebi ne bi poželeo".
Izbegavaj da budeš izvor zla, ispoljavaj strpljenje i
ljubaznost - i pobedićeš u sebi
66
tog neprijatelja. Razum sve pobeđuje. On pobeđuje i
strah u svim njegovim manifestacijama: strah od bolesti,
strah od smrti i dr. Strah je veoma destruktivan, on jako
slabi zaštitne sile organizma čoveka i njegovu volju.
Ne treba se plašiti svojih poroka, već ih mudro i strpljivo
pobeđivati. Da se s tim izboriš, pomaže ti kaljenje-
vežbanje, koje jača duh i srce čoveka. Ono će ti
pružiti istinsko zdravlje, a bez "zdravlja duše i tela
ništa ne dobijaš".
Rad na duši je najteži, ali i najradosniji.

10. Oslobodi se misli o bolestima, fizičkih slabosti,

smrti. To je tvoja pobeda!

"Mi imamo jednu manu: bolesni smo. Kada je

čovek bolestan, on ima jedan nedostatk - i to kakav
nedostatak -smrtni".
Ne treba misliti o bolestima, već o zdravlju, jer
misliti o bolestima razvija u čoveku sumnju, strah, i bolest
jača u svesti, što znači, i u telu. Zato je neophodno
mobilisati sve snage i volju za pobedom nad bolešću.
"Bolest ne smemo da puštamo u telo!" Takođe, ne
treba zaboraviti da se ne "igra bolest čovekom, već
čovek bolešću". Molitve Bogu će vam u tome pomoći.
"Ja se ničega ne plašim, smrt ne priznajem, jer ona,
kao takva, u Prirodi ne postoji. Smrt - to je čovek,
prirodno naoružan i zavisan od nje".
67
11. Misli ne odvajajod svojih dela. Pročitao si - dobro. Ali
najvažnije je - čini!

Sistem Ivanova može biti pravilno shvaćen samo ako

ga čovek praktikuje, kada počne da usmerava svoje
bolesno telo ka zdravlju, um - ka stvaralaštvu, srce - ka
služenju dobroti i miru.
"Činite dobra dela, i Priroda vas neće napadati.
Ti ispravni postupci su i opisani u pravilima
"Čeda".
"Ja nikoga ne teram da to radi, ali vas molim:
svejedno je potrebno bar da pokušate da pođete tim
putevima, Jednom probati - znači, treba raditi! Ovo
usmeno učenje treba znati napamet, a u glavi zadržati,
i misliti da svakog dana to treba i činiti. To je tvoj
praktičan rad, negovanje samog sebe, jer ti možeš da
živiš bez prehlada, bolesti. Tebe će taj postupak učiniti
svesnim, postaćeš novi čovek u Prirodi.
Ovo učenje treba da prihvate svi: i oni kojima je
potrebno, i oni koji su bolesni. Svi ljudi stoje u redu.
Ivanov viče ćelom svetu, ćelom čovečanstvu, da živeći u
Prirodi moramo da budemo nezavisni od Prirode. Ne
treba da živimo na račun tuđeg dobra - hajde da
pokušamo da živimo na račun samih sebe. Tb će biti
dokaz, to će biti čudo!"
"Koliko veruješ, toliko ti se i pruža. Ali VERA bez
dela je mrtva".

68
12. Pričaj i prenosi iskustvo ovog dela, ali se ne hvali i
uzdiži time. Budi skroman

Sistem Ivanova je rezultat njegovog

pedesetogodišnjeg iskustva u Prirodi. On je jedinstven
i nedeljiv, kao i sama Priroda. Zato ga treba raditi u
celini, ništa u njemu ne menjajući radi svoje
udobnosti, i ništa ne dodavati.
Pričajući drugima o njemu, neophodno je prenositi
samo svoje iskustvo, pri tome imajući u vidu
spremnost čoveka. Ne treba nikoga nagovarati,
nametati bilo šta, mamiti.
"Pre nego što počneš da praktikuješ moj Sistem
čeličenja, dobro razmisli: zbog čega to činiš?"
"Sa Prirodom uvek treba biti u zajedništvu i sa
njom održavati neraskidivu vezu. Potrebno je imati
ljubav prema Prirodi, ali ne kapricioznosti
negodovanje: jednomje dobra, a drugi put loša. Sve je
dobro. Među njima će se tada prekinuti borba za
prevlast, ko će koga nadvladati, i ostvariće se
prijateljstvo i ljubav među ljudima, međusobno čuvanje.
Kad se ljudi međusobno zavole, rata više neće biti. Eto
šta ćemo dobiti od Prirode: zatvori i bolnice će
nestati".
Novom čoveku sa čeličnom snagom neće biti
ništa i nikada potrebno. Tada će i moći da se kaže da
sam ja, čovek -postao nezavisan".
"Želim ti sreću i dobro zdravlje"
Ivanov Porfirije Kornejevič

69
Hvala treba reći Prirodi: vazduhu, vodi I
zemlji Priroda me je sačuvala,

Da nije bilo Prirode, davno

bih bio prigrabljen,

Da bi seprožlveo takav život

potrebno je hiljadu puta
umreti
 Tajne lekovito-ozdravljujućeg
prekaljivanja

Danas imamo zadatak - preživeti, po svaku cenu

preživeti. Niko u tome ne može da nam pomogne bolje
od nas samih. Osim zvanične medicine, postoji i
prirodna.

Ako hoćeš da budeš zdrav - čelici se! U toj krilatici

leži spasenje. Jer čeličenje suncem, vazduhom i vodom
odavno se smatralo najvažnijim sredstvom za jačanje
zdravlja. Još su stari Sloveni praktikovali sunčane
procedure. Videvši njihova preplanula, snažna tela,
koja se ne plaše hladnoće i toplote, ljudi su govorili:
"Sunce je izvor života".

Staje pomagalo našim precima da maksimalno

iskoriste isceljujuću moć sunca? Ispostavilo se da su to
fizička aktivnost i biljke. Prosudite sami. U tim
vremenima ljudi su satima ležali na pesku i nisu tražili
uvozne kreme za preplanulost. Sunce je delovalo na
obnaženo telo u toku kretanja: pri hodanju, trčanju,
skokovima. Danas su naučnici ustanovili da sunce
pojačava imunitet i otpornost organizma na
neprijatne faktore spoljašnje sredine: ono jača nervni
sistem,
71
tiroksina, povećavaju osetljivost tkiva na takve
hormone omogućava stvaranje pigmenta menina i
vitamina D u koži, stimuliše razmenu materija i
cirkulaciju.
Zato je čeličenje u svojoj suštini - osposobljavanje
organizma za primanje uticaja različitih temperatura.
Mehanizam čeličenja je povezan sa ćelijskim i vezivnim
procesima,
saradomvegetativnogsistema,saendokrinomregulacijo
m. Očeličen na hladnoći, ogranizam prerađuje više
hormona koji uzimaju učešće u procesu stvaranja
toplote, uglavnom. Prilikom čeličenja, primećuju se
neke morfološke promene na kožnom pokrivaču:
zadebljava se rožnati sloj kože, što smanjuje osetljivost
njenih receptora na hladnoću.
Uverite se da vam je čeličenje životno neophodno.
Istina, za to će biti potreban napor, snaga. Svestan odnos
i duboka zainteresovanost za čeličenje stvaraju
neophodno psihičko raspoloženje koje obezbeđuje
željeni efekat. se u koru velikog mozga, a od njega ka
svim organima.
Lekoviti faktori prirode počinju sve više da ulaze
u kompleks lekovitih mera, koje se koriste u lečenju
mnogih bolesti. Oni nalaze veliku primenu kod
zdravih ljudi za jačanje organizma, njegovo čeličenje,
povećanje životnog tonusa i radne sposobnosti.
Faktori spoljašnje sredine deluju na organizam
kroz temperaturne nervne završetke -
termoreceptore, koji se nalaze u kožnom pokrivaču i
sluzokoži disajnih puteva. Uzbuđenje koje se
pojavljuje u termoreceptorima prenosi
72
Prirodni spoljašnji nadraživači poboljšavaju
mikrocirkulaciju, treniraju termoadaptivne
mehanizme, usavršavaju procese termoregulacije i
čine organizam otpornijim na neprijatne uslove
spoljašnje sredine. Zato razumno sistematsko korišćenje
isceljujucih svojstava vode, vazduha, sunca, šume, treba
da bude prirodna potreba čoveka.
Međutim, prirodni faktori imaju prijatan uticaj na
organizam samo ukoliko se strogo i znalački
pridržavamo osnovnih pravila prilikom primene. U
suprotnom, oni mogu biti neprijatelji zdravlja.
Isceljujuće sile prirode namenjene čeličenju
organizma i povećanja njegove otpornosti na prehlade
treba koristiti naučno zasnovano.

73
 Praktični saveti za
praktikovanje
sunčanih procedura

Vreme praktikovanja sunčanih procedura može da

traje 3 minuta, zatim vreme treba povećavati prosecno
posle 1-2 dana na 2-3 minuta, dovodeći na taj način
ukupno trajanje do 50-60 minuta.
Sunčane procedure je najbolje praktikovati u
jutarnjim časovima (od 9 sati do 10.30 minuta).
Najkorisnijaje majska preplanulost. Sunčane procedure
su dopustive samo dva sata nakon obroka.

Lak beli šešir, mali beli kačket, pamučna

marama, odlično će zaštititi glavu od sunca. Da bi zaštitili
oči od sunca, koristite naočare za sunce.
Sunčano-vazdušne procedure, po pravilu, primenjuju
se ležeći sa nogama okrenutim ka suncu. Pri tom treba
menjati položaj tela (ležati povremeno na leđima,
stomaku, boku) i odmarati se u senci 10-15 minuta posle
svakog sata sunčanja. Izbegavajte da se obilno
znojite.

74
 Dužina prekaljivanja suncem može da se poveća,
ukoliko se ne sunčate ležeći, već u vertikalnom položaju.
Naročito je to dobro u kombinaciji sa hodanjem ili
igrama u pokretu.
U našim rukama je da pomoću promišljenih
dejstava potpuno iskoristimo regeneracione
mogućnosti sunčanih procedura, koje teško da
poseduju druga sredstva i neće načiniti štetu našem
organizmu.

v
Zivototvorni zraci sunca
Zraci sunca su neophodni svemu živom.
Posmatranje rasta biljaka to potvrđuje. Biljke, lišene
sunčevog svetla, gube boju, suše se i venu, bez obzira na to
što sve ostalo, neophodno za njihov rast, postoji u dovoljnoj
količini. Takođe bledi, vene fizički i psihički i čovek,
ukoliko ga dugo vremena lišimo sunca.
Svetio sunca pobuđuje i tonizira nervni sistem,
poboljšava tok oksidirajućih procesa, povećava životni
tonus i radnu sposobnost.
Bakteriološka ispitivanja su pokazala da različite
bakterije, pa tako i one koje izazivaju tuberkulozu,
koleru, tifus i druge bolesti, brzo umiru na suncu.
U složenom spektru svetla sunca veliki značaj
imaju ultraljubičasti zraci. U osnovi njihovog dejstva
leže složene

75
fotohemijske, fotoelektrične i druge reakcije.
Ultraljubičasti zraci prodiru kroz kožu na manju
dubinu, od 0,3 do 2 mm. Oni imaju veliki uticaj na
organizam. Utičući na nervne završetke u koži,
pokreću rad reflektorne reakcije kako u samoj koži,
tako i u drugim fiziološkim sistemima. Osim toga, uloga
koža se ne ograničava samo na prenošenje nadražaja
spoljašnje sredine nervnog sistema, već sama postaje
izvor složenih bioloških procesa. Zbog toga se
pojavljuju aktivne biološke materije koje šire krvne
sudove i povećavaju njihovu protočnost. Ulazeći u
krvotok, one deluju na ceo organizam, na razne nervne
završetke, izazivajući tako novi niz reflek-tornih
reakcija.
Pod uticajem dejstva ultraljubičastih zraka, razvijaju
se uzvratne reakcije ne samo na koži, već i u ćelom
organizmu, u različitim fiziološkim sistemima,
izazivajući funkcionalne i strukturalne promene.
U koži se, pod uticajem određene doze
ultraljubičastih zraka, razvija kožna eritema
(crvenilo). Ultraljubičasta eritema je upalni proces. Ne
pojavljuje se odmah, već nakon određenog vremena,
posle sunčanja. Posle latentnog perioda od 2 do 8 sati,
dolazi do crvenila kože sa strogo ocrtanim granicama
u predelima osunčanog mesta. Posle 3-5 dana
crvenilo iščezava, i koža postaje blago potamnela.
Blaga eritema, kada koža poprima svetlocrvenu
boju, obično prolazi za jedan dan. Jako izražena
eritema (prvog stepena) karakteriše se jarkocrvenom
bojom i otokom kože.
76
-koža na dlanovima, stopalima. Eritema -24 dostiže
najveći razvoj posle 10časa, a može da se zadrži i četiri
dana. Pojavljuje se toplota, svrab i bol u oblasti eriteme.
Dolazi do pogoršanja opšteg stanja bolesnika, slabosti,
glavobolje, nesanice, gubitka apetita. Stoje eritema
izraženija i veća njena površina, tim se više može podići
teles-na temperatura. Toplotna sunčana eritema, za
razliku od ultraljubičaste, vidi se samo za vreme
sunčanog zračenja i neposredno posle njega, a zatim
brzo iščezava, ne ostavljajući na koži primetnog traga.
Stepen izraženosti ultraljubičaste eriteme zavisi
od količine apsorbovanih ultraljubičastih zraka.
Gornji opis pojave karakterističan je za sunčane
opekotine prvog stepena, kada količina apsorbovanih
ultraljubičastih zraka prevazilazi granice eritemne doze,
razvijaju se teške lokalne i opšte pojave. Kod sunčanih
opekotina drugog stepena na upaljenoj koži se stvaraju
plikovi, a kod opekotina trećeg stepena nastaju i
umrtvljeni delovi kože. Opšte stanje bolesnika može
da bude vrlo teško. Takvim bolesnicima je potrebno
pažljivo lečenje.
Koža žena je osetljivija na ultraljubičaste zrake,
nego koža muškarca. Plavuše su osetljivije od crnki.
Koža dece snažnije reaguje nego koža odraslih.
Različiti delovi kože takođe imaju nejednaku
osetljivost na ultraljubičaste zrake. Najosetljivija je koža
na grudima, stomaj«, leđima. Manje koža na dlanovima
i stopalima.

77
 Doze ultraljubičastih zraka, od 0,1 -0,3 veoma su
efikasne za otklanjanje pojava tzv. sunčanog
(ultraljubičastog) gladovanja. Razvoju svetlosnog
gladovanja doprinosi dugo prebivanje u zatvorenim
prostorijama, jako tamnim materija, posebno fosfora i
kalcijuma, dolazi do slabljenja rada zaštitno podešenih
mehanizama organizma; menja se sastav mestima. U
takvim uslovima mogu da se razviju bolesna stanja,
koja se javljaju kao posledica sletlosnog gladovanja:
hipo i avitaminoza, i sa njima povezani poremećaji u
razmeni krvi, pojavljuje se opšta slabost i brz zamor.

Pod uticajem ultraljubičastih zraka stvara se

pocrnulost. U njegovoj osnovi leži taloženje osnovnog
sloja epidermisa kože, posebno obojene belančevinaste
materije, melanina.
Pod uticajem zraka sunca se povećava količina
eritrocita i hemoglobina, normalizuje se sastav belih
krvnih zrnaca. Posebno treba naglasiti opšte jačajući
uticaj i prekaljujuće dejstvo zraka sunca kao posledica
pravilnog, sistematskog kursa sunčanih procedura u
kombinaciji sa vazdušnim i vodenim procedurama, i
umerenim fizičkim opterećenjem.
Pod dejstvom ultraljubiČastih zraka, u koži se
stvara vitamin D iz provitamina D koji se u njemu
sadrži. Vitamin D ima veliki značaj za razmenu
fosfora i kalcijuma. On pojačava razmenu materija,
olakšava usvajanje fosfora i kalcijuma iz creva, i
omogućava njihovo taloženje u kostima. Upravo na toj
osnovi ultraljubičasti zraci se koriste kao

78
specifično sredstvo za lečenje rahitisa, kod koga se
narušava rast kostiju zbog nepravilne razmene fosfora i
kalcijuma.
Pod uticajem ultraljubičastih zraka poboljšava se
cirkulacija i krvotok limfe u koži, njena temperatura,
razmena materija. Veoma je važno što se pri tom
aktivira rad nekih ćelija kože, što ima veliki značaj za
povećanje imune reak-tivnosti organizma. Treba
primetiti baktericidno dejstvo ultraljubičastih zraka
na mikroorganizme koji se nalaze na površini kože.
Svetlost sunca poboljšava procese razmene
materija i trofiku (ishranu) kože. Koža postaje meka,
glatka, elastična, ravnomerno je preplanula. Poboljšava
se funkcija znojnih i lojnih žlezda, postaje manje
osetljiva na infekcije i gnojne bolesti. Sunčevi zraci ne
dejstvuju samo na kožu, već i na ceo organizam, na sve
njegove fiziološke funkcije. Pri pravilnom doziranju,
primećuju se pozitivne promene u funkcionalnom stanju
nervnog, kardivaskularnog, disajnog, i sitema za
varenje.
Fizički i intelektualni rad, izdržljivost i snaga
fiziološkog sistema organizma značajno se povećavaju
u kombinaciji sunčanog zračenja sa intenzivnim
fizičkim naporom (plivanje, veslanje, rad u bašti,
sportske igre i dr.)
Sunčevi zraci blagotvorno utiču na organizam samo
ako se racionalno koriste. Najčešći znaci pravilnog
korišćenja sunčevih procedura su: dobro osećanje,
podizanje raspoloženja, priliv energije i bodrosti,
normalan apetit, dubok san,
79
odsustvo osećaja umora i razbijenosti, povećanje
tonusa mišića i radne sposobnosti čoveka. Usled
predoziranja sunčevog zračenja može da dođe do
opekotina na koži. Neumerene sunčane procedure
mogu da isprovociraju pogoršanje hroničnog ili
skrivenog reumatskog ili tuberkuloznog procesa,
bazedove i drugih bolesti.
Koristeći isceljujuće osobine sunčevih zraka,
neophodno je biti posebno oprezan, dosledan i imati
osećaj za meni. Posebno je hiperinsolacija opasna za
decu i ljude starijeg uzrasta. Kod poslednjih, kod
ateroskleroze moždanih i koronarnih arterija
preterana insolacija može da izazove izliv krvi u
mozak i jaku ishemiju miokarda. Postoje podaci o
negativnom uticaju dugih sunčanih procedura na
razvoj tumora kod starijih ljudi. Zato stariji ljudi, slabi i
deca, u tople dane moraju da budu naročito oprezni:
da naizmenično borave na suncu i u hladovini. Dobar
isceljujući efekat imaju raspršavajuće sunčane
procedure, zasnovane na dejstvu reflektovanja
zrakova. Najbolje je da čovek bude u senci, najmanje
jedan metar udaljen od direktnih sunčevih zraka.
Takve sunčane procedure su veoma korisne za ljude
koji pate od nervnih bolesti. U slučaju dugog
boravka pod direktnim zracima sunca, kod njih se jako
pogoršavazdravlje, pojavljuju se razdraženja, nesanica,
snažno nervno uzbuđenje.
Sunčane procedure ne treba praktikovati kod
aktivne forme tuberkuloze, povišenog nervnog
uzbuđenja, bazedove
80
bolesti, ateroskleroze sa značajnim promenama na
koronarnim i moždanim arterijama. Sunčati se ne
treba takođe ni ukoliko postoji povećana osetljivost
kože na sunce, ukoliko postoji ekcem, u slučaju srčanih
mana, teških bolesti srčanog mišića, aneurizme aorte,
stalnih glavobolja, nervne i fizičke iscrpljenosti, kao i
kod hemofilije.
Čeličenje suncem treba prekinuti ili ograničiti u
slučaju
jake respiratorne bolesti, vrtoglavice, povećanja
tempera
ture, poremećaja spavanja, pojave razdraženja, nervne
na
petosti, kao i u poslednjem periodu trudnoće.

Čist vazduh - eliksir zdravlja

Poznato je da je vazduh neophodan uslov za život.

To je jedan od neodvojivih faktora koji utiče na stanje
zdravlja.Čist vazduh predstavlja univerzalno sredstvo
za samoizlečenje, vredan eliksir zdravlja i
dugovečnosti.
Dugboravakna svežem vazduhu omogućava
obogaćivanje ćelija i tkiva kiseonikom, obezbeđuje
normalan tok oksi-dirajućih i obnavljajućih procesa i
izdvajanje nataloženih proizvoda razmene u
organizmu.
81
 Naučna istraživanja su pokazala da se pri
sistematskom boravku na vazduhu (aeroterapija)
snižava arterijski krvni pritisak,
poboljšavafunJccijamiokardainjegovoaiabdevanje
krvlju, nestaje glavobolja, smanjuje se razdraženje,
umor, san postaje čvršći i mirniji, povećava se
sposobnost za rad i jača tonus celog organizma.
Bez čistog vazduha ne može da bude kvalitetnog
života i snažnog zdravlja. "Treba potpuno produvati
sebe, oprati svaku ćeliju svežim vetrom. Jesti i spavati
na otvorenom vazduhu". Učiti se disati. Naviknite da
se prema vazduhu odnosite kao prema hrani,
osećajte njegov ukus i miris, naslađujte se njime.
Pijte samo protočni vazduh. U svojoj bolesti držite se
politike otvorenih vrata. To je veoma razuman
savet.
Aeroterapija je posebno korisna za ljude koji pate
od prehlada, za slabe, umorne od teškog intelektualnog
rada, za rekonvalescente posle operacija i infekcija,
kao i za decu.
Na čoveka veoma blagotvorno utiče svež, čist
vazduh u toku šetnji u prirodi. Prebivanje leti u šumi,
parku, na polju, obali reke ili jezera korisno je i zato
stoje vazduh u to vreme zasićen aerojonima - laganim,
elektricitetom napunjenim atomima kiseonika i
fitoncidima - letećim baktericidnim materijama koje se
izdvajaju iz drveća i biljaka. Oni vazduhu pružaju
lekovita svojstva. Vazduh je lišen prašine i štetnih
gasova koji su uvek prisutni u velikim gradovima. Zato
je u
82
prirodi lako disati, brzo se otklanja umor i nervno-
emotivna napetost, pojavljuje se bodrost i radost prema
životu.
Ništa manje isceljujući je i vazduh zimi. U to vreme
godine on je čist i praktično oslobođen od
mikroorganizama. U mraznom vazduhu količina
kiseonika je veča nego u istom
tomobimuvazduhautoplovreme.Zatojeonveomakoris
tan za čeličenje i jačanje organizma. Naučnici su u
poslednje vreme ustanovili da mrazni vazduh ima još
jednu isceljujuću osobinu. Pri njegovom udisanju
pojačava se sagorevanje visokoenergetskih proizvoda
razmene, uglavnom holeste-rina. Njegovo taloženje u
zidovima krupnih arterijaje uzrok razvoja
aterosklerotičnog procesa.
Dug boravak u mestima sa nedovoljnim zasićenjem
vaz-duha kiseonikom remeti obezbeđivanje ćelija i
tkiva organizma, smanjuje intenzivnost oksidirajućih
procesa. To omogućava progres ateroskleroze i razvoj
hipoksičkih stanja: glavobolje, lošeg sna i apetita, povećan
zamor i razdražlj ivost, poremećaj razmene materije i
disanja tkiva, taloženje štetnih materija u krvi i ćelom
organizmu. Posebno su na gladovanje kiseonikom
osetljivi kora velikog mozga i kardiovaskularni sistem.
Zato u prostoriji gde čovek provodi veliki deo
vremena, vazduh mora da bude uvek čist i svež. Treba
češće provetravati sobu, izbegavati dugo prebivanje u
zatvorenim prostorijama u kojima je vazduh uništen
duvanskim dimom, prašinom i štetnim primesama.
83
 Neophodno je uzeti kao pravilo da se U bilo koje vreme
godine obavezno spava la otvorenim prozorom, na tempe-
raturi vazduha ne većoj od 18°C Leti je veoma korisno spavati na
otvorenomf koristeći u tu svrhu balkon, terasu i dr.
Ustanovljeno je da se u zatvorenoj prostoriji gde se nalazi
Ćovek, količina kiseonika koja se sadrži u vazduhu značajno
smanjujevcćposle nekoliko sati Osim toga, u lo[e provetrenim
sobama sadrži se velika količina mikroorganizama,
Čist svež vazduh ne samo što leci od bolesti, već i jača,
čelici organizam, štiti čoveka od prehlada.
Sistematskim izlaganjem vazdulnim procedurama po-
boljšava se ishrana kože, njena elastičnost i cirkulacija,
Hladan vazduh kroz kožne receptore trenira kožne sudove,
znojne i lojne žlezde, pluća, kardiovaskularni sistem, bubrege i
druge unutrašnje organe, Zahvaljujući takvom treniranju,
poboljšava se razmena toplote, troflčno i funkcionalno stanje
nervnog sistema, smanjuje se osetljivost na prehlade, pove-
ćavaju se zaštitne snage organizma, pojavljuje se otpoi^ost na
prehlade, normalizuje se razmena materija, usporavaju se
procesi starenja, Dolazi do pozitivnih pramena u sastavu krvi •
povećava se broj eritrocita 1 hemoglobina* norma I i/uje
sebrejleukoclta,
Na laj način vazduh je važan faktor u borbi za očuvanje 1
jačanje zdravlja,
Vazdulnim procedurama za Čeličenjc treba oprezno
pristupati. Tokom prvih 5-7 dana vazdušne procedure se
84
koriste 10 minuta na temperaturi od 20-22° C. Zatim
se vremenom vazdušne procedure produžavaju za 5
minuta i dovode do 45-60 minuta. Zatim se pristupa
čeličenjtf u sobi, zatim na otvorenom prostoru. Ljudi
koji nisu dovoljno trenirani, treba da počnu potpuno
čeličenje na otvorenom na temperaturi od 16-20° C.
To je kombinacija takvih meteoroloških elemenata
u kojima čovek ne oseća ni hladnoću, ni jaku toplotu.
Ne preporučuje se da se vazdušne
V

procedure primenjuju ležeći. Cak i na temperaturi od 23-

25° C i više, organizam se može prehladiti, što može da
izazove pogoršavanje mnogih bolesti, posebno
radikulitisa, neuritisa, bronhitisa i dr. Vazdušne
procedure, kao i sunčane, najbolje je kombinovati sa
lakim fizičkim naporom: sportskim igrama, veslanjem,
radovima u bašti, kupanjem.
Tokom vrelih dana, vazdušne procedure treba
praktiko-vati u jutarnjim časovima, a u hladno vreme -
posle 12 sati. Posebno treba biti oprezan u veoma
vetrovite i vlažne dane, naročito slabi ljudi.
Opšte vazdušne procedure su veoma korisne za
decu. Međutim, što je dete manjeg uzrasta, tim je više
opreznosti potrebno. Za decu uzrasta do godinu
dana, čeličenje vazduhom može da se sprovodi na
temperaturi ne nižoj od 22° C. Vazdušne procedure
počinju sa trajanjem od 3 minuta, i dodaje im se svaka
dva dana po 3 minuta, da bi ukupno na kraju trajala
maksimalno 30 minuta. Za decu od 1 do 3 godine,
temperatura vazduha ne srne biti niža od 20° C.

85
Procedura počinje u trajanju od 5 minuta, i dodaje se na svaka
dva tri dana po 5 minuta, da bi ukupno boravili na
otvorenom do 60 minuta.
Otpornost organizma na prehlade se značajno povećava
prebivanjem na svežem vazduhu: višekilometarske šetnje P
skijanje, ribolov, lov i šetnja u parku, šumi. Kako smo već
rekli, veoma je koristan noćni san pri otvorenom prozoru.
Efikasnost čeličenja i lečenja svežim vazduhom će
se povećavati ukoliko se vazdušne procedure
kombinuju sa pravilnom ishranom, fizičkim naporom,
pozitivnim emocijama, dejstvom vodenih i sunčanih
procedura. Kompleksan uticaj tih faktora na organizam
pomaže da se sačuva zdravlje, aktivnost i dugovečnost, da
se poveća životni tonus, intelektualan i fizički rad.
Međutim, prilikom praktikovanja vazdušnih ] procedura
treba uvek imati u vidu uzrast, funkcionalno stanje :
organizma, njegove mogućnosti, pojavu i izraženost
patoloških promena, stepen adaptacije na hladan
vazduh, sklonost ka prehladama.
V

Celičenje hladnim vazdušnim procedurama

zabranjeno je obolelima od tireotoksikoze u svim
stadijumima, za umorne, iscrpljene, u slučaju povećane
temperature, kod gnojno-1 upalnih i reumatskih procesa,
bolesti centralnog i perifernog j nervnog sistema, za
obolele od srčane i plućno-srčane mane trećeg stepena,
kod bolesti urinarnog trakta, kao i licima sa povišenom
patološkom oseljivošću na hladnoću.

86
 Vazduh sredstvo za kao
sprečavanje i lečenje bolesti

Vazduh, kao sredstvo za sprečavanje i lečenje

bolesti, koristi se na dva načina: 1) kao vazdušna
procedura, i 2) kroz dug boravak na otvorenom
prostoru. Obe vrstesu apsolutno dostupne svima.
Vazdušne procedure se svode na to da se potpuno
obnažen čovek (ponekad samo u šortsu) podvrgava
doziranom dejstvu vazduha. Procedura se praktikuje
leti, na otvorenom prostoru se čovek podvrgava
istovremeno uticaju i raspršenog i reflektovanog
sunčevog zračenja. Uticaj direktne sunčeve radijacije
pri tome je obično potpuno isključen. Vazdušne
procedure se primenjuju ili kao pripremni, završni deo
sunčano-vazdušnih procedura, ili kao samostalna pro-
cedura.
Mesto za praktikovanje vazdušnih procedura može
biti balkon, veranda, zatamnjeni deo dvorišta, čak i
soba, pored otvorenog prozora. Vazdušne procedure
najbolje je prakti-kovati u jutarnjim časovima (8-10-12
sati) jer je u to vreme
87
vazduh dovoljno zagrejan, a u toplim danima uveče (18-
19 sati).
Iznemogli bolesnici započinju lečenje vazdušnim
procedurama delimičnim obnaživanjem tela, i samo
postepeno navikavajući se, obnažuju se potpuno.
Praktikovanje vazdušnih procedura treba počinjati
na otvorenom prostoru u toplo, tiho vreme. Temperatura
vazduha ne srne biti niža od 20° C, a brzina vetra ne veća
od 3 m u sekundi (takav vetar pomera samo lišće
drveća). Razlikujemo vazdušne procedure: tople (20-
30° C), prohladne (15-20°C), i hladne (4-15° C). Obično
se počinje sa toplim proce-, durama i tek postepeno
prelazimo na hladnije, samo dok se ne pojavi osećaj
hladnoće i naježenosti. Hladne vazdušne procedure su
dozvoljene samo jakim ljudima, koji su naviknuti na
hladnoću i koji je dobro podnose.
Podela vazdušnih procedura na temperature je
izuzetno uslovna, jer za osećaj toplote ima značaj ne
samo temperatura vazduha, već i brzina njegovog
kretanja i vlažnost.

Toplotne vazdušne procedure praktikuju se u

ležećem položaju, a prohladne i hladne su propraćene
pokretima (hodanje, gimnastika). Vazdušne procedure
počinju sa 10-15 minuta, zatim im se svakodnevno
povećava dužina za 5-10-15 minuta, dolazeći do 1,5-2
sata. U ovu orijentacionuj shemu verovatno treba uneti
neke izmene, u zavisnosti od vremena (temperatura
vazduha, vetar), a u prohladne i|
88
vetrovite dane neprekaljeni ljudi treba najbolje da
odustanu od praktikovanja vazdušnih procedura.
Fiziološki uticaj vazdušnih procedura je
raznolik. Subjektivan uticaj vazdušnih procedura
izražava se u poboljšanju zdravlja, raspoloženja, sna
i apetita.
Nervni završeci koji se nalaze u koži nadražuju
sevazdu-hom, što reflektorno izaziva pozitivne reakcije u
unutrašnjim organima, uglavnom u kardiovaskularnom i
disajnom sistemu. To se manifestuje i u poboljšanju
cirkulacije, dubljem disanju, poboljšanju ventilacije
pluća.
Pod uticajem vazdušnih procedura poboljšavaju se
procesi razmene materija i stanje kože. Veoma važan
značaj vazdušne procedure imaju kao sredstvo za
"čeličenje organizma", tj. kao sredstvo koje povećava
izdržljivost i otpornost organizma na štetne pojave,
uglavnom infekcije i tzv. prehlade.
Vazdušne procedure su veoma efikasno
preventivno sredstvo koje se može preporučiti
praktično svim zdravim ljudima. One moraju da se
primenjuju uporedo sa jutarnjom gimnastikom i
vlažnim trljanjima, kao obavezni element dijeta.
Vazdušne procedure široko se primenjuju i kao
lekovito sredstvo: kod hipertenzije, kod funkcionalnih
poremećaja centralnog nervnog sistema, plućne
tuberkuloze. Vazdušne procedure, posebno kod
tuberkuloze, mogu se koristiti samo uz dozvolu lekara.
89
 Vazdušne procedure ne treba praktikovati kod
hroničnih bolesti, povišene temperature, kod vidljivih
poremećajarada srca i bubrega. Tuberkulozni bolesnici
ne treba da ih sprovode kod prisustva pleuritisa,
sklonosti ka iskašljavanju krvi. Opreznost u
praktikovanju vazdušnih procedura neophodna je u toku
menstruacije, posebno kod slabih žena.
Dugo prebivanje na vazduhu je vrsta lečenja koja
se u poslednje vreme naziva ' Verandnim" lečenjem, iako
je potpuno očigledno daje dugo prebivanje na vazduhu
moguće ne samo na verandi.
Neposrednom uticaju vazduha se ne podvrgavaju
samoj delovi tela, oslobođeni odeće. Zbog toga dug
boravak na vazduhu nije ništa pasivnija metoda
lečenja od vazdušnihj procedura. Ovde, međutim, ima
veliki značaj dužina boravka.
Forma dugog boravka na vazduhu se određuje,
naravno, u odnosu na uslove i mogućnosti. Osim
verandi, mogu biti) korišćeni i balkoni, zaštićeni delovi
u bašti, šumi, u dvorištu i dr. U zavisnosti od toga kako se
osećate, ili ležite (na divanu,) krevetu na rasklapanje), ili
sedite na ležaljci, fotelji i dr. Važno) je da vam bude
udobno i da se ne umarate.
Oblačiti se treba u skladu sa godišnjim dobom i
kliman skim faktorima. Zimi se preko odeće treba
pokriti. Ne trebaj se utopljavati, međutim, ne treba da
vam bude ni hladno, nil toplo.

90
 Dužina boravka na vazduhu varira od nekoliko sati,
do celog dana. Ako praktikujemo taj važan i
visokokoristan način lečenja, ne treba da se plašimo
"predoziranja". Neophodno je polaziti od toga da što
duže boravimo na vazduhu, tim bolje za nas.
Ukoliko je iz nekih razloga nemoguće da dugo bude
na vazduhu, bolesnik treba da ostane u sobi pri široko
otvorenim prozorima. Veliko ozdravljujuće dejstvo ima
noćno spavanje pri otvorenim prozorima.

Suma - izvor zdravlja

Od prirodnih faktora, najmoćnije sredstvo za

čovekovo ozdravljenje ima prirodna šuma, kao i uživanje
u parku, bašti, alejama i dr. Ona je najveći proizvođač
lekovitog vazduha i njen neprevaziđeni prečišćivač.
Šumski vazduh, zasićen ozonom, ispunjen lekovitim
aromama, pročišćen od prašine i štetnih primesa,
izvor je nadahnuća, zdravlja i aktivne
dugovečnosti.
Sav ubrzani tempo urbanizacije postepeno
smanjuje kontakt čoveka sa prirodom. Za kompenzaciju
štetnih uticaja gradskog života i intelektualnog napora
korisno je da, po mogućnosti, što više slobodnog
vremena provedete u šumi.

91
 Stoje brži tempo života, tim je ljudima veća
privlačnost prirode. Aktivni odmor u šumi posebno je
koristan za ljude koji intelektualno rade, koji
prevashodno vode pasivan način života.
Svako od nas, nalazeći se u šumi ili parku, osetio je
kako je lako disati u senovitoj prohladnosti drveća. Da
li nešto može da se uporedi sa šumom, koja izaziva tako
prijatne ose-ćaje, tako podiže radnu sposobnost i
čovekovo raspoloženje? Stremeći prema prirodi, mi ne
samo da se povremeno udaljavamo od štetnih uticaja
grada, već i dobijamo mnogo novih utisaka i pozitivnih
emocija.
Ujutro, kada jevetar tih, avazduh topao, uslovi za odmor
u šumi su najprijatniji. Suma značajno obogaćuje
vazduh fitoncidima. Takva aktivnost šume je povezana
sa životom, razvojem i fiziološkim stanjem biljaka. Ona
takođe zavisi od klimatskih, vremenskih uslova, godišnjeg
doba i doba dana. U kišne dane, koncentracija fitoncida
se smanjuje, a u tople jesenje dane se povećava. Većina
biljaka maksimalnu fiton-cidnu aktivnost pokazuje
početkom leta tokom sunčanih dana, a minimalnu -
zimi. Maksimalna količina fitoncida, prema podacima,
zabeležena je u podne, a minimalna - noću. Lišće koje
raste sa sunčane strane drveća ima veliku fiton-cidnu
aktivnost. Fitoncidne materije su sposobne da unište
mnoge patogene gljivice i bakterije, imajući snažan uticaj
na višećelijske organizme, pa čak ubijajući i insekte.

92
 Najizražajnije baktericidne osobine imaju bor,
čempres, javor, hudika, magnolija, jasmin, beli bagrem,
breza, grab, vrba i topola. Veoma visoku
baktericidnu aktivnost na stafilokoke i hematoličku
streptokoku imaju leteće organske materije tog drveća.
Najbolji jonizator vazduha i aktivni proizvođač
lekovitih fitoncida je borova šuma. Istražujući
kvalitativne i kvantitativne razlike mikroflore u
kedrovoj, četinarskoj, hrastovoj i brezovoj šumi,
ustanovljeno je daje u borovim i kedrovim šumama
vazduh praktično sterilan (200-300 bakterijskih ćelija na
1 m3). To je pružilo osnovu za stvaranje zaključka daje
kedru i boru svojstvena najveća baktericidna
sposobnost, veća od hrasta i breze. Aktivne materije
prvih dejstvuju pogubno čak i na bacile tuberkuloze.
Fitoncidi, koje izdvaja bor, imaju blagotvoran uticaj
na centralni nervni i simpatički nervni sistem,
povećavaju opšti tonus i jačaju zaštitne reakcije
organizma. Mlad bor obogaćuje vazduh više od starih
borova. Fitoncidi aktiviraju važne fiziološke procese u
organizmu. Ozdravljujući uticaj šumskog vazduha u
značajnoj meri zavisi upravo od fitoncida.
Ustanovljeno je da fitoncidi u prirodnoj
koncentraciji omogućavaju taloženje i ekonomičnije
korišćenje vitamina C od strane organizma, aktiviraju
fermentnu aktivnost, poboljšavaju oksidirajuće
procese, blagotvorno utiču na rad kardivaskularnog
sistema.

93
 Šuma značajno poboljšava elektrostatičke
osobine atmosfere. Ona otprilike za tri puta povećava
količinu lakih jona sa negativnim nabojem.
Istovremeno, količina teškihj jona sa pozitivnim
nabojem se značajno smajuje. Aerojoni su biološki
aktivne komponente šumskog okruženja, koji
pozitivno utiču na čovekovo zdravlje. Laka fitogena
organska jedinjenja -jedan su od važnih faktora uticaja
šume na nervni sistem. Ona su nespecifični nadraživači
organizma, koji imaju moć da izazovu niz fizioloških
reakcija, a takođe i reflektorno, kroz nervne završetke
nosa, usta, gornjih disajnih puteva i kože.
Laki joni osvežavaju vazduh, otklanjaju umor i
nervnu napetost. Premapodacimafizioloških istraživanja,
povećanje koncentracije lakih negativnih jona
stimuliše rad kardiovaskularnog,
disajnogikrvnogsistema, poboljšavaše termo-regulacija,
snižava arterijski krvni pritisak, povećava tonusj
centralnog i vegetativnog nervnog sistema, uspostavlja
sej ravnoteža između organizma i sredine, koja može
da se! naruši kao posledica bolesti ili zamora. Laka
organska jedinjenja borove šume pobuđuju aktivnost
krvnog i disajnog centra, produbljuju disanje,
poboljšavaju razmenu gasova i plućnu ventilaciju.
Naprotiv, odsustvo lakih negativnih jona izaziva
osećaj umora i utučenosti, smanjuje radnu sposobnost i
opšti mišićni tonus, može prouzrokovati bolesti srca i
pluća, povećava nervnu napetost i arterijski
pritisak.

94
 Zapaženo je daje u šumskom vazduhu stepen
jonizacije kiseonika 2-3 puta veći nego u morskom
vazduhu, ili vazduhu iznad livade, 5-10 puta da je veći
nego vazduh u gradu. Stvaranju negativnih jona
posebno doprinose bor, hrast, javor, jela, vrba, beli
bagrem, breza, oskoruša i dr. Prema podacima E.S.
Lahno, najizraženije amplitude u koncentraciji lakih
negativnih jona u vazduhu primećuju se ispod stabla
crvenog hrasta (+ 349%), belog hrasta (+164%), bora
(+ 127%), vrbe (+ 112%), breze (+ 58).
Utvrđeno je prisustvo jonizirajućih faktora,
povezano sa njihovom životnom aktivnošću. U njih
spadaju različite leteće organske materije, koje drveće i
bilje veoma intenzivno luče u periodu vegetacije.
U procesu životne aktivnosti lišće drveća i razne
biljke apsorbuju ugljenmonoksid i luče slobodni kiseonik.
U sunčanom danu 1 hektar kombinovane šume apsorbuje
iz vazduha prosečno 180-220 kg uglj enmonoksida, lučeći
istu tu količinu slobodnog kiseonika. Na površini od 1
hektara šuma za sat vremena apsorbuje prosečno 8 kg
ugljenmonoksida, tj. onu količinu, koju za to vreme
izdahne 200 ljudi. Dvadesetogodišnja borova šuma na
površini od 1 hektara svakodnevno apsorbuje 9350 kg
ugljenmonoksida i luči 10 tona kiseonika, tj. malo više,
nego kombinovana. Najaktivniji isporučilac kiseonika
je topola. Prema podacima M. Bergera, jedan hektar
takvog drveća izbacuje u atmosferu 49 puta više kise-
onika, nego hektar jelinih nasada.

95
Mnogobrojnim istraživanjima je ustanovljeno da nedo-
statak kiseonika u krvi (hipoksija) ubrzava starenje i
atero-sklerozu, taloženje u krvi štetnih proizvoda
razmene, što dovodi do stvaranja tromba, poremećaja
disanja i cirkulacije.
Šuma značajno snižava buku. Medicina buku
smatra jednim od najozbiljnijih neprijatelja
čovekovog zdravlja. Ljudi koji borave u zoni jake buke,
osim slušnih poremećaja, mogu da imaju poremećaje u
cirkulaciji, želudačno-crevnej bolesti. Velika buka (više
od 70 decibela) utiče uglavnom na vegetativni nervni
sistem. Sto je višlji po tonalitetu, kao i| frekvenciji
zvučnih oscilacija, tim je štetniji po zdravlje.
Jaka buka izaziva mnogobrojne patološke
promene u| čovekovom organizmu. Najvažnija je
suženje arterijskii krvnih sudova. Najteže buku
podnose deca, starci i bolesni
Suma, kao i šum morskih talasa, ima isceljujuća
svojstva" Takvi zvuči stimulišu stvaralačke sposobnosti
čoveka, smiruje se nervni sistem, dešava se aktivan uticaj
na emotivnu sferu, oni bodre i raduju čoveka. Zvuči
šume su harmonični i muzikalni. Suma zadržava i
apsorbuje ne samo buku, već i brzinu vetra. Zimi se
buka snižava za 60%, leti za 90%. U šumi se primećuje
sledeća dinamika u brzini vetra: na krunama drveća se
onsmanjuje, unutar kruna-stišava,ana površini zemlje se
njegova brzina približava nuli.
Poznato je da u vazduhu gradova i industrijskih zona
ima veoma mnogo prašine, pepela, dima, kapljica
otrovnih teč-nosti i raznih štetnih mikroorganizama.
96
U industrijskim reonima gradova, godišnje iz
atmosfere na jedan kvadratni metar nataloži se do 500 i
više tona čađi i prašine. Prašina i čađ koja se udiše sa
vazduhom, taloži se u plućima i disajnim putevima,
prodirući u krv. To može dovesti do razvoj a srčanih
bolesti, stvaranja štetnih hemijskih jedinjenja u krvi.

Automobilski transport i razne vrste motora sa

unutrašnjim sagorevanjem izbacuju u vazduh
ogromnu količinu ugljenmonoksida. U izduvnim
gasovima automobila i traktora njegova koncentracija je
2-10%, u dimnim gasovima 1-4%, u duvanskom dimu
- 0,5-1%, u atmosferi naseljenih mesta - 0,0005%. U
nekim mestima najednom kubnom metru vazduha
taloži se 5-10 mg ugljenmonoksida - opasna doza za
organizam, pri čemu je 20 mg već pogubno po život.
Veoma štetan za zdravlje je vodonik-fluorid. On
se u velikoj količini sadrži u reonima fabrika, koje
proizvode alumihijum, staklo, cement, ciglu, porcelan
i čelik.
Osim toga, vazduh u gradovima je zasićen raznim
aero-solima i štetnim gasovima sa jakim neprijatnim
mirisima. U njega spadaju i čestice kancerogenih i
radioaktivnih materija. Zato se među gradskim
stanovništvom sve više susreću plućne bolesti,
bolesti gornjih disajnih puteva, astma i rak pluća.
Zelena prostranstva omogućavaju prečišćavanje
vazduha od prašine, čađi i štetnih hemijskih jedinjenja.
One pose-duju snažne zaštitne osobine, smanjuju
koncentraciju
97
otrovnih gasova u atmosferi, sprečavaju njihovo
rasprostiranje. Zahvaljujući tome što dobro
apsorbuje prašinu, šuma može da zadrži do 70%
čestica prašine iz vazduha. Prašina se taloži na stablu,
grančicama, Ušću, lepi se na smolaste materije
četinara. Prašina, koja se spuštaizgornjih slojeva
vazduha na drveće, sa kišom odlazi u zemlju.
Drveće na razne načine filtrira prašinu. Četinari
filtriraju vazduh tokom ćele godine. Izračunato je da
četinari na jednom hektaru zemlje godišnje zadrže 32-
36 tona prašine, hrast - 56 tona, a bukva - više od 63
tone. Suma iz vazduha takođe filtrira radioaktivne
čestice i može da zadrži do 50% takve prašine.
Čuvajući vlažnost, ona sprečava sušenje zemljišta i
stvaranje prašnjavih čestica.
Suma ima lekovita svojstva. Primećeno je daje
procenat obolelih i broj nesposobnih za rad mnogo veći
tamo gde je manje biljaka. Prema podacima E.S.
Lahno, oboljevanje dece u periodu od četiri godine čini
45% u oblastima koji se nalaze u šumskim predelima, i
80% kod gradske dece. Među učenicima gradskih škola
bolesti organa za disanje se susreću 2,5 puta češće nego
među decom koja žive na selu, smeštena blizu šume.
Velike isceljujuće osobine šume treba samo
pravilno i svojevremeno iskoristiti. Šuma je bila
jedina apoteka za prvobitnog čoveka. Većina
lekovitog bilja i drveća raste u šumi, na šumskim
livadama i poljanama. Isceljujuća svojstva imaju majski
đurđevak, visibabe, šumska jagoda, borovnica,

98
šumska malina, šipak, orasi i mnoge druge biljke.
Leteće materije cvetova i plodova tih biljaka imaju
blagotvoran uticaj na obolele od kardiovaskularnih
bolesti, na one sa iscrpljenim nervnim sistemom, one
smanjuju ili otklanjanju glavobolju. Umirujuće
deluju na bolesne, poboljšavaju njihovo zdravlje.

99
 "ČEDO" U VAŠEM ŽIVOTU.
UTOPIJA ILI REALNOST?

Fenomen Porfirija Ivanova ne ostavlja

ravnodušnim nikoga. Jedni ga potpuno prihvataju kao
jedinstvo sa svetom prirode, za preporađanje čovekovih
skrivenih sposobnosti, za vaspitanje jakog duha i
moćnog fizičkog zdravlja. Drugi ga negiraju - jer sami
nisu toliko jaki da bi postigli iste takve rezultate kao i
stvaralac "Čeda". Postoje i oni treći, ravnodušni. Ali
ravnodušni mogu biti samo oni koji ne znaju ništa o
sistemu Ivanova.
Neosporno je, ukoliko ste resili da odbacite stari
način života - komfor pomešan sa bolestima i
duševnom težinom - ne očekujte da prelazak na novi
nivo bude jednostavan i lak. Sastavite plan sopstvenih
promena. Napravite spisak događaja koje ste spremni
da prizovete u svoj život.

100
Donesite odluku!

Prvi korak - odlučiti se za promenu prethodnog načina

života. To je najteži, ali ujedno i najvažniji korak. Ne govori
se uzalud, početak je pola posla.
Mnogi od nas su razmaženi prijatnostima civilizovanog
života. Nama je toplo, prijatno, volimo ukusnu hranu, da
popijemo dobru čašicu. Međutim, o svesnom suprotstav-
ljanju silama prirode: hladnoći, kiši, snegu -i drugim neudob-
nostima, razmišljamo sa primetnim nezadovoljstvom. Kao
da odjednom na duši postaje teško.
V

I Čitajući ovu knjigu, sigurno ste bar jednom postavili

pitanje: "Dobro je, naravno, biti zdrav i snažnog duha, kao
Porfirije Ivanov! Ali, u našim uslovima, da lije moguće živeti
po tom sistemu? Mi smo iz gradova! Ne možeš po ulicama i
prošetatibosigo!" Upravo tako. Kanoni običnogtokaživota
tipičnog građanina (a često i stanovnika sela) skoro da
obavezuju da se živi, takoreći, "sa one strane zida" prirode,
oblačiti se po modi, koristiti vreme za rad na uštrb zdravlja i
duševne harmonije.
1 Da li je uopšte moguće praktikovati "Čedo" u savre-
menim uslovima, onako kako je propovedao u svoje vreme
Porfirije Ivanov?

101
 Ko to ometa? Odgovorite na to pitanje. Neizvodljivo je.
Treba reći: Samo odsustvo snage volje. To je koren svih
problema.
Obratite pažnju. Ivanov je govorio: jednima je dato da
se promene odmah, drugima za 30 sati, a trećima je potrebna
ćela godina da bi uspostavili i ojačali zdravlje, spojili se s
prirodom u jedinstvu i harmoniji. Jednostavno, svi imamo
različitu snagu volje. Svi smo na različit način vezani za
sićušne sreće civilizovanog sveta. Na kraju krajeva, najtužnije
je što se svi razlikujemo po stanju svog zdravlja.
Prvi korak je - odlučiti se! Moguće je da sredina neće
razumeti vaš novi način života. Najbolje je da o tome uopšte
ne razmišljate. Jer, to se radi za sebe, a ne za druge.
Bez obzira na sve, najvažnije i najaktuelnije pitanje ostaje:
od čega početi? Složićemo se da su polivanje vodom,
bosonogo hodanje i gladovanje najdirektniji put ka zdravlju.
Ali ono može da se pretvori u put bez cilja, po besmislenom
krugu, ako se pridržavate samo preporuka koje se odnose
na fiziološki plan.

Iscelitelj Porfirije Ivanov nije stvorio samo metodpreka-

ljivanja organizma, i besmisleno je misliti da pre njega niko
nije govorio o koristi hladnoće i gladovanja, o koristi nepo-
sredne veze sa prirodom kroz akupunkturne tačke na
stopalima. Međutim, sistem"Ćedo,\kaonajcelovitijeučenje
o prirodnoj vezi čoveka sa vasionom, jeste principijelno nov
102
sistem u medicinskom smislu, jer menja zdravlje počinjući
od unutrašnjeg, duševnog preporoda.
Ne žurite da izađete na mraz bez odeće. Prvo osvestite
zbog čega to radite. Kada dođe znanje, doći će i smirenje
pred silama Prirode. Prestaće da vam se čine zastrašujuće
sve vremenske prilike. U tom spokojstvu će se roditi harmo-
nija sa svetom. Tada, otvarajući se ka zemlji, vodi i vazduhu,
vi ćete početi da osećate da se menjate.
Promeniće se i sve oko vas. Te promene treba dočekivati
s radošću. Ona će se pojaviti odjednom, i prelivaće se kao
zvončićLsmeha kada poželite da se od srca nasmejete.
Zato je važno na početku promeniti sebe iznutra, kako
bi novorođeni duh pomogao telu da se preporodi. Neka čak
i samo pokušaja bude više od jednog, deset ili sto. Samo
stremljenje ka tajnama prirode, da se slijemo s njom ujedno,
dostojno je poštovanja.

103
 Učenje živi i razvija se

Učenje Porfirija Ivanova slede desetine hiljada ljudi

ne samo u Rusiji, Ukrajini, već i daleko van granica
ove dve zemlje. Čak u Japanu, koji je poznat po
svojim drevnim školama, postoje ljudi koji praktično
primenjuju sistem Ivanova.
Danas se razvija rad na popularizaciji
prekaljivanja i ozdravljenja po sistemu Ivanova.
Održavaju se konferencije, čitaju predavanja,
otvaraju grupe i škole ozdravljenja, koje rade u svim
većim gradovima bivšeg SSSR-a.
Još u toku života Učitelja, u januaru 1983. godine,
u Moskvi je bilo održano prvo javno predavanje o
njegovom sistemu. Održano je u Himkah, u dvorcu
kuture "Otadžbina", i prisustvovalo je više od hiljadu
ljudi. Predavanje je održao instruktor za
ozdravljujuću fiskulturu, Oleg Grigorevič Bikov.
Predavanje je počelo himnom "Slava životu" i s njom se i
završilo - tako je molio Učitelj. Posle prvog predavanja,
usledela su i druga. Ikko je Moskva saznala za
učitelja. Godine 1984. za Ivanova su čuli u
Lenjingradu, a posle

104
černobiljske havarije, hiljade stanovnika Kijeva se u
potrazi za spasenjem obratilo "Čedu". Iste godine su
održana prva javna predavanja o Ivanovu i njegovom
sistemu čeličenja u Vologde, Kalininu, Tklinu, Kazanju,
Zelenodoljsku.
U leto 1987. godine, Valentina Suharevska,
supruga Porfirija Ivanova, predložila je da se
organizuje susret sled-benika Ivanova sa stanovnicima
Orehovke, zemljacima učitelja. U selo je 28. jula došlo
oko pedeset ljudi iz raznih gradova. Oni su se zajedno
sa Valentinom Suharevskom popeli na Cuvilkino brdo,
zatim su se okupili u klubu, gde je održano predavanje
o učitelju.
Ideja Ivanova zainteresovala je naučnike,
medicinske radnike, predstavnike medija, na televiziji su
bila emitovana predavanja, posvećena fenomenu
Ivanova. Na kraju je došlo priznanje. Tbžno je samo to
što Ivanov nije doživeo do tog vremena.
Od 10. dol3. marta 1988. godine, u Kijevu se
održao ciklus Saveznih naučnih predavanja, posvećen
125. godini od rođenja Vernadskog, gde je pročitano
nekoliko radova posvećenih učenju Ivanova. Na
tribinama konferencije nastupila je Suharevska, koja
je pozvala sve da se okupe na Cuvilkinom brdu 25.
aprila. Izdaje u Orehovku došlo oko 400 ljudi. Priroda
kao daje iskušavala ljude - ujutro, 25. aprila, padala je
kiša sa snegom. Na vrh brda svi su se popeli bosi, ali neki
nisu izdržali i obuli su se. Na brdu su tri puta otpevali
himnu, zatim, spustivši se, okupali u Koldibani. Ljudi
su

105
ojačali, ali je mnogima bilo hladno, jer su svi okupljeni
bili lako obučeni. Priroda je tog dana pokazala svoju
moć i ljudsku slabost, nepripremljenost za teškoće.
Posle prazničnog ručka na salašu, sa tradicionalnim
borščom, kašom i kompotom, ljudi su se razišli. Svi su
imali o čemu da razmišljaju.
22. oktobra 1988. godine, u Moskvi se održavao
ekološki festival "Ako hoćemo da preživimo",
posvećen globalnim problemima savremenog sveta. Na
tom dvodnevnom forumu široko se raspravljalo o
idejama Ivanova.
Godine 1988.-1989. su bile prelomne. U tom periodu
su se u većini velikih gradova bivšeg SSSR-a održavali
susreti sledbenika učenja Ivanova, držala su se
predavanja, u mnogim lokalnim i republičkim novinama
pojavili su se članci posvećeni Ivanovu i njegovom
sistemu prekaljivanja. U Moskvi i Kijevu su se održale
izložbe na tu temu.
U aprilu 1990. godine, po nalogu zamenika
ministra zdravlja SSSR, održali su se "okrugli stolovi"
medicinskih radnika Moskve, kao i susreti
sledbenika Ivanova sa saradnicima redakcije časopisa
"Nauka i religija" i novina "Sovjetski sport".
Na Forumu globalnih moralnih i ekoloških
problema pročitani su doprinosi Ivanova.

U državnom galerijskom holu otrvorena je izložba

"Ziv svemir* ', koja je obuhvatala i deo posvećen Ivanovu.
Nastavljala su se predavanja i konsultacije u Moskvi.

106
 Novine "Sovjetski sport" objavile su ceo niz
članaka posvećenih ličnosti učitelja i njegovom sistemu
ozdravljenja. U centralnim časopisima "Priroda i
čovek", "Duga", "Nauka i religija", kao i "Moskovskaja
pravda", "Komsomoljskaja pravda", i drugim novinama,
pojavile su se publikacije slične tematike.
U Kijevskom filmskom studiju snimljen je
polučasovni dokumentarni film o Ivanovu i njegovim
sledbenicima.
Na praznik, 25. aprila 1990. godine, na Cuvilkinom
brdu se okupilo oko tri hiljade ljudi, i svima je bilo
jasno da je učenje zaista dobilo masovni karakter.
Bila je prisutna i Valentina Suharevska, supruga
Ivanova, koja je napunila 80 godina. Koje mogao i da
pomisli da će za nju taj praznik biti poslednji?
Prva savezna konferencija medicinskih radnika
posvećena čeličenju po sistemu Ivanova održala se 8.
jula 1991. godine u Moskvi. Sala Dvorca kulture, koja
može da primi 1200 ljudi, bila je prepuna. Okupili su se
lekari iz više od sto gradova. Materijali te konferencije
postigli su odličan uspeh, publikovani su sedam puta u
tiražu od preko 100.000 primeraka.
Konferencije na temu "Put ka zdravlju po sistemu
Ivanova", održale su se u Alma-Ati, Krasnojarsku,
Dnjepropetrov-sku, Habarovsku i drugim
gradovima.
Samo tokom 1992. godine održao se veliki broj
omladinskih, medicinskih i pedagoških konferencija u
gradovima
107
Rusije i bivšim republikama SSSR, objavljivane su
knjige posvećene životu i učenju Ivanova.
Teško je nabrojati sve događaje posvećene imenu
Ivanova. Proces približavanja njegovom učenju je živ i
večan, kao i sam život, i ukoliko nas brine budućnost
čovečanstva, ne možemo da prenebregnemo mudro
iskustvo Učitelja, koji je teškim naporom dostigao tajnu
postojanja.
U Samari je razrađen specijalni program
"Zdravlje stanovništva", koji je predvideo ne samo
fizičko, već i duhovno ozdravljenje ljudi najrazličitijih
uzrasta, od učenika do penzionera.
Više od deset godina u naučno:istraživačkoj
laboratoriji "Zdravlje" samarskog državnog
pedagoškog univerziteta, izvode se radovi na
istraživanju nasleđa Ivanova. Osim praktičnog
iskustva prirodnog ozdravljenja, samarski naučnici
koriste fundamentalna istraživanja drugih naučnika, npr.
otkriće Arinčina o vibracionom radu i ulozi mišićnog
sistema u funkciji unutarmišićnog perifernog "srca",
učenje akademika Ugolova o adekvatnoj ishrani;
istraživanja akademika Parinova o mehanizmima
lokalnih termičkih dejstava na rad srca, i drugi radovi.
Na tom univerzitetu otvorena je katedra i fakultet
vale-ologije - nauke o zdravom načinu života. Načelnik
katedre, Ivanov, kaže:
"Ivanov ima sledeću frazu: "Sve počinje od dece".
Mi vidimo kako deca prirodno ulaze u sistem
prekrivanja, pa
108
poželimo da učimo zajedno s njima. Valeologija, kao
disciplina, objedinjuje tri pravca. Prvi je - razvoj svesnog
bića, tj. mišljenja prirodnog karaktera. Drugi - kretanje
- vezan sa neophodnošću čoveka da živi u ovom svetu,
jer kretanje stvara čoveka. Za razvoj pokreta koristimo
muzičko-ritmičko vaspitanje, fizičke vežbe, čeličenje,
i mnogo toga, što ima veze sa dinamikom. I, treće
pitanje je - ishrana.

Delo Ivanova živi u ljudima. Dobra vest o njemu se

raznosi po ćelom svetu, i ostvaruju se njegove
proročanske reci: "Biću priznat od strane svih ljudi
sveta, a kada o tome svi progovore, tada će na podijum
za sve nas doći besmrtnost. To će se dogoditi,
obavezno će se dogoditi."

Ja ne lečim, već učim da čovek nikada ne obolu

109
Po molbi Ivanova, Izgrađena je kuća, kasnije
nazvana
Domzdravlja. Nalazi se na salašu Gornji
Kondrjučij,
Luganska oblast, ulica Sadovaja bi 58.
 Eksperiment dug pola veka

Odlomci iz časopisa "Plamičak", br. 8,1982. god.

Sergej Vlasov

Kako živeti, bez bolesti? 0 tome su maštala sva

pokoljenja. Ali i sada, bez obzira na neverovatne uspehe
medicine, mi sa ogorčenjem moramo da priznamo da
čovečanstvo ne oboljeva manje.
Postoji veliki broj načina koji čoveku pomažu da
ostane zdrav, među kojima je, na prvom mestu
prekaljivanje.
Nažalost, uticaj hladnoće na čoveka je istražen
veoma malo. Međutim, isceljujuće osobine ledene vode
poznate su još odavno, hiljadama godina. To iskustvo
narodne medicine danas lekari primenjuju sa
uspehom. U Kalugi, npr., u gradskoj bolnici,
hladnoćom lece neuroze i bronhijalnu astmu, u
sanatorijumu na Jalti, Kirovu, pomoću zimskih
kupanja u moru oslobađaju od hipertenzije i
neurastenije.
I Mehanizam uticaja hladnoće na organizam Pavlov
je objasnio "potresanjem nervnih ćelija", naglim
delovanjem na centralni nervni sistem. Ali, kao i
ranije, mnoga pitanja uticaja hladnoće na čoveka
ostaju otvorena.
111
 Eto zbog čega je, po našem mišljenju, tako vredan
eksperiment, koji već više od pedeset godina na sebi
sprovodi stanovnik Vorošilogradske oblasti, Porfirije
Ivanov. On je toliko sebe navikao na hladnoću, da
zimi satima može na-polju da bude u šortsu i bos.
Napunio je 85 godina, a za pola veka, koliko se druži s
mrazom, nijednom se nije prehladio, razboleo od angine,
niti gripa. A ranije je bolovao, kao i svi.
0 Porfiriju Ivanovu sam saznao od pisca Cerkasova koji
je postao veliki privrženik sistema ozdravljenja koji je razra-
dio Ivanov. I, on nije usamljen: samo u Moskvi poznajem de-
set inženjera, lekara, naučnika - sledbenika Ivanova. Sledeći
primer "učitelja", kako ga nazivaju, trče bosonogi po
snegu, 1 na bolesti su zaboravili, pa iako su nekada bolovali,
zahvaljujući sudbini koja ih je povezala sa Ivanovim.
Pre nego što sam otputovao na salaš Gornji
Kondrjučij, gde živi Porfirije Ivanov, pročitao sam o
njemu u knjizi "Rezerve našeg organizma":
"Bez obzira kakav bio mraz, on seta bos po snegu...i
ne oseća pri tom nikakvu hladnoću".
Učinilo se čudnim - zar je moguće i istina da ne
oseća hladnoću? To je bilo prvo pitanje koje sam
postavio Porfiriju Ivanovu.

112
I -Kako da ne osećam hladnoću! - izviknuo je on. -
Osećam je, još više nego vi. Samo, vije se plašite, a ja
ne. Od večnog čovekovog neprijatelja, ja sam stvorio
prijatelja. - Vi zaista nikada niste bolesni?
-Kako to? Ja sam stalno bolestan. Bolujem od misli,
znam, a ne dozvoljavaju mi da predajem svoje znanje
ljudima. -Kažu da ste pobožni.
-Lažu. Bio sam nekada, sve dok nisam shvatio da Bog
ne prebiva na nebu, već na zemlji - u ljudima, koji su
uspeli da ostvare pobedu nad sobom.
Interesantna je sudbina ovog neobičnog čoveka.
Rodio se u siromašnoj porodici. Kao i njegov otac, bio je
rudar. Prvi put se u rudarsko okno spustio kada mu je
bilo 15 godina. Godine 1917. je otišao u armiju.
-Nisam uspeo da dospem do fronta - priča Porfirije
Ivanov -zbacili su cara.
Ipak, uspeo je da se bori, u partizanima. Minirali su
pruge, uništavali vozove intervencionista. Jednom je
spalio engleski avion zbog čega je dobio zahvalnost
komande. Posle rata se vratio u rudnik, učestvovao u
pokretu kolhoza, rukovodio zadrugom šumskih
radnika.
Sada, kada je zagazio u devetu deceniju, on osvaja
sme-lošću svojih rasuđenja. On je uvek bio takav -
drzak, smeo, rečit. Jednom mu je (bio je na Kavkazu,
stajao je iznad mora, na visokoj litici), došla misao:
"Zašto su ljudi tako sazdani,

113
da im pola života ode na blagostanje - dok su mladi; u
zrelom dobu, reklo bi se, trebalo bi da žive za korist
drugih, ali ne može tako da bude: na čoveka navaljuju
bolesti, čine ga inferiornim, teraju ga da više ne razmišlja
o onome zbog čega je došao na zemlju, već o sebi.
Bolesti prave od čoveka egoistu. Zar mnoge ljudske
nevolje ne dolaze upravo zbog toga što čovek ne ume da
pobedi svoju nemoć? Koliko god se štitio, svejedno te to
neće spasiti od nesreća. A šta ako se učini suprotno - ne
skrivati se od prirode, već joj poći u susret, biti joj bliže,
sliti se s njom!"
I Porfirije Ivanov je resio da dokaže - prvo samom
sebi, da "loše sile prirode"(njegov izraz) mogu da se
pripitome i da se preokrenu u našu korist. On je počeo da
izlazi obnažen na mraz. Prvo po nekoliko sekundi, zatim
pola minuta. Svaki put sve duže i duže. Došlo je do toga
daje u mećavu odlazio u šortsu i satima šetao po vetru i ciči
zimi. Vraćao se prekriven injem, u kovitlacu pare, i seljaci
nisu mogli da se načude: sutra će sigurno pasti u postelju
sa teškom upalom pluća, ili sa nečim još gorim?
To je bilo u prošlosti. Sada, kada je otišao u
penziju, Ivanova drži ideja da preda svoje jedinstveno
(bez sumnje unikatno!) iskustvo čeličenja ljudima,
naučnicima. Ašta kažu naučnici? Za sad ne žure. Možda
ne znaju za Ivanova?

114
1 Ja se obraćam ljudima - govori Porfirije Ivanov. -
Dragi moji, sve vaše bolesti potiču od vaših nežnosti:
od toplote, ukusne hrane, od mira. Ne plašite se
hladnoće, ona mobiliše, štiti organizam. Hladnoća
ubrizgava u telo hormon zdravlja. Neka svako kaže šta
mu je važnije - rad na sebi ili sitne ra-| dostiISvi moraju
da pobede. Covek mora da živi za pobe-du; ako je ne
zadobije, on ne vredi ni prebijene pare...Zašto se leČiti,
kada možemo i moramo da bolest ne puštamo u telo!
Na salašu Ivanova je mnogo sledbenika. Prva od
njih je njegova žena - Valentina Suharevska. Nekada je
bila teško bolesna, sada, u sedamdesetoj godini, smatra
daje potpuno zdrava.
Ja se plašim - govori ona, - da zimi propustim ijedan
dan da ne izađem na mraz, ne polijem se hladnom
vodom. Sta ako bolesti opet nagrnu, kao što su pre
dvadeset i pet godina?
Valentina Suharevska, isto kao i Porfirije Ivanov,
veoma malo jede. Bez obzira na to što ceo dan radi (kao i
svaka žena sa sela), umara se mnogo manje nego ranije,
kada se još nije družila sa hladnoćom i nije
ograničavala svoju ishranu.

115
 Priča sledbenika sistema
Porfirija Ivanova

IgorHvošćevski

Moj susret sa Ivanovim omogućio mije da

prihvatim njegovo učenje, koje sam praktikovao 12
godina, nalazeći se u njegovoj blizini. Bio sam jedan
od njegovih najbližih učenika i često smo noći provodili
u razgovorima. Mogu reći daje Ivanov čist matematičar.
Svaki njegov izraz pokušao sam kritički da opovrgnem
na početku svog puta, a s obzirom da sam matematičar po
profesiji, mogao sam lako to da učinim. Međutim,
nijednom nisam primetio da je Ivanov pogrešio.
Preneću vam svoje lične utiske o susretu sa njim.
Susret se dogodio iznenada, stoje možda i
razumljivo, s obzirom da sam imao predispoziciju prema
bolesti koju uvek osećam na daljinu kada se približava.
Osećam njen dah smrti, o kojoj je govorio i Knejp, daje
to "zmija koja večno skriva svoju glavu, a, ukoliko
izgubite kontrolu nad sobom, ona se pomalja i spremna
je uvek da ugrize". To je tuberkuloza. Od detinjstva sam
bolovao, a otprilike 1973. godine se vratila u užasnoj
formi. Pojavile su se kaverne sa obe strane pluća, i,
116
osećao sam da umirem. To je užasavajuće stanje,
lebdenje između života i smrti; užasan osećaj stalnog
prisustva nekoga koje nadmoćniji od tebe, od koga ne
možeš da se sakriješ. U takvom stanju hodaš,
osmehuješ se, pokušavajući da odagnaš misli, što
sigurno znaju svi oboleli od smrtonosnih bolesti.
Obitavao sam u takvom stanju. Nisam to mogao
nekako recima da dočaram, jer nije bilo snage, niti mije
iko verovao, jer sam se spolja osmehivao i pričao, a
iznutra znao da umirem. I eto, zahvaljujući pomoći
svog najboljeg prijatelja - supruge, koja je shvatila
moje stanje posle određenih ubeđivanja i razgovora,
smestili su me u bolnicu. Ispostavilo se da imam
otvorenu formu tuberkuloze. Tkda je počela moja borba
za preživljavanje. U toku jedne godine, svakog dana sam
pio oko 40 tableta. Onaj ko boluje od tuberkuloze,
zna da je to bio jedini način da se prevaziđe stanje
kraja. U toku te godine, ležeći u bolnici, isprobao sam sve
lekove. Pokušao da se sa prijateljem Serjožom, takođe
teško bolesnim, bavim i jogom, pri čemu je dolazilo i
do komičnih situacija. Serjoža je čvrsto verovao da
drveće zrači pranu - životnu energiju. Uzimao je veliku
teglu, prilazio drveću i "punio" je tom pranom, dok je
ćela bolnica, zajedno sa lekarima, videvši taj prizor,
umirala od smeha. Ali, mi, bolesni, nadali smo se da
ćemo preživeti. Ne znam zbog čega, ) ali verovaU smo u
život. U bolnici postoji taj snažan stimulans - verujeŠ da ti
je život jedini put i cilj.

117
 Prošla je godina... iznenada me je u decembru
1974. godine posetio drug Kolja, u koga sam imao
bezgranično poverenje i sa kojim sam često razgovarao
o sudbini sveta, kako se to obično kaže. Na kraju
posete mi je rekao da je susreo čoveka koji če mi
zasigurno pomoći. Psihološki osećaj koji se pojavio bio je
sledeći: slušam ga, a u meni kao da radi unutrašnji
metronom. Slušam ga, kao daje treći čovek prisutan u
prostoriji: ja, on, i treći čovek, koji sluša. Nakon
određenog vremena, on mi govori nešto, a kao da
metronom otkucava vreme: tik-tak...i, odjednom, ni sam
to ne razume-vajući, odgovaram mu da pristajem. Zašto
sam se složio, ni sada mi nije jasno kako da to
protumačim, ali mi se čini da je moje unutrašnje ja
pristalo. Pripremio sam se i krenuo.
Kada sam prvi put došao kod Ivanova, porazila me
je njegova veličina. Ne znam zašto mi se učinio kao
gromada. Pored njega su stajala deca, on je nešto
govorio, ali se ne sećam šta. Bio sam zapanjen
njegovom veličinom, ali nikakvih drugih osećaja nije
bilo.
Zatim me je primio. Prijem je bio specifičan, dugo
sam ga kasnije analizirao. Nakraju su me polili ledenom
vodom. To je bilo 29. decembra 1974. godine, i bilo
je to moje prirodno krštenje. Njegova žena,
Valentina Suharevska, počela je da me poliva hladnom
vodom. To nije bila hladna voda, niti ledena. Znate...to
su bile iglice koje bockaju svaki milimetar vašeg tela.
Kada je počela da me poliva, odjednom sam pomislio -
tiranija! Razmišljao sam: šta to činiš...hteo

118
sam da uzmem to vedro i da ga odbacim, ali odjednom je
sve prošlo. Opet, kao daje neki metronom u meni
zakucao i odjednom potpuno utihnuo. Razmišljao sam:
polivaj, kad i tako sve propada. Ona je rekla: "To je
dobro, to stanje mi se baš i dopada." Videla me je
takvog, posle mnogobrojnih operacija, u kojima su mi
sve izvadili. Sažalila se na mene i pošla kod Ivanova da
mu ispriča. Ćela ta grupa posetioca je bosonoga krenula
na ulicu. Pored mene je bio neki naučnik, doktor, koji je
rekao: "Polio sam se, dobro. Ali da idem bos na ulicu -
ni za kakve pare!" U tom trenutku, čim je izgovorio tu
frazu, ja sam - krenuo. Pošao sam. To je izazvalo
takvo iznenađenje kod prisutnih, jer pridošlica iz bolnice
ide bosonog u sneg, da su bili impresionirani. Zatim
sam se vratio u bolnicu, iznutra osećajući ogromnu
lakoću, toplotu, kao da je unutar mene bila založena peć.
Razodenuo sam se i bosonog šetao po bolničkom
dvorištu. Prišao sam prozoru svog prijatelja Serjože, a
on, kada me je ugledao takvog, pao je u nesvest.
Ujutro, nikome ništa ne govoreći, takođe mi se
pridružio u obnaživanju i bosonogom hodanju.
Zatim sam sebe ubeđivao da to više neću raditi.
Odlučio sam da sve to napustim, i 31. decembra, kao i
svi, dočekivali smo Novu godinu. U bolnici smo se
napili, proslavljajući. Ujutro sam se probudio u
užasnom stanju. Resio sam da telefoniram Ivanovu, jer
sam znao gde se nalazi. Pozvao sam ga, a on je podigao
slušalicu i glas mu je zvučao kao u mladog čoveka.
Nikada kasnije nisam prepoznavao njegov glas,

119
preko telefona. Govorio je kao mladić, veoma
bodrim i nežnim glasom. Bio je kratak: "A, to si ti.
Dođi" - i spustio je slušalicu. Razmišljao sam: kako da
dođem? Međutim, to sigurno znači da treba da idem. S
druge strane, hteo sam da objasnim da neću da dođem.
Ali, na kraju krajeva, spremio sam se i zaputio se u
Polarnu ulicu, gde smo se kod Tatjane Fjodorovne
upoznali po drugi put. Seo je pored mene i sve vreme
svojabosa stopala stavljao na moja hladna, zagrevajući
me. Bio je to izuzetno prijatan i čudesan osećaj.
Nakon toga, počeo sam da praktikujem "Čedo". Posle
nekog vremena, veoma sam se sprijateljio sa
Serjožom. Serjoža je imao izuzetno interesantno
iskustvo. Ispričaću vam, jer je ono verovatno
jedinstveno, i malo ko za njega zna. Za vreme polivanja,
kako je rekao Ivanov, i Valentina Suharevska, a kako
mije i sam Sergej potvrdio - dogodila mu se smrt. Neki
lekari kažu daje to veoma duboka nesvestica, čak su mi
rekli i stručni naziv tog stanja. Pitao sam Sergeja, kojije
tada imao jako izoštrenu intuiciju, jer mijebilo veoma
važno da shvatim staje video za vreme te nesvestice.
Rekao je daje osetio razdvojenost, kao daje leva strana
njegovog telabila tamna, a desna - crvena. Sve kao daje
bilo u dva tona: crvenom i crnom...negde je video čak i
plamičke.
Valentina Suharevska je tada uzviknula: "Dragi
Porfirije, našem sistemu je došao kraj"! Učitelj je legao
na Serjožu, potpuno ga obgrlivši celim telom i počeo da
mu diše u usta. Nakon nekog vremena Sergej se
pridigao. Učitelj gaje uzeo

120
za ruke, izveo na balkon i rekao: "Samo udahni tri puta,
dete". Sergej je udahnuo. "Kako si?" - "Sve je u redu...". I
Sergej je krenuo kući.
Postepeno me je, onako kako mi se ponovo
vraćalo snažno zdravlje, zaposedala jedna misao: Kako
to objasniti? Zastoje sve to potrebno? Sta činiti, na
kraju krajeva? Staje to voda? Vodom se poliješ - i
više je nema. Lekovi - da! Potrebno je bilo naći taj
centar teže, to naučno i filozofsko uporište, da bi
opravdali sve to. Na kraju krajeva, postoji mnogo
filozofskih koncepcija, a šta predstavlja učenje
Ivanova? Da li je ono potpuno novo, jer je Ivanov
često govorio: "Doneo sam nešto novo na Zemlju!"
Gde je ta sredina, to istinsko što je bilo potrebno naći, da
bi shvatili šta činimo, staje potrebno ne samo tebi, već
ćelom čovečanstvu?
Svaki put kada sam se susreo sa Ivanovim,
pokušavao sam da od njega dobijem odgovore na neka
pitanja. Na mnoga tajna pitanja otvoreno mije rekao da ne
može da odgovori, jer je još rano. Na neka pitanja mi je
delimično odgovorio. Veoma sam se zbližio sa
Ivanovim, često sam ga posećivao, pričali smo o
mnogim problemima, i bio sam svedok nastajanja
sistema "Čedo" koji je bio krajnji odraz harmonizacije
ljudskih mogućnosti i prirode.
"Čedo" je nastalo zato stoje Ivanov dobijao jako
mnogo pisama. Jednom sam bio svedok kako mu je
pristiglo oko 800 pisama. Puna dva džaka pisama je bilo
ispred njega, a on je gledao i razmišljao: šta činiti?
Odgovoriti na sva pisma bilo

121
je praktično nemoguće. I, kada su počeli da spaljuju
pisma, posmatrao sam Ivanova i imao utisak da je
osećao da sam gori. Ivanov me je noću pozvao, dao mi
taj dokument i rekao: "Evo ti - pogledaj." Jedino stoje
trebalo, bilo je da stavim tri -četiri zareza. Sve ostalo je
uradio Ivanov. Tako je nastalo "čedo".
U Japanu se, na primer, rak leci po sistemu
Kacudžo Nišija: 12 puta dnevno teško obolelog
čoveka obnažuju, otvaraju prozor, i izlažu ga
direktnim zracima sunca i hladnoći. Samo po
nekoliko sekundi, ali 12 puta na dan.
Porfirij Ivanov je često odlazio pre lečenja teško
bolesnih u stepu i živeo nekoliko dana u prirodi,
prikupljao prirodnu snagu, da bije zatim udahnuo u
obolelog čoveka.
Porfirije Ivanov je nosilac novog dela -
nacionalnog dostojanstva. To je vrednije od svih
valuta, od svih izuma -povratak jednostavnosti,
prirodi.
Metod Ivanova pomaže organizmu da stekne
nespecifični imunitet na sve bolesti. To je bukvalno nov
način života. To je sreća. Da bi je dosegnuli, potrebno je
svega nekoliko minuta na dan.
Preporukedateul2pravilasadrže,napivi pogled,
veoma jednostavne savete. Ali, svaka tačka, svako slovo je
mali ključ, tajna vrata koja vode u prirodu, formula za
zdravlje.

122
Zato sam se i rodio, da bih zadobio život u
Prirodi, da bi ljudi preokrenuli svoj
potok i prestali da umiru.

123